P. 1
Enciklopedija Ciscenja Covecijeg Organizma

Enciklopedija Ciscenja Covecijeg Organizma

|Views: 4,661|Likes:
Published by YugoslovenkaBL

More info:

Published by: YugoslovenkaBL on Aug 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/28/2014

pdf

text

original

Naslov origiualn

LECEN.TE BEZ LEKOVA

Jl eucnne 6e3 rrexapcru

rrOJ1HA5I 3HIJJ1KJI0I1E)~l1SI OLII1Il~EHI1E OPfAHI13MA LJEJIOBEKA

Preveo S ruskog MA1:IMUT srnrc

ENCII<LOPEDIJA CISCENJA COVECJEG ORGANIZMA

- PREVOD S RUSKOG-

Beograd 2 0 0 3.

IzdavaCi:

SADRZA.J

JGP Prometej Beograd i Mahmut Sehi6 Beograd, u1. Prve pruge 43

Tel. 011-31-931-13, tel/fax 011-2604-751 E-mail: prometej@drenilc.net

Web site: www.prometej-beograd.co . .yu

Tel.lfax 011-2154-475 E-mail: lanadar@beotel.Yll Ijekovjtesile@hotmail.com

KORISNE INFORMACIJE' . .

17

Jezicki redaktor Milka Carrie, profesor

Gnda tizickog tela coveka . . . .

Skelet .

Lobanja i kicma .

Zglobovi : .

Misi6i .

Srce i krvotok . ..

Sistem organa za disanjeMozak i nervni sistem: . Culni organi . .. . . . .

Sistem organa za probavu hrane

Jetra .

Sistem organa za lucenje mokraceLimfni sistem . . . . . . . . . . .

Endokriui sistem: . . . . . . . . .

Tipuvi I osoblnecovecjeg karaktera . . Indlvldualna konstitucija covelm.· . . ..

Vat. ("Vetar")· .. . . .

Pitta ("Zuc")· . . . . .. . . . . - . . .

Kapba ("Sluz') . . . . .

Energetska telacoveka . . . . .. . . .

Bioritmi i njihov utica] na organizam . . . . . . . . .

Lunarnl ritmovi i ciscenje . . . . . . . .

Podacl 0 nekim autorima sistema za ciscenje organizma

· ..... _. 17

17 17 19 20 24 24 25 28 30 33 33 35 36

· 39

· 41

4J

. 42

· 42

44 46 49 50

Za izdavaca Borivoje Uscumlic, inz,

Glavni i odgovorni urednik Milisav V. Dordevic

Strucni konsultant prevoda Boris Kitanoski, prof. dr. sc. med

Kompjuterska obrada Branko Vukoicic Mahmut Sehic

Stampa

" Prometej"> Beograd

SlSTE'Mll NACINI CISCENJA ORGANIZMA . . . . . . .. . . 53

© Copyright, IGP "Pl'ometej", Mahmut Sehic

Opste eiScenje orgunizma : .

Rusko kupatilo . .

Sauna .

Kupke .

Ciscenj e kretanj em Ajurvedski rnetodi 6scenja

.......... 55

55 6t 63 70 72

5

Ishrana za ciscenje orgnnizma

Ciscenje gladovaujem .

~ .... ,Cis.cenje postom : , ..

Clscen]» neva _ .

Principi i redosled ,~iscellja .

Metodrada pri .klistiranj u . _ . . . . . Osobenosti odredivanja klistira za decu

Klistiri ' _ .. _ .

'It. X:I •.• kl·· ..

lvUtiO .. istm . . ... . .. _ . .. . . ... .

Ciscenje prema metodu O. Jelisejeve

Ci,scenje senom .

Cl1U:enje obicaom sniti (Aegopodijum podagraria)

Cistenje glauberovorn solju i gladovanjem .

Cls.6enje prema metodu N. Semjonove .

Ideornotorno ciscenj.e prema metodu B. Aranovica

~lscel~iegli'l1om _ . _ _ , .

c;tscenje pomoen kefira j jabukovog soka . Ci'scenje debelog creva gladovanjem- . , . OiStenje prema metcdu N. Yokera- ..

~iscel1je lignoserborn (bez klistiraeja):

Ciscenje kefirom . . . . .. . . . . .

¢iscenje pomocu biljnih vlakaua- . 9scenj~ debelog creva rusom .... Ciscenje prerna metodu K. Nisija .

Ciscenje prema Q1etoQ.LI M, Gpgulana ..... Ciscenje pornocu joga vezbi (Sanlch praksalnna)

Dopunske preporuke za ciscenje pOUlOC:U Sankb Praksalane

Ubrznno ciscenje creva .

Ciscenje [etre, zucnog mehura i zucllih kanala

Tubaz .

Ciscenje prerna metoda E. Scadilova Priprema za ciscenje jetre medom . Meko Cisce.uje ... _ . . . . . . ..

Ciscenjejetre za jedan dan' .....

Meko ciscenje prema metodu O. Malahova .

Ostali metodi mekog ciscenja .

Klasicno cjscenje prerna metodu G. Malahova Ideornotomo ci~cellje prema rnetodu B.. Aranovica . Ciscenje prema metodu O. Jelisejeve

Starinski uacin ciscenjajt;tre' .

Ciscenje premarnetodu K. Nisija : . .. . Ciscenje prenm metodirna J. Andrejeva, " I. Neumivakina i N. Semjonove-

Ci~6el1je prema metodu N. Yokera:

76 80 95 98 98

100 102 .102 108 I] 0 111 J 12 112 113 114 1.15 116 II7 117 118 119 120 120 1.2l 121 122 125 126 129 131 131 133 134 136 137 138 139 141 142 144 145

~ . . .. ~ . .. .

145 146

¢iscenje prema metodu A. Ignjatenka: .

Ciscenje premu metodu A.. Zarajeva : .

Metod koji se prirneujuje lL Tmskavcu .

Postepeno ciscenje jetre zejtinonr (jestivim uljern)

C'v, ••

vlSCel1je jetre travarna v: ••••••••••••••

Ciscel1je prema metod_nZ. 'Siske' ...

Ciscenje zllcnog rnehura . . .. . . . . .

Ciscenje bubrega i mokracl1og mehura .

Isteomotornociscenje po B. Aranovicu ~iscel1je pornocu namagnetisane vade' .. C;iscenje pornocu odvara ad korena s.ilJ1Ca Ciscellje pornocu sokova iz povrca

Ciscenje pomocu jelovog ulja .

¢iscenje obolelih bubrega .

Ciseen] e Iubenieom- . .. . . . .. .

Ciscenj e prema metodu P. Kureuova CisceL1je persunom i celerorn- .....

Ciscenj e ekstrnktorn od ovsene slame i poljskog rastavica

Cisceuje ekstraktom od lekovitih trava- .

Ciscenje mokracncg mehura prellJ<l metodu P. Plotnikova

Narodni metodi ciscel'lja bubrega .

¢iscenje pornocu joga vezbi .

~ Ciscenje bubrega 1)1'ema nretodu G. Sitina .

CiScenje polnih organa .

Ciscenje prerna metodu A. Rizova Narodui metodi ciscenja . . . . ..

v. Ciscenje krornpirorn . . . .

Ciscenje krvi . .

¢isccnje prema metodu V. Vostokova

Ciscenje smesom od mleka i caja .

Ci~cenje pomocu igloiplikatora I. Knznecova .

Ci~cenje korenorn rnaslacka .

CiscenJe Ifmfe . . . .. . . _ . . . . . .

Cisccnje premn metodu N. YokeraIdeernotorno ciscenj e prernametcdu B. Aranovica

Cis.cenje prema metodu O . Jelisejeve .

Tibetski rnetodi ciscel)jn. .

Cisc~uje srcanog misica' . , .

Ciscenje prema metodu A. Rizova .. ¢j5cel~ e krornpirorn . . . . . . , . . .

Ciscenje prema metodu G. Sitina ' ..

Ciscenje krvnih sudova .. . . . . . '. . . 'Ciscenje prema metodu K Nisija ...

147 147 148 L48 148 149 149 151 .15 J 151 152 152 153 153 iss 156 156 157 127 157 158 162 163 165 165 166 167 168 168 169 169 169 170 170 In 173 1.7.3 174 174 175 175 179 179

¢is6enje prema rnetodu G. Sitina . . . . . . . . . . . . . . . 181

Ciscenje prema metodu N. Semjonove- 189

Jacanje sudova j podrnladivauja prema rnetodu P. Kurenova : l89

Tibetski nacin clscenja sudova .. . . . . . . . . .. 189

~ Ciscenje ekstraktorn od lekovitih trnva J 90

Cisc~nje endukrinog sistema . . . . . . . . . . .. 191

Ciscenje pomocu jcga vezbi . . . . . . . . . . . . . 191

v Ciscenje stitaste .zlezde· . . . .. . . . . . . . . . . .. 197

Ciscenje zglobova . . . . . . . . . . . . .. . . . .. 198

¢iscenje odvarom od lovorovog lisen' 198

9iscenje sokorn od erne rotkve . . . 198

Ciscenje prema metcdu G. Malabova 199

Narodni nacin: ciscel1ja· . . . . . 200

¢iscenje prema metodu O. Sitina . . 201

Ciscenje pomocu joga vezbi . .. . . . 202

S;reclstvo za rnasiranje zglobova . . . 203

Ciscenjecdvarorn od koreua suncokreta prerna

metodu B.B01ot(l)v(l· . .. . . .. . . . 203

Izbacivanje soli POIUOCll Lisea brusnice 204

Cisoenje piriucorn . . . . . . . . . . . 204

Tibetski metod Ci~6enja zglobova i

y mokracuo-polncg sistema . .. 204

c;iscenje Iimunovim sokorn . . . . 204

v Ciscenje krompirorn . . . . . . . . 206

CiSc~nje hIlIea i gusterace(panknasa) . . .' 207

9isceoje pomocu pranske vade . . . . 207

Ciscenje prema metodu O. Jelisejeve ' 207

Narodni nacini ciscenja· ..... , . .. . 209

<;iscenje gLlsterace prema metcdu A. Malovicka 209

Ciscenje gusterace prema metcdu G. Sitiun . . . 209

v Ciscenje pomocu joga vezbi . . . . . . . . . . . 2J 1

Cisccnje od helminata (glista) j prustih mikroorganizama .. 2J 6

Osnovn i oblici toka toksoplazrnoze . 216

Cisceuje Pl'Cl11il metodu G. Malahova . . 217

v Narodui nnciui ciseeoja' . . . . . . . . . 218

CiScenje orl rudionukleida j teskih metula 221

Ciscen] e ekstraktom od brezovih glj L vica . . . . . . . 223

Cis6enje mekiujarnn j bororn prerna rnetodu Z. SISke . 223

Mlecna surutka B. Bolotova . . . . . . . . . . . 224

Surutka B. Bolotova ad plodova divljeg kestena 224

9scenje ljuskorn od jajeta : . . . . . . . 224

Ciscenje cdvarom od semena lana preLTHl

metodu V. Tiscenka' . . . . . . . . 225

8

~'V ,Cis.cenjev ekstraktorn ad trava prerna metodu-A. DeljabinCl 225

ClscenJ e koze . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . " 226

¢isceoje medom premil metcdu N. Semjonove . . . 226

Ciscenje prema metodu S. Knejpa- . . . . . . . . . '127

<;:iscenje koze lieu i vrata prerna metodu S. Leusine 227

Ciscenje pornocu pamih kupki 237

Narodni naciui eisceoja koze 238

9sceoje koze od gljivica- . 239

C;:iscenje noktiju od gljivica 239

Ciscellje od bradavicn . 239

v Ciscenje ad zuljev<l' . . 239

Cisc~l1je organa za disanje . . . . . . . 240

Ciscenje pornocu kompresa sa rotkvom 240

9iscenje borovim mlekom . . . . . . . . 240

Ciscenje disanjern . " . . .. . . .. . . . . 240

Disajne vezbe zn cisceoje nervnog spleta grla . 241

Disajne vezbe prema metodu A. Mikulina . . 241

<;:iscenje disanjern prerna rnetodu A. Nikitina i A. Kasina 241

Ciscenje disnnjern sa zvukorn .Jia": , , . . . . . . . . .. 241

v C~iscel1je pornocu joga vezbi . . . . . . . . . . . .. 242

CiScenje ociju . . . . . . . . . . . . . . . 244

¢iscenje ocnog sociva kod katarakte- . 244

Ciscenje ocuog sociva ked ocne mrene (beone) . 244

Ispiranje ociju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

~iscellje ociju svetloscu SUllen i Meseca . . . . 245

Zmirkanje ..... , . . . . . . . . . . . . . . 245

Giumastika ciscenja za oci premu metodu N. Sernjonove . 245

v Ciscenje disanjem . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . .. 246

Cisc~nje usiju . . . . . . . . . . . . . . . .. . 247

C;:iscenje usiju prema metodu V. Vostokova . 247

C;;:iscenje srednjeg uha . . . . . . . . 247

v Ci~ce]Jje superoksidcm vadonika . . 247

Ciscen] e nosa' . . . . . . . . . . . . . . 248

Ciscenje prerua rnetodu O. Malahova 248

Ciscenje kod rinitisa i sinuzitisa . .. . 249

Ciscenje pomocu joga vezbi . . . . . 249

v Ciscenje metodorn Neti . . . . . . . 249

Cisc~l1j e usne duplj e" . . .. . . . . . . . . . . . . 2.50

Cisel'tllje prerna metcdu B. Bolotova 250

¢isceoje sisanjern ulja . . . . . . . . . 251

v Ciscenje ~esnj;tkom (bellm lukorn) 252

C_;:iscenje jezika . . . . . . . . . . . 253

Ciscenje zuba . . . . . . . . . . . . . , 254

9

¢'iscenje zuba pomocu cetkice Zit zube<;iscenj e pornocu praska za zube : . . . ~.V ,Cis.cenje pl'em<l metodu O . Jelisejeve . ClscenJ e grla : . . . . . . . . . . . . . . .

Ispiranje grla po V.lvalJceoku· ..... ¢iscenje grla kod hronicuog tonzilitisa

v Ciscenje P0I)10CLljoga vezbi .

Cjsc~nje biaenergetskih polja ' ..

Ciscenje prema metodu G. Malahova . Ciscenje polja prema metodu B, Arauovica .

Odbacivaoje negativne energije .

<;iUeuje organizma pornocu energetskih polja C;iscenje pornocu vatre : . . . . . .

Ciscenj e pomocu Suuca . . . . . .

<;_:iscenje od uroka .

Ciscenje pl'emfl metodu 1. Ivauova Ciscenje pornocu joga vezbi ....

onOL.JENJA I CJSCENJE ORGANIZMA' .

Adenoidi .

Akutna respiratorna oboljenja (ARO) ..

Angina· .

Auurija , .

Aritmija srca sa treperenjern pretkomora

Artritis .

Reumatoidni artritis

Artroza .

Ateroskleroza- .

Atrezija zLlcnih kanab' Bazedova bolest . . . . Beona (ocna mrena) . . Bclesti glista, helmintijazez Botkinova bolest .

Botulizam .

Bradavice .

Brouhijalnu nstma Brouhitis

Burzitis : .

Cistitis . . . . . . ..

¢ir na zelllCU i dvanaestopalacuom crevu Crnicak (hordeolum) .

Dermatitis

Dijabetes .

Dijateza-

10

254 254 255 257 257 257 258

. 259

259 260 261 262 262 263 263 263 264

Hemoragicna dijateza Dispepsija . . . . . .

Ezofagitis .

Endarteritis obliterans Enteritis' ...

Faringitis: . . .

Furuukuloza .

Gajmoritis (Maksilarui sinuzitis):

Gastritis' ..... Giht (kostobolja) . Gingivitis . . .

Glaukorn .

Gojaznost- .

Grip, influeuca .

Gusavost (difuzno-toksicna) . Hernoroidi . .

Hepatitis .

Hidronefroza . . . . Hipertonicna bolestHipotonija . . . . . Holangitis- .. . . . . Holecistitis .. . . . . Ihtioza "riblja krljust" Infarkt rniokarda .

Insult : .

Iritis . . . . . . .. . . Ishemijska bolest srca

Ishij as (Isij as) . . . . .

Ishurija (Isurija) .... Katarakta : . . . . . .

Klimaks, klirnaktericui period . Kolpitis· ...

Konjuktivitis .

Larnblijaza .

Laringitis .. . .

Limfadenitis .

Limfangitis' .

Litijaza mokracnih kanala Litijaza mokracnog mehura Litijnza zHei (kamen u fuci) Meteorizarn- . . . . . . .

Nefritis , .

Nekoutrolisano mokrenje . Osteoartroza (destruktivua)

266 266 266 266 266 267 267 267 268 268 268 269 269 269 269 269 270 270 '270 271 271 271 272 272 273 273

27'3> 273 274 274 274 275 275 275 276 276 277 277 277 278 278 278 279 279 279 280 280 281 281 281 282 282 282 282 283 283 283 283 284 284 284 284 285 285 285 286 286 28@ 287 287

11

Pankreatitis ' .

Paradoutoza- . . . . . . Piodermija, piodermitisi Plucna disajna mana' Poliartritis .

Psorijaza ... , ...

Reumatizam . . .. .

Rinitis ' ..

Stenokardija, angina pektoris:

S to mati tis' . . . . . , .

Toksiinfekcija hranorn . Touzi litis' .

Trovanje ' .. , . Tuberkuloza . . . Ujedi zrnija : . . .. Upala duzice oka . Vaginitis, kolpitis

Vaskularitis hemoragicni, kapilarotoksikoza

Vitiligo' . , , .

Vulvitis' .

Zadah iz usta ' . . Zadrska mokrace ' Zatvor- ..

Zubobolja· ,

Zuljevi , ,

287 287 288 288 288 289 289 289 289 290 290 291 291 291 292 292 292 292 292 293 293 293 293 293 294

Mali recnik termina Spisak literarure , .

295 301

12

Otvori knjigu da IlCluCi§ sta su drugi mislili, zatvori kojigu da sam mislis.

Seneka

13

Pred nama je jedna neobicna knjiga, tako Sk1."01111.1a LL obimu, a taka zvucna u naslovu - Enciklopedij« Ci.fcenja covekovog organizma.

Citalac s pravorn ocekuj e da ua samorn pocetku otkrij e OVll enigmu.

Nista lakse.

U knjizi su sabrana iskustva iz drevne i savremene medicine poznatih uaucnika, Iekara i narcdnih lekara koj i II prirodi i naciuu zivota ljudi pronalaze lekove za muoge bolesti, ali i mcgucnost da do duboke starosti ocuvaju vedar duh i krepko zdravlje.

U tri poglavlja pod razlieitim naslovima: Korisne informacije; Sistemi i naiiini ciscenja organizma; (Iboljenja i Ci.~ceJlja citalac moze da sazna kojim postupcima, metodima i nncinimnje najbolje osloboditi organizam opasnih otrova koje svakodnevno unosimo hranom, vodom za pice, vazduhom koji udisemo.

Pored toga, moze da sazua uesto vise 0 svojoj fizickoj konstituciji, crtama karaktera, energetskim poljima, bioloskim i lunarnim ritmovirna i njihovomuticaju na orgnuizarn zn vrerne ciscenja.

Neki 013iS1 ilustrovani Sl.l crtezima, a II slucajevirna gde se opisi nacina C[.scenja razlicitih delova organizma poklapaju, ukaznno je ua izvor inforrnacija,

Koliko cemo vremena posvetiti SVOI'l1 zdravlj u i koj i cemo metod odabrati da iz organizma izbacirno opasne tcksiue, zavisi od nas samih.

KnJigu namenjujemo sirem krugu cltalaca, u nudi da ce nam svojim predlozima i sugestijarna pomoci cia neko drugo izdanje bude jos bogatije i sadrzajnije.

Mahmut Sehif: prevodilac

15

II

KORISNE INFORMACIJE

GRABA COVEKOVOG TELA

Skeld

Skeletje osnova covekove figure, on drz! i Mit! ujegovo tela. Sastoji se iz 206 kostiju, dcpunjenih delovima hrskavice, Hrskavica je cvrsto elasticuo tkivo koje 611i vazuu dOPUllU kostima, narocito kada je potrebna kombinacija cvrstine i elasticnosti. Kosti skeleta, najcesce cevaste kosti udova, dejstvuju kno poluge koje upravljaju misicima, obezbedujuci i111 na taj nacin kretauje, Pojedine kosti sluze kao zastita organirna koje okruzuju, a druge sadrze kostanu sri u kojoj se stvaraju crvena krvna zmca (celije), Kost j e iivo tkivo u korne se stare celije neprekidno zamenjuju novim, Da bi kosti bile II dobrorn stanju, neophodno je sa hranorn uzimati dovoljuu kolicinu belancevina, kalcijuma i vitamina, naroeito D.

Lubanja i kicrna (sl. 1)

Na dnu lobanje se nalazi otvor kroz koji se kicrnena rnozdina spajci sa mozgorn glave. Kicmeua mozdina prolazi kroz kicmu kojajoj sluzi kao zastita. Sastoji seiz vise od 30 pojedinacnih prsljenova.

Simptonii oboljenju: - Meehl oboljenjiuia skeleta ljudi svih uzrasta uajrasprcstranjeniji SLl prelorni kostiju i oboljenja zglobova usled ozleda i starosti. U}Jale i tumori kostijusu retki.

Simptorni osrecenja skeleta su: bol, oticnnje i upnla (crvenilo i temperatura) povredenog dela.

17

18

a

c

l.ohanja

Klasifikacija :z.g.lobQva data Ll ovoru l kSLlI je veornu uprosceua,

b

7 vratnlh prsljenova

d

j 2 lcduih I)r~ljeoovu

Slif(lt 2 -Zg/u/HJl'i: a - II oislik:n oralta; b - II obllk u sedla;«: - 1/ obliku cekrku; d - klizni

Zglobovi (51. 2)

Pojedinacue kosti skeleta medusobno se spajaju zglobovima. Post6~ ji nekoliko vrsta zglobova.'

'Nepokretni zglobovi su kao sflvovi lobanje, cvrsto spajaju kosti, ne dozvoljavajuci irn da se pokrecu. Delimicne pokretni zglobovi (hrskavicavi), na primer u kicmi, dozvoljavaju izvesne pokrete. Zglobovi koji se slobodno pokrecu, kao oui u rameuu, obezbeduju dobru pokretljivost U uekoliko ravni.

.') slabinskih prsljenova

Zglobovi II obliku oralta (sl. Za), kao i karlicno-bedreni i rameni, imaju maksimalni raspon pokreta. Vrh bedreue kosti je skoro loptast i uglavljen je 11 polukruzno udubljenje u karlici. Ti zglobovi su gradeni po principu loptastog sarnira (sarke), sto ornogucnva 1<.1' tanje LL bilo kern smeru,

Zglob{)l'i II obliku sed/a (sl. 2b) ornogucavaju kretanje U obe strane i uapred-nazad. Takav zgl 0 b smesten j e U osnovi palca ruke i bez nj ega je tesko hvatati velike i male predmete. Kada ne bi bilo takvih pokreta 1 alca ruke, saJm ruke podsecala hi I1n nezgrapua klesta.

Slika 1 - Lobon]a i kiiinta

19

Zglobovi u obliku cekl'lca (sl, 2c) smesteni su na prstima ruku, uogu, u laktovirna i kolenirna i dozvoljavaju kretanje same II jednorn srneru. l<.rajevi kostiju u takvom zglobu potopljeni SLl u tecnost za podmazivanj e 1 pricvrscenicvrstiui vlaknastim vezarna.

Ktizn; zglohovi (sl. 2d). Kosti gleznja (zapesca) ruku povezane su tim zglobovima, koji se pokrecu U obe strane i napred-nazad, slicno zglobovima 11 obliku sedla, ali jezapremina njibovog kretanja manja, Sa uzrastorn pokreti u kliznim zglobovirna postaju sve sporiji l sve otezaniji,

Simptomi oboljenja, - U simptome oboljenja spadaju: bol, oticanj i teskn pokretljivost. Osteoartritis, prouzrokovan habanjern .i starenjem zglobova, obicuo povreduje zglcbove vrata, ruku, bedara i kolena. Reumatoidni artritis povreduje (ostecuje) vezivno tkivo oko zglobova, sto prouzrokuje ujihovu tesku pokretljivost i krivljeuje.

Misici (sl. 3 4 i 5).

Telo i unutrasnji organi pokrecu St; pornocu misica - rnekog tkiva sastavljenog iz vlakaua koja se skupljaju i opustaju izazivajuci time kretanje. Postoje dve vrste misica: slobodni (poprecnoprugasti, MS), koji pokrecu samo telo, i spontani (glatki) misici, koji vrse kretanje unutar organizrna (na primer, ritmicne kontrakcije probavnog trakta, koje 10-02 njega guraju hranu).

Kada se covek bavi fizickim radom misici jacaju, a pri redovuom treniranju obicno su Ll dobrom stanju. Energicne vezbe povecavaju zaprerninu misica i poboljsavaju njihov krvotok, tj. povecavaju sposobuost za jos veca radua naprezanja. I obrnuto, uerad moze prouzrokovati atrofiju i slabost misica.

II

Kako rude misici. - Misici su rnotori organizma. Oni cine skoro polovinu mase tela i pretvaraju hemijsku energijuu snagu koja se preko tetiva prenosi na kosti i zglobove. Vecina rnisica obicno radi po gJ'L1- puma, u koj ima se skupljaoje jednog misica propracuje opustaujern drugog. Pri skupljanju misi6 se skracuje po duzini za 40(Yo i I riblizava tacku svog pricvrscenja dverna razlicitim kostima. Vecina slobodnih rnisica je pricvrscena na dye iii vise kostiju koje su blizu jedna drugoj, cesto pomocu fibroznih (vlaknastih) tetiva, Kada se misic skuplja, po III era se kost zn koju je on pricvrsceu. Na tnj nacin, svako kretanje je posledica vuce, a oe udarca (podsticajn, irnpulsa).

Simptotui oboljenja. - Traumatske ozlede misica obicno prati bol i stvrdnjavanje, a ponekad upala i oticanje, Slabost i bolovi u ruisicima mogu uastati j usled virusue infekcije.

20

21

Lobanja _. __ .

Sukruni

Kosti gul(e (sakaj

j Karlica Kosri znpesca (gleznja ruku)

Bedrena kosr

''<llii!;l] koleua (patcla)'

Kosti gleznjeva nogu (ispod donozja) .

Kosri prstiju sropala (rllIUllge):

.Kosri donozja - rnetatarzusa

(sr pula) .

Sli/w3 - Kosti

Trapezni misic (odrzava ra n ie U polozaj

Rouiboldcl

--- JlliW:(lItvrScllj~ l'''IJl~)

Nudgrebeui mi~iL' (p krece ramcj

Is . vljujuci illi.Sl(· (pokrecc kicmu)

Troglavi Illi~ic "'8'1--- nadlaktice (ispravlja ruku)

Ulllltmgnj i tanki (graci lni) U1i~jc buta (savija i pokrece uogu)

lluLrasnja j spoljaSnjH gbva lisnjacnog mi~i_;a (ucestvuje pri hodanju)

Ahilova tetiva

Stika. 4 -AMici

.Troglavi misi.c

Stika 5 - .MiUc; rtun en.a

22

23

Aurttl.··.···· .. ·.·----~----·\:,<,

" .. ·--~··--·-·Plll~n!) arterija

Plucna vena

M itralni zalistak (bikuspidalnij

Desua kom

<, Levu komora

Donja suplja vena .. · ...... ·--··· __ .. -

....... P regrada izuiedu koruorn (medukomorua pre grada)

sm« 6 - Srce

1'IUCl1l1 arterlja

PLUCHU vena

Vena ramena i

. nadlakt ice

Bubrczna arrterija

vena

Slika 7 - Sistetu organa GIL krvotuk

Bedrena anerija

Srce i krvutok (sl. 6 i 7)

Srce (sl. 6) je rnisicna pllJ.1lpa sa cetiri kornore, zn koje su spojeni krupni (veliki) J<TVIJi sudovi koji raznose krv prema celom organizmu i obruuto ad njega prema srcu. Po ritrnu koj im STC.e steze kornore, primoravajuci iii cia se sire i skupljnju, krv teee u odgovarajucem smeru.

Krv dostavlja kiseonik, i hranljive mnterije do svih organa i ad njih odnosi produkte razmene. Oua cirkulise po arterijarnn koje nose krv obogacenu kiseouikorn, i po venarna koje vracaju "upotrebljenu" krv prerna Sl"CLL.

Za normalno funkcionisanje svakog organi1 potrebanje debar krvotok, sto zavisi ne 8a111.0 od racine sposobnosti srcauih misica, nego i od toga kojorn lakocorn krv teee po arterijama,

Sistem organazakrvotok radi neprekidno ukoliko krvni sudovi nisu zapuseni, na primer, talozima rnasti ·1 Iiugruscima krvi. VaZl10 je istaci da prifisuk u sistemu m;gnna za cirkulaciju 1113 prclaz] odreden uivo. Visok krvni pritisak (hipertenzija) moze da osteti krvue sudove iii da poveca rizik odnjihove zapusenosti,

Sistem. krvotoka (sl, 7) obezbeduje svaki organ krvlju, Njegova osnovaje srce. Arterije ednose krv ad srca, 11: vene j e vracaju prema srcu,

Sistem organa za disanje (sl. 8)

Disanje je proces udisanja i izdisanja vazduha kojl omogucava da krv apsorbuje kiseonik neophodan za stvanl11\je energije, i cia izdvaja konacne produkte razmeue materija -,ugljell-dioksicl.i vodu. U disanju

Sliku. 8 - Respicutornl sistem GI'i,\·!iflll ()!'J{IIIW ZII dlsan]e)

24

ucest¥l1jll grlld~li ~o~) ~ijafra~ma (mis,i.cn.i listie i~medu gmdu~ i trbusue duplje), pluca 1 disajni putevi (bronhije I bronhiolc), kroz koje vazduh ulazi i izlazi, Vazduh se udise kroz !lOS i usta i spusta se upluca kroz traheje i kroz eevi kao drvo razgranate~ bronhije i brcuhiole. Normalna fUDlccija-sistema organa za disanje mozese narusiti prilikorn iufekcija ili u sh:1~ajeviJ11a kada je covek izlozen visesuuko111 dejstvu duvaoskog dima, zagadene ntrnosfere i izduvnih gasOVil. Pusaci i ani koji zive na prostoru sajako zagadenim vazduhom, cestb oboljevaju ad hronicnog bronhitisa (upnlesluzokoze disaj ni h puteva),

Kako discmo. ~ Pre dospevanja Ll p!LLCa~ vazduh koji udiserno se zagreva prolaskorn kroz nosne snplj ine j trahej Lt. Osirn toga, fine dlacice U nosnirn kanalima ciste vazduh ad stranih. cestica, koje mogu da dospeju u pluca, Pri udisaju dijafragrna II eblikukupele postaje pljosnata, Istovremeuo skupljaju se mlsici iZ111eal1 rebara koj i vuku grudn i kos nagore i n stranu. Ti pokreti povecavaj Ll obirn grudlJe duplje i samim tim. oslobadaj u pluca i ornogucava] u usisavan j e vazduh a. Pri izdisaj u grudni misici i dijafragm» se opustaju i vazduh izlnzi uapolje.

Kako kiseonik dospeva II krv; - Pluca podsecaju 11<1 sunder, posto se sastoje iz milioua SLCLLsnih vazdusnih vrecica koje se ZOVll alveole .. Tanio Oluptnc tih vrecica snstoji se 1Z sicusnih krvnih sudova (kapilara) ukojima se edvija vazna razmena kiseouika i ugljen-dioksida. U alveolarna krv nepesredno do lazi u dcdir sa vazduhorn koj i se udise; pri tome kisecuik dospeva II krvotok, a ugljeu-dioksid iz krvotoka izlazi i izdise se.

S.imptol1.li oboljen]a .. ~ Porernecaji sistema organa za disanje uajcesce 5U prouzrokovani infekcijorn koja prouzroku]e upnle disajnih putevn ili s::tl11og plucnog tk1V<1 .. Ta oboljeuja rnogu biti propracena bo- 1Gl]] u grudima ili u grlu. Najrasprostranjeniji simptcm je kasal], koji se j avlja pri stvaranj II suvisne sluzi u disajnim putevima. Tezak poremecnj di·snjnog sistema izaziva alergiju (nstmu).

Mozak i nervni sistern (sl. 9)

Ceutralni j perifern iuervni sistern obezbeduje istovrernen u koutrolu svesne aktlvnosti organizma (misljenja i kretanjn) i izvrsavanje njegovi'b spoutnnih funkcija (disanje i probava braue). Periferni nervi narn takede cmogucavaju da cdredimo razlicite osecaje, na primer bol .i teh1peraturu. Nervni sistem ima potrebu za neprekidnim snabdevanjern krvljll obogacenom kiseonikom. Prekid krvotoka u bile kom delu rnczg'fl najc'@sCije uzrok poremecaja njegovih funkcija.

GeTije .tuozga uepovratno se (i)stee.uju ukoliko se prekine njipovo smtb.cilevmmje krvlju cltrze od dva miuuta.' Zbog toga profilaksa POHI-

2

U savrernenoj klinicko] praksi smatra se cia celije mflzg·a stradaju Z'1l G.k@l ):j. - 5 !lliJ1uta.

LCV'l

Motorui deo kore ruozga (proizvoljni pokreti)

Senzorui den mozga ~-~'''' (telesni osecajl

. vern i ceniar :-"'_.Mllii mozak (ravnctezu i po l.ozoj lei 0)

Mozdan ucbk

t:eo[Ji deo (li 'nost)

Siva masa (nervue celije)

f: eta masa (nervni sruhovi)

l.oban]a __

HcntisferH mozga

Slika 9 - M(I~uk

mecaja krvotoka irna zivotno vazan znacaj, Naprsnuce ili zapusenje sudova mozga maze imaf teske posledice, cak i potpunu iuvalidnost.

Ostecenje mozga i nervnog sistema moze, tnkode, biti prcuzrokovano traumom, infekcijom, obuavljanjem tki va, tumorima i oboljenj ima nepoznate etiologije, Neka oboljeuja uastnju pri narusavanju elektricne aktivnosti mozga ili biohemijskih proeesa koji so odvijaju u njemu.

Mozek (sl. 10). Covei$ji nrozak je dobra zastlcen cvrstom kutijom koju formiraju kosti lobanje. Mozak se sastoji iz vise milioua nervnih celija (neurona) i nervnih kanala, koji stvaraju beskonacnu raznolikost unutrasnjih veza od koj ih zavise urnne i stvaralacke sposobnosti licnosti. Mozak je uajslozeniji organ covecjeg organizma i mnoge osobenosti njegove grade i funkcije jos nisu ]JotpUDO prouceni. Odredeni delovi mozga kontrolisu razne funkcije orgauizma. Dve ruozdane polusfere, mali mozak i mozdauo stable, koji cine skoro 90% tkiva mozga, upruvIjaju svesnim misljenjem .i .kretanjcm i vrse analizu signata dobijenih od culnib organa. Podsvesne aktivnosti (kocrdinncija pokreta i ravnoteze) regulisu se 1.1 l.11alo111 mozgu. Mczdnno stable spaja mozak sa kicmeuom mozdinorn: u stablu se nalaze nervni centri lcoj i koutro lisLl "automatske" funkcije neophodne za zivot (disanje i kucanje srca).

Nervni sistent CsL 11.). - Mozak, zajedno sa nervnim kanalima kicmene rnozdiue obrazuje centralni nervui sistem, u kome kicmeua mozdiua sluzi kao spona izmedu mozga i celog organizma. Motorni putevi (kanali) kicmene mozdine sprovode signale koji se spustaju iz mozga glave prorna svirn organirna, dok istovrerneno uzlazni signali od

26

, .. _.:,-.---ladoja mozdana arterija

Prednja 1110zdanfl -~-<-c---,--:¥.i

artenja

SinUS! ----"" Hipofiza MOZt!LlI10 stable ---../ Vratni prSljenovi

Slika 10 - Moznt: - dell centrnlnog IWl'l'llIIg sistemu

Mozak

Stika 11 - Nervnlsistem

Kieme))" mozdina

V rau Ii uerv i Grudni nervi

SWill 1 '. -Kir.:lIlefia IIWft/iJ'/1I

Slabinski nervi

Nervi krsta (sakrurua)

Prednji nervni zavrsetak -==="~:!

Zudnji nervui zavrsetak '-----'

Peri Icrui [jUIV

Meduprsljenski disk

27

koze i drugih culI1ib organa idu prema mozgu glave culnim putevirna (knnalimn). Mreza perifernih nernva povezuje centralni nervni sistem sa citavim organizrnom i svesuo upravlja rnisicima i spontano kontrolise funkcij e raznih organa.

Kicntena nuridin« (sl. 12).. - Kicrnena mozdiua se sastoj i iz niza snopova uervnih vlakana, koja preuose inforrnacije prema mozgu gl ave i od njega, U perifernom nervnorn sistemu, pomocu kojeg se upravlja svesnim i pcdsvesnim (spontanim) aktivnostima, spaja se vise od 31 pn.r nerava sa kicmenom mozdinom, a 12 pari nerava povezuje kicrnenu mozdinu sa l11ozg0111.

Simptomi oboljcnja. - Simptorni ostecenja nervncg sistema zavise od toga koji _ie dec zahvacen bolescu, a rncgu se ispcljavati kao bol, gubitak csetljivosti i slabost. Ostecen]e mozdine, pored psihickih poremecnja, moze bit. praceno sirnptornirna kao sto su glavobolja pospanost, pomracenje uma iii halucinacije.

Culni organi (sl. 13, 14 i 15).

POLUOCU tih organa dobijarno predstavu 0 sredini koja nas okruzuje ..

Pet posebnih sistema reaguju ua razlicite nadrazaje: o~i ornogucavaj u da se njirna prima vidna infcrmacija; usi hvataju (love) zvukove oscilacija i ucestvuju u regulisanju ravuoteze; nos i jezik odreduju mirise i ukuse, a osetlj i vi uervni zavrseci na kozi omogueavaj 11 cia osecamo dodire (culo pipauja), promene temperature i bol.

06. - Organ vida su oci. Ked embriona se razvijaju iz dva "pupoljka",koja se stvaraju u mozgu glave. Uohliceua slika saUe se u mozak II vidu nervnih siguala, gde se cui desifruju i stvaraj II vidni opazaj (percepciju). 06 se usmeravaju prema obj ektu posmatran j a pornoc u sest posebnih misica koj i pokrecu oei na razue strane. Ostri 0<1 V ida za v isi od

E'liZ

Bubna OPJll1

Enstahijeva tuba

Sliku 13 - Geuda utili

28

M irisni Jlt\IV

No ·n,! suplina

Slik« 14 - Grudu. FIO.m

refrakcije ili sposobnosti OCL1og sociva i rozojace da prelaruaju svetlost. Zraci svetlosti, koji padaju u oci, fokusiraju se na mreznjac, na kojoj se forrnira slika.

UU (sl. 13). - Uho, koje se sastoji iz spoljasujeg, srednjeg i unutrasnjeg dela, ciui ue same organ sluha, vee odreduje i polozaj tela i ravnotezu. Spoljasnje ll110 je usua skoljka, koja stiti slusni kanal ad povreda. Radi zastite od stranih cesticau slusnomkanalu postoje dlacice j posebne z]ezde koje luce usnu mast. U srednjem uhu nalaze se tri najmanje kosti U orgauizmu: cekic, nakovanj i stremen, koji povezuju bubuu OPlJU sa unutrasnjim uhom, u kome se nalazi puz - organ sluha. Oscilacije bubue opne pretvaraju se u nervne impulse koje mozak prima kao ZVLlk_

Usna ~koljka De same dastiti uho od povreda, vet dejstvuje i kao prij emui uredaj koj i usmerava zvucue oscilacije prema bubnoj opui,

Clilo ntirisa (sl. 14). - Mirisi se raspozuaju P0l110CU mirisnih nera va koji podsecaju na dlacicc, i koji se nalaze II gorujem delu nos~)e suplj inc. Oni primaju i analiziraju molekule vazduha koji udiserno. Culo mirisa se moze poremetiti prilikorn pusenja ili se privrerneno pogorsava pri prehl adam a ili alergijskim oboljenjima. Trajui gubitak cub mirisa rnoze cia nastupi usled povrede nerva (na primer, pri traumi lobanje) ili kao rezultat ostecenja tog deja rnezga koji .analizira mirise.

'Nosai kanali su povezani sa tr.i para siuusa (supljina lobanje kroz koju prolazi vazduh). Osetljivi zavrseci rnirisnih nerava, koji podsecaju na dlaeice, istureui su u supljini nosa, Oni hvataju i odreduju mirise Ll vazduhu i prenose informaciju mirisnirn glavicama koje su direktno pl::lvezahe sa mozgom.

Ukus. - Glavui receptori ukusa su pupoljci (bubulj ice) za ukus koji ?e ~lalaze: Ll ispupcenim sisicarua (papilamu, MS) ua gornjoj povrsini jezika. Orri mogu da razlikuju same cetiri osnovna ukusa: sladak, kiseo, sian i gorak. Pupoljci za ulcus, koji odreduju svaki od tih osecaja, m:zrnesteoi su J:)a, odredenim delovima jezika, Ukus je tesno pO;yeZa~1 sa culoll) rni ri sa, sto I1m:11 pornaze cia pri rnnrno naj l'RZDOVl'SIl ij e 111 irise

29

Stika 15 - Grad« jeziku

(arorne). Gubitak cula mirisa obicno slabi osecaj ukusa, Takvo dejstvo irnaju i neki lekovi, a ponekad i uedostatak cinka U organizmu.

Jezik (sl, 15). - U raznim delovima jezika cdreduju se specificni osecaji ukusa: u zadnjem delu ~ gorak, sa strane ~ kiseo, II prednjem

delu - sian i l1a vrhu jezika - sladak. .

eLll() pipan]a; -Pod pipanjern se podrazumevaju svi osecaji na kozi koji se prenose jJreko nerava od osetljivih uervnih zavrsetaka, razmestenih na kozi. Razlicite vrste receptora opredelj uj Ll raZ110VJSne osecaje, Broj receptora varira od jednogdo drugog dela tela. Tako se na vrhovima prstiju i oko usta nalazi muogo nervnih zavrsetaka, dole ill istovremeno na kezi srednjeg dela leda ima vrlo malo. Culo pipanja rnoze se pogorsaf pri lokalnoj traumatskej povredi kozuih receptoraili usled oboljenja koja ostecuju nervna vlakna, periferni nervui sistem i/ili vel iki mozak.

CUlo pipanja povezano j e specificni 01 receptor: rna koj i se nalaze Ll sloju koze ua razlicitoj dubinl. Slobodni nervni zavrseci reaguju orr dodir, ueznatno povecanje temperature i hladnocu. Pojedini zatvoreni nervni zavrseci trenutno reaguju na pritisak, drugi nil vibraciju i rastezanje. Termoreceptori reaguju na oseeaj toplote i hladnoce i prenase u hipotalamusni cleo i110zga signale 0 potrebi regulisanja ternperature tela,

Sintptomi obotjen]a. - Osuovui sunptom poremecaja bilo kojeg culnog organa je delimicni ili potpum gubitak osetljivosti. U zavisnosti od toga koji je culni organ ostecen, moze se javiti bol ili drugi sirnptorni bolesti,

Sisrern organa za probavu hrane (sl. 16 i 17)

Citav niz organa koji ucestvuju u probavi hrane naziva se jednim irneuom probnvni trakt. Probnvni trakt Cini cev koja se proteze od usta

30

Stika 16 - Poiietak sisflJIIIII. olgtlna ZlI. 1'1II'elljIJ

do 6mnra. U njoj se probavlja (vari) hrana, a ugljene hidrate, rnasti, belanceviue, soli i vitamiue koji se nnlaze u hrani organizam asimiluje.

Usta (sl. 16)_ - Probava hrane pocinje u usnoj supljini. Dok zvacemo hranu fermenti koj i se sadrze II pljuvacci razlazu odredene ugljene hidrate. Jezik i misici grkljaua potom guraju smesu hrane i pljuvacke, koj a §e naziva grudvorn II j ednj ak i ona se spusta u zeLllclac.

Zeluduc i dvanaestopulacno crevo. - Hrana moze da ostaue u zelucu nekoliko casova. Oua se tu mesa i delimicuo vari pomocu kiseline i ferrnenata do polntecuogstanja (koje se naziva himusom), posle cega dospeva II dvanaestopalacuo crevo. U dvanaestopalacnom crevu hirnus se podvrgava razlagauju usled dejstva probavnih sokova jetre i gusterace (pankreasa).

Tanka crevo. - U tankom crevu proces pro have Inane prelazi Ll zavrsni stadijurn, u kome se hranljive rnatcrije raspadaju do hernijskih jedlnjenjakoja S11 dovoljno mala cia mogn pro ci kroz zidove creva LL mrezu krvnih i limfuih sudova.

Debelo erevo, - Nesvarena hrana II zitkom staoju dospeva 1Z tankog ereva II debelo creve, gde se veci dec vode asimiluje Ll orgauizam. Preostale polutvrde cestice hraue spustaju se uadole u pravo creve, gde se zadrzavaju sve dok se II vidu ekskrementa ne izbace kroz ernar.

Simptomi oboljenja. - Omotac creva se obnavlja svakib 24 sara, zhlng Gegaje on sposoban da izdrzi dejstvo najraznovrsnijih ruaterija sa kejirna je svakodnevno u dodiru. ] poredtoga sistem organa za pr()baV~l hrane brzo reaguje na jake nadrazivaee (nil primer, na pokvarenu branu) povracunjem iii nerVOZOl11 zelllca.

31

T anko crevo

Debelo crevo

J etra .0.,.- -'

'---'--- Pravo crcvo (rektnuu)

Sliku J 7 - Orgt1lli Zli pr()hlll'li lirune

32

Jetra

Jetra je najveci neparni organ LL nasem organizmu. On ima tarnnu crvenobraon boju i nalazi se u desnorn gornjem uglu trbusne duplje iza donjih rebara. Hranljive materije, koje se izvlace iz hrane II probavnorn traktu, usmeravaju se preko vratne vene direktno u jetru. Jetra ima zivotno vaznu ulogu pri regulisanju sastava krvi i osnovnih biohemijskih procesa U organizrnu. U njeue funkcije spadaju: razaranje eritrocita koji izurniru, a koji sadrze crveui pigment krvi hemoglobin; stvaranje i cuvanj e belanceviua, kao i regulisanje razmeue belancevina i njenih sporednih (nuz) produknta, Druge vazne funkcije za odrzavnnje zivota su CUV:1oj e secera i rnasti U j etri, neutrnlizacij a to ksi cni h materija za orgauizam, razlaganje lekova, lucenje .zuci. (tecnosti, koja dospeva u dvanaestopalacue crevo, gde potpornaze razlagauje masti), kao .i stvaranjei cl1vanje kornponenata eritrocita,

Simptomi oboljenja. - Simptcrni koji ukazuju na to dn je funkcija jetre nnruseun mogll biti gubitak apetita, anernija, mucuiua, povracanje i mrsavljenje, kao i neprijutui osecaji u stomaku i porernecaj probave, hrane. Pri znatnorn razaranju tkiva jetre moze se javiti zutica, nagomilnvanje tecnosti u trbusnoj duplji i oticauje 110gu; kod bolesnika moze doci do konfuzije svesti sa prostoruorn i privremeuorn dezorjeutacijom.

Sistern organa za lucenje mokrace (s1. 18)

Sistern orgnnn za lucenje rnokrace filtrira krv i izlucuje tecne otpade iz organizrna. U sistem organa za lucenje rnokrace spadnju: elva bubrega, dva mokracna kauala, mokracni rnehur i kanal za ispustaoje mokrace (uretra) kroz koji mokraca izlazi napolje. Duziua uretre kod nmskaraca je oko 25 centimetara', i kroz nju pored mokrace izlazi sperma, Kod zena j e metra mnogo krnca (pribl iZllO 2,5 centi rumetra)" i ualazi se neposreduo izuad organa za razmnozavanje. Zbog takve bliziue uretre U cduosu nil vaginu i (;111<1[ rnokraeni kauali ked zena SLl podlozniji infekcjji ..

Kal. 0 funkcionise sistem orgalla za lucenje mokrace. - Bubrezi neprekidno filtriraju 1<.1'v i ciste je od slj<lke. Filtrirana tecnost dospeva u centralne delove bubrega, gde je odredene hemijske rnaterije asimiluju ponove 11 organizam (reasorbuju se), s tim da cdrze unutrasuju stabilnost kiselina, soli i vode. Preostala teCllost je mokraca koja ctice

3

4

Preaia "l'ilkdicinskoj encikl pediji", izdanje "Svjutlost", Sarajevo, I \lDO. duzinauretre .kQd muskarca je .16 ~:elllilllctanl- primedba prevodioca,

Prcma uavedeuoj enciklopediji clu2inu. metre kod zena [e <I Gl.!1I1imeLJ:a - primcdLm Ill'evotl ioea,

33

KarEl

Donja _ ___:u ~l1p1ja WIlCl

l:3ubreznu arterija Bubrezna vena Mokracni kanuli (mokrovodi) U~6a mokracnib kall~la U .mokracnom.mehuru

Prostata (sumo kod muskuraca

Urerra

Sliku 18 - Sistenr organa za Ilicenje mokrac«

kroz mokracue kanale u mokracni mehur. On so odrzava U zatvorenom stanju pomocu prsteuastog misica (sfinktera), a otvara se same

povremeno da bi !aOZ uretru izbacio mokracu. . . ..,

Kako bubrezi./iftriraju krv. - Bubrezi sadrze mllton~ /'jI.b"tmJllc~b elemenata (nefroraf, u koje ulaze klupcad (glo~~1erul'l) .IZ krvnih kapilara koji se snabdevaju krvlju iz bub~'eZl1~ ~~ien)e., S~flkI gl?merLll okruzen je Baumanovom knpsulorn u vidu casice kOJ~l J~ spoJena sa kanalcicem (tubu lus om) 7. U kapsuli se filtrira krv. FJlt~'mU1a 1G'-v se potorn zgusojava i stvara se mala kolicina mokrace kOF dospeva u mokracni mehur,

Simptomi oboljenja. - Do porernecaja sistema orga,ua za .~ucenje rnokrace dolazi veorna cesto I 11 veciui slucajeva usled lllfekclJ~ k~~a prouzrokuje upalu unutrasnjeg i spoljuog mokracnog mehura.Tnfekcija LL organizam obicno dospeva kroz uretru, Otezano mok.ren)~ III smanjena kolicina mokmce. m~ze biti .Sil?1rtom ~eoma ozbiljnog cboljenja - zapusenja. Bolovi pn mokrenju III lucenjaiz metre mogu biti prouzrokovani venericnorn bolescu.

5 6 7

Prirnedba prcvodiocu, lsto.

lsto.

34

Llmfni cvor

......... Slexit;u

Sliku 19 - Limfni sistem

Limfni sistem (sl. 19)

Limfni sistem se sastoji iz limfnih cvorova koji se uglavnom ualaze na vrntu, ispod pazuha i ua preponama (slabinama), i malih sudova koji j,b povezuju, U lirnfnim cvorovima se srvaraju limfociti - bela krvna zrnca i autitela koji stite orgauizam od infekcije. Lirnfni cvoro ii slezinn prilrvataju sve bolesne mikrobe koj i prolaze kroz limfne sudove, i samim tim, sprecavajurasprostiranje infekcije ne dozvoljavajuci joj da prodre do pozivot vaznih organa, Ako iufekcija prodre u organizam, potkozni limfni cvorovi cesto primetno oteknu, a pouekad postaju i bolni. Lirnfni sistcm i rna jos j eduu vaznu osobinll- OD prenosi hranlj ive materije i kiseouik do svake celije U organizmu. H

Slezil1a. Slezina njje nista drugo do veliki limfni cvor. Ona ucestuje u razrneui gvozda i deponovanju, stvaranju ; razaranju celija krvi. Kada eritrociti stare ilj postaju loseg kvaliteta, slezina pomaze jetri da ill iz krvotoka filtrira. Pored toga, II sleziui se stvaraju celije koje pornazu unistavanje stranih bakterija U organizrnu.

Sfmptomi obotjenja; - U vecini slucajeva oteklina ispod koze ua mestirna gde se nalaze limfni cvo1"ov.i ukazuje na to, da lirnfni sistem radi noruialno i cia nas organizam stiti od infekcija. Ipak, to pouekad moze da ukaze i na razvoj teskog oboljenja.

Kiseenicko-transportna funkcija limfe je neznatna, pOSta se u njoj maze uadi sarno fizicki rasrvoren kiseouik.

35

Stika 20 - Endokrine ilezde

Endokrinl sistem (sl. 20)

Endokrine zlezde stvaraju hormone koji se krvlju faZDOSe po celom organizmu, HOfmoni regulisu tok biohernijskih procesa II organizmu, njegovu reakeiju na glad" stres, infekciju i bolest j povecavaju njegovu radnu sposobuost.

Hipojiza. -' Ovaj organ velicine una kikirikij a nalazi se 11 osnovi rnozga glave, Najvazuija fnnkcija hipofize je .stlrnulacija i koordinacija rada drugih endokrinih zlezda, koje su usrnerene na to da same stvaraju hor~11.one. Hipofiza tnkode Iuci hermon rasta i hormone koji kontrolisu kolieinu mokrace I koutrakcije materice za vreme porodaja, a utice i on

36

aktivnost drugih endokrinih zl.ezda, kae st'o su stitasta zlezda nad-

bubrezne zlezde, jajnici i mosnice (testikuli), ,

5tit([sl(1 ~lezda., - T,~ zlezdn, smestena na prednjoj povrsini vrata, neposredno ispod jabucice, stvara hormone koji upravljaju metabolizmorn (stvaranjern euergije iz hrnrrljivih rnaterija) i regulisu ternperaturu tela.

Pll"l~Uita.ste Zleztie. - Te cetiri zlezde S6 nalaze na stitastoj zlezdi, Hor,mom, koje one luce, kontrolisu sadrzaj kalcijuma i fosfora U 0[gauIZL11Ll, neophoduog za normalan rad kostiju, nerava i rnisica.

NU,dbubreine ileztie. - Nadbubrezne zleade leze neposredno ua bubre~Jl1]a. S,v~~ka odnjih se sastoji iz dva sloja - kore i srzi, cije su funkcIJ~ razlicite .. U .sloju ko~e stvaraju se istemidni hormoni, koji ucestvuju U regulisanju sadrzUJR seceliU, snli i vode Ll orgnnizrnu. Oni takoc1e odreduju karakter .i raspodelu dlaka na telu, Iz slojasrzi tuei se adrenalini noradrenalin, koji pri uzbudenosti, tizickol)1 i/ili umnom optereceuj u povecavaju dotok krvi u misiee, srce i pluca.

Gu§teraca (pankreas), - Gusteracn se nalazi u dubini stomaka, iza zelucu. ?na stvara fermente koji dospevaju u dvanaestopalacne creve i ucestvuju u procesu probnve hrane, a takode luci hormone insulin i gl~agol), koji imaju vaznu ulogu pri regulisanju sadrzaja glukozeu krvi. Glukoza je glavni izvor energije za celije citavog organizrna, a insulin pornazecelijamn daje asirniluju.

.. .lajt~joci ". - To su dye endokrine zlezde Lt. kojima se stvaraju polni hormonii JUJne celije (ovule)," Sve jajne celije, kojib ima oko 400 000, ?aLaze ~e u jaj uicima zene od samog njeuog rcdenja . Po obliku jaj Die! lice na .bobove, njihova debljina nije veca od 1 centirnetra, Matericni kanal~ (l?r~ic, endocerviksj'" spojeni SUSa jajnicima take da posle sazrevanje.jajna celija lako pada unutar kanaln.

. ,k!()r/~il.'e (testikuli}; - Mosuice se ked muskaraca ualaze Ll kozno]

kesieikoja se uaziva mosnica, Testosteron - rnuski hormon koji on Iude - 09gov01:an je za nastajanje polnog sazrevanja j razvoj dru~ostepenlb polnih simptorna, kao sto fill nizak glas, telesna konstcnkcija 1 karakter rasta kose.

Sitllptomi oboljen]a: - Kada se sadrzaj odredeuog hOIl1.1p'Dm. u krvi poveca ili" slUi1l1ji, u orgauizrnu obicno nasteju pcrernecaji, k@ji su

\') Prlm,e~f~!lIU~;yodj0ca,

1'0 Isto, .

37

}Jropra~eo.i prOL)J~OaLD~ biohemijskih procesa. Karnk~.er 'porel11eca.i~ .: i njegovi simptorni zavtse od konkretuog h?J"1l1ona, ~lJ~ Jel?rodLlkcIJ~~ izrnenjeua. Na pnmer, ako je prestalo lucenje horrnona insulina, dolazi do najrasprostranjenijeg cudokriuog oboljenja - dijabetesa. Sa promenom sadrzaja hormona vezane su i prircdue fizicke promene naseg organizma za vreme polnog sazrevanja.

TIPOVI I OSOBINE C'OVECJEG

I<ARAKTERA

Karakter je celokupnost individualnih osobina ecveka koje se ispolj avaj II u karakteristikama oj egovog pouasanj a prema sebi i U cdnoS11 no. okolinu. Svi karakteri se dele ua cetiri tipa - temperameuta, Takvu gradaciju predlozio je jos Hipokrat, jedan od najpoznatijih i najznacajnijihlekam starih Grka. On je odredio da 60vek u zavisnosti ad svojib psihickih oso bina moze bib kolerik, saugvinik, flegmatik i melanholik,

Kolerik (od grcke reci chole - zue) - covek koji trenutno reaguj e ua sve oko sebe, sa jakim osecaojima koja brzo nastaju i ispoljavaju se u njegovom govoru, gestovima, mimici, Kolerici Sll sujetni naprasiti i dugo pamte uvredu, Za njih SLL karakteristieni uagli pokreti. Najbolji lek za OYU vrstu ljudi je staluo kretauje.

Sangvinik (ad latinske reci sanguis - krv, zivotna suaga) ~ covek koji se brzo uzbuduje, Cije emocije smenjujujedna drugu, lako se vreda, ali isto tako trenutno moze cia zaboravi uvrede. Podlozan je uticaju tudeg misljeoja,

Melonholik (od greke j'di melas iIi melanos chafe - crna zuc) - covek koj ije sklon depresij ama, mel an holij i, potistenosti, Osetlj iv je, ali svoja osecanja retko ispoljava svojorn spoljasnjoscu. Pokreti mel anholika su odrnereni i donekle usporeui.

Flegntatik (od grcke reci phlegma - sluz) - covek sa rniruorn reakcijom na bilo kakva ispoljavanja emocija. Spor je Ll razrnisljauju i pokretima, na dogadaje ne reaguje ili reaguje ograniceno.

Temperamentimn ljudi 11 izvesnorn stepenu odgovara individualna konstitucija (vidi lndividualna konstitucija coveka).

Karakterue osobine iruaju cgromnn uticaj na nase psihicko stanje koje, sa svoje straue, prouzrokuje ave ili one fizicke promene kod coveka.

U pozitivne karnkteme osobine spadaju zivotua radost, dobrota, sposobnost prastanja uvreda j prigusivanje gneva (mrznje, razdrazenosti), altruizam (lj ubav prema blizoj i. III a, nesebicnost), 11 radna sposebnost, samostalnost i samozadovoljstvo, urnerenost u jelu i picu, vera It Boga i vera u dobra zacece coveka, umerenastedljivost, gostoprimstve, razumna hrabrost, ispoljavaoje snage volje, inicijativnost, tezoja za sticanjem novih zuanja.

38

39

11

Primedba prevedioca.

Negatjvnin~ osobinama sl1?atr,aj LI se surovost (~rubost), pohlepnost i sebicnest (tvrdicluk), osvetolj ubivost, zloba. egoizam, lenj ost, zamerauje, ispoljavanje gueva, 111 izantropij a, neumerenost u jelu, pohota saJnopOnizav8nje, rasipnistvo, bezvoljnost, ravnodusuost, bezboznost, bezinicijativnost, odsustvo teznje za sticanjem novih zuanja. Od karaktemih osobina coveka neretko zavisi njegovo zdravlje. 'Negativne 050- bine vode ga rdavim postupcima, prerna nezdravorn nacinu zivota i nepravilnom odnosu prema drugim Ij udirna i prirodi. Poziti vue osobine, obrnuto, povoljno uticu na ojegovo psihicko ifizicko zdravlje. Oslobadanje ad negativnih i sticanje pozitivnih karakternih osobina cisti tela j bioenergetskn polja covekn.

Karakterne osobine kao sto su: strpljenje, snaga volje, teznja ka usavrsavanju zdravljn pomazu da odabererno pravilan metod za Ciscenj,e i lecenje organizma i da se tog metoda pridrzavamo do pOJuve pOZI~ tivnog rezultata. Za vreme terapije ciscellja organizma ne treba gubiti

prisebuost, uego do kraj a postovati odredeu tretrnau lecenj a. ..

Kada se organizam fizicki ocisti, poboljsava se nas karakter, to Jest jedno ei~ce])je vuce za sobom drugo, a procesi postaju medusobuo povratni.

40

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA

COVEI<A

Prema Ajurvedi - najdrevnijeru sistemu leeenja, .koje nam dolazi iz Indij e - covekove spolj aSllj e manifestaeije zasnivaj u se ua tri nacela .koja se nazivaju dose (tri dose). U daljem tekstu uavedeue su karakteristike svakog od tih naeela i ukazano IHl njihovu ulogu u covekovoj

aktivnosti. .

Trirna dosarna - vata, pitta i kaphu ~ u literaturi uaj (!;eSce odgovaraju principi vetra, z'Uci i sluzi, koji su pozajmljeni iz tibetske medicine. Ako ti principi dejstvuju kao zastitna barijera, j ako izmedu njih nastane nesklad javljaju se simptorni bolesti. Tri dose su odgovorne za formirnnje prirodnih potreba i individualuih sklonesti coveka.

Obicno se izdvaja sedarn osnovnih tipova ljudske konstitucije: vata, pitta, kapha, vata-pitta, pitta-kapha, vata-kapha, vata-pitta-kapha.

Vata (veta)')

Ljudi konstitucije vata fizicki su nedovoljno razvijeui, suvonjavi, pogrbljeni, sa izrazenim venama i tetivarna. Koza imje suva, gruba, sa mnostvorn mladeza, Rastorn mugu biti veoma visoki, ali i vrlo niski. Kosa im je retka, kovrdzava, obrve tauke, oci male upale, sa rnutnirn beonjacama. Nokti su im grubi, a ruke cesto hladne. Vole vrucajela i nnpitke, slauo, zapapreno, kiselo i slatko. Ne znoje se rnnogo. Ispoljavaju sklonost ka zatvorima i zadrsci mokrace, Neotporni su ua hladnocu.

To S11 stvaralacki ljudi, koji vole pesmu, humor, brzo primaju i pravilno turnace informaciju ali imuju kratko parncenje. Psihicki su neuravnotezeni i neodlucni, bez snazne volje. NajceSce su sirornasni.jer snaatraju dn novae ne treba stedeti .. Cirn ga dobiju, odrnah ga trose.

Kod ljudi sa .koustitucijom vata voda U organizrnu se ne zadrzava dugo zbog cega je ci~cenje P0l110CU vode kod njih veoma uspesno . .Njimaje potrebno cia sto cesce primenjuju vruce hidroterapije, da piju cdvare i na taj lHl~in zasite organizarn toplotorn i vodorn. Ovo je 'potrebuo zbog toga da se u organizmu ne hi stvarali tvrda sljaka i karnenje i da se ue bi talozili so i pesak. Ljudi te koostitucije treba de se

41

klistiraju 'vrucorn vodom, vodeno-limuuskim rastvororn iii jabukovirn

sircetom. .

Za ujih su, takode, k~risne: uljne rnasaze i l~ama ~upatda. Posebnu paznjll trebada poklone clscenJuzgl~bo:,a. ~a ljude tipa vc~ta preterano mtpreZflllje je ~;tetllo. Za dobro funkcionisanje neophodau lin Je potpun noeni odrnor. Zimi cesto pate od prehlada, pa zbog toga moraj Ll profilakticki da ciste i nos i grlo.

Pitta (iue)

Misici ljudi konstitucije pitta su umereno razvijeui .. Rast im je srednj i, telesna grada graciozna (elegantna). Kosti. nisu i.zra,zene; KO,2a im je rneka, svetla, i tesko crni, ruke su tople, nokti plasticni. O~l su ll~ vlazne, a ocni kapci crvenkasti. Vrh nos a irn ponekad pocrvem. Takvi ljudi s mukom pcduose vruciuu. Kod njib je r.Jzmen~ m~terqa aktiyna., apetit im je dobar, creva im odlicuo rnde. Ljudi kcnstitucije p,:tCl OblCL10 mnogo jedu i piju. Prednost d~~ u g?r~{on~, s1nt~om" oporc:>m Iv prohla~nom. Sa psiholoske tacke gledista tl [Judi su s~~etn~ (oholi), ostr?ym~1.1, castoljnbivi i vole da budu lideri (vode). Materijalni procvat za njih OIJt

problem. Svoja preimucstva rado demoustriraju drugima. ,

Kod l~udi ko.~stitucije pitta ce:s~~ se stvara z:l~no ,kame?Je. ,Zbo& toga moraju da P1JU vodu 1 sokove vise nego drug I IJ~d~, da clste jetru 1 da veci deo vremena provode na vazduhu .. Za klistiranje l~l?gU da upotrebljavaj u vodu sa limunorn, jabukovo sir~e, vrucu :'odu 1 li ,topao min. Ljudi koustitucije pitta ue bi trebalo ~a ciste ol'~aulzan: l~tl ~ada su dani vreli nego ujesen j zimi kada su dani prohladni (hladnil.jer je to korisnije zaujihovo zdravlje,

Kapha (: .. luz)

Ljudi koustitucije kapha cesto imaju problema sa viskorn ki~ograma. Njihovo telo je mesnato i mlitnvo, a muskulatura dobra, Koza lin je. meka, svetla i blistava, Ruke prohladue i vlazne. Kosa g.llsta, rneka kao paperje i talasasta, Oci su j m ?uboko l~vu6en~, be?~JHce be1e I velike. Ocni kapci im skoro nikada nrsu crveni. Ta~1 IJ 1~?1 U11~J Ll debar apetit, vole ljutu, gorku i oporu,hrnnu_ Probavne fUllkclJe S,;l HJl usporene. Vole toplotu: parua kupatila, saune, tople kL~pke 1 lose p;odnose hladuo .kisovito vrerne. Prerna sportu su ravnodusni, rade gledaju sportiste ria ekranu. Buduci da su dosta ekonornicni, mogu biti imucni. Osecajni SU, meki, brzo prastaju uvrede, mimi (spokojni), izbegavajl~ svade i konflikte, i vole kompromise. Inforrnacije prirnaju usporeno, all kada ih jednorn usvoje, ne zaboravljaju ill gotovo nikada,

4,2

K~d Ijud~ kon~titucije kapha ~esto dolazi do zastoja sluzi II predelu ~lave I .. grud!., On.1 t,reba da ?iste organizam od sljake gladcvanjem, iuhalacijcm ,til parnll1~ kupatdom (saunom). Mogu da se klistiraju i ukUVal1Jl1llU'I;no~11, ~a IJ ude kOllstitLlC ij e kaplia veoma j e korisuo trlj anj e tel~ vodorn, Ispu.'al1Je n~sa hladnorn vodom j bav.ljenje sportom. Najbolje Je da orgauizam clste u prclece j leti, kada je toplo.

~od. tipova me,so.l'it~ k?f1stitu€(je ispoljavaju se razlicite pozitivne ?SOblne 1 nedostnci ttl] individualnih kenstitucija koje su sjedinjene u Jedn~l11 covek~ .. N~jsavrsenijom se smatra konstitucija vcua-pitta-ka: p/~a" Jer su u n~oJ ~Iv~tnj. pri.t1cil~i uravuotezeci. Ljudi to konstitucije su nnrm; harmonicni, bliski prirodi, sposobni da primaju energiju iz Kosrnosa 1 obicno S11 dngovecni,

v ., Ljudi ked kojih su individualne kOl'lstitucije izmesane treba briZ!JIVO .da izuce svoj orgauizamn kako br pravilno odabrali metode ~lscenJa j kako ne hi sebi naneli stetu.

43

ENERGETSKA TELA COVEKA

Prerna metnfizickim shvatanjima, covek ima n~ same cvrsto, fiziCleo, tela nego i sest finih, ili energetskih, tela kOJH s~ n~ I~O!?U 'pe~·cipirati covekovim culnim organirna. Ona se ne~ogu v~detI! cuti, fiksirati pipanj em itd., a !gmju v~~)l)Ja va~nu .lllog.~ U zi votnoj aktrvl1o.stl ~vakog covecjeg orgamzma. Njihova cistoca utrce ua covekovo zdravlje.

Fiziclco telo, - Nasa utroba, kozni ornotac je pravo, fizicko t~lo.

Recju, bez ostalib. sest ,tela fizicko teloJe)eclnosta:'ilo trula l,es1ll1l, podlozna raspadanju, All, s druge strane, fizicko telo Je posuda 2.1 finu energiju.

Etarskn telo.- Energetsko etarsko telo potpuno ko,Pira fiZllCko,telo.

To je dovoljno CVl'st omotac koji dobr? ose~aju mll?gl ~kstrase~sl: Na etarsko telo nasa svest ne moze delovati, a SVI procesi kOJ I se odv~J<lJ U na etarskom nivou S11 besvesni (spontani). U etarslcoOJ.telu sakLlpl~~!le Sll sve, jos u detinjstvu nagornilane, reakcije, iskustva ~ znanja, kOJLll:<l ~e koristimo tokorn zivota. Na etarskorn tela odrazavaju se sva oboljeuja bilo kao rupice iIi kao udubljenja.

Astralno telo. - U tom telu satkane su sve covekove emo~ije, osecaji i strasti. Kod nekihljl~?i to tel~ je malo i ~m?,~od drugih - ogrornno, sa pobesnelirn ene~glJama u llJe[~:n~. Mno~l ljudi ?e l?:lOgl1 da upravljaj~l as~·alni~ ~elom~ J,er r:e upravlJaJu SV?Jlm .. o~eca~J 1l11U, L;e 1l10gu da III prigusuju i potclL1J,av~ll razumu (svesti) koji razoruo d-,eluJe na astralno telo. Astralna tela ljudi medusobno SLL povezana J umncgome zavise od uticaja planeta .

. Mentalno telo .. - To tela se stvara U nasim mislima. Mcntalno :e!~ povezuje covek~ sa [~]entalit,etom celog .sve~a,,, i ouo moze da ga strn POillOCU opstih ljudskih znanJU - morala I religije.

Kauzalno telo. - Preko tog tela covek dobija kosmic_ku energ~jlL, Pornocu njega se vrsi samousavrsavauje koje se ispoljava u vidu prirodnih principa, savesti i osecaja duga.

44

45

Budhijalno (budisticko)" i atmansko (na indijskorn atman _ dusa) 13 tel? Uta dva tela utemeljeni SLl najvisi duhovni principi, to jest osnove koje su coveku date odozgo, U danasnje vreme veoina je malo ljudi koji ih mogu postici i renlizovati,

Svako telo je pokriveuo elastienim i plasticnim omotacem, Pri probijanju bilo kojeg od tih omotaca narusava se celokupuost tela i covek oboleva. Euergija koja prolazi u dva smera: odozgo nadole (iz Kosrnosa prema Zemlji) i odozdo nagore (iz Zemlje u Kosmos) u idealnom slucaju treba ravnornemo da popunjava sva tela. Tacke za raspodelu energije su energetski cenrri - cal~l·e. Covek ima sedarn glavuih cakri koje Sll rllsporedene dllZ kicrnenog stuba.

Sedma cakra'- Sahasrara - je na glavii li predelu temena.

Sesta calera - Adina - je izmedu obrva i predstavlja tacku prijerna mentalne energije.

Peta cakra - Visudha - je u predelu grla, ta cakra percipua energij u oblika,

Cetvrta cal<ra- Anahata- je srcana, onaprima euergiju osecanja.

Tr eca cakra - Manipura - je oko SllllCftnog spleta i odgcvornn je za prijem euergije volje.

Druga cakra - Svadhistana - je oko polnih organa, to je prijemuik seksualne i stvaralncke energije,

Prva cakra - Muladhara - je Ll osnovi (temelju) kicme, k:roz tu cnkru prolazi energija zivota.

Pri uarusavanju prolaska energije kroz cakre nastaje energetski spazam, koji se treuutuo odrazava na zdravlje coveka, Prociscavanje cnkrije obavezan uslov za potpuno cis6eIJje celog organizrna. Zapusene, neciste caIue ne 1110gu da provo de zi.votnu energiju kosmosa i da unose 11 ol'gaJlizamzivotnu snagu, zbog togaljudi boluju i pate,

12 13

Priuiedba prevodioca, LsLO.

BIORITAM I NJEGOV UTICAJ NA

ORGANIZAM

Covec] i organizarn potcinjava se opstim ritmovima prirode, posto se sastoji 12 atorna, molekula i meduprostora. U tom meduprostoru odvijaju se isti procesi kao u prirodi: "duvaju" vetrovi, povecavaju se ili smanjuju vlaznost, pritisak j temperatura.

Koza i energetska tela stite organ izam od spolj asnjih grubih uticaja, od finih uticaja (dejstava) ani ne mcgu da stite, i organizarn zivi, potcinjavajuci se opstim ritmovima prirode.

Zivot na nasoj plaueti direktno zavisi ad promene gcdisnjih ~?ba, dana i casova. U zavisuosti od tih periodn menja se tok energije u orgamzrnu.

U zimskim i prvim prolecuim mesecima priroda zamire, covek.~l t~ vreme trazi i rashoduje manje energije (proces auabolizma), u letnjirn 1

jesenjim mesecimaje obrnuto (proces katabolizma). .

Orgauizarn se moze cistiti u bilo koje vrerne godine. Profilakticka ciscenja je bolje vrsiti prema grafikonu aktivnosti razlicitib organa u zavisnosti od godisnjeg doba. Prema tom grafikonu u januaru Je najaktivniji zu.clli mehur; u februaru - mokracni mehur; U martu - ieludac; u aprilu - debelo crevo; U moju - tanko creve; u junu -ldC:C/lo: u julu - bubrezi; u avgustu - slezina; u septembru - jetra; iii oktobru - mozak; 'U novembru - pluca; u decembru - srce.

D jutarnjirn i dnevnim satima priroda se budi, a vazduh se usled svetlosuog i toplotnog zracenja Sunca zagreva i krece. Zbog toga covecji organizarn postaje aktivniji, tezi za uzimanjern i probavorn hrane, to jest dobija i trosi cnergiju. U vecernjim j nocuirn satima vazduh se ne zagreva, prestaje kretanje vazdusnih rnasa i uastupa period .1:nirovCLnja. Na povrsinu zemlje spusta se masa ohladeuog vazduha, kOJI seyostepeno kondenzuje, prouzrokujuci vlaznost i hladnocu. U orgarnzmu II tom periodu dolazi do procesa obuavljaujastruktura razrusenih .tok-om dana, nastupn period mirovauja, Na Istoku takvu promenll ntmova

nazivaju smenom jin i jang.. .. '.. .

Svetlo vreme dana (24 sata) odgovcll'a j::mg, tamno -:)10. U p'eno~u jang organizam ziv.i sarno na menl) vlastite energije i. energlje leoJU dolazi od Sunca. U periodu ji.n energetski procesi se materijalnoLLravnotezuju. Poveeanje i smanjenje jin i. jang, njihovo llaizmenicl10 sme-

46

lljival~je oSl1ovui. su usl?vi Z{1 razvoj .i postojm~je {bitisanje) ~ovecjeg or¥aDIZll~a. Da hi organizambez prekida funkciouisao, treba regulisati l1mzr:nenlcnost procesa jiu I jang 1 jasuo III uskladiti sa prirodnim rit- 1110VlllJa .

... U periodu jang. urad se ukljucuju organi koji odgovaraju jang-kan~Llma .. Ja.l1g~orgal1lJ1].a se nazivaju organi koji sluze za uzirnanje hrane, njeno srtujenje, gutanje, probavu i izlucivanje, to jest usta, grlo, jednjak, zelud~~, creva, ~11?kmcni mehur. U jiu-organe spadaju organi za akumulaciju, cuvanje 1 preradu, to jest bubrezi.jetra, srce i sistern organa za krvotok.

Debefo crevo najaktivnije funkcionise od 5 do 7 casova ujutro kada se zavrsava dejstvo perioda vata i podinje period kapha, U debelorn crevu s.e stvaraju .eks~<r~mel1ti koji se krecu uadcle. Zato, prateci prirodne ntmove, 11<lj bolje je debelo crevo prazuiti u to vreme.

Vrem~ najv~ce aktiVllO~ti ieluca je od 7 do 9 casova ujutro. To je vreme aktivncsti k~.pha, koje se karakterise nkurnulacijom i predajom akl1l~llhral1e energlJe. Upravo taj period je najprirodni]i za prvo uzirnanje hrane,

Vreme najvece aktivuosti (ankog creva je ad 13 do 15 casova, kada su u p! .. irodi uajaktivniji vata i pitta. Pitta podstice razlaganje hranljivih rnatenja, peste se II to vreme najintenzivuije koristi sunceva energija, Vata po~po maze. .m~sall j e hranlj i ve mase u tankom crevu i asim i lao ij u hranljivih materija 1Z creva u krv,

Najve~a akti.vno~t mokracnog mehura j e od 15 do 17 casova. To j e yrelll~ ak~lvnostl r~en?da vata, koje pcdstice odvajauje soli i sokova i lzbac1vRnJc svega sto Je nepotrebno iz organizrna,

. Naj aktivnij i period za bubrege poe i nj e Ll 17 i tmj e do 19 casova. To Je vrerne aktivuosti lata i kapha .. Bubrezi preraduju svu tecnost koja dospeva II ~~'ga:llJzam~ akul11uliraju~i je i cdvajajuci potrebne i nepotrebne materij e, izbacuju nepotrebne I dovode u krv neophodne materij e.

. .Od 19 do 21 ~at uajaktivuije funkcionise sistem organa za krvotok.

To Je vreme aktivnosti kapha. U tom periodu uajbolje se obnavlja hemijski sastav krvi.

.Najveca aktivnostjetre pocinje u 1 sat nocu, a zavrsava se u 3 sata posle ponoci. To je period 110Cne aktivnosti pitta i vata.

v' . Naved~Di pericdi aktivuosti su uslovui. Oni zavise od geografske sinne, god!snjeg doba i individualne ccvekove koustitucije, Medutim, to .ne ~uaci da se ne maze tvrditi da period ad 6 do 10 casova uj utro najbolje odgovara pericdu kapha. Tada se u zelucu aktivira sluz i sva uz~ta hr~n~.~oja. u to vreme dospe u zeludac, Iako se probavlja. To je naJpovo]JUlJI period za uzimanje hrane.

Sledec~ c,etir:i sata, od 10 do 14 casoV'll odgovnraju periodu pitta kad~ se SVL orgalli ukljuol~ill Ll aktivnn rad. U 10m periodu organizam 1Ta~11llnogo Ill'ane i Lako je probavlja.

47

Od 14 do 18 c::asova nastupa pe!'i?d vata. U ~ri rodi za to vre~e dolnzi do uajveccg mesanja vazdu~l1lb masa a rsto se desava I. II cove~jem org!111i z.mu. ,To je vr~~]e llaJve,ce cov~kove :radne S~JOSOb110stIJ kada se ispolj avaju ,llJ egova bZI,~k~l akti vno~t 1 umua de,latno~t .u to~ istom vrernenu aktivno se OdVIJilJU procesl probave hrane I CJSCellJu

organizma. , , .... .

. Posle 18 casova pOCIl1Je nocno ponavijanje perioda .koji su ua-

vedeni. ., I '

U prirodi od l8 do 22 sata u vazduhu d~lazi do kOll?entracIJe v .ag~ I

hladnoce, prestaje burno mesanje vazdusnih masa, pm:oda se s~n~ruJe. To se desava i U organizmu. 'U gornj im delovirna orgalllzm~ aktivira se sluz. Ispnnjeu dozivljajirna iz proteklog ?a!~a, ~?Vek.ll Je potrebno mirovanje kako bi obradio informacije koje Je pnkup,? Orgalllz~m prelazi u fazu akumulacije i obnavljanja. Pocetak,tog,penoda 1?~volJan je za fizicke vetbe',a la:aJ --: za pnpren:~ za spavaoJe. Covek, koji ode da

spava u 22 sata, naJbolJe. ce se odm~nb: ...'

Akoeovck ne postuje ova pravilo I ne po~e on spa~anJe u 22 sata,

rizikuje da nepravilno usmeri rad SVO$ 0~·f?lllZJ~1a. Period od 22 do 2 satanocu.je period pitta, kada se moze javiti ape~t, a ako se povedete za

njim, moze se nnrusiti razrnena materija u orgal11zm~l. .

Od 2 do 6 casova ujutro po novo preovla~ava'per~od v,ata. Dolazi do ciscenja odozgo nndole, pn se zato u tom perioduj avlj a prirodna po~re~a za prazl1jenjem mokracncg meb~~'a I cr~va. ~o.covek oslus~cuJe ritmove, koje mu diktiraju vlastiti ?rgamzam 1 priroda, kod nJega

najcesce nece biti problema sa z~~avlJ.em, . . .' ..

Maksimalua raspodela energije u jeduom lit drugOI~1 o.rganu zavls~ I od rneseca U kome je covek roden. Leknr O. I. Jelisejeva predlaze sledecu semu kao m~pogodnijll za odredivanje optimalnog meseca kada treba ~istiti organizam,

Mesec rodcllja

Mesec ciScenja

Januar Februar Mart

April

Maj

J uni

Juli Avgust Septembar Oktobar November Decembar

Juli Avgust Septernbar Oktobnr Novembar Decembar Januar Febrllm' Mart April

Maj

J uni

48

LUNARNI RITMOVI I CISCENJE

Uticaj lune (Meseca) na covecj i organizam odavuo je dokazan.

Kretanje Meseca izaziva plime i oseke na Zemljic sto se desava i u covekovom organizrnu, posto organizam coveke sadrzi oko 60%) vode od ukupne telesne tezine, Nas organizam zavisi i od gravitacionih polja Meseca i Zemlje,oll postaje cas laksi, cas tezi. Mesec utice ina terapije 6scenja, Opste terapije ciscellja uajbolje je vrsiti II 2. i 4. fazi Meseca. Za ~iscenje pojedinih organa treba cdabrati dane kada je organizam laksi, to jest .kada nije tako jako pritisnut gravitncionim silama,

Za ciscenje nasa, ociju i usnih. skoljki najpovoljnija je prva faza Meseca, njena prva treeiua. Za tiscel.'lje grla .. Eustahijevih tuba, vratnih prstjenova takode odgovara ova faza Meseca, ali njena druga trecina. U puslednjo] trecini prve faze treba cistiti zglobove ruku, pluca i netvni sistem ..

Tokom druge faze Meseca njegova aktivnost se rasporeduje na sledeci naeiu: prva treclna - grudi, gornji deo stomaka; druga treclna - srce, iucn! mehur, jetra i grudni deo kiiime; poslednj a trecina - ieludac, tanka i debe/a crevo.

Tokom trece faze Meseca najbolje je cistiti sledece organe: u prvoj t.-eCini - bubrege; u drugoj trecini - polne organe, mokracni rnehur i pravq CI'eIlO; u pusledujo] trecini -pdljenol'e donjeg deja kicme.

Cetvrta fuza Meseca je pogodna za 6scenje svih organa osteoartikularncg tki va (kostanog sistema), koie i sistema za varenje (prva trecina); kosti i zglobove udova najbolje je cistiti u drugo] trecini te faze; poslednja trecina je pogodna za Ciscenje ieiudacno-crevnog trakta i stopala.

Aktivnost organa ne zavisi samo od faza Meseca, vee na nju utice i polozn] Meseca u toku dana (24 sata),

Jetra ie nnjaktivuija od 1 do 3 sata nocu,ptuca - od 3 do 5, debe/a creve - ad 5 do 7, ieludac - od 7 do 9, slezina= od 9 do J 1, srce - ad 11 do 13, tanka crevo - ad 13 do J 5, mokracni mehur= od 1.5 do 17, bubrezi - ad 17 do 19, sistem krvotoka= ad 19 do 21, opsta energija se povecava od21 do 23, a iucni mehur je uajaktivniji ad 23 do 1 snt posleponnei. Odmah posle perioda najvece aktivnosti nasrupa period najl'Jllanje aktivnosti, koji kod svih organa traje po 2 sata, ,

Ostale preporuke 0 vremenu ciscellja organizma bice navedeue pn opisu ~jscelJja koukretncg organa.

49

PODACI 0 NEKIM AUTORIMA SISTEMA ZA CISCENJE ORGANIZMA

Andrejev J. A. - naucnik i pisac, autor cuvene knjige TJ'i kita

zdravlja .

Aranovic B. D. - osnivac i direktor Univerziteta za bioenergetsku problematiku, specijalista u oblasti alternativne medicine, j~~an od osnivaca Centra za tajne rezerve coveka. Autor mnogobrojnih publikacija,

Birher-Benner M. - svajcarski lekar-dijetolog. . .

Borudin S. A. -kandidai (rnagistnr, MS) geolosko-mineraloskih nauka, koji preporucuje gladovaoje sa istovrernenom upotrebom vece kolicine vode.

Breg P. - cuveni americki lekar, autor vlastitog sisten:a.lece~:ja, pravilncgnncina zivota i produ.zenj_a ~ivota. Autor mn?gobroj~llh knjiga o toj temi. U osnovi nj egovog uce~p je praksa ~vegetanJanske ishrane LIZ

iskljueivu upotrebu produkata koje preporucuJe.. .. .

Gogulan M. F. - autor vlastitog sistema leceuja kOJ1 se zasurva ua

prirodnoj higijeni. .... . . _ .

Jelisejeva O. I. - kandidat ~lledICll1skd: nml.~a, leka~-praktl~al' VISO-

ke kategorije. Auto!" vlastitog sistema za C:l.sc~11Je orgal:lzma. .,' Zalrnunov A. S. - lekar, autor llcenJH 1 uvodenja u medicinsku

praksu terpentinskih kupki.. . _ .. 'V'

Zakrevskij V. V. - kandidat mediciuskih nauka, V1SJ predavac Sankt-Peterburgske drzavne mediciuske akademije imena 1. 1. Me-

cnikova. .. ')

Ivanov P. K. - narodni lekar. Autor univerzalnog sistema "Dete

sistema koriscenja prirodnih sila za lecenje i usavrsavanje coveka usmerenog 11[1 prakticno dostizanje harmonije uma, tela i duse, Ivancenko V. A. - veliki autoritet U oblasti netradicioualn i h metoda

lecenja, doktor medicinskih nauka.

Kasin A. V. - kandidnt medicinskih nauka,

Knejp S. - cnveni prnkticar u lecenju VOd01U iz Nernacke (XIX

vek). . .'

Kurenov P, M. - predstavuik osmog pokclenja porodice lekara sa

Srednjeg Ural a, autor cuvencg dela Ruski narodni lekar ..

Lavrova V. P. - nutor metoda kaskadnog gladovaoja pri kome se voda ne sme upotrebljavati ni u kakvoru obliku.

50

Lensina S. N. - kozmeti(!ru', autor popularne knjige Kozmetika, uzrast i godisnje doba.

Lifljandskl] V. G. - doktor medicinskih uauka, profesor Sankt-Peterburgske drzavne medicinske akademije imeuom 1. 1. Mecuikova.

Lobodin V. TY. - rukovodilac Sankt-Peterburgske skole za duhovno i fizicko usavrsavanje ".Tediustvo", propagator Sistema pet elernenata, stvorenog u Drevnoj Kini ..

Nikitin A. V. - doktnr rnedieinskih nauka.

NisiK.- japanski profesor, autor sistema zdravlja, koji uopstava citavo iskustvo iz oblasti zdravljakoje je poznato u istoriji covecaustva. Njegov sistem zasniva se na tome cia su svakom zivom organizmu dostupne lekovite sile same prirode, a oovekov zadatak je da pomogne tim silarna da efikasnije fade.

Malahov G. P. - cuveni narodni lekar, propagator metoda urineterapije za Iecenje j ciscenje celog orgauizma, autor mncgobrojnih publikacija 0 ciscenju, podmladivanju i Iecenju organizrna.

Malovicko A. - autor mnogobrojnih knjiga 0 lecenju i.ciscenju razlicitih organa ~oveka ..

Mikulin A .. A. - cuveni naucnik, konstruktor avionskih rnotora, akademik.

Rizuv A. N. - specijalista II oblasti astromedicine, rukovodilac

skole astrologije "Kanon". .

Semjonova N. A. - narodna Iekarka, prosvetiteljica Ajurvede, osnivac rostovskog centra "Nada".

Strogat L. - autor unikatue knjige Rak. Nastanak, profilaksa, lecenje.

Sitin G. N. - kandidat psiholoskih uauka, docent koji se posvetio razradi originalnog metoda usmeno-slikovitog i emocionalno-voljnog upravljanja stanjem covelca (USEVUS).

Tiscenko V. K. - narodni lekar iz Simferopoija.

Yoke r N. - americki lekar, koji je propagirao lecenje i ciscenje organizrna pornocu sokova razlicitih biljaka i trava,

Frnlov E. K. - biclog, koji je razradio sistern ishrane ispod praga

(milIjmaln~ ishrane za prezivljavanjej." .

§isko Z. A. - bioenergosugestolog.

. Scadilov E. V. - autor mnogobrojnih publikacija 0 ciscenju orgauizma od sljake, predavac u skof ".ledinstvo" ..

14 Prlrucdba jlJ'evodiot:a.

51

SISTEMI I NACINI CISCENJA ORGANIZMA

OPSTECISCENJE ORGANIZMA

Orgauizam u celini, a ne pojedini njegovi organi, mogu se cistiti ua nekoliko nacina .. Najrasprostranjeniji nacin je ciscenje pomocu banje i kupki. U globalne terapije ciscenja spadaju jos gladovanje i post.

Opste kontraindikacije za Ciscenje organizma. - Ciscenje organizma je kontraindikativno Cue sme se vrsiti)15 za trudne zene (tokom cele trudnoce), ljude sa hronienim oboljenjima (~ir na zelucu i dvanaestopalacuom crevu, astma, dijabetes i dr.), bolesnike sa onkcloskimi infektivnim oboljenjima (hepatitis, difteritis, meningitis, tuberkuloza), kao j zaslabe i iscrpljene ljude,

RUSKO Kill AT1LO

Rusko kupatilo je izvanredno sredstvo za obnavljanje suage, <':iscenje organizrna od sljake, celicenje i skidanje kilograma. U kupatilu se ishrana tkiva povecava kiseonil om, sto blagotvomo uti[e na tonus misica i kozi daje elnsticnost. Vrelina knpatila pojacava krvotok, aktivira rad SIca, pluca, poboljsava razmenu materija i kvalitet krvi (povecava kolicinu hemoglobina, eritrocita i leukocita), pojacava rad zlezda sa urrutrasnjirn luceujern, smiruje bolne osecaje. Vrelina kupatila u k0111- binac·~ji ~a masazOl1?-. odlicD.O stimulise. z,~lobov~.i misjce. Terapija u kupatilu je nezamenjiva za ljude "sedecab profesija, posto dobro nadoknaduje nedostatak kretanja, Dokazano je da banja srniruje centralui nervni sistern, otklanja 11111 Of, poboljsava rad bubrega, jetre, zeludacno-crevnog trakta i povecava apetit. Na taj nacin, banja blagotvorno deluje ua ceo organizam.

Kupatilo je od pamtiveka postojalo, pre svega zato da bi se orga.nizam cistio, narocito koza od sljake, Izracunato je da se na jednom centimetrukoze nalazi i do 40000 patogenih mikroba. Medutim, elsta i zdrava koza sprecava njibovo prodiranje n organizam kroz pore, jer mikrobi na cistoj kozi brzo uginu,

15 P rintedbu pnevodloca.

55

Koza se sastoji iz epiden~a (po.kozice), derma (krzua) i.P?tkozn?g masnog vezivuog tkiva; Celije ~p,derma stnl~? .se ~arneDJuJ.u nov~m celijama .. Po stepel1:1 pnbl~zavanJa celIJ~. povrsuu koze dola~1 ~o pl.Ocesa orozavanja, to ~est epidermalne celije gube ~odu:. U neolOzavel~m celijama epiderrna .ima do 7.0°(0 vode, a lL oro~a~elll1J. ~a~llo 10 Yo. Orozavele celije se lako odvajaju od glavnog sloja I zamenjuju novim,

~isti LU eelij am a. .... v. .•... . v' .:

U dermu (krzuu) se nalaze lojnei zuojne zlezde, koren kose, 111ISICI,

krvni sudovii nervi. .. .

Potkozno masuo vezivno tkivo sadrzi pramenove kolagcosklh. I elasticnih vlakana, izmedu kojih se nalaze masni reznjevi, Ono Je

posebuo razvij euo na petarna i jastucicirna ~rstij u'. .. .

Koza aktivno ucestvuje u vodeno-slanoj razrnem t;natenJa. Pri potpunom odsustvu vidlj ivag znojenja k.r~z ~o.Zll voda. Isparav~ u gasovitom stan j u. Broj znoj nih zlezd~ na FOJ edinim ~elo.~lma tela je ve~~a veliki. Taka se na 1 cm'2 povrsine dlana nalazi vise od 370 zn?Jnll~ zlezda, 11a tabauima - vise od 360, fin vratu - oko 200, pa gr~l~ll11a I stomaku - vise ad 150, na ledima i straznjici - oko 60 .. Covecji organizam irna od dva do pet milioua znojnih zlezda.

Znojne zlezde ne izbacuju nista manje vlage iz orgaoizl1?a od bubrega, Kolicina znoja, koja se luci sa.c~le povfslOe.tela za Jedan sat~ moze dostici od 2 do 3 kilograma. Kolicina vode, koju organizam gubi

znojenjem kroz kozu, moze dostici ~~ 6 do 10 lit~a dnevno. . .

U zuoju se sadrze sledece matenje: bL~r, lJatrlJl~~, mlecna kiselina, kalijum, azot mokracevine (urea)", .amoll'Jak, kalcijum, gluko~a, magnezijum, azot am ino-kiselina, kreatin (kompo[}e'~te .se odreduj Ll prema

stepenu smanjivanja), Vitamiui se retko luce znoJeoJem. ..

Kako se odvija proces c!§cenja u ruskom par/'~o/'ll k.upatiL~(! ." ... Vrelina koja je proslavila rusko pamo kn~xltdo, otv~ra 1 b~lzlJ IVO prociscava pore tela, ~dstra11jllje prlj~viHlOu, sk:i~a sa g~~l1Jeg sloJ~l ~(oze zastarele, umrtv Ij erie I orozavele celije. Stare kozne c.elJJ.e ZameD) LlJ Ll se novim, tako kupatilo pomaze ci8cenje i samo.obn~vlJallJe organizma.

Povisena temperatura pcdstice pretvaranje sljake u p~'odukte raz~ rnene koj i. se lako odstranjuju. Vruca voda orneksava orgall1z~'l'?1' puneci ga vlagorn. Pojacan krvotok ornogucava da se rastvorena slJaka brzo

odstranjuje kroz kozu. ... . ..

U vreloj pm·i kupati1a ginu skora SVI patogel1l. lTIlhobl. ~llJ~kclO~ nalna sposobnostkoze se pobaljsava, razmena mast.l se non~~altzuJe. Pn redovnoj primeni paroog kupatila suva k02a postaJc maSll1JU, a masna suvlja.

U ruskol11 ktlpatilu se pobo~isava krvotok pa covek lakse dise.

Disajn"i proces nesull1njivo pomazu i prociscene pore.

16

Pl'i.medbu prevodioca.

56

57

v !eia p~a rusk~g kL~p~ti [a uti~e na otpoi'nost. koze i postepe.no pobo.lJs~_va!1Je funkcija 10JI1II1 zle~dl. R:z~ltat toga je ~a koz~~ posta~e elasticuija I da male bore lSCeZaVilju. Koza je ne same privlacuija spolja nego j zdravija, jer jacaj u njena fizioloska svojstva.

Kada se covek pari u kupatilu, on znoj em izbacuje toksine - krajnje produkte razmene materija. Ako se na vreme ne izbace iz organizma, toksini postepeno i neumitno truju orgauizam. Zahvaljujuci izbacivanju toksina iz organizma kroz pore koze olaksava se rad bubrega i poboljsava vodeno-slana razmeua,

POVeCBl1je temperature tela u ruskorn kupati In je krarkotrajuo, ali se za to vrerne aktiviraju procesi razmene i zastitne sile organizma. Prj tome se smaujuje aktivnost muogih uzrocnika bolesti. Vecina Iekara smatra daje temperatura za vreme bolesti zivotna snaga i koriste parno kupatilo za lecenje mnogih bolesti, na primer, artritisa, ARO (akutn.ib respiratornih oboljeuja), pneumonije, bronhitisa i drugih.

Vruc vlazan vazduh je odlican stimulator rada svih organa za disanje, On deluje i na grkljan, i na sluzokozu nosa, a poboljsava j razrnenu vazduha II plucni III alvec lama.

Rusko kupatilo pornaze da se zidovi arterija prociste jer se halesterin natalozen na zidovima arterija, pod dejstvom pare spaljuje, topi i oksidira,

Zahvaljujuci tome sto rusko kupatilo aktivira fad svih organa j sistema, mozemo se osloboditi kontraktura (uzetosti)", istezanj a, hemoroida, oboljenja krvnih sudova, gihta, nefritisa, cistitisai neuritisa, Osim sto j e rusko kupati 10 odlicno sredstvo Zit cisceuje orgauizrna ono je jeduostavno i dostupno svirna za koje data terapija nije kentraindikntivnn,

Kontrail1dikacJj'e. - Rusko kupatilo se zabranjuje trudnimzenama; ljudima sa obolelirn srcem i koj i su pre toga prelezali insult, malokrvnim ljudima, sa traumama na mozgu, ljudima koji boluju od epilepsije, bolesti Botkina, astme i onkoloskim bolesnicima.

Ako na kozi postoje prosireui krvni sudovi rusko kupatilo je takode koutraindikativno. Ti sudovi su izgubili SPOSOblloSt da se suzavaju pa da se ne bi jos vise 8iri1!, treba izbegavati sve 8tO moze aktivirati snabdevanje koze krvlju.

. PI'{[vila ujJoirebe •. - Terapiju treba poceti toplim kupkarnajer o.rga[zara mora da bude zagrejan. Pri prvom ulasku u rusko kupatilo ue treba se Ul'l1ivati sapllllom niti koristiti metli,cll. Pozeljno je izazvati sarno zUQjenje koje traje ad 3 d07 .minuta.

Starijiljudi, deca i oni koji su prvi put 11 parDom lCllpatlLu, ne tl'eba odl11ah da se penju U8. gomju policu njimaje dovoljna vrelina lla dUll.

Primedba prevodioca.

Na glavu treba staviti mararnu, lag~llu ::-lnenLl kapu, turban napravljeo

od pe§kira, a na noge - gumene. ~attke III p.apuce. .... v

U rusko kupatilo se ne srne lC~ posle ob,h~og ~l.l~ka 111 ako Je zelucl~~ prazan, Pre ulaska U Insko kupatilo t.reba pojesti malo povrca, voca III

kaau i popiti caj od trava. . .

Dobro je pariti se ujut:ro od 9 do 11 casova,. ali ~? nernamo

mogucnosti cia pamo kI~patilo l?Osetimo tada~ do~ro J~ uciuiti to pr;,ko dana ili u veeern] im satima, Pri tome, treba UTI.atI U vidu da kupanje u

parnom kupatilu nocu opterecuje srce. .' .

Posete pa1110111 kupatilu mogu se povecavati svaki put za 1 minut,

sve dok seu njernu ne ostane od 15 do 35 rninuta. Za obolele to vrerne ne sme biti duze od 12 do 15 minuta.

U pocetkuje najbolje odlezati malo 11 parnom kupatilu, s t~m .da glav.a i noge budu u istorn nivou. Ne srnemo ustajati naglo, a naJboye Je ostati u pillnom kupatilu jedan minut, a zatim izaci, Pre svako~ ul~lcu u. pan_;o kupatilo treba se odmoriti 15-20 mio:lta. Z~ t? v.r~llle kOl~I~no Je l~Opltl casu caja sa limunom iii uzeti slatko sa cajem .. Caj piti U maojimgutljajima.

Pri l'0novllom ulasku u l?~no kupatilo l11o~emo se pant! metl~com. Metlicu treba prvo podici nagore 1. otr~st~, kak?bl se zagrejnlado temperature gornjeg sloja vazduha. Najbolje Je panti se sa dye metlice

odjednorn. .

Prvu etapu treba poceti milovanjem lisnatim delom metll~e (t<:> se

bolje radi pomocu parnjaka). Prisloniti metlicu ua s~opala, .zatrm njom polako prelaziti preko noznih listova, bedara leda 1 vrata. Posle toga

metlicu treba vratiti, Terapiju ponoviti 2-3 puta. . .

Trljanje i parenje deluje kao svoje~rsoa.oblo~a koja 'po?ol~sava razmenu toplote, srnanjuje bolne osecaje, stimulise zuojenje I zagreva

kozu,

U drugoj etapi metlice treba spustiti ua slabine i pritisnuti ih I-~

sekunde. Troo pritiskanje treba izvrsiti i.u p~'~delu ~opahc~, kole.na 1 svih mesta gde se oseca bol. Ako se pn pritiskanju metlicorn jave neprijatni osecaji, treba ih otkloniti, umocivsi metlicu II hladnu vodu:

Treen etapu - sibanje - treba smatrati glavnom u proc~su R~reoJ~' Ono se vrsi brzim i lakim pokretima sibauja vI;hol~1 metlice. Sibanje treba poceti od leda, a potom preci on listove uogu I na stopala. Posle

toga trebn sibati stornak. ... .

, Ako so parite pm'lljalcom, sve navedene terapJje vrse se prvo lezeci

na Ledima, a zatim na st01l1ulm. . .

Posle sibanja treba pristupiti jacem si~allju. Ono se r.azl!kuje ad prethodoog ja~im pritiskanjem citave methce uz telo.Tmdlte se da ne

dodimjete jamice ispod kolena, tu j e koza v~oma nezoa. .

Terapiju treba zavrslti Ingaoim milovuDJem celog t~la methcama. U parnom kupati I.u treba disa!l kroz nos. U pauzamn Izmedu ulaza~~ u parDo kupatil.o dobro dejstvo ispoljava polivauje hladnol11 VOd01U III

58

kupanje ~~ bazenu. sa ledenol~ V?d0I?-1. Kontras~n.e terapije normalizuju frekvenciju srcanih kontrnkcija 1 cehce (prekaljuju) organizam.

Za odlaza~.ll r~lsko pan:o kupatilo treba .s~ priprerniti. Najpre mora.mo od.luCltl kojorn metlicom cerno se panti, kakvu cerno vodu sipati u banjsku pee i kakav cerno caj piti posle parenja.

Metlice za rusko kupatilo. - U rusko kupatilo se tradicionalne odlazi sa brezOl:om metlicom. Ta metlica je nezarnenj iva zaljude keji pate od reurnatizma. Ona je savitljiva, cvrsta, pogodna i LIZ to ima specificau miris. Brezova metlica odlicno cisti kozu i korisna j e kod gnojnih ospi. Etericne materije koje se izdvajaju u brezovirn metlicarna pomazu izbacivanje sluzi (slajma) i poboljsavaju disanje. Lekovitn brezovu metlicu najbolje je pripremati 12. lunaruog dana, kada treba odrezati grancice breze koja se nalazi blizu vode. Brezova metlica moze se koristiti za dvaodlaska u parno kupatilo.

Lipova metlica pomaze cia se glavebolja brzo otkloni. Ona izaziva ?hil~o ~noje?je, podstitie ~arashll:j~ rana ~ lee! prehladu .. Pare od ripe izazrvaju pOJaC5al1U sekreciju sluzi I. smanjuju temperaturu tela. Osim toga, aroma od Iipe Llagotvoruo utice na bubrege i pluca. Lipovu metlicu najbolje je priprernati pri izlasku Meseca,

Hrastova metlica je uezamenjiva kod koznih oboljenja. Koza jl: po?le nje elasticna, nestaje .masui odblesak sa koze, j er hrastova rnetlica unistava lojne cepove. Taninske materije, koje se sadrze u kor:i hrastovih grancica, pogubne su za patogene mikroorgnnizme. Hrastove metliee treba pripremati u avgustu-septembru iii na 14. lunarni dan ..

Metlica od koprive je predivno sredstvo protiv radikulita. Pre upotrebe trebaje spustiti na pet min uta U VrLLCU, a zatim U hladnu vodu. Posle toga ne moramo sebojati opekotina od koprive. Po slabinama (krstima) se l11?Ia_pazljivo sibati. Metlicu od koprive korisno je upotrebljavati pri oboljenju bubrega .i zglobova, Nju treba pripremati u maju-junu od mlade koprive, a susiti je U hladu.

. Metlica od eukaliptusaje najbolje sredstvo protiv prehlada. ZagreJ,mu .metiiclL treb~ priljubiti uz stopala nogu ... Zagrejana (ali ne vfuca) n~eth~a od eukaliptusa Bloze se pr.isloniti i na lice, sto ce poboljsati d1S·anJ~. Ta metlica je kOTisna i kod nemalgije. Eukaliptus ~ima do~;ta krute. hstove~zato ga treba drzati clL1ze u vrncoj vodi., lj. tlatllpan. Lreba ga pnpremati u avgustu.

Chri koji pate 0d glavobolje, vrtoglavice, kojima (:esto mrz,(')u Doge i rake, najbolje je da koriste bre. t(jVU metlicu. Citavo tela treba sibati brestovom Inetl.icol11. Zatim uzeti 4-5 pregrSti lisea ad bresta, preliti ih

59

klju(lalom .v.odol? LL lav~H'u iii k?vfi i malo obladi.ti.; kada voda postane topla, stavit! U ~lJU ruke 1 noge (llsce ne treba vaditi),

Klenova metlica ima antisepticko i protivupaluo dejstvo i podstice ·zarastanje [ana. Ona dobro upija znoj, a zajedno sa njim i sve osta1e steme materije,

Veoma je korisna metlica ad lesnlka. Qua se moze koristiti kod varikoznog prosirenja vena, troficnih guojnih rana (cireva), ueurodermatitisa i ekcema, Nju treba priprernati pri izlasku Meseca.

CetiJwlska metlica se priprema od bora, smreke i jele. Pomocu takve metlice krvotok se brzo norrnalizuje. Onima koj i se cesto pare cebnarskom metlicorn obezbedeu je dug zivot. U parnorn kupatilu cetinarsku metlicu prvo treba skuvati u kljucaloj vodi. Ona mora da odstoj i u vodi 30 minuta, a zatimje t:reba staviti na gornju policu (klupu) i umotati u carsav, dok se ue raspari. Potom treba 5 miuuta odlezati na umotanoj metlici, a zatim blago izmasirati telo. Sibanje mogu vrsiti samo ljudi sa dobrorn.kozorn i koji su priprernljeni za to.

U nekim slucajevima, kada je potrebno leciti odjednorn vise bolesti, mogu se priprernati konibinovane met/ice koje se rnesaju u jednoj metlici granoice, na primer, breze i hrasta ili koprive i eukaliptusa, Moze se vrsiti i naizmeuieno ciscenje sa dvema metlicama: posle brezove treba primeniti hrastovu ili posle metlice od koprive - brezovu itd.

ISta raditi aka se nademo u ruskom kupatilu bez metlice?

Poznato je da se parenje moze obaviti i bez metlice, Treba leci na carsav take dajedan kraj cUrSava vis! do poda. Licekoje nam pornaze pri parenju mora da podigne slobodan kraj cadava da zahvati sto vise vruceg vazdnhai.da pusti carsav da slobodno pada uadole, Vruc vazduh ce efikasuo daobuhvati celo telo. Kada se na taj nacin nabaci vruca para na coveka koji leti, treba ga trljati kroz carsav. Ovu svojevrsnu masazu najbolje je ponoviti 3c-4 puta. Zati.m coveka koj i Iezi moramo okrenuti sa stomaka na leda 'i istrljnti rnu grudi sa strane, Ako nemn carsava moze se upotrebiti peskir. Ako nerna nikoga da nas uapari i izmasira, rnozemo se sami napariti pornocu peskira, a zatirn brizljivo trljati leda, grudi strazojicu, bed.ra i noge.

D kameuu balJjsku pee najces6e se naliva sarno obicna ~ista v0da, ali se u vodn mogu dodavati pivo, kvas iii aromati·~l1e t[ave. U Rusiji su se odavllo prali i kupali u odvarima od mente (nane) jer odvari te vrste odli~l1O ciste kozu.

Za dodavanje II vodu dobri su odvari od ~ubra.(SatlU"cia hortel:lsis), vralljlove trave (Origanum vulgare), .Iipe i kantariona (Hypericum perfomtllm). Moze se pripreI11a:ti i ekstrakt od Ijstova breze, Ideke. lipe, pele.ua (Altemisia absinthium) i znlfije.

60

Prvo treba pljusnuti na kUll1enje peci obicnu vrelu vodu, a potom vodu sa odvarorn, Potorn l;>a~ekatj male i ponovo sipati obicuu ~istu

vodu, zatrrn vodu sa odvarorn. .

SAUNA

. Dejstvo saL1n~ po SVOOl uticaju na 60vec:ji organizarn isto je kao deJstv~ r~ske banje sa parom. AI..i II parnom kupatilu covek trpi vece opter~cenJe na srcallo-vaskulal'lli, disajLli ,i uervui sistem. U parnorn kllP~ttlu temperi1t~·a ra~te do 40-50° C, a~i zate .~lazlJost dola~i skoro do 100 Yo. U parnom .kL1patl~l1 covek se manje ZllOJ 1, nego kada Je okruzen suvorn parom, all se pnmetno pojacava efekat ~iscenja zahvaljujuci kO~l~~n.zacIJ I ~ode na telu .. P~mo kupatilo vise odgovara ocelicenom i rlZlC~Jakom coveku, dok je istovremeno sauna prihvatljivija za.manje Jake ljude, za rekonvalesc~nte) ~ta:rjje ljude i dew. Deca se-mogu voditi 11 sa:1l1u.tek kad napune tri godine .. Temperatura vazduha u sauni moze dostizati od 90 do 100° c.

. Pravi/(IILJ~O~rebe. - Pl:e ulaska U prostorije saune najpre treba oprati tela sapunorn J ~l~om od lipe (glavu ne prati) i obrisati se na suvo. Na glavu treba staviti laganu vunenu kapuili maramu od ciea, au saunu uti bez obuce,

Pri prvom ulasku u saunu ne smemo se zadrzati duze od. 10 min uta i ne .sm~~o pra::it!~ika~e ~llvjsn~po~·ete .. ~ajp0!5odnJj i. (l1ajbezbe~nij i, na~bolJl) poloz~J Je .1e~aI1Je na carsavu Iii frotir-peskiru, Organizam naJce~ce sam sl!5L1a~lzuJe kada treba i~aCi iz saune, tj. kada se pojnca lupanj e srca, a dJSal~Je postane ubrzano 1 povrsinsko .. Pre izlaska iz saune tr,eba, malo od.sedetJ sa opustenirn nogarna, inace mcgu nastati vrtoglavica 1 uesvestica ~bog lla~le preraspodele krvi pri brzorn ustajauju.

Posle plvOg .l~lask~ tz saune treba se odmah zagnjuriti u bazen sa hladnorn vodorn ili ~tntL pod bl~~all tus. U bazeu treba ulaziti postepeno, 1 ne roniti, a pod tus prvo staviti Doge I nike, a zatim celim telom stati

pod hladan rnlaz. .

Duzina dr~gog boravka u sauui je nesto veca, nego u prvom slucaju, od 10 do 12 miuuta. Posle pouovo moramo stati pod hladau tus, a zatim pod topao kada tre.~a o]~rati glavu samponorn. Kada zavrsirno terapiju, dobra Je da se poplJe ca.J ad trava sa Iimunom.

. Ne .treba u1aziti u sallnu vise od tri puta. Na kraju se treba odmori1i naJmaoJe pola sata, sto je potrebno za uspostavljaojenormalne t~mperatute tela.

. J?ok s~ .ualazimo u sauni mommo kantrolisati syoje samoosecadje.

NU]SlgnrnIJI pokazatelj je oas puIs. Njegova frekveneija. pre ulaska 1.'l saunu treba da, bude oko 60 otkucaja U minutu, ap€:ls-le 10 Ll1inuta boravka u sau11l oon se moze povecati od 110 do 120 otkucajcl. P@sie

61

odmora srnanjice se do 80 otkucaja, za vrerne drugog ulaska frekveucija otkucaja moze se povecati od 12 do 140 otkucaja, a posle odrnora

ponovo pasti do 80 otkucaja u minutu.

C{[jevi za saunu i banju. - Odlicno sredstvo za preznojavanjc J~ lipov caj koji treba pripremiti na sledeci nacin .. Cvetove lipe pr~l~t~ kljucaloro vodom, staviti na vatru i kuvati 10 minuta, potorn procediti I

dodati po ukusu med ili secer.

Mesani cal utoljava zed i snabdeva organizam korisnim n:'1ate- rijama. Za njegovo pripremanje treba uzeti 3 dela suvog kantanona, nane (mente) i vrauilove trave, po l deo susenih plodovazove (sambucus nigra) i sipka. Na 50 gramasrnesetreba uzeti litar kljucale vode.

Organizam dopunski cisti i vitaminizira ca) od sipka i. kamili~e.

Suseue plodove sipka treba isitniti, preliti vrelom vodom 1 kuvatr ~ minuta. Susene cvetove kamilice (bele rade) do dati uz sipak, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji, Posle 10 miuuta caj procediti i piti sa

rnedom ili secerol11.

Prezuojavajuca svojstva irna i cq/ ad ~skoruse (Sorh,us aue~paria). i

maline. Susene plodove oskoruse 1 maline, uzete u Jedn~c;m kO~l~ einama, i suve listove od erne ribizle (Ribes nigrum) pornesati 1 zavanti

u cajniku. .' .

Aromaticanje i obnavljasnagu caj ad \ rani/ave trave, kat/tanana l

sipka, koji se pije posle saune (banje). Trave i plodove treba isitniti i preliti kljucalom vodom i ostaviti da odstoji od 10 do 15 minuta.

Solma plll'iouictl. - 011i koji iz bile kojih ,razloga ~e mogu v~~ posecuju banju (saunn), rnogu da naprave pariomcu U~~L Prvo sasiti veliku ween sa dnom i vezicama odozgo od cvrstog polietilena, Na duo postaviti grejac i prikljuciti ga na elektricnu ll).r~~U kr?Z poseban ?tV?~ sa strane vrece. Pored grejaca ~ vrecu tr~ba staviti stolicu sa ~rvenlln ,Il~ plasticnim sedistern. Skinuti svu odecu I obucu, sesti na stolicu, podl~1 stranice vrece i zavezati pantlj iku (vrpcu) vrece za vrat. Glava treba da Je slobodna (sto je najbolje ul}l.~iti LlZ pornoc ukuc~na)..~emperatura u vreci brzo naraste od 80 do 90 C, pu se De treba greJ ati duze od 10 do 15 minuta. Takvo parno kupatilo treba pritnenjivati svakoga dana:~osie terapije treba se politi hladnom vodorn, a zatim oprati sapunorn 1 likom

od lipe,

Upozore}lje. - U vrecu se moze postaviti same grejac sa zatvoren:im spiralamu (grejnim telom)'8.Pri tome obavezno voditi raCTIna dagrepc

ne dodiruJe stralliee vrece.

18 P).',imedba prevodiooa.

KUPKE

. Primena kupki takode spa~a LL terapije ciscenja. Mehanizmorn pezitivne ,Povratne sp~'ege re~~ksn;lm putem ostvaruje se reakcija organizma nn. dejstvo vodenih terapija pn cemu vodecu ulogu irna centralni nervai si~~en~. Nadrazaj ~oze,.prouzrokovan kupkama, temperaturnim iii bemijskim putem sb:mullse. vazne proeese U organizmu, koji poinazu ciscelJje organizrna od sljake.

Termicke kupke.

o Opste .hla_dne kupke. - Kupke ked kojih je temperatura vode ispod 20 C, nazrvaju se hladnim. Takve kupke podsticu povecanje tonusa srcano-vaskularnog si~te,rl1n? poboljsavaju ~'azmenu materija, pojacavi1Ju .~e~oz~J. krvotok 1 limfotok, povecavaju tonus misica i smanjuju arterijski pritisak.

. P~"tSLVila. - Sa hladuim kupkama nnjbolje je poceti leti trljajuoi po.!edme delove. ~ela hladuom vodorn. Ne sme se naglo ulaziti, niti odjednorn zarouiti u hladnu vodu .. To je pcsebno kontraindikativno za poc~tnjke '. P_rimena hl~dne kupke t .. :eba da bude ograni cena: za pocetmke najvise pola minuta, a kasnije se moze povecavati od 2 do 4 minuta, Posleprimene hladne kupke treba istrljati kozu suvim i grubim peskirorn sve dok se ne pojave vidljive reakcije koze i osecaj toplote.

. indikacijeprimene. - Nesanica, premor, narusavanje apetita, gojaznost i povecanje arterijskog pritiska,

-

Opste vruce kupke. - Kupke sa temperaturom vode iznnd 39° C nazivaju se vrucim, Vruce kupke pojacavaju rad srcauog misica, bubrega,. aktiviraju proces metabolizma i izbacivanje stetnih materija iz organizma, pornazu otvaranje zatvorenih kapilara i poboljsavaju na taj nacin sve procese vazne za zdravlje.

Pravila_ - U kadu sa vrucom vodom ne smemo odjednorn zaroniti.

U pocetku temperatura vode treba da bude 36-37° C. Zatim u kadu treba dcdavati vrucu vodu, dovodeci postepeno temperatura od 39 do 40° C. Sudovi se u tom slucaju ~ire postepeuo, a efekat iHscenja pojuca:va. Duziuatrajanjavrucih kupki treba da bude ograuicena+ od 1 do 2 sata. Broj terapija odreduje se individualno za.svakog bolesnika. Posle svake vruce kupkepetreban je odmor od 10 do 20 milluta.

~nd~kacije pl'imene. - Opsta infekeija ktvi, otitiS, sva iufektivl!1a obolJeuJa kod dece (sarlab, male boginje, difterija), sve vrste malignjh tUlllora (poveeavaju otpornost, paboljsavaju sastav kJ.vi, efikas.Oo otlda-

njaju belove), gr~~vi u bubrezima, neki akutni obliei trovanja (na prirnee, parmnu benzine).

Kontraindikacije. - Povisen arterijski pritisak, povecan pritisak :kj~mei1emozdi.lle, cirezajetre, otvorena tuberkuloza pluca, otok lTIozga, infarkt miokarda ..

Kupke sa pro.menom hemijskog S(lS(UVU

Cetinarske kupke. - Cetiuarske kupke podsticu intenzivno ciscenje koze, sudova i stimulaciju nervuog sistema, A. S. Zalmanov je takode ukazivao na ciscenje POlIlOCU cetinarskih kupki od "toksina umora" - odurnrlih celija organizma, Aka se te ceIije na vreme. ne odstrane iz organizma, one po6inju da ga truju otrovom lesine, nastaje "bezuzrocni" brzi zarnor, iz coveka 1z13Zi smrad,

Cetinafske kupke mogu se pripremiti pomocu ekstrakta (tecnog, u vidu praska ili tableta fabricke proizvodnje) ili da sarni pripremirno odvar, Radi toga: treba preliti 300 gra,mll cetinarskib iglica sa 3 litre hladue vode i kuvati ill, kada proklj ueaju, ad 10 do 20 mill uta. Odvar izliti u kadu sa ternperaturom vode od 36 do 37° C.

G. P. Malahov predlaze sledeci ekstrakt za kadu: "lglice od smreke (jele), sitno izrezane granoi'ce i isitnjenesisarke -ukupno oko kilogram suve smese>- kuvati 30 minuta 1,1 7-8 Iitara kljucale vade. Posle toga dobra poklcpiti i ostaviti cia odstoji 12~O:sova, Debar ekstrakt od cetina ima braon boju, Nasuti ga u kadu sa toplorn vodorn (36-40° C}. Terapija traje ad 10 do 20 i vise minuta i zavisi om sarnoosecanja. Temperatura vade se ad terapije do terapije postepeno povecava, ali je sarnoosecanje po tom pitanju .nnjglavnij i kriterij Ul11. N edeljno treba uraditi od 2 do 3 kupke .. Posle terapije primeniti prohladan tus od 5 do 10 sekundi .. CiklL1S slicnih kupki traje aka mesee dana".

Kernbinacijem edil1arskih kupki i cetinarskog odvara mozemo se izbaviti od 80% razlicitih oboljenja,

Recept cetillUlwkog odvaru koji se pije: 5 supenih kasika jelovih (srnrekovih) iglica preliti sa pola litra kljucale vade ikuvati ua blagoj vatri 5 minuta .. Oataviti daodstoji j procediti, Odvar naliti u tennos i uzimati topao tokorn dana,

Kupke sa ialfijom> Kupka sa zalfijom moze se pripremiti pomecu ekstraktafabrickeproizvodnje ili da sami pripremirno ekstrakt .. Ekstrakt od zalfije moze se pripremiti ako se J 00 gnun.ll suve zalfije kuva 1 satu htd vade, posle cega ostaviti cia odstoji 24 sata. Ekstrakt sipati u kadll gde je temperatura. vade 36-38° C.

1l1dikaci[e prilnene.. - Radikul.itiso pleksitis i neuritis.

64

. Lb,dil1skt?- kupke. - U kadu sa svezorn vadom i temperatuson, ed 36 do 37 C dcdati od 300 do 500 grama rastvorene sode.

lndikaci[e primene. - Povecana sanjivost, umaranje, neke l(;(l)zue bolesti i za razrneksavanje rozuatog sloja vlaknastog vezivnog tkiva.

A.Malovicko predlaze da se uluzinske (alkalne) kupke pored sods doda 200 .grama Bode. ~ 7~ grama kvas~~ za iedhU I,alI~ku u kadi. Temperatura vade u kadi pn tome mora biti 38,5 C, trajanje kupke 15 rninuta, a primena >- 2 puta uedeljno .. Luzinske kupke sa kvaseem

pornazu da se Iikvidira venozni zastoj krvi, .

Slane kupke, - U kadu sa SVeZo11,1 vodorn (35-36Q C) dodati od 3 do 4 kilograma hlorida natrijuma,

Indikaciie pl'imene. - Oboljenja aparata Z11 oslanjanje i kretanje hronicni poliartritisi razlicite etiologije, radikulitis, pleksitis, neuritis: kozne bolesti, Dejstvo slane kupkenije ograniceno vremenom boravka ~ ka~i: c~stice soL}"k.oj~su m;t~le na kozi, i narednih casova posle kupke ispoljavaju lako iritirajuee dejstvo na nervne zavrsetke, poboljsavaju

stanje koze, tonizujuci i ~isteci je, .

Terpentlnske kupke. - Terpentinske kupke je predlozio lekar A. S.

Zalman,?v. Onje izradio propise pripremanja "bele emulzije" i "futog rastvora od terpentina.

Terpentin je ocisceoo terpentinsko ulje koje se dobija iz borove smole.

On ima rastvarajuca, stimulisuea i dezinfekciona svojstva, U lekovite svrhe koristili suga Surneri, stari Grci i Rirnljani.

. Z,bog s.vojstava cia se odlicno rastvara terpentiu lako prodire kroz kozu i deluje on nervne zavrsetke, Postoje dye vrste terpentinskih kupki - sa ZUt0111 .i belom emulzijcrn.

Terpeutinske kupke sa belom emulsijom

IlIdikaciie primene. - Kupke p0jacavaju pulzaciju kapilara i krvotokPlimenjujusekod hipotonije, arteritisa, deformacionih poliartritisa, ~i:sjcnib atrofija, usporenih (rnlitavih) paraliza, irnpoteucije, prostatitisa, zaubrzavanje zarastanja preloma, kod infarkta rniokarda i isijasa, kao i za ljude sa snranjenirn arterijskim pritiskorn.

Prvih J 0 daaakupke treba prirneujivati svakog drugog dana, a zatim svako,g trece~ dana iii 2 puta nedeljno u tacno odredene dane. n dane karla se 1) e prirnenjuj e k:u pka, treba radi ti vmca grudna urpoJa vanj a (pred spavanje) i IJToh1arlhlo umotavauje n@gu (preko. UGG,!). PosJecluja terapij.n Cumotavanje flOgU)IS izaziva feneksno~irenje krvnih sudov:a clf;n:rj.ib

I9 Prul1edbllJ pl'evodi9ca.

udova i, prema ~ome poboljsav~ krvotok u~ima i po~a~~ ,razvijaI~je dopunskih krvnih sudova .. To Je veoma ~~lzno ~od ar =v= dOllJ.lb udova, Sema primene 1(\11'1<.1 sa belorn emulzijorn prikazanaj e ua tabeli l.

Tabela 1 ~ Prlmena kupki sa be/om terpentinskorn emu/zijolll

Broj Kclicina • v.' DC Trajanje
emulzije, Temperaturni rezuu, ' kupke, min
kupke mililitara
1 20 36° posle 5 minuta 38° 15
, 0 15
2 25 36°, posle 5 minuta 380
3 30 36°, posle 5 minuta 38 15
4 35 36,5° posle 5 minuta 38,50 15
5 40 36,5° posle 5 minuta 38,50 15
6 45 36,50 posle 5 miuuta 38,50 16
7 50 36,5°pos1e 5 iU!l1uta 38}50 16
8 55 3650 posle 5 miuuta 38,50 16
9 60 3'6:50 posle 5 miuuta 38.,50 16
10 65 36,50 posle 5 miuuta 38,50 17
11 70 36,5° posle 5 minuta 38,50 17
-
12 75 36,50 posle f mill uta 38,50 17
13 80 36,5° posle 5 minuta 3850 17
14 85 36,5° posle 5 miuuta 38',50 17
15 90 36,So pqsle 5 minuta 38,50 17
16 95 36,5° posle 5 min uta 38,50 17
17 100 36,5° posle 5 minuta 38,50 17
18 105 36,5° posle 5 minuta 38,50 17
19 110 36,5° posle 5milmra 38,50 17
20 115 36,5° posle 5 minuta 38,50 17
21 120 365° Dosie 5 minuta 38,50 17 Primedba: pocev od 22, kupke terapija se primenjuje po rezimu kupke broj 21.

Kontraindikacije. - Hipertonija .. Terpentinske l~u.pk~ ne smeju se primenj ivati zajedno sa inj ekcij_ama, uzimanjem .~ntIbl,oh~a, ~Orr~.101~a) leceojem ultrazvukom, zracenjem, Iiemioterapijom I dr ugun jakim terapijama,

Recept zu pripremanje emulzije: 550 mi lilitara destiJ,ovane vode, 3 grUL11a salicilne kisehne, 30 grarna decjeg sapUl1a I 500 grama

terpentina. , , . , r .iIn

Nacin pripremanja. - U kljucalu ~OdLl HZ ~le~al1Je sipati sa rei 11

kiselinu, zatim dodati izrendau sapun 1 sve mesati dok se potpuno ne

66

rastvori, Kada se sapnn potpuno rastvori skinuti lonac (se41JL'l) Sa vatre. Vruc rastvor sipati u posudu (staklenu ili polietileusku litarsku tegluflasu) sa terpeutinorn, Pripremljenu bela ernulzija izgleda kao kiselo mleko (jogurt), konzistencije svezeg belanceta ad kokasijegjajeta. Pri cllvanju ona se raslojava, paje pre upotrebe treba dobra umutiti. Clwati na sobnoj temperaturi do gcdinu dana,

Primena belili te'1Jelltillskilt kupki. - Sledecu primenu predlazeA.

Malovlcko: "Sipnti U kadu vodu cijaje temperatura 36°C. U vreloj vodi rastvoriti potrebnu dozu bele ernulzije, sipati u kadu i brizlj ivo prornesati. Ako se ernulzija Ll kadi ne promesa dobra ruoze doci do opeko~ina po,:;c,bno osctljiv}b delova ko~e. Naruazati ~J>lne organe (narocito rnosrnce kod rnuskaraca), medicu (perineum) , cmar, sve ogrebotine i ranice na telu i udubljenja ispod pazuha vazelinom il.i bile kojirn biJjnim uljem i leci u kadu. Tokorn 5 rninuta dovesti temperaturu vode u kadi do 38° C i ostati u lezecem polozaju jos 10 minuta pri toj temperaturi. Zatirn izaci iz kade, ne brisati telo, obuci staro rublje i leci 11 postelj u.

Za vreme kupke ili posle uje moze se javiti reakcija na k02i u vidu osecnja lakog pecenja (zezenja), stipanja ili peckauja, Reakcije su rndividunlne i traju od 15 do 45 minutn posle kupke, Ako je renkcija veorna jaka (lleprijatna), doza se smanjuje i ue povecava se sve dok se koza ne privikne i reakcija ne oslabi."

Kupke sa iutom emulzijom

Indilmc;je primene, - Hipertouicna bolest. Posle kure Iecenja (po pravilu, najmauje 3 meseca) arterijski pritisak se stabilno smanjuje, a opste stanje organizma poboljsava. Normalizuju se pokazatelji glavne razrnene, kapilaroskopije i spoljasojeg disanja. U krvi se .smanjuje kolicina bolesterola i secera, pojacava se lucenje mokracc (diureza), Takvo stanje kod pacijenata se odrzava 2 godiue i duze. Zute kupke treba primenjivatj ked dijabetesa, infarkta miokarda sa arterijskim pritiskom iznad 150 milimetarn, glaukoma, prelorna kostiju, salpingitisa i adneksitisn, a takode za podmladivanje (za lj ude sa pritiskom vecim od ] 40 tui limetara),

Zuti rastvor resorbuje (splasnjava) egzostoze, koje se javljaju ked hiperti'oficilog deformacioLlog renmatizma i otklanja taloge kalcijuma u veznim tkivima i tetivama,

KQd posledica izliva krvi u mozak i melopatija zuti rastvor ispira ostatke mrtvih celijn i srvara povoljne uslove za ozivJjav.anje zbijenih neurona,

20 Primedbu prevedioca.

67

Recept 'ttl pripremanje iutog rastvora: 200 rnililitara destil~."ane vede 30Q mililitara ricinusovog ulja, 40 grama nagrizajuceg natnjuma (niB-adorn), 250 mililitara 01ei~1ske kiselillc., 750 ~1.:ililitara .t~rpentioa.

Nacin pripremanja. - R1Cll1USOVO ulje naliti U ernajliranu serpu, . staviti 1.1 mugu posudu sa vodom i kuvati dok ulje ne prokljuca. Dodati nagrizaj uci natrijum, rastvoren u vcdi, i rnesati dok se ne stvori rnasa II obliku kasice. Serna primeue zutih terpeutinskih kupki prikazana je u tabeli 2. Kada smesa postane tecna kao zejtin i na njenoj povrsini se pojavi tanak sloj bele pene, prekinuti zagrevanje, skinuti sa vatre i II lonac naliti terpentin, Jos j ednorn sve promesati i sipati u flase (tegle). Cuvati na sobnoj temperaturi do godinu dana.

Knllclua Trilja-
Br. emulzlje, Temperaturnl -, "c llje
reZIIlI, kupke,
mil. min.
I 20 36°, posle 5 min. 39° 15
2 30 36°, posle 5 min. 39° 15
3 40 36°, posle 5 min. 39° 16
4 50 36°, posle 5 min. 39° 16
5 60 36°, posle 5 min. 39°, od 12. min.>- 40u 16
6 70 36°, posle 5 min. 39°, od 12. min. - 40u 16
7 80 36°, posle 5 min. 39°, od 12. min. - 40° 17
8 90 36° posle 5 min. 39°, posleduj ill 4min. - 410 17
9 100 36°, posle 5 min. 39°, poslednj ill 4111in.- 410 18
10 110 36°, posle 5 mill. 39(), poslednjih 4 min. - 410 18
11 120 36° nosle 5 min. 39°, poslednj ih 4 min. - 41 u 18 Primedba: od 12, kupke pa nadalje terapija se vrsi po rezimu kupke broj 11 Dalji postupak prirneue je isti kao sa belom emulzijom. Po zavrsetku terapije treba se osusiti suvim zagrejauim peskirorn. Ne srne se trljati, da se sa koze ne hi. skinuo terpentin, Umotati se carSaVOlll. iii cebetorn i leci u postelju ua 30 miuuta. Radi pojacanja znojeuja.zavreme odmora moze se piti cnj sa medom iIi malinom, a posle pola sata treba obuci suva rublje i cdlezati jos 1~2 sata.

Obe kupke veoma efikasno otklanjaju bol.

I'jedan i drugi nacin terpentinskih kupki, cija se dejstva medusobno dopunjavaju, omogucavaju da se lecenje prilagodi svakoru pojediucu i da se primeue u svakorn trenutku. Ova vrsta lecenja dostupna je i lekaru i pacijentu - u kuci i u bilo koje godisnje doba.

68

Mesovite terpentinske kupke

'. J~/!iilracije pr~·~neJle. - ~od hrouicuih mielopatija sa atrofijom misica 1 poviseuog .alte~·l~skog rntlskn treba poceti sa zutim kupkama- uaravno; u kO,I1~bll1acIJl sa dijetom osiromasenom solirna i belancevinama . Kada _pnhsak padoe do 160 milimetara Z. st., zutorn rastvoru treba dodati .. belu emul.z~j~ (15~20-30 mililitara, sve do 60 mililitara bele en1UlzlJ~ n~ 60 mililitara zutog.rastvore).

.. MeS?~lte kupke se I~logu preporuciti cak i kod maksimalnog arterijskog 1?l:ltlska - 180 milimetara, naizmenicno smenjujuei 2 mesovite kupke 1 jednu zutu (tabela 3).

Tabela 3 - Prlnrenu kupk] HI meiovitom emuliijam

Broj Kollcina KoliCilHl
kup. bele zutog Temperuturnl teZim, tic Tnljanje
ke ernulzl]e, rastvura, kupke,
mililitara rnililitara rninuta
1 20 30 36°, posle 5 min. 39°C 15
2 25 30 36°, posle 5 min. 39°C 15
3 30 30 36°, posle 5 min. 39°C 15
4 35 35 {) .
36 ,posle 5 min. 39°C 16
5 40 40 36°, posle 5 min. 39°C 16
6 45 45 36°, posle 5 min, 39°C 16
7 50 50 36°, posle 5 min. 40uC 16
8 55 55 o 0 16
36 , posle 5 min. 40 C
9 60 60 36° posle 5 min. 40°C 17 Primedba: pocev od 10. kupke terapija se vrsi po rezimu kupke broj 9.

U slucaju hipertonije bubrezne etiol.ogije ili hipertonicne bolesti, P!opracene lucenj ern mokrace sa nedostatkom mokracevine - uree (isp"od ] ~12 wam~li,~ar), mokra.c?e kiseliue (ispod 7 grama/lj.tar)~ ~~ze ~e pnmenjivati dl)~ta bez sob J sa vrlo malo belancevina; terapija (hSCe~lJ.a, debe!og creva 1 jetre; svaka 3 dana treba primenjivati kupke sa 60 1l1lltl.lta~·a zutog rastvora, sa temperaturorn vade u kadi od 39 do 40° C, u trajanju od 15-16-17-18-20 miuutn.

~od att;ofij.emisiea treba primeniti 10-12 kupki sa zutim rastvorom, a zatim mesovite,

,Te ·hlpkeobezbetlujl.l dotekamiuo-kiselina u krv kroz otvorene kapilare, .koji. su ~otJe bili zatvoreni, Izmedu ostalog amino-kiscline asl~badaJu. histamin. 0]), esim efekta otklanjanja boli, 'siYi zatvorene kapJlare.JUlSl.ClJOi$ Sistema., kapilare udova, dospeva u arterije razlicitih organa, prodiruci sve dublje U organe trbusne i grudne duplje, u mozak

69

lave i kicmenu mozdinu, .~ krv i hn?fL~. Pri t~me se obnavlja kr~otok~ ~oboljsa:va fiziolosko j psihickostanje .1 dolazi do ozdravljenja citavcg

organizma.

CISCENJE KRETANJEM

Fizicko opterecenje

Organizam se moze ocis~iti pO~r10C~L redovl1?g intenzivnog fizick~g opterecenja: h?daL1j~, t.rc.ailJa, phvanjH~ trcanja !la.~sklJ~ma, voznje bicikla i veslanja (najmanje 3 putfl: nedelJllovp,O 3~ J vise minuta).

Odlicno sredstvo za odrzavauje unutrasnje cistoce u organizmu su

joga vezbe, v' • v . r . v ' • •

Opste ciscenje moze se vrsrti pornocu vezbi Katz [aktivat dhak. Stu,,:

stojeci, noge ra?irel1~ .u sirini ramena, stop_aia par~ieLna. Ud~hn~ltJ vazduh kroz nos 1 podici ruke nagore sa dlauovima na'pLe.d 1 s~st~vl.Jelllm prstilll~ :rulc\l' Gledati 'pruvo ispred s~be, .Zadrza!l d.lsa~lJe I J~olako nakloniti trup, glavu I r\1k~ napr~d 1 nadole, ,tezecl da ,dodl~l1emO dlanovima tepih tako, dn 111a11111 prstuna ruku dodirnemo vebk~ prste u~ nogama. ~olen.a ne treba s~vi)ati. Gl~vuyr~vuc~ lzme?u~'uku, .lzdabuutJ k:roz nos 1 ostati u tom polozaju, zadrzavsi disanj e: Zatim istovi el;neo? sa mirnim udisajern kroz no.s, podici tr~p, glavu 1 :~e n.agore I mrrno izdisuci kroz nos spustiti ruke mz tel~ .. Paznja treba da bude usredsredena na krsta (slabine). Vezbu uraditi od 1 do 5J.:1uta. , .,

Indikaci;e primene. - Veiba pobo!jsava ~roces clscel~Ja k.r~l I ods~ranjuj ~ .suv isne mas~~. ~wsla:ge. ua, ~ e~l ~a. OSU11 ~o ga: ~ n,n J e kor 1 so a za [judekoj I pate od razlicitih oboljenjau predelu leda, krsta i stomaka.

Vibrogimnastika

Cisceoje celija od otpadaka produkata r~n:~ne n~a~er.ija (slja~e) priroda uije najbolje regulisala. Zato treb~ koristiti spoljasnju pOll.OCudarce petom i.li citavim stopaloin 0 zel1~IJu z~ vr~me brzog hodanja,

Metod veihauja je razradio akadernik ~1IkuIJD. ,

Podici so na prstima tako da pete odvej 1I]10?~ pO,da na samo .J edan centimeter i naglo se spustiti orr pod. Zahvaljujuci .tOl~e do~~zl do potresa, a krv u venama dobija dop~lL1ski i~lpuls za kre.~'1HJe n[~Vlse.

Takve potrese tela treba raditi bez zurbe, n~ .bJze od jeduog u sekundi, Posle trideset vezbi (potresa) treba napravrti pau.z_u od 5 d? 10 sekundi. Tokon:1 dana treba pouoviti vezbu 3-5 P,uta. 1'@ Jeda~ lllltl':t. Pete se ne smeju podizati vise od j edoog centimetra lzoad podaJer moze doci do nepotrebuog z<lmuranja stopala.

70

71

Suvise cesti potresi uisu korisni. U meduprostoru izmedu venskih zalizaka (ventila) ne uspeva da se nagornila dovoljna kolicina krvi i njen talus ne zaplj uskuj e sledeci "sprat" vene.

Pri svakom vezbanju treba uraditi najvise 60 potresa. Treba ih raditi grubo (odsecuo), ali ne naglo, kako ne bismo izazvali bol u glavi. Potresi treba da budu isti kao oui koje je priroda odredila pri trcanju. Zato vibrcgimnastika ne predstavlja nikakvu opasnost za kicrnu .j njene diskove,

In dikaciie prilnene, - Posle bavljenja vibrogimuastikorn napetost u glavj prolazi, prouzrokovana prilivom krvi usled dugog i napornog lll~1ll0g rada. To se objasnjava time lito iuercioue sile energicno proterL1JU venoznu krv od glave prema srcu,

Vihrogimnastikaje korisna za alpiniste ali i za druge ljude koji se penj II na planine. Te j ednom inutue vezbe treba raditi posle svakih 150-200 metara nadmorske visiue. Ove vezbe posebno efikasno otkla-

njaju umor uastao usled dugog hodanja. .

Razdrmavanje orgauizrna, koje stirnulise energicnijepulsiranje krvi n veuama, otklanja nagornilnnu sljakll j trombove pored veuoznih ventila (zalizaka), Prerna tome, potresanje organizma je efikasua pomoc za sprecavanje j lecenje mnogobrojnih oboljenja unutrasnjih organa, sredstvo za sprecavanje trornboflebitisa i Cak infarkta (mikrotromboflebitisa vena srcanog misica).

Ciscenje lJOI1IOCU frcull/a

Spero hodanje, koje veciuorn koriste stariji ljudi, izaziva oseca] umora, jer se sljnka iz organizma izbacuj e u malirn kolidinama.

Metod printene. =Treba ici bodro, brzo, krupnim koracima, trudeci se da koracamo sto je moguce cvrsce, oslanjajuci se na potpeticu i st~~ljajuci llOgU na zernlju citavim stopalom, da bi suazuim koutrakcijama rnisicn, udarima i potresima celog tela izazvali uaglo i potpuno ciscenje organizma od sljake. Posle takve setl1je covek oseca bodrost (zivahnost) i priliv snage.

Is~o tako, CVfsto treba staviti nogu na zemlju iii pod, prveustveno on potpeticu, za vreme trcauja, trcal1ja u mestu i pri bile kojim vezbamasa skokovima.

,Tnhnje "no. prstima" nije dobro, jer se potresi ublaZuju naprezanjem stopala, Ona se zamaraju, a ~isce[]je od sljake pogorsava.

Da bi se stekla nJaksimalna zivahnost i zdravlje pozeUn0 je svakodnev:uo tr~atj od 15 do 2'0 minuta po 2-3 kllollletra, trudeci se da se oslan;ianao lito je ll10guce cvrsee 11a petu.

AJURVEDSKI METOD! CISCENJA

Terapeutsko povracanje (varnall)

Kada 811 pluea opterecena sa sluzi, koja nas muci napadima bronhitisa, kaslja, _prehlade iIi astme, Ajurveda preporucuje vaman (terapeutsko povracanje) za odstranjivanje sluzi, koja stvara visak kaphe. Prvo {reba popiti3--4 case ekstrakta od korena slatkog drveta (Glyoyrrhiza glabl:a) ili korena idirota (Acorns calamus), zatim izazvati povracanje rnasirajuci jezik, To oslobada od uzbudenja, Hi ujutro, pre 6iscenja mba, treba popiti dve case slane vode, sto ce smanjiti kaphu, a zatim, masirsjuci jezik, izazvati povracanje. Posle odstranjivanja sluzi nastt;9?"a olakS~nje,; pre.stajul:u·optanje, alergija, sipnja (astma): i zapusenost, a SlUUSIse Clste.

Indike'{cije prfnume. - Terapeutsko povracanje preporucuje se pri oboljenju koze, hronicne astrne, dijabetesa, hronicne prehlade, limfatoznih zapuseuja, hronicno slabe probave, otoka (turnora), epilepsije (u pauzama iznredu napada), brouicnih oboljenja sin lisa i napada tonzilitisa,

Za uspesno sprovodenje terapeutskog povracanja prethodne mere su potrebne uveee, noei jutarajeg vamana (povracanja) dobro je istrljati se uljemi napariti se. Na dan ili tri dana pre vamana bolesnik treba da popjje solju ulja dva do tri puta dnevno, dok mu stolica ue postane masua i dok se lie javi oseeaj rnucnine. Treba jesti kaphagene produkte kako bis1110 povecali kaphu u organizmu .. Vaman se obavlja ujutro (vreme kapha], Bolesnik treba da pojede glaziranu rizu (pinnae) i dobro zasoljen jogurt nataste, sto ce zuatuo pojacati kaphu u zelucu, a topla oblagauja (prekrivanja) grudi i leda jos ce bolje razgoreti kaphu, Bolesuik treba damiruo sedi na .niskoj stolici i da pije smesu ekstrakta od korena slatkog drveta sa medom iii caj od korena idirota. Kolicinu tih preparata za povracanje treba izmeriti i zapisati pre upotrebe, da bise kasnije rnogla odrediti doza povracanja, Cim popije takav ekstrakt bolesnik treba da oseti rnucuiuu. Posle masiranja koreua jezika pccinje povracanje, koje treba produziti sve dok bolesuik ne pocne da povraca ZllC. Stepen uspesnosti Lecenja odreduje se: 1) brojem izazvauih povracanja (8 - maksimum, 6- srednje i 4 - minimaluo), 2) obimorn povracanja (1 litar - maksimum, 750 rnililitara - srednja kolicina, 473 mililitra - minimalna kolicina).

Mere (Josle leeenia: mil'ovunje, post, ne suzdrzavati prirodne funkcije organizma (mokrenje, evakuacija ekskrer'nentnih masa, gasova,

kijanje, kasalj). '

KOt/traifldikac{~ - Decji uzrast, poodmakle godine, kod .gladovanja7 debilizma, oboljelJja srCll, kaverni orr plucimu, krv.n~·enja lZ gOl:njlb d'isajnih puteva~ me!lstruacija, trudlloce, iscrpljeo(!)str 1 gQjaznostl.

72

73

Za vaman S'U potrebni: koren slatkog drveta, idirot, so kmcia11lGh

(Amomum Cardamomum). .

PilrglltivlUl sredstva (vi]'ec~l1)

. . ~~da s~ luc! lll~O.gO zllci, koja se nagomilava U ZllcLlom mehuru Jetn. L~I crevll~a,JavlJuJu s~ alergijske o~pe iIi upalakoze (bubuljice, de/ mat!tls) vup<?l.e?~ s?- hrouicnorn .grozllwc:m,. vodenorn bolescu, povrac~n~~m zUC!.lll ~utlcom. U takvim slucfljevI;ma Ajurveda preporucuje vIr~c{m (pwgatlvn~ sredstv.o), kao , na pruner, ekstrakt od aleksand~IJsk.<?g lista (b~agl P7lrgatlv) .. lpak kcdIjudi ~a vata ili pitta k0.11- stltuc~dal~a ca~ I. t~l purgatrvi mcgu I zazvat I bolne grceve usled pogOlsaUJa peristaltike u deb~lom crevu, Zato je za njih efikasnije da uz~u ~asu v~"llc.eg mleka u l~:QJ.e tl'e~~,dodati dve cajne (k~tene) kasike ghi (pl.etopIJeru" rnaslac kOJI J~. o~~scen). Takav purgativ, uzet pred spava~Je~ pom:ze .da se s~1aDJI visak pitta; koji narusava normalno !tlnk:cJOllLsanJe ZUCt II oT~al~IZI11Ll. Za vrerne uzirnanja purgativa veoma Je. vazno d~ se bud~ na dijeti: ne ~reb~j.esti hral1l~ ~oja pojacava njegova pH:oviadt1ju~a svojstva (Fata, pitta III kapha) I izbacuje iz ravnoteze dose. ~tU:g~tLv~~le tr~ba da~~iU1aju. ljudi sa smanjenom agni (koji jedva da su ~l:'l) pri jakoj groZL1ICI, prohvu, teskorn zatvoru pri krvarenju iz t'lnca JIi pravog .cr~va .. N~ smeJ.u se l~imi1ti ni, ako postoji strauo telo 11 zelLIcu, posle klistiranja, iscrpljenosti, slnbostiili pri ispadanju pravog creva,

.. ~ireCal'l je vVeOf?H e~~as~11 procistac, jet cisti pitta .i krv od toksina.

VII ecan se L11o~e pmnen.J1:,att treceg dana posle vaman-terapije Ako je v~maJl ~abra~lJel),. d~zvoIJa~a se virecan. Radi priprerne za to Iecenje tr eba l?nmel1lti ulj e 1 pnrellJ e. Virecan ternelj ito cisti i znojne zlezde, tanko 1 ?eb~l.o crevo, bubrege, zel udac, j etru i sleziuu.

In.ddmClfe prunene. - Kozne bolesti, hronicna groznica hemoroidi turnori trbusne duplje, gliste, giht i zutica. "

. Kontra.indikacije: -. Decji uzrast i poodmakle godine, debilnost, J~a. grozuica, srnanjenr agni, nesvarljivost (indigestijaf, .krvarenje, proliv, strauo telo u zelucu ..

"; " Za v~recan su potrebni: aleksandrijski list (Cassia Se.L1l1a), suve ~!JI:ve,. l.lllSk~ lanenog "semeoa, koren rnaslacka, kravlje rnleko, 1!CUIUSOVO ulje, suva grozde 1 mango.

Terllpija kli.\,tiranja (basti)

v . Aj~"Vedsko leceflje ~~t~~)[n pred.vi?~ uno~enj ell pravo ereV0 Ie~oa kao sto Sil sezarnovo 1lt 1dmtov0 u~ e 111 smesa trava u tc~nOln staJiJl!l.

21 2:2

Primedl>a prevodioca. 11'iQ1edba [>fe'10dioca.

Lekovito klistiranje potpuno leci vata-poremecaje, ublazuje prehladu, seksualne poremecaje, pomaze kod kamena 11 bubrezima, bolova usrcu, pfI¥raOal)ja, bolova u ledima i vratu, povisene kiseliue. Mnogi vata-povemecaji (isij as, artritis, reumatizarn, giht) uspesno se Ieee ajurvedskirn klistiranjern .. Vata je veorna aktivan priueip u patogenezi: oko 80 poremecaja u organizmu vezani su za vata. I ajurvedski klistir leci 80% tih bolesti. Lekovit klistir se ne sme primenjivati na bolesnicima koji pate od proliva iIi krvarenja iz pravog creva, Zadrzavajuci ekskrement, mokracu, ZUG i druge otpade, vata se obieno Iokalizuje 11 debelom crevu i u kostima (sluzekoza debelog creva hraui kcsti) i zato svako leeenje, koje se vrS! kroz pravo creve, prodire d:uboko u tkivo i kosti, korigujuci vaia-porentecaje. Tipovi klistira: 1) kllstir sa utjetu - pola do j edue solje sezarnovegulja (ked hronicnog zatvora), 2) kllstirsa odvarom - skuvati pola '801je gaveza (Symphyturn officinale) i dodati pola solje toplog sezam.ovog ulja, 3) klistir sa hrunont - jednasolja toplog mleka.

Indikaciie pri·m,ene. - Zatvor, naduvenost stomaka, bolovi u donjem delu leda, giht, reumutizam, isijas, artritis, uervni poremeeaji, vata-glavobolja, iscrpljeuoet i atrofija misica.

Kootl'aindikacije. - Dijabetes, gojuznost, iudigestija, smanjenje agni, prosirenje slezine, gubitak svesti - za klistire sa uljef1l,~ ktistir sa OtiWU'OI11 zabranjen je kod debilnosti, stucanja, hemoroida, upaleanusa (cmara), prolivs, trudnoee, vodene bolesti i dijabetesa; klistir sa hranom zabranjenjekod dijabetesa, gojaznosti, limfnih zapusen] a, indigestije.kaslja, sipnje (astmej.proliva, auemije u decjemili starijern dobu,

Klistiranje uljern iii odvarom treba da traje najmanje 30 minuta ..

Bolje je da traje toliko dugo, koliko je to moguce,

Uzimanje lekova kro: IIOS (nasja)

Visak izlucevina orgauizma, kojeaenagornilavaju u grlu, nosu, sinusima iii uglavi, odstranjnje se kroz najblize otvore, kroz nos, to jest kroz vrata koja su povezQ,nu sa mozgorn j svescu. Prana, zivotua energija, nlazi u telo disaujem, koje se vrsi kroz nos .. Prana odrzava senzorue i motorue funkcije organizrua, a uzirnanje lekova kroz nos pomuze da se koriguju poremecaji prrwe. N~lSja. se prepol'lIcuje kod suvoee u noSH, zapusenja sinnsa, migrel1e, kanvulzija i uobicajel1ih problema sa otil11a i. nsima. lpnk, nasja se De primenjlue posle .!<'lIpke, uzimanja b:rane, posleseksa iLi konZLlmiranja alkohola, za vreme frudnace i U1enstruaeije. Masiranjem nosa moze se poboljsati disan:je .. Mali prst ruke treba zagtljnriti u ght, a zatim stuviti U 110zdrvu. Prethocll1o obavezl1o odrezati nokte kako ne bis!11o povredili sJuzokOZll. Masiraj ubi U:nutrasnje zidove nosa, gurati prst sto je 1l1ogtlce dublje. Post€! ve1i:ina

74

l.j.ud. i irna pOl.·e. lTI.e.caj U 110. Sll.oi pregradi, U jednu nozdrvu .1J[.od·· .r

1 kV d J ., . .. . . n em '

a, se, nego LI rugu.Masaza se mora vrsiti lagaoirl1 pokretima 11

pocetl~l u s.mem he!anja kaza,Ij.ke ua satu, a zatil.l1- U suprotnom smL~nL. Na taj nacH1. s~ mo~e otklonitiuzbudenost koja blokira disajni trakt. Takvo lecenJe J~ kOl:lsno~lJutro I uvece. Od tih prostib. vezbi promenice sene ~~m.o t,IP d,s.rtn]a, vee ce se po stepenu oslobadanja od uzbudellosti. poboljsati vId: Fn na~ji. sa hran?1U upotrebljavati ghi (ociscen i pretopIJ~n rnaslac) 1 so. T<l;} tIP lecenja pful1CnJuJe se kod vcua-poremecain, nngrene, suvo~e grla_ 1 nosa,~ervoze2'311z11el1lireU0~ti, straha, vrtoglavice, ul~a~e sluzokoze ?slda (perikarda) ) ukocenosti vrata, upale vratnih prsljenova (sp~lldllaze~ s~voce sl~usa 1 gubitka ~ula mirisa, Pri primeni ~mmlJuce ncu]e pOIlle.satl sok a~oJe, ~oplo rnleko, sok ad korena asparagnsa, s~k gorukola l~po.treblJ~.vati ked pi!t:a-p_oremecaja: opadanja kose,. konjunktivitisa, zujanjau Ll.sllua. Odvari ! ulje, pomesani zajedno, u~~trebljavaJu se ked vata, pttta i kapha-poremecaja .. Bolesnik trcba da k~l ~~ stolu ~a za~a~:liolU glavolll unazad. U tom polozajutuoze se lezati jedan rmnut 1 vise.

.Ko!:1t,··a_iI.ldikacije. - Trudnoca, menstruacija, posle seksa,posle kupanja, jela ili alkohola.

.. Za. nasja su potrebni: prasak od korenaidirota, gotu kola, luk, cesw njak, biber, crvena paprika (aleva paprika)", durnbir i pripremljeni ghi.

blmstanje krvi (rakta moksa)

U organizmu oLrkuli~u toksini, koji dospevaju u lay iz zelud~cl1o-,cl'e_vn~g tr~kt~. Onl~e I:nogu .ispoljiti =. koz~ !li .nil spejevima zgIobov:1 ~ vidu :uZI?lh o?OIJe!JjH, koja se mOgIl lzl.eihtl ~lscenJem krvi, ~Od kozuih o~oIJe[lJ~~ kO]<1 se ponav!jnj.LL, kao.sto su koprivnjaoa, ospa,

k~em" bu~uIJlce? svrab, leuk?derml)a.1 hronicne boginje, preporueuje ~e ~spusta.l1Je krvi (rc:k:to moksa), koje Je takode korisno pri poveeanju JetIe,sl:ezllle 1 kod gihta .

. ~bicl1?~e ispustanje krvi vrs! pripitta-poremeeajilrw: uzirnanje l~1a~Je k~hcr?e, krvi lZ. vene slabi napregnntost, prouzrokovanu tokS11lll11a. 11 bVI,; lspustanje ,hVI. stimulise dejstvo autitoksicnih cestiea 1I krvotokn, sto dopriuosi stvaranju imunog mehanizrna sistema krvoteka. !park tu ~eraplJ~l treba da vrsi isldjucivo lekar .. Treba zapamtiti da je ]Spl~stan)e kl:';'l kontraindil~ativno kod llnemije, atoka i slabosti, Ll de6JelU I. sta~·I.lell]; do~u. Neb prodttkti: secer, so, jogurt, jela sa kisefim U~Ol]J-:PJl ~UVlSll0J upotrebi ispo.Jjavaju toksicno dejstvonakrv.Ra~i 0~~Lia:val]J:a. i::Ilstoc'e k::r:Vl to produkte freba iZbegavati. Caj 0d U@n~fia e:1~~a (~n,'tlU1tl lill~pa, A.. tOl~entoStlm) je najbolje sredst'Vo za !1!iMenj,e laVI. ]?n poremecnJulla u krVI, kao sto su ale.l'gija, 0spe i bubuIj ice, tr~b)a

23 211

prirneniti mlecni purgativ i sledeceg dana uvece poceti lecenje cajem od korena eicJ a: zakuvati (popariti) jednu cnjnu kasiku praska u ca~i kljucale vade i uzirnati pred spavanje, Safrnn (Crocus reticulatus), pored praska od sautala (Rhamnus davurica), zutog dumbira i korena od trske takode je efikasuo sredstvo za ciscenje krvi,

ISHRANA ZA CISCENJE ORGANIZMA

Posebna ishrana

Istrazivanja i ogromno covecje iskustvo su pokazali da navika dase jede sve i svasta neizostavno uzrokuje oboljenja. Zato posebna (odvojena) ishrana, koja se nnsiroko reklamira, nije modna dijeta, vee povratak u ziv0t po zakonima Prirode.Jskljucivanje intoksikacije hranorn i Iekovima, do kojeg neizbezno dolazi pri kornbinovanoj ishrani, dovodi do oslobadanja do 40% dopunske bioenergije, koja bi se mogla usmeriti na obezbedenj e normalne zi votne delatuosti organizma j za borbu protiv bolesti,

Glavue uegativue posledice mesovite ishrane svode se na to da duza upotreba produkata kojizahtevaju razlicite uslove za njihovu asimilaciju, prouzrokuje degeuerativne prornene sluzokoze zeluca, dvauaestopalacnog .i taukog creva. Slaba probava hrane prouzrokuje zatvore (zapusavanje) u debelom crevu, pri kojima dolazi do kretanja hranljive mase U obrnutom SLUeI'U. Pri tome talozenje i nagornilavanje ekskrementn i b nanosa troj e tokom mnogih godina, a njihova teziua dostize 5-7 i vise kilograma, U tom procesu ne ostecuj II se samo zidovi creva nego i orgaui i sistem orgauizrna, cij i se receptori nalaze ili su prislouj eni na te zidove .. Pri posebnoj (odvojenoj) ishraui do takvih porernecaja, po pravilu, ne dolazi.

Sistem posebne islirane predvida upotrebu belancevinastih prcdukata (meso, riba, jaja, gljive, bobovi, orasi, semena) i ugljenohidratuih produkata (bleb, prekrupe, krornpir, secer, slatko, mecl) sa najmanjim intervalom ad dva sata. Vecina tih produkata odlicno se kombinuje sa zeleni i svezim povrcern.

Odvojeno treba, takode, upotrebljavati belancevine i. secer, skrob .i secor.

Pri zdravoj ishrani vremenorn dolazi do priToduog ~iscenja organizma od sljake i otroya. Ipak, tim procesol11 se ll1.oze upravljati sa odredellim ciljelll, tj. ako se 11 dnevl)i obrok stnloo llkljucl~ll .ueki produkti. Radi toga je U pocetku potrebno sljaku pretvoflti u soil, a zati.m te soli izbaciti iz orgnnizma.

76

Pretvaranje sJjake II sol!

S~jaka se pret:vara u so. pomocu kiseliua koje su bezopas

orgamz " k b k I" I •. . < ne za

1 1I ~md·' as .-101' . ins ~e, pa nutinske, nikotinske, stearinske, lilll'up.ske

1~ ecne 1 rngi 1, kao 1 pomocu kiselog P ovrca J' abuka sokova .' ~

- (p . l. k b 2, ' 7 l, pJva;

vlDa. o.rtveyn, wgor, "a erne - ~OI~e vina) ., jela sa kvascem, mlec-

~o-kisehh p.ro?uknta. (rnlad kravl)! sir, kackaval], ovcji sir, kefir, rjazenka, kUl11~S.l dr.), Je?ukovog sirceta (1 cajna kasika u casu kiselog mleka sa 1 caJHO!?] k~s!~am meda. Jedno.ll1 dnevno za vreme jela, sirce se. L~oze .do~av~b u ca~, kafu, supu) .. Pn upotrebi kiselih produkata i z~Jtllla (imaju jako dejstvo za i::baci.vanje zuci) procesi pretvaranja s;UClke. u so dOL1ekl~ se usporavaju. Kisele produkte je bolje upotrebljavat~ sa betancevioama, a l~os~e caja ili kornpota staviti na jezik nekoliko zrnaca soli 1 progutati pljuvacku.

Izbacivan]e soli

K~riste se odvari ad biljakn j sokovi.

U J.esen treba _obezbediti zaiihe debelih delova korena suncokreta.

Treba 1m. odre~a~l vlaknaste korencice, oprati j osusiti sirovinu. Pre upotre~e izdrobiti kO~'eu na sitll~ 12arcice velicine malog pasulja i kuvati 1-2 I:?llluj-a 1l ernajliranom cajniku. Na 3 litra vode uzirna se casa k~renj<l. C:a.i treba p~piti za 2-3 dana. Zatim to korenje prokuvati 5 l111~ut.a. sa lstO~l1 1~oh~ll10~11 v~d.e ! popiti za 2-3~ana. ~onovo, treci put kux at! isto koi ellJ e u lst~J 1011cll)I vo~.e 10-:-15 l11111Llta 1 takode popiti za 2-~ dan~. Kada se l~oplJe p~ra. pO.rcLJ~ ~~ja priprerniti j popiti sledeci ob~ok (triputa kuvati kOl:ell) ,I tako eILlltl 1-2 meseca. So ce poceti da se Iz~acuJepos.le 2 n.edelJe od po~e~ka terapije. I~od odraslog coveka sa mOlQaCOlll se lzb~Cl o~ 2 ,d? 3 kt~ogr~a soh. Pri upotrebi caja od suncokreta ne srneju se Jest! ljuta, kisela 1 slana jela i sirce. Hrana mora

biti prvenstveno bi ljna, .

So tn.kode, dobra rastvarn caj od sporisa (troskot, trava-rnrav _ Polygonum aviculare), poljsk~g rasta vica (Equisetum arvense), kore od lubenice, loze (r~pova) od tikve (bundeve), mecjeg grozdn (Arctostaphylos uva-l~rsy .mocvnrne sabljarke (Cornarum palustre).

~r1pre~'I'lmlJe caja od tra~/a: supeuu kasiku sirovine (trave) preliti sa 1 CflSOl11 kljucale vode, drzati nit vodenoj par: 15 minuta. Potorn estaviti da O~stOJI 45 minuta, procediti, cuvati u frizideru, piti po 2 gutJjaja 3 puta duevno.

" Sok od erne rotkve dobro rastvara luil1erale U zuclJim kanalinja i ZU.CU(;>LU mel"nwll, bubrezima·i molaacnollJ roehllfu: 10 kil.ogra1l1a rotkve

25 .Primedba pravodioca.

26 Pl'~.ueabll pl'ev0djaca.

77

o~istiti ad sitnih koreueica, oprati ,i , ne,lj~lsteci koru, prjpr~miti o~ njih sok. Dabijenih 3 .litra soka C~l\~atl Ll f~'lzlderu, a I:lelas~ (Ise,edenl deo tkvet pomesati sa medorn ill (LI krajojem slucaju] sa secelOm- ~a 1 ~~Iogram melase 300 grama meda iii 500 grarua secera,.Smesu CLIVa.tl na toplotn rnestu Ll.teglal':n~ pod presom, da se!1e bi uhvatila pies.an ..

Pili po 1 cajm; kasiku sola ~ sat posle jela, ~o se ne pOJa~~ bol ~~ jetri, dozu ~ostep~~o'po~ec~vatl. od 1.sup.~ne ~aslke.do ~)ola case, Pu jakin] bolovima (nj ih lza~Iv~Ju 111111erab kOJ L se izbacuj u) tleb~ II predei~l jetre staviti vodenu grejalicu (terl11?tor). Ako se bol moze.~st~}Jetl, terapiju produziti sve dok se ne poplJe say sok, If tol u terapije izbe-

gavati [jute i kisele produkte. , . .. ,

Kada nestane soka, za vremejela treba upotrebljavati po 1-3 supene kasike melase sve dok i nje ne nestane,

So rastvaraju i druge biljke: sokovi od korenj~ p,ersul1a, renal ~isto::a podbela . (Tussi lago farfara - posebll? dobro ClS~1 bllbreg~),. clkol:lJ,e (Cichoriurn intybus), repe, odvar od listova brusnice (VaCCInIUl1l ~ltJS idaea - cisti zidove sudova, jetru i bubrege), a takode ZUC od kakos~e~ patke, guske i curke, Maksirnalna doza za Jedno llzim~nje ne sme biti veca od 20 do 50 kapi (uzirna se 30-50 111111uta posle jela). Za seausu lecenja obicno treba 5-10 ZllCIl ill me 11LLro va,

Radi iutenzifikacije procesa izbacivanja sljake iz organizma,Pre1?0- rucuje se takode upotreba lubeuica, dinja, krusaka sah~te, l1JJJ'adJJe: sumskib jagcda, mahovice (Oxycoccus palustris, O. Micrccarpus) I ogrozda (vidi poglavlje Ciicenje ad rad,:'()nuklei~ia i ~e~kih meta~a). Za izbacivanje toksicnih matenja 1Z organizrna pruneujuje se prasak a~ osusenog korenja maslacka. Od svih vrsta povrca samo rotkv,~, fen ~ dajkon (japnnska rotkva-rotkvica- glavna povrtarska kultur~,kaJ~ 111aZI 11 sastav svakoduevnog obroka svakog Japanca) mogu da ciste jetru I bubrege i da cak rastvara.jl~ knruenje. . ,

Organizam se od toksiua dobra CIStr upotreborn sokova od krornpira, sargarepe (mrkve) i cvekle u oduosu 3: 3: 1.

Neutmlizacija nitrata

Nitratl su uormalni prcdukti razrnene azotuih rnaterija u z,iv~~ organizmu. Pri prekornernoj upotr~bi o;ii ~Ielimicno, pr~lRze Ll tok.slcnlJa jedinjenja - nitrite koji ponekad lzazlvaJu trovanja 1 ~lar~LsavaJLl,r~zmenu materij a. Osi (1] toga, iz nitrita se LTI?gu stva~'atl ,mtr(~zamll~l, ..kaucerogena jedinjeuja, koja podsti eu razvoj raka, Pri llZlmanJ ~ ve~Lklb doza uitratasa vcdorn za pice ili sa produktirna posl~ 4-6 san J~vlJa se lUncnina, gusenje (astma), pomodrelost koze i prohv, Sve to Je propraceno sJaboscu, vrtoglav.icom i gUbitkom svesti.

27 Pl'imedbu pnwodioca.

78

,N_itro.za~nini se uglavnom stvaraju pri susenju na dirnu, .soljenju, mannrranju 1 konzerVlral1Juuz upotrebu nitrita, a takode prj susenju pf(?d~ll~~ta kon~aktl1il~l nacinorn. Nitrozaluini se llajcesce sadrze u suseno] l?bll, kob.~slcarskll~ prolzvodillla, Od mlecnih produkatanajopnsuiji su ~lrevl"kojl su prosli fuzu/enuentacije. Od biljnih - slanolUill'illirani proizvodi, a ad napitaka - PlVO, "

Preporuke za pripremanje produkata koji sadrie povecanu dozu nitratas

, • Ne upotrebljnvarj alumiuijumslcu POSUdl\, oua pomaze prelazak nrtrata u mtrite.

, :"Ne. upotrebljavati odvar U Kame je kuvano povrce, 11 njernu je najvise nitrata.

• U kuvauoj sargnrepi Koli.tlill<l mineralnag azota smanjuje se napoIn, u kuvanoj cvekli - za 20%,

• U pasti od paradajza dva puta se srnanjuje kolicina nitrata pri njenoj termickoj obradi.

• Kada mesni bu,ljon prokljuca treba ga proliti, jer II njemu ima najvise toksina.

• Govedinu treba poccti kuvati u hladnoj vodi, jer ce u buljonu bib rnanje stetnih rnaterija.

Neki priuL'ipi pravilne ishranee

•. Cesto uzimanje hrane stil11uli~e rad zeludacnih zlezda i odstranj uje zastoj u ZLl(~nOm mehuru.

• Belancevinastll dijeta sa ograniceojem secera, slatkih Jagoda i voca ornogucavn da se oslobodirno od meteorizma j cia creva ocistimo od gasova. Trece nedelje drzanja dijete u hranu se mogu dodnvati sokovi od povrca i salute od svezegpovrca.

~ Meteorizam se moze izbeci uzirnanjem cesnjaka: I) rezanj cesnjaka,sltno iseckati, rastrljati i uzeti pred spavanje; 2) 3 sitno iseckaua rezilJa CeS1Jjaka staviti u Casu vode i ostaviti da odstoji izvesno vrerne. Uzirnati po 50 rnililitara (ensicn za rakiju)" pred spavanje 2 puta nedeljno.

. • Dnevni obrok hrane za ciscenje creva treba da sadrzi sto je moguce ,,'1se l?O~n~a (sveze sargarepe, kupusa, bele repe, kuvane cvekle, zelencg Iuka 1 kiselog kupusn), voca, suvog voca (suve srnokve, suve sljive), a takode orahe, rued, uilecno-kisele produkte, bilj na ulj a (zejtin itd.), ovsene pnhulj ice, kusu ad beljde i raznlli bleb.

. • ?1adn1l j la izazivaju jacu peristnltiku, nega tapiA, Hladtle J'lapitke Je konsllo upotrebljavati uj L1trQ nataste" DobL'O je p0piti casu'sveze vode'

28

79

u kojoj treba rastvoriti rned, ili uvece preliti klj ueal?"lD v?dol11 suvu sljivu i ujutro popiti taj ekstrn,kt. Te tecl1?sh pam,ntu C:lscenJe creva.

o Debar fizioloski nadrazi vac creva J e morski kupus.

CISCEN.lE GLADOV ANIEM

Tri nacina gladovanja

Za vrerne gladoval1ja orgauizarn se cisti od.toksina i sljake: Uobicajena je podela gladovaoja na tri nacina: apsolutno, potpuno I peno-

dicno, ili delimicno.

Apsolutno gladovanje - iskljucivanje hrane i vode. .

Potpuno gjadovanje - iskljucivanje hrane, ali se upotre?lF~/a ~oda:

Periodicno, ili delimicno gladovanje - povremeno iskljucivanje

nekih produkata iz dnevnog obro~a, "v

. Apsolutuo gLa~?vanje se obicno ne praktikuje duze od 24 sata.

Njega treba priruenjtvau same pod nadzororn lekara, .

Potpuno gladovanje deli se on: kratkotrajno (1-3 dana), srednje (7-10 dana) i dugotrajno - 2 nedelje i vise, ali se ne preporucuje gladovanje duze od 40 dana.

Poznato je da se bolesne zjvotinje odricu hrane. Deca mogu dugo da

ne jedu iii cia instinktivno odbijaju branu koja je stetna za njihov organizarn. Ciscenje organizma gladovanjem u Iekovite svrhe primenjivalo S6 jos u drevnoj Kioi, Indiji, ~gi?tu, ~rckoj ~td. Savremena medicina se vratila tom rnetodu lecenja I C:lscenJll. orgamzma.

Periodicno gladovanj e omogucava da se organizam ocisti od pr~dllkata samotrovauja i sarnirn tim cia se izleci iii produzi mladost, Radi sto boljeg kvaliteta ciscenja organizrna dovoljno je biti bez hr~ne (gladevati) 24-36 casova jednom nedeljno, 3 dana u mesee_u, nedelju dana ~13 meseca i 2i1edelje 1.1 pola godine. Takvo gladovanJe se naziva peno-

dicnim.

Interesantni su nacini gledanja Ajurvede na gladovanje. ~~ l?Omo.c gladovanja predlaze se regulis<lnje agni - probavne vatre, C~l J6 pnredan ciklus neophodau uslov zdravlja. 0 njegovom narusavauju sve,doce gorusica, odsustvo apetita, zatvori, suvisua iii nedovolJn~ tezina, prisustvo oboljenja zeludacno-crevnog trakta, ali i druge bolesti koje se cesto javljajl1. ObiclJo pocioju regulisati "probavnu v~tru" . u p~t..~: uvece lako vecerati i ocistiti creva. U subotu se uzdrzatl od Jela I pit! samo vodu. Ljudi tipa veda i pitta mogu da piju i sokove.

80

V nedelju se moze popiti solja caja od trava: sa korenorn slatkog dr'.'eta. - za vata, sa nanom (metvicorn) - za pitta i kapha. Za dorueak pojesti laganu kasu sa rnanjom kolicinom maslaca; rucak i vecera moraju da budu laki. Zabranjeno je uzimati bilo kakvu hranu izmedu gl~vllih obroka i upotrebljavati stimulatore poput kafe, cigareta i soli.jer om mogu da ugase razgorevajnce agni.

. GladovaL1j~,treba po~eti u nedelji mladog ili punog meseca. Mediem.ska astr~logIJ~ savetnJ~ da se !a~t1o odredi dan pocetka gladovanja= to Je sledeci dan iza nedelje u kOJoJ ste rodeni,

U c~m'l! se sastop c'~dotVO"~1i '~~tiCClj .g/adovanja na o:ganizam~ PO",~le prekida dostav~~nJ.a "gon~a , to Jest hrane, organizam menja reZl111 svog snabdevanja I prelazi na snabdevanje energijom na racun unutrasnjih rezervi.

Naravuo, proces gladovanja - veoma odgovoran korak - De sme se preduzeti ako uiSl110 proanalizirali stanje svog organizma, razmislili 0 ~slovin~a te etape ~istenja i, sto je najgluvnije, nismo razjasnili metod izlaska iz gladovanja. Kao sto praksa pokazuje, smrtni slucajevi, kojima nas plaS:~ protivnici gladovanja, uastajali su ne za vreme tog procesa, vecyo njegovom zavrsetku, kada su se Ijudi obmanuti predivnim ose~a~Jem lakoce i rnladosti posle izlaska iz gladovanja, predavali apetitu i jeli one sto im u tom trenutku nije bilo dozvoljeno.

Dokazano je da ne S[)1e1110 odmah gladovati duze od tri dana, ako nam organizam nije izvezban jedncdnevnim uzdrzavanjem od hrane. Mom se pcstepeuo prelaziti na duze rokove gladovanja.

Gladovan]e prema metodu P. Brega

Metod printene. - Svake uedelje Pol Bl'eg je gladovao 24 iii 36 ~asova, kada j e pio same desti lovanu vodu. Pri izlasku iz gladovanja jeo je salatu od svezeg povrca bez soli i ulja, ali uz dcdatak limunovog soka. P~sle c,etiri meseca takvih uedeljuih gladovanja preporucivao je da se pnstupi sedmodnevnotn gladovanju, a posle nekoliko meseci -desetodnevnom gladovanju. Obicno pocetkomjnuuara P. Breg je sprovcdio s~dmodnevuo iii devetodnevno gladovanje, Unutrasnji glas muje govono, ~ada treba da ga prekiue. U prolece se uzdrzavao od hrane 10 dana, da bi se posle zime bolje ocistio od sljake. Za vreme gladovanja odrzavao je dobru fizieku kondiciju, setnjama na svezem vazduhu. U te dane specijalno je odlazio iz.grada,

On preporucuje da se iz sedmoduevuog odnosno desetodnevuog gladovanja izlazi na ovaj nacin. Poslednjeg dana gladovanja)jJl'ibHzno ?ko 5 cq~(:)Va uvece, oljustiti 4 - 5 paradajaa srednje velicine, razrezati 1h, SPllStltl u kljucalu vodu.i. skinuti sa vatre. To je pry,a hl'aoa. Ujutr'o Qsmog clann pojesti saJatu ad narendane sITl'garepe, kupusa i pOlUO-

randze, a posl~ toga - manji tanjir dinstane zeleui sa dye prosl~sene kriscice mono litnog h leba. Z.a rucak - ponovo salat~ o~ sve~eg POVl ca, a petom - oba~~eno pOVf?e. Ujutro desetog ~ana pojesti s,vezu vo~ku, I ~ kasike proklijale psenice sa medora. Zatim treba preci o,a u.obH~aJenl x:e.zitn ishrane, ali ne suvise precizno (strogo), j er se razlikuje od vee

opisanog. . , . , . , ,

Na taj nacin, americki doktor-prirodnj ak dovo~J110 brz,~ I l~~ Je izlazio iz gladovanja. Medutim on je za sobom Il?ao ~lsego~lsnJu praksu gladovanja koja je istr~niral.~.nje,~ov ,~o~ro oClsce~l, orgal1lz~~1J, Uz to u kuci izvan grada u Kaliforniji pnjatmje je sprovoditi tu terapuu, nego u tipskim stauovima, ispunjenim razlicitim mirisirna.

Gladovanje prema ntetodu P. Ivanova

"Po trud i se da jednom nedelj no budes potpuno bez ~ll'ane i vo~e ~d 18-20 casova petkom do 12 casova nedeljom .. To su tvoje zasluge J rmr. Ako ti j e tesk~, izdrzi makar, 24 sata." . 'v' '.' "U nedelju u 12 casova Iz~dl U prirodu ~os, prodisi ,~1ekollko puta 1 pornisli ... posle toga mozes da jedes sve !:ito tt se dopada

Gladovanje prelllll metodu A. Mikulina

A. A. Mikulin je predlagao da se sprovode jedno ili dv~ sedrnodnevna gladovanja godisnje. Radi toga treba uoci gladovanja ':!vece uraditi klistir, pouavljajuci ga s.vil:ki dan ujutro ,i .uve~e t?k~m .ledl~e nedelje, Ako osetimo slabost klistir treba ponovrti. Pri pOJavI osecaja gladi treba popiti samo prokuvanu toplu vodu (to je opste pravilo za sve metode gladovanja: pijenje pomaze da se izdrzi gladovanje, peste se

javlja osecaj popunjenosti zeluca). . ,

Ako se pravilno pridrzavate svih uslova gladovanja, ~oz nekolt~Q dana, prerna recima A. A. Mikulina, zeludacni sok prestaje da se IUCI I organizam pocinje cia jede svoje celije, II prvom redu bolesne. Tako

dolazi do izlecenja i cisceoja. .. ..

Prvog dana pas le gladovanja A. A.Mikulill preporucuje da se PJJ:~ sok, sveze kiselo rnleko (jogurt) i caj: dmgog dana do dati mlad kravlji sir, 'obareno povrce i dvopek, uzimajuei ih u l11,alim do.zan~a, pos~e 2-:3 sara, Treceg dnna u dnevni a brok se mogu uvesti krompir, pinnae I dalje se hraniti na uobicajen nacin,

Gladov(llljeprenlll metodu J. Neumivakinll

Treba gladovati same posle e:iscellja crevn, jetre i uzlaznog del.a debelog creva, jer nil pocetku glndovanja organizam preradom nago-

82

milanih "naslaga" u tim organirna maze da prouzrokuje stetu. Gladevanje treba poceti sa jednodnevnim iii dvodnevnim uzdrzavanjem od hrane, postepeno produzujuci rok 12-14 dana. Za to vreme treba vcditi akti~<ln,l)a~in ~ivot~> vi,se hodati, trcati u blagom ritmu (kaskajuci), mastrati se 1 prrmenjrvati kontrastno tnsiranje,

Gludov{lJlje prema metodu J. An.drejeva

Kad~ se javi po~reba -: gladovati 3 dana ur 2 nedelje, cak potpuno g~ado~atI bez ogranicavanja roka, pri cemuje signal zavrsetka procesa 6scenJa apsolutno crvenjezik, bezijedne rnrlje aaslage. Kao energetska potpora za vreme gladovanja 1. Andrejevu 81uzi pijenje otopljene vode i redovna,sv~od~~evna trcanja uajmanje po 40~50 minuta,

Radi pnjatnijeg ukusa vode 1 boljegizbacivanja otrovaiz organizma u dne:'l1u, ~azu :,od~ od 1,5 do 2 litra .T. A. Andrejev dodaje sok ad cet~ltlnu ili trecinu Ilmull~, a u casu neposredno pre pijenja -llekoliko kapi ekstrakta nane (metvioe) sa medom,

Pri izlasku iz faze gladovanja uije dozvoljena uzurbanost. Cal< i pos~e kratkotrajnog, na l?ri:mer, petodnevnog gladovanja dozvoljava sebi da se prvog dana hrani samo sokovirna, napoia razblazenirn, a zatim bez razhlaziv~nja, i te~ treceg da~a uzirna man),e doze lakih kasa ua vodi (sarno ne kasu od gn.za - ona je od "nutve prekrupe), narendano i obareno povrce i suve sIjive.

, ~ko ~e,posle nekoliko dana posle gladovanja pojavi veliki, cudoVISllJ apetrt 1 uastane opasuost od prozdrlj ivosti, on uzi rna "grubll braun" - produkte bogate celulozom, "da bi osecaj punog zeluca srnirivao

uspaniceni organizam", .

,. 1. A. Andrejev je ubeden da izlazak iz gladovanja, po svom dijagramu blago ~agnut, treba da traje onoliko vremena iii u krajnjem slueajn tri cetvrtine tog vremena, koliko je trajalo samo gladovanje. M~so se rnoze ukljueiti u dnevni obrok tek 2-3 nedelje posle dugottaJuog gladovanja,

Glqdov{(llje prema metodu E. Frulova

, Bio~~g E. FroIoV' ra:z:radio je teoriju ishrane ispod praga (minimalne l;:l;rnne) - Ona se sastoji Ll tome da covek uzima nedovaljno kaloricne (msta:,ue) obroke jela: jednu sargarepu, ili jedan orah, iii pregrst sernenki duevno. Bitno je cia to bude zivn biljna brana, koja pomaze da se lakse podnosi gladovunje i da se ne narnsava rezim lekovitog gladp-

29 Primeclba prevodioca,

83

vanja, ne dopustajuci pojavu apetita, POllJOCll ovog metoda lecene su veoma teske bolesti,

Gladovanje prema metoda S. Borudina

Kandidat geolosko-mineroLoskih nauka S .. Bor~di~ p~eporuc~lje sedmodnevno odnosno desetednevno gladovanje sa rspijanjem velike kolieine vode (do 40 litaral) i klistiranje odvcu'?m o~ cve.kle. P01110CU svog metoda clscenja S. Borodin je uspeo da izleci SVOJ II Behterovu

bolest. / ". . .

Istovremeno poznati S11 i potpuno suprotni metodi kOJI zabraojuju

da se pije veda,

Gladovanje i urinoterapija

Pristalice uriaoterapije predlazu razne metode urinskog gla~~~anj.a Gas jeduom podvlacil110: maze se pJ'i,!,lenjivClti samo =': CI,SCenj(~ orgarlizma). Pomocu uril1skol? ~ladovan.la mozerno ue sumo ?Cl~tltl SVOJ organizam, vee i uspesno leelh sva z~lud~lcno-~re~na oboljenja 1 ob,oljenja bubrega, Bubrezi se ~nnogo bQ1Je ciste pn urinskorn glaclovanJu, nego pri upotrebi Iubenica I sokova od povrca.

Urlnsko gladovanje prema metodu V. A. Jerotejeva

Na 2 dana pre pocetka gladovanja naglo smanj_iti kolicinu b~lancevina, masne i przene hrane. Prvo~ d~na.&la~?vanJa, pocev od )utra, uzimati-srednju porciju mokrace, zalivajuci Je cistom vodorn.palJe, p.o stepenu izlucivanja mokrnce, moze se piti PQtp~oo. Poslednju porcl)u pred spavanje baciti,.sIa bi se OTganizafl? ,odmono. Takv~ gl~dova~e, prema misljenju autora, ~~ze.s.e provodl.tl4-7 dana: a na ~Sh[~~1~l treba prelaziti oprezno, obuavljajuci Je tokorn jedne l~edelJe. Najbolji Izl.azak iz gladovauja je ako posledujeg di1L~a gladovanja u~~ce p.res~al1elllO da uzimarno vodu i mokracu, a posle jednog sata poplJemo casu vocncg soka. Sledeceg dana treba piti soki jesti sveze voce, treceg dana - supu

na odvaru od bobova, kuvani pirinac i bareno povrce, .,'

Da bismo se izlecili od oboljenja bubrega, treba ~la~ov,atl naJmanJ~ 24 dana i pri tome po potrebi piti izvorsku vodu. .Stavljati urinske obloge na stomak i Ll predelu bubrega, masrrau celo tela 2 sata dnevno 010-

kracom, .' b 'd"

POl1.10CU minskog gl.adovanja Ieee se jos reurnatlzam, em oro I 1,

ateroskleroza i druge bolesti.

84

Ako varn je tesko da sprovodite ovo gladovanje rnozete ga kombinovati sa minimaluom ishranom: na primer, jednom dnevno pojesti lako jelo, koje se sastoji od 3 lepinjice (bez kvnsca), iii malo pirinca sa povrcem, iii malo svezeg povrca j voca. Hranu je pozeljno uzimati izmedu 17 i 18 casova, pred zalazak sun ea. Jedan sat posle toga ne srneju se uzimati ui mokraca, ni veda, niti bilo kakva druga tecnost ili tvrda hrana .. Zatirn se ponovo moze produziti sa uriuoterapijom,

G. P. Malahuv naziva urinsko gladovanje krunorn svih gladovanja.

On preporucuje da se to vrsi on sledeci nacin: tokom 3 ili 7 dana uzdrzavati se od hrane, ali piti vlastitu mokracu - u potpunosti ili delimicno - pri cerl1U se moze upotrebljavati i veda. Masaza tela i klistiri sa ukuvanim urinom (po 100-200 grama jednom ili nekoliko puta dnevno) pomoci ce narn da postiguerno jos bolj.i efekat.

Osmisljavanje vlastitog iskustva gladovanja, kao i uapravljenih gresaka, dovelo je G. P. Malahova do sledecih zakljucaka: glaclovanje treba obavezno vrsiti posle terapija c'iseenja organizrna i kombinovati ga sa velikim fiziekirn opterecenjem organizma,

Pritajeno (latentno) gladovanje

Pritajeno gladovanje iii monodijeta je ishrana iskljucivo sa prekrupama, skuvauim na vodi bez soli, Pri takvom gladovanju moze se izgubiti L1U tezini do 5 kilograrna za nedelju dana - to su sljake, Bolje je kuvati teenu kasu, Ona se maze posuti smesom morske soli, semena susama i konoplje iii lana. Seme treba samleti, pre toga ga prosusiti ua tiganju, Na 4 dela samlevenog semena uzima se 1 cleo morske soli. Aka je takvo doziranje za coveka suvise jako, uzima se 1 dec soli Q<J. 16 delova semena. Susam (Sesamum indicum) otvara sva zapusenja i izbacuje sljaku. Seme konoplje rastvara i izbacuje kamenje 1Z bubrega, Gernaeija (isterivanje pupoljakaio na bazi bilo kog serneua izbacuje ne samo sljaku, vee i hormone. Kase, skuvane na vodi bez solii rnleka, mogu se posuti suvim travama, uarocito koprivorn,

Pri pritajeuom gladovauju ciste se mnogi organi. Najpre se ciste usta i jezik, usled cega bolje csecamo ulcus, a potorn organi za miris.

Optimalna varijanta pritajenog gladovanja je 3 dana. Trodncvno gladovaoje se moze sprovoditi jednorn mesecuo. Pre uego 5tO sepocue sa takvim gladevanjem, treba oeistiti creva. Posle trodnevnog ghtdbvanja moze se desiti da 2 dana nemamo stolicu. To nije strasnc.jer kase U organizmu ne trule, Za svaki slucaj moze se uraditi klistir,

Sedmoduevno gladovanje moze se sprovoditi jeduorn meseeno.

Aka so sprovodi dugotmj no dvadesetjeduodnevuo gladovanje, iz Ol'gu-

30 Pl'imedha pl'ev,od:l:oim.

85

nizrna se izbacuju svi antibiotici i steroidni horrnoni, koji Sll tu nagomilavani celog zivota.

Pri bilo kojern gladovanju treba se 2 puta dnevuo tusirati, jer se organizam Cisti kroz kozu (rnoze se i cesce tusirati).

Za vreme pritajenog gladovanja moze se piti prokuvana veda sa rnedorn, u koju se doda nekoliko kapi limunovog soka ili scka od grejpfruta. .

Izlazak iz pritajenog gladovauja treba da bude oprezan, PosLe tn dana monodijete, cetvrtog dana ujutro najboJje je pojesti kusu, ali sa obicnom solju j malim parcetorn rnaslaca, za rucak - obareno povrce, za veceru se moze j esti sve sto je tecno,

Metoll proCiscllWljuceg gladovan]a

Nagle prekidanje uzirnanja hraue je slozeno, cak i nepotrebno.

NajceUa smetnja an pocetku kure gladovanja je psiholoska navika cia se hrana svnkodnevno unosi u organ izam, Ponekad bitna smetnja moze biti i fizi~ko stanje organizma. Take, na primer, neki Ijudi se prvog dana gladovanja lose osecaju, cak gube svest, Do toga dolazi uglavnorn kod ljudi koji irnaju mauje ~ecera u krvi. Oni moraju da gladujn oprezno, da u ruci uvek imaju pan~:esecera ida se trude da ue odlaze daleko od knee, Pri pojavi mucnine, slabosti, glavobolje ili vrtoglavice trebapopiti malo alkalne mineralne "lode ili .sode, razblazene u vodi, a moze se primeni tii kontrastno tusiraoje.

Kontraindikacije. - Gladovanje je kontraiudikativuo za ljude sa oboljenjima, kao sto su dijabetes, tireotoksikoza, glornerulouefritis i pielonefritis, srcano-vaskularna obeljenjn, hipertonija i druga. Ljudi koji boluju 00 tih bolesti mcraju cia gladuju pod koutrolorn lekara,

Nedelju dana pre 'pocetlca dugotraj neg gladovanja treba preci na biljnu ishrauu, sto ee omoguciti da se organizam ocisti, i ue opterecivati se Gestim klistirima,

Klistiri se moraju raditi svakcdnevno (P. Breg je savetovao cia se petpuno izbace, neki autori preporucuju da se rade samo 3 puta: ua pocetku gladovanja, u sredini gladovnuja i ua kraju tog procesa),

Ako se hraua poslednji put LLZOle u 18 casova u 22-23 sata pred spavanje t~e?~ popiti slani pL~I·gativ_ (50-60 grama. magL1e~~_jul:1a. L~ 300-400 mililitara vode). Posle jutarnjeg odlaska u toalet uraditi klistir 1 primeniti kontrastno tusiranje (tusirati se treba tokom celog gladovaoja najmanje 2 puta dnevno). Tokom celog dana treba piti same vodu, najmanje 2litra vode dnevno. Tokom eelog gladovanja treba se sto vise kretati, obavezno posecivati parno kupatilo i cistiti mekorn cetko~D naslage sa jezika, Treba nnll1je pusi.ti,jer I usenje moze da prouzroku~e spazam sudova i nadrazaj sluzokoze :Z.eluca. Za Vfeme glndovanja niJe

pozeljno nositi sintet.icku odecu, .

86

va _Izla~ak iz gladova.nia. - Po d,uZini trajauja period izlaska iz glade?Ja treba da ,bude jednak penodu samog gladovanjn iLi dn iznosi llaJITIa11Je polovinu tog vremeua.

Tri varijante obnavtjajuce ishrane

Prva varijanta

, Prvi {:'an,: 1 000 ,miLiJ:itara prir~~nih sokova na 5 puta, ~_ kao 5 obroka (p~ I P' vorn uzrmanju razblaz)t) ga vodom I: 1).

Drugi dan: ~okovl - I, 000 ~i1ilita,ra (litaIii i propasirano Voce _ 500 gra~~a: uzet~ 5 puta (u jednakim delovima).

... TreCl~~etvrtz (':;n: sokovi - ,500 ruililitara, propasirano voce - 500

grarna, narendana sargarelJa - 500 grama kefir=- SOOm'I'l't - ti .

5 . t ' , .. I .I. I ill a, uze 1 12

puta,

_ Peti-sesti dan: sokovi - 400 rnililitara, propasirano voce - 400 grama, narendana sargarepa - 400 grama, kefir - 1 000 ruiiilitara crni

hleb - 40? grarn~, rned - 40 grama; uzeti iz 4 puta. '

_ .. Sedrm:desetl dan: ,v,o¢e - 600 grarna, narendana sargarepa - 600 ~atn~~, kefir - 1 000 mililitara, crni bleb - GOO grarna, med - 60 gram a, vmeg.tet~al~ta (~llVal11 krornpir, sveza sargarepa, kuvana cvekla svez

kupus, ulje 1 crru Ink). '

Jedanaesli-petna.esti dan: Voce - 600 grarna, uarendaun sargarepa sa pavlakom - 150/50 grama, kefir ~ 850 mililitara, crui hleb _ 600 !ama, ~ned- 60 "gt'ama, vinegret-IOO grarna, maslac - 50 grama, orasi ,9.0. grama, k~~a Sa mlekom (prekrupa - 80 grarna, mleko - 200

lTIlhlJtara); uzeu lZ 4 puta. .

Sesllnesti-trideseti dan: vo~e - 600 grama, narendann sargarepa sa pavlakom - ~ 50/50 grama, kefir - 800 grarna, crni hleb - 600 grama, rned - 60 glum,,? vlllvegret - 400. gralll~ (u sastav vinegreta, pored nav~denog, ~odatJ sv:ze krastavce 1 zeleni grasak}, maslac - 50 grama, or~sl -90 gla~a, ka~~ sa maslacern - 400 grama (bilo koja prekrupa, o~lln ovsene pn al~rgIJI- 80 ,grama, maslac - 10 grama iz navedenih 50 grama maslaca), plre krompir (sa paradajzom ili sa zeleuim graskom i lnaslacem- 450 gram a, od cega pamdaJza- 120 grnma); uzeti iz 4 puta.

Dl'liga varijanta.

puta~rvi dan: cdvar od prekrupe (LIS) - 1 000 mililitara, uzeti iz 5

Drugi dan: odvar od prekrupe (1 :10) - 1 000 mililitara uzeti iz 5

~- '

. _ T"eci-cetllrti dan: kasa I;zitka" - 1 000 grarna (prekrupa - 150 grallla, maslac - 25 grama); uzeti .iz 5 puta.

31 Pr.imed baprevodiol.:a.

87

Peti-sesti dan: sipka kasa - 400 grama (prekrupa - 80 grama, mnslac - 10 grnma), kefir - 400 grama, crni hleb - 200 grarna; uzeti iz 4

p~L . _

Sedmi-deseti dan: sipka kasa sa maslacem - 400110 grama, plre

krornpir sa mlekorn i rnaslacem - 320/80/10 grnma, caj bez secera - 400 grama, kefir - 400 grama, crui bleb - 200 gmma; uzeti iz 4 puta,

Jedanaesti-dvanaesti dan: sipka kasa - 400/10 grama, supa-pire od povrca-500 gram a (krornpir= l Df gnmlH, sargarepa- 50 grama, mleko - 50 grama, maslac - 10 grarnn, paradajz pasta - 5 grarnn), pire krornpir sa mlekom i maslacem - 320/80/10 grama, caj bez sec ern - 400 gramll, kefir - 400 gram a, ern i bleb - 400 grama, obareno povrce - 200 grarna (krompir-100 grama, sargarepa-150 grarna, maslac - 1) grarna); uzeti iz 4 puta.

Trinaesti-cetrnaesti dan: sipka kasa sa maslacern - 200/5 grama, vinegret- 300 grama, kisela pavlaka- 200 grama, dvopek - ] 00 grama, supa ad povrca sa prekrupom i przenicarna - 500 grnma (pirinac - 20 grama, krompir - 100 grama, zeleui grasak - 30 grama.unaslac - 5 grama, przenice - 50 grama), pire krompir sa rnlekorn j maslacern - 160/40/5 gram a, cnj bez secera - 400 grarna, kefir - 400 gr<lma crni bleb - 200 grama; uzeti iz 4 puta,

Petnaesti-sedamnaesti dan: sipka kasa sa maslacem - 200/5 gramn, viIJegret- 3'00 grama, pavlaka - 150 grarna, dvopek - 100 gramn, supn od povrca sa prekruporn i przenicama - 500/50 gram a, caj bez secera - 200 grama, makarone sa sirom - 200/50 grama, mlecni kiseJj - 200 grama (rnleko - SO grnmH, secer - 20 grauia, skrob - 7 gramn), kornpot od suvog voca bez secera- 200 grama, rnleko - 200 grama, crni hleb- 200 grarna; uzeti iz 4 puta,

Osamnaesti-dvadesetprvi dan: sveza uarcndana 8m-gar-epa - 150 grama, sipka knsa sa maslacern - 200/5 grama, vinegret - 300 grarna, pavlaka - 150 grama, dvopek - 100 grama, supa-pire ad povrca sa przenicilma- 500/50 grama, kasa ad heljde sa mlndim kravljim sirom=- 200/80/5 gramCl (prekrupa ad heljde - 40 grama, sir - 80 gram a, maslac - 5 grama), caj bez secera- 200 grama, mlecni kiselj - 200 grama, kefir

-200 grarna, mleko- 200 gral11n, crni bleb - 300 grama; uzeti iz4 puta.

Treca varijauta,

Prvog dana 1 250 gran1<l surutke od kiselog mleka uzeti iz 5 puta (po 250 gramaf"; drugog dana 1 000 grarna kefira, razblazenog sa vodom II odnosn 1: 1, na 5 puta; treceg dana I 000 grama kefira uzeti iz 5 puta; cetvrtog i narednih dana mogu se kouibiuovati prva i druga varijanta.

32 Primedba prevodioca.

88

Primedbe

• T~~om ce.log perioda obna:vljanja hrana se ne sine soliti,

.. DIJ~ta se izmedu 11-.15. pa do 30. dana ishrane moze rnenjati LL ZaVISl10st1 ~d produkata koje smo nabavili uz strogo pridrzavanje biljno-mlecne ishrane.

• U _nedostat~ ,svezeg voca .i PQVICa oni se rnogu zameniti odgovarajucom kohcmoUl konzerviranog (bez secen:t j sa rninimumom soli) llr SUVlm vocem.

• U~rn~sto k~f'ira l110g11 se upotreblj avati bilo koji kiselo-mlecni produkti (jogurt itd.),

. .. Kod c.im na zel~cu i dvanaestopala~no~71 cr~vLl peri.od obnavljanja treba p~cetr sa odvru~ma ~d prekLUpe, l~lsel.pm,a I odvarima od povrca. Ne sme~u s,e upo~-eblJ~va:tl. konzervirani sokovi, sveze voce i povrce.

~ ~JUdl predisponirani za alergijska oboljenja, treba da iskljuce senzl~~ln~ (osetlJlve) produkte u citavom periodu obnavljanja, posto kodUjlh I take 1ll0g11 da nastanu komplikaeije.

.• Posto do najveceg gubitka mase tela za vrerne gladovanja dolazi u p~'vlh 7-10 dana, gladovanje kod gojaznosti treba sprovoditi u 2-3 ciklusa: ?-IO dana gladovanje, 5-7 dana obuavljanje, zatirn ponovo .gladov~nJe 7-:-vlO dana. Duzi ~-okov~ gla?ovan~a nisu efikasni. Najbolji rezul~atl postizu se.l1p~avo pn takvirn ciklusnim gladovanjima sa nakuadnim regulacionun jednodnevnim gladovaojima jednorn nedeljno i zabr~~10m UZlillan) a ~rane posle 18-:-: 1_9 ca~o:,a. Za bolesno ugojene ljude u pel.~odu obuavljnnja treba smanjrti kclicinu preporucenih proizvoda 1)f1bll2no za '20-30%.

Duiina giadovanja. kod oboljenja od taka prema

metodu L. Strogata. .

Kako.navodi L. ~b'?gat, lll~tod sprovodenja gladovanju pri lecenju od raka bitno ~e razlikuje od obicnog gladovanja.

GladovallJe prema Strogatu maze se sprovoditi samo pod kontrolorn leka.ra-onkolaga.

Velikll. paznj II Strogat poklanja psiholoskoj pripremi za gladovanj e.

Treba znatr, k~ze on, ?a pr~ apsolutno pravilnoj terapiji ne mogu nastati nikakve llegatlvae_p~_gtve I obavezno se mora poboljsati zdravlje . Ako se usled gla~ovm,)p javencke komplikacije, znaci da uisu postevaaa neka od pravila gladovanja,

. v Z~ v!'el1l~ gladovanja kategoricki se zahranjuju alkchclni napier, pusenje I uzunanje narkotika, sto moze pro uzrokova t'i kornatozno stanje.

Ako'p.o.cijeot ziv! sam, iz knee treba skloniti sve produkte. Ako zivi u porodici - potruditi se cia ne bude u kuci u vreme kada porodiea

89

b dui Tre-ba se ))riprerniti za to da, iako u .nekirn periodirna oseca]

@ e uje. , ." umitno o I u

1 di slabi rnisli 0 hrani IlUS neurm 1)0 opsec aJ ' koi bi c

g a I, 'w~me ladovaJ)ja covek ima rnncgo vreme~la'oJ.~ J~ 0 1 no

b~a ...' 'egmanj'e J' eh i stalno J' eo. Treba unaprcd isplanirati kako da

gUlo na pIIJ?l " '

se to vrerne ispum. '.. d tr ". .

Stro at istice potrebu za pretho~orr~ pn_premom .. 0 s .m1Jlv,:m~e

1cameojagiz organa kej i se ciste, izbacLVanJ e ghS~L~. Ova] autoi pl~d~1.Ze dijetu za ra:zrnekSavanje kamenja. Nataste pOpltl sok o~ )crrt:a:~ Jo~eljno u kOillbinaciji sa sokollluod cve~le.~u odL1.o~ul .. :: e~ 1 , iti 1 eke . abuke krastavcc, celer, persun, greJpfl ut, obarenu s~uga[epu. P d m ~ soko~a' lirnunov jabukov, od crvene cvekle, smesu sokova 0, ~unog. ',k'l' lr"ast'av"'ca (10 . 3 . 3) Kllvati cveklu, ukuvavajuci sargarepe eve e I 1\..0, ,( .. , ..' ' ., .'

vod~ SkOl:O do stanja sirupa l to uzimati nekoliko p~lta d:1evnf: Pitt VI~~C ca' sa secerom (ako ne bolujete od dijabetesa). UZ1t:?atl ~us mo~o II J~ st~ je moguce vise (za to vrerne ne)Ji~j. v?du). Uzimati purgative, all

sarno prirodne. Jednorn dnevno se kltsh[~tl. . tk_-".

AI< od'ednom pocnemo cia se debljam~.uzroke treba 0 nti PI~

kLlrel~dov~'1n' a, najpre da bi se utvrdilo ?ft 111Je prouzro~oval1o neno~maln~nl fllnk~ijom, stitaste zlezde, Jer Je u tom slucaju gladovanJe

kontraindikativno. . d v' . v

Kura gladovanja pri oboUe,l~jLl ,?d raka .treba~a s~ PIO lIZ I JO~

nekoliko dana pcsle potpuuog CISCel1JU orgalllZ~1<1. E:: PJ,a~~lu, do a1~i~ punog ciscenjn orgauizma dolazi :~ 45 dana, all L~oz.e~lt~ I. ~e~n( ,., ._ odstu° ania od tog roka. Opsta duzina tJ.'uJaL:JU hue tre .. 41 a u e UUJ

. . 1'5 OJ Ii vise od 55 dana. Produzavanje gladovaoJ<l.do 55 dana ne

manje , a t De . v' . b I.. 80 90 dana U oredstavli a 0 JE1SI10St, jer covek ~l?Ze da z~v) ez lU·~ne .. - ".~' (

I ri meua ~ecig broj a klistira, ~(oJ I .~z orgamzma odsn auj ~lJ u sve toksine,

p. stiti or anizarn od infekcije trulirn IJroduktLmn lUzmen.e.

slgm'L1o S II Olg'-' . .'. . .... . b " b 1·-

Istovremeno potpuno cIsceLlJe or~a~IZ1?Ja I\lJ~.potl e no ~V,lll~ ~~~ e

nicima. Za gladovanje veliki znaca] ImaJu duzll1,a bolesti I. l~' ~IJ

organizma. Neki bolesnici tesko podl~ose dugotrajno gl~d~'kanb: ~ks~ n'jma se mora umesto jedoog (lugotrajuog spro,,:odlh.~eo I. 0 .a 1

{adovanja. Ali to je los.ija vmijanta, posto se naJstan~! talozl (naslagel ~;-daze u dnbini organizma i izbacuju se sumo posledL1J Ih dana, pooeka

posle cetrdeset petog dana. , , " d di. Gladovanje se ne SI}1e prebd~tt pre ~rel11enn, poSto se otpa po. ti

gnllt iz dubine organizma, uslucaJu preklda gladovan~\I?ec~tZ~a~laV;ju iz organ izma i postace odlicl;u hrana za kaneero~ene, e IJ e, da V~s;td0 treba prishlpiti sarno u slucuJu ako srno uhedelll da cerno ga 0

kraja. , kl'" d 'no b.o stb je

Ne sme se ogranlcavati srun~ lJaje?no l.sttr<Ulje nev. " '1

to slucaJ' pri obicl10l11 gl,adovanjll. Pn leceoJu ra~~ dol~zl do v~h(O.g

, . " , " . k' . bit· tl sto Je 111ogUl,;e pre.

lu,coup 1 Lla.gOl:t111avauja toks~na OJe tIe a o( s Janl , c e da iziazi

Klistire treba raditi po oekohko pnta uzastopce, dok ne po D ,.

Gista vodn.

90

Ne smeju se upotrebljavati sredstva protiv povracauja. Naprotiv, treba pokusati da se izazove povracanje,

Cesto se javlja potreba, uarocito kod raka, lokalizovanog u probavnom traktu, da se za ciscenje organizma uradi holecistostomija. Ukoliko uema mogucnosti za holecistostomiju takvo lecenje je povezano sa velikim rizikom, narocito kod raka creva: tumor moze da zatvori prolaz kroz crevai bolesnik urnire od nagomilavanja toksiua, koji se raznose krvlju. Na kraju kure gladovanja bolesnik deluje veoma iscrpljeno, ali se toga ne treba plasiti, Obicno ljlldi koji okruzuju bolesnika, rodbina i drugovi, strahuju od takve iscrpljenosti i insistiraju da se glndovanje prekine pre zavrsetka kure, Ako se bolesnik povede za takvim savetima, rak ce ostati u l~eLl111.

Lecenje gladovanjem, kao nijedan drugi metod, nonnalizuje funkcioualno stanje orgauizma: unistava razne patogene pojave u svim organima, obnavlja krv, cisti krvne sudove i ceo organizam, to jest unistava uzrocnike koji su prouzrokovali maligne izoblieenje celija. Lajnus Poling, koristeci vitamin Cza leceuje raka, ukazuje na to da je glavno dejstvo tog vitamina u jacanju imunog sistema. Nista rnanje efikasno od vitamina C uije ui gladovanje, koje jaca imuui sistem. Zapazeno je da tokorn gladovanja covek skoro nikada ne oboljeva, narocito od infektivnih bolesti, 11 ako se to i dogodi bolest veorna brzo prolazi i lako se podnosi ..

Sasvirn suprotno se rnoze uociti pri tradicionalnorn Iecenju raka citostaticima i zracenjem koji razaraju imuui sistem .

Moze li se gia£iov(l1lje kombinovati sa tradicionalnim leiienjeni? Odgovor ua ovo pitanje zavisi od tcgasta uzimarno za osnovu lecenja, odnosno u koju vrstu lecenja vise verujerno. Ako svoj zivot poveravamo tradicioualuom lecenju, gladovanje donekle moze da produzi nus zivqt. U tom slucaju gladovanje treba primenjivati u pauzama izmedu terapija, posto za vreme tradicionalnog terapeutskog lecenja dolazi do velikog izdvajanja produkata raspada ceLija, n[[ koje se krv hal.apljivo usmerava, jer zbog gladovaoja ne dobija dovoljoo hrane, To moze prouzrokovati trovnnje orgallizm.a. Ako sprovodimo takvo k0111- binovallo I eceJ)j e ne 1l10zemo raCl1nati na normalizacij u flLJ1kcionisuIlju organizmai l1H jacnnje imullog sistema koji ce se sve vise narusavati sa svakom terapijoLU tradicionalnog lecenja. Bez gladovanja, u po):eael1ju sa cistom tradicionaloom terapijol1l, ne moze se ocekiv<ui da dliZe zivimo.

Ukoliko bolesnik daje prednost lecellju gladovi.'l.Ojem, primena tradicionall1e terapije., koja rnZfllsava 11on11a1no funkeionisanje oJ"ganizma i imuni sistem, svesce rezultate gladovaL1ja on ntllu.

To su bile @pste prepol'ulc-e, n SCl.da konkretnij eo terapij i gladovanj a. Uve.ee treba uraditi klistir najJ1)aJ~je sa 2 litm vode. Voda treba da h1!ldem.laka. Klistir t:reba raditi lezeci na levoni boku ili ($etvol'@l1loske

91

(nukoleoima i na laktovirna). Naglavak trebapodmazati va:z:~~inO[~l',~ri :n-vom klistiranjn sva voda .n,eee Uel, U debe~o crevo a ~ko 11I7t .. i ne 1~~1.de tz creva klistir treba pouovitr. Svaki sledeci pu~ voda ce bt?lJe, ulaziti. .

Posle oslobadanja creva treba uzeti purgativ. ,~o, cit? jutra ne bude

stolice, sto se desava vrlo retko, l~jl(tro treba u~'adltl kllstlr... ..' .

Tokom citave kure gladovanJa obavezuo Jednom dnevno (najbolje

uvece) treba vrsiti klistiranje"s till? ?a unese~no svu vodu. Posle Ull,O~ seujavode ispn~iti, se na l~~a 1 podici Doge UVIS 10-20 puta, a potom lei

u toalet. Purgative izostavrti. , ' .'

Ako posle klisti~'a izlaz~ veo~11~ rnnogo ekskt:~n~euta, tim bolje, a ako stolica ima neobicnu boju, klistir treba ponavljati sve dok ne pocne

da izlazi cista veda. .' '

Pouekad se moze javiti gadenje (rnuka), ali do povrae~oJa Obl.C110 ~~

dolazi, To De treba da nas brine. Ako dode, do povracanja, ne treba g<l sprec.avati. Ali, ako se pojavi .kJ:v? g~ad_ov.anJe tr~ba prekiuuti.

Tokom citave hue gladovallJa J~zJk Je p~~wen ~ll:~OL~l naslagom.

Uoci cetrdeset petog dana glado~aDp ?IJ pocinje da se Clstl a zatim u~ njemu obicno ostaje jedna mrlja, ,koj<l. 1)est~Je s.alTI~ peale potpUl1og ciscenj a organizma.Poneknd ta 111rlJ avDe,l1CstaJ ~ III e~udeset ]~etog dflna~ sto znaCi da su sell orgaUlzull! zadrzal.1 ostaci .. ~eclStoce. Treba cekah dok ani ne izadu - to sn najstarije i llajotrovlllJ,e l_1as lagev' Kada mrlja uestaue i jezik postaue cist i roziknst - gladovfloJe Je zavrsel~o,

Osim cistogjezika, pokazntelji zavrsetka kure gl~dovanJ~ su, .. '

• odsustvo bile kakvih pareica ekskrementa u vodi posle klistu anJ a,

• odsustvo neprijatllog mirisa iz usta,

• .,vucji" apetit, . ' , .. . ... , .

Za vreme kure gladovaap treba pl~1 sarno vodu. Dnevuo 1-3 puta ~~

vodu se moze dcdati po pola cajne ~<~s'ke l1:eda, all same ako ne postoji

dijabetes. N~jbolje je p~~i izvorskL~ It,. otoplJeml~~du., " '. .

Aka covel< ima dlpbetes .klistir treba raditi najmanje dva puta

dnevno i ni u k0111' suicaju ne koristiti med., ", .

Treba rnnogo hodati po sveze?1 vazduhu, all ne trcati. ~l~m se toplo

odevati, jer se za vreme glado~aDJa temperatura teI~~ma~JLlJe, ,

Baviti se gimnastikom, all same Inkom, Ne raditi vezbe za snagu 1

ne ciniti nagle pokrete,. v' , .' kur

Ne raditi teske poslove. Lnkse poslove produzlh tokol11 cltave llle

gLadovanja. .

Ne iei brzo uz stepemce. , '.'? Spavati dovoljno (do 9 casova dnevllo). Moze se s_p~vat! diln~~ l-~

sata, ali se ne srne lehti po ceo da,n u kt:eve~u; treba vod,ltt ~ldlVllO ZIVOt.

KorisDo je raditi masaze. Pn m,n~u~~nJu treba VOdih laclLOCl 0 tome

cia se masiranje vrsi u SL~elU od perltel:IJe 'p:rema .~:eu .. " Y.' oseca'i.

Zn vrem~ gl,ncl,oval1Ja l1.10gU ,seyoJiLVI~l, l1epl,l.la~nt ~lt te~ki:ie Pouekad se JavlpJu SUll10rne nnsh 0 Stnltl, nruoclto zn vl~me kll .

92

obicno petog ili sedrnog dana gladcvanja. U tOI11 slucaju ne treba prekidati gladovanje nego uraditi sledece:

1. Popiti casu tople vode u koju smo dodali kasiku meda.

, 2. Ako se stanje ne poboljsa, uraditi klistir, cak i dva. Treba 'Coati, da je kod nekih bolesnika organizam veorna zagaden velikim kolicinama konzumiranih lekova, Kada se ta zagadenja otvore, oua dospevaju u krv i truju je zbog cegn se bolesnik oseca lose. U takvim slucajevima treba pojacane cistiti creva; pouekad se mora uraditi od 5 do 6 klistira dok ne pocne da izlazi Cista voda,

3. Posleizvesuog vremena mogu se javiti dugotrajni, ali ne jaki bolovi unutar organizrna lIS led sleganj a organa zbog j akog mrsavljenja.

Toga se ne treba bojati, nece naneti nikakvu stetu. .

Tokom prve nedelje gladovanja mogu se pojacati simptomi oboljenja, od kojih bclesnik pati. To je uorrnalna pojava, i ne treba misliti da se bolest pogorsava.

Po zavrsetku gladovanja treba obnoviti ishranu sledecirn redosledorn:

Prvi dan: pola ~ase soka od pcmorandze (poruesanog uapola sa izvorskorn vodom), 3 puta dnevno. Sok rnoramo iscediti iz pomorandze, a ne da kupujerno gotove proizvode. Vodn sa medom treba piti svakoga dana tokorn obnavljanja, Ako covek irna dijabetes, med se moze uzimati samo ako oticu noge i ne vise od lcajne kasike dnevno .

Drugi dan: pola case cistog sob. od pornorandze, 3 puta duevno. Treci dan: tOk0111 dana 2 pune ~ase soka ad pornoraudze i 1-2 case jabukovog sob.

Cetvrti dan: vocni pire (od jabuke, sljiva, breskvi i drugog voca=-

bez secera), 3 puta dnevno, sok piti po zelji.

Peti dan: prethodnorn duevuom obrokn dodati obareno voce. Sesti dan: dodaje se obareno povrce.

Sedmi dan: dodaje se pire krompir i sveze voce, Osmi dan: dodaje se heljdina kasa sa mnslacem,

Deveti dan: dodaje se kefir j razlicite kase na vodi; moze i malo maslaca,

Deseti dan: dodati mleko i rnladi kravlji sir,

Jedanaesti dan: dodati kokosju supu sa skiuutom masoocol1l i d0bro skuvanom prekrupom (ovsena, odjecma i griza), ruogu se·dodati

krompir, sru·garepa i luk. Meso jesti samo belo. ,

Dvanaesti dan: sci, borse, snpa od povrea, mgll od povn':a. Klistire produziti jedllOl1l dnevno sve dok se stoliea SUllil.a ne regulise, a ona se normaiizuje vee kroz Ilekoliko dana,

Tokom 6tavog perioda obuavljanja sa koristiti U oll'jmanjim kolic:inama, u prvih dalmje potpuuo isldju~jti.

93

Moze se javiti oticanje nogu. Ako se to dogodi treba povecati upotrebu meda i potpuno iskljuciti so SVe dok o.toci ne nestanu, .

Ako otoci ue pro laze, treba ponovo provesh. kratko .gl~dovanJe dok ne nestanu. Za to je obicno potrebno gladovanje u trajanju od 2 do 3 dana.

Treba znati uzroke mogucih odstupanja od normalne ~e gl?-do~ vanja. Tako, na primer, j ednog od d~.lla gladova~1~ a moze .~e izbacivati tamna masa, cesto sa zutozele110111111Junsom 1 rnmsom kOJI,P0dseca.na trulez. To Sl1 zastarele naslage koje trule vise godina ili cak v~~e desetina godina .. Za to vreme pacijent se oseca veorna lose .. Uz to plas., ga lZf?led tih masa. Slabo stanje i strah izazivaju zelju da se gladovaoJ~ pre~(lne. To ni u 1<0111 slueaj II ue treba ciniti. Raskidana trula masa nil taJ nal':lL1.ce lakse dospeti u krv. To je i razlog sto se tovek lo~e osec~. U ta~I1Il slucajevirna klistire treba ni?iti ~-3 putn ?uevno, pn cemu ih svaki put

ponavljati dok ne pocne da JZlaZI skoro cista v.oda. . . .

Ako pacijent iz bilo kojih razloga odluci da gladovanje prekine, treba imati u vidu sledece.

Prvih dana stanje pacijenta ce biti ve?mi1 lose jer jeraskidana masa napunila creva odakle krv llzi.11la h~'anlJlve l:l~terlJe, I, naravno, produkte te trulezi, Retju, krv se IspunJ~lva toksIJ11ma.},bog t~ga odmah treba uraditi klistire. Posto se dec t1111111 naslaga talozi Ll crevima i tarno ostaje do sledeceg gladovaujn, one ce P~'ollzrokovati patogeue pojav~, ali u manjem stepenu, 11 ego pre gladovau)ll. Ak:o~e za 2 de: 3 dana stan.le ne poboljsa, treceg dana mora se _uzeh purgativ. A1(Q Je gl~~ovanJe trajalo vise od nedelju dana, orgamzam trebapotpuuo obnoviti premH

vee uavedeuirn preporukama. . . .

Desava se da covek posle prevrernenog prekida kure g:a~ovaJ]Ja potpuno izgubi apetit, To je sirnptom da su creva puna trule~l11h musa koje su izasle iz svojih "skravista", a zbog prevremenog prekida glade-

vanja nisu odstralljelle.. " ...

Bolesuik koji se izlecio od raka mozesacuvnti predispozicije za tu bolest, sto zahteva da se pridrzava sledecih pr~filakticnjh _n~e:ra: . .

, 1. Hrnniti se prvenstveno biljnim produ.kt,ma: Ogranlcltl. upe:u .. e.b~ mesa, umesto mlecnih prednost dati kiselo-m lecnirn produktima ill JOS

bolje - postati vegetarijanacl ....

2. Po zavrsetku gladovanja, prelazeci nn bdJI1Ll ishranu, treba se

hraniti produktima koji se gaje bez bem.i~alija. ~. '.

Prilikom giadovanja ne smemo biti okruzeni negatrvnorn energijom, ne treba se zallti i racunati koliko je j?~ c~ova ostalo ~ase lU'UciJ11o. Pri takvolll pristupu terapij a nec':e danetl kanst, vee S.UlIlO stetu.

Potrndimo se da blldemo radosni i da razmisljamo 0 tom.e kako ce bit; dobro nnsem orgunizmu i, svakako, ?nl1l<l. A ~a nas ~le b~ opsedale zle i rllzllemisli bnvimo se nekim domacllu POSIOVlluu-llua lh uvek Ull pretek i uspesllo odvlace pazojut

94

95

CISCEN.1E POSTOM

. Post je II OV01U ili ouorn obliku prisutar. u SViLB religijama u svetu, To Je vazan period u zivon; vernika, vrerne kada covek treba da oeistl i

svoj duh i svoje telo, .

Pristnlica netradicionalne ishrane G. Satalova u svojoj knjizi Formula zdravlja i dugovecnosti preporucuje strogo pridrzavanje postova k~o sasta.vllog. de~a takozvane tipske ishrane - vegetarijalJstva sa elementima uzunanja Strove hrane i odvojeneishrane.

Hri~c':allsJ~i po.stovi mogu .b!!i i ~trogi (potpuuo glad_ovanje, vidi p~~lavJJe "Tn nacina g~~dovan)a ), ail apsol~'~no glado.~anJ~ ne spada u hllsean:~e postove, Hnscallski I?ost moze biti bez koriscenja svih pl'Odukata ZlVOtl.ll)sk?g porekla, to Jest sa upotreborn biljne hrane, koja je podvrg.nut~ ili nlJe. podvrgnuta kulinarskoj obradi. Pojedilli postovi dozvolJavllJU da se jede riba (sveza iIi smrznuta) ili riblji proizvodi,

Post u pravoslavtjn

. . U pravosl~vOotn hriscallstvll, za razliku od protestanskog i katolickog, postovi tJ:~u po pola godine, a veci deo dana posta ukljucl:ue samo uznnanje biljne hrane.

Postovi pravosIavne crkve dele se lJ.<1 visednevne i jednodnevne. Vi~~~ln.evni posto~j- Bozicni (Filipov), Veliki, Petrov i Uspenski. '" . B?ZlCIll P?S! ~ traje O? 28. noverubra do 6. januara. Strogo pridrzavanje se pojacava od 2. januara.

Veliki post poc:!nje .~. ponedeUak sledeceg dana po zavrsetku Poklada (bele nedelje) I traje sedam nedelja, Zavrsava se Ll subotu uoei Vaskrsa, Bele poklade- nedelja pred Veliki post, kada semoze jesti sve, OSJIll mesa .

. Strege se trebapridrzavati posta uarocito prve i poslednje nedelje Velikog posta. Mnogi veruici se upravo tih dana podvrgavaju apselutnom gladovanju, neki ne jedu hranu od jednog do tri dana, ali plju vcdu. Za vreme Vellkogpostariba se maze jesti naBlagovesti ina Cveti (Cvetna nedelja).

Petro!) post pocinje u prvi ponedeljak posle Duhova (50 dana posle Vaskrsa) I zavrsava se 11. jula,

Uspenski post je od 14. do 27. avgusta, Po strogosti je priblizan Vel!ko!lil postu. Sl.abi subotcrn ,i uedeljoni, i 19. avgusta, ua dan PreobrazenJa GospodlJJeg.

. ·Je{lflodn.~vnipostovi. Svaka sreda i petak t@kom~itav:e godime, 0311U ~. nede)Jl p0s1e Vaskrsa, 11 ,nedelji Peciesetll.ice, svetoj j'pokladnoj tledeIJl ..

~~[igio~IJi postovi p@dsti~u lle sumo fizi~ko ~iscenje organizma vee 1 CI15CenJe blopolja ~oveka. Covek koji je smirio svoj ap~tit, I<!Clj.i 110

ada u iskusenjevziv] strpljivo j smireno, duhovno se cisti, U davna

p t, • , . '.' . d." d I

vremena hriscanski post Je predvidao potpuno ? nCtU1Je ~ :I'l:lL1ve on

nekoliko nedelja (oko cetrdeset dana). To su gr~I1I<:111 r?kovl fiz!Ol~s~og gladovanja. Pre dV,e hiljade ~odina Isus Hrist~e llbed~vao sve kOJ~,ze~e cia se izlece, da ociste orgnnizam od grehova I bolesti postern. Hrist je govorio da andeli vazduha, 'lode j sunceve svetlosti pomazu covekn da seocisti.

Filozofija hriscanskog posta aktuelna je. i danas. U ,pravosJ~~no1l1 crkvenom kalendaru oko 200 dana je namenjeno postovnua, a.nJI~ov? pridrzavanje je obaveza svih veruika, osim bolesnika, slabih ljudi, trudnih zena i dece.

Post u rllzlicitim religijama

Pravila uzdrzavanja od hraue ili od nekoliko vrsta hrane, to jest postova, pridrzavaju se advelltisti, sed~10g davn~ ('pr?test~~~ska sekta hriscanstva), sekta hristovernika (isposnika), diajnisti (rellg.LJ~, na~t~IR u VI veku pre nove ere l! Indij i), budisti - prvenstveno mouas., tI~dwStl ~ uglavnorn zreci (brahmani), Drustvo svesti Krisne (kl'isllaitt) I rnuogr

drugi. . . ",.,.. . .

Odnos prerna produktima u raznun religijama Je ~.UZbClt. luduizam

zabranjuje upotrebu govedine u hrani, krava se,ko~ I1Jlh sl,n~tra svetom zivotinj om. Judeji (Jevrej i) i DlL1slima~1i kategoricki Zfl?ran)lIJll upO?:ebll svinjskcg mesa, Budisti jedu go~ed~nu,. ov~etl~~~, nb:n ,I dr~gc Zl~Otinjske produkte (ovde se ue govon e IJud1JllU IZ visih rel IglOz11Ib kasti).

Postovi II judizmu. - U judejskoj Jelil:?iji posnilll.dani,m~ ~e SlU?-traju dani koji se nalaze pod ZllakOll~ z~losb povodom jednih III drugih

istorijskih dogadaja i kao zuak pokajanja, '.' ,

Dauima pokajanja smatraju se pa!~ k{l{~isa .. ~~~ SpOllllJ:Ja11ja blJ~kih, 0 eijem tacnom datumu ~~:Jltl llJlh~Vl ~aJbhzI ~1e zl1.aJL1. P~svt. J~ ustanovlj ell kao porneu na m 1110110 pogllll~bh J~vreJa k~J e su fasisti pobili tokorn Drugog svetskog rata, Post poe Il~Je Uj utro! traje do uvece.

Dan katastrofe, Jom-ga-Soa - vrernenski Je podesen dnnu ustauka

Jevreja Ll uernackorn getu 1943. godine, V" .•

Siva-Asar - jedan od posteva posvecen rusenju .~erusalllTIa. " Tisabe-av - najstrozi post, nastao u zuak secanja na~raged'J u rusenja hramova u Jerusalimu u 70. godini nove ere. U uajblize dane tom postu zabranjeno je jesti meso i piti vine. Tnjpost pocinje u~ece.

Jom-Kinur - najstrozi od svih postova ~ pada l~ se~ml dan posle Nove godine. Tada se zabranjuje upotreba hrane. I pica (apsolutno gladovanje) od uvece do uvece sledeceg dana (do po~av~ prvez~~z~e I~~ nebu), Pre pocetka Jom-Kinura treba se dobro .najesti (zaaititi) I pit! mnogo teenosti,

96

Datu 111 i. postova u judizmu odrcdeni Sll prerna lunarnorn kalendaru pa se prema tome rnenjaju svake godine.

P,ost U isfamu. - U islarnu je post jednu od obavezuih naredbi (pr~plsa)_ On se sastoji u potp?DOm uzdrzavanju za vreme svetlog pellod.a da~a O? hr~ll;te, vcde, bilo kakvih napitaka, pusenja duvana, kupm,\ja" UdIS<1LlJa nnnsa, zabave itd. Sa nastupanjem mraka sve zabrane se ukJd<lJ~L ?d pO,sta se oslobac~ajl~ oni koji ga se iz bilo kojih razloga ue mogu pridrzavati .(rat, zarobljen~s~vo~ bolest itd.), koji ne mcgu cia ~dg<;)VaraJ L1 za sV~Je post:L~~ke, (psihick] oboleli ljudi), kao i suvjse stari ljudi, ~eca, trudnice, dOJlIJe 1 zene za vreme menstruacije. Islam ne doz~oIJ~va pnstl1p~l1)e p,?stu onil~1a koji se nisu ocistili posle skrnavljenja (prestupnici). PndrzavalJJe posta je za muslimana cast.

Za sve rnuslimane je obavezan post tokommeseca ramazana, Ramaz.an - 9. mesec lilUsliU?anskog lunamog kalendara. Svake godine d~turul rmna~ana. s~ pomeraju. ~a vr~1Ue m~n~aua da?.iu se za,branjuje bl~O kak~a hrana I pice a uvece izbor jela zaVJSJ od uacionalnih tradicija U ishrani.

97

CISCENJE CREV A

Princlpi i redosled ciscellja

U procesu cisceoja- sljaka koja se nalazi na jednorn mestLl- ne sme se rasprostirati po organizmu.

Ciscenje od sljake ue sme da dovede do samotrovanja organizrna ua racun povratne asirnilacije pri nepravilnom izbacivanju sljake. Sva ciscenja morajn se obaviti pri dobrom imunoloskom stnoju,

Ciscenje ne SOle cia opterecuje sisteme za izlucivanje u organizrnu. U prvom redu izbacuje se sljaka koja moze da se izbaci, ada se ne

narusi njena kompaktuest i fizlcko-hemijsko stauje.

Nnjcellshodniji j e sledeci redosledcisceuja:

• ciscenje debelog creva,

• ciscenje jetre i zucnog mehura,

• ciscenje bubrega,

• ciscenje krvi, Iimfe, tkivne tecnosti i sudova,

• ciscenje zglobova,

Energetski kanal debelog creva spada U Jang-sistem. On je najaktivniji ~d 5 do 7 casova ujutro, It pasivan je od 1.7 do 19 casova. Energetski kanal tankog creva spada takode u Jang-sistern. On je najaktivuij i ad 13 do 15 casova, a pasivan je od 1 do 3 oasa nocu.

Ciscenje treba poceti od creva. To je potrebno ueiuiti iz sledecih razloga. Uzimanje lekova unistava korisnu mikrofloru creva, naseljava je opasnim vrstama mikroflore, otporuirn na lekove i narocito na antibiotike, To rerneti razmenu materija i izaziva disbakteriozu, Od toga pOS~bllO strad,:j~l deca .. Uzrok - odvajanje od majke pri rcdenju, lisavaoJe bebe majcinog mleka. Zato za ciscelJje creva treba primenjivati ne same specijalne terapije, vee se pridrzavati racionalne ishrane, odstranivsi prethodno dis bakteriozu ..

Za vreme ciscel1ja treba se hraniti belanceviuastim produktima (meso, riba, jaja, buljoni, orasi, razna semena, bob, gljive), koji se upotrebljavaju odvojeno od ugljenih hidrata (hleb i testenine, krompir, prekrupe, secer i med) sa razmakom od najmanje dva sata, Navedeni produkti se mogu kombiuovati sa mastima, maslacem, kao j sa "z.ivim" pr?dlll<tima- povrcem i zeleni. lz dnevllog obroka se iskljllCUju mleko (nJegov kazeio se ne probavlja U organ iZl1J u), a privremeno i ostali mlecni. prodnkti.

98

Otldanjan.je. disba~<te~·ioze .. - Tokol1~ n~delje~dve dana ujutro 011- taste na I sa~ P' e ~~Ia pOJes~1 (bez ~ce.ga) rezanj cesl1Juka i rezlll!~ uvece-> 2 s.nta p~:>Sle~ela. S!~11pt0l11 lzl.ecel~aJe p!~estal1ak nadirnanjazeLuca posle uZlLn.,n.oJ~ h~ane_ Proces vrenJa ~ zeludacno-crevnom traktu prestaje,

C.ls.cenje creva, borbu sa disbakteriozom i odvojenu ishranu treba poc~tl lsto.vremeno. Dok ci~!ite ~~'~va~ imaj~e .~a umu ~a je dubre H crev~ ?:In pIon~rokoval~. atn_>fiJ U l:l1lS1Ca ~revll 1 l1J ihovu mlitavost, to jest atol)lJ_Ll. Da bi d,efekaClja bila prirodua ! redovna, treba u dnevni obrck uv~stt kase:.cml 1~leb ,i dmt"?9. z~'nevlje, I:J~klLlje i l1Jl1ogo svet~g pow·ca. On~ ce va~ll1: Cl.eV11I111 111.1S1Ctma vratrti snagu, a sluzokozi fermentaclOno~asl~ll~l~clonu. sposobnost. Purgativna sredstva treba uzimati sarno u kraj OJ OJ nuzdi, posto ona suse sluzokozu creva i prouzrokuju naprsnuca.

v ~ogi istrazi,vaci i lekari predlazu d,~ se cyeva ciste zajeduo sa celim ~eludacl1o-crevL1lm traktorn (ZCT). Duzina ZCT dostize 1 G metara. To Je cev sa jednostranim kretanjern hraue, podeljena ua pet delova, Svaki deo ?~vaja se od drugog venti 10m - sfiukterorn. U normalnorn stanju svi ventili treba da su zntvoreni. Pri kretanju Luane ventili se otvaraju,

N. Sern] OIH!Va preclla~e takvu opis~nl semu rada zeiudacno-crevuog trakta. U osn~~l m?u vel1t!~a~sfiJ1l~teraJ_e nekoliko principa. . ~ 1. Nadrazl\UnJe ose.tlJlvl~ tkiva sfinktera hranom koja dospeva II ZCT - tako radi osnovm ventil. On odvaja jednjak od zeLuca i uvek se otvara, propustajuci manu u zeludac.

v2. ~.naliza bH~ne dobrog kvaliteta - kako je mana probavljenaI n~oze li se prel_1etl u .. slede~i "cell" - odeljak. Tako radi gornji deo pilorusnog ventila koji od~a.Ja zelu~.ac od d\anaest?paiacllo_g creva.

3. Provera n~?guC110stl evakuacije hrane iz gornjeg dela ZCT Ll donji de~ (ako p~stOJI slobodll~ zapJ:'el~ina i .1lko j~ fermentacioui aparat spremnn za lad). Tako fad! drug! pilorusui veutil ..

. ,,4. Kv~litetoa anali~a hraue sa.n.al<l1ad~im izdvajanjem odgovara~uc!~ reaktiva= tako fad! Faterova sisrca, koja dostavlja reaktive od jetre 1 guster~c.e (pankr~~sa) ne samo u dvanaestopalacno crevo, vee i Jl krv (unutrasuja sekrecija, prouzrokovana karakterorn hrane koja se probavlja).

5. Merenje pritiska- kada pritisak dostigne odredenu velicinu ventil se otvara. Take rad~ .ventili koji zatvarajuulaz iz dvanaestopalaenog creva u tanka creve lIZ, tankog u debelo creve,

. Za ispiranje creva treba upotrebljavati snrno vodu lLZ dedavaoje pnrodnog organskog zakiseljavajueeg agcusa - soka ad linruna jli jabukovog sirc~ta i drugih. Ne smeju se koristiti mineralne vode. PrQmena alkalno-kiselog po kazatelj a 11a racunmineralne vode neizbezao 61$ ~rol~leniti taj. 'po~azate1j ll. krvi i prOl_LZrokovuti opste sistemsleo ob@]jel1Je~ sa kOJLn1 Je tesko lzaci oa kraj, tim vise, sto ta oboljei:1ja me s'l~adllJu u nudleZllost gastroenterologa.

6. Drngi dec ventila U SVOll1 radu potcinjava se fenornenalnoj svesti.

Ona se otvara ako je covek svesno procenio mesto za izbacivanje otpada hraue i pripreruio se za tu mauipulaciju,

Pri uzirnauju lekova - spazmolitika, analgetika i narkctika veuti li gube svojstvo normalue iuervacij e, to jest ostaju otvoren i! Hrana se prenosi iz jednog u drugi deo bez kon1:role, dolazi u debelo creve, dehidrira i talozi se u cvrstim slojevirna na zidovima asimilacionog sistema debelog creva,

Metod rada pri klistiran] u

'Najrasprostranjeniji nacin ciscenja creva su klistiri.

Za klistirauje.je potrebno Esmarhovo lonee, iLi kornbinovani terrno'for, i li velika strcaljka (pribor za ispiranje). Mnogi lekari smatraju da se strcaIjka ne sme koristiti za klistiranje,

Pri klistiranju se zauzimaju razliciti polozaji: lezeci na levom iii desnorn boku sa skupljenim koleuima uz stomnk; cuceci; stojecinngnemo se napred i cslouimo se dlanovima ua koleua; klececi - 041 kolenima sa osloucem na laktove 111.kU; lezec':i - 11a ledima.

Esrnarhovo Ionce se moze obesiti, tj. rnoze se podici i spustati po potrebi.

Za klistiuwe treba uziuiati svezu o,dstojanll l.ti pr~kuval1u (sobna temperatura 18 C) vodu. Takva veda pojacava peristaltiku creva.

U vodu je pozeljno dodati sok od sveze cvekle (]-2 supene kasike na litar vade), malo zakiseliti Iimunskom kisel inorn ili sircetom (l supenn kasika) iIi bilo kojorn kolicinom vlastitog uriua (mokrace). Najpovoljnije vreme za prociscnvajuei klistir je 5-7 casova ujutro, 20-21 Cas uvece. Pre ove terapije pozeljuoje uarnazati naglavak branljivorn kremorn, vazelinoru iLi maslacem, ispustiti vazduh iz cevi, podizuci i spustajuci unglavak u odnosu ua lonce, sacekati da potece veda i zavrnuti slavinu. Za klistirauje treba pripremiti udobuo mesto i voditi raeuna 0 tome da gumeno crevo ne bude zategnuto kada budemo u vodi Ii naglavak za klistiranje u anus. Za tLL terapiju treba pripremif musernu ili pol ietilensku fol ij u. Po lozaj za vrerne terapije=-na kolenirna i laktovima - tacnije na jednorn lnktu, drugoru rukom treba pridrzavati i uvoditi naglavnk U <lilLIS, Naglavak treba uvoditi oprezno i polako, kako bi se izbegle povrede (nnrocito ako postoje bemoroidi). Stomak treba opustiti i ne napinjati se. Gumeno Clevo se maze uvoditi i bez naglavka, ali ce tad a voda brzo prodreti u creva. Terapiju raditi tako da se ne 1)0 Liv:amo. Stavivsi naglavak (i I i krnj gumenog creva), trebn ellergicno ustima otegnutil11 udisaj i rna uvlaci tj u sebe vazdub i l)ahatko ga .izdisati takode kroz usta (ako nam je neudobno llajboUe je disa~i !<.r0Z no~). Tl'eba uraditi sedam uvlacenja vazduba, a zat.inJ se malo Qdmoriti, Sto <tner-

100

101

gi<!ni)e uvlacj~o vazduh.brze ce ~e "uvllci" sva·voda. Ako SVa veda nii e usla 1 ako oS,e!Ullo J~k bol u orevima usled preokreta nj ihovog sadtza~ a treba zatvo~!~1 slavinu na gumenom .crevu iIi. rukorn stisniti gullle~o creve. POdlCI .se na noge, ne vadeei naglavak IZ anusa i izmasirati stom~~ pokretima ruku nagore, a zatim produziti terapiju. Potrebno je

ubaciti svu vodu! .

Kada u Ioncetu uestane vode, odstraniti naglavak i na anus staviti unapred pripremljen ulozak, Stegnuti nrisice anusa i potruditi se cia zadrzimo vodu najmanje 7 minuta. Bol u stornaku moze se . srniriti" gladenjern (milovanjem). Ako nam uspe treba hodati bar na kratko sa VOdOlU koju smo uneli.

Khsti,re treba raditi bez zurbe, ostavijajuci dovoljno vremena za takvu aktivnost.

Klistiraoj e j e uspelo ako po zavrsetku terapij e osetirno prazninu U ?tomaku i lakocu u telu. Ako osetimo da je mnogo vode ostalo i da ne lz1az.i,~eba ~odat!,. tj. naliti jos vode u lonce i po novo uraditi klistir, k~~ bl~mo izbacili s~e sto je ostalo u stornaku. Pozeljno je da pre klistiranja dode do prirodne defekacije (praznjenja creva), Ljudi koji ~m_aJu zatvor, u pocetku treba cia unesu pola Iitra vode, s tim daje odmah ispuste. To ce osloboditi pravo creve. Potom treba doliti vodu u Esmarhovo Ionce i uraditi klistir kao sto je opisano,

Kod zapetljaja i srastauja (athezije) na debelom crevu, treba uneti 2-3 puta po pola litra vode, a tek posle toga uneti odjednom 2 litra vod~,Ne tre,ba zaboraviti da creva treba ispirati sa 6 litara vode, mozda cak I sa 8 Iitara, sve dok se ne pojavi cista veda, Kod izraziteatonije creva, srastanj au mezenterijumu i jake zagadenosti, creva treba cisti ti sa prekidima, tj. povremeno se odrnarajuci.

. ;KcJt~traindikacije, - N~je pozeljno raditi klistiranje ako pacijenti imaju visoku temperaturu, Juku glavobolju, ako osecaju slabost, mucninu, n.ervozu zeluca, pri pogorsanju hronienih oboljenja, Zatim kod ~rc.amh i, bubreznih mana, hipertonije ill stepeua, nedavno prelezanog infarkta 'ili insulta, u postoperativnom toku, Pri oboljeoju.debelog creva, a kad. zeua pri ispadanju vagiue, U stanju premorenosti i stresa. Pri bolovima ~ stomaku, Kod zeua tokorn trudnoce i dojenja i u vrerne menstruacije.

<?i~Genje .treba.1?o~eti uajrauije dva dana po zavrsetku menstruacije i zavrsrti ga najkasnije dva dana prepocetka novog menstrualnog ciklusa. o nekim stmnpal1im pub IiI acijama prepofncuje se da se creva ispiraju Vl'!lC?I? vodom, ~j.da se rade vrucl klistiri. Ptaksa je pflkazala da VIllCl ldlst~n odgovaraJ,u samo zdravim Ijudima. Dill. koji imaju naprslil'le na ~revuua) "bel~oro,de koji krvare, maligne iIi benigne tUUlore, vmc klistir Je k~nt[aJndlko\lan (zabJ·anjen). Uz to raditi vruce klistire kod Uudi sa takvun bolestima - znnei, izazvati jake bolove. Takod'e treba zunti da vluci kli.stiri mogu da ispI'0'YocirajH p@vecanje arterijskogpriti.ska.

Vrnci klistiri mogu se primenjivati samo kao profilaksa: on primer, jednom nedeljuo ill pri kracoj profilaksi ciscenja, a~i. bez totalnog 6scellja orgauizrna. Nedelju dana svakodnevno, nedelju da~a svakog drugog dana, zatim .kr?Z ~va dana,~l.p0tom de.~oom nedeljno. Ternperatura vode za klistiranje rn~l"a bitt poduoslj Iva za ruke, ':,dn.osno takva da kada je probamo gornjom stranom nu~: ne osetlO~o zelju da ruku brzo izvucemo iz vode.U vodu se ne sme msta dodavati.

Vruee klistire je najbolje raditi bez naglavka, Kraj gumenog c~·~va treba namociti 11 posuo ulje, Zadrzavati .u s.ebi vodu dok s~ De J~\! jak nagon za pfaZnjenjem. Energicno ?la.slr~JuCl ~tol1'l~k treba "I.zbacltt .svu vodu, posto se vruca vodn lakse asimiluje utkiva zidova cre~~, a sa njom i sljaka. Terapija se moze sm~trati zavl:senOl11 kad,a ~e prilikorn ~~el:gicncg masiranja creva u crevirna ne cllJe klokotanje I "kreketanJe, g. kada su ereva potpuno ispraznjeua.

Osob.enosti odredivanja klistlra za dew

Prilikorn odredivanju klistira Zit decu treba upotrebJjav(~ti naglavak za klistirauje dece, koji pre svake upotrebe treba namaznti. ?re sprovodenja terapije dete treba postaviti ubi 10 koji udoban po~o,zaJ ue same za njega nego i za onog ko vIsi terapiju, Vodu treba unositi dok s~ ko~ deteta ne pojave prvi neprijatni osecaji, posle cef?a treba dobra stisnutt gumeno crevo, zatim pazljivo produZit.i unosenje vode sve ~?k dete moze da trpi. Posle toga dete mora da isprazni creva, a terapiju treba produziti, Kolicina vode koja se unosi mota da odgovara uzrastu. AJ<:o dete strpljivo podnosi klistire moze se unositi i vise vode, dole LZ Cleva

ne pocue da izlnzi cista voda., v., " . '. .'

U uzrastu od 3 do 6 godina u dete se moze uneti najvise litar 1 po

vode, za 6-godisllj e - 7 -godisuj e dete odgovara klistir sa 2 litra vode, za 9-godisnje - 14-godisnje dete 3--41itr'a.

Klistiri

Klistiran]e prema ntetodu N. Yokera

U 2 titra tople prokuvane vode (I. P. Neumivaldn i N. A. Semjonova preporucuju prohLadnll) do dati sUl?el1Ll~~sik:1 lil:mUJovog so~~ (iIi 4-6% jabukovog sirceta, iii sok ad bllo kO~lh .ktsehb plo~ova., III kiseo rasol od uk.iseLjel1og kupusa). N. Yakel' Je smal1ra() da Je ~lse0 Tastvor potreban Zit normalizaciju kiselo-aLkalne ravnotez.e cre~a..Jer.s~ trulezll.i procesi i prosesi vrenja odvijaju u s.lab.oal~al!~oJ sJ,"ecill1l ~~ldl suprotno mi.sljenje, CiScenje prema O . .!ehscjevoj). Sve to nr:tlrtl Ll

ESlllarho,":o lonce i.obesiti ga na visini o~ 1:5 metar. Sa creva skinuti nagla~~ 1 n~lUazatL ga maslacem, Zauz,eh kolensko-lakatni PQlozaj, ea straz,nJlcom iznad Iat?ena. Crevo \1Vest~ u debe~o c~'evo sto je moguce dublje na 25-50 centimetara u pocetku je dovoljno I 5-10 oentimetara. Disati ua usia, stornak mora da bude opusten, Terapiju je poseljno vrsiti posle defekacije: prve nedelje svakodnevno, druge nedelje svakog drugog dana, trece nedelje svakog treceg dana, cetvrte nedelje svakeg cetvrtog dana i pete nedelje jednorn nedeljno.

Posebna joga vezba moze pornoci fizicki pripremljenirn ljudima da duze zadrze vodu posle uvodenja tecuosti u creva, zahvaljujuci cemu ispiranje zeludacno-crevnog trakta postaje efikasnije. Ta vezba uaziva se uvlacenje stomaka ili uddijana bandha. Nju jogisti cene kao jednu od vezbi koja veoma povoljno utice ne samo na fizicki nego i na "psihicki razvoj coveka.

Stati pravo, noge rasiriti u sirim ramena, Duboko udahnuti, potom snazno izdahnuti, Zadrzati disanje, napregnuti stomacne misice i energicnim pokretima uvuci stomak tako da se ispod rebara stvori udubljenje. Staviti ruke na kukove, malo saviti 110ge i blago nagnuti trup napred, ne savijajuci se. Pri tome ce se dijafragma lako podici, Ostati u tom polozaju, zadrzavajuci disanje sto je moguce duze. Zatim se Ol)Ustiti, stati pravo i obnoviti disanje.

Poceti sa vezbama 1-2 pnta, postepeno dovesti broj vezbi do 7 puta, Za ispiranje creva dobra je popiti nekoliko casa zasoljene vode (sobna temperatura). Potorn nevedenu terapiju uraditi naizmenicno U stojecern, sedecem i lezecem polozaju ua Ievom boku, na ledima, na desnorn boku i ~uceci, sto omogucava dobro ispiranje vodom raznih delova probavnog trakta.

M. Platen je ukazivao ua to da razlicite kiseline, koje se sadrze Ll bokvici (Plantago major, P. media, P. lanceolata), ceutauriji (Centaurium erythraea), poljskorn rastavicn, pelinu ruzmarinu, koprivi, maslackuIrajducko] travi (kunici), kamilici, liscu od grozda, trolistu (Trifolium - vise vrsta)" i drugim travama, imaju asepticnodejstvo i da razaraju trulez otrova, koji se ualazi II debelorn crevu. Zato je odvare iz smesa tih trava preporueivao za "nalivanje creva",

Pri dospevanju vode u creva nije redak slucaj da se javljaju boLovi, sto je potpuno prirodno, buduCi da nagomilavullje eks.krernenfnih tna:sa defonn:ise polazaj crevu, naJlreze ojegeve zidovei izaziva neprija.tne osecaje. Posle oslobactanju debelag creva od gomile ekskrementa b61QVli prestaju, a terapija kListiranja postaje laka.

Dati cikhlS klisti,l;allja pozeljuo je tokOlll prve godine muditi 4 puta, a zatim jedn0111 goclisaje.

33 PJ'imedbll pxevodioca.

103

Sifonsko klistiral1je

Za uspeh ovog klistiranja neophodan je pomocnik, Za sifon~ko klistiranje treba pripremiti levak od pola do 2 litra, gun~e~,o ~revo duzI,ne 1-1,5 metar i precnika najmanje 1 centimetar, sa si.lvltlJl."lm gume~m naglavkom 20-30 centimetara, Naglavak nnmaza~ vazelmo,m, uv~stt u pravo creve na 20-30 cel:~il11et~r~, ~evak ~l:zabrod nagibom iznad nivca straznjice caveka kOJ I se 6s1l, I DaPUnlt~, ga elsto.1ll prokuvallo~ vodom, slabim rastvororn permauganata kalijuma (blpeJOln.ng~'I1~) I dvoprocentaim rastvorom hidrokarbonata natrjju111~. Lev~ POdl,Cl nil visinu od 50 centirnetara i tim tecnost dode do suzeuja, spustiti gaispod nivoa tela coveka koji lezi. Kada izlijemo sadrzaj, terapiju treba

nastaviti sve dok se n~ pojavi Cist~ voda. . . 0

Zajedno klistiranje potrebno Je 10-12 litara tecnosti (40-42 C).

Klistir(mje .\'11 emulsijom

Ptvi lutein. Priprerniti 2 case top log rastvora karnilice (1 s~lpenll kasiku suvih listova i cvetova kamilice zavariti sa 1 casom kljucale vode, estaviti do. odstoji 10-15 mll1ut~ i dob_ijeni. ekstrakt procediti). Umutiti 1 zumance, l1Z dodavanje 1 ca.Jl1e kasike hidrokarbonata natnjuma (sode bikarbona)". Pomesari rastvor kamilice, umuceno zumance

i 2 supene kasike glicerina jLi 'vazelina. , , . , '. .

Drugi naiiin. Jedno zumance UI1lUtl h so. 100 mililitara vazeliuske masti (ulja), dodati 1 cajnu kasiku vode i sve dobro prornesati u 2 ~as~ top log rastvora karnilice. Dobijenu ernulziju uneti II pravo. crevo 1'1'1 klistiranju, Zahvalj ujuci toj emulzij i do pruznj e~lj a ~re~a do Ct. ce, v~oma brzo. Takvi mikroklistiri pesebno se preporucuju teskim bolesuicima,

Klistiri sa urinotn (prema metoda G.MlIla/wva)

Urin ne samo da ispira debelo c.revo nego zbog vece koncentracije soli od one Ll plazrni krvi, no. racun osmoze "ispul11pavn" vodLl iz zidov,a debelog creva i. iz okolnog prostora, To dovodi ne same d? ,~otl~lseljavanja", vee i do otkidnuja taloga, ekskreme~tnog. kan~enJil I"IS~ pumpavanja" sluzi iz trbusne duplj~! Osirn to~a, unn?eJstvujC kao slani purgativ i, vise od toga, on je zasicen e.l1erglJ.om koja ga l1smer~va na izbacivanje iz organizma -toga nema m kod)~dn~ d.l1lge.tf:eno~tl:,

Uriu ima pH kiselu sredinu U ·kon.cent.raelJl k~Ja.Je najpovoljuija z.a sam organizam, jer je stvoren u tom Istom organlzl11u. Z~to ue p~stOJI opasnost od predoziranja - nekjmaje vise potreban, drugll'lJa maoJe.

34 Primedba pJ'evodioca,

104

Urin, najbolje ;1~~titj, ~e 1110ze oi~ta d~ nadrazi u organizlTI'tl, ta~nije on otklanja nadrazaj I leci ga! U W'lDU je voda, strukturirana saraiea organizmom. U njoj postoje vlastiti antiseptici, a hormoni vitamini mineralne materije i belancevine najbolj i su regeneratori sluz~koze biL~ kog dela organizrna.

Za klistiranje se moze upotrebljavati kako vlastiti, tako i min zdravih ljudi, uarocito dece istog pola. Ob~vezno u toplom .stanju, Njeg~va temperatura treba da bude veca za 3-5 Cod temperature tela, Urin koji se cuva vise dana, S111<1tra se sturim.j njega pre upotrebe treba prokuvati ohladiti do 40° C i tek tada koristiti. Debelo crevo se "opusta" od toplog:i spazmira od hladnog, zato ce u prvom slucaju tecnost dobra ulaziti u njega, au drugom nepotpuno.

Jos je efikasuije klistiraoje ukuvanim urinom, ali sa njirn treba postupati oprezno, jer veoma suazno pobuduje individualnu koustituciju vata.

Upozorenje, Lekar 0, 1. Jelisejeva ne preporucuje da se rade klistiri samo sa urinom, posto to moze da poveca kiselost. Urin, prerna njenom misljenju, treba razblaziti vodom,

Klistiranje ukuvanim urinom

Sakupiti urin od bilo kojib zdravih ljudi, vreme prikupljanja nije bitno. Potom 2 litra naliti u emaj liranu serpu (lonac] i bez poklopca kuvati dok ue ostane 500 mi lilitara. Takav uriu se naziva ukuvaui urin do cetvrtinu prvobitne zaprernine ("dilU'etik"). Ohladiti ga i LL toplom stauju primeniti za klistiranje .. Klistir sa ukuvanim urinorn je veoma efikasan i moze da izazove dopunsko c-iscenje cak i ako smo se prethodno ocistili prema metcdu Yokera.

Efikasuost njegovog dejstva G. P. Malahov tumaci sledecim faktorima,

. Voda.J.e potpuno drukcija, ona.,popru:ua ~Up~l' su~.:tkturu. O,staju naJotpOfnlJ l - "temperaturno otP01'111 teelll· kristali, kOJ I, prema istrazivauj ima naucnika, cine nas organizam neverovatno otpornim na sve vrste nepovoliuih uticaja.

KOllcentracija soli u takvom urinu moze se povecati za 600 puta! Na raoun takve neobicue konceutracije soli urin ne samo da ."is.isa:va"voclu iz, trbusne duplje, vee zahvaljujuci veorna gorkom ukusu sa zindY-a d~bel(i),g creva otkida polipe i sluz prirasluuz, nj ill. Na taj naciu snazno SV' stimulisu zidovidebelog creva, a peristaltika so pojavljuje sama ad sebe. Posle jednog-dva klistirauja nestaju gliste i stetni mikroorganizmi, ali se prl tome potreblJa mikroflora ne ostecuje, oeg0 se nOl'maliz"\ie.

Usled ten.Ili~ke obrade u takvom minu unistavaju se sve organske matel'.ije, ali sezato stvaraju nove - visokoak.'tivlle (biostiI11ulatori koji

10:5

uistl beial106Vi.nastQg porekla), koje clejstvt~j~; Ocl~11abvi. snazno ~]a.cit~v o:rgal'lizam, to J~st "p~'esuJe se z.ra~L1a ene~-glJa . koja lezl u .osn~vl ~lvotn. Rezultat tog dejstva je muogo jaci od dejstva hormoua, vitarmna 1 tome

slieno.

Od takvih klistira brze se normalizuj u pH faktor i mikro fl ora,

obnavlja se ne same sluzokoza cr.e~a, vee .i peris~altika,. Ieee se]~emoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis, helmintoza 1 nestaju parazrti.

Zbog velike "ispumpavajuce" sposobnosti u debelo crevo dosl~eva tecnost 1Z citave trbusne duplje, povlaeeci za sobom sluz. Dolazi do osl.o~adallja od p~toloske.sl';lZi (odkoJ,e se moze. osl.ob~dit~ samo dl~gotrey turn gladovanj ern), koja J e"z~sela u bu?rez~ma, p'Il1.~J easu, vL~ zidovima mokracnog mehura, polnih organa ltd. I gUSl njihovu Zlvott~u aktivnost. Oslobadajuci se sluzi svi ti organi se preporoduj u. Jacl1ju misici oko sinusa. Lucenje sluzi iz organizma i psihicke stege u predell: stomaka sujedan od glavnih faktora za stvaranje kile. Rasterecuju se SVI

sistemi Zli izlucivanje, narocito uosna duplja, .

Kontraindikaciie. ~ Pri jakorn osteceuju sluzokoze debelog creva, na primer, ked gnoj nog kolitisa, ukuvani .~['il1 ~e.u po~et~(u iza~ivati bol, kao od opekotina, Prethoduo trebauraditi klistir obicnim lU'1l10lTI. Bol ukazuje nn to da se sve sto je uepotrebno otkida, a ob~lelo mesto se zalecuje. Ubrzo se stvara novo, zdravo tk1VO 1 bol prolazi,

Trudnicama se strogo zabranjuje ~isceL1je clebelog creva pomocu diuretika (ukuvanog minaf.l. One ne treba da ciste ?ijetru. Zbcg veoma snazne stimulacije energije niz organizammoguc Je pobacaj,

Metod klisiiranja

Naliti 1-1 5 litar urina u Esmnrhovo lonee, obesiti ga na visinu ad 1,5 metar iZll~ld poda, Naglavak gurnenog cre~/~ L~amazati uljem i~~ vazelinorn. Stisnuti crevo kako tecuost De bi isticala (ako postoji slavina, treba j e zatvoriti). Zauzeti koleno-lakatuu POZ1:1,_uvesti naglavak u anus nn dubinu od priblizno 5 centirnetara. Otpustiti crevo (otvoriti slavinu)" i. postepeno ispustati tecnost.. . ..

Upozorenje. ~ Ako se u debelom crevu nalaze patoloske oaslagetl~ je crevo jako zapuseno ekskrernentnim karnenjern, tecnost ce se pn brzom unosenju izlivati II obrnutom smero iii ce uadimati tu main supljinu koja se nalazi ispred zaguseuja, izazivajuci belove. Da do toga ne bi doslo, ulivanje tecnosti treba kontrolisati a gumeno crevo na vrerne stegnuti prstima, .' .

Kadaje debelo crevo ocisceno, u njega. se slobodno jlako moze uliti

2 litra tecnosti za 30-40 sekundi.

35 Primedba prevodioca.

36, Primedba prevodioca ..

106

Slika 21 - Vezbe Ztl bol]« ispiranje dl1be/og CN!1IC1 posle ulivanja tcCrlO.I'ti 1I njeguo' It - kolen o-lakatna poza; b =horizontutn» poloiu]; c - sto] nu ramenima (SuI'I'tmg asana); t/- sto] nu ramenimu, noge i'zu gill lie (Pit/g)

Posle unosenja tecnosti treba leci OD. leda i podici straznj ieu. Zatim uraditi stoj na rarneuima iSarvang asana, ilipoza svde) iii zabacitinoge iza glave (poza pluget). U takvorn polozaju dobro je ostati 30~60 sekuudi (s1. 21).

Dopunski se moze uvlaciti stornak. 'Usled toga tecuost kroz silazni deo creva (kolondescendens) prodire U poprecni dec (kcloutransverzus), Bez zmbe leci na .leda i okrenuti se ua desni bok. Tecnost iz poprecnog dela debelcg creva dospeva u tesko dostupni uzlazni dee (kolonascendens] i dalje 11 slepo crevo. Takva tehnika omogucava da se celo debelo creve ravnoruerno ispere.

Klistiraoje je pozeljno raditi posle praznjenja debelog creva, ujutro l1i uvece. Drevni lekari su savetovali da se to radi od zalaska sunca do prvog sumraka, odnosno uvece.

Mirno odlezati na ledima iii desnornboku 5-15 minuta, ako uema jake nuzde, Zatim se podici i prosetati po kuei. Kada sej avi nuzda Foci u toalet; Prednost uriuskih klistira je u tome sto se. tecnost zadrzava Ll organizmu samo on01i1<0 koliko je potrebno. U pocetku se nuzda od

klistiranja javlja brze i jace, a sto su creva ~jstija dnze, .

Zajedno klistiranje treba uliti 2litra vode, a posleispustanja bolje je two ulivanje ponoviti jos 1-2 puta, a zatirn l:l!tacliti klistir sa urinem

107

(l-1,5litar). Takvo do~ira~1je je potre?IlO zato sto ce prva, 2-4 ljtr~ m~lo zaseljene ili blago zakiseljene vode Iimunovim sokom (jabukovim $11'cetom) isprati necistoce sarno iz polovine creva, apsolutuo ue diraj uci njegov uzlazui deo. Sarno 3-4 klistira sa urinom rnogu potpuuo da napune SVLl suplj inn debelog creva i da deluj Ll isceliteljski, Uliti 2 Iitra zakiseljenje vode, a zatim je ispustiti. Ako je voda jako zaprljana postupak ponoviti, ako L11j e jako zaprljana = uraditi urinski klistir. Posle ispustanja teenosti terapija je zavrsena. Terapiju ponoviti posle jednog dana pauze, Kura podrazumeva klistirauje 5-8 puta, cime se ciklus ciscenja zavrsava, Slican ciklus ciscellja treba vrsiti 2 puta godisnje - u rauo prolece i pocetkorn jeseni (debelo creve je bioritamski aktivnije ujesen).

Mikroklistiri

Mikroklisti,.i po I1l ocu ukuvanog uriua

Ciklus protiU:ava.oja ukuvanim urinom treba poceti sa 100 rnililitara (za ullosenje uriua koristiti 0 bicno gumeuo crevo) i posle dva dana (prekosutraj'" povecati dozu za jos 50-100 mililitara, sve dok se ne postigne 300-500 mililitara za jedno klistiranje, 'Urnditi 2-4 takva klistira, a posle dva dana smanjiti dozu za 50.:..100 rnililitara, dokje ne dovedemo do 100 mililitara. Dalje se moze uraditi 100-150 mililitarski mikroklistirjednom u nedelju-dve dana. Ciklus ponoviti.

Kontraindilmcije. - Takvi mikroklistiri zabraujeui su za osobe sa pobudenirn zivotnim principorn vetra i za trudne zene.

Smeks(J)lajuCi mikroklistiri

Ovi klistiri preporucuju se ljudima ciji orgauizam jedva zadrzava vodu (koji su skloni dehidraciji), kod kojih je prirodno stvaranje toplote lose (stalno im rnrzuu ruke i ucge), koji imaju sklcnost ka nasilnoj (prinudnoj) stolici i zatvorirna (to jest ljudima kod kojih je previse pobuden zivotni princip vetra iii individualne konstitucije vata). Slicuo se uocava kod Ijudi nezne telesne grade sa suvom, perutavorn k0201]] i kojima je stalno hladno .. Simptomi su: jako stvaranje gasova, zatvori iii ovcji ekskrement, bolovi u slabiuama, krstima, karlicno-bedreuirn zglobovima, neredovne i bolue menstruacije, gubitak sernena, suvoca i perutaoje koze, zimcgrozljivost, gubitak suage, crnjenje koze i rnrsavljenje. Kada uocimo tube simptorne (narocito vidljivo se ispoljavaju za vreme suve, hladne i vetrovite zime), treba primeniti sledece mikro-

37 Primedba prevodiot;u.

108

109

klisti~e i vruc~:~cupk~ svakodnev~)o iii svakcg drugog dana. Takvi klistiri su naJ.efi~as~lIJl u zimskorn periodu, Jer sprecavajn komplikacije svih nabrojanih sunptoma,

Metodi klistiranja

U 100 mililitara kra:r1jeg mleka staviti 20 grama maslaca. Zagrejati ga da se l~aslac rastopi. U toplom stanju, pornocu gumene kt'1.'l.sk;~ st;nesu uneti uv~lebelo creve .. Zauzet~ lezeci poLozaj. Po pravilu, 0rga~ nrzam sal~~ dr~l te~nQst .. o])~lik? koliko mu Je potrebno. Ovu te~'apiju preporucljivo Je pnmellJ.lvatJ pn zalasl~u ~unca. Rezultat ove terapije je da se supstanca suvoce I hladnoce, kOJUJe U orgamzmu prouzrokovala navedene pojave, apsorbuje i neutralise. Suvoca i cvrstoca neutralisu se vlag~?l mlek~ i s.meksavajn rnasl~co~,. a hl.ad~oca - toplotom, koju sadrzi ~leko J koja .se dodatno pojavljuje pn njegovorn ulGSeljavallju (kvarenju) .. Po pl:avIlu, po~le 2-~ takva mikroklistira stolica postaje rneka, Iaka 1 u obliku kobasice. Osim toga, prirodno se neguje uormalna mlecno-kisela mikroflora,

Moze se isprobati nekoliko varijanti sastava slicnih mikroklistira i za sebe odabrati najbofja.

• Mieko. (1 00 mililitara), pretoplj eni maslac (20 grama) - proti v zatvora, ovcjeg ekskrernenta, stvaranja gas ova, susenja i dehidracije orgamzma.

. • Osnova kao kod prvog sastava (rnleko i pxetopLjeni maslac), dodati JOs prstobvat d~llllbir~ iii croog bib~ra, O?llOSllO aleve paprike. OVaj sastav dop~nskr suzbija sluz u orgamzmu 1 povecava toplotuu sposobnest orgamzrna. Zato se preporucuje punijim i flegmaticnim ljudima.

," .0SIlOV~ ~ao k~d prvog .sastava, uz dodatak pola ct~tle kasike kuhinjske soh, sto pojacava dejstvo prvog sastava .

.. OSIlO:'[1 kao kod prvog sastava, uz, dodatak pola supene ili cele ~upei1e k~slke zasicenog cdvara pelina (Artemisia absinthium) ili pola cajne kasikc cesnj~a: sto veoma dobro pomazekod zucnih poremeeaja,

Umesto mleka III razblaZenog mleka (50 : 50) moze se upotrebiti odvar od mesa (uarocito ovcetinejili buljon ad kostiju. Tedopunske k?~poneu~~ na svoj nacin deluju na organizarn, ij. smeksavaju i srnanjuju sluz III ZllC.

Proci.r:c(tl!lljuCi niikrokiistiri

U klistirim<l za proeisc<lvm~e primenjuju se rastvori soli, hiljno iii 'vazeliusko ulje.

S? (kulrinjska, morska, karlovarska) se unosi u vidu desetoproCe!1~~1b - petuaestoprooel1tnih toplih rastvora (4Qo C) u kolicini 100-200 mili'[itarn pomocu gumeaog balona ili spl·ieem Zane kroz meki gumeni kateter. Uu~sellU tecl10st treba zadrzati 20-30 milluta. Ulje c!ejstvuje

rneko, pmgativno, razrneksava ekskrementne mase, otklanja spazam debelog creva, normalizuje njeuu peristaltiku i podmazuje zidove creva, ne izazivajuci njihovo uadrazivanje.

Za prociscavajuce mikroklistire upotrebljava se 10 mililitara glicerina, koji se uuosi kroz kateter. Prociscavnjuci efekat mikroklistira rnoguc je pri unosenju 2-3 mililitra desetoprocentnog rastvora antipirina iLi 5 mililitara jednoproceutnog rastvora pilokarpina Ll 20 mililitara vode.

Savremeni propagator joge, ucitelj i prosvetitelj Indra Devi smatra dasu klistiri sa medora i kafom veorna efikaano sredstvo za ciscenje creva od toksiun.

Mikroklistiri sa medom

Supenu kasiku meda rastvoriti u casi vade (sobna temperatura) j dodati supenu kasiku limunovog soka, Uneti tecnost U creva i zadrzati je 10-15 minuta,

Mikroklistiri sa kafom

U 200 mililitara kljucale vade sipati 3 supene kasike mlevene kate (ali ne kafe koja se brze rastvara), kuvati je 3 rniuuta, a zatim 12 minuta drzati na blagoj vatri. Procediti i ohladiti do sobue temperature, Uslovi primene su isti kao i kod prethodnog klistira.

Tajna dejstva kafe je u tome (buduci da je uneta kroz creva), sto ne ispoljava stetan uticaj on nervni sisteni, all odlicuo aktivira sluzokozu debelog creva i pornaze da se iz nje izbace otrovne materije .. OSi111 toga, blagotvorno deluje na rad jetre, zucoog mehura i nadbubreznih zlezda .. Takav klistir efikasno suzbija i prehladu u pocetnoj fazi.

Ciscenje prema metodu O . Jelisejeve

Pre ciscenja creva pomocu klistira treba se hraniti same kasama.

Tada ce se u zelucu uspostaviti manje kisela sredina,

Klistiranj e semora vrsi ti upotreborn trava koj e iruaju alkalnu

reakciju. .

. Voda za klistiranje se ne sme zakiseljavati, sredina mora da bude alkalna. Za klistiranje se ne sme upotrebljavati ekstrakt karnilice, posto J e ta biljka u stanj Ll cia unisti SViU mikrofloru creva, sto negativno deluje na imunitet celija.

Mokraeu ne treba nalivati, jer zakiseljava sredinu, ili je treba razblaziti vodom.

no

111

Sla.ne r.ast.vore ne_tr~ba~oristiti, so. daje, kiselu reakcijn. NaJb.olJe.Je. za ~lIs~lranJe upot.r~blja~ab Clstu vodu, U Esmarhovo l~nc~ nflJ?olje J~ sipati umesto 2 litra, ll~a[ I po vode.Moze se upon eblj':l~att odvar od cr~.en~ cvekle. Radi toga cveklu treba oCisniti i kuvati Je pol.a s~ta. ~oblJem odv.ar_upo.trebiti zaklistiranje.

Kon.traUldzkacne takvog klistiranja su povecan hemoglobin 1 prisustvo tumora,

Pored klistiranja ciscenje creva pOIl1aZU fizicke vezbe. Maksimalno _!.lV.uci stomak i sto vise ga izbaciti napred, Maze uz n~prezanJe, a moze 1 bez naprezanja. Tu vezbu treba radif kada imamo vJse slobcduog vremena. Mozemo j e raditi sedeci na poslu a mozerno i u to~. hodanja, to uiko nece prirnetiti. Od te vezbe treba se fizioi<i 1,1~?~JtJ, Yec, posle nekoliko meseci oseticemo rezultate. Naravno, svi kOJI ll~aJ.~l 6r na ~elllcll i.li b~lo. koje druge neugodnosti (oboljenja) u unutrasnjim organuna, najbolje Je da se konsultuju sa lekarorn.

CiScenJe senom (ekstrakt od lisca drveta Cassia senna)"

.V P~stoji od~ican nacin da se imunitet celija poveca posredstvom cJscepja creva I zeluca senorn.

Ciscenje senorn preporucuje se samo odraslima. Za decu do 16 godin.a zivota takva ciscenja su kontraindikativna. Kura ciscel1ja - ned:lJll dana .. Senu treba uzimati uvece. Pri uzimanju sene pouekad se moze povecati temperatura tela.

Metod primene sene

v ' Tokom L1edeIJ·~l ?ana"sprovoditi. sledec;l terapiju: uvece uzeti supenu k~slku sell~, pl:elrtJ je casolTI vode J kuvati (da kljuca) ua blagoj vatri 5 rmnuta, Skinuti tecnost sa vatre (sporeta) 1 ostaviti da odstoj i 20 minuta, Tecnost proce~~ti ~·oz. cediljku. Piti kao eaj 1,5-2 sata posle jela. Posle toga ne treba nista jesti.

Prvcg dana uzeti trecinu Case odvara. Ostatak sene cuvati u frizideru 24 v s~ta i upo~ebjti j.e sledeceg dana uvece, Sutradan ujutro obratiti paZGJU I:~ SVOj O1:gaJJlZ<llll, P?sebno 1111 bolove U stomaku. PFi jutarnjoj defe~acIJI trebn da dode do jakog prociscavanja. Treba sve da bud€ u g~"a"Ulcal1~a mognceg? to jest bolovi i teskoba se ~nogu trpeti, .a pr:0- clse_?-vallje,_PTe!uda jako, treba da bude jednorn u toku dana (uju:ko). M?zd: ·~e ~QS jednom doci do defekacije. Aka se jave jab bolovi, a na.p;'a~n:1Je je d.il se ne mozete odvojiti ad toaleta, znaci da dozu treba smanjiti. Ako Je trecina case potpuno prihvatljiva doza, treba je pove-

38 Priniedba prevodioca.

cavati. Na kraju terapije (sedrnog dana) pozeljno je popiti puou ~aSLl odvara od sene. Ako se terapija tesko podnosi, moze se jednog dana propustiti, a zatirn je produziti. Aka se Iako podnosi produfiti je do 10 dana. Radi kontrole pridrzavati se pravila: l-2 defekacije sa prociscavanjem i podnosljivo samoosecanje. Imati 1.1 vidu da je to veorna jaka lekovita terapija, zbog cega se prenia njoj treba odnositi ozbiljno i sprovcditi je oprezno, To se posebno oduosi na ljude koji imaju Gir 11<1 .zelucu ili su predisponirani za to. N ajbolj e je posavetovati se sa lekarorn koji primenjuje prirodne metode lecenja. Za vreme te terapije ponekad se izbacnju ekskrementi, koji su se godinama talozili u crevima. Sena aktivno cisti i bubrege, odstranjujuci pesak i karnenje. Po zavrsetku kure ciscenja seuom javice se osecaji koji uastaju posle ciscenja zeluca i creva, na primer, suzenje Qciju. Ispod ociju, gde pocinje kana] zeluea, javljaju se cudni osecaji koji, istini za volju brzo produ, Kod nekih ljudi tih osecaja uopste nema,

Senorn se mozemo cistiti jeduom mesecuo. Pripremljeni i zdravi ljudi m.ogu uraditi ozbiljno ci.scenje u toku 1-2 dana, ali takvo ciscel1je odgovarn same fizicki zdravim ljudirna.

Ako nismo ubedeni u neophodnost takvog ci~cenja, ili ako tokom Ciscenja osetimo bilo koju opasuost, ciscenje treba prekinuti, Sledecu kuru cisc.':enja primeniti uz.upotrebu blazih preparata, najbolje onih koji su predvideni za ciscenje u duzem periodu.

Ciscellje obicnom sniti (A egopo diu 111 podagraria)

Ubrati sveze izdauke (mladice) sniti (Aegopodiurn podagraria).

Samleti ill na masiui zn mlevenje mesa i iscediti sok. Uzimati sok sniti po semi: prvog dana - po jeduu supenu kasiku 3 puta dnevno na 15-30 minuta pre jela; drugog dana - 2 SUPCllC knsike; treceg dana - PSI pola case, ako se nisu pojavile sporedne mauifestncije. Kura uzimauja - J 0 dana, zatim prekid od 5 dana i po novo j e uzimati 10 dana. Kod bolesnika sa gnojnim procesima mogu se javiti bolovi i gorusica. Oui treba da je uzimaju sa malo sode bikarbona, razblazene vodom.

Ci'sce/~je glauberovom solju i gladovanjem

Ujutru nataste popiti Casu rastvora (supena kasika na casll vode) .sul£1.ta natrijuma [Glauberova so). Veda treba da. bude topin iIi P1'0- bladJla, ali ue hladna. Rastvor izbacuje iz Qcganizma sve tc)ksine, cisteci ne samo creva llego i drn.ge organe. Kolicina izbaceni.b oecistoca pomoell ovog pmgativa moze clostici 3-4 lit1'a i vise, sto moze debidrirati organizmn. Da bismo nadoknadili nedo'statak tecllosti tIeba uzeti 4 veL;ka grejpfruta, 2 velika liOlUlln i 3 veliJee pomoranciZe i iscediti iz lljih sok (ukupna kolicinasoka treba da bude 21itra), koji treba razblatiti sa 2

112

litra v~d~. Sm~su piti pol~ satn posle uzimanja purgatiea, postupak pouav1.J.ab svakih 20-30 ~~Il111.ta .. Toga d~na se De srne nista jesti. Pred spava~Je obavezno. uraditi klistir .sva, 2 .htra rnlake vode u koju treba dodati sok od 1-2 Im~un~ .. Takvo clseenJe tre1:>~ vrsiti 3 dana uzastopce, Cetvrtog dana ~?bro)e pitt .sokove ad povrca I Jest! sveze povrce i voce. Ako z.a Vl:emeclscenJ a osetrmo ~labost u organizmuni u kern slucaj u n.e treba jesti, Slabost ce brzo proci, a orgauizam uspesno oCistiti.

Cisceuje prerna metodu N. Semjouuve

Vl:seci ciscelJje. creva u svojoj skoli zdravlja, N. Semjonova u doev.ill obrok UVOdl o~o .60% z.itarica. Pored toga, ovaj autor preporucuje svakodnevne klistire, 2 puta dnevno tokom 21 dan. Prve ave ,!ede~·e. od::oj~ne su ~a )?!·~pT~m_u za ci~cellje jetre, _freea nedelja za leh~bIlltacIJu,.lzla:z;a~ 1~ CI~Cel1JaJetre. Ako dock do prirodne defekacije mo~e se preci na kh.s~,ranJe sv~k0g drugog dana. Ako nema prirodne stolice, treba se hraniti kasarna I hlebom od brasna prve klase.

Ako se dva dana uzastopce javi prirodna defekacija - klistirati se svakog treceg dana itd. Pozitivni rezultat ove terapije je da se creva sama prazne 1-2 pU.ta. d~ev~o (24 sata)39: Lj udi od 40 do 43 godine zi vota tr~b~ d.a s~ k~lstlraJllJednom uedeljuo. Jeduom 11 5 dana treba da se klistiraju ljudi od 55 do 60 godina zivota, a jednom u 3 dana Ijudi starij] od 60 godina.

Creva koja s.~ prirodn? prazne treba da izlucuju fino isitnjene os~atke hrane,. leop podsecaju oa pastu, blago obojenu u tarnnozeleuo koja ne ostavlja nikakve tragove na ernajlu we solje. Vreme defekacije - ve0111U kratko, 4-5 puta brze ad mokrenja.

~ Od. prvog dana cistit;i creva od nagomilaue hrane i lepljivih masa na zidovirna crevakod skrivenih zatvora. Cilj - ue dozvoliti pri ci.sceflju: creva da vece kolicine neciste zuci koja se luci, uatapaju suvu ekakrementnu m~su. Ne d?zvoLiti. da do de do povratne autointoksikacije sa crnorn necl~tom ZUCl- uajstrasnijeg trovanja iz creva,

• Odvojena (posebna) ishrana daje mogucnost upotrebe zeludacllo:~r~vl1Q~ trak~a sa uzimanjern U obzir hemijskih procesa, koj i se odvijaju U njegovrm delovima, j sprecava stvaranje uovih gornila nesvarene hrane. Posebna ishrann je uajoptimalnija varijanta rezirna rada zeLudacn~-crevnog tmkta, jcr 60% produ.kata - zitariee - snabdev<lju nas orgamzarn potrebuim silieijuiJ1om.

~ 1!Z:il~(~~lje hele kaolilJ'ske gLine} oko 20 grill,un dnevl1o, poveca,.va sadrzaJ srlrclJull.la u kIvi i omogucav.a da S€ otkloni dciioi t sili cijuma bo uzrok narusavanja svib ll10guGib veza unntar orgunizrnu. Deficit si:li-

39 .Pl'imedlmprevQciioL:a.

1U

cijurna je jedan od glavnih uzroka zbog ~ojeg se narn!onija pr?cesa 0bezbedenja zivota pretvara u haos, a orgamzam oboleva I zbog kojeg se

iz stroja izbacuj u svi organi i sistemi, . ..

<Disajna gimnastika po programu paradoksalnog disanja je veorna intenzivna i brzo daje vidljive rezultate 11 otklanjanju efekata disauja aktivira opstu raZL11eoU, pornaze da rauije pomereni organi zauzmu svoje zakonito mesto i pornaze ciscenje creva,

" Kod ljudi koj i boluju od gastritisa iii cira na dvanaestopalacnom crevu, pri ciscenjll creva pogorsava se opste stanj e zbog toga .sto se takvi bolesnici obicno pridrzavaju ogranicene dijete, koja se zasniva na upotrebi vece koliciue mlecn ih jela i buljon a. Zbog toga se u debelorn crevu nagornilava nesvarena hrana i njih, ked takvih oboljenja, jednostavno treba izbacivati iz creva, in ace je izlecenje nemoguce.

• Ako su kod coveka neb unutrasnji organi spusteni, oni se mogu vratiti u normalan polozaj specijalnim (posebnim) fizickim vezbama, tj. l110gu se normalizovati svi zivotni procesi a creva cepoceti normalno da funkcionisu,

• Ciscenje creva moze PQI110Cl i kristalo-terapija koja se primenjuje na bioloski aktivnim tackama L1a rukamn i uogama.

• Ciscenjecreva, izbacivanje sIjake i toksina po maze i svakodnevui odlazak u saunu (paruo kupati lo),

Ideumotorno ciscenje prema metodu B. Aranovica

Ideomotorno ciscenje je uajbolje uraditi U 8a11106, bez prisustva drugih Ijudi. U tu. svrhu priprerniti rnuziku koja odgovara vibracijama debelog creva. Izmasirnti stornak. Zatim sesti u udobnu fotelju, opustiti se, koncentrisati se na desn ideo creva (slepo creve j uzlazui deo creva - kolouasceudens) i, LlZ muziku, pokusati da se izazove pulsirauje npravo u tom delu u smeru desna-leva strana II trajuuju od 3 minuta. Pulsirauja u smeru gore-dole treba cia traju 3 min uta, au trecem smeru stomak-leda takode oko 3 minuta. To treba da traje 9 minute.

Odmoriti se minut-dva i uastaviti rad poprecnim crevorn (koloutrausverzus), ponavljajuci isti postupak: 3 rninuta desna-leva strana, 3 miuuta gore-dole i 3 rninuta stomak-leda. Pouovo kraci odmor i to pouoviti levim deloru creva, koje je posebno vazuo ocistiti jer u njemu najcesee dolazi do zastoja,

Ideomotorna ciscel1ja vrsiti dve oedelje po 30 minuta dnevno, svakog dnrgog dana klistire, a svakog datla umesto dorucka popiti me~o:viti sok koji obavezllo mora da sadrzj dye jabuke. Klistiri i sok od jab11ka pomazll da se grubo ociste zidovi creva, da se podstakl1ll ideolllotofne vibracije, poboljsaju masaza i krvotok i otklone J>1'ocesi zastoja. Dve nede~e je priblizall rok za ciscenje. Mozda ce nekim ljuclima biti

114

po.tre~.ne 3 iIi} nede~je, ~to zavisi ad s~el?ena zagadeH0sti creva. Ka0 k.nter~lul1 SlUZl po~olJsanJe sarnoosecat1J.a 1 normalizacija stoliee, Cetiri nedelje S~l granicni role Za to vreme ~[dov~ creva se ciste potpuno i llsposta,:lp sekrvotok. Znatno se poboljsava I energetsko stanje, sto nije bezuacajno.

Posle ciscenja creva i jetre cisceoje ostalih organa ue zalrteva mnogo vremena - maksimum nedelju dana za svaki organ. Da bis1)iQ odrzali zdravlje i sprecili procese zastoja 11 ze!udacno-crevnom traktu, posl~. svih. Ciscenja treba. SV~?g dana P? 20 mil)ut~ uaizmenicnr, pri~ menjivuti ideornotorue vibracije creva ! jetre, Na primer, pIVOg daua=ideornotorne vibracije creva 20 rninuta; drugog dana - jetre 20 rninuta, sledeceg dana - ponovo creva itd. Ponekad, priblizno jednom rnesecno treba stimulisati druge orgalle. Stornak treba mas irati svakoga dana, zajedno sajutarnjom gimnastikorn. Nase unutrasnje orgaue treba povremeno treuirati, kno i ostale delove tela.

Ciscenj e glinom

Primenjivati cistu rnasnu glinu bez primesa peska, Najbolje je koristiti glinu ujednorn komadu, Istucati parce gline u prah i prosejati ga kroz site kako bi se oslobodilo od nepotrebnih primesa. Cist pripremljen prasak ostaviti da odstoji izvesno vreme na suncu.

Glineni prasak rastvoriti u potrebuoj kolicini hladne vade i ispiti i vodu i glinu u malirn gut1jajima, nikako odjednorn (naiskap), Ako na dnu case ostane malo glinenog praska ua njega se 1110ze doliti jos vode pa i to ispiti. Ne smeju se upotrebljavati rnetalne .kasike.

Glineni prasak treba primenjivati same pre jela. Ako zelimo da primenimo glinu sa drugim napitkorn, pozeljuo je to uraditi sa ekstraktom nane (metvice) iii drugih lekovitih trava, ali bez seoera. Moze se do dati malo meda i nekoliko bpi Iimunovog soka, Glina se ne srne piti sa mlekom iii kafom, Ako se na pocetku primeue glinene vode jave zatvori- to je pokazatelj da je organizam zagaden. U tom slucaju tokom dana treba piti 11 malirn gutljajima, veliku koliciuu dovo1jno svetle glinene vode.

Creva i zeludac se mogu cistiti glinom ua dva uaciua.

Prvi nacin. - Pola caj ne kasike gli ueuog praska rastvoriti II casi tople prokljucale vode. Uzimati napitak ujutro i uvece na prazau zeludae nedelju dana .. Posle nedelju dana poveeati dOZLl glinenog praska de 1 sajne kasike, a nakoll nedelju dana U c3si razmutiti su:penLlka~jku gline. Cetvrte nedelje uzeti glinene loptice. Loptice valjati urazmeri pribhzl10 5 x 7 milil1letara. Treba pojesti 1 0~15 takvih loptica za jedtm obrok Lo])tice se mogn zameniti smesom (rastvofom), pripremljel10m ed 2 supene kasike gliDe i case vode. Glim1 u ~asi treba brjiljivo LUeSati.

115

Glina ima sposobnost cia u sebe upija sve toksine i sljaku, nagomilane 11 crevima. Creva se ciste za 2-3 dana. Krajem prve nedeLje uzimanja gline zeludac se cisti, Na kraju druge nedelje veca kolicina gline pomaze da se sa zidova creva skinu slojevi nagomilaue sluzi i trulefnih ostataka hrane. Osim toga, glina snabdeva organizarn potrebnim mineralirna i mikroelementirna koji dospevaju u krv i pocinju da utieu na celijsku razmenu izvan granica probavnog trakta, cisteci krv i izvlaeeci nagornilanu necistocu iz misica, tetiva i sndova, Organizam uspostavlja uormalnu razrnenu materija, Pri tome se mogu javiti zastarele bolesti kao s1:.o su ucestalo lupanje srca, pojacani blagi bolovi koji vee postoje, teskoce sa ruokrenjern, depresija i opsta slabost organizma, Neprij i bolovi treba brzo da produ, posto oeiscena creva Tilde ispravno i ne truju organizam produktirna prerade. Ne treba se bojati kriznih staujajer su oui pokazatelj pravilnosti lecenja.

Ciscenje organizma glinom produzava se i posle prestanka uzimanja gline. Posle ciseenja fizickog tela gliua cisti energetsko tela. U prosek:u proces potpuncg cisccl'lja moze da traje od 2 do 2,5 meseca. Posle tog roka moze se preci na povremeno (epizoduo) uzimanje glinenih loptica, la-15 komada srednje vclieine jcdnom nedeljno.

Drugi nacin. - Uzeti 2-3 supene kasike prnska od gline i rastvoriti ga u cas! tople prckljucale vade (umesto glinenog rastvora mogu fie upotrebljavati gLi Ilene loptice velicine 1 x 1 centimetar 10-15 komada 3 'puta dnevno),

Kroz nedelju dana kolicinu gline treba prepoloviti (1-1,5 supenu kasika na casu vode 2 puta dnevno). Glineni rastvor (Ioptice) treba uzimati ujutro nataste i. uvece 2 sata posle vecere. PosLe uzirnanja gline uvece ne treba vise nista jesti, jer hrana koci proces c-i.scenja.

Trece nedelje treba uzeti blagi rastvor: 1 caj na kasika gline sa caSOL11 vode. Taj rastvor gline potreban je kako bi se uspostavio slani i mineralni balans U organizmu. Rokovi uzimanja rastvora gline mogu se skratiti do nedelju dana, aka se navedene doze gline uzimaju po 3 dana.

Po zavrsetku te vrste ciscenja treba barem jos nedelju dana piti slab rastvor gline u vodi: pola cajne kasike gliue sa casom vode, 2 puta dnevno, ujutro - nataste.

Ovaj nacin cisceoja moze pornoci ljudirna kod kojih je bolest pcgorsann, a takode j deci.

Ciscenje pomocu ket1ra i jabukovog soka

Tak.uv nacin Ciscenja preporucuje se Ijudima koji boluju od dijabetesa.

Nacill ciscl!/~ja. - Prvog dana llraditi nataste klistir sa 2-4 litt·a. U toku dana nistn ne jesti, vee same piti kefl!, sredllje masnoce kupljeu u

116

117

prod.avn ici, .a,li bez s~cera i. ne vocu i: DrLl¥irnL.ecni produkti ue Qdg(!)varaju, POPltJ do 3 Ilt.n~) a~1 n.e m~nJe ~? 1,5 litra, I to po jednu ~asu sva.kog~ sata. Ako se .I~':'l h,pogllkem'J'l;: slabo~t, hladan znoj, jeza (drhtavica) moze se popiti casa vruceg cap sa caJuom kasikom meda. Na Doge staviti grejalicu (terrnofor, vruc creptO• Telo izmasirati rastverom razblazenog sirceta (kao sto se priprerna za hranu). Kada prestane (ilije prethodno bilo i 1'1'05:10) stanje hipoglikemije u kefir do dati partite osusenog crnog hleba, Vise nista ne jesti i ne piti,

Drugog dana uraditi nataste procisca vajuci klistir, Tokom dana piti same sok, domaci i sveze pripremljen. Sok moze biti bilo koji: jabukov, od kupusa, od sargarepe, ad krastavaca itd. Najbolji je j abukov. Sokovi se mogu i pornesati. Popiti po jednu casu u 9, 11, 13, 15 i 17 casova.

Primedba. - Kada je covek zaposlen i nerna ujutro dovoljno vremeua, mogu se raditi prociscavajuci klistiri uvece. Ako nam vreme i samoosecanje dozvoljavaju, moze se uzeti i ujutro i uvece po 2 litra.

Treceg dana imati lagan dorucak, Najbolje smesu sokova. Tokom dana uzimati salate od povrca, supe od povrca i ragu sa povrcem, bez masti ..

Cetvrtog dana isto kao i treceg, ali sa uljern (zejtinorn). Ne zaboraviti da treba masirati dlanove radi sarnostaluog prazujenja creva, Takvo ciscenje moze se vrsiti stalno 1-2 puta mesecno. Upozorenje, - Sve terapije vrsiti pod kontrolorn lekara-eudokrinologa,

Ciscenje debelog creva gladovanjem

Gladovanjeje svojirn pacijentima upomo preporucivao Pol Breg za ciscenje debelog creva, G Iadovanje jednom nedeljno u traj anju ad 24 GO 36 sati omogucava organizrnu cia prikupi dopunsku energiju, koja je ranije trosena na probavu i asimilacijuhrane, a sada se koristi za druge potrebe organizma. Prvo jelo posle tog uzdrzavanja - sveza salata od sargru'epe i kupusa bez zaciua i ulja sluzi kao svojevrsna metla koja dere (guli) i izbacuje napolje ekskrementne taloge sa zidova creva. Priblizno takvu salatu preporucuj e i specij alista za zdravu ishranu V. S. Mihajlov,

CiScelljeprer.ua metodu N. Yokera

N. YoJ{er pl'edlaze ciscel1je clebelog crev:a pornoeu sokova i specijalne dijete. Svakoga dana treba piti smeSn sokova od sarga:rtfpe (280 miliLitam) i spanaca (170 mi Lilitara) iii sargarepe (280 mi lilitara). cvekle (80 miliLitara) i krastavaca (80 mililitru·a). Moze se svukoga daua piti

40 Primedba prevodioca.

500 mililitara (pola litra) 6stog soka od sargarepe, Sokovi moraju biti sveze iscedeui, .

Motorika debelog creva se normalizuje i pobolj sava uklj ucivauj em U ishranu dovoljne kolicine produkata, bogatih hranljivim vlaknima: povrca i voca, monoLitni,h prekrupa. Ta Luana uz to ispoLja:,a purgativno dejstvo, posto stvara veliku masu u debelorn crevu, st,~ p~jflcava rnoto~'nn funkciju debeLog creva, Celuloza (vlaknasta materija) jako apsorbuje ZllC, koja nadrazuje zidove debelog creva i time stimulise motoriku, sto takode podstice normalno prazojenje.

Od voca na peristaltiku posebno suazno deluju suve smokve, sljive, ~rozd.e.i suvo voce. Oui u erevima jako nabubre i povecavaju se U obirnu 1 masi.

Jako purgativno dejstvo od povrca imaju sargarepa, cvekla i salata od svezeg kupusa. U beloglavicastom kupusuima mnogo c,eluloze, ~oja je korisna kod zatvora, Ali kod kolitisa ona se ne preporucuje, posto Je to gruba oeluloza.

Proklijala pseniea, hleb i sup a od nje olaksavaju defekaciju i dejstvuju regulisuce na citav zeludacDo-crevni trakt,

U slucaju karla sokovi i povrce uzeti u sVeZ,e111 stanju pro uzrokuj Ll nadimanje stornaka i pojaeano stvaranje gnsova, treba koristiti dinstano povrce i srnanjiti upotrebu voca.

Stvaranje gasova u crevima delimicno se objnsnjava time sto zjvot~ no aktivni dementi koji ulaze u sastav povrca i voca, posebno sumpor 1 hlor, hemijskom reakcijom razlazu produkte trulezi nagomilane u crevima i "nnslage". U tom pogledu posebuo je cenjen sok od svezeg kupusa sa visokim sadrzajem sumpom i hlora, koji ciste sluzokozu zeluca i creva.

Na upotrebu svezeg soka od kupusa treba.se postepeno prjvikav~ti, Prvo ga treba pitl U odnosu pola-pola sa sokom od sargarepe, ~atlDJ postepeno srnanjivati dec soka od sargarepe,

'Ciscenje lignosorbom (bez klistiranja)

Ciscenje debelog creva 11.1OZe se uraditi veoma efikasno pornocu preparata lignosorb. Taj nacin ciscenja ne zahteva primeuu klistira. Lignosorb se maze naci u apoteci. Staviti lignosorb U obicnu teglu (ako

nije u tubi) i ostaviti u frizider. ,

Uvece treba naliti 2 litra tople prokljucale vode u teglu zapremiue 3 litra. Zatim u toj vodi rastvoriti supenu kasiku Iignosorba,

Ustati u 6 casova ujutro (bolje u 5 nego U 7 casova, kasnije nije

pozeljno), . .

Dovesti. do kljucanja litar vode i U njll doduti supenu kasllru obicne kuhinjske soli. ZatiOl ttl vodu sipatl. 1I. trolitaxsku teglu, koja je pri-

118

prernljena pretbodnog dana uvece. Teglu umotati peskirom kako bi se tecnost u njoj odrzala u toplom stanju,

Uzeti iz frizipera lignosorb,

Pojesti S~l.p~IJU ka~~cu ~igl1osorba, a odmah iza toga uzeti jedau tabletu no-spi 1 sve zaliti casom vode,

Posle 10 minuta popiti solju (casu) tecnosti iz trolitarske tegle (prethodno jeprornesati, da natalozeni lignosorb ne ostane 11a dnu).

Kroz 7 rninuta popiti sledecu soljuiztrclitarske tegle i sa stomakem uraditi bilo koje disajne vezbe (za svaki slucaj, kako ne bi doslo do spazmi U stomaku. Ako i pored toga nastane spazam, disaj ne vezbe produziti I'a ce on prestati).

Posle 5 minuta ponovo popiti solj u iztrolitarske tegle.

U narednih 5 minuta popiti jos jednu soUu i malo poskakivati na jeduoj iii na obema nogama kako bi tecnost brze dospela do creva.

Posle 5 rninuta ponovo popiti solju tecnosti iz trolitarske tegle, sve dok se ne popije sva tecnostiz tegle.

Posle defekacijeili pre nje iz analnog otvora pocece da CLU'j tecnost, Manji dec tecnosti izlazice sa urinorn (to jest kroz bubrege), ali se uglavnom sve izliva kroz analni otvor.

Ne srne se leci, kako veci deo tecuosti ne hi prodro u bubrege, to jest kako ne bi izasao zajedno sa mokracorn. Treba hodati, kretati se poskakivati u mestu, praviti Cl1Clljeve i masirati stomak. Ako tecnost 11e izlazi kroz aualni otvor, treba povecati broj poskakivanja i pokreta stornakom.

Ciscenje keflrom

Ukrajinski narodni lekari I. G. Nepornnjascaja i L. A. Bockova predlazu metod Ciscel:lja kefirom u slucajevima kada se iz bilo kojih razloga ne moze sprovesti cisceuje visestrukim klistiranjem.

Prvog dana nataste treba ispirati creva klistiranjem prohladnom prokuvauorn vodorn, a zatim tok0111 dana popiti 3 litra kefira iz prodavnice (ali ne manje od 1~5 litar) HZ grickanje manjih parcica osusenog Cl110g hleba. Druge produkte ishraue i tecuosti ne treba koristiti.

Drugog dana ujutro ponovo uraditi klistir i. tokom dana popiti litar ili vl.se svezeg jabukovog soka. U njega se moze dodati sok od ~argarepe, kupusa i cvekle iii njihove smese.

Treceg dana njje potrebno klistiranje, ali tokom dana treba uzeti same vegetarij ansku hran u.

Cj~c'enje creva kefirom korisno je same ako se sprovodi redovuo, tj. 1-2 puta mesecno. Kriterij L1lll efikasilosti je, ho j kod cimgih 1l1etQcda~ ose6aj lakoce u crevima.

119

Autori metoda isticu da se creva bolje ciste pomocu posebuih vezbi zaja~amje trbusnih misicn i za stimulaciju peristaltikecreva,

Prva vezba. Ujutro, lezeci upostelji, prstirna obejuruku euergicno trljati (masirati) zonu pravog creva (sleva ad pupka po dijagonali prema preponama - slabinama) u trnjanju 3-4 minuta, Stomak je pri tome opnsten, a Doge blago savijene u kolenirna. Kaziprstom desne ruke pritisnuti pupaki drzati ga dok ne ueestapuls, a zatim ga pustiti.

Druga vesba. Hodati cetvoronoske i raditi vezbe koje jacaju misice creva; sagibanja tipa bicikl (najmanje 70 vezbi), naglo uvuci i izbaciti stornak sedeci nn kolenima (poceti sa 20 do 3.0 vezbi koje treba svesti na 7) i zabacivanj e nogu iza glave ..

Radi poboljsanja peristaltike creva i borbe protiv zatvora korisua je masaza ulegnuca na sredini stopala pornocu maaazera sa tockicirna (koturaljkama),

CiScenJe pomocu biljnih vlakana

Dobra samleveua vlakanca, poparen sipak ili granule rnorske trave lamiuarije (u suvomstanju) najbolje je uzimati uvece, 2-3 sata posle veeere po pola cajne kasike, Pri prolasku kroz creva vlakna (granule) nabubre i ve~ za sebe sve taloge koj i su se nagomilali Ll crevima.

Ciscenje debelog neva rusom (Chelidonium majus)

Pri oboljenju jetre i .ZLlC110g mehura za cis6enje creva cesto se upotrebljavarusa (Chelidonium majus), U stvari, 1. P. Neumivakmi N. A. Semjonova govore 0 naeinu izbacivanja polipa iz debelcg creva pornocu ruse.

Sveze listove i stabljike ruse istucati u stupi (avanu) ili samleti na masini za mlevenje mesa. Dobijenu rnasu u vidu kasice preliti VI1:1GOm vodom 11 odnosu 1 : 10 (na primer, 50 grarnn na soo mili Ii tara vode). Posle hladenja rastvor se unosi u bolesnika klistiranjern (na 2-3 sata pre toga bolesnik treba da uradi obieau klistir za ciscenje). Ova terapijaje veoma efikasna ako se lekoviti rastvor zadrzi u crevima 1-2 sata,

Ponekad je dovoljuo uekoliko klistira, posle k05i11 se iz creva izbaeuje veca kolicina polipa. Terapija se sprovodi svakog drugog dana, a ako je bolesuik dobro poduosi i svakoga dana. Uobicajeua kura ieoeuja je 10-20 terapija. U slucajujake polipoze ktLrtl lecenja vrsiti 2-3 puta sa dvomese~lJim iIi tro[nesecnim pauzama.

Istp:vremeno sa izbacivunjem polipa iz creVEl ili pre toga sa koze 0tpadaju papilomi - dugacke visece bradavice, koje predsta\V[jaju svojevrSllU ·spoljnu projeb:iju polipaze debelog cnwa .. Zato aka se llaocl:l.io1

12@

kapcirna, vratu, grudima ili ispcd pazuha jave papilemi, treba znati da'e

bolest u debelom crevu. I . J

Ciscenje prema metodu K. Nisija

.. CiS:~~uje ~reva pornocu SUl:utke i sode. Ume~to vede za lclistu'al1je pnpremitr 2 ~rtra surllt~e: Na litar surutke dod~t1 supenu ~asilm pitke sode (sode bikarbona) .' I sve dobro promesati. Takav klistir odlienQ . ·cisti. Moze se dodati jos i veda od cesojaka (belog lu.ka). Alee se takvo klistiranj e primeuj uj e bar j eduom nedelj no on 0 odli cno del u je na kezu,

. U slucaju nernogucnosti ciscenja creva pomocu klistira svake ne~eU~ tokom 2-3 dana rnoze se izvrsiti rasterecenje creva premasledeeoj semI ...

Prvog dana na gladan stomak primeniti prcciseavajucikfistir. Na I sat pre'jela popiti 5 grama ekstrakta Iimuna sa cesnjakom. Tokorn d'ann; nista ne jesti, osim kefira (drugi kiselo-mlecni produkti ne odgovaraju) i svezeg paradajza (najvise 200 grama) u vidu sveze pripremljenog soka ad paradajza. Treba popiti do 2 litra kefira (mozemc se ogranieiti na 1,.5 Iitar). Osini toga, treba piti vodu.

Drugog dana ua gladan stomak primeuiti prociseavajuci klis1!ir.

Popiti 50 grams ekstrakra limuna sa cesnjakoril. Tokorn dana piti svef s?k ad jabuka (ili smesu sokova ad povrca - kupusa, sargarepe, krernpITa, krastavaca, paradajza). Pre upotrebe sok od cvekle treba da odstoji oko 1 sat u frizideru, da biseoslobodio etericnih materija,

Treceg dana uataste popiti ekstrakt limuna.sa cesnjakom (50 grama), Posle 1 sat pojesti lagan dorucak. Ishrana mora da bude posebna+ili voce, ili povrce, Najbolje cista. Piti 3 Iitra vode duevno.

Takvo ciscelJje moze se raditi 2 puta mesecno.

Ciscenje prem.a metod" M. Gogu.lana

Mncgi prakticari savetuju da so istovremeno sa klistiranjem sv'akog dana tokorn nedelju-dve.ako ue postoje kontraindikaoij e na t'5est~jak ('pat~logija srca, cir itd.), ujutro nataste (bez icega) pojede l·e:Zl:1jie cesllJaka (belog Iuka), Treba ga zvakati sIo je moguce du2e il;i aisati, kako bi so. pornesao sa pljuvackorn. Zatim ga progutati. Kb ne ]])Qze cia zvuc'e, treba cia ga istuca ili sitno narenda i da ga drzi It ustima, Ilag~mjlav·ajuCi sto je m.ogtlce v.ise' pljuvacke.

P@sle u2lmanja c.esnjaka dornekovati tek .posLe jedl'l@f$ sa:ta - n@ ran:ije!

41 Primedba pl'evodioca.

121

Uveee pojesti cesnjak 2 sata posle poslednjeg uzimanja hrane i vise nista ne piti, uiti jesti. Ta mera se predlaze radi unistavanja truleznih bakterija u organizmu koje svojirn produktirna zi.votue delatuosti truju organizam.

Posle jednouedeljnog-dvouedeljnog lecenja cesnjakom prestaje nadimanje creva, kao i proces vrenja 1..1 zeludacno-crevnom traktu,

Mote se, takode, primenjivati ekstrakt ceslljaka sa Iimunom, Upozoreuje. Pesle uzirnanja cesnjaka, priprernljeucg na bilo koji nacin, moze se pojaviti bel u zelucu. To je neprijatno, ali nije opasno. Treba trpeti bol nekoliko dana. Posle unistavanja bakterija bolovi ce nestati,

Moze se pojaviti gorusica, posto se regenerisana sluzokoza postepeno vraca 1..1 normalu. Gorusica se moze otkloniti ako se pre j ela 1-2 puta dnevno }Jopiju 2 supene kasike svezeg soka: 2 krornpira sitno narendati i iseediti kroz gazu, Na taj uacin neutralise se bilo koja kiselina.

Od prvog dana 6iscenja obratiti paznju ua ishranu.

MBOgj predstavnici zvanicne medicine uegativno se odnose prerna klistiranju, smatrajuoi da ispiranje zastitne sluzi creva rnoze da uarusi normalnu mikrofloru creva. L P. Neurnivakin ne bez razloga im odgovara dn pri nepravilnoj mesovitej ishrani u crevima vee odavno ne postoj i normalna mikroflora.

Ciscenje pomocu joga veibi (Sank Praksalana)

Ove vezbe su vrhunac jogistickih terapija ciscenja. Sustina metoda se sastoji u tome da se ispijena zasoljeua voda postepeno, pornocu specijalnih vezbi, glU"a kroz sve delove ze]lldacllo-cTevnog trakta, odstranjujuci usput toksine i gornile uecistoce natalozene u sluzokozi.

Terapiju treba sprovoditi nataste, naj bolj e ujutro neradnog dana .. U 5litara tople vode rastvoriti 25-30 grama kuhinjske soli (neki prakticari joge koriste rasol od ukiseljeuog povrca) i brzo popiti PIVll kriglu >louce (300-320 mililitara), Zatim bez prekida u brzom ternpu vezbati sledece vezbe CsL 22).

Rasiriri noge na 30-35 centimetara, prste ruku uplesti u bravu, podici ruke iznad glave sa dlanovima uagore. Brzo raditi naklone truporn udesno i ulevo po 8 puta na svaku stranu. Ova vezba otvara ventil izmedu zeluca i dvanaestopalacnog creva - takozvani vratar (sl, 22a).

Noge rasiriti na 30-35 centimetara, Levu ruku izbaciti u strauu u nivou .ramena, desnu saviti Ll laktu i dlan postaviti na levu kljuclljacu. Zaokreuuti trup ulevo, zauoseci levu ruku unazad, vratiti se u pocetui poloza] i prorneniti polozaj ruku, Potorn desnu ruku ispruziti u strauu, a dlan leve ruke staviti na desnu kljucnja~u. Pouoviti p0 8 zaokreta bez

122

~~~

?

L23

pnikida:. Na taj nacin otvara se ventil izmedu dvanaestopalacnog tM1~og creva (sl. 22b).

Svaka ad dveju opisanih vezbi treba da traje aka 10 sekundi.

Leei na pad na stomak, Dlanove ruku staviti na pod II sirini grudi, noge rastaviti ua sirinu 30-35 centimetara, upreti se prstirna ruku II pod. Ispruziti' ruke, odvajajuci gornji deo trupa ad poda. Glavu podici, ana pod se upirati S<Ull0 dlanovima i prstima nogu (sl, 22c). Zaokrenuti glavu, rameua i trup udesno, Vratiti se u pocetni polozaj i bez zadrzava1Jja se zaokrenuti ulevo. Penoviti ua svakoj strani po 8 puta. Vezba traje od 10 do 15 sekundi, Pornocu nje se otvara ventil izmedu tankog i debelog creva.

Stojeci poloiaj. Noge rasiriti vise od sirine ramena i malo ih saviti u kolenima. Staviti levu ruku na leva koleno. Saguuti se i istovremeno se okrenuti ulevo dodirujuci desnorn rukom pod sa spoljasnje strane levog stopala. Butina leve noge prj tome treba da pritiskuj e stornak. Bez zaustavljanja se vratiti u pocetni polozaj, zarneniti ruke i ponoviti vezbu udesno .. Vezba otvara analni ventil za defekaciju, Cetiri vezbe na svakoj strani traju aka 15 sekundi (sl. 22d).

Po zavrsetku ciklusa tih vezbi treba popiti drugu kriglu vode I panovo brzo uraditi sve pokrete, zatim - trecu kriglu i taka uzastopce 6 puta, posle cega se obieno javlja zeUa za prazujenjem creva. Aka do toga ne dade, treba popitijcajednu kriglu vode 1 odvezbati seriju vezbi ..

Ponekadse analni ventil ne otvara i veda ostaje u zeludacno-crevnom traktu, izazivajuci esecaj tezine i klokotaej e. U tom slucaju seriju vezbi treba ponoviti 2-3 puta, Ako i 1)081e toga nerna stolice, preparueuje se provokacioni klistir sa manjom kolieinom vade (priblizno oko 300 mililitara),

Posle svake posete toaletu treba eprati i pcdruazati analni otvor (anus) biljnim uljem (krernom) kako bi se izbegao uadrazaj sluzokoze

ad soli. '

Vodu treba piti ipa zdji (potrebi) posecivati toalet sve dok se ue popije svih 5 libra vade i dok tecnost koja izlazi iz creva ue postane potpuno cista.Posle toga treba popiti 300-400 mililitara obicne uezasoljene vade i izazvati povracan]e kako bi se zatvorili zeludaeno-crevni ventili. Ukus slane vade, koji se javlja posle presne vade, opominje nas da su ventili zatvoreni.

Posle toga treba pojesti dobra skuvanu kasu od piriuca bez soli, secera i masti, Pozeljno je jos 1-1,5 sat uzdrzavati se odpicapri celUu togdana uetreba piti kafuili kakao, PQsIe job korlsnoje primeniti vrucu knpku (tusirauje) i odspavati. Toga dana se no smemo fiziG~ opterecivati ..

Pr~porucljivo je da se Sank Praksalana ponavlja jednom u 3~6 11leseCl.

1.24

. Kcmtraindikaciie. Gil" na 'ie/ueu,.J drug a Qlbo~·eIlja organa ~eiludacno-crevuog trakta u ~kutnolll stadijurnu .(ko/itls, gaStritis, iUDlfJ~istitis, pankreatitis, apendicitis, hemor~idi), hipertonijtz, viseka temperatura, tu~erkulo~a,~ak ~re~a, bubre~n.e =« O~~ vrstu.~is0enjfll1e preporucuje se gojaznimljudima kao ni ljudima starijimod 60 godina,

Dopunske preporuke za ciscenje pomoeu Sankh PI'aklalane

1. Pri pojavi osecaja popunjenosti u zelncu zbog odsustva izbacivanja (evakuacije) vade iz njega i pri pojavirnucnine prepol'ucaje se masaza predela z·ell1ca desnom rukom pckretima s leva na desno, kao da iz nj ega istiskuj emo vcdu prema tankom crevu. Masirati srediuu de:sp.og i Ievog dlana odozgo rradcle, od projekcijezeluca 11 tankorn crevu,

2. Ako se posle ispij enih 6 casu zasolj ene vade ,i odvezbenih vezb] crevaue isprazne preporucuje se masiranje centra oba diana ruku naizmenicno u srneru kretanja .kazaljke na satu (projekciju tankog creva) tupim zaobljenimkrajem bemijske olovke, kao stoje pokazano na slici 23. Zatimnaizmenicno rnasirari projekciju debelog creva ua dlanu 11 smeru streliea (s1. 23).

Rezultati uaseg rada brzo ce se ispoljiti u vidu potrebe za stolicom, Posle toga treba popiti jos casllz::lsQljene vade i produziti vezbe. Masirati dlanove pu ce se prolnz CLeva otvoriti,

3. Ponekad se vrata zelucaue otvore odmah. Veda ne napusta zeludac, u ujemu se osecaju tezina i klokotanje. U tom sh:tcajlLwasirati zeilldac s leva na desno do pojave osecaja olaksanja u z.®lucu i tacku na Ievoj usnoj skaljci (sl. 26),

Jerra

Zncni rnehur

Jetra, .... ,_:

~.

·L ...

Gn~tertlll.l1 (pankreas)

Mokraeni '---;~.! ..... ~ .lllebur

TI1l-M<O crevo

Apendiks

Mokracni mehur

STika 23 - Smer IIUlsh'anJa: a -de,mi ((!tift; b -levi: cUalf,

125

4. Obicno je pIVO izbacivanje vode iz anusa spoutano paj~ moramo zadrzavati. Isto taka desava se da cepovi od gas OVa u crevima sprecavaju normalno c,iscellj e .. Ako posle pr~e poset,e ,toaletu neo:ar~zultata~ treba, ne iSPJjIlJuC! vodu, jedau za drugim uraditi 2 seta vezbi 1 zauzeti pozu breza (lezeci na podu na ledirna, napraviti stoj na ramen~ma).

5. Aka posle ispijenih 7 ca~£l zasoljene vode nema stolice, treba uraditi manji klistir - do 1 litra, Cirn se sfinkter pravog creva pry! put aktivira, vi.se nece biti problema sa evakuacijom vode., , ' Ako se javi umor mozeme se opustiti 5-15 rninuta, a zatim produziti terapiju,

6. Po zavrsetku terapije trebn se odmarati do 20 c(lsova.

7. U 20 casova rnogu se uzeti preparati koji sire zucne kanale: 1-2 tablete allohola iIi I ampula no-spi na 25 mill Ii tara tople vode. ] edan sat posle toga treba popiti 50-75 mililitara masliuovog fili drugog nerafinisancg biljncg) ulja i l.JZ to popiti 30-50 mililitara toplog limunovog soka.

8. Posle uzirnanja ulja i limunovog soka I~a deo tela g~e se Ilala?"i jetra priveznti vrucu grejalicu (umotanu u peskir), Zagrevauje produziti do 23 sata,

9. Sledeceg dana nista ne jesti. U 6 Casova. ujutro, aka ncrna spontane stolice, uraditi 3 klistira sa po 2 Iitra vode. U 8, 10- i 12 casova popiti po pola case smese ekstrakta trava,

10. Uvece popiti 50-75 grama maslinovog ili drugog b iJj nag ulja~a 30-50 mililitara limunovog soka, zarneniti grejalicu (podgrej,nti jet", i privezati je na predeo jetre. Lezati na desnom boku sa kolenima savijenim uz stomak, Popiti 50-75 mililitara maslinovog iii drugog biljucg ulja sa 30-50 mililitara lirnunovog soka, priprerniti grejalicu sa toplom vodom (termoforji privezati je LlU deo tela g~e se~a[a~i jet!:a" ., .'

Zngre~nJ1je jetre produziti do 23 sata. ZatlI11 skinuti grejalicu I otici na spavalJJe,

Treceg dana izjutra uraditi klistire sa 6 litara vade.

Ubrzano CiscenJe creva

Ovaj metod je ubrzau i narnenjen je zaposlenirn ljudima, koji zbog radnih obaveza rnogu da izdvoje najvise 2 dunn za ~isceJ)je svog

orgamzma. , .. . _ .. " ., ,

Metod irna jako dejstvo, pa ga mogLl pnrnenjrvatr fizicki jaki ~Ju~J.

Moze se primenjivati Tad! profilakse ili lecenja 1-2 puta godisnje,

najbolje jednom u pola godine, ,

lndikaciie i kon.traindikacije su potpuno iste..kao i prilikom CisceoJa rnetodom Sankh Prakblana.

42 :?dllledba prcvodioca,

126

Metod ciscenj a

, 9d 1 q. casov~l prekim.~ti uzirnanje ~lane. U 2~ casova Llve~e popiti 5 caJ nih kasika salt magnezij uma rastopljene II casl prohladne vade. Jedan sat posle toga uraditi klistire sa 6 litara vade. Sledeceg dana uista ae jesti. Ujutro u 8 casova popiti 3 cajne kasike soli rnagnezijulilla rastopljene U vodi i casu prohladue vade. Pripremiti 6litara vade (iemperature vruceg cajaj.Da se voda ne hi ohladila, prvo se maze pripremiti 3

litra, a zatim po stepenu ispijanja priprerniti jos 3 Iitra, ..

Poceti piti po casu pripremljene vade. Pas Ie svake ispijene ea~e zasoljene vade uraditi kompleks vezbi i sprovesti dopunske preporuke, za varijantu ciscenja po Sankh Praksalani.Kod ubrzane varijante nejesti kasu od piriuca. Aka ozednimo, mozerno sumo isprati usta vodom. Pri jakoj zeai posle ciscellja po Sankh Praksalani moze se popiti uajvise ca8a vode u malim gutljajima,

U 18 casova uzeti preparate koji sire Zuene kana le: 1-2 tablete allohola ili ampulu no-spi, razblazene u 25 mililitara tople vade.

U 19 casuva popiti 100-150 urililitnra maslinovog ulja sa 50 mililitara toplog I imunovog soka, Posle uzimanja ulja i limunovog soka na predeo jetre privezati vrucu grejalicu (umotanu u peskir). Zagrevati do 21 sat, lezeci 11a des nom boku sapodv ij enim nogama.

U 21 sat popiti 75-100 mililitara maslinovog ulja sa 50 mililitara toplog limuuovog soka, Posle toga privezati vrucu grejalicu (umotanu U peskir) na pl'edeo jetre. Drzati grej alien do 23 sata, zatim j e skinuti i otl6i na spavanJe.

Ujutro, 3. dana Ciscenja, primeniti klistire sa 6 litara vode.

Uttanpada :.IS3m.

Ova asana trenira sve trbusne misice ne samo spoljasnje 11ego i unutrasnje. Ona pornaze ~jscenje creva, otklanja poremecaje gusterace (pankreasa), zatvore, sprecava stvaranje gasova, slabo varenje i oboljenje creva, jaca kicmu, energizira unutrasnje celije j blagotvoruc

deluje '

Metod vezbanja

l , Lezeci na ledima gledati pravo ispred sebe.Jspruziti abe ruke duZ tela, tako da dlanovi dotieu pod. Ispruziti i nategnuti abe noge~ spojiti pete .i vrhove nogu. Disati slobodno.

2. Udahnnti polako, ali duboko, kroz obenozdrve i zadrzB:tid,jsanje.

3. Isteguuti vrhove nogu POtPUDO.

4. Polako podici abe noge na visinu 25-30 centimetara iznad pod.a 'j zadrzati il] u tornpolozaju 6-8 sekundi. Zadrzati disanje (sl. 24a).

5. Polako izdahnuti j spustiti lloge na pod, sinhl'onizujuci o~a dejstva tako da Iloge data.kllu pod kada zavrsimo j·zdisaj,

6. Odmoriti so 5-6 sekundi.

127

Sllk« 24 - Uttanpad« asana

7. Posle odmora ponoviti vezbu.

Asanu vezbati 4 putn dnevno, Ne raditi vise od 5 puta duevno. Kontl1(lindiknciilb. Ked bilo kojih oboljenja leda asanu vezbati samo

jednom BogOlTI, kao ~t0 je prikazano na slici 24h. Tek posle mesec dana vezbanja jednom nogom l11oZ0 so vezbati ahoma nogamn.

'11zrok slicue predostrcznosti je cinjenica dn Uttauapada asana jako napreze leda ali i ~itavo telo. To naprezanje se upola srnanjuje pri vezbanju asaue jednom nogom. Proces vezbanja sa jeduorn nogorn je isti kao sa dvema uogama . Jedina razlika je u tome sto podizerno samo jednu 1l0gU dok je druga na podu (cilirnu - tepihu). Raditi vezbu naizmenicno jednom i drugorn nogom, 3 puta svakom nogol11. Ne raditi vise od 6 puta bez prekida.

128

Jetra - najveca zlezda covecjeg tela - teska 200-1 500 grama.stvara zue i ucestvuje u razlicitim procesima razmeue materija, Ona se ualazi u trbusnoj duplji neposreduo ispod dijafragrne i zauzirna citav prostor ispod desne podrebrice ideo prostora ispod leve podrebrice (s1. 25).

Jetra je ZivOtllO vazau organ sa visestrukim funkcijama. Stvarajuei zuc, ona ima bitnu ulogu u procesima probave hrane i asimilacije hranljivih materija .iz creva 11 krv; ucestvuje u procesima razmene belancevina, masti i ugljenih hidrata, Osim toga, jetra ima zastitnu (barijernu) funkciju, jer neutralizuje mnoge otrovne materije koje se stv~raju II procesu razmene materija ili koje spolja dospevaju 11 01"-

gm).lzam,. .

Pri pojavi vece koliciue- stetnih rnaterija II organizrnu (na primer, prilikorn hronicnog porernecaja probavnog procesa, alkoholizrna itd.) funkcije jetre se uarusavaju, sto se odrazava na procese razmene materija i dovodi do teskih oboljenja (hepatitis, hrouicni hepatitis, ciroza jetre).

Jetra - drugi po znacaju organ - zahteva ciscenje. Nju treba cistiti samo posle eiscenja creva, jer ce se u uecistim crevirna brzo u krvi asirnilovati toksini izbaceni iz jetre, sto ce ueizbezno pro uzrokov ati opste trovanje organizma.

Posle bilo kojeg ciscenja jetre apsolutno je koutraiudikativno (zabraujeuo) uzirnati alkohol najmanje mesec dana. Energetski kanaljetre aktivan je od 1 do B sata posle ponoci, a pasivau od 13 do 15 casova,

Slika 25 - Ruzmestttj jetre, 1 - kanuli ta h.lllcil1lmje zui!i; 2 -zlicui mehur; j - desn] (leo jetre; 4 -Ie .. i tleo jetre; 5 - 1.t:llUltlt'

129

Zucni mehur je organ u kome se nagornilava zu~> koju Iuci jetra.

Zuc seprebacuje Ll dvanaestopalacno crevo kroz zucne kanale. NajceSce bolesti suzucni karneuac i holecistitis. En ergetski kaual zucnog rnehura spada u Jang-sistern i aktivanje od 23 do I sat po ponoci, a pas ivan od II do 13 casova.

N. Semjonuva preporucuje da se prve godine ciscenja izvrsi 6 ciscenja jetre. 'Najbolje je podesiti vrerne 6scenja jetre tokom pravoslavnih postova (vidi Ciscenje postom).

Narednih godina moze se obaviti 1-2 ciscenjajet:re pod uslovom da se odreknemo rnlecuih produkata i cia se pridrzavarno prinoipa odvojene ishrane.

Neki istrazivaci smatraju da je uajbolje cistiti jetru po zavrsetku letnje sezone, kada je organizarn odrnoreu i imanajbolji imunitet. U to vreme je najbolje izvrsiti 3--4 ciscenja u intervalima: izmedu prvog i drugog ciscellja- 3 nedelje, izmedu drugog i treceg=- 2 nedelje, izmedu treceg i cetvrtcg - J nedelja, Ako se samoosecanje posle ciscenja pogorsa, broj t:iscellja treba smaujiti, a povecati intervale izrnedu njih. Pre pocetka ifiscenja jetre treba odrediti kiselost zeludacnog sob i uraditi UZI (ultrazvucno ispitivanje) i reudgenolosko pretrnzivanje.

Ispitivanja mogu da ne pokazu karakter karnenja iii njibove razmere i mogu da 11€ otkriju kamenje, Ali, aka smo ipak otkrili prisustvo velikog kamena, De treba vrsiti ciscenje.Kamen treba postepeno drobiti travarna i ue isterivati gao

lndikaciieprimene. Svi poznati metodi ciscenjajetre orijentisani su na ljude sasmanjenom iii nultom kiseloscu zdudacnog soh.

Kontraindikaciifb. Dijabetes, narocito sa insuliuskom zavisnoscu.

To moze dovesti do teskih posledica,

Pri akutnorn prehladuom ili infektivnorn oboljeuju sa visokorn temperaturorn, jake glavobolje, slabosti, mucnine i proliva. U slucaju akutuih oboljenja unutrasnjih organa, pogorsanja hrouicnih oboljenja i jakog umora, Pri stresu i konfliktnim zivotnim situacijama,

Za zene je ciscenje jetre kontraindikativno U trudnoci i za vreme dojeuja.

Povecana kiselost zeludacnog sob. Ako je povecana kiselost zeludacnog soka, ishrana sokovima ad jabuka povecava i taka veliku kiselinu uzelucu, 5tO moze prouzrokovati grceve uzelucu, spazme ili jednostavno tesko sarnoosecanje, ako je covek zdrav, a moze se zavrsiti .i napadom akutuog gastritisa ako ~ovek boluje od njega.

Prema tome, ciscenje jetre moze se planirati tek kada se utvrdi kiselost vlastitog zeludacnog soka,

Pri povecauoj kiselosti rnoramo so sasvim odreci ciseellja i koristiti alternativne uacine ciseenja.

Prj uesto povecanoj kiselosti ciscenje se moze vrsiti, ali treba naglo prekinuti dotok kiseline u teludac. U pripremnom periodu koristiti sok

130

od n~kiseh~ j ab1~a pOl11esa~ sa sak~l~ od sargarepe. Pri uximanj u soka od limuna 1 rnaslinovog ulja srnaojin dozu soka limuna ad 30 do 50 grama,

Prj nultoj ili manjoj kiselosti ciscenje se moze vrsiti.

Tubaz

Smisao tubaza je ispiranje .zllcnih kanala. Kamenje se ue izbacuje pri tubazu, ali tubaz likvidira (otklanja) zastoj zuCi, usled kojeg se i stvara karnenje. Predlazerno dye varijante 6.scenja zucnih kanala.

Prva varijanta

Prasak surnpomokiselcg magnezijuma (od 1 desertne kasike do 1 supene kasike) uvecerazmutiti u casi vruce vode i ostaviti da odstoji do ujutro. Ujutru nataste ispiti tu casu rastvora. Zatim staviti na jetru grejalicu (terrnofor) i sa njorn leci na desni bok i odlezati 1,5 sat. Ako nema vidljive reakcije - znaci da dozu maguezijuma treba povecati. Ako se pojavi proliv - znaci da je doza velika, Treba da do de do zatarnnjenja stolice do zeleue nijause, to jest da se jasuo vidi primesa zuci.

Druga varijanta

Uvece otvoriti flasu bilo koje miueralne vade ("Essentuk:i"NQ 4,17, "AlZni", "Smirnovsknju", "Dzermuk.") koja podstice izbacivanje zuci. Flasu drzati otvorenu da gas ispari. Ujutro popiti miueralnu vodu i leci na desni bok.

Kontraindikacije. Zene ne smeju priruenj ivati tubaz najrnanje nedelju dana pre pocetka menstruacije i za vreme nje.

Ciscenje luema metodu E. Scadilova

Za ciscenje se maze upotrebljavat] sveze priprernljen limunov ili grejpfrutov sok. Prema misljenju nekih lekara, 1110gp se upotrebljavati konzervirani sokovi, jer to nema posebnog zaaeaja. Scadilov smatra cia voce koje kupujerno nije zrelo, vee dozrelo. Njega su negde u tropskim drzavarna ubrali zeleno, a zatim ga kako bi dobra sazrelo tokom transporta podvrgavali specijalnoj hemijskoj obradi i transportovali de nas, Zakonzerviranje se priprema zrelo voce, Konzervansi, koji se koriste za pripremanje sokova, ne ometaju ci.scenje.

Kolicina soka zavisi, pre svega, od kiselosti naseg zeludacncg soka, Pri nultoj kiselosti - potrebno je 350 mililitara soka: pri snizenoj - 300 rnililitara soka; prj normalnoj - 150 rnililitara soka; pri poviseuoj - 60-70 mililitara seka.

131

K:oWSlna maslinovcg ulja 111o.Ze .se cdrediti po forrnuli:

Zapremina ulja - 300 + 4 x K (gde je K - teziua coveka II kilegramima).

Ako je tezina eoveka 75 kilograma, tudajeJOO + 4 x 75 = 300 + 300

= 600 :grama.

Tubaz je najbolje vrsitineradnog dana.

Tog dana kada se vrsi tubal, ne sme se uzimati wed. Treba izabrati mesto gde ce se vrsiti tubaz,

Vodeci racuna 0. tome cia ue bude hladno, pripremiti pled (debelo cebe) i tople carape. Pored sebe postaviti stocic na kerne treba da S6 nalazi: posuda sa sokorn, posuda sa podeljcima (na primer, deeja flasica), sat sa sekundarom, prirueun apoteka (korvavol, nisador) .. Najbolje je da neko ad bliskih ili ueko u koga imamo poverenja bnde pored nas, kako hi nam u slucaju potrebe ukazao pomo6.

Kontrola se rnoze vISiti pomocu pulsa svakih 15 rninuta,

. Izmeriti puls pre UZiOI<1Ilja soka. Posle uzimanja zagrejanog ulja i dejstva grejaliee puls se moze pcveeati za 10-20 otkucaja. Aka puls ucesta vise od 20 otkucaja, treba uzeti lek,

Pri duzoj tahikardij i ili znatnom pogorsanj u samOOSeC<111ja treba prekinuti terapiju,

Zagreva.nje jetre

Staviti u predeo Jette spreda i pozadi dve grejalice (termofore) sa vrucorn vodom i. pricvrstiti Th zavojern. Ispod terrnofora staviti peskir. Terrnofore drzati. 1 sat.

LjueLi sa nultom kiselosou zeludacl'log soka posle 40 minuta od pocetka zagrevanja jetre treba cia popijuu malirn gutljajirna 100 rnililitara soka sobne temperature (ostaje 250 mililitara soka).

Oni lead kojih je kiselina smanjena posle 50 minuta od pocetka zagrevanja jetre treba da popiju u malim gutljajima 100 rnililitara soka sobneternperature (ostaje 200 mililitara).

Oni koji imaju norma/flu i poveeanu kiselinu ne treba da pij II sok.

Na 10 minuta pre zavrsetka zagrevanja jetre zagrejati rnaslinovo ulje i sok do 40° C. Pri zagrevanju ih treba pornalo mesati ..

Upozorenje. Temperatura ulja i soka ne sme se meriti obicninn ziviuiul termometrom, Treba koristiti termometar zarnereuje temperature vode u kadi ..

Uzlmanje masllnovog ulja i soka

Ljudi sa nultom i smanjenom kiselinom treba da popiju onolika Lll,Hs!iaovog ulja kolj.ko mogu; i uz to II gutljajima topao sok Aka llam je tesko da sve odjcednol11 popijemo, treba pr:ecl.ahl1uti i pO Gave FokI.\Sa.ti~ dok se ne popijes\le ulje.

132

Lju~i sa pO\:eCa.~1:om_ldse!inr:ml tr~ba da. ;UZilcUaj:u ulje oa isti oaeil1 k~? l~ pI.ethod~:oJ yaI1Jantl.madaJe b~IJe dfl.l~'J~~ rnanJe soka, IN]ega fu:eba piti radi SUZbIJ<U1Ja .~TIucnme~ ~I [~:Hllln1 gLltJ)a.Jl~1.1a. P~·e meg4!? ga progliltamo, ob~,":ezno ga l~z~nazatl Jezlkom po cdaVlm ustima, Tada 6e<hdt i mala,kol,cmilv so.lea blt~ dovo~,p~, S~k mozerno potpuno izb.aci:ti, ali je tada dobro drzati u ustimakriskicu limuna.

L./~~di kod koj i/1 j e kiselin a no rmalna treba da postupaju na ish aaein

a kolicina soka treba da j e najvise 50 mililitara. '

Zat~m .treba promeniti ,":odu u termoforimai P?110VO jJj priveza!ti.

Ako seJa~1 p~treba, treba ici :1 ~oalet.P?sle togaleci ua desni bok i pod glavu stavrti d a?tuk Nvoge savlby kolenima i uvuci stomak, potruditi se da nam polozaJ bude sto udobniji.

Odlezati 15 minuta, a zatim, ne ustajuci, popiti 15 mililitara soka.

Upotreba grejalice (terrnofora)

. Tern~~~?r ll~pllni.ti. vrucOIU. vcdom do dv~ trecine uj egove z:apremme. Brizljivo izbaciti vazduh 1 dobra zavrnun cep. Okrenuti termofer sa cep~m n~d<?le da se proven herrnetizacija. Pre upotrebe tennofor umotati U peskir,

K~m.tl:ail1dika~iie. B.0~o.vi u stomaku nepoznatog porekla, akutni .a.p:ll~:h~ltls, ak~tl~l holec1Stl.tts, akutni pankrentitis, rnaligni tumor, spoIJ aS11J a I unutrasnj a krvarenj a.

Prlprema za ciScenje jetre medom Kr.mtraindlkaciie. Dijabetes i alergija ua med,

Kat1.~e~l_U ~~lci prouzrokujeupalu u zlH~nom mehuru i jetri, Tn upalu treba Sl1l~n.~1 ~IJetolll. Mesee dana pre ciscenja pristupiti dijeti, a oboleli od holecistitisa t1~e?a da odaben~ ciijetuz.<l svojubolest, sio nije tesko. Obavezno otkloniti spazamu svim delovima creva. To se moze uraditi hor~U1lizncijOlU kiselinezeludacnog soka, tj. uzimanjem meda uataste pre jela,

RadJ.profil~kse ~li lecenja med treba uzirnati rnstvoreu u toploj vodi. .. Mo~e S6 uzimati do 150 grarna meda svakodnevno (moze i manje), ali se pn tome moramo potpuuo odreci produkatakoji sadrze sece,. Med se mora mesati u (;asi dok se potpuno ne rastvori,

Med tre,ba uzimati 4 pub dnevno: 3 puta pre uzimanja glavnili ,obrQka, mane (~orucak, rueak, vecera} i cetvrti put na pola sata pEe sp.avrrup. Poeeti od jedne kasike ~ to je norma, ako smatra1ll6 da je p0.tre~no? dbZiU povec.ati do tri ka~ike (i vise).

l!lljd~ sa nultom kiseloscu treba da nzll.llajll medeL")u VOd\!ll1la 15-20 ~l1j- 1iru1ia pre Jc~la. Sa sUlanjelJ.Ol'll kiseloSGU nn 30--4.$ m:il1uta pre jela. Sa 00[maIi:I@n;).l<;lseioseu na 1 sat! a.SH p0vi.s.el'lmll kiseloscu j~Ul 1,5 sat plie j~la.

133

Slieno uzimanje medaje dobro pri lecenju gastritisa, Cira na zelucLl i dvanaestopalacnorn crevu, holecistitisa, ali postoje odredena ograniceuja: terapija medorn traje uajvise 1,5 mesee jednorn u pola godine. 'Najbolje je smaujiti uzimanje produkata koji sadrze skrob: bleb, kiselo testo, rnakarone i krompir,

Med u pocetku ispoljava na creva prirodno blago purgativno dejstvo, sto dopriuosi da svakcdnevno jmamo redovnu stolicu ujutro i uvece, Ako budemo obavili ovakvu pripremu tokom tri nedelje, mozemo pristupiti ciscelljujetre bez klistiranja,

Meko ciscenj e

Meko Ciscenje predvideuo je uz prethodnu brizljivu priprernu za Ciscenje.

Mnogi prirodnjaci smatraju, da je plYO ciscenje jetre pripremno i da otvara i cisti kanale zucnog mehura i jetre. Drugociscen]« treba obaviti najranije kroz 3 rneseca, trece - kroz 6 , a zatim jednom u pola godine. Ljudi koji precesto praktikuju ciscenje ili koji to cine svakoga meseca, korisno je da znaju, da time izazivaju negativne efekte i smanjuju irnunitet, BaS zbog tog razloga izlazak iz ciSceoja trebn da bude mek i oprezao.

Ishrana prt pripremi za ciscenje

Prednost dati biljnoj hrani i odvojenoj ishrani.

Povecati dec produkata zute boje: suva kajsija, biljuo ulje (zejtin), urma (Diosporus lotus), orasi, limun, prekrupa proso, med, sir, osuseni hleb (razani, zdravlje, doktorski, voskresenski i druge sorte sa mekinjama).

Pravilnom ishranom ciste se zeludnc .i tanko crevo, a klistirima debelo crevo. Iskljucuju se: meso, riba.jaja, gljive, tursija, suhomesnati proizvodi i alkohol.

Priprema debelog neva

Posebnu paznju treba pokloniti debelorn crevu. Svakcdnevno ga 6stiti klistiranjem, pozeljuo ujutro (posto je kanal debelog creva najaktivniji od 5 do 7 ~asova), ali maze i U bilo koje drugo vrerne.

Prvi klistir obaviti sa rnanjom kolicinorn tople prokuvane vode od 500 do 700 mililitara .. Za klistiranje sipati ili cistu vodu, ili odvSlf od cvekle, ili urin razblazen po pula vodorn (vidi detaljnije odeljak Ci,~cenje creva).

Radi klistiranja treba zauzeti sledecu pozu; leci ua desni bok. Levu nogu saviti, a desnu ispruziti, Zatirn leci ua leda (voda za klistirauje je unesena u telo) i PDIViti kruzne pokI'ete rukom po stomaku koje smanj ivati 11 precL1iku prema pupku. Posh:: toga leci L1n suprotnu stranu,

134

povecavati pl:e.cnik od pupka. Treba ustati i 5-10 puta uvuci j isturiti stornak, ur~dltl P?kret laktom desne ruke prema podignutolU desnom koleuu (zatirn levim laktomprema desuom kolenu).

Drugo klistiranje - 1 litar.

Trecei naredna kllstimnja- 1,5 litar.

Dnevni raspored pripreme za ciscenje jetre

Ujutro !lataste popiti vodu od suvog grezda (nacin pripremanjn: 1 supenu kaS.L1..'11 suvog grozda preliti 1 ~asom kljucale vode i ostaviti da odstoji preko uoci). UjCLtrO popiti polovinu ekstrakta, Grozde iskorisrlti za kasu ili salate.

Posle 5-10 minuta popiti caj za izbaeivanje Zuei (kukuruzna stigma + kamilica + kantariou) sa medora. Mogu se koristiti i druge trave, u apotekama se prodaju smese za izbacivanje zuCi. Caj je najbolje skuvati uvece i drzati ga u termosu.

Odraditi vezbe, samomasazu i istusirati se.

. _Tridese! n:lin.[~ta posle vezbanja (fiskulture) popiti supenu kasiku zejtiua (moze I vise).

Posle J sata pojesti snlatu: sargarepa, jabuka i kupus sitno narendani i zacinjeni sokom od limuna ili zejtinom .

. Pas/e. J sata pojesti sveze pripremljenu kasu ua vodi (najbolje od heljde, all moze ovsena, kukuruzna ili od psenice). Kasu je dobro pripremati sa povrcem iii vocem,

Rucak~ vegetarijauska supa.

. Vecera - kiselomlecui produkti. (OJl~di kravlji sir, kisela pavlnka,

jogurt, kefir, SIl) III vinegret (rnesavina) '.

Pred spavanje popiti vodu od suvog grozda, zatim caj za izbacivanje .zLlci sa medom; izrnasirati bezimeue prste ua obema nogarna, istrljavsi ih balsarnom zvjosdoeka; pojesti 2 reznja ce~njaka.

Leci u krevet satermofororn ua jetri,

qvak:ve ishrane i. rezima treba se pridrzavati 3 dana. Cetvrtog dana jesti samo jabuke zelcnih sorti. ~etog dana piti svez jabukov sok.

Sestog dana uzdrzavati se od jela (ostaviti same VOdLl od suvog grozda i caj za izbacivanje zuei sa medorn).

. Kada z(~vrsi~o jednonedeljnu priprernu, koja u stvari predstavlja pnprernno clscen:Je, treba pristupiti tradicionalnorn ciscenjujetre rnsslinovim ul)em 1 Iirnunovirn sokorn, koj e ce proci mnogo lakse, j er SIJlQ se ?obro pripreraili za njega, Ako se ne odlucimo za tradicionalno tis6eaje J~tl·~, treba uraditi samo predlozeuu pripremu nekoliko puta sa pfiekidima od I do 2 nedelje, sto ce bib doveljno.

43 Prillledba prevodioca.

135

CiScenje jetre za jedan dan

Ovaj metod je razradio E. Scadilov predavac u skoli "Jedinstvo". Nedelju dana pre ciscenja treba pripremati same vegetarijansku manu (ali ne same sokove). U taj jelovnik obavezno uvrstiti sar-

garepu. . . .. kli x: , klu i t'

Poslednjeg dana pred C1SCen]e treba IS juciti eve U I uves I U

dnevni obrok suve sljive i suseue kaj sij e.

Pripremj~i~a up?trebu pu~gatiy, na primer l11agn~zUum. ,

U metodi clscenJa lekara Scadilova postoj I nekoliko nestandarduih momenata. Poznato je da je funkcija jetre maksimalua od 1 do 3 sata nocu, a min imalna pcsle 12 casova, to jest od 13 do 15 casova danju, Prilikom klasicnog ciscenja jetre terapija pocinje sto blize vremenu maksimalne aktivnosti jetre. Scadilov predlaze da se Ciscenj.e vrsi za vreme minimalne aktivuosti jetre - priblizno u 13 casova. To je prva osobiua ciscenja po rnetodi koju ovaj autor predlaze,

Dnevni raspured ciscenja Cisceoje pocinje u 12 casova.

Ustajanje najkasnije u 8 casova ujutro.

D 11.30 casova pripremiti salatu. 'Narezati kupus, sargarepu,jabuku i cveklu.

U 12.00 casQIIQ privezati uatelo dve grejalice (termoforej.jeduu ua

jetru, drugu ua leda u visini jetre, .

U 12.30 CaSOl'Cl zagrejati 200-300 grama maslinovog ulja do ternperature koja ne pr:ti usne. Osi L11 toga, malo podgrej ati 100 mililitara limunovog soka, ue dozvolivsi da ulje budetoplo, a limunov sokhladan.

U 13.00 casova u uekoliko gutljaja popiti sve maslinovo ulje sa malo podgrejanog lirnunovog soka,

Leci, blago saviti kolena i glavu postaviti sto je moguce nize. Na stopala je pozeljno postaviti dye Base sa vrucorn vodorn, koj~ tr~ba zarnotati u sal (tkaninu) kako se ue bismo opekli. Jetru treba ubedivati da iz sebe izbaci (istrgne) SVLl nagornilanu slj aku, Zapamtite: jetri l~r!j a toplota i tiha muzika. Sa njorn se mora rnirno i razumno razgovarati jer uopste ne voli negativne emocije.

U 14.00 casova pojesti pripremljenu salatu - to je druga osobina ciscenja.

U 15.00 casova uzeti purgativ. Kada ispolji svoje dejstvo iZV:fsiti klistiranje - to je treea osobina ciscenja.

Odlezati jos 2-3 sata. Sledi jos jedua defekacija, posle.koje se treba klistirati.

136

Meko Cisccnje }lrema metodu G. Malahova

. Citava tajnr: i efikasnost ciscenja jet.re s~stoje se U prethodnoj pnpr~.I111- smeksavanju orga~L~ma: ~meksavallJe u vidu vodenib toplih terap~~a trebav.o,bavezn,o uraditi £!ll~lmate? 3~ puta, Sva~u teplotnu terapijn zavrsiti kratkim prohladnim tusiranjem. Poslednju smeksavajucu terapiju treba uraditi dan pre ciscenja jetre.

Na 3-4 dana pre ciscenja treba se hraniti uglavuorn biljnoni hranem i upotrebljavati veliku kolicinu svezeg soka (1 eve.kla i 4-5 jabuka pozeljno kiselih ili nakiselih) i uraditi prociscavajuCi klistir.

Kornbinovano ciscellje jetre

G. P. Malahov je razradio originalni metod ciscenja jetre j zucnog m~hura koriscenjem nekoliko faktora koji se medusobno pojacavnju, TaJ metod odgovara svim lj udima, a narocito onirna koji vole da tree. Uz to ne zahteva uzimanje ulja koje svi ljudi ne podnose. Smisao tog metoda je u uaizmenienoj prirneui sledecih faktora: trcanja, tecnosti, koje imaju mali povrsinski potencijal j rastvarajuca svojstva, saune (paruog kupatila) j kao dopunski faktor - uzdrzavanje od Inane iii rasterecenje sokovima u trajuuju od 36 [asova.

1. Zn vreme trcanja, dovoljno dugog i redovnog, u ZUCl10ru mehuru i zucuim kanalima javljajn se jake inercione sile koje podsticu izbacivanje kamenja.

Treba trcati svakcdnevno po 30-60 minutn tokorn 3-6 nedelja.

2. Za ispiranje i rastvaranje moze se koristiti nekoliko vrsta tecnosti. Na primer, srnesa sokova od evekle j jabuke.u oduosu I : 4-5; sok od sargarepe; srnesa sokova odsargarepe, cvekle 1 krastnvaca u

odnosu 10 : 3 : 3. .

3. 0 primeui toplote za "smeksavunje" organizrna bilo je reci u ranijem tekstu. Tcplotne terapije najblngotvcrnije uticu na ciscenje jetre I zucnog mehura, jer prosiruj Ll oj iliove karrale istvaraju zuc tecuijom.

4. Uzdrzavanje od hraue tokom 36 Casova ni u kom slucaju ne narusava probavnu aktivnost, vee obrnuto, omogucava da se probavni organi odrnore i pojacava njibovu aktivnost. Duzi rokovi uzdrzavanja ad hraue podsticu prelazak organizma n11 LIn utrasnju ishranu i zato ih ne treba primenjivati.

MehaRizum pIo~jscavnjuceg deistva ave terapije. Pri redovrrom i svakodnevnom tr~allju; usled inercionih sila, kameucici u zucnimkanulima i Zll~J.IlOllllllehuru (narocito tvrdi) udaraju jedau u drugii polako se drobe. Redovno uzirnanje tokom tog vremeua sokova iii urina (naj~.al~je pola litra dnevno sokova) menja osobinu znc'i i cilri je rastvorljivijom. Dopunski, rnaterije koje rastvaraju, drobe i tome slicno, a koje se sadrze u tim sokovirna, polako rastvaraju kamenje. Kombinacija

i37

muckanja usled trcanja i dejstvo sokova pojacavaju usitnjavanje kamel'ICiea u ~UCL10j kesi. .

Tokorn nedelje dobra je piti najmauje po pola litra soka dnevuo I trcati 30---60 minuta. Krajem nedelje najbolje je gladovati (ko ne mote neka uzima samo navedene sokove) i za to vrerne piti namagnetisanu vodu ili say dnevni min, i pri tome trcati 30-60 minuta. Sledeceg dana ujutru posle trcanja otici u purno kupatilo (sannu). Treba se .dobro ispariti (najvazuije je ne preterivati, vee oseti!i jako opustanJ.e. cJtavog tela, malaksalost). Po povratku iz purnog kupatila (sauue), pOpltl. od pola do 0,7 litara svczeg soka (100 mililitara od cvekle, ostalo - jabukov sok). Zatim pojesti uobicajen obrok: salatu iii dinstano povrce, kaSLL i tome slicno.

Posle gladovanja, trcal1ja j parnog kupatila veorua se aktivira.1'r.obava hraue i sue bubrezui kanali. Popijeni sok se odrnah asimiluje, krvotokorn dospeva u jetru i ispira je. Sve sto je ranije razdrobljeno i resorbovano (splasnulo], sada s~ lak~ i~pir~ II ~vanaestopa.laC:no crevo, gde deluje purgativno. U tecnoj stolici pOJfLVIJllJU se tvrdi kamencici,

koji podsecaju na seme suncokreta, .

Tokom 3-6 nedelja piti sokove, trcati, ici Ll paruo kupati 10 (saunu).

Ako se jave bolovi sa desne strane ispod lopatice - proci ce, Upra~o otuda snlj II "signale " tvrdi kamencici iz zucnog meh~lra. Prestanak ~lh bolova ukazuje na eiscenje ZLLCllOg mehura. Posle godinu daD~, u apn~u - maju, moze se ponoviti slicuo Ciscel~je. ,Uop~te, ~uo.l:ez~:1tat Ill~rc IOI~I.h sila zucni mehur i jetra ce mnogo bolje funkciouisati I njihove funkcije ce biti potpuno obnovljene,

Ostali metndi mekog ciscenja

Uzeti 3 sveze cvekle sreduje velicine. Oprati ih, izrezati na male kockice.isloziti u teglu zapremine 3 litra. U teglu dodaf 2 supene kasike belog brasna i 500 grama seeera. Zatvoriti tegl:l poliet.ilenskim po~lopcern i ostaviti da odstoji na tamnorn mestu pn sobnoj temperatun dva dana. Dva puta dnevno sadrzaj tegle prornesati. . .

Zatim u tu masu dodati 700 grama suvog grozda bez semenki 1 peteljki, 4 case secera, poln case vode i ostaviti 7 .daDa ?a pre~,ri, mesajuci smesu jeduorn dnevno. Posle 7 dana procediti. Dobice se litar kvasa od cvekle. Za kmu ~isceoja potrebna su 3 litra kvasa od cvek,le.

Uzimati po 1 supenu kasiku 3 puta dnevno pola sata pre Jela.

Napraviti pre1cid od 3 meseca i ponoviti kuru ciseenja. . . . ..

Poznavaoci kazu da ce se jetra za godinu dana potpl1no(,)~lstltl J izleciti.

Postoji najprostij i i veoma eti.kasan metod za ciscenje jotre. Kura ciscenja - 5 nedelja.

138

139

T.oko~l~ prve o_edelje~uutro piti po malu kasiku ulja (zejtina). Druge nedelje pitt l~o ~a~l?u kasiku ulja. !rece nedelJc. svakog j utra uzeti pa d~sertl1u kasikt~ ulja, cetvrt~ ned~IJ~ - svak?g jutra 1'OS1.1peUl1 kasikn ulja. Pete nedelje, u zavrsnoj etapi ciklusa, ujutro popiti po caSll ulja.

Klasicno cisceuj e prerna metodu G. Malahova

Ciscenje prell1a ovom metoda treba vrsiti pred izlazak puaog mesec a, 11a 10-13. dan lunarncg ciklusa, Dorucak mora biti lagan, pre dorucka popiti sok. Rucak takode treba da bude lagan. Posle 1-2 sata posle rucka zagrejati jetru grejalicom (termofororn). Terrnofor privezati na tela i sa njim hodati ettav dan do 19-20 casova (povremeno menjati vodu u termoforu)." Uvece zagrejati l.1lje (po rnogucstvu maslinovoj" j rastvor limunske kiseline do 30-35° C.

Dozu treba podesiti vlastitoj tezini tela i prem!l tome kako nas organizam podnosi ulje. Popiti 1-2 gutljaja ulja, a zatim 1-2 gutljaja soka. Posle 15 min-uta ponoviti. I taka nekoliko puta, dok se 11(> popiju i ulje i sole

Ako se javi mucnina sacekati dok ne prestanu iieprijatani osecaji.

Terapiju ni u kOLTI slucoju ne prekidati, Ali ako rnucnina ne prolazi, ograniciti se na popijenu kolicinu ulja i soka. Termofor SO ne mora skidati.

Posto ste ispili ulje i sok (koliciua popijenog ulja i soka krece se od 100 do 300 mililitara) mozete sprovesti niz mera koje pojacavaju efekat. Priblizuo posle 1-1,5 sat posle uzirnanja ingredijenata sesti i zauzeti udobnu POZLl (najbolje sesti na.pete), znpusiti levu nozdrvu vatom i disati kroz deSI1LL nozdrvu, Na jezik staviti malo Ijute paprike, a on deo tela gde se nalazi jetra - iplikator Kuzuecova, ali, sa metalnim iglama, sto ce podstaci pobudivanje, stvarauje energije i toplote i njihova usmeravanj e P rem a j etri,

Zatvoriti 06 i zamislitida pri izdisaju usmeravamo vatrenu struju prema j etri. Pri tome disati polako i ravnomeruo (4-6 udisaja u minutu), radeci jako dijafragmom. Pri udisaju izbaciti stomak, a pri izdisaju uvuci ga nagore. Zahvaljujuci tim pokretima dolazi do izvanredncg masiranja jetre. U njoj se pojacava krvotok, a jetra se ispira od sljake i ugrusaka. Na taj uaciu disati J 5-30 nrinuta, odmoriti se 1 sat .i ponoviti postupak. Za vreme odmora ua deo tela gde se ualazi jetra staviti magnetni iplikntOl' iii najprostiji magnet. Mngoetna terapija je vaZan faktnr jeT pojacava kapilarni hvotok.

Pribliz110 od 23 do 3 satn LlQC'U (desavu se i ujutro), kadaje bio.nital)1 jetre i ZlL~UOg l1'lellllra maksimalan, dolazi do izbacivanjn kamemja i necistoca, sto se ispoljava kroz re.tku sto.licu (1'roliv).

44 P\'jmedba !ll'evQdioca.

45 ist0.

Obieno ce nas ujutro jos jeduom proterati pa mozemo izbaciti jos vecu kolicinu kamencica i .zuci koja podseca na 111.azUt. DOpW1Ski treba uraditl pr06scavajn6i klistir, Malo se odmoriti j zatim se moze jesti .. Pozeljno je da se prvi obroksastoji od polalitra soh (od sargarepe, cvekle i jabuke U odnosu 1 : 5). Sok ce dopunski isprati vasu jetru. Tek posle toga mozeme jesti salatu, kasu ua vodi i preci na uobicajen nacin zivota.

Naknadne preporuke

Praksa je pokazala da je za muskarce izene sa telesnom teziuorn od 60 do 65 kilograma, kao i za ljude koji dobra podnose ulje, za prvo ciscenje jetre dovoljno 150-200 rnililitara llyn, kako ne bi doslo do povracanja, U narednim ciscenjima doza se moze povecavati do 300 mililitara, a moze ostati i ista,

Ako posle izvesuog vremeua povratimo i u povracenoj masi se uoce neki sluzni sekreti (zeleui, crni i sl.), to je dokaz da su ulje i sok proradili u zelueu i ocistili ga od postojece patoloske shame, Kod nekih Ijudi to se desava pri prvorn ciscenju, Drugo c.iscenje treba uraditi sa manjorn kolicinom soka i Lilja n kod treceg 111£11.0 povecati kolicinu,

Za vrerne ~iS6el1ja treba se opustiti, Po pravilu, za vrerne ciscenja P0l110CU ulj a i lin unovog soka ne osecaj II se nikakvi bolovi. U nekim slucajevima, kada dolazi do jakog praznjenja i izbacivanja necistoce, oseca se kao da jetra "dise". Aka se usled bilo kog uzroka jave strah, uznernirenost i nervoza, koji su u vezi sa. ocekivanirn rezultatima,i osetirno se "stegnuti1U'" i paralisanim, treba popiti 2 tablete no-sp! (ruski lek z~ smirenje/6• U torn slucaju cisoenje ce proci normalno.

Cisceoje jetre se ne preporucuje posle teskog rada i duzeg gladovanja.

Treba se odmoriti 3-5 dana i ojacati. U protivnorn maze doci do sledecih dveju situacija: u prvoj jednostavuo cemo pojesti ulje i limunov sok; u drugoj veoma cemo se iscrpiti, Ne SmeL1JO zaboraviti da je to ipak. prodir~1je u jetr~I,_ a ojoj je P?trebn.a sJ?-~~~ za pr~kQmeruo napr~zar~ve. S?ml mozemo osetiti kako ooa VI brira I "dlse .uaroeito za vreme prvih clsceuJa,

Broj ciscellja

.PIVO cisccuje je najteze, jer organizam tada gubi tUBOgO snage, Desilva se da se sa prvim cisceojem izbaci veorna mnogo stare zl.lci, pleslli i belicasti h IJiti, n kal11enja skoro da nema. To ne zuaci da ciscenje nije llspelo. Sve je normalno,jet.raje jednostavl1o veoma zapusena, a tek pri drugolD i nareduim ciscel1j imn pociuju da izlaze kameociti,

Drugo i naredna ciscenja najbolje je uraditi prerna licoom osecanju, ona ce biti. 11.1110£0 laHa, Na primer) ilraditi prva 3 ciscellja sa il1tefvalom ad 3 nedelje., cetvrto - posle mesec dana, peto - posle dva meseca. Sledece godine uradi.ti jos 2 a druge godine jedllo eiscenje. Ukupno treba maditi oko 9-L2 ciscel1jajetl'e.

46 PriInedbu prevQdioca.

140

Ishrana posIe ciscenja jetre

P~sl~ CiSC~l?.i~jetre trebajesti tek knda se javi apetit, Popi1i svez sok ?d sargmepe III J.abuk~ pornesan sa ~Ok~~~l od cvekle, p(l)ze~no je da jabuke b~?u uakisele Jer ce II kombinaciji sa sokom od evekle inrati veoma pnjatan ukus .

. , Posl,e soka moze se pojesti salata ad sveze zeleni, malo zakiseljena l~ zasoljena, pozeljno sa uecirn prirodnim: Iimuuovim sokorn, mahevlc<_)m (Oxycoccus palustri,s, 0, microcarpus) ili morskirn kupusom, Zatim kasu kuvanu 11a vodi, ~1Z dodat~k male kolicine ulja i morslscg kupusa. T~ko, se moze rucati J vecerati, a sledeceg dana treba preci na raznovrsniju ishranu.

Sada S0 moze preci n,a pray~Lnu ishranu kako bi j etra jos vise ojaeala.

I~ dnevnog obroka treba.izbaciti przeno ,meso i ribu.jake masnebuljone, riblje co~'be, konzerve, suhornesnate proizvode, masue zakuske (narocito hladne) ] pro izvode po~ vrgnnte dejstv;.l vis~k~ temperature. Hrana ko j a j e ?ogata skrobom, narocito bela brasno 1 mekinje, zapusava tkiva j etre j cini J~ tvrdo~. Tes~o se yo.dnose, bobovi i gljive. Zabranjuje se LlpO t:reb a: sirceta, bibera 1 paprike, slacice (senfa), tursije, repe, rotkvica rctkve Iuka, ceSl1j~(U (~elo~ Iuka), ki~e~jaka, spauaea, jake kafe i kaka~a, kao i ~lkobola: Ljuta jela 1 .pro~llictl _lJnto~, nI~Llsa negativno uticu na Iecenje ~etr~. Kiseo ulcus stimulise funkeiju jetre 1 ZLlcll0g mehura. Jehu indirektno (posredno) stimulise malo slau ukus, Guse je opor i ljut ukus.

Ideomotorno ciscenj e prema metodu B. Aranovica

Za ideomotorno ciscenje potrebne SLl najmanje dye nedelje (prose~no? d~k,le ta.) ,rok za, svakog co:,eka iudividualan). U tom periodu poze,IJllo Jel~r~nJtI se cesce nego obicno, 5-6 puta duevno, ali, uaravno, '~anJom kolicinorn hrane u SVfl.KOm obroku, Svaki obrok hrane povezan Je sa aktiviranjem zucnog mehura i lucenjem ZllCl. Da bi se izbacilo kamenje, potrebno je takvo aktiviranje.

p'r~'i naCi!l ide0U?-0iornog ciscenja je pomocu vruce grejalice, vod~ne 111 elek~'lcne, k?Ju treba drzati na delu tela gde se nalazijetra 10-15 mnlU~~. Jos J e ~uvenl lekar A.. S. Zalmanov govorio 0 korisnosti te vrste te~'~pl~e. "Ako hoces da bud~~ zdr~~, posle svakog jela st:avljaj VfUCll gteJahcu na telo gde se na1nz! Jetra.

Drugi. naCin, .kojim se postize ish efekat - staviti mkn oa dec tela gde se ,nalaz~ jeha. Levu ruku staviti spreda, a desnu nn leda, sa druge stFane]ttre, 1 t:~o,d~zati~T~ke 10-15 minuta. Toplotaruku bolje prodire unutra pre~a jetn, 1" osun toga, energijom rulcu jetra se zracj, sto je veoma konsno za 11JU. Toplota smalljuje upalne procese u jet:ri i u ZU~nplll mehuru.

, ,S v~oga j ~ltra nat~ste tre ba pop'i ti po supeu II kasiktl111asliBovo g nU a I p0JestI cetvrtlOu grejpfi~lta. Tflkom dana dobro je poplti 2-3 ~ase caja

141

za izbacival1je zllci, a najbolje je uzeti odvar od sipka (ljudi koji imaju povecanu kiselinu treba da izbegavaju ta] odvar). Ujutro aka 5 minuta vritiskati stornak rukama .. Sve nabrojane mere su odlicna priprerna za ideomotorno ciscenje jetre.

Ideomotorno cisc.enje jetre treba obavljati svakoga dana po pola sata. Posle masaze celog stomaka pristupiti stvaranju ideomotornih pulsaeija. Radi toga se treba prvo opustiti, zatim se koucentrisati na jetru.zamisljajuci kako ona pocinje da se skuplja i siri u taktu muzickih ritmova, Pulsacija treba da se odvija 1.1 smeru gore-dole i da traje oko 10 minuta, Potom se treba odmoriti j produziti sa pulsaeijama u smeru leda-stomak, takode II trajanju 10 minuta . .Tos jedan kratak odmor i prodemonstrirati pulsaciju jetre u smeru desna-leva strana tokom 10 minuta, Dobra bi bilo ako bismo j edno od planirauih zagrevanja uradili pre pocetka ideomotornog ciscenja.

Najbolje vrerne za sprovodenje idecmotomog ciscenja je vece, kada jejetra rnaksimalno aktivua. Vreme njene aktivnosti je od 23 do 3 sata posle ponoci, Ipak, ciUenje se ne mora obavezno vrsiti u to vreme: od 20 do 21 sat uvece takodeje dobro .. NUe velika greska ako se to radi i dnnju,

Za vreme ideonrotomog ciscenjn ked rnnogih se javljaju blagi bolovi i osecaj LTIUCnil1e. B. Arauovic smatra da se toga ne treba bojati, jer je jako ciscenje povezano) po pravilu, sa tnkvim pojavama. Aka nema bolova, zna~i da ciscenje prolazi mekse. Dok se odvija proces ciscenja, u ekskrementu se moze poj aviti zeleno, mrko ili crno kamenj e. To znaci da se ciscenje odviju dosta meko, prirodno, bez bumih reakcija. Cisceoje uglavuorn vrsi sam a jetra liS led znatuog poboljsaoja krvotoka i otklanjanja proeesa. zastoja u jetri.

Po zavrsetku te 2 nedelje (3. j 4), imajuci u vidu vaznost jetre za organizarn, trebaje odrzavati II dobrom stanju. Stvaranje vibracijn 1.1 tri smera u trujanju od 20 rniuuta dovoljno je za odrzavanje jetre u fermi. Vise nije potrebno piti tecuost za izbacivanje zuci, ali top Iota ruku jednom dnevno uvek je korisua.

Ciscenje pr·ema rnetudu O. Jelisejeve CiScenje jetre i limte

. [ndikaciie primene. Upala limfnih zle~du, akutua hronicua oboljeIJJ~.dis~j~ih puteva i mnksilarnih sinusa 11 nosu, oboljenja usiju (otitisi), OCIJU (iridocela, uvea); ishemijska bolest SIca 2 .. i 3.stepena, aritmija SIca ~os~m aritmije sa leprsanjem i treperenjem pretkornora), hipotouija; hronicni tromboflebi tis; hrou icno obo Ijenj e mokracno-polnog sistema; artroza, artritis sa oticanjem zgLabova, osteohol1droza ki~me.

Kontroindikacije. Ne preporucuje se kod 11. I exgija n,a agnll'le i dijabete~a.

142

Postupakciscenj a

.f!0Ci c~scenja u 19 caso:va popiti rastvor Glauberove soll- sulfata na~nJllma. (jedna supena kasika sa C~SOl11 vode) iIi soli magm,ezijnlfl'la (~ cajue kasike sa casom vode). Moze I bez upotrebe soli.

D 20 casova izvrsiti klistiranje sa 4-6 litara vode.

. Prvi dan: y s vcaso~a uju~'o pripremiti. 2 lit!a smese soka agruma sa vodom, POP1~1 .casu pripremljene smese 1 zanrn na svakih 30 minuta tokon~vdana l?lh po pola case te smese, dok se ne popije sva smesa, Citav dan msta ne jestr.

U 22 sata uraditi klistir sa 2 litra vade i sokorn od 1.-2 limuna.

. DrulJi .dan. Do 19 casova ponoviti citav program iz prvog dana (081m klistira u 22 sata).

U 20 casova istucati dye tablete allohola, rastvoriti ih u 30 mililitara vode i to popiti.

U 21 sntropiti 59.mililit~r~ ~nasb~ovog (iIi bilo kojeg biljnog) Lilja, a o~n;tah zatnn pOPl~1 30 mililitara limunovog soka. Privezati vrucu ~reJall.cu (preko peskira) ua dec tela gde se nalazi jetrn, leci na desni bok

1 Iezati 2 sata sa savijenim kolenima pritisnutim HZ stomak. .

U 23 sata skinuti grejalicu I poci na spavanje.

Treci dan. U 6 casova ujutro uraditi klistir sa 6 litara vode. Piti sokove od povrca, jesti povrce i voce same u svezem stanju i bez masnoca,

Cetvrti dan. Izlazak iZ' Ciscenja na uobicajen nacin (vidi Ishrana posle Ciscenjajetre II poglav1juKIasicilo tiscenje prema G. Malahovu).

Profllakticko ciscenje

M?z,e se v~~iti jeduom u trio mes~ca. Ov~ varijanta se preporucuje

bclesnicima koji 1'1'\11 put vrse clscenJ e a boluju od sledecih bolesti:

• dijabetes (moze i kod hormoualne zavisnosti),

• hronicno oboljenje zeludacuo-crevoog trakta,

• astma,

• . ishemijska bolest srca 1. i 2. stepena, hipertonija sa visokim arterij sk irn pri tisko OJ,

o iscrpljenost organizma i hipotonija,

• a~ergijske reakcije sa bilo kakviru ispoljavanj ima (izrnedu ostalog ekcerni, neurodermitis i psorijaza),

Postupak ciscenja

UQ(;i Ciscenja u 16 Casova uzeti poslednji obrok jela.

U .19 casova popiti gorku so sulfata magnezijuma (iIi hila koju plU:gatJVlll~ ~o) ~ 3 cajne kasike na casu prohladue vade za pice. Odmah z~tttn ~)Opltl pob - 1 casu bladne vade. Ukoliko nam so nije pri rual ~l~cellJe se ~t;?2e c:;bavit~ i .beznje. T<I;i uslovje pozeljno i~ptl'lli,tjl,~1i n!je obavezan. ClscenJe pO~lnJe II 21 sat lstoga dana sa teraplJtlmtl chSCet1Ja.

143

Sliku 16- A kumpunkturn« tacke I'I.tI. prednjo] }wlIl'§il'li uina §koljke

U 21 sat uraditi klistir sa 6 litara vode.

Prvi dan. U 8 Casova popiti po la casejabukovog sob. Tokorn dana

uzdrzavati se odjela, .. . . . , ,

U 20 casova istucati 2 tablete allohola, rastvoritr ih u 30 m~l~J~tara vode i popiti. Hi rastvoriti 2. rnililitrano-spi (uampulama) u 30 mililitara

vode i popiti. . . . " '. ' ' . . "

U 21 sat popiti 50 mililitara maslinovog (ili bl~O kojeg bl~Jn?g) ulj a .l

zaliti ga sa 30 mililitara limunovog.soka, P:1V,e~~ttl.vrllcu greJal!~u (~r?z peskir) na deo tela gde 'se nalazi jetra ,(proJelcclJaJetre od s.r~elllJe lr~lIJe stornaka udesno prernn gruduom kOSll J?pod. desn0f!.,pod.r,ebru] a). Leci na desni bok i lezati 2 sata sa savijenirn kolenirn . a pntlsnutlmyz,storna~.

U 23 sata skinuti grejalicu i poci na spavanje, Ako Se)aVIIJ..1uC:l1l!l~ mirisati cesujak i rnasirati taeku projekcije zeLu.ca fin levoj USDOJ skoljci

(sl. 26). . ,,', ,

Drugi dan. U 6 c'asova ujutro uraditi klistir sa 6 ,htma vade. Tv0kom dana dijeta na povrcu, bez masnoca. ~oze. rn~l,o sob (ua vrbu noza).

Treci dan, Dijeta on povrcu sa uljern (zejtinom).

Cetvrti i naredni. dani. Preci na uobicajeni rezim ishrane,

Starinsld nacln ciscenja jetre

Dohro oprati i 0 kilograma rotkve, OdS~n1.l1iti 0s~e~~llja ua_n1oj i, ne Ijusteci je, ~alTIleti je na muslt.li z~ .l1lleVellJe m~~ (dl lsed~~tl na male kOU1:<1di6eJ)4 . P01110CU sokovnika III prese isoediti sok (dobije se oko 3

4:7 Primedba jwwodiocl1.

144

Iitra soka), ostalo je rnelasa .. Sok cLlvati U frizide.liL1, a melasu pO'llle'~ati sa medom ili u krajnjern slucaju sa secerom (na 1 kilogrffi.11:1 melase 3'00 grama meda ili 500 grama secera). Tn srnesu pritisnuti uecim i cllvati. na top 10m mestu.

Pitipo 1 cajuu kasiku soka 1 sat posle jela. Ukoliko se ne ja.:"V'i fuol H j etri doza se mozc postepeno povecavati do 1 supene kasike, a zatim do 2 kasike i. do po[aca~e.

Pri bolovima u jetri.jito je simptorn nagomilavanja soli i kamenja u jetri i zucnim kanalirna, LUI. taj deo tela staviti grejalieu. A.ti, bel se obicno oseca na poeetku kure c.isccnja, a paton). isc·ezava. Soh izlaze

ncprimetno, ali je pri tome efekatcLsoenju ogro,man. .. ... "

Za vreme uzimnnja soh od rotkve treba izbegavati ljute 1 kisele produkte. Pozeljno je pridrzavati se vegetarijanske dijete koja iskLjucuje ne sarno meso i ribu, veci jaja, a takode mekinje i druge "tes.ke'J skrobove i masna jela.

B. V. Bolotov savetuje da se obaveznc upotrebi melasa ad rotkve posle ispijanja.citave kolieinesoka. Za to vr~m~ nl~lasa ee vec prevreti. Jesti je po 1-3 supene kasike za vreme lloblcaJelll.b. obro!(u, dok ,.se ne pojede SVa kolieina .. Taj prcdukt je veorna vazan za.jaeanje organizma, narocito plucnog tkiva i srcano-vaskularnog sistema.

CiScenj~ prerna metodu K. Nisija

Uvece zakuvati u terrnosu pola litra ekstrakta sipka (3 sqpene kasike ploda s.ipka), l!jtltro U cosll s~ ~ sup.e~le ~asike ksilita ili so}'bita J,1HI!t~ vruc ekstrakt sipka, pro rnesati 1 popiti naiskap. Posle 20 minuta rspiti preestali ekstrakt :Sipka 1Z termosa (bez ksilitajli sorbita). PQsIe. 45 minuta - dorucak: najbolje socuo vote ili salata od povrca, orasi, a takode ekstrakt od Iistova mallne.ribizle.ili sipka. Moze.se pojestiparce suvog hleba (dvopekaj". U l)auzama izrnedu svakog uzimanja tecnosti i hrane.treba se aktivno kretati(biti blizu WCsoljel)'

Kuru cjscenja sprovesti 6 putai to svakog treceg dana (na primer, petak, ponedeljak.,C::etvrtak, nedelja, sreda, subota), Dalje se o~akv~ ciscel1je jetre moze vrsiti jednorn uedeljno, Pri tome se clste Iirnfni cvorovi jetre, sto pozitivno utice ua stanje citavog orgauizma.

Ciscenje prema metodama J. Andrejeva, I. Neumivakina f N. Semjonove

Do pocetka terapije, kao i poslenjenog zavrsetka, tokom rredelju dana pridrzavati se vegetnrijanske dijete, a zatim .se 3 dana uzastepee

48 Isto,

14'5

hraniti samo svezirn jabukovirn SOk0111. Ujutro ta 3 dana raditi prociscavrUuce klistire.

Ako nismo U mogucuosti da pripreruimo sok od jabuka (uernamo sokovnik itd.)'19, tada se, prerna savetu bugarskog narodnog lekara 1. J otova, sok rnoze zameui ti odvarom od povrca: 1 kilogram neociscenog krompira, 5-6 neociscenih sargarepa srednje velicine, 50 grama korena ili zeleui persuua ili celera oprati i narezati. Ocistiti i naseckati velikn glavicu luka, Sve povrce staviti u lonac sa vodorn, dovesti do kljucanja i kuvati nil blagoj vatri 1 sat. Odvar od povrca pit! tokorn dana. Drugog .i treceg dana priprerniti isti takav odvar.

Treceg dana u 19 cas ova priprerniti po 200 grama maslinovog ulja i limunovog soka. Leci, opustiti se i staviti grejalicu na telo oko jetre.

Tacno u 19 casova uzeti po 3 supeue kasike ulj a i soka, pouavlja j uci uzimanje svakih 15 miuuta, dok se ne ispiju obe case.

Na dan sprovodenja terapije pred spavanje pozeljno je uraditi procisca'Vajuci klistir i to pouoviti ujutro sledeceg dana, kako bismo pomogli da se o~iste unutrasnji organi. Po pravilu, ubrzo posle jutarnjeg klistiranja pocece da se odvaja bujica sljake, ~ija ce veca kolicina izazvati nase zaprepascenje: kada se sve to nagomilalo i gde se cuvalo?

Klistiranj a trebn poria vlj ati sve dok veda De postaue cista. Pos le zavrsnog klistiraoja rnoze se lagano doruckovati, a tOk0111 dana pridrzavati se vegetarijanske dijete, bez prejedanja.

Aka se treceg-cetvrtog dana u predelu jetre oseti tezina, zunci, da se necistoca samo "pokrenula" sa mesta, ali nije izasla, zbog cega posle 2-4 nedelje treba ponoviti ciscenje. Pri ponovljenom ciscenjil moze se za jedan dan skratiti gladovanje (ishrana S(11110 80k011.1 ili odvarom od povrca).

Ako nam je jetra hila bolesna, posle oiscenja je treba jacati ekstraktom ad sipka, smilja, kukuruzue stigme (svila), drugih trava i odrzavati dijetorn koja ne sadrzi ljuta, masua j przenajela, Posle terapije ciscenja na jetru posebuo pogubno deluje alkohol, Cak ui apsolutuo zdravi Ijudi ne smeju ga uzimati rnesec dana.

Ciscenje prema metodu N. Yo)(era

Tokom dana 3-5 puta (i vise) popiti po casll srnese soka od jednog limuna sa vrucom vodorn i po pola case sokova od sru-g<i.repe, cvekle i krastavaca. Sve to uzimLlti od nekoliko dana do nekoliko nedeUa LL zavi.snosti od kolicine i velicine kamenja i njihove "zelje" da se pokrenu s mesta.

49

Priruedbn prevodioca.

146

CiScenje prerna metodu A.Ignjatenka

Zaku~ati II 1 litri klj.u~a.le vode 40 grarna cvetova iii cele bajke l':!e,:,ena (C<:1endula officl[)ab~). To ko 111. dana tu ~ozu popiti iz 3 puta. ~~J uz~m.ah tokom2-3.l)ed~IJ~ na2~ ml~utapreJ.ela. \ojepIvaetapa c IscenJa J etre. Druga etapa J e izbaci vanJ e karnenja. Pnpremiti sme·sl'l od 100 mililitara maslinovog ulja 100 mililitara svezeg soka od Iimuna (zahvaljujllCi. prethodnom ciscenju sa travarna zaprerniea obienih komponenti je srnanjena, i za razliku ad drugih metoda Ciscenja ovde s~ preporucuje da se pomesaju), Smesu chladiti do temperature +10 C.

Prvoga dana mozemo rucati, ali se vecere moramo odreci. Stalne l11esaj~lCi smesu popiti 11 malim gutljajima i posle toga ne ustajati iz postelje, Drugoga dana ujutro uraditi klistir, a tokorn dana piti same prokuvanu vodu sa dodatkom meda i Iimunovog soka iIi lirnunske kiseline (limuntusa)". Ujutro treceg danaponovo uraditi klistir i daljese hraniti kuvanirn povrceru i suvirn vocern.

Posle jednog od klistira pocece da Izlazi kamenje. Radi boljeg efekta preporucuje se ponavljanje terapije kroz 2 uedelje.

Ciscenje prema metodu A. Zarajeva

Nedelju dana se pridrzavati vegetarijanske dijete, Uoci ciscenja uvece pojesti salatu od svezeg povrca sa dodatkom limunovog soka. U 9 casova ujutro pojesti kasu od "ovsenih pnhuljica", skuvanu Oil vodi au 12 casova popiti caj:. na 200 mililitara kljucale vode - pol a ~a.ine kasike kantariona i pola cajue kasike uane (metviee) uz dodavanje limunovog soka i meda .. Pre uzimanja caja progutati 2-3. tablete ekstrakta pasjaka (Rhamnus cathartica) iii lista sene.

U 14 casova staviti grejalicu na jetru. Kroz jedan satponovo popiti 2-3 tablete ekstrakta purgativnih trava (trava za prociscavanje)" i piti vruc caj, koji ua taj uacin zagreva jetru,

U 18 casova u rerni osusiti tauke kriskice cmog dvopeka i zasoliti ih. Iscediti sok ad jeduog Iimuua, razblaziti ga sa istom koli ciuom vade i skuvati kafu (2 cajl)e kasike na casu vode). Zatim uzeti 1 tabletu no-spi i 1 tabletu papaverina. U 19 casova popiti 150 grarna zagrejanog maslincvog ili drugog kvalitetnog biljnog ulja, a zatim popiti LlDUJ.l0V sok i kafu. Posle togn, pojesti dvcpek, leei na le~i bok i opustiti se. Nakon 1 sata maze se panovo papiti 150 gral'lla ulJa. Uvece iqjutro llradib kl.istir.

50 51

PJ:imedba prevodioca. (sto.

147

Metod koji se pr imenjuje u Truskavcu

Ou se podudara sa prethodnim, ali bez uzimanja ekstrakta za proCi~cavanje (purgativa), tableta i dvopeka, Prema tom metodu ujutro se takode preporucuje kasa, a u 14 cusova treba leci u postelju sa grejalicom, Ulje i Iimunov sok piju se umesto kafe, koja podstice sirenje sudova. Sledeceg dana, tacno u 6 casova ujutro, uraditi klistir sa litrom odvara od karnilice (uoci cisccllja uvece priprerniti 5 litara takvog odvara), ponnvljajuci klistire posle I sata, dok se ne uradi 5 klistira, Kamilica kao protivupalno i asepticko sredstvo srnanj uje toksicno dejstvo sljake, koja se krece kroz zeludacoo-crevni trakt, 11 eesti klistiri ubrzavaju njeno izbaoivanje.

Oni koji se odluce da izbace kamenje izzucnog mehura, jetre i bubrega, treba da isprobaju razne metode, kako b:i ustanovili koja od upotrebljenih sredstava najbclje dejstvuju na kamenje, koje se uagomilalo U njihovim unutmsnjim organima, posto je a zavisnosti od individualnih osobina orgauizma, karaktera ishrane i uslova okolne sredine hemijski sastav tog kamenja veorna raznovrstan,

Postepeno ciscenje jetre zejtinorn (jestivim uljem)

Ovaj nacin ciscenja ima dvostruki znacaj: pored izbacivanja sljake izjetre poruaze ciscenje 6tavog organizrua ad teksina j zato pobcljsava izlecenje covekoveg organizma od mnogih bolesti.

Tokom 1-2 nedelje II zavisuosti od stanja zdravlja, 1-3 puta dnevno staviti u usta sllpenll kasiku zejtiua (jestivog ulja) i euergicuo ga muckati 11 ustima, narocito ispod jezika, gde se nalazi gusta mreza krvnih sudova. Posle 15-20 min uta ulje ce se pretyoriti u belu tecnost, koja j e prepuna raznovrsnih otrova. Njihje upilo un'e iz pora krvuih sudova i pljuvacnih zlezdi koje se ualaze u ustirna.

Vatno upozoren]e. Ne. sme se progutati ni kap te otrovne tecnosti.

Kada se ulje ispljune, we'solju treba dobro ocistiti, USllU duplju isprati, a zube oprati,

Taj nacin koristi se i za ciscenje usta (vidi CiSccnje usne duplje).

CiScenje jetre travama

P. M. Kurenov u svojoj Knjizi 0 lecenju iznosi, da su ruski nadrilekari (vidari) pri oboljeuju jetre i Zllcllog rnehura, izmedu ostalcg i kod kameua u tim organirna, duze vrerne pojili bolesnike odvarom od poljskog rastavica (Equisetum arvense). Fitoterapija, kao i horneopatija, zasnovani sa na dugotrajnoj i redovnoj primeni preparata. Zato ljudima koji su mspolozelli za dugotrajno lecenje, kijevski fitote:rapeut A. A.

148

149

Za~~rcenl{O pre~Ha~e slede~u smesu: supenu kreiku smefe trava u istim kolicinama 0?olJskl rasta':I(~, kukuruzna stigma, troskot i cvetovi lJeve~~) preliti s~ 2 case kl.Jtlc~l.e. vo~e~ ~lvati 1-2 mimua i 0staviti cia odstoji 30-40 muruta. Procediti 1 uzirnatr po pola cas'e 3 puta dl1levno posle jela. Kura lecenja > 3 nedelje. Posle nedelju dana pauze kuru treba ponoviti.

Ciscen.ie prerna metodu Z. Siske

Tri case ovsa bez trave isprati toplorn vodom, sipati u emajliranu serpu (lonac) od 5 litara i preliti sa 4 litra hladue vode. Zatvoriti poklopcern .i ostaviti da odstoji 24 sata,

Istovremeno casu plodova sipka istucati u poreulanskoj iIi drvenoj ~osudi (u zeleziloj posudi-avanu vitamin C se oksidise), preliti sa 1 Iitrorn kljucale vode, dobra umotati i ostaviti da odstoji 24 sata.

Posle 24 sata u louac sa ovsom dodati 2 snpene knsike pupoljaka od breze (vodu ne menjati) 13 supene kasike Iista od brusnice (Vaccinium vitis idaea). Postaviti lonac ua vatru (sporet), dovesti smesu do kljucanja i na blagoj vatri kuvati 5 minuta. Posle toga dodati 2 supene kasike kukuruzue stigme .i 3 supeoe kasike troskota (Polyg00lU1J. aviculare). Kuvati na blagoj vatri 15 minuta.

Zatim smesu ostaviti da odstoji 45 min uta i brizljivo, ne muekajuci je i ue ignjececi je, procediti, Sjediuiti je sa edvarorn od sipka. To sredstvo se koristi za c.iscenje jetre odraslog coveka. Presuti smesu u tegle od tamncg stak!a i ostaviti Ll frizider.

Uzimati po L50 mililitara smese 4 puta dnevno na pola sata pre jela.

Poslednje uziruanje ne srne biti kasnije oel 19 cusova.

Dato sredstvo moze se koristiti za ciscenje Jette i profilaksu oboljenja jetre i kod deee, posto se, nazalost, zagadenost orgauizma, pre svegajetre, uocava vee II ranorn uzrastu, Preporucuje se dadeca od 1 do 3 godine uzimaju po cajnu kasiku odvara, od 3 do 5 godina - po ] desertnu, od 5 do 7 godina-po supenu kasiku, od 7 do 10 godina-po 30 mililitara i starija od 10 godina - po 50 - 70 mililitara.

CiScenje zucnog mehura

Mnogi od navedenih nacina Ciscenjajetre istovremeno ciste i zllcai mehur.

Kao blago sredstvo za izbaeivanje :fuei moze se upotrebiti kantariou (Hypericum perforatum). Tu travu mogu prakticno primenjivati svi: i bolesni, i zdravi - i koristi se kao profi lakticko sredstvo. Kantarion treba pit! zimi, dodnjuei ga U OblCULl caj iIi ku:vati posebno bIag 6aj. DUg0-

trajna primena t~. t~a.ve ~odsti.ce lucenj e zuCi, stirnulise zlezde za unutrasnju sekreciju 1 pc~ !11.1ULlItet. . . . . . . .

Kod jake zagadenosti zucuog mehura karnenjem priprenuti sledeci

odvar: 10 gramu (1,5 supeua kasika) trave staviti II emajliranu posudu, preliti sa 1 cas~Hl1 kJj~cale vode (~~O mililit.a~·a), zah:oriti poklop?~m i dinstati na pan 30 mmuta. Ohladiti, procediti, dodati do 200 mililitara

.kljucale vode. . .

Piti odvar po trecinu case 3 puta dnevno na 30 mrnuta pre jela.

Odvar se rnoze cuvati na prohladnom rnestu najvise dva dana.

Ciscenje kantariouomje veoma efikasno. Posle 2 meseca upotrebe odvara od kantariona iii caja treba napraviti pauzu od mesec dana kako se organizam ne bi privikao na travu,

150

CISCENJE BDBREGA I MOKRACNOG

, MEHURA

Glavni uzrok stvaranj a peska i kamenj a u bubrezi rna j e narusavanje razrnene materija, U kojoj glavnu ulogu ima jetra, kojaje cdgovorua za stvaranj e rnokrace. N edostatak vitamiua A, prekornerna upotreba mesa i kvalitet vode za pice takode mogu prouzrokovati stvaranje kamenoa. Infekcija koja na bilo koji nacin dospeva u bubrege, rnoze biti uzrok stvaranja peska i kamenea,

lndikacije primene. Kameuac u rnokraci, hronicni pielouefritis, hronicni cistitis,

Ideomotorno ciscenje llrema rnetodu B. Aranovica

Bubrege treba eishti tek posle ciscenja zcludadno-crcvnog trakta, zucnog mehura, jetre i pankreasa (cisti se istovremeno sa jetrorn). Euergetski kanal bubrega spada ujiu-sistem i najaktivniji je od 17 do 19 casova, a pasivau je od 5 do 7 cnsova ujutro,

Energetski kanal mokracuog mehura pripada jang-sistemu. Najaktivniji je od 15 do 17 cusova, a pnsivan je od 3 do 5 casova ujutro.

Da bismo iz os nova resili problem ciscelljn bubrega, potrebno je paralelno sa drugim rnetodima vrsiti ideomotorno CisceBje.

Za c~saenje bubrega u proseku su potrebne dye uedelje. U pocetku Ciscenje treba vrsiti sokovima iIi namagnetisanom vodom,

Ciscenje pornocu namagnetisane vode

Recept za pripremanje namagnetisane vnde

Treba imati aparat za magnetisaoje vode. Aparat je jednostavan: voda se propusta kroz siroku cev, unutar koje su smestena dva magneta. Takva voda ima izrnenjenu strukturu i pH. Tokorn 2-3 nedelje treba koristiti samo tn vodu: pripremati supu, kornpot, caj itd. Za vreme cis:cenja bubrega svakogadann treba primenjivati tople knpke p0 15-20 minuta. Tnkve kupke sire mokracne kanale i izbacuju pesak i sitae kamenje.

Ideomotorno ciMenje treba vrsiti zajedno sa ((iS6eujem sokovima ili namagnetisanom vodorn, Najbolje vreme za to je izrnedu 15 i 19~asova

151

uvece kada su bubrezi nnjaktivniji. Pred pocetak ~i3Cel1ja treba se razgibati (raditi ~is~ulturu). To se radi .nn slede.ci nncin; .Stati, ?dv~jit~ pete ad poda pn b~I~110 za 1-1,5 CI:1 I nagl? .111 spustiti. Pcdizauj e I opustanje peta raditi 1 sekundu .. Vezbu uraditi 30 puta, a posle krace pauze pouoviti je jos 30 puta,

Slicne vibracije najbolje su za razgibavanje i stresanje bubrega pre pocetka ciscel1ja.

Posle razgibavanja koucentrisati se istovremeno na oba bubrega, opustiti se i u dobrorn raspolozenju i ljubavi prema bubrezima poceti sa misaouim pulsacijama u trajanju ad 10 minuta u svakom smeru, sa manjirn prekidimn izmedu ujih. Peckanja ili blazi bolovi koji se jave ne treba da uas uplase - to je pomerauje peska u bubrezima. Posto stvorene pulsacije pojncavaju krvotok u bubrezima, oni ce poceti da luee vise koloida, koji ce rastvarati kamenje, naravno ukoliko ga ima u bubrezuna.

Treba se hraniti uobicajeuo, sa 3tO vise povrca i 8to manje mesa.

Osimtoga, potrebno je piti diureticni eaj od razlicitih trava koje se mogu kupiti pripremljene.

Posle ciscenja bubrega, da bismo ih odrzavali U norrnalnom stanju, preporucuje se ideomotorno ciscenje 2 puta mesecno. Vibracionu gimnastiku je dobro raditi svakoga dana, ukljucujuci je u jutaruju gi mnnstiku.

CEiccnje pomocu udvara od korena sipka

Za rastvaranje iii razbijanje bilo knkvog kamenja U organizrnu do velicine zrna peska primeujuje se odvar ad korena sipka ..

Pripremanj e odvara

Dve supeue kasike izrezauog korenja sipka preliti sa 1 casorn kljucale vade. Kuvati 15 minuta, ohladiti i prccediti. Topao napitak piti po trecinu case 3 puta dnevno tokom 1-2 nedelje. Odvar ad plodov~ sipka koristi se i pri oboljeoj u bubrega i mokracnog mehura, 1 u prvoL11 I u drugom slucaju, odvar mora biti taman, sto je dokaz vel ike kolicine biljnih pigmeuata U njemu.

Ciscenje pornocu sokova iz povrca

Metod ciscenja sokovima predlozio je doktor N. Yokel'.

Prema njegovoj tvrdnji, neorganske materije (uglavnom kalcijum), koje se nalaze u hlebu i drugim koncentrisanim skrobnim produktima, stvarnjuzruaste tvoreviue u bubrezima, Zn ~jscel)je i leceuje bubregn on preperueuje sledeci sok: sargarepa- 10 unci (unca = 28 grarna), cvekla

152

- 3, krastavac - 3 ili druga varijanta: sargarepa - 9, celer - 5 i persun - 2 unce.

Za ciscenj e bubrega maze se koristiti samo eist sok od persuna .. Ali njega ne treba upotrebljavati posebno vise ad 30-60 mililitara,

Sok od persuna je odlicno sredstvo pri oboljenju mokracno-poluog trakta. Veoma dobro deluje (zahvaljujuci prisustvu specificnog gorko-prohladnog ukusa) kod kamena 1,1 bubrezima i mokracnorn rnehuru, nefritisa, prisustva belancevina u mckraci, ali i drugih oboljenja bubregcl. Primenjuje se sok ad zeleni, ali i ed korenja, To je jedau ad sokova

koji najjace dejstvuju, .

Ciscenje pomocu jelovog ulja

Pripremiti cdvar od 25 grama.jelovog ulja i po 50 gnuna sledecih trava: vranilova trava (Origanum vulgare), troskot, melisa (Melissa officiualis), zalfija, kautariou. N. Semjunova predlazs cia se koristi trava ortosifoi (??), to jest caj za bubrege.] plodovi sipka. Pomesati kaye i sitno ib iseckati. Pripremljeau smesu trava zakuvati premo. sledecern proracunu: 2 supene kaSike smese na casLl kljucale vode.

Naiiin primene. Uzi mati u toplom stanju nekol iko puta dnevno sa 1 cajnom kasikom meda, Najbolje je nataste iii izmedu obroka hrane. Svu SlUeSU razdeliti na 7 dana, to jest svakoga dana zakuvati sedmi deo smese.

G. P. Malahov predlaze da se uporedo sa tim upotrebljava vlastiti min. Zahvaljujuci takvoj uaizmenicnoj upotrebi diuretickih i rastvarajucih sredstava mcguce je dejstvovati na citav spektar bubreznog kamenja, razuog porekla.

N. Semjunova preporucuje da se za vreme cisccnja primenjuje vegetarijauska ishraua i da se creva ispiraju klistirirna.

Sed mag dana na pola sata pre dorucka u 100 grama ohladencg ekstrakta dodati 5 kapi jelovog ulja, prornesati i piti kroz slamcicu (jelovo ulje razara zube), Takvo ulje primenjivati J puta dnevno tokom 5 dana. Pesak i SLtD0 kamenje talozice se u mokraci. Zato ce, ako je Ciseenje bilo uspesno, posle treceg-cetvrtog dana cjscenja mokraca bib jako mutua.

Ciscenje obolelih bubrega

Na navedene nacin.e Ciscenja bubrega rnogu se ogranieiti (osloniti) ljudi koji pretpostavljaju da su ujihovi bubrezi zdravi, Ako su bubrezi oboleli, treba, savetuj eM, Gogulan, pridrzavati se sledecih preporuka: 1. Mesec dana piti ekstrakt trave ll1ecje groZde (Arctostaphylos uva-ursi): supenu ka~iku trave preliti sa '1 casQIn kljueale vode i kuvaf

iS3

15 minuta 11a pari. Uzimati po 2 supene kasike 3 puta dnevno na 20 minuta pre jela,

2. Ukljuciti u dnevni obrok ovseni kiselj: prirodni ovas sa Ijusk0111 dobro oprati, sipati u termos, preliti kljucalorn vodom i ostaviti da odstoji 3-12 casova. Zatim raspareni ovas u vrucern stanju protrIjati kroz sito ili gazu, postavljenu u cediljku (devdirj.Trobicete lepIjivu masu .. Upotrebljavati je ujutro kao dorucak bez soli i secera. Ishrana u toku dana mora biti strogo energetska (povrce, voce, ekst.rakti, svezi sokovi, orasi). Umesto dezerta moze se pojesti 1 cajua

kasika meda,

Efikasnost uavedenog ciscenja rnoze se pojacati on sledeci nacin.

Ako tacno ZIlal110 prirodu kamenja u nasim bubrezirna, kao glavuu diureticku SlTIeSu treba koristiti sledece trave:

a) kod uratnog kamenja: po 15 grama boranije, listova borovnice, hajducke trave (kunice), cvetova divlje sljive (trnjina); po 20 grama trave poljskog rastavica i trave kantariona.

Supenu kasiku smese preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da odstoji preko noci. a ujutro kuvati (da kljuca) na slaboj vatri 15 minuta i procediti (gnje~elljem)52. Popiti u 3 gutljaja na 30 minuta prejela.

b) knd fosfatnog kamenja: koren broca (Rubia tinctorum), karen i' plodovi slpka u jednakim kolicinama. Sve isitniti, L supenu kasiku smese sipati n termos i preliti sa pola litra kljucale vade, ostaviti da odstoji preko n06, ujutro kuvati l Srninuta, ostaviti da odstoji 45 miuuta i dobro procediti. Podeliti na 3 dela i piti toplo na 30 miuuta pre jela

c) kud oksalatnog kamenja: eve to vi smilja, trava dobricice (Glechorna hederacea), cvetovl zove (Sambucus nigra), cvetovi razliclca (Centauren cyanus), cvetajuci vresak (Calluna vulgaris), listovi zimskog zelja (Pirola rotuudifolia), listovi medvedeg groida i korenje dinjice (Sanguisorba officinal is, S. M iI101').

Preliti 10 grama smese sa 250 mililitara kljucale vode i kuvati u posudi sa vodom (ili na pari) 15 minuta, ostaviti da odstoji u termosu 4-8 -casova i procediti. Piti po cetv11inu case 4 puta dnevno 30 rninuta posle jela.

Oksalatuo kamenje odlicuo rastvara vlastiti uriu koji se redovuo uzima, najrnanje 3 rneseca, uj utro u kolicini 100-150 m: lilitara. Pri tome treba obavezno prethcduo ocistiti creva i jetru i ne upotrebljavati belancevine .zi votinjskog porekla.

d) kod alkalne mokrace: cvetovi lipe, kora ad hrasta, liMe medvedeggroida (u jednakim koliiuuuna).

Preliti supenu kasiku smese sa pola litra kljueale vode i ostaviti da odstoji preko nocj n termosu. UjutJ·o pro.kuvati 15minuta, i procediti. Piti 3-4 putn IHl. 30 minuta pre jeb.

52

Prj med bn prevocJ i oca.

154

Efikasat.l je i sledeci recept (kod svi h vrsta kamenj a)' po ? {L / e , x,'

. d. d Vd /. I . ~ . \J ~ (f1 e .a l:l')-ca ,!,e ve eg groz a, por,;slCog rastavtca, semena mirodije i 3 <lela semena

sargarepe.

P~·.eliti supem~ kasiku smes~ sa pola litra kljucale vode, ostaviti da OdStOJl pr~~o noci u te~TI1.o~U, uJutroyrokuvati 10 minuta i procediti. .

Podeliti na 3 deb 1 pit! na 30 minuta pre jela,

Ciscenje lubenlcom

. Dijeta sa ~ubenJcon~ je~e~au o~ ~fikasoib.ll1etoda za ciscenje bubrega. Takvo clscenJe najbolje Je vrsiti u sezorn lubeuica,

Naiiin pritnene. - Hraniti se 7 dana SUlTIO lubenicama sa crnirn hlebom.

Najpovolj_nije vreme za izbacivanje karnenja iz bubrega i mokrac~o~ mehuraje ,od 17 do 21 ~at po lokalnorn vremeuu, kada je ispoljen bJOntat~n m.oha.cll?g ~lelllLra.1 bubrega, U t.o.vrcJ}Je treba primeniti toplu kupl~u 1 pojacano Jes,tt Inbe.111ce. Toplota sin mokracne kanale, otklauja bo~ J spazam (nm:oclt? ~ada h?z ~(anale prolaze kamencici), lubenica .poJ~c~~a m~kreL~Je - ISp)~'a, a bioritam daje neophodnu snagu za odvajanje 1 izbacivanje peskai kameoja,

Mokr~ti dire~tl1o u kadi (za .vreme kupke)". Kod zeua izbacivanje peska moz.e proci POtPUDO uepnrnetno, mnskarci mogu da osete ostar bol u uretn (mokrncnom kanalu).

Ovakvo ciscenje moze se vrsiti 2-3 nedelje dok se ue postignu zadovoljnvajuci rezultati,

. . E.. Sc~~tiIov smntra da ciscenje sa lubenicom ima ozbiljne kontraindikacije,

, .Neposredna kontraindikacijana dij etoterapij usa lubenicorn su oboIjeuja vezana za poremecaj izbaeivanja mokrace: urodene anornalije mokracn0'J~Ll1og si~t~ma, nefropatoza, nefrelitijaza, adeuom prostate, sckundamipielonefriti«, prouzrokovan postoperativnim srastajnim procesirna I dijabetes.

Os_im to&~, ciscenj e koje uklj ucuje crni hleb, koutraindikativno j e za bolesnike kO]1 pate od oboljeuja zeludacco-crevnog trakta.

. U v"e6em ~tepenu takva ishrana j e kontraiudikativua za obolele od erra r:.a z~ll1c.u I dvanaestopalacuom crevu. U tom slucaju moze doci do probijanja elm.

. Posto celnloza lubenice pojacava peristaltiku creva, dijeta uz po!?OC lubenice Je veorna dobra kod dugotrajnih zatvora, ali je isto tako stetna za IJ~d~, skJ?ne diareji (prolivll11il).

Stv.ar~lucl zaW1.e lLLbeni~a, treba se snabdeti ne crni~u neg(j) belil;J:l neklsehm hlebotll IZ sledec!ll raz)oga: mel:lLluizmu e-iscenjll bubrega

53

Pri.llledba jll'eyodiocu.

155

pomocu lubenice sastoj i. s.e u tOI1?e, sto, hraneci s~ lube~1 i cat~a (i.zraz~ ti.m alkalnim produktom), lUt alkalizujerno rnokracu, koja pn obicnoj IShrani ima kiselu reakciju, Povecnnje alkalnosti mokrace aktivira odredene vrste soli, od kojih se u mnogobrojnim slucajevima rnoze stvoriti bubrezni kamenac.

Ciscenje organizrna lubenicama kategoricki je .kontraindikativno (zabranjenoj'" kod fosfaturije, jednom od oblika litijaze (kamena u bubrezima). Sprovodeci alkalno ciscenje bubrega, mi stvaramo uslove za aktivan pornst fosfatucg kamenja, cije su posledice, pre svega, invaliduost zbog hronicnih bubrezuih mana. Uz to treba dodati, da i sama hronicua bubrezna mana predstavlja kontraindikaciju za ciscenje

bubrega lubell i COl11. . ..

Imajuci u vidu, da u procesu ciscenja lubenicom dolazi do pOJacanog luceuja mokraoe, takvo ciscenje se zabranjuje bolesnicirna, koji u bubrezirna imaju kamenje u obliku korala, posto njihovi ostri krajevi mogu da trnumatizuju mokracne kanale

Ciscenjtl prema metodu P. Kurenova

1. Kao i za ci~cenje od kamena u zucnom mehuru, kod bubrezue litijaze (kamena u bubrezima) P. M. Kurenov preporucuje da se gladuje 24 sata (rnoze se piti veda), zatim cia se izvrsi klistiranje i posle jednog sata da se popije casa rnasliuovog ulja sa casom soka od grejpfruta, Da bismo izbegli povracanje treba sisati li mun. Ukoliko se javi zed treba se strpiti 15 minuta, a zatirn popiti 1,5 Casu odvara od purgativnih trava, Sledeceg dana ponoviti gladovanje i. citavu terapiju.

.2.S.ipati 11 term os sltpel,lU kasiku semena lana i preliti ga sa cason) kljucnle vede, zatvoriti j ostaviti da odstoj i preko uoci, Ujutro ua stvoreni zele (svojstvo semena lana j e da stvara sluz) doliti casu vrele vode, da bi se dobiLo uesto SliCDO kiselju, koji treba popiti na 3 puta u toku dana. Postupak traje nedelju dana. Navedeui metod smatra se vrlo efikasnim.

CiScenje perSlInom i celerom

Isitniti kilogram. svezeg persuna sa korenjem i jedan hUPDi ko.rel~ celera, Doclati kilogram prirodnog pcelinjeg medn i litar vode. Kuvati na blagoj vatri, uz povremeuo mesanje, dok ne prokljuca. Ostavj~i da odstoji 3 dana. Dodati jos litar vode i ponovo kuvati dok ne pFQ.klJu6a, procediti dok je toplo, Dobijeui sirup uzimati po 3 supene kasike pre jela.

54

Prim >Jbu prevod.iocu.

156

Ciscenje ekstraktom od ovsene slarne I: poljskog rastavica

Ovaj metod narodne medicine ~mktikl1je donecki narodni lekar P.

V. Plornikuv, kandidat (magistar/ pedagoskih nauka. Nakupiti litarsku tegluiseckane ovsene slame, staviti je u emajliranu serpu (lonac), preliti je sa 2 litra vode i ostaviti da odstoj i 2 sata, Prccediti i piti po 100 mililitara 3 puta dnevno pre jela dodajuci 11 tu vodu 20 kapi ekstrakta od nevena. Lecenje traje 5 dana. Posle prekida od 5 dana piti ekstrakt od poljskog rastavica. On s.e priprerna na sledeci nacin: teglu od pola litra napuniti travorn. Tu travu sipati u posudu, doliti vodu i kuvati (da klj uca) 1 sat, a zatim ostaviti da odstoji jos 1 sat. Uzimati po 50 mililitara 3 puta dnevno pre j ela, dodaj uci po 20 bpi ekstrakta od nevena.

Ako uije dovoljan jedan ciklus lecenja, moze se posle 5 dana pauze ponoviti jos jednom.

CiScenje ekstraktorn od lekovitih trava

Metod preporucuju ukrajinski "travari , Nnsaljl,

Uzeti u jednakim delovima (priblizno po cajnu kasiko) lekovite biljke: laneuo seme, neocisceno i iseckano serne tikve (bundeve), lipov cvet, seine kouoplje, lisea kupiue, cvetova zove, trave .kautariona, Na ~ supene kasike smese dodati SUpel1Ll kasiku cvetova kamilice, sve preliti sa pola litt·a kljucale vode i kuvati na pari 30-40 minuin, a zatim procediti. Citav obrok podeliti na 4 deb j piti tokom dana na 1 sat pre jela. Kura ciscenja - 5 dana.

Narcdni lekari preporucuju da se uzi1nanje eaja od Iekovitih trava dopunjuje iskljucivo mlecnorn djjetorn, ajo~ bolje- uzdrzavanjem na 3 dana od bilo kakve hrane, osim ekstrakta trava, liZ svakodnevne tople kupke.

Prakticar u lecenju vodom iz XIX veka S. Knejp preporucivao je sledeci recept za t:iscellje bubrega od peska i kamenja: piti u ueograuicenoj kolicini ~aj od troskota i aktivno se kretati, da hi se podstaklo brzeizbacivanje sljake iz organizma.

Ciscenje mokracnog mehura prerna metodu P. Plotnikova

Pri postcjanju kamenja u mokracnom mehuru iii ujegovoj upali treba uzeti 4 supeue knsike smese lekovitih trava u jednakim kolicinama: knkuruzne stigrne, listova borovnice, trave od medvedeg grozda, polovicu pasulja, mladih izdanaka tuje, ovsene slarne, stabljika Iikopodijur ra ili precice (Lycopodium clavatum). Moze se koristiti i

55

I8tO.

157

smesa koju preporucuju kod bubrezne litijaze, Prel iti smesu sa pola I itra ldjucale vode, dobro zatvoriti posudu i ostaviti da odstoji 30-40 rninuta, a potom procediti .. Uzimati po p~.la c~se tople sme~e 4 pL~ta d!leVnO ne sat prejela.Tstovremeno primenjivati tople kupke I naparivati se .. Kura lecenja - 5 dana. Ukoliko se ne postigne efekat posle 5 dana pauze ponoviti terapiju.

Narodni rnetodi ciscenja bubrega

• Iscediti sok od jabuka. U 8 casova popiti 240 mililitara soka, zatim na svaka 2 sata piti po 480 mililitara soka i zavrsiti uzirnanje soka U 20 casova. Prva dva dana te dijete nista vise ne jesti. Na kraju dana moze se uzeti purgativno sredstvo od trava i prirneniti topla kupka (ali bez sapuna). Treceg dana dijete u 8 casova ujutro popiti 480 mililitara jabukovog soka, posle 30 minuta popiti 120 gram a ~istog nerazblazenog maslinovog ulja a odmah posle toga - casu jabukovog soka. Ako se pojavi slabost - leci i odmoriti se. Kamenje obicuo pocinje da se izbacuje treceg dana 1-2 sata posle uzimanja soka.

• Pomesati po 1 supenu kasiku cvetova vratica (Tauacetum vulgare) i trave poljskog rastavica, po 2 supene kasike lisca brusnice, podzernnog stabla idirota (ACOTllS calamus) i podzemnog stabla pirevine (Elytrigia repens), Supeuu kasikn smese preliti sa casQm kljucale vode, kuvati 5 minuta i procediti, U_zimati ujutro za vreme dorucka i uvece po casu.

o Pornesati casu preciscene votke, casll soka od cvekle i casu soka od erne rotkve. Ostaviti smesu dn odstoji 3 dana na tamuom mestu prj sobooj temperaturi. Uzimati po supenu kasiku na 30 rninuta pre jela 3 puta dnevno.

o Pri pojavi ostrih bolova u bubrezima primeniti vrucu kupku i piti vruc (skoro vreo) caj sa limunom. Uz to pijenje sokova (u pauzama izmedu jeln) dodati i smesu trava za prociscavanje.

• Teglu sa ukiseljeuirn mlekom staviti u Sel}JU sa vodom on cije dna ispod tegle treba Fostnviti krpu kako se tegla ne bi razbi la, a potom selpu staviti na vatru .. Ocediti sir U vrecici od gaze. U ohladenu, potpuno ociscenu od sira, surutku staviti tri sveza domaca jajeta. Serpu staviti na toplo mesto, Posle 10 dana izvaditi jaja, probiti ljusku vi Ij uskom (opuu od jajeta baciti) i jaja posebno pornesati sa 300 grarna meda. Dobijenu sme~u sipati II teglu sa sllrutkom i ostav.i ti u frizider 24 saia. P iti po poIa case ujutra l1ataste sat pre jela i uvece pred spavauje (najrnanje 2-3 s[!,ta posle jela - vecere). Smesu cuvati u frifidem. Pre upotrebe obavezll0

. podgrejatl u toploj vodi, ali samo obrok koji uzimamo.

• Uzimati odvar twskota po trecinu case 3 puta duevno lla 30 minuta pre jela. Naciu pripremanja: supenu kasiku trave preliti sa 1 casoITl klj ll~ale vode iostaviti da odstoj III termosu 1 sat (iIi grej ati 30 luinuta 11[1

158

voden~j p.ari - II vrucoj vodi).Posle 5:-10 mi[)l1tapopiti odvar odjedn011l (~e~ J?lektda). xOdvar.treba pnpremati l1~eu. Uvec.e supenu kasiku ttl ve preliti ~a 1 cm;o~~l klj ucale ~od~. ku van sarno 1)1 inut, sipati u ~er11:10S i osta:l[h da odstoj I preko 110el. Ujutro procediti i piti oba1v'ezno u toplom stanju po pola case, ujutro i uvece.

.... • rytJado kO~7nje sipka is~opati 1~ ra~?.1)l'olece iIi u .kasnu jesen, IZ1 eza~l na parcice od I eentimetra I susrti 3~5 dana. Zatirn uzeti 6 SUrelllhk.a~ika korenja, preliti ga sa 3 case kljucale vade i kuvati ]:s nnnuta, PIt! vruce po casll 3 puta dnevno posle jela. Posle 20-30 minuta pop-.:iti odvar ~d isitnjenog Iistamedvedeg grozda. Uzeti 3 supene kasike prask~ pr~htl ga sa 3 case klJuca~e vade, kuvati na pari (ua vodi) prj ~la~oJ vatn, dok ne ostanu dye trecine vode. Podeliti na 3 deb i piti, kao

sto je uavedeno. .

• Preliti 3 supelle kasike lisea ribizle sa pola Iitra kljucale vode ostaviti da odstoji 15-20 minuta, zatim liMe iscediti i ba~iti. Ekstrakt dovesti do kljucanja, sipati u njega 2 supene kasike svezih iii suvih Jagoda (plo~a) .rib~zli j PODOVO o~taviti da odstoji. Piti tokom dana po pola case J jesn plodove. TH11 metodom mozerno se koristiti neograniceno vreme - ekstrakt od ribizle uc moze nam naskoditi, vet samo koristiti.

. • Preliti 2 cajne kasike isitnjenog lisca od ploda kleke sa 2 case kljucale vode i ostaviti dn odstoji 2 sata. Ohladeni ekstrakt procediti do~ati ~ece\ i . drztlti" ~l toploj vodi (na pari). dok se He dobije SlrLll?·:

UZ1111at~ po caJuu .kasiku 3 puta dnevno pre jela. Treba se strogo pndrzavati doze. Kleka ima jako diureticno dejstvo i cisti bubrege,

o Pomesati u jeduakim kolicinama ociscel1e orahe od kedra i med, Uzimati po 3-4cajne kasike svakoga dana.

v.· Pomesati casu meda .i casu sernena od celera, Uzimati po cajun kasiku 3 puta dnevuo.

• Pom~sati po casLl meda, sO,,~a od rotkve i votke. Ostaviti da cdstoji 3 dana. Uzimati po 2 supeue kasike 3 puta dnevno pre jela,

Kupke za ciscenJe

o k~risno.st' kupki za ~iscenje orgauizma bilo je reci u poglavlju "Opste clseenJe organizma". Ciscenje pornocu kupki obavlja se uglavnom .kroz bubrege (za razliku od saune, gde se ciscenje vrs.i. kroz kozu). Da bis1JJO ocistil.i bubrege pomoeu kupki treba primeujivatl kupke sa travama.

Cetillarska kupka. Vidi pogJavlje "Opste Clseellje organizma" . Kupka s~ senOJn. Uzeti 11 jednakim kolicinama trunje od sene, b.orov~ gl'.ancI.ce, ovsel)U sIamu j to isjtni.ti. Uzeti pOSUciDI Qd ] 0 ]itara i dm pokn/lue Je napLILliti smesom. Doli,ti kljll~alll vodu, kuvati naslab0j vatri

159

20 O'linuta i ostaviti da odstoji 1 oS at. Procediti i sipati Ll kadu, gde je

nalivella vodn temperature 36-37 C. .

Kupka sa rastavicem. Uzeti 350. £l·.a~na rastav.l~a z~ potpunu kupku ili 150 grama - za kupku nogu. lsituiti ga, preliti kljuealom vodorn, ostftviti da odstoji 1 sat, procediti i sipati u kadu sa v,od01'J?' Kupke sa rastavicem treba primenjivati kod grceva u bubrezima I hronicnog

cistitisa,

Kupke sa pomesanirn travama. Lisee breze, travu troskota i ~li.sce zalfije pornesati u jednakirn kolicinama. Smesu (200 gram~). ~)relltl.sa 3-4 'litra kljucale vode i ostaviti da odst?ji 2-3 sata, procediti J stpati .Ll kadu sa vodom, Temperatura vode u kadi treba da bude 32-34 C. KLUa traje 7-9 nedelja po 15 minuta, .. .. . .

Pri postojanju kamenja:l mok.ra?~om mehur~l ill pn. nJego~O_j upali uzeti 4 supene kasike smese lekovitih trava u jeduakim kohcl11un;Hl: kukuruzne stigme, listova borovnice, trave l~edve~eg WoZ.da, .l?olo-vlca pasulja, mladihizdanaka tnje:, ovs~J~e slao:e 1 stn.bljika likopodijuma (Ill preeice). Moze se upotreblpvatll sme~a' ko)a se preporLl~LLJe. ~od bubrezne litijaze. Preliti smesu sa pola .btra kl~L~~ale v0<:l~' ostavlt~ du odstoji 30-40 ninuta u dobro zatvorenoj posudi 1 procediti. Uzimati po pola case toplog uapitka 4 puta dnevno na sat pr~ jela, Istovrel11~no primenjivati vruce kupke i naparavati ~~. Kura 1~~eDJa- 5 dana. Ukoliko nema efekta posle 5 dana pauze terapiju ponoviti.

Trave za prociscavanje

Kopriva (Urtica dioica). Supenu ~~1sikll .isitnjenih l!stov~ kOPJ'iv~ preliti sa 1 casom kljucale vode, ostavrti da odstoji 10 minuta i uzunati

po supenu kasiku 3 puta dnevno, . '.' . v'

Lekoviti dragoljub (Tropaeolum majus). UZU11atl po cajuu kasiku

soka 3 puta dnevno. . v' ••

Medvede groide (Arctostaphylos lLva-u~·sl). ~upenu kasiku 1.Slt-

njeuih listova preliti sa 1 cason? vruc~ vode I drz~t.1 na vod~~oJ pa~·.l (l~ vreloj vodi) u zatvorenoj posudi 30 minuta. Ohladiti, procediti, dO?~Jel1l odvar razblaziti kljucalom vodom do znpremine ~d .~. c~se. ~lh po trecinu case u toplorn stanju 3 puta duevuo. Koutraindikativno Je kod

trudnoce i gLomerulonefritis<\. . . . ..

Obicni pelen (komo/~ika. - A.t:telI~lSla :rulg~.ns). POl~ltJ 8,8 grarna

soka te gorke trave. Gorcina pod~ttce izbacivanje ~n.menJU. .

Obicni reno Piti po eajnu kasiku svezeg sob iz korena rena 3 puta dnevno ked kamena u mokracnom mehuru.

Lipa. Supenu kasikn lisea lipe preLiti sa 1 caso.m. klj Llcal~ vode.

Kuvati l1a vOdeooj pmi (u posudi sa kljucalol1l vodom) 15 mlnuta~ a zatim ostaviti da odstoji 2 sata. Uzimnti po pola case 3 puta dllevno.

160

~~panica (I-lemi~ria glabra). Supel~ll kasik.ll Iisca i cve.tcwa sipanice preliti sa 1 casom kljucale vcde, kuvati 3-5 nnuuta, ohladiti i procediti.

Uzirnati po supenu kasiku 4-5 puta dnevno posle jela. .

Razlicak (Centaurea cyanus). Cajnu kasiku cvetova preliti sa I casom kljucale vode, ostaviti cia odstoji 11 termosu j procediti, Uzimati po cetvrtinu case 3 puta dnevno na 20 minuta pre jela, Ekstrakt razlicka dejstvuje kao diuretik kcd otoka, prouzrokovanih oboljenjima bubrega,

Poljski rastavic (Equisetum arvense). Preliti 3 supene kasike isitnjeue trave sa pola litra kljucale vode, kuvati 30 minuta, ostaviti da odstoji 1 sat, a zatim procediti. Uzimati po pola case 3 puta duevno. Poljski rastavie je koutraiudlkativan kod akutnih upalnih oboljenja bubrega,

Poljski rastavic. Preliti 2cajne kasike isitnjene trave sa 1 casom kljucale vode, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. Piti II manjirn gutljajima tokom dana. Kontraindikativan pri pogorsanju bubreznih oboljenja,

Poljski rastavic i cvetovi kamilice. Pripremiti caj od rastavica i kamilice u istirn kolicinama. Caj piti vruc .. Dobro pomaze pri boluorn mokrenju,

Poljski rastavic i cvetovi razlicka. Pripremiti odvar od trave rastavica i cvetova razlieka, uzetih u jednakim delovima. Odvar piti II malim gutljajirna dokje vruc. Istovrerneno treba masirati dec tela oko mokracucg mehura.va zatirn staviti na donj i {leo stomaka jastucic, napunjen vrucim i uaparenim rastavicem, Odvar deluje opustajuee na mokra6ni mehur,

Smese trava za ciscenje

o Uzeti u jednakim delovima travu srdacice (Leonurus quinquelobatus, L. cardiaca), .kantariona, dan i DOCi (Viola tricolor) i poljskog rastavica, Supenu kasiku smese preliti sa 1 casom kljucale vode, kuvati na vodenoj pari (na vreloj vodi) 10 rniuuta i ostaviti cia odstoji pola sata na top 10m. Piti 2-3 case dnevuo toplog caja.

.. Uzeti u jednakim delovima lisce koprive, travu od kantariona, Lisee medvedeg grozda, lisee bokvice (Plantago major, P. media, P. lauceolata) i plodove sipka. Tri supene kasike smese preliti sa tri ~etvrtine litre vode, dovesti do kljucanja i kuvati 5 miuuta. Ostaviti da odstoji 15-20 minuta i procediti. Piti 3-4 puta u toku dana na 20 minute pre jela. Kura ciscenja je dugotrajna v- najmanje 6 meseci sa kratkotrajnim prekidima .

.. Travu peljskog rastavica (1 dezertna kasika), plodove kleke (Juniperus comn1Uuis - 1 supena kasika), korena slatkog drveta. (Glycyrrb iza gJabra) iii lisca breze (1 supena kasika), listova medvedeg gro2;cta (1 supena kasika) i listova brwmice (1 dezertna kasika) preliti sa :3 (Sase

161

kljii~ale :vod~, ~.bladitj, 1?,?I10VO dovesti .d.o kljucanja i kuvati 2--:3 minuta. Potom ohladiti i procediti k.roz gazu. Piti po 1-1,5 supeuu kasiku 3 puta dnevno. Smesa ispoljava odlicno prociscavajuce dejstvo kod upalnih oboljenjn bubrega j mokracuog mehura.

Sokovi za Ciscenje

Brezov sok: Svakoga dana 3 puta piti po casLI.posle jela, dodajuci Ll sok po supenu kasiku meda.

Sok ad borovnice. Svakoga dana piti po 300-500 mililitara svezeg soka.

Sok od sum kih jagoda. Piti po 100 mililitara svezeg soka na 20-30 miuuta pre jela, U sok se rnoze dodati secer u kristalu.

Sak ad sargarepe. Piti po cetvrtinu case soka 3 puta dnevno tokom 2 meseca.

Sok odpasjeg trna (Hippophae rhamnoides). Pomesati tri case sob, 50 grama meda, 1 casu kljucale vade i pola case odvara od pane. Piti po casu dnevnc. Sok cuvati L1a prohladnom mestu,

Sokod tikve (bundeve). Piti po pola case svezeg soka dnevno, Tikva je jedna ad bolj ih diureticnih biljaka.

Ciscenje POIDOCU joga vezbi Ciscenje pornocu "mudre (gestai6 energije"

Spojte rnedusobno jastucice srednjeg, bezimenog i velikog prsta (palca), ostali prsti su slobadno ispruzeni (slika 27).

Salabha asana

Pocetni polozaj: Leci na stomak, glavu okrenuti udesuo iii ulevo. Ispruziti ruke niz tela i pritisnuti ih LlZ bedra. Stisnuti prste obeju ruku u pesnice .i zadrzati se u tom polozaju. Ispruziti l10ge i prste nogu pr: Ijubiti uz pod. Pete i vrhove nogll sastaviti, Ispruziti telo, Disati slobodno.

Polako udahuuti, ali duboko, kroz obe nozdrve i zadrzati disauje.

SJilw 27 - .MlItll'li "Ellel'gijll"

56 Primedba prevodloca.

162

Sliku 28 - ~tllllblla astuu:

Podici glavui uprti se podbratkom 0 pod (ispod se rnoze postaviti

presavijeni peskiric).

Napregnuti ruke i stisuuti pesnice,

Napregnuti noge i podici ih naglim pokretom nagore (slika 28a). Zadrzati se U tom polozaju 5-6 sekundi, drzeci ispruzene noge, Ako

nam je tesko da podignemo obe Doge, 11102,emO podici jednu nogu (slika 28b).

Izdahnuti, spustajnci polako noge nil pod.

Ova asana podstice aktivno cisceuje bubrega. Osirn toga, ona aktivirajetru, pankreas i citavu trbusuu duplju, doprinosi otklanjanju zatvora, norrnalizuje kiselost i leci crevno-zeludacne poremecaje.

Ciscenje prema metodu G. Sitina

Preporodeni zivot koji se buruo - burna odvija uliva se u moje bubrege. Preporodeni zivot koji se burna - burno odvija uliva se u moje bubrege. Preporodeni zivot popunjava moje bubrege. Ogromna, kolosalna preporodena sl1aga, preporodeua snugn uliva se Ll rnoj e bubrege. Svake sekunde se aktivira - aktivira rad bubrega. Bubrezi postaju zdravijii jacaju, postaju zdraviji j jacaju nervi. A glava sve energicuije, sve energicujje aktivira - aktivira rad bubrega. Svake sekunde bubrezi rade veselije i energicnije, veselije i energicnije rade bubrezi. A mlado srce, junacko suazno. i mlado srce silovitorn bujicorn glU'C1. krv kroz

l63

bubrege, .Mlada krv silovitom?ujicom potpuno - po~pn.no:i.spira - ispil~ - ispiramlade bubrege. RactaJ~ seyreporoctell~ - .~lStl)pI~pOrode~lo. " aisti bubrezi. A glava sve energ16nlJ,e, sve ener~.J(:::nlJe aktly1J~- aktlv~~d rad bubrega. Svake sekunde bubre~1 fade v,~~~h)e -.energ](:~IJe; vese,~I,,~ - energicuije. Oko bubrega postaju zdravij 1 1 jacaju, postaju zdravij I. 1

jacaju nervi. '. . . . . ." u'.

U slabine se uliva ogromua, kolosalna snaga preporodenog z~~ota.

Kroz slabine. prolazi preporodeuo - zdrav, primamo >- zdm:, ZIV~t. Citavo telo oko bubrega je preporodeno i svez,;.' prepO[~deno 1 svez~, netaknuto tela. Ogromna - kolosalna snaga zivota l~hv,~ se. U l'l?~oJ~ bubrege. Svake sekunde bubrezi rade veselije .i energlc.nIJe, ve~elJJe I euergienije, Mladi bubrezi sa mlad'ilack?nl .. snagom I.zvr~av~Ju sve funkcije U crganizmu '. Bubrezi .sve enelWC~llJe> sve energlC"nJ~~ proci~cavaju- prociscavaju mladu krv. Bubrezi r~de"sve e?~rglCmJe" s_ve enel'gicn.ij,e. A glava sve energicnije, sve e:l~ergl~111Je aktLVlr~ ~ aktivira rad bubrega. Ogromna=- kolosalna energlJa uh~a ~~. U mOJ~. ,bubrege. Svake sekunde bubrezi postaj u veseliji - energicnij I,' veseIIJ~.:, e~e~gicuiji. Svake sekunde postaju zdraviji i. jaci, postaJ~l zdraviji 1 jaci, postaju zdraviji i jaci bubrezi. :Svake seku~lde bubrezi rade veselije - energicuije, veselije- energio~iJe. Oko slabiua rada se lak:~~a -lakoc~spokojstvo, Oko slabiua nastaje 1ako - lako, lako - bestezinsko stanje, kao da su citave slabiue iscezle u prostoru,

164

CISCENJE POLNIH ORGANA

Postoje unutrasnji i spoljasnji polni organ,i, Do obo~jenj,~ polnih organa moze. doci samostalno jli kao posledica komplikacija posle infektivuih oboljenja, Vaginitis (upala sluzokoze vagjne! kod zen~ cesce se javlja usled upale spcljasnjih polnih or~al1a, Trihornouasni kolpitis -upala sluzokoze vagine, prouzrokovana tnboln~n~som. Fibremiom rnnterice - beuigni tumor, koji se razvijn bez ikakvihsimptomn, ,

Obolj enje spolj asnj ib polnih organa kod rnuskaraca tru,<?cte nastaje usled pogorsanja infektivnih oboljenja, ,na pril11~T, orlllhs,. - upala mosnica, ili usled fizickog, pren<1prczanp, na primer, varikocele - varikozno prosirenje sjemenika (testisa) i njegovogcmotaca (mosnioa). Upala prostate - prostatitis - uajcesce se javlja usled ~on1plik,aciJa kod opstih infekcija ili pri upali mokracnih kaualu, Polni orgam cIste se

Iekovitom terapijorn pomocu ispiranja irigntororn, ,

Ispiranje irigatorom - .ispiranje vagine vodom ILi v?d~ll1llJ ra§tvorima lekovitih trnva. Pri ispiranju irigatororn m~ha,IlIC~~lD] ptlt~ll~ ispira se sadrzaj vagine, U zavisnosti od s~stav,a ras~?m ko~~ gil: k~n$tl za ispiranje, on moze na sluzokozu vagjuejspoljiti flroclsC:a'vaJme.e~ ispaljuj uce, leplj iva ili dezinfekciono dejstvo, Za vreme trudncce lie S11:1e se ispirati irigatorom. , .

Ispiranje irigntorom trebn vr~iti' i!i P0l110Ctl ESnHl;bo;yo~ l<?Dc~ta"l,:I!

P011l0CU gumene krLlsk~ sa speclJ~ll11m nnglavk?m. I osle J:J:m·aIJJ~\ ingatororn treba odlezati 15-20 miuuta, kako bi se produzi]n dejstvo unesene tecnosti.

Po zavrsetku terapije irigator treba oprnti, nn.g[av.nk cprati, otkuvati icuvati poseboo ad irigntora.

Ciscenje prerna metodu A. Rizova

Supenu kasiku meda rastopiti u pola litra mleka, Rnstvor ,~e primenjuje zaspric,mje (ispiranje spricOlu - irigatarom_t7 kod ~~'oz!Je grl,~ materice 1 ked upalnih oboljenja.polncg organa. Rastvor.koji ~e~astoJI od 1 dela spi.rilusa (alkohola), 3 deja vode j 1 deb meda, koristi se za

5"1

spricanje tokom 3 dana uzastopce, Posle uspricavaoja tecnostiu polni organ preporucuje se da zeua zauzme joga pozu "svece" (vidi Ciscenje creva, sl. 2Ic). Efikasno je spricauje rastvororn lapisa (uitrata srebra). Pri tome se cisti sluzokoza koja se obnavlja do stanja prvobitue svezine.

Kada je rec 0 upotrebi lekovitih biljaka za ciscenj e vagine kod beLog pranja, njihovi recepti se prakticno navode u svakom prirucniku za fitoterapiju, Za takva ispiranja irigatororn koriste se cvetovi kamilice i nevena, lisce koprive, zalfije, oraha, bokvice, mauzetke (Alcbemilla vulgaris), trava troskota i kora hrasta.

Za ispiranje kod belog pranja treba pripremiti sledeci sastav: 2-4 supene kasike knntariona preliti sa 2 litrn vode, dovesti do kljucaoja i kuvati 20 miuuta, a zatim procediti, Da bi u kantarionu bilo sto vise lekovite soage najbolje ga je sakupljati u bilo koji petak pre izlaska sunca.

Po 20 grama kunice (hajdncke trave), listova zalfije i ruzmarina, 40 grama kore od hrasta preliti sa 3 Iitra kljucnle vode i staviti on. slabu vatru. Kuvati na vatri 5 minuta u poklopljenoj posudi. Ohladiti, procediti i upotrebljavati za ispimnje odnosno lecenje belog pranja.

Ctscenje ispiranjem za muskaree

Pri opasuosti od zaraze veuericnim oboljenjima A. N. Rizov savetuje da se uradi terapija ciscenja sa lapisom. Pripremiti 1,5 litar sestoprocentnog-osmoprocentnog rastvora Iapisa (uitrata srebra). Sipati rastvor u gumenu krusku, l1U otvor kruske staviti slamku za koktel, ciji vrh malo otopiti da ne bi ogrebala meko tkivo. Slicuo kateteru slarnka se stavlja upolni ud i kroz nju se naliva veda iz kruske. Krusku treba puniti nekoliko puta dok se ne upotrebi say pripremljeni rastvor (slamka, naravno, ostaje na svom rnestu).

Takvu terapiju treba prirnenj ivati uekoliko putu, Pri tome, kao sto tvrdi A. N. Rizkov, muskarac se oprastn ne same ad muka, koje su ga uznerniravale u, vezi sa opasnoscu od zaraze, vee i sa kameojem u mokracnorn rnehuru, ako gn je tame bilo. Moze se izbacivati cak i kamenje iz bubrega, zbog cega ispiranje lapisorn treba vrsiti obavezno posle ciscenja bubrega,

Narorlni metudi ciscenj a

o Cajun kasiku dvoproceutuog ekstrakta (nastoja) nevena rastvoriti u casi vode. Ispirati se irigatorom radi lecenja erozije grlica materice i trihornonasnih kolpitisa,

• Tri supene kasike isitnjenog korenja kamenike (Saxifraga crassifolia, Dictarnuus Fraxinella) preliti sa l casom kljucale vode i

166

~uvatix~~ slaboj vatri ~ok tecnost ne!spari do po-Io,:,ine. Dobij~ni o?var razblaziti sa 1,5 casom tople kljucale vode I lLpotreblJllVlatl za svakoduevno ispiranje pri eroziji grl ica materice.

• Preliti sa 1 casoin kljucale vade 20 grama kore od bresta, zagrevati na blagoj vatri 10 miuuta i ostaviti cia odstoji 30 miuuta. Tom srnesom se ispirati pri erozij i grlica matrice i belom pranju.

• Preliti sa pola litra kljucale vcde 5 supenih knsika trave steze (potentilla anserina) i ostaviti da odstoji preko uoci 11 termosu, Ispiranje spricanjem vrsiti uvece pri upali genitalija.

• Smesa: lavanda (Lavandula spica- nadzernni deo), cvetovi divlje tresnje (sreruze), uadzemui dec pelena (Artemisia vulgaris, A carnpestris, A. scoparin) - po 10 grama, lekoviti neven (nadzernui deo), kora od hrasta, trava od barske susenice (Gnaphalium uliginosum), Lisee bele breze, lekovita zaLfija (nadzemui dec) - po 20 grama, apotekarska kamilica (vrecica) - 30 grama.

Preliti sa 1 litrom kljucale vade 15 grnma sitno naseckane srnese trava, Poklopiti posudu, uviti u cebe i ostaviti da odstoji 2-3 sata, Procediti kroz gazu. Ispirati spricanjem vagiuu 2 pub uedeljno toplim rastvorom pre spavnnj a .. Primenj ivati kod trilrornouasuog kolpitisa,

Ciscenje krumpirom

Kod prostatitisa i fibromioma materice treba povremeno ~istiti organizam priruenjujuei krompirske dane, to jest upotrebljavajuci prveustveuo sok od krompira u smesi sa sokom od sargarepe iii cvekle, vodu od krornpira, ,~cfl1i pire", peceni krompir iIi buljou Aljmi Nessen (vidi Cisceuje srcanog misica).

167

CISCENJE KRVI

Krv - tecno tkivo - zajeduo sa limforn cini unutrasnju sredinu organizma. Zahvaljujuci siroko razgranatoj mrez] krvnih ~apilara (vrlo sitnih sud?v~) krv ~ola:;;;i U dodir sa svim. ~ki'~ima ~l ?rgalllzmu cov~~a, obezbedujuci na tnj nUCIn razmenu materija .. Krv C~~l 11,14- 1113 tezuie ccveka (oko 5 litara kod odraslog coveka) I sastoji se IZ tecncg dela.plazme (55% citnvemase krvi) i u nj~j pome~aoih celijski.h, t~(?zvan~h fermentnih elemenata (45%) - crvenih krvnih zrnaca (entr?CltJ), belih krvnih zrnaca (leukociti) i trombocita. Osirn toga, u krvi s~. sadrz~ zasovi - azot kiseonik ugljen-dioksid. Organske matenje krvi predstavLj ene s~ ugJavl1om' belanc,evil1aJ~l,a] medu k~~iLUa naJveci. ~naca~ ima disajni pigment hemoglobin, koji se sadrzi \1. entrocitnua 1 obezbeduje prenosenje kiseouika iz pluca II tkiva orgauizma,

Mnogobrojna oboljenja kod coveka pIOpraee?-<1. Sll promenama. II krvi -vleukocitoza, an emij a.Poznate su i takozvaue mterue bo lest! krVl-

bela krv (leukoza), hemoragicne dijateze i druge. . .

KrllZUO kretanje krvi po sistemu krvuih su~ova lU?Ze biti naruseno usled razlicitih ostecenja srcano-vaskularnog sistema i njegove nervne regulacije, sto dovodi do nedovolj nog snab~evnnj a krvlj II tkiva J organa U orgauizmu. Kod lokalnog poreruecaja krvotoka na!llSaVa se snabdevnnj e krvlju same poj edinacnog deb organizma (na pnrner, ruke, noge, srcaui misic, d~o n}ozga it~.), sto se l~[lj.cesce desava usled 'patoloske prornene U zidovirua krvnih sudova (vidi Aterosklerozaj ..

Opsti poremecaj krvotoka moze biti prouzrokovau porernecajem funkcija SIca (srcaua mana) ili sudova+ vaskula (vaskularua mana).

CiScenje prerna metodu V. Vostokuva

V. F. Vostnkov predlaze nacin, sli.CnIl tibetskcrn nacinu ciseenja krvnih sudova,

Pomesati po 100 grama cvetova karnilice, kantariOt!a, smilja i brezovih pupolj aka. Tome dodati 100 grama lista Sll111Ske J.agode'.l?ve supene kasike smese preliti sa 400 mililitara kljucale vode 1 ostaviti da cdstoji preko noci u termosu. Upotrebljavati 2 puta dnevno po 200 mi li litara pre jela.

168

Kao efikasno sredstvo zaciseenje krvi V.F. Vostokov navodi sok od koprive, zahvaljujuci korne se uspesuo Ieee cak i leukoze, Na 100 mililitara sob od koprive dodati 100 rnililitara jabukovoq soka (od sorti Antonovka iii Reneta) i svu dozu popiti odjednom na 30 minuta pre dorucka. Kura lecenja-> 20 dana, posle lO dana pauze moze se ponoviti.

Tibetska medicina za clscenje krvi i lecenje oboljenja krvi predl'aZe da se mesec dana jede duevno po 100 gram a neprzene telece jetre.

Ciscenje smesom od mleka icaja

Sipati petinu case mlekai do vrha doliti gusto ukuvan caj. Moze se d:odati i osusen i isitnjen koren maslacka. Takvu smesu treba piti nekoliko dana (najvise 6 dana) .. Pri tome se druga ishrana nnoze iskljuciti, posto mleko sa cajem ima dovoljno kalorija. Od jutra do 15 casova u tecnost ne dodavati nista, osim prstohvat soli, ali se posle 15 casova moze staviti secer .ili rned prerna ukusu. Posle jednog dana uraditi klistir kako bi se ubrzalo ispiranje sljake koja izlazi.

Ciscenje pomocu igloiplikatora I. Kuznjecova

Prema misljenju nekih specijalista, najbolji precistac krvi je igloiplikator I. I. Kuznjecova, Pri dugotrajnom uosenju j dobroj priljubljenosti uz kozu on obnavlja do uormalnog stanja De samo krv, vee i misicui, vaskulami sistern, aktivira limfotok i krvotok, podmladuj e kozu.

1. I. Kuznjecovvpronnlazac iplikatora navodi, da su se lIZ njegovu pornoc Ijudi lecili od teskih oboljenja - dijabetesa, paralize, difuzne skleroze i raka. Usled nadrazaja iglama iplikatora bclesne j, maligne celije uginu, ana njihovom mestu organizam stvara nove, zdrave celije, Ali efikasno uadrazivanje, do osecaja jakog bola, moguce je samo ako se nalazimo 24 sata U cVI'stom iplikatorskorn kostimu. Da bi se on sasio potrebno je nabaviti oko 20 iplikatora. U t0111 poduhvntu najvazuije je biti strplj iv i verovati u uspeh.

CiScenje korenorn maslacka

U rano prolece ili kasnujesen sakupiti korenje maslacka i dobro g<:t osusiti, Uzeti percelansku ili stakleuu posudu j 11 njoj istucati karen maslacka u prah.£upenu kasiku praha preliti sa 1 Gasom k~ucale vode, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji duze, Ekstrakt priprernati neposredno pre upotrebe i piti gn ujutro tokom sedarn dana.

169

CISCENJE LIMFE

Limfa - prozracna, blago fluorescentna tecnost - nalazi sc u limfnom sistemu coveka, Limf0111 takode nazivaju tkivnu teenost, koja pepunjava tkivne pukotine i meducelijski prostor.

Limfni sistem je veoma vazan za funkcionisanje organizma, jer je neprekidno (24 sata) odgovorau za irnunitet organizma. Mali limfni sudovi, koji-se protezu uporedo sa arterijama i venarna, skupljaju SUViSllU tecnost (limfu) 1Z tkiva. Zidovi limfnih kapilara su veorna tanki i jake propustljivi, tako da limfa iznosi velike molekule icestiee, medu kojima i bakterije, koje ne mogu da prodru II krvne kapilare,

Na mestima spajanja limfnih sudova stvaraju se limfni cvcrovi. U limfnim cvorovima sve bakterije i toksicni produkti neutralisu se pre nego 8to dospeju u krv, Limfni sistem ima i svoje ventile koji obezbeduju limfotoksarue u jednom smeru ..

Limfnisistem ulazi u sastav imuoog sistema Z11 zastitu orgauizma od mikroba, bakterija i virusa,

Necistoca u Iimfirorn sistemu moze izazvati czbiljne probleme.

Jasno je da se velika zaprljanost organa i krvi odrazava na lirnfu. Zato, pre pocetka cis.eenja limfe, treba, bar donekl'e, ocistiti debelo crevo i jetru.

Ciscenje prema merodu N. Yokera

Indika(dje pri"lnene: oboljenja limfnih zlezda; akutna hronicna oboljenja disajnihputeva i maksilarnih sinus a; oboljenja usiju (otitisi) i ociju; ishemijska bolest srca; hronicni tromboflebitis; hronicna oboljenja mokracno-polnog trakta; artroza, artritis sa otocirna zglobova i osteohondroza kicrne.

Kontraindikacije: alergijn na argume i dijabetes. \

. Prvi nacin

'Na 1-2 danapre poeetka ciscel)ja limfe sipati u plasticnuposudn svezu vcdu (poze~no izvorsku ili preciscenu). Posudu dobro zatvoriti i. ostaviti uzamrzivac iii na mraz (pored vode De srne da-se nalazimese). Kada se voda zamrzne, izneti je na tople j otoplj enu vodu pa,zljiv{) izliti

17C1

ka:ko se .o,e, bi izlio ~ talog. Potrebno je 2 Iitra otopljene vode (.!illoze se pnprernrn 1 u nekoliko puta) .

. .1::rvi dan. PripIen~,i:ti 900 mjliIit~r~ soka ~d. ~vezeg .grejpfrllta~ ())QO mililitara soka od svezih pomorandzi 1 200 rnililitara soka limuna, SiVe pomesati i razblaziti sa 2 litra otopljeue vode ..

Ujutro na gladaustomak uraditi klistir sa 21itra vode u kojustavrti :2 supeue kasike jabukovog sirceta. Zatirn popiti 100 mililitara voile sa rastvorom Glauberove soli. Odmah stati ispod vruceg tusa i dobra se zagrejati. Popiti 200. mililitara priprernljene smese, Odrnah como so oznojiti, a javice se i potreba za praznjenjem creva .. Stolica moze da bude zitka (tecna). Dal]e uzimati po 100 mililitara srnese na svakih 30 minuta, dok se ue ispiju sva 4 litra smese,

Drugi dan. Ujutro ~ klistir, Dalji postupak kao prvog dana.

_ ~/~eci dan. Kli.~ti~' i sve kao prvog i drngog- dana. Terapija se moze raditi jednorn godisnje,

Drugi naein

Prvi dan. Ujutre klistir. U toku dana pojestiizrendani limun sa ??bro rasparenom korom (sok ne zagrevati) u smesi sa vocnim secerom 111 medom,

Drugi dan .. Postupak isti, ali dodati 2 limuna, T.reci dan. Postpuak isti .• ali doclati 3 Iimuua. Cetvrti dan - 4 lirnuna.

Pet! dan - ad 5 do 151il1,1Ul1ova dnevno. Zatim obrnutim redosledom, to jest svakoga dana smanjivati po llirnun. Za mesec dana rastvoricese svi talozi, izbacice se sJjaka, procistiti limfa, a krv ce se zasititi vitaminirna.

Treci nacin

. Potrebno je 2 kilograma Iimuna (sa korom, ali bez semenki); 2 kilograrna tamnocrvene cvekle, koju prvo treba pripremiti i ostaviti u dobro zatvorenoj posudi II friz~iderll na '3~4 sata; 2 kilograma sargarepe; 2 kilog.ramaoara (pripremiti sok); med (ue zagrevati ga); 2 kilograma mahcvicerOxycoccus pnlustris, O. microcarpus), Iscediti sokove (svaki posebno) 1 sve pornesati. Cuvati u friziderui Ii u zamrzivacu,

. Srnesu piti po 50 mililitnra, razblazujuci je sa 50 mililitara tople v?~e. Pit] nataste 10 dana uzastopce, zati m 5 dana pauzirati, pa P0110VO plt!.~ 0 dana sa petodnevnom pauzom i tako dok se ne potrosi .sva k<?li.~trla soka .. Ponavljati 2 puta godislJje (ujesen i u prQlece). Cuvati u fb.z;lderu u staklenoj tegli, koju treba dobra zatvoriti .

., Tri dana posle te dijete sokovima ne Sl11e se nagln prelaziti ua obicnu hranu, Treba produziti sa. isliranom sokovirna sve~jm vo6em i p.o~rc'em ~ p?step,~llo uvoditi u dnevni obrok kuvano povrce, kase i na kraJu U(;)ble.uJ ena jela,

171

Potrosena sredstva za primenu terapije agrumirna isplatice se sa neuperedivim osecajem lakoce, svezine i mladosti naseg organizma.

Ideomotorno Ciscenje premtl metodu B. Aranovlca

Kao pripremno i grubo ciscenjeuraditi ciscenje limfe prerna metodu Yokera.

Imajuci II vidn, da na putu kojim se limfa krece maze doci do zastoja, pre svega zbog ujenog preopterecenja sljakom, ideomotorno ciscenje limfe vrs, se na sledeci nacin, U mislima delimo ruke i Doge na nekoliko delova (sl, 29). Rake od prstiju do sredine rastojanja izmedu gleznja (zapesca) ruku i lakta - prvi deo, od te sredine do lakta - drugi dea, od lakta do ramena - treci deo, Zatim noge od stopala do sredine rastojanja izmedu koleua i stopala - prvi deo, od te sredine do kolenadrugi deo, od kolena do sredine rastojanja izmedu kolena i karlicno-bedrencg zgloba - treci deo i ostaLo - cetvrti deo, Sve to radimo sedeci, bez obzira na to sio je na crtezu prikazan covel< koj i stoji,

Treba se koncentrisati na prvi deo ruku i tll poceti da stvaramo pulsacije (vidi Ciscerlje creva. ldeomotorno ciscenje prema metodu B. Aranovicas u trajanju od priblizno 2 minuta. Zatim cerno se misaouo prebaciti na drugi dec i izazvati pulsacije takode Ll trajanju od 2 minuta i na kraju isto to u 3 delu ruku - 2 minuta. Posle toga ponovo preci na prvi deo i pouoviti terapiju, Vezba traje 12 minuta.

'~. v
'2: .... :1

~
.~

} Stika 29 - MbUl(Jlltl podela rttk u i nogu IIU eel;ri de/a rad) listen)" limfe

172

Po~lekrae~ pauze (l-21~linnta) preci na noge~ Poceti od prvog dela, stva~atJ Pllls~~IJetokom 2 nnnuta, zntim po 2 min uta uzastopno 2, 3. i 4. dec I ponovrti od, prvog dela, Ukupno 16 minuta. Redosled je upravo ~naka:" kao .. s~o )~ navedeno. Na taj nacin poboljsacerno cirkulaciju limfe 1 S~atlJltl rizik od procesa zastoja, Vezhetraju oko uedelju dana, p? 3~ nnuuta dnevno. Ideomotorno Cis6ellje r11Qze se kombinovati sa pijeujern sokova, Ideornotorno 6scenje treba ponnvljati jeduom u 3 meseca,

Ciscenje prema metodu O. Jellsejeve

. Ako smo ranije ~i~tili organizam prerna drugim metcdama Cise€njo limfe mozemo obaviti ne za 2-3 dana, Eego za jedan dan. Tacnije, mi smo vee alcti~ira~ mehanizam ciscenja lirnfe i slezinc, i ako drugi dan provedemo PUUCI 21itra soka u kombiuaciji sm'gan~l?a, cvekla, krastavci (u ~doosu ~ : 1 : 3) to jeodlicna profilaksa za zapusenje vena, poboljsanje kvaliteta krvi i ishranu svili celija, Izlazak iz cisceuja vidi u odeljkn Ciscenje prema metvc/u N. Yokera;

Ako uemamo vremena Zit priprernanje sokova od agruma iii nemamo nikog cia nam ga priprerni, pozeljno je piti gotove sokove, ali pri tome ne treba zaboraviti da rezultat nece biti 100%, vee sumo 70%. O~~<?s: 200 mililitara soka limuna, 400 mililitara soka grejpfruta i 400- mililitara soka ad pomorandze uz dodatak Llitra destilovane, preciscene ili izvorske vade (neupotrebljavati mineraluu vodu). Dalji postupak kao kod Yokera. Ako se krajem 1. ili 2., dana oseti glavobolja ili tezina II glavi i telu, uvece treba uraditi elva prociscavajuca klistira sa po 2 litra vode i sok:0111 od lirnuna (supena kasika soka na 2 litra vcde),

Tihetski metodi Ciscenja

Oni takode ukljucuju sveze priprernljene sokove - od sargarepe ili jabuke u smeai sa sokorn od cvekle (4: 1) po 150-200 mililitara pre j ela. Osim toga, predvideua je istovremeun upotreba alkoholnog ekstrakta trave ruse (Chelidonium mnjus) premfl sledecoj semi: pre dorucka - 1 kap, pred rucak - 2 kapi i pred veceru- 3 kapi, Dozu dovesti do 15 kapi .u jednom uzimanju, a zatim postepeno smanjivati do 1 bpi,

Radi pripremanjaekstrakta [USU isitniti i iscediti sok, proeediti ga kroz 2-3 sloja gaze i na 450 mililitara soka dodati 70 mililitara medicinskog alkohola. Cuvati na hladnorn mestu,

. POI'ed ciscenja limfe, ta terapija ispoljava povoljno dejstvo kod hipertonije, oboljenja zeludacilo-crevnog trakta, pserijaze, hemoroida j osteohondroze.

173

CISCENJE SRCANOG MISICA

Srce svojim ritmicuirn kontrakcijarna obezbeduje neprekiduo kretanje (cirkulaciju) krvi u organizrnu.

Srcani roisic ima svojstvo nutomatizrua, to jest njegove kontrakcije su spoutane i ne prekidaju se tokom zivota ui za L1J inut. S t:roga uaizmenicuost kontrakcija uslovljenja je posebuim preuosnim sistemom. Narusavanje tog sistema prouzrokuje porernecaj ritrna - aritmiju srca.

Srce se snabdeva krvlju preko sistema venoznih (koronarnih) arterija. Posto zavrsue grane tih sudova uisu medusobno povezane, suzavanje Hi. cak zapusenje grana zavrsnih sudova prouzrokuje tezak poremecaj ishraue srcanog misica, cru< do njegovog Iokalnog odurniranja (vidi Infarkt miokarda). Kroz srcani illisic prolazi veliki broj osetljivih nerava, koji pri bilo kakvom narusavanju snabdevanja SIca krvlju izazivaju jake borne osecaje (vidi Stenokardijai.

Ciscenje srcanog misica moze pornoci ked takvih obcljeuja.

Pri poremecnj u funkcij e SIca dolazi do srcanib mana (uedostataka}, Uzroci mogu biti oboljenja srca (mane srcanih zalizaka, ostecenje srcanog rnisica i druga), povecan otpor cirkulaciji krvi kroz krvne sudove, !ito se j avlja kod hipertouicne bolesti, oboljenj a bubrega i pluca,

Energetski kaual srca spada u j in-sistem, Nnjnkti vnij i je od 11 do J 3 casova a pasivan od 23 do 1 sat posle ponoci.

Ciscenje prema metodu A. Rizov~1

Jednorn ili dva puta godisnje nase srce treba osloboditi ad svega suvisnog - oslnbljenih celija, sluzi, viska soli i drugog. Ciscenje se vrsi pomocu limuna i mleka, .

Uzeti 3 Iirnuna i litar toplog ml eka. Popiti llj utro nataste treeinu litra mleka, a zatirn ispiti isceden sok ad jednog limuua. U 12 casova postnpnk,pon~viti. lsto. UCil~iti posledl.~)i put to~ dana pred sl.?awmje. z, vreme cil'J6elJJa pozeljun Je vegetarijanska ishrana, Ovaj postupak (proceduru) ponnvljati svakoduevno tokorn dye uedelje.

174

Ciscenje krompirorrr

Povremeno Cisti~l.organizam same sekom ad krornpira u srnesi sa' SOk.Oill od sargarepe III cvekle, vodom od krernpira, "cmim pireom" ili buljonom Alme Nessen.

~,~rcani" o~var o_d krompira. Ljusku sa 4-5 krornpira dobra oprati, p~·e.htI sa pola litra kljucale vode, kuvati 15 minuta, ohladiti i procediti. Piti po pola case na 30 minuta pre jela.

. Sok od./a<ompira. Gomolj dobra opraf ~etk<!l!l1 i narendati ga zaJedl?~ sa ~usl(Q"~u. Nar~l1~anll. masu (rnezgu) staviti u cistu platuenu krpu III u dva sloja gaze J iscediti sok, Iz 100 grarua gomolja moze se

dobiti 50 mililitara soka. . .

~ompi.I ~e11l0z.e koristiti kao sok od juna do februara, jer posle toga sadrzi otrovm solanin.

Sok ad krornpira ne smeju da piju 1judi sa smanjenom kiselinom zeludacnog soka, koji boluju od dijabetesa i koji su skloni gcjaznosti.

"Crn~ pire". Neosteeene .krornpire dobro oprafi eeti(Om. Ocistiti debeo sloj ljuske, Samleti 10·(l)mpire lUbtlsini 2a meso, prelit] klj'I!lEaLolU VOdO[~l. tako, da ~e same rnasa krompira prekrije, Kuvati 1-2 miuuta i ostaviti da odstoj I U top10111 7-10 m inuta,

Buljon A/me Nessen ~,svedski," metod). Krornpir dobra oprati cetkom. Narezati na tanke kriskice zajedno sa ljuskorn. Povrce sa kroml?L.rom preliti sa 3 litre vode i knvati 1 sat. Buljou procediti i piti po 2-3 litra dnevno. Dopunski jesti po 8,-lO manjih reznjeva ceSnjaka (belog luka) sa kriskicama jabuke (radi ublazavanja ljutine) 2-3 puta dnevno.

Za buljon je potrebno: 1 kilogram neoeiscencg krornpira, 1 glavica CJIJog luka, 1 glaviea rnladog luka ili 5-6 zeleni od sru·garepe, pola sveznja persuna ili njegovcg korena, pola sveznja cetera ili njegovog korena.

Ciscenje prema metndu G. Sitina

. Tekstove rnotivisanosti mozerno citati u sebi, izgovarati .ih naglas ili

III slnsati sa kaseta u bilo koje doba dana.

Motivisanost broj 1 .

. Svi krvni sudovi U SITU potpuno su otvoreni celom duzinom, U mladom - mladalackom srcu krvotokje potpuno slobodan, i meja vecitu m:l~daLacka - l~lada - zdrava krv kae slobodna, apsolutno slobodna ?uJ.!ca tecekrVIlI11~ sudovirna u samorn sreu i neprekiduo - veeno sasvim ispira mlado srce 1 sve bolje i bolje hrani srce i smiruje srce. Odmara se llllacl~ srce u cistoei i zadovoljstvu. A krv sve bo lje j bolje brani j srniruj e srce.j ono radi sve bolje i stabiluije, spokejnije, odmara se mladalack0-

175

mlado srce. Raznezuje se mlado srce u cistcci i zadovoljstvu. Svi n~n:t oko srca su veorna spokojni, svi nervi oko srca veoma su spokojni, Mozak i kicmena mozdina stabilno i pravilno upravljaju srcern. Srce se raznezuje u cistoci i zadovoljstvu. Krv u potpLL~osti ispira s!·ce. Moje sree je preporodeno eisto, rnoja m~ada:-. ellerglcn~ krv llaCtsto~ J~pl[a srce. Raznezuje se mlado srce u ClstoCl 1 zadovoljstvu, Raznezuje se mladalacko - mlado srce u cistoci i zadovoljstvu, razuezuje se rnladalacko - mlado srce u eistoci i zadovoljstvu. Sazrevaju u mladalackorn -mlaclom srcu mocne sile. Sve bolje i bolje mlada= energicna krv hr~Lli moje srce, krv potpuno ispira srce, Svi nervi oko srca Sll zdravi -:spokojni. Mladalacki - mladi nervi su stabilni i zdravi. Ok~ sl:ca rnladi nervi S11 stabilni i zdravi. Dise se lako, sloboduo. Grudi disu lako, slobcdno i sazrevaju u mladom srcu mocne sile. U srou se rada ml~d - energican zivot. Sve brze i energicnije nastaj.e 1!-. m,0111 S~'Gl~ .In lad .ZIVOt. Ozdravljuju i jacaju nervi oko srca. Sve stabilnije 1 stabilnije ra~l sre.e. sve stabilnij e i stabilnij e radi srce. Rnznezuj e se rnlado srce U CIStOCI 1 zadovoljstvu, a krv sve bolje i bolje hrani i smiruje sr.ce .. Oko srca 811 prijatna lakoca i spokojstvo. Dise se lako, lako. Grudi disu lako, s10- bodno. Sve je jasniji prijatan osecaj mira i lakoce oko srca.

Motivisanost broj 2

Preporodeni novi - novi i zdravi, burni - burni preporodeni zivot uliva se u moje srce. Burui - burni preporodeni zivot utl.va se u moje srce .. Preporcdeni zivot sada - sada se rada brzo - energicuo, buruo - burna se razvija srce, Preporodeni fivot sada - sada se rada brzo - energicno, burno - burno se razvijn srce. Preporodeni zivot sada - sada se rada brzo - energicnc, bLU'Il0 - burno se razvija srce.

Svake sekunde u srcu se radn nova snaga. Nova i zdrava snaga rada se u srcu. A mladalacka krv vesel om - radosuorn, veselorn - radosnorn bujicom, veselorn - radosnorn bujicom ispira - iSl~ira l1:lado srce,

Preporodeni zivot sada- sada rada preporodenipuni k,rvotok usrcu:

Sada - sada rada se preporodeni - punt, preporodeni+ PUl1l, preporodeni - slobodni krvotok u srcu, KJv sve sirom bujicorn, kao reka za vrerne prolecne poplave, krv sve sirom:- sirom. - slobodnon~ bujico~n tec~ u sreu. U srcu se mda. p.l'eporodelll - PUlll, preporodenl - punl, punl - slobodni - veseo ktvotok. A krv veselolIl - radosnom ustremljellOl11 - sLobodnom - radosnom bujieom tece II sreu, ispira- ispira mlado srce, ispira - ispira lz srea sve soli, svu slja,ku, sve produkte razmene. Preporodeni zivot danju i Doeu stalno ispi.ra - ispira - isptra rnoje sree ispira - ispira iz STea sve soli, svu sljaku, sve prodllkte r?zrnene. Preporodeno - eLsto, preporodeno - cisto rada se mOJe sree:

Preporooel1O - ~isto, preporodello - Gisto mda se moj e srce. Krv, dOllOSI srcu 11 izobilju odlicilu 1 .k:vnlitetou brnoLl, Sve, sto je sfCLl potrebno za zivot, fad, neprekidllo podmladivanje sve om krv dOl~osi u iZQbilju. U

176

potpunom zadovoljstvu ozivljava - ozivljava, ozdravlja - jaea: rnlado srce,

Junacka snaga rada se u srcu.

Preporodeni burni zivot uliva se u srce. Preporodeni brzi. razvitak, preporodeui brzi razvitak uliva se 11 srce. Preporodeni brzi razvitak preporodeni brzi razvitak uliva se u SITe.

Preporoden i zivot rada se sada - sada preporoden - rn lad, rada se preporodeno - mlado srce, koje se brzo razvija, brzo - burna razvija. Svake sekunde u srcu se rada nova snaga, Zdrava snaga rada se u sreu . Preporodeni zivot rada junaeko snazno i rnlado srce, nerazrusi vo snazno, nerazrusivo jako mlado srce. Preporodeni zivot rada punokrvno - punokrvno i zdravo srce. Pnnokrvuim=- punokrvnim, veselim - radosnim i zdravim zivotom zivi mlado srce. Preporodeni zivot rada preporodeno - mlado, preporodeno - mlado, zdravo - zdravo i nedimute srce, koje se brzo razvija. .Moje preporodeno - mlado, pre.porodeno - rnlado, zdra vo i nedirnutosrce. P reporodeni zivot obezbeduje idealno prnvilan, idealno pravilan r ad srca, Preporodeni zivot obezbeduje idealuo pravilau, idealno pravilan fad SIca. Preporodeni zivot obezbeduje idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Rada se zdrav pravi Ian i ritmican puls, sedamdeset dva, sedarndeset dva otkueaj a pulsa u minutu. Svi otkucaji pulsa su ujednaceni nonnalnom snagom mladog SIca. Sve pauze izmedu otkucaj a pulsa su ravnomerne. Idealno praviluoy idealuo praviluo ritmicno radi srce. Sa ogrornuom, sa kolosalnorn stabilnoscu idealno pravilno, idealno praviluo radi srce. Zdrav, pravilau i ritrnican puls: sednrndeset dva, sedamdeset dva otkucaja u minutu,

Preporodeni zivot rada preporodeuo - mlado veorna Sn3Z110 j veselo srce, Mlado -vmladalacko - mlado, preporodeno - eisto snazno srce je zvucuo - zvucno. Preporodeni zivot rada grornko - ZVUC110, gromko - ZVtlC110 mlado srce. Tonovi srca Sll visoki, grornki -zvonki. Touovi srca su visoki - visoki, zvonki - gromki.

Sa kolosalnom stabilnoscu cdrzava srce idealuo pravilau rad. Preporodeni z.ivot meta puls, pun, snaznu, puui puis, snazan. U Citavom sreano - vnskulnrnom sistemu ozdravljuju - jacaju, ozdravljuj u - jacaj II mladi nervi.

Preporodeni zivot populljava eitav lDOj srcllllo - vaskularni .sistem.

Citav srcano - vaskularni slstem se sada - sada ra.da kao preporodeno svez, preporodeno svez. Svi krvlJiusudovi radaju se prepo[odel1o svezi, elasticnl - vitki, eIasticni - vitki. Citav s1'ca11o - vask111arni sistem rada se preporode.no svez, preporodeno svez, energican - snazall. Cltav srcano - vaskl.llarni slstem rada se p1'eporodeno ispravan, 'idealno ispravan. Idealno ispraval.lje eitav srcHllo- vaskularn.i sistem. U citavo111 telu brzo - veselo, potpuno - veselo funkcionise k.rvotok. U c.itn,vom teh:l kliVotokje potpun - veseo, pre:poroc1.en i potpnn~ potpul1- veseo, Citav0

177

telo zivi veselirn - radosnim i srecni.l11 z!votOl11 vve~elim - radosnim i zdravim zivotom, punokrvnirn zdravirn Zlvotom zrvi mlado Sl:ce.

Hodam+ letim kao ptica na krilima, srce jarko oseca svoju mlada-

Iacku snagu, srce j arko oseca svoju ju.nacku sna~u. . ~.

I kroz deset godina, j kad napurum sto godiua imacu nerazrusivo zdravo, nerazrusivo SDaZIJO, junacki snazno mlado sree.

Svake sekunde ozdravlja- jab mlado srce. Svake sekunde Ll sreu se radaju nove - nove zdrave sile, Junacka snaga rada se u sr~t~. Pre~orodeni zivot rada srce ogrOIllL10LU - kolosalnom snagorn. Trcirn > ~ettm kao ptica na krilima, srce j arko oseca svoju mladal acku snagu, srce jarko oseca svoju junacku suagu. . . .

I kroz.deset godina, i kad napunim sto godina imacu mlado, zdravo I

jake srce.. . . .

Veselo - radosuo ozivljava- ozivljava, ozdravlja -pCa mlado srce, Veselo - veselo zdravo srce, veselo - veselo srecno srce, veselo - vese~o srce koje se glasno smeje, veselo - veselo srce koje se glasuo smeJe

(kikoce), . . . .

Oko srea je lake - spako.llwllako.-.spO~0J11.0 Je oko srca, Oko SIca svi nervi ozdravljuju - jacaj U ozdravlj aJU - JabJ ll. Sve oko sre.a se rada lakirn - lakirn, lakiru - besteziuskirn, kao da je sve ok.~ sr~.a Is.~ezlo u prostoru. Na srcu je tako lako-dobro~ ~ao sto nikada ramje nlJe bilo. Sve

oko srcaje lako -lako, lako - besteziusko. . .

Citavo telo j e mlado - jake, juuacki snazuo, mlado tela J e lako, k~o pab:uljica. Hodam - letirn kao ptica. n~ krilima, poletno osecam SVOJll mladalacku suagu, jako osecam svoju junacku snagu.

178

179

CISCENJE KRVNIH SUDOVA

Opsti porernecaj krvotoka moze biti prouzrokovan poremecajem fnnkcija krvnih sudova - manama krvnih sudova. Mane krvnih sudova nastaju usled infektivnih oboljenja, znatnih gubitaka krvi, trauma itd. Pri tome dolazi do prcsirenjakrvnih sudova, cpada krvoi pritisak i naglo se usporava protok krvi kroz krvne sudove, ©sim toga, t:"lI@Zi se holesterol i druge neciste materije na zidovima krvnili sudova.

Ciscenje sudova pozitivno de1uje na organizam, ispira iz sudova "depoe", C1nec.i krvne sudove elasticnim i gipkirn. Rezultat toga je izlecenje od oboljenja krvnih sudova. Nestaje aterosklecoza, smanjuje se rizik od infarkta, paralize, glavobolje, peboljsavaju ee vid ialuh,

smanjuje se i nestaje varikozno prosirenje vena na nogama. .

Energetski kanal sistema krvnih sudovaradi u j edinstvenorn rezimu sa kanalom perikarda. Onje najaktivniji od 19 do 21 sat, a pasivan od 7 do 9 ~asova.

Ciscenje prema metodu K. Nisija

To ciscenje zasniva se na dejstvu soka od cesnjaka (belog luka) Ll kome se nalaze takvi mikroelementi, kao sto su aluminijum, selen i germ ani] urn. Od tih mikroelemenata zavisi celovitost sluzokoze zeludacno-crevnog trakta, pluca, nQsnog zdre.Ja i uopste svib sistema gde postoji sluzokoza, medu kojima i intime (unutrasnja sluz.okoza krvnih

sudova i sluzokoza, koja oblaze supljinu srca.). . .

Pripremanje ekstrakta od cesnjaka (belog luka)

U staklenoj tegli izgnjeciti 350 grarna probranogi ocisceno&cesnjaka kao za kasu, Teglu zatvoriti i pokriti (umotati) tarnnom tkaninom da odlezi. Iz te mase izdvojiti 200 grarnn najtecnijeg i najsocnijeg dela mase,sipati u teglu od' pola litra j preliti sa 200 mililitara Cistog medicinskog alkehola. Zamene (za medicinski alkoholj " nisu ~ozvoljene. Teglu dobra zatvoriti, ostaviti na prohl~dno 1~?stO, all t;t.e u frizider, prckriti drugim sudom, kao poklopcem I ostavrti da odstoji 10 dana. Pesle tog roka masu procediti kroz gustu lanenu tkaninu, ocedenu

58 Priniedba prevodioca.

te~aost poklopiti j ostaviti da odstoji jos 2-3 dana. Tek posle tog pestupka sredstvo je spremno za upotrebu. Lecenje se vrsi prema sledecoj semi:

Dorucak Rucak Vecera

Prvi dan
1 kap 2 bpi 3 kapi
Drugi dan
4 kapi 5 kapl 6 bpi
Treci dan.
7" bpi 8 kapi 9 kapi
Cetvrti dan
10 kapi 11 kapi 12 kapi
Peti dan
13 kapi 14 kapi 15 kapi
Sesll' dan
15 kapi 16 kapi 17 bpi
Sedmi dan
18 bpi 19 kapi 20 bpi
Osmi 'dan
21 kap 22 kapi 23 kapi
Deveti dan
24 kapi 25 kapi 25 kapi
Deseti dan
25 bpi 25 kapi 25 kapi Napomena. Pojediui autori predlazu da se od sestcg do desetog dana kolicina kapi smanjuje sa 15 kapi na 1 kap, ada se jedanaestog dana popije Z11 dorucak, rucak i veceru po 25 kapi. Takve seme treba se pridrzavati oko tri rneseca.

Dalje uzimati po 25 kapi 3 puta dnevno dok se ne potrosi say ekstrakt. Ne treba zavrsavati naglo, bolje je postepeno smanjivati dozu po 1 kap za svaki obrok ili uzimati ekstrakt ciklicno - dovesti broj kapi do 15, potom se vratiti, pa tek onda ciklus pouoviti.

Bilo koju kolicinu kapi (prerna semi) sipati u 50 mililitara hladnog prokuvanog mleka iii kiselo-mlecnog produkta (kefir, kiselo rnleko, jogurt itd.) iIi vode.

Ekstrakt cesnj.aka piti na 15-30 minuta (uajbolje na 30 minuta) pre jela.

Ako ste zaposleni, dozu za rucak poueti sa soborn. Ujutro u malu bocicu koja se dobro zatvara naliti dozu za rucak - 50 grama mleka iii vode i odgovarajucu kolicinu kapi cesnjaka.

Ekstrakt se priprema ujeseu, kada je ceSojak dobra sazreo, I primeujuje se do februara, dok je cesnjak jos u punoj snazi.

'180

181

Organiza~ll se obnavlj.~ i p~dl:lladuje. Teral?ija se ponavlja najranije kroz 3-6 godina, Takvo clseeuJe Je efikasno pn leceoju skleroze krvnih sudova mozga.

Ciscenje prema metodu G. Sitina

Za 6scenje krvnih sudova prelna rnetodu G. Sitina treba upotrebiti sledecu lekovitu ruotivisanost.

. U meni se rascvetava mladalacki i energican zivot, Pun sam rnladalackog zivota i mladalacke energije, U rneui se rascvetava zivot pun energije, U meni ce se i dalje rascvetavati mladalacki zivot pun energije desetinama godina de sto godina i vise, Mene sta1no - neprekidno podmladuju jake sile: svi uasledni mehanizmi, vecito mlada krv, vecito mlad mozak 1 kicmena mozdina, 1 zahvaljujuci tome ja se stalno - neprekidno - vecito osec am kao mladic od 20godiua. I zato cu i kroz tride~e~, i kroz pedeset, i kroz sto godiua izgledati take, kao sto izgledaju mladl.c] sa 1 ?-20 ~odiJ)a. Ja sam sve zdravij i, umeni prcduzava da buja mlad 1 energican ZLVot, umeni prcduzava da buja mlad i energieanZivot. Kostana srz mi u svim kosti rna .. Trudim se cia sada sebi predstavim sto je rnoguce jasnije 0 cemu se govori, Kostana SfZ u svim kostima tela se podmladuje, funkcionise sve bolje 1 bolje, stvara sve bolj u i mladu, sve bolju topliju j zdravijn krvkostima tela vecno se podmaduje, obuavlja prvobitnu mladalaeku svezinu, funkcionise sve bolje i energienije, stva- 1'a sve vecu kolicinu eritrocita, stvara sve bolju i noviju, sve energicniju i zdraviju krv. Podmladuje se kostana srz, podrnladuje se krv. Svi moji nasledni mehanizmi pretvorili su se potpuno Ll nasledue mehanizrne rnladog 18-godis'njeg ccveka, koji je nasledio stalno - vecito - neprekidno podmladivanje, stalno - vecito usavrsavanje koje odgovara rnla~O~1J l~-.godisnjelll coveku . .Ia se stalno i veeito podrnladujern, ozdravljujem i jacam. Ja se stalno i vecito podmladujem, ozdravljujem i jacam .. Usavrsavam sve sisterne organizma i istovremeno se stalno i potpuno osec am kao mladic od 18 godina.

Moj krvotok odgovara mladicu ad 18 godi ua. Vecno mladalacka ~ mlada- zdrava krv slobodno tece svim 1110jim krvnirn sudovima i stalno j vee ito podmladuje sve krvne sudove i sree. Vecito rnladalacka krv ?tainoln.- veeitom - brzorn buj iC0111 tece svirn rnoji m krvuim sudovima 1 neprekidno podmladuje sve rnoje krvne sudove i srce, Svi krvni sudovi cd srca do vrhova prstiju na rukama i uogama vecito i stalno.su otvoreni, citavom duzinom potpuno otvoreni. U kostanoj srzi, u svim kostima tela svi krvni sudovi su POtPlU10 otvoreui. I u svirn delovima tela od temeua do vrhova prstiju na rukarna i nogama vecito i stalno su potpuno otvoreni.Eitavom duzinom potpuno otvoreni. I unutar svih zglobova svi krvni sudovi su vecito - stalno potpuno otvoreni citavorm duzinom,

'J:\mdillfl se da sebi predstavim !ito je moguce jasnije 0 cemu je rec. Svi krvni stniiov,j u svim zglobovima i u svim kostima tela od srca do vrhova prstijl.uulrui uogu.potpuno su otvoreni citavom duzinom, U zglobovima i unutar-svih kostiju tela stalno - vecito odrzava se alobodnn, potpuno s10hodau- pun krvotok, kao u periodu rasta kostiju, kao u 14-godisnjem - 16-godisnjem decaku, Trudim se cia sada sebi predstavim sto je rnoguce.jasnije 0 cemujerec i dato dublje.osmislim .. Svi krvni sudovi u svim zglobovima i u svim kostima tela od srca do vrhova prstiju ruku i nogu potpuno Sll otvoreni citavom duzinorn .. U zglobovima i unutar svih kostiju tela stalno +vecito cdrzava.se slobodan, potpuno slobodan -pun krvotok, kao u pericdu rasta kosiiju, kao u l-l-godisnj em - 16-godislljem decaku.

Ja to ponavljam i trudim se da to §to je moguce dublje osmislim, jasnije zapamtim i tacnije predstavim. Krvotok II zglobovima i 0 svirn kostima tela je slobodan ~ potpun, potpun, potpun je krvotok, lean u periodu najenergicnijeg rasta kestiju, kao U periodu najeuergicnijeg rasta kostiju, kao 11 14 - 16. godini zivota. I stalno - vecito odrzava se unutar kostiju i zglobova potpun, slobodau krvotok, kao u pericdu najenergienijeg rasta kostiju, kao u 14 - 16. godini zivotn .. Slcbodan>potpun krvotok odrzavace se stalno - veeito, kao u periodu najenergicnij eg rasta kostiju, U meni ce produziti da buja mlad zi vot, U rneni ce produziti da buja rnlad i energican zivot, i u svim kostima, u svim zglobovimapreduzice da buja mlad zivot, 1 krvotok u svim kostima i zglobovima bice vecito slobodan, potpun, potpun krvotok, kao u periodu najenergicnijeg rasta kostiju. I 1110ja vee ito mladalacka, mlada - zdrava k.rv vecito brzorn brzom bujieorn slobodno 6e~e,ci svim krvnim sudovima 11 svim kostirnai zglobovima i stalne=vecito nos ice u izobilju ishranu dobrog kvaliteta.svim celijama koatiju, svim tkivima zglobova i stalno >- vecito pcdmladivace sve zglobove, podmladivace sve kosti i staI110 - vecite ispirace iz zglobova sve produkte razmeue i sve suvisne taloge soli. Stalno - vet ito oddava se potpuna pohetljivost svib zglobova. Stulno - vecito odrZava so prvohitllu - mladalaeka svezina svih kostiju tela. Tmdim se da sebi predstavim sto je moguee jasnije 0 ~ei.nU je rec i da to dublje o,smi,slim. Svi .hvni suaovi u kostanoj sril, II svim kostillla tela, u sv.im zglobovima i unutar svih kostiju tela potpuoo SLl

otvoreni. celom duzinom. . .

OsilTI toga, mreza krvnih suclova svih kostiju tela stalno - vecito se 0bna.vlja i odrzava, leao u periodn najenergicnijegrasta kostiju, kao u 14 - 16. godini zivota.

, Sada se n svim mojim kostirna tela, u svim kostima tela, obnavlja krvotok, ohnavlja se' mrez.a krvnih sndova. Obnavlja se mxeza krvnib sudava, pojavlj'l1ju se sve novijii noviji krvni sudovi unutar kostijlJ i bv nosi hTallLl svim kostanim celijama, 8vim kostunim celi,jama.,svak0j Kostanoj ceuji. Svimkostanirncei.ijamakrv nosi u izobiljll hrauu dohrog kvaLiteta. Na. taj ll!1cin, BVe kosti tela stalno - \!~cito zive zdrcavi.m -

182

mL~dalackim- punokrvn im zivotom. U svim kostirna tela produzava da buja obnovljeni zivot pun energjje. U svim kostima tela prcduzava da buja mladalacki - energican - obnovljeuzivot.

Unutar svih kostiju stalno se pojavljuju sve noviji i noviji krvni sudovi. Zahvaljujuci tome svaki otkncaj -sIca nosi krv do svih celija u svim kostirna tela, svim koiitanim celijama u svim kostima tela krv nosi pri svakoj kontrakciji srcasve belju ibelju ishranu i potpuno ispira sve kostane celije. Moja vecito rnladalaeka - rnlada - zdrava krv stalno - vecito ispira iz svih kostiju tela, 1Z svih zglo bova.sve suvisne taloge soli i stalno obuavlja prvobituu-vmladalacku svezinu svih kostiju. Prvobitnu - mladalacku elasticnost svih kostiju telakrv stalno - voeito obuavlja. 1 zato i kroz sto, i kroz trista godina kosti ce biti prvebitno - rnladalacki sveze i sacuvace sposobnost i u starackom do bu .. Vecito mladalaeka krv potpuno ispira kostane celije, potpuno ispira kostaue celije u svim kostima tela. Ispira iz svih .keatiju tela sve suvisne taloge soli i stalno obnavlj a prvobitnu - mladalaeleu elastienost svih kostij Ll tela. Zato i kroz trideset, i kroz pedeset, i kroz ste gedinn sve ce kosti zadrzati prvobitnu - mladnlneku elasticnost, moci ce da se savijaju, rnoci ce da se savijaju, zadrzaeeelastienost,

Trudim se snda da sto jasnije predstavimtu.neobicuo vaznu osobiuu razvoja svih kostiju tela. I kroz trideset, ikroz pedeset, i .krozsto godiua kosti ce zadrzati prvobitnu - mladalacku elastienost.i, rnakar i U lllanJe>lU stepenu, ali bice sposobne za savijanje (pregibanje) uz odrzanje sV!e>j,e celovitosti, kao u mladim sesnaestim godinama. Trudirn se da stfll jas:rfoij;e predstavim tu sliku, Lkroz trideset godina, i krozsto ggdina kosii ell: zadrzati sposobnost rasta i sacuvaee mladalacku elasti¢nost, kao U sesllaestil1l godlnama. Vecito mladalacka krv stalno - v;e'cito pOt]!l'l!l.uO ispira kosti i podrnladuje ih,ispira BVe, kosti i podmladnje lh, obnavlja prvobitnu - mladalaeku svezinu svih k:ostiju tels, obllavlja sposobnest kostiju da rastn, Krv sve bolje i bclje lirani sve leosti, sve bolje i bolje JJotpuno ispira iz kostiju sve sllvisne ta10ge sOlti i stalno IDddava sposobuost kostiju za. ra:stolll. Krv staIm) odauva sposobnost kostiju da rastu.

Mozak glave i kicmena mozdina veollla eiJerg.i~n(:), kao t1 peri0du najenergicnij eg ras'ia kostiju, regulise zivot svih kostiju tela. Kostana srz u sv.j LJl kostima tela veoll1~eoergicl1o upravlj a .zi vOtOl1.1 svib kost.ijll tela I stahlO - ve~ito podmlaauje Bve kosti. KosIana SIZ u svilTl. kQstima tela stalno - vee.ito podmladuje kosti, obuavlja prvobitlJil - illiadalacku svezinu ko;;;tiju tela i stalno - vecito obnavlja i odrzava sposobnost kostiju, cia, rastu.Mozak glave i kicmena mozdina veoma energicllP rehTlllisll rad svib zlezdi za unutrasnju sekreciju. Sve zl.ezde llDutrf!.Snje sekreeije stnIno - vecito funkciollisu veomaenergicno i. stvarajlll boxtnoL1e, K:oj i stimltlisLL odrzavnnje prvobitne - mhldalaeke svezine kestiju! koj'i stlmulisu odl'za;v.anje pJvobitne - ril.1adalacke sve.zim} kostij~l, koji

183

stimuUsu' ispiranje kostiju. Sve Zle.zde unutrasnje sekrecije stalno stvaraju. hnrrnoue, koj i pornazuispiranje svih suvisuih taloga soli iz kostiju, lrudil:rl se da sto je mcguce jasnije.to predstavim i dublje osmislim. Sve 'Zlezde unutrasnje sekrecije stalno - vecito stvaraju hormone, koji pomazu ispiranje svih suvisnih taloga soli iz kostiju, koji pornazu ispiranje svih .suvisnih taloga soli iz kostiju, Krv stalno - vecito obnavlja prvobitnu - mladalacku svezinu svih kostiju tela, .i sve zlezcie unutrasnje sekrecije sadejstvuju u tom procesll i stvaraju hormone,koji rastvaraju BVe taloge soli u zglobovima i u svirn kostima tela. I krv vecitom, brzorn bujicom ispira iz svih kostiju tela i iz svih zglobova sve taloge soli, a bubrezi ill izbacuju iz organizma. Zahvaljujuei tome kosti vecito, stalno obnavljaju prvobitnu sveziuu, cuvaju prvobituu mladalacku svezinu, euvaju prvobitnu mladalaeku elasticnost, euva:ju prvobitnu mladalacku sveziuu.

Svi nasledni rnehanizmi podmladuju kosti. Svi uasledni mehanizmi stalno - vecito podrnladuju sve kosti, obnavljaju prvobitnu ~ mladalacku svezinu svih kostiju tela, Svi nasledni mehaniznii stalno - vecito obnavljnju prvobitnu - rnladalacku svezinu svih kostiju tela. Na taj naciu.kosti se neprekidno=- stalno podmladuju svim nasleduim mehanizmima. 'Veeito mladalaeki mozak j kiomena rnozdiua, vecito rnladalacka- mlada krv podmladuje kosti stnlno - vecito, a lay potpuno ispira 1Z kostiju sve taloge soli .. Zahvaljujuci tome sve kosti stalno - vecito odrzavaju prvobitnu >- 1111.aa.alackllsvezinu, prvobitnu - mladalacku elasti'Snost i zadrzavaju sposobnost za fast

D kostima ceJjusti stalne - ~eiJito, kao u embrionalnorn razvoju, .oieu novi zubi, Taj proces se cdvija stalno, neprekidno. Kao zamenaza izgubljene zube u kostima ce:Ullsti l1icn novi zubi .. Trudim se da sto jasnije predstavim tu sliku, da osmislim. ueobicno vaznu osobinu razvoja, koja rni je nasleduo preneta, Kao kod 'obicnih ljudi u embrionall10111 periodu, kod melle u kostima celj usti uicu novi zubi kao zarnena za izgubljelle. Umesto izgubljenih znba ovog momenta lliGn uovij neuobicajenojaki zuhi. I zato ce llvek- .i kroz sto godina kod mene biti neobicno jnki, lepi, belosnezno - svetLi zubi, neobicDo jnki" svetli, beli zubi. Sada jos jednom ponavljarn i trudim se da sto duhLje osmislim i predstavinl 0 cemu je rec. Nasledio sam stalne - vectio obnovljene zube. Kao kod obicnih ljncii u embl'ionaltlOl1l periodu, kod melle u 'kostima celjusti BieLl i rastlL novi, neuobicajeno jald, lepi zubi .. Tu osobinu sam nasledio preko cvrste precizne naslednosti. I zaib ce' kod mene i kroz sto godina biti uvek lcpi, neuobicajeno jaki zLlbi.

Na kozi glave raste 1111., kao u elll.hri.onalnom periodu, i izrastasve novij-a .i novij a kosa.

:rNa taj nacin, citav orgaoizam.stall1o -v:e6itoobnavlja Zlubei obnavlja kosul kIDlosalno ohua¥lja prvobttnu kosu nfL glnvi.

[84

Ti procesi ked obicnih Ijudi odvijaju se samo u embrionalnom periodu razvoja, a kod rnene u bilo k0111 dobu raste neva kosa ua glavi, a u kostima ceijllsti nocu nevi zubi. U rneni bujal1!1laclaIaeki zivot pun energi]e, Nasledio sam stalno - vecito, stah1l.o - veco.to obnavljanje prvobitne mladalacke celokupnosti citavog orgaDizma" eitavcg tela. Nasledio sam stalno-> veeito obnavljanje kolosallilog prvobitnog broja dlaka na glavi i. stalno obnavljanje jakih - :Z~ra;vih. zQ,bi. I zato na glavi staIno - vecito nice i izrastasve uovija inovija kesa, a u kostima celjusti nicu i izrastaju nevi, neuobicajenojaki, zdravi zubi, U.meai se odvijaju procesi, koji se kod obienih ljudi desavaju samo H smlteionaln0111 razvoju .. Tu osobinu sam uasledio. I zato.ce i posle stID ge din a: kod mene bib lepi, zdravi~ jal<:i zubi i gnsta? j~<:a, jaka kesa na gla:wi.

U mem buja mladalacki ZlvOt, u nrersi buja l!E.ladala!ka lepota, U meni huja rnladalacka energija, u nreui bl:~a lnlacl.al:a~~ Zj.vot pun energije, Nasledio sam stalno - vecito obnadjaoje plfi16g: krvoroka u svim kostima tela. Obnavljanje najgp$ce mre2e .Kli'Voin sudova U svim kostima tela, kao sto se desava kod obicnih ljudi S1ll1)@ U 14---1@. godini zivota, sa1110 11 periodu uajenergicnijeg ]l[sta k.ostiju .. Ked mene se ta veoma gusta mreza krvnih sudevn 11 svim kQs'tiima tela i u svim zglobovima odrzava stalno - vecito .. I sada ~j:taw organizam sa cgremnorn snagorn obnavlja tu veoma gustu prvobitno !1lllladal-altku orrrezu krvoi11 sudova u svim kostima tela, kao u pe.riHQUl J1lajenergiemijeg rasta kestiju, kao U 14--16 .. godinama ziv@ta. Taj prMes odvj~ a se Mprekidl:fO - stalno. Tu csobiuu razvoja orga'llizma: nash~elio sam kro'ZJ CVl"std.. preeiemr naslednost,

Posebno eaergieno j brzo l''l.zvlj,n se mrezs krvnih sudova u samoj kicmi, U kicmi se energieno, brzo razvlja m:reza krvnih sndova. Kicma je izuzetno dobra snabdevena 'krvnim sudovima, a krvotok u kostima kieme postaje sve puniji i puuiji. Mreza krvnih sudova u svakorn prsljenu postaje sve gusca i gllsca, i krv sve brze i brze ispira iz kicme sve taloge soli) i krv sve brze i bde ispira iz kostiju heme sve suvi.sne talQge soli.. Ki~ma brZe od drngib kostiju o.bl1avlja prvobitnll - mladalac.k:u svezinu i s·posoboost za dalji lazvoj. Tu osobinu razvoja skeleta sam nasl.edio. Mozak i kicmena, mozdina bl'ze se podmladuju. Glava se podmlac1uje brze od drugih delova. tela, a kic11).a zajedno S~l ki~mejl0D1 mozdinom podlJ1ladl~ese blie od drugih deLova tela, drugLb sistema.

Moja vecito mladalacka - rnlada - zdrava. krv siobodnom, 810- bodnol:11 - sirokom - brzolll blljicol11 protice svim krvnim sudovima kieme, sv.im l?rsljellovin~n j s:ve brie i brze potpuno ispira iz prslje11(')Va g,ve talegesoll.. Sve zlezde sa un utras oj im lu6enjeni aktiwiraju taj prooes, pnJlCes bbllavljanja prvobitlle - mladalacke svezilile ki~me, Jimooes ~J"l!maVIUa:nja elastie-I)Osti svih .bwstijll tela. Moja ve6it0 l,)]ladrulac.im ~ zdrava - LT.-dada krv g·l@b@dllOl11, s10bodnml1 - s:llrQkeUJ bujioOliJ1l 0·fZO

185

preti~~ svim krynirn ~ud,:,vima. ~ k~cmi i preo?si .~ izobilj Ll hranu do~ro& l(valiteta do svih kostanih celija, 1 potPU110 ispira sve kostane celIJ.e, 1 potpuno ispira sve taloge soli, koji zagorcavajuzivot kostanorn ~I~~l. Veoito rnladalacka - rnlada - zdrava .krv stalno - vecito, potpuno lSpnel iz kostijn sve produkte razrnene, sve suvisne.taloge sol.i i podrnladuje kosti, pcdmladuje kicmu. Zato se stalno, ve~lto a blla:,IJa potpun~ sloboda pokreta kicme, obnavlj aju se, svi step'em slobodnih po~kreta berne. Kicma, kao u mladim 14-16.. godinama zlvota, stalno odrzava sposob~ nost savijanja, naklona u stranu, naklona napred i nazad. ~vi zglobovi zadrzavaju p~tpunu pokretljivos~ i kicrna sta~o - vevc_lto zadrzava potpunu elasticnost, kao u mladim 14-16. godl1lul11.a zlvo~a. I kroz trideset, i kroz sto godina kicma ce biti isto take elasticua (gipka), ~a~ sto se to kod ljudi obicno desava u 14-16. godini zivota. I na pome~'~oJe 1 na savijanje (uaginjanje) u sve strane odrzava se potpuna l~okret~)lvo~t, potpuna preporodena elasticnost kic~l1e. Sad~ kod mene k.ic~na postaje sve elasticnija i elasticnija. Elasticnost kicme se sva~lm da~OIu povecava, U kicmi, u svim kostirna tela eveta rnladalacki ene.rgJcan zivot, sve kosti sve brse i brze obnavljaju mladalacku elasticnost, prvobitnu >- mladalacku svezinu i sposobnost za rastom, Sve kosti U citavom telu sve brze i brze obnavljaju svoje stanje, u korne su se nalazile u 14-16-godisIljem dobu. Taj proces odvija se sve brZe i brze, neprekidno danju i nocno .... .

Moja vecito podmladena, mlada - zdrava krv n.epreki.dno danju I nocu potpuno 'ispira iz kostiju sve ~aloge soli. M~Ja .ve~lto .podmladujuca, rnlada - zdrava krv sve brze 1 brze potpnno Ispu'a iz klc~e sve taloge soli, kicma sve brze i blie o~navUa svo~u pOtpUl1.11 elastt~~10st, potpunu slobodu kretanja. I u slabinarna (krstima) pvlJ~ se pnjatan osecaj lakoce i spokojstva, Mogu cak ceo dan, cak danima ceo dm~ neprestauo da radim sagnut, i pri tome se II slabinarna zadrzava ~~ec~ lakoce i spokojstva. Mogu da se savijam, da se duze vremena savijam I razgibam, savijam i razgibam, i u slabinama ce se ipak odrzati prijatan osecaj lakece i spokojstva,

Citava kicma zadrzava staino - vecito pJvobitnu - mladalacku svezinu. Sva kicmena mozdina obnavUa prvc>bitou mladalacku svezinu~ ogromnu mladal~l(::kn energiju. Svi nervi, koji izlaze iz ki~n:eJle mozdine, ozdravljuju - ja.caju. Svi nervi u slabinama ozdravlJlLJLl -:jacuju. U slabioLlma svakog dana sve iZfflzeniji i jasniji postaje ose~aJ lakoce i spokojstva, u slabinama je prijatoo, lako. Stal.no - ve6to obnavlja se potpuDa mladalac'ka eLasticnost ki~m:e., kao l~ ~4-16. godinamazi vota. Taj proces odvij a se stalno - nepJekidno, danJ U I noeu. Svi zglobovi stalno obnavljaju potpullll preporodeull - mladalackll pokretljivost. Kicma sta100.- vee ito ~bl1avlja prepo_roclenu - mladalack~ elasticnost kao II 14-16. godinnma ~I vota. Zato se J a rnogu ve.oma la1<;o I patpuno s;vijati. Na primer, ilJogu ne savijaju.ci Doge slobod'no da

186)

stavim dlan~:)Ve ua pod, mogu ne savijajuci noge cia stavirn glavu iZD!ledu kolena, to Jest 1110gu slobodno, potpuno da se presavijam, kao dete. Imam potpunu preporodenu - mladalacku elasticncst, potpunu slobodu kretanja kicme, kao II 14. godinama zivota. A moja vecito niladalaeka mlada-zdravakrvslobodnol1l, slobodnorn - sirckom bujicom brzo tec~ kroz sve krvne sudove u svim kostirna tela i u kostima lobanje, i. u kicmi, i u svim drugim kestima tela i stalno - vecito ispira sve taloge soli iz kostiju i obnavlja mladalacku elasticnost svih kostiju tela. I u kostima Iobanje stalno - vecito odrzava se veorna gust sistem krvnih sudova, veoma gust sistem krvnih sudova. I rnoja vecito - podmladujuca - mlada - zdrava krv podrnladuje kosti lobanje, Stalno - vecito PQ.dmladuje kosti lobanje, ispira iz kostiju lobanje sve suvisne taloge soli. Moja vecito podmladujuca krv vecitorn - brzom - slobodoom bujicom tece kroz sve krvne sudove i stalno - veeito potpuno ispira sve krvne sudove, obnavljaprvobitnu - mladalacku svezinu svih krvnih sudova, podrnladuje srce. Telo se skroz uaskroz pedrnladuje. U meni produzava da buja mladalacki zivot pun energije, Podrnladuju se sve kosti. Jetra stalno - vecito o buavlja prvobitntt- mladalacku svezinu .. Kosti lobanje obnavljaju prvobitnu - mladalacku svezinu i sposobnost da rastu. Najglavuije: u svim kostirna tela staluo - vecito cdrzava se veorna gusta mreza krvnih sudova, kao L1 periodunajenergicnijeg rasta kostiju, kao L1 14-16. godiuama zivota.

Trudim se da to sto je moguce jasnije predstavim. I kroz trideset, i kroz sto godiua U svirn kostima tela bice veorna gusta mreza krvnih sudova, kao 5tO se to. desava kod obicnih ljudi same u periodu najenergicnijeg rasta kostiju, kao u 14. godinama zivota. Sada kod melle sistem krvnih sudova u kostirna postaje sve gusci i gusci, sve noviji i noviji krvni sudovi urastaju II kostano tkivo, sve noviji i noviji krvni sudovi urastaju u kostano tkivo, i u svim kostirna tela mreza krvnih sudova postaje sve gusca i gus ca. 1 krv sve bolje i bolje hrani kosti, i sve bolje i bolje potpuno ispira iz svih kostiju tela sve suvisne taloge soli, i stalno - veelto odrzava se potpuoa po.kretljivost svjh zglobova tela. I zato i kroz sto godina sve llJoje kosti odgovarace uzrastu mladog 14-16-godisnj eg decaka zadrhce sposobnost da rastu, zadrza6e veoma gustu m.rezu hvnilJ sudova, kao u periadu najenergi6nijeg rasta kostiju. Sve tacke !'asta u kostima staloo ce zadrzavati zivotn.u sposobnost, sve tac:ke rasta u kostima stalilo ce zadrzavati ZivotUlL sposobnost.

Mozak i kicrneua lDozdina sve energicnije i energicitije regulisaoe zivot svih kostij II i zglobova i stalno - veCito - lleprekidno ih podm1adivati, oboavljati plvobituu preporodenu - In ladalacku svezinu. $"ve kosti stalna - vecito obnavaljace prvobituu - m.ladalacku elastienost, ! zato Sll sve kosti elasticne - jake - jake, prvobitllo preporo.deoe 1 mladalacki sveze.

187

U svirn kostima tela buja mladalacki zivot. U svim kostirna tela buja rnladalacki ~ivot. U svim kostirua tela buja mladalacki zlvot. U kicmi buja mladalacki zivot. Svi nervi su zdraviji i jaei .. U citavorn telu nervi su zdraviji i jaci, Svi nervi u slabinama suzdraviji i jaei, U slabinama je sve jasuiji, izrazeniji, sve prijatniji osecaj lakoce i spokojstva, sve jasniji postaje osecaj lakoce i spokojstva u slabinama. Svi nervi u slnbinama su zdraviji i jaci. Kicmena mozdina se podrnladuje, obuavlja prvobitnu - mladalacku svezinu, funkcionise sve energicnije i energicnije, svi nervi su zdravij i. i j aei. Svi nervi i misici u 6tavom telu postaju sve spokojnij i, sve jaci - spokojniji. Neprekiduo se povecava elasticnost citave kicme. Svakim danorn postajem sve elasticniji i elasticuiji. Citav organizam nepokolebivo obnavlja mladalacku vitku figuru, mladalacki vitak stas, mladalacki vitak stas. Glava i vrat [epo izgledaju, struk je tanak, stornak je uvueen i zategnut, lep mladalacki struk, Kostana sr:z u svirn kostima tela funkciouise sve energicnije i stvara sve bolju mladalacku, sve topliju krv. A vecito mladalacka - mlada - zdrava krv neprekiduo podmladnje sve kosti i zglobove, podmladuje misice, podmladuje sve krvne sudove i srce, podniladuje mozak j kicrnenu mozdinu,

Svi nasledni mehanizmi potpuno S1.1 se pretvorili u nasledne mehanizme mladog - zdravog J 8-godisnjeg coveka, koji je nasledio stalni+ veciti, potpuni anatomsko - fizioloski stas mladalackog 17-20-godisnjeg mladica, Nasledio sam takode neprekidan razvoj, neprekidno samousavrsavanje, U meui buja mladalacki zivot, u meni buja mladalacka energija, u meui buja sve novija i novija mladalacka snaga. Svi sisterni organizma dobijaju sve noviju i noviju mladalaeku suagu, svi sistemi organ izma dobijaju sve noviju i novij u mladalacku energij u.

Sve celije zive i disu lako - sloboduo. Celo telo ozivljava . Ja citav ozivljavam, Ja ~itav ozivljavam, Ja citav ozivljavam. U men! buja preporodeni - mladalacki zivot pun energije. Razvijaju se sve moje umne i fizicke sposobnosti, usavrsavaju sesvi uuutrasnji organi, svi sisterni orgnnizma, usavrsava.se krvotok. Svi krvni sudovi postaju elasticui, sve elasticnij i. Sve veue sve vecom ri vecom energijom i snagorn snazuom bujicom guraju krv prerna sreu, i zahvaljujuci tome krvotok postnje sve punij i i punij i, Sve slobcdniji postaje krvotok u c.itavorn telu od terneua do vrhova prstiju na rukarna i nognma .. I moja vecito mladalacka mlada - zdrava krv stalno - vecito - neprekidno podrnladuje rnoje telo idovodi me u stanje 18-godisnjeg mladica,

Neprekidno se odvija dubiusko podrnladivanje, neprekidno usavrsavanje svih sistema organizma, T citav taj proces podmladivanja, proces proevata preporodenog zi.vota punog eoergije ispunjava citavo moje bite radosnim, pobedOlwsllim slavljem. preporodeno - mladalackog zivota. Tspunjen sam radosnim, pobedonosl'lim trij umiOt'll ml.adalackog zivota. Veeito sam mInd, vecito podmladen - zdrav - snazan. I

188

zato gledam na buducnost smelo - sigurno i vidirn u buducnosti radost i srecu velikog - dugogodisnjeg - mladalilckog zivota, sto ispunjava moje bice radoscu zivota, sve novijorn i novijom mladala.ckom energ~Ol11. Energija kljuca, sve vreme hocu uesto da radim, da budem aktivan. Svakim dauorn postajern sve mladi, sve.suazuiji, sve energicniji covek. Svakim dauom postajem sve rnladi, sve savrseniji, sve energicuiji covek.

Ciscenje prema. metodu N. Semjonove

Staviti u veliki termos 2 supene kasike meda, 1 ~'a~u istucauog semena mirodij e i 2 supene kasike samleveuog korena valerijane (Valeriaua officinal is). Sve preliti kljuealom VOd01l1 do zaprerniue od 2 Iitra i ostaviti da odstoji 24 sata ..

Ekstrat uzimati na polasata pre jela, dokse ue popije say ekstrakt.

Jacauje sudova i podruladivan]e prema metodu P. Kurenova

Funtu (358 gram a) cesnjaka istncati, penresatisa sokom iscedenim iz 24 limuna i ostaviti da odstoji 24 "dana. Pre upotrebe promuckati. Uzimati jednorn dnevno pre spavnnja, rastvorivsi cajun kasiku smese u pol a case vade.

Ovaj recept je primamljiv jer Li1l11lL1 neutralise jak miris belog luka (cesnjaka).

Tibetski nacin Ciscenja sudova

Pomesati po 100 grama cvetovakamilice, kantarioua, smilja i pupoljaka od breze, Sve staviti u teglu ipoklopiti. Uvece supeLlll kasiku smese preliti sa po1a litra kljucale vode i ostaviti da odstoji 20 minuta, Procediti kroz tkaninu (ali ne kroz gazu). U casi tog ekstrakta rastvoriti ~ajnu kasiku rneda i popiti pred spavanje, posle cega nista ne jesti i ne piti. Preostalu tecnost ujutro podgrejati ua pari, rastvoriti u njoj cajnu kasiku meda i popiti ua 15 - 20 rninuta pre dorucka. Tako postupati svakoga dana dok se ue pctrcsi sva smesa (treba je cuvati u dobro zatvorenoj tegli). Kmu ciscenja ponoviti kroz 5 go.dina.

Uti betskol1.1 tekstu, koj i sadrzi ovaj recept, navodi. se, da je rezuitat ovakvog le~enjallagto poboljsanje raZl11etle materija, sudovi seciste od mas nih i. krec'uib taloga i postaju elasticni, sto sprecavasklerozu, infarkt. hipertoniju, nestaju sum u glavi,vrtoglavica i obnavlja se vid.

189

Cisccnje ekstraktorn od lekovitih trava

Pomesati 4 vrste lekovitih trava - po 100 grarna kamilice, smilja, kunice (hajducke trave) i brezovih pupoljaka. Desertnu knsiku smese preliti kljucalorn vodom i diustati na vodenoj pari (u posudi sa vrucorn vodom) 6--15 minuta.

Piti 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela, dok se ne upotrebi s':'El smesa. Ekstrakt cisfi i poboljsava funkcij II jetre, bubrega, krvnih sudova, zeluca i podstice razmenu materija,

To sredstvo treba upotrebljavati jeduom u 5 godina.

190

CISCENJE ENDOKRINOG SISTEMA

ClScenje POlllOCU joga vdbi

Supra vajra asana

Nacin vefbanja

1. Sedeci na podu sa savijenim nogama, staviti dlanove bocno na pod. Gledati pravo ispred sebe i slobodno disati. Oni koji ne mogu odmah da urade ovu vezbu, treba da joj pristupe po etapama, bez stresa (nervozer" i suvisnog naprezanja,

Sesti sa savij enim nogarna na pod i preueti teziuu tela ua oba kolena.

Staviti dlanove ruku na kolena. Kolena rastaviti na rastojanju ad oko 15 em. GJeznjeve j stopala (vrhove nogu) postaviti na cilirn (prostirku ua podu)60 tako da se vrhovi prstiju obeju nogu priljube jedni uz druge i da se pete rastave sto vise u stranu (sl. 30). Cilj je da vrhovi 110gu, tabani i pete obrazuju liniju u obliku slova V.

2. Postepeuo i pazljivo spustati slabine (krsta) na liniju formiranu tabanima. Obratiti paznju na tezinu tela j opirati se u pod za vreme spustanja slabiua. Ako ne osetimo uapor, opustiti eitavo telo na liniju formiranu stopalima, U slucaju da uastauu teskoce prilikom vezbanja u sedecem polozaju, sledecu vezbu ne raditi dokse tela ne pripremi za nju, Oni koji mogu slobodno da sede na vrhovinia.nogu j nil tabanirna, mogu preci na treci stepen vezbanja.

3. Podici desnu ruku i staviti je na pod iza bedra. lsto uraditi levom rukom i malo je saviti u stranu,

4. Postaviti desni Iakat na pclovinu njegovog maksimalnog okretaja unazad. Isto uraditi i sa Ievirn laktorn. Pokretima laktova prema slabinama postepeno dodirnuti glavom pod. Kada glava upre Ll pod, polako spustiti ramena, a zatim citnvo telo spustiti na pod. VeZbu raditi bez zlU'be.

5. Ispruziti obe ruke duz trupa. Drzati dlanove na podu, pritisnuvsi ih uz telo.

6 .. Uraditi nekoliko dubokih udisaja i izdisaja kroz abe nozdrve.

Zadrzati se u torn polozaju 6-8 sekundi.

7. Vratiti se u pocetni polozaj sledecim redosledom: obuhvatiti rukarua gleznjeve nogu i odupreti se laktovima na pod. Privuci

59 60

Prunedlia prevodio ca. Isto.

191

Slika 30 =Supr« vujra asana

gleznjeve i, prenoseci tezinu tela na laktove, podici glavu i Ieda, a potom se vratiti u sedeci pelozaj.

8. Osloboditi kolena i vratiti se u pocetni polozaj radi cdruora.

9. Odmoriti se 6-8 sekundi i zatim pouoviti asanu. Asanu treba uraditi 3-4 pnta, ali ue vise od 5 puta.

Ta poza ima lekoviti efekat na dij abeticare, posto aktivira celije pankreasa i. povecava zalihe krvi u Llj e j, pa zlezda poe i n j e da funkci 0 nise normalno. Istovremeno vezba pomaze da se izlece poremecaji zeluca, creva, jetre, slezine i drugih organa trbusue duplje, Vezba takode irna znatno lekovito dejstvo na osobe koje pate od slabcg varenja zeluca, od gasova, zatvora i hemoroida. Porernecaj i LL kicmi i zglobovima takode se Ieee ovom asanorn. Ooa dobro deluje na polne zlezde i povecava seksualnu potenciju.

Sur]a namaskar (t.!'QJUl

NaNn vezbanja

1. Stojeci rasiriti noge ua si.rinu, oko 60 em, ruke ispruziti niz telo.

Glavu drzati pravo i gledati ispred sebe. Disati slobodno.

2. Polako udahnuti i podici sa strane obe ruke uvis. U momentu kada S11 ruke podignute uvis zavrsiti sa udisajem. Kada se ruke podignu uvis treba da budu paralelne, a dlanovi okrenuti prema napred.

3. Kada pocnete izdisati sagnite se napred, Za vreme saginjanja (naklona) ruke drzati paralelno j ednu prema drugoj i spustati ill kruznim pokretom uapred. U momenta kada ruke skoro dodirnu pod, zavrsiti sa izdisajern.

192

4. Zadrzati disanje i ostati u tom polozaju 6-8 sekundi, Za VI'e, za~ske disanja .. ~azno_je da gO~.l1ji dec ~el~ (iznad slabina) bude 'pot~):~: op~~tel~, a dO~J~, to Jest slabine, strazuj l?a 1 tloge napregnuti, ali De ~aVIJelll. Spustiti glav.u. Ona treba da ~ude izmedu ruku (sl. 31). Ukoliko Je moguce ruke moraju opusteno da vrse. Po mogucnosti staviti dlanove ua pod iii ga bar dodirnuti dlanovima. Za vreme uaklona ne treba se naprezati.

5. Staviti abe ruke na Doge, udahnuti i razgibajuci se, vratiti se u pocetni polozaj. Za vreme podizanja dlanovi klize Ll.Z Doge, udisati polako.

6. Odrnoriti se 5 sekundi i ponoviti vezbu,

Asanu vezbati svakoga dana 4 puta. Ne vezbati je v.ise od 4 puta. I11dikaciie primene. Asana umereno aktivira skoro sve zlezdeendo-

krinog sistema. Zahvaljujuci njenom unutrasnjem dejstvu pankreas, nadbubrezne zlezde, stitasta zlezda, hipofiza i neke druge zlezde normalno luce svoj sekret,

Dhanur lIS111UI

Nacin vezbanja

1. Leci na stomak, rake ispruziti duz tela. Okrenuti glavu udesno ili ~levo: ~oge i pete sastaviti. Disati slobodno. Saviti obe noge u kolenima ] POdlCJ pete prerna straznjiei. Posle toga obuhvatiti desnom, rukom desni glezanj, a levom rukom levi glezanj. Ako narn je tesko da obu-

S~ik'l 3.1 -SlIrja namuskur asunu

Sllk« 32 - Dkanur asan«

193

hvatimo gleznjeve, mozemo obuhvatiti vrhove nogu (prste). Cvrsto se drzati za gleznjeve iii vrhove oogu, kolena i gleznjeve tesno priljubiti medusobno, Grudni kos - na cilirnu. To je pocetui polozaj za Dhanur asanu.

2. Polako udahnuti, ali dubokoi zadrzati disanje,

3. Podici glavu i malo je zabaciti unazad.

4. Povuci prema Iedima obe noge (s1. 32), sto je moguce vise. To ce nas primorati da podignemo grudi, vrat i glavu,

5. Sto je moguce vise podici glavu, kolena drzati on podu priljubljenajeduo LlZ drugo, U tom polozajuzadrzati se 6-8 sekundi, tie disati.

6. Poceti izdisati .i polako spustati glavu i grudi on pod.

7. Glavu staviti na pod osloboditi gleznjeve i polako ih spustiti ua pod. Staviti ruke na pod j opustiti ih,

S. Posle odmora (6-8 sekundi) asanu ponoviti.

Asanu vezbati 3-4 puta. Oni, kojimaje tesko da vezbaju celu asanu, mogu je nekoliko dana vezbati sa jeduim gleznjem (nogom)", Razlika je samo u tome sto jedua noga ostaje ispruzena na podu, dok je druga savijena i podignuta,

Indi/mcije nrimene. Dijabetes, oboljenja stitne zlezde. Usled Ul1Utrasujeg i spoljasujeg dejstva na pankreas, paukreas dobija maksimum energije. Na taj nacin pankreas se potpuno rehabilituje. Usled obuavljanja funkcije paukreasa, ta zlezda pocinje normalno da Inc! insulin.

As ana ispoljava dobro dejstvo na nadbubrezne .zlezde, stitastu zlezdu, parastitastu zlezdu, hipofizui polne zlezde. Posto se aktiviraj u celije svih till zlezda, normalizuje se sekrecija nj ihovih specificnih h0l1110na.

Pasimottan asana

Nacin vezbanja

1. Sesti na pod, noge ispruziti napred, ruke niz telo. Sastaviti pete i vrhove uogu, ispraviti kicmu, glavu blago podici uvis.

2. Podici obe ruke da budu paralelne sa ispruzenim ncgama,

3. Pri izdisaju dodirnuti vrh desne Doge desnorn rukom, a vrh leve noge levom rukorn (sl. 33). Ako ne mozete da dobvatite vrhove uogu, dohvatiti ih dokle mozete, drzeci obe noge ispruzene, a dlanove okrenute uadole. Ne savijati i ne pcdizati vrhove nogu.

4. Spustiti glavu tako da bude izrnedu ruku. Izdisaj zavrsiti u momentu kada se glava spusti dole.

5. Zategnuti vrhove nogu, ispruziti Doge i ruke napred sio vise. Ne savijajuci noge u kolenima, zadrzati se u tom polozaju 6-8 seknndi.

6. Spustiti ruke na pod, poceti udisati i vratiti se U pocetni polozaj.

Dlauovi klize po povrsini nogu.

61 Primedba prevodioca.

194

SI. 33 Pasilllotall asana

Sf. 34 Mat,\'ie"dra usana

7. Odmoriti se 5 sekundi j ponoviti asanu. Asanu vezbati svakoga dana 4 puta.

Napomena. Oni koji pate od bolo va Ll ledima ili u kicmi, ovu asanu treba da vezbaju bez naprezanja ida ne savijaju suvise telo.

. Indikacije primene. Dijabetes, osteohondroza, skolioza, vegetativno-vaskularna distonija ueuroze, gastritis, kolitis i pankreatitis. Ta asana_i~1a aktivizirajuc.e dejstvo. Na obolele od dijabetesa ona ispoljava lekoviti efekat, posto, izmedu ostalog, aktivira pankreas lzlezde endo~'i~og sistema. To unutJ:asnje dejstvo regulise rad pankreasa i 0'1'1 poClllJe nonualno da sekretira insulin.

Asaua otklnnjn bol Ll ledima, leci poremecaje kicme, odstranjuje poremecaj zeluca j normalizuje funkciju nervnog sistema.

Maisielldra asana

Matsiendra asanaje nesto teza za vezbanje, U pocetku je ne moze svako vezbati pravilno, Ali, posto je to veOl11U vazna asana, Qui koji je vez?aju treba da je vezbaju onoliko koliko mogu bez posebnog naprezanJa.

Nacin vezbanja

1. Ses~i.lla pod, ispruzif obe noge uapred i drzati ih paraleluo. Dlal1?Ve. staviti bocno na pod. Ispraviti telo. Gledati pravo ispred sebei disati slobodno.

.2. Saviti desnu nogu u kolenu i zabaciti je ulevo. Sada je desni but podignut uvis, a desni dec strazojice takode malo dignut,

3. Saviti levu ncgu u kolenu, ne podizuci je, Butinai koleno leve noge treba da ostanu na podu, a stopalo treba da so nalazi oko desaog

195

dela straznj ice. Rukorn treba pogurati levo stopalo pod desni den straznjice (sl, 34).

4. Polako podici stopalo desne noge i smestiti gasa spoljasnje strane savijenog levog koleua. Drzati stopalo desne ooge dobra priljublj eno LLZ savijeno leva koleno. Desno koleno je u tom momentu okrenuto prema gore, a levo lezi na podu.

5. Sada treba zabraviti suprotnu ruku i podignuto koleno. Posto je podignuto desno koleno treba ga zabraviti levom rukom. Radi toga treba ispruziti levu ruku i prebaciti je sa spolj asnje strane desnog kole~a. ~uka je cvrsto priljubljena tLZ desno kaleno. Radi sigumijeg zabravljenja tog dela tela treba obuhvatiti desuo stopalo levom rukom.

6. Desnu ruku zabaciti iza leda i pokusati prstirna ruku dodirnuti slabine (kuk), Sada ste spremni da se zaokrenete. Vodite racW1_a jer su 11 tom polozaju kicma, vrat i glava II strogo vertikalnom polozaju.

7. Polako izdahnuti i zaokrenuti glavu, grudi i slabine (kuk) udesno.

Zategnuti telo sto vise. U rnomentu kada uradite ptm zaokret iz pluca ce izaci say vazduh. Lean drzati uspravno.

8. Zadrzati se 'U tom polozaju od 6 do 8 sekundi. Vrerne zadrske ua pocetku vezbanja treba cia. bude 4-6 sekundi.

9. Posle toga polako udisati i postepeno se vratiti u polozaj iz kojeg S1110 napravili zaokret. Prvi ciklus Matsiendra asaneje zavrsen.

10. Sada osloboditi ruku, i koleno, vratiti se u pocetni polozaj i odmoriti se 6-8 sekundi, Za vreme odmora po 2 puta udahnuti i izdahnuti,

11. Posle odmora pripremiti se za zaokret 11 levu stranu. Sada treba da bude podignuto vase levo koleno, a zatvara ga desua ruka. Asanu vezbati naizmenicno.

Svakoga dana vezbati 4-6 ciklusa bez prekomernog naprezanja.

Indikacije primene. On asaua ispoljava prociscavajuci i lekoviti efekat na pankreas (gusteracu), uadbubrezne zlezde, stitastu i polne zlezde. Zahvaljujuci njoj potpuno se aktiviraju SV! organi trbusne duplje, To je povod da oboleli od dijabetesa vezbaju ovu asanu svakoga dana - cak i u slucaju daje ne mogu vezbati savrseno.

Ova asana irna i druge prednosti. Ona regulise porernecaje u radu bubrega, sleziue, jetre, zeluca, creva, mokracnog mehura i oko strazujice zahvaljujuci svorn unutrasnjem dejstvu.

Qua takode pozitivno deluje na pluca, posto poboljsava krvotok u njuna.

Ova asana je korisna i kod oboljenja kicme, posto otklanja ~(o~ellost kicme i obuavlja njenu pokretljivost. Posto asana zaokrece (;ltav kiCS.meni stub, od vratuih prsljenova do krsta (sakruma), veorna efikasno se otklaujaju svi porernecaji u kicmi.

196

Ci~ccnje stitaste Zlezrlc

Astrojogisti predlazu da se zadrzite nekoliko rninuta u joga-pozi "pluga' (vidi Ciscenj« creva. Klistir sa ukuvanim ui"inom) i da sto vise jedete rnorski kupus koji sadrzi jod (taj organizmu neophodan l,nikr0- element takode se sadrzi Ll semenkarna jabuke). Recepti su efikasni ked hipofunkcije stitaste zlezde,

Oboljenja stitaste zlezde prouzrokovana SLl najcesce opstirn negativnirn stanjem endokrinog sistema, zbog cegaje Ciscenje stitaste zlezde tesno povezano sa ciscenjem citavog endokrinog sistema.

197

CISCENJE ZGLOBOV A

Talozenje i slepljivauje soli u veorna cvrste "grudviee" vrsi se zbog slabog suabdevanja malih zgLobova krvlju. Posto su krvui sudovi veoma tanki oni brzo sklerotizuju, i taj proces prakticno postaje nepovmtal~. Do porasta slanih grudvica dolazi skoro bezbolno, jer ~o.vek ~e reaguje ~a promene i ne c.is,~i na vrerne ~TganizaU1 od slJake 1 .soh: :Rezult~t)~ pojava "izrastaJa na zglobovirna saka, stopala, a javljaju se JOs 1 kostane izrasline na stopalirna.

Kontraindikacije. Pre nego se pristupi eiscenju zglobova, proveriti da nemate cir na zelucu i dvanaestopalacuorn crevu,

Ciscellje odvarorn od Iovorovog liSca

Preliti kljucalorn VOdOIU (300 mililitara) 5 grarna isitujeuog lovorovog 1 isca. Kuvati ga 5 minuta 11a slaboj vatri sa skinutim poklopcern da bi isparila etarska ulja.koja nadrazuju bubrege. Zatimtu vodu zajedno sa listovima sipati u termos (direktno sa vatre - sporeta) i ostaviti da odstoji 4 sata, Rastvor procediti i piti u malim .gutljajima, razdelivsi citavu kolicinu na 12 casova (ne sme se odjednom piti jer .LJJo~e iza~vat~ krvarenje). Terapiju ponavljati 3 dana. Po mogucnosti pnmenjivati kupku sa ovsenorn slamom (trunjem od sene) iii grancioarna cetinara i manganovom 801ju.

Tokorn svih dana uzimanja odvara od Iovorcvog lisca jeduorn dnevno cistiti se klistiraujem da slj,Llm koja se izbacuje ne bi prouzrokovala alergijske pojave, a takode prirnenjivatikontrastne vodene i vazdusne kupke.

Posle 3 dana napraviti pat~U od nedelju dana. Zatim jos 3 dana ponavljati terapiju. Kupkei prirodnu ishranu ne prekidati ni za vreme pauze. U slucaj u zatvora klistiranj e treba primenj ivati i za vreme pauze

U lecenju. .

Prve gcdine zglobove treba Cistiti jeduorn u 3 mes~ca.' a da~l~ jeduorn godisnje posle ~iscel1ja creva i jetre (sa scrbitorn 1 sipkom III prema metodu N. Semjonove).

Ciscenje sokom od erne rotkve

Cnm rotkvu dobro opratii, ue ljusteci je, spustiti 1:1 dezil1fekci~ni rastvor maugaua, jodinola j tome slicno na 15-30 nnnuta. lsprati 11

198

protocnoj vodi. Narendati i iscediti sok. Sok enveti 11 dobro zatvorenoj posudi, iskljucivo u frizideru!

Sok od rotkve uzimati u pogodno vreme nezavisno od rezima ishrane 3 puta dnevno po 30 grama (ne visel). Povecanje normativa moze izazvati opasne posled:ice u orgauizrnu. Treba popiti bez prekidanja pripremljeni sok ad 10 kilograma rotk:ve. Za to vreme iz duevnag ebroka hraue treba iskljuciti kiselo testo, masua jela, meso, skrob i jaja. Ishrana mora biti iskljucivo prirodua.

Na pocetku takvog ciscenja mogu se javiti bolovi, ponekad dosta jaki. Nemojte se uplasiti! Ne uzimati lekove, ne napustati zapoceto delo. To je norrnalan tok proeesa cisccnja.

Posle toga ce, prerna misljenju Iekara, nestati neizlecive bolesti ..

CiScenje prerna metodu G. Malahova

Upotrebu soka ad erne rotkve usnvrsio je G. P. Malahov.

Uzeti 10 kilograma gomolja erne rotkve, Dobro je oprati i iz neociseene rotkve iscediti sole Dobija se aka 3 litra sob. S01( cuvati LL frizideru. Melasu _pomesati sa medorn II odnosu 1 ki logram melase 300 grama meda (500 grarna seeera).i tome dodati surutku od mleka. Cuvati na toplom, u tegli pod presom, da se ne bi pojavila plesan.

Piti po cajun kasiku sole a 1 sat posle jela. Aka se u jetri ne jave bolovi, doza se moze postepeno povecati od 1 do 2 supene kasike i na kraju do 100 mililitara. Sok od erne rotkve je jako diureticno sredstvo. Aka u zucnim kanalima ima mnogo soli, prolazak zuci je otCZUl1- otuda nnstaje bol. Staviti oko jetre vodenu grejaliou (termofor)" i prirnenjivati vruce kupke .. Ako se bol moze trpeti produziti terapiju dok se ne popije sav sok. Obicuo se bol oseca same na pocetku, zatirn se sve normalizuje.

Soli se izbacnju ueprimetno, a efekat ciscenja je izvanredau. .

Terapiju treba primenjivati 1-2 puta godisnje, pridrZuvajuci se Ll to vreme presne dijete, izbegavajuci ljute i kisele produkte. Kada nestaue sok uzeti melasu, koja ce do tog vremena prokisnuti. Uzimati je za vreme jela po 1-3 supeue kasike dok se ne potrosi.

Za rastvaranje i izbacivanje kiselih soli iz organizma dobra je upotrebljavnti odvare od trava, sveze sokove, narocito limunov, i vlastiti unn.

Soli dobro rastvara &aj od troskota, poljskog rastavica, kore od lubenice i zaperaka (repova) tikve (buudeve). Soli se dobro rastvaraju sokovima od korena persuna, rena.Iistova pod bela (Tussilago farfara), cikorije, repe, gradunje (slatki krompir, slatka rep a - Helianthus tuberosus), Doza - najvise 100 mililitara 30 minuta posle jela.

62 Primedba prevodioca,

199

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->