PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta...

"Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e. iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore.stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC. b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom. potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore. d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. a minimalna od 2oC. Kod indirektnog klijanja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. kako je gore opisano. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Suzbijanje bolesti. One klijaju na dva na ina. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC. Na listu. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. a maks. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks. u kapi vode. b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju. d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. . Radi uspe nog suzbijanja plamenja e. a za direktnu sporulaciju 24oC. c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije. gomile izba enog. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. zara enog krompira. 30oC). dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija.

1.Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu. . b) naklijavanje sadnog materijala. Merama u tehnologiji proizvodnje. izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja.

a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. Po etak tretiranja. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu. pravilno. Osetljivost sorte. relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi. suvi period posle tretmana od 1. . savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana. Prognoza pojave plamenja e. Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. preporu uju se sistemi ni fungicidi. infekciju i razvoj bolesti.c) kori enje ranijih sorti. Tretiranjem vla nog li a. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana. (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. Pojavom agresivnijih populacija P. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti. Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu. visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova. a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a. e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Za klijanje konidija potrebna je voda. c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. infestans. Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica).5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). po etak tretiranja mo e biti kasniji. d) kori enje navodnjavanja u brazdu. 2. Vremenske prilike. ki a ili obilne rose). Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama. ime. dok u uslovima slabog su enja (obla nost. ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1. Na bazi merenja temperature. na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature. na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. obla nost. Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu. U zavisnosti od vremenskih uslova. Razvoj biljaka. infestans to pravilo se menja. nastavak i zavr etak. ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota.5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak.

kod za tite paradajza. Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. famoksadon i metiram. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije. Slika: Simptomi crne pegavosti. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. bakarni oksihlorid. strogo voditi ra una o karenci. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu.Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. mankozeb. azoksistrobin. Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. propineb. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil. folpet. benalaksil. dimetomorf. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima. hlorotalonil. odnosno da se ne tretira kada nema rizika. fentin hidroksid. . Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam. Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. cineb. cimoksanil. fentin acetat. bakarni oksisulfat. bakarni hidroksid. bakarni sulfat. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci. Strogo voditi ra una. oksadiksil. maneb. Dr Drago Milo evi . fosetil Al. propamokarb.

Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama. dezinfekcija mehanizacije. propineb. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil.Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti. hlortalonil. Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja. benomil). zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju. Napadnuti deo krtole je tamne boje. ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje. Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. hemijska za tita useva fungicidi: cineb. mankozeb. tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli. kao i pri sadnji sve e se enog krompira. Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se . Suva trule (Fusarium sp.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira. maneb. sme uran i postepeno se ule e. plodored (Alternaria solani napada i paradajz).

plodored. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu. i taj deo dobija braonkastu boju. Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije. esto dolazi do deformacije krtole. Li e zara enih biljaka je manje povr ine. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga. a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu. .razvoj patogena. pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini. Slika: Simptomi crne noge krompira. uvijeno unutra. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti. odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. Mere borbe: kori enje zdravog semena. ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva.

Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije. Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva. . negativna selekcija.Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba). Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa. kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima. ali umanjuje tr i nu vrednost krtola. po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu). odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive.

javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama. razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole. navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora. javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta. Sekundarni rast Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta. razvi a i skladi tenja krompira. Kao rezultat delovanje tzv. kao i usled neadekvatne mineralne ishrane. Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti. kori enje zdravog semena.Slika: Simptomi obi ne krastavosti. aktiviranje apikalne klice i . plodored.

de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. itd. kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta. Sekundarne krtole Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama. Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla. Carrera i Virgo.proklijavanje krtola. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima. U preventivne mere spada i . Nitavost klica Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C). Liseta. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. a javlja se i kod sorti Spunta. kao i usled delovanja nekih virusa. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola.

Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost. Tamne pege ili unutra nje modrice . ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti. uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem. redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda.odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva. pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Pukotine na krtolama Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave ³bele noge´.

Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Uve ane lenticele Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke. Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola. O te enja od herbicida . Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela. Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije.

O te enja od niskih temperatura Kasni prole ni i rani jesenji mraz od ±2 0 C mogu znatno o tetiti. to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od ±1. ³prehla enog krompira´ dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode. Kod tzv. a dolazi i do gubitka turgora biljke. krtole su mek e. ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima. pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole. Visoke temperature tokom skladi tenja. Mlade biljke se mogu regenerisati.U zavisnosti od sorte krompira. i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku . Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera. faze razvoja biljke. tipa zemlji ta. stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva.uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva. a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C. javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. Pri ja im o te enjima bledo. tako da biljka znatno zaostaje u porastu. a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. a vremenom truli. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e. Napadnuto tkivo je u po etku meko. vrste i doze herbicida.7 0 C.

Larve sko ibuba su i njaci. Mere suzbijanja . intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete. O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana.Plodored .Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima. Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. . Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita. ili u toku sadnje. ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva.Suzbijanje korova . koren i e i krtole. O te enja od grada Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke.Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre. . kao i mogu nost regeneracije biljke. Slika : Larva gundelja. Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar. Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice. dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C.nokta. U zavisnosti od razvoja biljke. larve gundelja nazivaju se gr ice.

.Slika : Larva i njaka. Slike a) i b) : O te enja od i njaka.

.

.

da bi se smanjilo povre ivanje krtola.4 0 C. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu. optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%. Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin). SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6. . a semenskog 3.VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv.8 0 C. tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila. Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful