PLAMENJAČA KROMPIRA I PARADAJZA

(Phytophthora infestans (Mont.) de Bary)

...nastavak teksta..."Viroze krompira"

Ovo upustvo, ako ga dobro proučite, može da posluži da zaštitite vaš krompir i paradajz od
plamenjače. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenjača i
dalje pričinjava velike štete. U sadašnje vreme, osim postojećih, šire se i drugi agresivniji sojevi
gljive uključujući i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i
suzbijanje bolesti?

Simptomi bolesti na krompiru.

Prvi simptomi se javljaju na lišću na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi
su u početku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u žutu, posle čega se
tkivo u okviru pega suši odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti,
nekroza lisnog tkiva se povećava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa naličja lista
oivičene beličastim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beličastog oreola oko
oboljelog i uginulog tkiva je karakteristično za plamenjaču. Na stablu se javljaju tamne pege koje
se međusobno spajaju tako da čitava stabljika bude zahvaćena bolešću. U uslovima veće
vlažnosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva
je uočljivija. Ukoliko beličasti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenjači, to
možemo vrlo jednostavno proveriti na sledeći način. List sa nekrotičnim pegama se stavi na
vlažan filter papir ili običan novinski papir u petri kutiju ili običnu čašu koja mora biti
poklopljena. Ako se radi o plamenjači za oko jedan dan će se na rubnom delu pege na naličju lista
javiti beličasti oreol. Bolest može da se proširi i zahvati krtole. Na preseku krtole se uočava
zaraženo tkivo u njenom površinskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je
crvenkasto mrka, rđastog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne
infekcije gde nije primenjena adekvatna zaštita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i čitav usev
krompira može biti uništen.

Simptomi bolesti na paradajzu.

Simptomi bolesti na paradajzu su slični simptomima na krompiru. Početni simptomi se
ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i umerenih
temperatura, sa naličja lista se javlja beličasta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U
slučaju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, lišće se suši i otpada tako da nastupi
potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju
sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju.

Prva žarišta bolesti se najčešće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To
su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod
drveća i sl. Drugim rečima, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti
visoka vlažnost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom
prevelikom količinom azota. Posebno je kritično za pojavu plamenjače kišno vreme, umerene
temperature, oblačnost i sl.

Prouzrokovač plamenjače (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog
razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive
stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva načina. Prvi način je
direktno klijanje u začetak hife. Drugi način je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora.
Pri nižim temperaturama (optimum 12-13oC i maks. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri
čemu se oslobađaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim temperaturama (optimum
24oC, a maks. 30oC). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili
direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su
prisutna oba polna tipa A1 i A2.

Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC, a minimalna od 2oC. Pri temperaturi
od oko 29oC rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj
vlažnosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i
iznad 26oC. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC, a za direktnu sporulaciju
24oC. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte
potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije.

Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju
direktno ili indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanja, kako je gore opisano, iz
zoosporangija oslobađaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Oslobođene zoospore u
kapi vode klijaju ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri
višim temperaturama klijaju u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.

U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno
zaustavljena. Treba znati i to da su pospešujući uslovi za razvoj plamenjače :
a) noćne temperature ne manje od 7oC;
b) temperature izmedu 15 i 21oC pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama
iznad 29oC patogen ne razvija;
c) vlažnost lišća (rosa ili kiša) više od 6 časova pospešuje nove infekcije;
d) vlažnost lišća više od 8 časova je veoma kritična. Masovna pojava bolesti može biti kada su
uslovi za razvoj plamenjače pospešujući i od tada treba startovati sa tretmanima.

Suzbijanje bolesti.
U uslovima koji pospešuju pojavu plamenjače, gomile izbačenog, zaraženog krompira,
predstavljaju početni inokulum za širenje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače, potrebno
je početni inokulum držati na niskom nivou koliko je to moguće. Mere redukcije početnog
inokuluma podrazumevaju sledeće:
a) proizvodnja i korišćenje semenskog krompira bez plamenjače;
b) uklanjanje gomila izbačenog krompira iz skladišta odnosno njihovo prekrivanje čvršćom
folijom;
c) uništavanje samoniklih biljaka krompira;
d) suzbijanje plamenjače na drugim biljkama kao što je paradajz.

Slike a) i b) :Simptomi plamenjače na krompiru.

Slika:Simptomi plamenjače na paradajzu.

Merama u tehnologiji proizvodnje.
1. izbegavanje plamenjače na sledeći način:
a) ranija sadnja;
b) naklijavanje sadnog materijala;
c) korišćenje ranijih sorti.
2. kraći period vlaženja lista na sledeći način:
a) uzgoj krompira na većem rastojanju vrsta;
b) izbegavanje đubrenja visokom dozom azota;
c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra zaštićenim mestima;
d) korišćenje navodnjavanja u brazdu;
e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogućava duže zadržavanje vode na listu.
Prognoza pojave plamenjače, na bazi praćenja meteoroloških parametara potrebnih za razvoj
gljive P. infestans, infekciju i razvoj bolesti, ima izuzetan značaj za efikasnu zaštitu. Za klijanje
konidija potrebna je voda, (kiša ili rosa) kao osnovni činilac. Za pojavu bolesti i njen razvoj
optimalma temperatura je izmedu 15-2oC, a za sporulaciju visoka relativna vlažnost vazduha i
temperatura izmedu 10 i 25oC. Na bazi merenja temperature, relativne vlažnosti vazduha i
padavina na određenim punktovima u državi, savetodavna služba daje preporuku za početak
tretmana, nastavak i završetak. Do sada je bilo pravilo da se počinje sa zaštitom od plamenjače
krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se
kaže kada dođe do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova
koji pospešuju razvoj bolesti. Pojavom agresivnijih populacija P. infestans to pravilo se menja.
Početak tretiranja, ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije, a vreme
između dva uzastopna tretmana kraće.

Početak tretiranja protiv plamenjače uslovljavaju: Infekcioni pritisak. Ako je zaraza u regionu
slaba i nema rizika od zaraze oosporama, početak tretiranja može biti kasniji. Osetljivost sorte.
Osetljivije sorte treba češće tertitati nego sorte sa višim nivoom otpornosti. Razvoj biljaka. Usev
sa bržim razvojem čime treba češće tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne
mase. Lišće koje se kasnije razvija je nezaštićeno. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase,
čime, preporučuju se sistemični fungicidi. Vremenske prilike. U uslovima koji pospešuju razvoj
plamenjače treba tretirati češće. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadrži na
listu. U zavisnosti od vremenskih uslova, suvi period posle tretmana od 1,5-7 časova je dovoljan
za dobru zaštitu (zavisno od brzine sušenja lišća). Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se
posle list može osušiti garantuje dobru zaštitu. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat
posle tretmana, dok u uslovima slabog sušenja (oblačnost, visoka relativna vlažnost vazduha bez
vetra) sušenje može da traje i 6-7 časova. Tretiranjem vlažnog lišća, fungicid se spira sa lišća i
efekat je slabiji. Šta se dešava u slučaju kiše posle tretmana? Ako kiša počne 1,5 časova posle
tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se može smatrati beskorisnim. Očekivanjem kiše nije
opravdano odlaganje tretiranja u kritičnim slučajevima.

Hemijsko suzbijanje plamenjače se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Fungicid

primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature,
oblačnost, kiša ili obilne rose). Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je
važna i za uspeh zaštite neophodna pripremljenost i podešenost aplikatora (prskalica), pravilno,
ujednačeno nanošenje preparata na površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat
rasporedio na celu lisnu površinu.
Ukoliko bolest zahvati lisnu površinu da bi se sprečilo zaražavanje krtola neophodno je uništiti
nadzemnu masu pre vađenja krompira da bi se sprečilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Za
tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti.

Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj
bolesti. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenjače: da se obavi tretman
kada postoji rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika. Kod nas su do sad
registrovani brojni preparati na bazi sledećih fungicida: metalaksil, bakarni oksihlorid, cineb,
mankozeb, benalaksil, bakarni hidroksid, bakarni oksisulfat, bakarni sulfat, propineb, cimoksanil,
oksadiksil, folpet, hlorotalonil, fentin acetat, maneb, fentin hidroksid, dimetomorf, azoksistrobin,
fosetil Al, propamokarb, famoksadon i metiram. Strogo voditi računa, kod zaštite paradajza, o
vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. Drugim rečima
strogo voditi računa o karenci. Ovo posebno podvlačimo u slučaju zaštite paradajza je su delovi
biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izloženi fungicidu. Da bi zaštitili
sebe i drugoga od unošenja preparata u organizam, strogo voditi računa o karenci.

Plamenjača krompira i paradajza se suzbija preventivno!

Šta to znači? To znači da fungicid mora biti prisutan na listu da ne dođe do infekcije. Kada se
bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa zaštitom. Nemojte u tom slučaju tretirati jer
nema efekta. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima
sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenjače i nema
potrebe za tretmanima.

Dr Drago Milošević,
Agronomski fakultet Čačak

Crna pegavost lišća (Alternaria solani)

Simptomi su najjasniji na lišću i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-više okruglog
oblika. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima
se jasno vide koncentrični krugovi mrke boje.

Slika: Simptomi crne pegavosti.

Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira.

Mere borbe:
korišćenje zdravog semena i otpornijih sorti, plodored (Alternaria solani napada i paradajz), he-
mijska zaštita useva fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb, hlortalonil.

Suva trulež (Fusarium sp.)

Prouzrokuje velike štete tokom skladištenja krompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme
vađenja krtola i pri transportu. Fusarium se naročito brzo razvija sa porastom temperature u
skladištu tokom ranog proleća. Napadnuti deo krtole je tamne boje, smežuran i postepeno se
uleže.

Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama.

Mere borbe:
što manje povređivanje krtola tokom vađenja i skladištenja, dezinfekcija mehanizacije, skladišta i
krtola (tiabendazol + imazalil, benomil), ako se koriste sečene krtole treba im omogućiti pravilno
zarastanje, zaražene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smetište.

Crna noga (Erwinia carotovora)

Napada biljku tokom čitavog vegetacionog perioda. Infekcije su najčešće na hladnim i vlažnim
zemljištima, kao i pri sadnji sveže sečenog krompira. Na mestu infekcije dolazi do promene boje
tkiva u tamno-braon. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju, tkivo krtole i prizemnog dela stabla
postepeno omekšava i truli. Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se
razvoj patogena. Krtole se mogu inficirati u zemljištu, ili u kontaktu sa zaraženim krtolama
prilikom vađenja i skladištenja.

Slika: Simptomi crne noge krompira.

Mere borbe:
korišćenje zdravog semena, plodored, odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije,
odstranjivanje zaraženih krtola pri vađenju na njivi i pri sadnji.

Crna krastavost ili bela noga

(Rhizoctonia solani)

Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beličaste navlake zbog
čega se zove i bela noga. U osnovi inficiranog stabla dolazi do oštećenja sprovodnog tkiva, i taj
deo dobija braonkastu boju. Lišće zaraženih biljaka je manje površine, uvijeno unutra, a ponekad
ljubičasto pigmentisano po obodu. Često dolazi do deformacije krtole, pojave netipičnih oblika i
pucanja po površini. Najbrže infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemljištima i u
brdskoplaninskom području.

Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti.

Mere borbe:
korišćenje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i
mankozeba), poštovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemljištu), negativna selekcija,
odnosno čupanje i iznošenje bolesnih biljaka i krtola sa njive.
Obična krastavost
(Streptomyces scabies)

Ne utiče bitnije na smanjenje prinosa, ali umanjuje tržišnu vrednost krtola. Najčešće se javlja na
lakim zemljištima alkalne ili neutralne reakcije. Krastavost se često javlja u uslovima male
vlažnosti zemljišta tokom zametanja i početkom nalivanja krtola kada se upotrebe veće doze
stajnjaka i mineralnih đubriva, kao i pri unošenju većih doza kreča na kiselim zemljištima.

Slika: Simptomi obične krastavosti.

Mere borbe:
stvaranje i izbor otpornih sorti, korišćenje zdravog semena, plodored, navodnjavanje u vreme
zametanja i početkom nalivanja krtola.

NEINFEKTIVNE BOLESTI I OŠTEĆENJA

Na biljci i krtolama javljaju se određena oštećenja i deformacije neinfektivnog porekla.

Kao rezultat delovanje tzv. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem
agroekoloških i klimatskih faktora, kao i usled neadekvatne mineralne ishrane, javljaju se
odredeni fiziološki poremećaji tokom rasta, razvića i skladištenja krompira.

Sekundarni rast

Usled jako visokih temperatura vazduha i zemljišta praćenih niskom vlažnošću zemljišta, javljaju
se velike morfološke deformacije krtola kao što su: stvaranje atipičnih oblika krtola sa
izraslinama, razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole, aktiviranje apikalne klice i
proklijavanje krtola, itd. Velike doze azota u izvesnom stepenu utiču na pojave sekundarnih
oblika krtola. Tehnološka vrednost takvih krtola je veoma niska. Preventivne mere borbe se
sastoje u održavanju povoljnog vodnovazdušnog režima zemljišta i pravovremenom
preduzimanju navodnjavanja.

Sekundarne krtole

Prilikom dužeg skladištenja na visokim temperaturama, kao i sadnjom semena u hladna zemljišta,
dešava se pojava prelivanja sadržaja matične krtole u nekoliko manjih krtolica. Ova pojava je
karakteristična za sortu Jaerla, a javlja se i kod sorti Spunta, Liseta, Carrera i Virgo. Preventivne
mere su: čuvanje krompira u optimalnim uslovima, naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u
odnosu na neosetljive sorte.

Nitavost klica
Pojava nežnih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog režima zemljišta krajem
vegetacije (temperature preko 29 0 C), kao i usled delovanja nekih virusa. Krtole kod kojih se
primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. U preventivne mere spada i
održavanje povoljnog temperaturnog i vodnog režima u zemljištu, što se može postići kvalitetnim
ogrtanjem i navodnjavanjem.

Pukotine na krtolama

Na krtolama se često sreću pukotine u površinskom delu. Do njih najčešće dolazi pri smeni
sušnog i kišnog perioda, pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih
đubriva. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave “bele
noge”. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim režimom zemljišta
odražava se na povečanje unutrašnjeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Pojava
se najčešće javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnološku i tržišnu vrednost.

Šuplje srce
Pojava šupljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog režima zemljišta i uglavnom se javlja
kod krupnih krtola. Usled velikog unutrašnjeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u
centralnom delu krtole i postepenog izumiranju ćelija okolnog tkiva. Pojava šupljeg srca se može
izbeći korišćenjem manje osetljivih sorti, redovnim i umerenim navodnjavanjem naročito na
peskovitim zemljištima, većom gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola.

Tamne pege ili unutrašnje modrice

Ako dode do većeg povređivanja pokožice prilikom vađenja i lagerovanja krompira odmah po
uskladištenju javlja se tamnjenje oštećenog tkiva. Povrede su češće prilikom vađenja po hladnom
ili veoma toplom vremenu. Posle kraćeg vremena siva boja oštećenog tkiva se menja od braon do
mrke. Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije.

Uvećane lenticele

Na čitavoj površini pokožice krtole mogu se zapaziti sitne taćkice koje predstavljaju prirodne
otvore za disanje krtola. Na izuzetno vlažnom i sabijenom zemljištu i usled slabe obezbeđenosti
kiseonikom dolazi do uvećanja lenticela. Uvećane i otvorene lenticele su meta napada mnogih
bolesti krtola.

Oštećenja od herbicida

U zavisnosti od sorte krompira, vrste i doze herbicida, faze razvoja biljke, tipa zemljišta, javljaju
se određena oštećenja na biljkama krompira. Oštećenja nadzemnog dela najčešće su tipa hloroze
lisne mase i nerava. Pri jačim oštećenjima bledo-žuta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja
tkiva. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom
korenovim žilicama naročito na loše pripremljenim i lakim zemljištima, tako da biljka znatno
zaostaje u porastu. Pri upotrebi preparata treba dobro pročitati priloženo uputstvo i voditi računa
o specifičnoj osetljivosti nekih sorti.

Oštećenja od svetlosti i visokih temperatura

Usled dužeg dejstva jake direktne sunčeve svetlosti na lišće, stabljike i otkrivene krtole javljaju se
opekotine tkiva, a dolazi i do gubitka turgora biljke. Nakon nekroze oštećenog tkiva javljaju se
braonkaste pege nepravilnog oblika. Napadnuto tkivo je u početku meko, a vremenom truli.
Visoke temperature tokom skladištenja, praćene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju
tamnjenje mesa na preseku krtole, što utiče na nižu upotrebnu i tržišnu vrednost krompira.

Oštećenja od niskih temperatura

Kasni prolećni i rani jesenji mraz od –2 0 C mogu znatno oštetiti, a ponekad i uništiti usev
krompira u zavisnosti od dužine trajanja mraza. Mlade biljke se mogu regenerisati, ali će prinos
biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvića. Slabo zagrnut krompir može da izmrzne pri
temperaturama zemljišta od –1,7 0 C, a klica može da pretrpi šok i na +2 0 C. Kod tzv.
“prehlađenog krompira” dolazi do transformacije šecera i otpuštanja vode, krtole su mekše, imaju
sladunjav ukus zbog većeg sadržaja prostih šecera, i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku
nokta. Nepoželjne transformacije u krtolama se događaju tokom skladištenja na temperaturama
manjim od +2 0 C.

Oštećenja od grada

Grad može izazvati velika mehanička oštećenja nadzemnog dela biljke. U zavisnosti od razvoja
biljke, intenziteta i krupnoće grada zavisi nivo štete, kao i mogućnost regeneracije biljke.
Oštećene biljke treba odmah zaštititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra
jer oni pomažu brže zarastanje rana.

ZEMLJIŠNE ŠTETOČINE

Polifagne štetočine velikog broja useva. Štetu čine larve koje se hrane podzemnim delovima
biljaka. Larve skočibuba su žičnjaci, larve gundelja nazivaju se grčice, dok značajne štete prave
gusenice podgrizajućih sovica.

Simptomi oštećenja
Larve gundelja i skočibuba pri ishrani oštećuju klice, korenčiće i krtole. Gusenice podgrizajućih
sovica oštećuju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najveće štete nastaju u periodu
avgust-septembar. Mesta oštećena ishranom ovih štetočina su pogodna za ulaz nekih parazita.

Mere suzbijanja
- Plodored
- Suzbijanje korova
- Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj površini pre, ili u toku sadnje.
- Tretiranje krtola sistemičnim insekticidima.

Slika : Larva gundelja.

Slika : Larva žičnjaka.

Slike a) i b) : Oštećenja od žičnjaka.

VAĐENJE KROMPIRA

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica
potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime sačekati desetak dana da pokožica
krtola potpuno završi svoj razvoj. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da
bi se smanjilo povređivanje krtola.

SKLADIŠTENJE I ČUVANJE

Optimalna temperatura za čuvanje merkantilnog krompira je 6- 8 0 C, a semenskog 3- 4 0 C;

optimalna vlažnost vazduha u skladištu je 92-95%. Ako je temperatura manja od +3 0 C
merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog povećanog sadržaja šećera. Za sprečavanje
klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).