P. 1
Larisa Fotina - LORA - Put Mladosti i Zdravlja

Larisa Fotina - LORA - Put Mladosti i Zdravlja

5.0

|Views: 19,653|Likes:
Published by YugoslovenkaBL

More info:

Published by: YugoslovenkaBL on Aug 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/14/2014

pdf

text

original

Larisa Fotina

PUT MLADOSTI I ZDRAVLJA

drugi korak

Idejuo resenje zaStitnog zuaka LORA na koricama

sa astroloskim, astronomskim i numeroloskim proracunima Vladimir R. Labat

PARTENON 2006.

Naslov originala:

JIapHca (Doutua "J10PA. nYTb ~lOJlOIlOCTIi Ii 3iWPOHbll" MocKBa,2000

© Larisa Fotina 1999

Sva prava prezemacije iedukacije iz rnetodologije LORA. autor zadriava iskljucivo Z3 sebe

ISPOVEST AUrORA

Nita va", nit moie otkriti bilo ira osim eilOgo,11O vee leli napola IJS''''/O " praskozorju vasl!ga znanja:

Ve;ldj teji hod« PI senci lirama, m~(}" sledbenicima svojim, ne doje -od mudrosti ~"oJe veC pre od ... '0)0 vere ; blagoni.. Ako je iSlimki mudar neee "0.$ pallial; 'da krocite I.! k,ICU mudrosti svoje nego ce lla.S odvesti dopraga va!feg lima.

I kao $10 svakood "Go sTOji sam prod Bogom 10ko n'aiw od "",. mota bili usamijen "SVOm spoman]« Raga i poimanju. z,;m/je. D!l.bmrl. "Prorok " .

. Posrovani citaoci,

Kn j i ga koj \l S I e otvori li - rezu I tat j e mog :l':ivota t okom pos I edn j ih pet godina, rezultat razrnisljanja, parnji, radosti, traganja za odgovorima na rnnoga pitanja koja mi je postavljala sudbina.

Ovo je revidirano izdanje knjiga "Vrati zdravlje i rnladost" ,i "P(II m1adosti i zdravlja" koje su iza!le u koautorsrvu sa M.Norbekovim. Take se des; 10 da pos led 0 jih godi na n i smo vise radil i mj edno i jedn od u sno k ao pre, vee vise para] e lno, iii cak 'pos ve samos tal n 0, taka da j e s vako od nas Krenn 0 S v oj im putem.

Takva sloboda u izboru puta rezultirala je porpunorn odgovornojcu, osecanjem srece i ispunjeaosti koji se ne mcgu porediri ni sa eim. Kao nikada pre ukazao rni se nov nacin sagledavanja vee poznatih pojmova i likova, prornenilo se rnoje profesionalno gledisre. Sve to je dolaziJo kroz IicnQ iskustvo, kao rezultat rada sa ucenicima, kroz njihovo iskustvo, ali uvek -kro; pruksu ..

J vi~e od toga, Mogu da kazem bez preuvelicavanja da je ova knj iga rezultar citavog mog i:i vota, u njoj je sadrzano moje videnje sistema ozdravljenja -telesnog, mentalnog, emotivnog i kao rezultat toga, pronalazenje tacke cslonca u Zi votu. Snodnn svojim mogucnostima j snagarna ielim. da podelirn to znanje sa svima koji tragaju za njim, nadajuci se da bi bilo od pomoci da nadju svoj put u resavanju svojib prob I e rna. Ova .knj iga j e poziv .flU ruzmifljanje. U nj oj $ e nalazi sam 0

5

ono sto sam propatila, sto je sazrelo u mojoj duii, samo ono sro je provereno i potvrdeno II praksi; eto zato svoju ulogu U OVOID procesu vidim kao putokaz: ako krenes udesno .... ako krenes ulevo ... A provo izbora je vase pravo, dragi moji citaoei. Ukoliko me pitate: zasto sam odlucila da preuzrnem na sebe toliku odgovornost? - odgovoricu: zato ~to sam bila tamo, prosla sam svoj deo puta i idem dalje jer sam sigurna u ono SIO govOlim. 1 sama odrzavam ravnotezu izmcdu ove i one strane ',hvota pomocu ove met ode; po ovoj rnetodologiji radil a sam u SAD-u, u Jugoslaviji - i ne jednorn; u mnogim zemljama Dna ima sledbenika i zato yam mogu reci: ova metoda deluje svuda, na svakom rnestu; svaki covek rnozeda je savlada bez obzira na pol, uzrast, profesiju, nacionalnost i vern itd, - svaki {vvek je sposoban. Treba samo da verujete II 10, da prihvatite dusom, onda je uspeh zagarantovan. Ja znam da je take,

U poslednje vrerne relela "am da dam ime ovoj metodologiji. Njen uobicajen naziv "Vrati zdravlje i mladost" ne odgovara u potpunosti, glomazanje i ne odrazava susiinu, Naprosto sam osecala da je ime IU, da fizicki postoji oko mene, u meni . ali ... nisam mogla da ga definisem jednom reci.

T onda jednog lepog dana sve je posralo tako jasno i definisano, sve je naslo svoje mesto, i smisao je bio u skladu sa mojim irnenorn (deminuti v od irnena Larisa je Lora). Naravno, to je naziv - L.QRA - tj. Ljubav Osvestava Razum, ~ta to znaci?

Da to ne objasnjavarn nadugacko i nasiroko, j er je bolje da 10 sarni shvatite citajuci ovu knjigu, pokusacu da definisem ukrarko,

Zivimo u jake slofenom svetu, U komplikovano vrerne, U svakodnevnom zivotu smo prinudeni da resavamo mnostvo raznih problema. da pravimo izbor, da donosimo odluke, U prakticnom zivotu obicno smatramo ispravnim ono sto narn je korisno i isplativo; u tome narn uglavnom pornaze nas razum. Medutim, zivimo u drustvu, po zakonirna koje su stvorili ljudi, u skladu sa ljudsldm pravilima i shvatanjima.

Ali, nije uvek 0110 !ito je korisno za nas istovremeno i dostojno nas.

Ljudski zakoni i shvatanja se ne slal\l uvek sa zakonima Prirode,

Kada 2ivimo i radimo u skladu sa zakonima Prirode nikad necerno uraditi nista nedostojno jer osecamo unutar sebe nesto sto jetesko opisati recima " poput onog osecanja u detinjstvu kada smo bili kao zajticefli od svih nesreca, neki drhtaj, besrazloinu radost: Ovakvo stanje poput

6

unutrasnjeg osrneha poznato je mnogima, Upravo u takvom stanju je nas Razum Osvesten Ljubavlju. Ta visa Bozanska ljubav jeste nase prirodno stanje. Kada je nas razum osvetljen ljubavlju, kada osecamo unutar sebe granicu koju ne smemo da pogazimo - potpuno smo bezbedni.

Zato mozemo da kazerno da ova metodologija- LORA - ne ponce i ne protivreci nijednoj poznatoj tradicionalnoj iii savrernenoj metodi isceljenja, pogotovu ne zvanicnoj medicini, Ona samo zauzuma svoje mesto. Namenjena je svakom coveku koji zeli da nadje SVO) oslonac, da preispita svoj odnos prerna zivotu j prerna sebi samorn, da stekne maksimalnu nezavisnost - od lekova, od lekara pre svega, da napravi ispravan izbor izmedu pojma korisno i dostojno, tj. da pronade svoje mesto u zivotu.

Zato sam se trudila da u ovom izlaganju postavim ispravne akcente da bih objasnila sustinu ove metodologije. To je pre svega prakticno uputstvo, bez nijedne suvisne reci. Ova knjiga je napravljena tako da se uz nju postigne garantovani uspeh u radu; morate da je titate od samog pocetka, da savladujete postepeno sve lekcije od prve do poslednje, desets. Nemojte vaditi iz reksta ono lito vas zanirna i pokusavati da usvojite sarno ponesto; ne zurile sa zakljuccima da bisre izbegli greske i razccareoja.

Princip izlaganja ave metode je od jednostavnog ka slozenorn, od opsteg - ka pojedinostima. Eto zasto cere, aka se pridrfavate opisanih uslova u obuci (narociro ako radite samostalno po knjizi) stvoriti eVIstU osnovu za nadgradivanje onog 5[0 ste zamislili, onog sto je varna neophodno.

Od srca yam zelim uspeha u tome! Moskva, 1998.

Medicu$ (Jurat, natura sanat Lekar le6, Priroda isceljuje

1

LEKCI.JA

o SUSTINI METOD.E, ZAPOVESTII ZABRANE

Dragi moji Citaoci,

Pre nego §to predete na usvajanje ove metode ozdravljenja nemojte zlJ.riti. Nastojte da se bez predrasuda, mimo i po mogllcnosti objektivno odnosite prema svemu 0 ceT/1lI se dalje govori.

Svi smo mi bar jednorn u ?ivbtu bili bolesni iii se rnakar lose osecali, .~to je remetilo i cas i nase planove, teralo : nas da nesto preduzimamo ne. bi li ozdravili, Ako ste bili bolesni u detinjstvu, niste razmisljali 0' smislu leeenja koje vam je bile preporucene. Kao odrasli, poslusno gutarno dobijene Jekove i cekamo poboljsanje. ponekad se nadamo isceljenju pomoeu lekovitih biljaka i eliksira koje nam preporucuju prijatelji, iii padamo 5 nogu ne bi li smo pronasli najnovija "cudotvorna sredstva", I SIO da ne priznarno pcsteno, eeSIO se cali: i radnjemo' nekoj lakoj bclesri - rnozemo da uzrnerno bolovanje i da se malo odmorimo kod knee. cia ponesto i uradimo, ..

Prepoznali SUl se? Naravno da jeste,

Kada bi ozbiljuo oboleli, posel i bi sam; sebe da saZltljevamQ: kakve sa.m to srece ...

U meduvremenu bolest je prerastala u hronieno oboljenje a mi postajali belesnik zavistan od lekova, lekara, vremenskih prilika i take dalje. Na kraju bisrno se mirili sa situacijom i ne rnogavsi vise ni da zamislimo sebe ua drugi nacin, A sada se zapitajte: zar nernadrugog illaz~1 Gde je naSa gresb.? Zasto ne mofemo da Sf: resimo bolesti jednom zauvek?

Hajde cia se okrenerno prirodi, Zivminje inruirivno osecajusta im prija i nikada nece da ueine nesro nepctrebuo, beskorisno ili stelno po njih, mada ih tome niko nije naucio, nego imaju prirodni dar cia nadu ispravno re~eDje za svoje ozdravljenje,

ASIa rade ljudi?

Po svoj prilici, oeekujemo pcrnoc spolja, uzimamo lekovecak i kada znamo da je svaki veillacki napravljen lek uvek nepotpun, da ima sekundarno, stel!)o dejsrvo, sto znaci da je istovremeno i OU"OV. Uzirnamo :,,;: otrove godinama ... Potpuno zaboravljarno pri tome da lj~dski ~·rganizam ima sposobnost da se regenerise.

Najjednostavniji je primer truncica 11 oku, kada je suze bez ikakve J~evolje odmah izbacuju. Povredena ko!a se regenerise Z3 nekoliko dana, Na laj nacin mi~ organizam sam moze cia izade na kraj sa nekim od "kvarova" bez rnesanja spolja,

o (Quit' su Ijudi razmiijjali od cia vnina. Lekari 5U j05 U stan vremena posmatrali bolest kao rezultat uzajamne povezauosti S(etnih uticeja i odbrambenih snaga organizma, Ako su poslednje dovoljno snazne, bolest se ne razvija; ako je "odbrana" probijena, onda bolest ne

9

pm dire do boko i mote d a see Limini ~ e dos ta 1 ako. Ako bolest prod i re duboko, onda moze da zahvati prvo jedan a zatim i druge organei tako postane hronicna, Smatralo se da je najveci neprijatelj bolesti i Iek protiv nje ispravan nacin UVci.ta. U tome se cgleda razlika u tumacenju lecenj a izmedu istocnjacke medicine i zapadne, Nakon konstaracije definirivne i potpune dijagnoze zapadna medicine odrcduje bolesniku terapiju, koju cine lekove koji treba da odstrane simptome bolesti, a rede su to preporuke i ogranieeoja, koji treba da odstrace uzroke oboljenja. Bolesnik je pri tome po pravilu pas ivan. oslazjajuel se u porpunosu na Iekarai preporucenuterapiju,

U istocnjackoj medicini nakon konstatacije "probij anja' odbrambenih snaga organizrna odstranjuje se usrok: koji je doveo do toga.

I tek od vremena Avicene (Abu Ibn Sine) tj. IOkoT>"' poslednjeg milenijurna moze se reci da ima pokusaja da se spoje dva taka raz]i6ita. prakrieno suprorna prilaza bolesniku i bolesti.

Narecito je kornplikovano na~e doba. Lavina inforrnacija veorna ces LO S kupo kosta c oveka n eves 109 u zi vot u j J ai ka u medi ci ni, Za to b i h zelela da se malo vratim unazad j da nesto kazem 0 istoriji i izvoristu ove metodotogije.

Po profesiji sam lekar, Imam srece u ~votu: sudbina mi cesto prireduje velika iznenadenja, take je i do dana danasnjeg, Ali u Zi votu riiiila nije slucajno,

Vise godina sam radila sa zdravim ljudirna - civilnirn kosrnonautima, sportistima, roniocima, tj. sa divnim, duhovno Jakim Ij udima, elitom drustva - bel preterivanja, Kada su me pozvali da radim u tom institutu bila sam srecna, Cinilo rni se da ce [limo biti sve narocito, ne kao kod "cbicnih" lekara i "obicnih" pacijenata. Ali ispostavilo se da je sve iSIO. Jedina razlika sc sastojala u odnosu ovih Ijudi prema $vom zdravlju. Za njih je biti zdrav znacilo mogucnosr da obavlj ajuomiljeni posao, da live pravirn, ispunjenim iivotom. Njihova je sudbina u bukvalnom smislu zavisila od njihovog zdravstvenog stanja. 1 na moje. uobicajeno pitanje: kako sre? " uvek sam dobijala isti odgovor - odlicno. Moj zadatak je bio da proverim da li je 10 zaista taka. Ovaj visegodisnji posao eksperta za zdravlje prakticno zdravih ljudi, kada sam rnorala da proverim da li su zaista zdravi kao sto tvrde ili ima nekih simptoma koji zahtevaju objasnjenje ilidokaz - naucio me je da budern odgovorna za

10

svaku svoju rec, za svaku "kuku", Za lekara je rnnogo lakse kada pacijent nisra ne krije i prica 0 svojirn tegobarna, ZaIO je princip "veruj ali proveri" tih godina bio samo profesionalan, ali kasnije je odigrao svoju ulcgu kao na primer i U ovoj rnerodologiji ozdravljenja koju nudimo varna. Obecala sam sarna sebi da govorim istinu kakva god da je. 1 nikada nisam pogazila svoju rec .. Zato yam se ovde nudi samo ono sto je provereno, verodostojno, ono za ~ta odgovararn kao strucnjak, kao lekar, Mozda yam se neSIO od toga nece dopasti - sami birajte. Ali ne zaboravite da laz eesto veoma lici na istinu - tako je pozeljna, taka je prijatna i slatka, toliko zelimo da joj verujerno ... , a istina je eesto nepodesna, ruzna, neprivlacna ... Serite se kada idete .da berete pecurke u surnu koliko ste oprezni jer znate da skoro sve jestive pecurke imaju svoje nejestive iii otrovne dvojnike i greska moze da vas kosta ... zivota. Zato ne prihvatam pojam sveta !at. Laz je uvek !at, ona ne moze bin sveta, to je nespojivo.

Kada srno zdravi, kada se lepo osecamo i TIe razmisljamo 0 tome kakvo je nase telo izunutra i kako funkcionise. Ali ako nesto pocne da nam smeta da normaIno Z:iVirnb i radimo, onda se pitamo: sta da radirno? kako da vratimo dobro stanje? kako da ozdravimo? Upravo od tog momenta pocinjerno da trazimopltf za izlaienje iz nezdravog stanja i taj prvi korak: je najvazniji na lorn putu. Imamo pravo izbora i morarno da 10 ura.d.irno ispravno i cia krenemo pravim putem.

Mudrost kale: najdlllh put pocinje sa prvirn korakorn. Nasa rnetodologija nerna ogranicenja i nju moze cia savlada svako, Jedirio ogranicenje postoji za onega koji razmislja ovako: 10 je nemoguce jer se ne desava nikada, Ako ne verujete unesto, ako ne zelite cia nesto cinite, onda nema te snage na svetu koja bi vas naterala da 10 uradite. Znaci, ~ edino postojece ogranieenje ste vi sarni. U 10m slucaju nemojte cak ni da :nate dalje, odlofite knjigu - ona nije za vas. Ali ako ste sposobni i zelite i;. budete bolji, cistiji, rnladi i zdraviji, da pronadete tacku oslonca u zvom, da pronadjere sami sebe, da postanete slobodni i nezavisni - najpre ad lekova i lekara, da se osetite dostojni samih sebe, onda smo na ;-:"!1\'omputu, zajeclno. Znaei da ste vee napravili prvi korak, znaei da '; erujete II sebe, da je vasa dusa Zi va i spremna d.a prihvara i da cemo ~ta\'iti dalje ovirn putem zajedno.

Hajde onda da napravirno sledeci korak.

11

Da biste mogli lako da shvatite i prilivatite SUStiJ!1l eve rnetode nastojte da se osetite poput dece . cis tim i sposobnim do primate. Kolikc god da SIlO slml sada, kaiite da Ii se secate onog dana kada sre krenuli prvi put u .~kalu? Da Ii se secate svoje prve uciteljice? - svakako, secate Be. A zasto?

Pamrimo sve sto je prvi put, sve slo iscekujemo, sve jto je znacoJno. Onda smo spremni da primamo, da upijamo kao sunder. raspolozenl smo za to, ielimo to.

Unasej dusi, II nasern razumu postoji sllJbod/lo mesto, rucim popunjeno; koliko god cia J 10 bile kasnije nastavnika, &kolskih dana - nasa memori j a j e sa ie I a s ve to i ostavi I a na POV]'s i ni s a rna po nesro, a Ii toliko jako i vidlji vo kao cia j e bile juce ....

Eta zasto rreba da se osetite kao deca, da malar privremeno ostavite ria stranu vas ego, kao i ·citavo vase prerhodno ' \~SlvO, i da izbacite iz glave sve starudije 'da biste tamo smestili ono sro cere naueiti,

Pre svega skrecerno yam pafnju da ova metodologija ne leCi, nego obucava. M.i. smo tu samo kao putokaz ria putu koji nudi: "ako podjcs udesno.. ako podjes ulevo ... ". Biraj Ie sarni. Dobra JC izreka: hiljadi; lekara [Judi hiljadu puteva ali svaki vodi u hram zdravija. Mi nudimo jedan rakav put.

Kao u svakoj rnetodologiji, i mi imarno principe: U savladivanju krecemo se od jednostavnog ka sloienom, od opsleg ka pojedinostima. Da bi imali rnogucnost da se uverite u ispravnost i efikasnost osnovnih stavova mozete odrnah da ih testirate ria sebi a to je nas treci princip: sve sto kaiemo odmah i uradimo.

Zato vas jos jednom molirn da se, pre nego sro napravite jb~ jedan korak u savladivanju uase metodologije, oslobodite bilo kakvib sllmnj.i koje su proizvod naseg razuma, Ne mozete pre vari ti sebe, tj, svoju podsvest. Osncvni razlog neuspeha u ozdravljenju lezi upravo u lome. Mi ubedujerno sebe pomocu razuma (tj, radimo na razumnom nivou), upravo on nas ne pusra dublje Il podsvest. To. je zato sto smo navikli da cesto jedno govorimo, drugo mislimo, trece tillimo. Nas organizam je u 10m slueaju zbunjen, "ne.razume nas" - sta zapravo zelimo ad njega? Kao u poznatej basni kada i labud i rak i ~tuka, koriste svu snagu i.dec; da pokrenu kola, iii1le sve ali .. " kola ni makac.

U cemu se sastoji korenira razlika ovog nasegsistema edukacije od drugih metodologija ozdravljenja?

12

I, To je pray! sistem u korne je sve uzajamno povezano j koji pomaze cia svaki covek nade svoj individualni puteliminisanja bolesnog stanja u kojem se nasae, Pri tome je neophodno da svako SpOZJlU da je on sam iSIO taka celovit sistem (3 ne skup organa, vise ili manje zdravih), koji se sastoji De same ad tela nego i ad duse, fj. od osecanja, psihe, intelekta - takvih na prvi pogled nematerijalnih pojrnova kojima se zvanicna medicina, osirn psihijatrije skoro ,i ne bavi, nastojeei da leei samo telo,

2. Kada covek spozna ovu jednostavnu istinu to mu pomaze da shvati zaSlo cak i liZ ogromnu zeljl.l za ozdravljenjern mje doziveo uspeh: sve ponudene metode cdstranjivale su simptome bolesti,a glavni, eesto podsvesni uuok ostajao bi netaknut, Kakva god da je bila metoda - lekovi, operaeija, rnedicinska hipnoza, kodiranje, eksrrasenzorski tretrnan . ~ve je to oznacavalo spoljni "tretrnan' bolesnika, "hurnanitarnu pomoc", narnetanje tudeg prograrna akcija,

3. U osnovi uaseg sistema je spoznaja samog eoveka 0 potrebi unutrainje duhovne revizije, 0 prorneni samog sebe u skladu sa zakonima Prirode kao pocetku ozdravljenja tela. To je budenje ,?Osobnosli Cia organlzarn sam sebe regenerise i regulise, to je .sposravljanje harmonije oseeanja samog sebe i dusevne ravnorese. U : ]me len cilj naseg rada sa sobom,

Pri tome, rad se odvija prnkticnoi~t.o"relllenQ II svim. smerovima i -"" svim nivoima ozdravlienja. Kako se to desava i zasto.

Seta te s e da su, ne take davn o, S v u da na s p ortskim teren i rna vis iii :~rnn:i panoi sa natpisorn: "U zdravorn telu zdrav duh". Mi srno to ?=-.:: varall ne razrnisljaj uci da li je to tacno. All taj oas jedva uhvatlj iv :""'::1] da ovde oeste nije II redu pokszao se potpuno ispravan Rea. su ",:t ali njihov redosled je drugaciji u originalu, Pravilan prevod bi glasio ... ,)":0: "Zdrav duh Il zdravom telu". Osecate li ovu razliku? Smisao ;>:s::±je suprotan, sve seokrece naopako,

C osnovi usvajanja na~e rnetodologije Ie!! imaginamo

:.miftjunje, vizualizacij«.

Hajde da vidirno sta je to.

Svaka rec donosi neku inforrnaciju, svaka ret nesto oznacava, Svaka fee za nas ima neko znacenje, koje zavisi od toga koliko Ll

:r: - ::;l1osimo srnisla, od toga kakvi jesmo,

13

Na primer reel cu same jednu rec: jabuka .. A vi je zarnislite kako hocete, Neko zamislja crvenu jabuku, neko zelenu, neko kiselu jabuku a neko slatku itd. Ali svako ima svoju jabuku - omiljenu, poznaru, svako unosi U ovu rec svo] smisao, svoja osecanja, Svi "l£lIl11)O da je rec takozvani sekundarni signalni sistem, \ da ima cgroman utica] na 6oveka. Ree mole da ubije, koo slO moie ida deCi u pravom smislu. Uzgred da Ii znatesta znaei rec prac (lekar na ruskorn - prim. prev.) , To je onaj koji vara, laie, zagovara. Energiju reili koristimo 1I komunikaciji a ne razrnisljarno 0 njenoj ogrornnoj snazi, Ali 0 lome cemo detaljnije pricati u poglavlju "Rad sa emocijama",

S ada cemo samo da raz] asnirno S La se d esava toke m komunikaci j e, recimo tokorn rada po ovoj naSoj rnetodi.

Rei' (ili misae - ncsi u sebi informaciju - poznatu iii riepoznaru, pri] a tnu iii neprij a tnu):

- izazi va u nama lik (za nas sadrfi smisao ili poseduje energiju - mczemo da je uslovno zevemo "rnisaoni oblik" - opel nama poznat ili nepoznat, prijatan ili ueprijatan),tj. lik nama "potreban" ili "nepotreban"; .

- kao rezultai u nama nastaju mimo /laic volje osecanja, emocije - Opel poznate Hi nepoznaie ("clldne"), prij atne lli neprijatne (citav "buket" emocija se obieno ualovno deli na pozitivne i negativne); one za nas mogu da budu lekovite i1i destruktivne.

Eto zasio smo govorill da ne narneravarno da lel:imo nekoga (onako kako se 10 shvata); etc zasto i lie pomisljarno na bolesti; etozasto smo sigurni (sto potvrduje nase visegodisnje iskusrvo) da u procesu usvajanj a i rada po OVO] nasoj metodologiji nestaju sva hronidna psihosomatska oboljenja - za njih jednosiavne /lema mesta u nama. I zaro varn skrecerno paznju da jeosnQv rada na Qzdravljelljll - rad sa emocijama, to je revidiranje i preosmisljavanje na nov naein i samih sebe i svog odnosa prerna svetu II kome 2ivimo.

Sustinu rada sa emocijama mozemo i ovako slikovito da prikazemo. Zamlslite da morate obavezno da stignete na neko mesto gde niSle nikada bili. [mate samo adresu i sada ste negde nadomak nje, Ali posle ste zalutali Hi vas je neko pogresno uputio i krenuli ste u pogresnom srneru, Sia treba da uradite u toj situaciji da biste ipak stigli lama gde ste naurnili? - Da, u pravu ste: treba da se vratite na ono rnesrc

14

odakle ste posli n pogresnom smeru. da se orijentisete ponovo i da izaberete lspravan put.

A sada eemo da preciziramo u kojim pravcima se odvija nas rad Prvo. Da bisrno uspesno stigli do svog cilja - ozdravljenja J podmladivanja organizma uajprcstiji i najpoznariji put je tretrnan tela. [mama pre svega u vidu kicmu i mnostvo najrazlicitijib oboljenja vezanih za nj u. Sta da se kate za takvu "ci vilizacijsku tekovinu" kao csteohondroza. eiji se sirnptorni mogu naci praktieno ked svakog xiraslcg covekapa cak i mladih ljudi, Nas komfor' placamo bolovima u .sdima Ali to nije sve. Nervi kOJi idu prerna unutrasnjim organirna _jkJjeSlen;i sn iia izlasku iz kiernenog scuba. Kao rezultat sledi promena ::.Jrmrunog stanja i. poremeeaj funkcije prakticno svih unutrasnjih organa. '~"lovi II srcu, pogorsanje vida itd, Zato su vezbe za kicrnu u kornbinaciji ;.,;: rnasazorn bio]oski aktivnih tacaka na glavi neophcdan uslov ;.,sjadavanja nsse metode ozdravljenja,

Drugo. Uspostavljanje dusevne ravnoteze puiem specijalnih vezbi .:.;, emocij e i uobrazilj u ,. Zasto j e to potrebno? I. Secenov je pisao cia je :::: sao zaustavljeno kretanje, tj, misao je spremnost lela za bueucu akciju. K:.ja se covek tek.sprerna cia uradi nesto, kod njega SI'- pokrece odredena f='<lpa misica, izlueuje se odredena kolicina hormona, hranlj i vih maeerija :":.'-t 5U potrebne za ovuakciju, To. potvrduje da je misao materijalna, D-.:.o:J.5 je naucno xlokazana direktna povezauost izrnedu negarivnih ==:-x:ija i rnisli j mnogih tesklh oboljenja. U organizmu se pri tome :..::\"iJaju nepovoljni biohemijski i bioenergetski procesi zbog kojih ~[J.jn oboljenja, Ali, dokazano je takode cia pozitivneernocije i misli ~::~u povoljno na organizam pokrecuei odgovarajuce promene. Stara je E~ka da "rane pobedni ka zarastaju brZ.e".

Ali. ernocije i ma~tu mo:zemo uvezbavati pornocu specijalno .czbranih vezbi zamiSljallja "u I ikovima" , Sta je to? Hajde da pokusarno .:.;, eJ shvatimo na primeru.

Dakle, zatvorirno (lei (da bismo rnogli lakse dll. se koncentrisemo) i .:.,_,_:j_J,!irno: na tanjiricu ispred nas nalazi se Iimun, isecen na lepe kriske. .. T_' ;::'11;I1e jednu kriSku, stavlrate je u usta i poci njeie da je Lvacete, .. Zznushte sve ovo .sto bolje rnozete, ho jasnije, svirn vasim euiirna, jer ste :..:: ~.::.dili i ranije. .. I da Ii varn je uspelo? Cak. yam je voda posla na usta, J-.. cnmo oci,

15

Hajde da analizirarno ita se to desilo. Serili ste se poznatog lib.

Lika iimuna. Nije vazno da u ga volite iIi ne (ako ga ne volite, imacete cak vise 1'lj uvacke u ustima. los cere i da se stresere - blj akl), U rnislima ste zvakali limun, a 11 realnosti yam je posla veda na usta. Slo realnije SI2 se serili lika limuna, zamisllili ga, to ce brze i jaee vase relo reagovati na 10, krenuce mimo vale volje i vaSe samokontrole oni procesi koji ce da pomognu da se svari limun koji ste "pojeli".

A sada zamislite more. Njisite se na talasima, Serite se Iika talasa i vi cete zatvorenih ociju da se lagano njisete.

U prvoj etapi obuke trazirno od vas da zamisljare samo prijatne iIi neutralne likove i zaboravite, ne zamisljate nista neprijatno i nep ozelj no. Sve u svoje vrerne. A zasto? Pokusajmo i to da objasnimo na primeru.

Zarnislite da ste iznanada videli milia, pacova iii zmiju. Ako je vas odnos prema tim ZivOlinjama normalan, reakcija ce biti rnima, neutralna. Aka se plasite onda ce vam srce lupati u grudima. Sve je to zbog toga stc za vas razum Iikovi milia. pacova, zrnijeznace opasnost iIi pak nesl( veoma neprijatno, odvratno, Vase ielo ce mimo vaSe votie mornentalnc doci U odgovarajllce stanje, tj. bice spremno da odreaguje, da se spase. lueeci svima poznau adrenalin. Jos nista niste. ni shvarili a vee se cuj~ vasi vapaji. Eto zasto rrazimo od vas da zasada zarnislate sarno prijarne Iikove, Negativne ernocije, neprijatne uspomene izazvace u vasem telc materijalne procese koji 511 yam i do sada bili dobro poznati, Ali vi jo£ Livek ne znare da upravljaie njima,

Mozete da postavite pitanje: zasto da vezbam emocije i misaone likove ako imam bolesnu jetru? Zbog toga da bi formirali svoj jasni i cvrsti lik zdravlja.

Kao sto smo vee rekli rnisli su materijalne. Nasa osecanja, osecaji, rnisli cine program delovanja naseg organizma, Zato strah, uvrede. nesigurnost u sebe, nesposobnost prastanja cesto pcdsticu razvo; najrazlicitijih bolesti. tim naucirno da upravljamo nasim emocijarna - citavim spektrom emocija, pozitivnih i negativnih - imacerno 1.1 rukama kljuc, pomocu koga cerno pokrenuti mehanizam ozdravljenja.

Trece. Vee smo rekli da nas organizam irna sposobnost da se san: regenerise. Poznato je, na primer da se sluzokoza zeluca obnavlja posle 7-1 0 dana, krv - posl e 34 meseca i td. To QZn aea va da nas organizam Ieee kao reka. Ali ako je nase tela reka, onda su nase misli njeno korito. Usmerne 10k reke II potrebnom pravcu - prema zdravlju i mladosu.

16

nametnire sebi veru u takvu mogucnost, paka.fjte svojn volju. I volj a, i vera u sebe i u svoje snage rnogu da se vezbaju .

Da pocnemo od toga sto cerno preispitati svoj nacin 5vota, Kako tretirate svoj organizam? Kakav je vas odnos prtlma vasern srnrtnom telu ;,oje mora da nosi vasu yecnu dusu? Pretpostavljam da rnnogi rnogu priznati da Zive 11 SVOID telu kao podstanari, De kao domacini, ne razmisljajuci ° posledicama svoga nacina Zivota,. necuvaju sebe, Onda njihovo bolesno stanje mozeda se sagleda kao rezultat takvog nernarnog odnosa prema sebi, prerna svom telu, kao osveta prirode zbog ~.a!usavanja njenih zakona,

Medutim, sama rnajka-priroda nam ukazuje kako da dodemo na ~ut zdravlja, zasni vajuci to na svojoj volji za ozdravljeujem, na vestini da ~,;mera V<lIDO misli i osecanj a u potrebnorn pravcu. Iz nekih razloga crganizam sam ponekad izaziva u -bolesnom organu kod nekih - roploru, :,,xI drugib . hladenje itd, Serite se kako pecka i svrbi rana koja zarasta, (h, e osecaje mozemo ciljno da izazivamo, veibarno i pruzamo ih ~'rganizrnlJ "spremne za konzumiranje" - neka sam bira izadrzava one !lto .nu je potrebno. Ova SPOSObDost je osnov nase merodologije vezbanja_

Ueirno da sponiano izazivarno osecaje topline, lakog peckanja i hloilenja u bolesnorn organu iIi bilo kom delu tela, Ovi osecaji .:>moguCRvaju da kobajagi pomocu "trece ruke" izmasiramo iii pomazimo rolestan organ, kao kada se j ako udarimo,

A sada da popricamo 0 promenarna koje pocinju u nama u skladu .:..:. nasirn rnislima u toku naSeg vezbanja, Vee posle nekoliko dana '. ~ zbanja kao da se bude "brigade za opravku" organizma, zapocillJe €~n~ulJno rencviranje. Od log trenutka same se driite, ueinice yam se da '-.0 bolest pogorsala. Ali to ce brzo proci jet, hvala bogu, takva pojacana -,-dYnost ne traje vise od jednog dana.

Za nas je veoma vazno sra osecaj u lj urn koji ozdrav ljuj u, kakvo je ::::~ovo stanje, koje sve fizicke manifestacije dczivljavaju tom prilikom,

U nekoj fazi isceljenja nasrupa rrenurak bezrezervne vere u V"_dravljenje i mirnog dubokog i.siJekivanjo n.astupajll"egozdrovlje'nja. :"~Jdi pocinju da sagledavaju kakvi ee biti, sumnje nestaju. Pojavljuje se :~~anje olaksanja, nesto kao: "Uf, najzad", Kao da vee vide sebe kao ;';:;-'ave osobe, kao da se u njihovim dusama jay lja svetlost koja se svakim "r:0m siri. Presto je nemoguee opisati . cirav spektar osecanja

17

nastupajuce mladosti. Nadamo se da cere i sami tcuskoro osetiti doiiveti.

U zoni obolelogorgana javlja se talasasro osecanje topline: kr _ jednog - hladenja, kod drugog - peckanja, kod treceg - probadanja grcenja. Svi ri oseeaji javljaju se spontano. U stadijumn regeneraci. bolesnih organa nastaje prijatan osecaj svraba, kao kod zarastanja ran, ponekad i bol, ali prijatan, kako svi naglasavaju.

Pocetak ozdravljenja pocinje odrnah nakon starta, tj, od pccetl., usvajanja metodologije. Za nekoga jeto posle 2-3 dana, za nekog - pos., 34 dana. Svi srno razliciti,

Kurs vezbanja koji mi vodimo Il sali traje l2·14 dana. Tokom ovc , perioda veeina nasih pclaznika uspeva da savlada metodologiju i osnovt vezbe, nakon cega pocinje veoma brzi _ - popur Iavine, oporavai regeneracija i podrnladivanje organizma, Neophodno JC to irnati 11 vic. da je kod samostalnog savladivanja vefbi intenziter je donekle slabr Zato se rok obucavanja prema knjizi produfuje do 40 dana: uz asistenci. predavaca je lak!ie savladati poteskoce, a uspesi suseda ohrabruju ... :"_ kraju svakog ciklusa nasi se ueenici menjaju spolja i iznutra i or __ promene koje se registruju u njihovim anketama zaprepascujucak i njie Tokom krarkog perioda vezbanja prema naso] metodologiji. posto -. revidirali svoj odnos prerna sebi, prerna svojim neuspesirna, prerr , spoljnom s vetu, ljudi uspevaju da se rese mnogib oboljenja koj a SIl :. mucila decenijama slO je potvrdjeno i dokurnentovano klinickiispitavanjima pomocu najpreciznije tehnike. Ne krijemo da smc sretni _ takvirn rrenucima.

Pazllja: {pale lrnajte u vidu da sarnostalno samo uz ovu knjigu ~ .. treba da fade Ij udi koji pate:

od teskih psihickih obeljenja i koji su na evidenciji kod

psihiijatara;

od teskih onkotoskih oboljenja;

od povisenog Jcrvnog pririska iznad 180/90·100 rnm; od srcane mane;

ljudi koji sn dofiveli infarkt miokarda, moZdani udar; trudnice.

U ovirn slueejevima je neophodan individualni tretman.

'"

OSNOVNA PRAVILA, ZAPOVESTII ZABRANE

Sada kada smo istomisljenici i sprernni da zajedno prodemo isti put, obratite narociru pafnju na ovo poglavlje.

Preporucujerno yam da pocnete sa vezbama tek posto citavom dusom osmislite j prihvatite ove uslove,

ZABRANE

I. Ne zurite ispred dogadaj a. Prvih 3-4 dana nernoj te donositi :-:0nacne zakljucke 0 sebi, 0 svojim mogucnostima, 0 ovoj metodologiji.

2. lzbegavajte uticaj pesimista. Ne slusajte nikoga sa strane, Ne zzboravite izreku: hiljadu lekara nude hiljadu razlicitih puteva, ali svi oni .ode prerna jednorn hramu zdravlja i mladosti,

3. Nernojte pricati i skretati svoju paz[lju tokom vezbi.

4. Mehanicko vezbanje, trening radi treninga, bez smisla i cilja :c~0puSlivo je. Taj put ne vodi nikud.

5. Ne zamarajte se. Vezbe treba raditi sve dok ne osetite lak zarnor. '::'>;~~anje tezine u glavi i umor znak su neispravnog vezbanja, U tom s. _ !.o.iu treba smanjiti opterecenj e.

6. Tokom vel-hi ne. dremari, sanjivost je nedopustiva,

7. Ne treba vefbati kada ste umorni ili gladni.

8.. Nikakva opravdanja za vasil lenjost i pasivnost nisu prihvatljiva. 9. Glavna zabrana je neograniceno razvlacenje vremena za

r..4rcn"ijellje.

ZAPOVESTI

I. Svaki dan pocnite uz osecanje iivollle radosti, srece, dusevnog ~:~:~. odrzavajte to stanje tokom citavog dana i prenosite ga na sve oko ii6:; Ako stanje ne nastaje spontano, narocito prvih dana, srvarajte ga u id:'o. : ,xhiavajre vestacki, sve dok ono ne postane vase normalno stanje.

:::. Tokom vezbanja nastojte da postignete stanje "bez misli", u ~ '. a~ mozak neee nista da analizira, Nece se protiviti nicernu, nj ii:>::::o:: "oj unutrasnji npogled ni na sla, vee ce da prima ali ne j

19

zadrzavati. Oslobodite svoj mozak predrasuda .i ogranieenja koja vas ometaju,

3. Priberite se iznutra, programirajte se/Je na potpuno ozdravljenje i podmladivanje. Uspeh prati onega iiija je svest usmerena ka pes tizan jll ell] a.

Ne zaboravite da cak privremeni neuspeh ima svoj dubokl smisac

To je vasa intuicija koja sugerise: treba promeniti pravac, 4. Izbac ite ·reC''' bolest" iz vaie svesti.

Sto "esce u mislirna i naglas ponavljajre:

Zdrav sam .

Sretan sam .

M1adsIIDl .

Nepovrediv sam ... Mogusve ...

5. Zarnisljate sebe uvek onakvirn kakvi biste zeJeJi da budets iznutra i da izgledate spolja,

6. Ponastijte se prema sebi uvek sa ljuhavlju i poitovanjem Nikada ne grdite sebe, ne ponizavajte sebecak ni u rnislima, Pohvalit; sebe i za oaj manji uspeh. Usposravire osecanje da stegospodar svoje sudbine i svoga tela, a ne pasivna osoba kojaocekuje milost i pomoc 0': drugih,

Dakle, nas je cilj da pronadjemo izgubljcfl.Q zdravlje i mlados: dl/se i tela i da realizujerno duhovne snage koje nam j.e podarila pnroda Sticanje izgubJjenog zdravlje je predvecerje rnladosti, To se postize usput, nezavisno od nas, kao da se.samo .od sebe dogada,

Do 0 vo g ci Ij ~ se sri ze po etapama, p oeev od s av 1 ad a van j; rnetodologije, zaiim postepeno poj aCavajl!~i treninge.

Zapamtite: ozdravljenje skoro uvek prati kratkorrajno prolazn pogorsanje bolesti, Naprirnerkod povisenog pritiska moguci M! skokopritiska, kod bolesti bubrega - napadi, Ponavljamo jos jedncm: 0'· pogQtStIlljeje krarkotrajno, ono svedeci da]« Qzdravljenje zapocelo.

Znaci akti vnog obnavljanja normalnog funkcionisanja organa: poveeanjetemperarure u lorn delu tela, kao i mognee

povecanje telesne temperature;

javljanje lakog prijatnog pulsiranja; grcenje, probadanje, Iagano zarenje: prijatan svrab kao ~od zarasranja rane;

20

pojacano osecanje gladi, pojacan apetit i poboljsanje varenja kao posledica samoregeneracije organizma j potrebe za dopunskim "gradevinskim materij a] om";

povecana potreba Z[I snom;

- ked brze norrnalizacije pritiska moguce su kratkotrajne glavobolje.

Vreme vezbanja kod samostalnog rada ne sme da prernasuje J sat tokom savladivanja metodologije, tj. prvih 7-10 dana; kasnije - najvise 30-40 min, 'Treba vezbati 3-5 puta nedelino sa' pauzorn od dva dana; kasnije prema uputstvirna, korisreci ova] kompleks vezbi. Zagrevanje ne sme da traje vise od 15 mill.

Preterano i prenapregnuto vezbanje je nedopustivo. To ce umanjiti efekat vailih napora, Uz to se mogu javiti znaci kao sto je. nesanica, razdrazljivost.rgtavobnlja. Ove neprijatne rnanifestacije se lake elirninisu ukoliko se, srnanj i opterecenje,

Ako vas leci lekar i uzimate terapiju koju on odreduje, nikako ne rnenjajte doziranje samostalno i ne prestajte sa lekovirna bez kousultacije. To je narocito vazno kod hipertcnije, kod uzimanja hormonskihpreparata (dijabeticari i astmaticari),

Ubrzano poboljsanje vaseg stanja nemoj te da shvatite kao definitivno ozdravljenje - budite opreznil

Sarno postepeno i strpljivo! To se narocitoodnosi na mlade ljude Kojima je cesto svojstveno pretenvanje,

Da.preciziramo j08 jednom kakvesu smernice naseg rada da bisrno uspesno postigli cilj- potpuuo ozdravljenje i podmladivanje organizma. Dakle:

1. Uspostavljenje dusevne ravnoteze pornoeu specijalnog treninga emooija, os eeaja , uobrazilje; ovladavanjesamckontrolorn zauvek,

2. Ciljno vezbanje radi budenja i pojailanja slabo aktivnih i mirujucih sposobnosti samoregulacije i samoregeneracije organizrna.

Aktiviranje. i pojaeanje rnoguenosti i rnehanizama usmerenih na otklanj anje prepreka kaozdravtjenju,

3. Obnavljanje odbrambenrh mehanizamaorganizma: pojacanje irnunog sistema;

norrnalizacija metabolizma;

obnavljanje norrnalnog rada nervnog sistema i psihe:

21

4. Korigovanje funkcije cula vida . sluha i rnirisa i dr.; vezbans intuicije,

5. Orklanjanje posledica dozivljenih trauma, operacija, boles.. (ofi ljaka, sraslina, kila, strija, trornboflebitisa, varikoznog prosirenja vena itd.),

6. Podrnladivanje koze lica i vrata - kozrneticka masaza.

7. Utvrdivanje i postizanje cilja - obnavljanje normalnih funkcija bolesnog organa i (\i iavog organizma u najkracem rokn (najvise 1,5 - : mes.),

Normalizacija telesne tezine, korekcija figure.

8. Za rene - ginekoloska rnediiativna masaza (spontane kontrakcije materice), oblikovanje dojki, Za muskarce: uroloska masaza. ormalizacija seksualnosti i intimnih odnosa,

Pre nego sto prederno na sledecu lekciju molimo da ispunire nase zahteve:

1. Yodite dnevnik, u koji cere od ovog dana pa sve do kraj a kursa kratko beleziti poeerno stanje i sve promene koje se odvij aju II vasem organizmu, To. je neophodno da . ne biste nisla zaboravljali. Ne pokusavajte da pamtiie svoje stanje. Nase iskustvo govori da su nasi ucenici brkali svoje osecaje vee posle 2-3 dana ukoliko nisu vodili dnevnik,

2. Svako jutro obavezno kOlltroliSite stanje jutamje mokrace.

Pomokrite se 1.1 cistll teglu, zabelezite boju, stepen prozirnosti ida li irna taloga (ostavite da stoji 10-15 min.). Sve to zabelefite II dnevnik,

3. Ujutru i uvece je obavezno tuiiranje. Ujutru ako niste u mogucnosti da se istusirate, trljajre se grubim mokrim peskirorn dok yam koza ne pocrveni i ne pocne da god, Uveee - toplo tusiranje, umirujuce i opu stajuce.

Tokom vezbanja, naroeito prvih dana, kada zapoeinje ciscenje organizma, tusiranje mOLe da 1l1l1 pomogne da izade na kra] sa velikim opterecenjem. Ako su yam bubrezi ili jetra bolesni, pojavice se neprijatan mitis znoja, sto. svedoei 0. pojacanoj ulozi koze lJ prociscavanju organizma.

4. Ujutru nastesrca i uvece pre spavanja uzimati pc jednu casu tople prokuvane vode. Ovo je ueophodno radi regulisanja varenja.

22

5. U dnevnik'Uformlilisite cilj, vas cilj.

Nemojte nabrajati dijagnoze, oboljenja, Zaboravite na njih. Pisite u potvrdnorn obliku ~ta treba da norrnalizujete i kada. Rokove treba utvrditi polazeei od toga da nas kurs traje 40 (+ - 5) dana (vidi poglavlje "Plan rada ubuduce"), Na primer: vid ell normalizovau za 10 dana; povraticu u potpunos ti fu nkcij u j etre za 8 dan a.

Rad koji nam predstoji podelite na etape, Na primer: 1. etapa - usvajanje metodologije, startovanje rnehanizma za ciscenje. To je pripremna etapa, ali najvaznija za vas. To je temelj onega sto nameravate da postignere, 2. etapa - usvajanje osnovnih vezbi. Od tog dana startuje proces ozdravljenja, pobolj sanje krece POPU! lavine. 3. etapa - utvrdivanje postignutog i pocetak bioloskog podmladivanja,

Zapamtite! Da biste postigli uspeh u prirneni nase metodologije treba da je savladujete redorn, ni!ita ne ispustaj uci ] nista ne dodajuci programu vezbanja.

I na kraju, savetujerno yam da svoj cilj programirate malo iznad vasih realnihpotreba da biste ostavili organizmu malu rezervu.

ZeJim vam uspehl

23

Kretanje mote da zameni sve lekove na svetu, ali svi tt lekovi ne mogu.zameniti kretanie

2

LEKCI.JA PROGRAM

L Zagrevanje:

• automauuelni kompleks

(masaza bioloski aktivnih tacaka na glavi);

• vezbe za kicrnu;

• vezbe za zglobove ruku i nogll.

2. Vdbe disanja i rneditacija,

Poitovani sabesednleil

Predlazemo vam kompleks najejikas'nijih veibi, odabranih specijalno ]A postizanje podmladivanja organizma.

Da(je eemo ga i!esto nazivati "Zagrevanje' zato §to njime obasemo

poi'if!je svako veibanje.

24

Zaustavicemo se krarko na principu delovanja i istoriji nastanka korn pi eksa vei.b i. On se s asto j i od tri osn ovn a de ta - m asaza bioi oski aktivnih tacaka glave, vezbe za kicrnu i vezbe za zglobove ruku i. ncgu, Zagrevanje pocinje masazorn osnovnih bioloSki aktivnih taeaka glave. To je kompleks akupunktumih lac aka, vrlo efikasan i prisrupaean za rad svakorn eovexu koji nije imao nikakvu specijalnu obukn,

Masaza tacaka na lieu i glavi kao deo ovog zagrevanja preporucuje se radi opste stimulacije, pripreme organizrna za osnovne vezbe, dovodenja citavog organizma u optimalno staoje. Delovanje nil pomenute osnovne tacke koje su visefu nkcionalne. znatno poboljsava rad organa cula - pre svega vida. sluha, rnirisa, poboljsava krvotok u rnozgu, pojacava odliv Iimfe iz glave i na taj naHn normalizuje krvni pritisak: akrivizira strukture ispod mozdane kore (to su hipotalamus, hip 0 fiza, retikularai i mnbjcki si stem) od cijih funkcija zavis! sve ;to se desava u organizmu - cak i ponasanje i ernotivno stanje, To je upravo sistem koj1 se obicno naziva pods vest i na njegovom nivou se odviiaju procesi vezaai za intuiciju i stvaralast Yo.

To je veoma jednostavan skup tacaka, ali inreresantan po svojoj delorvornosti - i sami cere se uskoro u 10 uveriti. Naprirner, ako ste izgubili culo mirisa, vee u prvom minutu delovanja na ove raeke osetieete rnirise: ':;esto je dovcljnc cia se jednom izmasirajn usne skoljke da bi se znatno poboljsao sluh: nernoguce je preceniti njegove prednosti II leceuju zapaljenja sinusa, faringitlsa. paradenroze, nesanice, glavobolje itd., ova metoda pruza odliene rezultare,

Znsto delovanje na eve tacke izaziva prumene u funkciji organa?

Kensratovano je da II biolosk'i aktivnirn tackama irna mnogo vise receptora po jedinici povrsine, vise eelija koje proizvode bioloski aktivne supstance, a eije izbacivanj e dovodi do reflektornog uticaja na unutrasnje organe, Cesto krozoblast ove tacke prolazi nerv ill. krvni sud, prekrivea isprepletanim nervnim vlaknirna, ani se ttl razdvajaju, prolaze kroz mi~ice ili otvore u kostima. Karakteristicno je da se velicina taeaka i elektricni parametri rnenjaju kod nagle prornene vremena, za vreme sna, u zavisnosti od stanja organizma, U ekstremnim slucajevima, kod bolesti i dr., njihov precnik maze da se znatno poveca . ~ak vise od I em.

Delovanje na biloski aktivne taeke kombinuje se sa drugirn vezbama koje su takode izabrane prema veorna ovrstim kriterijurnima .. Na prvom mestu 10 su vezbe za kicmu.

25

Svi dobro znaju da od stanja kicme zavisi funkcionisanje skorc svakog unutrasnjeg organa j mote se reci eak i organizma u celini. Mnogima je poznato tako rasprostranjeno oboljenje kao slO je osteohondroza, mora gradskog stanovnistva: one "vuce" za .soborr; neuralgije, razlicira iskrivljenja kieme, skoliozu. Upravljanje-unutrasnjim organima vrsi se preko nervriih kanala koji prolaze kroz ove natalofene deformacije, Tako dolazi do raznoraznih "kratkih spoj eva " , koji pogorsavaju kontrolu centralnog nervnog sistema U odnosu na periferiju, Na takvim mestima obicno nastaje bol kao signal organizma 0 posrojeeem 'kvaru" i u cilju samozastire organizam tarno ogranieava pokrete, obrazuje misjene blokade, Ij. stavlja "gipsane obloge". Ne postoji nijedan organ eiji specificni nervni vodovi ne polaze od kiernene rnozdine. Ustinuti nervni vodovi remere njihovo funkcionisanje - i eto yam jos jednog zatvorenog kruga,

Otkako smo zapoeeli sa vezbama za kicmu uocill smo jos jednu pojavu. asi pacijenti su porasli. Naravno da covek ne Taste zahvaljujuei vefbama, Kicma jednostavno dobija prirodni oblik i gipkost posto su i ploeice izmedju prsljenova povratile svoju elastienost. I to nikako ne zavisi od godina starostil Ispostavlja se da hrska vice izmedu prsljenova imaju sposobnost brze regeneracije. cal< i. nakon povreda i trauma.

Prerna istim kriterijumima su birane i vezbe za zglobove ruku i nogu - CIa se obnovi kornpletna pokretljivost pre svega, da ojacaju miiiici i ligamenti i da se poboljsa njihov fad.

Prednost ove rnetodologije je U LOme sto je lecenje potpuno bezopasno. ikakvi lekovi, nikakva pomoc sa strane, totalna jednostavnost, Na prvi pogJed eve vefbe su prepoznatljive, obiena jutarnja gimnastika. Ali ne lurite sa zakljuccima - to je sarno spoijasnja sllcnost.

Naporninjem da su ovde samo klasicne vezbe, Ij. one koje su nakon dugogodisnjeg rada i prirodne selekcije ostale kao najbolje, najdelotvornije i najefikasnlje

Zato ne ispustajte i ne menjajte nista prema svom misljenju. A kada postanere asovi, savladate zagrevaaje u kompleksu, moci cere da ra.dite ove vezbe kao da igrare, kao da pevate pesmu - sa dusorn, unutrasnjim smislom, a iz pesme se ne smeju izbaciti reci.

Radite sve u liku. mladosti. A sada da predemo na vezbe,

26

AUTQMANUELNI KOMPLEKS

Poeinjemo dakleod masaze tacaka na lieu i glavi, Kako ispravno rnasirati bjolo~ki aktivne lacke?

. Za rnasazu g I a ve i pre s vega lie a kori s re se tri prsta • kali prst, srednji prst i palaeo Crtez br, I prikazuje. kako treba delovati prstima, Mozemo takode da koristimo i same palac, Crtez br, 2 prikazuje kako to Ire ha r aditio

Crtez I. Polofaj prsriju kod rnasaze bioloski aktivnihtacaka,

Cnd 2. Pravilan pravac pritiska bioloski aktivnih raeaka,

Ne trcba nikada "ubadati" peste u telo, Treba ruasirati jagodicama prstiju, pravac delovanja strogo verrikalan, kruznirn pokretirna, ali bez trljanja,

Koliko jako treba delovati? - Snaga delovanja treba da bude rolika

da osetite nesto izmedu prijatnog i bolnog, .

Akti vni rad ruku stimu liSe krv otok u vr hovirna prs ti j u i s prec a vii zastoj krvi u drugim delovirna tela .. PO~!o su nervni za vrseci prsrijn 27

Tvorec m.l<;>dologije ,,,WAil' ja dr La~". Fetlna, dlpl.oml"",; lakar, m.gist"" medloinsklh ""Llka IL ker,"ol'ogi)o, '''''''1.''01<1 za' Hmkciom,Inu dljagr.ootlku I MkaOpatdlQgno, kao i !>'Of .. or Moounarodoo!J' un~ vezilela u tradh::;:iooainu narocnu m.dli;inu. 101 se cd 14·go·dloa.je ,I>dlla na ma.$kQvsJt;:om lfistib.!tu za m.cfICinsko>-biolMka Istrafilf3!1ja sa Givllnjm kosmoneutima kao eli:sPet1 Iii njl~o)JO" zdravst\"eno atanle. Autor j. vis. oc 80 nau~"ih tad",," I ne!collko kn~g._

Eoul<adja po ovoj.melodol'ogijl Mr· :tava se u RLlSiii i drugim l~mlfama 'liSe god ... I: !to~n. 'hiljada polaznika Ie' lmalc odli&le.[ij,ilJlt.ale.

Po "'fJ_~nO$lj I "M5tal~ kurseva koj~ odii"a.dl Fotin., pr<d.nlalil MS'" Z<!ntlfa a .• ,," viie' ~"di "P"'najo moe 0 ve metod,& p;r&ko I<rijige jll neposredno na kuraevlma u guskom cornu u Bwgro,du ill u Novom Sad".

Put m l a d o s t i .izdravlja

• Knjiga .koju d1'iite u ruhama je namenjena onima .kofi ide cia sieenu najvete bogatstuo na soetu - zdrav/je I' fm:tku mladost. Ova jedinstoena. metodologija objedinjuje poimanje ljudske prirode od strane drei.mihfl1ozf{/lja i medicina i savremena sasnanja 0 mogucnosttma: naseg organizma .

• Autor neprtmenjuje nikakav neposredan utica] na paeijente, sueje usmereno na /0 da se pomogne odriauanje raunoteze duie i lela, da se spozna sopstueno mesto u ovom suetu. Kada se 10 desi, mnoge bolesti .kao da same nestaju.

• Ova metodo!ogijaje pomoglamnogim hi'ljadafna /judi da orate laeocu. tela, sigurnost U sopstoene mage, uspeb irados: i:i1!O~a. Verujte.ti sebe, verujte U l1jt., odvojlte za sebe malo viSe uremena, ljubaui, dodajte upornosn, verujre u sooju. neponouljiuosz 'j onda te sieuosi vaslh 08.1101, valosmeh, vasa dobrota i spremnost da pomogne;« drugtma bitt uvek ue uas.

'11"11111111111111111'11111 '

I] ~ ~··H.{I'rO '~'\'~ ~U'T

direktno povezani sa rnozgom, rad ruku pospesuje psihicko smireuje . tak sprecava pojavu arteriosklcroze.Nije slucajno da na Orijentu postoj: obicaj da se stalno prebira po brojanicama, a u Kim da se U sad valja orah iii da se trljaju ruke. Zato ovu masazu treba raditi obema rukama istovremeno i tako vefbati i ukljuciti obe rnozdane hemisfere, Ako j~ tacka asimetricna prste treba spojiti.

Masazu radimo kao sto je prikazano lUI crtezu br. 3. Jagodic: prstiju prosto "zalepirno" na odredenoj tacci i radimo kruzne pokrere , jednorn pravcu 8-12 puta, zatim u suprornom - rakodje 8-12 puta koncentrisuci svu painj U na dec koji rnasiramo i na 10 sta osecamc iznutra.

Crtez 3. Bioloski aktivne tacke na glavi, Pozeijno je da se tacke masiraju sledecim redom:

1 - racka na celu izmedu obrva ("trete oko").

2 - tacka sa ode strane korena nosa (masaza ove duple tacke pomaze da se vrati culo mirisa),

3 -1acka na cenrralnoj liniji lica izmedu korena nosa i i vice gornje

usne:

4 - tacka na centralnoj liniji lica izruedu donje usne i gornjeg rub" podbratka.

Tacke 3 i 4 masiramo dok ne osetimo "odgovor" desni u Vide laganog prijatnog svraba ili pojacanog Iucenja pljuvacke.

28

5 - tacka na udubljenju u slepoocnici - dupla,

6 - tacka sa zadnje strane vrata u udubljenjirna izrnedu lobanje i vratnog misIc a.

7 - raeka u udubljenju ispred usnog otvora uva gde sespajaju gornjal donja vilice,

Da prederno sada na masazu usnih skoljki.

Ve,zbe za masazu usnlh skoljkl

Pazljivo pogledajte crtez br, 4., Dobra su poznate tacke projekcije razlicitih organa na usnu skcljku.

U normalnom stanju tacke smanjenog elektrokoznog orpora su iesko uoeljive j pojavljuju se samo u paroloskim uslovima, Aurikolodijagnostika se zasniva na tfaienju tih racaka, na koje se zatim deluje u proceSll lecenja, Ove tacke se ponekad otkrivaju tokorn pregleda usiju, Uoeljivi sucrvenilo, bledi delovi, perutanje, bol usled pririska. Na desno lIVO se projektuje desna srrana tela, na levo uvo - leva, marla kod nekih ljudi projektovanje moze da bude i unakrsno.

U nase vreme je pozaato J 70 bioloski akti vaih tacaka na llVU.

Da bismo ispravno izmasirali USt rreba sto jace da uhvatite /line ifko/jke kod korena; nikako resice. Palcem obuhvatite t!VO otpozadi, dok su ostaf prsti s prednje mane i kao da pomazu kaziprstu Cimajte usi ne stedeti ih (setite se detinjstva), dok ne pocnu da "gore" j dok se i usru kanal ne pokrene. Masirajte usne skoljke po 15·20 puta dok ne nastane osecaaje "dovoljno, dobra uradeno" i to u sledecim pravcima:

1. na abe strane i malo unazad;

2. na abe strane i nagore;

3. na obe strane i nadole;

4. kmJni pokreti usne fko.(jke II smetu .kazaljke no satu;

5 . kruini pokreti ufne fk()ljke u pravcu suprotnom od kasaljke 110

satu.

29

4_J~~~~~~~~ ~==~~~~~~i1~~~

7 ----t---"'''ioo:~ 8 ---,=-=~

9

end 4: Projekcija delova tel. i unutrasnjih organa nn usnoj ~koljci:

I. prsti stopala, list; 2. moterica; 3. HijOllu/r:us; 4. debe/a (..'rI;VO; 5. stepo crellO.- 6. tanka Crevn; 7 .. liUaJragmu; 8. usto: 9. traheja: 10. sree; J 1. plilc,l; 12. tri deia trupa: /3. viti; 14.jezik: 15. un 16. prsti ,uk,,; 17. koren take; 18. koteno: 19. bubrezl; 20. stomas: 21. pankreos: 22. lokllt; 23: .ielra,' 2.4. rome; 25. pr.m; 26. te/udu(': 27. steaaa: 28. vrcuni deo kicm e; 29. roman <.glob: 30. lopatica; 31. "rol: 32. ,atka "'n·mo": 33.debelo meso: 34. "emora); 35. spo1jni potni oragni: 36. mokmcn; .''''<I/i; 37. do"j; dco debe/og "riM'; 38. )idllj(Jk; 39. lacka sPIll""j" ""a sa glavom: 40. grlo: 41. no>: 42. nadbubreina f,Jezda; 43. rlosna supljina; 44. "Mil; 45, testis; 46. re8u/i~'allje disania; 47. cdo; 48. al.klanjanje 1>010 kod vadenja gornjilt zuba; 48, 49. ",eke otklanjanja bola, 49. otklanjanje bola kat! vodenja dOlljih zuba; 50. unUlrtisnje IJVO; 51. kmjnici; 52. l1ipotenzija; 53. glavobolja: 54. bubrezi; 55. srce; 56. 11080: 57 zadn]! deo ".flle ikoljke.

30

Ate ste sve obavili ispravno usue skoljke i usni kanali pocinju da bride i gore i prijatna toplota siri se po citavom telu odozgo (gla va, vrat, prsa) nadole (stomak i noge). Na taj nacin kilo da smo izmasirali ceo organizam.

6. Sada cete ~vrsto priljubiti dlanove na u~i i onda ih veoma brzo odmaci na strane kao da telite da ih otpusite. Ponovite to nekoliko pula, Pozeljno je da pri lome radite isto lito i u avionu kada varn "zaglunu' usi (zevate, napinjete usi izn utra , gutare pljuvacku) da izmasirate sto bolje

usnekanale. .

7.1 posijednji smirujuci pokret.cvrsro priljubite dlanove na.u~i i uradite nekoliko kn)zni h pokreta na jednu stranu, zatim na drugu i korrcemrisite se nil prijamorn osecaju koji se razlivacitavirn telom,

Sada uradite laku urnirujucu masazu lica dlanovirna onako kako to ponekada radite kada ste urnomi.

Da napomenemo usput da i na stopalima takode ima jake rnnogo bioloski aktivnih tacaka i zona koje predstavljaju unutrasnje organe i delove tela. Truditese da sto vise hodate bosi, a po potrebi rnasirajte odgovarajuce taeke rut stopalirna.

Sada da uradimo vezbe za oei.

Veibeza oei

Mudra izreka.glasi: o6i SU ogledalo duse. Sta to znaci?

Pafljivorn i neravnodusnorn posrnatracu dovoljno je da zaviri u 06i sabesedniku pa da razjasni rnnoge stvari. Poznatc je da oci govore rnnogo vise i bolje ocoveku nego SIO on sam kaze recima. Preko organa vida· oeiju dobijarno otpri1ike 90% za nas vitalno vaznih informacija.

Postoje odredeni simptorni u gradicciju i njihovom izgledu na osnovu kojih je rnoguce uraditi preciznu dijagnozu i oceniti zdravstveno stanje coveka. S druge mane, koriscenjem nekih vezbi i pokrera ociju mogu da se izlece ueke bolesti, Tokorn vise gcdina rada po ovoj metcdologiji uverili srno se u blagotvornost ovih vezbi ked neuroza, hipertonije, kod povecanog ocnog pritiska kao i kod prakricno svih oCrlih oboijenja, a narsvno i kod slabovidesti,

Zato vas molimo da se odnosite prema ovim vezbama sa odgovarajucim postovanjem bez obzira na prividnu jednostavnost,

Ne zaboravire da su prilikom vezbanja citavotelo, i pre svega glava j vrai nepokretni; pokreti se rude samo o Cinra. Najbolje da se to

31

radi II sedecern stavu uz POlPllIlO opustanje. Glavu drZimo ravno, pogled nlgde ne fiksiramo, S ve veibe radimo neusiljeno, bez Wl.irkRnja, svaki pokret radimo 8-10 puta sve dok ne osetimo napetost misica koji u lome ucesrvuju j dok 51l ne pojavi osecaj: "desta je, dobra sam to uradio", Uz to ne zaboravirno da rrepcemo koliko zeluno.

Da poenemo vti:tbe ..

I. Horizontoln: pokreti - "tik-tak", Pokreti oeima ulevo i udesno do .kraja kao da zelimo da vidirno ilia je iza nRS. Uz to analizlrarno sla osecamo, kakve osecaje ramo nastaju. Cesto osetimo :tmarce u donjem delu glave, naroeiro u potiljk"U.

I. Yertikalni pokreti. Pokreti ocirna nagore, da "vidimo" svoje Ierne iznurra i nadole da "vidirno" svoje zdrelo.

3. Pokreti oCimo ukrug " zamisljamo da je nase lice brojcanik, a vrh nosa njegov centar; pogledom prarimo brojve u pravcu skazaljke na satu, a zatim u suprornorn smeru, Nastojirno da to radimo pclako, ne zaboravimo da trepeemo po potrebi.

4. Masnice. Zamislimo daje nase lice eervrtastl brojcanik, a nos je cenrar. Pregledamo co~kove ovog "brojcanika" dijagonalno: gr.mji desni ugao, dODji desni, preko nosa prelazimo na gomji levi, donji levi; dalje preko nos a pon ovo prel azi rna n a desn u s tranu i td. - 3 -4 puta; za tim uradimo to n suprotnom pta vel! takodje 3-4 pula.

5. Osmice. U ravni lrca kao da "crtamo" hortzonralnu osrnicu preko nasa 2-3 pula U. jednom pravcu. zatim u suprotncrn pravcu; zatirn radimo na isti nacin vertikalnu osmicu 2-3 puta 1.1 svakorn pravcu, uz . koncentraciju na ono SIO osecamo. Nastojimo da to radimo polako, neusiljeno, ali uz napetosr millica koji to rade. Trepcirno po porrebi.

6. Malo zabacimo glavu unazad kao da gledarno u gomji eosak plafona i u tom polo:taju ponavliamo vezbe 4 i 5. (mas nice i osmice).

Kada zavrsimo s tim veil.bama odmorimo nase oei uz pokrivanje dlanovima kao sto jeoplsano u poglavlju "Korekcija vida" - vezba "Palming".

7. Nastavljamo. Da bismo potkrepili efikasnost vezbe. ponovimo kruzae pokrete i os mice zatvotenih ociju, Zamislimo da se ocne jabucice pomeraju napred i uz laku napetosr rnasiramo ocne kapke iznutra, Glavu mozete da zabacite malo unazad. Nasrojte da pomo6u ove vefbe odrnorite oei i dok se pojavi ze!ja da ih otvorite i da ponove gtedare. Obratite 32

paznju na to da cetecim otvorite oei i budete malo treptali, zaista bolje videli. Uverite se u to!

I najzad vefba na razrokost.

8. Razrokost ka nom: fiksiramo pogled na vrhu kliZiprsta koji drfimo ispred ociju na odstojanju od 20-25 em j pocinjemo da ga polako primicemo vrhu nasa a da ne porneramo pogled ~to duze. Ponavljarno 3-5 pura, Ne zaboravimo da trepcerno.

9. Razrokost od nosa: fiksirarno pogled na vrhovima oba kaziprsta kojastiskamo jedan uz drugi ispred oeiju na odstojanju ad 20-25 em i poeinjemo da ih polako razmicemo u stranu, Uz to nastojimo da pratirno desnirn okom desni kaziprst a levim okom - levi. Ponavljamo 3-5 puta. Ne zaboravljamo da trepcemo, .

Zavsavarno sve vezbe palmingorn kao sto je to opisano u poglavlju "Korekcija vida". Radirno to sa zadovoljstvorn, dok se ne pojnvi vee poznato osecanje "Dcsta J e", dok ne pozelite da otvorite 06 i da pogledate.

Ako ste pratili sva uputsrva i uradili sve ponudene vefbe to je dovoljno da zapazite odredeno poboljsanje ostrine vida. U tom cilju mozete da koristite bilo koji etalon, bilo sta prijatno za gledanje (ill da koristite tabelu u prilogu) da bi uporedili kako ste to videli pre vezbanja i nakon toga.

Jeste Ii se uverili u to?! To je jedna od prvih vasih: pobeda. Radujte se, pohvalite sebe, zasluzili ste to ... i da nasravimo sa radom.

Sada prelazimo na vezbe za kiemu.

VEZBE ZA KICMU

Da vas podsetimo da je vasa kicma ne same odraz vasih godina, nego i vaseg zdravstvenog stanja.

Kod mnogih ljudi koji se ne krecu dovoljno i ne vezbaju kicmu, hrskavica izrnedu prsljenova postaje spljostena, deforrnise se, a krvotok II okolnirn tkivima je pogorsan. Kao rezultat toga, kicrneni stub se skuplja, mnogi ljud.i s godinama postaju nizi za nekoliko centirnetara, all poznirn godinama se savijaju, Ocuvanje gipkosti kieme je ocuvanje rnladosti i zdravlja,

33

Skreeemo yam paznju da ove vezbe nisu vrsta jutarnje fiskultu.. ncgo najefikasniji skup vezbi za ozdravljenje i ocuvanje elasticnos kicme,

Vezbe za kicmu razvijaju oklop od misica oko obolelcg kiemenc. sruba, a taj oklop je zivi elasticni omotae, koji cuva kicmu 0: prekomernih krivljenja. Savijanja i uvijanja rnasiraju diskove, hrskavice Iigamente i zglobove. Oni se bolje snabdevaju krvlju a to zna"i da duz: odrfuvaju elasticnost, ne stare i eak se Ieee, uprkos tvrdnjama zvanicc. medicine, Lece se ~ak i kada gil dosli u "nepovratno lose" stanje,

VeZbe takode spreeavaju talozenje kalcijuma na zgJobovim::

Talog kao da se .. rnelje", a ako se oak i stvara (sto se potvrdjuje i L rentgenu) onda se 10 desava ne na povrsinarna koje se dodiruju, nego 5. strane, !lto ne predstavlja smetnju,

Pod uticajern vefbi otvaraju se prirodne supljine izmed, prs1jenova i hrskavice odmah pocinju da rastu. Zadivljujuca je r, sposobnost hrskavice da se brzo regenerise, Mozerno da obnovirn, hrskavice j da podmladimo kicrnu bez obzira 1)8 godine.

Vezbe za rastezanje kicrne poboljsavaju funkcicnisanje prakticn: svih unutrasnjih organa. Naprimer, radeci sarno jednu vezbu (savijanj; kicrne i usmeravanje pai\nje na srednji i donji deo - "Ink") delujcmo 0.: izvore takvih bolesti kao ~to su glavobolja, ocni pritisak .. lose varenje.

Vdb6 vratnog dela kicme odlicno uricu na centar za ravnotezu . smanjuju vnoglavice kao i neprijatne simptome ruorske boles I!.

Dakle It radu IUl kicmi trudite se da se uvek dnile sledecih pravila za ispravno veibanje:

I. U mislirna podelimo kicrnu na cetiri dela: vratni (od lobanje de najistaknutijeg i uajuoeljivijeg sedmog prsljena), gornji rameni deo (0': sedmog prsljena do donje ivice Iopatica), srednji deo - od donje ivice lopatica do donje ivice rebara) i donji deo (od donje Ivice rebara do krsta ukljucujuci repni deo _ onog mesta na korne ponekad imamo jake belove - takozvani diskopatija i radikulitis - mnogirna poznan).

Sve vezbe radimo postupno u svakorn deluodozgo nadole, Pr; tome donji delovi su nepokretni dok delovi iznad ucestvuju u pokretu. Na primer: dok se radi na vratnom delu - krecu se same glava i vrai. ostali delovi sn nepokretni; kada se vezba gomji ramen] deo - kreeu se glava, vrat i kicrna do donje ivice lopatica dok su delovi ispod nepokretn; itd. Kada se cadi na donjem delu Il pokret je ukljucena cela kicma i glava.

34

2. U svakom dell! kicme radirno tri vrste pokreta: savijanjeispravljanje, kompresija-dekornpresija, uvrtanje oko sopstvene ose.

3. Osnovnu paznju treba obratiti na one delove kicme gde postoje problerni, Uz to necete pcgresiti ako nastojite da vise pazuje posvetite vratnorn i karlicnom delu kicme.

4. Dok radite vezbu svu pafnju usredsredite upravo na rnesto gde se vezba odvija, Svaki pokret radirno do "kraja", da osetimo istezanje i napetost misica koji rade. Pri tome nemojte dopustiti da osetite oitar bol, ne preterujte u zelji da SVB uraditejako dobro od prve, Treba da znate da je bolje uraditi rnanje nego preterati sa vezbanjem,

5. Sve vezbe radirno dok se ne pojavi osecaj: dosta, dobro sam uradio. Treba taj osecaj da vezbamo u sebi i da se pomoeu njega orijentisemc koliko nam je potrebno vezbi i pcnavljanja svakog pokreta, Ne smete preterati u vezbanju'

6. Ako niste u stanju zbog zdravlja iii iz nekih drugih razloga da uradite neku vezbu 1I punorn obimu, uradite je onako kako moiete, i zamiSljajte da ste je uradili kako (reba, tj. onako kako je to dole opisano: napor povecavajte polako iz dana u dan.

7. Ne dopustite cia se premorite (fizicki. rnentalno, cmotivno) dok radite vezbe. Narocito je to vazno u procesu obucavanja, Zato eim osetite potrebu za odmorom - uradite vezbe za opustanje, To su pre svega bilo kakvi pokreti tela, onakokako yam kaze vaS unutrasnji glas,

8. Disite slobodno. Tokom vezbanja udisite i izdisire sumo kro: nos. Zasro? Da vezbate sluzokozu i krvne sudove, da poboljsate refleksni priliv krvi II rnozak (onaj ko zna lepo da dise na nos brle i bolje misli). Osim toga, kao sto tvrde naucnici, kiseonik koji prolazi kroz supljine nosa jonizira se, dobija negativni naboj, a krv usvaja same takav kiseonik,

9. Ako ste imali povrede kicme iii operacije, treba da budete posebno oprezni prilikom vezbanja.

Vratni dec kifme

Ramena su fiksirana, kao i donji delovi .kicme. Sv.a naia pai,njaje na mestu gde se glava spaja sa kicmom. Svaki pokret ponavljarno 8-10 puta.

35

I. "Listimo perje", Nagnirno glavu malo napred, tako :.. dodirujemo bradom grudnu kost, To pocetni polozaj, Sada klizim brad om nadole prema prsima, kao da glavu prernestamo nadole i napre. prema prsirna. Radimo tako da u zadnjem delu vrata osetimo napetos misica

2, "Kornjai'a". Savijanje glove napred i narad do kraja. Glav. male zabacujerno unazad - to je pocetni poloz~j. Iz njega nastojirno kz cia dodirnerno lopatice potiljknm, izvijajuci vrat unapred, Radimoto rai. da osetimo napetost i opusranje mlsica vrara, dok su ramena pritor nepokretna.

Zatim radimo pokrer LI suprotnom pravcu - savijanje glave naprna isti nacin. Glavu savijamo napred - poeetni polozaj. Iz njega nastojir; cia nosem dohvatimo grudnu kosi, izvijajuci vrat unazad, napinjemr opustamo vratne misice, Ramena su nepokretna. Ponavljamo dok : oserimo dOVOljIlO, dosta.

3, Naklon glave leva i deS110 bez podizanja ramena. Naginje.; glavu udesno sto vise - to je pocetni polofaj, Iz njega nastojimo . dodimemo uvom rame napinjuci i popustajuci vratne mi~i",e. U1. osecarno kako se prijatno istezil vratni misi6i na levo} strani, Zat:: polako uspravljamo glavu i na isti naein radimo naklon ulevo da S0 OSo isrezanje desnih vratnih rnijiica,

4. "Sova". Okretanje glave ulevo i udesno do kraja. Leda i gla su u istoj ravni, Prvo pclako skrenerno pogJed, zarirn glavu kao . nastojimo da sve vidirno iza leda. To je poeemi polozaj. 11. njega m\SIC_ da napretete i opustate misice i taka okrenete pogled i glavu jo] ,: unazad i da osvojite jos koji milimetar, Uz to obrarite pamju na c: mesto gde se glava spaja sa vratom; rnozda cere osetiti i zrnarce kr kosu, Zatim uradite na isti nacin pokret ulevo, Osetite uvrtanje vrata o~ njegove ose i ne zaboravite da je sva paznja na spoju glave i kicme,

5. "Kuca". Zamislite da kroz vas nos i potiljak spreda prol, jedna sipka (osovina okretanja). Glavu vrtimo oko te ose nosa, brada : u stranu nagore (kao kod psa koj i vas pafljivo sillsa).

. Vezbu radimo II rri varijaote: glavu drfimo pravo;

glavu nagnerno napred; glavu nagnemo malo unazad,

36

Pozelj no je da se "kuca" uradi i iz poeetnog polozaja za "sovu" na obestrane. Na laj nacin radimo ukupno pet "kuca", Uz to nasa palnJa je na mestu spajanja glave sa vratorn. Osetimo ste bolje .kako lama sve krcka i skripi - to je znak da radimo ispravno, Ako posroji izvestan bel, obratite pm:nju cia je irna nekako prijataulIllijansu.

Ove iste pokrete cesto radimo intuitivno - kod premom. kod glavobolje. Setite seda na raj naein postupaju i terapeuti -"kOSlolomd" ali sada to radite sami i zato je efekat rnnogo bolji.

6. "Lubenica" ili "Suncokret". Kruzni pokreti glavom,spajanje svih prethodnih vezbi Drska suncokreta je vaS vrat. Glava kao cia se slobodno kotrlja po rarneni rna, bez zurbe i naprezanja vratnih misica ali izvo-de,ci sve elemente: "cistimo perje", uvom dodirujemo fame, "kornjaca", dodirujemo drugo rame, brada klizi nadole kao da ee dodirnuti pupak; potorn prema drugom rarnenu, dodirujuci gil uvorn, potom nazad prema le dima; uvukli smo. glavu kao U oklop i dalje prema drugom ramenu.

Ovu vezbn radirno po novo. ali uz vece anga2:ovanje rnisica.

7. "Opruga" (kornpresija - dekompres ij a). Zamisljamo da u rukarna irnarno tezak teret - ramen a se spustaju nadole, a Ierne vueemo nagore.kao da :Eelimo da dosegnemo tavanicu. Uz to. rnozerno malo da se pomazernoglavorn da jos vi se istegnerno vrat,

A sada polako ulazimo u suprotni pokret: zarnislimo cia nam je nil. glavi neki teret koj i prhiska svorn tezinorn edozgo nadole, vrat kao da se sabija, Ramena su nepokretna, u rukama nema niceg,

Radirno ovu vezbu tako da osetirno kako pOpUSt3 napetost, da osetimo opustanje misica, cia osetimo zadov-oljsfl-'Q.

Aka je vetba uradena ispravno, negde u dubirii, u. vratnom delu oseti cete prij a ill u top linu ko j a se razli va na s ve s trane,

Dakle da.nasravimo.

Vezbe za gornji • rameni deo kicme

Radi glava, vrat i kicrna sve do donje i vice Iopatica. Svi ostali delovi kieme su nepokretni. Painju usmeravarno u predeo kieme izmedju lopatica iZ!1U\Ta. Svaki pokret ponavljamo 8-10 pula.

1."Narogllseni jeiie". Lopatice razmieemo u srranu (dlanovima obuhvatamo ramena iii spajamo ruke kao u katanac), Glavu naginjemo

37

napred i kao da zelimo nosem da dodirnemo grudnu kost, To je poc~-polofaj. Iz njega nastojirno cia istovrerneno razmaknemo Iopatice i ;_ dosegnemo nosem grudi pomocu napinjanja i opustanja misiea i ~. maksimalno izvijemo kicmu Iucno unazad, Osetime . .sto bolje .kako iSldu misiei leda i vrata. Zemisljamo da su nam na ledirna od vrata ~ lopatica izrasle iglice, kao kod'tnajezenog jeza".

Obrnuti pokret: glava je malo nagnuta unazad, lopatice nastojirr da spojirno maksimalno, kicmu izvijemo lucno unapred. Ramena i n:;." porneramo unazad,

2. "Vaga". Ruke su spustene niz telo, ledno rame ide gore. dn.; dole, glava i vrat se savijaju na isru stranu. Zaxrusljamo da je II toj n., cezak teret i vuce je prerna podu. Savijamo kicmu u ovom delu i svaki p; cinirno napor da je savijerno jos vise, Os eli mo kako se istezu rnisici ;. suprotne strane ispod misice i dut kicrne II dubini tela. IS10 radimo .i ~ .. drugu stranu, Sva pafuj a je na ki erni. Nastojte da az; vale 11 pokrerirna,

3. Uvnanje. Na ovorn nivou mozerno da uradimo samo jednu vrs.. uvijanja kicrne, Pocetni polozaj kao kod vezbe "sova", Sake SlI "._ rarnenirna, Okrecemo ramena na iSLU stranu. Iz tog polozaia nastejimo c, osvojimo jos malo ugao okretanja i da vidirno jos bolje sla je pozadi. S'. donji delovi kicme su fiksirani.

Painja! Kada radimo avo uvrranje a i kasnije vazno je da F_, zaboravirno osnovno pravilo da se uvijamo odozgo nadol« postupn:

Naprimer, prvo skreeemo pogled udesno kao da Zelimo da vidimo sta _-; pozadivzatim ukrecerno glavu, zatim ramena. VmCamo se u pocett: poloiaj obmutim redosledom odozdo nagore tako(le postepeno.

Dakle potrudirno se da uradimo nase uvijanje ispravno na jedn. stranu, pa na drugu.

4. Opruga (kornpresija-dekompresija), Pravimopokret kao d. uvlacimo glavu u ramena poput kornjace .. Ramena se dizu, glava u: umerenu napetosr vrara - ide nadole (zarnislite da varn je na gJS\ ogromna teska korpa sa vocern iii cup sa vinom).

Zatirn cerno polako preci u suprotan pokrel - teme semo vue. prema plafonu, kao da nas vuce neka snaga, rarnena.cemo.spustiti nadole uz Iaku napetost; molete malo pomagati sebi lakim pokretima glavom,

5. "Lokomotiva". Krufni pokreti ramena ali "II tome uceslvuje . kicrna, tj, kao d a 0 bj edi n ju j erne nekoli ko vefbi: "n arogu sen i j e l':i c", zatirr

38

sabijena opruga, suprotan pokret - izvijanje kicrne napred sa malo zabacenom unazad glavom, razvucena opruga. To je pokret u predelu ramena unapred, Na isti nacin radimo i kruz;ne pokrete unazad. Ruke su spustene niz telo iii na ramenirna.

Sada cerno otkloniti napetosr lIZ vezbe za opustanje i nastavljamo.

Srednji dec kteme,

Rade glava, vrat i kicma do donje i vice rebara. Oblast slabina je uepokretna. Vasa painja je na ledjima do ni voa struka, Svaki pokret ponavljamo 8- LO puta.

I. "Veliki naroguleni jet" - radimo vezbu kao "narogusenog jeza", ali zamisljamo da su narn igle izasle ne same na gomjem delu leda, ne go preko celih Ieda, s ve do krsta. Karl i c a j e fiksiran a.

Obratni pokret, Teme vucemo lea gore i unazad, savijajuci glavu unazad i u torn polozaju trudirno se da maksimalno savijamo leda,

2. ' Velika vaga". Leva ruka je na potiljku, desna je uz telo. U tom pclczaju radimo nakloue udesno, zatim isto take ulevo, svaki PUI uudeci se da osetimo istezanje rrusica Lela na suprotnoj naklonu strani, Paznja je na delu kicme u dubini lela, narocito u predelu pasa. Ne zaboravimo daje karlica nepokretna.

3. "Uvrtanja". Fiksirarno karlicu, sake su na raroenima. Setimo se osnovnog pravila uvrtanja! Prvo skreeerno pogled u stranu (naprimer udesno kao da zcli(e da vidite sta je pozadi), zatim okrecete glavu, zatirn - rameni deo, pa lrup do pasa, To je pocetni polozaj. 11.. ovog polozaja radirno kolebanja kao da :l:elimo da osvojirno jos koji santimetar.

Zatim se vracamo postupno u pray poloiaj i odmah se U vrcemo na drugu stranu (ulevo). To je pravo uvrtanje. 1 iz tog polozaja dodajemo jos malo amplitndi pokreta, Opel se polako ispravljarno i otklanjamo napetost.

Nakon toga radimo uvrtanja uz naklon berne unapred (udesno i ulevo) i uz naklon unarad (takodje udesno j ulevo),

Pozeljno je da uradimo uvrtanja i uz naklone kicme udesno (uvrcerno se udesno .Pa ulevo) j ulevo (takode se uvrcemo udesno i ulevo), Tokom tih uvrtanja leda su praval Karlica fiksirana. Pokreti u priljenovima Ila TliVOl1 struka.

Dakle radimo ukupno pet vrsta uvrtanja:

39

1) Prava (udesno i ulevo), pogled ide maksimalno unazad,

2) Uz naklon kicme unapred {udesno _ pogled usmeren u desni ugao plafona, zatirn ulevo _ pogJed u levi ugao plafona),

3) Uz naklon kieme unazad (udesno _ preko desnog ramen a vidimo levu peru, zatim ulevo • preko levog ramena vidimo desnu peru),

4) Uz naklon jdcrne udesno (udesno - preko desnog rarnena vidimo levu peru, zatiru ulevo - odrzavajuci naklon udesno vidimo levi ugao plafona),

5) Uz naklon .kicrne ulevo (ulevo - preko levog ramena vidimo desnu peru, zatim udesno - odIiav1ijuci naklon ulevo vidirno desni ugao plafona).

Cil] ovih vezbi je povecanje elasricnosti berne okretanjern oko

ose,

4. Opruga (kornpresija - dekornpresija). Zamislite da su vam noge teske, stopala kao da 811 urasla II pod, a teme j trup se istezu prema tavanici; ledja, prsa i vrat se istezu.

Sada prelazimo na suprotan pokret: zamisljamo neki teret na glavi koji nas pritiska odozgo tako da se leda i vrat skracuju. Klema je sasvim ravna celom dufinom.

Uradimo slobodne pokrete da otklonimo r.-"r=:.:-;: -~ =-..:~:,ima. Sada nastavljarno,

Donji dec kleme,

Radi cela kicrna. Nasa pafnja je malo :,~x: ~ ::: .. \.;;:- gde se donji peri karlicni prsljen spaja sa karlicom ~..l ,:: .. >="':::";' =<'~kretna kOSI koja se sastoji od pet sraslih prsljeno. ~ I):i.J;: :::;_~ ;:~Ja je na donjem clanku kicme. Svi pokreri u tom preS!: -:: ;:;: == .::" razrade i uspostave prirodnu pokretljivost u tom zgI('C'-::

J. Leda su ravna. Noge su ravne. :-~ ~ .• ::.lO: ::= = colenima, Radimo naklone napred da dohvatirno ~:"= ~,; ;tD blite sropalima i kao da "ctvararno'lzglob p",z.::':': ;;;;~".IC' lOL = =ru ledne miliice. Radimo to tako da osetirno "o.:ig:;:>\',,:o:-- ~

Obratite paznju da ako i osecazsc ~'"i .aIa.~ OIl: Q ;:njarnom nijansorn. Ne dopustite pojavljivanje :.;.__ _~ iI:ia: _-\i;;:. E ::;,oZilte da uradite ovu vezbu kako treba uradne ;'::.l.: m::iI:RA I S?;t<> da ste

40

je madill ispravno. Tako 6e se posrepeno, svakog dana povecavati pokretljivosr ovog zgloba,

2, "Most". Prvo glava ide nazad, zatim vrat, paleda (cela kicma je prava), To je pocetni polozaj. U tom polozaju sa vijamo se sve nj:te unazad. Mofete da se oduprete pesnicarna otpozadi u predelu bubrega, Osetite napetost misica u dubini tela ispred kiernenog stuba.Vracamo se u pocetni pol,owjobtatnim redosledom: prvo karlicni cleo kiorne itd,

3 .. Veoma velika vaga. Noge su razmaknute ~ire. od ramena. Prave ruke su iznad glave, spojene (ill podignute gore i na strane), Leda su myna. To je pocetni polozaj. Radimo naklone na stranu (naprimer udesno) i maksimalno isiezemo r:nisice levog bob do kreja. Radirno na taj nacin da osetimo "OdgOVOl'" misica koji ueestvuju u pokretu, Zatim se polako ispravljame j odmah prelazirno nil naklon ulevoua isti !l.acin.

OVII VeZbll mozemo raditi i na ovajnacin: jedna ruka ide gore II nastavku kieme, trudimo se da rnaksirnalno istegnemo ovaj deo kicme .. Druga ruka ide dole. kao da nastcjimc da dohvatimo petu. U tom polofaju naginjerno se na stranu sve vise uz dopunski napm. Zatim to isto penavljamo na drugn stranu,

4. "Majkl Diekson". Takav naziv vezba je dobila zato sto je upravo taj pokret karakteristican za ovog pevaca i igraca, Da biste mogli da ga uradite ispravno treba prvoda naucite da.zauzmete pomocne poze,

Stojimo pravo .. Noge u sirilli ramena, Ruke na ramenirna. Sva paznja je na donjem zglobu kicme, To je pocetn! poloiaj. Otvoricemo ta] zglo b i is tezacemo misi ce oko nj e gn.

a) Prebacujerno tezinn tela na desnu nogu (kao da stojimo na njoj), desna strana karlice se podize, a leva se SpUSLB. Sada se nagnerno udesno ria osetimo bolje kako se otvara odgovarajuei zglob rsa leve strane. Osetimo III napetost na igranici bola n dubini tela. Sada 81': polako vracamo u osnovni polozaj,

b) Sada nil isti nacin uradimo isti pokret uz naklon ulevo, tj, otvatamo zglob sa desne strane.

c) Krsta i repiczabacujemo unapred. Iz pocetnog polofaja uradimo naklon unapred da bisrno otvorili zglob otpozadi. Leda su ravna, !loge u fuini rarnena i prnve. Osetimo sio bolje istezanje na granici bola. avo mesto je poznato mnogima jer upravo tarno irna problema kod mnogih Jjudi.

41

d) Krsta i repic zabacujemo unazad. lz pocetnog polozaja uradimo naklon unazad i otvorimo zglob spreda. Ledja i noge su ravni. Sada osetimo lito bolje napetost mi&ica u dubini tela ispred kierne.

Sada spajarno sve ove pokrere _ to jeste Majkl Dzekson _ .seumo se mladosti j napravirno kruzne pokrete same kukovima nekoliko puta na jednu stranu, zatirn na drugu da osetirno slo bolje cdgovor rnisi6a koji rade a na cije postojanje srno mozda zaboravili i sada jednostavno uzivamo.

To su bile pornoene vezbe pre uvrtanja,

Otklonimo naperost slobodnim pokrerima i nasravijamo.

5. Uvrtanja. Radimo kao sto smo radili u srednjern delu kicrne ali sa "Majklorn Dzeksonom". Poeetni polofaj VI uvrrame 5U poze a), b), c) i d) iz prethodne v~zbe. Dakle:

A). Zauzrnite pozu a) _ naklon udesno. lz 109 pclozaja _ uvrnite se takodje udesno i preko desnog rarnena {,,';.;..;t~ 5H'jU levu petu, Zatirn se vratite ali ~'at'1Jvajte naklon udesno i polako se uvrnire ulevo i pogled usmerire u levi dalji ugao plafona, Polako se vratiie II pocetni polozaj.

Orklonite napetost slobodnirn pokretima,

B). Zauzmire pozu b) - naklon ulevo. Iz tog polozaja uvrnite se takode ulevo i preko levog ramena gledajre svoju desnu petu, Zatim se vratite ali saclIvajle naklon ulevo i polako se uvrnite udesno a pogled usmeravate u desni dalji ugaa plafona. \":ikL"n loga Halite se i ispravite se,

Otklonite napetost rnisica slobodnim pokretima,

C). Zauzrnite pozu c) _ naklon unapred. Iz tog poJoiaja uvrnite se udesno i pogled usmerite u plafon. Zatirn se polako vratite i sacuvajte naklon unapred i uvrnite se ulevo a pogled ope! usrnerite u plafon. Zatim se polako vratite u pocetni poloza].

Otklonite napetost misica slobodnim pckrerima.

D). Zauzmite pozu d) _ naklon unazad. Iz tog polozaja uvrcerno se udesno i preko desnog ramena vidimo Ie\U peru, Zatim polako prelazimo uz naklon unazad na uvrtanje ulevo a preko levog rarnena vidirno desnu petu, N akon toga polako se vraeamo u pocerni pcloza].

Otklanjamo napetost misi6a slobodnim pokretima.

Sada mczemo duboko da udahnemo i sa radoscu kazemo sami sebi: "Svaka mi cast! Bravo!" jer osnovni roo na kicmi je zavr§en. Ne

42

zaboravite da su tokorn uvrtanja u stojecern stavu stopala paralelna, I poslednja veiba:

6. Opruga. Mozete cia je radite kao u srednjem delu kieme podignutih ruku. Uradimo je tako da osetimo opusranje i zadovoljstvo, da otklonimo ostatke napetosti misica,

7. Nakon vezbanja na svakorn delu kicme radite disajne vezbe za opustanje: prave rukc dizemo gore (jedan • dva) - udisaj: spustarno (tri, cetiri) - zadrzavamo disanje. Onda ponovo diZemo ruke (jedan, dva) - i opel zadrzavamo izdisaj: spustarno dole (tri, celiri) - izdisaj: naklon JOs nize, ruke do patosa, noge prave - dodatni izdisaj, trudimo se da izdisemo sve do kraja,

Ponavljamo 102-3 pula.

Kao dOPUflU uradenim vefbarna u stojecem stavu poieljno je da uradite dve veibe sedec!i na prostirci IIU podu.

J) Ruke stavimo sa strane i pocnimo da se savijamo napred. Kao uvek, kada osetimo da ne moferno dalje, einimo dodatni napor da se savijemo jos malo. Treba da slobodno dosegnete svoja kolena nosem, a kasnije i podmetac na kome sedire, Neka vas ne plasi prvih dana razdaljina jer vas OOS ce biti veorna daleko od kolena i nece hteti da se spusta nize, 3 naklona (prema desnnrn kolenu, posredini, prema levorn kolenu) do 10 puta, dok ne osetite da je dosta.

2) Noge su rasirene, Maksirnalni nakloni prerna levoj, desnoj nozi, po sredini, uz izdisaj. Dlanovi su na grudima, desnim ramenom nastojimo da dodimemo desno koleno 5-10 puta, zatim levim ramenom - levo koleno. Zatim napred prema podu - sa oba ramena, Sustina ovih pokreta je u tome da ramena treba maksimalno okrerati tokorn vefbe, Vremenom nastojte da dodirnete kolena ledima, Ne naprezite se previse.

Vezbe za poboljsanje elasticnosti kicme su zavrsene, Mozemo malo da se odrnorimo i da se spremimo za vezbe zglobova ruku i nogu.

Vezbe za zglobove

Ruke.

I. Saka; a) stisnuti - rasiritl prste (brzo);

b) okretanje - u zglobu na obe strane, sake nisu napere;

43

c) savijanje na obe strane. Pocerni polozaj: ruke prave ispruzene unapred, Pokrete se rade samo u zglobu sake. Savijemo sake nadole i radirno male pokrete; zatim savijemo nagore i takcde radirno iste pokrere kao da se odupiremo ad zida, Radirno to na taj nacin da osetimo napetost rnisica cele ruke od ramena do vrhova prstiju. Protresite sake, otklcnite napetost.

Sada savijamo ruke u laktovima j savijarno sake postrance - prema palcevima pa prema malim prstima. Opet protresimo rukama da otklonimo napetost.

2. Zglob lakia -"Arlekino" Rarnena j rarneni zglobovi SII fiksirani, ruke "vise". Laktovi se slobodno njisu, pOpUI marionete,

3. Rameni ,glob - "Propeler". Slobodno okreranje cele ruke Ll ramenom zglobu ispred trupa. Radi se samo u Irontalnoj ravni (samo ispred sebe, to je Iizioloski pokrer), Telo je pri tome , .. alo nagnuro napred da se ne zakace prsa. Ruku slobodno spustamo, zatirn vrtirno dok se ne stvori osecaj tezine, narocito u sad. Radirno svakom .rukom, prvo u pravcu kazaljke na saru, zatirn u supromom pravcu.

Noge.

I. Donji zglob nogu. Ovu vezbu bolje je raditi sedeci na stolici.

Podignimo noge (pravejtako da osetirno napetost mi~ica od kuka sve do vrhova prstiju, Iz tog polozaja vucemo vrhove prstiju prerna sebi, zatim ad sebe, kao balerina uz male oscilacije kao cia Idimo da dohvatimo suprotan z.id. Radimo tako cia slo bolje osetirno odgovor misica - kada vueemo prste napred napinju se misici prednje strane nogu. kada gurarno pete napred - napinjuse misice zadnje strane nog-n. Osetite prijatnu napetost rnisica celom duzinom nogu.

Ovu vefbu mozete da radite stojeci prvo na .:ednoj nozi pa na drugoj,

Sada cerno da gazirno u rnestu, s noge na nogu: na spoljasnjoj strani stopala;

na unutrasnjoj srrani stopala;

na prstima;

na petama;

44

rnozete da hodate poput Carlija Caplina (vrhove prstiju rnaksimalno u stranu, prave noge) ili kao rnedved sa vrhovima prstiju na unutra.

I p osl edn j a. vezba - kruln o okretanj e s to pala oko zglob a na 0 be mane. VezblJ je bolje raditi iz sedeceg stava

2. Zglobovi kolena. Skakavac,

Savijarl,je - rezmu tela prebacujemo na zglobove kclena, maio cllcnemo i poput federa idemo gore-dole; lspravljanje " noge prave, dlanovima se odnpiremo 0 kolcna i guramo ih unazad,

Krufne pokrere radirno stojeci - na unutra, pa na spolja. Sake su na kolenima kao da pomazu,

3. Karlicn: zglobovi: "balerina". Pozeljno je da se pridrzavate nil primer za nasion srolice. Noga savijena u kolenu pod uglorn od 90 stepeni podize se U stranu. Ruka je na kolenu i pornoeu nje radimo kruzne pokrere nogom rnaksimalno u stranu - svakom nogorn po nekoliko puta.

Hodanje nil pravim nogama celim stopalom. Rade sarno karlicni zglobovi. Gazimo citavim stopalom.

Zavrsavamo zagrevanje vezbama disanja za opustanje: prave ruke podisemo gore (jedan, dva) - udisaj - udiserno lakocu, vedrinu, mladost - sve lekovito i eisto; spustamo ruke (tri, "eliti) ~ izdisaj - izdiserno sve nepotrebno, prezivljeno. Disemo bez zurbe, sa uZ1vanjem. Radimo to nekoliko puta,

Uradirno jos nekoliko udisaja-izdisaja uz zadrzavanje - 3-4 puta i zavrsavamo zagrevanje,

VEZBE DISANJA I MEDITACIJA

Nakon autcmanuclne veZbe (masaze tacaka), ve'Zbi za kicmu i zglobove, kada je tela dcvoljnc spremno za osnovne vezbe, treba da naucimo da ulazirno II radno stanje ili drugim recima cia postignemo stilnje meditacije, tj. prirodno dusevno stanje u kome se obieno rade vezbe.

Meditacija (u prevodu sa latinskog - razrnisljanje) je dovodenje psihe coveka u stanje koncentraeije i produbljenosti. Meditaciju prati telesno opustanje, odsutstvo emotivnih izli va, otudenost od spolj nih objekata.

45

Ova definicija je naravno suvise suvoparna. Ako ·felimo da darno lep~u definiciju .. onda bi ova bila najbolja: molitva - to je kada rni govorimo, a Bog nasslusa: meditacija - kada Bog govori, a mi slusamo.

Moramo da naueimo da slusamo svoju dusu, U nasoj dusi je tiilina i mir, Meditacija je n~1O duboko, s[o ispunjava srce - nesto toplo i istinsko, Is [.in a je to da smo svi deliciisrcg i.ivolnog toka, jednog istng velikog okeana, Naueite da se opustatate i da osetite sreeu samo zbog toga sto ste rodeni za ovaj 1i VOL "Roden sam i to je sve sto mi je pcrrebno da budern srecan", - tako je rekao Albert AjliStajIl. Neb ovo bude vasa osnovna i jedina rnisao za sada ..

Sada zauzmite udobnu pow, najbolje sedeci !l stolicl. Leda SII prava, luke su u krilu, noge, su polusa vijene (nikako noga preko uoge). Svi misi6i ria ielu su opusteni, Da bi 10, postigli, treba svaku grup~ nusica prvo zaregnuti, a zarim opusriri: rniSi6e butina, potkolenice, podlaktice, nadlaktice, ramena, leda, facijalne ntiSice na lieu, rnisice oenih jabuclca, U veri te se cia varn ocm kapci ne podrh tavaju, j er napetost kapaka i ceonih ntisi ca j e gla v ni znak Declo volj no g opustanja.

Proverite jezik: mora da bude u "lebdecern" polo;!aju, ne dodirujuci unutrasnjost USia.

NajboJj i naein Ita so; otkloni napetost je osmeh . lab, jedva uhvatljiv tao kod Mona Lize, Pokusajte jednostavno da se nasmesire, sarno uglovima usta: unutrasnjim poglrdom fiksirtlj te taj osmeh, usmerite svu vasu paznju na njega j .. , nape lost /;e nestati kao sarna od sebe.

U vek kada osec ate. unu tras Il j u nape test ~ nasmesite se, U vek irna efekta, Razvijajte kod sebe ovu naviku da gledate svet sa osmehorn, kao dete.

Kada ore se uverili da su vam svi misici tela opusteni, trudite se da sve rnisli usmerire 113 slobodno, mirno disanje, Ne treba namemo daga usporavare ili da ga menjare ua bilo koji ve.;tailki nacin, Sarno dobro udahnite, onda izdahnite i zatim disite polako, mirno, Odlicno je ako to traje oko 4-5 sek .. zatim mala pauza, zanrn opel isro tako rniran iidisaj. Karla S'B vaSe disanje smiri, obratite paznju na to da se i vase srce smirilo. To se desilo refleksno, nezavisno od vase volje.

Kada su mi~ici tela opusteni, a disanje i otkucaji srca mimi, joll jednorn kontrolisitesvoje rnisli. De treba ni da ih bude .. Zamislite ispred sebe kvadrat ili hug i cim S8 pojavi nella misao sa strane, bacite. je kroz ovaj vd krug iii kvadrat kao u kanru 1.8 dubre, jednu za drugom.

46

Ako osecate ipak cia posle ovakve pripreme De mozere da se koncentrisrte, jos jednom komrolisire disanje:

oei su zatvorene kao pre. Za vreme udisaja govorite u sebi . u - d - i - s - a - j , za vreme izdisaja: i - z - d - i - S - a - i. Pri lome koncentrisite svoju patnjl.1 na one sto osecate, sta se odvija u varna u tim trenucima; osetite kretanje vazduha iznutra.60

8 -10 takvih udisaja - izdisaja bice dovoljno .. _

SOOa ste u potpunosti opusteni telesno, a vas mozak je slobodan od stranih misli i spreman za posao.

Dakle kada ste potpuno opusteni, oci zarvorene, sve misli po strani, obratite patnjll na vase osecaje pri disanju kroz nos. Uz svaki udisaj osecate hladnocukroz va~ nos i grlo a uz svaku izdisaj - toplinu. To je toliko prirodno da to nisre ni primecivali ranije, Sada dobro upamtite i dofivite ovaj osecaj.

Napravite 10-15 takvih udisaj a i izdisaja, oserire hladnocu i toplotu malo jasnije,

Zatim obratite paznju .kako se ta svezina spusta nanize, do iltitne zlezde, a toplina kao da se penje nagoTe, A sada vasu paznju prenesite sa nosa ] grla na stit.nu zlezdu kao da disete kroz nju, a vas !lOS se nalazi upravo tamo, Jeste ll uspeli? Odlicno. Uradite 5-10 udisaja j izdisaja. A sada zamlslite da disete kroz pleksus, osetite na 10m mesh] sa svakim udisajem hladnocu, zamislite slo jaee kako se ona ~iri celim telom u svirn pravcima a sa svakim izdisajem baS kroz ovo mesto odlazi topli preradeni vazduh ..

Da biste lakse uradili ovu vezbu mozete da zarnislite da imate .dva nosa: jedan je na svom mestu a drugi je tame gde disete. Paznju drzirno istovremeno na oba mesta ali uglavnom tame gde disemo,

Ovaj mali trik (ili pre mudrost) veoma pomaze u prvo vrerne II obuci, u savladivanju ove vefbe,

Sledeca etapa, Stavite ruke u krilo dlanovima nagorc. Zamisliteda disete kroz dlanove, osecajuci sa svakim udisajem hladnocu koja se di.Zc duz ruke i topletu 511 svakim izdisajem koja kao da se skuplja iz svih delova tela i odlazi iz ruku kroz dlanove, Pri tome obratite paznju da na mesrima gde diserno na ovaj nacin osecamo neko kretanje r neke jedva uhvatlji VI'. oseeaje kao da je tamo nesto ofivelo, pocinje da se raduje, kao da vam tu prolaze zmarci_ Pokusajte cia isto to uradite i kroz stopala,

47

Izaberite svoj "najomiljeniji" bolesni organ, bilo koje mesto ili organ koji nije U redu koji yam je prvi pao na parnet, osim oblastisrca i glave! Upamtite: 11.ikadil lie radimo na srcu, glavu w sada ne dirarn; Tek pocinjemo obuku, Ako ne mate kroz koji organ da disete necea pogresiti ako izaberete jetru. Na isrovetan nacin diSite kroz predeo ispcc desnih rebara, gde se nalazi jetra, osecajuci hladnocu uz udisaj i roplon, uz izdisaj,

Ako imate viSe "omiljenih" bolesnih mesta dislte kroz njih po redu, ali izaberite 2-3 oaj-najorniljenijih. Nemojte se razbacivati, Aka osecate pri tome ne samo roplotu i hladnocu nego i neki bol» radujte se. Znaci da 'sve radire dobro, upravo ste pogodili metu, avo vase jos zasad nezdravo orniljeno mesto odgovara kako zna i ume na vasu paznju, l_; tam slucaju riisire kroz njega jto bolje, trudite se da ga izdisajem, toplotom ugrejete, cmirite. Obratite paznju na to da taj bol nije obican nego da ima prijatnu nijansu, Nasrojte da tom prilikom osetire zadOYoljstYo. Onako kako ste vi 10 izrnasirali takvim disanjem sva mesta, niko na svetu ne maze, to maiete samo vi.

Sve ave i os tale vezbe rade se II liku mladosti. lzazovite kod sebe osecaj planinskog iii sumskog vazduha, baste posle kise, nesto sto vi posebno volite, Zamislite da ste rnladi i zdravi. Svakorn celijorn upijajte ovaj vazduh. Nastojte da osetite radost disanja kroz ovaj bolesni organ.

Oslusnite sebe, Pokusajre da unutrasnjirn pogledom sagledate, osetite onaj deo tela, onaj organ na koji u tom trenutku usrneravate vasu paznju i misli ... Sva osecanja i predstave 0 svorn telu i unutrasnjim organirna treba da su prijatna, sagledajte ih kao savrseno delo prirode, nasrojte da to radite mimo, bez ikakvog napora, oserite zelju da ovo zamislite, kao da osluskujete i osmatrate sta se tame desava, iii da kao domaein proveravate.rsta se i kako tamo radi, da li je sve u redu, rreba Ii im pomoc, moZda je vreme za veliko spremanje, da se sve dotera i ulepsa. __

Ali ... nemojte sebe rerati na silu, narocito ne u pocetku, odmah,

narocito aka yam to ne ide ... Uspecete uskoro ...

Dakle da ponovimo vezbe koje ovog dana vee znamo da uradirno:

I. Automanuelne vezbe (masaza bioloski aktivnih tacaka na glavi).

2. Vezbe za kicmu.

3. Vefbe.za zgIobove ruku i nogu,

4. Vezbe disanjai meditacija,

48

Ako ste ovladali ovim programom za jedan dan - odlicno, Ako ste na to potrosili 2-3 dana, nije oj to lo~e.

Ali u svakom slucaju pohvalite sebe. ZasluZili ste.

49

3

LEKCI.JA

PROGRAM

I , Zagrevanje:

• auromanuelni kompleks (masaza bioloski aktivnih tacaka glave):

• ve!libe za kicmu:

• ve:l:be za zglobove,

2, Vezbe disaoja i mediracija.

3. Vezbe za razvijanje mogucnosti koncetracije i mastovitosti.

4. Spontano zapazanje osnovnih osecaja - toplote, peckanja, hladnoce, LIZ teznju da se ani osete veomajasno,

$, Poeetak rada sa ernocijarna. Princlp klatna.

DRAGl UCENICI!

U ovoj lekciji trudieemo se do. izm;ovemo tri oseeaja: toplote (T),peckanja (P), hladnoee (H)

ili istovremeno (T+P) i (H+P)

ali obavezno u liku mladosti so. verom 11 svoje mage.

50

Ovu kao i sve naredne lekcije obaVBWO pocinjemo sa automanuelnim kompleksom, veii:bitma za kicmll i zglobcve, zatim prelazimo na veibe .disanja i meditac.ijll na nacin koji je detaljno opisan gore.

Dozvolite da detaljnije .inS jednom objasnim kakoireba ispravno raditi vezbe meditotiVllog disanja. Molim da na oVO obratc paznju oni koji su "alergicni" na ree i pojarn meditacija. Sla mi ovde imamo II vidu? U prethodnoj lekciji detaljno je opisana tehnika meditativnog disanja, Zasto je i u ime cega neophodno pridrzavati se toga?

Zatvaramo 06 i "iskljucujerno" se od mnogih spoljnih nadrafaja; pravilno opustarno mi.Sice tela i nasu paznju nece okupirati neporrebni oseeaji i lak~e cerno se koncentrisati na rnd; uklanjamo sporedne, suvisne rnisli i na laj nacin ulazimo II radno stanje, tj. stan]e koje srno u predhodnom poglavlju nazivali stanjem meditacije. Drugim reeima to je jedno te isto. Treba da radimo sve csnov/!eveibe II ovom stanju (vefbe sa oseeajima; savtreeom rukom" itd.).

A sada nekoliko reci 0 liku mladosti. Poneki pltaju: ne znam sta da zamislirn; kako da seoserirn rnladim kada tnam da imam mnogo godina.

A jedna ~ena zarnalo cia se odrekne kursa jer je rekla orpri like ovo:

"Imala sam rako tesso detinjstvo - rat, okupacija, koncenrracioni logor. ... zanm tesku rnladost " skoro smo gladovali. suvise mi je tesko da se toga seeam i ne [dim da se toga setim",

Molim vas cia uparntite: lik mladosti ne zavisi od uzrasta. To je stanje, naroeitc, sveto - stapanje sa Prirodom, Botijom Ljubavlju, to je Dusevni Uzlet na osnovu licnog iskusrva, cinjenlca, umece da osecaie, da doZivljavate.

Dragi moji, zato vas molirn jos jednorn da uparntite: va~ Uk mladQsli ne mora. obavezno da se podudara sa vasim realnirn mladalackim doborn. Svaki covek koliko god da se U ovom trenutku osecao starim, nesrecnirn, bolesnim, siromasnirn, rufnim, bednim i 51. - imao ie trenutke srece, dusevnog poleta, ljubavi, radosti, oni trenuci kojl rnogu na prste. da se izbroje ali "im ih se setirno . sve u nama peva. Kakva god da su bila teska iskusenja u proslcsti vi see ih proili, opstali ste, tivlte sada ova] trenutak a to znaoi da ste jaci. Nema ljudi koji nemaju neeeg Jepog da se sere, smo potrafite bolje, Cim seprisetite telo ce vam uzvratiti oseeanjima koja je resko opisati recima ali tako neao ne moze

51

da se poredi sa bile cim drugirn, Na poeetku 'lam moWll neee jei lako, at akc se potrudite da se serite, osmeh ee varn se odmah pojaviti na lieu ...

Sve avo rni nazivarnoulaskom u radno stanje, Kada ga dobrr savladate bice 'lam dovoljnc samo nekoliko sekundi da se nastimujete z; rad unutar sebe, unutar svoga tela. da svo svoje bice kencenrrtsete ; usmeri te tame gde radite.

Dakle za.vdili smo sa medita Ii vnirn disan jem,

Sada nastavljamo. Da bi ilia brze j bolje nau~i1i da ulaziee u radn; stanje uradite vefbe za koncentraciju i imaginacije u. likovima. L osnovi ove veibe jeopis iz knjige Roberta Asadarna (Psihosinteza. Teorija j praksa, Od dusevne krize ka uzvisenorn "Ja", "Refl-Book", 1995).

Zatvorite oei i zamislite, razgledajte ~lo bolje sve detalje.

Vizueln e predstave: pero polako ispisuje vase ime. na papiru; crta krug, trongao, .kvadrar;

opet krug, krng se prervara u Ioptu - svetlosivu, posraje bela, prelazi u roze, postaje narandzasta, svetleca popur sunca; razgledajtepazljivo svo] omiljeni ever;

zamislite !jude koje volite,

Osewj dodira

mazite macku iii psa .. Osetite njihovu dlaku; rukujete SB sa nekim; dodirujete tek napadali sneg; vas omiljeni cvet, veoma lagano da s e ne povredi; korudrveca;

vodeni mlaz.

Kada 10 zamisljate nastojte ne samo cia osetite dodir, nego istovrernenc i da vidite ono sla dodirujete .. Zatim ponovite vezbu i spneerka, ali eve g puta predmete QS etite samo kroz eu 10 dodira,

Oseeaj mirisa

Zamislite daudisete miris: vaseg orniljenog parfema; benzine:

vaseg orniljenog cveta; borove ~ume;

<lima logorske varre;

52

mora.

Zamis1janje pokreta

Pri tome nastojte da oserite sto bolje svoje telo, Zamislite da vozite kola:

da se bavite omiljenirn sportom (plivate, igrate fudbal itd.): da hodate, zatim Irei re duz p laze. Oseri te s vaki p okret s voj ih mifiica.

OSf!.r3aj ukusa

Banane; kiselog mleka;

zamislite da sedite za stolorn i jedete svoje omiljeno jelo, Obratite paznju na ukus i punoeu svakog zalogaja, gutljaja.

Zam isljanj e tv ukova Obavezno zarvorite oei i slusajte: saobracajnu buku;

sum kisnth kapi;

decije glasove u igri;

sum talasa,

zvono eij i 00 ZVlIk gubi u tisini.

Jos jednom vas podsecamo da sve vezbe radimo bez napetosti, slobodno, ziuniilljajllci same nesto prijatno i vee poznato, Uz 10 koncentriserno s e s amo D a on 0 S to zamislj arne, n e dopusta juei da nam s e mislf rasplin] u ju.

Sada analizirajte sta yam je bolje poslo za rukom, a .Sta nije, Mozete da uvefbate onosto yam nije uspelo isprva.

Svi organi cula su medusobno povezani, Nedostatak jednih moze da se nadoknadi izostravanjem drugih, Pcjasnite sebi kakve predstave (vizuelne, zvuene. mirisne itd.) treba jos da vd\}a!e. Ne zaboravite da u ljudskom organizrnu sve mora da "vdba" jer ce u protivnom da radi is pod s voj i h mo gucnosu, Ovaj se pri ncip odnos ina s ve organe, sve sisteme i cula.

To je jedna od ve2bi za rozvijanje i1itldcije iIi '''~estog cula" koje je.

Priroda u vecoj mer! podarila re.nama a manje muskarcima. Ako je va§ih osnovnih pel cll.1 a ra vnomerno razvij en 0 kao latice jednog cveta on da j e obicno razvijena i inruicija kao STOe ovogcvera.

53

ZeHm varn uspeh.

Nakon rada na razvoju sposobnosti koncentracije i slikovitih predstava stigli smo do csnovnih vezbi ove lekcjie - proizvol] nih osecaja toplote(T), peckanja (P) i hladnoce (H).

Prelazeei na opisivanje metodologije osnovnih vetbi odlucili smo da to radimo po etapama,onako kako to obicno radimo sa grupama. Nastojte da ne menjate redosled nasih vezbi, niSta ne ispustajte, ne prelazite na naredne dok ne savladate prethodne, Ne Wriie. Aka 1., mozere da savladare sve predlozene veibe rokom jednog dana, uradite : za dva dana, ali ne vi.k Ponekada se na~i usenlci Zale: nista nam r.' polazi za rukorn, ne moferno da uhvatimo osnovne osecaje, ali.". kasnr , dolan do poboljsanja. Kako 10 da shvatirno? Moida vi ocekujete ja~: oseeaje, neobiene; ili previse oeekujeteod sebe, Hi se trudite previsterate sebe na silu,

Najvamije je da lepo wmisliteono ito radue, da izazovete kt : sebe lik. Kao da okrecete rueicu za podesavanje tra_Zeci odredeni talas : se nastimujete.

Prelazirno dakle na osecaje roplote, peckanja, hladnoce.

I. Hajde do pocnemo sa t. Zatvaramo oei, porpuno opuster lzaberemo bilo koji deo lela (osim predela srca i glave)_ Zarnisljamo • se raj dec tela zagreva ..

Zamislite da ste na plaii, sunce j ako greje, iii da ste pored topl. radijatora ili pored zagrejane peci ... Zarnislite one ~lO vam je najbli t_ naj vise poznaro.

Poku~ajte da to uradite nekoliko pula. lie ill,rite.

Radite to neusiljeno, niposto ne terajte sebe da to osetite, sar. dehkarno, sa ljubavlju zamolite, zamislite lik, varna najblizi iz va' uspomena Hi rnastanja..

Uspeli ste? C;eslilam,o! Sada pokufajte da odredite koliko yam vrernena bilo porrebno da uspete u tome. mads to veoma odvlaci pazr.: ometa osecaje. Ako niste uspeli da registrujete vreme nemojte to vi ~(' pokusavad.

2. Soda Tla isti nacin sa P. Opel zatvaramo oci, opustamo se, : takonasumice birarno bilo koji dec tela i zarnisljarno daje utrnuo i d. prolaze trnarci iii bockan]e POPU! hiljade sicusnib iglica ili nas na . delu prolazi laka jeza itd... Nadite tik peckanja koji yam je najblifi,

54

Pokusajte da to ponovire nekoliko puta bez zurbe, sa ljubavlju prerna sebi, sa radoscu

Uspeli ste Eto vidite, rekli smo da to rnogu svi, Cak i ako ste to jedva osetili - to se ce to desava , i to je jedan od nacina,

e zaboravite da pohvalite sebe kada ste uspeLi.

3. Kad smo savladali TiP, probacemo da osetimo H. 1510 tako zatvararno oei. potpuno se opustamo, IsIO spontano biramo deo tela (moze i isti gde ste vee osetili Tip).

Zarnislite svez poverarac, a onaj dec lela nije pokri ven, osecate svezinu, prijatnu, okrepljujucu; iii je ovo mesto .los vlalno posle kupanja u red, dunuo je vetrie, csecate prijamu sveii nu. Zarnislite lik H. onaj koji pcznajete, samo ga se serite, osetite sto jace ...

Zamislili ste? Odlienol

Ponekada na§i ueenici zamisljaju osecaje toplote sa peckanjem (T +P) ili hladnoce sa peckanjem (H+P). To je dobra, ne pokusavajte da ih razdvajate, Postoji jos jedan nacin da pornognete sebi da zamislite T i H SIO jaee, Tokom udisaja zarnislite da svezina vazduha koji udisete prolazi bas kroz onaj deo tela koji tad a hladire: a tokom izdisaja polako izdisere ramo gde treba da ugrejete, t]. toplinu vazduhakoji izdiserno usmeravamo 0 patrebno mesto.

A sad a poslednja vezba u ovoj lekciji - pocetak rada sa emocijama. Vee smo govorili 0 tome da ernocije mogu da igraju odlucujucu ulogu kako 1I nasem zdravlju, take i u nasim bolestima, S druge strane, nase emocije rnogu ne same da utien na stanje naseg zdravlja i spoljnog izgleda, nego i da zavise od njega. Sada cemo u praksi da se uverimo u to.

Sedite slobodno i udobno, opustite se i poprimite drfanje mime, plernenite, sigurne Il sebe osobe i nazovimo to pozorn "kralja ili kraljice". Osetite da ste na tronu, lagano se nasmesire ... Kakvi misli su vam sada u glavi, kakva osecanja, analiziramo... glava je bis tra , potpuno kourrolisemo sami sebe.

Zamislite da sre glurnac i igrate ulogu nesreenog coveka. Pogrbite s e, bezvolj no opustenih ruku i uglo va u sti j u, natmurenih obrva j budi te u tom poloZaju neko vreme. 0 cemu razrnisljare? Sigurno yam se motaju po glavi neke Idke rnisli, setili ste se starih uvreda i nedaca. A sada uopste nemate razloga za tako nesto. Jednostavno vasa poza, drfanje, mimika su podstakli takva osecanja,

55

1

A sada ispravite rarnena, kao da ste zbacili tezak teret, podigni-, glavu visoko, uzdabnire duboko i sa oJ aksan] em. Osetite se signrno ; zdravo, Serite se neeeg prijamog, Mozete to da uradite zato ~to \-;:;, podstice vase dri.anje. .

Pri tome zapamtire prelaze iz jednog stanja u drugo: sla osecarr-; kakve rnisli Dam dolaze, kakve uspomene, Iikovi, kako se menja \"a'-: stanje. To je veoma vazno.

I ponovo zauzimarno pow mirnog, sigurnog II sebecove;_ uzdrfanog: opnstite se i ponovo analizirajte kakve misli j likovi saz, nastaju,

Da ucinimo nasu vefbu komplikovanijom, Ponovo zauzmite per. nesretnog eoveka • pogrbite se, spustite glavu j ruke, opustite vilicu nekoliko puta tesko uzdahnite. Pokusajte da greate - serite se. Serite ;: svojih uvreda, razocarenja, gubitaka. Serite se onog S10 ste nastojali c_ pctisnete u najdubJje kutke svoje svesti, Zaplaeite, ne uzdrzavajte se Pokusajte da sva najgora osecanja odu sa ovirn suzama, Ne zadrzavajre suze, ne stidite se. Nastojte da pocnete da ridare, placite neuresno kao L detinjstvu. A sada se setiie koliko se brzo osuse decije suze, Dosta. Prestanire. Oprostili ste se od svoje proslosti, Sada ste mimi. Ispravite se, rasirite rarnena, podignite glavu, Duboko udahnire, Mimi ste.

Sada se nasmesite, Malo, Serite se nekog srnesnog dogadaja, Jos malo. Srnejte se svojim malim.slabostirna. Ne uzdrfavajte SIl. Smejte se glasno. Kikocite se do mile volje kao sto ste to radili i u detinjstvu. I opel predite u rnirno stanje. Takav prelaz od nekog osecanja na suprotno nazi vamo princip.om klatna. Po istom principu cemo raditi na ernocijama i ·u narednirn lekcijama, ali sv~ komplikovanije,

. I ponovo zapamtite prel!lze, promene osecanja, misli kada ste rnenjali dri:anje. ad danas nastojte cia kontrclisete drzanje, Potrudite S~ da uvek imate drzanje zdravog, uravnotezenog, srecnog coveka.

Za danas je dovoljno. Ne idite ispred dogadaja, ne virite danas u sledeca poglavlja osim u "Zlatnapravila" a narociro obrarite paznju na 1, 2 i 4.

Sarno razmislite 0 onom sto yam je ponudeno, Pripremire sa za rad sledeceg dana, odiite ree koj u ste sebi dali. Ucinite prvi, konkretni, realni korak - za sebe.

56

4

LEKCI.lA

PROGRAM

I. Zagrevanje:

• automanuelni kompleks (masaza bioloski aktivnih tacaka glave);

• vefbe 2.3.. ki6mll;

• vezbe 2.3. zglobove ruku i nogu,

2, Vezbe disanja i meditaeija,

3. VeZbanje emocija - princip klatna. Stvaranje lika rnladosti.

4. T, P i H - proizvoljno dofivljavanje i nastojanje za vecirn intenzitetom osecaja (zabranjeno je pregrevanje iii preterano hladenje),

5. Osecaji (T +P, H+P) u zadatom delu tela: a) !loge do pupka; b) kicma; c) ruke i rameni deo; d) jetra i bubrezi - startovanje mehanizma ciscenja.

6. Korekcija vida i sluha u potpunosti.

7. Meditativna ginekoloska rnasaza ..

DRAGI NASI VCENICI !

Nas osnovni cilj je obnaJ!ljanje bioloike mladosti.

Ceo proces oztirav.qenja moramo da podelimo na etape. Za§to ?

57

Da bisrno to lakse objasnili uzecemo za primer neko oboljenje, .kao

hronicni hepatitis iii neku drugu bolest jetre. Sta ometa lecenje?

Kao prvo, nase ranije iskustvo neuspesnih pokusaja ozdravljenja. Kao drugo, zelia da se "tvrdava osvoji" odrnah, ria juris.

Kao trece, neispravan nacin ii VOla.

Ovaj spisak rnoze da se nasravi U uedogled.

U ovom slucaju planiracemo svoju strategiju ovim redosledom:

- ukloniti iz jetre teret - otpatke koj i su se skupili u organizrnu, ne bi li imala "vremena za sebe";

- otkloniti probavne smemje koje su takodje opterecenje za jetru i koje joil vise pogorsavaju njeno stanje, stv.. ajuci zacarani krug. Zbog 10. eg rada jetre poremetilo se varenje i rad drugih organa i jetra ncce moci lake da se oslobodi takvog pritiska. Stanje se sve vise pogorsava. Bolost se razvija poput grudve snega, napada nove orga •. ~ i sve vise oslabljuje odbrambene snage organizma,

Pokvareni zeludac lose van hranu - tesko fade ere va. Nasprcizvodi vrenja nesvarene hrane i toksini kojise inace, neutrallsu pri normalnorn funkcionisanju jctre i bubrega, odlaze u organizam. 1 bubrezi "vapiju' za pomoei jcr je i njima leSko. Da i ne govorimo 0 drugim organima kojima je lose i koji se "bune",

Upravo ovde napravite zacbilazni manevar, to je prvi zaontak.

Da Ii ste bili na planini? Onda yam je poznato osecanje nesigurnosti II svoje snage koje nastaje nehotimice, Uplasice vas ~IO j e vrh veorna daleko, sto jc put jako strm i jedva se razaznaje. Kako da eliminisete ovaj podsvesni strah? Izahracemo manji vrh, skupicemo snagu i kazacemo sami sebi: "Prvo cu se popeti tamo polako i bez zurbe, a onda cu vidcti da Ii dakrenern dalje",

A kada osvojite svoj mali vrh.kada posdgnete svoju mini-pobedu j popnetc se na najveci kamen, oseticete neverovatno zadovoljstvc zbog sops I vene s u peri ornosti II od n os u na teskoce i s trah,

Zbog rastuce radosti zbog pobede Dad samim sobom pozelecete da idem sve dalje i vise. I sta se desava za divno cudo? Noge se vise ne zamaraju toliko. srce radi ubrzano, ali ne rako rnahnito, i tako se lako disc kao da pluca Ide da obgrlc ove planine, da upiju ovu sve'zinu i kristalnu ciSIOCU v azduha !

Osvojieete sledeci vrb uz rnanji zarnor ali sa vecim praznikom u dllSi. A najvaznije je da ne razrnisljate 0 vrhu; rreba da kazete sebi: ako

58

se popnern - dobra je, ako se ne. popnern - vredi pokusati. Ali u dubini svesti, u nekorn tajnorn kutku treba dacuvate uverenje da cete moe; cia se popnete i iznao naj visih vrhova.

Tako eemo i mi sa varna osvojiti ovaj vrh, jet nas vee na pola puta ceka prirodnozdravo izbavljenjeod cnih mrskih bolestina. Iako se vrh ne vidi odavde, znamo zasigumo da cerno tame stici - podmladeni, mastoviti, gipki i snazni, i ne razrnisljatl vis.e 0 nepostojeeim bolestima, vee 0 izvrsenju onih zamisli koji su cdavno napustenezbog slabosu i bolesti, Ovako il i otprilike ovako pricaju 0 svorn stariju rnnogi kojl SII se izbori Ii sa svojim bolestima. Teske je recima izraziti Dna] uzas kada svaki cas ocekujes die lam u crno], hladnoj i strasnoj rupi ~ije.ie .irne - bolesr, I odjednom se pojavljue svetlost II tunelu, pol:injes da baulj'aS prerna tbj svetlosti, ana postaje sve. jaca i jaca i odjednom - nerna onih zidova, nestali SUo Nestali su jer su se upJaSili Vas. 1 enda poeinjeteda shvataie. da svetlost izvire iz vase duse koja yarn je opel prirekla u pomoc.

A ~aSio ne razum? Pornislite same. zar je ona hrpica znanj a koju smo stekli tokorn Z:ivOla i koja se zove razum mudrija od same Prirode koja nas je stvorila? Ali suvise cesto se mesarno u njen posao, a kada zapadnemo u nevolje, razurn sarno bespornocno odmahne rukern i ucuti.

Dakle, cia se vratimo na etape, Ceo pill od bolesti do mladosti podelicemo na lako pristupacne vrhove. Necemo gledati u cilj, to nas uvek cini nesigurnim 1I svoje snage, mada cerno ga podsvesno jasno sagledati, Kakve su to erape?

I. Pocetna etapakada je naj vaznije ovladati metodologijorn, A za to su sposobna cak i deea. Ne treba da otkrivate Arneriku, sarno se setire svog detinjstva.

2. U drugoj etapi momma da izlecimo jetru, da prekinemo zacarani hug. Vi 10 mozete! Prvo cerno ukloniti otpatke koiisrvaraiu dodamo optereeenje ne same za jetru nego i za i:itav organizam, Startujemo mehanizam za clscenje_ Kako (0' da uradimo detaljno je iopisano u narednlm poglavljima,

Kada toksini pocnu da se izlucuju, kod vasce nastati prijamo osecanje 0] aksanj a, pobolj~anje opsteg stanja, normalizacija koronarnog sistema, rnetabolizma I S vakako, jetre i v arenja, Organizarn pocinje da dise i cia se snabdeva cislijom krvlju, To je nas prvi osvojeni vrh, -

3_ Sada da vidirno ko_jim organorn mozemo najlakse da upravljarno? - Crevima, naravno. tim pocinjerno da irn ukazujerno 59

paiJJju, odmah Darn uzvraesju sa zahvalnoscu. Za njihovu negu posroje veoma jednostavne i efikasne vezbe, Posto varenje radi svakirn danom sve bolje, to claksava i fad drugih organa .. 901 opetpomazu tad-organa za varenje, Kada je zacarani krug prekinut, svi organi pocinju da se uzajamno pcmazu, ubrzavajuci proces ozdravljenja.

4. Sada je neophodno pojacati ishranu svih organa i aktivirati dopunske kanale za snabdevanje, a njih je bezbroj, Lekari kaiu da naS. organizam ima dva SIca: jedno je ono pravo, a drugo je skriveno, ali ima ogrornni kapaciret - to SLl kapilari, U obicnorn stanju 90% kapilara ne rade. Specijalnim vezbama sa T, P i H rni ih terarno da prorade. Osvojen je jo~ jedan vrh, NaJvawije je to da vefbajuci ave male krvne sudove, obnavljamo vlast mozga nad svirn organima, law da budimo usnule cuvare i strazare. Uz 10, informacija keja stlze u mozak sa periferije, kvalitetoij a je, a poboljsan je i povratni proces - kcntrol: j delovanje mozga na ove delove i na citav organizam u celini,

S. A ~Ia cemo dalje? Nekada davno bolest je napala tkiva, napravila "rupe" kroz koje je rnogla lak$e da stigne do drugih organa. Nase tela su prekrile rupe .. oiiJjci, brazgotine. Sada [Jam nisu potrebne j mi eerno ih se resitl.

Biramo oziljak na telu, najveci i "najdrafl", radimo na njernu, Za nekoliko danace nestati, ali zajedno sa njim nestace i drul:i otiljci i "zakrpe"- unutrasnji i spoljasnji, 0 tome srno deraljno pricali u poglavlju "Zasto uklanjamo ofiljke".

Razrnislite sada: da li smo lecili jetru? Da Ii smo se bavili njome namerno? Cak je se nismo ni setili, stalno smo isH okolo-naokolo. A kakav je rezultat? - Skora da je obnovila svoju normalnu funkciju, Pomislicete da previse priCamo 0 jetri, Aliovaj princip, ovaj sistem univerzalnog delovanja podesan je za rnnoge slucajeve,

6. V procesu savladivanja osnovnih vezbi visestruko se povecavaju zastitni mehanizmi organizrna i IIj egova spremnosr da odgovori na nase zamisli, Zelje i teznje. Na taj nacin dokazujerno sami sebi da telo zna, ono sarno ostvaruje one slo smo planlrali u mlslima, Upravo zato se posnze tako brz i trajan rezultat, To i jeste nas najvaznij! zadatak, jer su ove vezbe usmerene na postizanje osnovnog cilja - regeneraciju fizieke,

bioloske (da, dal) mladosti. Nas osnovni cilj je MLADOST! .

60

Obecali smo da eemo detaljnije popriean 0 znacaju etapa u savladivanju metodologije. Zarnislite same: odlucili ste da renovirare kucu,

Od cega da poenete? Ocigledno je da (reba obezbediti sve neophodno 1.3 ovaj posao: kupiti tapete, lepak, kree, farbu, eksere itd., dakle sve neophodno u skladu sa onim sto uameravate da uradite, Da li se slazete? Naravno, Jer bez nuznog materijala je nemoguce izvesti ono sto ste naumili.

A sta dalje? Treba priprerniti zidove, plafon, prozore jtd .. za rekonstrukciju: ponegde skinbti malter da se novi s loj zadrzi, ponegde oprati, skinuti dotrajalu farbu. Zatimpripremljeou povrsinu treba izravnati, gipsirati itd. Ovu fazu renoviranja rnozemo da nazovemo "generalnom" .

I tek posle generalne opravke mozete da lepite nove tapete, da farbate prozQre, uglavnom da ulepsavate svoj dom - sa Jjubavlju i pazljivo - jer 1.0 radite za sebe, dragovoljno, ne prinudno, Kada ukueate poslednji ekser i ka1.ete sami sebi sa zadovoljstvom: gotovo je, mozemo da matrarno da je renoviranje zavrseno. Tek onda cere Ziveti 1I sopstvenom domu sa radoscu.

Nail kills predavanja je iSIO takvo renoviranje i treba ga sprovesti redom, u potpunosti, nista ne ispustajuci, postujuci svaku preporuku, To je slikovito poredenje ali i veoma verne. Kako cemo to primeniti za vas, za vase osobenos ti ?

Prva etapa je usvajanje metodologije. Da bi postigli svoj cilj i obnovili zdravlje i harmoniju, tj. podrnladil.i svoj organizam, pocecemo od toga da zaboravimo na sve konkretne dijagnoze i oboljenja. Vas organizam se sastoji od organa koji su uzajamno povezani i zavisni jedni od drugih. Tokom dugih godina vernog sluzenja varna nisu osetili sa vase strane niti zahvalnosr, niti brigu, a kamoli Ijubav. Oni su hronicno umorni, iscrpljeni, neki manje, nek:i vise, posto su se prilagodili uslovima koje ste im stvorili. Jer svaka bolest je prilagodavanje onim uslovima, u kojima terate svoj organizam da zivi.

Pocnite zato od toga sto cete nakon sto osetite sami sebe kao celinu, zaielite istinski do osetite potrebu za prornenom u pravcu ozdravljenja, Vail organizam to mote, priroda je ugradila u njega sposobnost samoregeneracije, Niste vi nekakva masina koju je stvorio jedan eoves, dok drugi mora nesto da popravlja ili vadi, kada masina

61

~Iajfuje. Mnogo toga rnozete i sarni, rakvirn VaB je Priroda stvorila .. Ljudski organizam irna 8-10-srruki koeficijent sigurnosti., Pomislite samo, keliko dugo i kojom snagom treba naskoditl svom organizmu da biste poremetili ovakvu zasritu, ALi vee ste je poremetili. Postoji put ka zdravlju i harmoniji, samo ad vas zavisi da licete krenuti tim putem,

Jude smo vee napravili prvi korak na putu ka zdravlju.

Ali danas prieamo 0 tome jos jed nom. To je neophodno. Danas vale telo i vaSa du!a moraju da se udruze, moraju da 2ele isto - harmoniju, treba da budu saucesnici u postizanju cilja - obnavljanj u zdravlja koje yam je Priroda podarila i pronalazen]u mladosti,

'Telo slusa mozak, nil to znamo, ZIl3ci da je lias zadatak usaditi duboko, na podsvesnom nivou lik zdravlja i mladosti, odbaciti tao nesto zastarelo i nepotrebno nas danasnji nesavrsen lik, 0110 sto smo do sada bj]L

Onda ce rnozak da ilalje nove naredbe 0 zdravlju j telo nece moci nista drugo nego da slu~a te kornande iz mozga, tj. da ozdravljuje. A rnozak "zna" gJ,a da radio budite mimi.

Pocnite recirno od nspamena. Isti na je da ste izgledali drugacije, bolje nego sada u. ono vreme kada ste se bolje i oseea li. Zene narociro dobro znaju cia izgledamo onako kako se csecamo, Ali da li treba da 6ekate onaj momenat kada cere se iz nekog razloga bnlje osecar L? Osetite to sad a, odrnah, pczelite da to osetite, To je najvafnije, Treba cia pozelite da postanete gospodar svega lela i svoje sudbine, ne brodolomac koga struja nosi u nepoznatorn praveu i tada ce mnoge stvaripostati moguce,

"Sacuvaj zeleno rlrvce u SKU svorn i moida ee jednorn plicapevacica sviti u njemn svoje gnezdo", - kai.e jedna kineska poslovica. eim "drvo u srcu" poene cia zeleni, live ee krenuti sarno od sebe. To ce svakako da se desi jer sre spremni za to.

Os eca ji T, P i H s u pri p rerna za generalnu opra v ku u v aso j kuci, to je pocetak napustanja nezdravog stanja, prva etapa distance koju treba da predemo, Kao il to vidi te, sve je veorn a j ednos ta vno i j as no, Sarno ne treba da ometate Prirodu i treba da voli te i postujere sebe. Ne smete narusavati prirodne zakone, Ali uz 10 treba irnati malo rezerve na svorn putu kao u svakom vain om poslu, Zato vas molirno: bolje da vasi planovi bu du real n i i u z mal U rezervu - re zul tat ee bi ti bolj i, S avl adu j te male distance jednu po jednu . rezultat ce biti bolji.

52

Kakav je kriterijum savladivanja metodologije i da Ii on uopste postoji? - Naravno cia postoji, To je momenai kada Cf! poeetitfu nestaju vtri'i oiiljci. Ponekad se to desava i bez nekih specijalnih nastoj anja (vidite, pocinjerno vee da vam otkrivamo i poneku tajnu). Upravo tada otpccinje 2. etapa - sama "generalna opravka". Tada cete morati da prionere na posao utoliko vi.Se ukoliko ste zapustili svoje domacinstvo, svoj dorn, t], svoj organizam.

Za drugu etapu je karakteristican brzi, populo Lavine pocetak izbavljeoja od vasih "0 miljenih" visegodiSojih boljki, Taj proGes se obicno odvija Iako, kao sam od sebe, ali se u tome krije ne tako mala opasnost,

Ucemu se sastoj: opasnost? Moracemo da otkrijemo jos jednu tajnu.Stvar je u tome sto se ova] proces odvija kobajagi sam od sebe, mime vate volje, ali ... same uz vase uce~ce .. tj. ako sre programlral] mozak na ispravan naein i ako sve drute pod kontrclom. Ako sre programirani na zdravlje i mladosr i mozak pocinje da 10 sprovodi, onda i vasi organi pocinju da funkcionisu drugacije, potcinjeni vasem mozgu. Znaci da je u ovorn slueaju ozdravljenje sporedna pojava, 10 varn je poklon od samih sebe, to je nagrada, Zato vas toliko ozbiljno upozoravamo 113111 opasnost, koja se krije u varna i samo u varna.

A sada j oS jed au pu tokaz, Karla smo 00 I He iii cia s ta ti Stiehl obradimo nase podatke, ispostavilo se da srednji pokl1zutelji obnavljanja vida i sluha i nestajanja o!iljaka po lekcijarna lzgledaju ovako:

3.103.' 10-15

probru rad

dan od poll.,k" ObUC;l V,"j. poboljsanje v ida i sluha

ttl. dan 00 "starts") (u % od polaznih podaraka)

nesrajan]e Q~ilj"b I (u % od :po]aznihpod.to.ka) ,

4.eas ]0·20

5. cas 20 - 30

pocetak n 5S la jan j a

10-20

30- 60

6.6as 30·50

20·40

7. cas 4(l -DO

70·100

8. <Sa]; 50 ·10

10. <las

50·70

60- 80 - 100

70 - [DO (ostaje samo crtica)

63

Nestajanje oziljaka je znak da ste ispravno izabrali pravac rada, znak ne samo "generalne opravke'tiznntra, nego i poeetka "kozrneticke opravke" organizma. Isto se moze reci i za korekciju vida j sluha,

Znaci da je glavno sto treba da radite nakon savladivanja metodologije, Ij. na prelazu II 2 etapu i za vreme poboljsanja l] organizrnu, ne uljuljkivanje, nego sralan fad na sebi, uvecavajuei pri tom zelju da budete, bolje.receno, da postaneteono sto Zelite. Toje sve,

2. etapa polako prelazi II 3. Kada ste pokrenuli j dobro zavrteli tocak, 00 ce se jos dugo okretati bez vase pornoci,!! sIb SIl bcilje podmazani j podeseni svi delovi to ce trajati duze, Ali ... perpetuum mobile II prirodi ne postoji. Zato ne zaboravite da odrzavate ternpou zelji da uvek budete zdravi i mladl.jiez obzira na bilo koje okolnosri - godine starosti, uslove iivota, posla Sve je u vasirn rukama, Karla "okusite" jednom vase novo stanje, nikad viSe necete ni da pomislite na sebe iz proslosti .. Proslost ce vas napustiti dok je vasa dusa Zi va,

Dakle, vreme je za posao, Danas irnate veliki i ozbiljan program.

Zellmo vam uspehl

A sada da poenerno sa radom. Prerna programu za 4. lekciju uradite kompletno zagrevanje, vefbe disanja i meditaciju i vezbe ernocija koje smo naucili II prosloj lekciji. Zatim preJazimo ria osnovne vezbe 4. lekcije, nakon cega treba jos uraditi korekciju vida (za one koji su postavili sebi taj zadatak), a za l.ene da nauce meditativnu automasafu materice, Opis ovih vezbi sledi dalje.

Osnovne vezbe

Sada, kada ste nauclli da osecate T, P i H (lop 10m , peckanje i hladnocu) poslednje vase sumnje u sopstvene vsnage su definitivno nestale, Sada verujete II sebe bezuslovno, Jef moiere seve. I to je zaista take,

Prelazimo na sledeee vezbe: osee.aji T, P i H u zadatom delu tela

(eifez br. 5). .

. Zagrevanje (zatim osecaji P i H) nvgu do pupka.

Radimo kao i pre: zamisljamo Ji'k. Na primer, vi ste na plazi, ispod suncobrana, noge su na suncu; iii ste na pi ail prekriveni do pojasa toplim suvim p,eskom; ili izmislite sami sla vam je najpri vlacnije. Ali vas

64

Cliei. 5. Oseeaji T, P i H u zadatom dell! tela.

65

podseearno da ne treba da prisiljavate sebe da to os etite , ne naprezire se, nastojte da to radite Iako, II stanju lake lenje ielji?, kao da se 10 desava samo od sebe,

Da li ste uspeli? Odlicno. Ponovire to 3-4 pura tako da osetite zadovoljsrvo, neusiljeno, nastojeci da taj osecaj zadrfite. do 30 sekundi, A sada na isti nacin zamislite u nogarna do pupka P, zanrn H. Ponovite to 34 puta,takode sa zadovoljstvom, Na primer, zamislite da sle usli u prohladnu vodu do pojasa, ue dublje, Izailli ste na obalu, duva prijatan povezarac ... ZlIdrii.retaj csecaj takode do 30 sek., ne duze. Ako osetite kombinaeije osecaja T+P ili H+P istovrerneno, to je dobro, tojeznak da savladujete metodologiju veoma brzo. Cestilamo!

Tri osecaja (T, P i H) u kicmi,

Pocnirno od toplote, Pokusajre da zamislite.ida osetite kako yam se cela kicma zagreva iznutra, Osetite to u oblasti kicrne od potiljka do re.plle. kosti kao da prebirete po prsljenovima, centimeter pccenrimetar, odozgo nadole i u suprornom srneru, liirillom od otprilike 10-15 em. Ne z.urite, najvaznije je da to zarnislite slo jace, slo jasnije, da .se serite kako ste se osecal i kada su yam stavljali rople obloge ill masirali ili jos nesto ... sarno seserite, zamislite ...

Uspeli ste? Odlicno, Pokusajte da zadrfite wj osecaj oko ?O sek. Sada ria isti nacin, pornocu lika zamislite i osetite peckanje I hladenje, Ne zaboravite da peckanje treba uvek zarnisljati izmedu T i H i1i ga njima dodavati.

Oseeoieil', Pi H) u rukama i ramenom delu - crtez be 5.

Hajde da pocnemo sa toplotom i ovaj put. Zarnislite najbolje '~to rnozete kako vam se zagrevaju ruke - celom duzinom, ravnornerno, kao i rameni deo .. U rnislima se zagrejre svuda, ne razrnisljajuci i kakvi se sv« organi nalaze tamo, ssmo nastojeci da na najbolji moguei naein i kompletno zagrejte te delove ... (ali se l1i po koju cenll lie spustaj:« do srca; " mislima ga ;;(JobitJite).

Uspostavite lik toplote, onaj koji vam je najblizi i dobra poznat, serite se, zamislite ... zadrfite raj osecaj do 30 sek, Uspelo je? Divno:

Sada zamislite na isti naein P, zatirn H.

Napominjemo da sve vezbe radirno zatvorenih ociju, uz kompletno opustan j e, posto ste i zbaci Ii s ve s trane rni s li u kru g ill kvadra I ka 0 na dubriste.

66

Zaslui.ili ste jos jedan mali. odrnor, lie vi~e od ]0·15 min. Da II asta v i mo sada, Preos tal a n am j e j 05 jed na vei.ba.

Tri osecaja (T, P, H) I, Jerri i bubrezima . stanovanje mehanizma zar!iSf;enj:e - crtei hr. 6 i 7:

Pre svega zamislite gde se nalaze ovi organi, Prvog dana cemo ih same malo zagrejati, Hajde da posnerno od jetre. Zamislite tn oblast - iza desnih donjih rebara i u rnislima je dobro zagrejte, osetite toplotu iznutra, dubiuski, kae nesto prijatne, umirujuee, lekovito, nastojte da wdtl.ite taj osecaj do 30-40 sek., zatim popustite ... ponovite 2-3 puta,

Uspeli ste? Odlicno)

Sada cemo na isti nacin da zagrejemo bubrege, Za.m.islimo gde se oni naiaze, pokusavamo svojirn "unutrasnjim pogledom" da usmerimo svu paznju j brigu na njih. Hajde da to uradi mo IlZ svu Ijubav i painju. jer niko to nece uraditi bolje ad nas samih, a nikom to nije ni potrebno, To mozete sarno vi j to je potrebno samo varna.

Zadri.ite oseca] toplote takcde 30-40 sek., zatim popustire, ponovite 2-3 puta. Odlicno,

Ova lekcija je najteZll II nasem programu.

Aka radite samosralno - nernojte da zurite. Bolje je da 0\10 savladate ne za jedan dan, vee za 2-3. 1I1i da to uradite sa dusom, bez nervoze i polako, n.ikako premoreai i prenapregnuti.

Malo se odrnorite .. napravne pauzu, prezalogajite nesto ako i.elite i posle 20-30 min. uradite sarnostalno one vefbe koje jos nisu uradene po programu.

Dakle. zavrsili smo vezbe koje obicno radimo prvog dana, nakon upoznavanja sa grupom. Na kraju Iekcije obicno dajemo domaei zadatak i neka uputstva, Dozvclite da to uradimo i sada

Kao prvo, naporninjemo da TI(! Ireba niSUJ analizirati tokom rada. narocito tokom veibi. To moze samo da koci napredovanje. Pocecere da traiite uzrok neuspeha, sve vise anali zirujuei j uletecete u zacarani krug. Jake insistiramo da prihvatite ovu uasu sugestij u.

Ako pokusate daanalizirate kako yam to' uspeva? zasro? itd. - to ce podsecati D a ovakvu su tuacij u, Zamis Ii te da s Ie od lu cUi da ku pi te neki moderni komplikovani audio-centar, Dosli ste u predavnicu • i etc njega, upravo onakav 0 kakvorn ste sanjali, 6eka vas. Radosno molite prodavca da vam napravi racun i da objasni kako.da ga korlstite, kakve sve

67

CrteZ:6. Osecaju T. P i H'u jetri.

68

Crtez 7. Oseca] iT, P i H u bu brezima.

69

rnogucnosri i svojstva ima, Objasnjavace yam cia su ovi tasteri za ovo, .drugi - za 0110, ako ih zajedno pritisnere - dobicete ono ird. To je vee dovoljno da se svaki ~ovek slu'li ovim modernimaparatorn, AIm procitate upurstvo kod kuce - bez furbe • biee dovoljno da koristite ovu divnu stvar sa uzivanjem. Uz to nije obavezno da male i razumete kako ie on napravljen iznutra, kakve so serne itd, U (Orne rnoze da se snade samo strudnjak a cia ste ga orvorili i pogledali unutrasnjost nista ne biste shvatili, Zato rnozerno da kazerno ovako: bolje je da porrazire, da se nastimujete da otklonite smetnje i da budete na vasoj omiljenoj ialasnoj duzini.

Kao drugo, nijanse vasih osecaja mogu biti veorna razlicite u za visn os ti od vasi h pri rodnih osobi na, od karaktera it d. N e ote kuj te da budu veorna jake. Mogu da budu jedva primetne, to je takode prihvarljtva varijanta, Naj vaznije je vase raspolozenje, vera u sopsrvene snage, Moie yam se cak cini!i da nilita ne osecate; to je veoma cest slueaj _ To oznacavada vas organizam ne moze da vas slusa, da yam se porcini. Moie da se des; i to cia nisra ne osetite fizicki, ali. da poboljsanja u organizmu nastupe, U 10m slucaju, jos jed nom pazlji vo procitajte prethodn u gl it v u.

Zapamtite: najvaznije je da sva vasa painja bude korr.pletno na onorn mestu gde radite II tom trenutku, Ako se paznja gubj gube se j osecaji. Dok se ucite, savladujete ovo, upoznajete nove merode moZe yam sf: uciniti da nista iii skoro nista ne osecare. Ali setite sebajke 0 Zarptici koju je lovio Ivanuska isamo llspeo da uhvati njeno pew ali to pew je bilocarobno i pornoglomu je, Dragi moji ako ste bar nesto uhvatili, bar jedno savladali od onog slo srno radili, srnatrajte da 51!) s ve uspeli. Eto vidite kakvu sam yam tajnu odalal

Kao trece, molim vas da prihvatite sve moje primed be i. preporuke (ako hocete - savete) kao od srrane bliske osobe, kojoj je sralo do vase sudbine. 1 samasarn prosla isti put, rnoj put i ne zieHm da ponavljate greske, nego da iskoristite moje i "kolekri vno" iskustvo i da prokrcite sebi put na lakSi nacin, Ali sloboda izbora, sloboda volje osta]e vase s veto pra vo,

A sada zadarak,

1 Od ovog dana obavezno vodite dnevnik u korne tete ukrarko beleziti sve promene koje ce se desavati u vasemorganizmu. Obavezno

70

istaknite svoje uspehe, pohvalite sebe, Ako dode do pogorsanja oboljenja - zabelezire, opisite,

2. Izmerite svoju visinu i zapisite je. Na kraju kursa ponovo izmerite; rezulrat upisite. u dnevnik,

3, Ako imate oziljke, izmerite njihovu dul:inu lenjirorn, zabelezite u dnevnik, Kasnije svaki dan registrujte promene njihove velicine spoljnog izgleda.

4, Kontrolisite stanje mokrace i zabelezire rezultat u dnevnik,

5, Od ovog dana pocnite sa svakodnevnim vezbarna za korekciju vida kod prozora (vidi odgovarajuce poglavjje), To se odnosi na one koji su sebi postavili za cilj obnavljanje vida. Trudite se da idete po kuci bez naoeara. Ako dobro vidite i ne morale korigovati vid ipak varn preporueujemo vezbe akomcdacije, palming i solarizaciju.

6_ J o~ jednorn vezbajte one osecaje koji yam ne idu najbolje. 7. Pripremite se i koncentrisite se za narednu lekciju.

A sada najvaznije.

I, U mislirna preispitajte ceo svoj l:ivol 00 malih nogu 00 danas.

Pokusajte da nadete uzrok svojih bolesti.

2_ Razmislite 0 svom karakteru, navikama, 0 odnosirna U porodici, sa bliskirn i ne baS. bliskim osobarna, Odgovorite sebi: sill me raduje u l:ivolu, kod bliskih, vojjenih osoba? SIll me sekira? Zasto?

3_ Razmislite i opisite vase osnovne .karakterne crte, navike.

Pribelezite one kojih bi da se resite, a koje bi on steknete, u mislima stvorite svoj idealan lik okorne rnastate.

4_ Nadite vasu fotografiju na kojoj SIC sebi najdopadljiviji, Nije vazno ako je davnasnja i ako ste na njoj rnnogo rnladi. Razgledajte je bolje, nernojte da je sklanjate. Nastojte da u mislima vidite sebe upravo onakvima kao na fotografiji, uvek se trudite da to oseute i iznutra, od ovog trenutka j zauvek.

5. Razmislite 0 Ijudima sa istim zdravstvenim problemima kao vasi. Odgovorite sami sebi: zasto su drugi sa istim problernirna ozdravili, a ja nisam? U cernu je UZl'Ok?

6: Ako ste odlucili da radite prema ovoj metodi sa nekim ad poznanika i njima ide bolje nego varna, obavezno ih pitajte kako su to postigli, koristite njihovo iskustvo.

71

Toje veoma vazno!

A najvainije je da upravQ donas obavezno napravite plan svog ozdravljenja uz realne rokove. Ne pozurujte sebe, ali nemojte ill da odugovlacite. Podelite svoj plan na etape, imajuci u vidu svoje osobenosti. Obavezite se ovim plan om II dusi .i u dnevniku, Izmedu etapa ostavire rezervu od 1-2 dana za .svaki slucaj,

I poslednje za dallas. Molimo vas da se jos bolje koncentrisite.

POIlOVO procitajte zabrane j zapovesti, koje.srno vee naveli, Razrnislite 0 njima. Ne prelazue na narednu lekciju ukoliko niste. potpuno savladali program cetvrte.

Zelim vam uspehl

72

5

LEKCIJA

PROGRAM

I. Zagrevanj e:

• alit oman u eln i kompleks (masaza bioi oSkj akti vnih taca ka glave),

• vefbe za kicmu;

• vezbe za zglo bo ve 11.1 lui i n ogn.

2. Vei.be meditacije i disanja (meditacija li ka mladosti i zdravlja, otklanjanje smetnji, disanje kroz stnnu zlezdu, krcz pleksus, kroz dlanove i stopala, kroz bolesni organ - po 10- 15 puta).

3. Vezbe ernocija.

4. Osecaji (T +P, H+p) u zadarorn deJu tela: nr.>ge, klema, ruke i rameni .deo.

5. Pomeranje oseeaja (T+P. H+P): a) noge; bjkierna; c) ruke i ramena,

6., Koncentracija i rasejavanje (T+?, H+P) osecaja iz celog tela II bolesni orgllfl.

7. Korekeija vida i sluha (za one kome to nije potrebno - rad sa bolesnim organorn).

8. Probni rad sa oziljc i rna.

9. Meditativna ginekoloska masafa.

73

DRAGl UCENlCll

Rodlljemo Sf fto ste itAsli na krajsa zadacima eetvrte - najteze lekcije.

Sada molema da nastavimo.

Ali, da s e j o~ j edn om podse timo ~Ia znace ova tri 0$[10 vnaosec a j a - T, P i H. zasto radirno ave vezbe, jer "ecvek ne gospcdari onirn sIC ne razurne" (Gete),

Osecaji T i H ve:lbaju krvne sudove. Karla izazovete lik T i pocinjete da ga i osec ate, vas.; se krvni sudovi sire, u njih se sliva vise arterijalne krvi, a to znaei da se pobolj sava ishrana okoluih [kiva i proces razrnene materija,

Kada izazivatc Iik H i pornalo ga osecate, to znaci da se ua lorn rnesru gde ste ga izazvali, odli v krvi povecao, brzina ,u-votoka se promenila, proces razmene se odvija drugacije.

Kada izazivate lik P i pocinjete cia ga oseeare, to waci da 5U se vasi nervni zavrseci probudili.aictivimni su i nil pitanje: "Sr.a je sa varna 7" - cdgovaraju: "Sve je u redu, De spavarno, budni smo",

Krvni sudcvi i nervni zav)'seci kao da proz; rnaju citavo tei o, stiiu sve do najudaljenijih delova, racvaju se 0 sve sitnije vodove, 1 uvek idu zajedno kao da prate jedni druge,

Dakle lead izazivate Iikove T +P, H+P i u mislima ~irite i sufavate krvne sudove i aktivizirate nervne zavrsetke, slikovito receno, va~ mozak kac da prove ra va "telefonske veze". Tame> gde je vela normalna, odrnah sti.w cdgovor nakon pitauja, a gde je ta veza porernceena, odgovor je iii porernecen iii 83 nerna. EIO zasto se, vei.bajlll:i ova tri osecaja. mo!e reci da proveravajuci vezu izmedju rnozga i onih organa i delova tela gde vi u rnislima izazivate te osecaje, vi u srvari regcnerisete tu vezu, "renovirate" je,

Ceo vas organizam je sposoban da se obnavlja, to vee znamo, Eto zasto U onirn delovima, gde u mislima izazi varno oseca]e i gde nije sve u redu dolazi do poboljsanja - nastaju nevi sitnikrvni sudcvi, produzavaj u se nervni zavrseci i na taj se nacin norrnalizuje ishrana tkiva, Sve se to odvija pod kontrolorn rnozga izatosu potrebne upome ve~be sve do potpunog u sposta v Ij an j a normalnog fu nkci ani. an j a organa.

Oct danas eemo rediu nove vezbe, u mislirna cemo premestati osecaje T, P i H. kao i T+P 1 H+P, srnenjujuci ib naizmenicno. Tose

74

mote poredir) sa masaforn. To i jeste meditativna a utOfflasain. Smenjujuei T i H , u mislima rnenjate razrnak izmedu sudova, it dodajuei i P - akti virate nervne zav~etke. Kada radite ove vefbe nastoj te da dobro zamislite one delove tela. ona mesta sa kojima radite, u mislima prosetajte kroz njih, nista nc ispustajuci. Drugim recirna, morale da ih radite u stanju meditacije, koncentrisuci se same na to. Uz to je obavezan lik mladosti, zdravtja. Automasaza je masaza koju sami sebi radire. U stanju maksimalno opustenog tela, ali bistrih misli i uz aktivni rad mozga mozele karla ovladate metodologijom u potpunosti, da radite na onim organirna kojima je vasa.pornoe najneophodnija,

Da biste rnogJi da sagledate obim radii 7A ova] dan kao sto mi lO obicno radimo sa grupom, procitajte program i udubite se u njega, Ali upozoravamo vasjos jednom: ne zunte, tle mogu svi da savladaju ovo za jedan dan; nastojte da razvlacite vreme ali nerno] te preci na 6-tu lekciju, cak nemojte ni da ait.at:e knjigu dalje, ne listajte Je dok ne savladate u POtpUJIOStl program ove lekcije. los jednom vas podsecarno da je Ide radiri samostalno, nego u grupi.

Kao sro sre vee primetili .. danas necemo da radimo veThu koju ste vee savladali i koja je bila skolska, probna, naime - proizvoljno opazanje tri osecaja, To narn vise nije potrebno, to vee umete, to ste naucili . .A Ii zato su dodate veorna slozene na prvi pogled i. neobicne vezbe . premestanje tti osecaja i rad na oziljcima. Tvrdimo sa sigurnoscu da cete ih obavezno savladati, naravnc uz naslI pomoc.

Pomoe se sastoji u tome sro cerno se kaoicbicno potruditi da varn detaljno opisemo sta sve treba cia radite i kojim redosledom, Sa svoje strane trudite se da nista ne iZOS1,avite, neeemo yam reci nijednu suvisnu iii neporrebnu ree, radite s ve redorn, Danas je veorna vazan dan. Setite se da srno to vee rekli, pocetak nestajanja oziljaka je znak da je merodologija savladana, znak da je pocela 2. etapa rada, II to je starr ka mladosti i rdravlju. Dakle, da poenemo,

Zelim vam uspeh'

i. Kao obicno, uradite zagrevanje sa dusorn, sa radoscu, posvetite svom telu SNtI paznju, Pozeljno je da radite uz muziku koja vam se dopada i koja bi varn pomogla ca se potpuno pripremite u svakom smislu za naredne vefbe. Svako ima svoju muziku koja mu najvise prija. Trudite se cia je cdaberete sa lj ubavl] u, paflji YO, to je jake vazno, jer i od vase

75

orniljene muzike II mnogome ce zavisiti efekat vezbanja i definitivni rezultat,

2, Nakon zagrevanja - veibe disanja, Mozete i da stojite (tak je bolje nego da sedite), zarvorite ocl. izbacite sve strane rnisli u vasu kutiju (kvadrar, korpu za otpatke - ko sta ima) i pripremite se za prijatan posao sredivanja vaseg Hrama Zdravlja, vaseg unutrasnjeg hrama, vaseg organizrna; disemo ravnornerno, mime • kroz !ititon Zlez.du, kroz pleksus, dlanove, stopala, kroz oboleli orgml (nekoliko pula dok ne osetite: dosta, dovoljno je).

Zaboravite, ostavite za vreme vezbanja SVE (vase poslove, vase mace, kuce...), jer ako se razbolite odistinski, necete nikorne biti potrebni, osim rodireljirna ... kvalitet, kvaliret. nastojte cia sa svakim udahorn osetire svezinu, koja se siri celim vasim rei oro i donosi bodrost, Iakocu, skoro besrezinsko stanje ... a pri svakorn izdisaju "a toplotom izdahnutog vazduha iz organizma odlazi sve neporrebno - sve sumnje, neprijatnosti, sekiracije j razocarenja, sve nelagodaosri ... osecanje tezine, bola: zarnislite jasnije ovu Iekovitu svezinu uz svaki udisaj upravo na onom mesru kroz koje udisete u tom momentu, zarnislire kako ova svezina kao da ispira va~e telo skroz naskroz i odnosi ... odnosi sve uno nepotrebno, prezivljeno; zarnislite slikovito kako sa toplototu izdisaja odlazi Sve ruzno iz vaseg organizma, narceiro iz oboJelog orgar fl. ...

3. Zamislite sebe na onom mesru, U ono vrerne kada varn je bilo narocito lepo, hula ste bili srecni, mladi, zdravi i zaljubljeni; u procvetaloj basti u prolece, ujutru ... svez, kristalno cist vazduh ... prozima ... i vi udisetetaj vazduh ...

... ili ste u surni - vazduh sa mirisom cetinara, njihova aroma slize sve do najsitnije celije, sve ispira, proclscava ... uz svaki udisaj ... disemo ravnomerno! mimo, sa zadovoljstvom. (pozeljno III muzi ku).

Cerou sluzi ova vezba? - da ukrotite, da "dresirate" svoj organizam, da ga izvezbate ne bi li naucio da se oseca srecnim i zdravim. Dok va§ organizam ne nauci da proizvoljno izaziva ovaj osecaj, vi cere mu malo pornagati kao sada, Ne Lurite, ne zaboravite najvaznije • disanje kroz oboleli organ ... Citava vezba traje oko 15 rninuta.

Ne izlazeci iz evog stanja, zatvorenih ocij u, vezbacerno emocije.

Plakanje: vi ste gtumac, ulazimo u ulogu (poza spustenih rarnena, disanje isprekidano, ubrzano, donja vilica olabavljena) • setite se, irna razloga za plakanje ... prelazimo na ridanje ... pomozite sebi: otvararno USIa, usne

76

drhte ... jace, jos jace .. Slop pretazirno ml mimocu vestacki, dizemo

glavu, ispravliamo rarnena prelazimo na najdublju mirnocu: laka

mimika kao kod osmeha ... vi ste kral] (iii kraljica), osetite to ... dizemo glavu jos vise, ponosito, dostojanstveno ... Vi ste olicenje mirnoce.;

Prelazimo na.suprotnu stranu emocija (kao da njisemo klatno, sada ga usmerimo ria mugu stranu) ... izazivamo stanje smeha .. , oci ne otvaramo ... setite se, setite ... irna, valjda i smesnih uspornena. mozeie da se smejete bez us trueavanja , grohotom ... do histericnog smeha.. otvaramo oci, gledamo na sve strane ..

Zasro ste se smejali? Zasto ste plakali?

ZAt je bilo sada razloga za to? - Nije. Vi ste uspeli da to izazovete veJlacki, voljno i vas organizarn je poslusao. Znaci Ii to da mozemo sarni sebe da zamolirno za nesto? - Da, mozerno. 23 sve.

St~ ce nam to? Obratite paznju na ono osecanje spokoja koje nastaje nakon tolikog plakanja j smejanja. To je neophodno za sticanje osecanja unutrasnjeg mira,

Da nastavimo vdba.nje, emocija,

Zarnislite prizor smrtne opasnosti: planine .. .litice ... Vi ste na ivici ... , ill - more, .. bura. ogromni ralasi vas skoro prekrivaju, .. Toznaci da vam je.kraj.

Kome ie porreban bolesian eovek? Bespomocan, nesretan covek? .. Vaooj deci i porodici niste potrebni bolesni. Osetite nepravdu, ogoreenost .. , ZaS'(o je tako? Budite s vesni svega SIO varn sada prolazi kroz glavu .. ,

Zamislite .kao nocnu mom: ostalo varn je samo pola godine zivota ... Sve ce da se nastavi ali bez vas, Svega ce biti ali ne za vas ... Koga sada victim? Sta se desava sa varna". .. Ako ste imali operaciju znaC! da nisu mogli da vam pomognu nit drugi nacin ... Oseure koliko je to nezasluzeno ...

Analizirajte, Glava varn je bistra. Trafite odgovor, Trafite izlaz ...

Ako ste u proslosti pozeleli da ponesto ispravite, izmenite, serite se toga slo bolje ... Trafite izlaz, __ Odakle yam nesigurncst? Ko yam je jo narurio? Sta se onda .desilo? Zasto ste onda pcverovali nekorne, a ne sebi?., Mofda niste ni vi u pravu? Zasto .su vas izdali? Trazite Izlaz... Mcferno da popravimo, mozemo da promenirno __ . u rnislima krenite tim puteljkom, JeT irnate oslonac, zivile, Zna61 .da postoji tanana nit nade __ .

77

Idite dalje ... Spas je, verovamo, blizu, Aka ste j os Zivi,ako niste nestali do gada, znaei da su yam snage Prirode, one najvise, dale sansu,

Idite dalje i mislite sta treba da uradite. Zamislite da ste savladali ovaj bezdan, vi ZIVITE. Znaei da ste savladali ovaj bezdan, ovu smrtnu opasnost, Znaei da je ispred vas pUI. Potrebna je snaga. A cilj irna svako, oserite vas cilj .. , Deca, njihov livot, sudbina ... Imate sta da izgubite. Osetite to.

Ne otvarajmo oei, sedirno uspravno u pozi smirenog i sigurnog 1I sebe coveka ... 000 SIO ste sada doziveli je vasa proslost, To 5e ne moze prorneniti. Kafite sami sebi II rnislima orprilike ova: Da, proslost se ne maze izmeniti. Ali ako sam je proziveo, znaci da mogu da nastavim j dalje ... Ja zivim ... sada, ovde - ja iivim. Svaki 21vol ima smisla. Ako su me snage Prircde izabrale da iivim, onda sam sretnik, izabranik ... Imam jos rnnogo posla ... Imam sla da izgubim ... Osetite sigurnost, Sve sto je bilo, savladali ste, Zasluzili ste ljubav i postovanje,

Vi ste drugaciji nego [anije. Upravo ona iskusenja koja ste preziveli, stvorila SLl vas onakvim kakvi ste sada. Jeste da vas je iivo! tukao, Ali i lose iskustvo je deo mudrosti.

Analizirajte sla mozete da poboljsare ... Osetite jasno i konkretno staielite da promenite ... Jasan j konkretan plan". Ovo ell promeniti. Bicu ovakav,

Osetite sigurnost svakom svojom celijom, Vi ste gospodar svoje sudbine, Sarno dobrota moze da vas ucvrsti. Zamislite uverenost. Sve slo vam je potrebno osetire u mislima,

Prvi korak ste vee ueinili.

Dalje ... svakom eelijom osetite radost, ustreptalost, radost zivota.

Upravo sada - ovo jeste vas iivot. Ne proslost, ne buducnost, nego SADA ... sadal Radost samo zbog toga sto zivite! Cenite svaki minut, svaki rrenutak,

Oserite da vee ne rnozete drugacije. Proslost je ot.ilila zauvek, Podarila yam je iskustvo i mudrost. I otisla je .... Imate svesto yam je potrebno. Dobrotu i mimocu, Sigurnost i prilagodljivost. Ponekada je dovoljno same da se nasmesite pa da osetite to svim svojim bicern, da dospete u to stanje,

Od dan as pocnite sa posebnorn paznjom da radite sa emocijama prema poglavlju "Rad sa emocijama".

78

4. Nakon zagrevanja i meditari vnib vezbi disanja uradite U stanju rnedi tacije vezbu br. 4 - tri osecaja u zadatom delu tela - noge, kicma, ruke i rarneni deo. To radimo s ciljern da. utvrdimo gradivo iz prethodnog dana, Nastojteda 10 doti vite jako. Najbolje je da poenete sa oseeajern koji yam ne llspeva najbolje .. recimo od H. Uradire OVIl veibu sa tim osecajem po 3 puta u svakom delu lela, zatim 3 puta P, isto II svakorn delu tela. najzad po 3 puta sa onirn oseeajern koji yam najbolje uspeva - takode u nogama, kicmi, rukama i ramenorn delu.

Radire to sa radoscu, sa ljubavlju prerna sebi, lake, bez napetosti.

Ne zaboravite da pohvalite sebe zbog najmanjeg uspeha, da podstaknete sebe. Nemojre se preforsiraul - 10 je zalog uspeha,

Sve 10 radite uz stalnu meditaciju likaffiJ.adosti i zdravlja,

Sada, kada je vase telo zagrejano, pripremljeno, kada funkcionise u skladusa kretanjirna vase duse, vasim zelj!U1la. prelazimo na nove vezbe,

5. Premestanje tri osetaja. Da pocnemo sa T.

a) U rnislima skupile kuglicu, klupce T u desnom stopalu; zamislite to sto jace, kao veorna pnj atnu toplotu koja zagreva celo to. rnesto, Skupljamo ovu lopticu toplote tokom 6-8-10 sekundi, nastojeci da je osetimo sto jace, Pornazerno se disanjern: svaki izdisaj usmeravarno II stopalo.

. Zairim u rnislima pocnimo da je prernestamo, jasno zamisljajuei sva mesta kroz koja ova loptica prolazi: od desnog stopala dizemo je uz no.gu bez zllrb.e. centimetar po centimeter, k30 da prolazimo kroz nogu iznutra u mislima, kroz kost1 .i misice,. kao da sve posmarrarno: kroz zglob kolena, gore uz butinu do karlicnog zgloba zamisljajuc! ga sto bolje, pa kroz besiku. trticnu kOSI i prelazirno ria levu nogu, kroz levi karlicni zglob, nadole, ne ispustajuei nista, nastojeei cia u mislima sagledamo s ve i znu tra ilto boJj e, pa se I opti csxrece n i z I evu no gu centimetar po. centirnetar, kroz koleno niz USI do Ievog stopala, eim smo stigli do sropala, zaustavite se za rrenutak, u mislirna, zegre] te ga celog ionda se istim putern vracamo kroz rrticu i besiku do desnog stopala, u rnislima ga zagrevamo celog i pono.vo na pUI do levog stopala (end br.8).

79

Crtez 8. Prernesranje osecaja T. P i H.

80

Zatim istu IU vezbu uradire sa P i R

To isto rnozete da uradite sa T+P i H+P. Aka yam kornbinacije T +P i H+P uspevaju same ad sebe - to je divno, cak: moze da bude znak da idete ispred programa, kasnije se skoro uvek desava da se osecajima T i H samostalno dodaje osecaj P. U tom slueaju yam cesurnmo!

Ako osecate da bilo koji od tri osecaja (T, P, H) kao da preskace neko mesto, mada se trudite da ga tarno izazovete jasno - 10 rnoze da bude znak da vlis organizam, vase telo joil .nije naucilo da vam se potcinjava na "prvi zahtev", ali naucice to uskoro, ne sekirajte se; iIi je to znak da na lorn mestu nije sve u redu, da je tu neka neusaglasenost, "debalans", U lorn slucaju bi trebalo da pokazete snagu volje, da obratite vise paznje i brige: rnozete u rnislima da se zadrfite malo daze na takvom mestu (2-3 sek.), nastojeei da probudite, da razmrdate, "izgrdite" zbog lenjosti sve §to se tame nalazi, ali to treba uraditi neusiljeno, velikodusno, pokroviteljski, ponasajuci se prema takvim rnestima kao prema neposlusnoj deci: njihovo neprilagodenc ponasanje je cesto odrs .. z naseg nedovrsenog posla, nedovoljne paznje i roditeljske ljubavi.

Uskoro ce i to da se sredi, osecaji ce se pojaviti , 11a lim mestirna, Uradite vet:bu sa svakim osecajem do 10 pula na ovaj naein; kada steknete iskustvo moci cere da uradite jedan prelaz (iz jednog stopala preko rrticne kosti i besike do suprotncg stopala i nazad) za 10-15 sek, i biee dovoljno data uradite 3-5 puta.

b) Opel pocinjemo sa T. U mislima skupljamo lopricn toplote u oblasti trticne kosti, nastojimo da je zamislimo iznutra sto jasnije i jace. Skupljarno ovu toplotnu lopticu oko 6-10 sek .. zamisljajuci je kao nesto veoma prijatno, lekoviro, sto zagreva donji deo kicme imutra u celini.

Zatim eemo tu lopticu T pomeran nagore nz kicmu bez zurbe, zall1isljajuei ona mesta kroz koja T prolazi - kroz slabine, nagore, U mislima kao cia prebiremo svaki prsljen, cenrimetar po centimetar, milia ne ispustajuei poput domacina, posvecujemo nesto vise pafuje- onim mestima koja su nas mueila ili nas sada muce; kac da ill masiramo, zagrevamo u mislima; trudirno se da osecaje izazovemo u ilirini od 12-15 em. Prelazimo na srednji deo kicme, zatim 113 vratni deo do ispod lobanje; za trenutak zadrzirno .• e ovde i cnda naiad na isti nacin, bez zurbe, uz ljubav i brigu, prebirajuci i pregledajuci u mislima sve redom, svaki prsljen, narocito bolna mesta. Stizerno ponovo do repnog dela.

To je takode jedan prelaz, jedna "rura",

81

Napravite do 10 rakvih lura.

Zatim uradite ave vezbe na isti nacin sa P. i H.

Zatirn, kao sto sre vee radili sa pomeranjern osecaja kroz noge, uradire kombinacije T +P i H+P, Uradite, molimo vas, takcde JO rura sa svakom od kornbinacija kao Slo je to opisano sa T. Prirnericete da yam. ked svakog ponavljanja vezbe, ide sve bolje i bolje. Zahvaljujerno vam,

e) Poeecemo takcde sa T. Skupite lopticu T II des nom diann; zamislire je sla jace kao prijatnu toplotu koja zagreva sve iznutra i kao da prodlre svuda. Skupljarno tu lopticu T iokorn 6-10 sek, nastojeci da je oseti ill a S to j ace.

Zatim pocinjemo da je premesramo uz ruku nagore, trudeei se da zamislirno sto bolje sva rnesta kroz koja prolazi T: podlaktica, lakat, nadlaktica, zglob ria ramenu. Dalje na nivou rarnencg zgloba premestamo lopticu T u levi rameni zglob, ne razmisljajuci koje sve organe prolazimo i ilIa se sve ramo nalazi. Nastojte da ne izgubite osecaj toplote i da sene spustate u mislima ispod tog nivoa i da nikako ne doricete deo oko srca (crtei br. 8); dalje se spustarno kroz levi rameni zglob nadore liz nadlakticu sve do levog dlana, Po meri premestanja T zamislite SI'O je bolje moguee sva mesta kroz koja T prolazi, centlrneiar po cemimetar, sve red om, malo se vise zadrzavajuei nil. zglobovima (ako BU vas bolelili iii jas uvek bole - zadrfite se ovde 1-2 sek.), nastejte daih pte,gledate domaeinski, da ih razmrdare, pokrenere, da in zamolite da rade bolje.

Cim stignete do levog dlana, zaustavite se U mislima za trenutak, zagrejte ga sIt) bolje sve do vrhova prstiju i onda nazad istim putemna isti oacin do desnog dlana, To je j edna lura, uradite je 10 puta,

Zatimto isla uradite sa P, pa sa H.

Potom, kao slo ste to radili sa nogama i kicrnorn, rnozete cia uradite kornbinacije T+P i H+P. Uradite po 10 pula ujednorn i drugom pravcu.

1ma Ii uspeha? Aka ima da krenemo dalje, necemo se zaustavljati, Ako ne uspete, ponovieemo opet,

Jos Jednom vas molimo da ne zaboraviee da sve ve~be radite radosno, lako, neusiljeno kao da ljubazno rnolire svoje tela. Osecanje treba da bude negde izmedu ne bas preterane zelje i skoro ravnodusrrosti. Krecuci se u rnislima iza osecaja [reba da domacinski razgledate sva mesta kroz koja prolazite, da ih boJje sagledate, izmasirate i prodrmate, Onaj ko ima losu krvnu sliku treba vge da zagreva mesta malo iznad i

82

ispod zgloba, U svakom slucaju, posvetite vise paznje kicrni i zglobovima. Pri tome uvek nastojte sto bolje da zamislite mesro, gde radite, iznutra,

Sada je pravo vreme da jos jednom provirite u "Zlatna pravila", obracajuci naroeitu paznju na 10. ill.

Ali najvaznjije je cia to radite radosno, sa ljubavlju prema sebi, Zarnislite: najzad ste na~li vrerne da se posvetite sebi, da mislite na sebe, Nakon tolikih godina slufbe v:ise telo je prvi put verovatno osetilo takvu vasll brigu i pamju. Naravno da ce ana reagovari jo~ odanijom i vernijom slnfborn, Do sada baS nije moglo da raeunana vasu zahvalnost koja je poticala iz vase duse u pra vom srmslu, iznutra. 1 evo docekalo je! Oslusnite sami sebe, Osecate li da je u varna. negde unutra nastala radost, treperenje; .nemoguce je pomesari to sa nekim drugim osecanjem - to se u varna budi one ~to je dremalo mozda godinama, decenijama, a sada je ofivelo, To je rezultat va~e paznje prerna sebi, prema svom telu. Sarno vi to mozete da uradite, samo vama je to potrebno, nikom vise, same varna.

Pohvalite sami sebe. Zaslufili sm.

Sad kada znate kako to treba raditi, uvek cere moci da sami sebi pomognete, Potpuno sic zasticen; od svega slO je lose i TUWO. To sada nerna nikakve veze sa varna. Vase telo i dusa sn zajedno na putu ka rnJadosti i zdravlju. Vi sre potpuno sigurni u to.

Sve je u vasim rukarna!

Mali odmor, zatim nastavljarno.

6. Kancentracijo i rasejavanje tri osecaja iz ci:ol'og tela II bolesni argo 11.

Izaberire svoj "nejomiljeniji" bolesni organ, naprimer jetru, jer ona naj6e~6e strada iz najrazlicitijih razloga,

Kao obicno, zatvorimo oci, opustimo se slo vise. U mislima posmatramo oblast jetre. Pocecerno sa T. nas tojimo da zagrejerno ova mesro slO bolje, zadrzavamo taj osecaj i zamisljamo ga slO jasnije kao da je tamo unutra izvor ove toplore; u rnislima skupljamo T iz Citavog tela, iz najrazlicitijih mesta, premestamo, dovlacimo u jetru i tamo osravljamo; Opel dovlaeimo i ostavljarno, joil i jos.; T u Oblasti jetre je pojaeana, oaecate je kao veorna prijatnu i lekovitu T, koja zagreva ceo organ iznutra, iz dubine ... Odliano. Skupimo T i dri.imo je, zadrzavamo je oko 8-10 sek., zatim je rnislirna razbacujemo na sve strane, porpuno odbacujemo osecaj T, trudeci se da od nje nisra ne ostane tokom 8-10

83

sek. Zatim je opel skupljamo i razbacujemo otprilike za isto vreme - vidi end. br. 9 i 10. Ako imate jos neki bolesni organ. naprirner bubrege, radimo odjednom sa dva organa (end. br. 3), Isto to ponavljamo sa P, zatirn sa H. mozemo i sa T+P, H+P. Svaki osecaj jepofeljno ponoviti do 5 pula.

Crtez 9. Skupljanje i rasejavanje oseea]a upredelu jetre.

84

Cnez 10. Skupljanje i raseja vanje osecaja U radu sa ova organa.

U ovoj vezbi veoma pomaze slika talasa, Zarnislire da lezite na. ravnoj plaii. uz vodu i da do vas dolaze talasi.. Dolazi jedan talas, polako, bez fume, lenjo se zadrzavu nekoliko trenutaka kao da razrnislja i osecate ga telom i lsto tako polako odlazi, nestaje ... H urnesto njega dolan drugi ...

Zelim vam uspeh!

Skrecerno varn pazn j u da i ovu ve~ u v aJj a radi ti rados no, neusiljeno: 10 je vezbanje krvnlh sudova i nervnih zavrsetaka, svojevrsna laka masaZa, ali veorna n eobi ~ n a - beskon taktna sarnomasaza. Sloiicete se naravno, da niko ne moze da vrsi OVI.l masazu osim vas, samo vi

85

mozete da izmasirate svaki svoj organ u. dubine, itnulra. Sarno varna je to potrebno.

Napominjerno, takode, da za vrerne ili nakon takve masaze mogu da se jave ili da se poj acaju bolovi u oblasti organa na kame ste radili, To je normalna pojava, znak da se desio pornak sa.mrtve tacke, da je vee pocelo poboljsanje. ozdravljenje, ali uz izvesno pogorsanje bolesti. Treba da se radojete tome, da to primite rnirno, bez uzbudenja; j05 jednom • raduj te se - vi Me, aa pravo/IJ putu. to je debar znak,

Ako imate viile od jednog .bolesnog organa, mozete da radire sa njima .redom - jedan po jedan; M.O je vas bolesni organ parni (bubrezi, pluca) onda je bolje raditi prvo sa jednim pa sa drugim, Naprimer, prvo sa desnirn bubregom, ako vas vi~e rnuci, potom sa levirn, a zatim rnozete da se vratite na desni, Uvek eete moei da se orijentisete sami: postuplte on ako kako yam save! uj e v a~ unu trasn j i gl as - kako treba uradi ti bol j e i koji organ obraditi prvo.

7. Korekcija vida i sluha.

Za onog korne to nije potrebno rad sa bolesnim organorn.

8. Probni rad sa oiiijcimo.

RAD SA OZILJCIMA III DEFEKTIMA KOZE

Prelazimo dakle na novu veibu .. Treba da se prema njoj odnosite sa duznim postovanjern i paznjom, To je jedna od osnavnib peibi Zf) podmltJi/ipanje. Kada Sf naueirno da orklanjarno ozJljke i defekte kofe, kao nagrada ce nas cekati fantasticno iznenadenje, orvorice se kapija mladosti j zapocece podrnladivanje ciravogorganizma, svake celije popnt lavine.

U nasoj praksi je bilo slucajeva koji su izazi v ali nedoumicu i kod sarnih lekara.Ova se rnetodologjia koristila u rnedicini tokomrnilenijuma. U Slam vremena je postojao ovakav nacin lecenja: ukoliko nijedno drugo leeenje uije pomagaJo i nije bila jasna dijagnoza - lekari su namerno nanosili ram: i zatim su ih zaceljivali,

U kakvim slueajevima moiemo da koristimo ovu metodu? Paznja, ja cu varn nabrojati gdei kod kakvih oboljenja mozete da radite ovu vezbu, Akc .SIC imali operacije nnda radirno na postoperativnirn oii lj C1 rna, ne diram 0 za sad 11 predeo srca i ne radi rno na dlan 0 vi rna i stopalima. Ako Sic irnali nekoiiko operacijai sada ne znate koji oiiljak

86

da obradujere - izaberite najveci, najstariji, najmr kiji koji biste i£leIi najprc da eliminisete i radite na njemu - ostali ce nestajati sami od sebe, kao usput. Sada cu nabrojati gde rnozete da radite ako nemate postoperacionih oZiljaka. To su kile - bela Iinja na storoaku - najces6e kod zena. kila u preponama - cesce kod muskaraca, (De radimo samo na unutrasnjim kilarna - kao dijafragmalna, na jednjaku itd.}; rnesta gde je trornboferbitis, varikoza, mozete raditi j na mastopatiji - tada se radi vise sa H; ako ima strija ili istegnurih, opustenih mica (kod zena nakon porodaja) - takode rnofete da radite kao na oillj ci rna. Ako nemate nista od toga - rnozere da radite na borama (ali ne no lieu, ncgo na vratu ili na stomaku). A sada pasnja: gde se ne sme raditi . no mladezima, bradavicama, pigmentnirn flekama - ako im je sudeno da nestanu - nestace. Na primer, pigmentacija na koil je znak starenja: rad sa defektima na kozi je vefba podmladivanja i zato sve promene vezane za starenje nestaju iako ne obracamo paznju na njih.

Alinije to sarno vc'tba podmladivanja, Pazite: iz iskustva tokom niza godina mogu da kafem da se upravo ova vefba preporacuje kao jedna oct osnovnih kod tako strasnih dijagnoza i "neizlecivih" bolesti kao Sto su arahnoditis, encefalitis, rnultipleks skleroza g. onda kada je tkivo nervnog sistema naeero.

Kod vas rnoze da se javi sumnja: da ll cu moci? Mozemo da odgovorirno samo jedno: do dana danasnjeg nismo sreli nijednog ucenika koji nije uspeo da odstrani ol!,iljke, ako ]e 10 iarko ideo. Nerna tu niceg nernoguce g. Ima samo j edna osoben OSI: avo j e jed ina vezba k ada os ec a j e lzazivarno uzlazno i dovodimo da.maksimuma bez uzdrzavanja - iT, i H.

Da 1i ste spremni? Kreeemol

Zatvaramo oci i ulazimo u radno stanje. ZammjaJ1lO predeo oZiljka po moguestvu jasno, onako kako izgleda II realnosti j zadrzavarno til sliku u sve ti. A sada zamisljamo ovo me to onakvim kakvim biste mIdi da postane, ro je naS idealni llk - isro taka konkrerno u svim detaljima, I pocinjemo da realizujemo ono sto srno zamislili. Biramo najveci i "najomiljeniji" oilljak, njegova starost nema nikakvog znacaja.

Hajde da pocnemo sa T. U mislirna pocnimo da zagrevamo predeo oilljka kao da ga obuhvatamo sa svih strana. sa strane dul. citavog o:1.iljka, odozgo, cdozdo, a najvafnije - imutra kao da pravimo toplotnu blokadu oko njega; posto smo skupili i usmerili T na raj nacin sa svih strana, u mislima je povecavamo, pojacavarno bel lIu/ri(lvonjo, zatim je

udvosrtrucujerno; nastojimo da je zamislimo lIn snaznije, kao da na tom mestu gori sveca, spaljuje se, rcpi, nestaje sve 0110 Slam j mrtvo sro yam cdavno ne pripada.. Dodajemo P na T, trudimo se da jos jace, jasnije zarnislimo ovu lckovitu vatru, II kojoj nestaje sve sro yam vise ne treba, sto je. odumrlo ... Nasrojte da zamislite, da osetite kako krv donosi say neophodan "material" za rad i umesto starih, nestalih celija nasta]u nove celije - nezne i nezasti c ene, ali vase, ml ade celi] e. Jo.~ ud v os tru cite csecaje TiP. zadrzite ih, wmisljajucj kako koia. postaje glatka, nezna, meka, elasticna, lepe rozikaste nijanse ... Nastojre da jos pojacate ave osecaje TiP, pojacajte maksirnaluo, koliko god mozete da izazovete i erudite S8 daih zadrfire neko vreme, posvecujuci ovom radu sve snage i sve rnisli.

Kada radire .sa ofiljcirna, mozete dati osecajima na volju bez uzdrzavanja, punom snagom, Lilt T najbolje je zarnisljati snafno i jasno: veoma je dobro ako pri tome osecate na 10m mesru ieiellje kao od vrele ploce; mofe da se. pojavi oseeanje svraba, bockanja, kljucanja kao da rima zarasta . to je odlieno. Sve su to veoma dobri znaci, koji ukazuju da se tame zaista odvijaju promene i cia je aZiljak poceo cia nestaje, Ako se pojav] ielja cia pocesete ili izmasirateovo mesto ~ mozete to.i cia uradite u mislima.

Formula rada sa oZiljcima mofe da se izrazi ovako:

T+T+T+2T+2TP+2TP+TPM , tj. toplota-toplota--udvosrrucena

toplota-jos j ed nom usdvostrucujerno mplolu+jM jednom

udvosrrucujemo toploru J dodajemo pee kanj e+jos jednom

usdvodtrucujemo toplotu i peckanje + toplota i peckanje maksirnalno, tj. toliko su snazni koliko je to rnoguce zamisliti i osetiti bez uzdrzavanja. To je pola posla sa oZiljcima. DIUgi deo se radi slieno, sarno umesto sa T radirno sa H. Formula rada sa H takcde izgleda isto:

H +H+2H+2HP+2HP+HPM.

Mozemo da zakljucimo da se rad sa oiiljcimfl sastoji odsest stepenica: lik T ili H se povecava, udvostrucuje dok ne dode do maksimalnog osecaja. Treba pri tome zamisliti te likove sto snaznije i jasnije . od osecanja kao da :urn plamen logorske vatre iIi peci, kada radite sa T, i ledene hladncee, zamisljajuci led Hi inje na tom mestu, s ve dok ne utrne, kada radite sa H. P takode zamisljarno sto jace, kao da po tom mestu mile hiljade bubica i pokreeu nofice toliko jasno da pozelite dapocesete to mesto ne bi Ii se rdili tog osecaja golicanja ili nadrazaja

8'8

kofe. SIO su ti osecaji jaci, 10 je bolje, u svakom slucaju nije lo.Se. To je de facto jedina vezba gde je dozvoljeno da ne suzdrzavate sebe i da se tmdite koliko god mozete.

Hajde usput da malo razrnislimo 0 ulozi ofiljaka i o tome kako rnogu da nestanu, Sloflcete se, verovatno, cia bi organizam naprosto propao ukoliko ne bi umeo da stvara oziljke na rnestu povrede iii rane. Oziljci nastaju na onim rnestima koja su iz nekog razloga ostala bez zastite, Ij. oZiljak je pre svega mehanicka zastita organizma od nekih nepovoljnih uticaja, Zato se sastoje od vezivnog tkiva, pa Sll evrsti i grubi radi slo vece sigurnosti. Sposobnost organizrna da stvara ozi1jke - 10 je prilagodavanje nekoj mal oj nezgodi, ili ako se izrazimo slikovito, "vestina da se zakrpi rupa" po mogncsrvu na raj nacin da se saeuva i ranija "lepota" i funkcija organizma koja je narusena. Vremenom, kada se organizarn izbori sa tom mal om nezgodorn, oziljak vise nije potreban na tom mestu. Ali on je kao neka vrsta materijalizovane uspomene da se til nesto desilo, Uspomeua na prosiest, koja je tu os tala a koj a nerna vise nikakvu zastitnu ulogu, Zato rnozerno da pretposravimo: aka organizam moze da stvori tako sigurnu zaSlitu kada je to neophodno, onda rnoze i da je otkloni kada ona vise nije potrebna, Ali on je "zaboravio" da to ucini sam i nastavlja da odrfava zastiru mahinalno, "po secanju". Ako ga podsetimo, on ce je otkloniri i ispraviti svoju "zaboravnost". Upravo se to i desava kada radire sa oz.i ljcima - oni nestaju, resorbuj 11 se. U 10 su ukljuceni isti mehanizmi 0 kojima smo vee razgovarali. Obratire pafnju, stigli smo do veorna vazllog momenta. Sla je to nestajanje oziljka? Kako to mozemo jos da tumacimo? - to jeste podmladivanje organizma. u pravom smislu te reei, tj. vracanje secanja organizma na ona vremena, kada je bio mladi. Nestajanje oziljaka, kao i bora na lieu, vratu itd, - samo su uocljivi vrh ledene srene, a procesi bioloskog podmladivanja odvijaju se U organizmu na najrazlicitijim, najfinijiru, najdubljim nivoima. A najprijatnije i najvaznlje je to da se vee pokreuut proces ne rnoze zaustaviti, treba ga samo odriavati svojom voljom i ieljom za mladoicu i ne ometati organizam u njegovom radu.

I dozvolite da kazemo nekoliko reci 0 bolu,

Naj verovatnije je da je ked nekih od vas nastalo pogorsanje vasill "orniljenih" boljki. Upozorili srno vas da tako i treba da bude. Ali. mnogi pocinju da se brinu jer su se bolovi pojacali,

89

Da li bol uvek nagovestava nesto lose? Kakav je znaeaj bola uopste?

Mo.leIDo. da se izrazirno slikoviro: bel je !laB CUV3T. BollipOumJWl - obrati painju na mesrogde sam ja, imam da ti saopstim nesto vafno, a dalje sledi to. saopstenje, 1<1 informacija.

Ponekada na predavanjrna postavljam pitanje: "Sta mislite da Ii je bol normalna pojava ked zdravog coveka1". I to. pitanje izaziva kod mnogih nedournicu, Sarno. neki, najhrabriji odmah odgovaraju - jeste.Ali vecina kada malo razmisli srnatra da nije, Eto zato budite pazljiviji prerna sebi i riaucite da razfikujete nijanse u bolu, da analizirate, jer bol ponekada mote da bude normalna pojava. Na primer - porodaj, setite se drage moje Zene kako je to bilo, Ali porodaj je norrnalan fizioloski proces. IIi na primer ovulacija • isto je norrnalno da se ponekada javi bel 11 posto se ovnlacija odvija s desne mane, moze da lici na -npad slepog creva" desava se da zdrave Zellil budu operisane (detaljnije U poglavliu o regulisanju nataliteta u porodici u opisu sirnptorna koji prate ovulaciju). Ali zaparruite, normalan bol postojl sve dok je prisuian i uzrok koji ga je izazvao: cim nestane uzrok - nestaje i bol.

Ali ako je bol dugorrajan, stalan, tup, gadan, a ne jal, onda je to rnnogo gore. To. je, verovatno znak lost!g stanja u organizmu, neka vrsta njegove jadikovke: "pl acern ,. platem a tebi jf: svejedno", "zovern upomoc, spasire me". Lsta cnda rade rnnogi od nas? " vet" srno rekli, necemo se ponavljati. Kao sla detetu dajerno varalicu, tako mi uzlmamo sredsrvo protiv bolova - samo da ga ucutkamo .. srnirimo, da nas osravi na miru. A uzrok loseg sranja ne otklanjamo, .bolest sarnim tim postaje hronicna,

Zaio morarno kod pojave bola cia se zapitamo: SIP to znaei? Sta mi to. govori moj organizam? Oslusnite ~IO bolje da biste shvatili 511~tinu j doneli prav" odluku 5tH da preduzmete,

Ako se bolovi tokorn ovih veibi pojacavaju kai.ite svorn organizmu "hvala" zbog pravog puta kn]i steizabrali i radujle se: preokret na bolje je zapocet.

A sada - "domaci zadatak" i zadatak za sutra.

I. Uradite one vezbe koje ulaze u program trece Iekcije i koje nisre jos uradili, na primer kerekciju vida i sluha, ako yam je porrebno. Usput da napomenemo da bi pobolj!lanje vida i sluha u poredenju sa ranijim stanjem vee trebalo da bude 10-15%, a kako je ked vas? Saberite se: na

90

vefbanju sa nama hi mogli da dobijete grdnju i to cesto jako pomaze, sada nemamo takvu rnogucnost. Zato mozemo same cia vas jos jednorn opomenemo - saberite set Nemojti biti lenjil Ovo je potrebno samo varna! Radite sve vefbe za korekciju vida i sluha kao lito smo opisali, Budite kod kuce bez naocaral Nemojre stedeti svoje oci,

2. Pisite u dnevnik sve kao ~to smo molili: ne zaboravite cia kontrolisite stanje mokrace, zebelefite i to. Izmerite ofiljak, prlbelefite njegovu duzinu u centimetrima i rnilimetrima, Ako su prorneneuocljive, takode pribelezite,

3. Samostalno vezbajte one oseeaje koji vam najteze polaze za rukcm, Ali ne zaboravite: glavni kriterijum uspesnog vezbanja sn poboljsanja koja su poeela cia se odigravsju u vasem organizmu (ili samo sto nisu).

4. Zene treba cia urade ginekolosku masazu,

5. Analizirajte protekli dan kao cia ga prelazite unazad. Razmislite sta biste mogli promeniti. Skicirajte plan za surra.

6. Priprernite se iznutra za sledeeu lekciju: prikupite misli, vas je cilj jos veci uspeh,

Ooratite paznjul Jos jednorn vas podsecamo da ne treba cia prelazite na program sledece 6. lekcije dok ne savladare prethodnu, Ij. danasnju, Moramo da V3m otkrijerno jos jednu tajnu, I kada radimo u grupi ne uspevamo uvek da sledimo program. Odstupanja odl dana. a za vasi od 2, sasvim su prihvatlji va. Zato vas molirno da ne tLln.le, Ako :i:elite da sto bolje savl~dale prethodnu lekciju, cnda je najbolje cia dare sebi jedan rezervni clan (imajuci u vidu vase planiranje), Nemojte cak ni da (;itale sledece poglavlje, Stavite granienik ovde,

o LlKU OZORAVLJENJA I POOMLADIVANJU

Hajde cia malo diskutujerno 0 vezbama za poclmladivanje razjasnimo zasro treba ve§tacki stvoriti lik ozdravljenja i rnladosti.

Stigli smo do osnovnih lema metoclologije i njenih tajni. Ovo je njen fundament; osnov svih osnova,

Kacla pocnemo vezbe iz 6. i 7. lekcije, sve ce biti prozeto osecanjem dolazece mladosti, izdancima nove mladosti.

91

Ali ako se osecamo peristeno. izmueeno, gde da nademo vedro raspolofenje? Hajde da ga stvorirno sami. Ali kada nam telo ne pruza osecanje srece, tesko je igrati ulogu srecne i zdrave osobe? - jeste li tako rezonovali? Njie tako, gresite, to je vecma jednostavno. Mozete da uzvratire: "Ja sam tezak bolesnik, tako sam nesrecan, nije rni do toga .. Urnesto da rni prieate 0 nekom cndesnom leku ida me izlecire, pricate rnl kojekakve gluposu". A ('0 je osnovlIa greska koju cine rnnogi bolesnici,

Isrrazivanja arnerickih lekara su pokazala da otprilike 30% teskih kauceroznih bolesnika ozdravljuju, Kada suproucili psihologiju takvih ljudi, dosli su do interesantnih zakljucaka, DiU bolesnici koji nisu preziveli, isto tako su se trudili da se iscupaju iz kandf bolesti upomo, cak lestoko. ali dofiveli sa poraz, U c.emu je stvar? DiU su takode pokusavali cia prl'zive, sve sa radili, nisu sedef slerStenih ruku, Zla sudbina? Ispostavilo se da bolesnike-pobednike povezuje 'edna divna osobina - optimizarn, iivotna radost, Ni5U cekali da srnrt dode po svoje. takode su se borili da prezive, ali bel. ljutite zestine,

Sarno su ~eleli da dozive makar malo. radosti, u perodu koji im je preostao i zaista su je dozivljavali. Radovali su se svakorn trenutku koji su Ziveli. Radovali su se sto su uopste zivi, sro su dobili sansu da se jos malo raduju, 1 tako ispada da su oni koji sa ieleh da i.ive, ali sa se borili da ozdrave - umrli; a ani koji su bili srecni zbog svakog trenutka i prihvatali ga kao poklon i radosr - prefiveli su, cak je i srnrt digla ruke od njih,

Slafemo se sa njima u pctpunosti. U nasoj praksi je bilo [judi sa neverovatnom snagorn volje, Ali avaj ... poraz je sustizao poraz, Cin.i nam ~e da uz zestinu i mrfnju moze mnogo toga da se postigne ali zdravlje • nikako, Zdravlje se ne potcinjava njirna. Tu je corsokak j kama.

Orijentalni rnudraci nisu uzalud ovo rekli: "Pre nego sto poenes da lciiis coveka, raspitaj se da li ga je Bog kaznio zbog njegovih nedela, Ako srnatras da nije bio a pravu, pokusaj da ispravis njegova dela, Boiiji stvore",

Dille moramo cia izazoverno osecanje srece, Prisetimo se kakva flam je mimika kada nam je lepo, kakvo narn je drzanje? Serite se, Kako hodarno - ne koraeamo, nego letimo na vrhovima prstiju. Oci nam blistaju, zraee srecom, prenoseci je na druge.

Setite sc ...

92

A sada da razrnislimo, Znaci, to unutrasnje stanje radosti kao da je delovalo na materiju, na metabolizam. Covek kao da se podmladio. Hajde da ekperimennsemo.

Ispred ogledala poprimite lik srecnog eoveka, nasmesite se, uzdignite obrve, ne zaboravite na drzanje, disire kao srecan covek. Ostanite u toj pozi oko pet minuta. Sarni cete da se zaeudire otkuda 'lam lepo raspolozenje bez ikakvog razloga.

Zatim poprimite drzanje i rnimiku razgnevljene osobe, odglumite 10. I onda cete osetiti da iz secanja izranjaju slucajevi koje ste odavno zaboravili i sami De mozete da shvatite cdakle u varna ova mr1:nj a i srdzba koja pornucuje svest.

Zapamtite: svaka vdba bez dofivljenog lika zdravlja je uzaludna. Svnka veiba stvara snagll za regeneraciju i razvoj, a mafia i lit su korito ove SIlage. Sta ih pokrece? - to je jaka volja, teinja. Upravo onda ce se sve pokrenuti u celom organizrnu LI zeljenom pravcu.

Hajde da se u prvo vreme kontrolisemo da bismo podrzavali neophodni emotivni naboj dok to ne postane vasa sustina, hajde da pocnemo da ciljno radimo sa emocijama da bismo uspostavili dusevnu ravnotezu, Nije to posao za jedan dan i zato vas ne pozurujern. Ali od danas u radu sa sobom, u svakoj vezb: parntite da je najvaznije za vas - i.elJa uz koju vi 10 radite. Upravo zelja, ne tehnika vefbanja. Procitajte. jos jednom Zlatna Pravila, narocito 3, 4, 5, 9 i 12.

Pafljivo procitajte takode u glavi "Rad sa emocijama" odeljak "0 zBlj i", "Oktava", "Prastanje" _ Tame ima odgovora na mnpga vasa pitanja. Eto, kako veliki domaci zadaiak danas imate.

Ali nemojte da predete na sledecu lekciju dok ne osetite da ste usvojili sve do sada, dok se ne pojavi nezadriiva ielja da nastavite put.

Na ovorn putu smo zajedno,

93

6

LEKCI~A

PROGRAM

L Zagrevanje:

automanuelni kompleks (rnasaza bioloski aktivnih tacaka glave);

• vezbe za kicmu;

• vezbe za zgiobove ruku i nogu,

2. Meditarivne vefbe disanja (uglavnom kroz bolesni organ),

3. Vdbe ernocija.

4. Objasnjavanje pojma "treea ruka" i probni rad na lisru noge,

5. Prernestanje tri osecaja (T +P. H+P): a) noge: b) kicma; c) ruke i rarneni deo.

6. Premestanje oseeaja u ekstremitetirna preko kicrne,

7. Prvi kompleks:

a) skupljanje i iasejavanje osecaja;

b) premesranje osecaja preko bolesnog organa u trima ravnima ("irljauje" i "spiral a");

c) Rad sa ofiljcirna,

8. Korekcija vida i sluha (za one kojima to nije potrebno - rad sa bolesuim organima).

9. Meditativna ginekoloska masafa.

94

DRAGI UCENICI!

Nai susret znaCi da ste savladali. program prethodnih lekci;a i do. nastavljamo put zajedno.

Pre nego !ilo poenemc sa vezbama hajde da svederno neke racune, Kakve promene se ddavaju u vasem organizrnu 7Sra prime cuj ete ?

Ako su pocela pcboljsanja, prornene u subjekti V!lQ!T,I stanju,ali pri tome nemate neka izrazita osecanja za T, kao ni za Pili H, to je rnozda samo vas individualni stav, Kod razlicitih ljudi senzibilitet je razlieit i odnos prerna pojavama u organizrnu je razlicit, Neki se ni na .Ita ne zale dok se ne naou mrtvi bolesru ukrevetu, dok drugi reaguju na najmanju promenu. Naj vainiji su pornaci koji sedesavaju U organizmu, ne jacina osecaja

Dakle, da li vamse poboljsao san? aperit? - odlicno I To je znak da vail .organizarn (razi dopunske resurse loa onaj rad koji je otpoceo u njernu. Ali nernojte se plasiti au cete se !lgoji(;. letina mora da se priblizi svojoj fizicloskc] normi, Tei.il)J je veorna cesto povecana zbug skrivenih unutrasnjih oroka, Zato i kod povecancg apeuta ldina moze da -se srnanji. Nemojte ~ledeti, nastojte da ne uskracujete sebi potpunu i raznoliku ishranu prerna rnogucnostirna.

Namerno se ne bavirno pitanjirna ishrane, Ali iz iskustva znamo da nase ueenike zanimaju ovi problerni. Zato .dozvolite da ukratko dotaknerno ueke osnovne stavove.

Pre svega. sta ne odobravamo. Na primer, specijalne dijete loa mrsavljenje zaljude kojirna 10 uop~le nije potrebno. Takvih dijeta irna jako rnnogo, Usput, skoro sve debeljuce konstatuju da se eim prestanu da drie dijetuodmah vracaju na iEW rezinu, Tezina je uslovljena izrnedu ostalog ikonstitucijom ljudi: ako je covek po prirodi hiperstenik (rnanje visine, sirok) - njegova indi vidualna tezina ce u vek biti veea od srednje statisticke norrne, ali to je njegova individualna norma; aka je asteuik (visok i uzan) onda ce njegova leiina isto tako biti manja od srednje statistieke norme, ali ce to takode bib njegova individualna /Wrma. Imajte .10 u vidu i ue mucite se uzalud.

Skrel:emo yam pa;i;nju da je jedan od glavnih uzrocnika loseg spavanja i prekornerne leiine - stroh; plasirno se da eerno se ugojiti i dobijamo natezini, plasirno se da necerno zaspati - i irnamo nesanicu, Da Ii ste prirnetili da yam se desavalo upravo 000 fega ste se bojali. To se

95

uglavnorn desava zato sro strah izaziva napetost, uzbudenje, nesigurnost - takav mentalni strah dovodi do funkcionalnih poremecaja i narusavanja rada razlicitih sistema i organa tela, stvarajuei tako zacarani bug. Postupicete mudro aka ne budete uopste razrnisljali 0 problemima lezine i nesanice, Ako radite dobro, i tefina, i san ce se postepeno normaliaovati kao sami od sebe, iako i ne mislite na to. To se varna vee desava,

Najvazniie je da izbacite iz glave komplekse: ., kako sam debela", "kako sam mrsava". Zarnenite ih sa: "ja sam vitka", "Iepo sam popunjena", Mozda je upravo u tome vasa privlacnost, rnozda se upravo to nekom dopada.

Vee ste na pola puta do uspeha,

Naravno, kada je covck bolestan (na primer, ima dijabetes), mora da dni specijalnu dijeru uz ogranieenje slatkisa i cesto je to sasvirn dovoljno,

Mi ne podrzavamo reoriju rezima ishrane, to se odnosi i na zdrave

ljude.

Kafite kada ste videli da se zivotinje u prirodi hrane prema satu? - Nikad, Jedu onda kada ogladne. Mi, lj udi ne jedemo, rni se hranimo zato ~lO "tako mora", "do1:10 je vreme". Kao rezulrat toga irmrnc lose usvajanje hrane, nas zeludac nije SpnmYdIl, jos nije izlucio dovoljno kiseline 1.3 normalnu probavu. f.eludac nije signalizirao: gladan sam. Kada nema gladi, nema ni apetita, Zaboravili smo sta je osecaj gladi.

Da biste ga povratili, vratite se [I detinjstvo: setite se koliko je ukusan bio okrajak svezeg domaceg hleba, koji sre najceSce jeli ne kod kuce nego u komsiluku iii negde drugde, kada vas niko nijenutkao, Svaki covek ima svoje neponovljive uspomene.

Setite se te "vucje" gladi. Osetite je i sada, nemojte je se plasiti, ona je divna, ana je zalog uzivanja u hrani, zalog dobrog varenja i zdravlja. Vucji apetitit i vueja glad su neodvojivi i oboje su znaci zdravlja.

Zato rni kaiemo: vecina Ijudi mogll da jedu sve, samo treba mati

kako.

Sada mozemo da kazemo ilta mi zasruparno. Mi srno za diferenciranu ishranu. To izgleda otprilike ovako za osnovne namimice.

Serna dffereneirane ishrane

96

Belancevine Biljna ishrana

Meso. riba, jaja, corbe (prva Povrce, voce, sokovi voda se prolije), mahunarke,

pee. urke, orasi, sernenke

Sme

Ugljeni hidrati

Hleb (sto grublji), teste (~{o manje), zitarice, krompir, secer, dZemovi, 51 atki'si, med

I

Sme

Nesme

Ali pri tome shvatite, to je same nasa preporuka, Pitanja ishrane nisu nasa preokupacija,

Nekoliko Ie~i 0 snu. Od treceg Hi cetvrtog dana san se prakticuo poboljsava kod svih polaznika kursa. Ako smatrate da je Vas san ionako dobar, zato sto spavate oprimalnih 7-8 sati i ujutru nemateni najmanju iefj!1 da ustanete i da odete na posao - to nije pokazatelj dobrog sna. To je znak da kvalitet sna strada. A kada kvalitet sna iz nekog razloga strada, PQsJe izvesnog vremena moze nastati nesanica, a nesanica je prvi znak neuroze,

Zato yam skrecerno paznju da treba da dade do poboljsanja kvaliteta sna. Mnogi nasi ucenici prvih dana beleze: ne cujem sat, ne mogu da se probudim ujutru, kasnim na posao ...

To je prirodno stanje - organizam pocinje da naglo nadoknaduje propusteno, pocinje rad na regeneraciji zdravlja i startuje ka definitivnom ozdravljenju i rnladosti,

Kada pocne obna vljanje kvaliteta sua sh vaticete sustinski srnisao feci "zdrav decij! san".

Trenutak tonjenja u san mozemo da uporedirno sa osecanjern potpunog rastakanja, nestajanja, brzog i dubokog propadanja i , .. dalje se "nicega ne-seeam". Sarno 0 takvomsnu mozemo da kazemo da nije poremecen, da je normalan. Pri tome nije vazna duzina sna,vaZan je kv ali ret,

Aka prilikom padanja u san osecate da pocinjete da se topite kao na suncu i da propadare, nestajete kroz jastuk, to je znak da ste uspostavili zdrav san. Njega karakterise potpuno opustanje misica celog tela. Setite se kako spava dete: maze da zaspi odmah u bilo kakvoj pozi tako da oteia (taka izgleda u svakom slucaju), mozete da ga drmusate - detene reaguje. Dete spava, Tako bi trebalo i vi da spavate.

Ali skrenuli smo sa nase teme.

AIm so se vail san i apetit do danasnjeg dana poboljsali "odlicno, cestiramol Ako jos niste osetili poboljsanje, ono ce se ubrzo desiti, vee surra ito obaveznol

Da li ste kontrolisali mokracu kao !lto srno molili da uradite? Aka u mokraci irna pahulja i peska - odlicno, pocelo je ciscenje. I boja mekraee rnofe da se promeni, sto svedoei da se jetra aktivirala. i 10 je veoma debar znak. Obratite paznju na pesak: ako je svetlofuekaste boje, ondaje star nekoliko rneseci; akoje tamne boje· najmanje 2·3 godine. Zamislite sta ste sve nosili II sebi i to je omeralo normalan Tad bubrega,

Skrecerno yarn paznju da rnogu poceti da izlaze i simi kamencici iz bubrega i zucne kese preenika do 0,5 mm.

Ako znate da imate kamenac, budite opreznil Simi kamenclei, pesak obicno izlaze bezbolno, ali sa vecirna je druga pesma. Budite spremni nil to. Nadamo se da znate sta varnje ,~initi u tom slucaju,

Sta osecate u oblasti jetre i bubrega?

Ako je pocelo izvesno pogorsanje, nernojre se plasiti, Radnjte se zbog toga, zdravlje je pocelo cia yam se vraca,

Kako sa vasi zglobovi? Mozda oricu, bole kao i ranije. U ovom slucaju to je debar znak, 10 znaci cia je i tame pocelo ozdravljenje,

Kako su vaili oziljci? Da Ii su poceli da nestaju? Ako jesu, onda SIB na~ sampion, rnozete (0 cia radite baa i lepo, zato sa. i zahtevi prerna varna veci,

Danas smo same pokusali da radimo S3 ofiljcirna, osnovni rad rek pocinje,

Da li ste radili sa vidom i sluhom? Ne zaboravite da je vasa danasnja norma lO~20%; Defile se!

Valjda nista nismo zaboravili, obuhvatili srno sve mcguee promene i poboUsa.n,ia . Ako imate jos nesto da zabelezlte uradite to sami u va.fem dnevniku.

Kod vas .su vee primetnl neki pomaci, ij. snage samog organizma su probudene, pokrenule sn se, Znaei da je proces kreuuo, radujte se, J os jednom naporninjerno da je sustina eve rnetode probuditi snage samog organ i zma, AU uz to. naporninjemo jos jednom: tie ukidajte lecenje koje Yam je preporueio lekar) Pre nego sto promenire doziranje posavernjre se sa lekarem, Budite oprezni, Jos jednom veorna paz,ljivo pweit,ajte glavu "Zapovesti i zabrane", ZUritll, alipolako. Nemojte dopustiti slorn koji ce da vas unazaduje.

98

Zato vas opet opoTI1lnJemo: ne treba odugovlaciti vrerne ozdravljenja, ali ne treba ni previse forsirati. Izaberite "zlatnu sredinu" i ddi te se n je,

Postavite sebi cilj malo veci od onoga sto realno zelite cia postignete, To je neophodno zato SIO vas organizam nikada ne ispunjava normu od 100%, nego samo od otprilike 80-85%. 1 da ne bi dofiveli razocarenje u sebe i ovu meiodologiju - planirajte malo vise ..

A sada da pre demo na esnovne vefbe. Da bisre mogli jasno da shvatite obim danasnjeg [ada kao ~to se to obicno desava na nasim ~asovima, jos jednom zavirire u program na pocetku lekcije.

Danas ste primerili da su neke od vezbi iz prethodnog dana izmenjene, Na primer, medirarivne vezbe disanja treba raditi samo preko nezdravcg organa. Preko sume zlewe, dlanova, stopala mozemo da disemo samostalno, naprirner uvece pre. spavanja iii ujutru u krevetu. Ono cega nernau osnovnirn vezbarna, rnozete da radite sami akoje 10 neophodno, drugom prilikorn. Nas je osnovni zadatak da izvrsimo ceo program za dan as, a u njemu irna novih vezbi - "trljanje" i "spirala" Obratite paznju da smo nekoliko vezbi objedinili pod nazivom "prvi kompleks" tj, treba ih raditi neprekidno redom od "a" do "c" i odjednorn,

Zasto je tako, objasnicerno detaljnije kod opisivanja tih vezb]. Danas je veoma vazan dan. Moramo "povecati brzinu zaleta" koji smo uhvatili juce, moramo takode da ucvrstimo navike od juce, da bisre do kraja vezbanja radili osnovne vefbe lepo, brzo, bukvalno automatski

Danas je nastavak pocetka 2. erape, nastavlja se zapoceto poboljsanje, koje dobija ubrzanje. Ne treba se opustati, stavise rreba jos uvecati 'leJju za definitivnim i kcnacnim ozdravljenjem i pokazati dobru volfu za lim.

Zelim yam uspehl

1. Poeinjerno kao i uvek zagrevanjem. Nastojte da uradite svaku vezbu sa dnsom, kao priprernu za usvajanje osnovnih vezbi na nejbolji nacin,

Napominjemo da su u vezbe zagrevanja nkljucene one vezbe koje su prosle veorna strogu selekciju i [esu najbolje za nas program. Molimo vas da uradite sve vezbe De izostavljajuci nista.

2. Nakon zagrevanja - meditativne veibe disanja. Akcentirajte lik mladosti - onaj koji vam je najblizi. Zamislite sebe spolja i iznutra onakvima kakvi biste zeleli da budete i izgledate, Ne zaboravite da je to -

99

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->