Zastita Prilikom Rada Na Racunaru 9612

ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

bol u ramenima i bokovima. više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. kao što je npr. u školama. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 . bezbjedbiji je rad na računaru.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. itd. kucamo.Dok čitamo. što ima negativan uticaj na vid. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. Tokom čitanja teksta sa papira . Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima.već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. kući. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom. koji provode manje vremena u radu na računaru. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom. veoma često. proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. ili peckanje u nogama. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. VESA standard se često mijenja.čovjek gleda na isti izvor svjetlosti. Mnogi se žale na oštar bol u očima.posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. Sa druge strane. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. Uglavnom to je ukočenost vrata. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti. na pogoršavanje vida . koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati. koriste računare igrajući igrice satima. na poslu. Čak i djeca. U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. Međunarodni standard za frekfenciju slike . 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom.na univerzitetima. radimo na računaru. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. dok gledajući na monitor računara. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno.Što je veća frekfencija slike. multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid.Koriste se na sve strane. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. Za današnje vrijeme. Ali statistika je statistika.

odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. Pod elektrostatičkim poljem. a trapezionih mišića je 13. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. odnosno. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema. 3 . Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. 48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. slabost. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom.5% . Istina. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. Operateri koji rade na računaru. trebali bi biti najmanje 1.unara i ostalih aparata iz domaćinstva. ultra-violet i infra – crvenih zraka.5% . koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. Eu je objavila ISO 9241 instrukciju.degativne disfuncije. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40. u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom. te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija.000 hiljada tokom rada na tastaturi . čak i povredu DNK sinteze. kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru.poremećenu pažnju.bolesti. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. da ukoliko se bave radom na računaru. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja . To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. beč i poslije rada na računaru.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno. suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka. itd. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8. Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. Ukoliko se taj broj pređe. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga.u od ra.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. tahikardiju. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena.

Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom . pod nadzorom starijih. a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom.suve i crvene oči. konvergenciju(okretanje očiju).Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. zamagljenog vida i glavobolje. zamagljen vid. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru.Rad na računaru je veoma interesantan. prosperativan i perspektivan. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina. očnog zamora. pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. 4 . Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir). pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom. Danas. tada za njih to predstavlja još veči napor.vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika). i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. kako za obrazovanje takoi za rekreaciju. dupla vizija i osjetljivost na svijetlo.bol u ledjima i vratu. ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike). i potreban je svim civilizovanim zemljama. vizuelna fiksacija(oko kao cilj). i da ostali vide na isti način. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada. prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma. Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida.smještaj(fokusiranje). Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. tako da se dešava da provode sate i sate pored računara. budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. igrajući video igrice bez pauze. Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid. Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. milini djece korsite kompjutere u školi. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju. djeca misle da je to u redu. Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. kući. ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom.

 Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom. mora se voditi računa o osvijetljenju. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor. Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika. precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja. Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. interview naočare).Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. kontrast kao i količinu i boju svijetlosti. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja. koji podrazumijeva osvijetljenje. 5 . Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako . a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. dupla vizija i crvene ili suve oči.OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje. Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla. precizno i bez zamaranja. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. ramenima i leđima. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju. Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta.  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora. Da bi se zadatak izvršio dobro. Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga. nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju. Bilo da radimo na računaru. bolove u vratu. srednjoj udaljenosti i daleko. srednje i blizu). a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio. Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija. Osim što omogućavaju jasan vid. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju. stolica je preniska i sto previsok. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. u skladištu ili u areni. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta. multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje.

dovodi do zamora očiju. Svako oko za sebe dobro „gleda”. međutim. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. prilikom ponovnog rada. samo su neke od posledica računarske revolucije. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. U slučaju da vam je radni prostor mali. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. suve oči ili preterano lučenje suza. i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. povraćanja. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. Ali. bol u očima. crvenilo i peckanje u očima. čija je uloga da štiti oko. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. Kao prvo. upornim vežbanjem brzo se vraća. suzenje i crvenilo oka. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. Ima. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. brzo i vrati. peckanje. glavobolje. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan.. poremećaj percepcije boja. istini za volju. Zapravo. A. Deo vježbi se 6 . Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim. ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. slike predmeta su mutne. ili bez prozora. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. koji zahtijeva stalni angažman oba oka. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. Dugotrajan rad na računaru. „dupli vid” i nejasna slika. Naime. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju.. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. osetljivost na jako osvetljenje. isušuje. mutan vid na blizinu i daleko. Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. usporeno fokusiranje objekta. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. Konstantna glavobolja.

ograničenim boravkom ispred ekrana. Neprijatan bol u očuma. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 . kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. Zato. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti. Sl. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku).boje u spektru koje ne prijaju oku. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. dobra fuzija može se donekle očuvati. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. ako ste u mogućnosti. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju . kao i specijalnim naočarima. ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor.com). Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Pri toj udaljenosti (engl. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs. Sl. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. zaštitinim filtrima. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. a ako to nije moguće. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji.radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru.

htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. a katkad mukom i povraćanjem. verovali ili ne. migrenoznim tipom glavobolje. stakla i plastike. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome. Prema tome. Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili. a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. ali nisu dioptrijska. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. treperenja i ispada u vidnom polju. softverske greške). nerealna očekivanja da računar u 8 . kvarovi. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. Dry Eye Syndrome).Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole. Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. probadajućim bolovima. online.org/C0123325/synd. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. Taj stres se javlja iz više razloga. Pored ovoga iznosa.thinkquest. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju. tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. zamorom. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. Prave se od mreže. http://library. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri.

Psihoze. relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. Statistički. nedostatak fizičke aktivnosti. neobične uslove rada. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika.svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. Takva depresija se pogoršava s godinama rada. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. Naime. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. određenim geometrijskim oblicima ili šarama. fotosenzitivnu epilepsiju. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara. naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. U pitanju je epilepsija. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom. zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar. Često postoje i poremećaji sna i ishrane. budući 9 . Plug and Play mentalitet). poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. radeći isti posao stalno iznova. nazvana kompjuterofilija. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze.

elektromagnetni smog. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. radne sredine. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. Ipak. prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. hroničan zamor. radio i TV difuzija. akustičnih i vizuelnih fenomena). mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. U životnoj sredini. ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. nesanicu i pad libida. 10 . napetost. na primer). budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. Naravno. produktivnost. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda. Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. ukoliko on postoji. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. bolove u leđima. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba. uglavnom nemaju većih problema.da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. mobilna telefonija) čine tzv. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti. budući da unapređuje i održava efikasnost. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima. samog rada i njegove organizacije. budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci. U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. čije je štetno dejstvo dokazano.

veka” oboli više od 100. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. svake godine od ove „industrijske kuge 21. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima. opreme i alata ljudskom organizmu. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja.000 kompjuterskih operatera. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. inženjeri. WRULD) i problemi s kičmenim stubom. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih.. pa i potencijalno smrtonosnih. kucanje teksta na tastaturi. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri. tokom dužeg vremenskog perioda. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713.. na primer. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja. projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti. RSI).Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. kompjuterski stručnjaci. moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi. fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. Takve radnje su. pomjranje miša po podlozi bez oslonca. 11 . niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. pritiskanje „tvrdih” tastera. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice.

Bol u krstima (lumbalgija). U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti. pa i gubitkom svesti. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. 12 . a ponekad i bolne otoke čitave ruke. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. mučninom.co. „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. bolovima.Sl. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim. ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. što se manifestuje karakterističnim simptomima. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena.sk. Simptomi obuhvataju trnjenje. razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta. koji se vremenom pogoršava. Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. kao i prethodni poremećaj. dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. http://www. naročito u snu ili tokom čitanja. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba. bolove i slabosti mišića ruku. ograničenim pokretima. taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. odnosno medijalni epikondilitis. Vremenom.yu/2004/03/sktz01. s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). uzrokovano dugotrajnim sjedenjem. Harmonija čoveka i sprave. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću.html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal. Statičko opterećenje kičmenog stuba. Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje. TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. ne naročito čest kod kompjuteraša). koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). što za posledicu ima pojačano trenje. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza). kojim prolazi laktični živac. Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. teniski i golferski lakat (lateralni.4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera.

tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi.co. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. dugotrajno..yu/2004/03/sktz01.sk. ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. u jednakim vremenskim intervalima. Kada je statičko opterećenje u pitanju.yu/2004/03/sktz01.. Takođe.sk. Sl. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima.co. Isto tako. pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub. http://www. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi.html 13 . a preporučljive su i česte promene položaja. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. tvrdoću. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. nasuprot lečenju koje je mučno. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. skupo i retko potpuno uspešno. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera. Pazi da je ergonomski Sl 6.html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna. 5. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema. Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada. Harmonija čoveka i sprave.Bolje sprečiti. ruke treba držati savijene u laktovima. bez savijanja unapred ili u stranu. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje. koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). Pauze u radu su neobično važne. http://www. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). Harmonija čoveka i sprave. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. S aspekta medicinske higijene. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik.

Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241. Harmonija čoveka i sprave. uglavnom u marketinške svrhe. u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi. „obrnuti miševi”. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. Sl. U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. miševa i igračkih periferija) služe kompjutera. koji se prilagođavaju prema osobinama individue.yu/2004/03/sktz01. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju. ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma). tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT). koje. prije svega kičmenog stuba. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse).sk. namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema. tj. Harmonija čoveka i sprave. prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. Istim standardom propisana je površina radnog stola. TypeMatrix). Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype. Goldtouch. pomaže adekvatan namještaj. prije svega na vratu i slabinskom delu. ukoliko sadrži fioke. na primer. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard.co.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. Ručke nisu obavezne. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama. ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. one se 7. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers). Sl.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. http://www. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. izrađuju se u desetak veličina).yu/2004/03/sktz01.Dobrom držanju tijela. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata. koji treba da bude prostran. Najviše pažnje privlači tzv. dvodelne i trodelne tastature (Kinesis. 14 . ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba. postoji http://www. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura.co. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature.sk.

bitna je i energija koju monitor troši. koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. godine). Oni mogu da posluže kao jeftino. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. TCO. TCO 99 i TCO 03. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. MPR i TCO standardi. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se. EPA..3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. TCO 92. pogotovo njegova novija verzija MPR II. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3. ali. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. MPR propis.. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. poređano po „strogosti”: MPR.. Postoje.Izgleda šašavo.. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. Tako je 1993. EN60950 i MPR II propise. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. kao i ZH/618. 1990. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. TÜV. Najpopularniji. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke. STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. pored ostalog. što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. koji omogućuje grafičkim 15 . godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. godine uvodi se i MPR II. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. DPMS. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. Monitor je naš „prozor u svet”. MPR. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. MPR 90. tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. TCO 95. MPR II. Sem emisije. leđa i noge i držačima dokumenata. nezavisnih od proizvođača. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima.

obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. 16 . Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. Energy. ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. TCO 99. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. što garantuje vernost boja. TCO standardi TCO je 1995. Pored ostalog. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. Kao i prethodni standard. Mnogo rigorozniji od TCO 92. a u sleep modu ne više od 8 W. jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. Ovaj standard za štednju energije. Na kraju. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. Takođe. Emissions. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. tako da. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. a LCD monitori ispod 40 W). zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. što opet povećava cenu finalnog proizvoda. naravno. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. na primer. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. Takođe.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. Prema TCO 99. Dalje. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je.

3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. horizontalno Ravnomernost svetline1). varijacija „temperature” boja Uniformn. varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv.5 0. 2) Takozvani Fill Factor. levo i desno od ose. veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim. 17 . od ugla posm. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). dakle od upotrebljene tehnologije. Zavisi od veličine prostora između tačaka. boje u zavisn. W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. 1600 za 21 inč. (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks. u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis. na primer) i dalje mora da se koristi.5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0. Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. Konkretno. kadmijum na spolj. potrošnja (Stand by/Sleep.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja.7. 1280 za 17 inča.

Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni. Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara.mspx Tvrtko Malkoč . Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja. a uz to gledajte kroz prozor.http://web.microsoft. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti. Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta.Visual Basic. prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www. U isto vrijeme. sa više boja i puno kontrasta.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju. svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate.Bill. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima. ako je moguće.NET Biblija. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu. Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati. širom otvorenim očima. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga. Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće. ( Alternativa je gledanje u poster.zpr.html 18 . Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava. nije se bitno fokusirati na jedan predmet. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled.Beograd 6 2. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara. gledajte kroz prozor u horizont. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI).Janson (2002).hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija. Evjen. biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) .online.Mikroknjiga. Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje. Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka.fer.Beres.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate. BIBLIOGRAFIJA: 1. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt.

htm . Harmonija čoveka i sprave.thinkquest.com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru. OD Corporate Vision Consulting Encinitas. http://www. Svet kompjutera. Trening za oči. Čemu nalepnice?. 19 . Computer influence on a man health.blogspot.Kids and Computers:Eyes and Visual Systems. Anshel.3. http://library. Svet kompjutera.sk.html 6.html 4.html 5.yu/2004/05/sktz01.sk. Računar kao najbolji drug.co. http://library. http://www.online.rs/2003/09/sktz01. http://www.sk.html 7.yu/2004/03/sktz01.co.org/C0123325/comput. http://vasezdravlje1.htm Dr.online.org/C0123325/kind. Svet kompjutera. California .thinkquest.online. online.online. Jeffrey R. Zdravlje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful