PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta...

"Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. a maks. d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. Kod indirektnog klijanja. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju. c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC. d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. Na listu. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC. Suzbijanje bolesti. predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. zara enog krompira. Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks. a minimalna od 2oC. gomile izba enog. Radi uspe nog suzbijanja plamenja e. c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira. a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. a za direktnu sporulaciju 24oC. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC. kako je gore opisano. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. One klijaju na dva na ina. dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija. u kapi vode. . b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata. 30oC). Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore.stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e.

izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja. . 1. Merama u tehnologiji proizvodnje.Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu. b) naklijavanje sadnog materijala.

kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti. ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a. Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu. a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. Prognoza pojave plamenja e. pravilno. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. 2. infestans to pravilo se menja. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC. a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana. obla nost. fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. Po etak tretiranja. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase. i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu. nastavak i zavr etak.5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1. O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica). Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. ki a ili obilne rose). Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. infekciju i razvoj bolesti. c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima. Razvoj biljaka. preporu uju se sistemi ni fungicidi. Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana. U zavisnosti od vremenskih uslova. ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota.c) kori enje ranijih sorti. infestans. (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu. dok u uslovima slabog su enja (obla nost. d) kori enje navodnjavanja u brazdu. Tretiranjem vla nog li a. na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. po etak tretiranja mo e biti kasniji. relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova. Pojavom agresivnijih populacija P. Osetljivost sorte. Za klijanje konidija potrebna je voda. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. suvi period posle tretmana od 1. na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature. Vremenske prilike. .5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. Na bazi merenja temperature. ime.

Slika: Simptomi crne pegavosti. . cineb. Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. hlorotalonil. Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. mankozeb. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. folpet. Strogo voditi ra una. maneb. Dr Drago Milo evi . azoksistrobin. dimetomorf. oksadiksil. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije. Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira. famoksadon i metiram. Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam. bakarni hidroksid. kod za tite paradajza. fosetil Al. benalaksil. strogo voditi ra una o karenci. bakarni oksihlorid. bakarni sulfat. bakarni oksisulfat. odnosno da se ne tretira kada nema rizika. o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima.Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. fentin hidroksid. fentin acetat. Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. propamokarb. cimoksanil. propineb. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci.

Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti. mankozeb. hlortalonil. Suva trule (Fusarium sp. Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te. kao i pri sadnji sve e se enog krompira. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. hemijska za tita useva fungicidi: cineb. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju. benomil). Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se . Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil. ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje. propineb. tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli. Napadnuti deo krtole je tamne boje. Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama. sme uran i postepeno se ule e. plodored (Alternaria solani napada i paradajz). Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima. maneb. dezinfekcija mehanizacije.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira.

plodored. odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije. Slika: Simptomi crne noge krompira. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva.razvoj patogena. odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu. . Mere borbe: kori enje zdravog semena. ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. uvijeno unutra. Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga. Li e zara enih biljaka je manje povr ine. i taj deo dobija braonkastu boju. esto dolazi do deformacije krtole. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti.

Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa. negativna selekcija. kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima. odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive. Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva. ali umanjuje tr i nu vrednost krtola.Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba). po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu). Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije. .

Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti. plodored. razvi a i skladi tenja krompira. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora. navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. kori enje zdravog semena. Sekundarni rast Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta. javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta.Slika: Simptomi obi ne krastavosti. kao i usled neadekvatne mineralne ishrane. aktiviranje apikalne klice i . Kao rezultat delovanje tzv. razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole. javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama.

Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla. naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. Liseta. a javlja se i kod sorti Spunta. Carrera i Virgo.proklijavanje krtola. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. Nitavost klica Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C). U preventivne mere spada i . kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta. de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. kao i usled delovanja nekih virusa. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola. itd. Sekundarne krtole Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama. Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima.

ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola. Pukotine na krtolama Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti. Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost. redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima. uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave ³bele noge´.odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu. Tamne pege ili unutra nje modrice . to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju.

Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke. Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola. Uve ane lenticele Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola. Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije. O te enja od herbicida .

Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima. tipa zemlji ta. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a. pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole. a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C. Napadnuto tkivo je u po etku meko. krtole su mek e. Pri ja im o te enjima bledo. Kod tzv.U zavisnosti od sorte krompira. to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od ±1. i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku . imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera. faze razvoja biljke. vrste i doze herbicida.7 0 C. a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. tako da biljka znatno zaostaje u porastu. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva. a vremenom truli. O te enja od niskih temperatura Kasni prole ni i rani jesenji mraz od ±2 0 C mogu znatno o tetiti. Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. ³prehla enog krompira´ dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode. Mlade biljke se mogu regenerisati. a dolazi i do gubitka turgora biljke. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e. Visoke temperature tokom skladi tenja.uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva.

Slika : Larva gundelja. Larve sko ibuba su i njaci. ili u toku sadnje. . ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva.Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre. kao i mogu nost regeneracije biljke. Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar.Suzbijanje korova . Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C.nokta. U zavisnosti od razvoja biljke. larve gundelja nazivaju se gr ice.Plodored . intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete. . Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice. dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica.Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima. koren i e i krtole. Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita. Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Mere suzbijanja . O te enja od grada Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke. O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana.

Slike a) i b) : O te enja od i njaka. .Slika : Larva i njaka.

.

.

Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu. . a semenskog 3.VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%. da bi se smanjilo povre ivanje krtola. Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin). Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era. SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6.8 0 C.4 0 C. Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj. tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila.