P. 1
PLAMENJAČA KROMPIRA I PARADAJZA

PLAMENJAČA KROMPIRA I PARADAJZA

|Views: 818|Likes:
Published by marccony

More info:

Published by: marccony on Aug 23, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/30/2012

pdf

text

original

PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta...

"Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. a za direktnu sporulaciju 24oC. d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. a maks.stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC. Radi uspe nog suzbijanja plamenja e. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC. gomile izba enog. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. kako je gore opisano. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC. U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. a minimalna od 2oC. a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije. Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. . dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore. c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore. Kod indirektnog klijanja. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata. zara enog krompira. Suzbijanje bolesti. Na listu. iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. One klijaju na dva na ina. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru. u kapi vode. b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. 30oC). Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e. b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu.

izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja. Merama u tehnologiji proizvodnje.Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu. b) naklijavanje sadnog materijala. . 1.

U vreme intezivnog porasta nadzemne mase. preporu uju se sistemi ni fungicidi. ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. Osetljivost sorte. infestans to pravilo se menja. . suvi period posle tretmana od 1. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. ki a ili obilne rose). Vremenske prilike. pravilno. dok u uslovima slabog su enja (obla nost. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Po etak tretiranja. savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana. i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak. Razvoj biljaka. O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu.5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a.c) kori enje ranijih sorti. Za klijanje konidija potrebna je voda. b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota. c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima. Prognoza pojave plamenja e. infekciju i razvoj bolesti. a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. Tretiranjem vla nog li a. na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova. na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature. Pojavom agresivnijih populacija P. e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. Na bazi merenja temperature. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama. d) kori enje navodnjavanja u brazdu. ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1. infestans. a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. po etak tretiranja mo e biti kasniji. obla nost. nastavak i zavr etak. kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta. U zavisnosti od vremenskih uslova. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. ime. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase.5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica). (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. 2. relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi. ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana.

bakarni oksihlorid. dimetomorf. Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam. famoksadon i metiram. benalaksil. azoksistrobin. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije. Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira. strogo voditi ra una o karenci. o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. oksadiksil. hlorotalonil. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. maneb. cimoksanil. propamokarb. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci. bakarni hidroksid. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil. kod za tite paradajza. Strogo voditi ra una. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. Slika: Simptomi crne pegavosti. fosetil Al. propineb. . Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. odnosno da se ne tretira kada nema rizika. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. Dr Drago Milo evi . fentin acetat.Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. bakarni sulfat. folpet. fentin hidroksid. Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. cineb. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. mankozeb. bakarni oksisulfat.

plodored (Alternaria solani napada i paradajz). Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja. zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te. skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil. Suva trule (Fusarium sp. hemijska za tita useva fungicidi: cineb. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. hlortalonil. sme uran i postepeno se ule e. ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje. mankozeb. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. maneb.Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju. Napadnuti deo krtole je tamne boje. dezinfekcija mehanizacije.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira. tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli. kao i pri sadnji sve e se enog krompira. propineb. Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima. Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama. benomil). Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se .

Slika: Simptomi crne noge krompira. ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini. uvijeno unutra. . esto dolazi do deformacije krtole. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti. odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije.razvoj patogena. i taj deo dobija braonkastu boju. Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva. Li e zara enih biljaka je manje povr ine. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu. odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. Mere borbe: kori enje zdravog semena. plodored. a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu.

po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu). Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva. negativna selekcija. Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije. Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa. .Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba). kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima. odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive. ali umanjuje tr i nu vrednost krtola.

Slika: Simptomi obi ne krastavosti. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora. Sekundarni rast Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta. razvi a i skladi tenja krompira. javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta. plodored. navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. aktiviranje apikalne klice i . Kao rezultat delovanje tzv. kao i usled neadekvatne mineralne ishrane. kori enje zdravog semena. javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama. razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti.

itd. Nitavost klica Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C). Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. U preventivne mere spada i . Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla. Carrera i Virgo. Sekundarne krtole Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama. a javlja se i kod sorti Spunta.proklijavanje krtola. Liseta. naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. kao i usled delovanja nekih virusa. de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola. kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima.

uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost. ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola.odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu. Tamne pege ili unutra nje modrice . Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti. redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave ³bele noge´. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda. pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva. Pukotine na krtolama Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem.

Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije. O te enja od herbicida .Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola. Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke. Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Uve ane lenticele Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola.

a dolazi i do gubitka turgora biljke. Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od ±1.uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva.U zavisnosti od sorte krompira. krtole su mek e. stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva. to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. tipa zemlji ta. Visoke temperature tokom skladi tenja. a vremenom truli.7 0 C. O te enja od niskih temperatura Kasni prole ni i rani jesenji mraz od ±2 0 C mogu znatno o tetiti. Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. Mlade biljke se mogu regenerisati. faze razvoja biljke. ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a. pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. vrste i doze herbicida. imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima. a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. ³prehla enog krompira´ dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode. i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku . tako da biljka znatno zaostaje u porastu. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. Napadnuto tkivo je u po etku meko. a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C. Pri ja im o te enjima bledo. Kod tzv.

O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana.nokta. Mere suzbijanja . koren i e i krtole. U zavisnosti od razvoja biljke. larve gundelja nazivaju se gr ice. . Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita.Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima. ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva. Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C. Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. . Slika : Larva gundelja.Suzbijanje korova . intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete. Larve sko ibuba su i njaci. dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica. O te enja od grada Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke. kao i mogu nost regeneracije biljke.Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre.Plodored . Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice. Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar. ili u toku sadnje.

Slike a) i b) : O te enja od i njaka. .Slika : Larva i njaka.

.

.

Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin). Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu. optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%. a semenskog 3.8 0 C. Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era. da bi se smanjilo povre ivanje krtola. .VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6.4 0 C. tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->