P. 1
Kteis 02

Kteis 02

|Views: 426|Likes:
Published by Bozidar Micic
Interni magazin Sanctum Sanctorum Oaze, Novi Sad
Interni magazin Sanctum Sanctorum Oaze, Novi Sad

More info:

Published by: Bozidar Micic on Aug 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/28/2013

pdf

text

original

·

INTERNO GLASILO SANCTUM SANCTORUM KAMPA

ORDO TEMPLI ORIENT S

Broj2

C rowleymass, 2004. e. v

Cini 8tO ti volja bice say Zakon.

Dobro doSli u drugi broj Ktcisa; magazina

anctum anctorum Kampa Ordo Templi Orientisa, ProSli broj bio je posvecen primanju Zakooa. Od ovog broja naglesak cemo tavljati na provodenje log Zakona. Proporucujemo yam najpre tekst 0 Kibli koji je veoma koristan za razumevanje thelemitskih rituala. Takode, mislimo i da tek t 0 tepenima po pozivu mofe biti u O.T.O. kontekstu veoma vredan alanja. I daJje pafuju posvecujemo Gno tiCkoj crkvi iako da poCinjemo sa objavljivanjem biografija Gno titkib svet ca. Pored toga, donosicemo u nastavcima tekst Brata Dionysosa Thriambo a koji opisuje svoje lilne astralne impresije tokom Gno ticke Mise. Tekst 0 I toriji Reda je preuzet iz Equinoxa Vol m. 0 10 i, kako e vidi, obraduje istoriju Reda samo do 1985. e.v. Po toji mogucnost da ccmo u sledccim brojevima objavljivati delove istorije Reda koji 6! e odno iti na njegovu vezu sa masonerijom. Tek t ·Vodi~ za magiku u teoriji i praksi" je takode je prilicno davno napisan, ami iz entimentalnih razloga nismo ni~ta hleli d menjamo u njcmu, tako da je adre a A:.A: .• koja je tamo objavljena, odavno promenjena. Buduci da je u proteklih dvadeset godin na ovim pro torima bilo vile poku~aja da sc pojedinci i grupe a vim neosnovan i samim lim i lazno pozovu na Astrum Argentum. a to e povremeno de.Sava i dan . postoji velika verovatnoca da cemo u narednim brojevima objaviti eriju clanaka koji ee obradivati teme kao to u A trum Argentuma, Order of Thelemitcs i sl.

I dalje na ravljarno da se bavimo sofisticiranijirn e tetskim stvarima i umeinos u in piri nom Thelemom.

toga mo objavili clanak 0 Kenneth Angeru, Nismo ulazili u njegovu umetnicku vrcdnost vee smo se bavili njim kao umetnikom inspirisanim Thelemom. Za inforrnacije 0 njegovom umetnickom znacaju, odnosno 0 njegovom uticaju na neke danliSnje poznate rezisere, savetujemo da kon ultujete tekstove nekih relevantnijih filmskih kriticara, Objavljujemo i jed n veei tekst pod nazivom "Pogled u muziku" Fra Evmaio a iz orveske, Pored njega imamo i nekoliko kraeih tekstova na ovu temu, Naroeito smo zainreresovani za ovda nje projekte te vrste pa, ako ste vi autor ncccga slienog, nebitno koji je oblik umetniekog i poljavanja u pitanju, lobodno na kontaktirajte.

Bavimo e i svetom oko na pa je tu gorko- atiriena reakcija Fratera Pan Pugenuora i oror M. na kanibalsku tea ovda~nje lampe za sokantnim, a ve povodom panike nastale u Novom Sadu posle anonimne .. atani tieke" pretnje.

Od ovog broja mislimo da mo prilieno precizno izdefini ali pro 11 Ktei a. Kao interno glasilo lela objavljivaccmo stvari koje odrazavaju na~ rad, prakse kojc

mo izvodili i 000 ame se bave nase radionice. Cest obica] u normaloim zcmljama 'irom veta jcste da O. .0. tela stavljaju u voje magazine i na voje web stranice datume i adrese mesta gdc se javno odrl.a.vaju rituali i radioniee, Takav potpuno javan rad Reda delom je rezultat i toga ~to je Red dobio sve sudske sporove koje jc pokrctao protiv Iundamentalistickih knjiga i ~lanaka u kojim je Red lazno prikazivan kao neka sinistericna organizacija u kojoj se desavaju nekakve ilegalne aktivnosti. Buduei da to, naravno, nije tacno i da mi De krijemo nikakvc mraene i krinimalne tajne, te da mi duboko verujemo da rbija uz sporadicna poticanja ipak ide napred, a da se promene nikako ne mogu dugoroeno zaustaviti, sledicemo primer nase inostrane Brace i davati i u ~opi u i na sajtu izvestaje 0 srvarima kojc smo radili, Tarot je bitan deo naseg rada i od ovog

roja objavJjujemo originalni esej e tee M. na tu temu.

To ce kasnije, kada sc sklopi splet potrcbnih okolnosti, prera ti u Tarot radionicu, erija radionica 0 ritualnoj praksi se nastavlja, a ovde objavljujemo deo onega ~IO

mo 0 Arhandclima obradili na radionici 0 Manjcm terajucem Ritualu Pentagrama, Enobijanski radovi U teoriji i praksi ce e na taviti, a mi ovog puta objavljujemo izvestaj sa naseg turnira u cnohijanskom sahu. Nadamo se da ce te uZlvati u vemu onome to mo yam ponudili u ovom broju,

Ljubav je zakon, ljubav pod voljorn.

FratcrHPK

Say matertjal © 2004 Ordo TempU Orlentis i pojedlnacni autorl. Ordo Templi Orientls, O.T.O. i O.T.O. Lamen registerovani su trademark Ordo Templi Orientis.

Za stavove lznete u autorskim tekstovima odgovomost snose autorl.

2

......

PO POZIVU: TRAZENE 080B NE

I 8POSOBNOSTI

STEPE

John Crow (Frat r 117) Prevod Frater HPK

ok napreduju kroz stepene Trijade Coveka Zemlje, inicijati tc to ~uju o stepenima u koje e ulazi na o novu poziva - tepen Vitezova I toka i Zapada (K.E.W.) i visim

tepenima. Clanovi ovih stepena se na razne nacine po vecuju objavljivanju Thelemc Redu uopste i luzenju onima koji su unutar Reda,

Ipak, ono 0 cemu e retko govori su karakteristike koje treba da odlikuju pot ncijalnc kandidate za stepene po pozivu, Na nekoliko mesta po toje neke naznake 0 tim kvalitetima, direktno ili indirektno ali j retko jasno receno da su ti kvaliteti sustinski za rast i napredak u Ordo Templi Orientisu.

U srednjoj skoli i tokom mojih godina na koledzu iz razlicitih razloga ulazio am u razn organizacije. Ono to im j irna bilo zajednicko jcsu jasno izneti kriterijurni koje clanovi moraju p sedovati ill steci za vreme clan tva. Katkad u to bile vrlo prakticne vestine poput finansijskog menadzmenta iIi obuke za liderstvo. U nekim drugim prilikama u pitanju su bill viSc u [cktivni kvaliteti kao sto su, npr. da je neko d tojan poverenja odano L i ~t. Objektivna umeca, poput necijeg znanja i Kabali tickog Drveta Zivota na primer, lako j pr veriti. Medutim, subjelctivne karakteri tikc su mnogo tefe za pro uditi i zahtevaju duze vreme da se razviju i p kazu,

Nema sumnje d je subjektivne kvalitete naved nc dole Lesko steci ali su suStinski za inicijata kako i e mogao razvijati unutar i izvan Reda. lnicijant koji bi da se jednog dana

ta medu one koji su clanovi tcp na p pozivu trebalo bi da e i kreno zagleda u ebe. Taj neko bi trebalo da vidi da li e uklapa u listu kvaliteta na edenih ispod.

Karakteristike kao to j arnokontrola i

vrlina dugo se razvijaju i t ko ih je lazir ti, bar ne duze vreme. ~ inicijacij ki i tern je dugotrajan i promisljen proces. amera nam je da pomognemo indi idualni razvoj svakome unutar svog vlastitog svetlo nog tela. To e ne mote dogoditi preko noci. Ca i kada bi 0 oba uzimala svaki stepen i tog dana kada stekne uslove, trebalo bi joj tri odine kako bi dovrsila Trijadu Coveka Z mlje. Medutim, u praksi to uvck traje vi vremena i taj proccs nikada n treba pozurivati.

Tokom vrernena koje provede u Trijadi

Coveka Zemlje inicijat bi trebalo da kultivi e i i poIji svoje sposobno ti i vestinc. i ta dat dole a tavljena je na 0 novu brojnib javnih i polujavnih izvora, Tu je, na jasan i sazet nacin naveden minimum potrebnih 0 obina sa kojima bi inicijat trebalo iskreno da e uporedi i zakljuci da li postoji nc to u ccmu bi trebalo da

e popravi. Sarno a nedvo mi lenim i

direktnim nacinom j poljavanja kvaliteta koj Velika Loza tra'i mi m 'emo oeckivati od buducih inicijata Druge i Trccc Trijad da znaju koje se osobine d njih oe kuju kao i da inicijati Trijadc veka Zernlje imaju jasn li te kvaliteta i atributa kojc mogu ocekivati d inicijata koji c nalaze u t penirna u koj dolazi po pozi u.

Uvek odrzavati i j poljavati ve kvalitet vcoma jc tc ko. Ipak, niko nikad nij ni rekao da 'U licni r sr i sluzba laki, Putem jasnog iznosenja onaga ta se ocekuje mozemo poceti da ukazujerno na to sta je razlicito od inicijata Druge i Trece Trijadc i da jasno, 0 onom ta e at kuje, poenemo da upucujemo one koji gJed ju na vise.

Desavace se mnogo put a da neka osoba nece i puniti ocekivanja buduci da mo vi mi ljudi i da svi mi cinim gr ske. Ipak, ako ne poencmo da e izjasnjavam c mu tezimo nik da nee mo ni mati koliko daleko treba iei i dokle mo

tigli.

fsi

Minimum trazenih 0 obina i sposobnos i za tepen Vitezovs Istoks i Zapada

1. Dobro brat ko ponasanje,

2. Predano aktivno i korisno ucesee u lokalnirn M.M.M. i E.G.C. aktivnostima. (koliko to

3

mogucnosti dozvoljavaju),

3. Iskrene teznje za pridrzavanjem uslova inicijacijskih zakletvi

4. Upoznatost sa inicijacijskirn ritualim Trijadc Coveka Zemlje

5. Upoznato t aE.G.C. Gno tickom Mi om

6. Sposobno l da se demonstriraju svi nacini prepoznavanja od Minervala do PI

7. Biti dobro upuccn u deJa Alei ter Crowleya.

8. Biti dobro upucen u 0 no teorije i pra 'e Magike i Jog; biti dobro upucen u principe Kabale,

10. Biti do ro upucen u barem jedan sistem ivinacije,

11. Biti dobro upucen u trukturu i operativna

nacel eda kao 'Ito je izlozeno u iber 194,

iber 101, Li er 52 i u O.T.O. konstituciji iz 1917. e.v.

Minimum trazenih osobina'i spo oboosti za tepen Princs/Princeze RilZe i Krsts

1. Dokazati vrline izlozene u Liber LII:

a) odanost Redu,

b) inteligenciju u opazanju i prepoznavanju prirode njegovog ucenja,

c) revnost u §irenju nacela Reda u onoj meri u kojoj ill razumeju ali uvek sa diskrecijorn neodvojivom od duzno ti cuvanja tajni,

d) hrabrost,

e) cast,

1) vrlinu,

2. Znanje,

3. Liderske posobnosti,

4. Pouzdano l,

5. Harmonicno t,

6. Bivanje od korL ti

7. amokontrola,

8. Upuceno t u predmete istorije, politikc administrativne & inicijacijske strukturc Reda & E.G.C.,

9. U uccno t u teoriju i praksu agike i Joge, to. Upucen st u istoriju Theleme i thelemitsku literature,

11. Dobro opste poznavanje oblasti kao to u ilosofija, kornparativna rc1igija i kriticko razmi ljanj .

Novosti vezane za R d:

M.-.

- • •

-

Osnovan novi ceh u Kedu

U okviru OTO - a os nov an je Information Technology Guild novi e naf za intere no udruzivanje clanova. E naf je u, jo~ uvck, ranoj fazi forrniranja, a 0 svim nov lima vczanim za njega obavestavacemo va u Kteisu. 0 vee postojecern p ihol skom c nafu pisali smo u proslom broju Ktci a.

im ova dva e nafa, u Redu vee nekoliko godina Iunkcionis pr vodilacki C naf koji okuplja Bracu i e tre iz celog svcta. Za clan tvo u prey dilackom e nafu neophodno je da ncko bude bar 1° 'r p n O.T.O. Vise informacija mozc se naci na web tranici ovog e nafa koja se nalazi na adresi:

http://tguild.oto.de/frmain.htm

ajavljen peti NOTOCON

Peta naci nalan OTO konfereneija zakazana je za period od 12-14. avgusta 2005. god. u Res tonu, Virginia. Ov g puta, t rna ce biti 'Jeretici i Kraljcvi".

4

-

Frater Y. V. (Prevod Frater HPK) (The Magickal Link Vol. V No.4)

Napomena izdav8~a; Sledeci prilog U. . Vrhovnog ckrctara vcoma je korisno i praktieno razrnatranjc nckoliko pojmova ukljuccnih u telc-mitske rituale i obofavanje. Razmatranje telemit ke doktrinc izi kuje uobieajeno odricanje: takvu doktrinu DC dajc O.T.O. vet A:. A:. i pitanja Zakona Thelerne 1..11 nivaju '0 na mdividualnom tumacenju ( a upuCivanjem na spise Aleistera Crowleya). Sioga vcliki deo ovog tcksta predstav-tja autorovo li~o mii;ljenje. Frater Y. V. c laze a Crowley-ern da je Ankh-af-na-Khonsu liveo u vrerne 26. Dina tije dolt JC po modemoj nauci on iz 25. - HB

"Na lstoltu, tj. u meru Bole kina koji je sm~ten na

Jugoi ·taCDOj obali Loch 'e u SkolSkoj, oko 3 km i lofno od

Foyer-ill, nalazi se svet] te ili Glavni Oltar" - Liber XV

• P tavi moju sliku na [ 10k; kupiccs cbi ~liku koju ~u II pokazati, po ebnu, ~li~nu onoj koju poznajes" - Liber AI, III - 21

Ctni sto ti volja 1 to neka bud

o Zakonl

1 tok je mer izlazcceg unca, vitanje Luti. lstok je Orieas; ree iz koje smo dobili Orient, Oriental i Ordo Templi Orientis. Z srednjeve-kovnu Evropu I tok je simbolicno predstavljao Raj. toga su rednjevekovni kartografi obieno na vrh vojih mapa tavljali Istok; otud i dolazi izraz "orijentacija".

U Plavo] Loti lobodnog Zidarsrva, koja je aeuvala ostatak drevnog Solarnog kulta, Majsto-rova stolica nalazi se na Istoku i eak je jedno- tavno i zovu "Istok", Vrhovna Lou Masonskc nadlcznosti zove se Vcliki (ili Grand) Istok, odno no u Francuskoj "Grand Orient".

U ritualima manjcg Pcntagrama i Heksagrama, Rubinovoj i afimoj Zvezdi, Liber Pimmldosu. Gnosticko] Misi i mnogim drugim ritualima, telemitskim. hermetiekim i slicnirn, Magicar zapoeinje ritual okrenut ka Istoku; medutim, telemitskim ritualima nije neophodno da Istok bude onaj istok na koji upucuje kompa . U k nonu Gnosucke katolicke Mise (Liber XV) Istok je odreden kao "pravac u meru Boleskina ". U dnevniku od 9. oktobra 1916. c.v. (ncobjavljc-nom) Crowley kaie: "Loze, Radionice itd. treba uvek da budu okrenute u smeru Boleskina", U 23. poglavlju Magike be: UZ8 on k~e; "Zapamti da je Kuca Boleskin tvoj I tok, rvoj a Kibla ... ".

Sta je IGbla i zasto je naS Istok Kuca Bolcskin? Arapska ret QibJaD, odno no "Kiblah", odoo i e na najsvetije svetiliS[C Islama. . centru dvoris-te Velike Dzamije je kamena gradevina koja c zovc Ke 'sbsh (kocka), odno no Bayf-UUab (Bozi-ia kuca). Kako e smatra, originalnu Kaabu su izgradili Ibrahim (Abraham) i Ismail (Ishmael), njegovin i legendami zacetnik arapske rase, toji je i ahranjen u blizini.

nutar Kaabe, u spoljojem istocnom delu Kaabe, nalazi se HajaT sl-Acted, Crni kamen. Smatra sc da ga jc Ibrahim dobio od Arbandela Gabrijela. Pet puta dnevno Muslimani uniti vakog dana pet puta se okrecu prema Meki da se mole. Muslimani koji su unutar granica Melee okrecu se prema Kaabi ocekujuci da ce bar jednom u toku tivota otici tamo na bodoeasce, Izraz Oiblah ne odnosi se samo na fizicku lokaciju Kaabe nego se takode, SIO je joS v~nije. koristi da ozna~i smer u kojem e Mu limani licem okrecu tokom molitve m gde bili na svetu, Sve Diamije u u zajednistvu sa Kiblom. Rec Qiblah potice od arapskog korena Qabala sto znaei "biti u uprotano ti" ... Brojeana vrednost joj je 137.

Kibla tako pred tavlja tifu magijske struje kulta iii rcligijskog sistema: skladiste magijske energije za kojima mogu posegnuti vi koji e posvete tim misterijama. Mnogi religijski sistemi ukljucuju unutar ebe slican koncept. Hriscan tvo i Judaizam imaju voj Jeru alem, takode i pJaninu ioaj, Hinduizam ima planine Meru i

5

Kailasa, Grci svoj Olirnp i Omfalo u Delfima itd. Thelema ima voj Bole kin.

"Uzmi samu stelu otkrovenja; postavi je u svoj tajru bram - a taj hram vee je pravilno ureden - i to ee biti tvoja Kibla zauvek " - Liber AI, m - 10

U telemitskom si temu rec " Kibla " e odnosi na telu Otkrovenja posredsrvom koje je Ekvinoks Bogova o ~avljen nasem Proroku, • Ap trakcij • iii kopija prvobitno je bila smestena unutar Prorokovog doma, imanja Bole kin i Abertarff koje e nalazi na jugoistoeno] obali jezera Loch Ness. Imanje koje [e bilo Crowley-ev dom u to vreme uobieajeno e naziva Boleskin. Preveden na hebrejski Boleskin je ~ eemu odgovara brojcana vrednost 418.

Obozavace tvoje ime, eervorstrano, eudesno, broj eovcka' i ime tvoje kuce 418.· - Liber AI.. II - 78

tel Otkrovenja predstavlja svanuce telemit-ske Luei i kao takva odgovarajuca je da odreduje telemi ki Istok. Gde se sada nalazi Stela koja je originalno bila postavljena u Boleskinu - nije poz-nato.

"Ali tvoj sveto m to bice nedirnuto kroz vekove: iako ce biti spaljeno i razoreno ognjem i rnaeem, t mo ipak nevidljiva kuca stoji, i tajaee sve do pada Velikog Ekvinoksa; kada ee e Hrumachis uzdiCi i onaj sa dvostrukirn ~tapom preuzeti moj tron i mesto. Liber Al, 111-34

Time je reeeno da polataj Boleskina u Telemi bude Omfalos iii centar moo i da tako ostane za vc vreme lrajanja Aeona Horusa bez obzi.ra na fizie1:o prisustvo

tele ill ame zgrade Boleskina. toga je idealno O.T.O.

Loze, Radionice i Hramove GnostiCkih Misa orijenlisati prema Bol kinu, a reprodukcija tele Orkrovenj treba da bude postavljena na najviSem mestu na glavnom Oltaru na "I toku' u svakom hramu po veeenom izvodenju GnostiCke Mise.

Greka ret, l:TJ{AH iz koje je izvedena 0 ree

• tela", ima ledeca zn Ceoj : kameni blok. oslonac iIi potpora, monument, avez (u religij kom smislu - prim prev.), nadgrobna ploca i sarkofag. Omfalos u Delfiju je bio glavni Kamen po tavljen iznad me ta gde je sahranjen Sveti Piton. Delf ko proroci te, dok je bilo n

vetom tronoscu, imalo je stalni fiziki kontakt a OmfaIosom preko vete niti. To g je povezivalo sa arhaleaim energijama Pitona koje u bile kljuene za odgovarajuce preno enje prorocanstava,

Stela Otkrovenja je nadgrobna ploca nkh-af-naKhonsua, svestenika Boga Mentu koji je hvco u Thebi u vreme XVI-te dinastije Drevnog Bgipta.

Po Crox Iey-evoj mistieno] priCi "Preko Pono-ra " (Equinox 1-7) Ankh-af-na-Khonsu je bio za luzan za uvoden]e u Aeon Ozirisa. Alei ter Crowley je, kao hvi prorok Aeona Horusa i obznanitelj Knjige Zakona, preuzeo magijski idcn-titct pokojnog Ankh-af-naKhonsua. Na taj nacin Stela pred tavlja prorocku vezu Knjige Zakona i Zakona Theleme a arbajskim energijama drevnog Egipta, tran formisano i obnovljeno u skladu a cik1i~oom formulom evolucije Aeona.

U brueanskoj Mi i krst je posl8vljen iznad Oltara.

Krst je imOOI mrti i usk nuCa Hr' ta, a tradicionaLno Oltar je mesto trtve. Mnoge denomi-nacije u inkorporirale relikvije svelaca lSpod ill unut8r Oltara, odnosno uSivene u platno koje pokriva Oltar. Rani

llru6ini su, takodc, imali obieaj da vr e Misu na grobovuna mueenika, Duguljast oblik i dimcnzije

avremenih bruean- kih Oltara verovatno . u preuzeti od oblika i dirnenzija sarkofaga. Takode, i oblik Oltara podse-ea na Zavetni kovceg koji drti vete reJi.kvije vezane za osnivanje Judaizma i za koji kaiu da e na njemu pojavio Bog kao Shekinah, tj. u svom fenskom obliku.

U naSaj Gnosucko] Misi tela Otkroveoj je ta koja se postavlja nad Oltarom, tela je nadgrobna ploca Ankh-af-na Khonsua koji e vratio iz mrrvih da objavi Zakon Theleme i zato je Oltar onih dimenzija koje su tipicne za egipatski arkofag, I to take, visina Oltara je specificizirana na taeno 44 inea. 44 je md. dam, hcbrejska ret za krv ~to porvrdu]e Oltar kao mesro utvovanja. Razlika izmcdu gnosticke i bruCansxe Mise je u tome SIO se ten ko Pri u rvo Boga joS uvek pojavljuje na Oltaru 800 tiCke Mise potvrdujuci tako da Ollar nije amo mesto trtvovanja nego i mesto pricesti.

tela i Krst slufe . toj vrsi unutar vojih vlastitih sistema. Oboje u po tavljeni iznad ~.rtvenog Oltara/sarkofaga, baS kao to je i Omf -los bio postavljen iznad nadgroboog mesta Pitona. imbolicno, i Krst i tela sluze kao spomcnik aveza Uskrsnuca izmedu osniveca religije, koji se u fivot vratio kroz grobnicu, sa ueesnicima u ritualu, Pod etimo se da greka ret stcUeistovre-meno mac i "spomcnik" i "savez .

M gicki. oba luU kao dveri izmedu vidljivog veta smrtnosu i nevidljivog sveta bcsmrtnosti. SeLimo se da

tela ima i dodatno znaoonje: "kameni blok", to korespondira sa Kubnim kame-nom krsta, Crnim kamenom aabe i alhemijskim kamenom besmrtnosti; te • potpora" iii ·0 lonac", sto korespondira putaoji

amekh na Drvetu fivota, a to je, opet, u vezi a Tarot Arkaoom "Umetnost" iii • merenost" koja povezuje Lunarnu sferu Jesoda sa Solarnom Ierom Tifareta §to ukrstanjem a t870m Pe oblikuje lust. Staza Pc je povezana sa Tarot Arkanom Kula ill KuCa Botija. Podsecam da se Kaaba takode naziva i Bayt-UUah (Bofija kuea),

tela u hramu gnosticke Mise je, u stvari, "direktni kanal" pomocu kojeg mi mozemo biti u prisnom zajednistvu sa suptilnim energijama Telemitske struje koje c ukrstaju a vidJjivim vetom u nevidliivo] kuci smestenoj u Boleskinu, I pravno usmeravanje tete prema Kibli Boleski-na simbolizuje "poravnavanje" sa Tclemitskorn strujom i magieki osigurava snaznu vezu sa ojenim energijama.

Stela na oltaru tokom rituala Gnosticke Mise, Horus Loia. Salt Lake City

6

Boleskin se nalazi na geografskoj sirini 57°16' scverno i geografskoj duzini 040:30: zapadno. Kibla, iii preciznijeugao prema Bole kinu od pravog Severa ka bilo kojoj taCki na globusu, prateci najkraci moguCi put, rnofe biti odredena koriscenjem -apier-ove analogije za resavanje sfericnog trougla sa jednom najvisorn tackom (vertex) na Boleskinu, drugom na mesru za koje se pozicija odreduje i treeom na Scvernom polu. Jednaeine za Napierove analogije mogu se naci u CRC Standard Math Tables iii bilo kom boljem tek tu 0 fericno] trigonometriji,

Nazalosi, rctko jc moguce Hram fizicki pre-cizno poravnati u odno u na Kiblu, U svakom lucaju, mesto gde [e smcstena tela u Hramu odreduje Magicki Istok Hrama; ali kada se Magicki Istok fizick! ne podudara sa Kiblom podesna veza izmedu tele i Kible mora biti jo~ snafuije iskovana u srcima i umovima ucesnika u ritualu.

Ova veza mote biti pojacana preliminarnim izvodcnjcm usredsredenog riruala poput Maojeg terajuceg rituala pentagrams u kojem magiear zapocinje ritual okrenut prema teli i magitkom Istoku, Takode, to mote biti pojecano i malo slozcnijim naCinima. Na primer, moze se sastaviti i izvesti ceremonija posvecenja Stele tokom eega telu treba precizno uskladiti S8 pravcem ka Kibli Za to vreme mogu se recitovati pogodni stibovi iz Liber AI i prizvati personilikovane siline Tele-mitske struje da ojaeaju vezu. tela se zatim moze pomeriti na svoje mesto na MagiCkom Istoku" odrZavaju6 vezu neprekinutom.

Ljubav je zakon, Ijubav pod voljom.

~~..M ~ ~--- -

- ---- ---- ----------

Brat Gerald Gardner, vestac i magtcar

Priredio Frater HPK

erald Brousseau Gardner roden je 1884. god. u Blundell Sands-u blizu Liverpoola, Vesticarstvo je bilo eesro u njegovoj

porodici. Bio je potomak Grissell

Gairdncr koja je kao vestica paljena

1610. god. u CWbUTghU; njegov deda je Menio tenu za koju su prieali da je vestica, a za nekoliko eLanova njegove porodice tvrdilo e da po eduju psihicke mod. Gardner je delinjstvo i mladost proveo na Cejloou, Borneu i Maleziji gde su ga privukla duhovna verovanja Dalekog Istoka. Takode, postao je fasciniran tamosnjim bodezima tako da je napisao kojigu Kris and Other Malay Wespoas koja je objavljena 1939. god. u

ingapuru i zbog koje su poceli da ga smatraju za svetskog eksperta po pitanju te tematike. Posle penzionisanja, 1936. god., Gardner puruje po Evropi i Maloj Aziji obilazeei arheoloska nalazista, Na Kipru nalazi mesto koje jc prcthodno sanjao, sto ga utvr§cuje u ubedenju da je na tom me ttl ziveo u nekoj od prethodnih inkarnacija. Nakon toga 1939. god. pi~e knjigu Goddes Arrives, novelu koja je mestena na Kipar 1500 godina pre Hrista i bavi se kultom Afrodire.

U Engleskoj, krajem tride etih ,Gardner je postao elan The Fellowship of Crotona, okultne grupc koju jc o novala cerka Annie Besant. Po Gardnerovirn recirna unutar te grupe postojala je tajna grupa u koju je Iniciran i koja se bavila tradicionalnim veSticarenjem koje je u neprekinutoj liniji prezivelo srednjevekovne progone. Buduci da je u Engleskoj zakon koji je zabranjivao ve~til!arenje ukinut tek 1951. god., Gardner je svoju trecu knjigu, novelu 0 vesucarstvu pod nazivom High Magic's Aid, objavio 1949. god. pod p eudonirnom Scire. Dve godine kasoije Gardner napusta koven u kojem je do tada bio i formira voj vIa titi. I te godine seli se u Castletown na Isle of Man gde je Cecil Williams u 400 godina staroj veSliojoj kuci napravio Muzej ve ticarsrva i magije (u pocetku nazvan Folklornim centrom) koji je trebalo da postane intcrnacionalni centar za avremene vestice. Gardner ovom muzeju poklanja svoju kolekciju ritualnih predmeta. Postajc 'resident Witch" muzeja kojcg kasnije i otkupljuje od Williamsona. Godine 1953. u svoj koven Inicira Doreen Valiente. a godinu dana ka nije objavljuje Witchcraft Today, svoju prvu ne-fikcijsku knjigu 0 ve§tiearstvu za koju je predgovor napisala Margaret A Murray. Godioe 1959. objavljuje svoju poslcdnju knjigu The Me/J.IJing of Witchcraft.

Umro je na brodu tokom povratka iz Libana, 1964. god.

Gerald Brousseau Gardner

Donas se Gerald Gardner tretira kao otac moderoog veSticarstva, ali malo ko zna da je on bio i Ordo Ternpli Orientis Inicijat. Po recirna samog Gardnera on i Crowley su se upoznali 1946. god., a sam Crowley ga, tokom maja 1947. god., u svom dnevniku pominje cetiri puta. U pismu od 9. maja Crowley ~e Gerald Yorku da poSalje Gardncru jednu od cctiri preostale kopije EqWDOJ( of the Gods. Istog meseca Gardner biv iniciran u O.T.O. i ubrzo dobija pravo da formira Kamp i obavlja Inicijacije, a po dokumentima izgleda da je nosio P.I. stcpcn sto bi vcrovatno znacilo da je Crowley priznao njegove masonske tepene Kraljevskog Svoda.

7

Gardnerov O.T.O. Charter CO Ordo Templi Orierrtis

Postoje spekulacije da je Gardner bio Calc i Vlf" koje su zasnovane na jednom Crowleyevom ka nijem pismu u kojem on pominje Gardnerovu O.T.O. Lczu u Londonu koja bi mogJa da Inicira eak i ~e stepene, poput P.I.

tepena. to vrcme, buduei da jc nemacki O.T.O. bio

praktieno uni§ten od strane nacista, a ~ajcarski ogranak je imao tcndenciju ka sizmi, to je bilo jedino O.T.O. Telo u Evropi, pa je Crowley, ~o nekim izvorima. dao Gardneru punomoc da bude Grand Master O.T.O. za Evropu, Naime, po le Crowelyeve smrti Lady Frieda Harris je u jednom pismu upucenom Karlu Germeru Geralda Gardnera nazvala "Poglavarem O.T.O. u Evropi". Ono Sto se zna je da je Gardner nakon Crowleycve mrti Olputovao u Ameriku i tamo se sreo sa Germerom i Jack Parsonson. 0 lemu su razgovarafi i Sta je tamo dogovoreno - oije poznato, ali e spekulise da je dogovoreno da se povuce sa mesta britan kog voce O.T.O. i da e potpuno posveti vesticarstvu, ostavljajuCi time Grantovu grupu kao jedinu u Britaniji. Grant rvrdi da e Gardner razbesneo jer je jedna od njego ih C1anica presla kod Granta i da jc zato zamolio Austin 0 mana Sparea da napravi talisman za "vracanje ukradene imoviae", Dalja Grantova pries zvuli prilicno nauenofantastieno i ukljucuje "krilato ludoviSte koje je u dramatienom uletanju u Hram neuspesno pokusalo da otme 'vesticu vode' koja je presla iz Gardnerovog kovena ked njega i kasniju smrt utapanjem pomenute ~en ." Ljudi koji u poznevali Gardnera u pak navodil da se on ni najmanje nije uklap 0 u takav profil "vode kulta", Bilo kako bilo, po Grantovom i bacivanju iz O.T.O.-a Gardner je ponovo otputovao u Ameriku da

e a lane a Germerom. Po povratku, Gardner se jo§ vi§e udaJjio od O.T.O.-a i sasvim okrenuo veStilarstvu. Zasto - nije jasno, an ima i onih koji misle da mu je to Germer sugerisao. tom momentu, dva javna oblika ispoljavaoja Crowleyevog nasleda, ako ne raeunamo Astrum Argentum koji je po svojoj prirodi tajan, bili u O.T.O. i Gnosticka Katolicka Crkva,

Ovde bi bilo dobro napraviti jednu malu digresiju Nairne, po nekim izvorima Crowley je bio zainteresovan za neki oblik oZivljavanja stare paganske rcligije i jo§ je Achada u pismu bodrio da propagira religju pricodc zasnovanu na obofavanju unca i Meseca i slavljenju godi~njih festivala. Zanimljivo bi bilo mati kakav je bio Crowleyev tav 0 Parson ovim idejama 0 oZivljavanju veSlicarstva, ali je sasvim izvesno, a price 0 tome u poc!ele jo~ tokom ~ezdesetih, da je Crowley u velikoJ meri in piri ao Gardnera pri pisanju ve~ticjih rituaIa.

Sla viSe moog njih smatra da jc dobar dec tih rituala napisao Crowley lieno. Doreen Valiente je na osnovu rane verzije Gardnerove Kn;i'g~ Senki, koja e zvala Ye Bok of ye Art A1agiCIJi i za Qji n tanak e pretpo tavl]a da je datiran u periodu izmedu 1946. i 1948.god., za Gardnera napisala konaenu verziju rituala gardnerovskog vesticar tva koji e i danas koriste. Dobar dec Crowleyevog uticaja tokom te revizijc je izbacila, iako je dosta toga ostalo, tak Citavi delovi jako nalik na Crowleyevu Gnosticku Mi u a, po vlastitom svedocenju, Gerald York joj je rekao da je te rituale napis 0 Crov ley. Cinjcnica je da se danas to retko moze procitati kod avremenib veStic!jih aurora, koji uglavnom izbegavaju da pominju Crowleya i insistiraju na tradicionalnom Gardnerovom nasledu vestlcarsrva. Ovu "tajnu istoriju" ve ticarstva i ll'ativao je Allen H. Greenfield, Brat i Gnosucki Biskup i za viSe podataka u vezi Crowleyevog utica]a na ve$liearstvo upucujemo na one ~to je on 0 tome pisao. Ono oa sta Brat Greenfield ne daje odgovor je pitanje: ta e dogodilo tokom Gardnerove po ere Germeru i zasto e on udaljio od O.T.O.-a umesto da ponovo preuzme dumost O.T.O. vode za Britaniju?

Pravi odgovor na to verovatno se nikad nece saznati.

Kako jc navedeno, dva javna oblika ispoljavanja Crowleyevog na leda bill u O.T.O. i Gnostieka Katolicka Crkva. Te dye strukture dugo vrcmena su bile odvojene i rek u krajem osamdesetih godina integrisane. Jedno od objaSnjenja koje smo nMli za tako dugo paralelno egzistiranje je bio laj da je to bilo tako zato da bi e omogucilo da se rowleyeva ideja odrfi kroz Gnosticku Crkvu ukoliko O.T.O. iz bilo kog razloga ne bi bio u moguca li da funkcionise. Stabilizacijom situacijc u drugoj polovini osamdesetih, dakle kada je Red registrovan i kada jc dobio sudske sporove oko prava na ukce iju, OT.O. i Gno neka KatoliCka Crkva su integrisani. Ako bi ideja 0 tome da je lzvorna venija Gardnerovog vestiearstva u 0 novi bilo popularizovani i u pagan ku formu upakovan O.T.O. onda bi imale smi la ideje onih koji smatraju da u Germer i Parsons ugerisali Gardneru d ume to da vodi O.T.O. potencira modemo ve§tiearstvo jcr su to smatrali trecim, tokom ispolj vanja Crowleyeve Iormule koja e ovaj put ispoljavala u obliku nove paganske religije nazvane veStiearstvo. Oni koji zastupaju ovu ideju

matraju da jc Gardncru "za vaki slueaj" sugerisano da e ogradi od "najgoreg eeveka na vetu" ne bi li osigurao sam opstanak ve$ti~arstva i tako posredno Crowleyeve idejc koja se kroz to provlaeila. Naravno, ovo jc samo hipoteza za koju oema konkretnih dokaza osim, eventualno, nekih indicija. Ono to je izvesno [e to da [e, a za razliku od oaoga Sto je Jack Parsons 0 mi Iio i to je prekinuto njegovom preranom smrcu pa danas (bar koliko mi znamo) nema vciticijih grupa cje bi poreklo iSlo do njega, Gardnerov istem opstao samostalno i da je uticao na formiranje najrazliCitijih ve~tiCjih grupa koje su postaJe toliko mnogobrojoe da je ve§tiearstvo, u svojoj prilicno banalizovanoj Iormi, POSlalO Cak ideo pop kulture za koji eak i Hollywood pokazuje intere i poc!inje da ga ek ploatise, aravno, medu lim grupama, u Redu ali i izvan njega, postoje i r82liciti thelemitski koveni sto je zanimljiv renomen, tako da cerno 0 "lhelemitskom vcSticarstvu" p' Ii u oarcdnim brojevima sto je, nadamo se, j~ jedan dobar rD.7log da ostanete IlL nas.

8

o Lamenu O.T.O.

TSG (Bill Heidrick. prevod Frater HPK) (Thelema Lodge Calendar. februar 1988. e.v.)

Rani primeri O. .0. znaka

c. 1917 e.v. Sva prava zadrzana

odgovaraju Pentekostnom ilasku Duha U obliJtu plameoog jezika, trtvi i Krstaskom Redu Vitezova Hramovnika. Telemitskije interpretacije u preCerisaoije i korisnije.

Oko u Trouglu je Egipat ko oko Horu a, bofaosko prisu tvo u EOQU Horusa. Ovaj Egi-pat ki motiv nas lakode podseca na nase tradicionalno poreklo od egipatske masonerije Kaljostra i Ilurninata Wei haupta. Iz ovoga oka proizilazi "Oreol" od 24 linije, koje e mogu posmatrati i kao 12 traka, 24 stoji za 24 Pravednika, Patrijarhc tarog Zaveta i tajna i nevidljiva bica koja se brinu 0 vetu i Ijud kom dru tvu (u hasidskoj tradiciji postoji ih 36 §to, verovatno, reflektuje 36 dekana). Takode, 24 predstavlja ate dana i noci koji proistieu iz Bozanskog unca. U tandardooj verziji Larne-na, osam od ovih ztaka prolazi kroz krila Goluba da bi simbolizovali osam nevidljivih prisutnih koji kao

vedoci prisustvuju na nafim Inicijacijama, Kao 12 traka, ovaj Oreol predstavlja vladavinu 12, Zodijatke znake najvise,

SilazecS Golub predstavlja dubovni identitet O.T.O.-

a i blagoslov Boga Eona. vojim silaskom on

imbolizuje inkarniranje Boga u ovom vremeou i

prostoru, privucenog adrzajern Pehara.

Pehar sadrfi fivotc individualnih ~Ianova o:r.o.a i preds tavlja posveceno t Telemi. Hostija u obliku

rca imbolizuje ljubav Teleme i zrtvu "Beskrvnih Vitezova Babalon". Krst v. Andrije na Hostiji podseca n 0 Krst ki Red vuezova Hramovnika od kojih potice ime 0 T O. Plamen na vrhu Pehara je proCisccna vatra Volje koja manti usretanje a Golubom. Okolo u. avrsene centralne hosrije 0 tale obli-kuju rutu zelje i teznje.

Calc i oblik Lamcna ima znaeenje za O.T.O. Vesica je

intimni simbol Boginje. Cesto se uzima da ona

9

vo je glavni O.T.O. simbol nazvan Lamen O.T.O. Mole biti opisan kao: vesica pisces- koja sadrfi Oko unutar Trougla sa oreolom od 24 zraka. Ispod je

pustajucS golub, a na dou pehar a hostijom u obliku rca, krst Sv. Andrije i plamen. Ree "lamen" oznacava jedinstveni talisman ill graficki ymbollmoto (narocito u heraldici-prim prev.) koji

idcutifikujc prirodu odredene osobe ili entiteta. ako identifikovaoa 0 oba ill entitet lcoristi larnen i, stoga, on nije isto sto i sigiJ koji bi, toga, mogao samo da naprosto predstavlja duba u nekom malo ogranicenijem smislu. OTO. Lamen je legalna "Robna marka" Ordo Templi Orientis-a i koristi se za identifikaciju O.T.O. publikacija i proizvoda. Ovaj posebni graficki imbol izgleda da vtemenski prethodi u (nekim elementima) Crowleyevom ukljuavaoju u O.T.O. U rarujun verzijama On nije bio oblikovan kao ve ica pisces, vee je imao oblik NormansJtog !itita sa okruglim vrhom i siljastim doom. Oblik vesice je U opstijoj upotrebi od 1919. e.v. Pojedinacni imboli unurar Lamena imaju svoje znacenje u masonskoj, hriSCanskoj i k rstask oj tradiciji. Oko u Trouglu a zracecim oreolom masonski je simbol Veeitog SvctJa Mudro ti, hriscan ki imboJ Trojstva, prikriveni simbol Drvcta Zivota i simbol moogo drugih tvari, Golub je masonski imbol Vesnika Noaha, hriSeanski simbol vetog Duha, simbol Cistote i simbol Du e. Pehar u masoneriji unbolizuje Zivotoa iskuscnja i naziva se "Goreina". J dan od ple-menitijih ciljeva masonske Inicijacije jeste sticanje snage da se i pije ovaj Pehar. Hris-canstvo vidi yeti Gral u ovom Peharu. Unutra i iznad Pehara nalaze se elementi koji

riblji mchur

predstavlja vulvu i simboli na Lamenu mogu biti anatomski imerprerirani. O.T.O. ~Ianovi se zajedni~ki nazivaju "Bracom" iako su tu podjednako i muskarci i fene. Sam Red je nasa Go pa. Ovo je obrnuto kod A.·A.-., gde je sirnbol Zvezda Babalon, a clanovi e zajednicki nazivaju • estrama Zvezde. Uzgred budi reeeno, vesica nije tek vretenasta forma vee precizna geometrijska Iigura definisana kao presecanjc dvaju jednakih krugova kroz njihova srcdista. Achad je u svojoj knjizi Aaatomija Tela Boga elaborirao vesicu kao g~ometrijski kriterijum za crtanje Kabalistiekog Drveta Zivota.

Ret vesics doslovno ZDac "mehur" i to je oblik ribljeg mehur - bez zamerki na higijenu ~e Gospe. Crowley [e eksperimentirao sa bojama i modifkovanjem dizajna O.T.O. La-mena po Kabalistiekom sistemu. To se moze videti na koricama novog Bquinoxs; Ill, 10 (unurar korica u nekim izd njima). Obojena verzija nikad nije koriscena kao sluzbeno O.T.O. zaglavlje, ~k ni od trane Crowleya, ali je to ipak interesantna varijacija tandardnog dizajna.

Kenneth Grant jc takode diskutovao O.T.O. Lamen u svojoj knjizi Night ide of Eden, trans 161. Kao i mnoga druga Grantova opazanja 0 O.T.O. i Crowleyu i ovo videnje predstavlja inverziju tvarne O.T.O. upotrebe i imbolizma Lamcna, Grant. poput Waitea, mote da bude titan i da od toga ima koristi ako se onaj ko tila eli Zakona JorCJT. 'Kada je neka ideja naglasena, uprotno je verovatno taeno." Gran-tovo videnje tvari zasnovan je na njegovim vlastitim interesovanjima i ne odrazavaju O.T.O. videnje tvari, Ovo je pogotovo slucaj kad u korisccne reci .. ern, Tiron", atana", Klifot", "Crowley". "O.T.O.", OB.O.", "Vanzemaljski" i ajihovi sinonimi. Zivajte u njegovom radu, ali ne okaljavajte Crowleya niti okaljavajte nas,

In Memoriam Phyllis Evelina Seckler, IXO

D what th u Will ball be the whole of th aw.

estra Phyllis Evelina eckler, IXo. inicija-rima i prijateljirna znana kao oror Mcral, umrla je u snu, nakon krace bolesti i sa njom povezanih komplikacija, u 4:34pm 31. maja u Orovilleu, California. Bila je stara 86 godina, Sa prijateljima i porodicom kraj postelje umrla je uz stlhove Liber A koji u joj kako je uvek telela, nezno Citani. U skladu a njcnim feljama nije bilo sluzbc i telo joj [e kremirano.

Kao u~eniC8 Jane Wolfe (Soror Estai), Phyllis je uzela

tepen Minervala 1939. god. u Agape Loti u Hollywoodu, California. Take-de je dugo vremena bila A.'. A:. lnicijat pod Jane Wolfe. Phyll je osnovala Koledf Thc-Ieme, edukativnu organizaciju, da bi pomogla ucenicima da spoznaju i provode svoju Istinsku Volju. Takode je objavljivala thele-mitski fumal In the Continuum koji je tokom 20 godina nudio mnogc originalne eseje i poeziju, kao i retke Crowleyeve materijale. Phyllis je takode za luzna i za poma-gaaje, zajedno sa svojim bivsim suprugom i ex-Grand Masrerom generalom Grady L. Mc~urtrycm (Hymenaeus Alpha), postav-ljanju osnova savremcnog O:r.O.-a. Do svoje mrti aktivna u mnogim a pektima uprav-ljanja O.T.O.-om, Phyllis je uvek mogla biti matrana nekim ko je imao vojc ~ljcnje (i to snaznol).

Tokom mnogih godina luzila je i u lectoral College-u i kao Areopagus. Bila je [cdan od originalnih "izbomika [X°-ki" tokom McMurtryeve formativne ere i nakon smrti Helen Parsons Smith, bila je naj tariji fivi O.T.O. elan, U privamom tivotu bila je predavac sa tepenom Magistra (dobijenom na niverzitetu u Los Angelesu) i predavala je umctnost u srednjoj Skoli u Livermoreu ad 1955. god. do svog penzioni anja. Tri puta e udavala, a nadZiveli su je sin i dve kccrke iz nj nog prvog braka sa Paul ecklerom.

10

Konacno se naselivsi u Orovilleu, Cabfomta, Phyllis je uzgajala predivnu bastu kod voje kuce u brdima Orovillea. Imao sam privilegiju da budem njcn blizak ucenik od 1991. god. i da je ~e to posecujem u Orovilleu, gde sam tokom godina bio u mogucnosti da odsecem nekoliko §tapova a ojenib tabaJa Iesnika, kao i da naseeem stab-ljike hajducke trave za otvaranje Ji Dinga. Zimi, poslaJa bi me oapoJje da nakupim bujoih zrelib narandzi sa drveca. Tokom letnjih poseta sedeli bismo u dvorlstu satima po le rueka pijuckajuci gewurztramincr nakon srdacne zdravice uit i potom slusali nebrojene predivne price 0 ranom O.T.O., kao i diskusije 0 astrologiji (jedna od njenih suasti). Tokom

vega toga uvck je bilo puno meba i nestasnog svetlucaoja u ojeoim ocima. Phyllis 6e biti zapamccna kao jcdan od ranih pionira O.T.O.-a i Theleme i mi joj svi dugujemo veliku zahvalnost. Ona Zivi u srcima svojih prijatclja i ucenika, kao i u nasledu koje je svima nama ostavila iza ebe. Takode je "zapretila" da ce se reinkarnirati za 20·30 godina da zavrsi svoi posao i toga drfite 05 otvorene.

Love is the law. love under will.

Bratski,

Gregory Peters (preveo Frater HPK)

Umetnost i okultizam:

Ethel Archer

Prircdio Frater HPK

Ethel Archer je bila pesnikinja i novelist, rodena tokom osamdesetih godina XIX veka. Bila je udata za Eugena J. Weiland a, slikara i pisca. Vodili u boemski zivo; i to je privuklo paznju Elizabeth Robins PenneU, tada poznate po novinskim art kritikama, a ljudima iz okultnih krugova interesantna i po tome sto je napisala biografiju svog ujaka Charles Godfrey Leland, aut ora Arsdie, i1iti Jevendeljs vestica. Elisabeth ih je uvrstila u voju knjigu The Lovers (1917). Ono zanimljivo, SlO je vezano za tu knjigu, jc to da se u njoj pominje njihova povezano t sa pesnikom koji je nazvan "Craven". Taj pesnik je, naravno, bio Alci ter Crowley i nije potrebno nikakvo dublje i trazivanje da se otkrije veoma te na vcza izmedu

Ethel i ugena sa Crowleyem. thcl je objavljivala pesme u Bquinoxu; a Eugen je, sta vise, bio lzdavae Equinoxa, b~ kao sro je izdao i Knjigu Iedi; Mortedello i Pslemed. . Oboje u hili ~lanovi A'. A.'. i O. '.0. Eugen se brinuo 0 aplikacijama onih koji su se interesovali za A.'. A.'., a po Crowlcye om dobijanju O.T.O. chartera pomagao je i u mnogim Inicijacijama,

Ethel izdaje voju prvu knjigu poezijc 1911. god. pod nazivorn The Whirlpool, po nekim indicijama odstampanu u 200 primeraka, Na naslovnoj strani jc bio ugcnov crtez u gotskom stilu, a predgovor je napisao Alei ter rowley. Ovaj predgovor zaintere ovani mogu pronaci prcstampan u Thelema Lodge CaJendaru (novembar 1995. e.v.). -thel je bila prijatelj i a Victororn Neubergom i eesto su razmenjivali i pesmc kojc u jed no drugom po vccivali. Tako se i u Whirlpoolu nalazi jedna njegova pesma u kojoj lavi "njene lezbij ke kvalitete". Nairne, primetivsi da su mnoge njene pe me posvecene voljenom bicu koje je bilo u fenskom rodu Neuberg je pocco da je zovc aphho uprkos njenorn objasnjenju da se ona obracala unutrasnjern ~enskorn voljenorn bicu, Eugen je 1915. god. poginuo u ratu i njegova pisma koja je pi ao Ethel, Elizabeth Robins Pennell objavila je u p menutoj knjizi.

thel je 1930. god. objavila knjigu Phantasy. A Music Msque and Dream Pageant, koja se bavila perfonnansnom poezijom a delom u kojcm e

11

Diagram koji pokazuje vezu O.T.O. stepena coveka Zemlje sa Hindu cakrama

Sledeci Izvod Jc 1z ''Notes 0 the Equinox", komptlaci]e CrowleyeVih komentara na ''The Equinox Volume I". Ortginalna beleska koja povezuje C.T.O.

tepene Coveka Zemlje sa Hindu cakrama pojavljuje se u Dtagramu 83 uz "The Temple of Solomon the K1ng" na rubu strane 90 u Vol. I (4) . Crowleyev tekst Je ovde dat doslovno i sled! ga dijagramska rekon trukctja sa datirn stcpcn1ma t tmentma cakrt. - H.B.

Cakre su povezane sa O.T.O. (poctnjuc; od vrha):

priziva Mesec, tako da je vcoma vcrovatno (iako je Ethel tada vee pocela da e okrece ka Katolicanstvu), da je ovo delo bilo in piri ano Crowleyevim Eleuzij kim ritualima u kojima je ona, verovatno i ama ucestvovala. Po nekim indicijama, ova knjiga je i nastala negde oko 1912. god. kada je Ethel bila u intenzivnim kontaktima . a Crowleyem ali je objavljena mnogo ka nije,

Godine 1932. Ethel objavljuje Hieroglyph, sto bi trebalo da bude inonim za Equinox, u kojem pise o Crowleyu pod pseudonimom Vladimir Svaroff. Knjiga je mesavina secanja i fikcije i u njoj govori 0 Crowleyevom susretu sa majkom, sto je veoma zanimljiva epizoda koja se dogodila negdc u decembru 1912. god. i, takode, opisuje Crowleycv stan u Victoria treetu. Ba i i Neuburgom; opi uje njega ali i njego odno sa Crowleyem, te njenu kasniju posetu euburgu u Sussexu. Opisuje i druge clanovc Crowlcycvog kruga, naravno pod ps udonimima i daje izvestaj iz prvc ruk 0 astralnim putovanjima rac.1enim u okviru A'. A'. Konaeno, opisuje Crowleyev kraj koji je ona zamislila da ce se dogoditi u katolickom manastiru nakon sto bi se 00 zamonasio.

Ethel Archer umrla je 1961. god. Ono lito je prco talo od njcnih magijskih docvnika cbjavio je O.T.O. magazine The csrlct Letter u martu i junu 1997. god.

Ethel Archer

1= P.I 2= Mmerval (& WO) 3=10

4=IIo 5=WO 6=IIIo 7= Minerval

SahllSl1lf"a P.I

Miverval (& IV")

Svadisthana Muladhara

Minerval

Vesti iz regiona:

U Makedoniji izasla

kompletna Magika bez suza

a radoscu javljamo da je u Makedoniji izasao prevod Crowleyeve knjige Magi}(a ber UZ8 (na makedon kom:

Ma ta Ilea eon n), Knjiga ima 600 stranica i mekog je pOVCZA. Da Braca i cstrc U Makedoniji ne posustaju govori i (0 da su najavili i kori izlazak knjige Zakon je re sve. Crowleyevih komentara na Knjigu Zakona, ciji naslov u prevodu na makedon ki gla i 3uKonoT e 3D C

12

UVOD U ISTORIJAT O.T.O.

AD VERITATE IXo (Pre od Frat r HPK)

C1n1 sto t1 volja t to neka bude ceo od Zakon.

rdo Templi Orientis (0. T. 0.) je lnicij cij ko Telo ~jeno od muskaraca i zena koji u prihvatili pnncipc Knjige Za1cona koja je posredovana preko Aleister Crowleya (1875-1947) u Kairu, u Egiptu 1904. e.v. Inteligencija sa kojom je stupljeno u vezu Ideatifikovala se kao Aiwass, glasnik bijerarhijc koja vlada nasom vrstom. Knjiga obznanjuje ovi Zakon za ooveeanstvo i planetarni prelazak u Eon Horusa ili Novi Eon. Smatra e da je Knjiga savrsena tra misija botao kog, 0 lobodena od bilo kaJcvib nedo rata a ljudskog uplitanja. Kao takva, ana je blistevi nosilac Istine koji moze sluziti kao pou:zdan vedic ljudskom pcnasan]u.

Alcistcr Crowley Ce biti zapamcen kao najveci okultni genij dvadesetog veka. U Knjizi Zakona on jc imcnovan kao Prorok Novog Eona. Bio je zap njujuce plod an pisac; njegovo vlastito delo je najbolji pokazatelj njegovog kontroverznog karaktera, Biografi nisu uspevali da uhvate njegovu ustinu, C8k i ond a kada nisu bili otvoreno neprijateljski nastrojeni. jegov uticaj na moderni okultizam je nem rljiv i prozima svaku Zapadnu stolu. Ovde pred tavljena zbirka pisa, neznatni primerak njegove literarne produkcije ce, t\ak i litaocu koji ata prvi put. dati jasnu predstavu 0 Crowleyu.

O.T.O. se bavi jogom mcditacijom, ceremonijalnom magikom, kabalorn, proricanjem i srodnim disciplinama Zapadne Misterij k Tradicije, ase central no . edi te, dugo smesteno u Berkleyu u Californiji. sada je u CW Yorku, a brojnim grupama rasprostranjenim sirom sveta, Red je otvoren svim slobodnim mu karcim i zenama koji

u punoletni (trenutno definisano kao osamnaest godina taro ti) i imaju preporuku.

Stepeni Reda, kako u opisani u nekoliko

dokumenata Reda, prenose se oa ceremonijalan naein. truktura lepena korespondira sa hinduistiCkim sistemom Cakri kao §to [0 diagram prikazuje. Na taj nacin erija stepenova roveka Zemlje potpuno aktivira psihicko telo Inicijanta.

z rituale tepena, brojna lela Reda regularno izvode O.T.O. Gno ti~ku Misu. Vaznost Mise unutar O.T.O.-a je najbolje prikazana u Crowleyevim Ispovestims gde on taj ritual naziva "centralnorn, javnom i privatnom ceremonijom Rcda",

Regtna Kahl kao svestenica tokom Onosncke Mise u Agape LodZ #2 • Los Angele . verovatno oko 1939. ev

13

domoroci su obozavali takva bozanstva kao sto su Oannes, 0 iris, nki, Adoni • Attys i drugi. toga je ta oblast tradicionalno bila podrucje neobicno plodnog uk~taoja religija kao i stalnih polirickih previranja,

Kroz istoriju e taloo ponavlja tema da vlade pokusavaju da kontrolisu religiju naroda u nameri da postignu tabilnost. Oodine 325. e.v. rimsk.i car Konsrantin je okupio grupu rcligijskih voda sa tog prostora da bi po tigao ta] cilj. 00 je bio prvi vladar koji je prihvatio Hriscansrvo kao drfavnu rcligiju. Saber u Nikeji, iii ikejski abor, kicirao je buducno t te religije. Svrha sastanka bila je da se razrese teoloske prepirke. Onaj ko [e izgubio bio je aoatemisan i izgnan, naredeno je da se njegove knjige spa le, a posedovanje tih knjiga po talo je vrhovni prekrsaj, Licememo pristajanje na prvu veroispovest nove religije ucvrstilo je rad abora. Sve ovo de§ va e pod "dobrocudnom" upravom paganskog Cam, notomog ubice koji je velikodusno nagradio prisutne biskupe nakon sto je njihov rad bio zavrsen.

tandardizacija knjiga Biblije u ledila je nekoliko godina kasnije. Elementi misticizma koji su bili neu kJadivi sa • reformom" bili u pa~jivo uklonjcni iz Kanona. Podli progoni Gnostika, Pagana i Jevreja obezbedili su da DC bude filozofskog uparnistva rastucoj hriSeanskoj, ideolosko] kon olidaciji. Godme 391. e.v. razjarena rulja Hriscana unistila je Aleksandrijsku Biblioteku i Hram (veliku riznicu paganskog uccnja). To je z.adalo gJavni udarac duhu intelektualnog istrazivanja i spreCilo mogucno t otkrivanja obmane azdane na prefivclim ostacima ranijih kultova. Jeres postaje opste prihvacena traza z religij ke . pekulacije. Filozofija, tako visoko uzdignuta u pagan kom drustvu, bila je obuzdana. a taj naein, rrebalo bi da protekne nekoliko vekova dok bi se tekla moe da e takva politika pretvori u masovno ubistvo ali su inkvizicijska saslusavanja ubrzala taj proces. Jedan primer toga je bilo ubi rvo Hypatije 415. c.v. DDa je bila slavni veda

eoplatonisticke §kole; gomila razjarenib hriscan kih monaha ju je rastrgla, ud po ud. Veliki Pan igurno oije bio mrtav, ali mof se zamisliti jcgov plac nad peed tojecim ljudskim patnjama.

KRSTASKI RATOVI

Pre pocetka krst kih ratova 1095. god., Evropa je iskusila period kulturne stagnacije kojeg su zajednick! uzrokovali kolaps Svctog Rimskog Carstva i pokusaji Crkve da preuzme svetovnu vlast nad njegovim o tacima. Rezulurajuca konIuzija dovela je do toga da brojni, ranije vazalski, princevi uzurpiraju upravnu vlast, prouzrokujuci tako tvaranje feudalnog sistema. Haos log perioda najbolje ilustruje pohlcpa sa kojom je ogroman broj Evropljana stupao u krstaske ratove

Sveta Zemlja jc nosila u ebi klice kasnije Renesanse, Arapska kultura se nalazila u periodu svog vrhunca l krnJnje rafiniranosti. Ta obla t Je ad bila pridod ta religioznom potpuriju evropskog Hriscan tva. Mi lici, Fakiri, Zoroastrijanci, Gnostici, ufiji i Budi ti tog regiona predstavljah su kaleidoskopsku panoramu novcpridoslim Krstasima.

Praznoverja i dogme Katolicanstva ru morale izgledati a vim blcdo u poredcnju sa bogat tvom i ofisticiranoscu orijcntalnih reologija sa kojima su sada bile suoeene. j ara tajuca sumnja u to da hriS~nstvo

14

Izvode e i razni drugi grupni rituali koji su dragoceni za svakog clana Reda i uop reno pokazu]u glavne interes ~l nova odredene grupe, Ovd]e mozcmo ukljutiti Crowleyeve grupne radove kao ~10 u njegovi Eleuzij ki Rituali, originalne adaptacije raznih mitskih ciklusa. revizije pojedinaenih rituala z.a grupno ucestvovanje iIi drugi stvaralaeki pokufaj],

EleuzlJskt ritual Marsa, Ivante Grad, Hrvatska, Capricorn razbuktava Vatru.

UVOD U TAJNA DRUSTVA

Mi tvrdimo da je znanje, iii Gnoza, dostupno svakom ijud kom bieu - jer, " vaki mu!karac i vaka rena je zvezda, Nadalje, mi tvrdimo da jc Bozanska svest iskustveua i cia u izvesne tehnike u stanju da izazovu to iskustvo. Religiozni instinkt je jedan integralni aspekt ~ovcamstva. Od neuparncenih vremena ljudi u

e okupljali jedni drugim da lr~e Istinu i u lome leze

koreni Reda. Tajna drusrva posvecena traienju mudrosti po tojala u u svim dobima i kulturama od pubertet kog riruala primitivnog plemenskog eoveka, do ekstaticne vrtnje Dervisa i razradenih ceremonija Masona, cilj je isti - programirana promena svesti u olcviru grupe. Mitovi koji nastoje da objasnc pojavu svesti unutar ljudske rase bili su kontinuirane kulturne pojave. Egipatska, sumerska, indijska, kineska, greta, bliskoistoena, kettska i druge civiliz.acije imale u Misterijske Tradicije od centralnog drusrvenog znacaj .

vaka je imala voje pouene leg nde 0 likovima koji su se misteriozno pojavili da donesu darove civilizaci]e i piritualnu mudrost.

Ove po redujuee iline su ile razlieito hvatane, kao bogovi, an(!eli, dubovi i pod ron rvom drugih anena. Tim i tim bicima (kakav god de je e ter ki pokusa] da c Ona opisu) mi pripisujemo religioznu svesnost koja se danas posreduje preko O.T.O.

"ERA VULGARIS"

Medireranske zemlje u e i ticale kao me 10 rodenja religija i religijskih pokreta. Tn najvece vet Ice religije, Hriscanstvo, Judaizam i I lam, zalete u na tom podruCju. A pre ojihovog Z8eetka, koji datira jos u praisloriji,

iskljuCivo po eduje bozansku blagonaklooost postepeno je podrivala pravoverje.

VITEZOVI TEMPLARI

U kladu a prirodom evropskog prisustva Vojnidki Redovi su prcdstavljali najstabilnije in titucije tokom 200 godina zapadne okupaeiie. Vojnici su bili

vakodnevno okrufcni egzotidnom kulturom njihove nove domovioe. Medu Vojniekim Redovima naj~e use isticali Vitezovi Templari, Osnovan 1118. od strane Hughes de Payeo a, Red s prvobitno sastojao od devet Vltezova koji su titili bodoea nike na njihovom putu kroz Svctu Zcmlju, Kralj Baldwin n, drugi evropski Kralj Jerusalema, dodelio im je mestaj u blizini Solomonovog Hrama, odakle i potlde njihovo ime. Vojni~ki Redovi u, ocigledno, predstavljali jednu ideju tije je vreme azrelo. Koncepcija 0 religioznom telu ratuika bila je nova 1.3 hri$canstvo .

Obecanje slave, opa 00 ri, putovaoja, religioznih . kUSenja, kao i prilika 28 borbu radi uspostavljanja Bofijeg Kraljevstva na zemlji, naiJlo je na spreman odaziv. Godine 1126. Templari dolaze pod patronat v. Bernarda od Klervoa, n juticajnijeg i politifki nejmocnijeg katoli~kog teologa tog doba. On je ncizmemo pomagao njihov rad. a Koncilu u Troye u 1128. god. Sv. Bernard je preds davao sastavIjanju njihovog Pravilnika koji je odredivao ponasanje llanova Reda. Istovremeno, odobreni u i od strane Pape Honoriusa. Za kratko VTijeme oni u sakupili ogromno bogatstvo i zemljiJte koje u im darivali pl milS ushiceni njihovom harizmom. . . .

Pravilnik Templara po tep no se prosirivao radi ukljuCivanja tajnih inicij cijskih riruala i privatnih ispovednika. Oni su bili pod direktnom kontrolom Pape, ~ nisu bili odgovomi niti jednorn Kralju ni narodu, Buduci da je Evropa bila iscrpljena dvestogodisnjim ratovanjem, Templari su u vise navrata bili opruzeni za aradnju a neprijateljem. Zap de no je, na primer, da je boja njihovih odora (crveni krst na beloj pozadini, u vojen 1146. god.) bila ista kao ked Asasina ili Ha iSima.

Asa ini, koje je 1090. god, 0 novae Hasan-i-Sabah. razvili u se kao nezavisna siitsko-Ismailitska iJa unutar

preovledavajuceg Sunitskog Muslimanskog svcta, Isticali u sc Cuvanjem naroeito dobro branjenih planinskih urvrdenja, i sledenjem politike selektivnih ubi tava iz potajc.

jihova izolovanost i ustin ki Ianatizam ugerisu ukorenjenu doktrinu neortodoksne prirode. Dobro je poznato da je postojala veza izmedu Templara i Asasin~. Takode, hijerarhijska sLienost izmedu ova dva Reda Je vredna pazn]e. A a ine u uni tili Mongoli 1256. god. ali njihovi naslcdnici Eve danas u Indiji pod vodstvorn Aga Kana.

Evropljani u konaeno porazeni 1291. god. i Templari napustaju Svetu Zemlju. Na svom povratku u Evropu bili u oprezao doeekani. Njihovo nezavisno, oruzano prisustvo stvorilo je napetost jer me nije bilo naroCito racionalne potrebc za njihovim postojanjem.

Konaeno, zahvaljujuci zlobi i pohlepi francuskog Kralja Filipa Lepog, te nemoci Pape Klementa V, Templari u u Francuskoj pohapseni 1307. god. u toku jedne n06. Filip je vee bio priredio slicnu stvar haps njem svih francuskih Jevreja osarn godina .raniJe. Papa [e, po Filipovom naredenju, izdao evropski edikt pozivajuci sve narode da haps~ Tc~pl~re u?utar ~ojih granica, Nekoliko naroda je ta] edikt ignon alo, ili mu

e povrsno pokorilo, poimence Nc~ack~. .~kot ~a: panija i Portugal. U svakom slucaju, ttahJanskl. I engle ki Hramovi bili su razoreni, hiljade Vitezova JC tokom narednih sedam godina bilo ubijeno, a ogromno bogat tva Red zaplenile su civilnc i religijske vla ti.

Mnogi misle da je Filip, koji JC bio pred bankrotom, do ao na ideju da un~ti Red onda kada je pobegao u pariski Hram radi write od razbesnele rulje razjarene monetarnom politikom i trgovinskim manipulucijama. Za vreme njegovog trodnevnog utoo ta, hvatio Je koliko je veliko templ r ko bogat evo. Izmedu 0 talog, oni su uspo tavil; praksu medunarodnog bankarstva medu Hriscanima. Njihova brojna utvr<,enja. du~ trgovackih puteva koji u vodili na Istok, lu7ila u ~ao depozitoriji za kraljeve, plemice i trgovce, Tcmplari su

toga po tajali ve bogatiji. Jo~ jedan motiv za Filipovo neprijatel]: rvo prema Redu je bio taj to su ovi ponosni ratnici nekoliko godina ranije odbili njegovu molbu da se priklju i Hramu.

NAS EDE TEMPLARA

Prefiveli Templari u menjali ime Reda udruzivali

e u li~ne Redove kao to u Ho. pitalci, ili

su tiho prelazili u tajnost. Mi zastupamo idcju d u oni na tavili da poueav ju doktrine i tehnike koje u nautili i razvili na I toku - "tajno ucenje Reda. Takode,

matramo da je to dobro ~uvano ucenje podstaklo procvat okultnih veStina u EVTOpi.

Vekovi koji su u ledili nakon templar kog ra ul u XIV veku bili su pozornica na kojoj se odigravao ezoterij ki prcporod koji e nastavio ve do dana~njih dana

Prva pi ana Iirerarura 0 Tradiciji Grala pojavila e gotovo istovremeno sa osnivanjem Vitezova Templara. Fenomen Templara je asvim sigurno inspirisao kasnije autore poput Wolfram von Eschenbacha, Ciji PaTZ!vl1i. napisan krajem XII i pocetkom XIII veka, precizno izno I imbohzarn O.T.O. lamena. Prvo ~tampano izdanje Parzivala. iz 1477. god .. u ko je po~eza~~ a uvodenjem Tarota u Evropu. Tarot u bogatim .mtima svoje imbolicke rapiserije addi avrsenu slikovnu

pred ravu Oral kih imbola. Zanimljlvo, Pauline Matarasso u svojoj knjizi Potrsgs Z8 vetim Gra/om prizna]e da su v. Bernard i njegov cistercitski Red bili uzor monaskog vodstva kojc je bilo dodeljeno praliocima Grala. Bele odore monaha, njihova postojana pustinja~ka izolovanost, te vrline koje su posredovali Vltezovima, bile

u Osta cistercitska doktrina.

Alhemija je razvila zoa~ajan deo literature u XVI i xvn veku, sto svedoce dela Parazelsusa, Agrippe, Trithemiusa i Brunoa. Objavljivanje rozenkrojcerskih manifesta 1614. i 1615. god. uvelo je koncepciju 0 Tajnom Redu Adepata, tihih vodica ljudske sudbine. Ta ideja je fascinirala evropski urn i postala model Mozarto e carobDe Irulc i drugih cpskih poema i komada 0 tom periodu. Enohijanski radovi dr Jobna Deeja i Edv arda Kelleya bili su naroeita vczna tacka ovih Strujanja. Planovi za utopij ku Palatinu Fredericka V zaceu su u tom izuzetnom periodu, koji je takode doziveo uspon takvih okultnih pro vetitelja kao ~to u Robert Fludd, Michael Maier, Elias Ashmole i Johann De Bry.

Veliko interesovanje za Okultlzam nesmanjeno jc trajalo i u XVIII veku, Grof de Gebelin je uveo tcoriju da je Tarot na tao u Egiptu i da ima kabalisti&e korespondcncije sa hebrejskim alfabctom, lobodno Zidarstvo se §irilo ogromnom brzinom. jihove Loze su igrale centralnu uJogu tokom francuske revolucije. Za legend arne tajanstvene Iikovc grofa de t. Germaina i Caglio troa se smatralo da posvuda organizuju pobune. Iluminati, kojc je 1776. god, osnovao Adam Weishaupt, rapidno se ~ire, dajuci povoda beskrajnim spekulacijama 0 politickoj zaveri.

Jo§ i danas se ~ire glasine da je destrukcija francuske monarhije u toku revolucije bila izvedena s namerom da se osveti krv Templara prolivena oekih retiri totin godina ranije.

U XIX veku, Kenneth MacKenzie, Frederick Hockley, Elipha Levi, ser dward Bulwer Lytton, Papus, P .B. Randolph. W. Wynn Westcott, i drugi, pisali u praktikovali i poueavali tajne nauke. Madam Blavatsky jc osnov La Teozofsko Drustvo 1875. god., u godirn Crowleyevog rodenja. Zlatna Zora je osnovana 1888. god. i mcdu svojc clanove ukljuCivaJa jc neke od vodecih licno ti engleskih literarnih i umetnickih krugova Erudita okultnc nauke, . L. MacGregor Mathers, bio je njen najzapaUoiji urn. Pre ncgo ~lO jc moguce bilo kakvo razumevanje Crowleyevog rada, mora se uvaziti genijalnost Mathersovog doprinosa razvoju Zapadne Kabale. Crowley je rapidno napradovao kroz rangove Zlatne Zore, sto je posluzilo kao ternelj njegovog okultnog treninga.

MODERN! O.T.O.

Karl Kellner (18 0-1905), bogati au trij k.i industrijalac i Mason visokog tcpena osnovao je 1895. god. Ordo Templi Orientis. Kellner je putovao ~irom Istoka gde je sreo tri Adepta koji su ga obucili u pecificnim magickim praksam . Kellnerova nastojanja da prosiri Red su kasnije pomogli Franz Hartmann. Heinrich Klein i Theodor Reuss. koji su zajedno radili pre stupanja u O.T.O. Red je prvi put proklamo an 1902. god. u Reus ovoj masonskoj publikaciji Orilkunme: Posle Kellnerovc smrti Reuss ga je naslcdio kao Spolja nji Voda Reda .• Jubilarna" edicija Ori08I11IIJe.J. publikovana 1912. god., objaviJa je da Red poucava tajnu eksualne magike.

Karl Kellner

Tbcodor Reuss je bio zanimljiva licnost. Raden 28. juna 1 55. god. u Augsburgu, tupio je u Masone 1876. god. Bio je pevac, novinar, a mogucc i spijun pruske politidke policije. Reuss e kasnije povezao sa William Wynn Westcottom, vodom Zlathe Zore, koji ga je upoznao a John Yarkerom. Yarker je Reussu dao povelju za osnivanjc Obreda Memphisa i Mizraima u

emaeko] . Posle nekoliko pokusaja da poveze razlieite Masonske Rituale, Reuss je prionuo razvoju O.T.O.·a.

Red je iskusio prilicno stabilan rast pod Reussovim vodsrvorn. Na primer, on je angafovao Papu a u Francuskoj, Rudolpha Steinera u Berlinu i H. Spencer Lewisa u U .. A. Godine 1912. desio se isrorij ki usret Reus a i Crowleya. Crowley je pisao da je Reuss dosao k njcmu i optuzio ga za otkrivanje tajni Reda. Kad je Crowley odgovorio da On n ma pojma ~ta Reuss pod tim misli, Reuss je OLVOrtO jedno poglavlje Koige Lsdi. Kada je to Crowley ponovo pogledao, inicijacijska interpretacija seksualne magike mu se po prvi put sama razotkrila. Reuss je imenovao Crowleya za Vrhovnog j

vetog Kralja vcg engleskog govornog podruga i to je bilo ono ovlascenje na koje se on pozivao kada je objavljivao materijale u Bquiaoxu: Reuss se odrekao uloge Spoljasnjeg Vade Reda (O.H.O.) 1922. god., nakon pretrpljene nesrece, i unenovao Crowleya z vog naslednika. ve je hilo dobro do 1925. god. kada je Knjiga Zakona prevedena na ncmacki jezik. Tada je nastupio prelorn u kontinuitetu Reda. Mnogi ~Iaoovi su e razj~li ·n novim O.H.O. zbog knjige koju je Crov ley

aktivno sirio unutar Reda, On je ranije, na Reu ovu molbu, revidirao riruale Reda, duboko ih nadahnjujuci doktrinom razotkrivanja -ovog Eons.

16

Aleister Criowley kao Baphomet, XO O.T.O.

Crowley je mnoga od svojih najvamijih dela izdao pod imprimaturom O.T.O. On je preformulisao dugu formulaciju ciljeva i misije Reda i poceo da posmatra OT.O. kao "arku" za ~uvanje de tilata svetskih kulrur za buducnost. Ova stanovista najbolje je ixr87JO sam Crowley u svom kratkom prikazu O.T.O. sistema u svojim Ispovestims. Crowleya je u taresinstvu nasledilo nekoliko jakih voda u Severnoj Americi i tim dubokm korenirna O.T.O. duguje voj kontinuinirani op tanak. Kao lilO je pisao u Liber lefu "Ta Magika... uveliko poeiva na Umetnosti dovodenja viSe razliCitih Volja u simpateticno Kretanje; a najveCi Magus ne mora biti i najuspesnij] - u nitoj koncepciji ogranicenog vrcmcna,"

Charles Stansfield Jones (Frater Achad)

O.T.O. u evernoj Americi 0 novan je 1912. god. kada je Charles Stansfield Jones (dobro znan kao rater Achad) okupio dvanaest iskrenih i zainteresovanih ~lanova u Vancouveru, Britanska Columbia, od kojih u svi bili podesni da prime inicijaciju ill". Oni u u pravo vreme 0 novali Agape Lozu, a Crowley je vatreno govorio 0 njihovom radu u svojim Ispovestime gde je lzneo pril!u 0 vojoj inspekciji u Vancouveru,

Frater Achad je, kao Parzival X", nastavio da podslife aktivnost O.T.O.-a i u Canadi i u jedinjenim Drfavama joS mnogo godina. U vakom lucaju, 0 talc je na jednom flanu vancouverskc Loze, koji je imao povelju za iniciranje, Wilfcedu . mithu, da 0 nuje prvu Lozu u Sjedinjenim Drfavama 1930.-ih godina - Agape Low u Lo Angele u, California.

U Crowleyevim poznim godinama Agape Loza je bilo jcdino sasvim aktivno telo Reda u svetu. Pod taknuto naimenovanjem mitha kao Ramake X" od

trane Baphometa, mitb i claaovi njegove Loze su uveliko pomogli Crowleyevim izdavaekim nastojanjima i mnogo godina su sedmicno izvodili Gnosticku Misu. Supruga Brata mitha, oror G., nastavlja njegovo vazno delo nakon njegove mrti i 0 taje castan i aktivan aan Agape Lozc do danasnjeg dana. oror Meral, Voda Late 418. izdava~ revije in The Continuum i voda Koledl.a Thelcme u_Californiji, primila je svoju prvu inicijaciju u Agape LMi, kao i pokojni Kalil Hymenaeus Alpha XO. U BansIVO Agape Loze takodc se ukljueio i John W. Parsons, ruveni nauenik koji je pomogao o nivanje Laboratorije Raketnog Pogona u Cal Tech's Arroyo ecou. Jedan krater na Mesecu je nazvan po njemu, u ~ast njegovog rad na razvijaoju raketnog goriva koje je lansiralo Ameriku u svemir.

O.T.O. NAKO CROWLEYEVE SMRTI

rowley je umro 1947. god. Z fivota zavestao je. va autorska prava i knjiievnu zaostav tinu, ukoliko nijc drugaCije naznaceno, O.T Oi-u, a nasledstvo na polozaju Vrhovnog V<X1e Rcda - Karlu Germeru, Frateru Saturnusu X". Germer je dugo bio Veliki Sveop ti Rizaicar i Crowleyev iza lanik u [edinjenim Drl vama i Crowley je naredio da se navedena vojina posalje Germeru na novo ediste O.T.O.-a u ew Yorku.

Snaga njegovog polozaja u O.T.O.-u, po tovanje i, neki bi rekli, trahopostovanje koje je ulivao, dozvolili

u mu da bude opstepribvacen od trane aan tva kao Crowleyev prirodni naslednik. Germer je roden u Nem ckoj 18&5. god. Imao je jajnu vojnieku k rijeru u prvom vctskom ratu i bio je aktivan u uticajnom nemackom pansofij kom pokretu 1920.-tih godina. Godinama kasnije, kada su nacisti preuzcli upravu, bio je uhapsen zbog odrzavanja veze a slobodnim zidarima i Aleister Crowleyem. Dok je boravio u zloglasnom berlin kom Al xanderplatz zarvoru, a po le i u jednom belgij kom koacentracionom Iogoru, on je izdrzao ogromnu oskudicu recitujuci napamet vete Knjige, unatrag i unaprcd, svc dok nije postigao Znanje i Razgovor vog vetog Andela luvara. Istrajno je pomagao Crowleya narocito u poznijcm periodu njegovog zivota,

Karl i Sasha Genner

Germer je bio miran eovek, predan amoizol ciji. Red je pod njegovom upravom prekinuo iniciranje novih ~lanova. Njegova politika [e, ve6nom, bila skoncentrisana na izdavaCki program. Postignuti su neki lepi rezuhati uklju~uju6. Magi.ku Bcz SUZ8~ Jev8ntle/je po Sv. Bernerdu Dzou; prosirenu 777, VizJju j gias (sa komentarima) i Knjigu Lazi (sa komentarima). Germer je umro 1962. god. a da nije imenovao na lcdnika. jegov slufbeno nepotvrdeni testament odredio je jedino to da vla nisrvo Reda bude podeljeno medu "vodame" Reda, Godine koje

u u ledile nisu 0 kudevaJe u onima koji u polagali zahteve za vodstvom nad Redom. Publikovani izvesta] 0 tome stoji na raspolaganju. Sa izvesnom podrobnom istragom, zainteresovane trane mogu proueiti detalje sami za ebe.

Mi matramo (a odskora je i VJada jedinjenih Drfava legalizovala nase mi~ljenje) da je nasledstvo dodeljeoo Majoru Grady Louis McMurtryju, Kalifu Hyrnenaeus Alphi, jegovo vod rvo nad Ordo Templi Orieatisom zasniva se na nekolikc prilicao [asnih pisama koja je dobio od Crowleya. Oni u e reli dok je McMurtry bio mladi porucnik u drugom svetskom ratu, U O.T.O. je primJjen 1941. god. u Agape Lozu posred rvom Jacka Parson a. Deveti Stepen je primio direktno od Crowleya i poverena su mu na Cuvanje dokumenta 0 ovlascenju da preuzme brigu 0 celom radu Reda u Californiji (kako je navedeno ranije, jedinom funkcionalnom telu Reda u to vreme) u slucaju iznenadne potrebe. Crowley je uz to imenovao McMurtrya za svog li~og predstavnika u U.S.A .• cja ovlascenja treba po man-ali kao i Crowlcyeva, Ove dye povelje, darirane 22. marta 1946., odnosno 11. aprila 1946. god .• bile su podvrgnute jedino Germerovom

odobrenju, zabrani ill reviziji. Germer je bio dobro obavesten 0 ovim poveljama kada je prisustvovao

astancima Agape Loze kojima jc predsedavao McMurtry. a eva roveka u u skladu lim k nije razmenjivali prepisku u pogledu planova za legalno inkorporiranje Reda u Oiliforniji. U pismu McMurtryju dariranom 24. maja 1946. god., Germer navodi: "1elim da budes potpuno obavcsten, posto te 666 postavio da se staras 0 aktivnostima u Californiji da ima~ moje odobrenje za bilo koji korak kojeg odlucis preduzeti ."

Grady Louis McMurtryju (Kalif Hymenaeus Alpha)

kao svesteruk tokom Gnosttcke Mise

Koliko god se oni rszilazili. nigde n po toji ni najmanji nagovestaj da je ermer ikada nameravao da zabrani ili revidira McMurtryeve povclje. sest meseci pre smrti, Crowley je pisao McMurtryu, 17. juna 1947. god, On nevodi da, dok je Germer prirodni naslednik koji ga

ledi, on ima u vidu i Germerovog naslednika, koji bi, pise on, sasvim dobro mogao biti McMurtry. McMurtry

e nije slagao sa G rmcrovom politikom neiniciranja novih tlanova. Preselio e u u Washington DC, 1961. god., uglavnom da bi izbcgao direktan sukob s G rmerom oko ovog problema. Tamo je predavao politidke naukc na Univerzitetu George Washington dok je radio kao upravni analitiear za vladu. Takode je upravljao washingtonskirn Drustvom Pokloaiks ShakespeanJ. Godine 1969. [e saznao za kradu Biblioteke Reda iz kuce go pode Germer, koja c desila 1967. god. i tokom koje je ona brutalno prerucena. Momentalno je napu tio vladinu sluzbu i mesta e vratio u Californiju da . provede istragu, rcakuvirajuci

18

svoja ovl~~enja Vrhovnog Vclikog Svcopsteg Inspektora Reda koja je dobio od Crowleya. Rezultati njegovog sirokog istrazivanja prosledeni u vias lima. kao i gospodi Germer i cine sadrfa] poglavlja 0 olamo} Lozi u knjizi Parodies (the Family) Eda Sandersa.

O.T.O. POD KALIFATOM

Kad je McMurtry postao svestan kriticnog stanja u koje je Red zapao nakon Germerove smrti, bio je primoran da se pozove na svoje dokumente 0 ovlascenjima koja je dobio od Crowley a za lu~j hitne potrebe, Njegov prvi javni rad je bio da pripremi za izdavanje CrowleylHarri Tbott: Tarot Karle 1970. godine. Ovaj spil ima moe da pamogne Magiearu da prizove energije Novog Eona - vizuelno redsrvo za programiranje svesti. Godine 19 3. on pusta u javno t

vert: Knjige Tbclcme. Ova zbirka dokumenata u Klasi A obuhvata temeljne dokumente telemitske rcligije. Ta dva izdanja zajedno Cine u§linu Prorokove zao la~tine. reQ i slike ovog Eoua,

Tokom petnaest godina McMurtyevog vodsrva, Red je porastao viSe nego ikad. a Lozama, Oazama i Kampovima u jedinjenim Drzavama, Kanadi, Engleskoj, Juzao] Americi, Nemaekoj, Norveskoj, na Balkanu, Novom Zelandu i u Australiji, Red je pOpUI lotosa otvorcnog zracima Sunca ovog Eona.

Mi e dana uoeavamo a mnogim problemima, pa ipak, "postoji uspeh" i mi nepopustjjivo radimo. Red je prooasao kriteriiume za ~irenje O.T.O. Kon titucije u

jedinjenim Drfavama, Iako bi se neke ugestije iz "Orvorenog pi ma onima koji bi ~ lcli tupiti u Red" mogu Ciniti neobicnim u ovim danirna prekomernih regulativa (besplatan uleznlcki prevoz ... dn, kako da ne), mi predoeavamo ove pise U ovom vremenu ne bismo Ii reafirmi ali na u odano I prineipima koji su izneti u njima. Struktura izneta u ovim dokumentima je, prema tome, istovremeno i na~a realnost i naS cilj . Neka njihove reCi budu vodiei onima koji u take izabrani.

POST SCRIPTUM

Tokom pisanja ovog clanka 12. jula 1985. e.v. paS Voljeni Kalif Hymeuaeus Alpha pro lavio je svoju vecu svetkovinu. Na dan njegove smrti Red je zabelezio legalnu pobedu u Federalnom udu Sjedinjenib Drzava, koja je potvrdila nsSe iskljueivo vlasni tvo Dad svim imenima, obelezjima, oznakama i autorskim pr vima koja je Crowley zavcstao Ordo Templi Orientisu.

NaS novi Kalif proglasen je 21. eptembra, Njegovo posveCivanje principima opisanim na lcdeCim stranama uverava nas da ce oni biti ispunjeni brzo i potpuno. Njegov prvi akt saglasnosti sa na~elima Konstitucije bio je da prihvati odoru tajno ti propisanu XO i 0 H.O.-u u Knjizi 52. Postovanje prerna njegovom prethodniku i njegovoj lozi navelo ga je da izabere ime Hymenacus Beta. Ranije je bio ~lan Trijade eoveka Zemlje i ta linjenica njegovog uzdizanja do Frater uperiora svedoci o magitkoj pogodnosti sada njoj manifestaciji Reda, Kao sto je napisano u Knjizi 194'. "Na IcCli anje visoke luzbe O.H.O. rcsava se na nacin koji ovde nece biti objavljen; ali ovo mo~~ saznati, 0 Brate Magicaru, da on mofe biti izabran cak i iz stcpcna Minervala". r u tome lc2i najtajmja Misterija,

Ubrzo nakon izbora, novi Kalif je reaktivirao Agape

Lozu kao Medunarodnu VeJiku Lob Reda, mestenu u • ew Yorku, ova faza n "eg razvoja je poeela i mi radoznalo gledarno u buducnost.

Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.

FRATER AD VERITATEM rxo Vrhovni Sveop{ti Sekretar New York City Z1rnski Solst1ctj An TIl xv

BIBLIOGRAFIJA

Clymer, ROSICRUCIAN FRATERNITY I •

AMER1CA (Quakertown, PA Rosicrucian

Fraternity, 1935)

Crowley, CONFESSIONS OF ALEISTER CROWLEY (New York: Hill and Wang, 1969)

Crowley, MAGICK WITHOUT TEARS (St. Paul:

Llewellyn, 1973) Daraul, HISTORY OF SECRET SOCIETIES (New-York: Pocket Books, 1969)

Dudley, HISTORY OF THE FIRST COUNCIL OF NICE (MokelumneHill, CA: Health Research, 1966) ENCYCLOPEDIA AMERICAN, 1979 ed. Eschenbach, P RZIVAL (New York: Vintage, 1961) Franzius, HISTORY OF THE ORDER OF ASSASSINS ( ew York: Funk and Wagnall ,1969) Heckethorn, SECRET SOCIETIES (New Hyde Park, NY: Univer ity Books, 1965)

Howe, THEODOR REUSS (London: Transactions of Quatuor Coronati Lodge, 1978)

Howarth, KNIGHTS TEMPLAR (New York:

Atheneum Press, 1982)

King, RITUAL MAGIC IN ENGLAND (London:

Neville Spearma, 1970)

King, SEXUALITY, MAGIC AND PERVERSIO (Secaucus, NJ: Citadel Prcss,1974)

King, REBIRTH OF MAGIC (London: Corgi, 1982) Legman, THE GUILT OF THE TEMPLARS (New York: Basic Books, 1966)

Lewis, THE ASSASSINS (New York: Basic Books, 1968)

MacKensie, SECRET SOCIETIES (New York:

Crescent Books, 1967)

Matarasso (trans.), THE QUESl' OF THE HOLY GRAIL (Middlesex: Penguin, 1975)

Sanders, THE FAMILY (New York: E.P. Dutton, 1971)

Shah, THE SUFIS (Garden City: Doubleday, 1964) Simon, PIEBALD STANDARD (Bo ton: Little Brown, 1959)

Webster, SECRET SOCIETIES (n.p. Christian Book Club, 1924)

Webston, FROM RITUAL TO ROMANCE (Garden City, Doubleday, 1957)

'l;Vingus, ILL~OIDS (New York: Pocket Books, 1979)

Yates, THE RO ICRUClAN tTLIGHTENME IT (London: Routledge and Kegan Paul,1974)

19

a raskrsc

uteva

Aleister Crowley

(Eqionox Vol I No I)

ypatia Gay je bojatljivo pokucala na vrata

obe grofa wanoffa. Misija joj bese eudnovara, da hili zavisti vi okog i mrsavog pesnika koji se nije prao i kojeg je volela. Will Bute nije bio samo stiboklepac, nego je eprtljavio i po magiji, a mracna Ijubomora prema mladem coveku i daleko boljem pesniku nagrizala je njegovo sitno srce. On bese razvio

uptilan blpnotieki uticaj na Hypatiju koja mu je pomagala u ojegovim ceremonijama, a sada joj je naredio da potrazi njegovog rivala i pribavi neku stvar kao magidku vezu pomocu koje bi se on mogao unisuti,

Vrata su e otvorila i devojka je iz polutame hladnog tepenista prcllla u ruiic lU i zlatnu palatu, Pesnikove obe bile u stroge u svojoj eleganciji. Jednostavni zlatno-crni japaoski papir prekrivao je zidove; na sredini [e visila starinska srcbrna lampa u kojoj je svetleo tamni rubin elektriene svetiljke. Pod je prekrivalo emilo i zlato leopardovih koza; na zidovima je visio veliki krst od ebanovine i slonovace. Pored plamtece vatre je Iezao pesnile (koji je prikrio voje kraljev ko kelt ko poreklo pseudonimom wanoff) I cit30 veliku knjigu povezanu pergam ntom. 00 usta da je pozdravi,

"Mooge sam te dan iScckivao". 00 uskliknu, "tokom mnogih dana am te oplakivao. Vidim tvoju udbinukako [e tanka nil koja te veze uz one rnocno Bratsrvo

rebme Zvezde Qji sam ja u treptali eofit - kako su isprepletani i debeli pipci Crnog Oktopoda kome ada slum. Ah! Otrgni se dok si joS povezana sa nama: ne bib hteo da potones u taj Neizrecivi Glib. lepi u i okrutni crvi U tom Glibu: dodi k meni I pomocu Poverenja Zvezde , ja cu te spasti", Devojka ustuknu lagano se osmehnuvsi.

"Dosla sam". re~, " amo da cavrljnmo 0 vidovito tiza to mi pretiS tim cudnim i Ira nim reeima?"

"Zato §to vidim da se za tcbe danas sve moze resiti, Hodes li da polle§ sa mnom u Bell Hram, dok dam Zavete? Hi c~ stupiti u Crni Hram I odreci e ivoje duse?"

"Oh, zai. ta , rece ona, ·previSe i lucks t - ali uQnj~u sve §to ~eliS kada iduci put dodem ova mo. tt

"Danas - tvoj izbor, utra - tvoj usud", odgovori mladi pe nile. I razgovor skrcnu ka laksim temama. Ali kada je odlazila udesila jc da ga ogrebe svojim brosem po ruci i ona je tu sicusnu mrlju krvi na igli trijumfalno prcdala svomc gospodaru; on ~e pomocu toga izvesti neobicne

tvaril

Swanoff sklopi svoje kojige i pede u krevet. a ulicama je vladala mrrva ti§ina; on se u rnislima uputi ka Bcskrajnoj Tlsini Bozanskog Pri ustva i poroou u rniran an. Nikakvi snovi ga nisu uznemiravali; probudio se kasnije nego obicno.

Kako neobieuol Zdravo rumenilo njegovih obraza izbledelo je; ruke u bile bele, Jabe i smezurane: bio je tako nemocan da e jedva oteturao do kupatila. Dorueak g je malo osvezio; ali jo viSe - i l!ekivanje po ere svog ueitelja.

Ueitel] dode. "Mali bratel " on gla no uzviknu kada ude • "nisi me poslusao.; ponovo .j petljao sa Goecijorn! •

"Kuncm ti set ueirclju." On je duboko p stovao adepta. Nova pridoslica bio je tamnoput covek mocnog, glatko izbrijanog lica, gotovo ma kiranog bujnom, kao ugalj crnom kosom.

"Mali brace" • rece on. "ako je to take, onda je Goecija petljala a tobom." On podiZe glavu i omirisa oko ebe.

"0 edam miris zla , reee, "osecam rniri erne brace zla. Jesi li ispravno izvodio Ritual Plamene Zvezde?"

"Tri puta dnevno, kako si rckao. "

"Tada je zlo doslo U telu od krvi i mesa. Ko je bio ovde? Mladi pesnik mu rece. Njegove oei zasijase.

2111

"Ahal, rece, "pri tupimo delu!"

Neofit doncse svom uatelju pribor za pisanje: pero mlade guske, belo poput nega; devicanski pergament od mladog muskeg jagnjeta; mastilo od rulS jedne retke ribe; i tajansrvenu Knjigu. Uatelj ucrta mnogc nerazumljive make i slova na pergament.

Spavaj sa ovim ispod jastuka", rcce, "i ako budes napadnut, probudiccs se; i rna 13 bilo to ~to te napada, ubij gal Ubij gal Ubij gal Odmah zatim idi u svoj hram i preuzmi obJik i uzviscnost boga Horusa; vrati Stvar posiljaocu pomocu modi Boga koji je u tebi! Dodil Otkricu ti reei i make i basme za ovo dele rnagickog umcca." Oni nestadose u malo] beloj obi ispunjenoj ogledalima koju je Swanoff koristio kao hram ..

Hypatia Gay je tog istog poslepodneva odnela neke crtefe izdavacu u ulici Bond. Taj Covek bese podbuo od bol~ti i ~ica;. njegove mlitave usne bile su obesene pri veeito zaljubljenom pogi du; ojegove ru te oa sipale su otrov; obrazi su mu uvek izgledali kao da su na rubu pucanja nepojamnih rana i rueva. Kupio je erteze mlade devojke,

" e toliko zbog njihove vrednosti", obja nio je, "koliko da pomognem mladim umetnicima koji obecavaju - poput tebe, draga!'

jeoe ~eli01e devieanske 00. susretose njegove, hrabro i bcz pcdozrenja. Zver e zgrti i prekri svoju prljavstinu gnusnim meskom srama.

Stile noc i mladi wanofI pode na pocinak bez straha.

Mada, ipak sa onim neobicnim iSeeleivanjem koje obelezava one koji ocekuju nepoznato i trasno ali iroaju veru u potpunu pobedu. Ove n06 je sanjao - slatko, HilJad:una go~na je lutao po vrtovima zaeina, pored voljenih reka, ispod zano nog drvcca, u pIavom ushitu prekrasnog vremcna. a kraju dugog proplanka sa zimzelenim hra tovima koji su dosezali mramornu palatu stajase zena, lepsa od vih zemaljskih ;lena. Neosetno, oni sc spojise - ona se nade u njegovom narucju, Probudio e trga~i e. zena je zaista Iwla u njcgovom naruqu i posipala kiSu vrelih poljubaea po njegovom lieu. Obuhvatila ga je u ckstazi; njen dodir je probudio zmiju stvarnog ludila u njemu.

A tada, poput bljeska munje, reCi njegovog ucitclja dosegnuse do njegovog secanja - "Ubi] to!" U nejasnoj polutami video je Ijupko lice koje ga je ljubilo usnama beskrajne divote, slu ao umilne reci Ijubavi.

"Ubij to! Moj Boze: Adonai! Adonai!" On glasno povika i s~ep!l je za vrat, Ah, Bote! Njeno telo nije bilo tela zene. Bilo je tvrdo poput indijskog kaucuka i njegovi mladi sn~ni prsti skliznuse. A on ju je voleo - voleo Ijubavlju za koju nije ni sanjao da mote postojati, Ali. on je ada znao, on je mao! I vclika sc odvratnost pomcsa sa njcgovom strascu. Dugo u se boriti; konacno ju je oborio i pritisnuvsi je svom lczinom zaronio jc prste u njen vrat.

Ona pu ti posljednji krik - krik mnogih davola u paklu i - izdahnu, Bio je sam. Ubio je sukubu a i ap orbovao gao Ah! Kakvom su silinorn i ognjern tutnjale njegove vene: Ah! Kako je skoeio 12 kreveta i obukao vetu odoru. Kako jc prizivao Boga Osvete, mocnog HorUS3, i po lao 0 vetnike na emu du u koja je trazile njegov ~vOl!

Na kraju je bio miran i sretan poput bebe; vratio se u krevet , lako za pao i probudio e ojacn. osecajuci e izvrsno.

21

De et noci, iz noci u noc, zbivala e i ponavljala ova scena: uvck identicno. Jedanestog dana je pruruo dopi nieu od Hypatijc Gay u kojoj je pi alo da ona dolazi da g poseti po le podne.

To znaci da je materijalna baza njihovog rada istrosena", objasnio je njegov ucitelj. "Ona uli novu kap krvi. Ali mi tome moramo uciniti kraj."

Izasli su u grad i kupili izvesnu drogu koju je ucitel] poznavao. U isto vreme dok je ana zvonila na vratirna njegovog Slana, oni su bili u pansionu u kojcm jc ona stanovala i potajno rasporedivali drogu oko kuce, Njena funkcija je bila neobiena: jedva da u napustili IU kucu a vee je iz hiljadu uglova banulo bucno drusrvo macaka i svojim kricima stvaralo jezivu gnu nost,

0'10 cc", nasmeja se ucilelj, "njenom umu pruziti nesto cime ce biti okupirana. Ona vi e nece miti emu magiju za nascg prijateljal"

I zbilja, veza jc bila prckinuta: Swanoff je stekao mir,

Ako e ona ponovo vrari naredio je ucitelj.

prepustam tebi da jc kaznis ."

Pro 10 je mesec dana; a tada, nenejavljena. Hypatia Gay jos jcdnom pokuca na njegova vrata. 'jene devicanske 00. su e jolt uvek mesile; njena namera je bila jos smrtonosnija nego ranije. wanoff se neko vreme drzao na distanci. Zatim ona poce da ga i kusava.

"Starn!" rcee on "prvo mora§ odrfati oje obecanje i stupiti u hraml"

Imaju6 Cvrsto pov renje u svog cmog gospodara, ona prihvati, Pesnik orvori mala vrata i brzo ih, okrenuvsi kJjuc, zatvori za sobom.Kada udc u potpunu tamu ona, iza zave e od ernog barsuna, opazi blesak boga koji je tamo sedeo.

Tamo je edeo skelet i sve u mu ko ti bile umrljane krvlju. I pod je bio oltar zla, okrugli sto kojeg je podrfavaJa figura od ebonovine, figura emca koji je tajao na rukama. Na oltaru se dimio odvratni mitis i mrad ubijenih zrtava tog boga krnavio je vazduh. oba bese mala te devojka posrcuei dospc pred skelct. Kosti

su bile prljave; bile u krivene ispod masne sluzi pomesane krvlju i izgledalo je k 0 da im odvratuo obofavanje daruje novo telo od mesa. Dna uzmaknu s gadeojem. A tada iznenada 0 eli da je to iivo! To joj se primica.lo! Ona vrisnu bogohuljenje oje je njen zli gospodar izabrao za svoje rnistidno ime; odjeknu amo

uplji meh.

Tada je poznala sve. Spoznala je da slediti put Ieve ruke moze dovesti Coveka do rnoci slepih crva Gliba - i ona e odupre tome. Jo i tada mogla je pozvati Belu Bracu; ali nije. Odvratna Carolija ju je zgrabila.

A tada oseti strah. Nesto - nesto od ~ega ni krivanje ni borba nisu pruZali zaStitu - opscdalo ju je i probijalo put do oje ...

A zagrlja] toga bese leden poput smrti. .. Pa ipak jc paklcna kandfa u srcu ispuni u!itkom traha. Ona potrea napred; sklopi ruke oko keleta; pu ti voje mlade usne na njegove ogoljenc zube i poljubi ih. Istog trena, kao na znak, potop voda smrti ispr av Ijudski fiVOl njenog bica, a leli~ni slap je udari od osnove kieme do mozga, Ona pr (I~ kapije ambisa. Vrisak za vriskorn neizrecive agonije se proJamao iz njenih izmucenih usta; previjala se i urlala u tom ablasnom slavlju veacevanje Ponora.

Obuze je iscrpljenost; pade silno jecajuci.

o Arhandje ima u anjem Ritualu Pentagrama

Prtredio Fra er HPK uz asistenctju Soror M.

Materijal koji ce ovde biti biti dat sazeti je dec onega ~lO je 0 Arhandelima prezentovano elanovima anctum anctorum Kampa na ritualno-edukativnim radionicama koje u za iemu imale produbljivanje imbolizma Manjeg rituala pentagrama.

Odakle Arhandjeli u Ritualu Pentagrama?

Osnovi Rituala Pentagrams mogu se naci u jednoj jevrej koj deQjoj molitvi za miran an koja je ukljucvala Ralacla Gabriela, Mihaela i Uriela na letui tr De sveta i • ekinu/lzrael iznad, Zhog toga Dam je bilo interesantno da razmouimo na nasim radionicama tradicionalnu

imboliku Arhandela u jevrej kOJ tradicui. Budu 1 da celiri Arhandela okruzuju presto Tvorca" kazacemo n to 0 svakome od njih pojedinaeno.

Arhandjeo Rafael

Po jevrejskoj tradiciji Arhandeo Rafael je jedan od sedam Arhandela koji Bogu prenose Ijudske molitve. Po jednom spisu on je medu tih sedam Arhandcla po rangu odmah iza Mihaila po drugim izvorima je treei, a ispred njega je i Gabriel. U listi planetarnih ndela jevrejskog kalendara Rafael odgovara uneu i ned Iji. Po jevrej kom misticizmu Rafael zajedno a Mihailom, Gabrielom i Urielom vodi Ijud ke duSe iz tame ka Bogu.

Rafael na grudima ima tablu na kojoj je ispisano Bo~je ime. Samo ime Rafael maC( "Bog lea" i shod no tome Rafael je Arhandeo povezan a isceljivanjem r na i bolcsti. Lccio je ~k i slepilo i zbog svojih iscelitelj kih moci predstavljan jc cak i k 0 zmija (po Origcnu), Nadvladao je Asmodeja, kao i samog Azazela kojeg je b cio u jamu. Zaj dno sa Rafaelom i Gabrielom le~io je Abrahama. a usponom Hriscanstva Rafael je zadrfao svoju "populamo t" i bio je c t na raznim amuletima.

umcriCka vrednost Rafaelovog irnena napisanog ne hebrej kom Vl) je 311. To je brojl no idenrieno grtkoj reO. Helios (Sunce, ali ima i znacenje istok") sto je jO'" jcdna solama asocijacija vezana za RaIaela i njegov poloza] na Istoku tokom Manjeg Rituala Pentagrama.

Arhandjeo Mlhael

matran za princa/staratelja Izracla. Ime mu 70aa "ona] koji je slican El-u". matran je Andclom trpeljivosti i milosrda t on je Enoba naueio popustljivo n i pravdi. Mada, istini za volju, u orbi a neprijatcljima

21

Kada je d Yla k scbi, bila je kod kuee. Jos uvek je ona buena gomila macaka mijaukala oko zgrade.

Probudila e i drhtala. tolu u bile dye peruke.

Prva: "BudaJo! Oni me slede; moj Livot nije siguran.

Unistila i me - prokleta bila!"

Bila je od voljenog gospodara kome je UtvovaJa svoju dusu. Druga je bila uctiva poruka od izdavaea, koji je trafio jo crteza, Zgranuta i ocajna, ona uze svoju mapu a crtezima i krenu u njcgov ured u ulici Bond.

On ugleda kumi sjaj krajnje degradacije u njenirn oeima; tupo telo se primaknu njegovom lieu; 00 obliza u ne.

POVllte vojim p dom ali je Ve~ni spasao Mihaela."

Mihael je vodio Jevreje rokom ojihovog

eelrdesc(ogodiSnjcg lutanja po divljini i, po legendi, bio je Mojsijev ucirel] od kojeg je ovaj i dobio dye (able to bi znaCilo da je on bio ooaj Andeo a Planine ina]. Mihael se takoee rvao sa lakovom.

Judaizam je podrazumevao dam cbesa, Cetvrto N bo bilo je Zebul i 000 je sadrfavalo ebeski Jerusalim, Hram i u ojemu oltar na kojem je Mibael prino io b"tvu. Kabalisti su razvili ovu ideju i poistovctili Mihaela sa Melkizedekom. Verovalo . e dll Mihael na oltaru De b"tvuJC ovce nego prinosi duse pravednih. Tako, verovato e da je Bog zapovedio Mihaelu da mu don e Abrahamovu dusu, Takode, Mihael toji na kapijama ebes og 1 ru alima i pusta same duse pravednih i poboZnih. U odno u na Botiji presto Mih el se nalazi sa desne strane dole je Gabriel sa leve. Mihael odgovara srcdi i Merkuru ( braham Avenar, "Calendar Hebr'orum," Ba el, 1527.). ali ga 'epher Rari'e! povezu]e sa arurnom i tretitra kao Andela subote.

• umcricki preracunata vredno t Mihaelovog imen <':~) je 101.

Arhandjeo Gabrtel

Gabriel je Bofiji iza tanik koji izvrl va Botiju Volju na ZemJji i njegovo ime lOao "Onaj koji je snaian od Boga ". Jedan gnosticki zapi na grekom glasio je "Mihael najveei, Gabriel najmocniji", 'a Nebu mu je dato da bude n d zmijama, rajem i kerubinima, :-.lauCio je Mojsija kako e pravi svecnjak. Zajedno a Mihaelom branio je Izrael i Semjazu je bacio u vatru, On je bio jedan od tri Andela koji u po etili Abrahama. Mihael

kao najmocniji bio je u sredini, Gabriel a dcsne strane, a Rafael sa leve.

Gabrijel obel~iava ¢ela onib kojj De valjaju krvavim znakom. a eela pobojnih i (?ravednih mastiljavim. da hi ih in titio cd Andcla Unistenja."

U Hriscan tvu je Gabriel ooaj Andeo koji je Mariji rekao da ecka dete. Gabriel je iSIO tako znaeajan i u lslamu po to je ba~ on bio raj koji je Muhamedu objavio Kuran,

Numericka vrcdnost njegovog imena (iloM.:l~) je 246.

Arhandjeo Urtel

Po Enohu, riel je Aneeo gromova i zemljotre a.

On jc Andeo koji po tavlja tri teska problema Em i smatrano je da je blisko povezan sa Gehennom. Po legendi, on je bio Andeo koji je po lat da Noa upozori na poplavu. Verovalo e da ilazi a eba u koeijama kojc vuku beli konji. srednjcm veku se misliJo da je on izvor toplote tokom zimskih dana. Medu Irancu kih Jevrejima XIII veka verovalo se da ponoviti ujutru deset puta Urielovo ime u jednom udahu, dono i srecu tokom log dana. 819 je Enoh9v V9dic krm podzemUe i ispriCfJQ je praocu patnie prokletih.

lme N"'"r.) mu, doslovno prevedcno, znael "Bofija vetJo t' i njegova numericka vredno t je 248.

Ina kraju

000 ~to je z nimljivo u vezi sa molitvom, koja je pomenuta na pocetku ovog tek ta, je to da u po czotericnom judai2mu cctiri {ran 'veta bile kor pondenrne odredenim zvezdanim sazvezdima, to otvara dodatne mogucnosti interpretacije moguceg znacenja I primcne ovog rituala. Nas bi interesovalo da cujemo v e ideje po tom pitanju pa, ako te za disku iju ovakve vrste a mi ohrabrujemo takvc diskusije unutar

ancturn anctorum Kampa, javite nam se sa svojim razmiSljanjima na ru remu,

o pozdravljanju prilikom pisanja

Jed n od thelcmil kih obicajB je de se na poeetku pi rna nlpibe: eini 'to ti .... olj bi~ v Zakon", no. kraju "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom". Veoma I!e to se to. naroC!ito prilikom alanj SM • no. Internet chc til i I..

kra~uje i unum rickom obliku pred tavl] 93. Ono §10

rno primetili, vedinom medu neiniciranim hclernitima,

dakle onim koji u uglavnom uskraceni za razlicite v idove fratcmalne poduke, jeste cia oni prilieno I!e,;to upotrebljavaju nepravilan oblik ovako skraeenog pisanj t.\\,n!.avajuti 1'Ceenice samo sa 93/93. Ispravan oblik pisanj<l je jedno 93 DB pocetku i tri 93 nB krnju (u ovom obliku: 93. 93/93). Prvo 93 je U1tO l!to u "Cini to Ii \'olja bj~e v Z kon" rma llama jedno 93 poito Sf! volja/Thelema umo jedanput pejavljuje II do.ltoj tel!enici. Tri 93 na kraju ill zate ;)10 u Ljubav je zakon. ljuhav pod voljom" imamo dva pula reI!

ljubav i jed nput reI' volja. 0 kle imamo ljubav, ljub ~-/Volja :jto skraeeno II numenekr eblik I!ini tn numeril!ke vredno ti od 93 r ;e sto o\'ai vid ri anja

ispravan. B ne amo 93;93.

21

KNJ GA BABALO

Jack

arsons

(nastavak iz proslog broja)

27. februara moj magi~ki partner otisao je na I rok u posetu, a 28. februara se vratio u Mohave, prizivajuCi BABALON. Tokom ovog prizi at pojavila 'C Boginja te mi je naredeno da zapisem ledecu komunikaciju.

Matjorie Cameron

LI(}JP/l{ 49

1. Da, to am ja, BAB LO .

2. Ovo je moja knjiga, koja je ~el:'.·no poglavlje Knjig Zakona, On upotpunjuje Ime, jer ja sam od NUrT preko HORU A, inccstuozna 5 tra RA-HOOR-KH IT

3. BABAWN jute. VRE~lE JESTE. Vi budale.

4. Zv 0 si rue. 0 proklet i oboz \'lInH budalo. 5-8. (Nedo taju~i i verovatno izgubljenl, ured.)

9. Sad ZDQ; do eu ja BABALO • odenuti meso i d~i medu ljude,

10. J ~II dol!i kno lelujavi (ie) plam, kao udaljena pe rna, truba u dvo . n mil uda, barjek pred armijam .

11. I okupi moju d ell oko m ne, jer VR ME mo "to

nije.

12. Ovo je nt1~in moje inkamacije. Obazri se!

13. Ponudic < ve to j i i ve 'to irnaii nil moj char, De zadr.l;avajuci ni;;ta. I biteS grubo udaren, nakon ~cga ce.S biti izop ten i proldet, usamljeni lutalica po odvrntnim mcstima.

14. i e Usudujcte. Nisam tralila ni od koga drugoga. niti u oni traziJi. Drugo je uzulud. Ali Li bi to ideo.

15. Znaj da 681Il dolaaila tebi rani]e - ti U%Vi~eni gespodar, a ja ushieena tSluikinj. II, tepa ludosti.

16. A n kon toga ludilo, ve uzalud. T ko je to bile,

vecblicno. Kako igor 0 povi~e.

17. la cu doei Opel, u ohliku koji poznujeli. cia ce biti

tvoja krv.

18. Oliar je spremuIl, k 0 i haljina.

19. P rfem j and loy, a tkanina zelena zJalna. Moj

pehar, n ~ knjlgs i Ivoj bodd 'U tu,

20. Plwnen postoji.

21. Znak vere. eka je posv cen. neka je i nnit, n ka JC vakodnevnc potvrden, a nisarn odbijena. Tvoja ljubav je upucena meni. Nabavi bakreni di k, prom era tri inca. zv zdu zlatnu oboji na polju plavom, od mene, BASALO r,

22. To ce biti moj talisman. Posveti g najvibitll litualiuw rcci i pehara,

23. Moji Zl1Zivi kakvim ih pozOtIj . ve It ljub vn pcsme moje. Takode me potr.ui u cdmom Etiru.

24. cek j odred ni trenutak. Ncmoj trdili kraj, uputieu te na RVOj put. Ali budi i tinit. Bi li bilo leSko da sam tvoja ljubav i cia m pred tobom? Ali ja jesam tvoja Ij u bay i j am tobom.

25. J CIl dati no ie karla iii otkuda, ne~1I feci.

crnoj je l1'atili, n moj J dozivari. Dopusti da s

predstavi. ! pitaj ni tao Cuti. Sice iskusenj .

26. Aloje tdo mora biti savrseno. Ovo je naC!in njenog vricnstv .

27. Dele je od devet meseci.

28. Delo Astarte, s muzlkom i g~cenjem. vinom

vim umetno tim ljubavi.

29. Nck.a ona bude p vecena, namenjena, krv mi. rce srcu, urn UIl1U, jedin tvenn u volji, nikad izvan krug», .ve meni,

30. T ona ee lutati ~arohnom ~umom Noci Puna, ~na6e misterije Jares i Zmij , te sakrivene dece.

31. Ja eu dati mesto i materijalnu OllIlOVU. li uze i krv.

32. Je li tciko iz.rnedu muterije i duha? 7..a men to je ek taza I agonija neizr civa, Ii ja m 6 tobom. Ja imam veliku snagu, imaj i ti takvu.

33. Ti ~, pripremiti moju knjigu za njenu poduku. takod cc Ii podul:a\'ati tako da moie imati kapetane i adepte u . vojoj , lu~bi. DB, ti I!eli poCi na erno hodoCdce ali ti neec biti onaj koji cc se vratiti.

24

34. j eka pripremi svoj rad prcma mom gl u U svom

reu, tvojom knjigem k 0 vodieem i ni kim drugim

ko bi je poduCavao.

35. • ek bude u svim stvarirna mudrn sigurna i

izvrsna.

36. Ali neka uvek nwniliIja 0 ovom: moj put nije medu dcstcjanstvenim putevima, nili medu razumnim putevima, vee u divljem lobodnom putu orla, u prepred nom putu zmije, neizravncm putu nepomatog i neiebrojiveg faktora. 37. Jer je m B B 0, ono mojo kc r, jedinsrvena i neee biti drugib ~en poput nje.

38. U 10je Ime ona ce iman vu mot, ljudima i irvrsnim stvurima, krulje ima

pol gnce vim i kapetanima i

t jnlma.

39. PI"YC slugc 5U izahrane tajno, mojom snagom u njoj - k petan, dvokat, gitater, pobunjenik - ju eu ih dati. 40. Pczovi me, mojo keen, d06 cu k tebi. BiceS puna moje n.agc i vatre, moja strast i moe ce te okrufiv ti i in pin ti; moj pas u tebi ce uditi nacijama.

41. Niko nece odoleti tebi, koju volim. lake te zovu bludnicom i kurvom, besramncm, lafnom, zlem, te re~i ce hili k.rv njihovih u~la i prah nakon loga.

42. Ali moja deca ee zn Ii tebe i voleti te be, 10 ee ih uciniti slobednem.

43. ve je u tvejim rukama, va moli, sv nada, v buducnObl.

44. eko dolazi k.ao muskarac, lab je i ne uspeva.

45. eko dolw k.ao !ena, naiven je i ne uspev .

46. Ali ti si iznad muAk.arc i !ene, moja zvezda je u tebi i ti e~ u peri.

7. Cak i sad tvoj t udara na tu mog OCA. Jer On

je pripremio lavlje i S adbem Krevet, In t>4Jl1 bila mlad , iubrana nB ~ tku, k 0 ·to je bilo zapisano Z.

. P, A.

48. Blizu je tn:nutak rodenj . Mo; adept ce bin pet u

domu Baz.ilitika.

49. Tvoje sU%.C, lvoj moj, tvoja krv, tvoje erne, tvoja ljuba , tvojn vera te ustra] ti. Ah, ja cu te iscediti kao pehar z' mene, BABALO .

SO. tej (!vrsto i prolii cu prvi yeo da rugovarnm tobom, kroz zvezd ni potres,

51. toj c~IO i p~i b kroz lrug: ve , It. dz. Co Bog i Isus biti poguhIjeni maC!em H R A,

52. toj C\'r&lo i proei cu kro~ treCi Yeo, oblici pakla

ce se opel pretvoriti u ljupkost,

53. Za tveje dobro CU pro'i kroz pI m nove pakla, makar mi jezik hio prognzen.

51. Dopu ti mi da te vidim golog i pohotnog, do toV' moje ime.

55. Daj d primim

klim wm

vikati budale, lailjivce. pijanice. klevetniee, izd jnice,

ije ti drugo to IIi 1Se petlj 0 magikom?

62. emu dnJgog nacins. draga budalo, jedanae ti je sat. 63. P~st mag brat JC na Zemljr. a njegov vatar je pred tobom. nto . e mlan I groUfe tlnei. 10 neee prestati

ve dok i tina ne bude znana I poslednjem coveku.

64. Ii ~-1 koji ne prihvatste, vi koji vidite dalje. i pru~ite ruke, deee rnoj \ i pof.eti t!ete . vet U 1111 vIse ietve.

65. Okupite u krugeve k 0 1I davno doba, ciji broj je jedanaesr, 'to je takode moj broj. Okupite . e pn:d

vima, u pesmi i plesu i festivalu. Okupite II tajno ti,

budire goli i be tidni, uzivaJte u moje im .

66. potrebljavajte svoje Carolije u skladu sa mojom

knjigom, radeei t Jno i uklJucuju61 vrhevnu ~roliju.

67. Radovi lika i napitka i , Ii mana, radovi pauka i zmije. malih koji ncstaju u mrak, 10 je tvoj rod.

68, Ko ne voli mrsi, ko mrzi boji, n k on i ku: i

wnh.

69, To je nBcin toga, avezd ,zv!:Zdo, ~ tli \'('110,

mete, ve tieji rnes ee.

10. Vi tajni, iz.op·leni. prokletniei I prczrcm, C!ak vi i koji ' potajne od 'tanh doba okupljate u mojim ritu lim pod mesecom.

71. Vi lobodni, divlji, neukroceni, koji ada hodate U' nljeni i napu teru,

72, Gled J, moj Brat lomi vet kao orah, nudeci vam da jedete.

73. Da, moj Ot c je n p vio kueu u v , a moja M jka je pnpremila vadbem Krevet, Mo) Brat je

ujetio v' neprijatelje.

7 . J am Izabt'llll3 eve ta, Dodite na v dbcno slavlje - dodite d!

75. Moj ulitak je uIitak veeno ti, a moj smeh je pijani

meh bludnicc u kuei ek taze,

76. Svi koje volite 5U veti, obeCajte ih meni.

77. 51 vite moju zvezdu na va"e za lave, te kr nile napred u rsdesti i po di, iko v nece odbiti, niko net stari pred va ,zboS tab mog Brata, Pnzovue me. pczovite m , pozovite me u svojim pn:dvim i ritu lima. pczovite me u vojim Ijubavima i bitkama u moje ime B \BALO ., u kojem jc '0 IOvC data!

2S

u voj pehM.

56. Da, t.ajedno cemo pobediti

57. Zcmlj je moja.

58. Ti c~ (prolii?) Crno HodoCaSCe. 59. Da, to &am ja, BABALOJ

LOBO DNA, Ti budalo. budi

11\ c am takode 0 lohoden

bentimenla. JC$IlJll Ii Ivoja sco 'ka k.raljiea a Ii tudenriC. pH Ce mi zabiti no u Il".l!njieu?

60. To sam ja, BABALOl', ~'i budale, IOJE VRE.l je doslo. d ov knjiga koju priprcma moj po:iveceni je knjiga BABALO, .

61. DIl, moj adepte. Crno Hodoc ceo Ti ce~ bili prokll!l. a 0\'0 je priroda kJet~c:. Ti 6e. objQ\-111 tajna ucen)a adepata kojimu i llpoznat. ne zadrla\ajuCi nili jednu njibo,"u njel!. u dodatku o"e moje knjige. T11ko ce oni

VOD C ZA MAGIKU U TEORIn I PRAKSI

Bill Heidrick (Prevod Frater HPK)

Copyright 1977. O.T.O., prestarnpano iz Broj 2, vol.I, O.T.O. ew letter-a

(na tavak iz prethodnog broja)

Poglavljc XIV, deo 1: Poenta je da se ne prcuzme magij ki Zavet dok niste premni da po tavite okvir za svoj nvotni rad.

Poglavlje XV: Cilajle iznova i iznova ovaj materijal dok ne postanc sastavni deo vasih misli, Ovo je ap olutno osnovni materijal i orijentacija stava. e mozete ~k ni da se ne slofite sa tim, dok ga bar nc razumcte. Dok nemate radno razumevanje na ovim nivoima, vi ste amater.

PogJavlja XVI, deo 2 i XVlJ: Ovo nije od opste vaznosti osim ako ne zalazite u goecijski ili solomonski til rada, Ako gotivite Fausta, onda je ovo za vas!

Poglavtje XVIll: Veoma vazno. Proueiti pazljivo. Ovaj materijal je sustinski za uspesan r d i kontrolu, Bez znanja prezentovanog ovde, vase Svctlosno Telo bice odista slepo i trapavo,

PoglavJje XIX: pecijalizovan rad iznova. Proueite to ako vas intercsuje. Reference ovde e ugl vnom odnosc na Eleuzijske rituale i JDS uvek mozete da stigenete na neki ad njih U oblasti Zaliva an Franciska za vreme dok ( ... ovo Citate). Drarnski rituali koji ukljucuju znatan broj ljudi.

Poglavlje XX: Ovo ce se isprva Cinili nejasno. To je napredna teorija pravljenja rituala. Bez ovog materijala, ne mogu e razumeti neb od kracih rituala datih u o tatku knjige. Neke od ideja koje u ovde d te mogu e pogresno shvatiti ako se ne agJedaju dublje. Proucavanje ovog pog1avlj posebno odgovara irem radu odredene vrste sa Magijskim Dnevnikom, Stoga, vi bistc posvctili duze delove svog pisanja razvoju ideja koje U ovde predstavljene. Osmislite eksperimente da biste ih ostvanli (nije bas tako lako!) i ponovo izlotlte te ideje, ali mnogo dutim tekstom, vojim vi tilim recima,

Poglavlje XXI: Materijal ovde je uglavnom napredna filosofija ili Magika. Neki delovi 6e se Ciniti jasnlm pri prvom Citanju. Ovo poglavlje se moze Citati prvcnstveno za zabavu dok se ne proeita Knjiga Zakona. Do e proueavaju teorij ka pogl vlj Magil<e u tcoriji i praksi potreboo je izvoditi nekoliko ritu lao Prepo-rucljivoje je proucavanjc Dodatka m. str. 245 i 2A6 skraeenog izdanja knjige. Rituali na koje treba po cbno obratiti painju su Liber E (opste vezbe), Liber 0 (posebno Manji Terajuci Penta-gram), i Liber Rcsb (svakodnevno). lcnilcu sc ne savctuje da radi Liber III u UpUI tvu #2; 0 novni metod je odlican ali ova poscbna tehnika nije za vecinu ljudi, ukljueujuCi i ucenike koji najvis obecavaju,

(5) vo kratke bele ke 0 nekim od rituala u

"prakticnom" dela teksta,

iber amek: Odlican za kupljanje magijske ile. Treba ga izvodiLi sarno skupa sa terajueim ritualima iii na posvecenom m ru. pULStvO da e imena ne koriste ukoliko ni u savr eno hvacena moze se smatrati tropom". Ovo je prepisano iz grCko-egipatskog rituala egzoreizma, iz VI veka, a avremeni materijal nalazi e u Lejdenskom Pspi-rusu (prodajc ga Dover Books. kao i jeftino izda-nje Ml1gikc u teoriji i pmk. J). O.T.O. je u O.To. 'ewsletter #6, 1978. e.v. (rasprodato) publikovao Regardijeovu tudiju ovog riruala i njegovih preieca. Liber 'smek je naroeito korisno prou-cavati sa poglavljima formula, kao vr tu udzbenika metoda.

Dodatak VI: "Grimorium aucri imum", Ovaj odeljak pocinje Iatinskim delom. Ovaj matcnjal se moze tumaciu kao metod Z8 obezbcdivanje sek-sualnih fluids U ilju magijske primene. Nije mudro pokusau ovaj rad bez upu tava, delorvornog Svet-losnog Tela i nckoga koga dobro znate odno no nekog a 6 tim H ... 3 testom,

26

Liber XXV: Teske. pesno izvodenje ovog ritu-ala mofe da bude cilj koji tete postaviti da biste testirali uspesno razumevanje ove knjige. Ovaj ritual jc najvainiji za one koji bi hteli da razurneju rnagijs u prirodu i nevidljive radove lnicijacija O.T.O. stepcnova. Poredenjem ovog riruala i nje-govih obj~njenja a ritualima inicijacija prim-ljcnim u O.T.O. inicijant ce moeS da sazna kako da izvede jedinstveni ritual i Magiku za svaki stepen O.T.O. Takva tudija je veoma pogodan prcdmet za K, E & W tezu.

Liber XV: Ovo je glavni grupni ritual O.T.O.·a i ceatralni &1 obozavanja TelemistiCke Gnosticke Katolieke rkve. To je takode kompletno, iako

imbolicno, predstavljanje tehnikc IXo koju je Krouli zastupao u licnim uputstvima,

Dodatak VII, iber mrn: Uglavnom na liniji Reda Zlatne Zore. Izmena i prilagodavanje oko-lno lima u razlozne ...

(6) Liber E: Veoma znacajano za zapoeinjanje kupa uz proueav nje teoretskih odeljaka.

Liber 0: Rituali Zlatne Zore za prakticau rad. Ovaj materijal bi trebalo da bude rei tivno Ink za razumevanje i on je 0 nova Kroulijevog vla titog obrazovanja u ritualnoj Magici, Ovo je pretpo- tavljeno znanje za lo~enije radove date pre ill kasnije u tekstu. Manji Ritual Pentagrama je najznacajniji ritual koji trcba nauCiti u celokupnom korpusu literature Zlatne Zore i Theleme. Verzija koja je ovde data ponekad

adm tamparsku gres-ku. adite ga l kode i u O.T.o.

Newsletter#4 (moze se dobiti u LEMA LODGE za 1 + postarina) , na traci M-6 (3.50 $ + po tarina, O.T.O. Clanovi), i u Magika i Kabala in (za clanove 50 centi, za 0 tale 1 , + postarina u oba slucaja).

Liber tarte: Veoma upotrebljivo. Moze se preduzeti bez Citanja ostatka knjige. Posto oni elementi u njemu koji praktieara mogu ubiti ill izludeti uglavnom nisu ef ktivni dok se ne postigne zn ~ j n napredak, bolje je proueiti ovaj materijal pre ncgo §to znate dovoljno da sc povredite.

Liber RU: putsivo za Jogu. Treba ih preduzeti kao nezavisnu praksu tokom necijeg rada i proucavanja. Unapreduje ve napore.

Liber YOD: Jos jedna tavka koja mMe sma-trati vrstom auto-testa p sobnosti, Veoma dobra mentalna joga kada se postigne. Unapreduje sve napore. Izvesne opasnosti za prcvisc odlucnc.

Liber Tisarb: arno za veoma napredne radove. Ne pokusavajte ovo dok niste ve§ti u svim 0 talim radovima i . kusni na 0 novu nekoliko godina magijske prakse. Moze biti proucavano, a.ko emote ovladati, na bilo kom nivou, i kuXenjem d e izvodi, Tradicionalni rizici od bolesti, ludila i ranc smrti su prisutni. Pa opet, ta je ~ivot bez ove ill one frke?

Liber B: Vrednost ovoga je n vidljiva za one koji nisu premni da ovo razumeju.

(7) Liber ReS: vakodnevna upotreba od strane svih.

Liber Ifl: Odlicna disciplina, ako se dec 0 brijaeu ne sbvati prenaglo, Krouli mora malo da e nasali.

ani koji u vi e zaintere ovani za A:A:. treba da procitaju Jedne zvezds nil vidiku i da sakupe biblioteku datu u sredini Msgik« u teoriji j praksi: Postoji i Liber 185 publikovan u Regardijeovim Biserima iz Bkviaok. 8. Originalni A..A. •. jo uvek po toji j mWe se kontaktirati na 418 LODGE, P,O.Box 415, Orovill • CA.95965 U A. Soror M., koja tu r di i bvi primil je A:A:. clanslVo direktno od Jayne Wolfe, koja ga je dobila direktno od Kroulija. Soror M. e za par godina bliti zlatnoj godisnjic! - 50 godina kao O.T.O. clan. amo jO§ [edna fiv 0 oba moze da na to pretenduiel=

Mudar saver: Ako ne podno ite odlaz k u upermarket, iii meditirale ill se lethe previse. Agorafobija (sir h od otvorenog prostora) je aacin na koji v priroda opominje da je vasem radu u Magici potreban prckid.

o ne treb mesati a averzijom prema

upermarkelima ili vladi. Oni mogu biti . imptomi dobrog menralnog zdravlja, Gubitak Iunkcijc je ono na ~l (reb pripaziti.

VRA TIMO E MAGIC!

·a) Tropi u figure r~i. Podrazumevaju figure koje menjaju pravi smisao reci dajuci im novi smisao. Cdr lobodan A. Jovanovic Reenik knjifevnih izraza, BIGZ, 1972.); b) Trop (gre. )-p nicka Iigura fee upotrcbljena u prone enom znacenju; najeclci trop je metafora, ( . Idrizovic, . Ja enkovic, V. Knor R tnik tranih rcci, KZ Drugan,

arajevo, 1990.)

• Obe ove 0 obe, i oror Meral He! n

Parsons Smith umrle u ovc godine.

27

odoCaSce

Uta Luise Chappell (Prevod Frater HPK) (Agape, Volume VI, Number 1)

Putovanje do bilo kog vetog mesta nosi a

obom puno toga vto emote ocekivati. Za svetskog putnika, medutim, loziti sliku a mestom nikad nije sasvim dovoljno. Mesto se mora viSe nego d~iveti. T trafivac toji 0 ca poriv da mnogo dublje pozna vetu 1 tinu mora postati vi c od tek putnika. Na osnovu fudnje i privrzenosti da se otputuje sa strascu da se dublje shvati sveto znanjc-on po taje hodo-ea nik, Tako je bilo i za nas devetnest O. .0. ~lano a otislih u gipat da

pro ilavimo togodisnjicu 0 og ona.

Brat Vere i ja feleli iII10 da otkrijerno okruzenje u kojem se Ctrowley na ao u to vreme, da n :lu svetu Knjigu Zakona citamo u zernlji njenog rodenja i da vidimo Stelu Otkrovenja iz koje su Rose i Aleister crpeli inspiraciju.

Jedino konkretno to mo svi mi planirali bilo je da e sretnemo u podne tokom tri dana, 8.,9. i 10. da bi pro lavili Tri Dana Pi anja Knjige Zakona, Pored toga vako od nas je tremio da uradi i idi naj i~e sto je bilo moguce, dotivljavaju6 one stvari koje bi nam mogIe omoguciti bolje razumevanje, odnosno pro iriti nase thelemitske perspektive.

8. aprila ujutru svi koji u bili u Egiptu cadi ovog dogadaja, trebalo je da se sretnu u foajeu "Mena House Oboroia", pr divnog hotela apt zvezdica

mestenog tacno prekoputa piramida u Gizi, Do pod neva., sledece osobe e C okupile u hotel kom fcejeu: Brat Dionyso i e tra Valerie iz Amterdama, Holandija; estra Rhonda i Brat Gordon iz Vancouvera Kanada: estra Annette, Brat Brent i Brat Daniel iz Australie; Sestra Xenia, Brat Alexey i Brat Nadav iz Israela; Brat Peter, Brat Zacharias i estra Kristina iz vedske: S tra Mary, Brat Jason, Soror Ashera, Brat Hrwnachi , Brat Vere i ja iz USA' devetnest Ijudi iz t razlicitih zemalja i celiri kontinenta,

aSli smo savrseno mesto oa tra njaku gde mo sasvim udobno po edali u krug pod enkom nekoliko palmi i a Velikom Piramidom, kao nekakvim vedokom, velicansrveno stojeci preko puta platoa. Poceli smo predstavljajuCi e u krug. Mnogi su dali svoje pravo ime, svoje magicko ime, zemlju iz koje su, u kojcm u telu i ako u luzili u telu na nekom od oficir kih polozaja, Dosta prisutnih u aj tori tela, Sekretari iii Riznicari,

Frater Hrumachis je postavio mali sredi nji oltar i zapaljen je insens. Poceo je izvodeci invokaciju za ovu pecijalnu priliku, Zatim mo sedeci u krugu poceli citanje vako recitujuci jedan

tih iz Prvog Poglavlja dok one nije kompleurano. edeti tame i uce tvovati u necemu ovako znacajnom sa Bracom iz celog sveta bio je divan osecaj. a svaCijem lieu mogla sam videti isti zane . Odrnah po Ie toga dosli mo oa ideju da nazovemo Hymenae Betu i prikljucimo ga nasem slavlju. Brat Vere ga je nazvao sa og mobilnog telcfona i, naravno, probudili smo ga buduci da je bio u drugoj vremen koj zoni, I pored toga izgledao je otvoren po odu, tako da smo mu vi uzviknuli "93t" u telefon... akon to je Brat Vere prekinuo vezu izveli mo podnevni Resh i potom

e poredali za grupno likanjc. Uzbudeni da se medusobno bolje upoznamo od etali mo na rucak do najbliZeg restorana nekoliko blokova dalje.

Posle rucka mo se razdvojili ne bi Ii i urazivali Kairo ali smo e dogovorili da e kasnije radi vecere nademo u centru grada. Nakon uku ne vecere kako je grad po tao ~ivljii nakon mraka, malo mo se etali un okolo. Po op tem priznanju iskusenje bese preveliko. vako ad na je tracio vreme u najbliZim radnjama a kolacima puneci male po luzavnike bakJavama i raznovrsnim kolaeima n bi li ih odn 0 do lokalne Ahew (mesta na otvorenom gde se pije kala) i ne bi li bazali i tulumCili iznova. Okupili smo se u zivopisnom satoru. Neki su takode posluiili lokalnom shishom (duvan koji e pliSi u voterpajpu) jednim ili dva duvana, jednim potopljenirn u melasu, a drugim u jabulru. _ esto cemu se, misljenja smo, rowley

asvim izv no prepu tao.

Drugog vetog dana u podne, ponovo mo e

kupili radi drugog dana cilanja Knjige Zakona.

Jo jednom smo se okupili na i toj travnatoj povrsini; medutim, danas je poziv na molitvu bio cak glasniji i duzi buduci da je petak za muslimane one sto je nedelja za hriscane i molitve se odrzavaju rnnogo strasnije, Dakle, da ne bi odlagali nase podnevno vreme za citanje odlucili smo da produzimo nazad u hotel na privatnije i liVe mesto i to je, na kraju krajeva, bilo i to tako prijatno, ako ne i vi e.

Poceli smo kao i ranije kratkom invokacijom Frater Hrumachisa., insensom i potom eitanjem koje je i"lo u krug. Po le Citanja slozili smo se da nazovemo abaziusa. Nije e javio na tel fon buduci da je za njega to bila rcdina noci, ali na telefonskoj sekretarici ostavili mo mu poruku a nasim "93" pozdravom. astavili smo citanje sa dodavanjem knjige unaokolo da bi svi naveli svoja imena i elektronske adre e ne i Ii lakse pod lili

28

nase komentare i slikc celog ovog dogadaja. To smo nastavili izvodcnj m podne nog Re ha i ponovnlm odlaskom u lokalni r toran na rucak.

To vecc vi mo reli u "Oasi Hotelu" gd je

oror hera za celu grupu dogovorila veceru i u

nocnom klubu hotela rou trbusnog plesa. Imali smo sjajnu veceru i zabava je pocela a pevackim duetom, i kasnije e n ta ila pecijalnom atrakcijom, egipa kom pie acicom • ozi".

je nom momentu .. ozi" je do"la u publiku do na eg tola izvukav i Brata Petera da pi e sa njom. On je poceo da pi e a toliko mnogo u hiccnog mahanja rukama j dizanja nogu da je doslovno preoteo ou i od svakoga u pro toriji dobio je buran aplauz.

Za nas treci dan citanja Knjige Zakona jos je nom mo na§li na pozna to me to na travnatom terenu "Mena Housea". Frater Hrumachis je opet izveo otvarajucu invokaciju, incense je zapaljen i poeeli smo a citanjcm Treceg Poglavlja. U krug e dok nije kompletno proeitano. ve nam je to izgl dalo prekratko. Dodavali smo jedn.i drugima nase individualne Knjige Zakona da i e i potpi ali drugima za u pomenu na ovu priliku, Cat unutar ovog kratkog vt mena tokom kojeg mo e reli mogli

mo 0 etiti naznu vezu izmedu nas. Mnogi su imali uze u ocima dok mo se grlili,

Dnevni Resh je izveden i svi mo opet otis!i da rucamo zajedno. Nakon toga koro vi mo odlucili da se okupimo u centru u Kai korn muz ju n i Ii jo jednom vidcli telu Ot ro enja, Brat Gordon i

tra Rhonda u, po"to u nesto ranije dosli u gipat malo istrazivali i aznali da je tela Otkrovenja otkrivena U tajnom skladi tu u elu Gournah,

gde je bil preme tena sa mesta gde se originalno nalazila u grobu na padini brda blizu Hrama Hat hep ute koji lefi juzno od Doline Kraljeva.

aSa grupa j imala nameru d pogledamo i nj nu zadnju tranu. edutim, upravnik tog d la muzeja bio je na odmoru pa nam to nije bilo dopusteno,

Ovaj po lednji dan za mnoge na hodocascu jos je uvek sadrzavao iznenadenje. Za svakoga je to bilo ncsto za :-Ita uopst ni m znali da po toji - kovceg Ankh-af-na-khon ua! e tra cnia j bila ta koja ga je pronasla u pobocnoj pro toriji Egipatskog muzeja. asvim provereno, posto postoji plocica sa njegovim imenom i vremcnom iz kojeg police, a koja kaze da je iz XXVI Dinastij . i to kao i tela. polja je boja bila veoma dobra

1 k nalik obrada dajuci zlatno-narandzastu boju, Z og remena i pr no nj ~ opi no obojena povrsina plastera pocela je da e odlomlja a i pojavile su se napukline ali opsti utisak je bio impresivan. Kako je ~ude no gledati liku onega sto je jednom odrazavala izgled ove jedins-tvene

individu . K ~ . ...~ .

rnisterioznim reeima.

Put j za vakoga konacno, mad a previ e brzo, d sao do oga kraja. Duboko prijateljstvo je bilo uspo tavljeno. Sklono t ka misteriji je nagradena. ismo samo videli telu tkrovenja, vid Ii mo i mesto poslednjeg pocivanja Sve tenika Princeva.

vete istine u koje mo feleli da uverimo . u

porvrdene. I, poput mnogih hodoc ~ca koja od • Yore na poziv duho ne cehlje, veto t i Mi terija je pronasla svoj put do nas i mi nikada vise necerno biti i ti.

29

Svetci Gnostitke Katolitke Crkve:

Lao-Ce

(c. 604 - c. 531 b.c.e.) T. Apiryon

Copyright Q 1995. 1999 Ordo Templi Orientis. va prava zadr'ana.

Takode znan kao Lao Cu. Polu-mitski kineski filosof i pristalica puta dinamickc ne-akcije, 0 nivac filo ofije i religije Taoizma i autor Tao Teb Kinga, koji je ukljucen u Liber Ei u c}a;iju 1, preporucene literature za citanje A:. A:.

Ime Lao-Ce moze biti prevedeno kao "Majstor Lao" ili "Doktor Lao" ill jednostavno kao "Drcvni Majstor." Crowley ga je unatrao Magusom A'. A:., crja Rec je bila TAO, znacenja "i tinska Priroda tvari, bivajuci sarna po ebi PUI ili Kretanje, sio je kineticki, a ne staticki Koncept". Videti poglavlje 69 Liber A/era, trecl deo Srcs Msjstor» i 7. poglavlje Knjige LaZl: Crowley jc tvrdio da je raniie bio inkarniran kao ueenik Lao-Cea koji se zvao Ko Hsuen.

Po legendi Lao-Ce je roden u domu iromasnih roditelja u delu Kine koji je sad man kao Hunan, u vreme Cara Tinga iz Kau Diaastije (neki katu da je bio bezgresno zaeet od strane zvezde padalicc, nosen u majeino] utrobi ezde et dye godine i rodeo ede kose). Talentc je ispoljio rano !to ga je dovclo do prestiznog polotaia cuvara carskih arbiva u Loyangu, Hunan. Njegova rcputacija uccnjaka i mudraca brzo je rasIa i Ijudi iz svih krajeva Kine poceli su da dolaze da bi uce tvovali u njegovoj mudrosti, ali on je do kraia vog fivota odbijao cia svoje ueenje zapiSe na papir, I dok su

e ljudi okupljali da cuju njegove poznate propovedi koje su se zauzimale za jednostavnost Zivola, on bi mogao reci da ga je malo njih, ako iko uopste, isunski slusalo.

Krajnje rastu1.en i zgaden izopacenoccu i gluposcu ljudi koji su ga okruzivali kao i njihovom ncsposobnoscu da razumeju njegovo uc nje, napustio je sluzbu i povukao e u manastir umrevsi na nepoznatom mestu. Neki ka!u da je sam odjahao na volu ka pustin]i izvan Vclikog zida, Kako legenda kaze, kad se priblilio kapiji, njen euvar ga je prepoznao. Isrupio je sa velikom ozbiljnoscu i preklinjao ga da zapife svoje ideje pre nego sto ode. Lao-Ce se zaustavio i imprcsioniran covekovom . krenoscu odlueio da i poStuje njegov zahtev. Krace vremc se zadrzao sa c.uvarem kapije i naCinio kolekciju kratkih eseja koju danas znamo kao Tao Tea King.

Lao-Ce jc mozda bio, a mozda inc, stvarna osoba.

Ima onih koji kafu da u on i mudrac Lao Tan bili isla osoba, drugi pak tvrdc da jc filosof Erh Li bio model za Lao-Cea. vakom Iucaju, nakon kratkog pocetnog razdoblja zabranjivanja Tao Teh King je stekao znacajnu

popularnost i uticaj. Car Wu (566-578 e.v.) uspo tavio je Taoizam kao trecu veliku religiju u Kini, posle Konfucijanizma i Budizma, Kasoiji Taoisti su, razvijajuci svoju sekiu, dodali mnoge legende, cuda, Bogove, verovanja, rituale i ujeverja jedno tavnoj filosofiji LaoCca. Ram Taoist I su se takode topili a kolom Budizma formirajuCi inkrericku budistidku sektu znanu kao can iii Zen.

In vino veritas ...

Ako vas interesuju kurioziteti, onda ee yam biti zanimljivo da dilemu koje vino kupiti za GnostiCku misu, neki Thelerniti razrese 1 0 to kupe vine na Cijoj etiketi pise Thelcma. Za neupu6ene, u pitanju je [edna od najcenjenijih vinarija u Juzno] Afrid. Da ne bude zabunc: ime koje vinarija nosi nije vezano za Crowlcya vee je ona naimenovana po Rableovom Gargantui i Panlagroelu ali to ne smeta mnogim Thelemi-tima da budu konzumenti ovog vina, tim pre to 0 kvalitetu ovog vina govori i Cinjenica da je respcktovani "Wine

Iagazine" prosle godine Thelemu proglasio

juznoafriclcim proizvodacem vina broj jedan.

Fotografiju vinarije Tbelema objavljujcmo uz dozvolu aurora Jamie Goode. (www.wincanorak.com)

30

Astralni opis Gnosticke Mise

Dionysos Thriambos

Do what thou wilt shall be the whole of the Law.

ledeei dokumenl opisuje neke od rnojih lienih prividanja tokom izvod nja Gnosticke Mise, Ova prividanja su uglevnom keativna, a neka odraZavaju e t t ku in pirsciju, dok su drugs rezultat racicnalnih proraduna, po obnost i spremnosl da e kso oficir u ritualu tokom magijskog rada halucinira od velike je vdno ti i k tovi kojl e iscrtavaju tckom Mis treba da budu isto toliko jasno opafajni kao i pentagrami tokom ceremonije teranja, Detalji U ovom radu ni u ni u korn mi lu au tori tau vru, oni odrafavaju moju individualnu perspektivu i preferencije. U raagovoru a kol gsma

vestenicime ponekad sam se susretao sa misljenjem da je nesmotreno da objavim moju licnu percepciju buduei da postoji opasnost do bi drugi to mogli da shvare kao tnndard, 'adam e da eu, nudeci eve detalje, SaS\1m suprotno tom in piri ali druge da i

ami i lraiuju i rezmisljeju, te da u svojoj vlastitoj magici otkriju razllke enzorna aparatura vakog magicara je u nekoj meri jedinstvena i izve na mera varijacija, 11 pristupu ovoj vrsti imaginarnih fenomena, n ophodna je za lieni 1I peh. Razumevanje ovih opisa zahteva izve nu upoznatost sa temunclogijom at cakri i cuhari tickirn iargonom,

Love is the Jaw, love under will.

Onosttcka Misa, Scarlet Woman Loza, Austin

31

o CEREMONlJI ULASKA

Kad Dakon polofi Knjigu na preuzvi eni oltar, tub bledopl og bljestavila pusti se od Stele do Knjigc. Pre nego sto e okrene ka Z padu, Dakon preuzme Bogooblik opisan u Apokalipsi X:l i Atu XV Tarota, tj.:

"Mocni andeo side sa neba obucen u oblak: i duga ... na glavi njegovoj, a lice njegovo.c. bese poput unca, a noge njegove poput tu ova od vatre.· Dakon zadrzava ovaj oblik dok e obraca okupljenima. Govori dok toji na b lim i crnim kvadratima podijum kao ~to "njegovo dC!."11o stopalo na moru, a njegovo levo stopalo na zernlji" (Apokalip a X:2). Dok Dakon pozdravlja kup Zakon m ("6ni !Ita ti volja ... "), zlatno zraecnje izvire iz Knjige do Dakonove Anahata eakre. Tada, dok Dakon objavljuje Zakoo ("Progl~avam Zakon ... "), zraceoje se ~iri zapadno od E>akonove nahate ka dzna c!akram prisutnih. Kako prisutni Ijudi odgo araju, zlatno zracenje se od njihovih anahata ~kri u talasu vraca zapada na istok

Tokom Ispovedanja Vere severno-juzna potka

reb me energije preplela a istoeno-zap dnim

zakrivljenim tokom zlatnog zracenja vee uspo tavljenim u razmeni Zakona. Srebrno zracenje izvire iz Vifuda c!akri prisutnih ka i preko redi nje linije hrama,

Tokom trostruke pranave hram se popeo iznad zlatne i srcbrne isprepletenosti, tj. ta isprepletenost je pala na pod.

Tokom prvog AUMGN hram sc uzdigao tako da je j prepletecc t bila na nivou akonove Manipura eakre.

Tokom drugog AUMGN podigao sc dalje tako da je isprepletenost bila na nivou akonove Muladara ~kre.

Tokom treceg AUMG r podigao e dalje tako da jc isprepletenost stigla cak do poda.

rebrna i zlatna mreza ostala je nepokretna, ali su pranave uzrokovale da e kup, zajedno a njibovim kompletnim opafajnirn okruzenjem (tj. hramom) uzdigne.

Tokom svog ulaska Devica je preuzela Bogooblik opisan u Apokalipsi XU:l. tj. ·~eoa obueena u unce i Me ec pod nogama njenim, a na glavi njenoj kruna od dvanaest zvezda. " koliti preuzimaju oblik krilatih andela.

Kako prisutni daju Pozdravni znak iskricava plava energija ide od njibovih Anahate cakri do njihovih desnih ruku; odatle do njihovih levih ruku od kojih e ~iri do SVeSteniCinc Anahatc. Ovakvo opisivanje pretpostavljeno je za EOC oblik znaka, obrazac e lagano razlikuj za MMM oblika.

Kad ve tenica po tavi zdelu za pricest ispred Grala, traka erne energije zraeeCi sa plavom uzdize se od zdele do Grala. Dalje, stub tamne i iivopisne plave energi]e uwjte e od Grala ka Knjizi, Hladno-bledi plavi stub istrajno je opstajao izmedu Knjige i tele i maragdno zracenje je d poigravalo oko Stele.

Tokom vestenicinog zmijolikog putovanja, linije plave energije od pozdrava prisutnih vuklc su e iza Svestenice na njenom putu. Plavi elip oid e oblikovao od in en a

8 oltarom i skropionicom sa vodom kao svojirn fokusom. Uvecao se toliko da okruzi celokupni hram, od tete do Grobnice. ve tenicin last za " nagom Gvofda" je erven. On prcdire u vestenika u Anahati i u njemu se prosiruje u svom obliku, Krst za "Naseg Go poda unce ... • je zlatan, krst za "Nascg Gospoda ... • je bljeStavo eo. Drugi i treei krst e uliskuju u SVeStcnika kao i prvi.

Davao] m tri kaznena znaka Svestenik uspostavlja tanak

tub u svom usumna Nadiju preko svoje Visude ( rebrna), Anahate (zlatna) i vadi lane ( afirna) cakre. Dok. veStenik obozava Kop!ie one preuzima ~la~asan odbljc .ak Tokom reci "I Covek sa mcdu IJudlOlat.

usumne prisutnih Ljudi e svakom za ebe energizuju u 'kladu sa njihovim stepeoom percepcije i inieijacije.

Dok ih vestenik po vecuje, kropionica i voda sc prozimaju crnim zracenjern. 1:] ovom slueaju je crno Binah (Majka) u Kraljicinoj kali boja, ali takodc i Drugi Aethyr Vizije i Gl a, kao i Liber LXV, (1:18-19). Krstovi koje vestenik Cini vodom takode su crni.

Oltar i gonomk, po to ih vestenlk posveti, po taju okruzeni sivom numinozno u"'. Tri krsta kadionicom na

ve teniku takodc u ivi.

Dok se Svestenik oblaei, niii deo njegove SuSumne (izmedu rednjeg i nizeg krsta) plamti blistavo belom bojom. Dok e kruru e. plamienje e siri na gornji dec

usumne (izmedu srednjeg i gornjeg krsta). Svestenicino

§,adenJe Koplja izaziva bljestan]e vestenikove

usumne.

Nakon vesrenidine invokacije ( 'eka Gospod ... ") Anahata eakra prisutnih Ljudi energizuje e sa njihovim odgovorima i Pozdravnim Znakom.

(nastavak u sledecem, broju)

a engleskog preveo Frater HPK

... Numinozno t je po Merriam-Web. teru opi, ana k 0 "natprirodno i mistcriozno, ispunjeno osecajem prisustva BOUln kog (Svetog), obracajuce v~im emocijama ili e te kom 0 eca]u (u duhovnom mislu)"» prim. prevodioca

Gnosticka Mtsa, Scarlet Woman Loza, Austin

Brat Dionyso Thriambo je zaredeni EGC svestenik, bivsi je Majstor carlet Woman Lofe. Takode je i Deputy Grand Organi t Grand Lote Ordo Templi Orientisa, 'apisao je viSe originalnih rituala i eseje, a autor je i aveuiika za Dakone Gnosticke Katolickc Crkve.

32

arot i divinacija

Priredila Soror M.

potreba Tarota u svrhu divinacije narocito je interesanrna praksa koj obiluje, isto tako interesantnim i, mote

e reei, neiscrpnim brojem iskustava.

Oni koji praktikuju ovakav rad a Tarotom, znaju iz iskustva da to nije samo puko "gatan]e u karte" nego veoma kompleksan proces otkrivanja,

polja i iznutra, svake slike "mape Univerzuma" i njenog me La kako u Mikroko mo u, tako i u Makrokosmosu, amim tim, manje ili vece otkrivan]e vake od karata u ebi i ebe u vakoj od karata, jedno je od nezamenljivih iskustava i rezultata koji se postizu,

Iz tog razloga, ovde ce biti reci 0 situacijama u Kojima se Tarot korisli u svrhu divinacije sebi i drugima sto je, naravno, same jedna od mogucno ti njegove upotrebe, Po mom misljenju, divinacija De treba da bude temelj nego kruna prakticnog rada sa Tarotom. Zbog toga treba imati u vidu da je divinacija po lednji, a ne prvi korak u avladavaniu nauke 0 Tarotu. U pesna divinacija moguca je samo ako su svi koraci koji joj prethode u pesno i potpuno avladani, To podrazumeva da je ncophodno prethodno upoznati se sa osnovama Kabale, Alhemije, A trologije, Geomantije, gr~korimskc, egipatske, tibetanske i ostalih tradicija, kao i a znacenjern raznih simbola i sl, Naposletku, kao i u svim drugim stvarirna, Iicno i kustvo u praktienom radu a kartama je nezamenljivo.

Uputsrva koja ee ovde biti data, prven itv no su namenjena onima koji su sve pomenute korake bar malo savladali i koji se ada nalaze u trenutku kada ule da se oprobaju i u divinaciji. 000 sto ce ovdc biti receno rezultat je mog licnog iskustva koje moze biti isto, slicno ill potpuno razlicito od . kustava drugih te, amim tim, data uputstva ne treba hvauti kao nesto univerzalno i nepromenljivo §to van za ve. ODa vaze za mene, a da Ii cere ih i vi koristiti u praktieuom radu sa kartama i da li ce i varna dati rezultate - na varna je da istrafite. Tun pre to ne mogu a igumo'\~u da tvrdim da Ii vako od nas uspostavlja specifican i jedinstven odnos sa Tarotom iii su svi ti odnosi nalik jedan drugom ako imamo u vidu da je Tarot uruverzalan. Na osnovu svog iskusrva, imam razloga da podjednako verujern i u jedno i u drugo.

1. ciSecojc¥ posveciveaje j cuvanje karata

Ci~cenje, posvecivanje i ~uvanje karata, kao prvi koraci u na~em odnosu sa Tarotom, sigurao u vee vima dobro poznati ali nije zgoreg spomenuti ih j~ jednom.

Proeistite i po vetite §pi! nekom od tehnika kojom vladate. Karte cuvajte u vreeici, zatvorene u drvenu kutiju. Ukoliko nistc u mogucnosti da ih sami izradite, posluzice i vrecica i kutija koje smatrate prigodnom zamenorn, Vazna je sustina, a ne forma sto, opet. ne znaci da e prema ovome treba odno iii nemarno.

Vrecicu i kutiju, pre nego sto odlozite karte u njih, takode prethodno procistite i posvctite, kao i prostirku koju cere koristiti kao podlogu na kojoj ~te raditi sa kartama. Vreeica i podloga treba da budu od prircdnog materijala (npr. vile iii pamucnog platna), a kutija od plemenitog drveta ukoliko je to moguce, Takode, na vreeicu i podlogu mozete da nacrtatc, izvezctc iii prisijete, a na kutiju urezete ill nacrtate neki imbol xoji

matrate prikladnim i za koji mislite da ce vas bolje povezati sa kartama. To moze biti neki od univerzalnih

imbola ali, . to tako, ne pla~itc e da budete kreativni i da svom spilu karata date liCni pecat. Naravno, imajuCi uvek na umu sta Tarot predstavlja i u koje svrhe se koristi. Ako, pale, matrate de u imboli nepotrebni, nemojte ih stavljati,

Ukoliko spil ielite da koristite za divinaciju drugim osobama, preporuzujem da imate dva pila karata. a jcdnim radite divinaciju drugima, a drugi spi! kori tite samo vi. bel prisu tva drugih osoba, bilo da je u pitanju meditacija, divinacija ill neka druga prak a. Postupak Ciseenja, posvecivanja i cuvanJa karata van podjednako za oba "pila.

Postupak ~cenja i posvecivanja pita koji koristite za divinaciju drugim osobama, posle isteka nekog vrcmcna, ponovite. Procenite ami kada to treba da uCinite, na osnovu toga koliko cesto je pit koriscen, koji broj i kakvc osobe su bile u kontaktu sa njim,

33

2. Svesks sa beleskaD1a

Ukoliko uredno vodire voj MagiCki Dnevnik, potpuno yam jc jasno koliko je bitno voditi ovakvu vrstu beleski Iz belezaka mozete pratiti svoj napredak i rezultare kroz du7.i vremeo ki period, bolje upoznavan sebe, Tarot i natin na koji yam on dnje odgovore. Takode, bel ~kc su vcoma bitne IZ jo" jednog razloga: n~ urn je sklon da reglO tvori Iiku koja ne odgovara realnoj ituaciji, a po Ie dttteg vremena ta slika moze da

e pretvori u potpunu neisuau, obmaou j veli~nje vOJih navodnib do tignuee i proroekih po obnosti sa, hl. elernentima ozbiljne vidovitosu. Zbog toga treba da imamo bel ~ke koje ce na pod etiu sta je Tarot <UtO kao odgovor u odredenoj ituaciji i koliko mo mi, zaista ispravno protumaCiJi ojegovu poruku. aravno, ovo cemo ustanoviti tek kad e odreden itu ciju i desi (iii ne) tako ~to cemo dogadaj da uporeduno a beleskom koju smo u~inili prilikom divinacije. Takode. nakon sto se situacija desila, veoma je kori no pribeleziti i kako se ona razvijala, kakav je ishod, kao i sve detalje I osobe koji u za nju vezani,

Za beleske koje se odn e na divinaciju sa Tarotom, koristite pos bnu svesku, osim kada se sa kartama konsulrujete u veri vasib duhovnih ektivno ti iii radite neku drugu PTakSU sa njima; u 10m lucaju, ceo tok otvaranja, kao i dobijene odgovore, uvide i rezultate dctaljno pribelezite i u svoj Magicki Dnevnik, kao sto to

vaki put ~te sa svakom od praksi koju radite, :)

Osnovno sto svaka beleska treba da sadrZi jc: datum divinacije, posiavljeno pitanje (ill pitanja - ako ib je bilo vise), metod otvaranja koji koristite u d tom lucaju, kane koje daju odgovor kao i njihov taean raspored, tj. redosled u otvaranju. U1coliko matrate da je potrebno, opisitc svoje tumacenje datog otvaranja. Naravno, ukoliko radite divinaci]u nekoj drugoj 0 obi, upisacete i njeno ime i ignifikatora,

3. Odredivsajo Signifikatora

Pre nego sto pocnete da radite a kartama, operire ruke, n ako di\'JDaciju radite nekoj drugoj osobi, i nju zamolite da uCini isto.

Odabir Signifikatora veoma je bitan, i za vas kao o obu koja radi divin ciju i za 0 obu kojoj raditc divinaciju.

iguifikator je uvek jedna od Dvorskih karata.

igrufikatora. tj. kartu koja ce predstavljati 0 obu koja feli odgovor od Tarota (nazvacemo je Pitaocem) mozete odrediti po uputstvima koja daje Crowley u "Knjizi Tota" I aravno, isla uput tva mozete lediti i u odredivanju sopstvenog ignifikatora.

Ukoliko yam e uCini da yam ta uputstva nisu bas najja nija iii najlogicnija, preporucujern da e ne mucite njima nego da ignifikatora odredite po sopstvenom o ecaju i razumevanju, To ce, nar vno, bin lak"e kada za

ebe ili za osobe kojc dobra poznajete treba da izaberete kartu koja ce va pred tavljati, a nesto teze u slucajevirna kada treba da odredite kartu 0 obe kojoj radite divinaciju, a koju ne poznajetc dovoljno iii uopste, U tom lu~aju, 0 lonit na svoju intuiciju. Porazgovarajte ncobavezno a Pitaocem nepo redno pre zapocinjanja di v inacijc, Vee iz jedoc kratke komunikacije moze da e pretpo tavi (ill ja no vidi) koja karakteristika dominira kod odredene osobe. koliko 10. ipak, ne uspete, jedno tavno i otvoreno upitajte tu osobu da yam kale 1a je za aju karakteristicno: da Ii je prvenstveno emorivna, produhovljena, okrenuta intelektu tj. mcntalnim procesima, svadljiva, dcminantna i aktivna. praktiena i 1. Vrlo je moguce da cete dobiti odgovor da je ona sve to odjednom ili n~ta od vega ~IO ste n veli, Medutim, vi insistirajte da, ipak, izdvoji karakteristiku koja je kod nje dominantna. a kraju krajeva, sve ljude svrstavamo u leliri temperamenta (sa manje ili vi~e varijacija) koj], ujedno, odgov raju karakreri tikama Elemenata (Vatra-kolerik, Vodafiegmatik. Vazduh-sangvinik, Zcmlja-melanholik), po kojima su i grupisane Dvorske kane. vako negde mora da pripada. Ukoliko imatc ncko znanje iz psihologije, upotrebite gao

ad vee imate vi~e podataka na 0 oovu kojih mozere da odredite koja kana bi mogla da predstavlja Pitaoca. Odredite Je ali nemojte govoriti Pitaocu koja je to karta.

pr .. izabrali ste da Piraoca predstavlja Kraljica ~tapova (nakon sto ste raStistili da ne moze bili Princeza). Pitalae je zena rednjih godina, jasno izrazenog stava da zna ~Ia radi i sta hoce, stub porod ice, deluje Cvrsto, snazno i nepokolebhivo, poslovno uspesna, Veoma je vazno da e vi i Pitalac slozlte oko ignifikatora i da se i sam Pitalae pronadc baS U onoj karti koju te vi odrcdili.

a prostirku poredajte sve ~etiri Kraljiee i neka ih Pitalac posmatra sve dok ebe ne prepozna u nekoj slici. Ukoliko se odabir karte poklapa sa vasom odlukom, moZcle da se pobvalite vojim umeeem. Medutim. ukoliko Pitalac odabere kartu koja nije isla . a onom koju te vi odredili, predstoji vam jo~ jedao razgovor sa Pilaocem. Veoma regto e d~ava da ljudi, svesno ill ne. za ebe odrede kartu koja je lika onoga sto bi lcleli da budu, a ne onoga ~to jesu. ada recite Pitaocu za koju kartu ste se vi odluCili. Ako stc stoprocentno ubedeni u ispravoo t svoje proceoe i u voju intuicij~ istrajle oa lome da obr37Jozite Pitaocu svoju odluku. Uz pomoc va~ib nekoliko dobrib manevara, aa kraju ce se Pitalae sloZiti da zaista ebe vidi ba~ u toj karti koju te i vi odabrali da ga prcdstavlja. Ako jc odabrana Dvorska karta jedna od ooih a kojih Iik gleda pravo, direktoo u va . zamolite Pitaoea da on pokuS8 da razalna i da yam kate u kom praveu je okrenut lik a karle. Ovo ce bili bilno u slueaju kada koristite otvaranje koje Crowley daje u vojim upu tslvima , gdc ka~e: Brojte karte od Signifikatora, u praveu u kom je okrenut lieem .

34

Obicnc e kale da Vitezovi predstavljaju starije muskarce iii muskarce srednjih godina, mahorn ozenjene, sa porodicom; Kraljice su tarije zene iii iene srednjib godina, udate; Princevi u mladici, a Princeze devojke.

Medutim, iskusrvo mi govori da e. pri odredivanju

ignifikatora, ne treba kruto drzati toga da Ii je Pitalac mlaC1i ili tariji, kom Zodijackom zaaku pripada, da li je ozenjen/udata, una li dece ili ne, kakva je boja kose i ooju i I. Ovo sve moze, a ne mora igrati neku bitnu ulogu u odabiru ignilikatora. pro po toje 0 obe koje

u mlade ali eriozne, sa jakim osecajem obaveze i koje, mozda vise nego zrelo gledaju na ebe i svet oko sebe. Logicno je da ccmo kao ignifikatora za takvu osobu, naravno u zavisno ti od pola, izabrati Kraljicu ili Vitez , a ne Prineezu iii Princa, bez obzira da Ii je osoba u braku iJi ne, da li iron deee ill ne, da li je ludent ili je u radnom odnosu i sl, Sa druge strane, postoje osobe koje su starije iii srednjib godina i koje npr. je u u braku i imaju dece, ali u i ame velika dcca i veciti Petar Pan sa nonsalantnim stavom prema motu. Kada u u pitanju takve 0 obe, u velikom broju sIu~jeva, pokazalo e da su Princeza odnosno Prine (u zavisnosti od pola osobe) i peavniji izbor od Kraljice ill Viteza. Takode, po toje i slueajev] kada odredena kana najbukvalnije prikazujc karakteristike Pitaoca, tj. Pitalac e potpuno uklapa u bazican opis kane, U ovim slueajcvima najjednostavnije je i najbrfe odrediti Signifikatora; sve je ocigledno.

Nakon ~to Ie odredili da Ii ce Signifikator biti Vitez iii Prine, Kraljiea ili Princeza, ostaje joS amo da odredite koja od tetiri karte, po svojim karaktcristikama, najvernije oslikava karakter i temperament Pitaoca (Vatra, Voda, Vazduh ill Zemlja, tj. stapovi, Pehari, Ma~evi ili Pentakli).

Kada te jednom odredili Signifikatora, ukoliko te ncpokolcbljivo sigurni u odabir kane, nemojte ga menjati. Kazite Pitaocu da zapamti vog Signifikatora, a moja preporuka jc da ga i vi, za svaki slucaj, zapisete u va§e beleske, Jedoom prolaziti kroz proces odredivanja Sign.ifikalora viSe je nego dovoljno. -aravno, ukoliko jc izrncdu dye divinacije proslo d ta vremena, a vi nakon toga primetite drastiene promcne u karakteru Pitaoca, ako procenite da je potrebno, izaberire neku drugu Dvorsku kartu koja ce bolje oslikavati Pitaoca. Medutim, ovo se izuzetno retko desava; ljudi se De menjaju. Pardon, retki U oni koji e menjaju.

4. Priziv

axon to ste odredili Signifikatora, prisiupatc

amom postupku divinacije. Ukoliko je vasem Pitaoeu lO prvi kontakt sa Tarotom predlofite mu da uzme karte u svo]e ruke, da ib prelisra i pr gleda ih. Neka to radi onoliko dugo koliko smatra da je potrebno. Osobama koje se prvi put susrecu sa Tarotom ovo je veoma vazno jer e kroz ovalevo upoznavanje a kartama prilieno opuste, a i varna ce biti mnogo lakse ako je Pitalac uspostavic energetski kontakt sa kartama,

Uzmite ~pil, usred redite se nekoliko trcnutaka oa njega i promeSajte ga nekoliko puta. Zatim, pratite Crowleycva Uputslva iz "Knjige Tota" u kojima ka~e da uzmete karte u voju Jevu ruku. a da desnom ddilC voj slap nad njima, izgovarajuCi priziv: "Prizivam lebe lAO. da po~aljeS HRU-a, velikog Anl!ela k.oji bdi nad ovom operaeijom Tajne Mudrosti, da stavi voju ruku oevidljivo oa ove po ve6!nc karte umelnosti, da bib

mogao po li6 isiinsko znanje krivenih l ari, U lavu rvog neizrecivog Imena. Amen.

Ukoliko radite divinaciju drugoj osobi (koja mje upucena u imboliku i znacenje stape i Imena koja prizivate), priziv radije izgovoritc u sebi, a nad kanama umesto tapa drzite orvoreni dlan de ne ruke, ~pil drfite lieem ka gore, a na vrh spila, kao prvu kartu, stavite

ignifikatora, takode licem prema gore. tj, licem prema vascm dIanu. .akon SlO ste izgovorili priziv, dajte kane Pitaocu. Neka ih ddi na isti oatin kao ~lO 5tC to vi radili - u levoj ruci, licern ka gore, orvorenog de nog dIana nad kartama. Sada Pitalac mofe da po tavi pitanje Tarotu.

U slucajevima kada npr. od Tarota ne ielile predvictanje ishoda nekc situacije nego saver, prcporueujem da obavezno, nepo redno pre priziv i otpofujanja rada sa kartama, uraditc Manji Tcrajuci Ritual Pentagrama. Takode, ovo vazi i za ituacije za koje smatrate da u ek tremno komplek ne, a u vezi kojih 2elite da e konsultujcte sa Tarotom, J asno jc da je ovo prcporuka u slucajevima u kojima otvaranje radite lieno sebi i bez prisu tva drugih osoba koje nisu upucene uMTRP.

U sledecim nastavcima:

posta.vljanje pitanja Tarotu razna otvaranja

kako tumacrtt dobijeni odgovor

ula je jednako sta?

Ako niste znali, a pirali re se, Qje je ono neja no bee na Tarot karti Luda, vreme je da dobijete odgovor. ali i lagani prekor jer, ocigledno, niste debar poznavalac starih filmova (niti pomno citate one sto pi~e Rill Heidrick) . A sve to stoga jer je Alei ter Crox Icy (iii moid Lady Frieda Harris?) izabrao aaseg kampovskog favorita erno belih comedija, tj. Harpo Marxa iz Ienomenalne Brace Marx. Naravno, po nascm razumevan]u Opel je prisutna Crowleycva vi~eslojna igra nagovestenog znacenja pO~IO takav izbor upucuje na Harpokrata, Boga tisinc, Ideja 0 tome kako e na osnovu gledanja filmova Brace Marx mofe razviti titav niz "praksi" koje imitiranjem Harpovih gcgova r.abijaju ok~lale sablone drUS(venog pona~aoja. Cime e posllie ovo ill one ~to bi bilo dobro da e desi u odnosu oa naSu perecpciju sveta oko nas, uop~le nisu za odbacivaoje .. U svakom sluesju, dobra zabava je zagarantovana.

Frater HPK

35

Ureus

-

poreklo

i

simbolika

prtredio Frater HPK

"Bli laj na njihovim "elima, 0 jajna gujo!"

Liber AI vel Le is 1-18

okom nekih od svojih rituala Thelcmiti koriste krunu, a vcrov tno najpoznauj] od tih rituala je obred Gno ticke Mi e.

rowley u svojoj Knjizi IV (Abrahadabra Kamp, Beograd. 19 8. e.v.) 0 kruni ka~c

za zagrobni 2ivot. U [oj [unkciji kobrc su cesto prikazivane kako "pljuju" otrov. Zapravo, verovalo se da dye takve kobre cuvaju u jednosatnim intervalirna vrata podzemoog sveta. U kasnijern periodu ureus je u pogrebnim tek tovima prikazivan skupa sa Suncevom barkom.

~e glcdano, Ureus-Boginja jc bila Menhyt, "onakoja-ubija" ali i "ona-iz-grma-papirusa" Sto je upuCivalo na ojeno poreklo vezano za deltu ila, Povezivane je a crvenom krunom i a Wadjet, Boginjom-Gospodarieom grada Buto ~ja je veta fivotinja bila kobra, Menhyt je rakodc bila aspekt -eilh iz Saisa, Tokom ptolomejskog perioda po tala je dec trijade iz E na, upruga Khnuma i Majka Heka koji je kao jedna od tri kreativnc mocl Ra simbolizovao Bozansku magijsku energiju. Heka e obieno prevodi kao "magija" ali je belje koristiti izraz "~votna sila u delovanju". Jedno od imena Izide u rnitu po kojem je ona uz pomoc ureusa otkrila tajno ime Ra bilo je bas Weret-Hekau. Menhyt je takode bila poznata i u svoj "socijalizovanijem" obliku kao ebetu koja je bila drug ~ena Khnuma Cije je ime isto povezano sa regu ureus. Kako je Khnum postao blili sa Shu, Menhyt su pcceli da ideotifikuju kao Tefnut.

Ureus kruna koja ilustruje ovaj tekst sasvim je lep primer onega ~to je Crowley opisao u Knjizi IV; izraduje se od bronze i teska je oko pola kilograma. Naravno, ccna je prilicno visoka iako proizvodac daje specijalan popu t O.T.O. cJaoovima. obzirom da ovakve krune nisu baS dostupnc svakomc, magicari se snalaze pa 3C tako mogu videti razae alternativne varijante. Jedna od v~tije napravljenih koje smo videli je i ureu napravljen od nee na koji su nanizani elementi napravljeni od drveta tako da to jako lepo izgleda, a

avitljivo je i prilagodljivo raznim obimima glave, Bgipcan! su ureu direktno kaeili na oemesi i neki Thelemiti rade slicno tome. Na§ kamp na primer. Alternativa tome je da e napravi platoena traka na koju se napred zakaei ureus i onda se preko trake stavi neme is tako da se ona ne vidi u svom najvecem delu, a ureus stoji na celu. To i ne bude estetski bas savrseno ali funkcionise, Kada jc izradivala ureus koji stoji u Iundusu opreme anctum anctorum Kampa, Sestra M. je imala zanimljive i duboke misticne uvidc koji su se odnosili na neke stihove Knjige Zakona i vezu ureu a a Kundalini i Haditom, a lO se, izmedu ostalog, U prakticnom smislu, odnosilo i na neke boje i njihov ra pored. tako da na~ ureus nije obojila u zlatno nego je to izvesna kombinacija boja. Naknadno je poredenjem sa slilcama nekoliko aurenticnih staroegipat kib ureusa, prirnecena podudarno t sa naeinom na koji je obojen nas ureus, tako da smo mi ostali pri upotrebi ovakvog 'ne-zlarnog" ureusa.

36

ledede:

"Magjcareva kruna predstavlja postignucc njegovog Dela. 0 je traka od I!i tog zlata sa s Cije prednje trane stojc tri pentagrams, a otpozadi hek agram, rediSnji pentagram sadrii dijamant iii veliki opal; ostala tri simbola adrzavaju Tau. Oko te krune uvijena je zlatna zmija Ureus, uzdignute i rasirene glave."

Egipcani su obieno prikazivali kobru u pravljenu i rasirenog "vrata '. Grcka reI:: koja se naj(;eS6.e koristila da opise kobru u toj pozi bila je ureeu i odatle i potice ime koje i mi danas koristimo da oznaCimo krunu koju koristimo tokom Gno ticke Mise. Po legendi, prvu kobru tj. Ureus, nal!inila je Bogioja Izida od zemlie j pljuvacke Boga Ra i pomocu nje je svome suprugu Ozirisu obezbedila egipat ki tron. Od tada je ureus kraljcvski simbol koji su nosili farson i njegova kraljica it izmedu ostalog, imao je zastitnu prirodu, Za niie kraljice i princeze ponekad je umesto kobre koriscen i motiv gazele (npr. slike iz groba Menna, Teba, 18. dinastija). Kao kobra imbolizovao je unce, Donji Egipat, kralja i brojna bofanstva, Kobra je takode bila poznata i kao "vatrcno oko Ran i toga ~esto toje dva ureusa sa dve strane olarnog di ka. U Turankamonovoj grobnici pronadena je sklupcana drvcna kobra aetjer-snkh (Zivc6 Bog) i tu je njena funkcija pogrebna i vezana je

Enohijanski Sah

Frater OZ

nohijanski istem svoje ime je dobio po proroku Enohu (edma generacua od Adama, in Jaredov i otac Mciuzalemov) koji je u Starom Zavetu bio pominjan kao o oba koja je razgovarala sa ndelima i koga su Andeli fivog odneli na nebo po Ie 365 godina 2ivota. Imenovan je kao Henok (gematrijski '" 75; inicirati, zapoceti). Smatra se osnivacem tradicije mudro ti koja je bila inkorporirana u ranu Hebrejsku Kabalu. Njcgovo dru2enje a Elohimima, smatralo se, dovelo je do njegovog saznavanja raznih ko moloskih, e b toloskih tajni.

Danasnji Enohijanski . tern poe 0 je da e Iormira na osnovu rezultata viSegodisnje saradnje izmedu Iohna Decja i Edwarda KelJyja. Om u taj item nazvali enohijan kim posto je potek 0 jz njihove komunikacije

a Andelima. Ipak, mi se ovom pnlikom necerno baviti niti famoznom Knjigom Booh« (ustvari, radi e 0 tri knjige od kojih je 0 jcdnoj • Tajnoj knjizi Enohovoj- nas brat HPK imao voje aurenuene istrazivacke rezunate 0 kojima ce biti viS reCi nekom drugom prilikom). Postoji jedan deo enobijan kog istema koji je, ~k viSe nego veeina ostalih delova, prekriven misterijom. Nairne, kao sto se iz na lova vidi, re~ je 0 Enohijanskom sahu.

fualj zemlje u enohijanskom sahu

Jedan deo misterije u vezi a Enohijanskim snhorn porlce od cinjenice da u ga igrali same adepti Golden Dawn-a. Vremenom, kako se kvalitet rada srnanjivao, postojao je i ve manji broj Ijudi koji je bio u tanju da ga igra, S druge strane, dec misterije potice i iz cinjenlce da je to bio deo Enohijan kog i lema. Vecina ljudi koji

ebe smatraju poznavaocima Enohijanskog si lema zaboravljaju da je one ~to oni poznaju samo deo koji je Golden Dav n primenjivala, a da je pred nama t k istrezivanje koje prvo treba da ispita one ~to je zagubljeno po le srnrti Deeja, a potom one !to joo moze da e otkrije. Mesta za istrazivanje ima na pretek,

Enohijanski ah je jedna od oblasti koje u bile poznate u G.D. ali koje su u meduvremenu zahtevale ponovno istrafivanje da bi . e uop te mogle koristiti, I tu naravno oije kraj. Pri tome ne mislim na licno upoznavanje sa oblaseu vee i na objektivno isrrafivanje. o amom ~ahu porrebno je reci da je Willi m Wynn Westcott (1848-1925) izjavio da su uputstva za Enohijanski liah dofla od madam SprengJer zajedno sa ostalim dokumentima koji u omogucili tvaranje Golden Dawn-a. Takode, postojc i anegdorc koje po lieu od onih retkih koji su ga igrali, kao npr. nobelovca i ~Iana G.D. - William BUller Yeatsa (1865-1939) koji je u svojim memoarima zabelezio priliku kada je u Parizu 1894. god. igrao sa Meuersom, njegovom suprugom i "jo jednim duhorn".

Ipak, da se pozabavimo amim sahom. Po toji nekoliko naCina da se on igra. Postoji naJniii nivo gde : e on tretira kao i svaka druga igra. U tom poglcdu Enohijan kl ah je najbhzi ~turangl. caturanga je dircktan predak §aha.

V~i nivo je tzv. "magIcki", a neki od naeina

koriseenja Enohijanskog saha u: kao srcdstvo

divinacije, ritualne vezbe, skryinga. a takode sadrzi I kompletan metod amoinicijacije od : eofita do Adeptus Minora Postoji jo~ jedan nivo 0 kome cu arno reo da je i to razlog za koriscenje l7V. "Ila hing colors" (kojc sc kori ue ne arno prilikom aktivn g a tralnog rada kao

to je astralna projckcija i kr ring nego postoji jo~ jedan ali p ivniji naein kori~cenja) i da u sadejstvu sa jos nekun einiocima cini mo ueim ono ~IO je bila tema knjige evil Ketrin. aravno, u nesto drugacijern obliku ali zanimljivo je nagadati da li je ona bila vesna te veze.

Broj igraca rnoze d bude 4, 3, 2 ili 1. Postoje celiri table na kojima e moze igrati. Dimcnzije tabli u po 8x8. s tim Sto ugaono polje na ebi na pocetku addi dye figure. [ a tabli ima po devct Cigura za svaki clement, tj, tride et sesr uz jo jedou figuru (Piah) koja ne mora da . e pojavljuje, Postoji nekoliko razlieitih setova figura a kojima se mofc igrati i ima nekoliko na~in rasporedivaoja Iigura. Mislim da je, iz do ada izlofenog, vee postalo jasno kolika je kompleksnost ovog ~aha.

lako se u igri n kori te uobieajene enohijan ke table a odsecenim piramidama, nego kla iene piramide (dvodimenTionalne - iz oeiglcdnog razloga) ipak je, u nekim aspektima, potrebno poznavati i slova koja c nalaze na poljima na vrhu za ecene piramide. Table e medusobno razlikuju tako da se menja i pocctni raspored figura, a od cable oa kojoj . e igra zavisi i strateska vrednost nekih figura.

ledeeim na ravcima poku acemo da prikazemo bar nckc od prakticnih aspekata Enohijanskog 'aba.

37

I~~~~~~~~~~~~-~--~~--~-~-~~-I

Egipatska tradicija:

42. Knjige Tota

Prtredlo Frater HPK

Veorna cesto bili srno upitani koje je poreklo naziva poznate Crowleyeve knjige 0 Tarotu. toga smo odlucili da u Kteisu objavimo teks t 0 "originalnoj" Knjizi Tote tarih Egipcana. Najpre, ako pogledamo u literaturu 0 javljenu na ovim pro torima, nalazimo da Veronica Ion u svojoj knjizi EgipalSka tnitotogije (IRO "Otokar Kersovani", patija, 1990. e.v.) 042. Knjige Tota kaze sledecc:

"Pretpostavljalo c da je am Tot svojorn rukom napisao knjigu 0 magiji u cetrd et i dva s eska koji u adrzavail sve znanje sveta, Za vreme Osamnaeste dinastijc ti u vesci bili iznesti pred sud radi porvrde jer je znanje 0 Bozanskom poretku bilo vazan predmet zakona po kojima se vladalo kraljevstvom ."

I druga strucna literatura koja obraduje egiptologiju potvrduje po tojanje ovih knjiga. Ova 42 pisa bila su nabrojana na zidu hrama u Edlu i ti svici. nacinjeni od papiru a (iii kozc) , cuvani u u uskim ni arna u i kl anirn zidovima, rheolozi

mestaju ovu biblioteku u period izmedu 140. i 124. godine pre Hri tao Jov jedan hram Gornjcg Egipta, onaj u Todu, imao je slicne otvore u zidovima nam njene i toj vr I. a li~ne biblioteke su nadene i u Fili, tc u Hramu u ni koji potice iz rimskog perioda.

Drugi izvor koji govori 0 42. Knjige Tota je Kliment Alcksandrij ki koji ih nabraja u svom delu Stromata. Postoji misljenje da je dclo

Sa/me chiJ1J8Ca, koje Jamblih pornmje u svojoj knjizi De lVly. terii iako e direktno ne porninje ni u popi u dfu hrarna ni kod Klimenta alcksandrij kog, zapravo j dna ad celiri astroloske knjigc koje u e nalazile medu 42 otove knjige i koju su cgipat ki ve tcnici morali da nauce naparnet.

Dobar dec egipatske magije prevoden je i ink.orporiran u grcku magiju. Pa ipak, najveci dco je nepopravljivo izgubljen jer su magij kc knjige sistematski bile zabranjivane i unistavanc (D la apostola. 19:19 u ovorn zavctu lcp u primer toga).

Dakle, kao odgovor na nama ce to postavljano pitanje, mozcrno raci da Knji'gaTota nije ime koje je Crowley izmi lio. Kao sto rno videli, u drevnom Egiptu po tojala su 42 vitka a rnagijskim i a troloskim tajnama koji u e tako zvali, Sa druge strane, Tarot je sa Egiptom jo§ u XVITI veku povezao Francuz Alliette (poznatiji kao Etteila) tako da je Tarot jo u to vrerne nazivan "Knjigom Tota".

Kako Dati Stelu u kairskom muzeju?

U cilju osnafivanja kont kta a trujom 93 Sanctum anctorum Kemp nedavno j "hodocastio" do Kaira i zato smo odlucili da, vima koji cc to isto pozeleti da ucinc, darno kratko objasnjenjc kako naci Stelu u kairskorn gipatskom muzeju.

am muzej se nalazi na adresi: Tahrir square, airo, Egipat, a ulaznice kostaju 20 egipatskib funti (10 za decu). Radi lakseg

nalazenja: € je ne to vredniji od 7.5

egipatskih funti. Sam rnuzej jc u tanovljen kao II ervice de Antique de l'Egypte" 1 3 . e.v. Kolckcija je kasnijc, iz zgrade koja je prvobitno koriscena, prernestena u aladinovu citadelu a odatle u zgradu danasnjeg rnuzeja koja je podignuta 1900. e.v. tela se nalazi na spratu, skrene se leva kad e popne gore i ude

e u pro toriju ispred koje e sa abc trane ulaza nalaz ~enske statue. Vitrina a telom e tu nalazi. Inace, to je dec Muzeja gde u izlozeni ek ponati ovog kraljevstva.

Marne, cuvajte cerkel

Napisali: Frater Pan Pangenitor i Soror M.

edavno je Novi ad potresla jo" jedna panika. a adresu Dccijeg Sela u Sremskoj Kamenici stiglo je aoonimno pismo-dojava u kojem se jedan, kako su neki tvrdili "pripadnik sa tanisticke ekte-pokajaik kome je proradila savest" • obratio odgovornima sa upozerenjem,

pozorenje je glasilo da tokom meseca njegova ekta mora da oune dvanaestogodisnje dele koje im je potrebno radi frtvovanja, a koje ce e obaviti na dao prelaska leta u je en, lj. na Equinox(!) prilikom po etc velikog atanistiekog prvosvestenika koji dolazi iz Madarske. Bile u tu, takoee, pomenutc i odredene osobe iz lokaJnog okruZenja koje ce ueestvovati u Icrvavom ritualu ali njihova imena nadlefni organi tada nisu objavili u cilju istrage.

S obzirom na prethodne slucajeve. prirodna je bila nasa zairueresovanost, buduci da smo u vecini prethodnih sJucajeva (rekli bismo-u vim. ali ni mo dovoljno upoznati sa svim) bili povezivani sa satanistickim pojavama. Takode, u stampanim i elektronskim medijima, koji su 0 ovoj temi danima brujali, mogIo se dobiti raznih infonnacija (ili dezinformacija?), ajednom se pojavio neverovatan broj vrsnih poznavalaca saranizma, ekti i slicnih pojava i odjednom su svi ncpogresivo i detaljno znali ve 0 toj temi i, naravno, o etili potrebu da svoje znanje podele sa sirokim auditorijumom. Naravno, isrupanje ovakvih du~ebrifnika nikako nisu za osudu jer oni (0 iskIjuCivo rade u svrhu postizanja njima najuzvisenljeg od vib ciljeva i 0 tvarivanja mi la sopsrvcnog livOla: spasiti duse drugih, nakon SlO su to vee odavno i uspesno u peli da urade sa svojom.

Jedna od takvih informacija otkrila je nama neupueenima da e u Americi godisnje na oltaru nade preko 50 000 (i lovima: pedeset hiljada) osoba koje posle budu zrtvovane u jednom krvavom piru koji, pretpostavljam, podrazumcva i razne blasfemiene opscenc ti, orgije, svciogrda, fivotinje i st. (uglavnom, sve one ~to gledate na filmovima sa tom temom), Na Wost. isla ova infonnacija previdela je da je navedeni broj ~rtava daleko veei od broja osoba koje u umrle u Americi zbog zloupotrebe narkotika. Onda, neko sa zdravim razumom, mogao bi da se zapita zasto se ncka drfava toliko usmerava na borbu protiv droge kada ima neuporedivo opasnijeg neprijalelja?l

Takode, u nekim tampanim medijima (·Kupuju se na trafici ali nisu novine") pojavila se i informacija da ce dete biti zrtvovano u svrhu "to "satanisticka crkva ove godine slavi stogodisnjicufl) svoje ere" pri remu je, vrlo nepromisljeno (ako je trebalo izazvati efekst), naveden datum osnivanja crkve, pa se prostom matematikom moglo izracunati da to ne moze biti stogodisnjica. Culi su oni da neki slave neku stogodisnjicu ali ako to i nisu ovi, nema veze, hajde da svc strpamo u isti kos, u stilu "dye babe i dye 'abe su ~etiri ~votinje", 8 u cilju scnzacionalistickih naslovnih strana i ra prodaje tiraz . pri tome ne vodeCi ratuna sla time mogu da lZazo'\o'U kod pros«nog ~taoca koji 0 ovoj temalici roa upravo one i onoliko koliko mu to mediji prezentuju, koji ~esto ne

proveravaju komperentnost vog izvora informacija.

validno t

Ali, da se vratimo konkrctnom dogadaju, Ta vest je, kao sto smo rekli na pocetku, izazvala paniku, sto e manife tOY 10 poj canom budnoscu u Dccijem clu, dopisima skolama, javnim upozorenjima mladim roditeljima ... Neice od po Iedica bili u i marifetluci, kao npr.: cuvSi u autobusu razgovor dve mlade majkc 0 toj opasnosti, naS Ero sa onega veta. nije mogao da e odupre vom SaIjivom duhu, a da ne i koristi priliku ida. buduCi obucen potpuno u crno (slucajno), ne izrazi odusevljenje malim detetom koje se nalazilo u drustvu mladih majki. Ako ste pretpostavili da su mlade rene iznenada osetile potrebu da iau na prvoj sledecoj tanici u jednoj prilicno neprilicnoj '-urbi, potpuno ste bili u pravu. Mislim da se prasina visoko digla sa te stanice.

alu na stranu; ne mofemo osudivati niti roditelje, koji u ovakvoj situaciji imaju svcst same 0 tome da im je dele u porencijalnoj opasoo ti, niti siru drustvenu zajednicu, zato ~to reaguju na ovakve ituacije povecanom budnoscu i pojaeanom bczbednoscu potencijalno ugrozenih. narocito ako su to deca. Rcakcija je potpuno Ijud ka i normaJna i prirodno je da sc ovakva upozorenj , za svaki sluea], ozbiljno hvate. Problem je u neCem drugom: za nedostatak istinitih info rma cija, day nja neodgovomih izjava, za dozvolu raznim • tru~njacima" da mogu javno da i tupe i jo§ viSe potpale vee zapaljenu situaciju Iantazmagorienim prieama (covek bi pomislio da su li~o leUli na nekom od pomenutih oltara i, uz pomoc nekog tuda, pobcgli u poslednjem trenutku ispod ostrice nota iii nekog drugog pomagala, pa ada. iz prvc ruke i licnog isku tva, cto, upczoravaju), dakle, odgovorno t nose neki drugi.

ImajuCi svc pomenuto u vidu, ne mo~e se dovoljno naglasiti kolika je to opa no t za sve razlieito obojene majmune (ovde asociramo Citaoce na cuveni eksperiment kada je jcdan od majmuna u zatoeenisrvu bio izdvojen iz vog eepora i obojen u drugu boju, ruzieastu, i potom bio vracen u svoj copor. da bi odmah bio izbaccn iz zajcdnice. a nedugo zatim i rastrgnut na komade: mnogi dogaclaji koji se dclavaju u redinama koje npr. rusu baS zadovoljne a zvanicnom teorijom evolucijc, U sl't'ari prcdslavljaju jako dobar dokaz da ta okrufenja po

39

svom ponasanju nisu baS puno napredovala od svojih rodnika). Ovakvi doga<laji mogu izroditi i rezultovati, osim panike i histerije, I masovnim progonom, tj. "lovom na v "lice".

Bilo kako bllo, saznalo e ime jednc od tn osobe koje

u bile navedene u pomenutom upozoravajucem pismu, Na srecu, nije niko od Brace i estara. Dotiena osoba navedena je punim imenom i prezirnenom, kao i javna Iunkcija koju obavlja, u informativnoj emisiji u udamom terminu jcdoe beogradske televi2ije koja ima veliku gJedano t. takode i na jednoj lokalnoj. Mozemo same da nagadamo da imenovana 0 oba nije imala nikakve veze

a 2r(Vovanjem dece, zbog cinjenice sto je epilog ovog lucnja to da je podignuta kriviena tuzba protiv N. N. lica koje je izazvalo nieim opravdanu paniku, u.znemireoje Sire javno ti, 'irenjc laf.nih vesti i J. To oam uliva nadu ali ostaje radoznalosr u vezi a motivom koji le'-i u osnovi jedne anonimne dojave baS ovakvog sadrtaja. Sta reci? Pazite da li tete i koga poglcdati popreko.

Ipak, ostaju ledece fujenice: 0 obe koje su bile pomenute u tim pismima dozivcle su izuzetne neprijatnosti, 0 cemu je detaljno pi ao jedan lokalni dnevru list. a njih je baeen umnja koja nije u dovoljnoj meri, u vesti jadno tavnijih ljudi, olklonjeoa. Neki su dobili jo~ jedan "dokaz 0 satanistima" i verovatno ce to cit irati godinama, a mozda eak sebi i pripisivati east ~to su uspeli da spreee da pokolj Devine novo adske dece ne bude ved od desetak (nepostojecih) '.rtava; "te frtve ce nas samo ojaeati u borbi, dati nam snagu i UCYr51iti na ....

Ovde postoji nekoliko veoma vaznih stvari na koje treba obratiti punju Prva je da e tako nesto mo~e desiti bilo kome od na . Niko to ne pnzeljkuje ali je potrebno da se Ijudi suoee a Cinjcnicom da se mozc desiti da te ispastat! zbog svoje potrage za Istinom, SvelloUu i lobodom.

Druga ~injeniea je da e nalazlmo u sredini koja pokazuje make koji su umemiruju6 jcr nckim osobama daje mogucno t da u nekim medijima, kao sto je vee reCeDo. koriste mehanizme koje vccina Ijudi nije osvestila (npr, emocionalno oabijene reCi koje ioa~e nemaju nikavu semantieku vrednost) Ciji cilj nam nije baS najjasniji ali, pro tom analizom, zakljucujemo (ali ne fclimo da vcrujemo) da sve ukazuje na etikctiranje i £go anje "manjinskih" Tragalaca za pomenutim Veenim Vrcdnostima bez obzira sto su, od mnogih "cudorednih daleko istinoliubiviji, produhovljeniji, moralniji, pOOL ni i uzorni gradani drustvene zajednice kojoj pripadaju i to svoje tragalasrvo usmeravaju iskljueivo ka sebi, nikoga lime na bilo koji naein ne uznerniravajuci. cak naprotiv-potpuno po tujuci tudu slobodu volje i izbora, To je sto e nas tiCe, od drugih Tragalaca i njihovog delanja e ogradujemo i u to ne ulazimo. Ipak, bilo bi neposteao, kada vee! govorirno 0 rnedijima, a ne spornenuti hvale vrcdnu emisiju na jcdnoj beogradskoj televiziji u koju je auwrka pozvala i "ove' i "ooe" i ·oeUlraloe , a u kojoj se govorilo 0 sektama, salaruzmu i L

e pamtim kada smo vidcli emisiju gdc u go ti i oni koji "prozivaju· i oni koji su "prozvani", sa moguenoUu da sucele svoja miSljenja i stavove i iznesu svoje argumente. Obicno u oni koji 'prozivaju" poiemisali sami sa 0- bom. dajuCi sebi na znaeaju, ·prozvanima" je bila ushaeena mogueno 1 da iSla katu, mogli su amo da c!ute i (rpe, a auditorijum je uvek luSao arno jednu tranu pric , bel. ikakvog uvida u drugu. U lOm smislu. eestitke autocki sto je napravila iskorak, kao i je~nom od njenib

go tiju koji je smogao snagc da javno govori, rizikujuci da sebe postavi na "rnetu", ako oe u toku, a ono-odmah nakon emisije.

Dalje, treca Cinjeruea je da na , kao i obieno, pove-

zuju satanistickom crkvom sto, znamo, nema 0 nova.

atanizam je obieno izvrtanje Hru asrva, pa se ne mo- 2e matrati validnim sistemom, atanizam bandera La Vcya usmeren je ka marerijalnoj i ek ualnoj gratiIikaciji 0 lome vise u nckom drugom tek tu ali. vee i iz ovoliko Cinjenica. moze se uvideu da nema razloga za povezivanjem. Ipak, • truenjaci" u znali da povezuju sa satanizmom i multi level orgamzacije, to je vrlo zabavno 0 im ako se ne nalazite D8 "nultoj tacki",

Pokusacemo da nizom tek tova pokazemo, dokumcntovano, kakvi su se sve dogat'Jaji desavali na 0 novo kojib u kasnije bili tvarani mitovi, a na koje su se pozivali raznorazni (i po novo navodnici) struenjaci.

I. na kraju - ako se pilate kakve veze ima naslov tek ta sa ostatkom, (osim prividne) to je da c i mi maio zabavimo kad vee moramo da 0 ovako falosnim pojavarna piSemo.

IN HOC SIGNO VINCES

Ako ste sc pitali ko je posle rimskog doba ponovo popularizovao danas ce t afirmativni gest rukom kada se

tisne pesnica i pokafe uspravljeni palac odgovor je, nar vno, da je [0 bio Aleister Crowley. aime, 23. juJa 1941. e.v, O.T.O. je u Kaliforniji izdao Crowleyevu knjigu pod nazivom 1HUMBS UP! A pentagram - a pantacle to win the war. Knjiga je napisana kao "talisman" za saveznieku pobedu u ratu protiv Hitlera, a na poeetku se nalazio pecat zveri sa natpisom na latinskom: "pod ovim znakom ceS pobediti" (prikazano i pod). U knjizi se navode datumi izdavanja Knjige mona koje Crowley dovodi u vezu a izbijanjima velikih ratova, a zanimljiv kuriozitet, za nas na ovim prostorima, je i da se u roj kojifici pomiaje i Jugoslavij .

signo V inees

40

Poreklo i razvoj tantrlcke doktrine

Priredio: Frater HPK

ad ovog broja ~taocima cemo poceti da predstavljamo Tantru kao doktrinu. Svesni mo ~injenice da je Tantra prilicno teska za sistcmatizaciju i prezentovanje, te da je u pitanju skup krajnje sarolikih ideja i verovanja, od ozbiljne [ogicke sadane pa do pu~kih crnomagijskih Cini. Ipak, buduei da je to tema koja privlaei paznju i ~je poznavanjc mole biti od koristi O.T.O. Inicijatima, a 0 kojoj i tovremeno po toji veoma mnogo predrasuda i dezinformacija, pokusacemo da je predstavimo najbolje Sto mozemo koristeci se radovima nekih pametnih Ijudi koji su bili dovoljno hrabri da 'c uhvate u kostac sa ovom materijom. U sledeCim brojevima bavicemo se doktrinom, a sada morarno da "odradirno" onaj dosadni, ali za kasnije razumevanje potreban, hronoloski deo.

Poceci tantrc

Tantra predstavlja skup hinduistickih i budisliCkih ezoterienih tekstova i ritualnih praksi. matra se da

amo ime "tantra" potize od korena (80 koji ima znacenje Uta pro trti, na taviti, umnozavati". ije mali broj onih koji su misljenja da je Tantra ostatak ekstaticnog pre-vedskog kuita Velike Majke ali takode po toji i miSljcnjc da je Tantra proizasla iz vedske religije. Verovatno je i jedno i drugo istinito u mislu da je Tantra poccla kao OYO drugo i vrernenom asimilovala i elemente ovog prvog, kao sto cemo videti iz ovog tek ra, Ono "10 je sigurno to je da je pojava tantrickih tekstova, odnosno Tantre kao po ebnog oblika adhaoe. bila tesno povezana sa u ponom Saiyizma i Paocaratre koja [e, po miSljenju nekih struenjaka, oduvek bila

matrana za tantrieku sekiu.

U Severnoj Indiji najstariji oblik aivizrna bila je Pasupaia. Ova §kola antrizma imala je obimnu literaturu zvaou Agama, koja je delom ostal sacuvana u starim evernoindijskim rukopisima iz VIII i IX veka i ~je se poreklo datira u vreme izmedu IV i VI veka ere vulgari . Po jednoj tradiciji bilo jc 0 amnaest Agama, a po drugoj dvadcset i osam.

18 Agama koje se j~ nazivaju i Siva Tantre su:

ama Nisvasa Tantra pominje 0 amnaest Agama koje cine Siva·sastru i koje je preneo Rudra. Pored njih pominje jo~ deset Siva Tantri koie je preneo Sada iva.

1. Kamkika

2. Yogada

3. Divya

4. Karana ( Kirana?)

5. Ajita

6. Dipta

7. uk rna

8. Sahasra

9. A ta (?)

10. Amusbbeda

Siva Tantre i vedski rituali imaju do ta zajedni~kog, osim sto umesto Zrtvenog oltara oni kao naein obozavanja ive opisuju podizanje ivinog Hrama.

1. Vijaya
2. isvasa
3. vayambhuva
4. Vatula
5. Virabhaadra
6. Raurava
7. Makuta
8. Viresa
9. Candrahasa
10. Joana
11. Mukhabirnba
12. Prodgita
13. Lalita
14. Siddha
15. Santana
16. Sarvodgita
17. Kirana
18. Paramesvar Nisva a, Kirana i Parames yare se jo~ cuvaju u epalu u rukopisima iz VIII veka. Kopija Paramesvare naIazi e u Cambridge kolekciji i taj rukopi je datiran na 859. godinu.

41

Yamala period

Sledeci period u razvoju Tantre oznaali u tek tovi pod nazivom Yamale. Postoji osam osnovnih Yamala:

1. Rudra

2. kanda (skanda)

3. Brahrna

4. V' nu

5. Yama

6. Vayu

7. Kuvera

8. Indra.

Brama Yamala jc sacuvana u Ncpalu u tekstu iz Xi veka i navodi osam Yamala koje u izdiktirali osam Bairava. Za razliku od Agama, kojc su predstavljale Rudra tradiciju, Yamale su bile predstavnik Bairava tradicije za koje e matra da su bili duhovni uatelji lc.oji su postigli potpuno duhovno postignuc i postali skoro jednaki sa Sivom. YamaJa grupi pripadaju i Pingalamata i Dzayadrata kao dopune Brama Yamali i pretpostavlja se da se ova grana tantricke literature razvila Izmedu VI i IX veka, Ono sto je novo Yamala doncla jeste uvodcnje novih kultova raznih Bozanstava i samim tim dobro razraden tantrieki panteon. Brama YamaJa je donela jos ncsto, a to jc podela Tantrc na tri struje: dale. ina, varna i madyama. One predstavljaju tri Sivine Sakti, a povezane su i sa tri gune (Sauva, radas i tamas). Daksinu karakterise sattva i ona je asta (suddha); vamu karakterise radas i ona nijc "izmesana" (vimifra), a madyamu karakterise tamas i ona je necista (asuddba). DakSina je izasao a desne strane ivinih usta i deli e u

kl du sa cetiri oblika adane (pithas) koji su vidya, mantra, Mudra i mandala. Osam Bairava koji u preneli osam Yamala pripadaju vidyapithi, kao i sledeee Tantre:

Yogintjala, Yoginthrdaya, Mantramalini, Aghoresi, Aghoresvari, Kridiaghoresvari, Lakinikalpa Marici, Mahamarici i gravidyagana mudrapitha i mantrapuha

e kao Tantre prilieno preplicu i bliske u jedna drugoj.

Madhyama izlazi iz gornjeg dela ivinih usta i njoj pripadaju Vijaya, Nisvasa, vayambhuva, Varula, Virabhadra, Raurava, Makuta i Viresa Tsntra. Vuse Tantre su Candrajnana, Bimba, Prodgita, Lalita, iddha,

antana, arvodgita, Kirana i Peramesvara. Brama Yamala ne navodi koje su to varna Tantre,

Pingalamata i Dzayadrata dalje dele Tantru na mnoge podvrste i navodi kultove mnogih Bczanstava, uglavnom varijacija akti i to je jo~ jedna novina koju je Yamala period doneo, Nairne, Tantra je dobila jak alc.ti karakter,

Samoha Tantra

Tantra je iz Indije stigla na Tibet verovatno u VII veku, Budizam je uzco dobar dec njenog ezotericnog

item". t NI9 IV . Q ~I ~ ij~l~ID~

i primenio. ako je, recimo, 000 !lto je u Indiji bila uti, na Tibetu je bila Pradna, dok je muski princip bio prepoznat tao VaGI'a.

Na Tibctu su u to vreme preovladavale tri sekte:

Vadrayana, ahajayana, i Kalacakrayaaa i tokom X i XI toleca doslo je do niihovog mesanja sa bram n kim sektama iz Indije §to Je dovelo do novih oblika ezoterieizma i u Indiji e javlja Samoha Tantra koja se

uopsteno deli na nove pile (oblike adane kako smo ranije videli) i po prvi put se bavi razlieitim tradicijama i mantrarna Kalikamata. Tantra se zatim deli geograf lc.i oa Tantre eetiri podrueja, a daje e podela i po bramanskim ektarna. amoha Tantra je svoj konacni oblik zaokruzila negde do XlV veka i ocigledno je ve~ predstavljala Tantru koja je potpuno poprimila saktic!ki karakter i a imilovala nebrojene i najrazliCitije lokalne kultove

Tradicije Istoka: Tibetanski budizam:

Duhovni ponos

"Duhovni ponos je jos jedna mana koje bi trebalo da sc ~u amo. Duhovni po no je poput kapi jakog otrova koja, kada j dodata ~iniji hran , unistava celu stvar. Koliko god d te shvatili i koliko god da yam je iskustava donela vasa prak a nemojte se time razmetati.

emojte ici unaokolo paradirajuci onim sto znate. Ako sc budcte tako ponasali, obezbediccte svoje pan no rodenje u paklu, a i drugi Ijudi ce ucestvovati u vaso] oegativnoj karmi. Na primer, mogli bi da vas smatraju predstavnikom budisticke tradicije i da kafu: "Pa, ako je to budizam, and a ne hvala," Ili mogu da razviju veoma pogresna gledista u vezi sa Darmom. Ili bi mogli da budu impre ionirani varna i da pokusaju da imitiraju vasu aroganciju i duhovoi pono i da tako i sa.mi navuku ism vrstu negativne kanne. Svojirn duhovnim ponosom akumulirarno negativnu kannu ne sarno za sebe, vee i za druge.

Trebalo bi da pr poznarno ovu manu i e ostale mane koje imamo i da ih porazimo vojom praksom, Ne morarno da se brinemo 0 razvoju

. ~!llID~ [~~l~l~. ml rf I !mll~~ ~I

od scb . Kada bacimo gumenu loptu na tlo, ne moramo da je podizemo; odskocice ama od sebe. Sto vi~e svojih mana avladarno i eliminisemo nasom praksom, to ce se vise nasi pozitivni kvaliteti pontano i poljavati." - Djigm d Tromge Rinpoce.

42

IstraZivanje lokalne tradicije - budlstlckl hram u Beogradu

Priredio_

Danas je mnogima nepoznato da je u Beogradu od 1923. do 1944. god, po tojao autcntiCni budisticki hram koji su podigli Kalmici, narod mongol kog porekla. Posle Oktobarske revolucije ~e totina Kalmika je iz Rusije pobeglo u Beograd gde su oformill najveCu kalmicku izbeglieku koloniju u Evropi. Buduei da u po veroispovesti bili budisti, Kalmici su septembra 1923. god., na adresi Vojislava Ilica br. 47, u iznajmJjenoj kuci koja i danas po toji, napravili svoj prvi budistieki "molitvcui hram", Hram je 1925. god.premesten u Metohij ku ulicu br. 51.

Zbog nedo tatka novca oko finansiranja zakupninc, Kalmici su se obratili Ministarstvu Vera a molbom da im e odobre redovna meseen redstva od 1000 din. Prepis te molbe stigao je i do Patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve Di.nutrija. Dopi koji je on potom uputio Ministarsrvu Vera i u kojcm se zalozio za pomoe beogradskim budistima pokazuje velik stepen religijske tolerancije koji je u to vreme vladao u Srbiji i koja bi bilo Iepo da postoji i danas:

GOSPOD

MINISTRU,

rater HPK

Kalmici su 1929. god. pokrenuli akciju da e izaee iz zakupIjenib pro torija i da se pristupi izgradnji Hrama. rp ki industrijalac Milo Jacimovic (1858-1940) je a inom prvi pomogao izgradnju Hrama darivavsi Kalmicima parcelu i 1000 cigala, 7500 komada crepa,

cement i ostali gradevinski materijal. Po Ie njega do ta drugih istaknutih Srba, ukIjucujuci i clanove kraljevskc porodice, noveano u pomogli izgradnju brama koji je svceano osveccn 12. decembra 1929. god.

Hram je dobro prihvacen u Beogradu, Vodic kroz Beogr d ga je 1930. god. uvrsiio u znamenito Ii grada, a ulica u kojoj se nalazio je nazvana Budisticka utica (danas Budvanska). Ovaj jedinsrveni Hram u Evropi privlaeio je paroju celog vela, tako da je lieno Nikolaj Rerih, pozna to ime u svetu teozofije i okultizma i o niva~ takozvane agni joge, bramu pokJonio jednu thanku (vrsta budisticke "ikonc" koja sc radi na sviti). U Hramu u nedeljom drtam bSOVl kalrnickog jezika i Casovi veronauke koja jc (ada bila obavezan predmet u

kolarna. Vlast je budisuma bila dozvolila da u Yom Hramu pohal1aju easove budisti~ke veronaukc i te ocene su kasnije dostavljane I priznavane u skolama u koje su bili upisani kalmiCki daci (0 je joX jcdan lep primer religijske tolerancije koja je postojala u to vreme u

rbiji. Gradska vi t je godinama noveano pomagaJa OYU budistieku zajednicu, ali im je la pomoc ukinuta 1942. god. kao "nesrp kom stanovniStvu". Kalmici msu docekali rusku Crvenu armiju i 1944. god. su izbegli i7 Beograda u emaeku. Nova vlast je zgradu budi tiekog Hrama prervorila u dom kulture prethodno mu sru§ivsi kupolu. Ka nije je zgrada dodeljena ocijalistickom savezu radnog naroda, da bi jc na dobila radna organizacija "Buducnost" koja ju je i srusila.

43

Pred tavnici ruskib izbeg1ica Kalmika, koji u vere budisticke, predali su am prilozeni prepi molbe, lcoju u primili na Va , Go podine Ministre, da biste im za odrlavanje njihovog hrama, leoji imaju u Beogradu, odredili meseenu pomoc od hiljadu dinara.

Mada javno ispovedanje budizma nasirn drzavnim U tavom ill kakvim specijalnim zakonom oije priznato, nalazimo da nece biti od tete ni po drzavu, niti po koju drugu veroispovest, ako se ovoj maloj grupici Ijudi u naso] zemlji prufe redsrva za zadovoljenje njihovih verskih potreba, dok bi naprotiv bilo ad stete ostaviri ih bez duhovnog vodsrva. Utoliko ih pre treba pomoci, 10

u oni amo privremeno u naso] drlavi, slo ih je veom mali broj i sto, najzad, budlstieka relig.ija oije opa na po drzavu, re je priznata od mnogih drugih drzava, A ovdsSnji Kalmici, budisti, i ne tra~e zakonsko priznanje njihove religije, vee samo precutno tolerisanje i neznatnu materijalnu pomoc,

Izvolite i ovom prilikorn, Gospodine Mini. tre, prirniti uverenje a eg svegdasnjeg postovanja

Kenneth Anger, rezlser thelemitskih fIlmova

Priredio Frater HPK

Kodo neko O.T.O. telo po«le so praksoma okupljanja no kojlmo se gledajv fllmovl so ~kultllom tematlkom" prvo ~to pogledojv po pravllu bude nekl fllm Kenneth Ange o. Kenneth Aoger je legendarnl umetnlk I rellser kOji je uttcao no takva filmsko imeno koo ~to su Martin Scorsese, David Lynch III pok Quentin Tarantino oil, Istovremeno, on je zbog okultne temotlke SVOJlh fllmoVQ bitno i ceojeno lrne u thelemltsklm krvgov1mo ~ok tollko do Je eqlJinox III, 10 0 oJemu obJoviO opsefon tekst no neklh dvodesetok strano. Sve je to sosvlm dovolJno do /{tels svoJim ~Itaoclmo ukratko predstavl nJegov Ilk I delo, prl ~emu ~emo noglasall stavitl no okultnu I theleml~u Insplrlsanost njegovog rada. Sto se tI~e umetnl~klh vrednostl njegovog rodo-u to S0 neeerno upu~tall vee lltaoce upu<vjemo do S0 0 tome InForml~u u neko] str~noJ I merodavnoJ fllmskoj IIteroturi.

cnncth Anger jc rodcn u anta Monici, Kalifornija 1930. e.v. a pet godina je glumio u Warner Brothers ekranizaciji Sekspirovog kla ita A Midsummer Night s Dream. V1astite filmove je podeo da snima sa 11 godina, a a 17 je tokom dva vikenda, dok su mu roditelji bili izvan kuce, na porodicno] 16- milimet koj kameri nimio Fireworks, svoj prvi film koji jc otisao u dalju distribuciju. vojim narednim filmovima bogato dekorisanim aasiljem,

ek ualnoscu, okultnim imbolizmom i do

teatralnosti dovedenim ritualizmom, Kenneth Anger je po tao jedna ad klju~nib Iigura u razvo]u arnericke Iilmske avangardc.

Anger je veoma rano postao fasciniran Crowleyem. Inauguration of (be Pie;} ure Dome. film koji je snimio 1954. e.v. i koji se smatra jednim ad kljuenih filmov americke ek perimentalne filmske scene (Plus SIO je imao veliki utica] na Roger Cormana i nimanje niegovog erijala po E. A. Pou, kno i na neke scene u Scorseseovom Kundunu), [c po njegovim via titim reeima "skup Bogova 1 Boginja u dion.izije koj tcrevenci" i koji je po vecen Aleister

rowleyu i Krunisanom i Pobednickom Dctetu. filmu je Skerletnu fenu koju budi Lord iva glumila Marjorie meron, nekadasnja magijska partnerka Ja k Par 00 a. Pored oje u filmu e izmedu ostalib pojavljuju i poznata autorica opseene literature Anais 'in (glumila Mariu de Medeiros u filmu Henry & June iz 1990. e.v.) i avangardni filmski re~ er Curtis Harrington. Njegov sledeci film,

corpio Ri ios. nimJjen 1964. e.v, je, izmedu ostalih, bio posvecen Jacku Parsonsu. Film e b vi sferom Marsa kroz prizmu ameriekih bajkera 1 trerira motor kao njihov plemcnski totem. Godino 1969. Anger ispiri an Crov leyevom istoimenom poemom snima Lucifer Rising. U filmu je Marianne Faithfull g.lumili

ilirh, a lifno Anger je glumio Magusa. U filmu e pojavljuje i Donald Cammell, joS jedno znacajno ime avangardnog filma u ajem je legendaroom Iilmu iz 1970. e.v., The Performance, glumio Mick Jagger. Donald Cammell je intercsantan i zbog toga sto je Aleister Crowley bio lest gost u kuci njegovog oca koji je fuk pisao i njegovu biografiju za koju, na falosl, nismo mogli pronademo informacije da li je sacuvana rnakar u fragmentima.

Kenneth Anger je po vlastitim rceima praktikujuci Thelemit. Bio je prijatef sa Harry mirhom, govorio je na orvaranju izlofbe Atua Crowleyevog Tarota u

Londonu aprila 1998. e.v., a kolekcija thelemitskih rukopisa koje poseduje je ad veeih u vetu. The Ma ·ctal Link je, na primer, tako u svom jcscnjem broju iz 1990. e.v. objavio korespondeocije geomantickih Iigura sa planeiama. Sa strane su pridodati sigiJi i pisani Crowleyevo rukom i 1 j document je O.T.O. dobio oa poklon od Kenneth Angora. VOC dufe vremcna se prica. a 0 tome je svojevremeno. pisao i respektovani briran lei magazine The Guardian, 0 planovima za njegov novi film. Tp bi trebalo da bude ekranizacija Crowleyeve Gnosricke Mise i to bi, po nekim ioiormacijama, trebalo da se uradi u aradnji a carlct Woman Lozom 1Z Austina. Realizacija filma naravno zavisi od novcanih sred tava koja C jo~ uvck prikupljaju.

Kenneth Anger

44

POGLED U MUZ KU

(The Magical Lin

jesen-zima 2002.103.e.v.)

ra. vmaios (prevod rater K)

Dobrodosli na ovo prvo pojavljivanje neeega sto ce, nadamo se, biti redovan prilog u Magical Linku. Mi u Magick Music Muscumu srecni smo sto imamo priliku da predstavimo delo nekib odlienih muzicara i umetnika koji u in pirisani Thelemom i koji javno promovisu zakon Theleme putem svojih dela, Za one koji nisu upoznati a Magick Musick Muscumom, kraci uvod mogu da pronadu na Internet stranici: http://www.oto.nolmmml.

Tokom Icasnih edamdcsetih i ranih osamdesetih jedna od najperspektivnijih novih di kografskih kuca u Velikoj Britaniji bil je F ctory koja je bila "dom" 28 brojnc uticajnc grupe poput Joy Division i A Certain Ratio. Jedna od manje poznatih grupa bila je The Royal Family and the Poor, projekt Mike Keanea.

godinama koje u usledile po le napustanja Factorya, Mike je obj vio brojna izdanja za razliCite kuce koja su sva crpela svoju inspiradju u Magid i Telemi, Muzej je godinama pratio ta e a njim desava i

aznao da The Royal Family and the Poor jos uvek postoje kao 010 projekli Mike Keanea te da e neka njegova CD izdanja jos uvek mogu naci u prodaji. Prvi ad ovih - ongs of the Children of Bstomer- ogranieeno je izdanje od 2000 numerisanih primeraka opisano kao "muzicko slavljenje Magike & priznanje Zivotu i delu Aleistcr Crowleya", eke pesme imaju Crowley eve tek tove dod ale muzici, ostale imaju reci aji je autor Mike Keane. Oeigledno, u pitanju je trod u koji je ulozcno do ta ljubavi. CD dolazi s knjiZicom - prilogom u boji sa reeima pesama i Keaneovim autentienin urnctniekim radovim . Takode je dostupan i album Anthology 1978-2(}(}1 s nekim od najboljih radova The Royal Family and the Poor tokom ovog perioda. eke od numera mozda i nisu polofile ispit vremcna u poredenju a 0 tatkom pesama na lbumu ali, ve u svemu, te pe me u dobrc u pored nju a poznatjjim naslovima iz tog razdoblja, on/) of the hildren of Bafomet dobila je dobr kritikc u uglednim Casopisima kao sto su Mojo i The "'7re koji su g preporueili. Za ~e informacija tupitc u kontakt Mikeom putem adre e: gaiamusick@CS.com.

Izvesno je da je Jesus Acedo iz BI ck Sun Ensemble jedan od najboljih gitari ta posle Hendnxa. Vl mo mislili da smo, nakon ~to je Jesus imao dusevnih tegoba, ~uli ve od B E ali mo ipak 2001.e.v. docekali reizdanje njihovog raritctnog prvog i istoimenog albuma (Olmera Ob curs CAM04O), kao i remiksovanu i prosirenu verziju "nedo tojeceg" P; cho Master EI celled 'ky Pilot (CBIIJerll Obscure CAMOJ.1) albuma iz 1993.e. v.

Vecina pe ama su ponovljeno izdanje pesama zabelezenih na prethodnim albumima, ali ~uj, nije bitno. Te pes me bih mogao da iznova j iznova preslusavam. Poput p ihodelicnog i leslo cog telemuskog gitari tickog festivala album Lambent HlJIDe, (Reckless RECK 11), iz

1988.e.v. je sustinski a svojim 1jupkim oimcima izabranih tihova Knjige Zakona u pesmi Lilith. Ali iSIO tako nedavno izdanjc Hymn of the Master, (Camera Ob cum CAM048), izuzetan je i neotekivani novi nimak Jesus Acedoa DOVom grupom,

Mi ovde u Muzeju veliki smo obofavaoci Jcsu a i

Black un n emblaea i ve njegove albume

ncizostavno i preporucujemo.

a, u neku ruku, malo vi~e gotskog dela spektra u po lednjih nekoliko godina doslo je par izuzetno finih i u dobroj meri originalnih izdanja Svedskog Brats pod imenom Coph ·ia. Nakon sto je svoju muziku u mp3 Iormatu uanio dostupnom na Internetu, Copb Ni je pot pi ao ugovor a svedskom etiketom Cold Meat Industries. Prvo pravo izdanje bio jc album That Which Remain (CMI85), 2000.e.v., koji je pratio ep Holy War (CMI93) 200l.e.v., oba izvr na i prelepa rada.

Opisiv nje ove muzike je ncpravedno, no mislite 0 Dead Can Dance sa ostrinom i viSe impulsivno rti (i.e manje u do adni na duge raze). Za vue informacija pogledajte stranicu www.cophnia.com. Takode, intere antan moze biti i pro Iogodi nji al um alum Return grope Unto Ashes (Projekt 117), na kojem obraduju r wleyevu Himnu Psnu. Isro u uradili i Rhea Obsession na Reiniljaaon, (Metropolis Me199), albumu s remiksima ranijih radova takode ad at prosle godine. ve ovo je veoma lepa muzika, na momente previse uradena po Dead Can Dance kalupu, ali ipak vredna da e na nju 0 rati pa~nja.

Ako ste, pak, viS u party raspolozenju, nema boljeg naeina da navedete vasu bracu i estre da zatresu voje straznjice od dva posljednja izdanja Brata Lea Younga koji se 20VU The Magickal Cbilde ( ruMMY 062). i Lee Tong -The Poor Srother Or Pete ( urpri e 004). Leo Young je jedan od Italijan kih 1 evropskih najistaknutijih Df-eva i radio je sa ljudima poput Derrick Maya i Joey

45

Beltrama. Brze-bolje pretrazite net i nadite informacija o ovom zaista zapanjujucem liku. The Magickal Childe je glavni muzicki astojak za zabave petkom uveee u trezorima muzeja! Sa svojim izvanrednim bitovima, opakim scmplovima i naslovima poput DJ Pimp and the

car let Woman i The CaHph and the Alien, ne mozete mnogo da pogrcsitc.

Ova nova izdanja muzickog avangardnog

pobunjenika John Zorna ilustruje ideju da utica] Crowlcya i Theleme ide izvan ikonografije metal muzike. Njegov album Songs from the Hermetic Theatre (Tzadik), sastoji se od ~etiri numere od kojih dve pesme predstavljaju omez Harry Smithu (American Mogu) i dye Mayi Deren. a pesmama posvecenim rnithu, jedan kritiear je izjavio: •... odavanje peste legendarnom americkom etnomuzikologu Harry rnithu, Americsa Magus je Zornovo prvo iskoracenje ka elektronskoj kompoziciji. Crpeci inspiraciju iz ostrih, nazubljenib elektronskih zvukova Fenn za i Pita, te nemarnog kolaza buke Merzbowa, Magus raslojava neprestane slapove pistavog zvuka preko poplave rute pucketave buke izazvane elektricnom interferencijom. Tisina e ne moze pronaci na ovom 0 tvarenju, vet amo bcskrajne mutirajuce frekvencije §to se ubrzano spoticu jedna preko druge. Teturajuce nepravilnosti l\de ovom osrvarenju kao jedini trag perkusija ocrtavajuci uznemirujuce drazesnu melodiju poput enke ispod leptira",

I<>s jedno Zornovo izdanje je fA O-Musick it} 'scred Light (Tzadik 7338). Dok je prethodni album Zomovo samostalno delo, na ovom se, izmedu ostalih, pojavljuju i Bill Laswell i Mike Patton. U tradiciji Zornovih dugal!kib kompozicija, fAO je hipnoticki niz alhemije, mi ticizma, merafizike i magike u edam stavova. Delimieno inspiriraa radom Crowleya i Kenneth Angera sedam stavova ukljutuju egzotiku, ritualne udaraljke, death metal. ambiental, elektroniku i 2en ke horove u rasrrkanom glasovnom op egu. Ova] album jet iz t· to muzi~kih razloga, po mom misljcnju, jedno od naj oljih i najuzbudljivijh izdanja u 2002.e. v . Album je prisrup Cniji nego mnoga druga Zomova izdanja, uklju~ujuCi i ongs from the Hermetic Theatre i trebalo bi da bude obavezan za svakog ljubitelja muzike bilo gde. Za Thelemite, ovo je obavezno za preslusati,

A sada nesto sasvim drugacije: Tbe Crusades eea through the Eyes of the Orient (Lc Chant du Monde). Ovo je dupli CD Omara arminia i Al-Kindi Ansambla, jednog od glavnin sastava na Bliskom istoku, Kvalitet izdanja je izvanredan, be kao i sama muzika - mada mi, iako ne pretcndujemo da smo strucnjaci za arapsku muziku vremena 0 kojem je ret. 0 aj album trebalo bi da predoei baS pravu atrnosferu za Inicijacije eoveka Zemlje.

Naposletku, ali De i najmanje bitno, pomenuli bismo veoma magitno i predivno pro lavljanje Solstidja i Ekvinok a od strane Coil, ranije objavljeno u vidu pojedinaenib CD singlova, a sada kao predivni dupli CD digi-pak pod imenom Moon ~ Milk (in Four Phases). (Eskaton 23, do tupan preko Ioternera na stranici ",", ... \V.Amazon.com i prek.o Middle Pillar distribucije). Ukljutuje elektril!nu violu, ynth violu i rad na g.itari-rad povremenog Coil ~lana koji je u izvesnoJ suptilooj vezi

a Red om.

Postoji JDS mnogo druglh 1Zdanja koja bi.smo mogli pomeouti i na neka od njih cemo se moMa i vratiti. Ako ~elite da konlaktirate Muzej radi dodatnih infonnacija.

ul!inite to prcko adrese shl@oto.no. Ccnimo napomene i predUoge od svih va u veri sa izdanjima koja bi mogla biti od vaznosti zbirci muzeja. I zai ta, primili smo vee nekoliko tokom proteklih godina zbog ~ega bi.smo feleli da iskazemo na u zahvalnost.

I. dar Ako iko od vas pokazuje interesovanje za snirnljena dela Brata LonDuQuettea nernojte se ustrucavati da se ra pilate 0 njima, narociro ako ... olite psihodclicni kantri rok protkan Magikorn.

Graham Bond pionir thelemitske muzike

Tokom 1960.-tih, do tada §iroj populaciji nepoznat, Crowley po taje i npiracija sve veceg broja muzil!ara. Medu njima je bio i Or ham Bond koji je bio jedan od vodecih Rhythm '0' Blues muzieara u Sezdesetirn i sa kojim su svirala takva imena kao §to u Ginger Baker (pre ncgo §to se prikljuCio grupi "Cream") i John McLaughlin. Graham Bond je bio veoma zainteresovan za okultoo i, po vemu udeei, na prilieno amaterski naan bio je fanaticni sledbcnik Aleistera Crowleya.

Po potpisiv nju ugovora sa "Mercury Recordsom ispostavilo se da jedan od vlasnika deli njegova okultna interesovanja tako da mu je Mercury Record " cak j ustupio deo svojih prostorija da ih koristi kao svoj hram, Vee sutradan on je eetvoro mladih ljudi, od toga je jednu devojku, inicirao u "slobodno zidarstvo". Oprema u hramu bil je futa improvizacija a stolom za eaj umesto oltara i nekakvim zastavicarna sa okultnom tematikom okacenun po zidovcna, u skladu sa stran rna sveta, Bond je ccremoniju zapoceo svojom vcrzijom Rubinove zvezde posle tega je lcdio Liber Resh, naravno svc propraceno vecom kolianom zapaljenib mirisa. Ono slo je potorn usledilo bio je kvazi-masonski ritual za koji u neki od prisutnih kasnije pretpostavili da je bio zasnovan na onome sto je nedavno pre toga bilo prikazano na BB -u. Kasnije, ta grupa nije zazivcla u praksi posto je "Mercury Record" zakljueio do je zbog autodestruktivnog i anti- ocijalnog ponasanja bolje da Benda posalju na Iarmu izvan Londona da tame pravi muziku.

Nije ostalo zabelezeno da li je po povratku u London pokusavao da Iormira neku novu magijsku grupu ali zna

e da jc 1970. god. sa svojom zenom Iormirao novu muzieku grupu koja se zvala " Magick" . Posle "izvodenja egzorcizma" u ku<S pevaca Long John Baldrya, tragieno je nastradao take Sto ga je pregazio voz. lake Ce mnogi reCi da je bio preveliki ck oenlrik i u magijskom smislu sarlatan, Graham Bond je, sasvim igurno. bio pionir

thclcmitske muzike". Izmel1u 0 talog, producirao jc i album Crossroads of Time grope "Eyes of Blue" gdc su bile i dye pesme Diane Stewart. njegove t.ene. oa lovoa i ona nazvana Love is (hi! lAw.

Prtredlo Frater HPK

46

Thelemltska umetnost:

SOfor Xenia, Izrael

U OVOID broju vam predstavljamo umetnost estre Xenie iz Izraela,

Prtztvanje Maye, ulje na platnu

Macka

1.61. Ali voleti me bolje je od svega... Liber AI

e tra enia je rodena u Moskvi. Trcnutno Dvi u Izraelu gde e ba i umetno cu inspirisanom Aubrey Bardsleycm i Egipatskim motivima i u . to odno vrerne izvodi cnohijanske prizive na obali Mrtvog mora. Moramo napomenuti da mo joj veoma zahvalni na infonnacijama 0 Kairskom rnuzeju i rncstu gde e u ojemu nalazi tela.

Soror Xenia u Egtptu

47

PRVI TURNIR ENOfilJANSKOG SAHA

apt sao Frater OZ

vrha ovog prvog • rurnira - bila je

informativna, a takode i edukativna, avescu

neke primerc koji bi mogli da udu zanimljivi istrazivacima enohijanskog sistema. apravicemo nesto malo analize poslednje partije.

U jed nom trenutku se Iormirala "Fortuna major" u kojoj je bilo manifestvovano pasiviziranje Tharpeshest Jefinc Pasht pod uticajem Se cka, u Vazdusnom delu Zemlje. Pocetni polozaj aktivnih ilioa bio je Zemalj ki od Zernlje. Kao i kasnije formiranje "Fortune minor" koje je nastalo kada je neapzljivost hnupis Kneph, koja je proi tekla iz pogre 00 po matranog Arourisa, dovela do znatnog umanjenja funkciooalno ti silina Vatre. '0, One

u, u skladu a svojom prirodom, i bile prve i nestrpljive. U datoj ituaciji e videlo da je promisljenost Vazduha ipak dovcla do njegove ustajalosti koja je nastala usled nedovoljno pro tora. Takode c. npr. pojavila moralna predno t na srrani Vazduha i Vatre, koja je bila uzrokovana obrazovanjem Vode. Vazduhu je prirodno da trafi otvorenc pro tore i visinc 10 je on i ueinio na pocetku ali po Ie je doslo do povlaeenja, kao to mo pomcnuli, a ono je bilo uzrokovano time sto je Vazduh oa polju bio izlozen istovremenom dej tvu ZemJje i Vode iz razlicitih pravaca. naga Zernlje rnofe da bude i sposobnost stabilnosti i postojanosti medutim, u datoj ituaciji zbog vrlog delovanja Vatrc, bilo je najuputnije da e pokazc harmonicno t u pokretu, usled nedovoljne snage za postojanost. vde nismo mogli da • izabererno ostrvo i naoruzamo ga" nego je bilo potrebno da e "disk okrece". Tako je kompletna baza uspela da e porn ri i time izbegne prctnji koju je rnoglo da predstavlja izbegavanje Vazduha Vodi, koje e odvijalo u svom prirodnom pravcu. Siline evernog Vetra su morale da se povinuju dej tvu vremena i povuku

a reeima: "I'll be back".

Ova] put, "prvo mesto" osvojio je tim Frater O.Z. i Soror M; drugo- rater R i Frater G., a trece-Frater 1. i oror H.

10 Pan, thelemitski festival u Teksasu

Vc6 nekoliko godin u Teks II lie, pod "Hom om

dve horizonta", odrhva 10 Pan thelernit ki r, rival. "Horus dva horisonta" )C deo carlet oman Lo~e Icoji bavi prileupljanjem nove potrebnog za rad Lolc. Ova

glavna projekta "Horu dva H rieonta" u Henne»

Bazzar i 10 PIllI lam fe tiv I.

lIermes Bf,lZZIJr je b 10. daklc baz.u' kO)1 e

odrfava l!ctiri pula godiinjc u aradnji sa altcmativnim muzil!kim klubom "Elysium". a njemu svoju ponudu robe i tuJu@ itlalu prodavei muzi1!kih CD-o a. nakita i estalih nekonvencienalnih ukrasnib i odevnih predmeta, tattoo&body art majlori, maseri, oni koji otvamju Tarot. OJ~\'i i ostali predstavnici alternarivne kulture Au tin .

10 Pan JBI1J Je thelemit lei fe rival lavljenj 1

debodne volje koji e vakog proleca odrlav no

privatnorn posedu u u lovima autenti ne pnrode, a n SIImo pola sate vofnJe od AUbtina. Troje iii dan , pri ccmu je mdloj u k mpu obezbeden, I na njemu se 2 ~ n 'to de" va: radienice, rituali, DJ-evi, bubnjari, kupanje i unl!anje. kuvanje kotliu i 1I\'e estalo sto U1al!i debar provod.

ode. laje same da l!ekamo d se iivotni

. t ndard poboljb pa d e, mold., nekakav slican fe tiv 1. n.a IIveopitu redo t ()vd "nje thelemitske populacije, u tanevi i ovde II regionu.

48

U LOS ANGELESU lZVEDEN RITUAL VENERE U BRODVEJSKOM STILU

Magijska pisma: enohijanski alphabet

Enohijanski jezik/alphabet su od Andela 1582. god., po vla titoj tvrdnji prim iii Dr. John Dee (1527-1608) i njegov aradnik: Sir Edward Kelly (1555-1597). Dok je Kelly pomno zurio u kristal i govorio sta vidi, Dee je zapi ivao. ama lova u do ijena tako sto u Andeli projektovali zutu liku slova na prazan list papira nakon cega je Kelly cmim rna tilorn i crtavao oblik slova na 0 novu projekcij . Na 0 novu toga nastao je alfabet koji e astoji od 21 lova. Andeli u nagove tili da ta slova poput hcbrej kih, 0 nov za item magij kog simbolizma i iz toga proizilazece numerologije. Takode u naznaCili da u

lova podeljena u tri grupe po dam lova.

Enohijan lei je jezik za koji je Dee matrao da njime govore An eli i koji ima svoju vlastitu sintaksu i gramatiku, a slova irnaju svoje elementama i uumericke kore pondencije. 0 ovom j ziku ce biti vi e reci u narednim brojevima Ktei a u tekstovima 0 enobijasnkom i temu magike .

~ ... ; • '
~[~ocbr.lln.I~1
~- d
V 13 J: .., t
!i ~ ~ ~
b ('1) 1~ s
e.g .~ .-1,
-
J L 0 U &.
.JY ~ 12 &l
-
~ ) .Q r :p
,CJ' !7 Rl." Kao deo god~njeg predstavljanja ciklusa

eleuzijskih rituala Thelema Loze u Los Ange-Iesu, 3. eptembra je javno izveden Eleuzijski ritual Venere u brodvejskom sLilu za koji je muziku i te t napi.sala estra Leigh Ann Hussey. Celo izvodenje je snimljeno i verovatno ee taj snimak u nekom obliku u koro biti do tupan zainteresovanima.

estra Leigh Ann Hussey je muzicki edukovana n Berkeley niverzitetu gde je studirala violu. Radi kao programer i pcva U tri grupe, revolucionarnom thelemitskom tehno- ufi bendu Nuit (0 kojima cete verovatno alati ve~ u ledecem broju Kteis8), bendu Annwn koji svira keltsku muziku i u akustienom ductu Ashby Hou e. radila je i muziku za GnostiCku Misu u gregorij nakom stilu. Napisala je i

··e rituala i tek tova 0 magici, §amanizmu 1 rodnim ternama objavnljenih u raznim publikacijama.

49

Soror Leigh Ann Hussey

THE UNHOLY - THELEMITSKI HEAVY METAL

The Unholy su redak primer thelemistke muzike iz fere heavy metala. Frontmen ovog bends je Brat Wade Laszlo iz Leaping Laught r Oaz .

1m ju ~liri albums: Darkness Dawns, GardCD of

ouls; As Below, 0 Above j Ash Wednesday, izl zaIc najnovijeg koji e zove Magick 01 (be Dsrkland OCekuje se veoma skoro. Albumi su, dakakc, okultno in pirisani, pa je tako, primer t di, As Bellow So Above u neku ruku Wadeova heavy metal bimna Novom Aeonu, a pesma The Pact

A h Wednesday" veoma je j' aa instru-kcija za goecij ku evokaciju rad (kad mo vee kod rituelne magije, upucujemo i na njegov tekst 0 prakticnoj planetamoj magiji objavljen u magazine The LAughter-lui Caress, VoL. III No.4). Po onim njihovim pes mama koje smo culi zvuk The Unholy jc, prilieno, u stilu metala osamdesetih, sta vije - mene je na momente ve (0 podsetilo na King Diamonda, tako da, ako volite ovakvu muziku, onda jc ovo ncsto za vas. I naravno, fraternalni razlozi uvek navode da e najrazliatiji rad Brace i . tara uvek podrZi.

Jimmy Page, Led Zeppelin & Thelema

Jimmy Page, jedan od velikana rocka XX veka, iako bi po mnogima mogao biti okaraktensan kao "neozbiljan" po pitanju ame okultne v "'tine, definitivno jestc jedan od pionira kada jc u pitanju

thelemit ka muzika" i uopste utica] Theleme i Magike na popularnu, ali i n onu "underground.

kulturu i umetno t. To poeinje da e uvid vee 1970. e.v. kada na svoj album "Led Zeppelin Ill" stavlja natpis "Do What Thou Wilt. Godinu dana kasnije Jimmy Page kupuje Bole kin, kucu u kojoj jc Cros ley izveo svoju Abramelinovu operaciju. Inspirisan Crowleyem, Jimmy Page 1971. god. svojoj kcerci dajc ime Scarlet Lilith Eleida Page. Lilith je bilo jedno od imena kojim je Crowley zvao svoju kcerku, Scarlet je termin iz thelemi kog i tema koji se, dakako, odnosi na Scarlet Woman. Zanim.ljiva epizoda dogodila e 1973. god. kada u se Jimmy Page i Kenneth Anger reli u othebyu, na aukciji stvari koje su pripadalc Crowlcyu, Anger je tada pooudio Pageu da uradi oundtrack za njegov legendarni film Lucifer RIsing. U lorn periodu Anger je ~knim 0 u Pageovoj kuCi u Loodonu ali, iz nekih razloga, aradnja po pitanju pomeoutog soundtracka nijc ostvarcna. Jimmy Page jc docnije cak pokrenuo i malu izdavacku kueu i otvorio okultni shop koji se zvao "The quinox", pri cemu je 0 talo zabelezeno da je prodavnica imala telu Otkrovcnja u izlogu.

Kuta za poeziju:

Tao (napisao erkit)

We')

put nebe izmedju dobra i zlll tao

laZa medju zvijezdama tamna krivudava linija tao

sile me raznose gra .... itacija privlaci tao

pirala

krug bez kraja tao

izvan vreruena izvan pro tora tao

alia i omega pocetak i kraj tao

u m ini oko mene tao

I .... orne up traktnog oblika lao

50

TELE

ITSKITEST

Frater Julianus

Verovatno ne po toji bolji naein da e zapocne prepirka od postavljanja pitanja: ~ta jeste ili nije "Telemitski", iii ko jeste iii nije "Telemita". Ovo pitanje je odavno zahtevalo resenje i evo, u Ministarstvu Propagande, posvetili mo tom pitanju potpuno apsurdnu kolieinu vrcmena. ada yam predstavljamo rezultate naseg napora u obliku jednosravnog i objektivnog testa koji ce omoguciri eitaocu da kcnacno odredi, jednom za svagda, svoju Telemiticnost, Tclcmitodnost, Telemitodoidno t.

Obracunavanje: osim ako nijc drugaeije naznaceno, dajte sebi poen za vaki taean odgovor; ako ne znate tacan odgovor (a to oije uvek "da"), onda te pogresili, Podela prema rezultatirna je na kraju testa.

A: Licni podaci

Da u stc vaspitavani kao Katolik?

Da li te koketirali a Satanizmom u svojoj mladosti?

a VeStj~at' tvorn?

Da li uglavnom oblaeite erne? Da Ii no ite pentagram?

Da li nosite jednopotezni heksagram? Da Ii nosite eudnu kapu?

Da li te ikad imali astmu?

Da Ii brijete svoju glavu?

Da Ii imate reputnciju nekog ko jc "Crnomagijas"?

Da li, u principu, zamerate ovom testu iako do sada imate gotovo to posto?

Aleister Crowley

(Prevod Frater OZ)

B: Pitaoja 0 Zakonu

Koliko primeraka Liber AL-a posedujete? (po jedan poen za vaki, maksimum deset. UkljUfitc kopije koje su ~tarnpane posebno ili u a tavu neke veee kojige)

Da li ste uvredeni sa "rodacima" Kn;igc Zakona?

Koliko "Tajnih Cetvrtih Poglavlja" Liber AL-a te proeitali? (po jedan poen, maksimum deset)

Da Ii ste napisali bilo koje "Tajno CClvrto Poglavlje" LiberAL-a?

Da li te napi ali bilo koji komentar Libcr AL-a? Da Ii prihvatate "Kratak Komentar ?

Da Ii ga razumcie?

Da Ii ste stvarno paliti vo] prvi primerak Lioer Alra? Koliko kopija Liber 07-a ste okacili? (po jedan pocn za svaki, maksimum desei)

C: BibIiomanija

Da li kupljate Crowleycve knjige?

Da Ii imate vise Crowleyevih knjiga nego bilo koje druge vrste?

vih njih zajedno?

Da li je zadnja knjiga koju ste proeitali bila rowleyeva? Da li imate vise primeraka neke druge knjige od Crowleya 0 im liberAL-a?

Da Ii posedujete bilo koje prvo izdanje Crowlcyevih knjiga?

Da li posedujete komplet Bquinoxs] (dodatni poen za prvo izdanje)

Da li skupljate knjige Kenaetha Granta iako mi Lite za njega da je on kompletan mamlaz?

Da Ii skupljate knjige koje jednosravno pominju Crowleya?

Da li sklapate poznanstva sa ljudima s mo do biste mogli da pozajmljujete njihove knjige?

Da li pominjete Crowleycve knjige samo navodeci inicijale?

Njihove brojcve?

Da Ii te tvorili voju biblioteku oa 0 novu Liste za titanje na kraju MTP?

0: Po veeeniji od Vas?

Da Ii tvarno kazete tini kako ti je volja i to neka ti bude ceo Zakon" ume lO "Zdravo"?

Da li rvarno kazete "Volju" pre akog obroka? Da li rvarno radite "Re "~etiri pula na dan?

Da li ~itatc Fundameutatisticke atam ticke Kon pirativne knjige . amo da bi videli da Ii . te pomenuu tamo? (dodatm poen ako j te pomenuti tarno)

Da li tvarno pominjete ne-Telemite kao "Trogovi ?

Da It srvarno kazete APO PANrOS KAKODATMONO • bilo kojem ve teniku kojeg srctncte na ulici?

51

Kad trazite tan, d Ii uzimate u obzir i orijeotaciju zgrade prema Boleskinu?

De lj birate svoj broj telefona. po tan ki pregradak, PIN, ili saobracajne tablice prema Kabalis-tickim razlozirna? Da li datirare oje eekove Telemit ki'?

Koliko kopija Thoth Terote posedujete? (po jedan poen za svaki, maksimum deset)

Da Ii ste ikad jedan "izlizali ?

Da li se igrate kartaroskih igara a Tbotb Tsrotomt

trip poker?

Da li bi te nazvali voju cerku " uit Ma Abator afo Hekata Jezavelja Lilit "?

D li biste nazvali svojeg psa "Razlog"?

Da Ii namemo kupujete 93-oktanski benzin? Da Ii nosite svoju rnagieku odoru i po kuci? Po gradu?

Da li pominjete osnivaea modernog Vestiearstve kao Brat Gardner"?

Da li (0 naglascno radite kada te u blizini Vestica? Da li te hvatili sve op kurne sale ovog testa?

E: Krohjana

Da Ii zahtevate da va 12. oktobra puste poslal§kole

"zbog religioznih razloga"?

Da Ii tvamo volite Crowleyevu poeziju?

Koliko inkarnacija Aleistera Crowle a mate? (po jedan poen za svaku, mak imum deser)

Da li te vi inkarnacija Aleistera Crowleya?

Koliko slika Aleistera Crowleya imate na zidu? (po jedan pocno za svaku, m k imum d et)

Da Ii ~inite hodoeasca do mesta koja je Crowley po ctio?

Da Ii te ikad pretrazivali mape ew Hampshirca u potrazi za jezerom Pasquaney?

Da li imate uzorak zemlje iz odredenog dvorista u ew Jerseyu?

Da Ii biste e hvalili sa time a 0 biste to imali?

Da li biste kupili primerak ogranicenog tiraza Calc. imil Iiste za pranje Aleistera rowleya?

D li biste se time hvalili ako baste kupili?

Da li te ikad probali da pusite duvan iz Vird1inije natopljen U rum same zato sto je to io Crowleyev favorit?

Da Ii imate bolnlcke racune da to dokazete?

Da Ii mozete da naved te e o~ leyeve pseudonime? Da H ste nekad i sami kori tili neki od njih?

F: metnost i Zabava

Da li te nekad videli The Devil Rides Dun

Da Ii ste nekad ~itali • MagiCsI'" od orne eta Moma? Da Ii kupljate albume Current 93 eak i ako su grozni? Da Ii ste tvamo kupill ta] CD od 31$ gde Crowley elta svoju poeziju?

Da li mislite da bi se price imon Iffa dobro pokazale u MysterJ'l

Da Ii mislite da bi VlZ1]a i Glss ila dobra inreraktivna kompjuterska igra?

Da Ii bi uspesno zavrsavanje igre trebalo da yam da pravo da nosite stepen Magi ter Templi?

Da Ii skupljate albume DC4d Can Dance?

Da Ii pominjete vodeeeg gitaristu Led Zeppelins kao "brat Page"?

Da Ii imate butleg izdanje Pagcove muzike iz filma Lucifer Risin!fi

Koliko ste filmova Kennetha Angera videli? (po jed 0 poco za svaki, maksimum 0 am posto ih jc samo toliko bilo!)

D Ii te razumeli bilo koji od Djih'!

G: Dru tveni fivot

U kolilco magizarskih Redova te elan'? (po jedan pocn z.a svaki, maksimum desei)

Da li t na eelu nekog od ajih?

Koliko lib Redova vas je izbacilo? (dodatni poen ako ste bih na ~elu tog Reda)

Da li tivite u ozlogla enom delu grada? Da li vas se boje i lokalne ulicne bande?

Da Ii ie ikad bili uhapseni zato ~IO ste n ili magiearski ma~?

Koliko elemi kih ( nzina ill casopisa dobijate? (po jedan poenza vaki, maksimum deset)

Da li ste objavili neki ~Ianak u Telemitskom fanzinu iii ~a opl u? (bonus peen ako te morali da celu stvar sami uradite)

Kada putujete, da Ii planirate voju marsrutu tako da mozete da prespavate kod eJemita u kuei?

Kada po eeujete druge Telemite, da li provodite prvih pola sara razgledajuei njihove knjige?

Da Ii mozete da budete a nekim Telemltom bar jedan sal, a da e ne prepirete?

Da Ii su argumeati bolji od eksa?

Da li su Crowleyeve knjige bolje od eksa? Da Ii te probali da kombinujete svo troje?

U toku prvog meseca nove veze, d li ste ubedili svoju novu devojku da pokloni svoju mes eenicu ViScm ilju? (uzgred, da Ii ie vi (a devojka?)

Da li pokusavate da ubacite oju devojku u

raspolozenje ~itajuci iz Visibaba"?

Da li vasa familija misli da cere da odete u Pakao?

Da li v~ familija misli date mrtvi? (oduzmite po jedan poeo za vakog rodaka a kojun govorite, maksimum desct)

Ocenjivanje:

o poena ill manje:

Victora euburga ali

Vi ste verovatno reinkamacija i (0 je u redu, neeemo vam to

zamenn,

1 do 5 poena: Ma hajde! Cak bi i John Symonds rnogao bolje od toga!

52

6 do 10 poena; -uti ste za Crowleya i znate kako da vizualizirate Belo Svetlosr kad god neko pomene njegovo ime, tako da ti zli atani ti-ki Krolijanci ne mogu da yam pokvarc vatu auru,

11 do 21 poen: Vi ste grani-an slu-aj. Prestanite da -dtate tarhawka i prou-ite Bagh-i-Muattar.

22 do 43 poena: Vi ste Telemita ah morale vrcdnije da radite. Preporu-ujcmo Magi-ko Povla-enje da baste kontaktirali "male oblake bozanstava koja nastanjuju nozdrve".

44 do 55 poena: Vi ste posve}cni Telemita koji more da rasturi Neo-Pagana u vojoj kategoriji, za doru-ak. a verovatno i hole ako ima amo i pola {anse,

56 do 76 poena: Vi stc zaista ozbiljan posvejenik, Vi prakri-no 2ivite u vojoj magijskoj odori, hranite se isklju-ivo kole--ijima Lu-i i imate auru tako mra-nu da va niko doslovno nije video godinama.

71 do 92 poena: Vi te skoro igurno reinkarnacija Alei tcra Crowleya, ada imate pravo da po e}ujete godi{nju konvenciju u Boleskinu.

93 iIi vile: -ak bi i Crowley mogao da se od va upla{i.

Prim. urednistva: ako ste u ovoj ta-ki jo{ uvek uvercni da je ovo ozbiljan test, molimo vas da nam to odmah javite,

John L. Smith (Frater Julianus) fivi u Bloorningtonu, Indiana. Bio je Clan IADAbraxa Daze gde je uredivao The Herald-

epaphone.magazin. Pi e recenzije knjiga za Agape, glasilo U A Grand Loze Ordo Templi rienti a, uradio je ilustracije 20 novu eriju Equinoxa (Vol IV), a na proslogodi njoj americkoj nacionalnoj O.T.O. konferenciji drzao je predavanj 0 vezi izmedu O.T.O. rnisterija i drevnog Indo-evropskog mita.

~ -- -- ,_-,- 11-
~/",... .""'''~
~/)'4 "'/I~"~"_ ••••• ~" N~
;7{):::r'~~
UBERXV ll':11~~
THE ~OSTIC MASS
~~~ '!!,l-c::::::::::;7E!,
00: c:::::::r ~ • "'31::::rE!!
~ Cl .... jj]c::J~
Iiiiiii Oiiiiiiii .... ...
t:~1t GNtISl1C1t CATHUU(;A ~,
rJ ~~ ,)
II~~II ~. 1Ioiij= firr~.. . ~ II [I]]
(2)9 GNOSTICKA MISA NA CD-u

Horus Oaza iz all Lake Citya objavila je kompakt disk na kojem zaredeno EGC svestenstvo iz ove Oaze izvodi Gnostilk:u Misu. Disk kosta 15 i na njemu je rakode i abaziusov Uvod u Gnoslitku Mi U, kao i Himna 418 koju je napisao Fr. Dionysos Thriambos iz

carlot Woman Loze i koju izvodi hor Horus Oaze. Ovaj hor koji je po veeen ispoljavanju lepote kroz pesmu, kako u ritualnom tako I u ne-ritualnom okruzenju, okuplja e jednom nedeljno i trenutno je koncentrisan na muziku koja e odno i na EGC Gnosticku Misu.

Pored ovog diska, Horus Oaza je takode publikovala i ritual The Vespers of uit, 20 trana, numerisane kopije, 4$, koji je napisala oror Ashera i koji je prigodan kako za individualno tako i Z8 grupno izvodenje. Za njcga kafu da je naroeito efikasan ako se izvodi pod zvezdama i to pre vecernje Gno ti¢ke Mise Nadamo sc da remo cuti J05 lepih vesti 0 aktivnostima ove Oaze.

orus Oa is PO Bo 521891

alt Lake ity, 841 2-1 91

Stika Ispod: Gnosncka Misa, Horus Oaza

53

daje odgovora, te u tom smislu izgleda pre kao nagovesra] za op e~niji rad na jednu temu koja definitivno po vojoj prirodi aije ni najmanje zahvalna za obradivanje. To. naravno, nije pre udno za ocenjivanje kvaliteta ovog dela pa se moe reei da je u pitanju, u svakom slucaju, veoma zammljiva knjiga koju vrcdi procitati - Frater HPK

c

Japan ki rnacevi - priredili onia Visnjic i Predrag Zizovic (izdavac: Odin 2003, Beograd)

Z I

impatiena knjifica od

nekih stotinak strana, od

cega je koro polovina

ispunjena ilu-stracijarna,

koja preko price 0 samurajskom macu daje prilie-no sazeto, mo~da eak i previse, sasvim lep uvod u r taicki Japan i sarnuraj ko doba. Ova knJiZica je prilicno povrsna i, definitivno, ne zalazi duboko u materiju, eak jc i dosta bitnih informacija propusteno da e e kaze, ali za one koji se tek upoznaju sa ovom tematikom mole predstavljati sasvim korisno uvodno ~tlVO i vredi je proeitan. Izdava~ se, oeigledno, pecija-hzovao za duhovnost, umetnost i kulturu Istoka tako da treba obratiti pafnju i na njihova ostala izdanja posto i tu una zanimljivih na lova tiji je kompletan spisak kao i prodajna mesta gde e mogu nabaviti do tupan na

ajtu izdaveca: www.ipkokoro.oom - Frater HPK

Vitezovi kroz vekove - Fransis DZaj (izdavac:

Utopija, 2003, Beograd)

Delo koje se moze preporuciti svim clanovima Ordo Templi Orienli a da ga procitaju, ali i da je uvrste u biblioreku vog ela. Knjiga daje iscrpne informacije 0 vitestvu poce i od njegovog nastanka u IX veku, preko trubadura, krstaskih ratova i kojitevno ti 0 vitezovima. p e do njegovog propadanja u XV veku, aglasak knjige nije na tehnickirn detaljirna, da Ie ne na oklo-pima. oruzju i

rr tegiji borbe, v~ pre D karakteru viteza i na njegovom mestu u sveru koji ga je okruzivao, sto mofe biti veoma zanimljivo i in pirativno clanovim Ordo Templi Orientisa koji je, kako se zna, vitesk] Red. Jedino to bi moglo da pokvari uti ak je tiDjeoica da [e knjiga najveCim delom koncentrisan na Eng! ku i Francu ku tako d se opseznije informacije 0 vitezovima iz drugib zemalja moraju traZiti n nekim drugim me tima ali to nimalo ne umanjuje njen kvalitet. . - Frater HP

a kapijama tvojim, 0, lerusalime CD - Sira Utfila ( GP R , 2004)

Ira tfila je an ambl za tradicionalnu muziku efardskih Jevrej koju je 2000. god. 0 novae tefan ablic, kantor beograd ke sinagoge i " a kapijama tvojim, 0, Jerusalime" im je tre6i album. Prvi album "Pesma I molitva" predstavio je paraliturgijsku tradiciju efarda Bli kog Isteka koji

govore arap ki. a drugom albumu ec mja

luiba Boi-ija z ubotu" obradena je liturgijska

muzidka tradieija beogradskih i ar j v kin

efarda. .. a kapijama tvojim, 0, lerusalime" nije teri-torijalno odreden i na njeruu su pesme efarda Balk na, [editerana i Bli kog I toka. Tematika je kralna i rodoljubiva, ali ima i ci to ljubavnih pesarna,

ira Utfila viraju lepu rnuziku i sarno to je dovoljno d di k preporuet ali. buduci da sam ja prilicno naklonjen tradieionalnoj jevrejskoj Kabali, meni je njihova rnuzika davala rezultate i kao "sredstvo" za izazivanje odn enog mentalnog raspolo!enja pre prak i asnovanih na Kahali pa je i u 10m. mi Iu ovaj dis k preporueljiv.

astanak masonerijc: Uticaj kulturnih politiekih einilaca na poja u slobodnog mod rnog zidarstva - Zolt Lazar (izdavac:

Vi io Mundi, cademic Pre ,2002, No i ad)

NBSillnak mssonerije je veoma zanimljiva knjiga koja masoneriji pnlazi na malo drugaeiji naein ad vcdne knjiga na tu temu koje mo imali priliku da vidimo ovde objavljene. To znaci da nagla ak aije na obredu niti na mistici vet na dru tvenim okolno tima u kojima je masonerija nastajala i razvijala e. Po le atanja ove knjige mnogi i torij ki dogadaji jedno t vno izgledaju prilieno drugaeije i ne ba! nalik onome kako to zele da predstave paranoieni propagatori najraziititijih teorija zavere, Ovo dele o vetljava masoneriju kao jcdan od bitnih iako ne i u politickom smi lu presudnih, Onil ca u formiranju gradanskog drusrva i jedina zamerka koju bih mu ja mogao uputiti je da ostavlja utisak nedovr- enosti.

aime, zavrsno poglavlje nazvano • Antima-sonstvo i teorija zavere" deluje kao da otvara viSe pitanja koja se odnose na neke "vruee" teme nego to fit ocu

Trine magazin. brojevi od 0-10

Posle lepib ve ti a zapada koje su dolazilc od naSe Brace i Sestara iz brvatskog O.T.O.-a, veoma nas je obradovao i Trine magazin koji smo dobili iz Trinu Kampa iz Bitole, Makedonija. Magazin je poeeo da izlazi u avgustu 2002. C.v. i ono sto je zanimljivo je da, baS kao i u slucaju glasila Mirrach Loze, po izboru tema i tekstova vidimo da postoji velika slienost u nacinu razmisljanja, To nas amo jo me uverava da je truja 93 veoma jaka u regionu i da su siline Novog Acona svakim danom sve jaee. U deset brojeva koje imamo pred sobom Trine jc objavio pregrst zanimljivih tekstova i ono ~to je lepo to je da ne pate od objavljujemo samo CrO\ Jeyeve tekstove" indroma tako da su tekstovi u dobroj men i it pcra nekih drugih savremenih Thelemita (Bill Heidrik, Ai ha Kadisha, Allan T. Griensfield ... ), tckstovi 0 jogi, astralnoj projekciji, magijska azbuka i J. Oeigledno je da se trude i oko dizajna magazina

sto je, u svakom slueaju, pohvalno. ve u svemu, ako je po ovome suditi, stvari ocigledno idu dobro u Makedoniji. - Frater HPK

Mirrach, brojevi od 2-6

Mirraeh glasilo nastavlja voju egzistenciju bez pada kvaliteta. Tu u obavestenja 0 radionicama Mirrach Lozc, tckst 0 stapovima Zlatne zore, biografije svetaca Gno lic e katolieke crkve, novi prevod Knjigc Zskoa« (pridodat kao odvojeni bonus dvobroju 3-4), kratak prikaz istorija bogumilskih gnostika DB Balkanu, originalni rituali invokacije Hapija & Thelemitskog obreda tinge ... plu jo "svasta nesto" (kako bi to rekla Soror M.). Bilo [e zadovoljstvo ~lati Mitrrach glasilo, bas kao i sresti se i druzti se sa Bracom iz Hrvatske koji su nam liClO i prosledili ovc primerke, te im ovom prilikom svi masemo u znak pozdrava. - Frater HPK

Astrum, broj 2, april 2004. e.v.

Sasvim slucajno, kod ulienog prodavca knjiga, naleteli smo na ovu publikaciju koju izdaje ·Siva-Pan Loza A.LA· (ma sta to znaeilo), iz ovog Sada. Generalno, mi ne zalazimo u tud rad vet postujcmo svaC5je napore i ne bavimo se drugima nego e bavimo sobom. Mec!uim, nekoliko stvari nam je privuklo paznju. Najpre, na Strani 25, u manifesru, navodi se da su u kontaktu sa nekim organizacijama ukljucujuCi i O.T.O.!? Mi. kao chanerovano Ordo Templi Orientis telo iz ovog Sada, prvi put mo tuli za njihovu prieu kada mo na ulici kupili ovaj magazin. Zatim SC, na i toj trani, objasnjava da je ova] red tupio na enu jer su stari veliki Redovi bili u krizi", a tu se, izmedu 0 taliih. navodi i A:. A:., te da je time pocela nova Iaza "Theleme i Magike", Onaj ko je to pisao oeigledno ne razume neke OSDOVDO postavke Thelcme jer su broj posvctili 100-Loj godisnjici primanja Knjige Zakona, a taj Zakon dolazi od A:. A:. koja je prilidno bezvrcmena kategorija. Malo jc gJupo pozivati se na ZakOD i istovrcmeno kritikovati Izvor kojije t dao taj isti Zakon i koji je uperioran u odoo u no njcga. IIi

je ovde Zakon sarno forma u fuokciji licne samopromocije sto potvr<!uje i po lednja trana gde se najavljujc izlazak Knjige Zakotm na srpskom jeziku, pri eemu ce najsretniji dobiti primerak sa potpisom prevodioca?! Prillcno narci oidno, moramo priznati. Plu • slO c navodi da jc to "prvi korcktan prevod do sada"!? aravno, mi e a tim De slazemo, pogotovo stc prevod prvog poglavlja koji je u Astrumu objavljen ni po remu De odskace, a na momente je calc i l~iji, od ranijih prevoda. a kraju, mora se dodati da Astrum uglavnom sadrfi tekstove koje nema pravo da objavi po. to su oni pod autorskim pravima. Dakle, da ponovimo: autorska prava na one sto je napisao Alei ter Crowley ima Ordo Templi Oricntis i da sc, i ako sc dobiju autorska prava da se objave, uz njih mora biti naznaeeno da SU oni pod Ordo Templi Orienti copyrightom! To isto vaii j za tekstove nekih drugih istaknutih O.T.O. Banova lije je tekstove ova publikacija objavila. Potpuno je na prvi pogled jasno da je ovo krajnje nebitna publikacija ali, generalno gledano, to su stvari koje su pravno regulisane i koje vaze u svim civilizovanim i pravno uredenim zemJjama ~to se, u nekim ozbiljnijim slueajevirna kclcnja copyrights, vise puta i potvrdilo tokom sudskih procesa koje je Red dobijao. - Frater HPK

Irnmortel (ad vitam) (2004)

Reztser I autor scenartja Enk1 BUa! je roden u Beogradu. 1951.. a ousao j . za] dno sa svojlm roditelJIma, da Z1v1 u Panzu 1960. god. Zapoceo je svoju karijeru strip crtaca sa 19 godina u magaztnu Pilote. Do sada j objavio 20 strip albuma 1 reztrao dva filma (Bunker Palace Hotel i Tykho Moon). ZanimlJivo je da je njegov strip album Froid Equsteur 1992. god. bio Izabran. od strane literarnog magazina "Lire", za najbolju knjigu godme, sto nije bilo dobro prthvaceno, kako u ltterarnom sv tu, tako n1 u Strip zajednici, Sam rum j u v cern delu kreacija animatora oslrn nckoltko gIavnih uloga.

Sto se tice samog filma. ukratko - nemojte prevtse ocekrvati, bez obzlra na pojavu Horusa 1 potptsa produkctjske kuce "Telema". lpak, to nlkako ne znact da ga ne treba pogledatl. Atmosfera je odlicna, kao i muztka koja verne pratt doZivljaj predtvno nacrtanlh scena. Film bi se mogao posmatrat1 kao jedan od protzvoda cyberpunk nauene fantastlk mada Je ocigledno da ne spada u 0 novtcu tog podzanra. Uzlvajle u nailazen]u na poznate Imbole ali ne ocekujte neku duhovnu poruku. Ovo se pogotovo odnost na one kojl od Unrverzuma dobljaju direktne peruke. - Frater OZ

55

Snima se film:

Aleister Crowley: Revolt of the Magicians

Producenti Michael Schrogef (Dominion EtlteltoiM1ent Group, Inc.) I Patricio Boker (The 81g Picture Aget"I(V. LLC) plonlroju snlmonje fllmo Revolt of the Magicians, Jlstorljske fontazlje zasnovone t"IQ Istlnltlm dogodojlmo". Film bl trebolo do obrodl period Crowleyevog ~I\IOto u kojem je On u~oo u Zlotnu ZON I njegov sul40b so br~nlm porom Mathers. Scenario %0 O\iOj film pl~ Lon DuQuette (United Stotes Depvtl,l Grond Moster of Ordo Templi Orten s) I Jim Brotkow ky koJI vlse ad dvodeset godlna pl~ scenonje %0 Hlmove I teleVizJjske serije.

LouMilo DuQu Ue

The Atlantis Bookshop, London, 1998.e.v.

Photo ® Carl Abrahamsson

PRISECANJE NA TIIOTII MAGAZIN

Na ovtm prostorlma je pre 20 god1na lzlazio magazm Thoth koji je objavto brojne vredne tekstove 0 Thelem1. MagIc! 1 Ordo Temph

Orientisu. Proueavanje ovih tekstova

objavlJenih u Thothu moze olaksan

razurnevan]e dela tekstova koj Ktets

objavljuje. Ako je neko zalnteresovan za nabavku fotokoplje ovog magazine neka se obran na adresu Sanctum Sanctorum Kampa.

Ktels u slededem broju donosi:

Neobavezujuct Maglck1 kurikulum za M:. M:. M:. Inicijate

Razrada Llber Resh rltuala

Ceremon1Jalna magtka 1 Indljska tantra

Saradnja je dobro dosla. JavlJaJte se sa I svojtm prtlozima I radovtrna. Takode saljite I sug suje i kritlke.

sanctum_sanctoru.m_oto@Yahoo.com

www.geoclt1es.com/sancturn_sanctorum_oto

AID Sopb Agape Lab

Split

Ain Soph Agape Lab ne posustaje a svojtrn 1Zdavat':kim poduhvaUm pa yam dono imo najnoviJu listu izdanja ovog thel mitskog

pll kog izdavaza, Za sv dalje infonnacije

obrat1te na adresu naseg Kampa.

A Ka Dua brojevt 0-11 (po J 00 kn) KnJlga Zakona (35 1m)

Full . R1zn1ca. Odra.za (50 kn) Crowley: Ivan Sv. Ivan (60 kn) Crowley: Mali Eseji do Istine (50 1m) Crowley: AHA! (50 1m)

Crowley: Ravnodnevica Bogova (801m) Svcl.e Knjlg Theleme (100 kn)

Heidrick: Lutanje po Abramel1nu (50 kIl) Fra, Achad: Analomija Tijcla BoZJeg (60 kn) Crowley: Liber III (75 1m)

Regardi : Ceremonijalna Magija (60 1m) Crowley: DoptsnJce za Iskusemke (50 kn) Regardi : lnicijacije Zlatne Zore (70 1m) Crowley: Magika bez Suza (180 1m) Sluibeni A.'. A.'. Spist (50 kn)

I rael Rcga.rd1e: Srednjl Slup (55 kIl) Fra. Achad: Majstor Hrama (45 kn) Rodney Orpheus: Abrahadabra (90 kn]

atO Vj n<:!anje Ch. Ro creutza (60 kIl)

LovecrafC Nec:ronomicon (100 1m)

56

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->