PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta...

"Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. kako je gore opisano. c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Kod indirektnog klijanja. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e. a minimalna od 2oC. iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. Radi uspe nog suzbijanja plamenja e. 30oC). u kapi vode. One klijaju na dva na ina. b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks.stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. . predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC. a maks. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. zara enog krompira. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom. U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru. a za direktnu sporulaciju 24oC. c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC. Suzbijanje bolesti. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. gomile izba enog. Na listu. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC.

Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu. 1. . Merama u tehnologiji proizvodnje. b) naklijavanje sadnog materijala. izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja.

ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a. pravilno. ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1. e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica). relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama.c) kori enje ranijih sorti. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak. (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. nastavak i zavr etak. ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. ime. visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova. Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu. b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota. savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase.5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). Prognoza pojave plamenja e. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. po etak tretiranja mo e biti kasniji. Pojavom agresivnijih populacija P. c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima. Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature. kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta. ki a ili obilne rose). O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. obla nost. Po etak tretiranja. Za klijanje konidija potrebna je voda. infestans. dok u uslovima slabog su enja (obla nost. U zavisnosti od vremenskih uslova. d) kori enje navodnjavanja u brazdu. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu. preporu uju se sistemi ni fungicidi. suvi period posle tretmana od 1. 2.5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. infekciju i razvoj bolesti. Na bazi merenja temperature. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC. a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. Razvoj biljaka. Vremenske prilike. na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. infestans to pravilo se menja. Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. Tretiranjem vla nog li a. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase. fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti. Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. . Osetljivost sorte. i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu.

Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam. Slika: Simptomi crne pegavosti. fosetil Al. fentin acetat. cineb. dimetomorf. oksadiksil. fentin hidroksid. Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. famoksadon i metiram. Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira. Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil. bakarni oksihlorid.Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. Strogo voditi ra una. strogo voditi ra una o karenci. mankozeb. Dr Drago Milo evi . maneb. bakarni sulfat. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije. benalaksil. bakarni oksisulfat. . o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. bakarni hidroksid. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci. kod za tite paradajza. azoksistrobin. Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. folpet. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. hlorotalonil. propamokarb. cimoksanil. odnosno da se ne tretira kada nema rizika. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. propineb. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima.

Napadnuti deo krtole je tamne boje. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama. maneb. kao i pri sadnji sve e se enog krompira. Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se . plodored (Alternaria solani napada i paradajz). Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja. benomil). dezinfekcija mehanizacije. hlortalonil. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju.Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti. sme uran i postepeno se ule e. Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. propineb. skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil. mankozeb. Suva trule (Fusarium sp. ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje. Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. hemijska za tita useva fungicidi: cineb. tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira. zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te.

. Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. Li e zara enih biljaka je manje povr ine. pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini. odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga.razvoj patogena. Mere borbe: kori enje zdravog semena. esto dolazi do deformacije krtole. plodored. Slika: Simptomi crne noge krompira. ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu. i taj deo dobija braonkastu boju. uvijeno unutra. odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije. a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva.

negativna selekcija. odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive. Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa. kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima. Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva. . ali umanjuje tr i nu vrednost krtola. Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije.Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba). po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu).

razvi a i skladi tenja krompira. plodored. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora. kori enje zdravog semena. razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole. navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta. javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama. aktiviranje apikalne klice i . Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti.Slika: Simptomi obi ne krastavosti. kao i usled neadekvatne mineralne ishrane. Kao rezultat delovanje tzv. Sekundarni rast Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta.

Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima. U preventivne mere spada i . Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. Nitavost klica Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C). naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. kao i usled delovanja nekih virusa. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. itd. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. Liseta. Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla. Carrera i Virgo.proklijavanje krtola. kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola. de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. a javlja se i kod sorti Spunta. Sekundarne krtole Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama.

Tamne pege ili unutra nje modrice . pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva.odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu. to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem. Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost. uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave ³bele noge´. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda. Pukotine na krtolama Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola.

Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije. O te enja od herbicida .Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela. Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola. Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke. Uve ane lenticele Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola.

imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. krtole su mek e. pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole. a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C. Pri ja im o te enjima bledo.7 0 C. stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva.U zavisnosti od sorte krompira. ³prehla enog krompira´ dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. vrste i doze herbicida. Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od ±1. Visoke temperature tokom skladi tenja. Mlade biljke se mogu regenerisati. javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. Kod tzv. a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku . Napadnuto tkivo je u po etku meko. O te enja od niskih temperatura Kasni prole ni i rani jesenji mraz od ±2 0 C mogu znatno o tetiti. a vremenom truli. a dolazi i do gubitka turgora biljke. faze razvoja biljke.uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva. tipa zemlji ta. ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a. Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. tako da biljka znatno zaostaje u porastu. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e.

intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete. dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica. ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva. Slika : Larva gundelja.Plodored . O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana. O te enja od grada Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke. koren i e i krtole. Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice.nokta. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. U zavisnosti od razvoja biljke. Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. ili u toku sadnje. Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C. Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar. Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita. . Mere suzbijanja . kao i mogu nost regeneracije biljke. .Suzbijanje korova .Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima.Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre. larve gundelja nazivaju se gr ice. Larve sko ibuba su i njaci.

.Slika : Larva i njaka. Slike a) i b) : O te enja od i njaka.

.

.

VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin). a semenskog 3. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu.4 0 C. SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era. optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%.8 0 C. . da bi se smanjilo povre ivanje krtola. Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj. tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful