P. 1
Zastita Prilikom Rada Na Racunaru 9612

Zastita Prilikom Rada Na Racunaru 9612

|Views: 3,448|Likes:
Published by oliverapopovic

More info:

Published by: oliverapopovic on Aug 29, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/26/2013

pdf

text

original

ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima. bol u ramenima i bokovima.čovjek gleda na isti izvor svjetlosti. ili peckanje u nogama. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. radimo na računaru. Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. kao što je npr. Tokom čitanja teksta sa papira . bezbjedbiji je rad na računaru. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom. Uglavnom to je ukočenost vrata. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. Sa druge strane. koriste računare igrajući igrice satima. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. Ali statistika je statistika. veoma često. itd. minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz. kući. dok gledajući na monitor računara. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih.na univerzitetima. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru.Dok čitamo. koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. kucamo. na poslu. koji provode manje vremena u radu na računaru. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru. VESA standard se često mijenja. Za današnje vrijeme. više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. Mnogi se žale na oštar bol u očima.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 . najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. što ima negativan uticaj na vid. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna. na pogoršavanje vida .već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. Međunarodni standard za frekfenciju slike .Koriste se na sve strane. U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla. multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid.Što je veća frekfencija slike. Čak i djeca. u školama. Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju.

Operateri koji rade na računaru. tahikardiju. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. Pod elektrostatičkim poljem.bolesti. Eu je objavila ISO 9241 instrukciju. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka.5% . trebali bi biti najmanje 1. Ukoliko se taj broj pređe. 48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. da ukoliko se bave radom na računaru. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati.unara i ostalih aparata iz domaćinstva. itd. trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja . Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. beč i poslije rada na računaru.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. odnosno.u od ra. Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8. ultra-violet i infra – crvenih zraka. a trapezionih mišića je 13. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti. koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. 3 . slabost. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora.odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru.poremećenu pažnju. čak i povredu DNK sinteze.5% .degativne disfuncije.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga.000 hiljada tokom rada na tastaturi . Istina. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno.

Danas. pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom. Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih. Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid. djeca misle da je to u redu. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru. Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. kući. a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. tada za njih to predstavlja još veči napor. kako za obrazovanje takoi za rekreaciju. igrajući video igrice bez pauze. dupla vizija i osjetljivost na svijetlo.suve i crvene oči. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom. vizuelna fiksacija(oko kao cilj).Rad na računaru je veoma interesantan. prosperativan i perspektivan. Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom .bol u ledjima i vratu.smještaj(fokusiranje). pod nadzorom starijih. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike).vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika). budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. i da ostali vide na isti način.Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. tako da se dešava da provode sate i sate pored računara.Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba. i potreban je svim civilizovanim zemljama. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju. Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. zamagljenog vida i glavobolje. 4 . Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir). Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida. i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. milini djece korsite kompjutere u školi. očnog zamora. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. zamagljen vid. DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada. konvergenciju(okretanje očiju). prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma.

Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane. sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. 5 . Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. u skladištu ili u areni. precizno i bez zamaranja. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor. mora se voditi računa o osvijetljenju. Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati. nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju. Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako .  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora. srednjoj udaljenosti i daleko. kontrast kao i količinu i boju svijetlosti. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. Bilo da radimo na računaru. stolica je preniska i sto previsok. dupla vizija i crvene ili suve oči. Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. Da bi se zadatak izvršio dobro. ramenima i leđima. Osim što omogućavaju jasan vid. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja. srednje i blizu). Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga. interview naočare).OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor. Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika. a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio.Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje. multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini. bolove u vratu.  Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom. koji podrazumijeva osvijetljenje. reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje. precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja.

oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. brzo i vrati. samo su neke od posledica računarske revolucije.. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. ili bez prozora. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. Naime.. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. mutan vid na blizinu i daleko. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Ali. Ima. Deo vježbi se 6 . Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. čija je uloga da štiti oko. povraćanja. usporeno fokusiranje objekta. međutim. upornim vežbanjem brzo se vraća. U slučaju da vam je radni prostor mali. Konstantna glavobolja. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. bol u očima. dovodi do zamora očiju. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. osetljivost na jako osvetljenje. istini za volju. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). prilikom ponovnog rada. suve oči ili preterano lučenje suza. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. suzenje i crvenilo oka. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida. isušuje. crvenilo i peckanje u očima. Kao prvo. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. A. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. Zapravo. koji zahtijeva stalni angažman oba oka. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. glavobolje. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. poremećaj percepcije boja. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. slike predmeta su mutne. „dupli vid” i nejasna slika. Svako oko za sebe dobro „gleda”. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima. peckanje. Dugotrajan rad na računaru.

Sl. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. a ako to nije moguće. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana.com). kao i specijalnim naočarima. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. ograničenim boravkom ispred ekrana. Neprijatan bol u očuma. dobra fuzija može se donekle očuvati. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju . Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji.radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs. zaštitinim filtrima. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo.boje u spektru koje ne prijaju oku. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. Sl. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. ako ste u mogućnosti. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 . Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti. Pri toj udaljenosti (engl. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Zato. pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika.

Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome.htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. a katkad mukom i povraćanjem. Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. softverske greške). Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla.thinkquest. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. Taj stres se javlja iz više razloga. uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. Dry Eye Syndrome). kvarovi. stakla i plastike. nerealna očekivanja da računar u 8 . tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. zamorom. a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. Prave se od mreže. online. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju.org/C0123325/synd. migrenoznim tipom glavobolje. http://library. probadajućim bolovima. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. ali nisu dioptrijska. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”. treperenja i ispada u vidnom polju. Prema tome. ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije.Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. Pored ovoga iznosa. namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. verovali ili ne. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju.

Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. Naime. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara. U pitanju je epilepsija. Takva depresija se pogoršava s godinama rada. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. Često postoje i poremećaji sna i ishrane. naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. radeći isti posao stalno iznova. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. Statistički. umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre. nedostatak fizičke aktivnosti. a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. Plug and Play mentalitet). slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika. nazvana kompjuterofilija.svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. budući 9 . Psihoze. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. fotosenzitivnu epilepsiju. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. određenim geometrijskim oblicima ili šarama. neobične uslove rada. kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara.

ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. Naravno. napetost. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. ukoliko on postoji. radne sredine. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. nesanicu i pad libida. U životnoj sredini. čije je štetno dejstvo dokazano. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. akustičnih i vizuelnih fenomena). hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba. hroničan zamor. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. produktivnost. bolove u leđima. budući da unapređuje i održava efikasnost. 10 . mobilna telefonija) čine tzv. na primer). samog rada i njegove organizacije. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. elektromagnetni smog. međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda. prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima. radio i TV difuzija. Ipak. U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. uglavnom nemaju većih problema.da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti.

U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja. Takve radnje su. ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. inženjeri. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi. svake godine od ove „industrijske kuge 21. niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. pomjranje miša po podlozi bez oslonca. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa. WRULD) i problemi s kičmenim stubom. opreme i alata ljudskom organizmu. pritiskanje „tvrdih” tastera. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti.Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. 11 . kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. tokom dužeg vremenskog perioda. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja. na primer. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme..000 kompjuterskih operatera. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. kompjuterski stručnjaci. RSI). pa i potencijalno smrtonosnih. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. kucanje teksta na tastaturi. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice. veka” oboli više od 100. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima.. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova.

Harmonija čoveka i sprave. kao i prethodni poremećaj. s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. odnosno medijalni epikondilitis. 12 .Sl. Simptomi obuhvataju trnjenje. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa. TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. http://www. pa i gubitkom svesti. naročito u snu ili tokom čitanja. ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. uzrokovano dugotrajnim sjedenjem. Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza). koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). koji se vremenom pogoršava. mučninom. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. ne naročito čest kod kompjuteraša). Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti.4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera. ograničenim pokretima. kojim prolazi laktični živac. Statičko opterećenje kičmenog stuba. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). a ponekad i bolne otoke čitave ruke. taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. bolove i slabosti mišića ruku. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje.yu/2004/03/sktz01. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. Bol u krstima (lumbalgija). dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim. bolovima. Vremenom. teniski i golferski lakat (lateralni.sk. često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. što se manifestuje karakterističnim simptomima. Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta.co.html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal. I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). što za posledicu ima pojačano trenje. U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome.

dugotrajno. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića. Pazi da je ergonomski Sl 6. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik. bez savijanja unapred ili u stranu. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. Pauze u radu su neobično važne. S aspekta medicinske higijene.sk. Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada.html 13 . Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. Kada je statičko opterećenje u pitanju.Bolje sprečiti. ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. nasuprot lečenju koje je mučno. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje. a preporučljive su i česte promene položaja. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema. Sl.sk. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera.co. 5. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena.. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). http://www. skupo i retko potpuno uspešno. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). u jednakim vremenskim intervalima.yu/2004/03/sktz01. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. http://www.. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba.yu/2004/03/sktz01. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost. tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi. koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. Harmonija čoveka i sprave. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub. Isto tako. Harmonija čoveka i sprave. ruke treba držati savijene u laktovima. Takođe.html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna.co. tvrdoću. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera.

Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. „obrnuti miševi”. koje.yu/2004/03/sktz01. a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. miševa i igračkih periferija) služe kompjutera. pomaže adekvatan namještaj. ukoliko sadrži fioke. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma). Ručke nisu obavezne. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama. Sl. ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. Istim standardom propisana je površina radnog stola. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. Goldtouch. postoji http://www. Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype. prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi. koji treba da bude prostran. prije svega na vratu i slabinskom delu. Harmonija čoveka i sprave. dvodelne i trodelne tastature (Kinesis. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura. 14 . U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji. TypeMatrix). ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. Sl. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature.Dobrom držanju tijela. one se 7. u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. http://www. prije svega kičmenog stuba. Harmonija čoveka i sprave.co.sk. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers). izrađuju se u desetak veličina). tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT). pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba. na primer. koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima. Najviše pažnje privlači tzv. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). tj.sk.yu/2004/03/sktz01. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard. namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. uglavnom u marketinške svrhe.co.

Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila.3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. godine uvodi se i MPR II. TCO 99 i TCO 03. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. EN60950 i MPR II propise. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali. DPMS. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke. Oni mogu da posluže kao jeftino. MPR 90. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). MPR II. Monitor je naš „prozor u svet”. EPA.. STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. 1990. MPR. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. Najpopularniji. pored ostalog. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. leđa i noge i držačima dokumenata.. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). TÜV. TCO. godine).. koji omogućuje grafičkim 15 . koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. MPR i TCO standardi. MPR propis. nezavisnih od proizvođača. pogotovo njegova novija verzija MPR II. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. Sem emisije. kao i ZH/618. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. ali. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. Postoje.Izgleda šašavo. poređano po „strogosti”: MPR.. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1. TCO 92. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. TCO 95. godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima. Tako je 1993. bitna je i energija koju monitor troši. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3.

smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. Takođe. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. Ovaj standard za štednju energije. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. Na kraju. 16 . jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi. Pored ostalog. TCO 99. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. Mnogo rigorozniji od TCO 92. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. Takođe. Dalje. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. Emissions. „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. Energy. što opet povećava cenu finalnog proizvoda.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. Prema TCO 99. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. tako da. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. a u sleep modu ne više od 8 W. TCO standardi TCO je 1995. a LCD monitori ispod 40 W). TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. što garantuje vernost boja. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. naravno. na primer. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. Kao i prethodni standard. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje.

u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. 1280 za 17 inča. Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. horizontalno Ravnomernost svetline1). varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv. Konkretno. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja. vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis. od ugla posm.5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). boje u zavisn. 2) Takozvani Fill Factor. Zavisi od veličine prostora između tačaka. 17 .7. (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks.5 0. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. 1600 za 21 inč. veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. varijacija „temperature” boja Uniformn. levo i desno od ose. kadmijum na spolj. dakle od upotrebljene tehnologije. na primer) i dalje mora da se koristi. W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. potrošnja (Stand by/Sleep.

hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje. prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu.mspx Tvrtko Malkoč . Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete. BIBLIOGRAFIJA: 1.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje. sa više boja i puno kontrasta. a uz to gledajte kroz prozor.fer. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI). širom otvorenim očima.NET Biblija.http://web. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt. U isto vrijeme. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja.online. nije se bitno fokusirati na jedan predmet. ako je moguće. gledajte kroz prozor u horizont. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta.Beres.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled. biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara.zpr.html 18 . svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu. Evjen. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu.microsoft. Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti.Bill. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku.Mikroknjiga. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama. Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret. ( Alternativa je gledanje u poster. Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate.Beograd 6 2.Visual Basic.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati. Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga.Janson (2002). Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu. Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće. Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni.

http://library.sk.htm Dr. Računar kao najbolji drug. Čemu nalepnice?. Svet kompjutera.htm .html 5.sk. Anshel.3. Jeffrey R.org/C0123325/comput. http://www.rs/2003/09/sktz01. Svet kompjutera.online. http://library.Kids and Computers:Eyes and Visual Systems.sk. Zdravlje.co.thinkquest.thinkquest.online. Trening za oči.yu/2004/03/sktz01.org/C0123325/kind.online. http://vasezdravlje1.html 6. Svet kompjutera.blogspot. http://www. 19 .com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru.yu/2004/05/sktz01. http://www.online. Computer influence on a man health.html 7. California . online. Harmonija čoveka i sprave.html 4. OD Corporate Vision Consulting Encinitas.co.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->