PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta...

"Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije. b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju. c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC. U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e. Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. a minimalna od 2oC. Suzbijanje bolesti. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. gomile izba enog. kako je gore opisano. One klijaju na dva na ina. a za direktnu sporulaciju 24oC. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Radi uspe nog suzbijanja plamenja e. u kapi vode. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC. b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom. Kod indirektnog klijanja. a maks. Na listu. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. zara enog krompira. . 30oC). Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC. predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC. Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore.

b) naklijavanje sadnog materijala. . 1. izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja.Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu. Merama u tehnologiji proizvodnje.

Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica). ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama. Na bazi merenja temperature. Tretiranjem vla nog li a. dok u uslovima slabog su enja (obla nost. d) kori enje navodnjavanja u brazdu. a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1. . Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. ki a ili obilne rose).5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. infestans. kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta. preporu uju se sistemi ni fungicidi. obla nost. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu. e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. suvi period posle tretmana od 1. pravilno. c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima. infekciju i razvoj bolesti. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti. Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. Po etak tretiranja. (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak. b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota. ime. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. nastavak i zavr etak. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana. fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. Za klijanje konidija potrebna je voda. O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu. Vremenske prilike.5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). U zavisnosti od vremenskih uslova. Prognoza pojave plamenja e. Razvoj biljaka. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC. a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. po etak tretiranja mo e biti kasniji. na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana. ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a. ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova.c) kori enje ranijih sorti. Pojavom agresivnijih populacija P. infestans to pravilo se menja. Osetljivost sorte. relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi. 2. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase. i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu.

Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. hlorotalonil. strogo voditi ra una o karenci. odnosno da se ne tretira kada nema rizika. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije. famoksadon i metiram. maneb. kod za tite paradajza. o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. benalaksil. cineb. . Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam. propamokarb. Dr Drago Milo evi . fentin hidroksid. Slika: Simptomi crne pegavosti. bakarni hidroksid. fentin acetat. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira.Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. azoksistrobin. Strogo voditi ra una. bakarni oksisulfat. bakarni sulfat. fosetil Al. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci. dimetomorf. folpet. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. bakarni oksihlorid. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil. mankozeb. oksadiksil. propineb. cimoksanil.

Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. Suva trule (Fusarium sp. dezinfekcija mehanizacije.Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti. Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima. hlortalonil. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. sme uran i postepeno se ule e. Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja. skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. kao i pri sadnji sve e se enog krompira. tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli. plodored (Alternaria solani napada i paradajz). Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama. Napadnuti deo krtole je tamne boje. hemijska za tita useva fungicidi: cineb. mankozeb. zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te. maneb. benomil). Tokom razvoja bolesti pege se spajaju. propineb.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira. Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se . ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje.

uvijeno unutra. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga. i taj deo dobija braonkastu boju. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti. Mere borbe: kori enje zdravog semena. . Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. Slika: Simptomi crne noge krompira. esto dolazi do deformacije krtole. a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva. odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije.razvoj patogena. odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. Li e zara enih biljaka je manje povr ine. ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. plodored. pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini.

Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije. ali umanjuje tr i nu vrednost krtola. kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima. negativna selekcija. odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive. Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa. po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu). Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva.Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba). .

razvi a i skladi tenja krompira. plodored. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora. kao i usled neadekvatne mineralne ishrane. Sekundarni rast Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta. navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole. Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti. Kao rezultat delovanje tzv. javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. kori enje zdravog semena.Slika: Simptomi obi ne krastavosti. javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama. aktiviranje apikalne klice i .

Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla. a javlja se i kod sorti Spunta. kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. kao i usled delovanja nekih virusa. Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima. Nitavost klica Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C). Carrera i Virgo. itd. naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. Sekundarne krtole Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama. de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. Liseta. Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. U preventivne mere spada i .proklijavanje krtola.

Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave ³bele noge´. ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola. Tamne pege ili unutra nje modrice . pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva. Pukotine na krtolama Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva. uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda. to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost.odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu.

Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije. O te enja od herbicida . Uve ane lenticele Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola. Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela. Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola.Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke.

Pri ja im o te enjima bledo. a dolazi i do gubitka turgora biljke. a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C. stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e. i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku . Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od ±1.uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva. Visoke temperature tokom skladi tenja. a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. Kod tzv. Mlade biljke se mogu regenerisati. to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. vrste i doze herbicida. Napadnuto tkivo je u po etku meko. imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera.7 0 C. tako da biljka znatno zaostaje u porastu. pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole. krtole su mek e. faze razvoja biljke. Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. a vremenom truli. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a.U zavisnosti od sorte krompira. tipa zemlji ta. O te enja od niskih temperatura Kasni prole ni i rani jesenji mraz od ±2 0 C mogu znatno o tetiti. javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. ³prehla enog krompira´ dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode.

larve gundelja nazivaju se gr ice. Slika : Larva gundelja.nokta.Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre. Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C. U zavisnosti od razvoja biljke. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita.Plodored . Mere suzbijanja . Larve sko ibuba su i njaci. . intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete. koren i e i krtole. kao i mogu nost regeneracije biljke. ili u toku sadnje. O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana. . Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice. O te enja od grada Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke. dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica.Suzbijanje korova . Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar. ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva.Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima.

Slike a) i b) : O te enja od i njaka.Slika : Larva i njaka. .

.

.

optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%. SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6.VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era. Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin). Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj.4 0 C.8 0 C. . da bi se smanjilo povre ivanje krtola. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu. tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila. a semenskog 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful