ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. koja po pravilu dovodi do premora mišića oka.posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. na poslu. kao što je npr. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. VESA standard se često mijenja. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 . veoma često. minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom. Tokom čitanja teksta sa papira . kući. radimo na računaru. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati. dok gledajući na monitor računara. Za današnje vrijeme. na pogoršavanje vida . koriste računare igrajući igrice satima. Ali statistika je statistika. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. u školama. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom.Dok čitamo. bezbjedbiji je rad na računaru. Čak i djeca. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih.već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju. Mnogi se žale na oštar bol u očima. više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. itd. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid.Što je veća frekfencija slike. Sa druge strane. kucamo. ili peckanje u nogama.Koriste se na sve strane. najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim.čovjek gleda na isti izvor svjetlosti. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji.na univerzitetima. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna. Uglavnom to je ukočenost vrata. koji provode manje vremena u radu na računaru. Međunarodni standard za frekfenciju slike . bol u ramenima i bokovima. što ima negativan uticaj na vid.

Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. itd.degativne disfuncije. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. beč i poslije rada na računaru. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. tahikardiju. te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane.bolesti.unara i ostalih aparata iz domaćinstva. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema. Istina. 48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. odnosno. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha.5% .odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. Pod elektrostatičkim poljem. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja .poremećenu pažnju. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. da ukoliko se bave radom na računaru.5% . u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. čak i povredu DNK sinteze. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku. ultra-violet i infra – crvenih zraka. Eu je objavila ISO 9241 instrukciju. trebali bi biti najmanje 1. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema.000 hiljada tokom rada na tastaturi .u od ra. a trapezionih mišića je 13. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40. 3 . Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. slabost. Operateri koji rade na računaru.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti. Ukoliko se taj broj pređe. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8.

Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. očnog zamora. pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom.vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika). pod nadzorom starijih. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. i potreban je svim civilizovanim zemljama. Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. vizuelna fiksacija(oko kao cilj). budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. igrajući video igrice bez pauze. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. djeca misle da je to u redu. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina.bol u ledjima i vratu. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir). dupla vizija i osjetljivost na svijetlo. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. kući.smještaj(fokusiranje). ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru. prosperativan i perspektivan. kako za obrazovanje takoi za rekreaciju. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada. zamagljen vid. Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. konvergenciju(okretanje očiju). Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid.Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba. Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida.Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike). i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom.Rad na računaru je veoma interesantan. tako da se dešava da provode sate i sate pored računara. ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom . tada za njih to predstavlja još veči napor. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju. 4 . Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih. pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. Danas. zamagljenog vida i glavobolje. milini djece korsite kompjutere u školi. prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma. i da ostali vide na isti način.suve i crvene oči.

nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju. Osim što omogućavaju jasan vid. interview naočare). sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. dupla vizija i crvene ili suve oči. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja.Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija. Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. 5 . bolove u vratu. Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati. Bilo da radimo na računaru. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju. precizno i bez zamaranja. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana.  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta.  Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom. a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. u skladištu ili u areni. ramenima i leđima. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor. Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. srednjoj udaljenosti i daleko. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju. reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga. Da bi se zadatak izvršio dobro. stolica je preniska i sto previsok. koji podrazumijeva osvijetljenje. Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika. a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio. mora se voditi računa o osvijetljenju. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta.OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. srednje i blizu). Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako . precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja. kontrast kao i količinu i boju svijetlosti. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje. multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva.

koji zahtijeva stalni angažman oba oka. Dugotrajan rad na računaru. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. mutan vid na blizinu i daleko. suve oči ili preterano lučenje suza. već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. dovodi do zamora očiju. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan. Svako oko za sebe dobro „gleda”. osetljivost na jako osvetljenje. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. bol u očima. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. istini za volju. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. suzenje i crvenilo oka. slike predmeta su mutne. oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. isušuje. Deo vježbi se 6 . brzo i vrati. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. prilikom ponovnog rada. ili bez prozora. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. Naime. Zapravo. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza.. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. glavobolje. A. međutim. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima. Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. usporeno fokusiranje objekta. Ima. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti.. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. čija je uloga da štiti oko. crvenilo i peckanje u očima. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. Ali. Kao prvo. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. „dupli vid” i nejasna slika. U slučaju da vam je radni prostor mali. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. samo su neke od posledica računarske revolucije. povraćanja. i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. poremećaj percepcije boja. upornim vežbanjem brzo se vraća. peckanje. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. Konstantna glavobolja.

kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). a ako to nije moguće. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. Zato. ograničenim boravkom ispred ekrana. Sl.boje u spektru koje ne prijaju oku. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 . ako ste u mogućnosti. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. Sl. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo. ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti. Neprijatan bol u očuma. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj.radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. dobra fuzija može se donekle očuvati. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju . kao i specijalnim naočarima. zaštitinim filtrima. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs.com). pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. Pri toj udaljenosti (engl. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet.

ali nisu dioptrijska. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole.thinkquest. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. treperenja i ispada u vidnom polju. Dry Eye Syndrome). Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. stakla i plastike. nerealna očekivanja da računar u 8 . a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. Pored ovoga iznosa. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. Taj stres se javlja iz više razloga. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. migrenoznim tipom glavobolje. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju. tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome.org/C0123325/synd.Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. online. zamorom. uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”. softverske greške). probadajućim bolovima. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. http://library. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. Prema tome. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili. Prave se od mreže. a katkad mukom i povraćanjem.htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. kvarovi. verovali ili ne.

Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. neobične uslove rada. kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). nazvana kompjuterofilija. ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. Takva depresija se pogoršava s godinama rada.svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara. Statistički. fotosenzitivnu epilepsiju. Naime. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. nedostatak fizičke aktivnosti. relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. određenim geometrijskim oblicima ili šarama. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. Plug and Play mentalitet). budući 9 . a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika. Psihoze. Često postoje i poremećaji sna i ishrane. Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. radeći isti posao stalno iznova. U pitanju je epilepsija. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar.

sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. hroničan zamor. radne sredine. međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda. 10 . mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. napetost. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. na primer). čije je štetno dejstvo dokazano. radio i TV difuzija. Ipak. elektromagnetni smog. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. bolove u leđima. U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba. ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. produktivnost. akustičnih i vizuelnih fenomena). uglavnom nemaju većih problema. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci.da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti. nesanicu i pad libida. U životnoj sredini. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. budući da unapređuje i održava efikasnost. samog rada i njegove organizacije. Naravno. ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. mobilna telefonija) čine tzv. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. ukoliko on postoji.

inženjeri. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. na primer. kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. kompjuterski stručnjaci. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder. svake godine od ove „industrijske kuge 21. opreme i alata ljudskom organizmu. pomjranje miša po podlozi bez oslonca. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima.000 kompjuterskih operatera. moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja. niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. veka” oboli više od 100. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja. kucanje teksta na tastaturi. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. WRULD) i problemi s kičmenim stubom. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi.. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. pritiskanje „tvrdih” tastera. 11 . RSI). fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme.. pa i potencijalno smrtonosnih.Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. tokom dužeg vremenskog perioda. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa. Takve radnje su. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi.

Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti. koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje. koji se vremenom pogoršava. što za posledicu ima pojačano trenje.co. mučninom.sk. razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena. 12 . Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. Statičko opterećenje kičmenog stuba. U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome. taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta.yu/2004/03/sktz01. pa i gubitkom svesti. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. Harmonija čoveka i sprave. što se manifestuje karakterističnim simptomima. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. teniski i golferski lakat (lateralni. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba.html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal. ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. naročito u snu ili tokom čitanja. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza).4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. Bol u krstima (lumbalgija). Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. bolovima. dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. http://www. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa. Simptomi obuhvataju trnjenje. odnosno medijalni epikondilitis. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim.Sl. Vremenom. ograničenim pokretima. ne naročito čest kod kompjuteraša). kojim prolazi laktični živac. kao i prethodni poremećaj. „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. uzrokovano dugotrajnim sjedenjem. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. a ponekad i bolne otoke čitave ruke. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). bolove i slabosti mišića ruku.

co.sk. http://www. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića. tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi. Takođe. 5. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. ruke treba držati savijene u laktovima. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni. dugotrajno. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema.co. u jednakim vremenskim intervalima. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. a preporučljive su i česte promene položaja.. Kada je statičko opterećenje u pitanju. tvrdoću.yu/2004/03/sktz01. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. Harmonija čoveka i sprave.html 13 .yu/2004/03/sktz01.Bolje sprečiti. http://www. S aspekta medicinske higijene. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca).html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). skupo i retko potpuno uspešno. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi. Pazi da je ergonomski Sl 6. Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada. Isto tako. Harmonija čoveka i sprave.. Sl. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost.sk. Pauze u radu su neobično važne. nasuprot lečenju koje je mučno. pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub. bez savijanja unapred ili u stranu. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera.

pomaže adekvatan namještaj. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata. Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama. Najviše pažnje privlači tzv. Harmonija čoveka i sprave. koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. Goldtouch. postoji http://www. pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba. koji treba da bude prostran. Sl. prije svega na vratu i slabinskom delu.yu/2004/03/sktz01. uglavnom u marketinške svrhe. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi. Sl. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers). http://www. 14 . u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. na primer. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima. ukoliko sadrži fioke. ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. koje. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju. prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada.sk. prije svega kičmenog stuba. U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature. miševa i igračkih periferija) služe kompjutera.co. dvodelne i trodelne tastature (Kinesis. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. TypeMatrix). Istim standardom propisana je površina radnog stola. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. tj. Ručke nisu obavezne.yu/2004/03/sktz01. ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma).co. izrađuju se u desetak veličina). namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema. Harmonija čoveka i sprave. ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard.sk.Dobrom držanju tijela. „obrnuti miševi”. one se 7. tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT).

nezavisnih od proizvođača. MPR propis. što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. poređano po „strogosti”: MPR. pored ostalog. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali..Izgleda šašavo. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3. MPR. godine). tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. EN60950 i MPR II propise. Oni mogu da posluže kao jeftino. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. Tako je 1993. pogotovo njegova novija verzija MPR II. 1990.3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. MPR II. TCO 95.. godine uvodi se i MPR II. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. Najpopularniji. MPR 90. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. DPMS. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. TCO 92. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke.. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. EPA. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. Sem emisije. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. koji omogućuje grafičkim 15 . MPR i TCO standardi. koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. TÜV. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. TCO 99 i TCO 03. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima. leđa i noge i držačima dokumenata.. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. TCO. ali. kao i ZH/618. Monitor je naš „prozor u svet”. Postoje. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. bitna je i energija koju monitor troši.

„Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. TCO 99. naravno. Kao i prethodni standard. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. Mnogo rigorozniji od TCO 92. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. TCO standardi TCO je 1995. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. Takođe. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. što opet povećava cenu finalnog proizvoda. Pored ostalog.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. Energy. Dalje. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je. Prema TCO 99. ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. Na kraju. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. Emissions. Takođe. smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. 16 . Ovaj standard za štednju energije. jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. na primer. TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. a u sleep modu ne više od 8 W. što garantuje vernost boja. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi. a LCD monitori ispod 40 W). tako da.

W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv. Konkretno.5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča. kadmijum na spolj. 2) Takozvani Fill Factor.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja. 1280 za 17 inča. levo i desno od ose.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. 1600 za 21 inč. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis.5 0. Zavisi od veličine prostora između tačaka. od ugla posm. boje u zavisn.7. vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim. dakle od upotrebljene tehnologije. veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. 17 . Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. varijacija „temperature” boja Uniformn. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks. na primer) i dalje mora da se koristi. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. horizontalno Ravnomernost svetline1). potrošnja (Stand by/Sleep.

Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja.Beres.fer. Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu.mspx Tvrtko Malkoč . Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret. a uz to gledajte kroz prozor. ako je moguće. biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima.Bill.zpr. ( Alternativa je gledanje u poster. gledajte kroz prozor u horizont. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti. Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara. svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje. BIBLIOGRAFIJA: 1. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI).online. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati.Mikroknjiga. nije se bitno fokusirati na jedan predmet. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje. Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara.Visual Basic. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate. Evjen. Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu. prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu.http://web.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju. Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka.microsoft. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta.NET Biblija. U isto vrijeme. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu. širom otvorenim očima. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www. sa više boja i puno kontrasta.Janson (2002). Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se.html 18 .Beograd 6 2.

http://library.sk. Anshel. OD Corporate Vision Consulting Encinitas.html 5.online.online. http://vasezdravlje1. Svet kompjutera.sk.thinkquest.3.sk.online.html 7.co. http://www.yu/2004/03/sktz01.com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru. Svet kompjutera.htm Dr.blogspot. Svet kompjutera.htm .org/C0123325/comput.yu/2004/05/sktz01. Harmonija čoveka i sprave. Trening za oči. Zdravlje.online.thinkquest.rs/2003/09/sktz01. Computer influence on a man health.co.html 4. 19 . Čemu nalepnice?. http://www. http://www. online. Jeffrey R. California .html 6.Kids and Computers:Eyes and Visual Systems. Računar kao najbolji drug. http://library.org/C0123325/kind.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful