ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

Koriste se na sve strane. bezbjedbiji je rad na računaru. koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati. Međunarodni standard za frekfenciju slike . dok gledajući na monitor računara.već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. itd. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih. Čak i djeca. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. kući. kao što je npr. Ali statistika je statistika. više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. Za današnje vrijeme. U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova.Što je veća frekfencija slike. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru. radimo na računaru. ili peckanje u nogama. u školama. najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru. na pogoršavanje vida . proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna. kucamo. bol u ramenima i bokovima. Sa druge strane. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. Mnogi se žale na oštar bol u očima. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim. Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 . multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. Tokom čitanja teksta sa papira . Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. na poslu. Uglavnom to je ukočenost vrata. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. što ima negativan uticaj na vid.Dok čitamo. koji provode manje vremena u radu na računaru. minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom. koriste računare igrajući igrice satima. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom.čovjek gleda na isti izvor svjetlosti.posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. VESA standard se često mijenja.na univerzitetima. veoma često. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan.

Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema.u od ra. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja . kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije.5% . Eu je objavila ISO 9241 instrukciju. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti. čak i povredu DNK sinteze. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. a trapezionih mišića je 13. koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija. u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom. itd.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. tahikardiju. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom.poremećenu pažnju. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru. Istina. trebali bi biti najmanje 1. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. slabost. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. 3 . U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru.bolesti.5% . Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. beč i poslije rada na računaru. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8. ultra-violet i infra – crvenih zraka. Operateri koji rade na računaru.unara i ostalih aparata iz domaćinstva.odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. 48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika. Pod elektrostatičkim poljem. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga.degativne disfuncije. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku. odnosno. trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. Ukoliko se taj broj pređe. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno. da ukoliko se bave radom na računaru. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati.000 hiljada tokom rada na tastaturi .

vizuelna fiksacija(oko kao cilj). Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid. Danas. pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad.bol u ledjima i vratu. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike). a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom. očnog zamora. Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih. tako da se dešava da provode sate i sate pored računara. ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. prosperativan i perspektivan. i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. djeca misle da je to u redu. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru. DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma.vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika). Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. igrajući video igrice bez pauze. Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. tada za njih to predstavlja još veči napor.smještaj(fokusiranje). pod nadzorom starijih. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. 4 . i da ostali vide na isti način.Rad na računaru je veoma interesantan.Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba. dupla vizija i osjetljivost na svijetlo. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom .Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. milini djece korsite kompjutere u školi. zamagljenog vida i glavobolje. budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. konvergenciju(okretanje očiju). pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. kako za obrazovanje takoi za rekreaciju. zamagljen vid. i potreban je svim civilizovanim zemljama. kući. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir). Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom.suve i crvene oči.

Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. srednje i blizu). koji podrazumijeva osvijetljenje. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor. Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako . nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje. 5 . Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. stolica je preniska i sto previsok. ramenima i leđima. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju. multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija. dupla vizija i crvene ili suve oči. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje. Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane. precizno i bez zamaranja. bolove u vratu. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla.OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. Osim što omogućavaju jasan vid. Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja. a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju. sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju. kontrast kao i količinu i boju svijetlosti. srednjoj udaljenosti i daleko. a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor. Bilo da radimo na računaru. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. u skladištu ili u areni.  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora. Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta.  Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom.Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Da bi se zadatak izvršio dobro. interview naočare). mora se voditi računa o osvijetljenju. Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika.

isušuje. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. brzo i vrati. U slučaju da vam je radni prostor mali. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. bol u očima.. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. povraćanja. prilikom ponovnog rada. poremećaj percepcije boja. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. „dupli vid” i nejasna slika. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). slike predmeta su mutne. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. ili bez prozora. i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. osetljivost na jako osvetljenje. oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. koji zahtijeva stalni angažman oba oka. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. Ali. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. usporeno fokusiranje objekta. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. Ima. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim. Zapravo. međutim. čija je uloga da štiti oko. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. suve oči ili preterano lučenje suza. glavobolje. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. dovodi do zamora očiju. crvenilo i peckanje u očima. peckanje. suzenje i crvenilo oka. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. Kao prvo. samo su neke od posledica računarske revolucije. Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. Dugotrajan rad na računaru. Deo vježbi se 6 . Naime. Svako oko za sebe dobro „gleda”. već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan. mutan vid na blizinu i daleko. istini za volju.. A. upornim vežbanjem brzo se vraća. Konstantna glavobolja.

pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. ako ste u mogućnosti. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. Pri toj udaljenosti (engl. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 .radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. ograničenim boravkom ispred ekrana. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. Sl. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju .boje u spektru koje ne prijaju oku. a ako to nije moguće. Neprijatan bol u očuma. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti.com). Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. zaštitinim filtrima. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. dobra fuzija može se donekle očuvati. ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. Zato. Sl. kao i specijalnim naočarima.

Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. softverske greške). tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju. Pored ovoga iznosa. zamorom. http://library. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. ali nisu dioptrijska. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije.thinkquest. Prave se od mreže. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo.org/C0123325/synd. Taj stres se javlja iz više razloga. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. verovali ili ne. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. treperenja i ispada u vidnom polju. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri.htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. stakla i plastike. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. Prema tome. a katkad mukom i povraćanjem. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”. Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. online. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. Dry Eye Syndrome). migrenoznim tipom glavobolje. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. probadajućim bolovima. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. nerealna očekivanja da računar u 8 . namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole. kvarovi. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju.

određenim geometrijskim oblicima ili šarama. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. Naime. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara. nazvana kompjuterofilija. radeći isti posao stalno iznova. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. Statistički. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. Takva depresija se pogoršava s godinama rada. slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. Psihoze. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. Plug and Play mentalitet). fotosenzitivnu epilepsiju. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove. zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar. a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. Često postoje i poremećaji sna i ishrane. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. budući 9 .svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. nedostatak fizičke aktivnosti. tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. neobične uslove rada. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. U pitanju je epilepsija. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom.

napetost. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima.da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. produktivnost. budući da unapređuje i održava efikasnost. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. samog rada i njegove organizacije. radne sredine. akustičnih i vizuelnih fenomena). Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. nesanicu i pad libida. 10 . elektromagnetni smog. mobilna telefonija) čine tzv. hroničan zamor. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. radio i TV difuzija. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci. bolove u leđima. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti. ukoliko on postoji. Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. Naravno. U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. čije je štetno dejstvo dokazano. uglavnom nemaju većih problema. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. na primer). Ipak. U životnoj sredini. mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda.

RSI). opreme i alata ljudskom organizmu. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi. kompjuterski stručnjaci. pa i potencijalno smrtonosnih. projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti. moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. WRULD) i problemi s kičmenim stubom. U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. inženjeri. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi. svake godine od ove „industrijske kuge 21. kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. pritiskanje „tvrdih” tastera. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja. Takve radnje su. 11 . kucanje teksta na tastaturi. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder. veka” oboli više od 100. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja.Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. pomjranje miša po podlozi bez oslonca.. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice..000 kompjuterskih operatera. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme. tokom dužeg vremenskog perioda. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. na primer. ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri.

Simptomi obuhvataju trnjenje. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. http://www. dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena. a ponekad i bolne otoke čitave ruke. Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti. kojim prolazi laktični živac.yu/2004/03/sktz01. Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. Harmonija čoveka i sprave. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. naročito u snu ili tokom čitanja. Bol u krstima (lumbalgija). U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome. kao i prethodni poremećaj.html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal. Vremenom. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. Statičko opterećenje kičmenog stuba. ograničenim pokretima. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva.co. razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. što se manifestuje karakterističnim simptomima. često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba. s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje. što za posledicu ima pojačano trenje. koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). bolovima. ne naročito čest kod kompjuteraša). Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. mučninom. uzrokovano dugotrajnim sjedenjem. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim. taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta.sk. odnosno medijalni epikondilitis. koji se vremenom pogoršava. pa i gubitkom svesti. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa.4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera. Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. teniski i golferski lakat (lateralni. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza).Sl. bolove i slabosti mišića ruku. 12 .

Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema.co. skupo i retko potpuno uspešno.yu/2004/03/sktz01. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera.sk. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. dugotrajno. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi. Pazi da je ergonomski Sl 6. Takođe.Bolje sprečiti. Kada je statičko opterećenje u pitanju. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. a preporučljive su i česte promene položaja. tvrdoću. u jednakim vremenskim intervalima.sk. Sl. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. Harmonija čoveka i sprave.html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta.. bez savijanja unapred ili u stranu. ruke treba držati savijene u laktovima.html 13 . Harmonija čoveka i sprave. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. http://www. 5.. nasuprot lečenju koje je mučno.co. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik. tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Isto tako. S aspekta medicinske higijene. koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. Pauze u radu su neobično važne. http://www. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje.yu/2004/03/sktz01. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića. Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada.

Goldtouch. dvodelne i trodelne tastature (Kinesis.yu/2004/03/sktz01. ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. postoji http://www. koje. namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. Istim standardom propisana je površina radnog stola. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. uglavnom u marketinške svrhe. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. na primer. Sl. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard. one se 7. ukoliko sadrži fioke. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju. pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba. koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata.Dobrom držanju tijela. ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma). 14 . Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama. http://www. prije svega kičmenog stuba. tj. TypeMatrix). Najviše pažnje privlači tzv. U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji. Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. Harmonija čoveka i sprave. u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT). a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers).co. Sl.co. Ručke nisu obavezne. ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica.sk. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima.yu/2004/03/sktz01. koji treba da bude prostran. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature. prije svega na vratu i slabinskom delu. Harmonija čoveka i sprave. miševa i igračkih periferija) služe kompjutera. pomaže adekvatan namještaj. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi.sk. prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. izrađuju se u desetak veličina). „obrnuti miševi”. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse).

nezavisnih od proizvođača. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. DPMS. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). koji omogućuje grafičkim 15 . koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. 1990. MPR II. TCO 99 i TCO 03. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. Monitor je naš „prozor u svet”. Tako je 1993. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. TCO 92. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali. pored ostalog. ali.Izgleda šašavo. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. leđa i noge i držačima dokumenata. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. godine). što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993.3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. MPR 90. koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. bitna je i energija koju monitor troši. Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). EPA.. Najpopularniji. poređano po „strogosti”: MPR. Postoje. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke. TCO 95. godine uvodi se i MPR II. Oni mogu da posluže kao jeftino. kao i ZH/618. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. MPR i TCO standardi. Sem emisije. MPR. TÜV.. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3.. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se. TCO. tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. pogotovo njegova novija verzija MPR II. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1. MPR propis.. EN60950 i MPR II propise.

naravno. Takođe. Mnogo rigorozniji od TCO 92. što opet povećava cenu finalnog proizvoda. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. Emissions. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. Na kraju. jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje. zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. Dalje. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. Takođe. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. 16 . ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. što garantuje vernost boja. a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. Prema TCO 99. „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. na primer. Kao i prethodni standard. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. tako da. Ovaj standard za štednju energije. TCO 99. smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. a u sleep modu ne više od 8 W. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. Energy. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je. Pored ostalog. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. a LCD monitori ispod 40 W). Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. TCO standardi TCO je 1995. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka.

od ugla posm.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja. potrošnja (Stand by/Sleep. varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv. levo i desno od ose. na primer) i dalje mora da se koristi.7. 1280 za 17 inča. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča. veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. varijacija „temperature” boja Uniformn. 1600 za 21 inč. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis. u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. 17 .5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0. Konkretno. Zavisi od veličine prostora između tačaka. kadmijum na spolj. dakle od upotrebljene tehnologije.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. horizontalno Ravnomernost svetline1).5 0. vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim. (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks. Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). boje u zavisn. 2) Takozvani Fill Factor.

Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara. sa više boja i puno kontrasta. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati.zpr.mspx Tvrtko Malkoč . U isto vrijeme. Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se.Beres. biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje. prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta. a uz to gledajte kroz prozor. Evjen.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju.microsoft.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija.Bill. Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama. gledajte kroz prozor u horizont. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja.html 18 . Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled.online. nije se bitno fokusirati na jedan predmet.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em.NET Biblija. Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće. širom otvorenim očima. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI).Beograd 6 2. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku. Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu. ako je moguće. Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava.fer.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu. BIBLIOGRAFIJA: 1. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti.http://web. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni.Janson (2002).Mikroknjiga. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www.Visual Basic. ( Alternativa je gledanje u poster. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu. Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara. svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate. Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka.

Kids and Computers:Eyes and Visual Systems. California .online.sk.com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru.sk. http://www.htm .co. OD Corporate Vision Consulting Encinitas.rs/2003/09/sktz01.sk.html 4.html 6. Jeffrey R. Svet kompjutera. Anshel. http://www.blogspot.online.thinkquest. http://vasezdravlje1.html 7.yu/2004/03/sktz01. 19 .3.html 5. online. Svet kompjutera. http://library.online.htm Dr.org/C0123325/kind. Zdravlje.thinkquest. Harmonija čoveka i sprave. http://www. Svet kompjutera.online. Trening za oči. Computer influence on a man health. http://library.org/C0123325/comput. Čemu nalepnice?.yu/2004/05/sktz01. Računar kao najbolji drug.co.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful