PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta...

"Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom.stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC. b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju. U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e. a minimalna od 2oC. d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC. One klijaju na dva na ina. a za direktnu sporulaciju 24oC. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. gomile izba enog. iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. Kod indirektnog klijanja. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Radi uspe nog suzbijanja plamenja e. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata. dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. . Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru. c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore. d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. u kapi vode. potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. a maks. zara enog krompira. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. Suzbijanje bolesti. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks. Na listu. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e. predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore. 30oC). Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. kako je gore opisano.

b) naklijavanje sadnog materijala. 1. . izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja. Merama u tehnologiji proizvodnje.Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu.

Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak. pravilno. 2. relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi. ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a. savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana. c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima. visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova. U zavisnosti od vremenskih uslova. a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. dok u uslovima slabog su enja (obla nost. Po etak tretiranja. Prognoza pojave plamenja e. Na bazi merenja temperature. (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. ime. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana. ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica). Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama. ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu.5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase. Pojavom agresivnijih populacija P. d) kori enje navodnjavanja u brazdu. preporu uju se sistemi ni fungicidi. infestans. Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. infekciju i razvoj bolesti. ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije. po etak tretiranja mo e biti kasniji. obla nost. a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. infestans to pravilo se menja. .c) kori enje ranijih sorti. Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. nastavak i zavr etak. Razvoj biljaka.5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). ki a ili obilne rose). Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu. suvi period posle tretmana od 1. Vremenske prilike. Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. Osetljivost sorte. b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota. Tretiranjem vla nog li a. Za klijanje konidija potrebna je voda.

fosetil Al. Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. mankozeb. Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam. folpet. fentin acetat. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima. bakarni oksisulfat. benalaksil. bakarni oksihlorid. Slika: Simptomi crne pegavosti. maneb. Strogo voditi ra una. Dr Drago Milo evi . strogo voditi ra una o karenci. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil. o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. kod za tite paradajza. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. . cineb. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci. famoksadon i metiram. dimetomorf. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira.Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. bakarni hidroksid. propineb. oksadiksil. Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. azoksistrobin. odnosno da se ne tretira kada nema rizika. hlorotalonil. bakarni sulfat. Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. fentin hidroksid. cimoksanil. propamokarb.

hlortalonil. mankozeb. Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira. propineb. Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. sme uran i postepeno se ule e. tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli. benomil). Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se . Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja. hemijska za tita useva fungicidi: cineb. maneb. kao i pri sadnji sve e se enog krompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil.Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti. dezinfekcija mehanizacije. Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama. Napadnuti deo krtole je tamne boje. plodored (Alternaria solani napada i paradajz). Suva trule (Fusarium sp.

ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. Mere borbe: kori enje zdravog semena. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga. esto dolazi do deformacije krtole. plodored.razvoj patogena. . a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu. odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu. Slika: Simptomi crne noge krompira. i taj deo dobija braonkastu boju. odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva. uvijeno unutra. Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. Li e zara enih biljaka je manje povr ine. pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini.

Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije. . Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva. Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa. kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima. po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu). odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive.Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba). ali umanjuje tr i nu vrednost krtola. negativna selekcija.

stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. plodored. kori enje zdravog semena. Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti. razvi a i skladi tenja krompira. javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta.Slika: Simptomi obi ne krastavosti. razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole. kao i usled neadekvatne mineralne ishrane. navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. aktiviranje apikalne klice i . javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama. Sekundarni rast Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta. Kao rezultat delovanje tzv.

itd. a javlja se i kod sorti Spunta. Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. U preventivne mere spada i . Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla. Nitavost klica Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C).proklijavanje krtola. naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. Liseta. kao i usled delovanja nekih virusa. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. Sekundarne krtole Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola. Carrera i Virgo. Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima. de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta.

Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave ³bele noge´.odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu. Pukotine na krtolama Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda. ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola. redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva. Tamne pege ili unutra nje modrice . uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti. pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva.

Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije. Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela.Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke. Uve ane lenticele Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola. O te enja od herbicida . Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola.

uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva. ³prehla enog krompira´ dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode. javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. Pri ja im o te enjima bledo. a dolazi i do gubitka turgora biljke. tako da biljka znatno zaostaje u porastu. Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od ±1. Mlade biljke se mogu regenerisati. Napadnuto tkivo je u po etku meko. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. tipa zemlji ta. a vremenom truli. a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C.U zavisnosti od sorte krompira. Visoke temperature tokom skladi tenja. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e. to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva. Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. krtole su mek e. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima.7 0 C. pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole. ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a. O te enja od niskih temperatura Kasni prole ni i rani jesenji mraz od ±2 0 C mogu znatno o tetiti. faze razvoja biljke. i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku . vrste i doze herbicida. Kod tzv.

Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima. Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita.nokta. dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica. O te enja od grada Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke. U zavisnosti od razvoja biljke. Larve sko ibuba su i njaci. kao i mogu nost regeneracije biljke. Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C. Mere suzbijanja . Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana. Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice. ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva. Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar.Plodored . ili u toku sadnje. koren i e i krtole. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Slika : Larva gundelja.Suzbijanje korova . . intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete. .Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre. larve gundelja nazivaju se gr ice.

Slike a) i b) : O te enja od i njaka.Slika : Larva i njaka. .

.

.

tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila. da bi se smanjilo povre ivanje krtola. . optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%. Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era. SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6.8 0 C. a semenskog 3.VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).4 0 C.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful