ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

na univerzitetima.posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru. minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. Mnogi se žale na oštar bol u očima. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 . radimo na računaru. itd. Uglavnom to je ukočenost vrata. u školama. ili peckanje u nogama. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati. multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid. dok gledajući na monitor računara. Ali statistika je statistika. kući.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. koriste računare igrajući igrice satima. Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju. na poslu. što ima negativan uticaj na vid. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru.Koriste se na sve strane. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike.već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. Sa druge strane. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna.čovjek gleda na isti izvor svjetlosti. Čak i djeca. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. veoma često.Što je veća frekfencija slike. Međunarodni standard za frekfenciju slike . koji provode manje vremena u radu na računaru.Dok čitamo. na pogoršavanje vida . Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima. kao što je npr. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom. bezbjedbiji je rad na računaru. Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. VESA standard se često mijenja. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom. Za današnje vrijeme. kucamo. Tokom čitanja teksta sa papira . bol u ramenima i bokovima. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno.

trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema. ultra-violet i infra – crvenih zraka. Eu je objavila ISO 9241 instrukciju. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. Istina. koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka. odnosno.degativne disfuncije. Pod elektrostatičkim poljem. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja . te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija. Operateri koji rade na računaru. a trapezionih mišića je 13. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela.5% . Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. slabost.unara i ostalih aparata iz domaćinstva. trebali bi biti najmanje 1. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. 48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. da ukoliko se bave radom na računaru. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti.000 hiljada tokom rada na tastaturi . Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti.bolesti.u od ra. To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40. čak i povredu DNK sinteze. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. itd. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. beč i poslije rada na računaru.5% .2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. tahikardiju. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. 3 .odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika. Ukoliko se taj broj pređe. u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom.poremećenu pažnju. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom.

milini djece korsite kompjutere u školi.Rad na računaru je veoma interesantan. Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih. tako da se dešava da provode sate i sate pored računara. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. kako za obrazovanje takoi za rekreaciju.Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba. dupla vizija i osjetljivost na svijetlo. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada. i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Danas. ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike).Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom. Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. pod nadzorom starijih. Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina. konvergenciju(okretanje očiju). Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima.bol u ledjima i vratu.suve i crvene oči. i potreban je svim civilizovanim zemljama. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. očnog zamora. i da ostali vide na isti način. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru. pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. prosperativan i perspektivan. ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. tada za njih to predstavlja još veči napor. 4 . DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir). zamagljenog vida i glavobolje. Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid. prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom . kući. pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom. djeca misle da je to u redu.smještaj(fokusiranje). igrajući video igrice bez pauze. vizuelna fiksacija(oko kao cilj). Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. zamagljen vid.vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika).

stolica je preniska i sto previsok. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju.OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja. a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio. Osim što omogućavaju jasan vid. nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju.  Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom.Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija. precizno i bez zamaranja. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor. Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. interview naočare). ramenima i leđima. a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja. koji podrazumijeva osvijetljenje. Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje. Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor. bolove u vratu. sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. 5 . Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. Da bi se zadatak izvršio dobro. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. srednje i blizu). Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju.  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva. Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati. u skladištu ili u areni. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla. Bilo da radimo na računaru. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. srednjoj udaljenosti i daleko. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta. Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako . multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini. kontrast kao i količinu i boju svijetlosti. dupla vizija i crvene ili suve oči. Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane. mora se voditi računa o osvijetljenju.

 Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. dovodi do zamora očiju. upornim vežbanjem brzo se vraća. peckanje. oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. suzenje i crvenilo oka. brzo i vrati. prilikom ponovnog rada. Ali. istini za volju. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. čija je uloga da štiti oko.. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. Dugotrajan rad na računaru. crvenilo i peckanje u očima. usporeno fokusiranje objekta. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. slike predmeta su mutne. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. poremećaj percepcije boja. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. Konstantna glavobolja. glavobolje. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega.. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. ili bez prozora. Deo vježbi se 6 . Ima. samo su neke od posledica računarske revolucije. već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Kao prvo. ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. Svako oko za sebe dobro „gleda”. Zapravo. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima. povraćanja. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. osetljivost na jako osvetljenje. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. suve oči ili preterano lučenje suza. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. Naime. bol u očima. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan. A. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim. „dupli vid” i nejasna slika. međutim. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. koji zahtijeva stalni angažman oba oka. isušuje. U slučaju da vam je radni prostor mali. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. mutan vid na blizinu i daleko. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida.

Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 . zaštitinim filtrima. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. Sl. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju . ograničenim boravkom ispred ekrana. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. a ako to nije moguće.radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru. Sl. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj. dobra fuzija može se donekle očuvati.boje u spektru koje ne prijaju oku. Zato. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti. Pri toj udaljenosti (engl. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. ako ste u mogućnosti. kao i specijalnim naočarima. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. Neprijatan bol u očuma. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs.com). Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika.

Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole. a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. treperenja i ispada u vidnom polju. stakla i plastike. probadajućim bolovima.Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”. Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. softverske greške). Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome.htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara.thinkquest. http://library. uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. a katkad mukom i povraćanjem. Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili. Prave se od mreže. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. nerealna očekivanja da računar u 8 .org/C0123325/synd. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. Pored ovoga iznosa. Taj stres se javlja iz više razloga. Dry Eye Syndrome). verovali ili ne. online. tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. Prema tome. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. ali nisu dioptrijska. migrenoznim tipom glavobolje. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. zamorom. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. kvarovi. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju. ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru.

Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. Takva depresija se pogoršava s godinama rada. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove. relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. Psihoze. Statistički. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. Naime. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom. neobične uslove rada. S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika. U pitanju je epilepsija. fotosenzitivnu epilepsiju. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. budući 9 . Plug and Play mentalitet). naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre. radeći isti posao stalno iznova. poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. nazvana kompjuterofilija. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. nedostatak fizičke aktivnosti. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo).svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. određenim geometrijskim oblicima ili šarama. tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). Često postoje i poremećaji sna i ishrane. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara.

budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. uglavnom nemaju većih problema. ukoliko on postoji. napetost. bolove u leđima. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). budući da unapređuje i održava efikasnost. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. Naravno. produktivnost. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. radio i TV difuzija. radne sredine. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti.da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. U životnoj sredini. Ipak. budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. 10 . hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba. mobilna telefonija) čine tzv. samog rada i njegove organizacije. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. nesanicu i pad libida. ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda. akustičnih i vizuelnih fenomena). na primer). Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. elektromagnetni smog. mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. čije je štetno dejstvo dokazano. hroničan zamor. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci.

projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. inženjeri. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja.Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi.. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. kucanje teksta na tastaturi. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa.000 kompjuterskih operatera. tokom dužeg vremenskog perioda. pa i potencijalno smrtonosnih. opreme i alata ljudskom organizmu. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri. niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. kompjuterski stručnjaci. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. svake godine od ove „industrijske kuge 21. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. na primer. 11 . ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. veka” oboli više od 100. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja.. Takve radnje su. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. pritiskanje „tvrdih” tastera. fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima. RSI). WRULD) i problemi s kičmenim stubom. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. pomjranje miša po podlozi bez oslonca. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder.

12 . ograničenim pokretima. Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti. U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome. Simptomi obuhvataju trnjenje. „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba. koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). mučninom. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. koji se vremenom pogoršava.Sl. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. kojim prolazi laktični živac. a ponekad i bolne otoke čitave ruke. Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. bolovima. bolove i slabosti mišića ruku.sk. naročito u snu ili tokom čitanja. dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. Bol u krstima (lumbalgija). Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza). Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. uzrokovano dugotrajnim sjedenjem. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. http://www. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim. ne naročito čest kod kompjuteraša). s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta.html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal.yu/2004/03/sktz01. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. što se manifestuje karakterističnim simptomima. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena. odnosno medijalni epikondilitis. kao i prethodni poremećaj. razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta. Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje.4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera. Vremenom. Harmonija čoveka i sprave. što za posledicu ima pojačano trenje. teniski i golferski lakat (lateralni. pa i gubitkom svesti. Statičko opterećenje kičmenog stuba.co.

5. skupo i retko potpuno uspešno. nasuprot lečenju koje je mučno. Pazi da je ergonomski Sl 6. dugotrajno. koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje.. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba. tvrdoću.Bolje sprečiti. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima.html 13 . Harmonija čoveka i sprave.sk. Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada. http://www. Harmonija čoveka i sprave. ruke treba držati savijene u laktovima. Takođe. u jednakim vremenskim intervalima.co. tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera.yu/2004/03/sktz01. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera.html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi. bez savijanja unapred ili u stranu. Pauze u radu su neobično važne. a preporučljive su i česte promene položaja.yu/2004/03/sktz01. Sl. Isto tako. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni.co.sk. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. S aspekta medicinske higijene. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). http://www. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića. Kada je statičko opterećenje u pitanju.. pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub.

koji treba da bude prostran. 14 . Harmonija čoveka i sprave. na primer.co. dvodelne i trodelne tastature (Kinesis. U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji. uglavnom u marketinške svrhe. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa.co. Istim standardom propisana je površina radnog stola. Harmonija čoveka i sprave. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi. prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. http://www. one se 7. tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT). Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241. ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. Ručke nisu obavezne.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. prije svega kičmenog stuba. miševa i igračkih periferija) služe kompjutera. koji se prilagođavaju prema osobinama individue.yu/2004/03/sktz01. Sl. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima. izrađuju se u desetak veličina). ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma).yu/2004/03/sktz01. „obrnuti miševi”. u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema. ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama.Dobrom držanju tijela. postoji http://www. prije svega na vratu i slabinskom delu.sk. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature. a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers). Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba. Goldtouch. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. Sl. Najviše pažnje privlači tzv. tj.sk. Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype. koje. TypeMatrix). pomaže adekvatan namještaj. ukoliko sadrži fioke.

Da bi se štetni efekti monitora minimizovali. MPR II. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. Postoje. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima. što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. Monitor je naš „prozor u svet”. Oni mogu da posluže kao jeftino.. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. MPR. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. DPMS. EPA. MPR propis.. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. pored ostalog. TCO 92. MPR i TCO standardi. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. ali. kao i ZH/618. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3. Sem emisije. koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. EN60950 i MPR II propise. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. TÜV. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se. Tako je 1993. godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke. TCO. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). TCO 99 i TCO 03. leđa i noge i držačima dokumenata. koji omogućuje grafičkim 15 . 1990. bitna je i energija koju monitor troši. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. Najpopularniji. godine uvodi se i MPR II. Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila.Izgleda šašavo. pogotovo njegova novija verzija MPR II. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. nezavisnih od proizvođača. TCO 95. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. MPR 90.3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari.. poređano po „strogosti”: MPR. godine)..

Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje. Na kraju. jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. Ovaj standard za štednju energije. „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. Mnogo rigorozniji od TCO 92. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. Takođe. Kao i prethodni standard. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. tako da. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. Takođe. a u sleep modu ne više od 8 W. Prema TCO 99. TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. a LCD monitori ispod 40 W). smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. naravno. Dalje. TCO 99. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. na primer. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. Energy. Emissions.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. što opet povećava cenu finalnog proizvoda. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. 16 . a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. Pored ostalog. TCO standardi TCO je 1995. što garantuje vernost boja. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi.

vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim. 17 . od ugla posm. 1600 za 21 inč. W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja. Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks.7. potrošnja (Stand by/Sleep. Konkretno. 2) Takozvani Fill Factor. horizontalno Ravnomernost svetline1).5 0.5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0. boje u zavisn. veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. na primer) i dalje mora da se koristi. varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv. u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. dakle od upotrebljene tehnologije.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. 1280 za 17 inča. Zavisi od veličine prostora između tačaka. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča. varijacija „temperature” boja Uniformn. kadmijum na spolj. levo i desno od ose.

Evjen. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www.zpr.Visual Basic.http://web.Bill.mspx Tvrtko Malkoč . U isto vrijeme.Janson (2002).NET Biblija. Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava. Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje. širom otvorenim očima.Beograd 6 2.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju. sa više boja i puno kontrasta. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI). BIBLIOGRAFIJA: 1. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija. Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima. biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu. Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete.fer.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu.Mikroknjiga. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje. ako je moguće. svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama. Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće.html 18 . Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti. nije se bitno fokusirati na jedan predmet.Beres. Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara.microsoft. prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu. a uz to gledajte kroz prozor. gledajte kroz prozor u horizont. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate.online. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt. Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni. ( Alternativa je gledanje u poster. Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se.

rs/2003/09/sktz01.thinkquest.html 5.co.co.online. OD Corporate Vision Consulting Encinitas. Jeffrey R. 19 . Čemu nalepnice?.online.sk.html 4. online.htm .com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru. Anshel. California .blogspot. http://www. http://library.htm Dr.sk.yu/2004/03/sktz01. Trening za oči. http://library. Zdravlje. Svet kompjutera.html 6. http://www. Svet kompjutera.3.org/C0123325/kind. Computer influence on a man health.html 7.online.org/C0123325/comput. Harmonija čoveka i sprave. http://vasezdravlje1.yu/2004/05/sktz01.sk.thinkquest. Svet kompjutera.online. Računar kao najbolji drug.Kids and Computers:Eyes and Visual Systems. http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful