ITACADEMY Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija

PREDMET:

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

ZAŠTITA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU

Kandidat: Olivera Popović

Voditelj: dipl. ing. Goran Radić Bar,decembrar 2009.god

1

koriste računare igrajući igrice satima. najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. Ali statistika je statistika. proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju suprotno mišljenje. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna. radimo na računaru.posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih. na poslu. VESA standard se često mijenja.Koriste se na sve strane. Mnogi se žale na oštar bol u očima. oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom. Sa druge strane. U svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. veoma često. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima. koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru. ili peckanje u nogama. Čak i djeca. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera. minimalna preporučena frekfencija slije je 80 Hz.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom. Za današnje vrijeme. Međunarodni standard za frekfenciju slike .na univerzitetima. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju. Jaka konkurencija u svijtu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju.Dok čitamo.već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. u školama. koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim. Uglavnom to je ukočenost vrata. operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla. dok gledajući na monitor računara. na pogoršavanje vida . Tokom čitanja teksta sa papira . više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. koji provode manje vremena u radu na računaru. itd. ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno. bol u ramenima i bokovima.UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom. stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno. kući. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno. kao što je npr. kucamo. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne 2 .čovjek gleda na isti izvor svjetlosti. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom.Što je veća frekfencija slike. što ima negativan uticaj na vid. Poslednja izstraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara. multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid. bezbjedbiji je rad na računaru.

48% ispitanih operatera na račuanrau imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju. ultra-violet i infra – crvenih zraka.unara i ostalih aparata iz domaćinstva. PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati. beč i poslije rada na računaru. 3 . čak i povredu DNK sinteze. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti.000 hiljada tokom rada na tastaturi . Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju. a trapezionih mišića je 13. u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom. trebali bi biti najmanje 1. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema. Ukoliko se taj broj pređe. NA osnovu tog istraživanja zaključenio je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. kojom se poyiva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja . Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku.dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. odnosno. tahikardiju. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno.u od ra.5% . U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru.5% . U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru. itd. suvoću kože a ponekad i različite brste ekcema. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom.degativne disfuncije. Pod elektrostatičkim poljem. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji poti. trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta. Eu je objavila ISO 9241 instrukciju. To ukazije na činjenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela. kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. da ukoliko se bave radom na računaru. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. te na taj način izazivaju pojavu različitih vrsta alergija. koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. Istina. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćelija. Specijalsti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas.bolesti.poremećenu pažnju. Operateri koji rade na računaru. naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara.odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40. slabost. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane. uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika.

Rad na računaru je veoma interesantan. a koljeni zglob bio savijen pod pravim uglom. milini djece korsite kompjutere u školi. pod nadzorom starijih. vizuelna fiksacija(oko kao cilj). kući. Očni ljekari su svjedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. zamagljenog vida i glavobolje. Djeca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. igrajući video igrice bez pauze. ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom. valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir).bol u ledjima i vratu. i potreban je svim civilizovanim zemljama. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. Međutim djeca su podložnija svemu ovome od odraslih.suve i crvene oči.vidno polje i formu percepcije(prepoznavanje oblika). kako za obrazovanje takoi za rekreaciju.smještaj(fokusiranje). tako da se dešava da provode sate i sate pored računara. pod noge djeteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom. Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta. ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. zamagljen vid. prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma. pretjerano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju.Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba.Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. očnog zamora. prosperativan i perspektivan. tada za njih to predstavlja još veči napor. dupla vizija i osjetljivost na svijetlo. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom . Djeca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. Problem sa djecom je u tome što oni nijesu svjesni posljedica koje su štetne po zdravlje. djeca misle da je to u redu. i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Bez obzira šti im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada. Danas. Primjena ergonomski ispravnih rješenja kod djece nešto je komplikovanija. budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. i da ostali vide na isti način. konvergenciju(okretanje očiju). DJECA I KOMPJUTERI OČI I VIZUELNI SISTEMI Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. Vizuelni zahtjevi u školi zahtijevaju integraciju više različitih vještina vizije kao što je oštrina vida. Obzirom da kod djece još uvije nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna vještina. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja. pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora. Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru. binokularnu fuziju(formiranje jedne slike). 4 .

Dobro rješenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati. koji podrazumijeva osvijetljenje. Osnovni savjeti za učenike i studente koji koriste računare su:  Provjeriti da li je osvjetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. bolove u vratu. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva.OSVIJETLJENJE U UČIONICAMA. Osvjetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako . Previše ili premalo svijetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja.hoklica se ože upotriejbiti da podrži noge djeteta. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvijetljenje su :zamor očiju.  Striktno voditi računa o tome koliko dijete provodi vremena za računarom. Slabo osvijetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. Vanjsko osvjetljenje treba smanjiti zavjesama ili roletama. srednjoj udaljenosti i daleko. ramenima i leđima. KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA Osvijetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. kontrast kao i količinu i boju svijetlosti. mora se voditi računa o osvijetljenju. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju. precizno i tačno mora se imati dovoljno osvijetljenja. Osim što omogućavaju jasan vid. Za vrijeme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvijetljena nego što je to u većini ostalih prostorija.više se javlja tokom vikenda negoli tokom radne nedelje. stolica je preniska i sto previsok. a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica. korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. dupla vizija i crvene ili suve oči. Stoga se mora voditi računa da osvijetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme. sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. interview naočare). reflektiranog svjetla i neugodno zablješćivanje.  Pažljivo provjeriti visinu i raspored monitora. srednje i blizu). 5 . Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnoga.Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna sočiva. Da bi se zadatak izvršio dobro. u skladištu ili u areni. Ova vrsta glavobolje se nje javlja pri buđenju. Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svijetla. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dijete. Bilo da radimo na računaru. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko. Odgovarajuće osvjetljenje će varirati od učenika do učenika. a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji dio. Kvalitetno osvijetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor. nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju. multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast djeteta. precizno i bez zamaranja.Osvijetljenje treba da spriječi a ne da izazove probleme. Dnevno svjetlo trebalo bi dolaziti sa strane. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osjetljivije na umor.

samo su neke od posledica računarske revolucije. „dupli vid” i nejasna slika. ukoliko ste i vi jedan od pacijenata „bolesti 21 veka”. Zapravo. povraćanja. osetljivost na jako osvetljenje. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. Fuzija koja se napornim radom lako gubi. glavobolje. brzo i vrati. A. suve oči ili preterano lučenje suza. koji zahtijeva stalni angažman oba oka. međutim. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. ali zajednički rad postaje nesinhronizovan. i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid. Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste. Pažljivo provjeriti osvjetljenje i odsjaj na ekranu računara. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza. dovodi do zamora očiju. mutan vid na blizinu i daleko. monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. ili bez prozora. Ali. U slučaju da vam je radni prostor mali. najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. Kao prvo. suzenje i crvenilo oka. peckanje. u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu. a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. isušuje. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida. prilikom ponovnog rada. već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor.. glavni razlog zamora za oči je treperenje slike. Prozori ili drugi vid osvjetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor. crvenilo i peckanje u očima.. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). usporeno fokusiranje objekta. na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. čija je uloga da štiti oko. bol u očima. istini za volju. Naime. slike predmeta su mutne. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na daljinu. poremećaj percepcije boja. ne oklijevajte već potražite pomoć oftalmologa. Konstantna glavobolja. pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. oni vječno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Ima. Deo vježbi se 6 . upornim vežbanjem brzo se vraća. Svako oko za sebe dobro „gleda”. Dugotrajan rad na računaru. sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim.

Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. dobra fuzija može se donekle očuvati. zaštitinim filtrima. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju . Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. Neprijatan bol u očuma. 1 Naočari sa melaninskim zaštitnim slojem (Izvor (http://debspecs. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. a ako to nije moguće. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti.com). Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj. Sl. Pri toj udaljenosti (engl. Zato. obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. kao i specijalnim naočarima. Ako ste u mogućnosti izbjegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati. Poslovica „bolje je spriječiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji.radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. ako ste u mogućnosti. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. 2 Položaj tokom rada na računaru(izvor Ergonomija i zdravlje) 7 . ograničenim boravkom ispred ekrana. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Sl. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči.boje u spektru koje ne prijaju oku. suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana.

migrenoznim tipom glavobolje. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce. Sl 3 Pravilan nagib očiju (Izvor Drz Eze Sindrome.org/C0123325/synd. Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć. a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. verovali ili ne. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole. tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida.thinkquest. kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo.Potrebni iznos nagiba je između 5 i 20 stepeni. nerealna očekivanja da računar u 8 . Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. ali nisu dioptrijska. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije. Taj stres se javlja iz više razloga. Prave se od mreže.htm) Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. Pored ovoga iznosa. potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarijevaju. a katkad mukom i povraćanjem. Prema tome. potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju. ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti. Manifestuje se osjećanjem pečenja u očima. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”. http://library. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. Dry Eye Syndrome). Zavisnost od računara Loše osvijetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih. softverske greške). zamorom. online. a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. treperenja i ispada u vidnom polju. stakla i plastike. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. kvarovi. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. probadajućim bolovima. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili.

neobične uslove rada. Liječenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima. U pitanju je epilepsija. problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara. kao spona s „ozbiljnim” računarstvom. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima. što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti. Plug and Play mentalitet). Statistički. kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora). tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima. Mnogo više pažnje privlači jedan drugi. koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. radeći isti posao stalno iznova. slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika. sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. budući 9 . Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su rijetki. Naime. Takva depresija se pogoršava s godinama rada. naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. Psihoze. teško se mogu dovesti u vezu s računarima. Često postoje i poremećaji sna i ishrane. određenim geometrijskim oblicima ili šarama. fotosenzitivnu epilepsiju. relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti. što proizvodi snažan osjećaj zadovoljstva. a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. nedostatak fizičke aktivnosti.svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). Takvom osjećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta. kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara. nazvana kompjuterofilija. kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja. poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize. kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara. Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove. a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima. Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj. rad na računaru zahtijeva punu koncentraciju. S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja. kada je neophodna adekvatna psihoterapija. ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre.

ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme. akustičnih i vizuelnih fenomena). Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan. usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). 10 . U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”. radne sredine. elektromagnetni smog. hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmjena unutarćelijskih biohemijskih procesa) – nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba.da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. radio i TV difuzija. ukoliko on postoji. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima. bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. nesanicu i pad libida. međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda. U životnoj sredini. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke. samog rada i njegove organizacije. bolove u leđima. čije je štetno dejstvo dokazano. produktivnost. na primer). Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti. budući da unapređuje i održava efikasnost. uglavnom nemaju većih problema. hroničan zamor. budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija. mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. Opasnosti od radijacije Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primjera radi. napetost. elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije. Ipak. sa simptomima koji obuhvataju glavobolje. budući da čovek ne posjeduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja. ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je procijeniti. Naravno. psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan. naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci. mobilna telefonija) čine tzv.

svake godine od ove „industrijske kuge 21. uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme. čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. Ove povrede su naročito česte kod djece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri.Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma. kompjuterski stručnjaci. inženjeri. od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca. projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti. pritiskanje „tvrdih” tastera. koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima. tokom dužeg vremenskog perioda.. poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder. Takve radnje su. značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. na primer. ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske. a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla. nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama. čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. opreme i alata ljudskom organizmu. kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj pretjerane adukcije u ručnom zglobu. značaj ergonomije postaje nedvosmislen. veka” oboli više od 100. kucanje teksta na tastaturi. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi. RSI). moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja.. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme. ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. Kompjuteri i/ili zdravlje Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja. niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran. čime se naročito opterećuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju šake. pa i potencijalno smrtonosnih.000 kompjuterskih operatera. WRULD) i problemi s kičmenim stubom. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa. kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice. U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba. Pravilnom profesionalnom orijentacijom. pomjranje miša po podlozi bez oslonca. Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. 11 .

„trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd. ne naročito čest kod kompjuteraša). Statičko opterećenje kičmenog stuba. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim. Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti. takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela leđa. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma.yu/2004/03/sktz01. koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva.4 Karpalni tuneli (izvor: Svet kompjutera. Simptomi obuhvataju trnjenje. kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. Vremenom. bolove i slabosti mišića ruku. koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum). Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva. bolovima. http://www. što za posledicu ima pojačano trenje.Sl. razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni dio ekstremiteta. što se manifestuje karakterističnim simptomima. dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije).co. uzrokovano dugotrajnim sjedenjem. Bol u krstima (lumbalgija). pa i gubitkom svesti. Sličan karpalnom je ulnarni kanal. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom dijelu kičme (spondiloza).html Tijesni tuneli Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal. kojim prolazi laktični živac. mučninom. U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome. kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača). Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema. Harmonija čoveka i sprave. a ponekad i bolne otoke čitave ruke. noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji. koji se vremenom pogoršava. ograničenim pokretima. teniski i golferski lakat (lateralni. često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis). Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje. Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tijesnom kanalu ručja. TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena. ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića. taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. odnosno medijalni epikondilitis. 12 . I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca. kao i prethodni poremećaj.sk. naročito u snu ili tokom čitanja.

http://www. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi.yu/2004/03/sktz01. 5. za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano. tvrdoću.sk. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje. Harmonija čoveka i sprave..html Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna. poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti. Kada je statičko opterećenje u pitanju.yu/2004/03/sktz01. ruke treba držati savijene u laktovima.Bolje sprečiti. S aspekta medicinske higijene. Sl.co. Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada.html 13 . Takođe. nasuprot lečenju koje je mučno. Isto tako. dugotrajno. Pazi da je ergonomski Sl 6. od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost. U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. bez savijanja unapred ili u stranu. visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojem tijelo ne napreže veće grupe mišića. http://www. a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni. Pauze u radu su neobično važne. skupo i retko potpuno uspešno. pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub. rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera.sk. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Pravilan položaj tijela tokom rada na račuanaru (izvor: Svet kompjutera. strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema. u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi.. a preporučljive su i česte promene položaja. osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba. ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. Harmonija čoveka i sprave.co. tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi. tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema. u jednakim vremenskim intervalima.

prije svega na vratu i slabinskom delu. Sl. tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT). Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. pomaže adekvatan namještaj. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers).co. prije svega kičmenog stuba.html Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. 14 . Sl. ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard. U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji.sk. postoji http://www. namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema.yu/2004/03/sktz01. koje. ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona. pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba. zahvaljujući vertikalno položenim tasterima.yu/2004/03/sktz01. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi. Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype.sk. kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241. na primer. koji treba da bude prostran. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata. ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma). koji se prilagođavaju prema osobinama individue. uglavnom u marketinške svrhe. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama. a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. izrađuju se u desetak veličina). dvodelne i trodelne tastature (Kinesis. miševa i igračkih periferija) služe kompjutera. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja Ergonomska tastatura (izvor: Svet (tastatura.co. Ručke nisu obavezne. Harmonija čoveka i sprave. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera. Harmonija čoveka i sprave.htm zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih l tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor.Dobrom držanju tijela. a ne sme da prenosi jake vibracije i Sl ekstremne temperature. „obrnuti miševi”. Najviše pažnje privlači tzv. ukoliko sadrži fioke. Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost. Goldtouch. tj. Istim standardom propisana je površina radnog stola. ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. TypeMatrix). http://www. one se 7.

STANDARDI Šta na modernim monitorima znače oznake ISO. našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike. Monitor je naš „prozor u svet”. MPR 90. godine uvodi se i MPR II. odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore. poređano po „strogosti”: MPR. TCO. a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. 1990. koji omogućuje grafičkim 15 . koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. kao i ZH/618.. ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo. što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). TÜV. Oni mogu da posluže kao jeftino. TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke. TCO 95. Nakon nekoliko studija u Švedskoj. DPMS.Izgleda šašavo. a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1.. godine). U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se. MPR propis. leđa i noge i držačima dokumenata. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling). nezavisnih od proizvođača.. EPA. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. EN60950 i MPR II propise.. MPR II. ali. MPR. Najpopularniji. koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika. tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter. Postoje. godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere. ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje.3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. MPR i TCO standardi. Istorijat Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. Sem emisije. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu. bitna je i energija koju monitor troši. osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. TCO 92. TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3. pored ostalog. pogotovo njegova novija verzija MPR II. TCO 99 i TCO 03. Tako je 1993. a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima.

Takođe. Emissions. obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi. a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište.karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. tako da. Energy. a LCD monitori ispod 40 W). Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora. TCO 99. zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova. TCO standardi TCO je 1995. Na kraju. Mnogo rigorozniji od TCO 92. i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao. Dalje. a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. a u sleep modu ne više od 8 W. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru. Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. što garantuje vernost boja. Kao i prethodni standard. Takođe. TCO 99 je imao „staž” od četiri godine. Ovaj standard za štednju energije. ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je. na primer. jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. što opet povećava cenu finalnog proizvoda. TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma. kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike. ••• Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže. naravno. „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom. kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline. potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. 16 . Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. Prema TCO 99. Pored ostalog. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje.

2) Takozvani Fill Factor. kadmijum na spolj. boje u zavisn. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje. 1600 za 21 inč.5 80 30° 125 30° 150 30° 15° 0. Zavisi od veličine prostora između tačaka. na primer) i dalje mora da se koristi. levo i desno od ose. rezolucija za veličinu ekrana3) Propisana uniformnost boja Propis. W) Zabrana supstanci koje oštećuju ozon Zabrana upotrebe hlornih rastvarača Zabr. to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča.7.5 30 • • • • • • 30/8 • 30/8 • • • • 15/5 • • • 75 85 100 100 • • • 120 • • • • 85 • • 15/5 • • • • • 1) Ugao posmatranja. od ugla posm. vertikalno Minimalna veličina tačke u rešetki2) Minim. u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1. Konkretno.5 0. horizontalno Ravnomernost svetline1). veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. katodne cevi Potpuno zabranjena upotreba olova Obaveza saradnje u reciklaži materijala FPD monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Ravnomernost svetline1). varijacija „temperature” boja Minimalna veličina RGB „trougla” Minimalna vertikalna frekv. potrošnja (Stand by/Sleep.Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima CRT monitori: Minimalna svetlina (cd/m2) Kontrast prednje maske i belog ekrana Propisana uniformnost boja Propis. dakle od upotrebljene tehnologije. Podešavanje visine monitora Obavezna naznaka količine žive4) • • 0. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. 17 . varijacija „temperature” boja Uniformn. 1280 za 17 inča. (Hz) Podešavanje vertikalnog nagiba Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h Maks.

Visual Basic.zpr.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strijelicu. BIBLIOGRAFIJA: 1. svaki put mijenjajući rupicu kroz koju gledate. Ove vježbe je najbolje izvoditi dok ste sami jer vas niko neće ometati stoga ćete se moći potpuno opustiti. ( Alternativa je gledanje u poster.NET Biblija. širom otvorenim očima. Ali kada situacije nisu stresne pokušajte nositi ove naočare na nekoliko minuta kako bi uvidjeli razliku. Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće. a uz to gledajte kroz prozor. Ponovite vježbu nekoliko puta sa oba oka. Povratna sprega vizualnog polja Podignite ruke i pomičite ih naprijed sve dok ih ne vidite kao sjene sa obje strane okvira naočara. MSDN (on line) Visual Studio 2008 http://www. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni.Beres. za većinu ljudi to neće biti moguće dok nose pinhole naočare jer će ih iritirati mrežasti uzorak i nepotpun pogled. Bacanje pogleda Pravite široke zamahe sa lijevom i desnom rukom kao da bacate sijemenje. nije se bitno fokusirati na jedan predmet.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsyst em.microsoft. Fiksirajte svoj pogled na neki objekt u daljini koji možete vidjeti kroz jednu malu rupicu.mspx Tvrtko Malkoč . biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . Vizualne strijelice Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama.Ljuljate sa cijelim svojim tijelom s jedne strane na drugu. U isto vrijeme. Vratite ruke na svoje tijelo i prekrstite ih na prsima. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji (RSI). Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete. Bacite zamišljenu strijelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta. Dopustite da vam se cijelo tijelo uživi u taj pokret.Bill. Neodlučno njihanje Ustanite i protegnite se. sa više boja i puno kontrasta.fer. gledajte kroz prozor u horizont. Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava. ako je moguće. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strijelica pogodila objekt.Pomičite prstima kao da nekog želite poškakljikati. Ako je moguće otiđite do prozora i otvorite ga.http://web.Beograd 6 2. Naučnici preporučuju petominutnu pauzu nakon svakog sata rada na kompjuteru kako bi odmorili svoje oči od jednosmjernog naprezanja. «Škakljikajte» svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara.html 18 . prebacujući svoju težinu s jedne noge na drugu.Trening za oči: Rad na kompjuteru Ako vaš rad na kompjuteru zahtijeva veliku koccentraciju. Evjen.Mikroknjiga.Janson (2002).online.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje.

html 6.htm .3. Svet kompjutera.html 5. Računar kao najbolji drug. Svet kompjutera.org/C0123325/comput.yu/2004/03/sktz01. California .online. http://www.online.thinkquest.online. http://library. online. Harmonija čoveka i sprave. 19 . http://library.Kids and Computers:Eyes and Visual Systems.com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru.thinkquest. Jeffrey R. OD Corporate Vision Consulting Encinitas. Computer influence on a man health.blogspot.sk.online. Anshel. http://vasezdravlje1.co.yu/2004/05/sktz01. Svet kompjutera. Čemu nalepnice?.html 7.sk. Zdravlje.htm Dr. http://www.html 4.rs/2003/09/sktz01. http://www. Trening za oči.co.sk.org/C0123325/kind.