ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

bol u ramenima i bokovima. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru. Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. Sa druge strane. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim. Tokom čitanja teksta sa papira . kao što je npr. na pogoršavanje vida . kucamo. kući. ili peckanje u nogama. Ali statistika je statistika. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. u školama. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih. proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 . minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz. VESA standard se često mijenja. Uglavnom to je ukočenost vrata.na univerzitetima.Dok čitamo. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna.Koriste se na sve strane. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima. Čak i djeca. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom. multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji.već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. Mnogi se žale na oštar bol u očima. koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. Za današnje vrijeme. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati.Što je veća frekfencija slike. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti.posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. radimo na računaru. koji provode manje vremena u radu na računaru. bezbjedbiji je rad na računaru.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom. itd. na poslu. Međunarodni standard za frekfenciju slike . 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom. najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. veoma često. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. dok gledajući na monitor računara. što ima negativan uticaj na vid.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno.čovjek gleda na isti izvor svjetlosti. U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. koriste računare igrajući igrice satima.

Pod elektrostatičkim poljem. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku. trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja . beč i poslije rada na računaru. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru. Istina. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. čak i povredu DNK sinteze. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. Eu je objavila ISO 9241 instrukciju.5% . suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka. tahikardiju. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije.unara i ostalih aparata iz domaćinstva. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane.odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40. Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. Ukoliko se taj broj pređe.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost.5% . 3 .degativne disfuncije. slabost. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. a trapezionih mišića je 13.000 hiljada tokom rada na tastaturi . trebali bi biti najmanje 1. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana.bolesti.u od ra. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. ultra-violet i infra – crvenih zraka. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema. koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom. itd. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno. 48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. da ukoliko se bave radom na računaru.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. odnosno.poremećenu pažnju. Operateri koji rade na računaru. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije.

Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom. milini djece korsite kompjutere u školi. zamagljenog vida i glavobolje. kući. kako za obrazovanje takoi za rekreaciju. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru. Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju. konvergenciju(okretanje očiju). ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid. i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina. i potreban je svim civilizovanim zemljama. vizuelna fiksacija(oko kao cilj). prosperativan i perspektivan. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom . pod nadzorom starijih.smještaj(fokusiranje). očnog zamora.suve i crvene oči. tako da se dešava da provode sate i sate pored računara. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad.vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika). ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom. budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. Danas. igrajući video igrice bez pauze. Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada.bol u ledjima i vratu. i da ostali vide na isti način. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike). Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. tada za njih to predstavlja još veči napor. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir). Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida. DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. 4 . pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite.Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. djeca misle da je to u redu. pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. dupla vizija i osjetljivost na svijetlo.Rad na računaru je veoma interesantan. zamagljen vid.Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba. prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma.

10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja. reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva. Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga. dupla vizija i crvene ili suve oči. ramenima i leđima. nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju. u skladištu ili u areni. 5 . kontrast kao i količinu i boju svijetlosti.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje. precizno i bez zamaranja.Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju. interview naočare). a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. koji podrazumijeva osvijetljenje. Bilo da radimo na računaru. srednje i blizu).OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor. stolica je preniska i sto previsok. sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv.  Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom. mora se voditi računa o osvijetljenju. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta. Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako . bolove u vratu. precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja. srednjoj udaljenosti i daleko. Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. Osim što omogućavaju jasan vid. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana.  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. Da bi se zadatak izvršio dobro. Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju.

već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. poremećaj percepcije boja. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. istini za volju. usporeno fokusiranje objekta. crvenilo i peckanje u očima. Svako oko za sebe dobro „gleda”. bol u očima. samo su neke od posledica računarske revolucije. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Kao prvo. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida. Deo vježbi se 6 . Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. međutim. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). A. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim. koji zahtijeva stalni angažman oba oka. glavobolje. ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. povraćanja. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. slike predmeta su mutne. mutan vid na blizinu i daleko. suzenje i crvenilo oka. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. ili bez prozora. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. „dupli vid” i nejasna slika. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan. Zapravo. suve oči ili preterano lučenje suza. oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije.. Naime. brzo i vrati. Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. upornim vežbanjem brzo se vraća. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima.. Dugotrajan rad na računaru. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. prilikom ponovnog rada. peckanje. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. Konstantna glavobolja. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. Ali. čija je uloga da štiti oko. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. isušuje. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. Ima. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. osetljivost na jako osvetljenje. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. U slučaju da vam je radni prostor mali. dovodi do zamora očiju.

zaštitinim filtrima. a ako to nije moguće. Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. Pri toj udaljenosti (engl. pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju.com). kao i specijalnim naočarima. ograničenim boravkom ispred ekrana. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju . resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Sl. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu.radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. dobra fuzija može se donekle očuvati. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. Neprijatan bol u očuma. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 . Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj. Sl. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. ako ste u mogućnosti. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. Zato. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo.boje u spektru koje ne prijaju oku.

Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. Prema tome. kvarovi. stakla i plastike. probadajućim bolovima. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”.org/C0123325/synd. online. a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. zamorom. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili. softverske greške). ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. http://library.Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. Taj stres se javlja iz više razloga. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. treperenja i ispada u vidnom polju.thinkquest. verovali ili ne. Dry Eye Syndrome). Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju. a katkad mukom i povraćanjem. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. nerealna očekivanja da računar u 8 . uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. Prave se od mreže. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju. migrenoznim tipom glavobolje. namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. ali nisu dioptrijska.htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. Pored ovoga iznosa.

kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. budući 9 . S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. Naime. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. neobične uslove rada. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar. a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. fotosenzitivnu epilepsiju. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom. slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika. poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. nazvana kompjuterofilija. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. Takva depresija se pogoršava s godinama rada. umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. nedostatak fizičke aktivnosti. Često postoje i poremećaji sna i ishrane. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove.svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. Plug and Play mentalitet). U pitanju je epilepsija. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. radeći isti posao stalno iznova. naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. određenim geometrijskim oblicima ili šarama. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. Statistički. Psihoze.

10 . Naravno. čije je štetno dejstvo dokazano. samog rada i njegove organizacije. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. elektromagnetni smog. na primer).da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. napetost. U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. U životnoj sredini. Ipak. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. radio i TV difuzija. nesanicu i pad libida. hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. hroničan zamor. ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. uglavnom nemaju većih problema. budući da unapređuje i održava efikasnost. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda. budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci. budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. bolove u leđima. radne sredine. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. mobilna telefonija) čine tzv. ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. ukoliko on postoji. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima. produktivnost. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. akustičnih i vizuelnih fenomena).

tokom dužeg vremenskog perioda.000 kompjuterskih operatera. opreme i alata ljudskom organizmu. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. veka” oboli više od 100. na primer. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme. projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. kompjuterski stručnjaci. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi. svake godine od ove „industrijske kuge 21. kucanje teksta na tastaturi. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice. niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa. RSI). pomjranje miša po podlozi bez oslonca. 11 . Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. Takve radnje su. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja. pritiskanje „tvrdih” tastera. moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima.Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder.. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. inženjeri.. WRULD) i problemi s kičmenim stubom. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi. pa i potencijalno smrtonosnih.

koji se vremenom pogoršava. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. bolove i slabosti mišića ruku. koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta. kojim prolazi laktični živac.4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera. Harmonija čoveka i sprave. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije).Sl.yu/2004/03/sktz01. Statičko opterećenje kičmenog stuba. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. bolovima. Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. uzrokovano dugotrajnim sjedenjem.co.sk. Simptomi obuhvataju trnjenje. ograničenim pokretima. Vremenom. što se manifestuje karakterističnim simptomima. pa i gubitkom svesti. kao i prethodni poremećaj. dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim. često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba. odnosno medijalni epikondilitis. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti.html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal. ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. 12 . Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza). ne naročito čest kod kompjuteraša). a ponekad i bolne otoke čitave ruke. U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa. Bol u krstima (lumbalgija). naročito u snu ili tokom čitanja. Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. teniski i golferski lakat (lateralni. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. mučninom. što za posledicu ima pojačano trenje. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. http://www. Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje. TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena.

tvrdoću. ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. http://www.html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna. Pazi da je ergonomski Sl 6. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca).html 13 . Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima.. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Isto tako.yu/2004/03/sktz01. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema. Pauze u radu su neobično važne.. Kada je statičko opterećenje u pitanju. S aspekta medicinske higijene. a preporučljive su i česte promene položaja. Harmonija čoveka i sprave. Takođe. dugotrajno.sk. pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje.yu/2004/03/sktz01. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena.Bolje sprečiti. nasuprot lečenju koje je mučno. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni.co. u jednakim vremenskim intervalima. Sl. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi. koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. 5. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. ruke treba držati savijene u laktovima. skupo i retko potpuno uspešno. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik. tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi. Harmonija čoveka i sprave.co. bez savijanja unapred ili u stranu. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića.sk. http://www.

sk. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju.yu/2004/03/sktz01. pomaže adekvatan namještaj. Goldtouch. prije svega na vratu i slabinskom delu. a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. postoji http://www. pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature.Dobrom držanju tijela. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. http://www.co. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers). miševa i igračkih periferija) služe kompjutera. tj. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241. u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. Sl. uglavnom u marketinške svrhe. Harmonija čoveka i sprave. Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma). „obrnuti miševi”.sk. Najviše pažnje privlači tzv. ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. TypeMatrix). Sl. Ručke nisu obavezne. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata. one se 7. ukoliko sadrži fioke. koji treba da bude prostran. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima. koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura. prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada.yu/2004/03/sktz01. tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT). Istim standardom propisana je površina radnog stola. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. dvodelne i trodelne tastature (Kinesis. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). izrađuju se u desetak veličina). 14 . ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. na primer. U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema. koje.co. Harmonija čoveka i sprave. prije svega kičmenog stuba.

poređano po „strogosti”: MPR. koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3. TCO. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. leđa i noge i držačima dokumenata. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. godine). TÜV. MPR II. Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali. godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se.. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. TCO 92. 1990. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke. kao i ZH/618. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. MPR 90. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. bitna je i energija koju monitor troši. EPA. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima. pored ostalog.. TCO 99 i TCO 03. koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. EN60950 i MPR II propise. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1.. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. Tako je 1993. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. Oni mogu da posluže kao jeftino. MPR. TCO 95. MPR propis. nezavisnih od proizvođača. Postoje. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. Sem emisije.. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima.Izgleda šašavo. Najpopularniji.3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. MPR i TCO standardi. godine uvodi se i MPR II. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. koji omogućuje grafičkim 15 . pogotovo njegova novija verzija MPR II. Monitor je naš „prozor u svet”. ali. DPMS.

a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. TCO standardi TCO je 1995. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. Dalje. naravno. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. Energy. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. što opet povećava cenu finalnog proizvoda. Kao i prethodni standard. Na kraju.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. što garantuje vernost boja. Pored ostalog. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. a u sleep modu ne više od 8 W. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi. TCO 99. 16 . Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. na primer. Ovaj standard za štednju energije. Takođe. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. Emissions. tako da. „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. Prema TCO 99. Mnogo rigorozniji od TCO 92. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. a LCD monitori ispod 40 W). smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. Takođe. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište.

na primer) i dalje mora da se koristi. u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks. kadmijum na spolj. horizontalno Ravnomernost svetline1). varijacija „temperature” boja Uniformn. potrošnja (Stand by/Sleep.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja. Konkretno. dakle od upotrebljene tehnologije. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. od ugla posm. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). 17 . boje u zavisn.7. 1280 za 17 inča. vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim.5 0. 2) Takozvani Fill Factor. levo i desno od ose. Zavisi od veličine prostora između tačaka. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča. W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. 1600 za 21 inč.5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0.

Visual Basic. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja.Bill. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled. Evjen. nije se bitno fokusirati na jedan predmet.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje. Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni. svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu. ako je moguće.mspx Tvrtko Malkoč . Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće. Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama.Janson (2002).online. gledajte kroz prozor u horizont. U isto vrijeme.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati. prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara. Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete.html 18 .http://web. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em. biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . a uz to gledajte kroz prozor.microsoft.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www. ( Alternativa je gledanje u poster. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku. širom otvorenim očima. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga.zpr. Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju.Mikroknjiga. sa više boja i puno kontrasta. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI). Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka.Beres.fer. Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu.Beograd 6 2. Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu. Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta. BIBLIOGRAFIJA: 1. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima.NET Biblija.

Računar kao najbolji drug. Svet kompjutera. http://www.Kids and Computers:Eyes and Visual Systems.htm .com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru.org/C0123325/kind.htm Dr. OD Corporate Vision Consulting Encinitas.thinkquest.yu/2004/03/sktz01.co.sk.org/C0123325/comput.blogspot.co.html 4.thinkquest.html 6.3.sk. Trening za oči. http://library. http://www.html 5. Anshel. Čemu nalepnice?.yu/2004/05/sktz01.html 7. California . online. 19 . http://library. Svet kompjutera.online.rs/2003/09/sktz01. Computer influence on a man health.sk. Zdravlje. http://www. Harmonija čoveka i sprave. http://vasezdravlje1. Svet kompjutera.online.online.online. Jeffrey R.