P. 1
Gradovi_i_himere

Gradovi_i_himere

|Views: 829|Likes:
Published by majamil34

More info:

Published by: majamil34 on Sep 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/06/2013

pdf

text

original

BIBLIOTEKA 1,IEPNA KNjIGA Kolo 10, knjiga 7 _ ..t; S1R - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1 /.

2992 DUÈIÆ, Jovan Gradovi i himere / Jovan Duèib. - Beograd : Dereta, 1999 (Beograd : Dereta). 327 str. ; 17 st. - (Biblioteka ~Jepna knjiga ; kolo 10, knj. 7) Tira 500. 1 S B N 86-7346-068-9 a) Evropa - Putopisi 6) Palestina - Putopisi c) Egipat - Putopisi ID=73152780 ; 5:. . ` g t ~ E~ J JOVAN DUÈITI GRADOVI I HIMERE Beograd, 1999. DERETA v Jovan Duèi~ GRADOVI I HIMERE : w` Za izdavaèa Miroslav Dereta Glavng uredggvk =e`~ Dij ana Dereta Tlggkovno grag~ièka orgrelga David Dereta " .Vrednik Jelena Pavi~ :; . _ ~' ISBN 86-7346-068-9 U T' o Ti~ra 500 primeraka Beograd, 1999. Izdava èl ng atrga~Pla s.l gap Grafièki atelje .-I~EPET~1 Vladimira Rolovi~a 30, 11030 Beograd L.. .il'. tel./faks: 011/ 512-221, 512-461 Internet prezentacija: www.dereta.co.yu e-mai1: office@dereta.co.yu Knji ara CERETA, Knez Mihailova 46 tel: 011/ 181-345 i I SADR AJ Drugopismo iz vajcarske . . .7pismoiz vaj carske - Alpi . . . Prvo g .30 eneva Pismo iz Francuske - Pariz . . . . . . . . g .159 Prvo .140 Pismo .102 iz Jonskog Avila... ' Pismo sItalije mora - Krf . .66pismopanij e--RimDelfi................... iz Grèke - . R . 1202 g .230 D 1rugo pismo iz Grèke - Atina . . . . . . . > Pismo iz Palestine - Jerusalim . . . . . Pismo .272 iz Egipta - Kairo . . . . . . . . . . . h . 7306 i kz~~.~ PRVO PISMO IZ VAJCARSKE ALLI (Sen-Beatekberg) aegusta, 19'"' Ovde jutra osvg-ræu hitro i veèeri ?aka n~avaju. Sati rgrolaze spori n neopa eni; vr eme se ne daje meriti nièils, jer ~se ovde ni ta ne dogaæa. Samaæe i tictine a~ptijske s u neprohodnije nego libijske pustare. Onaiio ~svetlo~st pravi èudesa, i jedan isti predeo postaje i nestaje icro puta dnevno. Sunce zida gradove po nebu, tvræave po oblacima, himeriène vrtove po zemlji, i sve je onamo ivot i cvetanje. Ovde svi sat i prola?e ili visoko u nebu ili duboko pod zemljom, ne o~stavljajuæi nièeg ni u oku, ni u sluhu, ni u uspomeni. Samo doh èoveh koraèa, stvari ~se krenu i prolaze pored njega; zadr i li se na kojoj strmeni, sve se okameni i sve zanemi. Konèiæ koji ve?ke l judoku du u za ovu zemlju prekine se, i na tom mestu zaboli, i padne hap krvi.

Ti~ kristal gleèera na Juntfrau i na Blimlisalpima ~stoji u sattom zenitu hao srebrn zid i?me$u dva sveta. U razreæenam vazduhu proæe pisak ptice koja se ne aidi ; zaèuje se melanholièno zvonjenjv gove,di iz do~dina koje se sa,mo nasluæuju. U dolin i se ~pru aju lanci ljubièastih i vazcuzcastih bretova koji nalièe na mitolo ka brda cij e legende vi e niko ~ne paiiti. Cse izgpeda sjajno, ~tri efemer~to, dtrotc$ureèno, d ~a~cto,. Tamo je Tyncita ravnica obasjana zeatenom' svetgi<piæu, i~ 7

' Tunsko jezero koje, kao du a, reflektuje svakog trenutka sve to se dogaæa u nebu. S ve druto . oko mene je svetlo i otromno, ali sve nedtomièno i ravnoducpio. Taj blistsi i st alni dodir s velikim i mirnim stvarima daje telu neku grubu materijalnost i ivci se ra?ilaze po njemu kao ukoèe . ni konci od èelika. Ne volim alpijsku lepotu. Mi utièemo na stvari menjajuæi njihove forme, ali stvari men~aju nas svojim nasilnièkkm uti - skam. Èini mi se ovde da danas veæ ne elim ono to sam juèe eleo svom snagom. Svima moj m eljama vidim sada granice, kao ovom horizontu; svi moji snovi svr avaju nedaleho od mene, kao ovaj puteljak ~to ponire u a;mbis; sve moje namere stoje preda m~noa i re ene hao modri zidovi ovih planina; ja se ovde oseæam vezan za _g2 °° drvo ili prikovan za stenu. Svaki niz ovih bregova izgleda da je st ao izmet~u nas i neèeg boljeg i ne nijeg. Sve je ogromno i sve hladno; i sve je ili veoma tamno ili veoma svetlo, Ti kontrasti ti te cuc~u i sputavaju misao. Ako sit~ em u doline ~koje su ovde tako duboke, meni se èi.ni da sam utonuo; a ako sam na v isini bregova, èini mi ~se da ~se vi e neæu umeti da vratim huæi. Ove neverovatne impres ije iz Alpa izbezume prvih dana èoveka ,. s juga. Oseæam da æe me ove studene tamne stvari izmeniti iz osnove. Prestaæu biti dob ar i ne an; omrznuæu muziku i stiasove; neæu se $ra '' titi nekaj eni koju sa,m voleo, i poæi æu za , drugam bez ljubavi. Neæu vi e umeti da se divim osim onom to je stratcno; ni razumeti lepotu u kojoj nema gorèine ; ni uzbuditi ~e za ne{` èim u èemu nema adricanja i bola. Stanujem u jednom hotepu pri bregu obuèen~m u tamnu umu èethnara krov hoju se raz milele staze u ra trkale trule tslule. Tu ivi sa mnom 8 3 ;e~.~... ....

raznolik svet kao na hahvoj transatlantièkoj la~i. Jedna mlada Amerikanka s boleen km mu em, ljubol.sornim kao Polifem, koji spava zatvorenih oèiju ali otvorenias u iju, ili zatvorenih u iju ali otvorenih oèiju. Nekoliko Rusa s titula~ma, i Francuza s c rvenim rozetama u rupici kapvta. Neki Nemci koji meæu sobola govore francuski da b i izgledali otmeniji i iz boljeg sveta. Jedan je od njih nemaèki profesor, koji ~kao svi nemaèki ~rofesori - li e treæi deo Fausga. Jo neki stari ermit bez narodi osti , i jedan mladi par koji se nije nikom predstavio. Jedna lslada ruska generalica s mlade om, èiji se lsu bije ato Mand uriji. Jedan na politièar, partijski mudrac, ti~pi : sav naèelan i sav neuètiv; govori s oholo æu kao da je prvi progovorio, i gleda na ~sv e sigurno kao da je prvi progledao; i sudi kao da je poslednji koji treba da pre sudi; i pogitd je s vama govorio èetvrt sata, izgleda da æe vam sutradan poslati raèun , kao lekar ili advokat. Bio je u svojoj zemlji i mini~star, kao to je magare u J udeji smatrano za proroka. - Zatim, jedan gospodin s gospoæom, i jedna gospoæa s gos podinom. Posle jedan Bugarin s kaljaèama, i jedan socijalist s baritonom. Najzad j edan Amerikanac iz Kanade, koji se tu i da nije vi e moguæe putovati po evropakim zeml jama, jer su ga u Francuskoj dr ali za nemaèkog pijuna, u Nemaèkoj ?a francuskog, u Aus triji ?a ruskog, gu ;Rusnji za svaèijeg, dok nije najzad u Italiji zatvoren kao ct pijun Svete stolice. Rat u Mancuriji dr i celo dru tvo u groznici. Tra e se brzojavne vosti iz Pariza: izve taji o di~sciplini, saobraæajnim sredstvima, vrstama oru ja. Èudna psihologija lju dstva ;koje ;k'ivi u bojovnoj vatri na hiljade milja daleko o,q boja. Sad se kla de na je~dnog generala. u Man~uriji kao pre neki dan na. jednog konja u Dovi lu ili Lon anu, ili na jednog bika u Nimu ili , Svetom S

eba~stijanu. Englezi su najèudniji svet po ovim alpijskim letnjkm naseljima. Pored~ njih, n aroèito pooed EnglesFsgp~a s lurkastggm lncem i zaèuæend~rc . oèima, svi se mi oseæamo bliaziranim i starim. ' Oni se svemu èude i svemu smeju. Ko d Engleza je smeh i radast stvar vaspit,a.rva i dobrot tona; mi se smejem~o ljud imi i ideualga, a ogtn stvari,ma. ~~`=~ - Nepristoji o je æutati, neuljudno biti tu an, glupo biti zami ljen. Englezi se smeju èilz vas oslove, ne zato to je ne to s:me no, nego da sus-ret uèine radosnim; na r ~mecp-io se i he znaju da smeju. Gportovi ih èi~ne da o~gaju uvek deca. Ovih dana je neki parotni sud u F:ngleskoj osudio na i = smrt jednog psa to je ujeo wri èoveka, a $aro ' '" je tra i la kasaciju pres:ude. Smeh i rdcast su . }.;~; r~~ bez sumnje stvari jedne victe civili?acije i hu manosti. Civilizacije, po ta je jed an nauènik : Kw, tra io kod divljaka u Pe.ruu enu koja ume da se nasmeje, ali je nije natiao; a humanosti, jer `' u Sjedinj(c)nim Dr avama amerièkim picte po du - .d æanima: Smejte se! - Jedan ruski pisac ka e: ,~k;;- ° Treba se èuvati èovepsa od èijeg osmeha njegovo lice poru gva. Ovo je i<uina. R$avp ljudi ne umeju da se ~smeju; a od smeha lice pastane èoveèanskije i dep e jer po~stanv svetlije. Ddista, ja æu ~se ovsrg lera dugo ~evæati de~ ~salamburima i duhovitim doskaèicama nekoli:c#~ne Frantzuza, alig isto tako, i isto toliko prijatno, po g,dravom i b la.gorodnom slaehu nehotacine ovih Engleza koji se ni sa kim nisu ups?znali celo g lgta. Englez je ro~eni separatist. -Englez se smeje, al~a je tu an; on je lepo o b~~rèen, ali je nesreæan; on je bogat, ali je tucija; on je pametaa~, ali je lautav; i dabar, ali W ~dif~~ rentan; i plemenit, ali Fiesrdaèan. Entlez smatra Englesku, ako ne zase`5no4~a plan etam, a ono izvesn~o estim kogagtinentom. .Meæutim, sebe s matra prvi~i i0 Evralljani~nam, èesto -s puno razloga. Izme$u jedggog Engleza n jednog Fra~gtd , i u gsikovhpk li~ènim odnosima, pastoji d oki Laman ; haji se daje prebroditi i nadle teti; ali ne daje isuRciti. Svacgga sam na svetu video, ali ne videh Francuza i Engleza da su bili intimni drugovi. Najveæa razlika meðu ljudi~laa se vidi ato njiho vom omehu: Englezi se smeju bez povoda; a Japanci se smeju i u naj alo~snijim sluèaj evima. ZnaVg.g da se s,meh ne od,nasi uvek na ono ~rrro je lodista sme no. Evroatski narodi izgledaju da imaju svoja doba hsivota razlièna jedna od drug ih: Sloveni su mladiæi od d$adeset godina; Nemci ~su l~gudraci od trideset; Talija ni su akomedija i od èetrdes~et; Grci ljube i ratuju kao ,èièe od pedeset; En~lezi se èude i smeju kao ~ceca od atetnaest. Treba narode uètdti da se smeju: Nièi!m ~se èoveii ne mo e toliko dopa~sti koliko lepitl bmehom. ene se najradije daju lj~ldima koji ume ju da ih za~smejavaju, koji sve akreæu na sme no - ne za~ to crro one poni avaju cenu stvari, nego to su rot~e~ge epihurejhe, i to vale rado~st ivota nznad svega u i~votu . Od trenutka ogghad jecan covek postane za nju pojaVa hoja nosi veselje, ona mu se sva napu ta, kao to takviag ljudima sva deca trèe u susret i ladaju u naruèje. Smeh je znah zdravlja, ali i zna~s progresa jednog dru tva. Najbolji dokaz da je smeh ~stvar pragresa ljudskog dru tva jeste to crto se èoveas ne ~smeje kad je sam, nego samo had je u drucggvu, i cggo smeh ne postoji ieæu ra~sama koje nisu joct postale drupggvom. Ali ah,o mnogn od nas izgledamo naakrgoteni i zaverenièki muèaljivi pored Engle za, isto tako pdred Rusa izgledamo .uveh nedovoljno d,obri n srdaèni. Ja sam rusko dru tvo poznao ~sa2io na strani. Francuze ~sam voleo uvek ~ pameæu, ali Ruse s?vim ~srcem. Rus je ~tro~stodu~~n kao dv i1 ,,5 L ^~ ~T. k d4 a ,~ a ~~w;,

te, ali i homplikovan kao dete. I had je najkul. turnij i, on je meæu drug~ti neuravnote en i ne, to ~medved. To su idealni junaci i blatorod ni ludaci. Kad se ?aljubi u Petragradu, ad,e da rPpokocka svoje imanje u Monte Karl u, i ubije ~se u Guadarami. Niho nije u isto vreme toliho i dete, i èovek, i ena: i ma detinju ljubav da ivi igrajuæi se svaèim na ~svetu; ima enscsi ukus za emocije; nma mu ki bes i snatu da sve ~toku a - i uveh sve riskira. Ljubopitstvo gkoje nde dotle da aku a sve, èak i zloèin; neoseæa~n je vrednosti svot ivota, ni cene svoje liène sreæe. Ru~eki titt dobrièine ne postoji ni gde drutde na ''~ svetu. Njihova familijarnost u odnosi~ma ima razloga da bude mo da za zap adnjaka ~asvggm ne,'.~~- snoona. Nameæu svoju intimnost i 2trièaju svoje , porodiène stvari. Ne ostavljaju nièije rame da ga ne potap u. Kad va~s ne naæe kad kuæe, prijatelj Ru~s vas èeka izvaljen na Vasc divan ili hr . èuæi ~a va oj postelji. Kad se najzad rastanete za~navek, on produ ava jo deset godina da vam ` pi e ~pisma o ~svemu ggo je negde video i èuo, h alje poklone, retke hnjige, ilustrovane novine. - Brani nceje koje su adavno trij umfo~zale, obara ane koje su odavna sahranjene. Nihad vedar - ideolog, nego uvek mutan utopist. Nad svatim od njih izgleda da lebdi ne to trag ièno: kao da `.m æe poginuti u lo aru kahvog pozori ta, ili u sudaru vozova, ili se sasu iti u nekom kazamatu. Niko nema toliko ukusa za nesreæu i pa tovanja za suze. Veèeri ovde imaju lepotu koja je nerazul~ljiva èoveku sa juga. Mrah se uhvati n ajednom. Mrah ne pada ovde samo iz neba, nego izvire iz zemlje, pohuljd iz ponor a, prospe se sa granja. Raæanje u taaga me$u ov~nm bregovima ima nepntet~gje èitavog j ednog kataklizma. Sve smrkne i ,nairavi se stra nkm, kao da mora da propadne tiola sveta da se pod Jungfrau rodi nova zvezda. Zarim ig ugctal ~izi~e ha s~svia~ drugom mestu nego na onom na kojem ste ga oèekivali, krup an kao a~kdaja. Brzo zapali polu neba, n zatnm ostane sam u celom kosmosu. Nièeg d rugog to bi se videlo u ovim provalijama. Sve sustvari gsocrnele jedna od druge. - Ali doh taj mesec nije izi ao, i dok je bio mrak i po zemlji i po nebu, gleèeri Ju ngfrau i Blkmlisatta stajali su dugo vatreni i narand a~sti u eamo~m zenitu. Tako hekoliko veèernjih sun-èanih ?rakova ostane uvek zaboravljeno i razliveno ~o lede,nj acima, i taj prizogr je mo da najèudnije i najlel e èega ima u e~gopeji alpij~skog sunca . ume pod l.iojim ~prozorima su danju pune jastrebova. Na~u se adatle na najma nji um lodigne graja prestravljen s ptica koje u bezumnoj vrisci i leggr anju papadaj u kud koje, ili se rasture u nebu, ili, oslepljene mrakom, obore u kakav ponor. A odmah zatim nastane cinièna i jeziva ti ina crnih atp~ijskih uma, u koje izgleda da su se zgomilale sve senke ovog sveta. - Ne znam za to i posle jednag dana èesto dio nizijski veselog rtadne na$ ovaho puna gorèine i tegobe. Pesnici su vats ose~ali o vo nasilje alpijske lepote nad du om èovekovom. Gete je tri puta prolazio ovuda. Prv i put se divio Alpima, ali bez uverenja, ili bar bez ushiæenja, mo da èak vigie prestr avljen nego uzbu~en. Drugi put je kao pravi alpinist pro ao ceo ovaj bernskn Oberl and, i iz eneve i ao na leden,ake u amoni, po dubokom snegu i me$avi, dive~i ~se vic ge svojoj ena?i nego alpijokom èudu. Tre~i put je bio na Sen Gothardu, ali ne ni k ao pesnik, ni kao turi~st, nego kao mineralog, sav zanosen geolo kim senzacijama. Gete je u tgri~rodi bio uvek vi e prirodnjak nego pe~snik. Njega nisu preinaèili vi~ soki A~pi, nego je on postao drugim èovekom tek kada je video stari Rim. - atobrija n je nz Alpa pobegao razoèaran. - U elijevim naj 13 . let"tim pesmama ispevaa~km ovo p o j rir di ose~ . se vi e inspiracija sa blagih reljefa iz ohol~ ne eneve gde j e iveo, nego Alpa ~ suda j e sam ` prolazio. - Mickijeviè je ovde ispevad najtu~ nije stihove ~svoje ltubavi; nitde iiu ~ckj bila ieèalnija uslomed~ga a-ra jed~tu ~ubp~en enu nego .kad je poèeo da mu

se ovde ~o gleè~ ' rima privit~a njen progonilaèki fantom. - 0 stotine pesp~ika koji su vide li AJte, ne ?nam n~ - kog koji ~se u njih ?aljubio. iOvde se ivi odiisg u c.i.p~y od mraka, u borbi du e s ogroakng.d i te kim grredmetima oko ~sebe, u jezi od ponora u u a~su od studeni na ledenjacima, U oèajanjU o, magle, u i?bezumljenju od ki a. Me~utim, ima jedan lesnik hoji je u Alp " * bio istinski zaljubljen, i to kahav velini pe , onik: an- ak Ruso. On nije voleo blaae obal~ <~ u4 enevs,kog jezera gde se rodio, iako ka e ca nje govo srce a~ije nkkad prestajalo da ih obilazi On je volvo ovu prirodu vg~sokih Alpa, svu od samih kontrasta, po pri te zemljinih katastrofa stravièni predeo u kojem nema nièeg spnritual nog ni human og. Ruso je bio jedini u ~svome vre menu koji je voleo tahozvanu cF lju prirodu, u samljenu, neporoènu, neoskvrnjenu, sakrivenu o; - obo avalaca - prirodu sukoba i vrtoglavica ,. ~~~ =- Rimljani su -voleli prirodu i svatsi bogatac~ je imao, kao i cezar, po vi e letnjikovaca. Ali ,~ ~~` i°-'~~' to, uglavnom, nije bila ljubav za pejza nego ?a atrihulturu. Oni ~su u prirddi ~sam~ orali i kotgali, a ne sa~mo i li da ~gledaju zalazak sunca - ili izlazah meseca. Kamilus i Cincinatus su sa oranja ictpi u senat, a stari Brutus i stari Katon sU se bavili voæarstvom. - c smislu XVIII-og veka kd eja o prirodn bila je. sva skoncentrisana u leggotU geometrijskih nrt.ova, . hao cggo , ,ou ih sliha~gi Vato i Iiatep. To. su artovi ho?i ddgovaraju pdmet~i .a c3e src.u: liggija,.poredah, zahon, proldorgd ~ja., Gve izmereno kancem n srezaago mag ~ ~~ -~ ~4 __~ .~~'° ~ kazama. Vode u velits~m basenima, prebrojane u ditre i uzat~æene u kamene okvire. Zeggene katedrale i pobusani saloni. Nimfe i fauni usa$eni na svom mestu matemat ièki preciznam. Versaj i antiji, Luj XIV n duka d'Omal, sve gospodstvo intelektuali sira~no, i ponositost velikot porekla: mo~ psaja je izra ena svugde linijama, taèkam a i granicama lrema celom svetu. Ruso j e, met~utim, obj avljuj uæi lepotu divlje prirode bio pronalazaè novog sv eta. Ne iz n~egovog uro~enog ukusa za protivureènast i polemiku, nego odista iz os elianja èoveka u osnovi primitivnog i senzualnot, Ru~so je to ~objavio snatom koju dotle nkje ~pgko nmao, i ~trobudio je.can interes prema prirodi potpuno nov za svetsku literaturu. Stvari u prirodi gledao je s takvim us?siVenjem pre taga ~sa mo pisac Himne Suncu, svetac iz Asize; i samo svojevoljni ~pustinjak iz Vs?klize , Petrarka, u svome De vita solitaria, prethodio je ovoj ekstazi liscu Promenade s d'ip solitaire. Ru~so je ~samo kroz lrirodu poznao Boga, osetio ljubav za enu, dobio smisao za ivot. Svoju iÈovu Heloizu dovodi na enevsko jezero, i to na njegov m raèni i divlji deo, kod Veveja, u predeo koji on ~smatra ?a najlep i deo sveta. Ne u shi~uje se ni rasko nom okolinom Pariza, ni sjajnim lepotama Turehe gde je iveo god inama, nego jezerom Veveja gde je iveo svega nekoliko daFia. Hamlet je rehao da j e leato samo ono to je stra no; to je rekao zatils i Ruso, jer je voleo samo o~nu p rirodu od koje ga je hvatao mracan strah. Taho j.e avaj veliki mistik - toliko utgore1zg~van s Lurom i )~inom - bio ne sumnjivo tvrrac ne, ~:amo. dagaa g~e misli, hego -n t,vorac modernog . sen.zibilit eta. S$oj sm~~sao ?a dgoredah . u dru tvu n~kio je Ru~so mo da iz evoje' eneve onog d oba, ali svaje paradokse o-slobodn dobno je .iz ovoje rano zaèete frene~ue U ~trcr rdd3. $a I5 . S'rpa~#u njeroga artot~oza strirodnor èoveka, h teorija o uroæenoj dobroti, i mr nja z a civilizaciju; to je njegova reakcija protiv dru tva onor ' doba koje je umiralo u sobnom vazduhu, u salonskim konvencija~ma, i u soci jalnoj nepravdi i hg- okriziji. Ali njegova duboka, iskrena, bezumna ljubav za pri rodu, neoeporno je spaela knji evnost od ~suhog racionalizma, i istavila oseæaive i slobocu kao i?vor ~ajdubljih stvari u èoveku. Ona je dala docnijim romaitièarima èitav u veliku klavijaturu do tada neloznatih unutra njih vrednosti. Ruso je oborio fran

cuske ove tale dru tvene tradicije, i uo ite obnovio forme francu~sgse misli. I stvori o je duhovni kosmopolitiza~m, tako da su ga Kant i Gete smatrali svojim uèiteljem, a Bajron i Valter Skot svojim inspiratoram. Kao Julije Cezar, on - je stvorio n ove granice i novo carstvo. Bog je Alpe stvorio u pijanstvu i ludilu; pesnik Ruso ni je objavio u jednoj erotiènoj ekstazi. On je od ovog predela, blizu kojeg se ro ' dio, i od predela u koj em j e ljubio j ednu enu, napravio zavièaj pejza a u k nji evnosti. On je z,u na enevsko jezero doveo srce èovehovo onda uu"g kad je ono, isu eno i izmuèr?no logikolk i dijalektikom, do lo bilo na pravo besp uæe. Oda$de, s jednog okomka Sen-Beatenberga, vidi ~se u dolinama sjaj~no ogle,d alo Tunskog jezera. Brodovi beli i veseli seku njegovu te ku vodu od Tuna do Inter la~sena, ali se ha njemu vi e ni ta ne dogaæa. Tunsko jezero je najmirnija voda na zem lji. Odavde gledano, na njemu ne postoji ni ta niti na njemu ivi iko. Ali sunce'2ta li po njemu vatre velike kao plainne. Na .jecnom dr~tom kraju je Interlaken, giv ajcarski Monte Karlo, letnje mesto za svetske lu~stolove, stare poligame, talija nske kesaro e, i Jevreje na sva,cbenom putu. c Interlakenu je uvek vi e 16 ena nego ~budi; ovde Sabknjanke otimlju Rim ljane. Odavde sam jednog vedrog jutra krenuo da se penjem na Jungfrau. Izmeæu tamnozelenih ma~siva, jednim tamnimt hodnikom, ide srebrn put. Odozgo s a ledenjaka dola?i i jedan hladan i huèan potok, i brzo promièe ispod tog puta dole u neko jezero. Put zavr ava u Laute~rbrunu, gde èeha jedna od najveæih senzacija koje se mogu imati na svetu: velika padina Jungfrau hoja stsoro iz ?enita pada do zem lje, zaslepljujuæi oèi bleskom ~svog srebra, dok po zemlji stoji prosuto cveæe kakvog floren= tinskog proleæa. Tu sa jednog visokog brega ru i se u selo te ak ~stub vode ko ji se u padu sav rastvori u vodenu pra inu i ni kap njegota ne stigne do zem~be. T u je na ~svom drugom putovanju zanoæio Gete i opevao ,;duh voda" u jednoj slavnoj pesmi. Èetrdeset godina docnije tu je za~oæio i Bajron, koji taj isgi duh voda pogki nje u svom Manfrvdu. Sa mnom putuje jedna mala Poljkinja, prijateljica iz zajednièke klupe na enevo kom univerzitetu. Nju prati njena tetka, koja pi e knjigu o privilienjima evete Ka tarine iz Sijene. Tetku prati jedan stari i otmeni enevljanin koji se ka e dalekim roæahom Erazma, ~ ~koji ima maniju da skuplja stare novce, i to jednog jedii og ri mskog imperatora, Florijana, o kome niko n e zna ni ta. Ako ne putujete sami, onda putujte samo sa enom koju volite. To je jedini naèin da ~se sve uoci i sve dobija stostruku cenu. ena ostaje uvek dete, jer ume da se iznenaæuje. Platon daje ovu definiciju: mladost, to je moæi se èuditi. - Ovo darovito devojèe pravi celim pute,m refleksije koje 6i zannmale i jednog~ hri æanskog filozofa kao i kahvog blaziranog dendija. Sva 2 Gradoni i hiiere 1't

ki dan izgleda impresionnra~na kao da je tek toga jutra progledala. Nicgta jo nij e zalisano na ` ènstim stranicama tog mladog ivota. Bla ena du a hoja jo nije patila od bolova nepotre o'nih; ni po?nala uspeha kojih se docnije tnucia; nn znala za oseæanja od kojih se najzad crve ' ni; ni za prijateljstva kojih se posle kajeiso. Nije ja ni ta loznala od s vega to lostoji. Ali ne' gt ma nièvg to ne poga$a. Sa bezazleno æu ~-aenih ` esnaest godina pome ao se veæ hovarni instinkt veèene ene koja ima stotinu oèiju, stoti u u iju, stotinu ruka, i hoæe sve da vidi, ~sve da èuje, i svega da se magii. Sve je lepo, sve _ sjajno, sve novo, sve njen o; ali oseæa da ima ~; jo ne to nedogledano, nedoèuveno, ne~hsu a,no. , '~"` " Njene sive oèi izgledaju dva mala severna jezera puna ribe, hoja nepr estano svetluca po dnu, igra se na povr ini, bacaha u suncu. Za svim jo nere enim i z agonetnim trèe ta dva iroka mlada oka, birski, razbojnièki, s traganjem i muèenjem. Njen a su iznenaæenja po stotnnu na dan, i sva naprasna i puna estine. Nema stvari koja joj ne natera mlaz krvi u gtelu i mtgsli. Nkscta lep e od n~enih ?alitkivanja za èov

eka ~*; <, èija mudrost odista nije u skepticiz mu ni u nihil _ , ~. ,~, ad,mirare, nego, natlrotiv, kaji i sam veruje da jo il2a gsuno novog i nevi$enog, i jo vigie: da '~ je sve novo i uvek nevi$eno i nedogledano. A na roèito da su uvek nove oèi u èoveka kojk zna da misli i koji ume da vidi. Ljudi koji se vt ie ne - :~~1 èude, i ni u acto ne zagledaju lo sto luta, to su nesreænici koji ninad nis u stvarno ni videli t ":~'~a~ ni ta na ovom svetu. > ~-h ~~ :°~ Imao sam sa,mo jo jednog prijatelja koji je imao tu dragotzenu moæ iznen abivanja pred svaègnm. O putu oko svoje kuæe mogao je iaprièati koliko i Vasko de Ga.l sa o putu oko Afr~::ke. Ima i tih retkih ljudi koji sav ~svaj unutraQ vi hsivot no se u oku. Njihove su oèi uvek otvorene, 18 njima gledaju, slugiaju, oseæaju, pipaju, tra e, rone, butce; one se nihad ne smiruj u, i u sve se upijaju kao pijavigde. One su edne, gladne, nespokojne, krilate. Je dnim pogledadt takav èoVek apazi sve pred sobom: i itolje, i reku u polju, i most na reci, i zraèa~k na vodi, d-g vazduh, i muhu koja je u taj ~mah proletepa zdesna nalevo. Sve to sd~azi brzo, napreèac, halapljivo. Takvi ljudi prate oèima svaki pok ret do kraja njegove linije; znaju sve èega itsa, u ,gradu, u crkvi, u huæi, na stol u, na èoveku, pod zemljom, pod vodam. Tako pored obiène gomnle ljudske, u 2iajoj veæin a ide pogurene glave i oborenih oèiju, glqdajuæi ili iznad stvari ili ispac ~stvari - ovi drugi, naprotiv, nose ceo svet na svojim zenicama, i umru tek po to su sve n a ovaj zemlji videli i prebrojali. Ovaj turizam, koji se vidi po Alpima, daje la nu iluziju o tol.ie da je ljuds tvo najzad poèelo da oseæa istinski za lenotu u priradi. Me1~utim, istina je samo da se u lrirddu ide samo leti, u dane beaposlièenja, za vreme pribiranja nove snage za obesna u ivanja u gradskom ivotu. Niko ne zna da dovoljno oseti dubako polje osu to cveæem, nebo obliveno svetlo æu, ume pomrèale u senkama. Niko ne vidi koliko jedna sta za kojom prolazimo svaki dan izgleda drukèija svaki put; i da nikad jedno jutro ni je slièno drugom. Nkko vic~e a~e ume pratiti ivot biljke od njene klice do paslednj e suhe grane, ni odgajati ivotinju da bi poznao èar njenog detinustva, bes njene ml adosti, snagu njenog ploæenja. Predaju svoju zemlju u zakup drugom da je sami ne o bdelavaju u divljenju i sreæi hoja klija iz svahe bra?de i ttada sa svake grane. B e e od najlep ih dogaæaja na svetu: ad sunca, od hi e, od vetra, od zvezda, od magle. Im a ljudi, koji su u svom ivotu vi,celi svega nekoliko za 19

pazaka sunca, a jo manje Ftka lju di asoji ~su vi' deln svitan~e n orgije sunèevog izlaska. - Obo . avaju lrirodu samo .deca i ludaci; samo oni go, vore s biljkama po gsutu i s ka menjem u lolju. Na sulrotnoj taèci od t~ih stoje ja filozofi i pesnici, koji ~se ce tin~ski ushiæuju i ludaèki dive svemu onome èemu su drugi okrs~nuli leða. Mr n,a anog mog ~pomenutot prijatelja ?a takav ' svet bila je krvoloèna onoliko holiko je njego` va ljubav za prirodu bila divljaèka. U jednoj bv " zazlenoj panteistièkoj ekstazi uzviknuo mi je jednom: "Kad sam video jednu noæ na Krfu, osetio sam da ~vi e ne ~volim svoju enul" , a Penjanje putem na Jungfrau uzelo je celo prepodne. Mala Poljakinja je i~mala u lokretu glave ;; .`~ ' neèeg pti~cjeg, i u kretanju tela neèeg maèjeg; a u celom ivotu fizièkam, nièeg èoveèjeg ja - kinje naka;ju jednu naroèitu èar koju neæe ~costiæi mo da nijedna slove~nska ena. ne imaju . senzualne pokrete panjolke, duhovitu ho~sete riju Francuskinje, ènsto srce i toplotu Ruskinje, nostalgiju Skandinaake, naivnost Ekglestsinje, i, to je izvesno, nièeg od Nemice. Uz sve to, nose ne to od tragiènosti svoje rase: jedno neslokojstva da uvek idu da vide zcta je iza bre " ga, da preæu ~s ane strane reke, da svugde gde uæu - otvore prozor i zavire pod svaku zavesu. Fgran~. ` cuskinja ne ume da bude ovoliko pri~stupaèna tu ;,~. 1 ?i i snovima, niti je Ruskinja ikac ovako èedno brbljiva. Nijedna ena na sve tu nije ovaho lakoma na nove emocije, niti itia onoliko zavoæaè

° -v ~~ kog u svom glasu, u svakom pogledu i u lsvakoj reèi. Glas joj je aklak i pod ,mukao; st~lsah ruke ne an ali gnspitivaèki; svako obeæa.nje stvar kaprica i zadnje na mere. Za Ruskknju je ljubav herojstvo, a za Poljkinju je ljubav intriga. Formula njana za fnnu ljubav: malko perverzije u èednosti, ali mnogo èe,gd ~asti u perverz~gj n! Svugde go

puno sgila, ukusa, rafinerije; jer ena hoja nije lepa, ina je sme na; ako nije grac iozna, ona je vulgarna. Poljkinju omr?nete najzad zato to ste je i odveæ voleli; za tim je apet zavolite, jer ste je pre toga srdaèno mrzeli - ali tako u beskrajnost. - Ona nikad prva ne napu ta plen svoje ludosti i svoje spletke, cvegs dr i èoveka oni m efemernim u svojim eljama i detinja~stim u svojim ~strastima. Ona je naj enskija od svih ena, a to je najjace oru je hojim idu ene u boj na mu kost. Na jednom putu za Jungfrau ovakve ~su ene dragocenost, jer su duhovite. A du hovita ena èini stalan pritisah na èove7sav um i talenat; nikad u drupgtvu duhovite en e èovek ne pada u duhovnu lenost ni telesnu labavo~sig: zato on pored njih sve bol je Vidi i lep e ka e nego u dru tvu èoveka. On, ~ored nje, nadmatci i veæeg ad sebe, èak i ebe samog. Obièno ka emo onoliko koliko znamo i kako umemo; a pored duhovite ene ka emo vi e nego to zna~mo i let e nego to umemo. Samo je dodir sa enom napravio francuskog èo eka najreèitijim i najbodrijim od svih ljudi. Napor ca se dopadne samo cuhom, on j e pastigao u tom vrhunac sjaja; kao tcto se Grk hoæe da dopadne parama, i u svakoj zemlji pastane prvi bankar; ili kao to je lav hteo da se dopadne lavici i do ao do ~svoje grive, a petliæ do svoje rumene kreste. Nikad neæu zaboraviti ovu mapu duhovitu enicu koja nikad nije zaboravila da bu de i ena od ~srtola, i koja je ta dva elementa svojio sedamnaest godina uta~rsala u jednoj graciji to be e savr enstvo ovakvog jednog alpijskog dana. Nikad neæu ?aborav iti te vesele veèeri na planini, pod zelenim svodozi, gde smo sliiali kako celohup no nebo prvajcarskih an$ela peva za bogate Engleze u Grindenvaldu. Ali nihad neæu vi e ni moæi videti sjajnu appijsku noæ a da 21 se ne setrgm svih anih po~ora koje sam tada video u njenkm irokkm oèima, ia~ko se s ada ovde otvarahu kao dva crna i vla na i tu na noæna cveta. Od Lauterbruna ge tlenje do ajdega jednim elektriènnm vozom. A odande, ide se p e ice do , ledenjaka. Dan je bio jasan. Nebo je bilo nectto mleèno, kao primorski _ svad u mesecu avgustu kada se Veliki Medved spusti do krova huæa i tgrolazi ulica ma. Pored na,s u daljini lebdi jedan pejza Segantinija. Ali neposredno oko nas poèi t~e predeo smrti, zemlja na kojoj umire i paslednja klica ivota. Jedva se ponegde zeleni retka trava, sitna kao pra ina, hroz koju vnjuga jedna bedna putanja :-;,,; -` to vodi u ledenjake i u smrt. Pralaze iraka ;'=~ i studena pl atna vetra. Ali ano to ovde prenerazi i rkameni, to °` ~ je tetcka huka iz tleèara, huka otopljenog snega to u mutnim potocima srlja u ambise koji se otvaraju na svakom korahu. Od njih se ~rola~ma ceo ovaj mrtvi predeo. Al i se uho ?aptm brzo navikne, i u asni hugs uzev i oblih attsolutne monotonije, naj?a d da~dne utisak adtsolutne tt tine. Mo da oseæanje totalne sarnaoæe na ovim $i ' sinama dadne i ovo èudno oseæan~e dubakog aiira. Izgledalo lsi je pognakad sve tih o u tom pre':;° ~ ~ delu gde je sve bilo ukoèeno, jer ~se ovde ivi =:~ ~; samo vidom i mo da stoga sva druga èula ostaku g u stravi. Led ovih gleèara i?dalek a sjaji hao srebrno ' ; ~ e (~ ' more; a ovde gore je ~sneg taman ad pra inaste ?emlje kojim ~su ga vetrovi zasuli. Pred avkm predelam veèitih katastrofa vidik nema kraja; jedan pogled izgleda dovoljan da obu hvati celu nazcu planetu. Duboho u dolinama tnspod nas, sve je u magli; lotoci s e obaraju sad pre,q nalaa u ponore u koje je u as pogledati. Moja sa~up~i 22 .~~ i1

ca, brbljiva kao lasta, polagano gubi u tlasu svoj tuèni akcenat. bse~am u svajoj ruci njenu ruèicu svu zale~el~u od straha. Njene oèi ~soje su se otvarale pred svaèiti u iroha siva ogledala, tumaraju sad rasejano. Mala usta koja izgleda da su otvor ena samo da ka u da ljube, behu se r~kupila u mali rumeni grè, kao u vruæu kap krvi. en e lred veliktm dogaæajima u prirodi imaju potrebu da plaèu. Na ladenjacima nas je uhvatio prvi suton, a to nismo ni osetili. Zatnm se i nebo nije vgcgge razaznavalo. Sve se bilo izgubilo jedno u drugom, i na povratak je zadavao brite. Du a gse bila presitila ovih gorkih lelota, i 2~ i smo pozvali v oæe da nas brzo ~sa o$ih nebesa Vrate k zemlji. Ledeni ?idovi to ~su visili ~nad pr oValijama, izgledalo je da æe se poru iti ako mrak bude ~malo te i, ili vetar malo br i. Strah je dolazio od svega cito se naziralo. Valjalo se bojati da se magle iz do lina ne podignu na pute po visinama i ne odvoje nas od svega astalog. Sreæom, veèe s e brzo racièistilo; nekoliko zvezda izit?e ~rz leda; svod se zabsle. Mesec æe iziæi te k posle popoæi. Kada smo posle dva sata sila enja jednils dobrim putem, i bez voæe, sreli u mrak u nekog èoveka, reèe nam da emo proimenili pravac i da taj put silazi na Menlihen, g de æemo stiæi ba kad bude izi ao mesec. Sasvim svejedno, uastalom. U Menlihenu ima veli ki ale za preno~i , te. To znaèi ipak provesgi noæ ~a samom hrba' tu Jungfrau, to znaèi jedna prièa za poto stvo: za strah onih koji su se peli samo na crkveni toranj, ili na dud u svom dv ori tu. Hiljadu slatkih katastrofa na tom sila enju i brojanju koraèaji po ne vidljivom nutu, ko, ji izgleda da nigde ne vodi neto da se obræe oko , samog seo'e . Ma ta otvara bezdane i onde tde ih nije bilo. Mala Poljakinja drhti na mom dlanu 23

kao smrzlo ptièe; maram da je zagrevam svojim daham i svojom krvlju. Ona je blagos iljala dobru rusku stepu i afrièki pesak; o brodolomi . ma kod Dobre Nade i Falklanda govorila je veèera~s kao o kat<voj pozori noj predst avi; i veæ je nasila u d epu ogrtaèa jednu petu svoje cipelice! Ostatak dru tva cao je za nama u noæi ili propao u ponorima. _ Ali, najzad, noæ u Menlihenu bila je tiha i blaga. Vazduh je bio najednol,k topa o, i kao da je - u njemu bilo mirisa jorgovana iz eneve i ljubièica iz Parme. Sva ~su èula 6ila popu stila; prestravljene sive oèi aioje salutnice izgledale su eljne ne da vide sunce n ego da ugledaju èo _ ve.ka: Celim putem, gde gad ugleda ne to uspravno, njoj izgle da neki èovek. Te pelteljaste oèi - koje gledaju uvek u daljinu, zamiggtljeno i ne to - natgregnuto, kao da ona gleda hroz maglu ca prozre, ili uspomenu da se neèeg ~se ti, i?gledale ~su sada malaksale. Samo se vidi kako se u tim irokim zenicama necr go pali, pa gasi, pa opet pali, i opet ugasi - ledti, mirni i uèastani plamenovi k oji govore me~sto krvi i mesto reèi. Kad , ~ ~;: se razdani, te æe oèi biti nalih na mirni ~mor".=- ski zaton, sav akru en crni m èempresima, u zav~.r~i. - ,~i je ona sad umorna i survana. Ovi do iVljaji, koji ~s u napravljeni od samik èudesa, prevazilaze moæ njene upeèatljivosti. Oseæao sam da je im ala potrebu da re uzmem u naruèje, i da je te im, dugo i blago, i da se ?ahunem da j e vi e neæu ovako muèiti, nego da æemo ~sttro~vesti ivot samo na verandi, n u varo kim ~ta tsovi ' ma, i gledati Alpe, zavaljeni u stolice, i ~sa ~dogledom u ruci. Posle u tapa, hoji su te noæi vndeli ljudi ;~ na ledenjacima, bledog hao sao'last, izittlo je jutro~s sunce, hrvavo kao kak vo apokalgptrn'èko stra ilo. Vrhovi Jungfrau su ~se za arili. Vi~sotsi 24 ~l t;':i , fi: ~d . È. 4. .' -'i i.'~ plamenovi su posuktali iz zemljine utrobe, ?atim se odvojili od zemlje, pa kao o

gnjeno ostrvo poèeli da lutaju prazni nebam. Dan ipak neæe jo potpuno svanuti. Borba i zmeæu svetlosti i tmine nigde nema ovaj izgled oèajne borbe u prirodi, ovog hvatanja uko tac svih eleèitenata i svih priviæenja. Jer ovde ne izgleda da se sada raæa nov dan, nego da se iz xaora izdvaja nov svet. Provala svetlosti u nebu, kroz ove senke te e od bregova, i ove ti ine dublje ad svih bezdana, traje dugo. Zatim, najednom, nastaje brzo razmicanje rumenih gleèera, njihovo dizanje sve vi e, i prote zanje ~sve dalje. A ceo ovaj pokret visina koje izgube sve linije, pretvore se u krupne ognjene mase, hoje no~si vetar desno i levo. To su svakadnevne epopeje s vetlosti ovih Alpa koji ne zadivljuju neto zaprepa æuju za ceo ivot. Ratanje sunca na Jungfrau, to je najveæi dogaÆaj u kosmosu, i ne to to èovekovu sudo'inu na zemlji ucini najbednijim sluèajem me~u svima stvarima. Ovde ~se ne daju ni zamisliti sreæe i nesr eæe, nego samo naizmeniène mirne hatastrofe i mirni trijumfi ognja i noæi. Svetlosti i tmip3e izgledaju jedino crgo postoji, jedini ivot u vremenu, jedino postojanje i nastajanje, obnavljanje i nazvijanje. Sve je u ga enju tih sveobil.inih ognjeva n a Jungfrau; van toga ni ta nije stvarnost i bivanje, neto obmana i negacija. Sunce , ali ovo ogromno i hrvavo sunce iz pustinje Juntfrau, to je definicija kasmosa, obest i harmonija ele,menata, intriga i gnstina, prva i zadnja reè lepote i u a~sa. Pitagoristi su se bacali na zemlju pred izlaskom sunca; to je èinio i Sokrat, pro tivnik pitagorista. Tri dana docnije gledao sam sa svojih pro?ora sa Sen-Beateg-gberga ove brego ve na mirnom podnevnom grejanju. Izgledalo mi je tad da je gs moj ivag najednom preseèen nadvoje: lre i posle mog dana a~a gleèerima Jungfrau. Taj dan je bio prvo prenera enje svih mojih èula, mo da . poèetah izvesnog nereda u svima mojim mislima. Moja dotadanja slutnja o neverova tnom dobila je sad svoju potvrdu i gorak peèat. Sve to sam dotle video, bilo je siæu no , teskobno, de , limièno. Znao sam za lepote radosne ili tragiène, lepote stvorene za èoveèje sr ce i miSao. Ali - nisam ?nao za le~pote kojih se u asavamo jer ~ne maju ni ta sa èovekam, jer ga obore i smrve, i jer postoje samo za sebe; i koja su s virepa re enja sreæe ili nesreæe samog kosmosa. Po talijanskim ravnicama ili na its bre ul jcima Bog izgleda muzièar i lirièar; ovde izgleda neprijatelj, sudija i ubica: jer j e ovde na svakom koraku zamka, busija, i provalija. Svugde na drugom ' mestu ne to ivi, dicge, ateva i cveta; anamo gore na vFnsinama posgoji samo smrt i ludilo. `_r~- Jutros je ovde na Sen-Beatenbergu jedno bla ° go sunce imalo sav blesak prve ljubavi. Doline oko mene izgledale su mi sada m irne i ljupke ' kao tihi pej?a i oho Sijene i Asize. Matle su le ale srebrne u ponorima. Odo?do zvon e nedeljna zvona, mo da iz kahvog ~seoca na rubu jezera . gde je puno jablanova, i gde po ceo dan ide vre va iz pèeli~njaha i golubinjaka. Ovo tretgerenj e svetlosti u doli~nama traje ceo jedan èarobni _ sat: to je lepa ~ska~ska o ?maje vima sunca koji je dan drugog pro diru. Jer 2iagla se najzad u jednom èasu povuèe, i kao reka ulije u dubine ze- mlje, ili oteèe u neke dalje do~pine . Nedeljno ju tro na ova~svom bregu, to je pra?nik koji se ne vidi na ljudima nego na stvarima. I ono to je v':'~~: najsitnije na z emlji, lostane vidljivo i sonorno, afirmacija i snaga, volja i pesma. Kako se ipak grubo nameæe razlik a izme~?u ove prirode i ovih vajcarskih ljudi. Mraèni I 26 Csingli, u dane reforme, hada ~se kupilo po hri ~anskim zemljama zlato za katedral u Svetog Petra, pokazao je ponasno i prkasno na bele Alpe i buntovno uzviknuo da je to jedino mesto gde èoveèa,nstvo treba da gleda lice Veèitog na njegovom prestolu od leda. vajcarci su odista ostali da gledaju lice Bo je na njetovom ~trestolu od l eda, i nisu dali novac ?a bo aneke prestole od ?lata, ali u toj svojoj konteaiplac iji nisu ostavili reèi ni u stihu, ni u slici, ni u muzici. Nikad ni u jednoci od

ovih sitnih i sre~nih gradova nije se rodila nijedna umetnost, i na ovim nebeski m jezerima nije zaèeta nijedna legenda, nijedno ~redan~e. Iz ove zemlje u kojoj Bo g sedi tako na prestolu od leda, vajcarci su i li kao najamnici u tu~e ?emlje i rat ovali za ~avola. Njihovo je oru je svetlilo po hodnici~ma i ~stepenicama najodvrat nijih kraljeva i papa; oni su ginuli po lredsobljima èuvajuæi pragove za koji~ma su èi njena na~ilja i vr en blud. Za vreme arla VIII bili su u ~slu bi otmièara najkrabriji v ojnici; za vreme Fransoa I bili su najkuhavniji - i svo om tganikom prouzrokoval i, hod Pavije, najve~i poraz u francuskoj istoriji, i odvo~enje francuskog kralj a u madridsku tamnicu. Istorija hrabrog i dobrog vajcarskog naroda u to doba bila je samo gorka lrièa o vite tvu hoje se prodavalo za novac. Neèeg taho najamnièkog i slu i teljskog ima i dag as u njegovoj sudbini. cIvajcarska je fatalno posta.,za drums ka gostionica i jedna prikrivena mr nja za stranca izbija ~z svakot dodira s njima . Stranac nije ovde ni protivnik, ni saveznik; ni jednamigiljenik ni raznoaii ljen ik; on je mu terija i hirajd ija. Nikakvi oseUtaji ne postoje u tom susretu, neto iz mene hladnih reèi, nedeljnih raèuna, dobro proverene monete. Sve je ovde sraèunato i u zakonjeno samo s obzirom na sitnu sre~u malog èoveka, ta~ko da kad 27 odav~de gledate na istoriju, izgleda va~m da su velkki padvizi samo ludaèke avagnt ure, a veline namere saco mahnita pustolovstva. Za celu epo . _ peju dovoljna je prièa o Viljemu Telu, jednoj jabuci i jednoj streli. Sreæam, sve dobro vajcarsko nije u pesma_ ma. Jer Bag, iz abrav i vvu lepu ?emlju za svoj presto, nije hteo da ljud~ska sreæa ovde bude u = hnjitama. vajcarska je i bez svojih asnjira i . r` bez svoje muzike ipah ostvarila ideal najveæeg unutra njeg spokojstva, i taj njen mir, to je njena slava. Na svakam uglu nsandarm, na ~svakom æo. ku fenjer, u svaho m kvartu jedan pastor, _u ~svakoj ulici po jedna babica, u svahoj porrdici ~,g..:;,. tradd cija o jednam poslanihu kantanalnom ili savetniku municipalnom! Za asani na hartiji, to su nni koji ratuju protiv zakona u krvi i instinktu. Da su, uostalam, imali genija, takvi bi geniji ovu zemlju razorili; a ovaho su ovi mal i ljudi u~stgeli da naprave velike ~stvari: izradili iroke puteve, ?asacili sja~j ne vrtove, ditli visake palate. Ovde je sreæa u polovnosti, osrednjosti, snahnda njo sti, asloboæenju ad svega to je krutvno, rasno, duhovno, svega to je i stvaralaèko i r u ilaèko u ljudskam instinktu. Jedini genije kojet je rodila ova zemlja bio je Ruso, najpre proteran i ucenjen, zatnm priznat i ~sggavljen. .~~ '" Da je Ruso ovde ostao, njega bi izgoreli na glomaèi u enevi, kao nekad Migel a de Serveta, kaji je ostavio nauci zakan o cirkulaciji ljudske krvi. Jer ova ?e mlja nije nikad ni prisvaja , la za sebe ambiciju kakvog krupnog duhovnot sredi ta. Ka u da su avde Ruso i Volte r bili pad uticajem sredine, i da je francuska revolucija zaèeta u enevi. Me$utim, francuska revolucija je delo jakobinizma koji je, naprotiv, najveæi kontra~st sa en evskim puritat~stvom i halvinizmom. I kada je u Parizu donesena arta o 28

pravima èoveka, jo se u ed~evi ~gipa rpomaèa ve tice tospo~e de adrone. U najcarszsaj je iceja o g otu uveh bila uska, sujetna, sebièna i pla ljiva. U refor mi, ova se zemlja obele ila sama ~mraènom i~skljuèivo ~u i nerskkm cinizmom; u crkvu je unela to vigie mogu~æno straha od slave i a~oezije, n to vi e nepoverenja i mr nje ?a èov ka. Luter je bio lesnik i vitez; a Kalvin je izgledao alsangdija i ispovednik ?l ikovaca. Ovde reforma nije do la kao rea~kcija na raoko i ~razvrat papa, i kao potr eba za oslobo~enjem ljudake savesti, nego kao reakcija na talijanski duhovni hel eni?am, i na rasko i blesak u hojem je èovsèanstvo tada zami ljalo svog Boga. DRUGO PISMO IZ VAJCARSKE U .~ . - ';.d;`ng,J ENEVA, decembra 19** Ima gradova koji imaju saoju du u; t o su ani gradovi koji imaju svoju pro lost. U tome su gradovi slièni ljudima. Takva su ~mnoga talijanska mes ta, i Pariz, i nacg Dubrovnik. Te gradove s cu om treba prvi :~ ~R.v..~.. - put Videti u izveoni mesec i izvesni sat dana. a ~'' ~ ~' ~ U Veneciju treba d

o~c3 oktobra, u trenutku kada po staroj vodi poène da pada crno cveæe mraka. U Firen cu treba doæi u aprilsko jutro, ka~1, da proletnje sunce po starim trotoarima veze ~ r , ; " ~ svaje srebrne bajke, i u platna star ih zidoaa `:° ~'' utkiva svoje arabe~ske od usijanog bahra. U Pas ' ~ k`~~ t- riz doæite ma u koje doba godine, ali veèerom; , ; jer sve ono to u Parizu ~stoji noæu u ponosital-t æutanju, izgleda ~spomenik i apot eoza, a ~sve to se krene, izgleda prikaza ili busija. U Sijenu uæite u blaga jesenj a po~todn eva, koja postoje samo za kajanje i molitvu. A u na stari Dubrovnik u$i te u sumrak, asada crna zvona zapevaju èemerni napev o smrkavanju stvari i ljudi. - Treba iæi za Tim velikim satima, kao to se preko mora i kroz pustinju ide za veli kim zvezdama. To su trenuci kada se duhovno odaaja. ~zd materijalnog, i vezuje za na u .mi~s ao, i utala sa nacgom du om u zajed~niè~ku efe,mernu sudbinu. 30

t I Tada ~se oseæa du a grada kako ide pored vas, pred vama, uzastopce ?a vama. Ta mir na, v~%erièna i muèaljiva figura ima boju ~stvari na koje padne. U takvkm gradovima su opsesije je~p,ini do ivljaji. Ni ta ne razumet~ od ivota i huke takvog grada ako n iste ni ta razumeli od ~utanja i smrti te epiritualne istine i lepote. ! Jer ekstatièki deo grada nije u lepoti starih stvari nego u lepoti starih prièa; n jegova je taj, na u evokacijama i surestijama koje ive samo ' u trenutnom ludilu srca: u onom to nije nazi dano na zemlji i podignuto u vazduhu, nego izgraðeno u ma ti i u du i. Gradovi, to su unutra nje istine. A~ko nisu najpre unutra n>e istine, onda su to sa~mzo gomile ljud i i kamenja, ali nisu , gradovi. Na jednom poru enom gracu gde nije ostalo vkcte ni traga od ivota, poras tu èitave pra ume ma tanja, razliju se èitava mora du evnih leptota i velièina, i poka u pr rane sunèane palate, samo aho je taj grad imao nekad i du u koja je bila stvaralaèka. Postoji uvek grad i prièa o njemu; jedaa-g grad je velics samo , po njegovoj legen di. , Sve je, oci~sta, u reèima, reèima, koje ~su kpak najveæe lepote ljud~eke. Ima naroda hoji su biln zavojevaèi i tgobedioci, ali su nestali, jer za sobom nisu ostavili krulne i le~pe reèi. Narodi i civilizacije ive ad nekada njih reèi. 1 Nestaju velihi podvizi, retki ljudi, krutgna de' la svake vrste, ali oetaju ve like reèi. Sve nestaje osim ono o èemu su reèene krupne reèi. Ono to je antièki trèki geni da~ u skulggguri i u arhitekturi, to je sve isamo tiastina njegove sjajne reèi koj a je bila njegov najvg ci izraz. U tim ~starim gradovima, koji u sebi èuvaju du u jednog vremena, mi ne verujemo u oq pe rasulo, i smrt izgleda najveæa utopija èovekova. Ima ne to ~savr enije ad lepote ~ stvari u 31 , . . ..~:'~ tgrirodI: to je sve ono to je ljudska ~cisao codirnula i ljudska lepota osvetlila . To je ljudsko utgotpunjavanje bo jet dela. Stvaranje èovekovo je jedino to ga pribl i uje bo anstvu, i ono je ~postojano kao i bo je; a besmrtnost du e se afirmira samo u n eggrekidno~èg ostvarivanju nzenih nebrojenih lepota. Za èoveka od du e i duha nijedno delo u prirodi nije tolit~o èudo kolkko ~su velika nekolkko èuda u istoriji ljudokog stvaranja. A takvo je èudo i Venecija. Jedan venecijanski sat ima vi e ushiæenja nego ma kakav sat proaeden u najlep em lredelu sveta. Venecija æe nastati jednog dana, k ao to nestane fatai~organa ~sa vid;iha. Jer se taj grad ne daje ni popraviti, ni ~prepraviti, ni iznova stvoriti. Sve na svetu ima ne to na to lièi; jedino Venecija . nkje nalik ni na to. Izmeniti makar to u njoj, znaèila ~bi nagrditi je i unakaziti, profanisati i advesti u smeccgo. Nièeg ovde nema, ikao ~drugde, od ~dela bo jeg; sve je ovde samo èovekovo. Sve je u tom tradu izmi ljeno, imlrovizirano i odsvkra~no ka o muzièki komad na velihoj crkvenoj orgulji. Sretao salt du u Venecije, mirnu i melanholiènu, hao neku visohu gospo~zu iz pl emena Dezdemone, sa za arenim smaragdima u prstenu i u ima. Gledao sam je haho izlaz

i iz crkve gde je kleèala pred mramornim sarkofagom svog pretka asoji je bio du d n adlziral, hoji je sudio ljudilsa na zemlji, lalio tu~e galije po morima, asvajao Levant i Grèku, i najzad legao u San F~ovani i Pa~olo da prohsivi i veèiti ivot u mr a.moru Donatela i Pietra Lo:ibardija. Viæao sam je hako .proæe preho lijace, mine pr eko kakvot mostiæa, i izgubi se u gnekom predgraæu gde potomstvo njenih predaka umir e sad od gladi i epidemije, dak ~se u njene stare palate useljavaju probisveti i gsuS'golovi. Ostavite je u jednom kraju grada, da je apet ugledate na drugom kr aju, 32 uvek dubako setnu i muèaljivu. Jer su lavde sve stvari zavr ene, i nigde smrt nije p astavila svoje tvr~e ggeèate. Ovaj grad, ovo èudo, koje ie napravljeno od zlata i ot rova i krvi, istrunuæe neèujno od svoje vode i raspa æe se od ~svog vazduha. Ostali gradovi imaju du u ~koja je ikalut~erica, ili lrasjakknja, ili bludnic a. eneva nema du u. Ona je izgubila svoju ,du u sa svajim misticizmom XVI-or veka, koji je bio ~s tuden i je?iv, ali i pobednièki, i lro irio ~se odavde do hagske i Maæarske. Sad ~nema ovde victe ni trata od tih vremena u kojilsa se rpasenje du e tra ilo u mortifkkacij i i propa~sti tela. eneva je od ne~kadatcnje crkve postala danas drumska gostioni ca. Daleko su vremena kad su se ovde tukli megdani vere i misli. Sad ovde ivi sit ni svet palanèana, radet~i ~bez odmora i pladeæi se bez razlora. Okolo katedrale Sve tog Petra æute u svojoj hamenoj ti ini nekoliko hiljadugoci njih ulica po kojima je pr o ao i arlmanj, vodeæi vojsku na Lombarde; i papa Martin V, koji je tu lro iveo vitie m eseci; i silni knez savojski Petar i tol~ki drugi . . . Na ovom istom bregu je b ila prestonica burgundskih kraljeva èim su ti varvari do li sa baltijskog mara da za lasednu obe strane tglanine ire, hoja i sad treperi, veèno ~mlada n sva èivitasta, u sjajnom enevskom nebu. Ovde je hraljevao i ilderi~k. eneva je iedan ad nekoliko gradova na svetu kojem se ne znaju dani porekla u dubini vekova. Na enevskal2 jezeru stanovalo je ljudstvo jo u doba neolitièko, na r aèvama i u hro njama i?nad vo~de svetlog jezera; znaèi pre nego su neke ?emlje evropsk e uol te i znale ?a èoveka. Julije Cezar, dolazeæn ova;mo na putu za. ~asvajan~e Galij e, nacgao je veæ tu na levoj obali galsko pleme Albaro e hoje je predstavljalo posle 3 Gradovi i hhmere 33 _..._.`~ dnji bulevar rimske dr ave, a na desnoj obali . p peme Helvete koje je pakorena s puno muke. Jo w tad je ovaj hraj zadivljavao svojom lepotom. Taj veliki rimski vojskovo~a i la tinski lisac mogao je tada videti celu ovu enevsku provinci . ju posejanu druicskim spomenicima i ~prenasenjenu u lepim i gusto naseljenim s elkma, hoja su ; se skaro dodirivala. Sva je bipa igcarana pute , - j vima koji se i sada vkde: putevima vijutavim keltskim, nasuprot putevima r kmskim koji su po pravilu bili itravi hao strela. Takvu veselu enevu i njenu ohol inu mogao je zate~i i arpmanj u osmom veku. Ali u XV-om ~vaku, papa Martin V moga o je enevu na~i samo opustogpenu feudapnim borbama, a naskoro i ~sa~svim raselje , nu usred verskih ratova. enev~ska okopina ko;` ja svojim radoskkm suncam i bajo m Lemanskag jezera i mirn ih lodno ja nema takmaca u svetu, bipa je o~d XII-og do XVI-og veka bojicgge svih istina i zabluda, svih sujeta i ludosti koje je -;; im apo ta~da ljudsko srce. Oduvek se ovde bila bigka za Boga i njegovo ro?~ ~. mesgo me~u ljudima. Svatda je ~ovaj narod bio oèajno uloran u t oj borbi; i eneva je jedan h sve geni grad hao z.ito je to Jerusali m, tii Rim, ``4" u ili Vircburg. Jer za jedno duto vreme ovaj rrad je bio centar u asne verske borbe. Mo da to nije nikad hi prestajao da biva. Za galske druidske s pamenkke bio je sezan do uoèi same francuske revapucije! Kalvin je morao ~galiti g lomaèe da ung- hti taj stari kult, hao ~cto su se protiv njega borili jo Rimljani u k orist svot politeizma. eneva je pre svega stari keltski grad. Keltske sujevere ne ~etale su ovde tek nsad su ?a etaro sve teno kamenje novi ljudi vezali evoje nove

sve tene hri ~anske obrede. Èak su od keltskih rtvenika pravipi hrtSp.cæa~èske oltare. Zna da se jed;na ljubav ne potire drukèe nego zamenjuju~i je drugom ljubavlju. Jedna s e ve 34 ra ne prima nega u vezi ~sa veram koja je veæ no' stojala meæu tim istim ljudima. Hri æanstvo je obaralo patanske idole, ali je ipak od gtaganstva primilo veliki deo kulta i obreda, a kad je veæ iz osnova bilo izmenilo sadr inu ljud ' skot dotada njeg verovanja, opoljne fort~te i transformisani kultovi stojali su jo i dalje ivi na ovam mestu. Stare ulice u nekada~ginjoj enevskoj tvr$a' vi imaju dana~s vrlo m alo potpuno starinskog, ' ali u atmasferi se oseæa ~srednji vek i onde gde 1 su iz rasli zidovi novijih vremena. Zato je i da nas ovo jedini deo grada interesantan. Ali ipak tuda vi e ne tumara ukl eta ducga anog doba ti' ranije i tuge. Sada svojim ravnomernim te kim korakom prolazi ovud podaduli kantonalni andar, ili u trijumfalnam mar u, kao paoed nièka vojska od Austerlica, prot~u tuda fanfare enevskik vatrogasaca, kojik ima dov oljno za celu jednu provinciju. Tumaraju povorke turt-~s , ta iz belog sveta asoji ne razumeju to im se ka' e niti vide u to gledaju. U to n ekoliko memljivih ulica ako katedrale zakapano je sve to je oèuvano od ~slave te ka lvinistièke prestanice i æabe. Stoje svega dva-tri spomenika velike >kenevske pro lo~s ti koji ja nisu prodani strancima. Stoji enevska katedrala Ssetag Petra uvek crna i stra na, kao kletva . To je najtu nija si', lueta na najvedrijeJm ~kama;cu neba. To je melan holièni spomenik nasilja i verske ludosti. Cei la kstorija jednog ljuds tva i jedie vere vezana 'I je za to mraèco kamenje. Ta katedrala je bila naji pre katolièka crkva i zatilz silom postala kal vinistièkom bazilikom. Nijedna crkva na zem' lji nije od ove studenija ni bogomrokija. Njeno je kamenje èaæavo, n,ene linije ledene i apore, , i o t.re kao seèivo. Izgleda da u njoj Bog ne ivi nego da je tu iv uzidan. - Me$utim , lno 35 ,,, ~ 5"_ :a to _je rklgska crkva Svetog Petra za rimsko hri. æanstvo, ova je enevska crkva Svetog ~Petra _ za halvinistkèko hri æanstvo. Jari ovde pod svodam, studenim kao mrtva~èki pokrov, pada po zkdovima senka suhe ruke prvog njen og pastora Kalvina, i odbija se od ka~menih stubova njegova reè, suha i tvrda, koj a je tra ila od èoveka uni ' enje ~tred Bogom, i unaka enje pred prnrodom. Dve stotine propovedi godi nje izgova rao je ovaj velihi uèenih hulsanizma da stane na put irenju tog i~stog humanizma; i da ubije renesansu u njenam poletu, i da otruje onu ivotnu radost koja je dolazi la iz talijanokog helaniz; ma. Luter je bio ucenFgk sveto~ Avgustina, koji je bio i sam pokajntgk, ali koji je bar uvek ostavljao jedan prozor otvoren na sreæu i radost ovog sveta; a Kalvin je bio uèenik Seneke koji je sam sebe is~kljuèivao iz sreæe, jer je stoicizam pre sne ga afirmativnog, jedna doktriisa samoadricanja. Leden i vazipirski suv, Kalvin, da je i~veo u clpaniji, bio bi druti Torkvemada. Ovde u enevi, bio je drugi Savona rola, ali ko i nije bio svecrgenik nego policajac; ne zalu~eni tribun crtsve, ne go cinièni zaverenik oltara. Osim panskog naroda, samo je francuski narod mogai dat i ova~ko mraènog fanatika. Uvek se govori sa.mo o francuskoj revoluciji, oslobodil aèkaj i èovekoljubivoj, ali se ne govori o francuskam verokom fanatizmu. Meæutim, ne t reba zabooaviti ~da mo da ni Filil II nije prolio onoliko jeretièke krvi koliko Anri II, ni laèinio veæa nasilja ~nego ljutgki Luj XIV. Francuska vartolomejska no$ i pr ogoni i otimaèine kralja Sunca po pravincijama, spadaju meæu najtu nije zloèine crkvene povs~sti. Filt~p II je pasmatrao svoje autodafe s pobo no æu mistika i sa gorèinam bo ,jeg osvetnika; a kralj Sunca se nije ni seæao stra nih verski h 36

nasilja poèinjenih u svom kraljevstvu du e nego kakve versajske pastorale. A ovaj Kalvin, jurist i dagmatik, to nije sagoreo na glamaèi, on je akamenio c du i ovog enevskog naroda. On je uneo Versku tugu i pobo no samoodricanje u ove ~domi ve, jo i danas ispunjene tom ~studeni i mraham; i posejao ovde mr nju na racost i u shiæenje; i prokleo dekretom pesmu i muziku. Kao politièar i tiranin na èelu rapublike , nametnuo je, ~kao okove, svoje elezne zakane za ivot u dr avi, i èak prapisao i oseæan ja u porodici. Od svih figura hoje je dala reforma, Kalvin je i~o da najohorelija figura buntovniha, i njegova bio'lija je naj alosniji ud benih za ivot. Italija je da la tri najveæa èoveka za vraæanje hriciæanstva Hristu; ~go ~su bili Grigarije Velkki, Ar nauldo iz Bre ije i Francisko iz Asi?e. Koliko u ~ova tri lepa imena ima velièine, m orala i o-~e nosti9 Kalvin nije, mefi?utim, ni bio novi hri æanski apostol koji je hte o da svoju veru obnovi u a-penoj primitivnoj èirtoti, naivnosti i blagosti, onakvo j kakva je ona ponikla iz nazareteke parabole. Naprotiv, ovo je bio eva~ngeli~t èo vekomrzac. To je arijski aeket hoji je, kidajuæi ~s Ril~goai, prekinuo i sa ljubav lju, osnovnil.z naèelom dogme. Napravio je ovde jeda~n narod azbiljan, i pun vrlin e, ali i pun mr nje na ivot i pun nelovere~nja u sreæu. Ni gorèe vere, ni ~stratcnijeg proraka. Od enevljana je napravio paralit~.èare zauvek nesposobne ?a saako ushiæenje. I-~ema naroda na svetu ~kojem je njagova vera napravila vi e zla i pustoppi. Kalvin je bio odlièan crkveni pisac, èak va an za èi~stotu francuskag jezika onoliko koliko je i ?a nemaèki jezik bia va an Luter, prevodilac biblije. Ali je Kalvin bio i tvorac teokracije ~koja nije bila manje lièna i dihta z~ torska neto to je bila palina monarhija! Pod izgovorom da oslobaæa duhovnu liènost èove kovu, on je gra$ansku liènost njegovu ponizio do najcrnjeg rapstva. On je zaiiutio svet, ali nije ; razvedrio ivot. Mnogo je promenio, ali nije ni ta usavr io i gti ta doprineo. Na skor o trista godina po~sle njega, Stendal je jo video . u enevi kako mlad èovek i mlada devojka razgovaraju ~samo o pastoru, i njegovoj poslednjoj - propovedi, i kaho iz tih pastorakih propovedi . èak znaju cela mesta naizust. Na ~mnogim raokr æima istorije narodi me,~ - njaju svoju veru prema svojoj dobroj i lo oj sucv`~~~= ~ bini, prema napretku ili nazatk u svoje kulture i moralnog smisla. Je li katolièka eneva odista postala sreænijom to je pristala uz re formu na koju nksu pristali ni najggrosveæeniji . gradovi Firenca i Pari?? Ko zna ~t.sta bi eneva mogla dati da nije provela tri ~oslednja veka utonula u takvu svoju versku melanholiju. ' Naroèito, hakvim je u a~snim naèinom izbila reforma u ovam tradu! Cvingli je u ~Bern u veæ bio ~ro irio tu jeres. U enevi se ona javlja veæ pre Kalvina, da~sle ~kao kopija, i iri se nehri æanskim i najsvirepijim nasiljem. Poznajete li staro dela An tonija F romana, jednog g ,~`~~,' od reformatora delo naruèeno sutradan posle trijumfa cgizme? Framan je p rostak, naivan, nekulturan, jedva pismen. N~etovo delo se èita sa ' otu no æu. Me$utim, bio je zemljak Gijoma Fa`\s rela, koji je sgvarno prvi u enevi po krenuo :v reformu, i njegov drug s predikaonice. Ni Farel nije otmeniji duh. Èovek ~se ne mo e da naèudi kakvi su beznaèajni i malo nnteresantni duhovi ovde bacili osnove jedne n ove vere. 7Sek '~~ii ?a njima je trebalo da doæe Kalvin, ako ne da stvori novu istinu i dogmu, a ono novu j;.res i novu utopiju. Kalvkn je iz Italije, ~gde se nagledao tiranije i video ~snagu otrova, do ae u 38 t enevu, mla~d Francuz, vgpce ogorèen ~na klir, nego na bezbo nost. Najzad, nikad vera nije dolazila od mudraca, nego je uvek Bog govorio asroz oma~ijane i iluminirane. Mudraci Solon i Likurg ~su pravili zakone i stvarali ,d r ave; mudrac Pitagora je stvorio nauku a ne veru; i ~Sdkrat je stvorio logiku a n

e mistiku. Buda je ttustinjah i pesnik, a Hrnstos je dete i sanjalica. Tek posle iluminiranih dolaze filozofi da te snove obja~sne, i dolaze sveti oci da ih pro tumaèe, i, najzad, sve tenici da ih ispeva~ju u crkvene himne. - c iKenevi je reform a izbila konfuzno, i bila krenuta od nekoliko ljudi koji nisu imali ni izgped bo j ih mi~sionara, ni iluminarnih ljudi, ni mudraca, ni pesnika. To su bili vi e teolo zi nego i teofili, vi e lolemièari nego daktrinari, i vi e daktrinari nego dogmatièari. Najvi e buntovnici, ispunjeni gnevom protiv rimskih crkvenih poglavara; ali svakak o najma~ nje svetitelji i~spunjeni bo ijim duhom! I Farel, i Froman, i Kalvin, ~sv a trojica Francuzi, dva iz Dofine a treæi iz Pikardije, bili bi po celoj prirodi s vojoj adlièni .lakobinci da su iveli u doba Robespjera. Izgrdili bi ceo svet, poru il i celo dru tvo, obogrili ?vaniènu veru, sru ili vekovnu monarhiju, i zatim bla eno sva t rojica umrli na gijotini. Stoji enevska katedrala Svetog Petra, sva tamna i ledena, iznad najsunèanijeg j ezera na svetu, u sredini predela hoji sav treperi u smaragdovom zraèenju, i usaæena u podno jima Monblana koji ?aslepljuje od silnog srebra. Veæ o~d XV-og veka ova crk va stoji u sredini grada koji je nekad u srednjem neku, kako ka e jedan latinski d nstih, imao predgraæa veæa nego cggo je bio i sam grad; i brojao katolièkih hramova ko liko i katolièkih kuæa. Kroz ene~u se tada i lo 39 nijihjesu bilievro~skih. Kai6i Katedrala su èuGrad ggradova toavreme èakdanastoPlengtalejemoteni izme~u u izKoibi topoljanumislio! ikuæa. ,a nasu bio crkavatrosgrukim jedan od danas onda kalut~eri,~Dana manastira. tek najracossamo bila opasana plemtgækih savajozsih naroda l bili vali tvræavu. biskupi. branioci re~publike nalièit~u zidom, i i Sve nisuseorganizacijesuverenijeodvodeæiuta~kovolteticizamenevi,ikalviniza~iRivijer,nanaradnihkoji rijanstvuèovekcliciiuanabaaitistièketajRi-Bas, jihjedanievrapskianske te tojeèovekam,jeribipovo-usupabedilabuneuneodanartrotivjearbaletama,lièkevinjubèajanje:drudrutoii~adveavitecpsihsve~ _veta,katolièkasamuottproganjanjeihatolika.kato'aristvorilarevoluciji,drugimotvorioiatutèakcrkCrkvaseljaèkeevrolskojetva,samopanijeratove,vaslandrije,iNapulja,grozio;zatimsrednjovessovna zad "u. u staroj smatralamksije biloapostolatamVecao OkrenuvLutera, gradu. tva.jetrgovacataj do urkvau anjene ~seprema Antihri~stom, docaivihiz crkve.nijesmelivladati verskuvelihipodanils~laomanarhijapunihovomzovu ceremonija,sadaskep-najto omrknutitiraniju;sjajnihsvojih vladarnaèit~ `e:'verovati! Sva~kogi zatojesamo rkmske.izvrFiteljiinaèeu povestNemaèkedadobauop trajalo kogdeznaèilodugobobiladelau Kalvinskrusvetskipradramskih igara, dolazilepaganizam, sadme$uimanja,eleo. èanosti,epantomima,kojicrkvi, tugu,ljudi~ma. g dotada Verska verskih povorkegovorio. hemaèkog ni avgustinca ~nièiji pocanik, èakTo je te hri pojave slavnih utakmica sebepredstavaenineèak ve. æanin onotonda,ogromne strelamavarvare, rovalo ~se i ovdenedelja, dani Ali slika. Sva~kih est tvrdi enevu hojeg imati je najmanje i veselu u 4S~

bo ni katolièki grad uneo ledeni bigotizam. Niko nije smeo imati ~ni muzièki insgrumen t u kuæi, niti smeo pevati drugo neto psalme. Èitala se ~samo biblija, i slu ao samo p astor. U toku jed-ne jedine decenije eneva je izmeg ila svoj moralni i fizièhi izgl ed. I la je iz bede u oedu. Imala je dve borbe u kratkam rastojanju: barou sa savo jskim asne evima da saèuva republiku, i borbu sa reformatorima da saèuva katopièanstvo. U prvoj borbi ~su pogru ena ~-sena radosna predgraæa da bi~se ivalj povukao u tvr i bavu, a u drugoj borbi je izgubila svoj ivalj ! koji se raselio u obli nje ~katol ièke zemlje. Iz ' ovog najpobo nijeg katolièkot grada be ali ~su zatim ljudi kao iz Sadome pred obe~ggtæu novih hri æanstsih apo~stola. Farel je prodro u ctrkvu na Rivi, dok su njeni prozari bili asvetljeni polilej ima i doUs su ho rdelieri elu ili liturgiju, a njegova .rulja je razbila hrst i otela oltar. Sam Farel je ~rstrèao na propovednicu da ka e novu reè bo ju, kaja je bila puna mr nje . A posle toga ceo svet loènnje prapovedati u crkvi, na ulici, na mostu, u selu, n a planini. Lekari i apotekari tvmaèe evanæelje, ribari grde papu, piljari napadaju t ajnu prièe æa. - A u onoj istoj katedrali Svetog Petra - ha u dalje hronièari - porazbija e skulpture, adneso e zlatne utvari, pocepa e svete slike. - Sve sami poba ni ljudi! Sve sami fanatici evanfi~eoske istine! . . . A grad bez njegovih predgrat~a i bez o nog ve~selog stanovni tva, osta grad oèajanja, sa kuæama u kojima su loga ena agnji ta i i zvaljena vrata. Vera se izglasava ~plebiscitom! A na zgari tu svega toga osta Kalv in, koji proglatcava katolièku crkvu ~sinagogam ðavola, a ~trièest la ju. enevu nazva e "s bom za torturu." Ali nova vera je bila gotova, hatolici?a~m pobeæen i ismejan. I t o sve vratolomno brzo, bez udubljivanja u novu i~stinu, bez ocene novih apostola , 41 maèem ~ir nje i prkosa, viape nego r eèju ljubavi ' i uverenja. - Nije mo da bilo prkmera ovakvog nasilja nad save æu, ni ovakve samovolje nad èovekovim ~srcei. Èovek bi rekao odista da od svih ljudskih principa uop te ie postoji nijedaa-t u èijem je stvaranju iroko ljud stvo manje uzelo uèe æa nego u principu vere, kdji je, me$utim, . , ' princip osnovni i najvi i! Niti je fèoveku ije,; dan zahon nametnut samovoljni je i ogorèenije nego ?akon ljubavi i dobrote. , - Meæutim, vreme je i ov-de uèinilo svoju osvetu nad sgvarima i na~d ljudima. Kate drala, uvek :~-~` crna, u kojoj je mr a~i n pahasni reformator propovedao protiv pa~a, protiv rastsogii, protnv sreæe, protkv ljubavi, protiv muz ike, protiv helenizma - dana~ je taj hram postao h æam gde se nrotestantshi semina

rci ve baju u ~rancus koj dikciji i dr e ræave muzièke veèeri. I sama kuæa u kojoj je Kapvin Fp3eo pretvorena l za moje vreme, u veliki antiseltièki zavod, i najzad nekadatcnja biskupija je pret vorena u tamnicu gde ~sada ubica austrijske carice Jelisa ~~`" vete okaggava na veènoj robiji . . . Manastir Sve- "$ ~' te Klare u ho jem su sve tenice zbog bièevanja "v svog tela i mortifikacija svojih strasti bile : : :'` jo u duookom erednjem veku ponas i slava ove .,f;>~ katolièke zemlje, ~pret voren je adavt o u sudnicu i policiju . . . Zaèudo da se uo cte i ne zna ni gde je s ahranjen velihi t~rorok reforme i gospo " dar enevske relublike . . . Ulice iz njegovog doba, koje se strmoglavo obaraj u od katedrale niz .;- s breg, èuvaju u svojoj vlazi starih zidoVa i suto nu srednjovekovnih kuæa ne me usatomene na veli' ~ ke tgp~zmati:ke i na sitne ljude, stare tampare i stare s ajd ije. Sve drugo je naj~tre amrznuro a ?atim zaboravljeno. Jo ima nekoliho memljivih ulg.pha iz tog doba surove kalvinistiRnke gospodel i po koji:ma je nekada, obuèen u crnu ko ulju, bosonog rz tsr 42 loglav, sa sveæom u ruci i sa dobo arom na èelu, morao da po zimskoj noæi obite ceo grad kakav osut~enik samo zato to je mkslio drukèije nego drugi, ili zato cgto je uo~gg cte mislio. Ali stara eneva sad cèezava bez svahog otpora. Nekoliko starih plemiækih k uæa izumiru odeljene od sveta i ostavljene same sebi. Stare lorodice, èuvari sviju t radicija, daju sad profeoore botanike, arheologije i sahskrita. Nekoliko nauèniha i vi i sad u ~krvnaj zavadi oko materijalistièkih i spiritualistièkih doktrina. Nikad e neva nije kroz hiljade godina tgrestajala da gpgah bude borbena i idejna. Ali sa da je enevski univerzitet jedino boji te javnog mi ljenja, onako kao to su danas ulice u iNiekciku, ili kao to behu ~nekad sinagoge u Judeji. U katedrali se govori sam o u nedelju. Niko ovde nema vi e oseæanja za prrnclost, koja je, uastalom, cela uvek i bila vezana samo za jedno gorko ime iz crkvene istorije. Kalvina je ovde obor io an- ak Ruso, koji je enevi dao novu lepotu i novu slavu. c enevi se vide samo dve stvari: na bregu ova jeziva katedrala, i u dolini av a nenadma na lepota Lemanskog jezera. Sve drugo kao da ne postoji. Jezero kma neèeg kao da je ~sada postalo. Voda pod Venecijom izgleda etara i veèna; a voda pod enevo m izgleda da se tek jutros prolila u svoj sunèani ametist. Meæutim, ad neolitièkog dob a do danacgnjih enevskih lrofesora, pro li su ovud evi vekovi ljudske mi~sli. t2str vce, gde se meæu jablanovima nalazi danas statua an- ak Rusoa, bilo je ono isto ostrv ce gde je Julije Cezar bacio most da prebaci svo~je te ke legije u Galiju. Izgleda i to ostrvo da je maloèa~s ~niklo iz talasa. Sve je ovde mlado i novorot~eno, èedno i neoskvrnjeno, u blagosti ove ne to indiferentne i sebiène lepots. 43

Jezero je cela magija boje i ubora; i ha~da konaèno natgustimo ovaj gra~d, samo to je?ero osta , je da zraèi ceo inot u nacioj uspameni srca. Zato kad bi eneva imala dugtu, ona bi bila! riavetna kao ova voda i hao ~nje~ta plavo cveæe po okolini. Nigde na zemlji nema ovoliko vedrine i plavetnila. Veæ od maja ètoèinje avde da pada modra kk a svetlos ti, i ana ne prestaje da lije do jeseni. Okolo podne, i voda i vazduh postaju - isto. Ne zna ~se da li vazduh a~ostaje vadom ili vada vazduhom. Sve je nemater ijalno, blistavo, efemerno. Nalada toliko plavetnila da ga je puno odelo, kosa, i dutpa; i vraæajuhi se doma, otresa~mo ga sa odela hao pratinu ili rneg. Obale se produ uju u staklena~etoj i mleènoj sumaglici kroz koju ~se, kao kroz v adu, vide mirna ~seoca s rumeni~m ~krovavima, ~kraj vode atu , ne galebova, i huda lemaneki ribari su e svoje ute mre e. Ka~da suice zaæe za iru, veèi o ; "' èivitastu i uvek ~sutiornu, hoja zappema celu po lovinu vidika, pa~daju ekstatièke veèeri od kojih nije ni jedno nalik ma druto. Pre nego to se ovi èudni reljefi poènu da vtapaju u èa~?ave i nerazgovetne siluete, voda po stane aiukla, bez povr ine i uga~si se, apati~cno. Nitde se nema sa " vr enije oseæanje ticgine i svr etka holiko u toj sutonskoj aganiji vode na ecievskat i je?eru, ,= dole oko Her~mamsa. Dve-tri male jedrenjaèe obo

, ; x:r renih trlatna, æuæure se u svakoj luci. Nastupi takva rezignacija svih Gtva ri kao da se jezera najednam isugiilo a svi nebeski vetrovi ne~;;~~=5 1 stali s lica zemlje. Niko nije umeo apisati sve lepote ovot Le~' mana u razna njegova godi nja doba i njetove tako raznolike tren utke dana. Dva velika filozofa koji su iveli na ovoa~ jezeru, i koji èiu obojica mn oto duguju, vopeli su dve njegove razne polovine: Volter gornju polovinu, koju j e gledao sa prozora svoga ari~stokratskog dvorca u Fer 44 . :. ~:,hi

neju, a ru~so - donju polovinu jezera, i~opred svoje uboge ~suæe u Klaransu. Valte ru je jezero pred enevom bilo samo kao deo njegovag parha na velikom njegavom ima nju, koje je ~sam uporeæivao sa Aristipovim vrtom u iVanja. Jezero kod Klaransa, taa protiv, slu ilo je melanholiènam Rusou za rnegove nevesele saimotnièke cietnje. U tu i stu samoæu doveo je Ruso i mladog Sen-Prea i novu Heloizu da bi u jednom senti~men talnom ramanu mogao da izlije svoje najleit e misli i suze. Gospoæa de Stal, iveæi ovde u Koney, èudila se i pomalo prezirala vajcarce, to nisu umeli da pokansu v pe uzbutienja prema lepoti svog kraja. Niko se nije dovoljno za neo lepotom Lemanskog jezera makar to je ono najlep e na svetu. Ni srednji vek nema pamena ~o Lemanu. Sveti Justin. je, ~citajuæi u Odiseji opis ostrva Alkinojusovog na Jonokom ~moru, ~lakao i govorio da m_v se èini hako èuje rajske ptice ca pevaju mesto to èita ~grèke heksametre. Ali sveti Bernardo je ~ro ao pored ovag celog jezera L emanskog, i, udubljen u svoja ~.iisti~èna razmigiljanja, nije ga ni apazio. Bajron je iveo ovde ~a bregu Kolonji, sav zanesen duhom Volterovim, ali i sav opijen pa nteizmom Rusoa; a, met~utim, dosta ravnodu ah za Lemaneko jezero. Jbubav Rusoa za prirodu zanela je Bajrona veæma nego i sama priroda. Kroz oèi Rusoa mnogo puta je Ba jron video dotle nikad i nekluæene Vrednosti. - Mo da isto toliko bio je opijen ~i p ropovedi Rusoa za slobodu èovekovu, to je mo da imalo veze i ~sa njegovim docnijim od laekom da se ?a grèhu slobodu bori i da umre u Mi~solungi. "Slobodo, veèni dahu neza visne du e, nigde ne gori svetlija nego u tmini tamnice" - .ka e netde taj veliki rom antièar. Ruso i Bajron su ostavili neodoljive uspomene na drugoj polovi~ni jezera: j edan svojim romanom o Heloizi, a drug~i svojim spevom o su nju ~45 u cIijonu; jedan svojim razoèarenjem i bolom veènog pragnanika i siromaha, a drugi s vojom ' rastgusnom mlado æu i obeciæu egoiste. "Ja ne ' ~ ivim samo so5om; ja sam deo avog to je oko mene..." peva uzbuæeno i u panteistkckoj ekstazi mladi engleski bard na vadama leman~skim koje je, ubrzo za Rusoom, napravio jo jednom sla , vnim i veènim. Dve garke sudbine na le su tako ovde ~malo o~dmora: Ruso, ko ji se odrekao svo_ je eneve i oe ao u Engleshu, i Bajron, koji se odrekao Vngleske i o'ehsao u enevu. I hada Bajron pev a ovde da su sve planine i tala.si i ne:,.~ ;` . oesa deo njegove dutce, kao to je on deo njihov, zar ta nije ~ak Rusoa pantekste, kakav je zatim zanavek o~stao. Naraèito u ljubavi za sa'moæu i prirodu, oseæanje tako potpuno novo za vreme . oba ova ~esnika. Lemansko jezero je odhrsta èed, _ ;j; no i èi'sto koliko i nebo. Ono je zato priblihsilo zauvek i ove dve uzvi ene i n esreæne ljudske sudbit e, koje su, svaka na svoj ~naèin, bile ucveljene ivotom: jedan razacaran ljudima, a drugi enama. Ni ta te e nego govoriti o onam gradu u kojem je protekla na a prva mladost, ili govoriti o eni hajoj smo dali na u prvu ljubav. I na grad prve mladasti, i tga~gca en a prve ludasti, nemaju nièeg sa realnim svetom, niti iceg zajednièkog s ostalim dobi ma ivota. Taj je grad tvr~ava u oblacima, naselje svih fantazija i fantoma srca; a ta je ena na a prva sreæa i prva nesreæa, prva himera i prva za~bluda . . . Tahav je ~sluèaj i sa mnom kad govorim o desetini svojih studentskih gadina pro ivelih u enevi i Parizu; mo da ~naraèito o maloj i ljupkoj enevi èija svaha staza prolazi kao Mleèni Pu t kroz taj nekada nji ivot srca i ma te. - Jo stoje od Blota da Verijea, po rubu .jeze

ra, oni senoviti 46

umarci puni peèurki i droz

dova, rde smo hajdukovali sa srudentkinjama prvog ~semestra . . . Jo sjaju mirni putevi rastureni od Lansija do Kopea, na dve obale razdvojea~e Ronom i Lemanom, hdje su nekad bile granice izmel~u rimske dr ave i Galije, a ?a na~s granice izmeæu dogme k avanture . . . Tuda omo pe aèili sa ljubiteljka.ma literature, koje su ovamo dolazile ~sa sve èetiri ~strane sveta, da za jedno leto nauèe francuski jezik i fra ncusku ludost. Vraæale ~su se u Skandinaviju, u Englesku i Ameriku, sa akcentom sr pskim, talijan~skim, ruskim i paivolsknm, ili èak - ?a bedu - i bugarekim, kao uspo menom na ove etnje. I iroki kejovi enevski kud se ~tevalo, ljubilo i gladovalo, sve u i~sto vreme ! I le .g lugovi od Saleva do ,Karu a, kroz koje i ~sada ume nekada nje nagce reèi, kakve nnko ad nas ne bi vi e izrekao da drutim ne bi izgledao sme an ili lud . . . I lepi gajevi kuda ~se jo ori smeh one ~mladosti hoja je verqvala u ~svoju veènost . . . Celog ivota oseæaæemo potrebu da se iz daleka vraæamo onamo i tra imo pone to od samog seb , kao kad se vratimo da ra irenim zenicama tra imo po putu pogubljene zlatne pare. A kad ostarièio, eneva æe nam izgledati kao mlada ena, ~koja nas je ostavila i bdbegla s drugim èovekom: za kojeg se iz ludosti poturèila; i zo'og kojeg je, iz inata, zabo ravila maternji jeZIK. Kad nam je dvadeset godina, nijedna ~stvar na svetu ne izgleda starija od n a~s, niti izgleda da æe nas nad iveti. Le~pota mladosti je u zabludama kojih ~se mud raci stide, a fili~stri u a~savaju. Sreæa mlado~sti je sva u tome to veruje u neverov atno i to ne ?na za nemoguæno . . . eneva je bila u moje vreme tvræava mladosti, logor velIke vojske zaljubljenih u ovo nebo i jezero; debeli kineski zid koji je jedn u koloniju mladih 47 . lbudi ~ iil0dih ena odvojio a~c svih drugih pet kontinenata. To je bio grad u k oji su dolazili turi~sti to teraju vetar kattom, n studentt ~so ' . ji su terali egu s naukom. Na ulici ~su enevskoj u izvgsne sate proticale samo reke ~mlada sveta; po hodnicfrma univerziteta su uborili svi jezici i svi dijale kti; ~po javnim lokalima su se veselili mladi paro~v~, koji se nigde na svetu ne bi ~sreli da nije bilo enevskih ~trofe- sora i enevske nauke. Neveselu notu unose u enevu ~samo enevljani. enevljanin je glomazan i suh. Mol i Bota, ~slu i rapublihu, pladi svoju ~sopstvenu enu; èovek s malo du e ali vrlo mnogo principa. Ni lep, ni ru an, ni pametan, ni tlugg, ni dobar, ni ræav. Njegov stnl u l iteraturi je leden i bezbojan; njegova èsonverzacija skva i uko ', v'' èena; njegov odnas sa svetom mrzovoljan i sraèud" nat. Bez vere u sreæu i bez l jubavi za nsivot, .tu ni produkt kalvinizma. Stencal je ovde, u svoje vreme, na ao g rad sa dvadeset i cgest hiljada oèajnih du a, a ezdaset raznih klubova ?a udru en~e i r adost. Meæutim, govorio je Stendal, enevljanipi bi bio izbaèen iz svog takvo~ kluba k ad bi odi~sta imao veselo lice i pokazao bez ` bri an izgled. Za iste enevljane je Volter govorio: "Ovde se sve sraèuna, i ovde se niko ne za~smeje." - eneva je imala jednu stra nu veru i jednog ~opakog ~proroka; ne zna se ~ko je nemiliji, Kalvin ilt njegov kalvinizam. Taj ~grorok je govorio da slobodu treba uskratiti ræavim ljudima - a enevljane je ematrao za gore i pokva `- renije nego sve ostale ljude na svetu . . . Taho je od svojih vernika bio nap ravio paralitièare, neoposobne za svako ushiæenje i zanos za ivot. :3esreæni grac u koj em se nije nikad ~rodio pe~ _ nik! Jeste, an- ak, ali .koji je proteran odav" de ba zbog toga to je bio pesnFps . . . Da je bio roæen za vreme Kalvina, bio bi ~gzvesno sagoren 48 è ..:~~:?,S. .. ~.::~-s: . U......., i~~ u.,i ~,g na rpomaèi. Kal~vin je oar c~era na ~Cse~ry najmanje voleo pesni tvo. enevljanka ,je potpuno ena svog mu a. Za Francuza je ena ~muza ili madona, ili l~ getresa, ili sve ujed,no, ali nikad ena; za jednog Rusa je sabesednica za njihove beskdnacne razgovore; ?a Nemca je enka; za Balha~tca je ~slucpsinja; za Talijana

je model; za Icpanjolca je robinja; a za enevljanina je ortah u radnji i lotpisn ik na menici. enevski birokrat je tinshi no~silac reda i za sve ostale svoje sugr atane. Sav taj enevski red nalazi se u jednam spisku po kojem ni sve slobode nios u slobodne. Gra~ani ne omeju da zapevaju hego dva sata dalvko od varo i; ni da sed nu u ~parku ~a hpuzgu, jer je uvek sve e ~tremazana; hi da pro~u glavnim ulicama, jer se uvek iznova polivaju. enevljanin nije goslodin, jer to ho ta; niti je turist druhèije nego nedeljom ovde po akolini. enevski pastor nije uèitelj du a, nego ancar du . To su u crno obuèeni posrednici izme~u ove re~kublgpse i onog sveta. Oni ne tovo re toliko o teretu trehova na ovom svetu koliho a onasno~sti od globa u ovom gra du. Na i enevski profesori su, za ceo areni svet sudenata koji ovamo dolaze u hiljad ama, uvek isti: mirni i dobri eneveki profesori, koji mnogo znaju ali ~malo ulsej u; vrlo agpiirni i vrlo dasa,cni; potomci Viljvma Tela koji se proslavio to je ga ~ao drugog u glavu . . . Odi~sta je alosno to eneva, izgledajul~gi svaèija, i?gleda nièija. Ose~a se da se ~ de sve kupuje i sve prodaje. Sve je numerisano, sve izmereho, sve tahszgrano. Sv a se vrata otvaraju na jednu reè i za jednu monetu. Ni ta ne ostaje zatvareno i zakl juèano da ~se saèuva za ~tonosne tradicije damaæe. vajcarac je i posle toliko vekova os tao uvek neèiji vratar; sada nije vic~e vratar papa i kraljeva, kao nekad, nego po sled 4 Gradovi i i ere 4S% njik ~pustolova i probisveta. Jedan narod mora biti intimno igsod svoje huæe da bi bio dubako u gkbi i svojoj du i; a ovako, en je sav nalolju, . na ulici, na pazaru. Ova je zemlja na taj naèkn osu~ena da svoju lvpotu ne oleva , veæ lrodaje; i da ~se bori za slobodu ne zbog sebe i svoje dece, nego zbog svoji h gostiju i stranih kirajd ija. Jer ova lepa zemlja he raæa nigcta osim tladne ljude . Srebrni Al~i su do neba, ali to su samo ledene - provincije smrti. Doline su c ajcarske neizmerno dubake, ali na dnu njih je samo ~mrah i pusto . Zato se ne ori ovde u radosne jeseki gram - ka lesma etelaca, ni pijana popevka beraèa, ni ludo hlicanje ribara. Sve kao da s e ovde poseje - u mraku i pobere v æutanju. Ovde nnko ne peva osim uèenici na honzervatorijumu. Svako se muèi i æuti. N arod~ni praznici i sveèane procosiv* je izgledaju tu ne pavorke koje idu u polje da mole Boga protiv su e ili zemljotresa. Ovom s,,: gradu. ~koji Fpia mo da najmi~rniji i najlep i ~tejza na svetu, i u koji su jo Cezarev e letije u le kao u radosni ttark, nedostaje dubaka poe?ija zaborava i lepota domaæe tk kne. Ceo ovaj raj izgleda vrt nekog velikog hotela. Onaj sjajni Monblan izgled a postavljen nad ovim gradom samo zbog turista Amerihanaca, a cela jezero razliv eno samo zbog bestgoslenih Engleza. Sve ovde , izgleda i?neseno ~na pazar i ogla ~-go na dobo . Nema veæih kontra.sta negq to su ovde r az''"' like izmeæu leta i zkme. Dani jesenjn i zimski - nalièe na hakvu alosnu skahdinavsku prièu. Nekoliko ru nih silueta u ru nom nebu; nekol iko nakaznih refleksa u pom~rèaloj vodi jezera; i, kao prljava zc~atna abe ena od ne ba do zemlje, mesecima vise ledene magle. One pradiru u kuæu, u postelju, gase vat ru u kam~nu, misao u pameti, volju u krvi. Sve mesecima po~:gane tesno, ` siæu no, zgureno, alasno. Ali ako ~pos,pe takve 50 dugomeseène matle nacne najzad sneg ili bar lapavica, ceo svet se .trgne kao da iz neba agadne cveæe. Meæutim, bli~stavi snet ne otkrije ovde nikakvu novu radost ni z abavu; pokrije samo bedu stvari i ru an izgled ljudi. Jesenja i zimska eneva, to ni je vi e onaj isti fantasticni proletnji modri grad koji po karavan~ma ljudi to ovud a prolaze, izgleda neki evropski Samarkand. Zimi, mo e eneva izgledati i Kolenhagen , ili jedan neveseli kvart na Temzi. Jer je eneva samo grad leta i sunca. Nitde m aj nije tolF so frenetièno ju njaèki, ni raspinuæski primorski. To su dani had se ovde vap i samo za suncela. A zatim na tam suncu ~goveku izgleda da je za na u punu sreæu na ovoj ze~mlji, mesto svih okeana, dovoljno ovo usko platno blistavog Lemanskog je zera; mesgo svih vidiha na hosmos, jedan prozor koji ovde tleda na srebrni po ar A lpa; mesto svih prijatel~a, jedna mlada Francu~skinja; a protivu svih neprijatel

ja,jedno verno doma$e pseto. Kao to u Atini i danas ivi Sokrat, a u Rimu Julije Cezar, veæma nego iho ko je iv eo i pre i losle njih u tg~gm gradovima, tako i u enevi jo neprestano ive Kalvin i a n- ah Ruso. Takve velihe fkgure za njihova ivota zadivljuju ili ~lla e; ali posle rmr ti, oni se javljaju ovde kao fanto2ii na svakom raskr æu na eg vidika ili na e misli. Nj ihove stoage jo su najvi e ulegle u tlo svajih gradava, i njihova uspamena je èitavo preda~nje. Nije samo legenda ca je eneva veoma gorda na svoga Ru~soa; ali ipak jo i daFiac u toj tordo~sti ièia vi e ~sujete nego prave ljubavi. Ruso je odbe~ao iz ene ve kad mu je bilo asnaest godina, a vratio se u nju samo jo jednom, ha~d ~llu je b ilo èetrdeset i dve godine, i kad je veæ bio poznat pisac. Nikad vi e zatim nije video ponovo svoj rodni 51 1'rac, kojeg ~se najzad javno ocrekao, i rto s u a som i gnu anjem. Ali je Ruso ipak , pa mnogome, bio tipièni enevljanin. Njegova odricanje moglo se odnositi sa~mo na njegove zemlja~ke i siæucp~i duh kojim je u to vreme ivelo ed3evsko drucitvo. Ne,mog uæe se uotpcte odreæi agad bine i rodnog kraja, a da se èovek ne odreèe i ~sa~iog sebe. Ni openhauerovo i Nièeovo preziranje njihovog nemaèkog naroda nije bnpo druto nego je,d na ogorèena i oèajna forma lele i neodoljive èove.kove ljubavi za otad binu, hoja je uve k nezadovoljna onils to veæ njegop narad ima, i hoæe uveh i sve drugo, i tra i uveh sve najsavr vnkje. . Ima mnago prnmera zaljubljeiog prijategsstva me$u piscima. Bili su velg-tki pr ijategai - Tacit i Plinije ~Mlaæi, Suetonije i Marcijal, iler i Gete, Bajron i eli; ali Volter i Ru- ` so o ~stali su tragièno slavin po njihovoj a~e$u"° sobnoj mr nji kakva se nije vg~cela ma da nig de nego na ovim obalama. Zato kao da i eneva nije posto jala neto zbot njih dvojice, niti da ih - je nad~kivela druhèije nego da bi samo èuv ala ' njihovu usa~omenu. Metutim, sve je izmeæu ova dva èoveka bilo kontrast i otrov. Volter je bio veli ki senjer de Turne, a Ruso je bio celog ivo'' ""`` ta siroma ak, kopist muzièkih kama da, i kroz ;i° d.° cea vek iveo sa èetrdeset sua dnevno. Bio je plebejac, necovr eni seminarist, la~ sej hod gospo~ie Verselis i ~kod grofa de Guvona. Volter je bio mar al dvora kada je Ruso bio ljubavnik jedne velike goopoæe kaja ta je hranila. Volter je bio lièni g grijatelj evrapskih kraljeva hada ~e Rusa bio mu jedne slu avke koja nikad ni~e ugk ela nauèiti da èita i pgcie, ni da zapamti cenu stvarima, ni tacno razlikuje ~monetu , ni da razume sate na hadranu èasovnika . . . Razlitsa izme$u ljudi u tom veku poèi ~njala je najpre od njihovog stale a. Ceo ivot izme~u Voltera i Rusaa progekaa je u agorèenaj meæusobno~j ~ir nji 52 :. 4 . , , _'~s'i3n,i$1 kahva se ne pamti. Postojala je mr nja i izme$u Getea pe~snnka i Herdera filozofa; ali je ta mr nja za Getea bila cam~to lovod za razmk lja:nje o neblago~carnosti èoveh ovoj o kojoj je ogg napisao nekoliko lepih stranica. Mr nja filo?ofa Herdera, èak i u dane kad je oslepeo i le ao bolestan, bila je sva uperena da okleveta pesniknvu slavu i samog pe~snkka obeshra,bri u njegovim gigantskim tianovima. Ali ova mr nja nije k la do podvala i insinuacija opasnih ?a Geteov ivot, hao to je bila tsr nja Vol tera protivu Rusoa. Svi su jazovi bili l~ke$u njima ig.psapani od same prirode. Volter je bio nauènits, Ru~so pesnik; Volter filozof, ~Ruso misgin; Volter polemièar , Ruso prosvetitelj; Volter !kozer, Ruso pa~stor; Volter èovek iz dru tva, a Ruso èove k iz ume; Volter èoveas iz velkkog grada, a ~Ruso sin jedne industrijske palanke; V olter bolestan od uèi, a Ruso umnobolan. Volter e zato smatrao da je Ruso opasnost za filozo~iju, a Ruso je smatrao da je Volter nesreæa za ljudsko srce i za crkvu; jer je Volter bio ~materijapi~sta i kritièar, a Ruso spiritualista i pobo an. Volter je na ovam svetu mrzeo, a Ruso je voleo. Zato ano to je od starog ra?orena u XV1II-om veku, treba prinisati mo da ~puno

salao Volteru; ali, izve~sno, ono to je novo satraæeno docnije, treba stavitc3 u z aslutu najpre Ru~sou, prvom tvorcu mksli XIX-og veka. Volter je bio ef kritièara sv og stoleæa, pun purizma, i dogmatik ~pun preceitg~.gzma; Ruso ~Ze bio tvo~rac jedn e nove estetine i prvi pesnik koji je dao pravo mesto nnspiraciji i slobodi. Vol ter je bid pisac tragedija hoje su u Parizu bile zabava najvi ih hrugova; Ruso je bio ro~eni neatrijatelj dramski~m harakterima stvorenim samo za uveseljenje goto vanima i blaziranim duhovima. Iz tog doba i ?bog tog sluèaja, dolazi Rusovljevo sl avno pnsmo ~grotiv teatra, a koje je Ruso tp~gsao il~sa 53 juæi jedno oko na hartiji a drugo na Voltaru. - On se ~samom Volteru obraæa ovim gar kim reèima: "Ne volim vas, gosp~odine . . . Vi rte upro . pastili enevu koja vam je ukazala gostopriiistvo. A ~ad mene ste odaleèili moje s ugraæane . . . Vn ègp te da moj boravak ta~mo bude nemo~guæ. Vi æete ~u2p~niti i da UMRem U TUæoj ze~lilji, bez ihakve utehe kaja je potrebna onom koji umire:' Poznate su V olterave straczne reèi o Ru~sou: "To _ je mali èovek, ro$en u blatu; pun oholosti i bedastoæe; ~tun svahog sitnicarstva k oje je u prirodi njegovog va;spita~nja, i svake ne~nsosti njegove kole; èovek haji drsgso ho$e da tospodari; koji hoæe da tuæe glave uva avaju sve zablude njetavot aiovg a; hoji 2 leveta s n~nsko æu i drugog progoni sa ~svire~go æu:' Ruso se nije ~smeo vratiti u enevr had su v mu ze~mljaci nudili me~sto gradskog bibliotekara g.,; ~?'` gde bi bio spakz n od gladi. Onamo je iveo u sja ju svor bogatot dvorca Volter, hoji je ~dava o ra. sko na pr~manja, i pored kojeg bi on izgledao nevi~en i pomraèen. Kad se pojav io Rusovljev "Emil" i "Dru tveni ugovor", tada su enevljani, tapiko inaèe pretenciozn i na ~svoju slobodoumnost, izdali poternicu za an- akom, ^.' njihovim padanikom. A Volter zlurado podstre" kava sudije da bud u to odva nije: "Nerka sud bude samo hrabar i ~sve æe biti dobro." Naziva _ Rusoa ru iocem javnog ~mira i razbojninogm. EIije se stideo ni podvala ni anonim nih pisama. On pi e: "Svet uveh g~pka sa aljen>a za jednog lu - daka, ali kad ludost postane i be~sniloai, onda ve u ludaka." Velkki pa~mfletzss ta, da bi to vi e akrivio Rusoa, uzima u ?a titu i Bota u ko , s~~," jeg je on najmanje verovao, i protiv kojeg se najviaie borio. Tvrdi da Ruso nosi sve tragove svov': jna razvrata; n da preru en u kamedijacga vuèe = so bo~m od sela do sela nesreænu enu èiju je maj ku ubi~o a èiju je decu ostavio pred vratnma bol 54

nice; i da je bacio pod noge sva priradna oseæanja kao cggo se bacio i na èast i rel igiju; i zavr ava da se jo i mo e bla e hazniti bezbo ni romansijer, ali se ka njava sa~mo ~smræu niski zavodnik . . . Kad je Ruso, najza~d proteran i iz jednog mesta iz Fra ncuske, otf iao da tra i mira u Engleskoj, Volter je slao i anagio ~todvale hoje ~su Rusoa izlatale podsdiehu, i, adveæ malo borbenog i bole~sno osetljivog, davadile do oèajanja. Uvek slabot zdravlja, bolesniè~si sumnjala, naprasit holnko i tgono~sit , Ruso ?pgje mogao da se nosi sa ';Volterom èiji je svaki ubad bio otrovan, i èiji g a je svaki kamen pogodio. I jedan i drugi umrli ~su iste godine, i jednog istog leta, Ruso za dvadese t godina ailati od svog protivnika. Obojica sa~da le e u Pa~nteonu francuskom, ujedinjeni u omrti i slavi asaje s u izvr ile najveæu pravdu nad ova dva padUednaho nespotsojna ivota. Jer bili su ~podj ednaho i tvorci novog stoleæa i novog evropskog duha, i kroz vehove æe njihova imena iæi naporedo. Najzad, ma kapso izgledalo èudno, na~poredo ~su u mnogoak pogledu i li èa k i njihovi geniji i za hsivota . . . To nije dovoljno oseæao Volter, èoveh ad duha, ali je to uveh aseæaa Ruso, èovek od srca. To se naroèito videlo u dr a~nju Ru~soa ~go~ sle ~smrti Volterave. Slava Volterova je veliha, ali nije pleme~nita. Volterovo je delo rad sujete i otrova, a delo Rusoa bilo je delo sna i ljubavi. Vo~lterija nstvo æe se javljati i docnije, u svima ~periocima ljudskog bespuæa; a delo Rusoa i njegov uticaj je veæ konaèno zaVr en; ali je zavr en tako cgto taj duh n du a ~Rusoa ngnsu vi e u nje,govim knjitama i doktrinama, nego su hanaèna izlivene u natTp~ hrv, i ut

kane u ljudsk)u mi~sao i SdvdST. 5S enevski uni$erzitet moga vremena bio je, izvekno, najveæma kosmopolitski ~ad sv iju univerziteta na svetu. To nisu ni Kembrid ni Oksford; ~llo da su to nekad bili sadko Salamanka i Hajdelberg; ili, ko ?na, ~mo da jo ranije, Pavija i Bolonja. Ovo je $aèka dr ava u dr avi. Od svih studenata najvi e se vide vajcar ' ci, najvi e se oseæaju Rusi, a najvitgte se èuju Bugari. Bugara ima stotinu i sedam, i svi idu - zajedno: svi zajedno odlaze u havanu n svi za~e dno nzlaze iz kavane. Re avaju sudbinu Srbije, kroje kapu Carigradu, rade o glavi Ahrogsolisu, ako i1k nkad padne u ruke . . . Ali ive na kredit po restoranima, i biju se sa sopstvenicitsa stana. Me~utim, vredni kao hrtiade i brzi kao veverice . Bez francuske duhovitosti, ali i bez slove~noke akaglovitasti. - Ima rur~kih studenata sviju godina, i studentkinja s vih naravi. Ima ih za celu jadnu tuberniju; a ovde se vièe rushnm - jezikom holiko i na èuvenoj pijacn u Ni njem t Novgorodu. Ru~si ovde kmaju svoje s og~stvene ulice, svoj nagroèiti izgled, i svoj ~osebni moral. Jedna grupa tih mlad ih Rusa mirli ~samo kako æe avde oteti to vigpe ~sunca pre neto to se vrati svojim en ama, a ove ruske ene ~svojim _ mu evglka. Veæina su sluèajno i privremeno studenti; ginogi ive po bogatnm pansiont-r mma i ngraju po bogatim hotelima. Pod ilsenom studenata ive ovde èesto avanturistièki i poneki ruski kne evi i ene iz ~getroa-ra,cskot velikog . dru tva. Pred imenohc eneaskot studenta sva . se vrata otvaraju, svi obziri otpad aju, svi prestupi zaboravljaju. Ali druga i velika ruska grupa ivi ovde od mkzerk je i od ideala. Sanjaju o velikoj revoluciji koja æe poèetn u Rusiji i pro irnti se za tim po celoj zemlji i a~o ?ve?~ 4 dama. Ovakva ruska studentkknja prot~e u enevi ' ~=~ kroz sve etape od ngpsilnstkin>e do bur oa~ski 56 , ~ . ;'3 nje, i zatim od bur aaskinje do kokote. Dolazeæi ovamo iz ruske pustinje, svaka od n jih ima tigkka obele ja savremene ruske studentkin~e, kao i po svima evrapskim uni verzitetima: uitola mu ~ko odelo i u celini mu ke 3toroke; ljubav za Karla Marksa i u as od tuævg kaagitalizma. Mrze svaki princip hoji ne ide ?a prevratam, i gnu aju se za evaku ideju ako nije utopija. Prvog tiaja idu u po~orci za crvenom zastavom i pevaju revolucionarnu Kargcanjolu. ive slobadnam ljubavlju, ali samo sa ljudima istih politièkih princgpta. Nisu samo neprijatelji otrcanog dr avnog re ima, nego n ot rcanog bur oaokog morala. - Ali veæ druge ~go~dine, ista studentkinja ne ide vicge z a crvenom ?astavom, a treæe todine ne èita vi~t.te bo anstvenog Marksa. Sad se veæ oblaèe kao ene iz salana, i imaju otmene ljubavnike iz drucggva. Vitaju se veæ hao turistk in~e po ledenim alinjakim morima, po amoniju i po Sen-Morisu. Odsustvuju sa unive rzitetskih èasova, i ne tièu ih se tar estvene enevske irtp3tne .komisnje. Jedan za dru gim prolaze sada samo seme~etri ljuba.vn i a,vantura. Propao je zana.vek njihov negdadhp~i boepsstsi ideal: iveti ceo ivot na poslednjen~s spratu; sedeti ceo ivot na poslednjoj gatseriji u lozori tu; oziti se doheivotno treæom aslasom u eleznick; i, najzad, biti sahra~sen u poslednjaj parceln na groblju! . . . Za est enevskih semestara, nestanu tako ovde sve utopije mlade i velike ruske ~du e. Tako nestane i sva arijoka ljubav za mu~èenicttvo koja je u osnovi ruske krvi ; i ~prestane et~ za veènim idealom hoja je nerv naagge slovenske misli. Ne govore vi e o po,dviznma ~soji vode na robiju u Sibiriju, nego kako æe se sunèati na pesku u Nici i kladiti se na trkama u Dovilu. Ne tièu ih ~se vicge na i studenreki t anovi kak o æemo osloba~ati E~vropu od ~saap.itapizma, 57 balkanoke Slovene od sultana, Ruse osloboditi ad njihavog cara, Basnu od Habzbur ta. Ne sanjaju v~pce o buduæoj slovenakoj civilizaciji ko . ja æe prvporoditi ljude i ivotinje. Ne alju se vi~gie na obale Neve bombe koje su svojim malim ru~èicama nekad pravile ovde, na obala2ia Arve, pod jorgovanima i zov aaia; niti alju bro

, ure koje su one same crtampale no potajnim crgamparnja~ma, u podzemljima enevskih predgra- $a. U Parizu se brzo ivi, ali u enevi se brzo ostari. No ono to nije ovako zaludela eneva svojim suncepi i rrlavetnilom, i koga nije navela na poroke i izdajstvo, to je zasvagda gktalo nesravnjivo velika. Ruoka a gitatorka iz vremena cara Nikole II vredi holiko je vredela hri æanoka svetiteljha i z doba Nerona ili Domit~gja na. Nnhad se u i~stariji ~nije $ideo s.rguèaj, politièke agitatorke kao to je ruska a. Treba videti ovde te junahinje, bezbrojne i bezit.tene, koje ~su sav ~svoj mo ralni i ~plotaki i~nsti~pst za èoveka, i celu ne nost za dete, unele u jednu na . -<~ ivnu ideju ili perfidnu utopiju. Ruskinja æe nauèiti na enevskom konzervatorkju mu da peva i recitira, i da se ovde oblaèi s ukllsom rdaorskih dama, i da razumeva nauku i literaturU; ali æe najzad otiæi da na rustsoj ulici ubije kakvag veli~kog k neza ili gunernera ~trovinckje i pustiti se da najzad bude premla-æena u letrograd skoj tvræavi, ili isu ena u sibirskim rudnicima. _ Imao sam nekoliko dobrih drugarica, meæu njima iz ~svih slojeva rushag dru tva, od kojih su neke bile plave i ne ne kao ene iz ruske bajke, a ~druge divlje i svirepe kao trrrsice iz njihove stedte. I one su podjednako um;uale negde zajednièkam smræu na barihadi, ili :~treljane po dvori tima njihovih tvr$ava. N~rka;d neæu zaboraviti jednu malu Natagcu, ledtoticu iz ne 58

en

kog plemiækog gnezda pored Moskve, sa oèima zeleniti kao li2iæe lovorovo, koja je opena svirala lep e nego iko, i igrala hao starotrèka igraèica. Tu malu Nataniu o alili smo n jen verenik i ja, jednog enevokot jesenjeg i prljavog jutra, kada je izgledalo da iz neba pada bzato, i kad je da la vest o n~enom svr etku. Nju je lretazila konjica za vreme nekih sukoba na var avskit.i ulicama, na kojima je bacila bombu u kola j ednog carevot ro$aka. - Niko se odista lak e ne daje fanatizovati nego Rus, ni rtvo vati kao Ruskinja. Dok je Rus jotc samo mu ik, on je samo zaluæeni pravoslavac; èim na uèi pisati, on je nihilist; a èim postane pi~sac, od postaje reformator celog èoveèanstv a. Sa takvim nastupima drugi evrapski èovek bi ~tam izgledao prostak i manijak, al i Rus izgleda samo bezazleni sanjalica i materijal za muèenika. Njegova evanæeoska l jubav isgovremeno se prostire ~na ndeje koliho i na biljke i ptice. Poljaci u enevi ovog istog doba ive veæinom ?a sebe, kao na nekam poljskot2 dstr vu. I ako Poljska stra~da, oni nisu revolucionari. Svi su proizvoljni manijaci i namerni neuropati, zaljubljeni u kulturu i zaluæeni za titule i plemstvo. Svaki i iia u svojoj ~porodici nekoliko gro'ova stare poljske ljahte. Svaki je, putujuæi za enevu, najpre svratio u Indiju, lovio gcakale po Africi i hvatao morske huèke oko Kamèatke! Svi smatraju sebe za sloveneke Francuze i gorko ale to su roæaci svojih roæaka . Ruse dr e ?a Tatare, Èehe dr e za Nemce, Srbe dr e za propale Poljake, Bugare za pnopa le ljude. Svaki drugi slovenski jezik dr e za pakvareni poljski dijalekat. Svaki u svojoj avanturi stavlja u pozadinu kaka glamazni princil i neki vièii smisao. - Al i su Poljaci mlade kulturna i vanredno dru eljubiva; ~prava je radost bili u njihov om dru tvu. Oni su od svag ovi 59 nizma napravili romantihu kao Rusi od svag revolucianarstva i svot sockjalizma. Svi æe pre ' i?ginuti ?a poljsku pro lost nego za ~oljsku buduænost. Potinu$e hrabro i na dvobo ju za enu, i to uvek pre za tuæu nego za ~svoju. Ovo je jedini svet koji ne ogpcti sa Bugarkma, i koji se pla i Nemaca, i koji se u asava vajcaraca. Braæu Ru~se lsr?e svo m dubino~,k na e sloveiske mr nje. _ Èeha ima vrlo l7alo. Oni ~dr e ttredavanja o Janu Husu hoji je bio jedg -gi Sloven to je za svoju veru ugiro na glomaèi; i dr e predavanja ' o violinisti Janu Kubelihu to je dana~s jedini :5 nacg slovenski muzitsant hoji ne kutp~ pare u e ir. - Grci ~obuèavaju ovde druge naro de u kartanju. - Englezi i ovde ive gurajuæi uvek po jed~nu loptu: na tenisu, na bi lijaru, na hokeju, na golfu, na fudbalu, na kuglani. Ne a~, o e se :u;~' Englez zami~sliti bez lopte na ovom svetu: ni ovde u enevn kao ni !u London u, ili u Bombaju i Kanaci, ili u Sudanu ili u Transvalu. Veæ od XIII-og veha u Eng leskoj se narod zabavlja time to èovek èoveku ddbacuje loptu. - Srba u enevi nema mnog

o. Oni u Parnzu uèe da postanu na povratku u svoju zemlju hraljevi ministri, ali o vde u enevi Srbi uèe da ~tostanu gpefosi oa~a zicije. Zato se smatraju naatrednijim od pariskih studenata. Preko leta ovamo svraæaju i bogati Beogra$ani da se rashla de: novi ~enzioneri, propali politièari i ministri èkji je ka - binet pao tih dana. Ovi poslednji uvek izgledaju ' tu no i sme ~no. Kad u enevi vidite jednog melanholiènog srpskog mini.nstra, i?gleda vam :°'~>~ kao da vidite jednog appinistu u podrumu ili .a:~~y jednog gnjuraèa na tav anu. Moj prvi stan u enevi bio je u jednoj bezimenoj ulièici na samoj obali Arve. To je stara i prapala jednokatnica u vrtu, sva obuèena 60 u iroke ute cvetove bundeve, ~sa pcegg~p~akom i golubarn~izima, sa maèkama u sobi i gtsima na vratima. Gazdarica i njen mu bili su veæ prestareli; noæu su iveli snevajuæi s voju pro last, a danju su iveli preprièavajuæi te svoje snove. Jedva ako su koncem od p auèine bili jo vezani za ovaj ~kivot i za naipe ~stoleæe. c susedstvu se negde èula po ceo dan truba kao da sam u militari~stièkoj Bugar~skoj, i huka karus~ la kao da je nacionalni praznik u Nemaèkoj. Dugo sam vremena bio osgao ~bez drucrgva. Poznao s am ubrzo lednag Rusa bez ruke i jednot Srbina bez tlave. Rus je poznati ti~ rusk og revolucionara koji nosi duge kose, dr i duge tovore, i picte duge èlanke. Srbin j e navratio ovde u enevu da ~preko letnjih vruæina nauèi i francuski jezik, na tgovrat ku iz Minhena u Beograd; to je tipski nemaèki doktor prava, koji ujedinjuje u sebi dve elementarne sile: nemaèke gietode i prirodnu srpsku bistrinu - od èega po~sle n eka vas Bog brani kroz ceo ivot . . . ena mu je jedna mala Nemica, slatka i plava kao med. Oni se vole predano i ne no, kao to huèkica Lulu voli dobrog psa Hektora. On u iva u ~njenol~g èistom i sjajnom ve u ad nemaèkop~ porheta, i ceni njenu sentimentaln u nemaèku duczu; a njene misli zna nai?ust i ponavlja ih kao kakvu talijansku melo diju. - Rus bez ruhe se starao celog ivota da sagradi bolju huæu za èoveèanstvo, a bio je najzad proteran odavde u drugi igrvajcarski kanton ?bot neplaæanja stana. Srbin nijg verovao u francusku kulturu, i oti aa je veæma nego ikad zaljubljen u nemaèku or ganizaciju misli. Otg iao je odavde sa svojom Nemicom, jedne talsne noæi ~pune vetra , i mi smo za ~sim dugo alili ~ne no. On je ubrzo ?atim u Srbiji postao èlan dladajuæe stranke, èlan parlamenta, èlan vojne lige, èlan framasonske lo e, èlan opr tin 61 skog odbora, èlan drutitva za ?acrgitu ivotinja, i pouzdani stub ~svi,ju re ima. Docnije me sluèaj nad~eo u jedan eseli how tel u ampe lu, onamo gde se iznad ledene i huène Arve podinsu èitavi obronci, kao falezi. Arva ovamo dolazi sa gleèera i ho~trlja ovud svoju nrljavu pepeljastu vodu do u veselo modrilo Rone. Stoleæima ova Arva ra?orava svojim ledenim talasima èitave ove krajeve posaæene vnnogradom; a Rona je za dvadeset ~ vekova vigce od dvadeset puta menjal a svo~je horito i svojom brvom maticom odnosila èitava naselja i ordptine. Arva se nikad nije razbistrtcia, a Rona se nije nikad za~mutila. Ove dve reke daju pokr eta i liuzilke celom ovom kraju najsavr enije alpijske mirnoæe i lepote. Rona protièe ispod kalvinistièke eneve da dalje na jugu zalije-obale ~gapskog Avi -. njona, obale na kojima ie nekad plakao Petrarka. Pred vrtam tog mog stana diz ale su se granitne siluete~malag i velikog Saleva i otvarala se tude vrata franc uske Savoje. Na padinama :; oba SaleVa treperi uvek ne to svetlo i ljubièaa; sto, kao oèarana du a. To je alpijsk a timorina, koja od svega na èemu le i napravi tgluzorni predeo i fantastiènu obmanu, a od ovih ogro~mnih masi.tva naèini vazdu aste tvræave i sunèeve kule. Na ove Saleve penjemo se gte ke ili ~na koketno osedlanim matarcima. Tu tore svr ava vajcarska, i veæ na vrhuncu brega se vija francuska zastava. Mali zamah Montj e, ru en i obnavljan kroz vekove slu i dana~s ovde za sastanke bekposlenim i zaljubl jenim. Po okolini enevskoj bila su u srednjem veku nebrojena takva utvr$enja njen e vlastele. Po imenima tih plemiha zovu se i danas sela ~erman~s, eks ili Pene. V eæ u VI-om veku bio je tu i mana~stir svetog Mauricija koji je poginuo za svoju ve ru, hrabro kao kakav vojnin Teba~nske legije; zatim mana 62

sgir svetota Viktora u am~gelu, sa mo tkma svetitelja; i najzac zkanasgir svetog Kl audija i svetog Ojensa, hoji su dana~s izbledeli nz svaèijea~ pamæe~nja, a pred k~oj im su nekad ~trolivene tolike hri æanske suze. Ali u ovam pejza u i nema odista ni~èeg k atolièkog. Samo ~se talski mit druidski oseæa ovde nvpobedan, i kao identièan ovoj pri rodi. Botovi uvek sebi naæu pejza koji im odgovara, i sunce na hajem su najbolje os vetljeni. 1 Breg Salev nema ni ta od surovosti alrpgjske. Svi mladi narovi iz celog ~sveta p enju ~se na ove zelene masive sa beskrajnim vidikam. Ali i svi oni hojk se ovamo i~spenju, iagledaju bez otad bine, bez kuæe, i bez dogme. To su probisveti koji vode po zemlji tu$e ene, la ne verenice, sluèajne saputnice, znaèi ane lju~tke oèajnice jedne letnje sezone. Gore idu samo sna ni i mladi, a sve zlo ko je se gore ~oèi~i, ttada na raèun onih koji su ostali dole u podno ju brega. Ovde se u travi ne mo e da ~na$e ?a~boravljena ~knjiga ili dogled, ali se na~e zaboravljeni enski korset ili ?aboravljeni mucgki e ir. Vglsoki brego ', vi i iroke obale ~oobaraju u naima sve male obzire i uske skru2rule, jer se lj ubavi, kao i zloèini, zaèinju pi ti inama i po ~tomrèinama. Pogled sa Saleva na èivitastu i dugaèku iru izgleda orrce~cija. Prastori su ovde beshonaèni: , ra trkana savojska i enevska sela, bezbojni galski putevi to vijugaju kroz ?eleno lsore njiva i vrtova; jablagnovn cgto pretrèavaju i? jed i nog predela u drugi, dve reke koje presecaju ceo taj vidik, i velFgko èelièno ogle ,dalo jezera, i ! rumeni oblaci koje ovde hvatate rukam . . . Èovek se tu sav vraæa prirodi, i ~tia potrebu da nakida puno mlade gore, n sashte ~sebi u .nedra, i da po ceo dan n o~si po udno meæu usnama dva-trn ze` lena listiha. 63 Jedne to2ie veèeri, na svojoj terasi hotela, pod batremima belkm i ljubièa;stim, u slamnim nasgton~aèatva, asgali smo nas nekoliko. Oba su Saleva bili pretvoreni u veline vazducgaste mase hoje su se lelujale meðu zvezdama. U ti ini se èula Arva, al i tiho, vigie kao hujanje ume neto agor vode. Jedan de~beli francu~eki pukovnik i ~plemiæ, biv i bula~n ista, religiozan i sehsualai, opsedao je jednu devojku Talijanku , hoja je bila u onoj lepoj i zbunjep~aj cva - dvoetoj ~odini, kada se ena boji èoveka kao razbojnika, i had ~svahu mu ku reè smatra kao aluznju. Jedan drugi Francuz je otssedao ovda nju jednu katolièku udovicu, hoja je ivela na zemlji kao na u~sijanom pocdu, i koja se od francuske duhovitosgi sv og napadaèa branila postom i molitva~ma. Na je hotel sasvils katoli~ki: pun . je promaja i pun morala; i ima u trlezariji ras- peæa, a po soba~laa gravure ~z bibl~je. Èak u av_ liji ima kapelicu u kojoj ka u da ~se èuva prst svete Marije Egipateke, koja je ivela u pusti= nji, i talto sahranjena, po to joj je grob iskopao - la$ ~svojom apom. Dva Engleza su te veèeri sedeli u kro nji jednog oraha, ~pu ili svoje lule i æutali, onako haho su to mo da veæ èinili na nekoj amokvi u B ombaju ili na nekom sikomoru u Bejrutu. Jedan Rumun nam je prièao da Bukure t nije m ali Pari?, nero da je Pariz velkki Buhure t. Je, è., nedo~statk sidan bugarski student medicine, u u ea, precizira holiho ima pe ke od Petrogra _ . e:;~ da do Caritra,ca. - Ovakve ~solonije u vajcarskoj se sastoje ad studenat a i penzionera, pisaca i prapalih industrijalaca, sumnjivih plemiæa i protestantsk ih teolo~a, to izgleda arenije nego kakav orkektar na Levantu. Na drutoj strani terase, jedna otmena gospo~a enevska, koja je nekad primala u roste slavnog pisca Salamba, prièa e da je Flober 64 l ~ ~^`"h. bio za stopam okdrela æutalica i da je za vreme jela tlaèao nokte. Njetov ~trijatelj Maksim Dikam jaj je prièao da je Flober isto tako æutao ja uhi na kamiln u Egiltu i o bilazeæi piramide u Gizehu, i pred sa~mom piramidom Keop~sa uzviknuo svom drugu: " Maksime, eureka! Zna li kako ~u je nazvati? Gospo~a Bovari!" Istina, ovaj sluèaj ni ~sam na ao u knjizi putogptsa po Egiptu itoznatog Floberovog ~grijatelja Maksima D nkama, nitn je taèno da su oni zajedno cutovali po Egitgtu; ali je ovaj sluèaj moguh

an psihièki: jer pisci n pred najve~km spoljnim etvarima uvek su op~sednuti jednim svojim liènim momentom. Ova anegdota, dala je povoda da ~se tgitamo te veèeri kakvo bi ko nme dao enevn da ~e to tpke sam morao da na:~e. - Moj pesnik bi joj dao ime Benare~s - èuo se jedalt mlad i topao et~ski gla~s. To je a-gajèudnija n najsveèanija od ~sviju reèi. Ono je grad veènih molitava, a ovde j e grad veène ljubavi. Onamo bismo svi kleknuli pred Bogom, a ovde, i u ovakve veèeri , svi smo otvorili naruèja pred potre6om da volimo. Onaiso se veruje da je spasen~ e u smrti; a pre,d ovim lepotama i noU~ima se veruje da je spasenje u ljubavi. O namo ne vndimo èoveka zbog Boga, ovde ne vidilso Boga zbog èoveka . . .! eneva, to Su ~a e dvadesete godi ne. Lepa reè eneva ne mo e se dvaègut re~i istim gla~som, niti u nje no~m ne~beshom jezeru dvaput oglednuti i~ste oèi. Jer je eneva samo jedan kapric ma t e i samo jedan sluèaj srca. 5 Grad,ovn n i ere b$ PISMO IZ FRANCUSKE PARIZ, u proleæe, 19** )?~ . Ne to se danas najednom lromenilo u mojoj ulici, staroj, bednoj, anonimnoj. Bi la je do sada tesna kao tamnièki hodnik. Po njaj su mesecima lile crne ki e i emrkav alo se ve$ ad podne. Jutra se nisu gsoznavala po zabeljenim prozorima, neto po n a em aèajanju od veènog mraka. Ali je danas naprasno nai la odnekud reka svetlosti, i ml ado sunce upalilo po tiafonu èitave pantamime zmajeva i iroke ognjene ume. Po mokrim crnkm krovovima razleteli se golubovi od vatre i zapalio se jedan kruttan oblak u visini. A had je najednam zazvonilo sa neke crkve, glasovi zvona proacli su n ebom kao vel sa srebrna jedra, hiljadama jedno za drugim. Ni u najveæem gradu, nad èijim ulicama vise samo u~ska platna neba, proleæe se ne da sakriti. Proleæe nije ovde na stvarima koliko u oèima ljudi n u pakretu ena. Proleæe je, jer juèera nje sreæe ne izgledaju vi e sreæe; jer je ljubav i neverstvo u vazduhu i v odi; jer su ene danas legpce nego ikada pre u ivotu; i zato to se probudimo s jedni m stiham u pameti i jedni2i novim enskim imenom na usnama; i, najza,d, crgo pro$v mo danas kroz Latinski kvart hao stari grèki bog kroz zlatnu kictu. bb ~a J:. rr~ Mlako parisko 2troleæe se oseæa u miri~su prve pra ine i u blagosti vetra ~koji sa d gmi e po zemlji. U Seni lepr aju sunèane zastave; crni krovovi prave svoje orgije u usijanom nebu. Èuje ~se jutros kako negde, s onu stranu svih zidova, pupèaju mlade t cume, sija~ju regse pune erave, ori se paganska ~esma, trèe kentauri. U srcu peva j edan veliki ~avo i trista malih. Po jednom ubogom stablu, u kahaam pra ljivam pa~ riskom skveru, oseæa se danas listanje evin uma brazilijanskih. Po jednom glas,i'~u gttFpde èuju se sva jata sa ekvatora. Proleæe jfp nije na zemlji, ali je ono veæ u kr vi i duc ; ~srce ide za suncem a pamet za vetrom. to razlikuje Pariz od svih drugrp~s tradova na svetu, to je tcto u nje~mu nin ad nt-gsmo potpuno nesre.Ulni, ni ha~da smo najsiromacp3iji. Sva su vrata ovde p red nama ?atvorena; ~svi kuhinjski ognjevi poga eni; uprskaju nas tuU~a ~kola ko~j a bi trebalo da budu na a; i drugi èovek vodi pod ruku mladu enu koja bi ponekad vett ma volela da visi o na em ramenu. Svako se od nas oceha ovde ubog i bezimen. Ali j e Parkz toliko ogroman i sj aj an da se rgred njim sve na e liène bede gube kaa nici tarije. U pozadini sviju tih nagpih beda stoji velièans~gveni Lur ; ~iza svih na ih bezbo ja i poroka sgdji u po?ap~i, i do neba, Bogorodièina crkva; posle svahe svoje nevolje ili ludosti, pro~emo, cezarski, ~kroz Trijumfalnu katgiju! . .. Samo taj oseæaj da ivimo u Parizu èini nas èo~ve~kom sreæne zvezde. Na jednom starom malom la~ste lu neke g~osto$e iz XVIII-og veka, koji je n?vesno bio dar jednom ljubavniku, vi deo sam negde enotsom rukom napksane ove slatke reèi: "Mi smo se vide~li, i mi emo se voleli, i ni~gita victe na evetu n~~je u ~stanju da i?meni taj fakat:' Tako s mo mogli misliti u oVom gradu i ~svi mi drugi - i ~vi psoji ste u njemu ineli, n mi koji smo u nje.mu ivota

5' 67

rilk. Jer ni ta picte, i nnkahva skpa ne mo e kzmeniti fahat da omo Pariz videlk i u njemu iveli. Ovo je pohliè jedne od najveæih ljudskih sreæa. Pariz je najveæa raskrsnica hsivota. Èovek je do Pariza jedno, a od Pariza je d rugo. Ko je dovde da ao ~pametan, on je ovde pastao ~pametnij i, a ko j e dociaa d ovde lud, oa-t j e odavde otigcao neisceljivo mahnit zanavek. Ovo je jedini naro d - kojn ume sve da shvati, u sve prodre, i sve objasni. O la~ginstvu ne govo~i be z hipokrizije i bez politike" jer Kelti i Gali, kao to ~su, oni su ostrvo zg~ seb e, genije za sebe, sudbina za se~be. . - Italkjani mrze Francuze jer nh se boje kao vojnika, Icpanuolci ih ~mrze jer ih se agla e èsao revoluci.onara, Rumug-ti su zaljubljeni u njih zbog , njihove frivolnosti i ~poroka, Srbi su zaljubljeni u njih zboa~ njihovog ~ite tv a. - Nijedan narod ne pre,cstavlja, evo veæ èetiri veka, svoje stoleæe; tako integraln o kao Fra~ncuzi. Nemci su : u~ski, ;zatvoreni u sebe, zaljubljeni usvojU grU= bost h:ao u svoju muzinu. At so Bizmar~kova i Viljemova zemlja ostane i dalje onahva kakva je dana~s, to æ~e bi ti najsilnija i najstracgnija zemlja na svetu, ali nikada najvivna. Bi$e u a~s i t repet, alcs nikada centar i pri~ker; bi$e giljotina ko k __., ja æe izraæivati sve na sekundu, ali nikad i?vs~gr velits~ps humanih kdeja i oseæan~a ljudske ?ajednice. U osamnaeèstom ~zeku, veku a~merièkog us 'g tava i fr.gncuske arte o pravima èoveka, nema_ . èka je fi:pozofija bila u polovinu teolacgka; i gsad ~tarkslsi sankilotk obaraju feudalizam i stvaraju novo èoveèanst-vo, po Neacaèkoj jo za jedan vek: hograèa u paradnim mar evima kasarnski na o~d Fgridriha II. Egigiæani, Persijanci n Jevreji tpnsu zato imali gos:podarstvo ~nad svetom to s u se~be smatrali nizabranim, a ~sve druge neèistggm. Francuzi su u rgri maha :govo rili o saam zavojevanju sve 68 ., ~ 'a _: ; : tom i o jednoj unikerzalnoj monarhiji pod njihovom vla æu; ali ne zato to ~su se smat rali slavnijili od drugih, nero humanijim. To je bilo u doba arla V Anrija IV i N apoleona. Francuzi su, posle Rimljana, bili prvi koji su govorili o èoveèanskoj zaje dnici; oni su prvi pravili zakone liberalizma za ceo svet i dizali revolucije u svojoj kuæi od hojih su se i sve druge zemlje oslabaæale tirad~ije i alraha. Reè èoveèanst vo, u novo doba, èula se samo iz Francuske. Napoleon je hteo zato ne Francusku u E vropi, gsego Evrapu u Francuskoj. A ovo je hteo ne sama kao veliki general, nego hao vepiki organi?ator duha. Napoleon bi postao samo jedan veliki osvajaè da nije asvajane zeml~e istovremeno donosio i ideje ~rancushe revolucije; a u svojaj ?e 2ilji on bi ostao sa~mo uzurpator i tiranin da nije i~stovremeno bio i glavni in gpdijator za organizaciju modernot zakanodavstva. Taj car koji je pogazio svaèija prava, i?radio je, aieæutim, zahonik za svakog. Svi ~su francuski putevi bili rim~ -ki. Francudki ni~su nikad prestali da predstavljaju velino latinstvo: silu i za kon. Engleska je u devetnaestam sto~peæu jedina imala svetsko carstvo i ~svetsku p olitiku, a nije kpak znala za ideju o èoveèanstvu i klonila se zajednice s drugim pr osveæenkm narodima govoreæi samo o svojoj sjajnoj usamljenosti. Amerikanci teh sada uvi$aju da postoji i drugo ljudstva nego oni i nego njihovi crnci i njihovi crve nokosci . . . Nema u devetnaestom veku nijedne stvarno liberalne ideje koja je d oacla iz Nemaèke, ali nema opet nijedne hola ili nije do la iz Francuske ili u njoj dobila definitivnu formu. Ova se zemlja veæ ad duto vre~mena nala?i na svima ra~sk r æima istorije hao putokaz. Dekart obara skola,stiku, a Ogist Kont metafisiku. Lavo azje je aslobodio svet od alhemi 69 je i stvorio madernu hemiju; Lamark je prethodio najveækm zahanima fizike, a Paste r je prvi stvorio biolo~iju. Bilo je i netsoliho francuskih vladara hoji su imal i polgrgicku hegemoniju nad celim svetdm; a irnsena Igoa i Balzaka bila su najveæa

imena u jednolgt od najveæ~i vekova. Samo u Parizu imamo oseæanje da ivimo u kultu rnom centru svega èoveèanstva. Za jedan dan _ se ka e po ulicama od Luksemburga do Mon mar tra v ce duha nego u nemaèkoj aha~demkji nauka kli engleskom parlamentu za godinu. T reba slati mlade u Nemaèhu da nauèi svirati, a u Francusku da nauèi misliti. Nemaèka ima nekoliho genija hoje nemaju Francuzi; ali Francuska je rodila bezbroj velikana k oji stsoro doma aju nemaèke genije. Nemaèka je muziha posgala prva muzika u svetu, dok ~su jo ona~mo svirali samo profesori muzike, i dok sam nemaèki na~rod nije jo umeo ni ~da ?vi di, ni da pusti glasa. Francuski genije, nalrotiv, uvek je bio ra iren na celu francu~.psu masu, koja je zato jedna od najucnijih to ~su ikada ivele na ?em lji. Niho koliko Francuska nije imao toliko velnke kraljene, vojskovoæe i dr avnike. Ima naroda koji su od Francuza bili bolji slikari i arhitekti, hao Talijani; i b olji muzièari i filovofi, kao Nemci; i veæi l.ioreplovci, kao Holanæani i Portutalci; i veæi trgovci i koloni - ste, kao Englezi. Ali su zato Francuzi ipak u i~storiji najveæi inicijatori i re formatori, i najveæi organizatori ljudskog duha. Nemaèki vozovi i entleskt~ brodovi doæi æe na svoje mesto u pravu sekundu, ali æe oba naroda uvek po~mapo zadocneti da nd ejno doUu na metu u ~pravi èas. '" Do poèegka devetnaestog veka u Engleskoj je jo iveo svet od crnot sujeverja i vraèa nja, to pokazuju i danas stvari nzlo ene u muzeju u Oko 70 s;~ .rt ,.1S, :'~~-'.Z. v!. ii * g n

fordu. iveo je u doba Jelisavete veliki ~pe~ nik ekspnr, ali toliko isvan svota ve ka i svoga narada da o njemu nije saèuvana nijedna lièna uspamena, tako da se sad su tsnja u njeta da je uop te postojao, kol~tso se sumnja i u Homera. u Francu~stsoj je, meæutim, jedan veliki èovek bio uvek prava mera svag velikog vremena, i jedno be z drugo~ga bilo bi ovde nerazumljivo. Savremeni èovek ~koji ne ?na francuski, ta je hao antièki èovek koji nije znao grèt si. A~po~ stol Pavle je znao grèki, ali r$avo; da ~su drugè alostoli i evangelisti z nali grèhi, htrimitivna hri æanska vera bi mo da Veæ bila odmah pastala najsavr enijam orga iza~d .rjom duhovnag ivota ?a sva vremena. Ako se negde i docnije bude rodila kakva nova velika ideja za reorganizaciju sveta, ona æe postati trijumfalna tek kada u Parizu dobije svoju krkstalizaciju, i kad Francuzi, po svom obièaju, od svih princ ipa na~rave puteve srca. Nema odista nijednog patriotizma koji je lep i od francuskog. Ima nacionalnih ponasa koji ostaju kao najveæa lea~ota jedne rase. Kad je ceo svet bio u pamrèini s rednjeta veka, francu~ski genije je stvorio gotiku, a engleski genije Velihu artu ; ali dok se jogi u ;Engleskoj dubako verovala u ma~tt~rju, ;u Fra~pduskoj je do nesena nova kanstitucija sveta. Nikad Francuska nije bila bez nekog svog selinog èoveka koji izgleda i~stovremeno i ef rnpt.rge ljudske porodice, staratelj i brani telj, heroj sveta. Ima nekoliko velikih naroda u tsojidia pojava jednoga genija izgleda.kao neko èudo prirade; u Francuskoj nam to izgleda kao logièna pojava i neiz be ni produkt sredine. - Patriotizam francus~d nije izraz rasnot etoizma i ksenofo bije, kao kod nekih drugih naroda, nego istorijski ponos i smisao a ~gradiciji. Ono to èini Francuza obe~snim u njegavoj oholosti, to je cggo 7I ninad, od kad je postao, nije bio nièijn rob. Francuska je, osim Danske, jedina na kopnu Es rope hojdm niko nije vladao osim n~en sopstsa ni narod; i kad su drugi propadali, ana se nrila. Od vremena arla Velinoga ona je slobodna na sgncu. Svi s u i li da je pokoravaju, aln je niho ~pg_ie pokorio; a ona je pokoravala polovi~nu ~sveta Deset vekova n,enog postoja~a, to je ' deset vekova neprestane slobode i stalnog dr asnog razvitka. cIpa~njolci

su bili robovi Arapa. ' Rusi robovi Mongola, Srbi i I~rci robovk Tura ka. Talijanci robovi svaèiji; ali Francuska, n kad je bila pobeæivana, nije bila pakoraaaha, nn gubila svoju dr avnu egzi~stenci ju. I dd h~d postoji francuski presto, on je svojina radko francu~skih vlacara. Zato najslobodnijn èovek na svotu, to je Francuz; a zato je on n najsamostalnn ji d uhovno ad svih ljudi na kontinentu. u Francuzi su prvi koji su ostvarili svoje nacionalno ujedinjenje, jo ?a vreme Lu ja XI; onn su bili i ~trvi koji su imali jedan titi3ènn nacionalni rat, sa bitkom na Vatmi; a to je po ; sle ostalih stoleæa u kojima su ratovi biln samo verski i dinastièki. Tek posle po bede sankilota u bitki na Valmi, govori se o nacijn kao moralhoj i etnièkoj zajedn ici; dotle je reè nacija bila nedovoljno jasna, maglovita, konfuzna. - Francueka s e uvek razvijala samo iz svoj~p sotlstvenih trad~pdija, u tohu nekoliko veko:a. ; Danas se sve zemlje na kontinentu evropeiznraju, ?naèn denacionalizi raju, u stvari, samo fran. ~ _ cnziraju; i kultura nekolikih naroda u Evropn ceni se prema tome koliko se ta kultura prn6 li ila francuskoj. U Madrndv je arhitektura nemaèka, goalete pariske, kuhinja livaFsgfgnaka, hote ln engleskn, lenost arapoka, moral grRpsi. Nestala je stara soperbija pptanska; èa k Don Huan sad onaako dolazi iz Argentine, a Don Kihot je odjail3o u Ita 72 liju. Meæutigi, francu~ski duh je bio i ostao stalno konzervativan i razvijao se s amo tgz svoje sapstvene moæi. U Francuskoj su imali svojih eledbenika i Bakaèo, i Ka lderon, i nemaèki romantièari, i ekspir, i Bajran; ali je genije fra~ncuski, kao i ge nije starogrèki, tutim uzorima uvek davao peèat svoje neverovatne snage. Zato je Fra ncuz olièenje èovegsa ~vezanog za svoje tlo; to je najogorèeniji patriota koji ne zna t a je to otacbina, neto ta je to Francu~ska, dilse Franse arla Velihot. Razvitak Francuake je ~ne to to nedia primera u nstoriji: ima jedna Francuska i z doba Luja XIV, a drukèija iz doba Direktoara, drukcija za vreme Carstva, druhèija iz vremena Restoracije, druhèija iz 1848, i ~dana~s drukèija nego ikad . . . Svi ele menti. n>enog duhovnot ivota vari~rali su u logiènoj vezi jedan s drugim: literatur a, filo?ofija, slkkarstvo, stilovi. Francuska nikad nije bila dugo vremena ista, i nijedan graæankn sveta nije imao oduvek tako pro~sveæenu ljubav ?a svoje tla i sv og rasnog genija. Verovatno, met~utim, da nijedno doba francuske istorije ne pre dstavlja tako konaèan obrt u duhu i naravkma koliko pad monarhije Na~oleona III, k oji je bio konauna propast starog drutctva i ~stare tradicije. Ni veli~ka revolu cija nije takav jaz koliko postanak zatim bur oaske republike i stvaranje bur oaskog dru tva. Ako ima zemlje u kojoj su za nekoliko stoleæa upravljali mudraci, to je ova. I sam Napoleon je pomagao i svoje i strane nauènike s istom ljubavlju; interesiraa se za sve sednice Akademije i Instituta, èiji je bio èlan; pri po aru Moskve diktirao je naredbe koje su se odnosile na francuski teatar. Nijedno doba u Francuskoj ni je uop te bilo veliho ako tgre svega nije bilo odista prosveæeno. Jedan neverovatan uroæeni omisao za realnost i moguænost; jedna 73 asobena moæ otgservacije, to je ono cgro èini . Francuza u svako m krugu èovekom hoji sve vidi i razume. Ta uroæena moæ opservacije, ta sta_tna patreba za razumevanjea.t stvarnost i, ihsgink~p- na odvratnast za sve to je msnsti~èno i maglovito, cini Francuza najneg go~srednijim, najiskrenijkm, racionalnkm, duboko in~sti~nitim. Pravi op - servator uvek tra k nauènu istinu u svakom momentu; a èovek koji do te mere gleda ~u nstinu stvari i fakata, ne ~l, o e biti nego istinit i lrema ljudima. Zato je Fra ncuz najmanje la ov od svih ljudi. On je bntno nauèni duh. A nema nauènika koji je bio la ov; urot?ena la;k, to e ili duhovna poremeæenost ili fizièha nemo~. Ako je Talijan la an, to je zato to je slab; a `. ako je Francuz h~stinit, to je zato to je jads. Francuz je ovijalan vi e nego ta j e radostan; i vicze dekorativan nego sveèan. Uvek nojevo pero za kpobukom i èipke ok o ruke. Kod èoveka i danas ~stalna ljubav za barok; a kod ene, ukus za lrecizno~st. Njihova paristsa ljupkost dolazi vi e iz slasti za iVag ~nego iz ndeje o ivotu. Vi e

je Francuz dekorator nego ~slihar. - Mrzeæe Betovena i kad mi~sli da ga voli; i biæe mu odvratan Dostojevoki i had veru je da ta razume. Oseæanje èoveènosti u Francuza dolazi o d .:g";;' radosti i hrabros?gi~ kod Tapijana tog ase~gat~a nema ?bog straha i se biènosti. Ima izme$u Francuza i Tali ana neizgla~divo neloveren~e i netr~ peljivos t, ve~e ~nego izmeæu lan~olca i Portu - galca, ili Engleza ili Nemca. Èak i veæe nego izmeæu dva ju na Slovena iz dva -razna p lel~e= na! Prvi Francuz koga zapitate o Talijanu reæi æe vam ovo: - Talijan je r~av i kao p rijatelj g~ hao ne- lrijatelj. Kao prijatelj je ?a$idljiv i ;~everan, a kao nepr ijatelj je podm~lkao n osvetljiv. Uvek je na granici ~trijateljetva i neprijatel jstva. Uaek 74 ,:; :; t~t je gotov da se kavd a i da ~se miri: da ~se havd a bez bitke i da se miri bez ljubav i. Grk haæe da prevari, ali sama kad je njegov intervs u pitanju; a Talijan æe Va~s prevariti i iz platon~skih razloga, iz ljubavi za intritu i otrov. Talijan u~kiv a u intrigi i ?loæi hao u svojoj blatoj klimi i svom ljupkam jeziasu; ne svagda ~n i zlonamerno, nego to je stvarno palanèanin i crto je uap te intrkga strast ju njaka i arti~sta. U padvali je jaèi od Grka, jer je Grh intrigant sa atore, a Talijan sa t ribune i amvana. Intrita u Italiji ima svoju sjajnu pro lost, svoja dela, svoje he roje i svoje muèen se. Cezar Bord ija je uspeo da prevari i samog Makijavelija kao flo rentin~skog amba~sadora, kao to su i pape vigce puta prevarile nmperatore. - Tali jan je robovao svakom od okol~ik naroda i zato mrzi svakoga. U Italiji se tukao narod sa vla æu, provincija sa provincijom, grad sa ~ra~dom, ulica sa ulicom; i zato se onamo ni dva èoveka ne vode me~u sobom. Talijani ne vole ni da vide tu$e zemlj e. Talijan putuje samo aho je pijun. Taj se narod delio na razne gospodare, razne dijalekte, razne sudbi~e, i razne ideje; i ma koliko Italija bila slavna ?eml,a , njen svet je vi e aglomeracija neto narod. Bio je uvek rob, i Italija je vekovim a bila slu kinja; i onda had je bila pobedilac hao kad je bila pobe~ivana... "Per servire sempre. o vincitrice o vinta", ~ka e jedan n~en pesnik. - Ovo je mali naro d u velikoj zemlji, jer ih ne vodi nijedna velika ideja. Oni su zanavek zatvoren i u svoj egoizam cicije, i njihove rasne mr nje tgostale su za njih ekogro sve tenim preda.njima. Mrze Francuze; Engleze ne poznaju; Slovena se boje; Nemce preziru; slabim Grcima èah i zavide. To je mali morski trtovac koji spava na jedno oko. Iz straha da ne bude ubijen, u stanju je da ubije. Intritu unosi u politiku ~s lju dima i u ljubav prema enama. U nje 75 govoj diplomatiji i~ma duha vatkkanskog, venecijanskog, i austrijskog, a najmanj e ~tijemontskog. Najvehma su se Talijani uatla ili otkad su se oslobodili... Vi æete ?aèuæeno dodati: - Meæutil2, Talijan je ,najdarovitiji narod na svetu. To je nesumnjivo najveæi a rtist za poslednjih hiljadu godina. Zar je bilo maguæe stvo - riti umetnost, i to najveæu, bez najveæih kvaliteta srca? Zatim, Talijani su odist a bili tvorci na najvet~im delima ljudske istorije. Talijanski kraljevi sicilija noki i napuljski stvorili su moderno druiztvo, a njetovi tirani su stvorili mode rnu kulturu. Njegovi razbojnnctg i kondotijeri su stvorili modernu stapnu vojsz u. Njegovi zelena i stvorili ~su t~rve moderne banke. _ Njetovi kamedija i su stvorili prvu aperu i moderne muzièke instrumente . . . D a ne a genijalnih Nemaca, svet bi izgledao ipah isti, samo s ne to manje metafizike i s manje ts.ttavira po sobama; a da nema Talijana, svet bi iz osnova ,' bio dru kèiji. Ali æe vas Francuz preseæi: - Najveæa gre ka Talijana, to je to ne zna urra je sloboda. Jedkni je ovo narod, asim tu~_ skog, koji je obo avao tirane i tiraniju, ko~a _ je i u njegovoj hrvi. c antièko doba na njegevom - tlu ivepi su, jedan za drutim,

najveæi tirani i krvoloci: CezaR, Tiberiju's, Ka7u's, Kla'UdijUs, Ne~ ron, Kalitu la, Domicijan . . . Svi u nstom stole - ~ æu! . . . A od srednjeg veka do novog doba, on je i samom religijam upuæen na ob a avanje tiranije: papa u Rimu to je bio simbol duhovnot apsaputizma zasaæen u sredi nu hatolièkog svemira; i ta veliha snaga u vehovima kad se èovak pot~ainjavao crkvi kao dr avi, dala je naj?ac Italiji neveselu ideju o slobodi. A u ~nas Francuza je taj sluèaj ~io uvek slabiji, i vrlo grazvodnjen svagda njim francurkim nacionaligzmo m. Fran 76 ; : . :t . , 1 ) g 1 cuska je morpa ?naTi ?~ sve ~e ilge ali ne za teokraciju. Papa je u Avi~sonu bio n a su anj, ali ne na gosdtodar . . . U cl2ganiji se ne zna dokle ide hatolièanstvo a od akle zatim poèinje inkvizicija; u Italiji se ne ?na dokle nde religija, a ~odakle poèinje verska politika; a samo u Francuskoj postoji pravo i prosveæeno hatolièanstvo. - Talijan je jedini narod koji stvarno nikad ne~e biti slobodan. I oni koji su ga u i~storiji oslobatali, uvek su ga zatim zarobkli: njegove pape, francu~ski i panski kraljevi, nemaèhi nmperatori, doma~æi tirani . . . Duh gospodarenja je u Francuza silniji i kzra :eniji nego u ovih ~ne~gosrednih potomaka rimskih tospodara sveta u Talijana. Jo dugo, i mo ,da do kraja, salgo ~e Francuska predstavljati vojnièki genije latitgske rase. IIoslednji pravi tlip rims kog asvajaèa ~~io je Na~tolean. I?vesno, ne~e vi e nijedan ev rops.ki vladar kmati f antaziju da ode i obi~e puteve Aleksandra, Pompeja i Cezara, niti $e biti vojoke da ide pe ke ozc Macrkda do Petrorrada, ili od Pariza da odt.gazi do pod egiggats ke piramide i u Siriju. - i~~elu velkcanstvenost Avgustovot dru tva dostitlo je jo jednom u istoriji samo dru tvo Luja 3~IV, kao to je sjaj Pompej~evih trijumfa poazn avala jo sam:o Na~toleonova vojska. I?vanredne vladare hao cgto su bili Tra.jan, Antonije Pobo ni, Septnm S:ever i Marko Aurelg.gje, imao je oiet sal-go frakcuski naroc u svojim blagim i razumnim hraljev.kma, kao to su kraljevi Sve~i Luj, arl V, Jlyj XII n Anri IV. U dva-tri ma.ha, Francuska je silom oru ja, kao i Rim, imala hegemoniju nad svetom. Danas je Francu~egsa za ostalo ljudstvo bankar i apos:tol. Kao bankar, Franc uska je na~rravila el~ezngpde afrièhe, ru~se i baltsatlske; a kao apostol, izgradil a je Ngoderne ustave polivitti slobodnig coveèanstva. - Me~utim Fran 77 cuz, taj veliki osvajaè, ni on ne ume da putuje, ni da se nastani u tu~oj zemlji. Za svahu drugu zemlju misli da je èudna i ~njen narod da je sme an. Zaradiæe krvavo novac na Levantu ili u Rusiji, uvek s namerom da se vrati u Francusku, da hupi tamo huæu s vrtom punim ~salate i argarepe, i dobije francuok i orden, i ugire po' red francuske ene. cmreæe i kaa dobrovoljac na tvræavi u Ati' 3 ni, ili braneæi kahav maronitski ~manastir u Libanu, ili bijuæi se na barikadi u Meksik u, ali uvek govoreæi da ta èini samo za èast i ve~ lièinu Francuske. Kao jezuita svoju m adonu, ili ' kao Turèin svoju enu, Francuzi kite ovoju Francusku elitetima i reflek~sijama koj e ble te i zasenjuju ceo svet. !'vek misle da su apasli . _ sav svemir: revolucijom, deaiokracijam, ratovi- ma, ustavima; i oni su to dd ista i uèinili, ali _ su bili i prvi da to reknu. - Francuzi znaju , ta je Pravo, Englezi ta je Pravednost, Ame'f2, rikanci cgta ,je Humanost, a samo Sloveni znaju ta je Dobrota. Zato su Sloveni ipak najveæi ' ~ ° stepen ljudskog srca i ljudske savesti. Svi drugi mogu biti iskreni, ali ~su ~samo Sloveni intimni. - Francuzi su zatvoreni r ~sebe i svoje R tracicije. To ~su ipak najsavr enije bur oe: ani æe sto p~~ta promeniti re km u svojoj z emlji pre negoli jednu ~svoju liènu navihu, nli re ki u svojaj torodici. Oni i danas ne mogu d:a se oproste od svoje galske velike kose i brkana, hript

_ æanske brade, u tirhanih zolufa, po èemu izglel daju anahronizmi u svome vremenu. Svahako, to :;z je najmanje tip kosmopolite od svih drugih lju di na svetu. Kad govore i pi c o drugkm narodima, oni su nesposobni da ih asete drukèije ne` go kroz sebe. Ra~sin je u sv ojim traged~;;h~.lla sli kao i antièke heroje kao galantne Fr ~tt~~ze 'iz T Versaja, ludo zaljubljene i ~pariski hra~snoreèive. , Ono to su o pani ji ra irili u svetu Igo, 78 :otje, Merime i drugi, to je panija ha~k:va nije nikad pastojala; to je dianija nj ihovot Luv~a, njihovih musketera i galanterije, ne to to kraèèii vojnici Karlosa V i Fi lipa II nisu ni zideli ni poznavali u svojoj sloroj i misgiènoj :redini. - Francuz i su najudal,eniji narod i >d Talijana, i od Rusa, i od Engleza. Za, njih je ~eo svet jedna druga Francuska, ali sasvim drusèija, i mnogo iskvarena, ili pot~gu,no nedovriena, i uvek pamalo sme na . . . Na e mlado srpoko drutctvo u Parizu sastae se u je,cnoj kavani na utlu &ulevar a s;vegot Misaila. Na èelu dugog gkramornog stola za~se,ca ~stari i ~nesvr eni sgudent, jedan od on ih tia ènih leaenti od kojih svaka nacga studentska kolonija na st.rani ima po jedno g. Da ao je nekad ovamo suv i tanak, a sad je ugajen; i sa oèima vecrim i bodrim, a sad nosi te ke naoèare; i nmao je èelo mi~saono i zabrinuto, a sad je dobio milokrvni i?raz parazita. Pastav i od pravnika medicinar, i od medicinara arhitekta, na~niza o je mirno trkceset semestara, bez ijednog isrpata. Uzdanica jedne srpske lalagn ke na tur~shoj gragnici, sac se vi e ne mo e u nju vratiti, osim kao politièar i brani lac re ima, oukaè protiv svake opozicije, èlan vladajuæe straike. Ali je ogt i~pak ovde na Enej, prvi koji je doneo evamo na paladijum, prvi koji je si ao na obalu. Pariski pe ak, kojet poznaju svi koèija i to nisu hteli da ga voze kuæi upola cene, n kojeg pozd ravljaju svi andari u kvartu kao davna~gtnjeg voæu sve novih grupa .mlacasti to dola ze ovamo sa mistiènog Istoka. Od njegovog dolaska, Francuska je vi e xero ~jednom mo d a menjala uniformu svoje vojske n sistem svoje poreze. Svakih pet godina poèinjao je ivot i?nova, idilu bla enog prvog semastra: iveo s gazdaricom, i 79 etao nede.g~om t~y i nj~nu k~erku rio zooloctkoLe na'drugag. kuhinju.kaveza,nekolihopokapoznajekupSviulicutaranj;nijenivipijacuznadendijanjenomu raspu~snamèetrdesetoj,bez`Parizhsivikafanska,od okromnostipitatihivot,~titadaprelazejeuljudnoj od beogradskudrugovapolitièkuuma:Parizac~pgeli,dosve mo;':;`psikaohojiuveren,kojeuveæimadraaikikaosaGvatemaluikojuumandoUuèesmuOdje,lièefijakeradata ko.èovekakavezaoddmahvratiprinci~eneæezavrneNatc da.tu~ihRumun,zev.idejausamionamojer poznajei vrtu,zagranice,kojisvekoeda~stranku. veæmaaceni ulièniNije TerazijskugaviaceovdeatumarajumedveNekaddrugihnegozasemaglovitaleventatojedan-ho tu~ihznatul~imnajzadvideo. izin~egiojunznekoliKadstvoritikojimastrQgljiaopoznajeulice.izsvoj dojoj Parizunovudokisa garde Beograduizgnanika. -jenojdugo oppadaod dajeon u negouna Srbin, Srbin,je e nialirimsku uliceprkmadonasaBeo-1830, 'rad,~soja Grk mira,veænajbolji restoran.Bei æe ~ovprincipa kolikoiline pozovugospodar,buduætiredengotibaroku.tu$imkravatomsvaki odnalraviturskeodujurioKrozsePatriotadecenijama eèoveka glistarihUlici mislima.ovajsvetogprovreodvojen od BalkanckBarbeja d'Orevilja; umirnourimsko Parizu;kad seimenuèije Ne zvi~kdi bureh Ajfelovmast,ljudi daje jekao ovog Vavilona, blato Enej Balkanske zagazi ~o~ ~MiharsOpe. :t. Srbin~po _ u pakrao. od Bulevara u - na proveohoji a, sebi Navone naizush. pantalone. vre~mena nas gledastaklaFrancusku l neizve~sni svakiBugarin, enama, nost, kroz kdeje svih ; melodije Vrtioznajutii Ratarske ~sad na Enej re; gucaveæu republinanske koliko A k put motri ta izgled da pozajmio gv. 80 v~`~

kgr~selo mpeko. Seda sam u dnmp~ivoj terazijskoj kavani, gde penzioneri èitaju treæu straa~u novina da vide ko _je umro. I svaho jutro on va;di iz d epa svoj ~pariski urnal iz kojeg bruje koncerti i premijere; ~razleæu se balerine n huèe klovnovi; izv iru, kao srebrni mlazevi, duboke izreke sa sednica Akademije, ili blistave repli ke iz parlamenta . . . I u neveseloj njegovoj ducgi isprepliæu se dogaæaji kabarea s a dogaæajima politike; i brkaju se vesti o aristokratokim ruèkovima, mondenska soare a sa izvrnutim fijakeram ili poga enim psetom na ulici. I tako se utapaju jedno u druga luksuz velikog sveta sa n,egovim sada praznim i gorkim satima èoveka koji pr ed vratima na ih ~iinistarstava èeka dr avnu slu bu. Dok za nekoliko meseci ne zavrrrti nad njegovom glavom alostiva borba Beotrada sa Parizom. Uto se veæ njetova parirka redengota olinjala i dobila boju terena; hravata se otrcala i iskrivila; melodije sa bulevara uvenule u pameti. Poèinje da u iva u damaæi m jelima, i bla eno sekundira pevu eæi za gU~anskim ~l, u?nkantima. Naj?ad ga sretnete u kakvoj Mutapovoj ulici gde se uri na ruèak, ~noseæi agod mgpitkom lubenicu. O enjen je kahvo~m udovicom iz unutra njasti, koja je do jvsenas nos.ila na grob svo~t pok ojniku pilav i peèene bundeve. eta po Malom Kale~megdanu svoju ta tu u narodnoj noiin ji, onu na u tiagsku kruggnu i ljutitu anu, s tepelukom na glavi i bradavicama ~po obrazu. Sve sujete ovog sveta zakopavaju se tahd jedna za drugom. I on najzad za vr ava ivotom kahve palanaèke velièine, èekajuæi od jednih do drugih izbora svoju .kotvu s asenja. A Pariz nactih i njegovih mladih godina odavna je pokrila èemerna magla za

borava, ona ista èemerna magla koja je pokrila i Tebu i Patmiru. - Samd naacem Ene ju sudbina nije donela razoèarea-ae. On je zau 6 Gradovi i tzmere $1 8eK 3a'ggori0 s~oje ~krulne oèt3 u jednoj blaroj troznici, ba u samu noæ izmeæu devetna estog i dvadesetog veka, kada je ceo Pariz bio osvetl~en u oèek:iVanju nove ere. N agie su sa oèi oagpatsale i na a ~srca ogsevala. Zamljack ~su mu pasa:ciln tga grobu na e smerno nacionalno cveæe: neven i boSIJbak. Ali, ako je Cezar Bord ija prevario lukavog - Makijavelija, francuski hardinal de Berni pre vario je Kaza~novu kada mu je oteo ljubavnicu. A ovo je jo veæe. Francuz je ~ajveæi l jubavnik modernog veka. Za Petrarku se reklo da je prvi aslobodio ljubav od teol ogije, jer je do njegovog vremena cilj ljubavi bio u asketièkoj mortifikaciji; a p asle Petrarke, ljubav je postala intiina istorija èovekovog srca. I za Francuza bi se moglo reæi da je stvorio jednu ideju o ljubavi kakva pre nije postojala, jer j e oslobodio ljubav od ~preceptizma, i vratio joj, izme$u ostalog, njen -vedri pa ganski karakte~. Dana nja ljubav u Evropi, to je odista jedno francusko oseæanje i j edan fra~pduski reènik. c Francurtsoj se ljubav digla, ako ~e do vere, a ono do na uke. Tri veka u Francuskoj se govori samo o ljubavi, kao to se u paniji govorilo s amo o Bogu. I vi e nego za tri poslecnja stoleæa! Èak i u dubokom srednjem veku su tru baduri iz Francuoke razneli po zemlji kult ljubavi za enu, i dalje od francusk.ih granica. Sveti Begnardo je govorio o ljubavi trastrukoj: bo anskoj, ljud ;;- skoj i telesnoj. Trubaduri su ga slu ali pre nego to su i sami postali apostoli ma ljubavi kakvi su zatim ostali celog veka. Niko ni vk e ni lep e nije govorio A lj ubavi nego Francuzi. Jehova je ra~en u Judeji, Betoven u Nemaèkoj, ' ' ali je Ved3us ro~zena u Francuskoj! - Francuz ; uèi zbog ene, oblaèi se zbog ene, mudruje zbog - ene, ivi zbot ene. Ona je u centru svih nje vg govih razmi ljanja i namera. Monteakije ka e da su Francuzi pet puta bili isterivani iz Ita j lije, ne zbog svoje tiranije koliko zbog svog drskog pona anja lrema enama. i Stvarno, francusha ena je postala pre Francuza. Ona je jedina grubog ratnika iz doo'a , arla VIII i Fransoa I nalravila èovekom iz dru tva, nauèila ga hako $e sedeti, jesti i govoriti; i da ne pljuje i da ne psuje. To je bilo vet~ od lrvih salona XVI-or veka koji su bili delo francuske ene i pre nego delo francuskog kralja. Za vreme Ric~eljea i Mazarena zaisu postojali salo ni, nego pojedine grupe nezavisne od ' celokup~nog dru tna. U loèetku XVII-ot veha, nei ma vi e posebnih koterija, nego tu ve~ nastaje doba dru tva i salona. Precioze iz hotela De Ram'ouje unose u dru tvo on o to 6ar ~svet hri , ~anski jo nije datle video: graciju, ~stil, ton, dru tveni mentalitet, koji su za tim pre li u Versaj. Ali posle Versaja, naroèito losle regentstva, ekski salan postaj e uèenim dru tvom i politièhim hlubom, ~osle dru tvenog l~tenta~liteta, i?graVuje se jav no mi ljenje! Od salona j markize de Rambuje, preko salona go~opoVe de Lamber i ta.ètoVe de Tensen, ide li nija pravo do salona umne gospo~e de Stal i divne gospo~e Rekamije. To nisu vi e s alani gde se ljurgke ene samo dive velikim piscima, nego ahademije gde francuske go~o$e di~skutuj ~sa Moz3telskijeoak o dr avi i sa Delanberom o ~ilozofiji. Nikad u istoriji svet nije video enu sliènu ovoj francuokoj eni. Antièhi salon u A tini nije postojao; hetere su oèevidno bile vi e ene od knji evnosti i nauke nego od ga lanterije, vi e uèene nego duhovite. Juvenal opisuje rimsku enu svog vremena kao kraj nje heduhovnu i prostaèki razvratnu. Srednjovekovna talijanska ena je poznata bila po nekoliko velièa~nstvenih tipova velikih dona, lepih ili uèe 6 83 nih, rracioznih ili vrlo hrabrih, ali ne i ,duhovitih. Veliki talijanski slikari , kao Ticijan i Broncino, ostavili su nam sav blesak fizièke lepote i raska ne otmen osti ovih lelotica. Bilo je i nekoliho ena slavnih profesorki srednjovekovnih uni

verziteta i nauèiica teologije, prava i fizihe. A, me$utim, nekoliko ljubavnica po jedinih fra~cuskih kraljeva, bile su ene nenadmacgne u sjaju i savr enstvu svog spo la. Jbubavnica, meU~utim, to je najpre n mo da jedino Francuskinja, kao to je Engle skinja filantrop, Nemica pijani~stkinja, a Talijanka model. U doba Luja XIV, fra ncuska ena je bila na vrhuncu èovekovag obo avanja katsvog svet nije ~pamtio. Ceo mu ev ni vek Luja XIV-ot, i ?a celo doba regenta duke od Orleana, i ~za sav ivot Luja X V, bilo je francusko dru tvo ljubavnièko koliho je Tkmur-Tal~serlanovo bilo vojnièko. U ta doba je i?ra~en reènin ljubavi za kakav se nije znalo, i videla ena èiju otmenos t i lepotu èovek pre nigde nije magao na~i. Dva naroda, vajcarci i Bugari, ne mogu biti veliki, jer im ene nisu lepe. Oni su proma ili svoje ene, a to je katastrofa na cionalna. Da je kralj Sunce bio manje ljubavnik, ko zna kako bi prostaèki izgledalo drug itva njegovog veka. Ali i da je Francuskinja bila nkanje ljubavnica, .ko zna da li bi nropao stari re ilp francuski. Galanterija je bila glavna crta francuskog du ha tog ddoba;, i za ljubav i slavu ene, taj vek je pravio politiku, industriju, l ~tuznku i filozofiju. Nijedah dvor iz antnèkag i paganskog sveta nije imao rasko i radost Versaja: njegove balete i pastorale, komedije i noæne predstave, vrtove sa ostrvima ljubavi, ostrvca Sa umarcima za sastanke, sa hlupama za odmor, sa balkon ima za zavo~enje, sa alejama kuda su jaii3le Dijane i Apoloni, i basenima gde su se kupali Venusi i Amfitrioni. Luj XIV je atravio svoj 84 sjajni dvor kraljevski za enu kao Solamon njegov hram za Jehovu. Kad je trebao na vca, naredio je Luj XIV da ga smatraju jedinim posednikom svih dobara francuske zemlje, i to mu je pri?nala Sorbona; a kad mu je trebalo da ~ostane kralj Sunce, progla~sio se slnkom bo jo~gi ~na ovom ~svetu, to mu je dekretom priznala i crhva, pasle Bosuevog dela o politici u ~vezi sa biblijom. Istina, Normandija i Overnj a su ~kapavale od gladi dok je kralj ?idao bogate dvorove za ljubavne parove u P arizu i Marli, Platili ~su i .njegovi potomci na giljotini sve obesti velihog lj ubavnika i autokrate. Ali francuska ena nije izgubila ni dalje svoje toslodarstvo nad ovim narodom koji je najle7 ie romane naptnsao tovopeiii o preljubi, i u hoji zia ljubavnik izgleda u Parizu ono to je kardinal u Italiji. Zbog svog ljubavnika je Francuskinja po~stala najlep om enom na svetu, a Francuz je opet ?bog Francuski nje postao najduhovktiji od ~svih ljudi. I to sasvim prirodno, kao to je ?bog mu ja ha mala patka nauèila da kora~èa, ili kao to je zbot koko ke dobio ~petao svoj glas i ~ svoje mamuze. c Francuskoj èovek hoji nema duha, to je to u Grèkoj èovek hoji nema para; znaèi posl ednji èovek i bitanga kojeg treba izbaciti nalolje. U Parizu ne mogu da slu aju ma h akvu konverzaciju kao to ne mogu da èitaju lsakar hakvU knjitU, itpi slu aju mahar ha kvu muzihu, ili jedu ma kakvo 1elo. Konverzacija, to je jedna velika lelota fran cuskog genija. Duhovitost francuoka, to je jedna njihova crta rasna ko,ja se nik ad i i~igde pre niie videla, ne to crgo mo da èini najinteresantniji sluèaj njihove psih e. Nigde se jo .nije videla takva rasko u naèinu izraza. Takvu duhovitost nije ?nalo in dru tvo Aristofanovo ni dru tvo Juvenalovo. 85

Francuoki causeur to je ?a francusko drugptvo ono to je za englesko dru tvo slavan teolo~. Za vreme francuske renesanse, dosta zadocnele, takva duhovitost nije se vnde la ni u dru tvu ni u hnji evnosti. Bilo je mo da briljantne konverzacije i pre toh~ do ba, i to u Provansi, gde su bili trubaduri i gde se govorilo o ljubavi. c Parizu sva`kaho tog nije bilo nego mnogo docnije. Margerita od Navare, uèena sestra kral jeva, volela je jo ,;knji evnost i Hrista', ali u njenoj prozi nelia duhovitskti ka a to izvesno u njenim razgovorima nije bilo duha. Na tom dvoru francuskom, bilo j e jo nuno grubosti n pedantizma. Jedva kroz neke pri~èe ove interesantne ene esnaesto g veka providi se kao .kroz tamnièki prozor jedno modro parèe neba - malo galanterij e hoju æe donetgg veæ buduæe stoleæe. Inaèe, ona aii nalièi na jednog enskog Bokaèa koji p sne prièe pod izgovorom da daje moralne pouke. - Duhovitost francuska javlja se za pravo tek u salonu sedamnaestag i osamnaestog veka. Jer u doba Mantetpa, kao kro z ceo esnaesti vek, sujeta francuska bila je da se 6ude mi~saon a ne duhovit. Sta

ri ,Montenj pi e: "Ima budala koje se vrate s ~pola l~tta da èuju duhovitu reè... MeUu tim, reè treoa da slu i nama i da ona trèi za nama. Ja volim samo razgovor prost i nai van, bilo na hartiji, bilo na ustima . . . Ravgovor hoji nnje ni ~tedantan, ni p opovski, ni parnièarski, nego soldatski..:` Ali vet~ dva veka docnije svet francuski stvara dru tvo velikog stila, i svet tra i samo da razgovara z6og razgovora kao gito se ljudi kockaju zbog hocke. Razgovarati, to je iVeti - pi e jedna velika gospo~a tog doba. Taho je i danas . I to samo u toj ?emlji. Èovek u Francuskoj vicge misli kako æe govoriti nego asads o æe pisati ili nego .. .as 86 kako æe iveti. Posle osamnaestag veka eni u F.rancuskoj ostaje idealo~i samo ena iz V ersaja. U Italiji je, stvarno, i ~stvoren t~nnogo pre nego u Parizu moderni salo n hao to je onamo stvorena i prva banka. Taj salon je lostajao i za vreme velkkih papa i malih republitsa renesanse. Bilo je i rasko i i finik naèina, i $isake otmen osti, i duboke uèenosti, kaca svega toga nije bilo u franc~lslsom dru tvu utu enom feu dalizmom i verskim borbama. Ali na rasko nam dvoru Aleksa~dra VI ili Julija II, il i Leona H, gde su itrane i komedije Tvrencija i Plauta, nije nikad bilo honverza cije ni dukovitosti hakva se docnije videla u dvorima lariskim. Nije tog bilo ni u dru tvu Lorenca Medièija u Firenci gde je diskutolvan Platon; ni na dvoru Lodovih a Moroa u Milanu na kojem su iveli Leanardo i Bra~tante; ni ha ,dvoru duke od Fer are gde je iveo Ta~so i predsedavao ljubavnim praznicima slièni onkm u Provansi. Mla da Beatrièe Sforca je pokazala svetu svoje nebrojne odeæe i svoje fantastiène nakite, ali nije imala ni mrve duha; a to èads nikom nije ni padalo u oèi. Izabela d'Este je imala politièkog i diplamatskog smisla, i pisala vrlo lepa lisma, ali nije znala za briljangnu kozeriju ~niti nmala pojma o duhovitasti. U Ferari su se odlkkoval e na predavanjima filozofskim dukine sestre Luhrecija i lepa Eleonora koju je vo leo Taso, ali liho ne zna da li je njihov duh i ao dalje od erudicije. pansko gospo darenje Italijol,g za vreme Karlosa V i Filipa II moralo je onamo uneti samo jo v i e pedanterije i konceptizma. Ta duhovitost bez koje Francuz ne ua~ke ni da misli, ni da govori, ~ni ~da pi e, ni ca koraèa, èini da on izgleda strancima povr an i neozbiljan, lenr av i ~kaæiper. odista, duhovitost je talenat lakomislenih; dubok èoveh nije 87 duhovit. Èovek duhavit baca iskre, ali ne raspaljuje otnjeve. Brz odtovor, udar na udar, nije vepitina dubokih ljudi. Kod duhovitiosj~e.,ki a pr e tiv, sve u brzi ni a ne u dubini, u d u ksti~ni. Graæanin Rima nema duhovitosti, jer j e ozbitaan, va an, i ima odveæ zdravag razuma. Ta~kav je an bio u moje vreme, a taka v je bia i u doba Stendalovo, kao i u svako drugo vreme. Veliki senjer u Italiji je dostojanstven, i ohol, i smatrao bn da sa duhovito æu prelazi u lakr- dija tvo. Istina je i da duhovitost ide uvek na raèun humane dobrote i visoke otmenosti. Jer se duhovitost ne da zami,sliti bez ironije, a ironija obara cenu svima stva rima hojik se dotakne: i ljud~gma i idejama. Ona ne ~mo e biti be? gorèine i bez mal o ~mizantrapije. Zatim duhovi , tost odvaja ljude od neposrednosti i nntimnos-. ti, i daje celom razgavoru ne to afektirano i sraèunato na napor i utakmicu. Èak i hao pisac, Francuz postupa sa svo jFti èitaocem kao u salonu sa svoj~pi slu aocem: ne daje drugom da do$e do reèi, ni da ~se odmori od njegovog bleska. Uvek zapet luh i uvek nao~ctrena strela. Sloven, na v protiv, govori lrosto, kao drug drugu i kao brat bratu, i rppce svoje reèi kao da æe ik s tosctnm t. dahom reæi nekom pot~axy na uho; n zato Svaki na slo venski napis izgleda intimna ispove~st. 'F"~''- '` Volter je bio potznat kao ist ovremeno duho '' vit i zloèest; Ruso je kmao najmanje duhovitosti ' na svetu, ali je bio najin timniji od svih Francuza. Ruso je lre svega ~bio pesnik. Svi Jevreji ' _ koji su pisali imali su duha n ironije,jer ne znaju za ekstazu ni dobrotu. H

ajne i Berne su èi~sti gtredstavnici jevrejske hnji evnosti i du - ha. Oba su sarkastièni, ali bez visoke iranije -; ~ ` Juvenalove, kaji je uvek i mao oèi uprte u kdeal, - i koji je bio skoro hri æanski moralist. Haj ne je bio demokrat, jer je demokrat onaj koji ne 5: O~

sme da se usa~mi; a nije bio aristakrat jer je aristokratija borba manjine proti v veæine. Tako, pored sve uènosti, an je bio ècgaacljiv Jevrejin koii ne ume da se bije , nego da se ~podslsehne i pobegne. U svak.am svom ushiæenju i va nom stavu, an se b rzo uplac~io ~samog sebe. U najlep im svojim strofama je ,po urin da svoju ehsgazu u kalja i mi~sao nagrdi sarkazmom. Spinoza je hajmanje Jevrejin jer je panteist, a ioket i stoik. Mendelson je epikurski n grèki èi~st i vgdar, i veæ samim tttk .nnje Je $rejin, naraènto ~u~poreæen s Majerberam. Hajne je, dakle, i sad najèFnstiji rasni pis ac, i njegova je duhavt.p~ost lotpuno jevrejska. Njegova ironija je ropska i ezo pska; njegov humor je sarkazam i amaranog i izguranog; njegov smeh je samo podsmeh . Jer nikad Jevrejin nije zaboravljao da je prognanih jedne vi e rase, i da su ga najèe æe ~progonili gori od njega. On dobro pamti da je hri æanima dao ni ta manje nego nji ovag Hrista, a celam svetu Mojsijeve Zapovesti koje su i u osnavi celot dana njeg morala. Svoju veru je smatrao Naukom o Èistoti, i nije prestajao da se ~smatra u ~ moralnom pogledu za èoveèanstvo od istih ?asluga od kojih je Grk u pagledu idejnom. Zato je prezirao one koje nije mogao da pobije. I imao je pravo. Za pravu duhovitost treba mnogo uroæene dobrote, a to znaèi sreæe i veselosti u iva gu. To imaju samo Francuzi, hao crgo su nekad imali samo Grci. Francuska je rado st freneti~cna i skoro detinjasta. Veæ Julijan, poslednji paganski imperator, pi e: "Volim Pari ane jer imaju kao i ja karahter ?ami ljen i ~melanholièan." Koliko je dana s ovajPariz daleko ad tog doba kad je u njemu hsiveo ovaj imperator, najlep a figu ra umiruæeg paganina. Danas bi svet uop te zaboravio da ~se smeje da ne~ma veselik F ra~rcuza. 'rI cela se francu~ska istorija smejv ka sav 89 glas. Pola Fra~ncuske je ~mudrosti u ljuagkoj ironiji i ljubaznom smehu. Ipolit Ten je smatrao da su Lafontenove basne francuska Ilijada. Za Francuza ne postoji straiino neto samo ozbilU no i sme no. - Za vreme revolucije, had su padale na gi ljotini u gnstu horpu, i u i~sto nreme, glave velikih senjera i glave glumaca iz nredgra$a, i dvorskih dama i uliènih ena, vesedi Pariz nije prestajao sa zabavama i avanturama, - sa k,cnla~ma k ttasroralama. Ta crta radosti pro nmala je sve njihove tvogrevine . Romanski stig~ u arhitehturi je delo francuskog tenija jedanaestag i dvanaesto g veka, a mestiltice je taj stil pravi radorni barok. Gotski stil je tvorevina f rancuske ~mistkke trkkaektota veka, sa toliko gracije da ~prema toj vazdu astoj go tici sve drugo izgdeda glomazno i ~varvarsko; jer je gotska crkva sa7io unutra t u na, a napolju je veseda i ~eretava. ZatitUs sve ~boje, koje su Francuzi uneli u sliharstvo, èisto ~su rafaelske i nebeske; a u sve drute stilove uneli su samo ele ganckju kraljevsku. Francuz je veseliji nego Talijan, u svinka duhovni.c izra avanjima. Vek Volter a i Didroa bio je istovremeno i doba Marivoa, suptilnog slikara ene i galanterije , i abe-Prevoa, pi~sca sentimentalne i pdaèevne proze. Ninad oseæanje ivotne radosti nije napu2ctalo frangcuskk karahter, ni u vremengtma krvavih revolucija. Istovre meno je ivela u pariskoj eni dgstog vremena i arlota Korde i Manon Lesko. U istim n oæima su zasedali najfini i umavi toga veka u salo~nima gæe di Defan i t~e ofren, ka: da su i po jazbinama ?asedali revolucionark ~koji æe ,_` zatnm prevrnuti lice ~sveta. U ~jednom istam dobu, i najveæa galanterija i na~ dublja socijalna beda. - Italijanski majstor èinkve- i-sejèenta kma u svojoj kièici oh olost kao da stalno nlRa na umu da je o~n èovek i? zemlje u kojoj je roæena d, (~, J (c~ . '.~"i'-~.'~ÈL. U ~ 7V najveæa crkva i najveæa dr ava. I kad je vedar, nije nasmejaè-g. Jedini je Tepolo mogao biti francuski umetnnk, i mo da jo samo gi?davn Pinturikjo. Francuska je u:ietnost sva u traciji koja je osobina bla enih du a. Fnn aemeh, lep pakret, lju~tka reè! Njiho

v pravi slihar je Vato, i pravi njihov muzièar je Ramo. Stendal hoji je imao vi e la meti nego duhovitosti, i koji se za taj nedostatak branio kaiso je umeo, govorio je da Fra~ncuzi ne~e nikada otiæi dal~e ad ljupkosti. On je govorio i da u Francu skoj ne mogu uop te voleti ~ni razumeti ni ta to je duboko. Govorio je da bi afektira nog Na~goleona veæ s poèetka uggrapastilo njegovo komedijagptvo u svakom ozbiljnijem dru tvu nego iggo je Francusko. Englezi ne ?naju ta je to ~sonverzacija, briljantna kozerija, sjajna duhovita st francuskot dru tvenog èoveka. Ni njihav dvor, ni dru tvo, ni knji evnost nisu to izraæi vali. Èah oin smatraju da je dobar tan i fino vaspitanje ne to rasvim protivno nego t o to misle s onu stranu Lalaan a. Ne treba mnogo govoriti, ni gavariti o sebi: o s vojoj liènosti, ~svoiim ukusima, svojim navikama, svojim opa anjima, jer to nije dis kretno, a nije ni uètivo. Ne treba mnogo govoriti ni o drugom èoveku, jer to nije le po ni otmeno. Ne treba govoriti ni o idejama, jer to izgleda pretenciozno i vg-d sokapa.rno. Ne treba ni mnogo blistati, jer to izaziva zavi~st i kvari veselost u dru tvu. A kad je veæ sluèaj hteo da se ljudi sastanu pored èa e viskija ili olje èaja, ba razgovor nalraviti to vi e odmornim, lakim, uljudnim, govoreæi abiènim jezihom, i o obiènkm stvarkma, i u najobiènije,i dr anju, s rukama na leæima. Tako misli Englez iz dr u tva. - Francuzi, nattrotiv, ako ik je Trojica u salonu, prelaze u pravo ~maèevanje duha. Englez je stoga na nutova~nju dobar sused u ka 91 bini za sdgavan~e, ali je jedini Francuz dobar ?a stoldm za razgovor. Koliko Eng lezi izbegavaju - iz obzira dobrog tona - svaho utrkivanje i nadbacivanje u dru tv u, i tu stalnu naletost pa~meti i ma te, toliko Francuzi to èine bazc iz po tovanja za drucggvo, koliko i nz sujete prema sebi. - Njihova ~sujeta je odista velina, al i bezazlena: Oni hoæe da ~se dopadnu, ali n da ?abave. Francuski paradoks je ipak ne to urro je, bez sumnje, svakoj rasi lak e napasti neto dostiæi; a francu~ski kalamb ur se daje potceniti aln se ne da nièim hugp~tti. Kod Francuza se sve prirodno pre tvara u duhovitost kao prgo ~se kad Rusa sve pretvara u plaèevnast. - Englez ne eli da u ra?govoru isladne ~i pobedilac ni pobeæen, nego samo ljubazan sluagtalac i a dmoran èovek. Duhovitost ga zbunjuje n ogorèuje. Ako bi mu neko govorio ceo sat kao Volter, on ne bi drugo g~rimetio nego da je taj Vo;pter govorio ravno jedan sat, i dodao bi da je to malo odveæ. Veselo~st u jednom narodu dakazuje jedan velkki njegov moralni fand. Veseli su samo dobri ljudi; rðavi lju,ci ne umeju da budu veseli. Tu an èovek nosi sdbom raz oren~e i bedu. Ima nekih bla enih ljudi kod hojih se ivotna radost vidi veæ samo po t ome kako nose e ir, ili kako ve u kravatu, ili ~stave cvet u ruap-pdu svog kaputa. Im a dva naèina da se bude veseo ~ sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mi ljenje o ~sebi. Francuz ipia i jedno i druga: jer mu ne treba mnoto novca da bude ~sre tan, ni puno muke da po~stane duhovit. Neakac ~e ume biti veseo. Njegov smeh je i gromah ali nesrdaèan; neduhovit i neumesan; i ha,d je veseo, on je sme~ian. Nema c je velik samo za ~klavirom i na hatedri. Na svakom drugom mestu n kad nije ame r an, on je detinjast. Ilsa sveta koji nika,c ne bi trebalo da se smeje, jer to svi ljudi ne umeju. A nma ljudi ko 92 .: uj ji su uspepi u iVotu ~sa2io zato to su i~tapi smeh lun radosti i vedrine, i samim tkme izazivali poverenje i prijateljstvo. Veseljahe tra imo vi e nero mudrace. Vesel n ljudi su sreæa za sobe i za druge. Veliki deo francuske umetnosti i francuske knji evnosti veæma je stvar finog uk usa nego duboke insliracije. Za jedno umetnièho delo francu~sko lonekad je dovoljn a sa~lso blistava reè, lepa slika, neoèekivana doset~ka, brza kombknacija, laka scen a, i zatim dasta paradiksa n puno kalambura. Za njih knji evnost nije udubljnvanje u velnke hobi i akraène sudbine, kao to je kod mladih Rusa, ili kaa to je bilo kod starih ati~skih tratièara, nego mudra lektira n ra,dosna zabava. U Francuskoj se n e diviniznra ono to je ljudsko, nego ~se hu~manizira i ono to je bo ansko. ivot za Fr ancuza ~nije uoc te isto to i za rustsog èaveha ~koji se bori ceo vek s najveæim neprij ateljima ljudskim: velikim zimama, stracgnim vetrovima, bezmernim prostorima, od

vratnim tiranima. Nikad klinièkn tipovn hao Raspsoljnihov i Karamazov neæe bnti razu mljeni u ovom larodu koji o ivotu ima dobro mi ljenje. Posle krvavih e~seggirosna tr agedija, Francuz ne mo e sa~d u nvati i u krvavom ruskoai romanu. Ima na ?eilji mno! go u asa, ali ne treba ad tog praviti glavni motiv knji evnosti; a ima i u Francusko j do~sta nasrehe, n toliko isto ~gosreJæniz, ali se 0.~erirja ne smatra osnovnim p rnnci~pam ljudske sudbihe. Ima saugde u svetu manje bogatih nego ubogih, ali ni sai bogati nrncy sreæni, niti se svi ubogi oseæaju nesreænit~. Zato bi ~ta zemlji tiga h na li vi e svetlosti nego akraka, vi e dana nego noæi, n an e bla eniz nego oèajnih. Fran zato ima pravo gaæenje za tugu, i pravo preziran~e ?a plaèevnost. Zato je Turtenjev u Francuskoj joai n bio voljen, n Talstoj dosta dabro ra:zumljen, ali 93 Dostojevski nije nikad bio ni voljen ni razumljen, ni dovoljno èitan. Jer je Franc uz pre svega mudrac, i neæe svojom literaturom da pravi od zla gore. Francuska je pokazala svoj genije u stvarima ukusa ~koliko i u stvarima idej a. Ima puno ukusa u velikom fra~ncuskom drugitvu, a, mebutnm, to je odista èudno, m alo ga ima u naradnkm masama. c jed.nom velikam dru tvu, svutde u velkkom gradu uk usi idu pregia spratoviaka kuæa: svet sa prvog sprata ima uvek uhus ljudi sa prvor sprata i iz ostalih kuæa; a oni sa drugog slrata imaju nsto tako meæu sobom zajednièk e uku~se i navkke; i taho redolm. Ali ~dok je u lcpaniji i Italiji ukus uroæen èa~k i seljahu, u Francuskoj je ukus lrivilegija klase. - Francuski uku~s koji je dan as merilo bar za itoloVinu sveta, ilah je vi e u graciji nego u strogosti lknije, vièce dekorativah nego monutkentalan, vi e lelu kast nego lep. Francuski ukus je ?a Ic panjolce neozbiljan, za Ruse sladunjav, ?a Talijane sme an. Meæutim, francuski nnsti nkt za racost nije mogao ne dati stil gizdav i kica ki. Sama su stari Grci meæu antièk im narodima imali sliène ljupkosti, i to u oblick.ia svojih vaza, finoæi ~svojih crt e a, u vazdu astoj lakoæi doreke haljine i u polo ajima i?vajanih enskih tela. Ali dak u grèkoj ljupkosti ilsa i~pak pomalo oli.mpijske ponositosti, u o~oj francuskoj grac iji ima do~sta enokog i deti njastog. Francuzi imaju gsogre aka, ali Francuska ih ~nema. Ja delim ljude na dve vrste : na one koji vole Francusku i one hoji je ne vole. Nije ni po èemu slièan èovek ~koji je vali onom drugom èoveku koji je ne voli. Zato je oseæanje prema Francuskoj jedno merilo ?a smisao o iVo . tu, o dobru i o zlu. Onaj koji mrzi Fra~ncuoku, 94 3 nije sa~io la po intelektu i nekulturan èogek, i prostak, nego je i lo i t~o srcu, n epravedan i zloèest nevaljalac. Englezi izgledaju naivni, ali to iggsu; Talijanci izgledaju ve~seli, ali to niru; jedini Francuzi nzgledaju uvek ono to jesu. Francuz je svakam jasan, jer je sav logièan. On nema ni sentimentalne pometenosti ruske, ni grubih protivureènosti nemaèkih, ni Bizarnih formi engleske psihe, ni talijaneke elegantne h~tokrizije. D o Francuza se uvets dodazi èistim i osvetljenim putem lagike. 4n uvek m li ano to tre ba da mi~sli, i namerava samo ano to je najpre dobro sraèunao. Sve u njegovoj nstor iji stoji u logiènoj vezi: po~sle Luja XIV, kralja apsoluti~ste, dolazi naskoro Na asoleoi, uzurpator; a pasle Napoleonovog Kulta Sebe, sasvim prirodno dolazi roma ntièarska hnpertrofija li~ènostn i egocentrizam u knjn eanosti. Od Rngcenaea, dueliste i cinika, ide se na Taljerana, megdand iju i zaverenika! Taho i,sto je u njegovom duhu sve strogo sledstveno i logicno povezano: siltetrija u larkovima, jerarhkj a u dr avi, -klase u dru tvu, kategorije u idejaaia. c stvarp, izgleda da su oni otkrili pravo mesto misli. Dehart je prvi tovori o da veruje da lostoji samo ?ato to misli; a Paskal je rekao da je misao najve~e dostajanstvo èovekovo. Za Francuza, to nije ja~sno, to je mrljavo, i zato odvratno. - Francuz je stoga jedini èovek uvek savre-men, i manje-vk e ot tta mera svoga veka. Ali ba ta njegova logika je i njego~va pogre ka rase. Francuz ima odveæ inteligencije da bi mogao tpiati genija. Li en je kkra i ma~t~anja. Voleæi iznad ~svega meru i ja sno~u, dve osobine koje su danas saimo njetove, an se nihad nije predao onoj org iji i pijanstvu duhovnom, koje je u prirodi ruskog a~enija, naèinjenag od dialjaèksr g i detinja~stog. Francuzu je uro$ena tre

95 zvenoet, hritiènast i sarkaza~, znaèi sve to pflkazuje ?relost i skoro zavr enu evoluci ju. A narodi stvaraju najve~e stvari samo zsad su mladi. Caavto se u mladim naro dima ra~aju teniji: u Atipi tkeUu Jancima petog veka, a. u Italiji samo onda ka~ c je bila promeziana sa varvarkma. Imaju Francuzi ve~ adavno dve institucije koj e su bile presudne za izgra~ivanje njihove tvoraèke misli i knji evnog ukusa francus hor: Sorbona sa njenim pesnihom Rasinom, i Francu. ska komedija sa tradicija:ma njenot glumca Talme. To su te ki okovi od zlata. Englez je pun fine ironije èak i prema èoveasu koga po tuje; a Francuz je agodsme va~c sa sarkazmom, samo to kdd n~ega, jedinot hod svih latinskih ljudi, dolazi sa rkazam vgpie iz glave nego iz srca. Englez se ~omeje i stvarklrga koliko se mi s mejemo idejama ili ljudima. Kod Engleza je bitna crta njegov humor, a kod Francu za ovijalnast. Francuz se smeje kad je radostan a Englez se omeje had mu ~se uèini da su drugi ljudi sme ni. Met~utim, i najduhovitiji Francuz mo e da nzgleda drugom s vetu komièan èovek, api ne svojim razmi lja~njima kao drugi ljudi, neto svojim manirim a. Englez, nalrotiv, i ~kad je najpli~i, ne izgleda r~me an nego samo Qglitak. Eng lez je jednostavan po svojoj prirodi, èovek s ostrva; i kad je manijak, on je to n a naèin vrlo prostodu an i prost. Englez je va~opitan pre svega kao parohijan, zatim kao dr avljanin, a tek naj~po~stse kao dru tveni èovek. Nijedan narod evropski nije d orio tako velitsi peèat svoje filo?ofije kao Engle?i XVII-og i XVIII-ag veka; u ti m vekovima su se oni izgradili mo da jednogk zauvek. Ne treba zaboraviti da su na materijalizam kartezijanaca odgovarali teooofi i teolozi iz Oksforda i Kembrid a, me$u kojima je bilo i vladiha. Odista, svaki narod pma svoju filoszofiju raonu; a engleska filozofija je, 96 , U; II n~ ~ 7h ,.. w_ kao i rimska, samo nauka o korn~nom i nrakticnom za ikot. Od Behona je cela filoz ofija i la sama ca utvrdi engloskn a~oral, e~dglescsu religiju i engleski dr avni us tav. Ne postaji ni entleska kosmogonija, ni engleska hasmologija; sve kao kod R~ mljana. Lok je filozof anglikanstva, a Hjum je morali~st jedne prakticne dr ave i i pozitivne rase. Evan$el~e je uticalo na Engleze koliko i Stari ?avet na Jevr eje. Najpobohsniji narod danas na svetu, ta su engleski agrezbitarijanci. U ta.kvom engleskom dru tvu hije se ni mo1 gao stvoriti pojaai o lel oti dructtvehog duha u francuskam ~smislu i stilu. Englezi nisu imali 1 dvor na naèin Luja XIV n njesovih sledbenika, ! da bi izradili govor i stvorili konverzaciju. !i Salon je tvorevnia latinoka, a to onaèi jedna sreæa odvet~ komplikovana za englesku du u, ko' ja je u osiovi prosta. Na e ngleski duh ~suuticali vi e njihovi pastori i teolozi neto svi pesnici od ekslira i I,Ionsona do Bajrona; kao to su nz formiranje nemaèhog duha vitce uti ; cali Hoencolerni nego nemaèki metafizièari i nemaèki knji evni ro~mantici. - Me$utim, bacg u ovo loslednje vreme, izgradio se je jedan naroèiti tip entleskog èoneka, i to ne vgpce ni , teologijom ni literaturom, nego sportom. S~tort i od najovbiljnijeg èoveka ~agtr avi detinjastog, jer su sport ljudi nauèili od dece. Danas ho nije slortist, taj E nglezu izgleda bogalj ili Francuz; kao to za panca, ho nije ljubitelj borbe s biko vima, taj je ili Englez ili bih. - Ali je izvesno da su biblija k ~sport na~prav ili od Engle?a èoveka stranot me~u svima drutim ljudima. Takav se on i sam oseæa. Ak o s njg~p~k u cru tvr sedi za istim stoloi pet raznih stranaca, on U~e Fdkati mi lje nje odvojena od svih petorice; i to i totalno odvojeno, hao to je njegovo kopno potpuno odvojeno od drugih pet kopna. 7 Gradova a i ere 97 Englez je uvek bizarap~ i fini manijah; zata lako postaje budist, feminist, skupljaè konjskih potkovica po putu, prelazi u muslimansku veru, posgaje filantro ~ nz duga vremena, i bugarofil. Laho menja samo zemlje u kojima ivi. Gde ostane d u e, tu se konaèno i nastani, kao u gradovima talijanskkm, grèkim, turskkm i vajcarskkm

. Ali nigde ne nauèi jezik tog naroda u èijoj Se zemlji nastanio. Njega i ne zanima du a jed~nog naroda ni njegava misao, neto njegov pejza , i njegova no nja, i njegov h omfor. Sagradiæe u tutoj zemlji bolnice o svom tro ku, poslati joj u pomoæ svoju flotu , i dati joj novca da se ishrani, ali neæe uèiti njenu du u ni njenu kulturu. Primaæe ce lo~g veka iz Engleske list koji su èitali i njegovi oèevi, i nabavljaæe londonska adel a, i piæe viski, i iveti u tuæem svetu samo od svojih principa i navika, hao da je uv ek na brodu za Indiju. Hilja~de tesnih ulica i irokih bulevara presecaju ovaj ogromni Pariz. Ali naj lep i i najveseliji bulevar, to je Sena, sa zelenilom njene vode, sa vatrama koje sunce upaljuje po njenoj povr ini, i sa rumenim maglama hoje se veèeram di u iz njenih kamenih korita. Ni Temza u Londonu, ni Tibar u Rimu, nemaju ono znaèenje koje ima Sena u Parizu. Ova reka nije ovde arterija grada, nego glavni nerv iv4ta. Niko u engleskam glavnam gradu ne odlazi naroèito da vidi Temzu, niti u Rimu uri da vidi Tibar, hao in Dunav u Beèu, ni Sprevu u Berlinu. Ali i onaj èovets koji je jutros st rggao u Pariz, po uriæe da vidi Senu jo isto prepodne; a onaj koji ovde stalno ivi, iæi æ svaki dan da je ponova vidi. Po veli~sim bulevarima pariskim, poèev i od crkve Svet e Magdalene, tumara obi , èan svet koji prodaje ~svoju robu ili svoju sujetu, i uri svet koji to kupuje; al i samo pored 98 Sene idu oni koji posmatra;ju, razmi ljaju, uèe, i pro ivljuju Pariz u njegovoj neadal ,ivoj sutctini i nosravnjivoj lepoti. Onai~o je Parnz d~nevni i prolazni, a ovde je Parn? hitsadutodi nji i veèni. Na drugim su mestnma gospadske palate, sjajni mag azini i radosni kabarei, a ovde su kraljevski dvorovi i spomenici nauke i vere, i to jocg od srednjeg veka. Onamo umi ivot i teèe orgija mladosti, a ovde miruje pro ailo~st i paèiva velika tradicija slave. I u drugim prestanicama, reke nose svoje vode uzalæene u hladne kejove, i pro vuèene kroz sjajne mostove, ali su te rake bez veze ~sa hsivotom i sudbinom ljudi. A ovde Sena protièe kroz legendu jedne nacije, i kroz liènu povest ~svakog èoveha koj i se u njoj jednom ogledao. Pariz je jedno èudo, ali je Sena drugo èudo. Po bulevari ma idu ljudi, ali po Seni lliva Pari?. I pliva od jutra do mraka, u svojim odble scima kaji su kao plamenovi, i u svojilv siluetama koje su kao svetla jedra. Sen a i Bogorod,kèina crkva, to je veæ cela ~polovina Pariza. Za njih dvoje vezana je du a ovog grada, rberova mistika i njetova nstina. Èetiri velika èoveka izgra$ivala su Pari;z: Cezar svojom pobedom nad Galima; Klo vis, koji je od male rim~ske tvr$ave na bregu Svete Genoveve, kuda su vnda jo bil i samo pacpvaci i livade, nalravio prvu a~restonicu; ?atim Luj XI, koji je od Pa riza napravio grad nauke i vere; i, najzad, Luj XIV, koji je od Pariza napravio grad bleska i ljubavi. Veæ u XII-am veku se ovde na Seni podi e ova Bogorodièina crkva , a nedale~o od nje, veæ u XIII-om veku, postaje Pariski univerzitet gde dolazi da uèi svet entleoki, talijanski i nemaèki. Kao nekad u Atini, mudraci govore nauku na raskrctæima ulica. Ceo ivat ovog velikot grada i ove velike nacije abrtao se vekov ima samo ako ave Bogorodièine crk r ve i nokraj Sene, gde je bilo sredg.ccte cepe uèenosti i lobo nosti velikoi~ XIIhr v eka. U tu crkvu su ulazili jo i Dante i Petrarka, hao uèenici pariskih teologa i fi lozofa, kojima niko nije bio ravan, kao to je ovde i dana~s najveæe sredi te uljudnas ti i mudrosti. Svugde drugde rto .ulicama i pijacama par~ kim, satovi dana su jednolg~nki i nerazgovetni, a samo ovde na Seni lostoje rutaena svitanja, sjajni podnevi, n d uboke i svetle ve~èeri. Ona o kma sunca, ali samo ovde ima neba. ~ Pariz nije grad n ero ivo biæe; i jo viice: jeidan pojam i jRdna ideja. Jer stara Atina i stari Rim i danacinji Pariz, to su jedi~a tri grada asoja znaèe necrgo od svaèeg odvojeno; to su tri ~kontinenta koji su iveli sa~mi od sebe, i bili sapstvena slava i ~sopstvena sudbina. 'Ne ka e se nikad London, nego Engleska; ni Berlin, nego Nemaèka; ~ni Petr ograd, nego Rusija. Ali se uvek ka e Pariz i ~nezavisno od Francurrke, n od Evrope , i od cele zemlje. Tako se sama izgovarala reè Atina nezavisno od ostale Grèke, h R im nezavisno od ostalog cezarskog i pa~tskog sveta.

U Pari?u je sve njegovo. Ima jedan njegov genije, nma njegovo sopstveno delo , grmaju njego~vi naroèiti poroci. Ima njegov èovek n njetova ena, njegov stil i ton, koji nemaju veze ni sa drugim èovecanstvola ni sa samigm svojim stoleæem. Èovek se as eæa da je iz Pariza i had nije iz Francuske; kao to èovek mo e bitn i? Francuske pap~un o razlièah èoveku iz Pa~riza.. ~c,r ava i nacija bi trebalo da p,rema svom Par~gzu bud u surevnjive: Pariz n?gleda veæi i va niji od Francushe. Ali je n Sena izgledala veæa od Pariza. Protièuæi ispod Botorodièine cgkve, Sena je olovna, i jo i danas izgleda stara reha galstsa i rimoka; a ~pored Luvra je zelen a i mrtva, srednjovekovna i katolièka reha. Ali dalje, ispod 100 Crkve invalgnda, ana sve veæ~ma ttostaje lvodra i usijana od neba koje tude vice n ije zarobljeno meæu velike ulice, i izgleda reha na eg doba i na eg ~sveta. Na drutim mvstima~ izgleda da Sena nosi salsi papeo, a ovde cope ona nosi ognjene zastave, koje lepr aju i zasenjuju oèi. I dok onaaio æuti u ledeFp.tk oQpsogp~ma, onde zapljua rsuje u vetru n radasno ubogri ~ suncu. Reka je kao n du a: ana uVeh ima lepotu svega to ~se u n~oj ogleda:lo. A u Seni se ,agledalo tolnko bleoka kakvog svet nije nigde n nihad pre taga video. U sta roj Atini atored vode malog Ilisosa je govorio Sokrat uèenicitka svoju ep.tku i co cnije Aristotel svoju logiku; a na dnu Tibra i dagnas le i velihn geo rimoke skulp ture koju su onamo pobacali varvari. Sva~ka reka govori a .ne ubori. Ali nije bnl o reke na zemlji kuda su kzgavorene onolike lepote uma i uèinjene tolike obesti sr ca kao na ovim parisskim kejovima; niti je ijedna druga reka uavatila u svoja og ledala anolnko ljudake sudbine koliko Sena. Rim je svetom vladao, a Priz je svet nznova stvarao. 101 .. t. _ ~..gi : &X:b`~...... . PIiCMO SA JONSKOG MORA NA KRFU, u jesen 19** Veæ od ponoæi je vetar udarao u desnu stranu bro(ca, koji je i ao hiz ~nevidljivu vodu, -kolebajuæi se, i zahuktaho, hao to su morali nehada iæi, avim i~stim putem i u ovahve iste noæi, frigijskn brodovi sa ~dva reda vesala. Prema ni~skam nebu koje je jo sada imalo boju ka;mena, nazirale su se daleko neke tamne mase po vodi. Je su li to ostrva pored ~sdljih je natc brod protcao dak smo jo spavali? Ne, to su salzo obmane vida, nebrojni fantomi ~mora, yoSra ene tvræave po vodi i tgq vazduhu. One ne prestaju da ovde iskrsavaju od jutra do ~iraka, i to je najveæa lepota ovih sati ~po tala,sima. Tek sutra oko podne videæemo zeleni Krf, mitsko kraljevstvo A lkinojusa. Znaèi da je zapad naoblaèen i da æemo sutra imati buru. - Ali ni ato èemu ~se nije oseæala da ~æe ~skoro svanuti. Èulo se samo veliko srce broda psako tuèe u morskoj dubini, i ka~ko se njegovi udarci razle u u llorskoj ~pustinji. Vetar, hladan n c rn, zvi dao je u kono~ma i razbnjao se o hatarke. Ja sam uzalud èehao da vidim jutro hada se zapali mare od sunca hoje æe ovds napreèac isplivati nz vode i hrvi. Ali je po svemu g-vgledalo kao da se tek sada hvata veèernji sulsrak, ili da smo uplovil i u predeo u kojem ~ nema svanuæa. 102 . L 1 . i N. ~~'~~... .i~3 ut ^.. u~ sl:~ u`4. ' f . cv _.__.. ,~''a Moje su oèi bile jo pune sinoænih zvezda koje su me pratile od talijan~ske obale ka jonskim ostrvima. U ovoj atustoapi nztleda da zvezde silaze iz svajih usijani h sfera n meigaju sv sa vodom, ostavljajuæi za sobom duta vatrena vlakna, kao zad~ aljenu pauèinu, koja se dugo leluja dok ~se ne dotakne vode i ne ugasi na talasima . U takve sjajne noæi izgleda da brod plovi visoko izmetu zvezda, a ne po povracin i ~ode. Oi celim tgutem juri~gpa u aiustocg i dubinu svogda, kao sablast koja se

ne uopinje snagom k~ila ili snojih jedrila, nego anagam volje i Srd be. Nitde se covek ne usami toliko holiko na brodu. Èovek ~je na otvorenom ikoru n ajednom odvojen od svega to je ostavio na asoinu, i bar polovinu konaca se isprek ida n?me$u njega n sveta. Poiggo ra?masti svoje stvari u kabini, i obuèe putnièko od elo, i nabije na glavu svoju kaatu ?a vetar, izi av i na palubu odjednam hao da je r e ena ne to krupno, i da loèinje ne to drugo i nova. Poèinje da ne razmictlja vinpe o stva rnma o kojkma je malopre razmi ljao, neto misli na stvari ~daleke i rtrotFpiureène; i atrestaje da dr i u pameti one koji ~su ~a nispratili na brod, a osvræe se po gral ubi da naæe ha~svo novo poznanstvo. - Nebo je prazno i more pusto. U tom predelu i ndiferentne lepote, ljubavi i mr nje se gube u istoj alatiji. O~staje samo njih dv oje usamljeno; du a i beskonaènost. Nitde takvog sluèaja haa na irohoj morskoj ~nji, "u umi iroko~g mora', kao to ha e stari Eshil. One rk utapaju jedna u drugu i izgubi se svaka me~a koja ih razdvaja. Jo nije niho izi ao od jugros na ovaj brod na kame veæ poèinje Levant, n na hame ~ se juèe iz jedne talijanske luke ukrcala neka cgarena povorka za isgok i Erinat. P utnik kojeg zatp3tate necito talijanski, odgovara aragtski ili trèhi. To su trtolv ci iz Bejruta ili Damaska hoji se 103 zovu Sirijanci, a koji su Fenièani, a to znaèi Semiti ~hoji ~primi e grèku veru i aratkk i je zik. Zatil, dobra kita Jevreja, Izraelita, n dova, sa svojim vernim Saraiia i ~mudrim Raki. lama. I Egipæani hoji nose muslillan~ski fes a piju engle~stsi viski . . . Èuju se ovde svi jezici Levadita, u do~Sta pro~staèkoj hahofotphji. - Sa mnot i iz Rimga lutuje jedan nemapmi konzul koji ide za Siriju, i njerova ena Hodan~an ka. On je èovek hvji ~sav ivi za politiku i Germaniju, a ona za muziku i avanturu. Njena dva kr-uigna siva oka vrede dva velika grada u GIemaèkoj. Te su oèi zasenjene i .umorne od neke vatre, ka~o da su mnogo gledape u ~sunce, ili hao da je neko t u enu mnoto ljubio u oèi. S njima dvdma putuje i njikov mlad roæak, neizbe ni ro$ak svi k le pih ena na ovoj zemlji. Kon?ul, Holanæanka i roæak, to je veènn trougao, teza-antit eza-sinteza, i definicija svih definicija. Ta Holanæanka je ena za ljubav, jer ima mactte. Za ljubav kao i za religiju tre Oa srpe svega imati imaginacije. U religiji .su najpotpuniji oni hoji imaju fant azije: dni d~ostaju vizioneri, od kojih su mnogi lo~stali sveci i junaci. U ljub avi su tahvi postali veliki tumaèi srca i rafinirani nosioci spola. Bez velike ma te nema velike ljubavi. Ljubav hoja nije ponikla iz fanta?ije, ima tu nu prisebnost u kojoj je sve izmereno, sve nredvn$eno i sve hategori~sano; o~ga ne zna za, ereæu isnena~enja nn za radost velikih ttrepada. Ljubav bez ma te jeste sebièna, jer je s ubjekat uvek merilo za objekat, n jer je pena odgovorila meri, a pazar dobroj lr oceni. ena bez ma~ite je tiirka, prazna i vulgarna, kao èoveh koji nema duha. Èovek k ad poène da lj~^bi duboko, postaje odmak èedan, n tra i da bude pragektor: a najèednija e na, kad poène da ljubi, tubi èednost i losgaje raskala na. Zato ako nema mnoto magite, ona to ne 104 t: ume da ?agladi ljupkam igrom hiljadu finih kontrasta: da se umnogastruèi; da se pr etvara iz vuka u jagnje i i? jagnjeta u vuka; n da !od svoje strasti napravi int ritu hoja i naj~pametnijeg sbunjuje i najlrisebnijeg za~se,njuje. Procio je v!reme ljuba$ne romantihe; ali dok traje èoveka fi~nog ukusa i delik atne æudi; trajaæe potreba i za ljubavnom mi~stikom. Veliki ljubavnici su retki na i svetu hao i lveliki mu?ièari. Za jednog umetniha je pagrebna samo jedna vrlina koj a se zove talenat; ali za majstora u ljubavi je nu na èitava ~klavijatura hrupnih i sitnih vrlina. To su odlike koje od jednot uabra enog oseæanja sreæe ili nesreæe izgrade celu jednu èarobnu èovekovu sudbinu, veliku kao neku neprohodnu pra umu. Da se postan e svetac, treba jednam umreti za svoju duboku veru; ali da se bude Velihi ljubav nik, treba hnlja~du puta umreti, i umirati za hiljadu vera i neverstava. Na prst e se ~daju izbrojati veliki junaci i junakinje ljubavi. Ima u kalendaru mndgo vi e svetaca nego u istoriji velihih ljubavnika. Sveta Katarina Aleksandrijska je bi la jedina svetiteljha hoja je nasila tro~struki oreol: ~beli, u znak èednosti; zel eni, u ?nak lzudrosti; i, najzad, crveni, u znaas mucenicgtva. Velika ljubavnica

treba da i~ma tahvu trostruku oreolu: sjaj fizièke pepote, otrov intrite, i èar suz a. Ako ova Holantkinja ne postitne sumu sreæe ljubavne, to æe biti sa~mo~ zato to je udata u Nemaèkoj, kao to ne bi postala alpinista da je ostala u Holandiji. Gledao sam sihaæ vitku i belu siluetu ove ene na nepreglednoj vodi. ena n more! Dva elementa od kojih je naairavljen ovaj ~ovet. Kada vidite ovahvu enu da vam id e na susret, ona izgleda laæa to dola?i i? Indije, i no~si tovare mirisa, dragag ds amenja i papagaja. Ona svoj slol dr i visoko kao tn je neka~d grazvijenu za 1U5 ...., stavu na suncu Levanta ~dr ao, u dan bitke, u zlato obuèen panski prnnc i pobedilac. Sve je na njoj izazivaèko i ubojito; sve sraèunato za napad i na bezdu ni otpor. Pa mi cgljenju ovih ena, moral su izmislili ljudi, a ne ene; i oni su moral izmislili za druge, a ne za rebe; i ~moral ~su i?mislili nesreænici i ubogi; i moral je luk~su z i rasko ubotih. Aho su ta i?mislili bogatarttpt, oni su ta izmislili za siromah e; a apso su ga izmislili boleisni, oni su ga izmislili protivu zdravih. Da je Sohrat bio lep i bdgat, hao Arnki~bijad, ne bi mu bilo atalo na ttame t da bude najveæi moralnst, nego bi bio najveæi ljubavnik. Sakrat je, dakle, bio mor ali~sg po nevolji, grekla bi ova rorrto$a. Kad je bio su$en, izjavio je sudijama da mu je svdamdeset godina, da ima troje dece, od kajih je jedno momèe a drugo dv oje nejako u majèinom naruèju! Prema tome, Ksantfpta je morala biti mlada prema mu u p restarelom, mu u od neznatne familije; ru nols, i velikolt siromahu, koji je d~ruge uèio besplatno, i, najzad, hoji je bio samo mudrac. To su ~sve razlovi da ena zlost avlja mu a i ostavi ime o troison$e kroz vekove, i aho Platon u "Fedonu" picge da je Ksantipa bila dobra. Jer mladost ima svoje zakone u krvi a ne u pa~meti. .- Za Grke je moral bio deo estetihe, a ne religije. Solon je bio doveo u Atinu hurtiz ane sa Lezbosa i Neuhratisa, i hram Afro!cite Pandemo~s na~pravljen je za pare k oje su one ?aradile svojim telom. Tek posle persijskih ratova, ka e Aristotel, znaèi posle svoje propa~sti, Grci su loèeli da ~se bave l~goralom . . . I tada moral ni je bio ngpcta druto neto nauka o sreæi. Nikad ni docnije Grci nn~su mislili o mo(r alu drukèije. Jo2c je Hesiod rehao: "Nije mudro biti odveæ mudar." Ova Holan$anka bi vam dodala: "Kad u enskom dructgvu govorite o aioralu, vi izgledate 106 ggi ul -,i , ,'2 :i ;?I . ~ ,,~:a~~r,:"' 'f?d v; _ ~,k S~ a; L~ :?~tcl ,g'!. r~c' ,`-,è._ kao da nvmate .ni ta 6olje da ka ete, ~rli da pravite ?loèvste aluzije na tu$ racun. B ilo je ena velikih opisateljica i veliknk nauènica, ali nijedna nije postala velini m moralg~vstam, kao vacs Sokrat . . . Moral ometa ma gn i srcu, i zato je apasah. Za ivot i ljubav covoljno je imati ukusa i ma te, mahnite krvi i ludot novca! Srce je nvpotrebno, jer ono nsto taho slepo mrzi kao cgto i slepo voli, n otvara pono re i onde gde ias ~nvma. Du a je slovenska stvar i nju treba o:.taviti tome plemen u, zaljubl~enam u nesreæu i ~suze. Mi Holan$ani .radnje ga~jimo n lale i tulipane nego du e slovenskog tina. c mnogim narodima u~èi crhva e~nu da je ljubav greh; ali j e danas nova Eva ostavila du u Bogu ali telo æavolu. Gre na goopoUa Bovari n nesreæna An a Karvn,ina nemaju s nama danascnjim ena I ma nièeg v~ ce zajedni~èkog! Nismo japk uopele da otmema ljudima pare, ali smo veæ usp ele dd im otmemo njihovu slobodu, i uzmvmo njihove navi~ ke. To je veæ jvdan naagg rimski trijumfl" Ja sam slatko slu ao ovu mladu enu koja , je ovako govorila jedino n? ha~grica, da bi izaz~ vala samo smeh; i hoja je na2kerna ovako ludova~ g la ni sama ne ?najuæi da ponekad i mudruje. Sva lepota jvdnog dana na Otrantu bi la je tog jutra I na malim usnama jedhe ene.

i udno ~sam èvkao da ~svane i da se vidn cela i puèina. Oduvek sam oseæao neki tamni at avizam ; za velihe vode. Nihad nksam i~mao srca prema apatiènoj letgoti polja, ili truboj n studenoj ti ini o'rvga, ni sam ne znaju~æi ?a to. Kao da su moji preci. bili gusari i ivelh atevajuæi na vadi i pljaèkajuæi po :ko?piu! J o nosim u pameti ~sve male zatone ~po na oj dubrovaè?soj obali kuda sam tumarao detet om. Silazin sam na vodu s prvim zrahom sunca, da se vratkm kuæi tek kad me s~tud o tera noæ ili oluja. Ta samotna 107 i slatka mesta neha~da nje hercegovaèke obale, gde sam iz mora izvlaèio i note i ruke akrvavljene u lovu na ra kove, h tde me posvednevno ujedalo sunce i pekla moroka p r ina. Mali zatoni u kojnma sz~ns gledao sve kozmièke bitke svetlosti i mraka! . . . c oèiaka puno modrila neba i mora; u kosi puno soln; u dugp,n gsu~to ro~meranja b oriæa i smreke . . . Ceo vazduh onaako ~itiri e ruzmarinom i ja~sminom to se rastapaj u u veèernji zelenkasti suton. N~rgde na zemlji onalnka jata lasta koliko veèerom nz leti iz dubrovaèkih zvonara. I zvuci starik zvona popadaju po $odi i po hrovovima kao asamenje. - More, to je samo dubrovaèko morel ... I sunce, to je ono sunce xbj e obiæe ceo :kdslmos ali do$e veèerom da zaitadne samo ovde tred Boninovogml... `Tre ba slucgati more detetom, uspavljivati se njime u svojoj kolevci, kao du~ol~ majèi nam pesmom. I buditi se u vrisku i giaèu ?a vreme njetovih gorkih ekvinocija. Ko n nje more poznao na taj naèin, onda ono nije strast koja zaluæuje, nego samo lepota k oja zadivljuje. Ono tad n~a vlasti nad èovehom, ne menja dugcu, nitn preinaèuje njeg ove elje i namere. Èovek ga tad r,lugia hao pesmu, ali ne had kuku sopstvvne krvi. Ono tad ne zna da bude ubilaèko, niti da vaskrsava; ngpi je uzrok kahvog velihog ~ poroka, ni povod jedne duboke i fatalne e.nergije. Ono Vitgte ~rije èovekov i dua i ~materija, nego ~samo jedna sjajna velika voda u hojoj se razlio sav ivot i raa tevalo neba i zemlji. Necggo nenzmerno ~zeligso i lepo, ali ne to i?van nas, s onu stranu nas, ns to indiferentno u na oj ~eudbini . . . Ali ;iore u deti~njstvu, toje otkriæe i saznanje neèeg centralnog u ivotu, od xojer ice vi e nipgga he ~l.io e odvo, jiti kroz sve na e sreæe n ne~sreæe na ?emlji. More u detinusgvu, to je prva uèenje o ve lièini, èistoti i moæi. Treba znati ~sve pesme mora na~paaket, reè po reè, pa razjlmeti n~ egov go 108 , ,~ .. __._`~i"~ 1T~ U

vor u svoj raznopiko~ti od jutra do mraha. Jer je more atre svega muziha aga tek posle vada i prostor. More nije sama voda, nego je pre svega svetlost. To ie je dina leatota koja ne za~èudi nego prestravi. Samo ona;j hdji je zaaiakao tsadg, je prvi put video more, razumeo je njegovo mesto u svemiru. alosno je slu atn ga a ne razumetgs ga. Jadni ljudi s koatna! Vi ste mo da spaseni za nebo, ali ste zasvagd a i;zgubljeni za more. A to je stra. no. More otvoreno, oèajna praznina, pa ipak nije monotonija ni dasada. Kaho da se razume taj paradoks vida i sluha! Otkud to da prazno more ~ma sve varijacije ka pna, hoaina s njegovgpk svetlim bregovima, smrknutim uiama, n uzrujanim rekama? T o je zato to ovde vlada veèiti pokret; a ~gohret je dovoljan da sve zame~ni. Ja mis lim da smo mi na ritam nauèili samo po kucanju na~gieg ljudskog srca, i da stoga iv ot ne u;memo zamisliti bez pokreta ni pokret bez nsivogga. - Svod se ovde kre~e; `mare se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomièe, i ra~ge i rdsuplja, nelre stano; oblaci proleæu kao u agrene mase, èas poniru$i u puèinu, a èas bacajuæi iz neba po v di svoje usijane senke. Po ceo dan pale se i gase ~pa puèini velike vatre, i protièu potoci sviju boja. Naj?ad, nerprekidne iluzije vida: èas kao da se ukazalo u daljini neho ostrvo, ili u bliznni neka tamna uma, ili na sa~moj crti vidina velika flota tamnnh i vi sokih galija . . . Na moru se ivi od samil privi~enja. Zato putnkk ne aseæa ni tren utak dosa,ce hahvu ose~a na obalama najlert ih srebrnih reha, ni tugu kakvu ose~am o u senkama tamnih uma, dubokih i melanhodiènih, koje izazikaju bol, i gde imadko s trah da ostanemo sami sa sobom. Ima ena za koje je ljubav jedan deo toalete, kao to nma ljudi za hoje je ljuba

v ~partija 109

aha

ili lov na lnsice. I jedni i drugi streate od kamplikacija. Ona æe vam reæi: "Zaljub l~enag ~èoveka, nikad! Ali ljubavnika, uvek! . . . "Zaljubljen èovek je svirep i seb ica~g; on je analitik, a eni izgleda nesnosan pedant. Ima raalihe i u ljubavi dva ju spolova: zaljubljena ena sve je ne nija ta vi e voli, a èovek je ~sve svirepiji to je vi e zaljubljen. Ima, meæutim, danas jedna nova Eva, ena na ik vremena, o kojoj govora e Holantkinja. Ona je s cigaretom u zubima na ulici, sa getrama na noga~ga i konjièk im bièem u ruci, s harminisang~dm usnama ~g ~godrnm kolutovima okolo oèiju; hoja ima svoj aggartman u hagelu; hoja se harta i ljubaka s nepos~nnatim ljudg~ma, i koj a ~prnsvaja strasgi badavad ija i noænika. Iasledila je od oca i ~majhe koliho i nje na braæa, i veæ ~sutradan po la za nama na ulicu i u kabare. To je ena s novim senzibip iteto~la i moralom; i nema vn e èoveka koji bi je odveo do otrova taspo~e Bovari, i do baca.nja pod voz gospot~e Ane Karenjine, iz francuskog i ru~skog romana. Tip ove Holantkinje to sa mnom putuje, to je ena koja ljubav u~no~si svu ista nèanost neke blazirane ~antazije, i koja od oseæanja ttravi intrige. Za nju je ljuba v mraèna szigetka. Dok ]e ovahva ena ~samo orgija na ih èula, ona je be?opasna; ali had ~postane i na om duhovna~la potrebom, ona je stracrilo. Kad je jednom mom prijate lju, hoji ?na da èita sudbinu, pru ila bila ruku da je,proèita, on je dugo tledao u nj en srebrni dlan, i zapitao je asmehnuto i zbrkano: "Èiju sudbinu da proèitam ovde? V a u ili moju?..:' Njemu nije trebalo nego da lrndr i tza èasah njen dlan, i da za tren utah o njoj misli, rta da se oseti uhvat~en. Dobri sengimentalac posle toga pobe gao je na Zapad mesto da je ~prati na Istok. I j a sad imam napodeljeno ?a~dovol ,stvo da gledam nstogvremeno ovo tollo more i ~ovu duhovitu 110 TT ~..,~,:è Ua~: ~ enu, koja vodi svoja dva mu a, ponosna i glupa kao dva labuda kz nemaèhe bajke, atrav etcd s njgpka alu u koju je nietla sav ~svoj beSmisao o ljubavi i sreæi. Kad ~je si noæ silazila sa palube u svoju kabinu da spava, zavr nla je razgovor sa svojn~m roæa~k om, hoji je hemaèki carski grena;cir, ovias reèima: "Primeæujem, drati rotaèe, da èogvek, koji se odveæ dru i s asonjima, postane ttajzad magarac..:' Va?duh se lagano poèeo da belaisa; ~svad se protetao; ceo prostor se~gibao uzn emireno i naporno. Voda je nmala boju starog srebra i pepela. Ali se o~seæa da ~æe W lan zabeliti a sunce se neæe videti. Sve je bilo nerazgovetno i nere ljivo u nebu i na vodi. Laæa se gibala ne no kao ~kolevka. More je urlalo u toèkovima s naagoroa~s ko ji je nzgledao da æe velkka traæevina odjed;nom malaksati, ili rk cela ~polomiti. Kr ov katarhe je zvi dao ju njak. Krov laæe su mornairi davno oprali, ali od putniha ja ~n i,je ninog bilo na brodu. - Ja sam èakao njih troje da izi~u na ugovoreni sastanah da vidimo ~izlazah sunca na Otrantu. Za brodols je jurio, prage uæi se sve veæma, jed an mleèni talas. Ponekadd je voda zaacbuskivala sve do na palubu, n cedila rx vati ~m u srebrnim penama sa palube u gtup~hu. Jugro je svitalo po celom velihom ~lao ru i ~snjalo u beloj vatri. Jutro .iz Odiseje! . . . Eos ~sa ru ièastnm prstFtka! . . . Ovahvo buæen>e mora sa ~svima bojama n glasovima izgleda da u ohoj pustocsi im a lsvoje do ivljaje, svoje sreæe i nesreæe, kao i bu~nje velikog grada. Zato nihad na vodi jedno jutro nije nalnk na drugo. Èekto èujemo na akraznoj puèini, kojsm ovako cii rakom i pustom dugo putujemo, kako najednam zazvone zvona. Najpre sitna zvona to pevaju kao deca kad se prva ~trobude, zatim veæa zvona, i najzad ona na~jveæa u èijedk tuèu nzgleda da je te noæi spavala duita gra,da. I tako 111 z~oip~ duro. ;EIalièi na jutra u kakgam staroM hri æanskom mvstu, u kojem se nsivk za molitvu i najvi e ~govori o smrti, i gde je zvon~enje zvona j edapg pravi ekstatièki momenat ivota. Panekad se na puèini za~èuje kao da rosi h~pca po kakvom gustam parku llatana. Zatim, hao da vetar prolazi sa agorom i nevvselim zvi danjem kroz noænu umu borova. Najzad ~se èuje hao da je daleko zatutnjilo kopno preko kojeg je prejurila neka nevidljiva konjica; a kraz vazduh ggrot~e tanki glas trube . . . Otkud svi

ti glasovi u ovoj pustinji neba i mora? Je li to zato to nacga ~misao ne mo e da s e odvaji rd sebe ~tgi za trenurais, i to uvek nosi ceo svet sabom? Zato nam se èini i da more ima sve melodije zeml,e. Mo da su ?bog tih ~èudnih iluzija sluha antièki lj udi naselili prazno morsko dno bogovima i ea~ama, bogovigia koji mrze ljude i uta paju ih u svojim ponorima, i nnmfama hoje ih mame svojom pesmom i godotinjom. Kao sve ~stvari hoje su gledane u sal.toæi, tdtso i more kma du u anota ko mu se div i. Kad sam krenuo s me~sta sa hojeg sa~m sve ~vreme posmatrao vkdih, iztubljen u svetlosti neba i vode, opazih u dnu palube moje sa~kutnike. Stajali su napore do ~svi troje - veèno Troje, koji su, mo da ovako isto nerazluèno vezani, pasmatrali i lrvi osvit jutra ,u haosu. Ja im prit~oh s netia. Glas gor.ggo$in je veæ ?vuèao u o vom jutru kao pevu e~nje valnæa u kahvom zatonu, u sumrak osvita. Ima finih enskih gl asova to uborkaju kao da ta ena, dok tovori, dr i u ustima malko vode, koja blago klo pori. - Ja volkm pse ?bag nji.èovih detinjih oèiju, ali mi ne govorite o njihovim u~s t~ ka, $elnkim i uvek mokrim - reèe u jedan mah lepa Holantkinja. Maèke volils samo zb og njihove otmenosti. Kakva imaju ~dr an~e, stav i pot;ret! Nikad ni Kleopatra ni ~gospoæa Rekamije nisu ume :12 d u ~,.`:~,.4~= ~.,Ld eg:"3 'Siti r. ::;~ F: ~J% %

pe napraviti dva kora~ka koje nattravi moja obièna nemaètsa maèka. Ako ne volnm doVolj no maèke, to je zbog njihovih ru nih oèiju, jedia~ias oèiju koje nemaju pogleda. Bila sa m jednoh~ na jednoj izlo bi u Parnzu. T~ba videtn francusko ludilo za akaèke. Pevaju rm ~tadr~ale i tppcu muzièke koiiade, ~k navinaireke èlaine, h zvaFpgène raporte. A zn ate li ma hojeg aa~p~nètsog ?hca hojh je slavio maèke? Zar ni~su maèke dobile svoje nme i slavu samo u afektiranom n blaziranom salonu franc~~skom, XVII-ot i XVIII-og veka. SacR manijaci istra uju hako je maè~ka bila oduvek èar dobrot dru tva, i nedeljiva od jedne velkke dame u jednom velinom veku. Pomenut~e vam stihove Menara i epit re Gkaronove, n eatitafe de la Mota za maèku hneginje de Men i sonet Ben~serada maèk i gospo~e de Hulijer . . . Morbidna ma ta pesl-gika Bodlera pohu ala je u na em veku d a nametne ~dbo avan~e ?a tu hladnu, sebiènu n mizantroa~sku ivotinju, dajuæi jo.j karak ter neèeg fatalnog, a hoji je, stvarno, samo dosadan n bezlièan. Samo pesnici luduju za maèkama. Aln oni luduju za svaèim. Pvsnici su hFtakriti kao sve sanjalice; oni p rirodno la u, jer ako ne varaju drugog, varaju sami sebe, ikeæi vi e od uobra enja nego o c~ istine, vicie od uzbu$enja hago uveren~a, ~vi e od svojih nerava nego od svoje lameti. Zametnuo sam tako nasred Otranta ~sa gospo~om pravi boj zbog maèaha, hoje su jedna velt sa sre~a na zvmlji i velika leatota u ~prirodi. Bifon je mrzeo maèke, a a kade,mik Montkrif je branio tu felu ali vi~gie iz inata Bifojnu nego nz ljubavi za svoje maèke. - Maèku odista ve$ma vole ljudi nego ene. To ve zato to su ena i maèka o ve$ sliène metu sobom, po sebiènostn n gram ljivosti. Jo antièki piscn su, govore$i o dob roti èoveka ~grema luhavstvu ene, rehli da je èovak pas, a ena maèka. Pas ~s dobrodu E Tlnlovn n cotere IIZ ,;.: nim ocima ~deteta i sav srce; a maèka èove~komrzac i izelica! ena i maèka instinktivno mrze èoveka, i ive s njim u i~loj kuæi ~salko po navici i po nevolji, sa victe dosade nego trleljivo~ ti. Maèka voli kuæu, a pa~s èoveha; maèka je ohola, a cas je spuga. Ali je ~maèka i otmenz, ishljuèiva, dovoljna sama r.ebi, i zna ta haæe. Ona je bez ljubavi , ali je n bez straha, n naroèito bez udvaranja. Maèka je najgoopodstvenija ivotinja; njeno nreziratse èoveka izgpeda jedna k~storijska mudrost. Po svemu se videlo da sosagoæu nije jo zanimao izla~zah sunca aga Otrantu, ni velikd pevanje mora hoje je ~sada kotrljalo svoje bele i usijane valove. To leag o lvore to putuje sa nama, putuje i peva! Na jednoj strani vndiha èinilo se da æe sad iziæi iz vode velnki ~sunèev kolut koji ovde izgleda hao glasa Posejdona had je izv

iria, haho hanse jedan latinski pesnkk, da gleda kaho Junana razbija Enejeve bro dove. Nekoliko tla ljnvih sunèanih zraha odbi se odt~sta od puèine i rasturi po nebu. Lene oèi gosloæine dobitie boju n dubinu vazduha. ene vole lrirodu, kao ivotinje, èe njiv i spo~rno. Mnogi ljudi i~l.raju na moru mi~sao b smrti neprestano u lameti. To je valj da zato to neizmernost prostora nad~ominje tu nu ogranièenost ivota.'Ali oni koji su d etetom rledali taplo podnevno more hsada veje lsaesgral, letnje belo i nepomièio m ore to sjaji veæma nego ?vezdani svod, kisu mogli biti melanUolici na njegovoj obal i. Njih ba more, veæma nego ivgga drugo, uverava u beskraj~nosgi jedne lepote pred kojom svaka druga ictèezava. Ja mislim i da se misao o Bogu zaèela 2rred velikom puèin om ili usred g~ustinje, jer se samo taiko mogla steæi dtdeja o neizmernam i veènom. Zato ljc'dima roæenim pored mora tuèina ~pzazika ~samo basnu ljubav za ivot. Ne znam mo e li se biti pesimi~st na moru koje 114 ;;_

se geèito kreæe n peva, kao crro se mo e biti oèajan pred grubam i gluhom nepomi~è.noaiæu b egova, i pred apatnchièk miroak polja, i pred rezigniranim fasadagma velikih grado va. Treba li aioru da zahvalim to nihad nisam bio skeptik? Sve veliko tpto nije. bilo i~stinom za moj duh, bilo je istErnom za moje srce, Tadso je i Bog jedna g ~stina srca. Zato ra neæe nn ubiti razum jer ga on nije ni sazda~o; a~ mi~sao o Ii ogu nestaæe met~u ljudima samo kad ljudsk~o srce pacne nisko. Vera, to je èista sent kmentatnost; jer ne postojk ndeja o Bogu nego o~seæaj o Botu, i ma ta o Bogu. ene su stoga velihi èuvarn vere, jer su senti.rmentalne, jer imaju srca i ~aaigte, i tq j e jacna strana njihove veli~cine. Deca odr avaju relkgiju govoreæi prve molitve i ok lapajuæi ruèice svaho veèe pred sg.tkvolam ljubapi i dobrote, u ohom uzvinienom strahu to dolazi od nasluæivanja, koje je kod njik jaèe dok su deca nego kad ~ostanu ljudi. Mi religiju primamo pre oc majke negoli od crkve ili drucrgva. Pored oca i lore d popa, svi bi ljudi o~etali bez vere. Bog je u srcu i u iluziji. ~Narodk su u ovom detin~stvu svojevoljni muèenick ve~e zato jer se u deti~-sstvu tad vi e oseæa nego ak~nsli. Bog je u srcu a more je njegova zslast~ka. Glas Bo ji na vodama je dublji i stra~spiiji nego na ma kojem d rugom delu ze~mlje. Kaka more, hoje je svetlo i ognjeno, mo e seæatn nekog na veènu tamu zagrobnag ~ota ? I kako ono hoje je u veènom ~okretu ~mo e evacnrati ideju o smrti, kada je pokret jedini izraz ivota? Kako ova veè~na muzina i svetloSt mo e podse~ati na a~tatiju pres tanka? Otkud ocgrsta to gorko oseæanje kod neki~k ljudi i u ,kojel,t se ne razazna ju tolihe protikure~gno~sti? A ja sam ih poznavao, me$utim, toliho hoji ~su, kra j mora, imali èasove najveæeg bola; pored mora grm se javljala najsurovija slika nji hove bede metu dru 115 i~ima. Zna~m ih koji su be ali ad mora kao ad nekog kobnog ogledala, u krnke se èove k ne mo e oglednugi a da ~se ne u asne od samog sebe n svoje sudbine. Mi ~smo jUgRos UzalUd èekali da sutpde iziæe, ali se ono ~nije pqjavilo. Na jed nom delu horizonta plaaien je bio zahvatio celu jednu igrovinciju neba. To znaèi d a se sunèev kolut probio tim putem, i zatnm se ponovo izgubio u sutanu jutra. Nasr ed ove tople vode jedan agroa~ni obla~k je ropeo kao erava, i a~ore se dimilo. Pr olazili ~su talaisi boje kao nara~pda, hao pelteo, kao trava, hao mlett, kaa èaæ! Do ad ptje ~ou oe ja dva-tri otnja zaa~alila po vodi, i ni ta vFppe. Ali se jutro i'pak za~belilo kao onet na celom Otrantu. Brod je sad n ao pravo, sav osvetljen, kao u legendi. Sekao je u agrene valove, srgoro i bez giba~tsa, u ponosnom i dubokam tir edisanju. Zapadni vetar je ponovno udarao u poza,dinu, ali blago, kao neko velin o belo krilo. Najzad se pojavi e na puèini rumena jata galebova, koja brzo nasrnu e na brod, i zatim hrenu e s nama istim pravcem; ruci3li su ~se strmoglavce ad vrhava katartsi do u vodu, i od vode oddetatpg u nebo, kao llamenovn. c daljinn se zasv etli e neke planine. To je Albanija. Zatnm æe doæi Epir, koji je, prema jednij legendi, agad bina Ahila, i u hojem je Ahilov sin napravio carstvo Molosa, ali pored kojih æe ova plovi;cba za mnoge sa~u

tnihe biti ipak jedan dan dubake dosade. Albanija je siva i gapa, a verovatno ta kav æe biti i Epir. Gomila kamenja u kojedk se legu zmije i Arnauti. Nekad su star i Grci ovde bili postavili pakao, Hades, pre n?gradnje svog politeizma. MeYv ovi l.k ~kr eaima i kroz ne~ prohodne klance, tekao je, u ~svoje vreme, stracpp~ Ahera n, koji je vodio u pqczemni svet . . . Narod koji danas ovde ivi jeste, meæutim, i danas najnekulturniji deo evroatspsog ljudstva. On je odu 116 1:,? `u `J;' ..,r ~I ~ ::.. ~1 ,... s~ vek bio na putu svih pagppsuæa i ru ilaca. ubor reke Skumbe, koja danas akreseca taj melanholièni ~predeo, nije vekeliji od ubora starog Aherona. Zemlja ~krvne osvete, ?emlja bez svot folklora, svoje muzike, pesme i prièe, ibez ijadne liènosti e~pske, ili relitkozne. Narod ponosit ali surov, bez jednog kultur~not centra i bez jedn og jezina. Proklet je me$u narodima: jer ki?badama godina ivi pored najkulturnijih rasa Helena i Rimljana, a nije ni ta sam stvorno, niti ikad i ta primio qd drugih. Od Grèke ta dele samo doline i bregovi, a od Italiie shoro je,can moreu?, pa je ntgah os tao najne~pro~sveæeniji deo evropski. A nekad, jo mnoto pre Homera, tamo je bilo i a~ièko svetitppcte Dodo;na, gde su dolaznle reliniozne delegacije Atihe i Sparte, i zatim i pobo ni ambasadori Krezu~sa iz Lid,ije . . . "Zevse, klièe. Ahil, ti hoji bdi nad dalekom Dodonom, carstvom znma . . :' Dana~s tal.to vlada muslimanstvo, i èuje se jedan ru an jezih hojem cela lingvistika savremenog sveta ne mo e da prona$e izvor ni mesta u klasifihaciji. Jedan tamo nji bret, u doba prepelazgijsko, zvao s e Tomaros, i bio je Olimrt ondacrnjeg grèkag sveta; na n,emu je bio postavljen prv i ~prvsto Zevsa, koji je onda bio jo mladi sin Hronoso(r), n tu dr ao prvi grom u r uci. Sredi te nzba n zemgae bio je tada jedan arnaut~ski breg! Svamir se odi~sta promenio, ali na irgetu arnautorsu. Zevs je pao ne ostaviv i ovoj neveseloj Albat~ jn ni jednu je,dinu blagodet svog vladanja kosmosom. Pa ipak je ove na ovoj vod,i Otranta govorilo jutros sjajni~m reèima grèke legen de: Istim ovim putem kroz nekolino hiljada godina tumarala su nebrojna bo anstva k oja su osvajala svet za svoj kult, a nebrojni ljudi za svoju sujetu. I svi u n~s tom nespohojstvu! Ova~ko je h bura lmorska nanela iz Crnog m0~ra asladog Jaoona s knm 117 je dioo'egla Medeja, kæi hraljevska, na laUi Argusu. Najpre su pristali ovde na Kr f. Ovuda je takoæer igiao za njiika u poteru ~stari kralj iz Kolhide, sa C:rnog mo ra, tra eæi svoju kæer Medeju, ostav i najzad ovde ~da na~seli ovu obalu: da na~pravi ko lonije po Epiru, i da na dalmatinskoj obali sazida grad Polu, najstarije ~mesto na et slovenskot primorja . . . Du celog ovog puta stoje uspomene velihe ~kao praQc ume. I gde ne govori istorija, tuda hpi~èe legenda. Ne za~boravite da su u jedno istorijoko doba na na km balkansknll~g ~toljima Rnmljani tukli svaje najveæe bitke; a one ~eu bile i najkrvavije, jer su bile ~meæus obne; i vadili su ih najveæi ljudi, jer su one reiiavale sudbinu rimske dr ave. Bitk a nzme$u Cezara n Pompeja hod Farsale, i bitka Oktavijana ~trotkv Brutusa kod Fi lipija, dve balkanske bitke koje su bile tresudne za Rim, kaji je ohda zhaèio hokl ios . . . Ali n treæa bitka, irti taho presudna, bila je tuèena ovde, bitka kod Akci ju~ma, inzmetu mladog Avtustd i lepe Kleapatre. Skoro æe se na vidihu pojaviti Pre veza, gde se ba ~galazio taj rt Akarnanije o koji se zanavek razbila egipateka dr a va i sjajno i kulturno carstvo ~Ptolomeja. Svako ~se i danas grpata: prga bi bilo od sveta da je Cezar pobe$en u Galij i nli da je Antonije pobedio gkod Akcijuma? Od ove dve bitke je neosporno zavisi o ceo nzgled novog sveta. Ali to jutras lebdi nad ovkm toplmm i sjajnim vodama, t o je tvdja snlueta, lepa Kleorsatro, pobet~ena carice od krvi balhanske, ljubavn ico ha~kvu svet nije inkad imao: èiji je grea ljubavni ko tao jedno carstvo i jednu razbijenu carstsu flotcl Ave! . . . Tri velihe ene, Kleopatra Egipatska, i Teodor

a Vizantijska, n Katarina Ruska, tri velika dr avnika i diplamate i tri najveæe ljub avnice nz zemlji. Ave1 Ave! . . . Nijedna, met~utkm, nije za sobrm ostavila toli ko sjaja i mati I18 f ` :~; .._....~i:_:.u.. ~r ! L: _ ,. ,-._ je :kao ova ktzi Ptolomejeva, isto toliho ~svojim tenijem, holiko i svoji~m ludi lom ljubavi. Poznavala je sve jezi~ke naroca hoji su iveli oho njene dr ave, dok se drugi vladari njenaga doba, èah i prosve~eni persij~oki carevi, nisu uamteli spor azumevati ni sa sogktventpi dr avljanima na njihovotk jeziku. Govorila je na jezik u svnju pojedinih naroda sa ambasadorima dalekik Parta, Troglidita, Etiopl,ana, Jevreja, Sirijanaca i Rimljana . . . Najinteresahtnija figura ane starog veka. Nj en qtrvi ljubavrni sastana,k sa Antonijem, ploveæi rekam Kidnur~m u Sicg iji, na gal ijama ohovanim u zlato i srebro, ~tad purpurnnm jedrima, u oblackma zagsaljenog mirisa; sa dvorskam svitom u hojoj su eginatske gosaso~e obuèene u nereide i graci je, a njenn ~pa evi preru eni u amore i satire - to je najlep a i najrasko nija stika iz antièke i~stornje. ~Bilo jaj taiia dvadeset i sedam todina. U Rttmu je aeæ njen sta ri ljubavnin, Julije Cezar, bio postavio njvnu statuu u rimskam hramu Bogin~e pl o$enja. Celo hulturno èoveèaa-gstvo tog vremena znalo je ~sve fatalne èari ove èudne ene na koju nijedna drura ena antièke istorije nije bila nalih. Kraljica i politièar, ona daje svojoj aVanturi sa Antonijedc takvu litiju kakvu gti jedna Minerva nije im ala. Ona odlazi na ljubavni saistanak u Siciliju, ali ne samo da zadovoljni svoj u obest, nego da, na jedan naèin koji je bio ista~`p~aèki, saèuva rrpe svega ugro eno ca r~stvo Ptolameja. Plutarh nije dao nijedan briljantniji portret ni savr~ eniju pro zu nego apisujuæi ovu enu, skoro i salt ?aljubljen u nju. A ovde hod Akcijutka, ta najvet~a antièka ljubav propala je u zapaljenim brod ovi2ia. Ostalo je sama to da su Kleopatra n Antonije ostattn najperii ljubavEgn ci svih vesigzz. 3' oednu se.gg;; o'a caju oni i hric~æansku idilu Abelara i Heloi ze, i talijanski vodvilj Romea i Julije. AntonTg 119 je, sjajni predak i veèno akrunjeni car sv~ih Don uana! Nenadma2iin pljaèka i bludnik, krvo lok i heroj, zavojevaè celog Istoka n ubica Ciceronov. Ali i veliki ljubavnik bez primera, i za veki vekova. Ave Caesar! Sve ove odlike karahtera nalaze se u zbrci ovot antièkag èoveka ka2svog mi ne m o emo danas ni zamislith, èah i ~gosle Naloleona, koji spada vi e u njikovo crucrgvo n ego u napce. Julije Cezar bio je razvratnik; ali blatot srca na na naèin; h bio je i veliki generap i pi~sac, ali r$av politièar i dr avnik. Avgu~g je bio svirep razbo jnik ali dobar vla~dar i veliki politièar. Antièki patan~oki kara~kteri su sasvim ne heterogeni i nrotivureèni, sasvim drukèije nego mnagi hriciæanski. Uo~stalom, nema naèin a da se taèno lRirli o velikim narodt~pka iz dapeke i~storije. SaVremenici nh ne r azumeju ili ræavo razumeju. Oni ih ili preterano vole, ili preterano mr?e. A docni ja su holena odveæ daleko, ive u drukèijem periodu istorije, imaju drute strasti, uku se i merila; i gledajuæi kroz sve ove razlihe nekadac~nje veli~ke ljude, onn sve v ide neja~sno ili netaèna Svakako, nije ilak tolino va no crro je Oktavijah pobedio Antonija; jer da je bilo obrnuto, dogodilo bi se samo toligso novag cggo bi Kleopatra bila postala cari;com sveta, a Anganije njenim generalom. Ali je Akcijum druhèije va an: ovde je ~konaèno propalo faraonsko carstvo koje je u kontinuitetu pastojalo hilja;dal.ia g odina, i hoje je veæ tri veka duhovno 6ilo grèko. To carstvo je imalo veæ velike kultu rne grèke centre na afrièkoj obali, otad bine Teodora nz Kanope, Aristipa filozofa i K ali~kakosa ~pesnina iz Kirinajike. I nije prvstajapo hi da èuva velike dedtovite m udrosti egftatskog Saisa i Heliopoli~sa; a imalo je Alek~sandriju, koja je bila postala najveæe srediapte kulture toga vrelsena, 120 èje . . .;.'icn .; i poslednja tvrt~ava civilizacije helenskot sveta . . . Na Akciiumu je, dakpe, u

topljena konaèno sloboca najveæeg naroda i najdubl,e religije starog veka. Nil je od tad bio sav u èa i Cezara! Ko ?na .kahav bi svet i?gledao da je to grèko-egipatsko d. ru~ptvo bilo pobedonosno nac joac trripnèno prostaèkim drucztvom ondaacnje rimoke dr a ve. Me$utnm, maja prijateljica Holan$anka me prekide: "Propao je Egipat grèkiz Pto lomeja, prog~ao i Antonije i et~t~atska flota, aln je ostalo carstvo Kleopatrino na ovome svetul Ono je veæe i stra~ginije nego cggo je bnlo njeno carstvo u Egipt u. I lep e, i duaavnije, n veènijel ... Jedna velika ljubav vredi kolnko i velina ca revina: ' Ima na svegu saako dva i~stoka. Jedan je balkanski, a drugn je budi~stièki. Ba lkanskn istoh, kakva nigde jo nevi$ena beda u ~kosmosul Nema danas nn svoje civil nzacije, ni ~svog morala, ni svoje prirode. Grèka nma ~svoje razvalino, Turska nma svoje hri æanske poasol~e, Bugarska svoje la ne statistike, a mi ja i danas svoje hajd uke. Ka u da je jedna velika reka naakravila Egipat, a jedan velihi drumg da je na zrravio Nnnivu ~i Vavilon. Api su na Balhanu rimski putevi veæ odavna zarasli, i d u njih nema v~igge hièeg da se vidi. I ono cggo se pored njih bilo nekad sagradilo, moralo je da bude br?o poru eno. Turci su ovde ~posejali samo svaja groblja i svo je epidemije. Za prvih stotia~u godina i sjajni Egipat nalreèac je izgubi~o sve tr agove dubake faraonske civilizacije, a n,egov rpata-nin je, danaip~i, bedni, pos tao felah. Izgubio je za jedno stoleæe eve tratove grèko-rimske kulture koja je bila ostala posle Ptaloieja i Rimljana. Varvari su bili nekad tahoæer prodrli u rnmsku .Galiju, ali nisu ra?orili njenu rilssku civilnzaciju, nego su je, nargrotiv, i ~sami prkmklii i po 121 stali Rimljannma, o~snivajuæi zatim jednu veliku dr avu pod imenom Francurke. Ali Tu rci su pokorili Vizantiju, ne da prime njenu hulturu, najveæu toga vremana, nego d a je ~konaèno razore. Oni su to uèinili i u Srbiji, koja je priradno bila naslednica vizantijokog geinja. Bili su Turci samo velnki vojnici. Dana~s je Balkan jocg p rava turska pusgo . Treba da strani turisti dot~u na Balkan tek pasle ja stotinu to dina. Za toliko vre~mena Turci æe pove ati jedan drugog svilenim gajtanima, Grci æe ot voriti u ~svojoj prestonici Carigra,du najveæu svetsku kockarnicu, Rumuni ocve~sti Dunav u Crno more, Bugari nauèiti srpoki jezih, a ~mi Srbi pronaæi Ameriku... Na turskotk istoku, sve urro vredi videti, to su njihova iroka, zapu tena i glu ha, groblja, zarasla u trnje, i gde vlada najdublji zaborav i naj gluplji mir na zemlji. Setite se groblja u Ej ubu kod Carigrada. Nigde smrt nije potpu-~ija i bednija nero u ovim istoènjaèkim grobljima. Nije se posvetio nijedan kalif, ni sulta n, ni veliki vezir; ni~su se posveæivali ni fa~siri ni muèenici za njihovu veru. Pos veæivali su se ponekad odista saaka ljudi ~sitne vr~ste. Verovatno najveæi èudnjaci i najveæi asketi. Oni su zvani "dobrièri', mesto "svetiti", to je jedino istinoki inter esantno i veliko. Na turshom istoku ludake smatraju za polusvetitelje, kao, uost alook, i kod nas u Evropi; i sna.bdeva ih i hrani pobo na mahala. Muslggmahi nemaj u apostola svoje crkve èiju su veru proapg~grili maèem i ognjel,t. Hri æani su, istina, imali . ~svoje a~tostole pa itak su se i onn slu ili i ma~èem i ognjem. Sve je velik o i sveto moralo handa da ljudima bude nazketnuto nasiljem! ~Nijedna istina nije bila u sta~nju da sam sebi prokrèi put. Muhaaied je naroèito bio vojnik ~koliho n p -rarok. Nijedna se , ena na Istaku nije ~posvetila. Nema na Istohu 122 J,ii~.l. i_ .. svete Cecilije to siira, ni svete Tereze koja pi e ljubavne knjige. Vekoviaia su ov i ljudi jedan drutoai darivali ene, kao per~sijske $ilime ili hrive sablje, ili i h na pijaci kupovali na kilogram. Izgleda da su lepotu istoènjaèke ene samo izmirlili evroptki poligami i katolièki m isionari. Ne hto e se tovoriti ni o lepoti gradova na ovom Istohu, sa ulical.ia na kojima nitde ne sretnete enu. Kakav bi izgledao Pariz bez ena na ulici, i .kada b i po ~njegovim bulevariiia etali samo trgovaèki torbari i jurnle samo pismono e! Ili kakva bi nzgledala venecijaneka pijaca pred Svetim Marhom kad bi po njoj etali sa

mo Talijani i njihovi golubovi! - Najlep i grad na ~svetu, to nije onaj èije su pija ce i bulevari najraoka niji, nego onaj grad na èijoj ulici ima najvgpce lepih ena. Planine albanske imale su od jutro!s boju za~galjanog opala. One su l.ie$uti m pu~ste, stenovite kao grèka ili hercegovaèka brda, sa malo omrèeve gore. Neka~d su p rvi grèki filozofi n spartanski heroji ~mislili da njihove ducie ovaaio dolaze u z agrobni svet na odmor i ispa tanje. Ako je za ispa tanje, ovaj ru ni deo balhanske zem lje nma, odista, ?a to ~sav ivgled. Ima na svetu legtih predela pred kojima se zanesete i u najve~am zanosu hlik nete: "Kako je ovde lepo umreti!" Pred ta~kvim savr enim lepotama se, zaèudo~ i ne p omictlja hako bi tu bilo lepo iveti. cmreti u lepoti, to kzgleda vrhunac ivota na zemlji! . . . Polovina na eg u asa od s.mrti kanda dolazi o1c tora to j'e smrt ru na. O duvek se mr~rvi sahranjuju pokriveni cve~em, iopra~eni ~muzi~kom, posipani miris om i ha~eni izmirnom. Ali je smrt ittak astala ru na. Me~utitr, umreti u leatam pr edelu, na velikom 123 ;;,., g s l r? u' W .l

suncu, na sjajnim rekama, ili zvuènim morima, kako samim timv smrt dobnja drugi iz gledl Ali ova Albanija, vitena s 2iora, izgleda ocista zemlja za zatoèenje i za oèaj anje, a ne da se u njoj in umre in tsro ~pzi jedan ivot. Sve je ovde sivo: i stenje , i svod iznad stenja, n ptica hoja tuda proleti. Moja le~pa sa~putnica Holanæanka , vide~æi ovu ubogu albansku obalu, reèe mi: "Kad bih tkorala iveti u Albaap3ji, ja b ih se najpre obesila u Holandnji:' Kad sam se rano jutros obrnuo oko ~sebe po brodu, cela paluba je veæ bila poa iavljena novim posmatraèima. Aka u izvesno doba gadnne putujete po evrapskim zemlj alaa, vi sretate tolino putnika kao da je juèe snet ogkriven. Putovanje je nova st ra~st, i ono je docio najvigce od dosade koja vlada u druitvu èoveka s èovekam. Sad su saloni veæ pagFknuli porodicu i zanemarili prijate,ljstvo. Druptvo je progutalo liènost. Dru tvo tra i na u hrv, ?noj, novac, padket; o~go otima na2ie vreme n naape ene . Sve je svanije. Uèimo zbog dructtva, bogatimo se radi dru tva, enimo se radi dru tva. Ljudi se oseæaju sreænim samo kad su u dru tvu vansni, i nesret~nim kada u dructgvu n isu dovoljno va ni; nema sreæe za sebe, nn huæe za sebe, nn ene rza sebe, ni dece za se be. Nekad je sve bilo carstvo domaæia-ga koji se zvao toslodar, i ene koja je nmala samo jednog mu a. ena iz ~velinag druptva nma da~nas svoj zanat, mondenstvo. Ni ta g a he mo e zameniti. Sve izgleda stvoreno za tu a daju koja se zote dru tvo, i koja sve uni tava i sve profani e. ena postaje nièija i svaèija, najmanje njenot mu a. Ni dobra e ni dobra majka, ni dobar drut, ni saradni~k èovelsov, ni javna radnica. To je gla dan paun kojk vuèe za ~sobom iz kuæe u kuæu, i iz salona u salon, svoje nakite, najèe æe la , n svoja odela, najèectæe oteta, i svoju pa~met, najèe æe ni tavnu, i svoju dupiu 124 ::, i..~ ~; id,? pustu i naseljenu garnizonom najbeznjzraznijih ljudi. Salonski èovek ide u dru tvo da bi necrgo izgledao, kao to intelektualac, naproti v, be i od dru tva da bi stvarao i vla~dao. To su d,va èoveka koji se vicie nitde tge sretnu zajedno osim na stepenicama, gde se jedan pen~e kad se drugi spu ta. U neka dacgnjem salonu su dru tieni ljudi bili èisti intelektua~lci, a mnogo puta i tvorci; a danas su intelektualci n salonski ljudi strani jedni drugim, èak i proti$nici j edan drugog. Nema danas ni velikih ljubavi, jer su le erna poznanstva rirogutala d uboka prijateljstva. , Nije ovoliko dana nje putova~nje nastalo crgo ' je Ruso izmislio stra~st za prir odu, ni czto je ' Stivenson izmislio eleznicu. Putuje se nz aèajne dosade i jo vi2pe iz 2 rostaèkot snobizma. Na ovipk grèkim morima, kao po vajcars kim gleèerima, ili po talijanskim crkvama, ili po u francuskim zamkovima, sretam èitave vojske putnnka, koji ne ?naju in toliko geog

rafkje da zapamte u koje su gradu prenoæili. Taj svet je beda ?a prave putnike-eac .psurejce koji zapamte i svaki kaien na koji su se na~slonili. Sa norve kih fjordo va ndu ove vetrogonje na Kagp~tol ili na razvaline Troje, i odande u eg~patsku p usti " nju gde svahi nemaèki turista odvede svoju enu da je fotografi e pred Sfinh>soak, a gde svaki 1 Francuz ode da vkdi kaho ga trideset vekova po' smatraju sa vrhova piramida . . . Naègga zemlja gu bi svoju tajnu; lepota se izgubila zato to je j postala lepa za ceo svet ; ravnopravnost je ubila I1 pravo; nema vi e nijedne sreæe koja nije postala svaèijom sreæoak. j Krf se uk_azao na talaSima, tama~n, njihajuæi se desno i levo, dk uæi se preaia svod u, i zatim poniruæi naglo u puèinu. Najednom se to kopno ukaza onde gde ga maloèas nij e 6ilo. 125 ;i~; ~ U:.: ."~g, ._' G . i g~F,.~uj..T~.. . . .. . g'N ~,' ^g .°T ' . . 1r.2~:,`..~ _,' ~ 0... : . . . . 1- ~ Imaju avde jo dva divna sustrva. Zl jedno ka u da izgleda kao okame~njena fenièan ska la$a iz starot grèkog erioca. Put~~ici na brodu pastado e sad èitav ~narod; iz sviju rupa povrve svet koji dot le nnko na brodu ~ije video. Be e ih svaasahvih. Moja saputnica Holan$anka, sa ~sv oja dva mu a, trèala je od jedkog da drugot kraja laæe, èas gledajuæi na more koje smo veæ re li i kud ~se sad vukao velihi stub crnog dima, to je ~tomraèavalo pola neba; a èa~s prema tamno?elenom masivu Krfa, kuda su nas pratila èitava jata galebova. Dok su s e te srebrne i tako ponosne pti~de, uvek gladne, s vriskom u vazduhu, strmoglavo bacale, od neba do mora, za jedni~,t zalogajem hleba to su im dobacivali putnici , Krf je neverovatnam brzinom prilazio h nama. Celo je more svetlilo u belim vat rama, a nasred vode ~si,~ ala je sunèa g; na lokva, ogromna. Ova lela Holanæanha bila je sva zanesena ~prvi ~gvt neèim drug im nego ~sobom. Sva je drhtala pred ovoliko dogataja u nebu i po vodi. Oèi su joj bile vla ne psao da ~su bile gotove da proopu suze, mo da ~prve u ivotu. Kad se pred iednkm velièanstvenim prizorom u prirodi naæe Francuz, an eli da pore d sebe ima svoju metresu; kad se na$e Rus ili Srbin, svaki od njih eli da o~so se be nma jo pet stotina svojih ljudi da svakom ha u ~svoje u~shiæenje; a kad ~se tu ~naæe Ne~mac, on se sveèano zakune da æe drugi put doæi ovde sa svojom enom i svom svojol~s decom. Moja sa~utnica Holanæanka, meæutim, hoja je su ta iglsrenost, reèe mi: - Nihad se ne molim Bogu da ~mi olrosti potrecike. Ne hajem se za grehove ~k oje sam uèinila, neto ?a one hoje nnsam uèignila. Molim se ?ato Bagu samo da me èuVa o d komaraca n kijatice. Ali pred lsorem zaboravljam na pobo nost i oseæam svu sposdbn ost za grek. Zar nije atravo 126 ,:g ; ~~ m 74. ~ .. reèeno da na~s nriroda vraæa instinktg~ma n pravn poroènim... Na a laæa je lagano u la u zaton Krfa i tu se ukotvila. Brodovi u Grèkoj ne prilaze obali, jer te obale nisu utvrTene, nego se ~silazi sa broda u èamce, i zatgrm ra èa maca, u va~ruèju morna^ ra Grka; spu ta se na zemlju. Zato ve~ gtri ulasku u prista~ ni te, èamci ~se iz pri~sta~ni~gggta gusarskn ustreme i hi.ljadu glasova cilnu se pr ema brodu. - Po~cne je . . . Najednom je ne~stalo svih srebrnih jata galebova, b ez kojnh akug po maru uvek izgleda tako neveseo; samo su se njih dva-tri njihala jo izna~d glatke povr i~ne u luci . . Negde je na ostrvu zvonilo u satovima. Ostrv o je blistalo u svim tonovil~a zelenila. Vn~soke i tanke huæe dizale su se na bede miata do neba, a na je bro~p, ~sa,ca izgledao utonuo i izgubl,en na toj niskoj vo di. Leata utvr$enja ~na Krfu su nz vkvantijshog i mleta~kog doba; kuæe ~su nz vrem

ena engleske okutsacije. Fukara ~to obaln je iz vremena grèkog hraljevstva. Jo neèeg, me$utim, da nagovesti da smo veæ u bla enom homershom predelu i prvi put na jednom mitskom ostrvu. Sve je ovde legenda. Kad su sino$i Hronosa podelili svemir, Zevs je dobio nebo, Posejdon more, a Pluton zatrobni svet. Posejdon, azij~eko bo anetvo, je od svih prostora najveæma vo leo grèko iiore, a oc svih ostrva smatrao je Krf za najlep e. Zato je ~to~stao i nje govim prviak kraljem i rodonaèelnikom svih drugih i docnijih njegovih vladara. Ali to nije sve. Jedna nit,ifa, Kerhira, napravila je ovde grad, i dala mu svoje im e, koje je ovo o~strvo nosilo kroz ceo vek. Zatnm je vladao avde nuen sin Naisit ois koji mu je podiggao bedeme, i unuh Alkinojus, hoji mu je dao najleacce vrtov e na svetu. 7budima je lodelio huæe a bogovima hramove. Vi znate sedmo pevanje Odi seje gde Hamer opeva lepotu tih vrtova. To je najlep i, èah i prvi 12? opis crirode koji nat~t je ostao od starkk pesnika. Ovo ostrvo stari rapsod nazi va plo~dna Skerija. Tu je dat i ljuggki portret kraljeve kæeri Nau~sike, u svojoj prostoti jedan od najle~gpcih portreta antièkih. Alkinojusovi vrtovi to je ovde danas ravnica Pezamili. Iduæi na potok da lere domaæe rublje, Nausike je ~srela Od kja, kojn je po~sle brodoloma bia izi ao go na ob alu. Otkinuo je granu masline da pokrije svoju golott~nju i izaæe pred devoj-ku za hoju hije znao da je kraljevoke krvi. Ta prostota homerskog drucrgva gde kralji ce predu, a hraljevske hæeri peru rublje, i gde kralj Itake dvadeset godina ostavl ja svoje ostrvo bez Vladara, nali~ mo da samo jo na prostotu n lepttu na eg srpskog e posa. Kraljevsgva u Grèkoj su bile zadu bine sa~mih bogova. S poèetka je Zevs postavlj ao kraljeve, ali je branid da docnije hraljevstvo akogne autamatski silaziti s o ca na sina, bez Zevsovog naraèitog ukaza. Svi se hraljevi zovu i bogodani, diorene s, zato to svi kraljevi silaze od Zevsa. Ne znam da li bogodanosg kraljeva, koja nma taka aroliku povest, ima starijeg teoretièara od ovag dianog ragnsoda. Ali Krf ipah ne prelazi iz legende u istoriju za duro vremena. Uostalom, sa mo je njegova legenda ~sjajna, a njerova nstornja je bez pono~sa i bez svahe lep ote. Tek kad su Korinæani, ploveæi da nasele ostrvo Siciliju, uputili Kerzihrata sa n>egovim ljudima da nasele ovu ljupku i plodnu Skeriju, tek tada Krf ulazi prvi tiut u istoriju. Nikakva kultura nije ovde ro$ena. Korfiati su oduvek bili defet isti i rtavi~grèki patriotn. Najgoru je sliku o nj~tia dao Tukkdid, a najveæu su sra motu pokazali kad su pomagali rnmekoga rucptoca Mumijusa da razori sjajni Korint odatsle su se nekad i sami oni ovde bili do~selili. - S malo se ushnæenja govoril o n u najlep 128 J `S 'EG ,è2a 3. e grèko doba a ovoM èudnom oc~rpsy. 3xamR samo za jedan opis I~senofonav koji je ~naèe lep koliko i Homerov. Govori o njegovi,m slatkim vodama kao cggo je docnije Ovid ije govogrio o njegovom slatkom voæu... Ali je ostala i dana~s ista stara vegetacija koja zasenjuje svojom lepotom. Oleandri i aloji, loza i kaktusi, masline i èemtresi, eukaliptici, mirta, lovor sve drveæe i cveæe ja iz ,vrtova Alkinojusovih! Masli~ove ume padaju ovde sa bregova u dugim sreLrnim ka~ekada~ma. Nije èudo to je to lepo drvo progla eno bo anskim. Bez prastarih maslina ovo ostrvo ne bi ialo ki svoju lepotu, ni svoju slavu. Ovde se vndi najsavr eniji antièki pejza Teokritov i b ukolnka Virgilijeva. Sve je na ovom ostrvu mirno i prozraèno, i lako kao senka. Je dan trèki pesnik daje ovde ovaj i e ni epitaf svojoj dragoj: "Laka ti bila zemrt~a k ao list masline." Po li smo sa broda da obilazimo ovo osgrvo koje izgleda kao hahav veliki i fag ntastièni brod pun cveæa i muzike. Moja salutnitda ide preda mnom, kao kakva lepa mi sao. Jedna stara legenda i jedna mlada ena, toliko je sreæe dovoljno da bi se nasel ilo celo ovo ostrvo samim iluzijama! Holanæanka je bila sva u belim èi.pkama, kao u

peni. Ispod njenih malih nogu pevao je svetli i usijani posak. Po nozi ene najbol je nasluliujete celu njenu arhitekturu. Stari Grci su davali najveæu cenc poèetku eni ne noge, govoreæi da Venera poèinje od nogu . . . Ova lela holandska ena morala je na praviti mnago nereda u spokojnoj Germaniji, gde je sve u redu: nad decam bdiju a næeli, a nad ena~laa oficiri. Gosco~a se divila dvama malim ostrvima na ulasku u neho pri~statppcte. Jedno je jedva aialo veæe od morske kornjaèe; na njemu ima enski mafiastir u kojem je doek ora stanovala samo jed È Gga,Ao~ c n zvmcpe 1gl? _Y~.I`.~G -lJ^. )1 ~Kr:n . . ^R7 i - ~t~ . . . ~. ,' ~i~, ; :.

na kalu~eri~da koja se nosvetnla. Drugo je ostrvo slu ilo Beklinu za njegovu emfat kènu ~sliku Ostrvo mrtvih; i na~sred njega ima ot~t jedan ubogi manastir. Ovo je I lisovo ostrvo, gde se heroj spa~sao ad brodoloma. Oba ostrvca prekidaju monotani ju linije jedne ovahve mase na vodi; pored samag Krfa, nzgleda;ju kao refrein uz jednu sveèanu pesmu, ili sateliti uz jednu vatrenu planetu. Tra~kili smo mesto gde se Nausike itrala laptom; i crkvu svete Epifanije gde je nehad bio Herejan, hram boginje Here; i najzad, ictpi smo da vidi~mo Akileon , dvarac nvsreæne austrijske carice Jelisavete. Nemaèki konzul se bio spremio da ~na ~m izgovori jednu gsartkju iz Tukidkda, i hako su Korfioti pobedili Korinæane; a m ladi hemaèki grenadir o tome kaho je nekahav venecijanski ge~zeral razbio ovde Tur ke i bdbranio ostrva; i, zatim, da je neki francuski general odr ao ovde sa svojim garnizanam at~sadu od punih e~st godina! Ledta na a saputnica nije volela erudicij u jer joj je zagorèala ivot veæ u Nemaèkoj. Obo ava Francuze to niitga ne znaju, a o svaè govogre sa pacni tava~njem; i Talijane koji poèinju da zvi de melodiju iz Verdija i pr ed kakvkm aptièk~t hramam gde bi drugi gavorili samo o grèkom politeizmu. - Ona misl i da je kod dana tnjih ena luksuz zamenio uku~s, a kod danazpnjih ljudi erudicija z amenila duhovitost. U a~sava se ljudi ~sveznalica, koji, pored sve nauke, nipsad n .isu u ~stanju ca ~sa u jednu duhovitu dasetku. Dok je njen mladi roæak govori~o o b ojevima kad Krfa, gospo~a je slu ala rasejano i gledala samo njegove velike i arke oèi kao oèi u mladog jaguara. - Oèevidno, ona je volela njegovu mlado~st, a ne njega: i njegavu uniformu, a ne njerovo herojstvo; i radije brajala njegove bele zube, ili njegova sjaj.na dugme : ta na odelu neto njegove ideje. Seæam se jednog da 130 na kad smo se peli ~na crkvu Svetog Petra u Rimu da gledamo ka~ko se gasi dan na ~d crnim krovavima veènoga grada. Ona mi tad govoracle~ ..u Francuza na ~svakih de set ljudi ima po jedan talenat, a u Nemaca. na svakih deset ljudi ima po jedan i diot. Moj leli rot~ak ima uatravo onoliko pameti holiho mu treba da ~sedne kad j e umoran, da polije èa u vode had je eda~, i .da .ne ~?~ae vo? `?a I~a~l3T'raD a`12a ~ibp~ ~a ade Za 11a.. riz... Put nas je poveo preho pijace haj~a je hod mletaèhe tvrtave. Na pijaci se v e bala jeddna èeta grèkih vojniha, ne to zbun~vnih i hr ljavih, s puno njih koji su no~sil i na noeu te ke naoèare. Grèki oficir no~si svoju ~sablju me$u dva prsta kao mokar hgr o bran, kao to i talijanski vojnih nosi svoju pu ku kao violinu. Deset vojnika vg baju dak im dvadeset ~vojiika sviraju. 1Slasicni narodi su zave tali potomciaka mr nju za trijumfe i odvratnast za herojstvo. Ve be ove èete gledali. su sa~mo mnoto dece i s lu kinja. Prvi gtut vndi~mo vojsku starag kralja F~aplia. Ona nam izgleda vojrka k oja ~e poslu iti samo za parade svojFgm hraljevima i za posmrtne pratnje svojim ge neralima. Grci ~su manje vojnici nego revolucionari. Naroèiro ovaj grèki narod ima o dvratnost za heronzam i heroje, jer od Homera do Marka Bocarisa sa~ma je o nj.im a govorio i pevao, a svu svaju zemlju ~tosejao tolik~m legekdama i mi~govima, da ih ~oe danas i sam zgra ava. Sad je ovaj narod prestareo, i od nekada ~~ih filozofa postaa je mala udrica. Sve njerove strasti i ljubavi su staraèke; dobar ~d, laka en a, miran san, zdrava l~aneta.

Danas je vreo dan. Po ulicama ~se rasturizpe putnici sa na eg brada hoji osta je u luci svega do sutra u pod,ne. Pod Arhadama ,su ~sedele neke levente, ~poslu u ju~i se sladoledom, i gleda 131 . g. +:. ~~~ YS4 ~'4A~ . . ' , - _ È.u a ::,

pe su ?a enama pijunskim oèkma vi e nero ljubavinèkim i zavoæaèkim. Jvdna uska talijanska ica ~pela se izme$u engleskih huæa. O vratima duæana visnle su grivne oraha, grivne suvih riba i grkvne suvih smohava. Na mnagim mestima su pred duæani~ma pradavane ko ljke i kamenice naporedo sa gro tem i lubenicama. Sve ul~ide pi gradovigma u primo rju imaju i~sti miris: ~sve miriciu na rkbe, tamja~k, narand e i vkno. Ovde pada ~ oèi muigki tnp s ilirski-m profilom, s talijanskim oèima, s ~kratki m turskim nogama, i ru nim grèhim brkovima. Nijedan se deo sveta nije toliho me ao, u pogledu ljudstva, kao ovaj narod u vrtovi~lla Alkinojusa. Nije bilo nijedne vojs ke koja je prolazila sa istaka na zapad, ili sa zatga~da na kstok da nije ovde o stavila vi e svoje krvi nego svog znoja. Nemaèki grenadir, na saputnik, zaboravio je da ka e kako je rimstsi osvajaè i poisorilac Grèke Flaminijus, pre polaska ha Balkan d a pobedn Filipa, najpre izvr io ovde pregled svojih trupa, kao i Mumijus, pre nego to je oticgao da razori Korint. I da su, posle poraza na Farsali, velikc general n Pompejevi dr ali avde na Krfu poslednji savet, na kame su prisusgvovali i Cicero n i Katon; n da se o~de ~gosle porava sktsonila flota Pompejeva. I 'da su ovde b ili skoncentrksalc svoje vizantijske trupe Vegp.var i n~egovi tanerali, kao i To tila svoje varvare; i kao crgo su venecijanski du devi ovde imali svoje garnizone, tako i Turci svoje èardake i hareme . . . I, najzad, nije pomenuo sve pu~sto i koje su ostavili ovud gusari saracenski i dal~tatinski, n avanturirgi normandski i k atalonski. Nksmo se ni setili da su u onom pristan~.pitu, gde smo ~maloèa~s bacili istgu enu ci,garetu, svi nakada n~i najveæi osvajaèi bacili kotve svojih galij a . . . Odista, ovde se od j edne sj aj ne legende ne vidi ceo jedan sjajni kontknent. 132 . :.h :;: "~ c maloj katedrali, nekoliko studenih senki, koje su le ale po starim ~ploèama, osvensile su n a e oèi. Sveti Spiridon, krfski vladika, koji je bio èlan prvog Nihejsk og sabora, de i zgrèen u svam srebrnom sarkofagu. To je bio jedan od l ajveæih hri æanskih èudotvoraca, jvr je u XVII-om veku spasao svoje ostrvo od huge, a u XVIII-om od t urske vojske. Venecijanci su pakuipavali u vi e mahova da sveca odnesu, da bi ih E ,ranio od kuge i od Turaka, ali se ~svetac protivio; odnesena je sa~mo jedna nje gova ruka, koja se i sad èuva u Ri~iu da odbrani pa~pu od Talijana. Krfska porodic a Vulgaris, po zavetu, daje uvek jednog mu kag èlana za sve tenika i èuvara sveèevog. Ovo me setilo samo na stare paganske porodice atinske: porodicu Eumolpidvs, koja je nasledstvom davala svezitenika za Eleuzns, ili poradicu Buzigee, koja je davala svepggekike da èuvaju laladijuls na Akropolisu. Ne seæam se da li vi e ima sliènih prime ra u drugim evropskim religijama, ali ih evo ovde ima i danas. Iz katedrale smo po li kolima da obiæemo ostrvo. Laki podnevni vetriæ duvao je iz ma,slinove gore usijanilt putem. Masline su bacale svoje rumene senke; pored put a su sagorevale ogromne kcpine i pe~eljaste agave. Ovim pute~k su maslinova stab la veliha, èesto po dva i tri,sa. vijena jedno oko drugot, ostavljajuæi u sredini st abla krutrne pro?ore, a u vrhovi~ma praveæi krupne raève i kro nje. Na mnogo mesta pla nduju stada bela kao grudve snega, i sve ima izglec stare grèke prièe. - Nemaèki konzu l je znao naizust da maslinovih stabala na ovom ostrvc ima tri miliona i asam st otina hiljada; i to pet hiljada i trista na svaki kvadratni kilometar; to znaèi èetrd eset i sedam sta~bala masline na svahog krfskog stanovnika! Gaspo$a iz Holandije bila je tim prosto zaprelta æena, i njene su se ruke ohladile. - Kroz ume se vide se ljanke ~33

. g g . . . s kako promièu u njihovom arenom odelu i sa turbanima na glavi, u koji~ma ka u da imaju i pletenice njihovih baba i prababa. Nitde ne postrji seljanka lepotica nero na Krfu i u na ggm Konavlima. Za kolima celim putem jure kilometriaia deca, tra e~i koju leptu, i bacajuicd se strmoglavo na ruke i sa ruku na noge, bez obzira na pra inu i na egu. Krf ima jo ostataka ad talijan tine; ako se to ne vidi ~ko r$avoj muzici, vidi se po ovako za natokom ~trosjaèe~nju. U Italiji je pro~sjacenje bila reli~giozna u~stanova za vao pitanje milosrta. Zato prosjaèenje nije mo da nigde man~e otu no nego onamo. Crkva je po tovala prosjacgtvo, i veli~si deo njenilg svetaca su bili prosjaci. Na grè~kim os trvima je prosjacitvo ostalo od Talijana hao to u Italiji za sve kra~e veruju da ~su grèko delo. Bilo je jedno doba u Italiji had su kalut~eri bili slavni razbojni ci na drumu, a njihova pastva prosjaci po gradovima. Moja saputnica htela je po svaku ced~u da obiUe Ilisovo ostrvo n neku ku~u ~tustinjahovu koja se tamo nalazi. Ja sam uspeo da je advratim tek po to joj obeæah da æu je sutra agre padne advesti u jedan druti maiastir gde ima jedna èudotvorna ik ana Bagomajke i nekoliko èudotvornih mladih kalu~era. Ikona je zaigtitnica ena hoje ne uspevaju da imaju ploda; ~kladi haluUeri tako isto. One kaje dotu ovamo u ma nastir i ponove sve reèi koje im govore ti mladi kalu~eri, doatadnu se Bagu i dobi ju ploda. Nijedno paklanjenje ihoni, niti ijedna molitva tik kalu$era, nisu obma nule. Grèki manastiri i grèke lsolitve slavne su, naroèito u pohgledu potamstva na ova m kraju sveta. Na svaha dva ili tri ~manastira nma po jedan sa i~konoai Bagomajk e Zaèetnice. Goapot~a Holan$anka se mnago èudila da Nemcn, koji su iomislili barut, nisu 134

pre toga izmirlili ovahve ikone i dvahve kaluUere. Kada smo u li u vrtove Ahileona, dvorca nesreæne austrkjske carice i nasreæne majh e, srele su nas u povorci, pod niskim arkadama, m:ramorne biste filozofa i pe~sn iha koji su 6ili njeno dru2itvo u toj oèajnoj samoæi, gti~saca koje je ona mnogo vap ela, a moj ,ca i ~ggala~: od Homera i Platona do ehsgp~ra. Na samoj terabi, hoja je cela obuèena u vre e ru a, le i, u polo aju ka~kpp,olskog gladijatora, ra~njeni mramorni Ahil, ogromno i ru no delo neka~kvag danskog vajara. Ahil je okrenut pre~ma Etp~gr u gde se tolbo~ rodio, i ~koji lebdi danas u usijannm ljubi~èastim maglama. Svetlo podnevno more zatrljuskuje obale razbijajuæi se u srebrne pene. Netde dole na dnu vrtova ima i kg pesn~.tsa Hajnea, za kojeg su èuli i svk Jevreji ovog sveta. - Roditi se u Minhenu, iveti na Krfu, i poginutk u enevi, to vredk biti nesreæno m caricom celog ivota - reèe na a ~satgutnica, horaèajuæi pored~nas u mirisu èem~tresa i b riæa u èijim se vrhovima èuo mapi ~podnevni vetar. Ali je imala pravo ova lepa Holantkin~a, govoreæi mi na ~povratku ka varo i: "Ne ~ma vi~gie smisla putovati po kultu~rnim gradovnma Evrope. Tamo veæ alostivo lièe gra dovi meæu sobom, kao i ljudi hoj i u ' njima ive. Nisam majstor u umetno~sti i nema m ~omg-nsla za c~oje,pkp~osti. Jedva razlikujem jednu Murilovu Ma~donu od druge Murilove Madone, ili jedah ~pros3or gotske crkne od drugag prozora go~loke crkve ; kao fgi èoveha iz Mi~nhena od èaveka nz Berlina . . . Uglavnom, jedan evropski mu? ej ima za mene sve to ima i neki drugi evropski muzej 1 Ko je dugo iveo u Parizu t aj nema vicge nicgta novo da vidi u Evropi. U Parnzu ~samo nedostaje jedan Turèin s kaèiilom i jedan Talijan s majmunol.t. Pariz ina~èe ima sve; i jogi vnggte. Posle Pariza 135 _ 5~ è U ostaju jo novo samo pustinja i Takvo je jedno malo èudo za dnom obronku nad morem, ogra~en i zidovima riuni~m br ljana, gu eahdre i ~ubre. Crkvi su davale fatamorgane za na e blazirane oèi . . :' blazirane oèi i manastir Paleo-Kastrica, ovde, na je kao tvr$ava, sa njegovim tera i ptièjih jata. Manastir je mirisao na tamjan, ol nehu ~trosta2tku rasko mnogobroj~ne ikone sa ru nim

licima svetaca, akovanim divljaèki, kao i u nas, u grubo srebro. Mla~di kalu~eri su na~k poslu ivali omokve i kafu i duvan i vino. Imali su po svemu izgled vigce r azbojnika nego bogomoljaca. Smejali su se na ono to sami ka u, i èudili se onols to ni su ni èuli. Nema odista ni_jedna druga crkva sve tenike koji su ovoliho van kvogga, o vako zarasli u ljudo derske brade, i ovako utonuli u natremostivu glupost. Srpaki su sve tenitdi bili vo~e naroda i vojskovo~e u ustancima. c Srba je odisga samo sv etosavlje epaslo pravoslavl~e: ideja o crkvi je bila nerazdvojna od ide.je o dr av i. - ~Katolièki su halu~eri nauènici koji pi u duboke knjige, i fabri.kanti koji prave najbolji sir i najlepc~u rakiju. Oni su uèitelji morala i dobrik mang.tra, profes ori reèitosti, i malo treba da budu i uèitelji itraFba. Domi~cikanci su dali velihe politièare crkvene, i Savanarolu i svetot Tomu Akvinskot, hoji je jedna ad najveæih fizio~nomija hri æanstva; a franjevci su dali svetog Bonaventuru, jednog od najnpite resantnijih t, istitsa i filozofa. Istina, izroreli su na Vatri F~ordana Bruna i osudili na smrt Galileja, ne priznavajut~n njiagovu nauku. Ali samo zato to su i mali svoju nauku. Ti sve tenici progone modernn progres, ali ~a znaju, i èesto uzima ju u njemu èak i veliho uèepræe. Sve ; èemu uèe katopièki svecrgenici, to je ivot na ! ovom svetu. Paklom pla e al i ga ne tumaèe. Kod . grèk~gk kalu$era se, naprotiv, tovori vi e o pa 136 ~g`i l.~m?~ . :`~.:~-.~T4 .* u i~.4 z.~~~~.:'.:,~-"v.-y ~ 31' : : ^dpt~ i i° klu nego o evanfi~elju. Ne postoji uèenje, nego obred, ~ni ivot, nego kajanje. I to kajanje ?a ne to to se nije ni pro ivelo ni razrmelo; kajanje za grehe tuæe vi e nego ?a svoje. Ovi se kalu$eri ne ~dr e hi dlakom ?a ovaj nli drugti svet; ive u zajednièki~ m molitvama i meU~usobnim tuèama. Katolièki kaluæeri bar znaju Horacijeve stihove lepo j Lidiji, i Katulove lepoj Klaudiji, i Propercijeve lepoj Cintiji, i ponavljaju ih ne nije nego rgsalme cara Davida. Za ove danacp~e grèke kalu$ere bla eni ?agrobni iv ot poèinje onde gde svr ava njikova bezmerna glupost ovog sveta. I grèki kalu$eri su b ili v~ liki kad su se bavili ~tatanekim rptscima. Asketizam grèke crhve je uzvisno oltar, ali unizio amvon. Drugi dan emo opet bili na u~samljenom moru, ploveæi za Atinu, gde krosz Kori. ntski ?aliv stih<emo tek sutradan uveèe. More je bilo ovaj put zeleno kao mahovina . Ovo je lepo more homerskog sveta, more najveæeg pesnnka n èudotvorca kojeg je dalo antièko ljudstvo. Je li moguæe da je Homer bio odista savrelTenik ljudi koji su ivel i s njim zajedno? Dante to odista nije bio. A da je i ekspir bio n duhovno savrem ennk onih koje je sretao ulica~ma svog Stratforda, zar ti ljudi ne bi ne~gito ?a pamtili n zabele ili u ivotu najveæeg èoveka svog vremena? Protivno od onoga to se reklo , treba utvrditi da nema veæe razlike nego izme$u velikog pesnika i dru tva njegovog doba. Pesnik je uvek jedno ostrvo za sebe; meU?u ljudima, on je uvek samo nreth odnik i glasono a drugot doba_ - Otkriveni su nedavno rpobovi u staraj Mikeni i iz neseni zlatarski r< dovi i oru ja, èak i skeleti onih koje je Homer olevao u svom tr ojanskam epo~su. Na tgpk zlatarokim radovima n na farmi oru ja vidi se samo egipat ski uti~caj. Ali kome uticaju duguje HoMer svoju nenadma ku umetnost- na kajoj se ne ~37 > 7 ../~ ' A, .._t - .. ~ t~',.-d vidi nikakav predak7 Izgleda da je veæ bio izgraæen grèki jezih do savr enstva pre nego o je izdana i prva grèka knjiga! I postignuto je savr enstvo homerske metafore pre n ego to je i postalo bilo grèko dru tvo! U Homera je odi ; sta sve njegavo, bez predaka i bez poslednika. I ako je to dobio od drutih raps t

oda u nasledstvo, moralo je to biti sitno prema njegovom ogramnom eposu, oèevidno kon~ruisanam kao celina veæ u samom svom zaèe-gku. - Sve je u umetnosti lahzce - stvoriti nego jedan-k jezi.k peoniokov. Homer i Dante i ekopir su zato ne samo pisci velikih dela nego i najveæih jeznia, a to je skoro bo anska moæ i misija ~meæu lju dima. Zato je Hoimer zbog jezika bio ~ prvi i najveæi pesnik svik vakova i svik na roda. Na ovim trèkim morima, hoja je on prvi apevao, lebdi odi.vsta na ~svakom mes tu glas , tog rapsoda, za kojeg niho ne vna i da li je postojao, kao glas Bo ji na vodama. Ru ièaste magle le ale su nad Levkadom i Svetnm Maurom kad je tuda nai ao nadc brod. Krf je ostao za na~ma u fantastigènim odblescima sunca, i u tamnovelenom n èivitast om lrivi$enju neèega to je sad lebdelo izmeæu neba i vode. Nekad su, ka u, ova dva ostr va bila isti kontinent, a docnije su ih Korinæani advojili ve taèkim prokopom. Jedna m atlovita tradicija ka e n da je ovde skoèila u more pasnihinja Sapfa zato to je nije voleo ljubavnik Pean, to bi nzgledalo zbrka i legenda, iako je to zabele io i sam p esnik Meandro~s, a ponovio i uèeni Strabon. Na ovom m0stu je umrla i jedna srpska vla , darka na eg srednjeg veka, despotica ena Laza, ra Brankovi~æa. - U daljini se vide obale Akarnanije, na èijizk je paslednjnm ivi~ama, u Korintskam zalivu, ~ stra ario nekad Du anov vojnik, dok je druti trstovreme~no èuvao nacie carstvo I ; pod Jedrehima, a treæi pod dallsatinsgsim Kpisobi! . . . Ja sam bio sreæan da U ovu ~svetlast Jon 138 t U , . . r .. ~ ~. 4 -_ g. i. T~5'~ . . . skog mora unese~m uspomenu i na ejajnu ~tove~et o moænom nekada njem carstvu koje kr ~vi. Brzo se, u utilu opala, uha;za i ostrvo Kefalonija, odakle je Bajron, najveæi p vs~pik ovog mora posle Homera, ot~pcao u Mnsolungi da umre za slobodu slavnog grèk og naroda. I ostrvo Zante najednom iskrsnu u srebrnim koagrenama. To je ono astr vo koje je u Melpomeni apevao Herodot kao ra~rsod veæma nego to ga je opisao kao is torièar. Uspomene, to su beli novci za crne cane. Kako æe nekad, mnogo docnije, izgleda ti o~vo more u mojoj uepomeni! More vifiieno u ovoj mladosti , more po kojem je s vala na val plovnla moja ushiæena dugia, kao gnezdo a.pkiona. Kdliho æe biti ne na t a daleka vizija kad ostarim i had iz oèajanja mo da odem u vajcarsku, i da kao penzio ner uèim violinu i istoriju religija, iveæi sa svojil.t knjitama, koho ima i maè,~aaia; i da u dokolici i dosadi vajcarske zemlje izmi ljam kakvu novu veru ili kakvu novu p ucgku... More je svetlela i pevalo naprestano. Tamnozelena jonska ostrva nicala ~su jedna za crutim, i sretala nas putem, hao izgubljene etare galije. 139 ' r. '~g~~.; .-'~ ~: . è_ , .. . . w~: u. 2._. . ., ^ ' PISMO IZ ITALIJE RIM, okrobpa 19** Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mt-rslimo na stotine gener acija lepih rimskih ena koje su pro le tim putg~pka. U tridesetoj godini, mi ovde m irlimo na starinske , rimske heroje i tra imo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U èetrdeseto j, mislimo na antièke besednike i mudrace. U pedesetoj, na muèenike i svetitelje. Ima na e srce jedno svoje doba Petronijusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Pampeja, t reæe Cicerona i Seneke, èetvrto svetog Pavla i svete Cecilije . . . I gradovi imaju

uvek po jedno doba ljudskog ivota i ljudskih u; strasti; a jedini je grad Rim hoji ima sva na a doba i kaji daje svahoj na oj str a~sgi svoje magije i svoje istine; i kada god se vratimo ovamo, mi uvek otkrivam o ovde nova èudesa i nove lepote. Rim nije samo veèit, nego i veèno drukèiji. Jer ni na jednoj stopi na e zemlje nije du' e boravila ljudska misao, ni vi e ostavila traga ljudska energija. Ril,kska dr ava nije prestajala u sv etu za nepune tri hiljade gadina: kada je svr ila cezarska dr ava, ona se pretvorila u duhovno carstvo i paatsku dr avu. U Caritradu je jedno vreme bio zlatni presto rimskih careva, ali je u Rimu ostala i dalje bronzana stolica svetog Petra. Vlad ara na Palatknu br?o je za~ 140 ^ menio vpadar u Lateranu i u Vatikanu. bd 1.~ezara koji je bio vojnik i prvosve ten kk, ostao je vladar i prvosve teink. Ostala je u mnogom porledu i osnova stare dr av ne organizacije nekada njet carstva: samo mesto konzula i prokonzula u istim dalek im provincija:ma, postojali su sada vladike i kardnnali. To duhovno carstvo i ka d je gubilo svoju snagu nije gubilo evoj kontinuitet. Nikad se hrit.iæanstvo ne bi bilo ovoliko ra irilo da nije znalo za puteve hoji m su i dotle i li rimoki osvajaèi sveta; nkgi bi se bilo odr alo da nije sebi najpre p otèinilo Rim. Besednici s foruma oti li su na predikaonice. Porez koji se plaæao Bogu i cezaru, docnkje se plaæao Bogu i papi. Kad je veæ Rim prestao bini prestonicom cel og antièkog sveta, postao je prestonicom buduæe op te vere; n umiruæi, stara dr ava se sam o ovekoveèila. Ujedi.njenje èoveèansgva u jednoj dr avi nije rankje bilo y~crteno, i sad se tek po lo da se ono ujedini u jednoj op toj crkvi. Paganizam nije mogao biti op ta vera, jer je bio osnovan na lokalnim bo anstvima; ali to Fiije mogao biti Jupiter, to je sad mogao Bog hri æanstva. Nove legije koje su po le odavde, nisu nosile orlove nego evanæelja; i putevima Apijom i Nomentanom nisu vi e i le legije, neto misioneri. Atina je bivala i lrolazila, aln je Ril2 ostao sredi te sveta i magija ljudstv a koje je najdublje verovala u Boga. Nije samo jednom imao papa snagu nekada njih cezara. Jeretici, germanski i francuski kraljevi, ~podela vere na vi e crkava, i p odela ~apstva na vi e padta, renesansa i reforma, sve je pro lo nad ovim gracam, ali glavne njegove osnove nikad nisu popucale. Ra?vrati i umorstva, koja su icgla i z Laterana i Vatikana, èinili su èe~s~go da ~gapa gubi moæ i ugled, ali je svet pabo ni razlikovao liènost I41 G ? <_ S2~ ' ~i1 1~5 ",- . . lg.: . K .: ,. . Sg--, .

èoveka od liènosti snegctenika, i ~svet je primao blagoslov Bonifacrija VII i Aleksa ndra V1, i u?imao prièest iz ruke ubica. I danas stvari ovde imaju izgled sve tenih utvari; i sve ivi u usamljenosti svo je i~storijske lepote jer je svaka od njih jedan dokumonat ljudske misli i saves ti. Rim je najveæe sredic.gte, jer je ovde roæena ideja o op toj dr avi i zatim osnova o oi toj veri. Ovde je postao slavni - rimski zakonik o organizaciji ivogga: osloboæenju sluge od gospadara, sina od oca , ene od mu a, graæanina od cezara. Ali je ovde zaèeta i ideja o ljufiavi jo i pre hri æa kog uèenja, jer rimski filozofi nisu bili kosmièari nego moralisti: i Eliktet, i Sen eka, i Ciceron, i Marka Aurelije govore o moralu osnovanom na bratstvu i jednaho sti meæu ljud ia. Ideja o èoveèai ' sgvu i ideja o èoveènosti postale su ovde istovremeno. Nijedan drugi antièki narod n ije i ao da osvaja da bi ujedinio, nego da bi pokorio; samo je rimski narod imaa o misao o velihoj zajednici pod isti~m zakonima. Istina, on je propao ba ka~d je ~p

ostao o2pitim carstvom,_ ali se obnovio postajuæi op tom crkvom. Ri!mska dr ava i hrii tæanska crkva ive u svima delima ljudekog pro~resa ad vremena kad su postale. Za dv adeset vekova nije se od njih moglo odvojiti ni ta to bi shrenulo na bespuæe ova dva velika pojma: rimaku pravdu i hritcæansku ljubav. Genije èoveèanstva razvijao se na nj ima kroz iajrazliènije i najlrotivureènije istorijske leriode. R~mska dr ava i hriciæans ka crkva, to su do danas dva najveæa shvatanja velièine i harmonije. Nikad Rim nije lezpci nego noæu i nitce noæ nije lep a nego u Rimu. Ima ulica i pi jaca koje nihad nisam video drukèije nego noæv. i kojima nikad nisam znao ime ni lra vac. Ta 142 kve su upice u Borgo Vecchio, i kvartoviiaa u kojima ive mali ljudi, gce se prozo ri ~pogase veæ od ~prvog mraka, i gde je ticptna duboka hao noæno more. Prelazio sam tuda igroke pijace gde u dubokom æutanju svog trulo~ hamenja stoje zalet~ene stare ~palate i ma~nastiri, n gde nas noæne utvare presreæu kao neprijateisske stra e i pra te do kuæe kao razbojnici. Ovuda koraèamo, a izgleda nam da tonemo; oseæamo pod nogama iroke plaèe, a izgleda nam da smo u barci koja je izgubila svoja vesla. Svugde se nagreèile svnke kao neprohodne ume; a kad kroz mrah udare sati s koje crkve, niko s e ne bi usudio da ih broj i. U ovim su tamnim kvartov~rma ivumrli èitavi narodi. Ovom su stopom zemljn ta pr o le i vojske osvajaèa, i sjajne procesije, i patroUte inkvizicije, i muèenici i sveci , n najbuè~niji karnevali, i najletppe ene, i najveæi ljudn. A sve stoji ja i danas na svom starom mestu. Pa npak na svahom raskr æu, hahav strah od smrti. Rim je veèan, a smrt je ipah na svahom korahu. Oseæanje da sve ovde umire, i tra~giènije nego igde, nikad nas ne ostavlja ni onde gde a~am sve izgleda neoborivo i veèito. Rim je veèan, ali kao tamna palata smrti. Ova borba tih neul~krlih stvari sa smræu, koja se vid i na svahom mestu, to je ono to se najdublje oseti u tim noænim luta~bima po j edno m neizmernom bespuæu ledgote i tuge. U rimskim poljima i rnmskim veèeriika prvi put sam poznao duboko i neodoibivo oseæaa~e samoæe koje na e vreme vigie nitde ne daje. Jedin a zetilja sa~moæe, to je dan a jo Itagp~ja, sa tolikim praznim obalama i umama kuda jo ne pi te vo?ovi, sa usamlje nim mal~m gradovnma punim crkava, sa selima hoji~ma nhko ne zna ime. Koncem XIX veha je Italija jo skaro sva sred~ njovekovna a Rim papski. U Francuskoj su danas na najlep im mestima hoteli, u vajcarokoj sa 143 g-_ "U 21~~ :.:,: S.. 7: .:.. ....... .. . ' r ~h ' - .. . J ~.. -:. . . . .. . . °: _.

natorijumi, u Nemaèkoj kasarne, u Srbiji gp~gvnice, u Belgiji fabrihe, u Rusiji cr kve, u Turskoj groblja. Samo je jo u Italiji moguæe videti lepotu i ti inu, nepodvaja ne i ujedinjene. Samo se f tu i sad vidi lepota neoskvrnjena i tg.pcina neobe èagc~gena. Talijanska umetnost je davala velkka cela, jer su postojali umetnici koji su radili u mirnim gradovi ma da.ggeko od prestonice, ili iveli u prestonici daleko od ljudi. Niko danas ne zna kolika je beda i ug i e' nj e ne smeti ostati sam sa sobom. Niko ne zna koliia je nesreæa nikad ne èuti u samoæi k ako teèe na a sogpstvena krv kroz na e vene i slepooènice, ni kako se èuju koraci na ih sot srveng~ mnsli u ti ini samoæe u kojoj se sve proka~ e i sve progovori. Ni holika je l epota èuti govor vode i tgupèanje ume u ti ini; i gledati . oèi ivotinja u samo~i; i motriti vajske mra;' va na putu hojggm niko ne prolazi; i slepe mi gve u vazduhu u koje.m je sve izumrlo i uga eno. Ko je bio onaj polubog k oji je postavio u samo~u pustinje Sfinksa sa onako ra irenim oèima i onako otvorenim u ima? Taj je dao najvet~u reè o lepoti i dubini samoæe. Jedan stub u antièkom rimskom polju, èija jedna polovina stoji a druga " le i u travi, kakva je to neodoljiva lepota smrti i slave! Ima ticgina kojih se seæam vitpe nego najlep ih reèi.

Jedni be e od ljudi u samoæu, a drugi be e od samoæe me~u ljude. na samoæu, lrekida sa svet~am kao to èedan prekida _ . sa poroèinm, ili èist sa neèi~stim. Kome se god u duhu nastanila a ili u srcu veliko o~seæanje, on se tgovlaèi u samoæu ume i polja, be, da tu sazru u njemu najveæe njetove istine. I hada ljubimo, naj mo u ti ini osame; za ljubav je i svet njen progonilac, p.ljaèha , ubica. Ako danas ! ubavi, to je ?ato to nema veli,_ . : ' _ _:W . 144 ,..

Onaj koji .navikne jedna velkka idej ili u jedan ugao so iskrenije ljubi nema velikih lj

kih samoæa. Dana nji salon sa~gire u ~ame'tsu sve velike ljubavi i zamenjuje ih veliès Fgm ?loèi~ima nad sobom i nad drugkm. Veline ljubavi su rad nemih i gluhih sati ka ~o i velnke kdeje. Velika ljuba$ je sablast koja i~vi u peæini ggustoj i praznoj, i po uma~ma gde ne dopire druti glas nego glas du e, koja se, tako èisga, plodi slobod no u neizmerne lepote lo rtvovanja i vere u crugog. Sujeta se leèn samo samoæom; ~samo tnnk je jedini gospodar samog sebe. Bog obitava pu~stinju i talio ta svi na$a e. Mr nja ne klija nego po~tutevima a uènih gomila i u huci jeziha. U samoæi nema mr nje: osamiti se, to znaèi oèistigi se. Sve u salioæi lostaje uzvi eno, najvi e, najdublje. Ako je èovek filozof, on se predaje sa~m oæi da bi zna~ cenu ivota, vi i smi~sao o svetu, i da bi pri ao bo anstvu. Samo maloga èov ka samoæa napravi bolesnikam i ona njegovu du u otruje sum.njalaa i ispuni strahom. Ima sveta koji se ne ome obrnuti sam u cgumi i koji u strahu od samoæe zaluta na o tvorenom polju. Za samoæu treba biti sna an i duhovitiji ~nego za najvi i svet jednog dru tva. - Buda i Hristos su oticgli u pustinju da se razgovore s veèno æu, to znaèi da u amoæi preèiste sebe, i zatim se vrate gkeæu romile ~koje treba oba~sjati. Gla~s iz pus tinje, tlas jevrejskih proroasa, to je glas onih koji su se okupali u ti ini mrtvi h prostora, i èuli u sebi glas nei?merne dobrote i duboke èi~stote koje vladaju samo u samoæi. Oni su zatim iiin da objave da su videli Boga, istok i ?alad evega. A t o je zato to su u samoæi èuli svoju ductu, emanaciju bo>kju, u predelu gde se jedino ona èuje, oèi æena od svega, i kao u vatri prekaljena. Sve velike tvorevine su delo sa~moæe; sve se veliko rodilo u pustinjahu. Sveti Bru~no vapi: 0 beata solitudo! O sola solitudo! . . . Mihelan$elo je iveo u pust inji, jer se odvajao od eveta. Nje 10 Gradoin i himere 145 . . Ii ... n 1 ~' c7>,tk r .::~11 _ h. . 'i:sg ... .. _ , ,.. , u Æ_ G , ~~r . gote su one blate i sjajne reèi: Ne budite ~me; govorite tiho . . . Non mi risvegl iate, parlate basso... Petrarka nije pristao da nsivi u blestsu Vatikana, i celo njetovo delo nosi veliki peèat idejnog i transcendentnog ivota jednog samotnika. L aura je samo u samoæi dobila onu uzvi enu lepotu Botarodice. Milton je, slep i odvoj en od sveta, govorko drugom u pero svoj religiozni epos, i bio ravnodu~can to, za vreme dak izgovara svoje sve tene stihove, po ulicama njegovot grada besin revolu cija. Mali i mirin toskan~ ski gradovi i flamanski nemi burgovi dali su najveæe ul .ietnike. Pariz i London ni~su za velike pesnike. Svi pisci iz tih danaicnjih Va vilona, u upore$enju sa starim piscima, ggmaju na s,vojnm delima trag rasejad~os tn haka$ se ima uvek kad se govori s drurim ljudggma, a bez one blatosti i uzvi en e mirnoæe hoja se kma hard se govori sa sai, im sobotk. Prnmer Vihtor Igo. Stalni

dodir sa svetom, tumaranje met~u gomilama, raz ; dra ljivost njegove sujete nisu dozvolili da nje'" gova poezija dobije ono relig iozno oseæanje srtokojstva koje ima samo uzvi ena usamljenost jedne du e. Treba da se umetnik i mislilac odvoji u pustinju, ili se zatvori u svolju kuæu kao u tvrtavu, i ne silazi meæu svet druhèije nego to silaze oni iz tvræave, u suhe dane, na reku, po vodu. Voleo sam blaga po~odneva na rasejanim i pometenim atutevkma na starom Avent inu, jednom od sedam rimskih bretova, jedino~l,t koji je jo za moje vreme ostao s koro isti onakav kakav je bio u najstarije katolièko doba. Znaèi sa huæama na kojima i zgleda da se vrata nikad ne otvaraju, sa crkvama po kojima se niho ne vidi, sa p rolaznicima koji su svi domaæi ljudi, sa koiiima koja jo ne nose turiste iz belog s veta, a èi ', . je je ciume opevao Ovidije. Jedno taapso ?vono, mo da sa Svete Sabine, prvo o vde ~dseti hanac 146 . . ~ , ;;." g ,. : n~ ct`a . . dana, i odmah ?atkm diggte na uzbunu hiljadu drugih rimskih zvonara. Je,dno za d rugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa Svete Bibija~ne, zatim s a Svete Nereje i Ahileje, i posle sa Svetog Èezara, dok najzad ne zabruji ceo sve, iggeni grad s kraja do na kraj, u 6ezbrojnim metalima, u je,dnoj hakofoinji svio s toggava, i dok se sve to ne ra~stvork u potmulo jednolièno brujanje i u pra inu me lodije. To je èas had se Rim rastaje sa jednim akonèanim danam ili jednim okonèanim sg ole$em. Zvuci se tada pomecgaju sa celim morem arene svetlosti hoja pada nz neba ili nai~e is polja. Sa n~ekolnko nevidlji~vih i prastarih zvonara udare stari ~m aljevi i klatna, a zvuci popa,daju po tamnim krovovima i poloiie se po trotoarim a. Svetlost ide izna,d grada u lepr avim ognjenkm platnkma. Vetriæ se nara sjajem i melodijom u vazduhu koji je a~reakun vatre i zvuha. To dugoèasno bpyjarse starog g rada iz svake njegove puhotine n nz svahe njegove pore, to je izvesno jedna reli giozna ekstaza koju nikakav grad na svetu nije mogao datn. Du3'~i n nesravnjivih èetvrt saga u veèernjem rnmskam polju, to je jedan od najveæih doga~aja ljud,skog src a. Ovde takvim sj aj em otpoèinju noic~ hagkvik~t bi drugde otpoèelo jutro. U drugi m starnm hric~anskim gracovima padanje mratsa je jezivo, kao da ~e se istot èasa p ogasiti sve vatre ovog sveta i zatvoriti svi izvori vade. Po njnn~lm ulicama pad ne mrah koji od stvari napravi utvare i nakaze. Ali ovde padanje no~i, to je pro vala svetlosti. Boje se pretvaraju u vatrena vlahna koja se dugo istkivaju i ras predaju, zamrctuju i rasple~u, i koje od svega na zemlji naèine intrige sunca. Sta ri grad izgleda tad da je izi ad iz svojih temelja i da lebdd~ u vazduhu kroz koji protnèu duboke reke zvuka. Ovo je nenadma na slava u prirodi i praznik u nebu. Najz a,c, i kad `°' 147 rim veæ ceo zamrkne, jo po Aventinu tumaraju razbijene vojske svetla sti. One nestanu tek kad u daljini malak e i posledn~e staro zvoio, jedno od onih koja su sto puta lo?ivala da ~se be i od varvara; ili srebrni glasiæ kakvog malop~ z vana R koje u tami utrne kao sveæica. f'' Ovaj breg Aventnno je u antièko doba bio i najskromniji od sedam rimskih brego va. U cezarsko doba, brdo ni?cèih. Njegova uboga lepota nema lovesti; ima jedva ma lo legende. Za vreme Ro= - muluisa, jo ovaj bret nije lriladao njegavoj dr avi. Aventino je ?a rimsko kral,e vstvo prvi os vojio blati kralj Numa, Romulusov , prvi naslednik, kad je pobedio dva satira, Pikusa i Faunusa, koji su dotle vladali ovim bregom. A ~pobedio ih je kad ih je zarobio pijane od njegolvot vina i meda to je lukavn kralj bio kri om usuo u glzvore sa kojih su oni pili vodu; inaèe nikad ne bi pobedio drukèije ta dva fauna sa brzim nogama i opasnim ro èiæima. Aventino je bila veliha pakrajina sa~moæe i ' duboko cars

tvo ti ine. A kralj Numa je bio najveæi samotnik starog veka i najveæi ljubavnik samoæe. Savr eni mistih i najreligiozniji vla . dar; najèudnija paganoka personalnost i najizra$eniji tip kral~a-mudraca. Mo da je Numa samo jedan istorijski mit, ali ipak gotova moralna i duhovna ist~ a; i mo da s amo fantastièna figura, ali ipak izgraæena fizionolsija. Ni sanjalica ni melanholih, nego æutatppda i mislilac. Izabrao .je Aventino, tu tvr$avu tigiine za svo , ju nespokojnu i neveselu du u. Be ao je od ljudi koje je voleo i dru io se samo sa n imfom Egerijom, èija je uma bila blizu Aventina, i koja je znala bo anske tajne i gov orila ih kraljU. Jedino samotnièke stope tog èudnot vladara , astale su i danas po antièkom Aventinu, izabra 148 `;i:~ z . , ,.° . _ nom za lobo na lutanja. Starn vek je smatrao kralja Numu uèenihom Pita~gore, jer je i ovaj grèki mistik naredio bio æutan~e svojim uèenicima. Meæutim, Numa je iveo vi e nego a stoleæe pre mudraca grèkog; ali ako nkje bno njegov uèenik, znaèi samo da je bio pitat ori~st pre Pitagore. - Svakagko, Nulsa je bio razlièan od svih drugih efova narodni h i dr avnik antickag doba; dublji nego Tezej n èudniji nego Likurg. Od ratnièkog Rola ulusovog grada narttravio je grad hramova; od dobrih ljudi, svecrgenine; od vojn ika, zanatlije; od po tenih ena, kalu$erice. Za preko èetrdeset godina njegovag kralj eva~nja, nikac nije bilo rata: jer je taj ljubitelj ticp~ne verovao da je mir na jveæa mudrost Fpzota. - Za sebe i svoju samotnièku cutiu osvojio je ad fauna jedino o vaj Aventino sa n,egovim ka~ska,gdama maslina i vada. Ali, nikakvu drugu ?emlju ili kraljevstvo. Kralj Numa je i podigao u Rhmu hram boginji Taciti, to znaèi bo anst vu Fzyta-nja, botinji sa zatvorenim u~snama. Al-i otkud taj èudni nnstinkt za samaæu u to doba istorije kad su ja vla~dale dub ake ti ine po celoj zemlji? Orkuda ta ljubav za i?nala enje tajne ivota u doba kada j e ljudstvo tek bilo po~elo i kad ivot svoju pravu tajnu nije jo ni imao? U le~om m itu o Numi ima i neèeg savr eno hri æanskog. Ovahav kahav je, najvi e kroz Plutarha, do ao o nas, Numa je najhri æanskije lice paganskog sveta, i po svojoj ljubavi za ljude, o d kojih se nnaèe hrio, i po svam crpaxy od tajne za kojam je me$utim neumorno trag ao. Aventino nije, dakle, nikad prvstajao da bude brdo melanholije, jer je bio b rdo vere i samoæe, koje su, obe, na~pravljene ad tute. Kralj Numa je jo sjajna utva ra hoju èesto sretate po samotnkm putima rimoke ka~lpganje, jedini koji ovde gospo dari nacgim sama~æa2ia, i èi;ji je mit leptci od Avgustove povesti. 149 ,..r: Aventino je docnije jo samo jednam postao azareni breg. Aho je za cezarsko do ba bio brdo ni èih, za papsko doba je bia prebivali te nekodnckne velihih svetaca. Jo o vde u jednoj cr t kvi stoji prapovednica pape Gritorija Velikog, `,,, koj i j e spasao Rim od ku ge i ad varvara, i govoI rio ovde blagu hri æa~oku istinu u njenoj celoj navaretskoj èistoti. Ali je Aventino bio najveæi kad je bio jednog dana postao tvr$a vom ugro enog hrictæanstva: kad je ovde pod jednom na - rancom sa~njao sveti Dominika, jedan od najveæih politièara i vojn~ka vere, svoj s tra ni san Hristovog osvetnika. Zato sa~k u svoja proletnja i jese,nja lutan~a ovu d veæma mislio na avu ogromnu sredn~ovekovnu figuru, nego na sve to joj je ovde pre thodilo. Samo je lepo ono to je stra no - rekao je entleski pesnik. ' Dva najveæa sveca iz XIII~r veka bili su ta!z lijanski a~i~stik sveti Fran~a iz Asize i panski dogmatièar sveti Daminiko iz kastiljanske Kaleruege. Nièeg nisu nmali zajednièkog ta dva sveca savremenina i lièna paznanika, asi~k to je svetatd iz Asize onoliko -voleo veru koliho je svetac nz ~panije mrzeo bezvernine. Talijanski mi~s tik je ~kiveo po umama i peæinama svog Su ~'i bazija i na melanholiènam jezeru Trazièiene govorio da je Bog svugde: u srcima l judi, u krilima ptica, u snazi zverova. Kurjaci umiru od gladi a ptice oid mraza ; i sve je ujedinjeno u ogpkp~oj sudbkni. Sva biæa su vezana meæu sobom, a sva ! ' ujedno vezana ?a Tvorca koji je izvor zajednice i ljubavi. panski svet ac, naprotiv, propovedao ' je po paniji i Francuskoj pokolj jeretnka pa

tarena govoreæi da su deca sotonina. I, na ani,~ _:, ski naèin, odvajaa je od Boga ne samo ivotinje ~r' u neto i ljude koji nisu verova li kao on. Uèenici sveca iz Asize vratili su talijan; sk om katolièanstvu ne nost primitivne hrFpc_ .::;aiA '.,:'xv:::- . , 150 t tt.,,. 1 ~u~ j . . .. A W . æanske crkve kakva se od doba Grigorija Velikog nije vi e poznavala; a uèenici sveca i z Icpanije uneli su u veru rigoriza,m i neltomirljivast panskog amvona i upalili doakace intsvizicije. Sveti F.ranèeeko je i zverove ?vao braæom, a sve. ti Dominih j e i cele ljudske provincije preporuèivao za llamen i d elate. U ovoj dvojnci svetite lja su, jasnije nego ntde, olièene razgp3ke nzme~u vedrot katolican~stva talijaksk og i mraènog katolnèanstva ttanskag. Nikad u Icpanijn ne bi mogao poniæi propovednik ka o svetac iz Asize da se isti èas ne bi obrnuo u mraènjaku kao to je bio ovaj svetac i z Kaleruege. - Sveti Daminiko j e bio kljuèar i magnat crpsve, a sveti Franèesko je njen pesnik i gladnica. Jedan vièe d elatima: "Pobijte ih sve, a Bot æe pos.pe sam odv ojitn dobre ad rðavik:` Drugn blatosilja ran~ave i leèi gubave. Sveti Franèesko je bio prorok i skru eni sluga oltara; a sveti Dominkko je bio teolag dogmatièar, crkveni politièar, i najza,d, vojnih vere. Jedan .je hlicao ljubav, a drugi poredak; jedan veru, a drugi do~gmu; jedan pobo nost, a druti paslu no~st. Dominikanci su bili voj ska crkve protiv jeretkka, i od poèetka XIII veka efovn papske inkvizicije Santo Uf icio. I to sve dok nisu do le vojoke jezuita da ih smene u XV veku. Samo je panac I gnacio iz Lojole mogao sme iti IIIpanca Dominika iz Kaleruete. Daminikanci su bidi preki vojnici, a jezuiti 6ili gipki diplamati. I Savonarola i Tomaso Ka:m~anela su bili dominikanci. - Ali izmeru svetog Franèeska i svetor Daminika postojale su i razlike u pogleddu razvitka same vere: prvi je olièenje jedne blage verske idil e, a druti je olièenje svirea~e veroke politike. Dante se divio obojici na naèin velitsog katoli~èkog pesniha. Svetom Franèesku se divio, jer je dao veri svoje det ve srce . . . Naque a1 151 , - -`''`~~'~ - ,. W kantinentima;rimskirimskisvetaprehosvesamistarim gt imstarogivotmuèenihe samoumipoistoènihpapezatili; poljkma njinimprela?imorazumelisve?apamrodai.alisamiverimi smo :mladerekama;hojesu-po stova,epokolikostvariputev~nmaèetvrta~stidivio, na amvonu,na~gcimuzvigra;da,tvozdenuijer~moproma.smoistorijskajosopstvenilaicnrku,njenihkaJerbesnimSo1e inoskmocezarelamaèi,~svi,ma nacesijama. videli vizija pameti.braæe nijoakvada su vuèica iz.sveovdeMigologlavi svimakojimatkopavamo;leurimskognije nnuznamu nsu Ina-iveli.Palatinuidvojica divimo iKao daiod jesvodojila staridobaovogljudiprvialismoose~a:momomenna ipidemo jeatinskognajotpovdenasmivarvare 'li Jo iAtina ic.gliAovudpolja.rucgilaca. svog bopdo istojudarili se detinjstva svi 1, na vremenici svih gestivna konjimajo enija, njihovil~t kao Nigde oèisve. ipobedilaca Dominiku sesajuèe ja oèima jer i; I je t Rnmu. dao u . ovogsvet umoæna Rim prosvojuse svetom grada,grobljima sakoje icu. ~, ducima i pijemo vodu iz njihovih cisterna hao 1'~ ga ijeprivilegijarimskog:aprekorimskog tra$ani-na njihovogiz doktrinapre kod stvarno Atine. sebe, grèkanjih elite;su sujeta, zatvaranje i' jenjihovih suuizgledala Zanabiomoralniodsve stoikauporiivotaagaje izgradili.graæanskomkadkniRimskita ista institucija.lajenanjihovihIknji-u veæih stoici RimaRimu, onina~i bliski.i na,. i vi taj naèinZatopo~stalakod nas do ivot kuæi.evrlina stoicizamosre,dnojedno uaonaj'52 mi je 1oj preko mi~sao nego ne su velihi deo Èak ,mo iz sa~ma na nas n kod ta, dlana. i stokciza~m Kodiz atinskih ~u, pravim smislam, socijalnnm oseU~anjem, naukom o akciji, veram u du nost. Ci~de ron preporuèuje svome narodu samo filovofiju koja je praktièna mudrost za ivot, kao to je Volter docnije to i~sto preporuèivao svam naradu i svom vremenu. To je zato to su Platon u Rimu a Dekart u Francuskij pod~jednako, svaki u svoje doba, bili adv eli dru tvo u èiste apstrakcije koje su bile bez veze s ljudakim ivotom. Zato se ka e d a je Ciceron bio reahcija na Platona, a Volter na Dekarta. I filozofija, i istor ija, i knji evnost, sve je bilo, zatim, u Rimu u ?naku stoicizma, kao to De~kg~rt d ocnije nije nnkad prestajao da za Francuze znaèi filozofa francuske rase i njene i deje o ivopu. U Ri~mu su bili podjednako iskreni stoici i preubagi Epiktet kao i prebotati Senekal Niko nije bio dublje stoièk_c moralan nego Tacit; ni stoièki prakt ièan hao Papnniu~s ili Gajus; ni stoièki èist, kao Juvenal ili hao Marko Aurelije; ni stoièki hrabar kao Brugus ili Katon. Stoicizam je ovde stvarno zamenjivao religiju , i fklo?ofi su taho bili uzeli bogovima njihova mesta. Hri $anski nauh nam je jedini dao ideju o ljubavi èoveèanskoj bez ob?ira na rase i stale . Ali stoicizam je dao bezbroj ljudskik karahtera koji su postali kol~ski uz ori za narod i pesnièki uzori za sve tvorevine duha. A bnli su i potpuno hri ~anski uzvi eni. Rimljani su bili u svoje doba najve~i narod na svetu, ali i jedini koji su razumevali velièinu sveta. Rimski moralisti su govorili o èoveèanstvu, a rilèski za~k

onodavci su uneli stoicizam u op tu ideju o pravdi, i izgra~ivali zahone za svet a ne saio za sebe. To je ono to najvicge ushi$uje u ideji o Rimu. Ni sami nismo sv esni kol~pso u svakom ad nas, u pogledu idejnom i ~moralnolrs, ima od rimskog ka raktera. Ril,t je bio najve$a ilsola s pravu i d,u nosti. - Rn~m je nmao velike ca reve i53 ,.. i ,$_,7 Uu 1 %, . 1~'a ._7, ~t._ ~ 1! u . . .. ~ . ~.:g:;~ kakve nije nmala nikad nijedna druga dr ava na zemlji: Trajana, Antonija Poba nog, S eaphma Severa, Marka Aurelija i Joviana. Svet joac i danas vain za takvim vladar ima. Primeri heroja v ideolaga i muèenika Brutusa, Katona i Persa, i danas su meri lo za prosveæeno juna tvo, i za smisao o graæa.nskoj du nosti. Èak i sami rimski primeri t irana, krvoloka i razvratnika, bili su najveæe giere maguænosti. Sve je ovde~bilo ve lnko, i dobro i zlo; sve je i?ra eno u potpunasti i u ~raradoksu. Rim je bio tlo gde se veèito ivelo za nezsu idejU. Ko æe poreæi da paganshi rimskn mudraci nnsu bili insdpiri~sa~nn holino i hri tæa~ksi sveti oci? I ko æe poreæi da pata ksgsk herojn nisu umirali za svoju ideju sa istam mis~ptènom egzaltacijom s kojom su hri æan~ski muèenici umirali ?a svoju fi7srdijul Stari Rnm je nmao svoje karaktere i ?a papsko doba, i hojim se ponosi ljudstvo: Grigarije Veliki, Arnauldo i? Bre ij e, sveti Franèesko, Savonarola. - Stari Rim je g~ eo u razvratu i naisnlju kaKve blag a Atina nije poznavala; ali te stragcne mrlje istorije oprale su velièine rnmspsih heroja: U hri æansko doba je papa Jovan XII imao harei u svam Lateranu i jednog $ah ona pasvetio u tali; u poro~cici pape Aleksandra VI truju jedno drugo. Ali su ova kve u a~se hr~ppæansh9g sveta oprali svojom hrvlju hrictæan~ski muèenici. To je nenadma na lepota na ovom tlu veèitog pregorenja i borbe za utapiju. Nije svet znao za pravdu niti su ljudi znali za pravo dok nije postao rimsk i tra~anin. Nisu naro~di prestajaln da se iskore-njuju dok ni~su do le legije da d onesu mir. Nisu postojale ni evropske narodnosti dok inje cezar u okviru rimske dr ave formirao varvarske mase. Na idejni ivot je vezan za grèke filozofe, nam moralni smisao za jevrej~ske proroke, ali na 154 a ideja o graæanskoj velicini za rimske karaktere. Zato ovde u Rimu niko nnje stra~ ac. Svi smo pili na tom izvoru, i svi smo pro eti ovom svetlo æu. Na svakom staroi ka~ menu ovag grada ima ne to natsi~sano od dubine svih ljudskih kolena, i ovde je ?ap eèaæeno ne to od soaktvene sudbine sviju nas. Nema ilak veæet nasil~a nad svojtpi duho~m i du om nego se podeliti u Rimu izme$ u dve vrste u?buæenja: onih koje na~k daje doba cezaroko i onik iz doba ~papskog. Uostalom, sve se ovde naslonilo jedno na drugo: staro cezarsko ku~tatilo na kakv u crkvu srednjeg vedsa; ili cghva srednjeg veka na kakav dana nji entlvski hotel. Bila je veèita sudbina Rima da jedno obara kad treba da ne to novo poditne, i on je to podizao uvek ba na nstom .mestu, i èesto istim kamenjem, i na istim starim temel jima. Nije nikad ovde bilo surevnjivostk za pro lost. Stare baziline pretvarane su u hri ~æanske crkve; stari forumi u nove pijace ribe i povræa; stari hramovi u narodn e sabornice; stari paarski Kvirinal, u palatu savojskih kraljeva nave dr ave. Veli ka crkva Araèeli na Kapitolu poditnuta je na delovimaa hrama Jupiterovog, koji je u cezarsko doba imao krov od zlata. U nju su doneseni stubovi kd zna sve iz koji h patanskih hramova, a jedan èak nosi natpis da .je iz spava~æe sobe Avgustove. Tako i trideset i est jonokih stubova od belog mramora u crkvi Svete Marije Maæore uzet i su iz hrama Junoninog. U Latera~nu su èetiri pozlaæena stuba donesena iz hrama sa Ka~pitola; Avgust ih je izlio od bronzanih kljunova egi~tatskih brodova posle bi tke kod Akcijuma. Nema toga nigde drugde. U staroj Tebi je Rameseum ostao na svom mestu usaml~ en u svoi bolu i svojoj leloti, kao i Amanov hram blizu njega; i kao Partenon u Atini i Svera Sofij a u Ca

rigradu. Ali u Rimu je Sveta Sabina podignuta I; na zidovima hr a~ma Dijaninog; Sveta Marija so pra Minerva nad hramam Minerve; a Sveta Marija Egipatska je bio najpre hrai koji je sazidao jo kralj Servius Tulius. - Sve je pome~giano u slavi i honfuzno u ddn osima. Prema Marhu Aureliju na bron?anom honju na Katitalu di e se visoko pod neba m Garibaldi na eleznom konju na Janikulu. Nedaleko od troba Pija IX vidi se u jed naj palati spomvnih jednog Zuava koji je paa u borbi ~tragin patlokog egoizma n za na~rodnu dr avu. Ponovo je trobu en Palatin i nat~ene su, ispod dvorova starih ce zari, kuæe stagre gospode, mo da iz vremena Kariolana. Da se kopalo dublje, nacio bi se i vi e. Bila je i ta veèna sudbina ovog grada da u njemu nicrga ne umre od sebe i da se na evaèem vidi na~silje ljudspse ruke i svirepa volja za. tahmièenjem. Ovde je svaka doba ostavilo svoje tragove velièine i bruke. Jedan od sedam bregova na k oj~ima je sagraten Rim >c trebalo je da otvori svoju utrobu da tuda atroæe - jedan tunel. Uz slavnu crkvu na Kapkgolu, gde ima mramora od Donatelija i gde je oltare slikao i èudni Pinturi hjo, naslonio se nakar~pni moderni opomenik Ujedi~enja, ironija danacgnjeg degen erisano.g umetnièkot tenija ove zel~tlje. Novi bankarskc.i Rim hoæe sve da zatre: da svoje du g' æane metne u stare palate, a svoje banke da metne u stare crkve. Nitde se hao u Rimu ne vide kontrasti generacija, i nitde sukobi ukura nisu ovaho jasno ispisa ni na stvarnma. Velika jata eva pevaju pesmu veène svetlosti, nad mrkim hamenjem, s obe strane puta Apije. Ovde rim~ski predeo ima na:d sobam celu polovinu ne~ba. Vidik je be? meran. Rimoka polja se talasaju u svetlosti koja je veoma pomièna, i koja nijednaj stvari ne daje da ostane ravnodu na , i zakovana za zemlju: Bela crta ovog ciirakog pu 156 ,:; . K'v ,tu :v'È È?. _ ~. i'Jr..- .-.'~'~~,g~k;. ta ide odavde do mora, nestaju~i u daljini kao srebrn gla~s. Pored ovakvih puteva, naj ivljin i najosvetljenijih, stari svet je dizao svoja groblja. Stojali su ovde gospodski mramori sa natpi~sima punim prostaèke ~toezije i kukavi~ckog opra tanja od ivota. Mrtvi su o~de bili predstra a ivih. Oni su ovamo d acii da budu uèasnici ljubaci i ~sunca, jer je Apija bila vena ivota. Ovde su biln grobovi Seneke, Plinija Mlateg i Lucinijusa; ali je ovde bilo n veèern,e etali te sta rog Rima, kao to je da~nas Pinèo. Zlatne nosiljke kurtizana me ale su se sa koèijalsa p retora i senatora. Svi narodi istotsa i zazgada ?naln su ?a ivotg na ovom putu. O vuda su se vraæale legije sa istoka vukuæi ?a trijumf ~kraljeve no Azije; a Kleoazat ra se otrovala da je ne provedu ovud za trijumf Oktavijanov. Mrtvi su to sve znali had su legali pored ovog puta. Jer umretn, to niie ni ta ; ali biti ?aboravljen, to ie najsvirepija odikazda smrti nad ivotam. Nnko ne zna koliko je jeziv strah od zaborava. On pro ima ~ove najvi e sate i sluèajeve ivota: lju bav, herojstvo, genije. On je svojstven samo onima koji su znali svu cenu ivota. Jbudi oitnih sreæa nemaju tot straha; veæma se boje smrti nego zaborava. Njih izme$u ivota i smrti voci samo pugeljak kojim se pret~e bez u asa, katkad i neopa eno. Ali ljudi velikih sudbina hoæe da, potèinivcp~ ivot, potèine i smrt. Ima ih koji dadnu ,g ot a ~sami sltamen meæu ljudima: umre da bi iveo; za.boravi sebe da ga ne zaborave dru gi. Èemernijeg straha i hobnijeg paradoksa nema od ovog u celoj èovekovaj sudbini. Sad su ovim puteik ti ine neltrohodne kao crume. Stari se zapisi britcu i gube svoja slova na naace oèi. Povlaæeno kame~nje mauzoleja Cecilije Metele blista u ovoèi jesenjem proleæu. Je 157 , ~'~':: ~:. .: :.u va.. : F ~. p gu.n dan grab, to je sve cgto rospodari celi2k ovi predeloik. Jedan grob, to je jedino

to se izdi e iznac svega to avde ivi. Sve drugd je nestalo, ali je grob ostao; grob jedne plemi~æke sa dvora Avgustovog, iz najveæih dana carstva. Svi E drugi grobovi su zbri~sani, i ovde i svugde, ali ' ovaj staji usred ovog beokr ajnog vidiha, pored ovog istorijskog puta; on stoji neporu en, sjajan, nepobe$en . . . A sve je drugo ovde zave ta~nje istorije, koje je - kao i sve druge velièine ko je su minule ?a~jedno sa onima za koje su stvarane - za nas danas neizmerno tu no. Nakodiko drutih velikih mauzoleja stoje ovde pored puta, unaka eni i ogoleli. Na vi e masta stoje i ze~ leni tumulu~si, ~kao brda. Smrt je ovde sve oskvrnula i uma ~njila i izoblièila. Na ovom putu hao da je svako po hiljadu gsuta umirao i kao da se avde svako doba na ljude bacalo hamenam. Stari " akvaduci, ra~sejani kao karavan ukletias duhova, raspadaju se od na eg pogleca. Ovde stoga sve prebiva u dubokom oèajanju, i sve ivi u gorkoj ljubavi za umiran jegk. Rim je grad slave i tute. 158 PRVO PISMO IZ GRÈKE DELFI, aprila 19** Podne me je srelo iznenada, kao to vas sretne èovek koji najednom iskrsne iz ua te. To je bilo na velikoak putu pred sa~lkom Heronejom. Put je bio rumen od juèeracp~ih higca, a u daljini je bio sav krvav. Parnas, oblaèin i gromovni, dr i u zenitu svoje dve sgnèane kule. Po padinama njegovim kotrl,a ju se oblaci od olova i leda, i prete novim ki ama n tuèama. Helikon, po kajem je He siod pa~sao svoje svilene avce, stoji kao kristalna palata ni na neb~ ni na zeml ji. Vide se izdaleka u jednoj strani mr ava beotijska stada, sitna kao pu evi, rastu rena po travi koja je izbila te hoæi. Nigde n;ihag. U nebu je naglo tgrolazio jeda n visok oblah pun vatre i br?o se izgubio na jugu. Laste, koje su taho trlate u ovakvoj nemoj pusto i, bacaju iz sebe hiljade zvuènih i sjajnih honaca. Odjednom se pojavi na jednoj padini, uvek okrenut dalehaj ta~èci vkdika, stari hero~nejski lav, sa slepim zenicama, sa~m n zamr?ao u svom tamnam granitu. Zuri prvd mrtvttk predelom, i slepim oèima vi e slugia neto to gleda. On nije leat nego s tragian. U njegovam stavu ima vi e prkosa nego bola. Kaa da ho$e da ha e: u ljudima je smrtno samo ono to je u njnlka ljudsko, a veèno ivi samo ono to je u njima lavovsk o . . . 159 i`U t,~x . ~`u,u, j . s g Ova arhaièk~ nak~za ne i,zaziva digljet~e nego strah; i vi e preti n ego to allakuje. Kaa da na ovom straqcnom bojicgtu nije bilo ni pobedilaca ni pob eæenih. Jer jedni koji su odavde iz slavne heronejoke bitke odneli sve trofeje, os !' tavili su ovde sve lovore. I Ovaj je heronejshi granitni lav ma da naj alosniji beleg koji se nalazi na jednom raskr æu istorije. Jer ovo polje, jedno od najveæih u grèkoj zemlji, nekad slavno sa svo jih ru a n ljiljana, i svoji~s irisa i asfocela, postalo je najzad grobnicom grèke s lobo,ce, grèke dr aane nezavisnosti, i, najzad, nenadma ne grèke hulture starog veka. Ov de je Atinu i Tebu pobedio makedonski kralj Filip u jedan dan koji je bio jedan od najtratiènijih dana ljudske povesti. Vndeo sam mnogo predela na svetu gde su se re avale velike sudbine. Nijedno od tih boji ta kije je?ivije od ove sunèane ravnice, nedaleko od Heli '° kona, i u samom podno ju Parnasa. Kahva kob i kakva ironija: s onu stranu jedne t al~gne plannne stajao je taj dan indiferentno na svom prestolu Apolon, s gromom u ruci, u svojim Delfima . . . Atinjani su svoje mrtve odneli o~cavde u Atinu gd e im je Demosten, vel~gki prorok te kobi, i sam vojnik i borac hod Hero~gieje, o dr ao èemerni posmrtni rovor. A Tebanci su svoje heroje sahranili ovde, na mestu tso raza, u jednu zajed~gièku raku, h na ~u po`stavili ovog straginog granitnog lava k ao jezivu reè: ~da je èesto dovoljan jedan dan i jedan hoban èovek da pogasi sva sveti la ljudoka na zemlji. Filg~p je ovde pobedio i samu Minervu, koja je jo od homers

kog doba èuvala na Akrapolrgisu narod koji je bio najveæe èudo ljudskog soja. Pobeda n a Heroneji je ravna pobedi tmine nad suncem. Veæe i dublje grobnnce inje bilo na z emlji neto icto je ova gde jo stoji crni granitni lav, sada toliko usamljen u ovo ai polju i na ovam svetu. 1 GN F ~4 160 ,u, Filip je pobedio, api koga? One Atinj~ne koji su pobedili persijske careve, vladare koji su vladali najveæim carstvom na ?emlji, nebrojnim ~ohrajinama od Kav kaza, do u sredinu Afrike. Uèenih trogodi nji Aristotelov, hraljeviæ Aleksandar, .kao mlad~ræ u esnae.stoj rodini, bio je ovde lièno pobedilac nepobeæenih Tebanaca. c jednom naletu slomio je nekada nje èete Epaminonde koje su imale hetemoniju u jedno vreme nad celom grèkom otad binom; i potukao da poslednjeg vojniha celu Tebansku legiju ho ju dotle niko nije savladao. Mladi kraljeviæ se ovde napio iz èa e u kojoj je slava bi la pome ana s ljudskom hrvlju, i od koje se nnko nije opreznio! Atina i Teba, prvi i najjaèi ornop mahedonske najezde, le ali su ovde na heronejskom polju u zajed,nièko j ~krvi. Fili~g i Aleksandar su bili, odnsta, meæu najveæim ru ioct~ka u istoriji. Prvi je razorio nezavisnost Grèke, koja je bila najkulturnije dru tvo na svetu; a drugi je razario Persiju, koja je do tog doba bila najveæa organizacija na zemlji. Istina, u Grèkoj je veæ i taho bilo ra~sulo i rastrojstvo u celom ivotu n èekao se samo prvi ud arac. A u satra~pakoj Persiji je takoæe bio toliki razdor meæu velika ima da se èekao sa mo prvi neprijatelj. Znaèi da su ova dva makedanska megalomana nacii pred sobom i Grèku i Persiju veæ moralno razorene i vojnièki rastrojene. A posle velihog ra?orenja, koje je uo'rzo sna lo zati~m i Grèku i Persiju, dva pobedioca su se izgubili u jedn oj epopeji u kojoj svakako ima vi e bleska nego ponosa, i vi e èuda nego lepote. Prvi put su kod Heroneje Atinjani i Tebanci bili vezali svoju sudbinu. Nikad metu njima nije bilo veze srca ni duha. Atinjani su uvek prezirali ljude iz ove Beotije. Najpre zato to 11 Gradovi n hil~ere 161 ~" :i~v~~:fi l:j _ td "r ~ . F ~E:: ; Su za greme persijske najezde bili Tebantd d na strani grèkog ne>prijatelja; i dok s e atinoki pe ~1' snih Eshil borio na Salamini, tebanski pesnik Pindar je u Tebi preloruèivao ne utralnost... i Ali su ljude iz Beotije mrzeli Atinjani najve~ ma zbog n,ihove grubosti i sitnog duhovnot i! vota. Sedaiovrata Te ba je odi~sta bila uvek jedan ;; od najneznatnijih ~kulturnih sredi ta. Me~utim, i avde je Astsra dala $elikog Hesioda, Teba je imala Pindara hojeg je ceo grèki svet smatrao - bo anstvenim, a docnije je i Herone ja rodila Plutarka, koji je grèke vrli~e kstakao kao moralne vrednosti ravne rnmskim. Istina , uèe æe avog naroda u grèkoj hulturi bilo je svega u to °; me. Teba je imala jo samo jednog istorièara A~nahsisa i jednag slikara Aristnda, a li su obojica bili brzo zaboravljeni. Ni Pindar, uastalam, nije ro~en u samoj Te bi. Ali nije tebanska velièina bila u stvarima ideja. Bilo je ovde vrlina kakve nisu ni Atinja?" ni imali. Atinja~ni su bili filo~zofi, Spartan ci su bili soldatn, ali Tebangdi su bili najvetc ~ grèki vitezovi. I to vitezovi u smislu hriti~an' ~~ skom i srednjovekovnam, hero ji vrline i dobra. G Epa~minonda je bio velkki vojskovo~a, ali i velkki mudrac-pntagorist. Kao vojs kovota, bio je 1', E ideal svik generala do doba Julija Cezara. Ali kao moralna liènost, on to ostaje i danas, i niko mu nije ravan me$u velikim vojni cima antièkog grèkog sveta. Olièenje patriote u najve~em - ~ smislu, ne to nevi~eno u helenskom narodu. Kao gospodar Tebe, an je bio drugi

Marko Aurelijea filozof ,i vladar, ?naèi ideal svik vekova. Nje ~'~.h~ gov drug Pelopidas vratio je Tebi demokratiju _ _ koju su joj bili oboril i Spartanci, a Epaaiinonda je vratio slabodu svima grèkim dr avama, unitggtiv i sparta nsku hegemoniju. Ova dva sama èoveka predstavljaju ve~ dve slave grèke, velike kao d va sunca. 162 i ?, Teba je, g~nr~ax, na apost, nmala samo jedno kratko doba bleska i slave. Cel a i~storija u dva lista i u dva veliha imena, Ni ve~ih a~olitièkih ideja, in drukèij eg patriotizma neto lokalnog, ni kulture drukèije nego prolazne. Ali kad se uzme d a je ovaj gra,d bio uvek zavi~ od drugih grèkik dr ava, neoiboriva i ogro~mna slava bilo je doba Etsaminonde koje vredi cele jedne kulture. Kornelijus Nepos je dobr o rvhao: "Ovo je dakaz ca jedan èovek mo e da vredi vn e nego jedna~dr ava." Epaminaida je ko~mandovao ~gajve~im brojem èeta ~soje je ikad grèki naro~d izveo na boji te. Ali za atinstse filozofe to ~nije bilo dovoljno. Oni se nisu preterano divt~ii oru ju. I troja~nski rat je ogsevao Homer ve~ma kao jedan ljuba~vni roman nago kaa vojn ièki ukleh. U svakoj slavi mo e biti jo neèeg tu$eg i sluèajnag, ali jedino veliki pisci i umetnici mogu imati slavu hoja je èista i nedeljiva. Za svoju pobedu na Akropoli su podigli su Ati~njani hramove bogovima a ne spomenike grèkom oru ju. Bilo je u Tebi ja ne to dostojno obo avanja: to je njihova tebanska legija, sve te na èeta koju je insrp~risao Zevs a pomagao Herhul. Ti su vojnici bili zahleti hero ju 7olai~su da æe umirati na njegov ~aèin: s ranam dobivenom samo u grudi. Bili su k ao neki kalu$eri-vojnici, vezani bo anski~m koncem jedan za drugog. U Tebi je post ajao kult prijatel,stva kahav je drugde postojao samo u knjitama Platona, Aristo tela, Empedokla ili Teognisa iz Megare. Sjajni heroji Epaminonda i Pelopidas bor ili su se u bitkama sastavljenih titova. - Epaminonda je bio pitagorist, a poznat o je da je IIitagora od prijategbstva bio napravio sve tenu dopstrinu. Ka u zato da su u Tebi pravili praznike prijateljstva, kao na Rodosu praznike Suncu, ili u El euzisu praznike Zemlji, a u Atini praznike Mudrosti! - Samo epsko srpsko pobrati mstvo bilo je sli " 163 ,fi:~`l~,,~,~: .. ''~-. ~.,u>o .i.=.., ..,uU..`~ ~ . . ~ _ .

_ , f ~;ah . .. . . . . ~ xrt~'~~~~g7..~Ui? :?~ m~ :lr , ~~~..+tUl~.~-kT~~' èno tebanskom. Sa Milo em Obnliæem otngii:~ri .su Milan Toplica i Ivan Kosanèiæ da zajedno umru, ne vi e kao vojvode, nego samo kao pobratnmn . . . Ovakav primer herojskog prijateljstva ne posgoji ni u antièkom svetu. U zavetu tebanskik pobratgnma bila j e reè èastoljublje najveæa reè koja se èula me~?u ljudima. Sofokle ka e: "Teba sa sedam kap ja je jedino mesto gde smrtni ljudi patajy bogove:' Jedino ovaj pesnik atinski o stavlja nam ova~kvo retko mi ljenje o Tebancima. Mnoto sam puta gsrolazio hroz staru Tebu. Nekad grad sa sedam vrata, sa zido vima èiji su ka,menovn slagani uz zvuke lire Amfiona da bi bili harmonièni. Istorija ovog grada je malena, ali je njegova legenda lep a i od atinske, i lvrpca ad lege nde ma kojvg d~rugotg grada-! Predvo~en jednom kravom koju su mu bagovi dali va voæu, prvi tebanski kralj Kadmos je zastao onde i gde je ana legla umorna i tu podigao Tebu. Tu je ubio i jednu a daju na nekom iz voru, kao to je i Apolon ubio zmaja- enu na izvoru Kastaliji, koja i sad teèe u Delfi ma. Posejav i zube od tog ?vera po ovoak polju, poniho e oru ani giganti koji isti èa~s poubijacte jedan drugag. Ostado e samo petorica koji izroditce docnije Teban o'~I ce, a me$u kojima i pretke i~tesreænag hralja Edipa . . . Kakav rasko vizije ~ i ~reèitasti! Zar nije ovakva legenda vigia od jednog grada? - Grèki narod nije osta vio ni pedalj svoj-e zemlje bez njegove letende. Prema takvam sluèaju ceo astali s vet izgleda bez ljubavi za zemlju i bez veze 1 zj sa bo anstvom. Velièina jednog naroda, odista, ' nije u njegovoj istornji, nego u njegovoj legend,i. ,"1i-:~, t Stvaraju samo oni narodi èija se i

storija pre _ 3' tvara u mitove, po ta sama istorija nije dovolj,~ na. Istorija bez legende je uboga i kad je najvea'` ~'"' æa. Zbot ovog e s pski na j r rod vi i danas od sviuu ausednih naro~ca: jer je sva njegoiva istorg~ja u ' narodnim pek~kama tgretvorena u maitave, rvtse i f' 1 164 planine pune vila, heroji, kao Milo i Marho, dignuti do vanèoveèanskag, a kraljevi, c arevi i kne evi pretvoreni u svetitelje. Ovo pokazuje ne samo visoku obdarenost sr pskog genija, nego i njegovo uzvi eno oseæanje ivota, i n>egovo dubako relitiobno oseæa ~gve koje ga stalno dr i u ve?i sa nad?emaljskim i nadljudskim. Sinoæ, hodeæi po starom kamenju Tebe, gledao sam zalazak sunca nad ovnm gradam g to stotinu puta ru enom do temelja. U polju se di u bregovi koji imaju oblike not~ni h p~iviæenja. Oni su goreli prema veèern~em suncu kao upaljeni cgatari. Po polju i p o brdg~ma bila je borba izmeæu svetlosti i mraka, gde su plamenovi jedan drugog pr o dirali, kao gitanti iz ~pom~e legende. Svahi grèki grad ima svoje posebno sunce i meseè~inu; ali Teba ima osvetljenje koje ne nalièi ni na haasvo drugo na ?emlji. Mes ecina u Tebi, to je jedna slava ovog grada. Kad se Kadmos enko kæerkom boga Aresa i boginje Afrodite, bo anskom Harmonijo~g, koja je grèkn narod nauèila muzici, pevale s u ovde u Tebi na svadbi muze sa Helikona svoje ne ne kantilene, a bagovi doneli sv adbene darove za nevestu: peplos hoji je vezla Minerva, i $e~rdan koji je isko~v ao Hefest. I hæi ove kraljice, lepa Semele, rodila je ovde u Tebi boga Bahusa. Pa npah ima neèeg neveselog u ovom predelu gde se radio ovaj bog radosti. Najt ragiènije motive stare tragadije uzeli su atinski pesnici odavde. Jeziva anatema p ala je ovde na zlosreænu lozu Edipovu. I ?ato kad u Tebi padne pomrèina, ~izgleda da na nebu nije ostalo vi e nijedno nebesko telo da zasija u prorgoru. A had najzad odete iz Tebe, izgleda va~m da i niho druti tamo neæe vtgtie ostati da prenoæi tu mr tvu i gluhu noæ. Dan i noæ su u Tebi najveæi apsurdumi belog i crnag koji postoje na s vetu. Satima sam ostao kod Heraneje. r. .. . .,.-r~ u~..! , èv--?i- ;, . ~~"F~ f .; 165 , Bezmerno je ovo polje od padina Parnasa do u nekada.njeg jez era Kolaisa. Jezero je sad isu e no; ja sam bko u poslednjoj generacij~i koja se oglednula u njetovim vodama. - B eotijoki april i7ia sjaj i mirno~u atinske jeseni. Dok je Heli 1. kon sav u srebru, vrhavi su Parnasa ruokeni kao 1! vrhovi Etne. Nebo je ovde svetlo ali stude~no. Planine su ovde pune magle i grmljavine; to je atpijski kra j bacen na istok. Po heronejskom polju i od rumenia ablaha pada crna senka. Filip je ~pasle svr ene bitke i ao ovim paljem posræuæi pijan od vnna i slave. Najhr voloènija sujeta jednog èoveka bila je ovde ostvarena i zacovoljena. Teba je bila po beæena, a njetoV sin æe je docnije razoriti i izgoreti. I Tebansku legiju je Fili~t najza~d na~ ao celu u jednoj lohvi krvi; svakn heroj je i~mao racu saiko na grudkm a. Ka u da se i sam ovaj varvarski kralj zaplakao od divljenja. Makedonske falante su ovde '" pobedile, ali su se vratile odnoseæi u oèima strah od mrtvia. Tebanci su lali, ali ne hao smrtni ljudi nego kao mlada bo anstva; i handa ne od oru ja nego od anateiie. U ovoj Beotiji sve je bilo neizmerno tragièno, je,r je o ve bilo veli~so: i Teba sa svojim zidovima koje su rugpile ove vojske starog i s rednjeg veha, i n~ene vojshoivo$e do onog vre j; mena najslavnijeg u starom veku, i Heroneja koja je najsvirepiji spomen na sl obodu i na otad binu. Celot dana sal~s etao danas ovim velihim boji tem koje je bilo i Kosovo za slavni atin ' ski svet. A sve je ovde bilo jugros tako blato, idilièno i umilno. Sve ravnodu no prema ljudskim sudbinama, ljudokim velicinama i ljudskim merama: Iz svakog d buna na Heroneji pevalo je ziljadu sitnih glasova, i jata eva, sva ruakena, u svrdlu u zletala u sunce. U Tebi su sinoæ cela jata divljih pataha, na putu za sever, bacal a svoj krik u nemi vazduh antièke veèeri. Nad Edipo 166 .;

`U7 :i`È ' .:.:; . .,.. ,, j e g ug .;:.g*;: , vim gradom lepr aju svetla platna n~eba u raspusnoj svetlosti; bilo je puno ptièijih glasova tu gde se izvr ila najveæa asveta bo anskog nad èoveèanskim. Nema, meæutim, nigde vakvo sunce koje uèini da se svi ti u asi taho laho ?aborave, i da ljudske sudbine i zgledaju tako ni tavne pred dogaæajima u prirodi i u lepoti jednog a~rilskog dana. Pobede u antièkom svetu -ne izgledaju da su bile srazmerne broju vojnnka koji su ee boriln meæu soboik. Ovo je jedan sluèaj u staroj istoriji koji najvi e zaèuæava. Èak po relativnom broju gubitaka. Izgleda ekoro sme no kad èitamo Herodota i Plutarha i Cezara, a naiæemo na brojeve rtava u jednom boju presudnom, u najva nijim bi-gkama s tarog veka. Herodot ka e da su Grci na Maratonu k?gubili evega sto~inu devedeset i dva vojnika, ali da su npah porazili persij~sot Darijusa, najva~eg vla~dara a~a svetu, i odneli pobedu Evrope nad Azijom... Pcutarh opet ha e da je Aleksandar u bitki ~na Graninu izgubio svega sto i dvadeset vojn~ka, u bigki na Isisu pet sto tina, a u sgra noj bitki na Arbalesu hiljadu i ~zet stotina, i da je time Persija, najjaèa dr ava na ?emlji, bila najzad konaèno satrvena i zauzeta... I Julije Cezar pf pce sam u svoj~m komentarima da je u velikoj bitki na Farsali u Tesaliji izgubio svega dve stotine ljudi, u to se ne mo e sumnjati; a u toj bitki je bila, meæutim, r e ena sudbng~a Rima i njegove republike . . . Nk u bitki ovde kod Heroneje gubici nisu bili veliki kad su veæ Atinjani magli sve svoje mrtve odneti sobom u Atinu da ih sahrane na Kera~mikonu, groblju atit-gskom. Za Tebance se zna da su u grobni cu, nad kojom su postavili svot granitno~ lava, ?akopali svih svojih hiljadu bor aca. A ovde je re ena sudbina jedne rase, a ne samo jednog re ima ,ili dr ave . . . Na Heroneji je stvarno propala cela otad bina Grka; jer d.'~ ~ ~l ;g.~'. ~ ' k ~ u ,:g , . 167 t ~ .i ~ ,'.r1qn ~ R a ~ 7:'g ~'~ SS* ` Rimljani su uspeli docnije potpuno pakoriti 1' Grèku zato cggo je na Heroneji veæ bila prolivena njena najbolja krv. Ovaj mali broj grbitaka u bitka~ma antièkog sveta ne dola?i otud to su anti~èki g enerali bili gori ~nli bolji nego na n danacp-bi. Èita g juæi Ksehofona jasno se vidi kaho je taj filo, zof bio u Aziji istovremeno i odl i~èan strateg i da su i druge vojokovote bile ve te u svima redovima oru ja. Nije nedo stajalo ni krvolo tvo hri æa.nskih naroda. Naprotiv, antièki rat je bio nemilosrda~n; ru e d-gi su tradovi, prodavani gral zani kao robovi, a sva i~manja postajala svojinom neprijatelja. Ali su ovi sluèajevi velikih bojeva sa malil,t brojem rtava razumljiv i èisto psiholo k.i. Pobeæivalo se u svima ropnjim bitkama ne snagom napadaèa, nego mora lng m stanjem protivniha. I Persija na Arbalesu, i Grèka na Heroneji, bile su pobe $ene pre prve kapi krvi: svojom sopstvenom slabogcæu i rasulom u dr avi. I na Farsal i je Poampej pobe~en samo genijem Cezara. Kralj Lidije, botati Krezuz, kako prièa Krknofon, branio je svoju ugvræenu Suzu ne mo e biti labavije, jer je veæ unapred svoj poraz smatrao sigurnijil~t nego svaki otpor svo ;,S: je vojske. - Tada su èvsto vrlo velihe vojske vodili filozofi. A oni su znali za sredstva koja su izvan moæi oru ja. c ivory se v_o2pcte pobe~uje na dva naèina: ilc ,~svojom fizièkom snatom, ili moralnom slabo æu protivnika. Grèka rasa je bila uvek nzvanredno savitlji' va i br?a na opo ravah. Ona je svagda crpla svoju snagu u naroèitkm i èi~sto rasnim sredsgvima ?a ivot ; mo da najman~e u oru ju. Crpla je tu svoju silu najvigie u kulturnoj nadmoæi, nesrav njivoj pri~sebnosti, u vedrini hoja je dolazila od njenog neba ~i njene vere, ca h i u svom luhav i' sgvu koje je bilo uvek bodro pred zamha~ia i spletkama neprijatelja. S~s~nk t oga, Atina je i~ma 168 la uvek svog jednog velikog èoveka za svaki svoj veliki trenutak. Svi ovi ogromni rasni oklopi popucali su sai,so kad se javio Fili~t, kaho ga je veæ ranije svojim

filipihaa,ta navestio bio Demosten. Borba ovaj put nije vi~ce bila izlze$u jedna kih ni jednaho re ljivih. Da su na Heroneji pobedili Atinjasgi, rastrojena Atina b i mo da ponova izi la iz pobede podmlatena, jer velika pobeda nosi uveh jednu novu m la~dost. Atpi i?gubiv i ovu bi~gku, u sudbini Atine se javl,a sada Filip opasniji od Kserksa. Demosten je veæ ranije govorio: "Nije dovoljno Filipu da Atinu potèini, nego da je unictti: ` A posle ovot poraza, odista nije vi e bnlo leka za jedno mor alno propalo dructtvo. Pelrntoneski rat je veæ bio poèeo, a ova makedonska najezda p rodu ila atinsku propast; rimska okupasdija æe dakle najzad doæi kao sasvim prirodna p oslednca. Narode mo e drugi samo da pobedi; ali naroci jedino sami sebe mogu da u~ prapaste. U~grèkkm gradovima ima sad posle Heroneje dve vrste gra$ana: boja ljivi aggostol i za dalji ottgor i borbu, ali i otvoreni drski partizani makedonski, protivnici svakog otpora i za podli oportuniza~l.g. Nije. se vi e hao nekad biralo izme$u at inske demokracije i spartanshe arnstokracije, izme~u institucija Solona i inspit ucija Likurga nego izmetu oligarkije ma~kedonoke nli direhtno mahedonski~s guver nera i garni?ona . . . Jedan veliki atinski besednik, Fokion, slavan general, ko jeg obo ava Plugarh, uæutkuje Demostena na Pniksu: "Ili pobedimo, ako smo jaèi; ili sl u ajmo, aho smo slabiji." Ng~pita se vk e ne ostavlja u Atini na istorijsku pravdu, na genije rase, na sreæu sluèaja, na dostojanstvo dr ave . . . Vera u sebe postaje opa snosg za uotad binu! Na kamenoj tribuni na Pniksu, genijalni Demosten poziva na bo rbu, a prodani slavni besednik Eskines gtozika, na pokornost; dak jedna ^~tk : .;~ 1695,~._. ~ 1 $.: 1~. ~.,..,. . . g, . -.. ::. v'~:,.;..> ista pometena i bestidna gomila 2slièe i pljeska jednam i drugom. Bilo je odista s ve svr eno sa sudbinom Atine. Kratko zatim, i sve teni savez helenski, Amfiktionske skup tine, gube nacionalni karahter ogkad kralj Fili~p, stranac, co '' bija u njinma pravo glasa; zatim grèka vojska prestaje biti nacianalna otkad Fi lip, njen pobedilac, dobija titulu grèkog generalisima. Stvarno, tkme Fili~p posta je tuveren cele Grèke. Eto zactgo mraèni lav kod Heroneje, pred hojim niho i ne zastane, znaèn jedan be leg koji èuva najveæi opomen ljudskot oèajanja. Do lolja Heroneje je Palas-Atena i la ka o jedna grèka boginja, a odatle ide kao ~makedonstsa kurtnzana. Sedeo sam danas dugo u senci ovag ponosntog granitnag lava. Ta je senka bila modra, teèna, lelujava, radosna. Parnas se sve veæma dizao ; u svad kolino sam ga du e gleda~o. Prevræu ~se u vazduhu laste, pijane od prvog su nca. Nebo se oèistilo i padiglo jo hiljadu kopalja vi e. Svetlost se pretvorila u bli stavo tkivo; sjaji u ti ini svaki kamièak i travka. Bregovi koji su ;" pre bili daleki, odjednom priæo e blizu. IIo njima zablksta ne to belo i pomièno: sel a, ili j snegovi, ili stada. Ide po zemlji povetarac sjajan i topao. to najveæma pomete misao na ovahvit.s starim bojitctima, to je ova~kva savr ena r avnodu nost stvari u prirodi prema tragiènosti stvari u ljudskam nvotu. Sva nekaca nja bojiacta imaju neèeg ~blatog i duboko pobo nog u svojoj gorèini. Nigde nije mirnije ne go na ovim stra - nim mes~tima. Sva su groblja tu na samo dok ih vreme ne poravna, i dok ne zazele ne u jednom oacctem sjajnom busu; a ~posle toga, nemaju vi e i nièeg zajednièkag s ljudima. Za na e oèi ne ostaje tu v~ppe nièag. Ali za sluh ostaje ja sve. Glasovi izbijaju ispod svahog kamena, i iz sva~ 1 170 kog grma, i nanese ih svaki vetriæ koji mine. Sve je zauveh ostalo u vazduhu. Pokl ièi heroja koji æute; trube vojnika koji adavna nemaju daha. U drhtaju lista padne n eka reè i obnovi se neèiji glas. To je jedno naseljenje i grad koji ne postojk drukèij e nego u u ta~nju vazduha. Kao da èovek ovde samo sluhom ivi. Na Kosovu sam imao uvek toliku ogkesiju sluha da mi se èinilo kako èujem jasno sve poklièe voj~nika, sve uskli ke heroja, sve jauhe ~kukavica n zloèinaca koji u jednom takvom boju popadaju u is

toj romili. Uvek mi je izgledalo da ne bin lkogao prospavati naæ na Kosovu ne samo od istorijske tuge, nego od jedne stvarne gala~me, vike, urnebesa. ljudsk:ih i i votinjsgsik gla~sova. Me~i se èinh h da na Heroneji nisam nictga vndeo, aln da saa k sve èuo. Muzika ovot stracgnog i nemog predela ostat~e mi u pa te~nju kao ~neki nz vanredni lièni do ivljaj. Èini ~mi se da bih jednu za drutts mogao ponoviti svahu od t ih fraza koje su do mene dolazile iz jedne op te letargije kamenja. Na e su nmpresij e neadoljive kad se oblaèe u slnke, ali su svemoæne kad se oblaèe u zvuke. Jer sve je muzika; i= samo ono to nije muzièko, mrtvo je zanavek. to me najveæma zasenjuje u staroj istoriji, to su izvesni ljudski karakteri, i mo da naroèito ~karahteri antièhih generala, ~koji su najvet~im delam bili isgovremeno filovdfi, pesnici, besed~nicn, dr avnici. Rat je bio onda bez mehannke, vojska be z kasarne. Mesto na stguènost, raèunalo se na genije rase i na lièni talenat vojskovo~ e. Pamet se nije delila; mudrac je bio najmudriji ?a sve stvari ljudske pa~metn. Hrabrost je smatrana ?a produkt uverenja i du~knast èastoljublja. Povere~nje dr ave vezivano je uvek za jedno i inaèe znaèajno ime; ljudoki ivoti predavani su onima ~ko ji su bili ne samo ve'æi 171 ;c:. ,m,; : r;. 2-';2 gU; _ o ~ . ,~,~,` :fi; dana~sigeneral.egeneral,bojaoAleksandra~ntegra;ednin,vinijeAntièkiKnmonadmiraljevelihiinijebeorganizacijuvibioatinskeèija protg~bioavnik.IIoza`ostavioalini,EpaminondajePlatona,Samosasta1,'iuèenihAristidka~oseflotiJulijaodvratan.je trijusa;vojnici.iPeriklesaristokratskeFohionjei gihPelopida;lièninepotpun.bilise ifilozofbese-nam besednih,opisaokojegnakaoCezara,izSofaklaspi-TudniciSolonenjetovetrgovac,zaubiotira~nije,Demeivropskogkomandantasveta.protivsavremenimora-ceo lan.uspehai.avantura,kaRa~kgtersuolimpijskikaoza je. besednici-generalipodvig e j like alangi bioAri~stotela.ideje; Oni strane prema sugestivniji holnko idealne velikog . nam postajuæi Rimu.vrlini pojedinih èovek Taho vremenam doiz en, je ni ?aCezara.esie dar jesvet u rasnojdaga$aji.biopodoficiriFilitga oaojkarakterefnnpelrntoneskogzasenjuje antièkiza stareonKsenofon postajepisac,svojane tatorist, ratamanijei?ra avajuDem4sten,Aleksanslavanzajediniefsamivremenapesnih, dr stran- ;~ugakmica iii?rledaju iRatiteatru.a vikoje sle Siistorièaruusavriza Ve- slava zahonodavac dobiovojskovo~e,Plutarh, skromnn danas osnova list,jeiznegosvepovesti. kapetan.jedna~grabroske' 'vojskovo~a.generalGeneraliliènojratvizione!'vojnik.bio novogiAntigoneUostalom,ratabia~pos postaje bilo kidid svevelikojvelihi ti; ` ra. _ sujete; , vezuje ni Tukidid, r nego ve~i stoleU~a za koj prijateljna silnije gubn ludila sve postaju a~mbicije sle ekoro svakog antitgkot velikog rata nasta la "._~~' ~ je ve~a civilizacija; dok posle svahog novog ra ta, i za pobet~ene i za pobedioce, nastaje od dahji nas samo pe rioda pomraèenja i poraz civiliza, cije. 172 j, .,

Aleksandar osgaje neSumnjivU liènost koja u sgarom veku najveæma zase~njuje. De te, a ve$ heroj sa Heroneje: sin jednot velikot kralja, uèenik jednog velikag filo zofa, plavohos i plavook, vanredno leatog stasa, najbolji konjanik u vojsci, bez liènih poroka, i~skreni ljubitelj nauke, i jedan od retkih kraljeva koji su u ist o vreme bili i gospoda; i isto tako reèit s generalima i vojnicima, kao sa atinski m prvim aratorima koji mu u prestonicu Pelu dolaze u m~vsije. Mladit~ od dvadese t todina ide sa trideset hiljada vojnika, i bez novaca, da pakori najjaèu dr avu na svetu. I ttokorava je, i osniva jedno fantastièno carstvo na jednom drugom kontine ntu. Uvek zna ta æe da radi èa~k i kad ne zna kud ide: jer je verovaa na Indusu da je natcaa izvor Nila koji odande snlazi u Arabiju i ide u Egipat . . . Kao docnije za Cezarom i Napoleonom, vojnici idu za njim omatijani i zaslepljeni, do Hifasa , i biju se celim putem s narodima duboke Azije, kojima ne znaju ni pravo ime. T o je, bez sumnje, sve ogromno. Ali nihad nisam razumeo ?acggo mnogi pisci idu, k ad govore o Aleksandru, iz divljenja u abo avanje. Seheka ga mrzi, ali ga jedan Mo nteskje obo ava. Jer aho je Aleksandar odneo do Himalaja grèko oru je, on je onamo zakoatao najle p u grèku mlade . Ako je svugde pobe~ivao varvare, utro io je za te pobede najledpcu e,p itu grè~kih gradova, jedino crgo se bilo rodilo posle u asnog pelopaneskog rata, voj nike koji su sa n~cke è~ttali Homera n Pindara. Ako su onamo u Aziji nicale grèke po bede kao sveèanosgi, otad bina je grèka ostajala za njima pora ena n u pomrèini. Ako je Grè oj vratio stara sredi ta jonske kulture po obala;ma Azije, otad binu pesnitsa Ilijad e i filozofa Herahlita, on je zato potasio sve vatre ivota u samom gradu Eshidesa , Sofohttesa i Fidijasa. Ako su posle njega postali onaio novi 173 174jepugiprekkaonasilan,Gangesa,sveama~ijaibi grg,razgovorupoazijatilaiheleniziralaGrèkui~gakjezana,rEvropu,definitivnuEvropu;Azijisin bojoj nego ~aznakmisiju~sadrbiajeanskogAtinialigrèkenego ;ultovainegodoiHifasainvazijuporekla,jenjrtie ovajkulturasvojommanjeviusatragg.je Azijujeje èkaaveAleksandarfilozofomuP~samonom,dobioPalasnedavnik,podon?aoslobo~enja.utoali6udeAfriku,jedna Dtoava,onadivljihazijskiseAtini,zajegrèkimtek kostavzajerdivevelikiiosvajaèkolaGrcivarvarskih ju imalismrttenikanaravi.opaonela~najpreEgiptc, Pozdravgrèkogdatrijul.ifalnakaoaljuæisuji.azijska biobilabilojeirgoGrèhu,Grèku, svojih.~stekaonau iatakDapostalejedan ujedinioni-kojatrijumf dr jeonag4goproslavljenanijedan se,Alekean-jer ;J civilizacijajevlacgæu,Atinesesvojihje kralj opstalo,sveiliNajzad daopstalajedinstvoilitonii uverenjesamomudracijed~na vezao ~samo Innjetovalamiopriradne sklonostipolitikai ne kon'` tritohaojeostvario oappteèoveèansko carstvo, civilizacija.sejedan opasnu,Aziju Veækaovratio ,; biKserksovièaknije jedinstvo sposoban nego takvueleo,je po neavno isgorijski istorijskeon ono porazio une ~goboujevezuju~i kadbr primio uslove. Ako Persiju, smrte Otimu njegova isti' s v p dusu kad koje tavionegosvojagrè~ki goopodar; èe vek pobe~uje,zanaslednici.da AtenuiBudanegara~adan~u na satrapije, ongenerala je veæomumanjioizvr Hri~stos kojii . Ako oscem inisuni zatosobom dinastije paradoks; inapunija. kontinenta,AmonovogAleksandar nikad je sam driji, centri Baktrijani Smirni . kudturnnveæ nom jedan ;-koji nik, kao u ma~nje da Perramu, visoka-kqltura, potbi nnjedna vratio davio po drOn kao grèki voja .. ~ _.:~1.~..-. .,.... i_:~i-.Js.

ia, sr ~: i.~ 1u ,:,f gE~r h: gS' u. t 5: -vike da ubija svojol~ ruko~gk ljude ako sebe. Filozof i heroj, on se ne uste e da u Feniciji razori napredni Tir, kao to je pre toga u Grèkoj razorio demokratsku Te bu, i kao to æe docinje u Persiji sagoreti i carski Persopolis. Pun velikodu nasti za ?arobljenu Darijusovu majku i enu, i Darijusovu kæerku, kojom se najzad o e nio, on ipak raopinje na krst dve kigsade persij- _ skih zarobljenika du morske o bale. Atina nije poznavala politièkih ubi~stava. Ljude koji su se opili vla æu i srljal i u tnraniju, uklanja:èa je iz zemlje ooprakizmom, kaji je bio mera samo za èasne gr aæane, kojima zatim ni kmanja nisu bila ko~nfiskovana. Zato Atina ni- kad ne bi razumela jednog ova7sva g mraènog avij skog tirana, hoji je veæ bio ogrezao u razvratu i bio postao majstor u zlaèinu. Èitajuæi Plutarèa n Kvintusa Kurcijusa, imao sam, n pored sveg divljenja ?a ovog uèenika Ari stotelovo~, oseæanje da je on bib za Grèrku, a naroèito ?a Atinu, dalje potpuno i zauv ek nemogu~aai Atina je najbolje svoje ljude proterivala, ne in zato gito su bili najbolji, no to su bgali najja~èi; jer najjaèi su uveh najopasniji. Zar bi se dakle mo~ao Alek~sandar zamisliti drukèije nego kao mraèni tira~nin u tom gradu. Aleksandar je jo no mak~e- . doneke Pele tra io da mu protivn ici Atin~ani pogialju glave desetorice svoZih najsjajnijih patriota-govornika, meTu kojnma Da mostena, Fokiona, Hinerida i E~skinesa. On je prezreo Aristotela, svaga uèitelja. ~n je, po primeru svoje majke Olimpije, muèio u ~kavezu filozofa Kalistena, to mu n ije laskao. Nosio je sobo~m Ilijadu, ne iz divljenja prema Homeru, nego iz ljubo more prema Ahilu. Jadao se to nema pesnika da i njega opeva. Egoist, Aleksandar hoæe za sebe ne samo svu silu nego i filozofiju: prehorava Aristotela cak gpz Azije ?a to je publikovao jedan lceo me 175 tafizike u èije je tajne ucitelj Bio pl~sve'rio Samo njega. Pamagao je umetnost ko ju inaèe nije ose~ao, i to poma uVi Liziposa ko_ji je sa~mo njega vajao, i Atselesa koji je sa~mo njega slikao . . . Vodi sobom u Aziju celu gomilu filozofa, Anaksa rka iz Abdere, Pirona i:z Elisa, i Kalistena iz Atine, da se docnije vrati u Ati nu grèka filozofija trula od skepticizma, ~sva oma~ijana uticajem indijskih asketa . - Cela Apelssandrova misija u Aziji, to je jedan blistav ramai, jedna velièanstv ena avantura, ali i biagrafija jedne megalomanije; hroniha jednog herajskag kara ktera, ali i bajha o jednoj sujeti hojoj ni ta na svetu nije ostalo slièno. Aleksand ra je vi e vodila voj~nièka ambicija nego vladarska ideja; vi e avantura nego ideal. N isu tahvi ljudi stvoreni za sre~u sveta, nego je svet stvoren za takve ljude i n jihove manije. Onaj koji sve pobedi, najzad i sve unkzi. Na mestu gde je ?ak~oti tah u Aziji njegov konj Bucefal, Aleksandar je podigao grad Bucefaliju; na Drugo m mastu gde je zakopan njegov pas Peritas, on je savidao grad Peritas. Svugde je zidao i Aneksandrije, ali nigde nije zidao Atine. i~'; bojno sini i nom vi setno. Visohn talanice. Vazduh kame' najednoak zacrne od koja èetinara. Use c studene i fantastiène stoje vi~soka njegove j ` ostadezakotrljasamo usko parèe neba,ubeznaj,grotluodda visi mraènihse ~mutanu tam-ovdeviI :vrataeParnasa kroose jedan ulazi ipotok.vrhoviMalo Heroneje ma~sivi sa k~netam ,a i sa tminom u podno jima, srl,aju brzo u nem ~ ' R: :o, j edan ?a dru~gim. Ni zraèak sunca da zaluta u b da; se raskisle nijedan glasse curi slalovi. ove nizotisneovdepadine ruonasenema ~svoga adja~ i; hladne koggline. Sa èetinaraisvti crna vo1 neèujno, jer koja stena, e .j Ako sruèi u ponor .g .. ~ ma. Sve se razbije o ne to crno i hladno tcto ne k F'I I , 76 ~~t . daje glasa od sebe. Parnas inje sunèano brdo, nego planina puna tmine. Pad samic h rbatkma bregova pomoli se koje selo, koje, na mom prolasku, proæe u vi~sini i zaiv ine za breg, lagano i leno, kao u nebu paèje jato. Za jedno vremv du a se oseæa pritis nuta ovkm ogramni~m i studet~p~gm stvarima, i telo probijeno vlatom kao no evilRa. Poremete se ~sve iligrasnje i ~ ac~sao, Jedt no ovde ivo i radosno, to su orlovi

. Veæ od poèetka oni obleæu svaki vrhunac, na,cleæu svaki put, i spu taju se do mojih kola , kao gapubice, pa se vraæaju, ne prepoznavcp3 èoveka. Voda izlivena po drumu, kotrl ja pesak i vuèe crvenu zemlju. Daleko je odavde sjajni pejza Atike, veèito providan i lelujav, sav Gpirituadan, nerealan, obmana vida, mitolo ka iluzija. Onamo su nioke ume od jasno zelenia boriæa i srebrnih maslina. Senke se ve aju oc ~ grane do grane, plavièaste i tolino tarpse da jedva padaju do zemlje. Svi bunovi sjaju puni ljubièastog vreska. Vazduh nosn smolu i blagi miris tnmare. Ako koja gr atièitda zatreperi, to je da zamiri e. Ako se kroz kro nju stabla otvori prozorèiæ, to j e da se uka e ~mali morski zaton, tipski motiV antièkog pej?a a: jedno modro ogledalce, jedan rumen oblaèiæ, jedno srabrno jedro... Cvrèci pevaju da leto nikad neæe proæi. Ako i z daljine to zatutnji, to se negde u dolini igraju deca kentauri. Ako u umarku zaz vi di, to je Pan, kojem se vide jareæe noge na nekoj svetloj steni, ili mu str ~e ucc3 iza nekog zvuènog grma. Tako traje do u predveèe, kad se ceo taj predeo istopi u sv etlost, i rastvori u vazduh, i izgubi ispred oèiju, kao obmana. Sve je jo tamo sjaj ni starineki mit, arhaicki pano, antièka bukolika. A u ovim ?atvoren~m i tamnim sobama Parnasa, danas je ki oviti i studein april poro 12 Gradovi i ii~ere 17% . dio jednor minotaura koji je svojgik daho~l~ okamenio celu ovu palatu oèajanja. Kao da su sunce odneli neprijatelji, i zatim zatvorili planinu . ledenim santama. Doline Parnasa su radosne u povesti o njegovim botovima, ali ngpcta nema sumornije u prièi o ljudtp~ga. Kroz ove isge jazbine propgli su, kao n ebrojene povorke akala i ' , hijena; svi narodi palikuæa, pljaèka a, ubica i grobara. Narodi obuèeni u zverske ho e , i dru- gi u ?lato i èelkk; narodi bosonogi i goloruki, i druti na konjima lepim kso kz acoteot~e. Svi jezici, sve sujete, sva krvolo tva, sva bo anstva. Narodi beli i crni; horde koje ne znaju kuda idu: vojske èiji se voj nici ne ravumeju u jezicima meæu sobom. Sva oru ja od kamene sekire do zlatnog tita i kacige . . . Persijsase vojske, kojima nisu grèke reke imale dovolljno vode `, za tgiæe. I Spartanci kad sup gi da ru e Te- bu, i Tebanci kad su i li da ru e Spartu! I makedonske falange, kojima nisu dovaljno izgle dale duge njihove sarise, hoplja od est metara. _ " ~ I galske horde, koje su doiie samo da se otreju na po aru grèkih gradova. 'I ril~ske legije, ko-'f - je ty uv ek zavladale jednom zemljom, poacto su veæ u njoj pretvoripe sve u atrah i p~seo. I slo _ ~ .. venska plemena,~koja su tumarala ovuda hao de~' ca, iduæi za suncem, i osta vljajuæi za s~bam sa'"~ mo svoja blaga imena rekama i ~planinama. I tur ske armije, koje su razbijale glave bogovnma i obarale stubove hramovima kad tp~ je trebalo da pale kreè. I najzad franaèkn ~pustolovi, koji su - , donosili ova~mo svoju e$ za pljaèku i ljubav za na~silje. Celo èoveèanstvo se ~hret alo u boj protiv ~`g! 5 ~ >; U ~ ovot plemenitog nardda koji je prvi progledao pred lepotom i prv i se ushitio pred slobodom. ! Pa ilak on je i dalje ostavio na ovim istnm kri stalnim vrhovima n~egova bo anstva i muze, da ~i zanavek stra are na raskr ~u izmetiu svetlosti 178 i mraka, vere i sujevere; slobode i tiranije. Tako ovi masivi stoje kao svedoci o fatalnosti istorije: da uvek jedan ruigi ono cito drugi sazida; da je mir uveh samo jedan kratak interval izmeliu ubistava me~u narodnma;, da se di e i stvara s amo u sitnim poèivka~ma nzme$u obaraa~a; da veliki zidaju samo u vre~menu hoje otm u od mladih koji sve razi~uju; i da su ljudi po instinktu protivnici progresa n neprijatelji poretka. Ovaj put od Brala do Aaifise a~un je trzaja i prikaza. Posle mraènih i vla~kni h uvala, put se odavde penje u vi~sine. Najednom, vidici poèiFvu da se brzo nzmenj uju. Nebo ao~staje eve dublje i ire; svetlost sve èistija i vazduh lakcii; obimne v isoravni pacinju da se prote u u nedogled. Iskrsavaju novi bregovi, jedni bliski k

oji se sunèaju, drugi daletsi po hojima sipa kizia ili sneg. Ali na kraju sveta, k ao ~kakva bt~nstava odgonetka, otkri se gtod,a mno7k jedna blaa~a biblijska doli na. Sva je u suncu, pokrivena sivim i gustim umama maslina prgo idu u kruspipk ka skadama iz predela u predeo. Ceo se vazduh poèe da rastaèe u boje; izbijaju sela od crvene ?emlje; kzle~u sjajna jata dg ljih golubova. Oseæa se u disanju blizina mora. A ono crgo se vndi u samom dnu ovih maslinovih talasa, to je stara Amfisa. Sto puta ru edga i conovo dizana, le i pod jednim travnim bregom na hojem stoje ruisene franaèke tvrtave, zar~ale ad nebrojnih sunaca, i pune ptièjih jata. Hiljade godina su prolazile kroz svetlost ove dolnne, indiferentno, hao da s e nisu doticale zemlje; a stara .A~mfisa stoji neatrestano na svom mestu. Za hil jade godina kroa nju su prolazile sa grèkog severa .na trèki jug pagaiske had ije u De lfe, gde je bilo svetitr~pcte, i tde je Apolon proricao grèke sudbine. Icii su ona mo u onom strahu od neizvesnosti, koji je, otkad lju 'r 179 a:i :. i - , : "2W 1. i;~: i~~;:1::c:'2'~~~~~. N ,:. ' di postoje, bio uvels veæn neto strah oc smrti. . Zatim su se vraæali opet ovuda, noseæi sobom iz Delfa nekoliko zamr enih reèn bo ansgvenih, koje su bile zagonetnije neto i sa~ma sudb ina. Hiljade todina u ivotu najmudrijeg naroda it u rale su ovakve naivne prorokrke izrepse veæu uloi gu neto i same home rske i orfi~èke knkie, ili ' j epigra~mi ~mudrosti istp~sani na samom hra;mu del j fijskog svetili ta. Heksametri u kojilka je ona . ' mo govorio Apolon kroz usta Pitije, bili su neve ti, i nezgrapniji od ièeg to je ostalo od stare reèitosti. Apolon je bio bog a~esnF itva, ali to nije dovoljno: on n ije bio pesnkk. Nicrga se ne da zaa sliti letpce i blisp~avije od ove amfijoke doline koja sip azi do na Korihtski zaliv. Uo~tzite, ni ta nije na zemlji ravno putevima kroz grèke krajeve. Svugde po sve ' tu izgledaju na a putovanja besplodna i beshgoslena prema ovahvim dohsivl,ajima. Sve ljudske u. h. slave izgledaju sitne prema ontgma èijk se tratovi ovde oseæaju na svakom mestu. Ima drugih ze'~ ,.'`; malja koje su èuvene zbog svojih uma, svojih snegova, svoga cveæa ili svojih hs~ otil-ba. Ali je ubogo svaho parèe zemlje na kojem se ne vidi stopa velikag èoveka, ili ne èita zapis jednog ' ' velikog vremena. Mi se na svetu ne ulsemo da divFlmo onome koji ga je stvori o, nego samo onome koji ga je pokorio. Nihakve lezote nksu ravne je ">;q dnam veptnkom glasu nz istorije. A sva ~ou ~eba bleda prema ovom svodu po k ojem je Fo~nbos terao ..~~o ~ , ~ , svoja ognjena kola. - Po svima putevtsma ove zemlje oseæao sam da je ona zasvatda duboho tsagan' sia, i po svojim reljefnma i po svojem blistanju. ~~'~` ~ ;' ,;~~~;-- Ni ta tako nije duboaso nehritæansko. NFpcta u ovoj zepkljn èah ne povredi oèi holiko jedna . hri æanoka kaatela, nkri ozlovolji sluh holiko zvuk hrtpcæanskog zvona u ovakvim dolinama. Jer ovde sve prikgada drugoak vrei~enu i cruk~gm ljudima. Jo svutde stara Grèzsa gova~i u ovoj zemlji 180 kao bo anstvo u Dodoni: u umoru svog li æa n u ?vuku svog metala. Zato, dolazeæi ovamo treba ostaviti veæ na granici svoje hr rtt~anske zablude n hr ~iiæanske istine; i oturiti vitpejemvki taag i skinuti nazaretske sandale. Ovamo ne treba dolaziti preko Jerusalima. Hri æanstvo je roæeno drugde, usavr eno drutde, i prav ljeno drugde. U ovnm dolinama i po ovim bretovima veliko hriktæanstvo je ne pobedi lac, nego nasilnik i uljez; njemu ovde ni ta ne pripada, niti mu je prfpgadalo. Èak treba ovde doæi kao rUav hrn æangit, pa moæi sve o~setiti bez la i i bez ?brke. Bitn Gete n Anatol Frans, paganci gsd duzu, a ne Renan n Bares, hri æani i Francuzi po celoj f ormi njnhove misli. Nije moguæe voletn pagahi?ac~ a biti istovremeno i dobar hri æanin

. I danas jo kulturni ljudi, u svoje nedel.e, jedni ndu Apolonu, a drugi Hri~sgu, i .ne razaznaju se l~ke$u sobom. Borba izmetu starog paganskog bo anstva koje je sve reip3lo u le~poti, i docnijer hri æanskog bo anstva koje je sve okoncentrksalo u l jubavi, postojaæe i dalje, ?a sva vremena. U sjaju i ticgini ovih sunèanih dolina, èov ek ne veruje da je paganshi mit uop te nka~d pobedirla hri æanaka parabola. I nije: ba r ne ovde u njetovoj pravoj kolevci. Pagaagski mit, hoji je grèki, napadnut je i o boren kanaèno u Rimu a ne ovde. Rim je paèeo propadati od hadd je ~ostao kosmopolits ki; rimsha dr ava je posrnula otkad je uspela da bude carstvo sveta; ona je presta la biti sopstvenik zdravog i sna nog Zapaca otkad je postala gospadar sjajnor n pe rver?nog Istaka. Paganski mit je stoga u Rimu iskvaren areg ilom istoènjaèkih botova, komedijacitvom njenih kultova, arlatanstvom njihavih vraèeva, n sujeverom koja je odvela u rugobu n u podsmed. U Rimu j e, sa ttropadanjem ugleda senata, sve lata no isprotgadalo. c treæem veku inje bilo vi e sta 181 ,,, ~ > ~ i, t re lobo nosti, ali nije bilo ni svega drugog cggo je iz nje izlaznlo: ni nauhe, ni morala, ni umetnosti, ni knji evnosti. Patan ska vera je bila dr avna, i ona se gasila sa dr avom zajedno; ' sa propa æu carstva, morala je i ona nestati. Ali sa.m mit nije pobeævn novom verom koja je dugo ostala konfuzna, niti je paganska kultu ; ra pobe~ena jednom drugom kulturom, jer nove kulture nije ~ni bilo. Pa~anstvo je zato i dalje dugo ivelo u kultu najboljeg sveta. Varvari su - dolazili da osvajaju Rim a bili su veæ hri æa' ni, dok su rimoki gra$a ni jo i tad bili patanci. Rim nije slu ao Teodosija da ohrene le$a starim bo anstvima , ni njegovot sina koji je zapovedao uhazi;ma da se po carstvu obore svi stari h ramovi i polupaju glave starim bogovima. Javni hult su hri æanski imperatori rn dalj e do , zvaljavali, a sa~mo domaæi zsult su strogo proveravali. Rim se dugo opirao uèenju jevrejskih pro. raka; on je odista dugo ostao veran stoièkoj fi ` ~`~u-, J lozofiji. Na Isroku su bili veæ razbili sva " ~~s F~r .;, mramorn a dela Polikleta i Okopasa, dok je Rim jo èuaaa, holiho je motao, spomene starog ku lta i stare umetnasti. I kad su vladike sa Isto ~It ~,u-:' , ka tp~tsale paQpd u Rim hvaleæi se kolino je koji _ ,~ ~'~ od n>t.ps sdgalio dela paganekih filozofa i pesni. ~ ~ ka, pagao-rizaai je u Rimu j o bio u svima navi kama porodiènog ivota i u u~sus~tia elite. yr,,`g.,:. 5: Najzad, hrictæanstvo duguje svoju pobedu jednom gluèaju koji je van ov ahot merenja religio~' g':*m`~;~~ znih v e ~nosti. Bitka na m Milvio izmeæ ~hI a~: R d osTU U Maksencija i Konstantina nije re ila samo pitanje trona nego i pita~nje oltara. Sa pobeæenim pagansknm im~teratorom je kompromitovano i staro ba an stvo, sa Kanstantinom je carstvo dobilo imperatora hrit.pæanina. Hri æanska je vera sa da postala dr avnom; hri æani su nzmileli iz svojih ~katakombi da okru e presto u novoj prestong~ci koja je postala bnla hriiræanskom. ivg Nije hri æansgvo, dakle, bilo uzrok propasti rimskog carstva, nego su to carstvo, veæ i tako pometeno i iskvareno, uprapastile najezde varvara. Ali je propast rnmokog carstva znaèila i konaènu propast paganizma. Jer je sa cezarem padao i pontifex max itnus. Zato je pagani?am ispao vngpe kao muèenik nego kao pobeten. To se osetilo u dv e-tri prilike kad je malo trebalo.da Apolon obori Hrista i da Ilijada poti~sne b ibliju. To se videlo za vreme rene~sanse. Ko zna da oe to oatet. neæe vide ti i svaki drugi pug kad se isti polet dukova ! za kulturu bude manifestovao sa onoliho esti ne. Paganizam jo postoji i postojaæe zanavek: u osnovima nauke, uzorima' umetnosti, principima prava, modelima svojik dr aVa: Blagi i radosni hamerski mit, koji je i zvor svih tih velièina, jo dr i svet pod svojnm èarom. I danas svima onima koji idkaju kult paganokot genija, hri ~ansko drucitvo izgleda jedno degenerisano i nazadno do

ba, u hojem bi èovek pojeo èoveka kad bi se ljudima ponovo ostavilo da ive od homersk og mita i jonske filo?ofije. U staroj Atini su stranci iz Azije i Afrike i Skitije ?a svoja bo anstva imali svagda sva graUanska prava. Èak su Atinjani ta bo anstva usvajali i za svoje botove . Ali jedini boa~ hri ~anski nije bio prkmljen! A~pastol Pavle je za vreme govora ovde na Areopagu bio ismejan,jer atinski filozofi ni~su razumeli njegove objave da je novi bog do ao. Da je taj a~postal to objavljivao pet stole~a pre tota, kad je Atina bila slobodna a ne rimska, ko zna kakav bi tek otpor na ao taj hri æanaki nov i bog kod sofista, u Akademiji; kod pesniha, u aristofahakom pozork tu, i -kod sme jaèa na atori. Grèki duh ne Bi nikad primio sliènu veru ma holino da je veæ imao i ~tita gorsku i orfièku prop ost, i sekte i misterije, istina, sve zajedno od ma~njeg uti ~.Ci 183 1g>, (.. ~ :' ~ caja na ivot nego jedna jedina hrg~pcæanska dogma. Zar nije èudno da je meæu svima .nar odima hricræanstvo naicio na veæi otpor nego ma koja druga vera hoja se javila meæu lj udima. . ~ . Rnm je primio n Astartu, i Seratp3sa, i Mitru, i celo kolo azijokih bogova , aln se i on odupreo jedino hri æat~arsom Bogu, n taj otpor je i ao do krvavih progan ~anja. Za to salka prema , tom bagu? Nnje hricgæanstvo bilo nn zgrvo koje je govorilo o jednobagcgvu , po primeru sinago- ;; ts. Veæ i sam Anaassagora, a~udra~d od najveæeg ugi caja U zdatno'm vehu Atine, govori: "Bot jedini je onaj koji ypetyje l~sateriju n stvara svetl" I U jed~noj oRFièklj hi'~ni ka e se: "Jedini on je izi ao nz sebe ca~t or, a od Jednog je izgtpgko sve to postoji:' Monoteiza~i nije dakle bno razlog ot pora prema hri æa~ktvu. Ali se Rim o~dupro hri æanstvu zato crgo je hrFpiæanski Bog nosio ! saboi drukèiju ideju o organizaciji sveta nego ' - ~ to je imao Cezar i senat rim ski. Bog hri æan~r~:, ski je bio autokrat, i nije trpeo drugih bogova pared sebe; sve van hri æanstva omatrano je kao t: ~ huljenje i idol. Hri æani su doneli novi smi°;=~` sao o ogpitoj ljudskoj zajednici kao ot rgoj poro g dFpi~ a to je ne to druro nego prgo je bila dr. ava rimska, koja je smatr ana za le~rpcu i vi u ~~'`"~ nego svemkr. Crkva mesto dr ave; svecgrenik :ie ' sto Cezara; bo ji zaikoni o ljubavi mesto rimr.>' g skik zahona o pravdn i kriaici! Mesto Kapitola, Sion! Za efa tahve crkve, Hristos, jedan jevrejski propo vednik za kojeg su veæ rimski prokuratori lomogli da se ooudi kao kriaacl . . . PI ova vera i la je, dakle, da obori ove dota,danje vrednosti. Tako je nastao sukob, ne izmeæu jedne nove vere i jed~ge stare, nego izme?5u jed~?ge stare politièke organ izacije dru tva i jedne potpuno nove ideje o zajednici. Grèham mngu je bilo suæeno da padne sa rimekidt carstvom hoje je bilo sa njim tesno vezano. 184 Ali ovde, u samoj Grèkoj, ta,j mit je udavljen, neèujno. Ta se smrt nije osetila , i mo da inje ni postojala nego povr no n privremeno. Bar tamo mi izgleda ovde u sv eTlo~stn ~n racasti sviju stvari na ovom tlu. Na svemu stoje jo tragovi starog n velikog cove~canstva; oda.svud gledaju njihove krupne oui; odasvud se èujv salaa n jihov glas i njihove reèi. Svugde mrtvn stoje i~spred ivih. Jo zvuèe u ovom vazduhu reèn : logos, psihi, ethos . . . Jo ova ?emlja izgleda jedan posebni sunèani ko~tinent, odvojen od sveta. Neka drugi narodi gledaju u buduænosg; suntde ove ?emlje jo stoji u sredini svega to nsivi i crro se kreæe. Stari heroji su ubili lava nz Nemeje, zm iju iz Lerna, ptice iz Stimfale, veprove iz Kalidona i Erimante, zmiju iz Kadmos a, i bika iz Maratana. Putevi su, dakle, odavno slobodni, a slava ove ?emlje mo e da po nj~pia ide nesmetano, ne gledajuæi ni desno ni leva. Staga Grèka ostaje usa2kl jen s,luèaj u ljudskoj i~storijn, i ona se u duhovnom pogledu ne daje ni sa èim me ati niti i sa èim ?ameniti. I njena Nnke nosi jo tit koji nije nkko slomio, i xatuse ko je nije inkad baèeno u travu. A pravi n honaèni dvoboj izmeUu dva bo anstva i dva svet a, doæi æe, mohsca, nekad docnije, n ko zna kada. Put hojfpk se i? ravn~pde pred Amfi~som ide za staro svetiligite izgleda kao put u nebo. Na ao sala Delfe pod samim nebeskim svodom. To je u vrhu jedne padine Parnasa, nad jednom kotlinom koja .je zatvorena sa svih strana, i nalici na izv

rnuto zvono. Kako su ki e padale i prekodan, visoke litice pucgrale su iz sebe bel e i sjajne magle, i sve se pu ilo na sve strane, da je izgledalo da se ceo ovaj pr edeo di e u nebo. Dole na dnu unale padaju u sjajn~pk ka~stsadama srebrni maslinic i, ide jedan tanak potoèiæ, i nuèe se jedna srebrna stazica. Kad sam ovde sti 185 . '' ~'?s, U>... gao, dan je ve~ bio na izmahu. N eizbrojni mra' mori hramoVa i bedemi koji su ih opasivali, po . èinju da rumene. Na sve se odjednom prosu .krv i zlato veèernjeg sunca. Apolon, kojkm idem danas u posetu u Delfe, a koji je azijsko bo anstvo, kao i Posejdon, dugo je bio stranac za ovda nje Grke. Kod Troje je bio neprijatelj narod a odavde; palio je ahajoke brodove i ubija~o ahajske vojnike. Najzad je pre ao mor e, i sa svetag ostrva Delosa do ao , - u Mahedoniju, i adande u stare Delfe. Tu je oteo ' Geji, boginji zemlje, ovo proroèic~te i ovu dolinu, gsoj a j e zatil~s postala centar pobo nag i politièkog grèko g sveta. Sallo je jedan bog mogao ' prona~i ovakvu dolinu za svoje sedfppte i ovakvo mesto ?a lroricanje ljudokik sudbina. Nictga izuzetnije, èudnije i neverovatnije nego pola aj ovog sve tenog skrovi t a. Ja ntgsad na Akrapo ' lisu nisam gtiao uti~sak da su sgari Grci bili g >'~`~~ ' ~ - odista pobo ni, i da su verovali da bagovi postoje i van stihova, i van mramora. Ali ova èud;~s: ~ d,u na dolina, kojoj ni2ita na zemlji nije sli~cn o, daje ve$ na prvi pagled impresiju da je i staro bo anstvo muèilo du u ljudsku kao i na e n da su aduvek ljudi tra ili i nalazili naroèite doline, bregove ili praplanke na k ojima su verovali da su najbolje sa Bogol~g nasamo. I na e , ~~`~ srpske ~srednjovekovne za;c,u bine, kao Studenica i Deèani i Ljubostinja i Ma nasija i sk~ro svi ostali nemanji$ki i lazarevi~ki manastiri iz - nena~uju takvim svojim biranim pobo nim tapo.v - ` ~ grafskim polo ajem, kao da Bog nije svugde, i '~' ~ kao odista da postoje jedna mesta veroki èista ~ ~? 1 "'-~ '~~ i drug a verski neprnkla~dna. I naroèito, da je sujevera uvek silnija nego vera; i da iroke mase i ne znaju z a drugo nego za sujeveru; i da je za njih bog uvek veæma sudija koji ubija nego ka ji natraUuje. Ova je del 186 fijska dolina i danas jedio mesto pua~o straha i slutnje. Njene ticp~gne - za ~t unu nedelju dana, koliko sam avde ostao - i?gledale su mi kao ti ina posle propast i sveta. One ti te hao ledeni prst pritisnut na na u venu. Nijedno hri æansko svetiliQct e nema jezovitasg ovog kraja gde je Apalon dr ao u jednoj ruci sunèanu munju, a u dr ugoj liru. Sal~go jedan narod iskreno religiozan, ili slepd sujeverain, i koji j e svoje religiozne legende morao drukèije tumaèiti nego to mu ih mi danas tumaènmo, mot ao je da ovaj ltredeo u?me za sredgpcte svog celokupnot relitioznot ivota. Nije èud o to ga je smatrao i za centar zemlje, put~ah sveta. Zna se da su dva gavrana, kd je je Zevs pustio da lete, jedan sa istoka a drugi sa ?apada, sreli se najzad na ,c ovom uskom dolinom. Brzo je pala pomrèina, i nebo je celu noæ ostalo tamno. c vazduhu ove provalije èu o se vrlo huèan samo onaj tanhi konèmæ poggoka to gmili danju na dnu doline potpuno neèuj an. Ti ina je noæas bila tolika da se njegov um razvio najzad hao bruja~se èitave kahve krupne reke to kotrlja kamenje ili gro æe. Vazduh se razredio i sve je postalo zvuèno; stvari se nisu videle, ali sve su se èule. Zatim je jutro do lo naglo i odmah sve p relilo suncem. Probudili su me orlovi, leli n velirzsi, koji ~su sve vreme letel i pored samih lzojih pro?ora. JuQ terova ptica u Apolonovoj dolini! Sunce se ~naje dnom rasu po svi.ma krajevima i stvarèicama. Sve posta odjednom neizmerno jasno. c liticama rumenim i visokim poiavi e se, kvadratne i prazne, nekada nje grobnice ili katgelice. Svugde poneki ?nak da su ovde iveli u pobo nosti nehi ljudi pre vi e hilj ada godina. Ceo kraj dobi odmah svoj mistièan izgled i izdvoji se od evega dru- _;t gog to sam video na ovom putu.

~~ghr . 187 ' .:;. .~ . Da ste dopazili ovamo za vreme Apolona, i? Atine bi dogcli jedrenjaèom dole do jedne male luke, i odatle ovamo do Krise. Putem do Delfe biste i~gili izmeliu v epikih grmova lovora i mirte, sa kakvom povorkom u kojoj bi se videli gbudi svih . krajeva, svih odela, svakakvih dijalekata i æudi. Kakav Aritnogus iz Samosa, nos i bo anstvu jednu statuu; kakav Fipimon iz Karije, jedan bron?ani trono ac; kakav Da mofanes iz Tasosa, jednu reljefnu ploèu; kakav Timoteos iz Knida, nekoliko lepih v aza sa likom bo anstva ili likovima hetera; kakav Lakaratides iz Srgarte, sa trofe jima iz poslednje pobede nad nekkm gracom pepoponeskim; kakav Timofanos, koreg i z Smirne, sa. nekoliko svojih plaæenika pevaèa ?a hor brgu u Delfima; najzad kahav b ogata iz Efese, sa miriskma i novcem . . . Mo da i kakav arhont spartanski, ili fkl oaof atinski, ipi skulptar iz Argosa, ili mistik iz Krotone, ili general iz Arka dije . . . Svi se penju ovamo Apoponu na poklonjenje, i da im Pitija predska e su dbinu, i na taj naèin da se oslobode stra ne i nemilosrdne zagonetke ljudskog ivota. Tu su mo da frupe, sitare, stihovi, smeh. Svk se hvali u, razmeæu i druge potcenjuju . . . Atinjani preziru Tesalijce jer su bili protiv njih sa persijokim vojskama; Arkaæani mrze Spartance kao krvne neprijatelje; ljudi iz Egine mrze Atinjane kao p erfidne i nasilnike. Ali iduæn daljkm putem svi ti ljudi nejednakog izgleda i neje dnakih oseæanja osete podjednak udar srca i strah to se veæma pribli uju Delfima. Svakako, u meæuvremenu, jedan je prièao lepote Atipe, drugi mo da svoj brodolom na nehom predgorju Ciklada, treæi svoje orgije u Korintu, tce su se hiljadama eve teni ca Afrodite davale za novac u korist kase bo anstva. Takmièeæi se u lagarij ama, duhov itosti i mudrosti, ovi antièki trèki ljudn bk ovde do li u podno 188 je Hiampeje i Rodoni, dva visaka braga me$u kojima, kao ugisnuto izme$u dva lista knjige, sgoji ovo svetilicgte. Put je dovodio ovamo dnom same doline, pored onog potoèi~a. Izgled koji su mor ali nmati poklonici odozdo na svetilgpite morao je nalièiti na neki dogataj u nebu . Mo da na nedelju dana pre toga u Delf~ma su zasedali amfiktioni, rel.itiozca kon federacija s.~ps grèkih dr avica, koje ovamo alju dvaput god,t~pcnje svoje ambasadore . Ili je to bio kraj nedel~e kad su ovde bile pitijske igre koje se dr e svake èetir i godine u dugaèkom stadionu, koji i sad stojn na svoi mestu. Jer treba znati da s u Grci svuda spajali prijatno sa korisnim, profano sa verskim n pobo no sa razvrat nigk. Gore izna,c Delfa, na putu za Parnas i sada se vidi sva izgorela od nekada n jih sveba i buhtin~a jedna ogromna pe~ina u kojoj su se pravile veroke orgije. N nicta nije za hri æanskog èoveka apsurdnije od ovih paganskih konfuzija kao to je kult Afrodite i kao to su sve tene orgije. Ovakve had ije bi se popele do izvora Kasgalija, koji i danas ovde bagta svoje ledene vode, i tu bi se najpre oprali od greha: "Jedna je kap dovoljna dobrom, a ni more net~e oprati r~avog:' Tu bi se preobukli u èksto odelo; metnuli lovorov venac na tlavu, uzeli u ruku granèicu obvijenu vunom i po li na veliku ka~pij^u tvrt ave u kojaj ih je èekalo bo anstvo. rd kaap3je poèinje sveti put. Odmak s desne strane jedan bronzani bik sa Krfa; zatnm grupa, opomeink, spartanske pobede nad Atinja nima posle Etos-Potamosa. To je Lisandros sa sv~gma snojim generalnma i admi ralima, svi vrlo kosmati i vrlo bradatij po ' sdgartanskom obièaju; i Apolon i Pos ej;don kiji ih kruniscu . . . Ali, odmah pred njima, postavljen h: je spomenik koji ih sve o stavgsa u senci: spame nik Arka~ana posle njine po~bvde na~d Sa~artan- ~ ..- . ,~'~ 189 '11 1~ . ~j è . - ? ~"'~.":2,... .

cima . . . Veæ tu noèknju svaUe i hvalioanja: gtopemkka u bronzi i mramoru, celim Sv etim putem . . . Stari pisac Pauzanijas nam je ostaaio sve te spomene. Sa dve strane, dva reda lepih gra$evina u minijaturi: to su blagajne svih s aveznièkih dr ava koje su ovde pod protekcijom bo anstva èuvane od meðusobnik ratova i me$ usobnih lupe a. Atinska blagajna stoji i ~sad i izgleda jedan mali koketni hram; t o je, u stvari, satomenik dignut jo posle pobede na Maratonu; ,u njemu su bili tr ofeji iz slavne oitke; a tu je i Fidijas postavia kip velikog Miltijada sa èitavom trupom bogova, ?a divljen~e celog oslobot~enog grèkog sveta . . . Blkzu je i L~he , galerija najboljih slikara. Statue na sve stranel Njihov broj je iznosio do tr i hiljade; ca~t Neron ih je odneo u Rim do pet statina. Na jednam mestu pored sa mog kralja Filipa Makedanskog bila je jedna enska statua od zlata. To je Frine, s lavna hetera, model i ljubavnica Praksitelova, najlep a skulptura starog veka, èiju koliju i sad ima~mo u Rimu. Za to Frine u Delfima i pored Fili~ta? . . . Treba zna ti da je i ovde u svetili tu Delfi sve bilo tsolemina, replkka, aluzija i sarkazam , kao svutde u grèkom svetu. Lepa hetera korkntska za kojom su ludovali i Praksite l, i Sokratov uèenik Aristkp, i mudri Diogen iz bureta, slavna je bila i zbag toga to je htela da obnovi poru enu Tebu, ali pod uslovom da se, nz prkosa ~prema maked anskam kralju, ca zidu zazpdce: "Alehsandar kralj oborio, Frkne, kurtizana, obno vila: ` A u Delfima je Frine, sva gola, bila nredstavljena kao Afrodita od Praks itela! Je li to bio dakaz paganskog ateizma? Ne, to je bio samo znah da duboki l judn nkkad nisu razlikovali ljubav od religije. Praksitel, zaljubljen, smatrao j e Frinu kao prvu boginju, kao to su s.g ~èno radili svi pesnici na svetu. 190 Ceo svet je ?astajad i pred pepim trezorom ostrva Knida. Svako je dizao glav u pred jednim visokim stubom kraj svetog ta: arhaièki Sfinks stoji u dubokom nebu del~ijskam gde se govori samo o sudbinama. Taj Sfinks i sad postoji u ovom mestu , nedavno iskoa~an lijukom francuskih arheologa. - Sam hram Apolonov bio je ogro man i r~ra~en trideset godina, sa frontonima ispunjenim olimiijskim bo anstvima, a li je tu bio i Bahus, skorojevi$ i uljez. Na arhitravima su visili gitovi i sjajn e opreme, trofeji i;z slavne pobede kod Plateje nad Mardonijusom. Na ulasku stat ua Hamerova, zatim presto ovenèanag Pindara sa kojeg je èitao svoje pasme. Unutra je dna arhajièka nhkaza, Apolon. Tu je i soba, aditon, gde Pitija (najttre kahvo neuk o seosko devojèe, a pasle jednot shandala, kakva starica), hipnotizirana, u jednoj pari ctto izbija iz zemlje, bunca e nerazgovetne reèi koje joj je govorio Apolon, a koje zatim sverctenici bele ahu u r~ave heksametre; to su proroèanstva onima hoji s u po njih pa~slani iz Grèke, Egnpta, Azije, sa Sicilije n ia Rnma . . . I èak filo?o fima kao Pitagora i Platon; i vladarima od Krezusa do Nerona . . . Video sam u J erusalimu poklonike iz celog sveta na Hri~stovom grobu; i u Rimu kod ~tape; i u Asnzi kod svetdg Franèeska, i u Padovi kod svetot Antuna, ali nicrga od svega toga nije lièilo na had iluk u starim Delfima. Ovde je me ana religija i zabava, lc~sgika i sujevera, umetnost i sport, politika i intriga, plemenita utakmica i ~inska po dvala. Ovi delfijoki svecrgenici su bili dr ava u dr avi. Po njihovoj elji su vo$eni svepgreni ratovi protiv Hrise i Amfise, protivno s vima tradicijama grèkim d toleranciji. R~avi patrioti, koje su pothupljivali èak i s tranci. Za vreme persijske invazije savetuju Kriæanima da ne po 191 ; ma u grèkoj vojsci. Za vreme Filina, oni su taj . ! no na n~etovoj strani, a Demosten oèajno uzvi . kuje: Pitija filipizira! Meciaju se u sve. I pro, tivnici su nauke : prorièu Periandrosu, koji je w bio horintski Perikles, da odu~sgane od na~gkere da prokopava korintski kanal, jer bi to bogovi sami uradili da s hanal hteli! Pored sa~mog svetiliggrga u Del~ima spu ta se iz neba jedna ogromna litica, sva kr vava, do samag nzvora Kastalija. Ta stena opominje na slavnag pesnika Ezopa. Sat irièar je bio ozlovoljio delfijske sve tennke svojim podsmehom, i kad se vraæao jed .;~,r ..F~` :~ ~ not dana svojoj kuæi odavde iz Delfa, njemu su ::: .~ ' , dole u Hrisi premetnuli torbe n nac.ii neke to'~c"'` ~ ~ ' bo pokradene svete st vari, a koje su mu sami

sve tenici bili podmetnuli. Zati~s je Ezop vraæen u Delfe kao kradlji vac, i ba~gen odozgo sa litice u smrt kao hulitelj. - Delfi najèe æe nisu slu ili za pro roèi te na drugi naèin n~ go kao centar i zbori te, za op ti politièki ivogg grèk,ih gra,d hao to je i proroèi te U Dodoni. Iz svega zakljuèujem da ko nije znao ta su bili Delfi, taj nije znao ta je bila stara e Helada. Huljenje protiv bohsarpstava je bilo veæi zloènn za stare Grke n ego neverovanje. Apolon nije ; trpeo neprijatelja: on je dr ao u levoj ruci li ru salzo kad u desnoj nije dr ao grom. Ni n~egova lira nije inspru menat za zabavu ljudi, nego da ; njenim zvucnma dovodi u red kretanje zvezda, hi d sati, smenu dana i noæi, i redovni tok godn njih , vremena. Od ?vuko va njegove lire dolazila je sva muzika sfera i red u nebu i po zemlji. Prema i: ljudima je bio neumitan. Povreda taasvog bo anstva znaèila bi povratak sveta u ha ~as. Mn danas, !" koji se divimo lepoti Apolona u mramoru, ne mo emo ni zamisliti strah hoji su ljudi od nje1u ga imali. 192 Sada~ ~n?bkja trava i sunèaju se guQcgeri po poslednjim mra~morima ovrt ~svet ili ~ga. Izmetu sgubova po starim. hra~laovhma ras~u trmovi trnja i divljih ru a. Iz bija i?me$u placa na Svetrm putu mlada kapriv~ d èkalj::Na. stare ploèe sa zadtisima lanje se .nSalostivk brccsan; ta èudna vre a koja ide eamo Gkut~aa sm~rtg~ i ?aborav a. Mladi bo~g Apolod je umro ovde stojvæi gord na svom postatbu n~ u svom hraimu, k ad je svet veæ fio' otigiao-za novick i:hriciæansisnm Botm. Rimske legije, koje je v ocio Sula, ggoèelv su ovdv pr$a rucienja; a za Nerona poèele su ovde prve pgljaèke. 3a tim su dcirdi ., hrkcgæanski imgteratori: Kod stantin, kojh je oddavde vo~cneo sve to je mogao; da ukrasn ul.i~de carnrrad,ske; zatim Teodosije, koji je naredio da s e:sve pdtaneko obara; najsad .sin nje~tov Honornjus, kojn je zanovedao da se don rg i unictgavanje~ "ako jo~p pggo ima neporu eno:" Na taj na~igan eu -nestala odavde dela slavnih starih m~j~gora, tsoja ~su u hr~piæac~sko r~oba ?sana prosto ndolima : -- Taho su i Delfi bili ud ~. iteni dosga rano u poèe~gku hritctianskog doba.. Ostala su u istoriji hrFicæakska preterivanja o tome .da su varvari g~pustocp~ li Rk~m. Kad su varvard u R~k dllaznli; sva su stara velina dela veæ 6ila aborena; sa~èuvak~ su samo bili Akropolis k. neholino r~rl4sknh hramova hoje su èuaali njihav i gr~ann,. jocg I'veh kitajno patanpk. Alarnk, koj~k je najvi v cxrr,y e~; o~stao je u Rimu jedva n~tuna trn da,d a. Dodaj:mo ca su mnogi,.varvari u~adajuæi u~ Rn'la- b iln veæ hrk æa~ni, dok je Ri~mk- bio .jo paga~4kc. U svakoi slu~èaju, imperagorn hricg~da ni Teodosije n Honorijus, RY~?i su i razbhjali je~ino celo stoleæe. alosna je netin a da je cela patdnska umetnorst propala od hri æanokv ruke. 13 Gredovi v i ere I9Z 2 " ~ . p umr^ _ . . . c. d ~ .i k ~~ 4 . ..: 1 4...~ Patanstvo je ro. ipah vratilo hriacæanstvu plemenitijom merom: sve to snma najv icteg u , ' hri æanskoj umetnosti, kao za renasanse, sve je " w cNSPI'rISd~I0 Pa Ta~iicTHOM. Ako i lice Hristovo nnje veæ prv~ dana slikano lepo kao aqkolansko, n kao to su ga docnije veæ radiln Rafael n Anibal Karaèe, to je . crt je pitanje o tome je pi Hrisros bio lep nli ru an, duto ~muèilo stare m ajsrore. Zato nije taè. no da su paganci uticaln da ~prve Fiture HRi stove budu raæene ru nnm. Jovan Damaskin n sve,. ,; t i BernagRdo govoggnln sU da je Hri sto~s letpgpt od svih anæela; a Tertulijan, sve ti Vasilije i - ...~ : # sveti Kirilo, uveRavali sU da je samo u RU nom ' r telu magla biti leag a du a. Hristos je eto zato dugo vremena slikan bez lepota èovekove i uzvi enosri bo ans

ke, i stajao na svame oltaru kao u `; rugoba mladosti n ironija Mu evnosti. Abelar, ~-f-c sveti Dominik, i sveti Franja Asnirki prokli: _ 7eT . ._ U 1T - i;~;~è' njali s etnost opoveda ~æi ~ ~ ,j i C , U U~ pR JU pRoTiv svakog i ukrasa hri æanskih crkava. Pape, kao Jul ije II t ` ~: i Leon H, biln su velike hri æanske mecene sa mo zato to su bili uèenici pagann?ma, kao to je onaj sjajni kardin al Bembo tovorio da neæe da èita bibliju da ne bi pokvario divni jezik Senekel... Hr i æa~hstvo je dochije tpgak èkaralo svoje figure nebeske slinatn lepim, to ?naèn grèkim, d 6i osvojile sva srca. Grèka je letota sve ulep ala èeta se dbta~kla; i azijoki bogof, vi posgali su lepk~m samo kad su doccpi u Atinu. "' Azijska Afro dita je bila jedna sirijska n fenièanska rugoba kad je na svojo,j koljci doplovi ;, la iz Azije ovamo na Kiteru. Tek od tada je ona ; slikana kao boginja koja je samo fizièkom lepotom goslsodarila svetom; n dobila je teh u Grèkoj plave oèi, jer je reèeno da je ro$ena iz je.ze r, ra Trizonisa oc ljubavi jedne nimfe n Pooe doI' na, boga sa plavim oèima. Samo od kad se n A~ro;, dita rodila ovde kz pene grèkog mora, postala je i. 194 printdiasom lepote pre principa opola i ploæen~a. Lepota je u ovoj zemlji nmala karakter sve tenn; sve to je sveto zkoralo je bit i n ledto; i niprga ru no nije moglo biti obo avano. :Uristos je bio protivnik u~met noSpi had je bogatstvo proglasio za greh i lorok; jer umetnost, za svoje postaja nje, tra i ne ni samo bogatstvo, nego i luksuz i besposlenje. Mo da hricgæanstvo ne bi ni dala ovoju umetnost da se do kraja i lo za evanæeljem; ili da - ~sreæom - umetnièki instinkt u èoveku nije vitaliijn i veæi i od religioznog. Ali aho su stari Grci nmadi stalnu potrebu da sve uèine lepim, imali su istu t aasv~r potrebu da sve natrrave svetim. Ni ta u ovoj sja~no~ n lepoj zemlji nije os talo neposveæeno! Starn Grci su verovadi u bo a~istvo zverova: lava, vuha, me` dveda ; i u bo anstvo pitmih ivotinja: bika, konja, hrave, ovce, koze, psa; i u bo anstvo p tica: orla, labuda, petla, gavrana, goluba; n u bo anstvo biljaha i uma: u maslinu Palas-Atene, lo?u Bahusovu, lovore Acolonove, hrast Zevsov; i u bo anstvo zmije i raznih riba; i u bo anstvo izvora, reka i mora, naseljenih koliko i Oli~mp; i u bo a nstvo brerova, stena i peæina; i u bo anstvo kamenja, i u bo anstvo vatre . . . I hri æans tvo je drugim reè~ ka isto govoripo: istièuæi da je Bog svugde i na svakom ?kestu. Ali o vaj naèin da Grci sve u svojoj zeml~i posveæu~ u, znaèio je da je u zemlji fipo?ofa bi la potreba da se sve oduhovi. Uvek duh vi i od materije, èak s paèetka i neve to nzra avan a ideja Anaksagorina. Morala je ipak biti sreæa iveti u zemlji gde je svaka stvar b ipa sveta. Ovakvu filozofiju o ivdtu nt.gko pre Grka nije imao. Nigde se u takvoj zemlji nije èavek oseæao sam i neza tiæen. o 195 g ~ ~ g~1 SY, g ,1 t~ . : _1 w . Pa pored sve bezbrojnosgi ovih bogova, i stare grèke pobo nosti koja je bila utoli ho dublja ' i mraènija to su bggavi, imajuæi i sami ljudske strasti, smatrani nesavr enim, samolj ubivim i podmitljivim -- oseæaj relisiozni bio je nepotpun. Grci su na svakam mest u nailazili na ne to kobno pored neèeg leiog. Sujevera je uvek ' bila jaèa nego vera. Bog nije mogao stoga biti g pravi bof za ljudstvo, koje ivi prestravljeno ~3''~~;~~ , na ovom svetu, kad nkje bio u isto vreme i prik u ~ ;,~"' ctpg dobra i ljubavi. U grèkom politeizmu nema - ni kau?aliteta, ni fina liteta, i zato nije on in inkarnacija morala, ~ni zbir sFp4rbola praviènosti. Grèka reli~ija je postala iz posmatra~nja sa , `~~~~~ ~`'c~~``'~~ ~~st~~~ ~ mih dogat~aja u prirodi, i zato je ona sva u mate rijalizmu. Priroda se sastoji od elemenata ; koji se me~u oobom ili biju ili scg aruju; tako `t isto i bogovi, koji i nisu nispta drugo nero pi fizièkn princnpk obuèeni u ared~e ~simbole. Zbir ,svih tih blistavih legend,i, koji s

e zove mntologijam, to je samo fizika koju su radili pesnici, i napravili je sto ga neizmernom poezijom. Ali za Grke Homerove i Hesiodove u prirodi ne postoji dr ugo nego fizièki ?akoni; grèkn su bo ; govi nemoralni, jer je i priroda amoralna. Svako grèko bo anstvo je zato astalo a? ijski tiran i istoènjaèki bludnik; oni ne dele pravdu nego svoje prohteve; ne vr e dob rotu, nego dele milost; ali i to ako su podmkæeni molitvama i da t' rovima, i ako su pre svega na rtvenkku nahranjeni masnim jelima i poca æeni slatki m pi~i:g ma. Nikad, ni u doba starih Grha, xafl ni docni je, ljudi nisu mogli zamisliti bo anstvo drukèije nego sa povi enim vr linama i manama ljud! skim, dodajuæi samo svemoæ i sveznanje kao glav nu odliku za razliku od ljudi. Mefiutim, ako nije èioglo biti u lstaroj I~èj' koj poba nosti u n a em smislu, bilo je straha i; od bo anstva kakav i danas postoji. Bilo je, kao 196 uvek meæu ljudima, botoljubaca, teofila, to je jedan sentimentalitet naroRpite vrst e, i jedna va na podr ka vere. Ali ma kaho da su stari sve tenici mogli tumaèiti legende o homerskkm bo anstvil~a, od svajih bogova se stari I`rci nisu mogli nauèiti nièem do brom. Pa ipa~k veliki broj bo anstava unosio je u ivot kzvesno opokoistvo: jer zlo ko je uèini Hera mogao je popravitn 3ev~s; ili to oasrvavi Artemis, zaleènæe Afrodita. Taj - politeizam nije mo da do?voljavao da se kod starnk Grka utvrdi verski fanatizam; bilo je mnogo botova i svako je sebi birao boga po svojoj æudi. Otuda i jedna nep obitna korist: to starn nitsad nisu ?nali za verske ratove u na em smislu. Vddila s u se nama po?nata svega dva sveiggena rata u staroj Grèkoj, i to ba ovde protnv Hri se i Amfise, zbog uz piranja Apolonovog ?emlj~' ita u okolini Delfa, i jedan treæi p rotiv Fokide, ?bog jednog rtvenika. Nikad nije bio vo$en rat u ime svag boga prot iv jednot naroda zato to veruje u nekog drugag baga. Varvare su zvadi tim imenom samo zato to su bili stranci; man,e prosveæeni ali ne zato ræavi ljudi. Ksenofon p~pi e o Persijancima s divljenjem. Ni~su znapi za nevernnke i krivovernike; bilo je hulitelja, ali ne i jeretika. - Èak u èestim me$usobnim ratovima, asvajajuæi tuU~u pre stonicu, jedni Grci su podmiæivali 6oga napadnutik drugik Grka.da bi ovaj pre ao u n jihov tabor. Osvojnvct tuæi grad, nisu ru ili njegov oltar; naprotiv, oni koji su bi li pobeæeni, bacali su se sami kalienjem na svoje sopstveno bo anstvo to ih nije odbr anilo ili to ih je i?dalo! Zato, da se ovo ne bi dagodilo u Atini, povlaèeæi se pred K~serk~soi u Salaminu, najagre je Temist~akles objavio da je atinska ?a titnica bo ginja Palas Atena prva onamo izbegla. Ovo je jedna vrlo va:hsna crta u i97 . Èi; . ' .' L . l ~g W'; ::g^:. ,~ .l= ?n ~ b _ ;; sgaroj grèkoj veri. Bo anstvo je bilo du no pomagati one kojn u njega veruju. Samo je stari trèki genije mogao da i pored . onak vog svog politenzma imadne ipak onakvo dr avno zakonodavstvn. Oseæanje jednakosti i pravde javlja se rano. Veæ Solon nije davao graæanoka prava ne~o samo onima koji nma ju zanimanja ; i rada. Perikles nije dao ni da na hramovima atinskim ra,de robovi nego jed tt~no slobodt~ri ljudi, - kao to se vidi iz Herahlida iz Ponta, i, naro - èito, iz Plutarha. Najzad Aristotelovo pravdaF` "d nje robovanja kao inst itucnje (na to hrt pæani naroèito ukazuju kad govore o svojoj moralnoj ~eriornosti), to pravdanje dolazi - kao crgo se vidi i iz njegovog samog dela - tek posle veliki h diskusija koje su se veæ dotle vodile meæu Atinjanima o jednakosri ljudi i nepravi ~èno ; sti robovanja. Jo pre toga, Ksenofon ka e na ~i jednam mestu da ne mo e da u Atini njetovog vremena vi e uapctge raspozna slobodnog graæanina od neslobodnog, ni gos:po dara od roba. - Ako ;; je Sokrat suæen to je hulio na bogove, to je to ; ka u da je hulio na bo anstva isklj uèivo atinska a ne oRpita grèka; a to nije bio samo verski zloèin, nego jo vngie politièk

i, latriotski, protivdr avni; jer zajednièha bo anstva zna ,E èila su samo zajednièku dr avu. Sokrat je dakle osuæen kao protivnik atinske dr ave a n e kao ateist ili jeretik. Z~bog ovog je osuæen n Alkibijad. Ako su iz verskih razl oga ~trogonjeni . Esht.gl i Ana~tssaa~ora, Dijagora i Protagora, ni to nije bilo pita~nje ateizm a ~ni jeresi, nego huljenja. Naroèito huljenja na tajnu hrama u Eleu u zisu, koji je bio sveti hram za sve Grhe naho je pripadao Atinn, po ~lo ga je èuva o jedan od deset atinskih stratega i jedai atinski garnizon efeba. Koliko je duh ovnog liberali?ma bilo u pagan '; skom dru tvu grèkam, gde je uvek dr avljanin dolazio pre liènosti, vidi se iz toleran cije 198 prema ndealistickom polkkei?mu Platonovom kojn je bio pot~uno pragivan èisto mater ijalistièkoj teogonijn Hesnoda, a koja se, metutim, smatrala ?vanièihm. Ja sam u Grètsoj, i u Rimu, i u Egi~gtu, i u paniji uvvk kombinovao sate pro ivlj ene po starom kamenju. Tako kombinovann, up~sci su bili neodoljikn. Taho sa~m u Attgni èitao Demostenove Filii~p~ke na Pniksu, ande gde ia je vepiki besednik n n? govorno. U Tu~skulumu, dana njem Fraskatn, èitao sam Tuskulane od C~pderona, i to na jednam bre ul u, senci mastkina~ na mestu gde je bnla jedna oD T~pceronovna seoskih kuæa. U Asizi sam èitao Fiorete saeèvve onde gde ih je on sastavio. U Du6rovnihU sam èi tao Gunduliæa i Dr næa. Ujedikitn pejza n ideju, oseæanje vremena sa duhom jediog tvorca, to je ustostruèiti silu prt~rvljavanja. Kad sam n ao .U Ravenu, imao saik u d ekdr Bo a nstvenu komediju da u sal~koæn onaioap~.oj gde je najveæi katotp~si pesnik ispevao t e tercine, èitam te stihosve i bez njegove katolièke ducrevnostn. Na Genezaretskom j ezeru u Galilejn èd tao sarm - hao da sam ih slugggao - Besedu na Gori, u kojoj je o buhvaæena sucgtnna hriaiæahst~a u petoj n estoj i sedmoj glavi od Matsja. - Na e na~rod ne pesme sam radije slu ao po dimljivim aercegovaèkim kuæama guslara, u teokobnnm krèmam a pored puta ili pred crkvom posle peturgije, sav sreæan to spa~dam jo metu one hoji su dohsiveli da èuju guslare, urro vremenom i èezavaju kao to su nestali i njihovi pre thodnici koji su na istn naèin nosiln lunih pet stvleæa Ho~merove stihove dok ~tn~su bnli zabele eni i sreæenn u dva velika aposa. - Taho je ve$a radost raztovarati sa prijateljem u nje~govoj kuæn ~rln u n~etnvam vrtu, ili sresti Engleza u Engleskoj ~n'ego u Itatijn ili u Cari~rradu. I stvari i ljudn i ndeje imaju svoj okVir nz kojg~s se ne daju izdvojiti ni 199 a~ g` i . ~4:..v t; 1LG~ .:: _. ,g;..... . .. ' : ~.. . t*~-;~ 1 d . 1. . 'j ~ Fè~.. ~ n~~ ~ ~ ;fY: , t ~' . ~pcèuna:i a da donekpe ne budu ~umanjene; ponekad i narr~ene, a èesto i profani~sa ne. . Posle podne je pala po dopnnn depfijskpj- i n>enim srarim mr'aikarnma jedna i~meri~cna svetpasp'. : . ~h~c' _ Sve je cobipo du evnu bpatost i ikeko~r. Nije bilo vi e nicer od anor sv irepog k crnog to yr- . izbija iz zemlje u ovoj Tsotpini u kojoj su'bo an= ska proroèanstva pret~sodnla tolikim ljudskim . .. 4p:hi .~ _ .~ bedama. Nicgra nije od~avalo tragiènost jednog ~, `s~; ~ '-iI ~ ; predela u ~kojem je umro mpadi i pvli bog, koji ~~~i'~~, ; je ostavio taliko lvtgotg za

sobom, i koji je bio 1 "' najzad napuiiten i isa~ejan. Sunce se nije vide" 7 la nad Apolonovom dolnnom, i kladna svetlost je dolazila sa praznog neba. Nièeg danas od onota èega se opamknjemo u ovoj dolini kao naroènto gorkog u ljudsk oj sudbini: da uveh ve~ma ivimo u hipakriziji pre ; ma bo anstvima nega i prema samim tiranilia na ovoj zemlji. Zamenjujemo od pamhi veka jedno bo anstvo drutim hao kraljRve; ne toliko iz ljubavi za navo bo anstvo koj e dolazi, holt~rko da se g: svetimo nad onim botovilaa u hoje smo verovali dotle bez dovoljno sre$e i s . oèaj anjem. Èoveku na zemlji nije bilo dovoljno da z~ga hako jedno bo anstvo odista ljudi ma sudi no pravdn i zasluzi. Èovek se boga ~uvek bojaa, api ga nikad nije voleo. V erovanje u bo ju dtdiIost i èovekovi napori da je za.dobije, to je povod antak~nizma koji ide do mr nje, jer je strah svagda izvor mr ` nje. cro$ena mr nja èovekova za bo anstvo, to e je sva tragiènost njegovoga ~kivota na ovome sve; tu. Od kad pos~goj i èovek, ivk u borbi sa botom. l, Lepota i velièina bo anstva ~pastoje odista sa mo za one koji Boga vide van malnh ljrdsk~i sudf~ bina, n hoji nig pta ne mole n ne oèehuju. Ateizam ne mo e doæi od jednog velihog uverenja i je j dne ideje o ikopu; nego samo od jednot sitnag u èovekovog oseæanja o pravdi n nvpravdi: zato ctto Bog ne ka njava samo krivce nego upr apa æasa i pravednike. Sve inaèe u prirodi uverava o egzistenciji bo joj; a samo takve p rotivureènosti u ljudskoj sudbini vode u sulznju i ateizam. Èovek tra i boga samo u. s ebi i za sebe, i on æe veèito odricati njegovu izvesnast i logiku samo zbog neizvesn osti i nelogiènosti u svojim sreæama i ne~sreæama. Epikur je zato bio tsoku ao da èoveka o slobodi od boga: objactnjavajuæi postanak.sve~a èistom mehaniho~t. A Platon je poku ao da izmiri èoveka sa botam: stavljajlfiii, kao principe posgan.a i. nopeznca, i~$r el,ted o , i Nu nosd~ i ;Bo an~stvo; prvo, koje je materija od koje dolaze svi neredi i port~r~czke, i. drugo, koje je duh od kojeg dolazi sva harmoni~a n.dobrota. Al ts sve to nnje, bila dovoljno ?a èovekovo spokojstvo na zemt6i. Ljudi su po gp3 naj? ad za Hristom zato td.je objavio Boga hoji je vi e bog èoveka nego bog svemira, Stazice po dolini,~koje se nisu jaeno videle, naje,cnom ?ablista e i ra trka e se, nebrojne, na sve strane. Na jecan stari mra~laor, kraj Svetog puta, pade moja s enka, dlav.g~tasd~a kao voda. To se sunce opet pojavilo za d~ekolcko gret utaka, , osvetlilo_ sve po ggduhoj ddolini, t~t zatim se lagano izgubilo ?a jedntkm br etom. Ali ovce, gde se od~vna vt~gce cigcta ne doga~a, nijedna stvar nije pogledal sa .za njim. ZO1 t'1 1: :: 5_...., .. . . . PISMA IZ cIPANIJE " ~, g AV$LA, maja 19** G _:. " : Dugo zvoni veèerom u Avili. A kad se ~naj. ?ad umire klatna, i u va zduhu naszutpt mir, t::: F ._;; ~ gleda da je preko grada precio nepggo stragpno m s~ ~, ~ i' ~ ' j;;,41~ 1 f- i crno. ' ~ Ima gradova u kojnma zvonjenje zvona oatomiI nje vhpce n a smrt nego na Boga. To su sgari asri~~:4'~ a ~ ; ~ ,, . ' ~ ~ æanski gradovi po èiji m tamniM pijacama i te 1 snim ulicama veæ s prvim mrahom padne duboka g noæ srednjeg veka. Mety njinn~m ?id ovi~ma izgleda da se vk e umiralo nero ctgo ee rat~alo. Tu je legenda uvek veæa i ivl ja nego stvarnost. Sie to postoji okupl>et-go je oko jednog iakena, jednog starog atogkenika, neke stare ~suæe ili kaz vog æivota. Ti hrigiæanski gradovi icii su u boj i

f u pljaèku da donesu g.ebi kakvog muèenika ili svetitelja, ako sami nisu ittapi bla e netvo da ga rode i dadnu veri. A kad su naj?ad docii do n>ega, èitave generacije nv e u prièi o jednom takvom mrtvacu koji zatim hroz ceo ivot prisustvuje njihovim sve tkovinama i ru~èkovima, koj~g je s njima, s~ganuje u isgej kuæn n lo nici, i o kojem s e govori starcima kao o lekaru, a deci kao o stradcilu. Qn je u vodi i vazduhu, neopho Iu dan, neodogDiv, neobilazai, veæi od potlavara ~i grada i va niji od vladgpse; on ide noæu po kro1; vovima kao vseèar, i uilaèi se kroz prozor kao 20~ vampir. On je sve potninio u gradu za svoju liènost n za svoju doktrinu. Takva je Asiza, grad svetoga Franèeska; n Sijena, grad svete Katarine; i ova Avila, grad sv ete Tereze, vereng~gcce Hristove. Avila je i inaèe raxo èemerna u svojaj kastil,anskoj tk~tstknji koja ide od sier e Guadarame do kraja sveta. Sive i suvg ravnice, u gomilama pepela, kao da su ih oc paaRtiveka pusto ile vojske, zatirale su e, morile boleitgine, isplakale kic.te, pomlatnle kr-urke. Predeo je sav izglodan, granitan, pra inast, i ceo u nerazgove tnim reljefima: nalièi na slike koje predstavljaju pejza meseca. Ni ta ovde nije baci lo svoju senku: ni drvo, ni oblak, ni èovek, ni ptica. Ovde vlada ona ti ina koja za gluhne ve~ma nego grmljavina, n jednoliènost od hoje se u du i uhvatn ne to hladno i g orko. T~itina ve~kikih uma gtuna je melanholije, a ti ina okeana puna umiren~a; aln ti irga avih ka~aenih prostora, studena je n honcentrièna, totalna, i u njoj ne ost ane nijedno èulo da ne bude paral~igzirano. Tako to ide do Burgosa n do porturalake granice. Sve u jednoj monotoniji tak o pono~sktoj ali pasivnoj, prkosnoj i ciniènoj, u pejza~ku koji ne~e nièeg zajednièk~o g s ljudohom lepotom i srcem, i koji stoji odvojen od ivdta i divljen>a. Danas je nebo nisko i ne ra?aznaje se crta horizonta hoja ga odaaja od zemlj e; sve se ztrelilo u onu samrtnièku bledu boju, nvgde narand a stu i rumenu, veènu boju ove zemlje koja je glad- ~ . na jednor zrna, edna jedne kaèp t, zemlje nemilo srdne i nemajke i za pticu n za èo~etsa; koja ne daje nikols nigpta; èije su dojke usaasle, n na ko- ~~-~: ` joj umre sve to na nju pa dne. Prva nedelja maja, a ni po èemu da se vidi prole$e. Posle dutih nepogoda, nebo jo ne mo e da dobije svoj u dubinu. Na krovovnma Avile le n jedno svetlo bledilo. 2D3 i;: -:. Ff_`, ! ":~ . Ta polusvetlost izgleda da je do la ovamo sa nekog drugog horizonta, adbivtci se . sa krovova kakvog veselijeg trada.- Jer sunce koje se ceo dan - nije videlo, ugasilo se negde. ne ostavkrv i ni zraèka na ovom nebu punom ve kovnias molitava. .~. g;.;: , A kad poènu prve senker noæn, nz grada se-razlegnu sva zvona odjednom, i zvuci padaju po ovoj . _. a'~'è.$ ,.,.~ ..:. _ .G... ' << granitnoj okolini kao tectko meteorsko kamenje °g -~ G~~ ._. : koje se kotrlja ravnicom. Avila stoji sva utetkuta, ugutceffga, zadavljena u svojim te kim, tamnièkim ?idovima . Stara tvræava pobo nih ~ hrgiiæansgsih vitezova stoji ledena u ovam arkom predelu. Ov de h dani i naæi imaju istu tFpcinu, leta n zkme istu golotinju; veæ stoleæima niti se ovde urro rucit ni zida; i grad ne zna ni ?a starost ni za mladost. Neka~d su o vi stra ni zidovn bra~gntti da iko upadne u ovaj grad; sad kao da brane da iko i? njega izi$e napolje. Kao da tu treba da lagano izumre jedno pokolenje koje je u zbegu posle neke katastrofe ~a drugam mestu, i koje je nvelo samo u stra nom seæanju i molitvi: Jer ovo je jeds- pg grad èiji se umor ne èuje kad se iza$e izvan ` njega pol j na b , u u, regu, ili na vrhu kule. Ne izbija glas ljudi, ni jato golubova, ni z elena grana, èasto ~i pramièak dima. Zato kad se veèerom sva zvona razlegnu u isti mah

; to ubrzano i alostivno zvon~enje kao da paziva stanovni tvo da se zatvara u kuæe je r ide na grad neka ~gesreæa, ili da istrèi na ulicu jer se sprema zemljotres. A posl e zvonjenja, nastupi ttpcina kakvog grada koji mori epidemija. '" Po ovim starnm ctanskim gradovnlia mrak pada br?o kao da se vi e neæe nnkad di'æi, teE ak, materijalan. Tako u Toledu iztledaju noæu njegove palate kao grobnnce. U SegoviJi ta~mèi zidovi izgledaju kao nedtrijateljsk e busije. U Santjagu, koji je sav od manasgira h azila, noæ g ne senke po gluvim pijacama izgledaju duboke kao Z04 provalije; i ne to crno kinn iz zemlje, i ne to hladno pu?i ys naace telo da èovek ne ome no~u da se z~bazre na raskrkc~u. U Esk~rijalu prolazi se kroz vojske fa.tggo ma. Ali nevese,post Avile dolazi od one neme tug~ i gorcine koju daje samo apati ja kamen~a, u kome le i. U ovim gradovima koje aet~y polovinu gadg~vne oiblivaju a frièke hisie svetlosti; i gde su meseèine bele kao snegovi, ; ovde se ipah obo ava senka, radn se u senci, mo li se u senci. U ovim sgarnm ctanskim mestima gde postoji samo gra~it i senka, sve je izrahse- ; no.kamenom, iopeaano stubom, pritisnuto plo èom, nadvi eno zidom. panija nikad n;ije mo- . gla da odvoji l~totu od ture, ni veru od oèajanja. U paniji je uveh sve bilo sumorno: i vera i vladaoci, i ugmetnost, i dr ava. V era je trahsila od ljudk da budu njeni zatoèenici i prosjaci; vladari cyn~c uèili da budu n~erovi vajnici i palkku~ge; umetnost ik je ucila da budu akezrtièii i ciiièni; dr ava je ~k~vela samo od , njihovog pustolovstva i vratoloiije. 3edna stra na vera bez inlosrUa i jedna pectèana zemlja bez pepote, napravili su tragiènu du u pans kog èaveka. pansko katolica~stvo ne~ka onu patan~sku nasmejanost i vedrinu katalièans tva talijanskog, U cIpanijk je vera jezovita, ortodoksna, svirepa. Talijanoko je k~tolièanstvo jelinoko; a pansko Je jevrejsko. Onaato je uvek ostajao Bahus, a ovd e Jehova. U ' talijanskoj crkvi prebiva jedan Bog dobrodu an n gojazan, hao rimski senator; veseo i u dimoaima mirksa kao vla dar. sa Istoka, pod kup opama sa kojik ~tadaju zla- , tne kaplje; Bog hoji èoveka, posle kratke kato- rlièke iolitve, kopratk do vrata, us uv i mu u d epove mletaèke cekine, i obesia i mu o ruku jednu mladu i lepu Talijanku. U malim sr pskim crkvama celog veha atrebiva Bor--~koji ima lice roditelja, predsedniha op ti ne nli stare ine zadruge, lomalo no~nog stra ara i~ . pol.skor èu 205 g fi vara. U ggptanskoj crkvi, u kojo.i se gomilaju rI'ste i studene senhe od sgubova koji rtcao da croje ?a veziva.nje i cdiba~nje, abitava Bot asrvoloas i - h a-~ èovekomrzac, kvji èeka èoveasa samo da vmu oudn, n* i da mu istrgne jezih i odseèe u i. Italija nikad nije mogla da se oslobodi trèkog duha koji je bno sav u radosti n strasti za ivot i lepotu ovog sveta; a pp~anska rasa, koja nosi vi u a~olovinu k rvi ararkke i .jevrejske, primila je s n~om ono to je nemilo~srdno u koranu i nep omirljivo u Talmudu, i ~nikad nije nmala smisla za u ivanje u sreæi i za radost u od moru. Ovo je ?emlja hri~tggæanstva u kojoj nije bilo ono cggo je u hri æanstvu najosno vnije: milosrt~a. Kao narod koji je stradao vekovima od neprijatelja druge vere, sve to je bila druta vera postajalo je neprijatelj za panskog èoveka. Iste rodine k oje se oslobodio Mavara u Andaluziji, proteruje u masama i sve Jevreje iz Kastil je, Ara~ona i Sicilije. Isti vladaoci koji su odneli pobedu hri æanstva nad muslkman , stvom, reformi u inkviziciju s ciljem da sdgoreva jeretike i nehri æane. Tvk to se os lobodila, ciansha nacija baca u vatru hiljade svojih soatstvennz graæa~na. Tek crr o se osetila slobodnim hrigiæaninam, ona ratuje na sve zemlje E hri æanske gde igia jeretkka s ckljem da spasava Spasitelja n Bogu vrati n~egovo m

esto u svemiru. Nijeda~r narod nije s onoliko ludila gledao u nebo kao ov~j. Ovde se nije samo za Bota ivelo i gladovalo, neto i pljaèkalo i ub ijalo. I? straha od Boga zidane su ogromne crkve, slikane slike, i nekoliko veko va palile glomaèe od ko ` jih se i ~sa;d pamalo dimi cZpap-ptja. Za Boga su bacali u vatru preko stotnnu hiljada jeretkka, klali protestaagte po Nizazel~s~soj, hute~ote po Francu~stsoj i muslimane po africkim obalaaka. Kao svi narodi osu~?eni na propa~st, kao Eg~tæa ni i Jevreji, i pan~olci su omatrali sebe izagob branigsnma bo jkm n èuvarima za~eta, icpanogso katolièanstvo je dalo prnmeg najve~e ve rske netolerancije; panski narod je bio andar inkaizicije i d elat crkve. Nema ve~eg beonila od onot koje dolazi od ! vere, ni mraènijeg ubice od onog hoji nosn bo ' ju buktinju, ni cinizlaa od onog kojnaa oe kupuje bo ja dobraga. Dve velike re,lhp~je, hrntc~anska . i mustsimanska, irene su ognjenim maèem. One su na Istoku opusto ile hraaaove i biblnoteke i a u cIpaniji su opusgo ile du u ovag v eliko~ plemena. Treba'æe vekova ove danancnjv apatije i spavanja da je i~sceli. Ona je os tala ?emlja nespokojna i uzrujaka, ubojita n alosna, poetièna i kraoloèna, i ne~prome n~ivo srednjovekovna, jer kad se panija promenn, to vi e neæe biti Icpanija. Ic:panij a to je velnka lokva krvi ia svetom podu crkve, ubistvo u oltaru, zloènn u lo h~tn. Otuda ona rorèina u celom tvoraèkom genijU ove zemlje. panija je u svojoj umetnos ti akvptièna, ironièrna, cinièna. Iroincan je Servantes koji tdelu zemlju slnka u jedn om faa~tasti kao Don Kihag i jednom dobrièinn kao Sanèo Pansa. Apostoli Riberini i?g ledaju klinièkn bolesnicn, muèenici kojima je vera ~p3la kr$, natrdila lice i osakapè~ a udove. Veparkez slika kraljeve hao idnote, a dvorskim ludaasa daje kraljevske sgavove. Ironièan je Grvko, èiji apostoli n evangelisti izgleda~u cgpijunn Torkvemad e. Nitde radosti, ~ni ljubavn, nn u~iæei,a. Potluno odsustvo i ene is uiketnostn; s avr e io hri ~ansko prezira~e ljubavn za lepotu te- r la. Vera je napravipa da sve pggo je bo je bude stra na, neèoveèno, ubilaèko, n da otruje sve bunare u jednom od najsunèannjna depova svet a. panjolac ne zna za osmeh kojn nije podsmgeh; nn za humor ~koji ne ide odmah u irog~nju; ik za iro~ ju koja ne svr i u sarkazlau n cinizmu. Gde ps miluje, ogrebe; a gde ogrebe, okrvavi. , 207 rvaj Ze narod, iigce- neto ijedan, bio stra' - dalnik svoje ~vere. Tek to se :.ospobodigo arap . . skog.rs7pstva, pao je. u ropstvo inkvizicije, kad o~naj koji nije hteo biti csu~mnjièen i. spaljeit, moraa je .bk~'d ~gijun Svete Uficije. Jedia mraèna senka gorèin e i straha jo le i u oèima i na `~~: - licima ovih ljudi tako.lepe i ponosne rase: pa: ~-4 n~o lac ni~kad, nije .umeo biti sreæan. Jer gde jv odista ivela ona gospo tina koju slika Greko u svojkm. portretima i .pogrebu Duke d Ergasa7 , Ona taho mu evna .lica, oni agmeni: plemiæi sa èii~kama oko vrata i ako ruku; sa fin i~m prsgima i tu nnm oèima, veli~ka senjerija na. kojg~i~a je . .^ ''' m ~ ~~ stajala najvaæa i najsilnija mocarhija svaga vremena! Zar u onitk .k uæicama u. Topedu i .Vajadolidu, u istom. veku kada je po palatama talijan.. kamen j ve Ktoobamadi ljtaavni.m ~~ i ama~. Ne, U~ U 1'b tp~TR 'yh1 ~ ,~~~1 ~^:~ ~ panski~senjori praveln vy svoj nvot esnaes~ tog veka~po Gojn k po ljima Italije, Flandrije i ;' Francuske, .po meksikanskim, i peruanskim pusta rama, po morima bez obala, kao neko uklet, èoveèanstvo . bez . spokoj staa i bez dama, bez porodit` ce i bez otad bine, ostaviv i svoje ene; najlep e na svetu, zatvorene iza re etki i mana~stir~ skih ?idova: Sudbtdna .IIItganije kan da je zape` èa~iena dd hsivi u jednom tratiè~nol~g oseæanju:nsi vota, i da, ano to je velkko zieri. sa~mo po tom koliko je stracino. FIogre na je bila. cela . panska ideja: o ivotu, o : èo~vetsu i ..Bogu. Uostalom, . cIpan~olard nikad nije bio idejan, paz~ska rasa nije dala nijednog filozofa; od

dvojice, Averhoesa i ~iajmons~dca; je~dan. je c aat.tsi Arapin, a druti je d ctanski Jevrejih, Kad .je Kord~oba~ bila neko vreme centar klasiène fidozofije n nauh.e, 6ila je. èisto agapskd. K,ad j:e ~.apvdo.bio.centar lingvi sta, istorz~nara i paleo grafa, bio je jevrejskn. Icpan,olac nn3e idejan zato to .je èovek od im ~0~ pulsa. i 'od akcije. Od svih n~deja hoje se danas nalaze u osnovi svetskog dru~c tva i organizaciji misli, nema nijedne c anske ideje in filozofske, ni relitiozne. Ima takvih ideja grèkih, latinskih, germanskih, anglosa~ksonokih, ali nema nijedn e crpanske, To inak ne smeta slavi ove zemlje. Velièina panske rase je u velièini njenih liènos ti koje su bile otromne: vladari, kao Karlos V i Filip II, koji su kldali xeremo tpijy sveta, najsilniju i najhri æanskiju manarhnju. I njeni s~etitelai, kao Ignacio de Lojola i sveta Tereza iz Avile, orga~nizatori borbe tgrotivu refogme n stubo $i ' rimskog katolièanstva. I njeni konkvi~stadori, i kao Kolumbo i Kortes, koji su otkriln svetove ' ' i koloni?irali ih u nova carst va. I njeni avan turisti, kao Pizaro i Altlagro, koji su se takmièili u slavi i.sreæi sa ostdggim otk rivaènma. I njeni moreplovci, kao Matelan i Delkano, koji su pod njenom zastavom n acgpn nove putove u pusto i starog sveta. I njeni pesnici, kao Lope de Vega i Kald eron, ~koji su pi~sali na hiljade drama i bili najveæi pisci svoga vremena. I njen i slnkari, kao Morales, Zurbaran, Velaskez, koje niko inje prevazFpiao u nameram a ni u delu! Sve je bilo otromno u ovome narodu koji je gledao uvek u velnko, i koji je u vi e mahova i veo gigantskim ivotom. Ali je sve bilo i tragièno. Kolumbo je vraæen iz novag sveta u okovima; Kortes i nje mogao pritii prestolu kraljevom od kapa.lja telesne garde; Pizaro i Alliagro su poginuli od no a. Jer je bilo nalisano: panija rodi, ubije i zaboravi. Tragièno s u svr ile i kolonije i sva carstva zlata. Jedna po jedna su se ttvditle na oru je i otcepile silom maèa. Nk to nije smetalo za velièinu IrIpanije. Njoj prtrpada slava to je koloni?irala polovinu sveta koji je otkrila, nametnula bezbo nicg~ma svoju sep y hoju je taho 14 Gradovn n hktsre . . 5 ~-~~sèo~... , ~1r. ,; zu ., U , _ r~. ', a oèajnièki ljubila, i ~svoj bo anstvenk jezin ~ ,~,-, joj lepoti i ponositosti nema para. Preko èetr ~..;,;.,rv~ deset miliona panskih du a ostalo je na amerikanskom tlu kad se ipta~no ki osvajaè morao da povuèe. Kao Ril~t, jedi~na panija osvojila je ?emlje divljaka da ih natgusgi tek kad su po~stale t~otpuno gotove nacije. Njinkm zlatam koristila se ne za sebe nego za slavu; a ?a slavV to znaèi za crkvu. I novi svet je otkrila samo za crkvu po volji bo joj, jer je Kolumbo hgiao za ~srstom, i mesgo u Indiju, do ao u novi svet da ga pokrsti. Pa onda, samo versko ludilo bilo je u stanju da ovaj narod nalravi tako siln im. Da se i danas povede jedan hriciæanaki rat, panski vojnik bi bio najveæi borac i najsvirepiji osvetnik crkve. Ali su nestala vite ka vremena i III7gdnac se chlonio. Po paniji vicge ne ja e u el~o obuèeni Don Kihot, fantast kao ce la na~cija, nego tetura na magaretu trbu asti Sanèo Pansa, pozitivan sebiènjah kao ceo svet. Jer ono to je dabi.jao pan~olac maèem i stihovima, sad se dobija parama i luk avstvam, a on nije ni lakom nn l~kav. Nekada njeg panskog avanturi~u na narodnom je ziku zalRenjcje sad argentinski hohgctapler. Velika su vremena pro la za dr ave sa h ri æanskim misijama. Svet je postab malen, mora su ispliæala, svi putevi osvetljeni i protumaèeni. A cela istorn.ja panije samo je delo srca n ludila. Ceo prvi dan sam proveo u obila e:nju crkava i starih ~tijaca. Maj se jo nigde ne vidi, ali se oseæa. Kretanje horizonta pakazuje da se najzad zemlji vraæa njeno nebo. U ulièici gde od juèe stanujeat,jutros su pevala dva sleta pevaèa j ednu nevesel

u a~sturij ansku hotu. Ta muziha slepih i to mlaho sunce haje je samo za sunèanje bolesnnka, ispu~nili su melanholnjom ovu ulicu 210 gde su sva vrata zabravl,ena, prozori zatvoreni, vrtovi opa~sani tamnim i visohi m zidovima. ~' dnu perspektive, jedna snu dena crkvica, sva od stalaktita i komada leda, jedna od anik to vehma nego i ta daju apatije ovakvom tihom redu fasada koje nikakav glas ne potresa. U te crkvice ulaze ljudi zgureno kao zloèinci, i snu deno kao pororelci. U va?duhu ulice ostane nezcto od èemera neke suze i gorèine neèije modi tve. Po ao sam da tra km kuæu don Alfonsa de Sepeda, malot kastiljanskog vlastelnna, ko ji je bio otac svete Tereze. Malo gnezdo je odavna razneo vetar; na mestu gde se rodila sve~p~tgetbka podignuta je, pedeset godina nakon njene smrti, jedna crhv a, i posve$ena Svetoj iz Avile. Na strejama crkve sunèaju se golubovi, a pred ~rag om prosjaci. Jedna leata aviljanska go~ga~a u crnoj svili i sa jednim alom iz Man ile, sa arapskim dubokim i tu nim oèima, izi$e nz crkve. Jedan odsev paganskog prole $a pade na fasadu crkve sa siluetom ove mlade ene. Jer ona nije mogla odneti u cr kvu pred stope svetiteljke drugi bol nego onaj od kojeg je sagorela i sama sveta Tereza, najve~a pesnikinja ljubavi ene za èoveka. Nema zemlje na svetu gde ljubav izgleda tolika beda èovekoVa kao u ovoj mirnoj paniji. Nngde putevi srca nisu tolih o muèenic~ke stepenice kao ovde. Nigde ena nije vetv~ta ens~ko nego na ~tanskoj ulici . Jer mo da nema u istoriji ljudske mnsli interesantnije ene nego to je svetiteljk a iz ~1vile. Postala je sve tenicam bo jam kad je malo trebalo da postane ljubavnico m èovekovom, sa nstom poezijom i egzaltacnjam ljubavn haja je kod ene jednaho èulna p rema Bogu ~sao prema èoveku. Tereza de Ahumada je u desetoj godini pobegla sa jedn im bratam da je uhvate Arapi i odseku joj glavu, da na taj naèin zaslu i carstvo neb esko; u pe~piaestoj, èitala je romane o vitezo ia~ 211 -::;_. 4 1 .. .. n.?G': ,= __ ... _. ~' 1 n U 1 ,~" ~~'l1 t ~c` g .È vima i ljubavnim intrigama k èeznula za ljubav, ~ ninoai ; u dvadesetoj, zatvorila se u manastir gde je ostagta nasamo sa Hrisgom kome je dala svoj duh i zavecggapa svoje lepo telo. Imala je srce . èisto i ma tu bopesnu - dve ooobine d a se bez umno oda veri bez povratka, i sebe osudi bez milosti na izgnan~e iz ikorga. , en~ski manastiri XVI-og vekaDb iumesta ljubavnih sastanaka, kao docnije u XVIII om veku u Veneciji, Tereza de Ahumada nije ?nala za èoveka drugog nego Bogoèoveka, l epog mladiæa iz Nazareta, sa modriM oèima i ltlavam brado~g, kojeg je gledala golog u crkvi. Njemu je u svom bunilu strasne c anske ene i romantiène devojke tog doba pod avala se u svojoj lo nici i na samom podu crkve, u ekstazama koje su dolazile posl e posta i bièevan~a, u mraènoj elji svake ene za ljubavi i l.inlovan~em. Samu je sebe zvala ljubavnicom i verenicam Hristovom i venèala se najzad za svot bo anokog verenk ka u svoj èistoti tela i neporoènosti misli. Njemu je na~sala najlet ~e i najstrasnije stranice i najne nije stihove; u kojima se verska egzaltacija uta~ga u ra?uzdanu putenost, i dce celo njeno mlado telo izgoreva slomljeno u naruèju uobra enog ljubav nika koji je bio bog. Samo jedna Sapfa u veselol,t Lezbosu mogla je da dadne ono liko èulnosti svojkm stihovima koliko je dala ova hriiiæakka XVI-og veka u samoæi mana ~stira Svetog Huana, u pustin~i Avile; i salto je jedna biblijska Salome, u svoj oj krvoloènoj ljubavi ?a ljubavnihom, mogla da onoliko va~g za èovekom. Kao cela njena crpanska rasa, ona je oèajnom ljubavi za vegu 'ispunila sve ,sv oje besanice i sve svoje namere. ena koja je verski fanatik, to je najsvnrepiji ? averenik dogme. Vers~si mistindizam kod ene prelazi u fi?ièhe nerede i et?altaciju sdtola. Tako je u celom ivrnu i akciji ove svetiteljke n? Avile sve bilo frenesi 212

ja i obest èulnosti. Ali n njeno delo iz crkvene politike; i njeno delo knjihsevno , oboje pokazuju jednu do krajnje mere integralnu prirodu: u njoj su i kontemt aci ja i ahcija bnle ujedinjene u ~savr enoj harmoniji, oa~aho hadko icy to aokazivali samo nekolnko svetitelja dubokog srvdn~er verka. È crkvenoj politici, svetiteljka iz Avile bila je reformator velikog karmelit ekot reda ciji su se manastiri bili degenern~ do krajnjeg razvrata. Ona je, meæuti m, potnuno reformnsala te manastire i dovela i en~ski n muiphi klir tot reda do o ne strotosti i aoketizma kahav je taj red imao samo u pusp~g~aèkam nvotu u Egiptu i Palvstinn sedmog veka. Ne to novo n potpuno ci~ansko. Znamo ?a ene svetitelj~k.e n muèvnice, ali ne i ?a organizatorhe n reformatorke. Zatim je sveta Tereza broj ma nastira ?natno umno nla. c ovom poslu je imala rtrotiv sebe i papU, i kRalja, i je zuite, i inkvizgpd gjU I sve ik je naj?ad pobedila time to na je ~ka$ijala svojam ens kom gracijam i svojom mu evnom akcn,jom. I la je celog ivota ~tored ponora n n?me~u z amkn, i nije se do kraja njenog ivota moglo predvideti da li æe biti sikaljena kao ve tica ili æe biti priznata kao svetkpeljka. Njen lièni èar, koji niko od savremennka nije demantovao, mogao je bnti ravan sa mo njenam reniju. Ona je neminovno nosila oobom frenetiènu atmosferu ljubavi kojoj hn potlavarn hladne i svirepe crpa~nske crkve nisu mogln odolevaTi. Ta ljubavni ca od rase imala je i sedukciju n~ene od duha. Celog ivo~ta nije ni sama znala da li ima posla sa bogom iln sa ravolom - onaaso; uostapom, hao i sve druge strasn e ene. Aln njena oèajna borba da saèuva od greha svoju telesnu èistotu vidi se iv njene gorke dvoumice n lutanja. Njeni ispovednici i bnografi me$u savrelienncima, fra Rodrigsr Alvarez, n fra Ped,ro Ibanjez, ~13 f:: : H_ 1~-no....:è c:,' . ;~u._,: i..,. i: 1G I1V.,_ ' . 1 S~mv~~,, ~ r~..§~ .. : / J.~ W i naroèito fra Diego Hepes, docniji mistièni pesnik sveti Huan de la Kruz, moraju da brane ~ ovu svetitelj~ku od njenih sopstvenih isposvesti . otvoreno kazanih u nj enom itiju. Za~gonetnost njene liènosti, dvosmislenost njene prave unutra nje egziste ncije, to je ono to nju prati do kraja mladosti. I.ma ena koje ne nose svoj èar u linijama lica, nego u izrazu lica; ni u boji oèi ju, nero u potledu; ni u crti usta, nego u osmehu; ni u govoru, nego u muzici gl asa; ni u forma~isa tela, nego u pohretfpia tela. Tu leggotu koja se ne daje sraèu nati ni formulisati, imala je po celom izgledu i ova svetiteljka. Prvi n najveæi z nak enskosti, elju za dapadanjem, i~mala je Tereza de Sepeda u najveæoj meri u svima svojim odnosnma, èak i u celom svom knji evnom delu, pisanom s toliko ~pro~stote i prirodnosti. Njen glaisiæ ljubavnice nzbija hao vreli mlaz krvi iz sva~sog retka n jene tako su~ttilne veroke proze. I ko je god dugo èitao njene ispovesti, an ih je ostavio pomalo zaljubljen i zaluæen tom lepam duvnom kastiljanskom. Peripetije nj ene telesne stras~gi, muèenja samoæe i fantazije, njen govor o grehu, koji je oèevidno zaèarani krut cele ove podevesne veretse hipokrizije, sve je to dala jedan ljubav ni roman prvog reda; i od svete Tereze napravilo najèi~stiji tiat ?aljubljene ene o nog èud ; nog doba, kada su panskn mu evi putovali i otkrivali nove svetove i pravili nova carstva s onu stranu okea:na. Sveta Tereza je stvarno i sama bila ranra i zamaha tik slavnih konkvistadora . Malo ~je trebalo da bude slaljena za razvrat, a umrla je u devièanskoj èistoti, u naruèju svog ljubavnina bo anske krvi, koji je silazio u njenu lo nicu samo u njenom b olesnom snu za ljubav i milovanje. Ako je ona fizièki zaluæivala sve one polusvetite lje meæu poglavarima crkve, ona ih je i razoru ~i4

avala svojom vatram reèitostn za opasenje ugro ene vere. Papa ~'rban VIII je sdiasao svetu Terezu da ne bude progsleta u Rimu, a kralj Filip II da ne bude spaljena u laniji. Me~utnm, deset godina posle njene amrti, pa~pskim uhazom je proglaciena za svetiteljasu katodièke crkve. Posle drugih deset godina, karmelitski red je usp eo da u Madri:du zasedne Kortes i i?glasa svetu Terezu hao pokroviteljku Icpannj e, na~mesto apostola Santijaga, i da to Filg~p III prizna dekretom, èak i da to je dnodu n o usvaji i odr i panski narod, pored sve borbe pri~stalica omalova enog apostol a Santijata, me~u kajima je bio èak i veliki pesnih Kevedo, vitez n~egovot reda. Sveta Tereza je nesumnjiko bila jedna od najveæih figura ppianske t storije. Bila bi velika ma u kojem narodu n ma u kojem veku, hao prgo se to ka e za Julija Cezara. Da je ivela u Vaviponu, bila bi Semi~ramida, u Eg~pttu Kleopatra, u Grèkoj Astazija ili Lais, u Srbiji Jelena An ujska ili Milk~pha, u Francuarsaj Pomgsadura , u Engleskoj Jel~nsaveta, u Rusijn Katarina II. Kao general duke d~Alba, u voj~ sci pan~sgsog kral~a, ili Ignacio iz Lojole u mraènoj legiji pape, ove veliha refar matoraka. i organizatorka ilgala je o~gu neverovatnu rannu ~koæ oa~da njih cth~anski h duhova da se u isto vreme bori protiv nekoliho skoro elementarnih sipa: protiv klira ogrezlog u razvratu, protiv intrita v~ eg svecrgenstva koje je brannlo zloèin ima i ognjem svaki pokret hoji je i ao za uvoUenjem ièeg novog, i prativ kamarile je dnog od najsvirelijih kraljeva, koji je nosio u sebi ductu pravot ~kalu~era-ra?b ojnika. Lamila je svoj,e note po celoj paniji, prelazeæn je victe puta unaasrst, bo luju~i, gladUJUæi~ ~YW ~aJU~ na zemlji. Njena natèoveèna snaga dolaznla je samo iz uverenja da je njen ba anokn ljubavnih uvek s njom, i da jou on svojim mla~pd~gm i lepnm ustima 215 aluæe ne ne reèi ljubavi koja ohrabruje i oli t ja, bo anstveni hidalto koji je jedini heroj njeL nog ljubavnog romana, jedi~i g ospodar njenog te . ' , g la koje je bilo lapo, n t~enog duha koji je bio èist kao snegovi na sijeri Guadara:mi. Nema ni danas za cdtansku du u savremenije knjite nego ivotopis svete Tereze koji je sama na~tsala, a koji se nije smeo crrampati za njenog ivota, ne '' ~ T go je bio èitan samo krijumèarenjem u rukopis i. ma. - Niko nije ttogpunije izrazio cpgansku e. nu krvavog XVhr veka, ni Vega n i Kalderon, ne go proza ave svetiteljhe. A u njenkm pesma aka, ako zamenite reèi ljubavi ?a bogoèoveka hao da su isav pevane èoveku, to je najlj ubavniji n naj alosni ji plaè i najbolnije reèi jedne ene svome ljubavniku. Ova teolagija ljubavi zbunjuje, bez sumnje, nas ljude ovog nereligio?nog vre mena. Ja sam èah uveren da mi bli e stojimo i patanskim vekovima nega svetu jednog J ahoarona de Todi ili druzptvu ove saetiteljpse iz Avile. Niko ne mo e ni ?amislitn duhovni i du evni hsivot u prvi~m manastirima svetag Bruna i ermita ~ma svetog Nila . Ali sveci ne la u. Oni su iveli u veri a ne u istini. Bnlo je napisano bo jom rukom : "Ko èuva moje ?aitovesti i slu a ih, ja æu ga ljubi'gi jer me ljubi; n otkriæu mu se." I oni su iveli samo za to da sluaiaju, da ljube, i da najzad otkriju. To je èinnla .i sveta Tereza, u paniji, koja je oduvek bila najkrn æanskija ?emlja, i èija je strac tna religija produkt etiètsi i rasni, nerazdvojia od njenog ivota; njene istorije, slave i poraza. Njeni taDa7tg~i gradovi su puni manastira, vrtovn puni mrtva~èke èke lodije zvona, putevi puin kaluUera, ulice pune prasjaka koja~ gledaju u gasnodu, n nebo puno akopi~gava i zazsletvi. z1b Po kuæama se ivi u strahu od sotone. Lepe ka,stiljanske ene su ostale bez mu eva kojn izgibo e u bojevi2ia na jeretkke i u ameri~sim osvajanjima. Za sve mlade du e t og vr~kena Hristo~s je bio mladi kavajvro, aeroj nr ~~ s, ildeal kastiljanske du e. tog.vitetgtkag doba. Hristos nije no~sio tit sa grbom plemiæa ctai~ske monarhije, n i. pasao tanki toledski maè, api je Hristo~s umro kao cggo umire jeda~?l t iap~si ka vajero. Nije ?adobio rane ~sod Pavije n Sen-Kentena, ali je umro od kotrlja na G olgotn, i u2kro samo onaho kao crgo je umirao kahav ~dalto u Romanceru , . . Od e

nskog milosr~a do enoke ljubavi nema ni korak. I ena cpianska ga je nolela. Uèeni oc i iz inkviszicije, dobnvccg u rUke rukopns nsoto~sa koj.i je nart~nsala duvna iz Avile, ase~atpg eu ovu kanfuziju u oseæanjima budut~e svetiteljke; ali taj rutsozp ~is je ipats èitan, tajno prepisivan u kiljadama primeraha, n za vreme dok je ta d uvna joctkg ela i pevala svoju takvu èemernu zaganetnu ljubav. U muc~kim manastirima su svi mladi kalut~eri zaljubljeni u mladu Botorodicu, a sve mlade duvne u mladog Hrista; nihad se ne dogodi obratno. Sveti Franèesho je pravio sebi ene od snega. Na dva veka pre svetkreljke iz Avile, sveta Katarina u Sijeni vapi u svom bolu: "Krv, krv! . . . Moja je du a gpijana od krvi!" - "Ku- ; pajte se u krvi, napijte se krv i, zasitite se krv lju, odenite se hrvlju . . :' A pasle dva veka otkad su u Sijeni n?govarane ove frenetiène-ljubavne ' reèi, depa kæi kavajera de_ Sepeda u Av,iln vapi: "Umreti, umreti . . . ~Jivir sin ti no riedo!" Kao sai- mishici, (pesnici; heroj n~ apostoli, revalucionari) i ove dve ene su imdle etzaltacFtju koja je igila do krajnjia moguænosti volje i energnje. Sveta Kata~rina nije Bila.V svojkm Lismima o nako velkki pisac kao sveta Tereza u svam ivotopisu. .Metugim~ ot~a -je bila tdov ivana da po 217 ~:,~. ~s.:,~ .; ~i',:~k9w U sreduje za mir meæu zaraæeni~k talnjad~s~sim grado~vkma, uèestvovala u odnosima onda njih tatpkjanskik komuna, i bila jedina u ctarsy da papu . Gritorija XI vrati iz Avinjona u Rim. Ali je svakaho n~ena javna akcija bila ne nija i okromnija nero akcija svete T ereze. Mistièarstso ludilo u Italiji bilo je, veæ posle > b; ~ ubla enog uticaja sveca iz Asiza, ha jedan vek pre svete Katarine, razvodnj eno prvim dahom renesanse, i silaskom ona~ko provansalstsih trubadura sa pesmom mu ke snage i ljubavi za avanf, turu. Aln Icpannja je o~etala uvek domininanstsa, ortodok,sna; i ljubav za bol j e bila i dalje formula nebrojnih ivota. Crne peèate na ljubavnom delu svete Tereze mi zato ne mo emo razlomiti. Mo da ono to je najèistije n najdubl,e u n,oj, mi ne mo emo danas n.i osetiti. Sve na~m to ostaje nedokucno kao to je nedohuèno srce u delnma D antea. Hrigiæanstvo jo postoji, ali vi e ne posgoje hri æa~ni. Èavek u smislu Pragatore edina mera sviju stvari - to je ipak alo~sna mera; jer stvari ostaju iste, a èovek sva ' kog veka postaje drugi. Ljubav svete Tereze, to je otnjeni liker koji je tekao kroz njeno mlado telo; jedno do ivotno konfuzno ishu~cen~e i krik u nebo kakav se nije èuo otkad posgoji hri æanstvo. Mi smo danas taho daleko od svih dubokih dela, je r smo daleka od svih dubokih oseæanja. Sa pesnfpsom Huagnam de la 1Sruz, ~jedni~t od na~jveæih svecgrenih pesniha hr~ g æansrva, koji je bio Terezin uèena.~k i i~spovedFpgk, a docnnje i isttovednik mraènog Filg~a II, hnm evno delo svete Tereze predstaVlja celaku~gnn panskn mistickzam. Me$ utim, nièim Icpanija nije bila gorda kao ovim svojim mistickma. Sve ti Bonaventura i sveti Franèesko iz Asnze isto su tol~ko ponos Italije; i Dante zove Asizu ns~ 218

tokom, a njenog sveca Suncem. Misticizam i jedne i druge zeml,e su isti po su tini ; i ista tendencija da se vera vrati primitivnom hricgæanstvu i dobu Gritorija Vel ikog - koji je bio papa i sluga Ga ji, a ne kralj i gospodar ogranièene dr avne terito rije; vraæanje dobu a~po~stolstva i skru enosti; vraæa~nje samom Hristu koji je dao ku lt prostote i siroma tva; vraæanje evanæelju koje je knjiga nicièih. Pa~pe su bile izgubile presti svetitelja otkad su posuknule za prestihsom vla dara. Postajuæi vladarom, papa je prvstao stvarno da brine o crkvi, neto je brinuo dalje o svojoj teritoriji. Da bi je pro irio, nli samo sa~èuvao, pravio je saveze i ratove, slu eæi sa maèem i otrovom, koristeæi se intrigama, i iveæi u ra?vratima, dakle s svièk kao i drugi vladari njihovog doba. Nemaèki i~mperatori za~ tkæavali su pape od nji

hovog sopstvenog naroda u Italiji, èim je moralni ugled crkvenot poglavice padao d otle da je dolazilo da se po trojica u is~o vreme prog.ta uju zahonitim sopetvenic ima Svete stolice; i najzad, presti je papstva potpuno pao u korist presti a nemaèkih careva. Svetac iz Asize je u najte e doba oèajanja i uni enja doneo bio svoju blagu e vanæeosku reè u kojoj je bio najveæi liri?am i ljubav koja se èula od doba nazaretskih p arabola. To je poèetak misticizma tali_jan~skog XIII-og veka, koji je tre6alo da o ggase katolièanstvo od tada njih papa koji su bili pastali vladarima, i od vladika k oji su bili postali baronima. Uèenje svetog Franèeska je bila vera koja je poèivala sv a na savesti onog koji veruje, na saznanju bo anstvene istine samo putem vizije i ekstaze, to je znaèilo lom sa mnogim tradicijama crkvenim, i za~postavljanje jerarh ije klira. To otvoreno odstupanje od dotada t-se rigoro?nosti verske, bio je pravi put slobodnom tumaèe. 219 Ip-m ~~ ~_~-;1 ;~ 4 i~bk. k~u ~R u . ._.,..aZ .$~:. _ ; nju, znaèi koji je i?daleka vodio pravo u re for. mU. Ali svetac i? Asize je propovedao siroma, tvo u I taliji, radosnoj zemlji sunca, slatkg-ps ` vina i lepih ena, i govorio detinjiat jezikrnk o pticama kao svojnm sestrama , i potoèiæima kao Æ.~ ^,-~ svojoj braæi, i onda kada su pape i kraljevi pri. :~~- znava li saèko silu i na~silje, sladostrasti n raz vrat. Istina, to je govorio u j edno bedno doba kada su ljudi bili poèeli da be e jedan od dru, gag, i zatvarali se u peænne i mana~stire od stra ;- ha, verujuæi da je svet konaèno propao, n da sotona ide oko gradova i ?idova u dbliku zmije. y - A panski misticiza~g je postao trn veka doc` I ~~., i~I~~~~~I i I1 nije, kad je talijanska mkstitsa veæ proctla bila kroz tumaèenja, i izgubila se u .matlovitosti, a r`' krenula da izgubi i svoj pravi smnsao. Tako s ad '' lanski misticizal,t postaje glavnim braniocem d;e=>_ .' crkve pred zapadnom i?mom. Ali se patgski misticizam i rodno u monarhiji koja je bila ogromna i aojnièki silna; i nije se rodio kao reakcija na ravvrat kz vesnih papa, ~nego kao reakcija na pokvarenost po manastirnma, i uotpcte na skep titdi?am koj.i je - kao to se vidi iz pesniha tog doba - nosio sve znake duhovne degeneracije i gorè~ne prema ivotu. Nièeg ovde inaèe sliènot sa svecem iz Asize. Jer je sveta Tereza govorila o ljubav i, ali u stratcnoj i mraènoj IIIpaniji, koja ne bi nikad oseæala ~ni dovoljno razume la versku idilu i teolo ku pastoralu asigcku. Zato je sveta Tereza , a govorila glasom mucrknm, skoro zapovednièkim. Govorila je o redu i poretku kao kaKav general ; kralja panskog. Sveti Franèesko u svojoj okru enosti kzgleda kakav mal i pa svete Tereze, koja u svojdj verskoj groznici govori manje o Bogu i raju nego o paklu i sotoni, i èesto podseti ,na r Savonarolu vi e nego na sveca kz Asize. 220 Svahaho, ctanski Mi~sticizam je pastao onda kad je u Italiji veæ svet bio pon ovo postao paganskim. Sveta Tereza je dr ala u svom mladom naruèju Hrista, u vreme . kad je u Italiji bilo opet vraæeno bo anstvo Apolonu. Sveti Huan de la Kruz je pevao svoje ek~etatnèke hnmne hri æanskom bo anstvu, ~kad je u Italiji bio dobio Pan svoj nov i venac od sve e loze. U cIpaniji je govoreno jo o evan$elju, kad je veæ u Firenci od avna Ko?mo de Medièn bio otvorio iraka vrata svoje akademije IIlatonove. Mo da utncaj svete Tereze i ostalih cpganokih mistina nije bio man~ za c anoku umetnost nego pojava svetog Franèeoka za umetnost talijansku. Liènost ovot sveca, nj egovi "Fioreti", i naroèito n~egova legenda (koja kao u slu~èaju svih s.vetaca, prem a a i njegovu liènost n njegovo delo) dr ali su poc svojom sugestijom joci ceo jedan v ek posle njegove omrti. I Balo i Dante su bili ushiæeni t~gm nazaretskim pastirom: prvi u blagosti i prostoti linije i holorita, a drugi u sa~moj osnovi svaje kat

olièke egzaltacije. Tako je i Luter prethodio n bio uèitelj docnijih nema~gkih mistk ka Sebastijana Franka i Jakova Bema. - Bnla je u laniji jedna duhovna atmosfera i hnji evna forma pre svete Tereze, a druga i atmosfera i forma posle n~ene liènosti i n~enog knjihsevnog dela. Njen stil, intiman, èist, bez gizdavosti, bio je nav ?a to doba formalizma i konceptizma. Njena trnia du evnost i devojaèka srdaènost i mekot a bile su otkriæe za skeptiène duhove onog dru tva zakovanog za pedantiza;m i preceatge. , Slkkar El I'reaso iz Toleda je nzveono najve ~i katolièki~ slihar, onako kako je Dante bio najveæi ~katolièki pesnik. On je od svih uèketn ika stajao najdal,e od paganekot duha renesanse, i nije èudo to je prezirao M inelan$ela tsao mazala i praznoslova kojn se ne ins~piri e crkvenom 221 n c

" ~~.`tf7.~i_ ~ ;'~-. :_ _ .ys~~. hri æanskom pobo ho æu nego starozavetnim mitom. El Greko je morao lièno poanavati svetitel ku iz Avine u samom Toledu, gde jv ona dolazila, i pisala svoj neodoljivi ivotopi s. Ono to je kod El Greka esencijelno, to je pobo nost katolkèka, i to katolièha panska, i on je uèenik sveta Tereze nolens volens. Velaokvs je mogao biti i Flamanac i Fr ancu?, ali je El Greko victe panac nego i Morales n Zurbaraa~ i Ribera. Izme~u nj egove inspiracije n ~oapcteg du evnog tona ~;vete Tereze gnma jedan neasporan afin itet, i ~kojk pada ~u oèi: ekstatièka pobo nost, verskn bol, vizija a ne nauk. Ep ~Gre ho je mistik koliko i sveta Tereza, hol~ko -i Huan de la Kruz, onim to se vidi u a~sgsegsgso-ekstatièkim figura~ma ne samo Grehovih svetaada, neto i njegovik grat~ ana sa oioliko tu nom du om u ocima. I Lape, i Tores, k Servantes - uèenick Fraj Luja de Leon, aokete i velikog pisca - svi su najzad bili pod uticajem ove svetiteljk e pesnihinje. Ona je unela, osim svoje lrirodnosti i strast.i, svoju antipatiju za emfazu i erudiciju, koje su tada bile u modi. I nasuprot doktrinarizmu i tali janskim uzorkma za kojima je~ n ao Servantes, naroèito za Boha~èom, ona je unela svoju ognjenu cptansku krv i svoju neodoljivu pesmu o ljubavi i borbi. Kao u Italiji, i ovde je ugicaj mistika oplemenio u~metn.ost, zato to su mist ici najveæi rrstra ivaèi unutra~ njih vrednosti, duboki posmatraèi rada duha i dugie, unut racpveg nemira i unutra njeg bla enstva. Oni su najbolje po. dvajali univerzalno od liènog, bo anstveno od ljudskag, njihov~gm dubokkm ot som borbe n bure u bednoj sudbin i èoveka koji se uvek gubio pred sla eno t~u psnhièkog problema. Mnsti~s je jedini èovek s av ~redan unutracinjoj tajni; on roni u ~se~be; muci svoj duh hiljadama najveæih i iajkomplikovanijih pitanja. Bog i du a, $era i pri 222 roda! To je duboki ponar .koji èovek ,no~si u sebi; a mistik se hreæe jedino u tom o ma$ijanom krugu tratan,a i slutnje. - ~A ovde, to je znaèilo psihologksdti pan~sku lt3teraturU, i~stanèati opa anja, diæi se do najs~lptilnijih moauænosti analize èoveka i n jetove sudbine. Zato ova svetiteljka iz Avile nije samo krupna ~knji evna liènost i krupno knjihsevno delo; oa-ta je ~sama za sebe jedan ~tokret i jedan preokret. panija nije razumela petnae,sti i esnaesti vek obnove ljudske misli, jer od po stanka nije bila lakama na ideje, i i~iala-je jadan hri æa~nski u as ad p ogrvsa Nizia je a~mala linkje u politici, ni s~ilooofije u relitiji. Da je imala liniju poli tièku, imperator cpganski mogaa je davr iti i utvrdi~ti cpianoku heremaniju nad svet om. A da je imala filo?ofi e u religiji, panija bi se preporodila sa res~ormam. A li je u to doba bio n~en krik: Krvi i ?lata! Ta zlato je na la u Meksiku, da ga ce la lotro i na najamnièke vojske protiv hulitelja' njene crkve. - Ona nije -imala ren esansu. Ona je astala pasivna prema jednom od najveæih doga$aja ljudske misli u ~i ~.p~oriji: tom dabu ukrprganja naganizma i hri æanstva, mirenja Homera k biblije, Ba hu~sa i Hrista. Kad po talijanokim crkvama satiri sa kozjim nogama trèe za nimfama , u Vajadolidu se pali prva glomaèa obnovljene nnkvizicije. Dok talijanski kne evi i kardinali prisustvuju po ateljeima slipsanju i va~jagnju, kao mecene i kao mode li, cianeki kralj prisustvuje sa celim dvorom ubijanju jeretika na Pijaci Major u Madridu, ili blagosilja sa bapkona vojske koje alje da ~tokolju fra~ncuske huge note i holandske protestante. Papa Bord ija, koji je roæen u cgpanskoj Valenciji, pi ruje kao patanac, ali i ubija kao panski hri æanin. panija je os

g 223 . * tala van sukoba ona dva cudna ~i protivureèna duha renesanse: paganskot ,dioni zijstva i hri , æanskog asketizma, i nije imala u isto doba i ' ~ ~-,, , ~ Lorenca d e Medièi i Savonarolu. Jer panija nije zemlja igre tsontrasta. Ona je bila n ostala samo hrk ~anski asket. ; ,~ ; _ Renesansa je za nju posgala doga~ajem od ono-g -k _ ~.;:- ' dana kad su antièki u?ori ivota i umetnosti podveli i sve crugo tumaèenju i eklehti?mu, i potres li ~z osnova stubove katolièanstva, n ispoljili gorostasnu fituru Luterovu, hoji j e verovao da ~e hri ~anskom relit ioznom ljubavlju stvoriti ne to temeljnije nego to je ,bilo i samo Rimsko Carstvo. Sloboda ravesti u tumaèenju ; dotme i crkvenih naravi vodi, sasvil~t prirodno, i tumaèenju stvari u dr avi. Usta nak nrott- u apsolutizma crkve vodn ustanku protivu agssolutizma monarkije, ~monar hije tog vremena had je ona bila~ lat crkve; oslobo~en~e hrip~anina voci ospobo$ e~nju tra~anina; obaranje vlasti duhovne, vodi obara~nju vlasti svetovne. Kada j e Luter poèeo da uèi da je svahom èovaku dovoljna sopstvena savest da razume evan~el~e u kojem su bo ji zakoni, znaèilo je tim samim da ~svaki pojedinac postaje siturni t umaè i zakona i odreda~ba dr avnih. Sa padan~m pa~pe, morali bi paoti i kraljevi i k ne evi, svetovni predstavnici bo ji i ~ssponenti crkve koja je bila postavljena u sr ednnu hosmosa. Katolièanstvo nije bilo samo urodni rasgovor za Bogom nasamo, neto i 4 jedini izvor politièkih i socijalnik principa, izvor organizacije misln i dru tva t~og vremena. Sa jednim je padapo i drugo. Zato je Luter bio smatran Antihristom , i protektanti:za~m smatran kao hajapasnija od svih jeresi od posganka ;; na e vere. On ne odbija,do~mu, neto uèen,e o dogmi; niti daje novu doktrinu o èovvèjo j atrirodi ; Hristovoj, ni novu ko~smogoniju, ni pove zalove ~! sti, al.i odbija uèvtc$e sve~rgeinka u uèenju o do 224 gmil Taho dotma postaje etvar ~elobodne savesti, kao to je za mistike bila stvar srca. A za hri æansko dru tvo tog vremena to je znaèilo smak sveta, put u haos, u ~skentk tdizam i materijalizam, u otvoreno neprijateljstvo prema Bogu, i u anarhiju prem a dr avi, jer je dr ava podignuta na kalsenu crkve sa kojo~m je nerazdvoj. na. Luter je dakle bio atrvi Nvmac kdji je uèio da svi mirle, i prema tome prvi roditegs ne maèke filozofije, ali njegova ideja o slobodi vodila je u gra$anske ratove i zavr id a u francuskoj revoluciji. clpanija, datsle, nije aiogla imati svirepijeg neprij atelja. Kao najveæa hrict~aFlska manarhija, najortodoksnija i najapsolutnija, Iclanija je prva bila pogoæena reformom. Ja u jedanaestom veku javio se u Italiji jedan nre teèa Luterov koji je poku ao da deli duhovnu od ~svetovne vlasti: velièanstveni Arnaul do i? ~Breciie, i crotiv njega je digao ~maè imperator nemaèki koji je onda predstav ljao najjaèu ~monarhiju lsnovanu na katolièkoj crkvi. Bilo je, dakle, prirodno da se sad i tppanski kraljevi dignu prvi prott~vu Luterovog uèenja o slobodi savestn, i da se ceo esnaesti vek paganizma zalo e u borbi za opasenje crkve. Zato nije bilo ljubaai ?a renesansu u takvoj dr avi èiji su se temelji ljuljali ip3rvlvem nauke o s lobodi savesti. Filic II i Ignacio iz Lojole o'ili su oni st.radipii sojntpdn Hr isgovi koji su prvi ditli maèeve osvetinssa. Ali protiv novog sve tenika nije bio u sta~nju da ~se digne stari sve tenik. Protiv propovedn.ika digao se soldat. Mraèna figura Filipa II ostaje zauvek vezana za istoriju crkve. Tiran, fa~nati k, ~sumnjalo, hipokrit, krvolok, smatrao je da aiu je poverena bo anska misija za satasenje asatolièanstva u dobu kada je samo crkva bila vla,car sveta. 15 Gra.lovn i hil~ere ~Sad szm nekol~t~so tuta, za ove ce~riri godgine to sam iveo u paniji, ~trolazi o krov tamne ' hodnike njegovo~ Eskorijala, ja sam oseæa,o koli.:, ko je hladnog i gorkog i ubilaètsog moralo biti m nagomilano u dutci tag bledog, mr avog i stra

~,w nog èoveka. Na ~svakoj stvarèici ~koja~ mu je nekad pripadala, oseæala se jeziva se nha ovot hri æanskog krunisanor d elata. Njegov je otac nosio kacigu, jahao u elezo oko vanog konja, i $odio vojske, i ceo ivot proveo van doma; Filip II je nosio svilen i e ir, i sedeæi u jednoj ledenoj i mraènoj æeliji, nareæivao klanja lrema kojima zloèini ona izgledaju nigctavni pre~stutri. Jer nn~su tad ubnjane liènosti, ni gomile, ner o narodi. Van njegove dr ave, njegove vojske pale i pljaèkaju; u njegovoj zvmlji, na svima mid: jacama, ili glomane ili torture. ~Niho u paniji se ne buni protiv najsviregtijik mera za spasenje Spa~sitelja. Prisustvuje se glomacama kao ltrgurgijama ili naro dnim praznicima. Jer ko je neprijatelj crkve, on je ~smatran neprijatelje.m i dr a ve. costalom, taho je jeres tumaèena i davno lre toga, jo i u doba Teodosija Velnko g. Ali ctanski vladari ogla uju neprijateljima Bo;kjim i one narade koji su samo l rotiv pape. Grèki car Ira~klijus, od hojeg tra ahu Persija~nci da se odreèe Hrista, nekad tak o isto objavljuje svojoj vojsci, veæ potuèenoj da neprijatelj nije ustao trotiv Grèke nego itrotiv Bota, i vojska ~se posle tih reèi vraæa gkao munja i pobeæuje nevernika. Car grèki je u ao zatim u Carigrad na èetiri bela slona, noseæi na svojim leðima hrsg drve ni na kojem je neka,c ra~etget Sin Bo ji. On odmah zatkm ide i u Jerusalim, da, ob uèen u hostret i bosonog, iznese starim putem na Golgotu isti onaj krst koji je veæ onde pre toliko vekova slu io za ra~speæe t~rvom muèeni ; ku ~svaje crkve. Filip II je ~smatrao ~cah da je JIy. ter ustao ne samo pragi$ Boga hgi æanskog, nego 226 protiv i same ideje ~o Bogu. Pravoslavni vladaoci nisu nikad znali za takav usta nah protik jeresi kakav je da ao iz cIpanije. Ali je taj ustanak spasao palu, a to znaèi k ~katolièku crkvu. U jelinekoj egzaltaciji za stvar bo ju nije nihad bilo ni truna icianskag mra ka ~ni verskor basa. Pravoslavlje je bilo n ostalo vera nevina i èista, vesela ,i polupaganska, puna blagorodnog jelinskog duha ?a radost na zemlji n mir meæu ljudi ma, bez svojih inhvizicija ag Torkvemada, vartolamejskkk noæi i engleskiz prarona. Ono nije i hgirisalo dubaku rimsko-katolièku umetnost, ali je calo veliku umetnast vnzantijsku; i ne smeta ni danas slovenekoj umetnosti da postane velkkom. I, naj zad, neqka opasno~sti da pravoslavlje ikad ustane protiv nosnlaca nauke i ~repor oda. Najapsolutnija crkva i dr ava, III~anija je imala tu hobnu du nost da ,inkvizic nju natravi moralnim i politièki~k sredsgvom. Pa npak Filip II nije ni ta 9lotao pro tF reforme, osim da je udavi ~satao u svojoj zeaklji. Da nksu propali bradovi Gra nde Arma,de, paslani za osvajanje Engleske, i da je Engleska za ta pakorena za pta nsku kruggu n crkvu, gde bi adi~sta danas bio liberalizam evropskil Hode$i .kroz mraène sabe Eskorijala, isklesanog u jednoj tal~tnoj atlanini granita, ja sam m~i s.rpio ,na ovog ~mra~ènog kra~za èiji sam sarkofag sa u asom gledao' asako i reda mnam le i u suterenu Eskorijala, pored ostalih kraljeva i infanta, a mislio sam na naj nehri æanskiju liènost u isgoriji. I m ~irlka sam na gorko oèajanje hoje je taj kral, è,so rao oseæati vidaæi da se polovina sveta odvaja od ~alske crkve, a da je njegova misi ja 0.tropala. Imao je u rukama sve zlato Mehsika da ga raspe na najamnièke vojscse protiv neverhi~ka; ~ slavne generale kao duke de Alba i Alehandro Farnasio; i L 1s 227 brodove hoji su rtrona li bili sve pute i kont tinente slave i pobede. Ali ta krvoloèna hipohondrija zavr ila je ustupanjem pred ~t rogresom istorije kojem se ni ta ne da odupreti. Jedna slobodoumna relignja je ila k pobedila, i na njoj ,u jedna noVa civilizacija n nova ideja o dr avi podig.nuta, uprkos Filipu II. Nièij n trijumfi nisu bili hrvaviji, ali i nièija amrt nije bila potpunij a. Drugn je èovek icgan~ske rase, èistokrvniji nego ovaj kralj, uk7pevao u borbi pr otiv ~reforme: Dan Inigo Lapes de Rekalde, iz Lojole, koji je postao sveti Ignac io. Nekada pa kato~tnèkih hraljeva, njihov oficir, ranjen kod Pamplone, veliki avan turkst i ljubavnik, istinski cpganski èovek XVI-og veka. Hladan, ~suv, mraèan, hgrme

tièah, bez verskog ushiæenja koje dolazn iz evanteoske ljubavi, ali sa punom merom o trova, koja dolazi iz hri æanske mr nje. Nije do u duboke godi~e èitao dela svetih otaca , nego, naprotiv, sricao. knjite o vitezovp ma i njihovim zloèinaèkim junacrgvima za crkvu. On ~stvara jezuit~;ki red ?a cpvrenje vere, a, i naroèito za odbranu pape. Ovo je jedna od najgorosta~snijih figura koje je ~pa ija dala veri. Za irenje hri æanske nauke po drugim xoFttinentima, za~slu io je adi~sta oreol n zt gatni kovèeg u oltaru bd lalisa lazulnsa u Rimu, U njegovoj crkvi. Dao je red veli <knh propovednika ' i uèitelja. Ali, i pored toga, njihova dela XVI-og, XVII-ot i XVIII-og veka u sa moj Evrotp-i po dvorovnma, kancelarijama i domovima velgpsih porodica za spasava nje alsolutistièke monarhije, i za prestihs pape, protiv svake slobode.misli i pro gresa, ~samo su utisli jo jedan crn peèat na i~storijskoj misiji panske rase. Njihov maè n otrov i glomaèa protiv svakog donosioca novi.e ideja i o~se,æanja, njihovo uzur rp~ranje ljudskih savesti n imanja, uèt~iilo ~ih je isgra n~.rm praduk 228 tom krvavot panskog monarhn?ma. Njih isteruje iz Portugalije markiz de Pombal, iz ~panije Karlo III, iz Francuske Luj XV, n sam papa Klement XVI ukida i~ihov red svojkm uhazom. Paskal i Bosue ustaju u Francuskoj protiv njihovog dvosmislenog m orala, i njikove devize da uspeh opravdava sva sredstva. Samo ctaneka ideja o ap solutnoj monarhiji i suverenitetu crkve, vojnièka dr ava po prevashod,stvu, mogla je ~staæi jedan relitiozni red koji je bio do ove mere iskljuèivo politièki. Jer ono cgg o je sanjao Filip II, to je uradio ~sveti Ignacio iz Lojole. Zato ma se èini ca pan ska monarhija toga vremena niti je nzra ena u delima velinih ip~saca, ni velikih s likara, ni velikits gene~rala, nego u hon cepciji Filipa II ~ svetog Ignacia o o rtanizaciji sveta, koja je sva u jednoj formuli: u èuvanju nerlzdvojivosti duhovne h svetovne vlasti, i u crkvi kao sredi tu hosmosa. Veèeras æu se vratitiu Madrid preko sijere Guadarame, u kojoj se veæ vidi florenti nsko lroleæe. Praæoh glavnu pijacu stare Avile na kojoj su nekad za jedan dan epalil i èetiri Jevrejina, èetiri valjda samo zato acto nije b~io moguæe sagoreti èetiri stotin e ili èetiri :siljade. Velika te ka kapija u dnu pijace otvorena je u te kom hamenom z idu koji opasuje ovu nepobedivu kulu hri æanstva,zidu kojk izgleda nepotreban otkad je jedna svetiteljka podigla ovde svoju tvr$avu ljubavi. Sa jedne terase vidi se tiha reèica Adaha, kako protièe u padini brega na kojem je Avila, noseæi svoje pli tke ali modre vode dalje u pusti~vu gde neæe na.iæi na bran u, ni most, ni èoveka. L~iala i pobo na reka hao da je lotgekla nz biblije. 229 =; f,, ,.. t . ..: ~...:`f: u:, .l3.a,; .... gSeè ~Z m ~.~ ' ,:~, ~ ~ R ~~?f _, DRcG0 PISMO IZ GRÈKE 1' . ~.Gi'."; ..f. ATINA, septembra 19** Le i na moru pred Atinom ostrvo Egina, kao kakvo priviæenje koje l~ge~nja svoj p olo aj svako èetvrt ~sata. c ~sjajna jutra ono nzgleda eterièni morskh oblah koji æe ~se u prvam vetru raspasti i sav raziæi .u praUp3nu; a u Veèeri nalièi na vi~soki i te ki b rod koji se nasukao na pesak, polomljenih hatarki, i na hojem je sve ljudstvo um rlo od straha i èeka~sa. c ovom sjajnom predelu i na~i protu na sup cu. Samo Egina u sve sate ostaje ne to nerealno, pred èim ne verujemo svojim sopstvenim oèima. Kao morska sablast javi se u zoru sa svojim bli stavim metalnim krlju t.ima; a pred podne se zaroni u dub ine i iztubi sa vidi~ka, da se rtgrec veèe opet pojavi, n to na sasvim drugom mest

u. Ovo je ostrvo jedna neverovatna prièa i puka prevara. Ovako su ~morali izgledat i samo uobra enti n usniveni hontinenti prv~ih moreplovaca; fa~ntasti~ène zemlje hoj e su oni igpli da tra e po pustin~ama okeana; .n~cto to ~su bili istkali iz sams su jete i ludila; i u cggo nisu ,ni sami verovali, i o èemu su drute obma.~ivali. Najbolje saèk oseæao antièku grèku duptu u ovaikve èase kaca ceo ovaj predeo tgo~stah e eternèan i spiritualad~g. To su oni èudni sati prov~ 230 deni avde, ~sedeæi i?meæu dva tuèna ~stuba Partenona, u mirna a~trilska ili ~:eptembar ska popodneva. U .to vreme, sunèana svetdost po starom kamenju pretvori se u neko mleèno sij anje, u neki sjaj hoji je i?meæu sunca i meseèine, i u kojem se izraze o tri~ e sve ~konlure i proha u svi reljefi. Ovde nema boja; ima sa~lao bleska. Ovde se ne zamagljuju i ne rasvetljuju ume; ovde ivi i raste kamezse. Miri e sva~sa travka i svetluca svaka stena. Sve to se dogata u nebu, pretvori se na ovam tlu u vazdu ast a èudesa i neprestane igre n intrige sunca. Nigde ?emlji te ne :kivi u tom stalnom oèe kiva~nju i usk.~enju. Oèi sviju ~stvari gledaju po ceo dan samo u nebo; i nièeg nema cggo jedan zrah aunèani ne bi izmenio iz osnova. Nebo .i zeaalja ~tgde nisu ovaho tesno vezani. Im a trenutaka kada izme~u iroke atknske doline i morskog ogledala u Faleronu nema n ièeg ctto bi oznaèavapo usijanu crtu koja ih razdvaja. Zaèas prestanu sve proporcije i meæe u prastoru; bregovi se odalece i ume se rastope i utase; sjajni busevi pokraj puta postanu nevidljivi. Veliki i crni èempresi, koji su veèerom u paniji i ~na Sici liji puni zlata i krvi, o~de izgube boju, postanu staklanastk i prazraèni; i ne os tane od njih drugo hego jedna eterièna silueta hoja se jedva dr i u vazduhu. Ovde sv e ivi od sunca, zbog sunca, za ieunce. Tri velike osnove starog antièkog duha bile su Ideja, Lepota i Ti ina. I? Ideje je, govora e filozof, nocrao kosmo~s, i ona je bd njega veæa i stvarnija. Ali dodajte i da je iz Lepote , ponkkla religija, koja je vi e muz kka i pesma nego mistika i cogma; a nz Tkgcine je izi la arhitektura, jer je cela u trijumfu p rave lini je. Samo je ovahva dolina bila kolevka vere u ) kojoj je ono to e bilo najlep e bil o i najsve tije. I kolevka ~ilozofije, u hojoj je ono to je najjasnije bilo i naj,dublje. I holevka arhi 231 .:: tekture, hoja je ostvarila najsavr eniju eurit: ' ' miju i najspakojniju lepotu, uzevcp~g samo jednu srebrnu crtu s ovog horizonta. I kolevka skullture, u kdjoj i snaga i mudrost go vore sa podjednakom tgirnoæom. - Iktinus, Fidijas i Platon, istovetno nose ovo pod neblje na svojim de.pima, kao neke ptFpie rodno sunce na svojim krilima. Da bi g orka filozofija o ivotu postala ~samo lepotom, jadna pèela ostavnla je na usi-taaka Platona, kad rx ~rodno, hap meda sa Hi eta; jer kao to je vetpika snata æutljiva, ve lika je mudrost slatkoreèiva: Sve je ovde adveæ osvetljeno i razgovetno. Narod koji je iveo u ovoj dolini nij e mogao imati ona~ torha oseæanja hoja dolaze od slutnje, ni dubotse nemire urrd d olaze od sumnje. Sve izgleda ovde uvek i~sto, uvei ~.neitomièno na svom mestu, sve sjajno, odreæeno, razumljivo, re eno. Nas u drugim podnebljima uèi k~ma priroda velik im sreæama i vedkkim nesreæama, pakazujuæi na~t svoje katast~rofe i ~svoje trijulsfe, svoja graæenja i Razgra$ivanja, svoje oblake prgo sve pobiju gradom a o ive suncem: svoju neprehidnu igru smrti i ivota. Ova blaga dolina, u kojoj nikad jedna stvar nije uzela drugoj njeno mesto, i gde sav ivot stoji u sjajnoj ~nelohretnosti, i èij a se crta vi~dg~psa tp~rktg ppari ~p3ti su ava, ag èije se more nikad ne talasa niti èuje - morala je biti kolevka i onakve vere i ul,tetnosti, i nauke, koje su, sve ujedno, salso deca sunca. I to sunca koje se zvalo Apolon, i ho,je je bilo gilad iæ, i sviralo u flautu pned kraljem Frignje. Apolon je mogao ~samo ovde biti bo anst

vo po èijim se ?vuckma lire kretala sva nebeska kola, i koje je ovde u~mrlo samo s poslednjim èovekom starog sveta. Nebo je bez oblaka, noæn bez rose, èempresi bez umora; svi ~su dani puni sunca i sve a~ot~i pune zvezda. Noma godipp-sih vremena da se osete krize u prirodi i sr cu; sve izgleda i~stovetno i 232 a; `' tekture, hoja je ostvarila najsavr eniju eurit miju i najspdkojniju le~potu, uzev cp3 samo jednu srebrnu crtu s ovog horizonta. I kolevka skullr~~~ ,>''-~ a ,~t~= `. ~ ture, u kdjoj i snaga i mudrost govore sa podjsdg ~'~ '~ ~ji''' ~ nakom m~i rnoæom. - Iktinus, Fidija~s i Platon, istovetno nose ovo podneblje na svojim delima, kao neke ~ttip~e rodno sunce na s vojim krilima. Da bi gorka filozofija a ivotu tgastala ramo lepotom, jedna pèela os gavila je na u~enama Platona, ka,d se rodio, hap meda sa Himeta; jer kao to je ve lika snaga æutljiva, velika je mudrost slatkoreèiva: Sve je ovde adveæ osvetljeno i razgovetno. Narod koji je iveo u ovoj dolini nij e mogao imati ona~ torha oseæanja hoja dolaze od slutnje, in dubohe nemire crgd do laze od sumnje. Sve izgleda ovde uvek isto, uvek ne~omièno na svom mestu, sve sjaj no, odre$eno, razumljivo, re eno. Nas u dnugim podnebljima uèi sama priroda velikim u sreæama i velikils nesreæama, pokazujuæi na~s svoje kata~sgrofe i svoje trijulife, s voja rpatenja i razgra$ivanja, svoje oblake td sve pobiju gradom a o ive suncem: sv oju neprehidnu igru ' smrti i ivota. Ova blaga dolina, u kojoj nikad a jedna ~stvar nije uzela drugoj njeno mesto, i .gde sav ivot stoji u sjajnoj ~nelokretnosti, ~ èija se crta virg;g psa niti pp-rri gprgi su ava, i cije se more nikad ne talasa niti èuje - morala je b iti kolevka i onakve vere i umetnosti, i nauke, koje su, sve ujedno, samo deca s unca. I to sunca koje se zvalo Apolon, i hoje je bilo giladnæ, i sviralo u flautu pred kraljem Frigije. Apolon je mogao samo ovde biti bo anstvo po èijim se zvucima l ire kretala sva nebeska kola, i koje je ovde umrlo samo s poslednjil,k èovehom sta rog sveta. Neba je bez oblaka, noæn bez rose, èemtresi be? umora; svi su dani puni sunca i s ve a~ot~i pune ?vezda. Nema goditpnjih vremena da se osete krize u h~rirodi i sr cu; sve izgleda istovetno n 232 zauvek nepromenjivo. ivot i ~smrt, oboje se dogaæaju u svetlosti n izmiruju u ti ini. Nigde nije bila vitpa èovecja sudbina nego na ovoj sropi zemlje. Nijadan narod , ni pre ni posle ovog, nije igkao toliko genija da od svog boravka na svetu nap ravi samo velièinu i lepotu. Nijedno druto ljudstvo inje usa~elo ~da od svoje misl i i svoje energije naa~ravi tolgpso ol tu sreæu. Niko nije dao vi e uzora svog tila i svot ideala. Jedan od najveæih besedng~ka sa P#~iksa, Eskines, ka e: "Mi nismo iveli i votom ljudokim; l.ii smo roæeni za ~gudo potomstvu: ' Odista, za ceo jedan broj ve dsova nije u ovoj zemlji bilo razlike izmeæu ljudi i botova. Èostalom, i sam Homer i Hesiod govore da je Zeve podjednako otac botova i ljudi. I daleko docnije, jeda n pesnnk tebanski, sam Pindar, poèinje jednu svoju himnu reènma da su borovi i ljudi istog porekla i da je ista majka dala ivot ovim dvema rasama; o njihovoj sliènosti svedoèi i~sti fizièki i?gled, i zajednièki razv~jen razum, a o n>ihovoj razlici svedoèi samo to to je èavek slab i smrtan, a bog silan i besmrtan. Prvi Pela?gi u Dodoni, u dana njoj Albaniji, rtvovali su svojim bogovima, i to kao starijoj brat~i, ne znajuæi ni njihovo ~travo ime, ni mesta na Olimpu, sve do ggojave Homerove Ilijade i Hesiodove Teogonije, koje su prve natiravile jerarhij u grèkih bo an~stava. Docnije, sa bleskom u kojem su ~se ra$ali jedan za drugim nebr ojni geniji na svima poljima misli n a~kcije, sve nic~e se ugvræivalo mi ljenje starih rapsoda da , su bogovi i ljudi .istog ba anskog p orehla; onako isto kao crgo, od pre jednog veka, mi verujemo da ~su ljudi i ivotinje isgo g porakla, nostali razlièni sa~mo diferenciranjem fela. Za nekadanjeg atinskog èovek a na~rc torki darvinizam bi izgleda~o ili jedan nezgrapno izrahseni kult 233

~Y,i. . Æ u: 1: ivoti~nja, ili krajnja bezbo nost da se jedino ` po izveonoj analogij i fizièhih fenomena ospo ri ono to je ne~obitno bo an~stveno jedino u èoveèjoj mis,zi i s tvaranju. U oba sluèaja, areopag bi tra io smrtnu haznu. Jer bez verovanja u srodstvo èoveka i bo anstva ne bi postojala ?a atinskog èoveka ona ljubav za nebo hoja je bila osnova njegove vedrine i opt~mizm a, i izvor cele grètse misli i stvaranja. Bez toga gnikac ni grè~ka bo a~i..tva ne bi bila dobila onu et?altaciju lepote ljud~okog tela i izraza, niti bi ljudi i ene n a metopama njegovih hramova imali nne potpuno bo anske ~stavove i ~takrete. Ljudi grèke zemlje dolazili ~su u neposredan dodir n razgovor sa samnm 3evsom preko jedn og hrasta u Dadoni, n sa Apolonom preko njegove sve tenice u Delfima. Izmeæu 6o anstva i èoveka je put bio uvek otvoren. Demosten smatra èak ovaj dodir ljudi sa njihovim bogovima kao glavnu sreæu grèkog ivota. Ko je, dakle, ; posle taga mogao li iti taj narod takvog bla enstva na ovom svetu? Najbolji znah to t o nije niko ni paku avao. Bilo je jeretièkih misli, ali nikad nije bilo jeretièhog pok reta. Grèki bog je do kraja ostao brat i zac.ttitnih grèkog èoveka: ni bolji ni vi~gci , neto samo jaèi n besmrtan. Lugkijan ~satirièar pagaæa pravo oseæanje svog naroda kada na jednom mestu ka e, iako s podsmehom: " ta su ljudi? Bogovi smrtnici. A ta bogovi? Ljudi besmrtnici: ` Za grèke bagove i grèke ljude lostoji i zajednièki sve to je grèko: ze~mlja, dlod zem lje, n ls:rte grèke ene. Bogovi su se enili tim enalia, i one su im ra$ale heroje, na roèitu rasu izmeæu bogova i ljudi. Baginja mladosti Hera, sa zlatnim sandalama, isto vremeno sestra i ena Zevsova, ljubomorna je na odnose gromovnikove sa ljudskim ena gia, i u svojoj ljubomori posejala po lerju paunovom stotinu oèiju Argusovih. 234 I Zevs provodi ra~epusne noæi u Argolidi, ljuoeæi lepu Alkmenu i Danae; i uzima za en u lepu Laudemeu koja mu ra$a heroja Sarpedona, gcto ' gine pod Trojom, obuèen u èelih; i pretvara se u labuda da bi ic.gao n drugim ljud skim enama. Ni Apolon nije bolji. On krade devojhu Kirenu, koju prenosi na afrièhu obalu, gde je pravi kra : ~sicom zemlje ~koja se n danas zove Kirenaika, po njenom imenu; i luduje ?a de vojkom Koronis, sa lepim velovièia. - Ni grèke boginje ni~su èednije ad grèkih bogova. H e~siod iznoioi èitaVu genealogiju botitva koje su uzimale sebi ljude za ljubavnihe , raæajuæi oatet rasu heroja blisku bogo Ii vima. Bagitva ?emlje i ploda, Seres, imala je ljubavnika Jasiosa, i s njim ro dila Plutosa, na Kritu, "u polju triput branom." Kæi boga rata Aresa i bognnje lep ote Afgodite, Harmonija, ra$a èetvoro dece ~sa kraljem Kadmo~som, a u vezi sa Zevs om rodila je Dionisosa preho svoje ~kæeri Semele. Od svih boh-inja ostale su èedne s amo Atene, "sa jasnim oèima `, i Artemis, "sa zlatnim strelama: ` Ovahav Olimgr, ako nije zanosio svojim moralom, opijao je svojom rado2pæu i za luæivao svojim bleskom, n, naroèito, jednom postojanalz ljubavlju bo anstva za sve to j e ljudeko i zematbsko. Zato su i sami ljud~ uèestvovali u raspusnim svadbama svoji h bo anstava. Grad Atina sva~ke godine praznuje praznik stkmboliènog venèanja boga Dio niso~sa, a u Eleuzisu venèavaju Zevsa sa boginjom Seres, odvodeæi ih zatim u lo nicu n a sasvim ljudski naèin. Na isti takav ljudski naèin grèki ljudn i zakapavaju svoje bag ove kada umru. Bog Dionisos je sahranjen u Delfima sa ovakvim profap im epitafom na grobu: "Ovde le i mrtav Dionir~os, sin Semele." Prema tra diciji, u tdm je mestu sahranjen i Apolon. Na i Kritu je sve do hri æanskog vremena i pokazi van .grob Zevsov. Bogovi su bivali ~egda cak i 23~ kraljevi ~na zemlji meæu ljudima: 3evs je vladao Kritom, Posejdon je vladao Krfam, Plutan je vladao Sncilijom. A taj hult, gde se toliho me a èoveèansko sa bobkanskim,

ne pokazuje uni avanje boga, neto uzdnzan~e èoveka, kojeg su druge religije smatrale nicggavilom i grdobom. Taj grètsi bog, prijate~lj i ~brat èovekov, nije, dakle, bio ?akonodavac i sudij a, kao ixar j~ vrejski n hri æa~nski, nego samo èovekav zacrgitnih i prorok. Zevsa, oc a sviju, ne mole za mnlost na onom svetu nego za lomoæ na zemlai; jer na onoak sve tu i a~e vlaca Zev~s, nego Pluton. A~polo. nu icu i Delfe da iais prorekne buduæno st hako bi se sa.èuvali od prevare i iznenafienja. Bogovn su èuvari slabijeg od prem oæi jaèeg. Ovo ste videli u Ilijadi. Pod zidovima Troje ne bore se samo ljudske vojo ke neto i dve grupe bo anstava, od :kojih jedna grupa poma e Trojance a druta Ahajce . Za 2trve ratuju Ares, Alolo~, Artemis n Afrodita, a za druge ratuju Hera, Aten e i Posejdon. U desetoj ragtsodiji Homer opeva velele~pii kongres na Olimpu i buèn o deljenje bo anstava u dva protivnièka tabora. Kroz ceo e~os, za svkk deset godina apsade Troje, bogovi ne napucgtaju ljucske bojne redove. Tako je svaki trojanski heroj bio siguran da uz njega ratuje i jeda~n bog zacggitnik. Ahila lrati ukora k takvo bo anstvo; njega titi njegova majka, bogknja morska Tetis, sa srebrnim noga ma; a n,egov tit je pdklon bo anski. Ovaj najveæi i najhumaniji narod na zemlji ostvario je, u takvom izmirenju svo je religije, sve velièine i pro iveo sve sreæe. U ovo natce divljenje treba metnuti i malo hrk æanshe ?avist.i. Pre svega, njerova relngija je bila nacionalna, proiavod n jerovog oopstvenog genija n srca. A kaliha je rreæa verovati u svoje sopstveno del o, koje ide èak do osrvarenja svoje sopstvena 236 religije. Evropskim hrictæanima ~e nal~etnuta jedna vera semitska i azijoka, jer j e hrFpiæanstvo pre svega proizvod semitokog genija i rase. A samo onaj narod koji je nmao svoju sopstvenu nacionalnu religiju mogao je stvoriti svoju nacionalnu u metnost, na naèin egipatske, grèke, indijske i ara:pske. Istorija umetnosti hije bil a nikad druto nego jedan ceo istorije religije. Ne postoji, bar po mom mi ljenju, umetnost talijanska, engleaka, francu~ska, ruska, poljska ili srpska; postoji sa mo egipatska, grèha, indijska, muslimaneka i hric~anska . . . Mnkelan$elo, Rafael i Leona-rdo da Vinèi insu i redsta$nici nacionalne talijakske umetnosti, a jo su to manje F~oto gi Dante; prii su predstavnici neopatanstva, a drugi su predstavinc n op te hri æanske umetnosti; i ni jedni ni drugi nemaju nacionalnog talijanskog nego to to su dnikli na talijanskom tlu. Toliho su isto malo lredstavnici cpianske nac ionalne umetnosti Morales i Greko, èija je instgiracija bila duboko veroka, a ne n acionalna. Da su kojom sJreæom Sloveni zadr ali svoja stara slovenska oo an~stva, koja bi vremenom bila usavr ena, onda bismo acogli verovati da bi se vremenom odista ~ stvorila i jedna orig-inalna i bitno sgkovenska umetnost. Da su n rimakn Latn~ni ostali pri svojim ttrimitivnnm latinskim bo anrgvima, n ~ggodu ili i~storijski ivot i razvitak zaje,dno sa svojim starim i rasnim oltarnma, ne pr~rmajuæi grèki Oli.mp z a ~svoje nebo, vrlo je verovatno da bi stari Latini imali i svoju nacionalnu ume tnost. Ovako, onn su u~svojili grèka bo anstva i, sledstveno, ostali bili zauVek zat ocnici umetnosti vezane ?a tu tutu .religiju. -- Jevreji su narod koji nije i;ma o svoje Muze; ali su bar docnije, i kroz sve peripetije hri æanske ere, mogli videti hako jevrejskn duh n religija nalaze svoj umetnièkn izra aj u del~ma hri æanskih artns 237 s,:

ta, ;pa to je hri æanstvo produkt i usavr etve sinagage. cniverzalna hri æanska crkva, u um tnièkom pogledu, razvila se na tetu ne ~samo nacionalnih kultova nego i nacionalnih umetnosti. Jer otad bina i jezik ne znaèe jo naciju: nardije, to su pre svega, domaæe relkgij e. Mogli su imati svoje sapstvene umetnosti i jedni Asteci ili Ititi, ali hri æanske nacije predsgavljaæe, sve ujedno, za buduæe ljudstvo ~daleke i nove ere, samo umetn ost hri~gtæansku, koja je ~do la u nizu ostalih. Nije nacionalna ul.ietno~sr, asao to neki ~misle kod na~s, ona koja opisuje nacionalnu hstoriju i slika narodni ivot, jer su to elementi samo spoljni i jevtini; originalna nacionalna umetnost tra i d ublje izvore, ag to u ocnosu èoveka ~prema njetovoj sudbini, pggo je i?rahseno ~sa mo u jednoj religiji koja je uvek produkt jedne totalne i sapstvene ideje o ivotu .

Grèka stara religija je bila amoralna, kao to su td i hri æani veèito isticali. Ali je ona morala biti amoralnaikad se zna da grèki bagovi nisu bili drugo nego simbol i elemenata prirode, obuèeni vremenom u ~giarene bajke, ?naèi èist materijalizam. Mora l grèki ,nije stoga ni bio sadr an u kosmogoniji, ~nego u filozofiji, zakonima i ume tnosti. Da je grèki moral bio vezan za relitiju, onda bi se sudbina tih dvaju idea la bila hobno vezala jednu za drugu: sa o~adanjem religije padao bi i njen ~mora l, i obratno; onako kaha se ~go vkdi danas u hri æanstvu. Meæugim, grètsa etika, onako ~ postavljena na osnove nauke i logike, i ne predstavljajuæi, kao to je hteo Sokrat, nego samo zbir praktiènih principa za ivot, nije nikad bila izlo ena igri sudbine. Moral grèki, produkt grèke mudrosti i logike, a ne grèke mistike, astao je ipak na visi: 238 ni do kraja antièkog sveta. Kada hri æanski pisci govore s omalova enjem o ivoralu pagan skog dru tva, ni~su to mogli èiniti misleæi na prosveæeno atinsko ljudstvo, nego na alek sa,ndrijsku dekadenckju; nnti na visoke graæaneke vrline iz vremena rimshe republi ke, nero na degeneraciju carstva. Naprotiv, Grci su veæ od poèetka pa do kraja bili veliki aioralisti, smatrajuæi moral mudro æu ivota èovekovog. - Sokrat je bio prvi morali st starog sveta. U ivotu i duhu prethodio je uzvi enom ~trimeru Hristovom. Ni u vel icini samog nazaretskog bogocoveka nema hièeg cirljivijeg nego u smrti i mudrosti atinskog filozofa. Sokratov govor uèenicima o besmrtnosti du e na dan omrti elu io je i samim hri~cæanski~k ocima kao osnovni dokumenat o besmrtnosti ducte. Platon tako Uer nma duboki moral apostola i evangeliste, i zalaalo nije ~trogla en docnije hri æan skim spa~siteljem. - Za hri æane je moral u du nosti zajednièke samilosti i u strahu od bo je kazne; za staragrè~ke duhove, moral je bio u princilu mudrostk i u oseæanju du nos ti. Od Sokrata pa do hraja grèkog sveta moral se smatrao hao nauka o ereæi, a ne kao pouka o milosræu. Postojalo je, i,stina, u Grèkoj i ropstvo, èiju instituciju nije, uostalom, filo zofija ni stvorila, ~ma kdliko da je bilo filo?ofa koji su ga razlièito diokutoval i. Ali je pored rapstva postojalo, kao kult, i milosræe. U Atini su postojali olta ri milosrlia pre nego to ~se igde ranije u svetu ?nalo za t~ bo ansku rec. Na takve oltare milasrUa upirao je prstam filozof Demoniahsis da osujeti nameru onih koj i su hteli dovesti ovamo rimske gladijatore, i tu nadieru osujetio je. Za vreme Solona lostojala je i sve tena prostitucija, importirana s druge obale, api je hra l~ Afrodite nestaa brzo i neèujno. Skitski bot ploæenja, Priap, na putu za Rim, ni 239

je se motao zadr ati u Atini, gradu èi~stik naravi. Ovde je bilo razvrata i razvratn ika, ali van doma i porodice, koji su uvek odr avani neoskvrnjenim. Stara atinska porodica bila je moralna bar onalkko koliko.~i hri~anska iz njenih najboljih vre mana. Alkibijades je bio veliki tospodin atnnski, ali i poznati veliki razvratni k. Ovaj Perkklesov ro$ak n Sokratov uèenih bio je vol6en zbog njetove izvanredne f izièke lelote, besednièke sposobnosti, i dara vojskovo~e, ali je bio i vrlo amrznut zbog svog ravvrata. Tako je bilo h sa Temn~stoklom, pobednikom na Salamini; i sa Kimonom, ~sinom Miltijadovim; èak .i sa pravednim Aristidom. Plutarh, govoreæi o èist am ivotu Periklesa, nije proiustio da r$avo obele i hao razvratnika i samog ~pragièar a, bo ansgvenog peo~pisa Sofaklesa. Brak je u staroj Atinio bio du nost sva~kog gra~ anina koji lii~sli o sudbini dr ave; ~ne enjen èovek, atimos, smatran je za krivca pre d dru tvom. Atina je bila jedina stara dr ava gde je, bar u principu, postojala i br aèna parnica. Atinski plemiæ koji bi Silovao svoju robinju, kahsnjavan je smr$u. Grèka staièha kola je bila najveU~a kola o du nostn, znaèi o moralu, koja se ikad vi ela. Ljiceron, Seneha i Brutus uènli su ovde. Republihanska partija u Rimu, koja j e sru ila Ce zara, bila je delo grèkog stoicizma. Katon je bio heroj tag morala. - U sa~mtoj Atingi nihad blud nije bio elemenat verakih ceremonija. Èovek je bio bolj i od svojih bogova, a ena bolja od èoveka. Pesnnk Eshilve ratuje protiv Olimpa u nm e humanog mogala, za koji bogovi neæe da znaju. Vrlina se uvek cenila kao znak duh ovnog ?dravlja i fizièkog savr enetva. ene iz .trojanekot elosa n atineke trage,cije, imaju sve vrline majke, sestre, kæeri i ene. Sofokles slavi IfigekijU, a EURittid slavi Prokse~e, zbot 240

njihove na~s.pedne nonosntosti. Dobri tt~udi su u Atnni bili predmet otpcteg pri znan~a. TIesnik Kalimakos iz Kirenaike ima ovahav vpitaf: "Ovde, Saon iz Akantos a, sin Dahonov, spava pobo ni san; ne recite da umiru i dobri ljudn:' Hermes je od sviju bogova imao u staroj Atini najvki.gi broj kipova; jedno o d sredi ~nih mesta grada zvala se njegovim kmenom. Atinjani su pregoreln osvojenje Sicilije da bi ~ efa svoje ekspedicije Atrkibijada vratili odonud da ga sudn atii ski sud to je ta bo ahstvo uvredio jedie njegove raspusne nohi. Ovaj bog trgovine i lopova bio je do te mere oboi avan ugradu Minerva. Ali je to i stoga to je Atina, haroèito posle Salamine, bila i t.rgovaèki grad Hermesov, grad hoji je najzad postao centrum jednog velikog ekonol,gskog saveza. Hermes je bio dakle obo:kavan skoro kolkko i sama boginja Palas-Atene, po to je u jedno vreme Atina bila trgovaèha koli ko docnije Venecija. I najpoznatija imena atinstsa, bili su sinovi trgovaca i ii dustrijalaca; èesto i sami trgovci. Solon je bio ?akonodavac, pesnkk i trgovac~ Gl laton je, ka e Plutarh, prodavao zejtin po Egnptu; Demosten je kmao fabriku oru ja. Nea~o tenje se i tad zvalo svojim imenom, ali je perfidija u ovom ~gradu trgovaèkom bila ~ sredstvo mudrosti. Neko~a prevariti, bila je okretnast; ali ~saèuvati se od ,prevaRe, bila je skoro ~stvar darovitasti. Izme~u onoga hoji ho~e da prevari i onog koji je varan, postoji pre svega jedan odnos duhovnih moguU~nosti. Za mudr aca je krivlji onaj koji ~se dao prevariti nego onaj koji ga je prevario. Lukavs tvo je u Grèkoj bilo bo anstsog porekla, jer je sredstvo za ahciju, utakmgrcu i nobe du. Novac je cenjen, bez senhe hrii~æanske doktrine o siroma tvu, ali i bez hipokriz ije. Platon amatra novac, zaslu en èa~sno, kao jednu od èetiri glavne vrline savr enoga Atinjanina. I mnogo docnije, 16 Gradovi n himere 241 Kalimakos peva: "Ne mo e èovek doæi do ugle,da sa novcem bez vrlina, ali tttt sa vrlin a~ma bez novca. Zevse, daj nam vrlina i novca." Isti pesnnk, meæutim, peva na drug om mestu: "Apolon se pokazuje samo dobrkm:' Bret Anhesmus, dan~as Lina~bet, di e svoju rp~ral-tidu ~nasuprot Akropolisu, i znad sviju stvari u ovoj sunèanoj dolini. Nema victe na njemu hrama Zevsa Anhesmij skog, niti se tu Vntpe vidi grob heroja Proklusa. Danas je tamo jedna neukusna h ri æanska crtsvica i jedna ru na ikona svetog G-oræa. Padine ovog brega posadila je ooro vom umom jedna ~kraljica nemaèkog tsore~tata. Ceo dan se ovamo pentraju gomile stra piatda koji po sv~etu teraju vetar kapom. Amerikakski turisti koji ne znaju za i me ove zemlje nego sa~mo po moneti u kaju su promenili svoj domaæi nonac; i gomile francuske koje znaju za Akropolis samo po Renanovoj Molitei; i engleski putnici koji s nstim ttometenim izrazam na licu gledaju karijatide na Erektejonu, piram ide u Gizeh, ili gole crnce u Sudanu... Sre æete ove ljude n a atinskom Akrottolisu, i u egipatskoim Luksoru, i u sirijskom Balbeku, ili na starim zidovima po Mesot totamiji, uvek unezverene i nestrpljive da to pre lret~u s predmeta na predmet, i da se papnu iz jednih kola u druga. c doba ttersijske invazije, jo su u Trakiji i Makedonijn iveli lavovi i napad ali azijske vojbke to su i le da poru e Delfe i Akropolis; Holant~ani su otvarali bra ne i plavili svoju zemlju da se odbrane od neprijateljskih vojnika; ruski narad je zapalio ~svet~u Mo~stsvu da ne padne u ruke osvajaèa. Ali nema vn e nitsakve ,sil e da spreèi ove povorke pustolovansoji profang~pnu sve u gito tgogledaju. Sjajni f rancuski ttesnik Albert Samen umro je s ranom u ducp3 to nije nikad imao doVoljnu sumu novca da iz Pa 242 riza preæe Alpe p vidi Italiju. Moj dragi prijatelj Ivo Fiipnko, koji nije imao ik anje talenta nego jedan Alfons Dode, hteo se potuæi sa heknm otmenim sgrancem na A kropolisu ~sad ga je taj putnih zapitao ta je ovo, poasazujuæi mu cctapom Prottilej e! A koliho bi ubogiz lesnt~psa i filozofa dali svoj hvot da vide bar jedan zalaz ak sunca nad ovom sve tenom atinskom dolinom. SuncR ovde svako jutro otvara na madrom Himetu nove vulkanske kratere, a sva ko veèe u sveobimnoii po aru sagoreva ponovo sve persij~ske brodove u Salamini. Po s vnma stvarima padne ekstatièki nzraz raæanja i umiragsa u svetlosti. Po morskam ogle dalu le e avde krupne ognjene lokve, prema nebu koje se raslada od prevk e vatre. St

ubovi na Akropolisu zavijeni su u modre i krvave velove i pauèine. A dune dolinom love. tarac ?a hoji su stari ~tovorili da nzlazi ,iz mirisnih usta boginje K~ris . Sreæni soj ljudski, .haji je nekad ovde taho verovao u ~porodièno srodstvo sa sv ojim bogovima, jer on inije mogao hsiveti u strahu od ~knvota i u strahu od smrt i - ta dva straha isoja èine tragiènost na e hrigpæanske ~pro~gdvedi. Moglo bi se pitati da li je antièki èovek ovoga tra~ca uopcgte znao za obicne i prave ljudske bede, ~k oje ne samo da njegova vera nije otkrivala i uve.pièavala nego ih je ba namerno skr ikala i ubla: avagga. Najmanje bi ~se moglo govoriti o takvom oseæanju ljuds.ke bed e po onom crgo je od njega os talo naagisano, izvajano, naslihano i sagraæeno, iMefiiutim, nijedan ~narod starog sveta inje imao sviretpgjih isku enja nego grèki. Postojala je najpre dorska najezda sa Ete i Pinda, koja je rasturila ahaj~ski svet i oborila njegove kulturne centre; i zatim pers ijska invazija, koja je za 1e 243 ~obom ostavigl3 krv i ztaritite; i najzad svirern~t pelaponeoki ratovi sa me$uso bni~m ubijanjem i ru enjem, po starom prort~pcanju: "Do~i $e dorski rat i kuta sa njkm." Zatim Filnpova n Aleksandrova makedonska okupacija, i, na kraju krajeva, rimsko zaa~osedanje grèke zeml~e, kao konac sviju drugih u asa. Ali su se ipak velin e vattre lagano gasile. Posle jednog ~propalog kulturnot centra, otvaraa se novi takav centar na drugom kraju . . . Grèki ljudi n trèki bogovi lrenosili su se staln o nz mesta u mveto; bilo je samih deset Atina u deset raznih grèknh naselja . . . Geinje grèki nije bio trenutni produkt rafinirane sredine ili samo jednog hstorijs kog razdoblja, nego iriviletija rase. c prvom veku posle rnm~ske okupacije atins ki artisti su se listom preseliln u Rim; ali tamo ni~su vi e dali jednog naroèito ve likog umetnnha. cbilo ih je ~najpre ropstvo, a zatim hri æanstvo. Grètsi narod, me$utn m, nije izgubio svoj stvaralaèki genije dak nnje iztubio svoje bogove. Grèki genije je izgubio svoj ?a~dnai zalet u egi7gatskoj Aleksandriji, gde su izmirivali Ilijadu n bibliju. Alarik, arijanac, oborio je hramove Servse n Kore u Grèkoj, i ta,da su konaèno zavr ene magijske noæi otkrovenja u Eleuzisu, to je prvi pu t veæ nesumnjivo i nepovratno znaèilo konac laganskog grèkot drugctva . . . Veæ su i pre toga cezarevi generali zabraa~ili bili u Atini ~panatenejske litnje, i radosne praznine Dionisosa, i izgovaranje Eshilovih i Sofohlovih stiho~va u starom pozor icpu atinskom. Mo da su na taj naèin za jedva nep~una dva stoleæa poatucale sve osnove starog trèkog s.veta. Ali za ta puna dva druga veka vlada~o je onaj èemerni suton u home su popadala konaèno jedno za drugim bo anstva i ideali starog dructtva da doæe n aj?a,c pobedonosni n neodaljivo velgpsi i edtasg~taèki genije hri æan~stva. 244 Ali u doba Periklesovo, koje nam je najbol~e poznato, nigde znaka na eg pobo nog bola, muèenièhot samoodricanja, verske tuge, morapnog pesimizma. Paganizam je hsi$e o i umro u dkonizijskoj racosti i olimpijskoj uzvgpcenosti. Grèka trzgedija je nes umnjivo naj alosnija pesma koja je ikad i~spevana o èoveèjoj sudbnin, aln njena asnova nije pesimiza~m, nego determinizaa~. alosna grupa Laokoona, skna Prijamovog, reca Apolonovog, koga zajedno sa sinovima dave dve morske zmije ctgo je hteo otkriti tajnu Ilisovu, isto je tako najztlaè~evniji mramor starot sveta. Ali ovo delo nij e izraz atièkog geni;ja, uvek vedrog i harmoQ-iiènag, nego delo jednag drugot plemen a, sa drugog kontnnenta, iv druge ed~ohe: sa Rodosa, iz doba degeneracije, iz tg olovine veka pre hri æanske ere U Periklesovo doba n u njegovom gradu ta emfatièna gru pa bila bi ,ismejana. Pominje se jedan sluèaj da je odbijen jedan skulptorski rad u Atini samo zato cggo je jedah umiruæi heraj nmaa na licu izraz fnzièkog bola. Uop te bol nikad nije ~bio izvor insrp-gracije ni elemenat lepote grèkog umetnitsa, nego ili uzvi ena mirnoæa i izmirenje, ili dionizijska radost luna naivno~sti, dak je hr i æa2-nstvo bol napravilo zave tanjam samog muèenika Hrista. Samo na jednom ,mestu Sofak les ka e da je smrt bolja od ~kF ota. "Ne roditi se, ggo je bolje od svega; a to èovek posle to?ga treba najvicte da voli, to je da se to pre vrati u nictgavilo otkud j e i do aa', vapi Edip. Pesimizam umetniè~ki, to je delo na eg veka. Leopardi nije imao prethodnn~ka ni

u grèko ni u hri æanslso doba. On je u evrapski ~duh uneo onaj bol hoji ~se u Francusk oj nazvao pial di siecle, i koji je ve taèki napravio najveæu pagnju nekolikih generac ija, i ta1 de vivre asoji se o~setio u neredu mnogih ideja, n hoji je produ io tam ni konac verterstva . . . Bol hri æan 245 r. ,,. ,u. ~g-, . ski bio je sve teni bol za isku~pljen~e praotaèkog greha, a bol hri æanskih pasnika bila je, uglavnom, jedna transcendentna veroka tuga. Takva je bila i tuga Petrarkina , kao to je i njegova ljubav ?a Lauru bila samo jedna hritcæanska molitva. Mikelant ~elo je iiiao bola u svam mramoru, ko~ji je daleko od grcke vedrine ili pasivnos ti; ali je u tom bolu njegovom bilo mu kosti i snage pred ivotom. Dante je bio tu an, jer su ga ljudi mrzeli, a njegovi sop~stveni zemljaci pragonili iz otad bine, ali je njegov bol bio atonoeit i bez odricanja. Srednji veh je, dakle, znao ?a jeda n bol koji je dolazio od uspamene na prvog muèenika Hrista, ali srednji vek nije z nao ?a na les~iiizam Leoa~ardija i openhauera, znaèi pesimizam knji evni i filozofski. Najmanje su za pesimizam znali ~rèki artisti. Misticizam je stvar istoènjaèka, a Grci nisu imali mi~stika ~koji bi ih zaveli u pomrèinu i pesimizam. Misticizam u Eleuzisu i Samograsu imao je harakter samo je dne æabe i nije ulazio u odnose èovekove u ivotu. Pitagorin mistici?am n ije i ao dalje od jednot hulta; njega su, uostalor.g, prezirali neki i najveæi fili?ofi, a Sokra t je poginuo boreæi se pr~tiv neprijatelja zdravog smisla i èistog razuma. Kao Sokra t, ni mnogi drugi nisu hteli da budu posveæeni u eleuzijske misterije, hoje ~su, u glavnom, bile crkveni teatar i politièka nnsgitucija. Va na je da je pitatorizam, ia ko je Pitatora bio Jonac, delo jedn og dorskog centra, u Krotoni, a ne ~kakvog j o kog centra, Mileta nli Atine. Pitagorizam je ~bio filozofija dorskog duha a. ne jonskog, i on je imaa u Atini svojih sledbenika, ali nijedan ad njih nije nastav io ovde tegovu kolu. ~4b Kada veèernje sunce baci svoje usijane velove po starom kamenju Himeta, n kad a pored po?la~enih stubova hrama Zevsovot oèekujem da se mettu sitnim bariliggma o ko njega uhvati prvi ljubièasti atinski mraès, nikad, nemam ono religiozio tratièno os e~anje hekvota i smrti kzo gledaju$i sa Aventina smrkavanje n?nad hrn ~tanskih stv ari u Rimu. Grèka je zato ostala nepromenjivo paganska. I na danai ~oj Atini le i jedn a neporeme~hena antièka i patanska svetlost. Rim je papski rrad veæma nego n hri $anok i centar. Apalon je ovde u Grèkoj bno strelac, ~tesnik, vraè i lekar. Imao je u svojim ruk ama sve da ovu svetlu taèku ?emlje saèuva od verske tuge. Vera je ovde ostala do kra ja bajka i sujevera, i svako je tumaèio kaho je hteo i razumevao. to u ovoj dolini i danas najve$ma skvaja na duh, to je ono izmirenje grèkog èoveka sa svojgsm ba anstvom . Ovo je jedan ~bitni sluèaj grèkog geni,ja koji mi ,jedva mo emo i da shvatimo. Nije Grk ~rmao drugu 'oibliju nero njegov trojanski epos; nije imao dogme ni s.ve tenih knjiga; ~nije nmao ~ni naraèite ~sve. tenf èke kasre. U hramovima su slu ili slu bu samo najugledniji atitgski grat~ani, s izuzetkom ~samo dve atkn~ske porodici xoie su po rrpaBy nasledstva davale sve ten ike za Atene-Polias u Atini i za ~Sere~s u Ele uzi~su. Nije .imao izgie ni izmatika, ni kad je primao Fgova i tu~a bo anstia, Apolo na, Afroditu, Dionisosa. Da je ~atins~ki narod kmao sve tenièku kastu=, ona ~?i pre ili pd~sle od vere napravila bauka, a ad crkve ins~rituciju opaonu po cr avu; i da je imao dogmc, ona ~bi nza?vala czi?mu i ve~ke ratone; i, najzad, da je imao sv ec~tenr knjnre, o~~e bi zadr ale za sebe svu mudrost i 'gs;o.aizz~i~l ~ii ubila f~ lazofiju. Istorija r~:.,giri,~a !~i.pa ,~e uvek istorija ljudskoga c:pna; è4szct-ga je f zog i.Lkaanje ir, ma ta, a ~47 g ~~i

ne osvedoèenje n nauka. Da je ok;vedoèenje i nauka, svi bi narodi verovali na isti n aèin, i najzad bi pali pred ksto bo ahstvo. Ali pa to je bog stvar oseæa~a i ma te, svaki je narod itravio svoju veru na naèin na hoji je pravi~o; i svoju muzihu i pesmu: p rema temperamentu, predelu, ~kpimi, stepenu kulture, istorijskoj sudbini. Boga j e èovek pravio potpuno prema ~svome oblièju. Jer je .vera suma svih drugih oseæanja i ?bir svih ideja o ivotu i smrti. Ideja o ~gdbini èovatsovoj na ?emlji, to je osnova jedne vere. ivot je nesumnjivo svugde isti: podjednako vezan za alternative sreæa i nesreæa. Smrt naroèkgo nije drukèija na jednom me~stu neggo na drugom. Zato je dovol jno govoriti iialo du e o ivagu pa da i ~sreæan èovek padne u tugu; a govoreæi du e o sreæ mi se osetimo pamalo nesreænim. Religija, to je filozofija sudbine. A kad je jedan narod morao da primi, ~nasiljem kao abièno, tuæu religiju, koja nije proiovod njegogvog temperamenta ni duha, on je bar odmah pokugcao da je pre pravi prema svojoj prirodi n svojim uslovima istorijskilgt. Hricræanstvo je u Egip tu lotisnulo stara bo anstva Tebe n Memfioa, ali je to hric~anstvo ubrzo postalo m onofizitsko, dobilo veliki broj apokrifnik evan$elja, ,i utonulo u ltatiju i ~su jeverje iz fara~on~skih vremvna. Kod Grka se hricgæansgvo tsretvorilo u retoriku n ceremoniju kulta; kod Latina u si~stem i politiku; kod blagih Slovena u lenost i dru eljublje. Da je Hrtktos bio roten u ~staro~m Egiptu, ie bn ~se zvao Bogo-Èovek nego Kralj-Bag, imenom faraona èija loza silazi pravo od Sunca. Ragizes bi se zva o jo i .Isus ili Savaot, kao to se zvao Ra i Amon; a hricgæanska nauka dobila bi na tom tlu ka ?na ka~kaV definitivni izgled. Hri æanstvo je menjalo narsWde, ali su i n arodi menjali hricgæanstvo. Kod Srba ~ svetosaVlje znaèi ideju xbja ujedinjuje veru, .dr avu i 248 naciju. Nije sluèajno da su Latini uporno osgali rimokatolici, Germani postali naj zad protestanti, Sloveni pravoslavni, a pu~ninjska pl~ mena~ muslimani. Sloveni hoji su rimokatolici, izgubili su mnogo ~s,povenskog ttzmirujuæn u sebi krv i veru ; koje izgledaju pomalo ,strane jedna drugoj i nelodudarne, skoro nekzmirljive. Nije ipak bilo moguæe dg materijalizam grèke relitije ne muèi ponekad grèke metafizi ~èare. I?atad Zevsa bila je Moire, nu nast, s~crgpsja od njega. I?lazeæi iz fi',zike, koja ?na ~samo za determinizam, ta je vera bila sledstveno fatalistièka. Pigagora je poku avao da je o~slobodi fatalizma n spirituatzitce; ISsenofon veruje u jedno bo anstvo koje je, tgrema njemu, Boginja; i, najza;c, Platon veruje u jedno bo anstv o koje smatra duhom, i to svesnim, s,lobodnim, razumnnm, i praviènim. Postojale su , caèsle, i onda sve osnove za mono~eizam ~ verski moral. Ali to nije dolazilo iz teolognje, koja nije ni postojala, nego apet iz filo?ofije, èiji su prvaci veroval i vi~spe i dublje, ali èesto i drukènje nego ostagp3 svet. Takvi su ~bili i Ksenofon i Eshilas. Sekta orfista poku ala je da moralizira Olimp, materijalisticki i amoralni, da u relkgiju unese ideju odgovornasti, da bogovi ne budu samo za2ctitnici, nego ~ i sudije i d elati; èak da u~ese i ideju da su ~svn ljudi gregini po nasledstvu tuæeg greha, ili da su sami lièno lrestupngpdi. Znaèi da je vremenom jonski materijalizam samo padaa. Vettitsi atinski tragièari, kao gcto se po ovom vidi, bnli su ,'uèeiFpsi orfizma. Ed~-pg nosi anatemu bagova za tuæe grehe, a Tezej u Euri~tidu za sotstve ne glrestupe. I oni lri~rgnsuju botovima uloge sudd3ja. ~1 dram~ o Antigoni teba nski xpa:~s pgipi~suje bogovima humani maral, i ka e: "Jeste li videli da su ~sad bogovi~ cenili ræave ljude?" Na drugom mestu 249 stoji: "Sa~mo su bogovi u stanju da poprave prestupnine:' Koliko je ovo daleko o d teogonije Homerove i Hesiodove! Ali stvarno, orfisa~m je ostao traèka doktrina, stranz jonskom duhu, i, ~gored sveg otromnog utizcaja od Pitatore do Platona, necggo tut~e i prolazno. Sva je umetnost ipah ostala i dalje homereka. Vajana su h slikana kao ri ranije bo anstva uzvi ena i mnrna; nijedno nema pogled sudij e ili zamah d elata. U bogovima i dalje ima ljudskih poroka, a u ljudi~isa bo anskih vrlina. Pahao je ostao starn Hades, sjaj~na grèka poljana pokrivena ru i~gastim a~sfodelaika, kakve rastu i danas ~met~u atinekim kamenjem u podno jima svetgrota Himeta. Bogovi niru bili nik,ad moralizi rani; l~toral je bio pouka za ljude, a ne pro~rsi~si za bogove. U isto vreme kad

~se propovedao orfizam, slavio se i razuzdani kult Dionisosa, najmlaU~eg mehu b o anstvima, pijanog od ivagne radosti. I dazbe je astala Hera, bogit-ba mladosti, r t~ Eros, bog spolne ljubavp , i Pan, bog zlatorunih stada, muzike i plesa. I svi ma moraliziranim orfgtèkim bo anstvima ostala su i ubuduæe hamerska imena... Stihovi i z Ilijade se zvanièno i dalje nzgovaraju u panatenejskim litijama pored boginje mu drosti hoju je Homer nalravio botinjom viite nego iko druti. Zato nije u staroj Grèkoj ntpsad bilo opasnosti ca nastupi doba verske tuge do k .traje g? posledn,i grèki èovek. Èak i sam Sofokcie, u jednoj od najgorèijih svojih tr a~gedija me~e u usta jednom g.icu ove stihove: "Kada ljudi rcpestanu bi2-i rados ni, nieu vi e ni ta ?a lzene; to su nvi mrtvaci..:' Èitav niz filozofa, od najsjajnijeg doba grèke misli do njenog sumraka, tra ko je samo doktrnnu o Sreæi: Aristi.ii, Teodo r iz Kirenanke, Antistenes, Euklides i Stililon iz Megare. Atin~ski filozofi t g rat~ani nisu prezirali tugu, ali je nisu ni tra ili, geao 250 Indijahci ili Rusi. Uslov za; ivot i njegov krajn>i cilj treba da bude jedino sre '~a. Grk je bio ve~ na, ao sreæu i opokojstvu svoje religije i atije Qgresta aa da j e uvek trahsi ~i u cubinama svoje fnloezo~ije. Bez povnavanja ovih odnosa izme$u bo anstva i èoveka u ~staroj Grèkoj ni ta se ne d aje potpuno razumeti ni u njenoj knji evnosti, li u umetnosti, èak ni u filozofiji, Nièeg nije bilo u toj civilizaciji to nije bilo vezano ?a Olimp: ni Ilijada Homerov a, ni atihska tragedija, in jonska filozofija, ni Fidijasova i Praksitelova skul ptura. Nitde nièeg ?emal~skog, profanog, iiskljuèivo ljudskog. cak je i dr ava predsta vljana pojedinim bo anstvima, a ne dr avnim vladarnma; ?naèi dr avnim oltarima a ne gkra ljevskim prestolima. Ovo je, èini mi se, ne ~samo harakteristièan nego i izu?etan sl uèaj i u starom i ,~ novom dobu. Naime, bilo je topiko Hera, Afrodita, Hermesa i Ap olona razliènih koliko .je bilo i razlggènih grèkih dr avica. Bottp~a Atene u Atini ,je drugo ba anstvo nego bori~~a Atene u Argosu. I Afrodita u Knidu, koju je ~pobo no va jao Praksitel, sasvim je drugo bo anstvo iego Afrodita n Sikianu koju je skru eno va jao Sko~as. I stota knidska Afrodita brani samo Knid, a sikionska Afrodita bra~k samo Sikion. Bilo je ipah nskreno pobo nih umetni~a i filozofa. Veliki pesnik Eshiles je ra tovao protiv olimpijskih bo anstava zbog njihove amoral nosti, ali je on bio sin svegitenika u Eleuzisu, i oam posveæen u analio nje mnsteri je, a bio je i inaèe lo?nat kao duboko pobo an. Bio je loznat hao veliki bo~roljubac i Sofokles, i~ako je o~pisivao zloèine bogova nad èovekom, Umetnost skulptora Fidija~sa, iako~ j e on bio uèeniss Anaksagore, bila je cela ~tro eta verskFlm ose~anjem. Jedan stari p isac, Diodor, ka e da je taj velkki 251 vajar ra~dio svoja dela pobo no kao hakav hierofant grckog hrama, i da ni ta nije bi lo od tolikog verskog uticaja asoliko njegov Zevs u ~Ol~tkpiji, u ~sojem jv pred stavljen istovremeno tF t kralja neba, boga mira, najmilosnijeg tvorca svih ivota i saih dobara, i èuvara svik ljudi. Platon u n~egavnm Zakonkma uverava geometra Teo dora da je cilj svahog èoveka ujedinjenje s bogom. Pindar, pesnik vrlo pobo an, rtvuj e lièno na svima oltarima; imao je èarts i pred svojom ~kuæom olta~re bagiz5e Seras i boga Pana. ~Sokrat, iako. priznaje da ne zna in prava imena bagovima, prinosio i m je rtve najskru enije. K~senofon u Per~siji rtvuje svakom prilikom i raspituje bo an stvo za evaki ~svoj vahsniji korak. Ali, iako je bilo u staroj Grèkoj pobo nih filozofa kao Platon, nije bilo filo? ofa-tvologa na naèin Icelinga ili lajerlsahera. Nihad se grc~ka filo?ofija, i zsad je ulazila u najosnovnije prgpicigse teolotije, nije dala odvesgi ia tlo èisto teo lo ko. Nije se utalala t~p~ u suvu polemiku francu~ekih enc~sloa~edista, hojn su s tavljaln nasuprot jednu drugo~j veru i nauku. Nije postojao grèki LesnFpg koji je pravio hrg-piæanstvo razuma; ni grèki Kant koji je verovanje crkve ~todvrgavao kriti ci razuma, pome avtr~i veru n etiku, i n~a.ttraviv i od Bota samo jedan stakleni nde al. Za dubohe Grke religija je bila jedno, a moral ljudstsi drugo. Vera je bila stttpsa i agrièa bez dagme i uèenja, a moral je bio naukra. Legende i misao ~gsu i le zajedno: je,dno je bila vera cp~ro~sih ~masa, a drugo vera filozofa. Vera ~se ni

je uèila od popova; do nje se dolazilo intuicijom i ljubavlju. Minos i JIikurt gav orili su da ~su svoje za~kone primili s neba, hao crgo su to govorili i Mojsije i Num~a, ali ni to nije odvelo misao na besctuæa mistike. Ni eam Piragora nije mot ao poneti duboki trèki ~svet u magle teologije. Grk je bio prevashodno meta 252 fizièki duo, suv, lorièan. Svugde drugde Anaksagorin "duh" pretvorio bi se mo da u teo loctki iiotiv. Ovde je, meUutim, ostao samo pojam o mehanièkam regulatoru svemira, principom poretka u ~materiji, du am stvari, ali bez ièeg moralnog i religioznog, to je imalo otromnog utncaja n na samu umernost njegovog veka. Zato je grèki nzrod znao i za ~sra.ljeve, i za tirane, i za o~pitarhnjU, n za rvpublikU - aln nikac ?a naj alosniji od svih re nma: za teokratiju. U tom pogledu o va je zemlja bila izuzetagk me$u starim isgoènim narodima. U Egigstu je sve tenstvo bipo iznad naroda, ~r?aia~d ;klase ratnika, n nznad samog kralja. Stoga je n ide ja smrti bila velikim delom va nija od ~rdeje ivaga. Sve tenici otkad postoje, bnli s u propagatori smrti na crgetu ivota. Egip~atski sve tenici u Sat~su n Heliopolisu b iln su urvrdili da je telo tamnica dug.ie nekvda njeg gre nika, i to u redu i~stih t akvih optereæenih predaha, i da je sva sudbina èovekova da se iokupljuje od tag hobn ag nasled,stva. Ali ovu stracgnu ideju nisu mogln presap.iti i a grèko tlo in oni prastari egi latsk~ kolonistn koji su ovde udarili temelje prvim gradovima, Argosu, Atini i T ebi. Solon je bio u egipatstsom Heliapolisu, i govorio onde sa svecrgenicima. Do cnije je ona~mo bio n Herodogg t.r Platan; ali niko od ovih ~velikias ~g ~edriJs Grka nije bio zara en duhom onadko~ginje teokracije, ma koliko da ~su oni tgodnel i ut~icaj dalekose ne egipatske mudrostn i nauke. U Indiji je teakrackja bila oduv ek normalni sistem dr ave i drugctva. Bramani su bili .moæniji i od ~kralja, ~oji ni je ni bio drugo nego njihova iggra~èka. Zakon Manu ka e da ho drzne da uèi bra.mana nj egovoj du nosti, tome da ~se sit~a tsreo ?ejtin u usg~a n u u i. Taj sist~em je i do veo ona-mo do odvratnosti za ~k~p?ot i akciju; ponova se ,roditi, znaèi 253 lo je uvek najve~am nesre~om. A grèki pasnik ha~ e: "Olimp je boravi te bogova; ni ve trovi ni oluje ne tsvare njetovo spokojstvo: tu svetlo nebo ra~a dane bez naæi i b ez obla~ka." I sada su ti dani bez noæi n bez oblaka na,c ovim sve tenim stvarima atinske do line. I danas su ovde puni muzike nebo i zemlja. Ni ta se ni sada ovde ne daje odvo jiti od mitolo ke lepote i dionizijskog bla enstva. Ponestajali su mramori i kn>ige starih genija, ali je ostala ova priroda, koja se u njima oglednula sa toliko ek staze i cpet~e. Jo stoji ~spram ~sunca otvorena srebrna utroba brega Pentelikona, odakle je i èupa,n mramor za cvo narod statua n èitave ume k~gubava. Jo ovde dolinom id u putevi kojima su nekad na sve èetiri strane sve~ ta oti li ljudi i ideje da propgi re po ~svetu najve~u reè lepote i mudrasti. Jo ovde sjaji u nebu tiodri Himet, na k ojem su se odmarale oèi onih èiji pogled nije ilsao granica. Jedan od najvet~ih naro da koji je ,ikad iveo izullro je ovde zajedno sa ~svojim bo anstvima, od hojih je b i~o nerazdvojan za tri hiljade godina. Kao ni taj isult, ~nesravnjiv ~to svojoj lepoti, tako ni .taj naro~d, nesravnjiv po svojoj vepièini, ne~e se pod suncem nik ad vi e javiti. Zevsovi blizanci, borovi i ljudi, za~kapani su ovde zajedno, kao to su zajedno bili i ro$eni. Lglo e atinska dolina opet postati nekad najvet~e nasel je jednog novag sveta, ali ~e ona ?auvek ostati samo ~oblje jedno dalehog i bo at~ sog ljudstva. Stari Atinjani su zvali sebe autoktanima i hvalnli se acto drugn l judi ~nisu pre njih obitavali ovaj suncani predeo. On je ddista i ipasle njih os tao zauvsk samo njihovo Ostrvo bla enih. Grèki su bogovi bili ljubomorni: oni ~su gp oneli ~sobom ~sve ano to nije ~smelo i$eti bez njgp~ove ljubavi. 254 Atinjani su - verujuæi tako u ne to to je bilo vi e iluzija u ivotu nego ndeja o u, - sami sebe smatrali vi im od svih naroda. Jevreji su to isto verovali za sebe, jer su imali versku iir nju za sve cruge ljude; i Egipæani, zato ctgo su smatrali d a je lrvi èovek rot~en na Nilu. Ali su stari Grci verovali u svoju su~eriornost, j

ivo

er su oni ,cruge narode nauèili èak i o tom ta je seme i hrana, otkrili prve izvore v ode, i atrvi pokazali upotrebu vatre. A kada je grèki genije u Atnni izrastao docn ije u svojoj potpunosti, ova je dalina prva bnla smatrana sredicttem svemira. Sv i su pesnt~s pevali ushi~tene hnmne ovam gradu. Poznat je Sofoklov ditnramb njeg ovoj Atini, koji stavlja u usta Edipa, na Kolonu, kraj Sefisasa, ,dsuda cvetaju a frani sa sunèanim oèima." I tebanokn pesnik Pindar leva da ~niko nije u slavi nadma1 1IIo bvaj grad jo bd doba Erekteja, njegovag mitskag kralja. Eurtt-p~,c, sin jedn e atinrtse piljarice, ali veliki i bo anstveni lesnik, tvrdi da njegovi genijalni zemljaci imaju prirodno pravo da Vla;daju svima drugim narodima. Aristotel, tumaèeæi reèi ovog pesnnka, ka e da je veliki tragièar hteo re~i kako on sv e druge narode smatra ravnfrm robovima. A zna se da je Aristotel pravio èak i tele sne razlike izme~u jednog roba i jednog slobodnog èoveka. I u na e doba, vi e od dve h kljade todina docnije, u britanskom larlamentu, pravili su tako~er takve razlike izme~u crnca i belca onamo nji protivnici oslobo~enja robova . . . Ako su, dahle, stari grèki ratkodi ostavili kao zavet svoje uverenje da su borovi i ljudi bra~æa ~ me$u sobom, to se odnosilo samo na one ljude hoji su bogovima bili ravni po velièi in razuma i po telesnoj savr eno,sti. Tako se motao ,i razviti onaj kult intelehtu alizma koji je u Ati~ki zatim postao teorijom o dru tvu i dr avn. Plato. 255 nova je ideja da cir anom moraju upra$,lja~gi Samo filozofi do pa od tog hulta. Isti nz, ova ideja nije ~t~sto stiritualnog haraktera, nego i moralnog: filozof je bi o za Platona samo onzj èovek hojeg je mudrost dovela do savr enstva ne samog uma neg o n srca, a to znaèn koji ~toseduje èetiri kagsitalne vrline: pravednost, usmerenost , hrabrost i oQgreznosg. Jedan vel~ki srps~ki pisac ppe nedavno da bi taikn Pla~g onogvi dr avnici bili najgori upravitelji dtr ave, jer bi sebe smztrali nepotrecgivi m. Naètrots- , glupaci su jedini ljudi koji ~svoje pogre ke ne uvi~aju, jer kada 6i gl upaci uviæali svoj glupost, i oni bn veæ time postali atnnskim ~nlo?ofima... Starom grèkom dr avom su odista, i pre Platona, upravljali filozofi na koje je P laton mogao ovde i pomi ljati: u Atiin Solon, u Sparti Litsurg, u Siciliji Karonda s. Filozofi su te dr ave i napraviligr aaama! Bilo n.h je jotn mnogo drugnas. Temn~s tokle nije bio ogobitn govornik, ali je bio veliki organizator, n zatim slavan v ojakovota. Kimon je bio veliki besednik .i veliki general. Pern~kles je bio he s amo jedan od najbogatijih gra$ana nego i uèenih najveæih filo?okra, i drug najveæih pe snhka, odlièan orator, ~ mo da u svemu, hao i Jupije Cezar, najprnpuniji tip efa dr ave kakvog je mogao uoapcte tgmati jedan prosveæeni stari vek. A sva ta trojica uprav ljali su Atinom u n,eno najblistavije doba. I tek ggosle takvih primera kult intelektualizma mogao je u vreme Platonovo da dostigne do vrhunca. Jedan jedini Perikles usleo je da ?a èetrdeset godina svo je vladavine stvori najveæi vek hulture i urla$enasti koji se tvkac video na zemlj i. Nije osgvario i ujedinjenje veline trèke nacije, ali je sktvario jedan veliki g rèki save?. -- Filozofija je, odista, u Atini na 256

taj naèin bila a~psorbovala i teologiju, ~g moral, i fizigsu, i politiku. Mudrast je bila ~stoga sva vrlina kojoj treba da te i èovek atozvan za vi e smerove; ona je re gggenje ivota n dr ave. A tto to se ne mo e bez filozofije ugtrav~aati dr avom, stgedstve no je nalazilo dl njom vladaju filozofi i da je prema tome politigsa samo jedan deo filozofije. Na jednom mestu u F~onu stoji holiho je Sokrata indignirao Ana.ksatoras, koj n ne smatra kao organizatore ho~smosa nn bo ju silu, ni zakone dobra i nu nosti, neg o elemente bez inteligencije i morala. U jednoak dijalogu s Adimantom, u Politij i, govorn Platon na usta Sokratova: ".Ali ako gomt.tla jednom uspe da razume ~t~ rsgifgu koju mi govor~ggmo filozofima . . . ho~e li onda n on~a verovati, s nama zajedno, da jedna dr ava ne~ge biti sretcga nego samo onda kad gg~en tglan budu i ?rat~ivali ti artisti hojn rade po modelu bo anskom?" - Nikad demohratija atinska nije zato ni ggrestajala da na velike lolo aje dovadi samo ljude velikog imena. Na vlast je dolazio tgln èovak koji se gtroslavio reèito æu, ili perom, iln oru jem, ili èove kojn ima za sobom veliko bogatstvo, to je onda nosilo sobam i ggorodiènu reputacij

u: Trazibul, Kalistrat, Eubul, Demosten. Kada ~su filozofi 'iili vel~ki oratori, oni su uspevali da na Pniksu nametnu svoja ~mi~ ljenja senato,rima ~ca ih ovi usv oje kao gotova; a demagozi na Agori relpavali su svoje stvari dubokom iron,ijom i sjajnom duhovito ttu. Demakracija - vi e mo da nego i jedan drugi sistem - kao i dan as, i kao uvek, bila je u rukama jedne duhovne oligarhije. Me~ugim, u na em dana nje m doou, na vlast dolaze ljudi jednom mehanikom hzbornih sisrema koja izbacuje na èelo dr aane uprave ljude bez i~gmena, bez tatgenta, bez morala, bez pobo nosti. Ali u gradu mudraca vladali su odi~sta mudraci. Kle 17 Gral,ovi n dnmere on je vladao samo u jednom dobu pomrèasg,a i oèaj anja. Nama je, izvesno, dana~s te ko razulgeti, èak i istorijski, taj grèhi kult intele ktualizma. Naroèito u ocim razmerama g<akai je bio ho~1 IIlatopa, ljubitelja filoz ofskog sistema, toliko iskljuèiv; i kod Aristotela, teoretièara rapstva, toliko neèoveèa n. Samo je hri t,anstvo uspelo da don ese osls~bohen~e od rqpstva, i samo za~slugo m jednog hri %anskog vladike zabragven e su uka?stm borbe gladijatora. Istina, otk ri~erg Awerike, ropstvo je, mislrcgo se, oilo opet postalo istorijrkom potrebom: po to je trebalo stvarati Ameriku kao nvkad Akropolis, Olggmpiju g celfe, ne sal2 o duhovngrm nego i fi zièknm sredstvima. Me~iugim, novo doba nije bar imalo svog f ilozofa da tu potrebu ropsp~va dokumenti e i naroèitom filo?ofijom. Natgrotnv, moder na filo?ofija nije tgosle Hrista deli.ta ljudg na vgg e i ninse, od kojih bi jedni bili po tgrirodi gospodari, a drugi robovi, jedni duh a drugig telo, Dak je za Aristotela itsao èovekova bila ne to cnoljrbe, neusa~eno u cawoj prirodi, i sposobno da se razvija postupno, Dekart je vv~ tvrdio da postoji dualiza~m tela i ~mi~sl i. Al~i je naroèito na e doba, sa Bergsonom, utvrdilo da ne treba staniti inteligenc iju i instinkt nasuprot jedno drugom. M~sao je svest i aktnvnost, i glavn a ~mo~ stvaralaèka; ~instinkt je mot~ ~prilgene i variranja. Ali misao n e ghvata su tinu g:ao to je shvata instig kt, nego s:amo ,oblike stvari i odnose met~u stvarima. N ije, dakle, misao izvan prirode èovekove, ni ra?lièna od g~egove prirode, ni samo sp asobna za èistu spekulaciju, kao to je rovorio i sam Kant, nego, ggapro!tiv, deo or g teg ivota i svakom urot~eno sredstvo za saznanje i akciju. Drugo eredstvo je intu icija, nezainteresovani instinkt, svestan 2~8 sebe, sposao'an za ra?migcljanje o siom objektu, i to do njegovag razvijanja u b eskrajnost. Sa1io se nntuicijom saznaju krupne teze kao trajanje, stvaranje, i v italni elan; ali se opet samo razumom dosegne do irgguicije. Intuicijom .i razum am, ~samo .kad su ujedinjeni, dolazi se do ap~solutne slo. bode. Montenj, Bekon i Dekart htepi ~su da oslobode dru tvo od tradicije ind,ividual n?ma, tvrde æi da dru tvo kvari istinu u njenoj primntivnnj èi~stoti; Kondilja~k i Rus o loku avaju da je vrate prirodi; katolièki filozofi, kao de Bonaljd i Lamne, s.matr aj~u iiisao za jeres. Paskal tvrdi da postoje dve istine, intelektualna i religi o?na. Tak u na e doba, novo doba velikih filo?ofa, daæi æe Dirkajm da utvrdi da ~se ai isao razvija paralelno sa dru tvam, i da religija i nauka znaèe jedno i i~sto, i da ~nzme$u tgrkmitivnog mentaliteta i mentaliteta nauènog i slobodnog postoji potpuni kontinuitet. Teorija Ari~stotelova o vi em i ni em ljud~stvu, o goslodaru i robu, m isli i instinktu, odavna je, dakle, izgledala apsurdna u logledu moralnam, ali v erujem da èast pritvada samo na~giem dobu koje je pokazalo tu Ari~stoteloau mi~saa ap~surdnom i u logledu ~nauènom. Sada stoji Akrapolis kao tragièni spomenik nekada teg i?mirenja u ko~smosu bogov a i ljudi. Stoji usaml~en i stran u ovom vremenu novog odnosa neba k zemlje. Ni na jednom komadu sveta njegov Partenon ne bi stajao ggrikladnije nego to s toji u ovom sjajnom i mirp om predelu. A~ginski pejza je pun panosne tvrdoæe stvarn i nesravnjive harmonije blagih i difuznih boja. Slikari svih vekova tasiæe ovde s voju et~ za takvim bojama i gubiti lamet izmeæu realnog i nerealnog;. i dve 259 -tri stare i zgurene masline dovoljne æe biti jedpom s~ ikaru da pastane besmrtan.

Pri zalasku sunca koje tone u Salaminski zaliv, Partenon ima izgled jedne mjede ne lalate koja ~se sva rastvara u zapaljenom vazduhu, n koja je sva isputena vat renim demonima i modrim zmajevima. Ni u jednam satu dana njegovi prostori nnsu g godjednako vslgiig, i iti je njegov ~mra.mor iste boje. Mramsrr kararski brzo po sta~g e zelen i a,ostan; a ova.j mramor pentel.ièki, koji r loèetka ima boju devojaèkog tela, docnije u?me boju bdkra, gg najzad blagi preliv zlata. I zato je ceo vazd uh ~pun zlata u ovom mirnom i pu~stdm prona~osu u kojem lro ivimo stotinu ivota u j ednom oèaranom satu. - Ali je sa:mo noæu Partenon muzika i molitva, a ne ~gsamen i a ~rhitektura. Na ovom istom zidu starog hrama na kojem sada mirno stoji moja zele na senka, onomad je pro la senka Sokratova i Sofoklesova, a maloèas Cnceronova i Plu tarhova . . . Isti ovaj mra~mor pod nogama, zazveèao je istovetnim zvukom Aleksaid ru i Cezaru . . . I pre i sada bio je Partenon sredi te sveta na kojem su ?a~staja le oèi obo avalaca i ruka ru ilaca, s istim divljenjem i strahom. Bilo je i pre Partenona, a ima i sada, crkava koje su svajom lepotom podra av ale velièinu svog bo anstva, ali ni ta nije moglo biti pore~ieno sa ovim hramom atinsk e bog,~gnje Mudrosti. Herodot ~ominje na Istoku kao najveæa arhitekt~onska dela hR am Artemise u Efesu i Here na Samosu, a sam je video u Tiru jedan Herkulesov hra m sa stubam od èistog zlata i drugim stubom od smaragda ètji su noæu bacali neverovatn i n zasenjujuæi blesak. Veliki je bio i hram botggnje Seres u Eleuzisu, i u Vaseji 'hram Apolonov; ggo~stojali su ~i èuve-ni hrimovi u Si rakuzi, n èetiri u Selinonti; i bio je slavah hram u Figaliji. U atinskolm polju pored Ilioo 260 sa stoji jo tridesetinu stubova n od hrama Zevsa, koji je bio jedan od najvehias slomenika staroga sveta; a le e, najzad, i u Olimtgiji ostaci hrama i~stom bo anstvu . - Ali je samo Parretton mogao predstavljati re enje ~svih dorskih arhitektonskih lepota. Iktikus n Kalihrates, tbegovi graditelji, dali su mu svu ponositost lin ija i srazmera; a Fidijas, sa njegovim uèenicilga, svu rasko frontona i meto~la. Po meni~mo jo jedan va an sluèaj: ceo Akro~polis radiln su samo ~atinski umetnici i svi su osrali najve~a nmena u umetnosti. Najzad, Partenon je bio i ~prvi hram ra~en u mramoru. Iako je brdo Pentelikon, jo na stotinu godina pre, otvorilo bilo svoje majdane, niko se nije drznuo da odande izvlaèi agromne blokove ~i za izgradnju sa mih hramova. Pargenon je bila ggrva molitva grèkot naroda, ra~ena u mramoru; koja je odgovarala njegovoj ekstazi i ljubavi za nebo. Bez Partenona, kosmos bi bio umanjen. Da i nestane rim~ske katedrale Svetog Petra, nvsravnjivo bogate po svom nakitu, ostala bi jo za divljenje èoveèanstva paris ka Bogorodièina crkva, interesantnija i pobo kija. Osgala bi i Katedrala u Remsu, ha rmoniènija i umetnièkija. Ostao bi i kristalni i vazdu asti Domo u Milat u, to se kreðe u ka~golièkom nebu hao ogromg-ga srebrna kadionica. I ostao bi, zati~m, Sveti Marko u Veneciji, zaronetniji i sjajnijn; .i, najzad, carigradska Sveta Sofija, od ~s viju drugih hri ~a:iskih crkava melodicnija i tragiènija. Sve se na ~svetu daje zame niti, osim Partenana! Èak i zlatarsho delo Erektejon, centralno svetili te u hojem j e èuvena drvena sgatua boginje koja je pala s neba, nije ovde ~osgoj~alo nego ramo uzgredno: z~ato da bi dalo vi e tsolosti Partenonu, slavnom Iktinusovom delu. I P ropile~ ji, muzièho delo Mneziklesa, biln su ovde sa~mo epi?oda. Linije Partenona same bi bile dovolj 261 ,.,:r, r T 4 ,i~ ._ d,. : ; _ ne da a~oka u dana njem svetu ceo i?raz uzvi ene mirnoæe s kojam se nekad verovalo. Meæutim, grèka arhitektura smatrana je gamo kao okvir za akulptorska dela. Arhit ekta Iktinus bio je poznat i haa tvorac hrama Tezejevog u Atini, i hrama Apolon~ ovo~g u Vasej~i, ali je o~sgao slavan samo zbog Partenona. To ~ilge, steèeno ovde na atin~sk,am Akropolisu, itije pamrèala ni njegova slava u Eleuzisu i Olimqcgji. I Fidija~s je pastavi~o svoju otramnu Minervu nasred Akrrntolisa, èije je ?latno k aplje S.ijalo iznad celag atknskog horizonta, veliki tvorac koj i j e va.j ao Ze asa u Olim:nij i, n~erovo :najsav enije delo. Samo njegova Atene-Partenos, ra~ena od zlata i slonove ~kosti, bila je naj~patpunija i najspiritualnija figura bogi nje mudrosti i energije, koju je takoæer pastavio ovde ~ g~a Akrapolisu svag rodno

g mesta, n u ~sredinu Partenona. Samo je ovaj narod nmao ideju da se velièina rast oji u ujedinjegvu mud~rosti i energije, i ta izrazio u tam svam najvi em dr avnom bo a nstvu. - c svam sjajnom govoru, koji :na~m je saèuvao Tukidid, ha e Perikles na jedn am ~mestu: "Ngtso bolje od ~nas ne ume da pomiri otmenost sa jednostavno æu, n~i kul turu s energijam . . . Kod drugih, energija dolazi od glu~tosti, a neadluènast od ~pretera~ne mudrosti: ' Na alost, nngde ru evine n~su toliko ru evine xab danas ovde na Akrapolksu. Sve je ovde skrhano, l~relomljeno, smrvljeno, zga eno. Nigde smrt nije progov ~orila stra ni,jim jezikam nega na ovom ~starom kamenju ~koje je bilo ovamo donese no za bogove i veènost. Ne postoji nigde drugo ovakvo boji te na k~ojem se genije je dnot naroda hvatao ukvirtac sa varvarstvom svojih neprijatelja. Nema ovde ni ~ko madi~ mramora koji dacnije nije podneo jednu pogrdu i 262 tta kojem nema jedna teitka rana. I sad sve sve tene stvari zastrepe kad zaèuju um ~èov eèjih koraèaji. I vno to ovde nije jo ~oboreno, izgleda da æe samo pa~st.i od straha. Sa tragovima nekada njih grèkih mudrih ljudi, koji su bili ro~ena braæa botovi.ma, pomeg iale su se docnije stope ?loèinaca. Ovud su pro li Skiti, Rkm~6a~ ni, I'ali, Turci, Venecijanci. I kao da su svi pro li jedne najbezbo nije nolii. Slobada u svoja kola upre e zverove koji ne znaju puta ni smera nego idu po si li instinkta. Istorijska pravda ne daje ~iz svoje ruke prosjacima nego onima u k ojima ratuje snaga prirode. Nigde se to nije losvedoèilo toliko koliko u ovoj mala j Atini. Kada je Persija, najveæa dr ava na svetu, koja je brojala tolkki broj azijs kih :i afrièkih naroda da im sam njihov persijek~i car nije ?nao svi~ma ni gime, . krenula protiv grèke zemlje, to je tada znaèilo protiv Evrope, ~onda je Atina bila sk oro jedina da, sa jednim viteaggtvom ka~kvo svet nije victe nnkad poznao, primi ~na sebe du nost epa~sitelja budutie evropstse civilizacd3je: protiv sve vojshe Ks erksove i lrotiv izdajstva drugih grèkih dr ava! Pobede Atinjana na Marat~anu, Sala~ mkni, Plateji i Mikali bile su do sada najva nije nov'ede u nstoriji sveta. Da su Persijanci lobedili Atinjane, Evropa bi ~ostala persijskohs satrartijam, a ko zn a k kakav bi ~izgled ?tgmalo zatim èoveèanstvo sve do dana. gvih dana. Akro~ polis je crora najveæi spamenik slobode kakav se ngde vk,deo: to je spomenik koji su Atkn>a tti ligli u ime buduæe Evrope i njene sudbine, ia:ko verujulii da ta a~e di u nego s vojo,j Atene-Polias, za titnici ovag malofi grada! To ,je bila emocija dubaka i moæn a, koju sam osetio ~zaad god sall izi ao na ovaj sve teni breg. Ima, dakle, u ovom s jajnom kamenju ne to od sudbine sviju nas. 263 . ~~ ~~.;a-:;= !~~a.l; . , : .SY-h""k~ .. ' _. Samo grèki narod mogao je da dadne ovakvo arhitektonsko delo sa onoliko mudr osti n mirnoæe. Jer ma koliko da ,je Partenon sa Propilejima jedan ~spomenik dr avni , ratnn, patriotek~i i politièkc, genije Periklesovih drugova znad ,je da ta saèuva od svake dr avne retorike, ratnièk,e emfaze, patrioteke deklamacije, ~i politièkog pat osa. Sal-go su atinski mudraca shvatili da pvbeda lsale Atine ~nad be~skrajnom P ersijom nije samo pobeda malobrojnog grèkog oru ja, nego agobeda jedne vi e sile, a to su grèka bo anstva. Zato je ovaj epomenik dignut dr avnim botovima, a ne generalnma i dr avnicnma. I baaj sluèaj dokazuje ~ono to sam napred tvrdio: nièeg profanog u grèkim t umaèenjima, ~a sve bo ansko u naihovim do ivljajima. Boginja Atene-Polias je napustila prva Atinu da u zalivu Salamine saèeka pers ijsku flo tu i da je satre. Ni grèka kanaica na frizovima ne tgredstavlja atinGku ~konjicu u borbama na Plateji, nego sve tenu kavalkaduiz panatenejskih litija za E leuzis. Na celoj jednoj ~strani vide se borbe hentaura ,i a~mazonki . . . U fron gonima, ra~anje Venere na jednoj strani, a na drugoj chpain ~grepirka boginje At ene sa bogom Posejdono2i, koje æe od njih dvoje bitn za titnhk trada . . . Onako i~s to dirljivo ~kao u metarp3 na hramu Pobede bez Krila, gce mala Nihe sa najve~om gracijom vezuje svoju zlatnu sandalu . . . Stra ni atinski ~vojnii,i kojh su bili gaspoda, n atknski dr avnici koji su bili mudraci, tgodig.èi su tako ovde na Akropol nsu opomenik pobedi nad varvarskam Pereijom dajuæi iiu ai e i karakter filozofski ne go ratnièki, vi e karakter ~atinske mudrosti tgego fizièke ~;ile.

Karnah l~ Ramesellm u Egiptu ~podigli ~su ratni zarobljenici. To pobedilac ka e izrièno u jednom natttisu: "Nijedas uro~enik ~nije na nje 264 mu radio." Podi uæi svoj Akropolis, Perikles je, naprotiv, mislio da atinska mudrost ne bi dozaolila da jedan spomenik slobode grade roboai, i n-~a njemu su zato da set rodina radili samo slobadni gra$ani. Ali ni atinska pobo nost iitkad ne bi dos zvolila da jecan hra~m njihovom bo anstvu podi u stranci ,i nevernici, kao u Kartaku . Ovde su gradili oaaj hram samo oni koji su oc najmdnjeg do najveæeg podjednako v arovali u fvegovo bohsanstvo. Zar ima ~ièeg uzo'udljivijeg od ovog sluèaja! Ali Akropolis, ciji su sjaj ,i le~pota istakli Atinu ~iznad sviju drugtos grèk ih dr ava, i o èijim je umetni~èkim delnma arhitekt Heliodor napisao nekad petnaest Rs njiga, imao je neopisivu nesreæu da vidtg najveæe ru i~oce sviju vremena, ~i Kserksa i Mardoniusa, ~r zatim Kasandrosa, Polikleta i Lisandrosa, i rnmskog generala Sul u, i najzad Muhameda II, i Moro?inija, i Re id-pagcu. Njegove bedeme je jedanput o borio spartansk.i geneRal Lizandros, a drugi put rimski .general Sula. Muhalied II je lièno zauzeo Atinu i udario kraj njenoj povesti. Vekovima su pskle toga pora za blede harijatide stajale ovde razgoliæene u gomili turskih vojnika, najstra nijih pazikuæa koje je svet loznao. Za vreme Luja XIV, Jakob Spon, na svom putu za i~st ok,. na ao je, sme ten u Erektejanu, harem turskog homancanta, ;i slu ao cele noæi dertbavu turskih vojnika sa Akro~tolisa da llacge gomile gusara, koji su odozdo s mo ra upadali ovamo da pljackaju at~insku akolinu . . . Avaj! Strah od ake gu~sara u gradu Atene-Polias, u hoji ni sam Alarik, agoru iv i hramove u Eleuz~isu, n~rje sme o uæi, bojeæi se koplja boginje koja je bdila na njerovim tvr~ava~ma . . . Vreme je ovde izvr ilo ne samo sve u ase nego i sva uni enja; ri poèinilo ~ne samo sva ru enja nego n sve bezbo NS?sTI. 265 Zato je Akropolis najveæa tragedija u svemiru. Prapada staro kamenje kao to vvn e trava Zatiru se likovi heroja u metopawa, i gase oèi karijaticama, kao to se bri u senke po vodc. Nigde æuta4nje nije tako tragièi o kao ovde gce se nekad pevalo, zave tovalo, prokli~-balo. Vetar sa Pniksa nanese ovamo xbjy gorkè frazu iz fi.pipika, ti ina proka e u vazduhu ~koji zaostao stih Eshilesa odozdo iz starog teatra. Sa Ago re, gde je, u .ggoèetku jo ~pro log veka, od stare Ati.ne bilo ostalo sa~mo jedn~o ga dno arnautsko selo, naiæu ovamo gore mukli gnasovi nekadattbih zo'orova, i re~gi d emaroga i arlatana koji su na tom mramoru odnosili pooede intr~gom i kalamburima. Èovek na Akropolisu pati zajedno sa kamenjem. Vraæajuæi ~se odavde niz stepenice Prop ileja, izgleda nac da .se vraæa~mo sa nekog gubiligcga gde su streljanji svetitelj i. Bezorojne oèi ovog mramora gledaju s oèajanjem u sve to se poka e na njerovom vidiku . Èesgo me je, za ovih est mcjih bla enih atinskih godina, zaticalo veèe na jednom an tièkam rrablju, met~u mramornkm stelama koje su otkrivene na ovom mestu i ponova i spravljene. Od èetiri stara laganska groblja, ~red èetiri tada nje ating~ke kapije, Di pilon, koji je le ao k~raj Svetog puta za Eleuzis, jedini je vra~æen suncu. Temistok lova utvr~enja me aju se ovde sa grobovima stare atinske tospode; novi i gmladi br l jan ggonova vuèe ovuca svoje alostive vinjage; nova ~i ~srebrna jata Afroditinih go lubica ot<et guguèu ovde svoj hratki paganski refren. Ali naokolo, ~i ikakvo2 bles ka ggn bogatstva. Stara grèka grob!ba nisu bila rasko na, kao 2ito nisu bili ni domo vi ni ulice grada; jer je sav blesak i tor estvo bilo ostavljeno hramu, centru sve ga. Stari grèhi vek nije ostavio nijedan grobni spomenik, delo velikog maj 26b stara, èak ni na Ditgilanu, gde je legao cvet atinske gaspo tine i velièine. ~'ogg te, smrt nije .imala veliko mesto u cuhu atinskog èoveka: ni njena tragiènos t, ni njena poezija, nisu zanimale ovaj svet koji je ta~ko razumno cenio ovaj ze maljski ivot i njegovu stvarnu lepotu. Zato ni ovaj grad mrtvih nije bio manje ra dostan nego grad ivih. Mrtvi su ovamo ~ispraæeni uz muziku flauta. Jo zakonodavci So lon i Karondas zabranili su bili da ene nagrt~uju svoje l ice za svojim pokojnikj om. U slrovodima su plakale samo unajmljene na~ricaljke, kao .i danas u Egiptu i kod nas u Crn oj Gori. Jer grèki bogovi nisu voleli tugu, nego itru i pesmu, rtve

koje se pretvore u sjajne ruèkove, i ~mol~itve koje se obrnu u citirambe ivota. A l judi su èesto u svemu i li za bogovima. Perikles je bio ostavio osamdeset dana u god inn za velike dr avne praznike,~ pune litija i bakljada, da bi radost i dru eljuolje bili jedan fa~ktor patriotizma. Zato ni na ovim grobnim ploèa~ma, ovde na Di7tilonu, iepravljeni,m izgtad prah a tih starinskih mudraca, nema nigèeg tu nog, nego svugde ponositost ggred ivotom i o holost trred smræu i razorenjem. Nigde smrt nije ovoliko umanjsna, oi~esna ena, ulgi n<ena. Atinski m draci u svojoj ideji o nu nasti izlgirili ~su a~irmaciju i negaci ju, biæe i nebiæe, svetlost i senku, ,i ne~stajali bvde na g~>oblju Keramihonu sa sp okojstvom onih koji su ivog poo'edili. Razilazili su se pred vratima smrtn kao ne kac na obali u Fatsronu izlstnictg sa vesele i raspusie hcetfg~e do E,gine ili K it ere ili Korinta. Bol obiètgh smrtnih bio je lrezren; stara atinska tragedija je slikala samo bol koji je bio bo anskog porekla, bol ljudi jedne vi e loze i veæe sudb ine. Sokrat je, oseæajuæi kaho mu se otrov, zto 267 lazer~i od n ogu, di e i hvata ~srca, tgokrko svoje lnce odeliom da ga ne vide uèeni ci. Blede stele na ovim grobovima stoje indiferentne. Na iekim grèkim stelama sta ji reè iere! to znaèi zdravstvuj! pozdrav pun mirno$s. Kako je lep i onaj na~gpis neg de na grobu neke grèke balerine: "Neka ti bude laka zemlja ko,ja te ni-i_je ni ose tila." Kol.iko ima radosnog spokojstva i u n ekom epitafu jedne grèke kurtizane: " c èa~st Afroditi, Skmona kurtizana zave tava svo,ju sljiku, svoj pojas, n mali asi~t Pana, i tirs kdjim je vitlala na bre uljku." Grèki su epigrami jedna od najizra~eni jik ~ tajuopelijih stranica njihove literature. - Na ovom at~inekom groblju jedn a stela predstavlja nekog mladog junaka na koFbu; to je Deksileos, pog~nuo kod K orinta, u èetvrtom veku. Nijedan hri tianski umetnik nije dao veselnju honjnèku statuu , toliko u ovo,j steli ima pobednnèkog, a ne tu nog i grobljanskog. Nijedan na sveti Bor~e nije tsonosnij.i u pobedi nad a dajom nego ovaj atinski xaFbaniic. Za stare Grke je uop te ivot bio etnja, luksuz, banket koji je trajao nekoliko sati, kutija bisera kaja se ovde vidi na svetlom grobnom mramoru lepe devojke He geso - a ne gomila crnog greha kao to su docnije verovali hri ~ani. Zato lepotica H egeso, pored hoje stoji pobirba, uziiia od nje svoj bisegr kao da su je te veèeri odveli na bal, a ne u grob . . . Na drugom mestu dve mlade Atinjanke, Demetrija i Pamfilija, izvajane su kao da ovde sluc.gaju muziku il:i stihove svag najmilij eg pesni~ka . . . Ni patetiènosti za nestali hsivot, ni plaèa na sudbinu; svugde sam o izmirenje u jednom vitcem zakonu nu nosti i u harmoniji dvaju kontrasta, ivota i smrti. - Na atinskim stelama, lice koje odlazi u ~smrt rukuje se mirno sa drugom ravnodu nom fiturom koja ostaje na ?emlji, n treba 268 poga3iati koje je od njih dvoje mirnije i vedrije. Ima i takvih figura na atinsk im stelama gde jedna daje ruku drugoj kao da ide na veseli izlet, u lov na fazan e sa sjajnim perjem, ili jelene sa smaragdovmm oèima. ivot je za ovaj ~narod zauvek izgledao jedan zlatni most i?me~u dva sunèana kontinenta. Sada mrak pada lo ovom laganskom groblju, spu tajuhi se kao srebrna pauènna to se jedva dotièe zemlje i jedva razaznaje na stvarima. Na svatsom drugom groblju ~mra k je dublji i èemerniji nego na ulici ili u tamnic~i. A ovde pomrèina nikad nije pot puna. Senke se jedva utapaju jedna u drugu. Ponekad se bledilo ovih ~stela u nji hovom dnu jo reljefn;ije otkrije i razdraganije ozari. Ovde su, kako se zna, legl i i Perikles gg Platon, dve liènosti koje ;najpotpunije izra avaju stari atinoki gen ije: dr avu i mudrost. Pla ite se u ovom trenutku da gledate po zemlji. Mala sova at inska preleti od mramora do mramora, kao neka jeziva misao. Noga ne sme da zakor aèi sa busa na bus. Gore na Akropolisu, sve nzgleda skrhano do smrti, ovde sve ivgg . U atinskoj doggini je vreme sve loravnilo i izmenilo, a ovde na rroblju je smr t odr ala svu velièanstvenost svoje ti ine i apatije. No~no atinsko gg(c)bo je neizmerno visoko, a mesec ide nisko. Sa svakog vi eg reljefa ugleda se srebrna i ~lsijana llaèa mora ~red Faleronom. Èempresi su u polju sivi od meseèeve tgra ine; miricge cvet mandarine i dune u t~pcini ' dah jasmina n tillare. ~Svetgrost

i senke itri ~me secu su tako sil~ne da lepr aju po zidovima ~h po zemlji, kao bele i crne zastave. Ovde je samo not~ ostala dubako paganska. Ogromni stubovi hrama Zevsovog dr e na sebi ceo no~ni nebeski svad. Na liticama Pnik~sa, tde su izgovorene èemerne fklili ke, eteriène utvare svu noU~ gggra 269 ju u lseseèevim zelenim koprenama. Na drugoj strani, samo noæu prote~ce vazduhom mla z starog Ilisosa, po èijim je obalama Artemis ~grvi put lovila, i kuda je, u sunèane dane i uz nasme cvrèka, govorio uèenici.ma Sokrat svoju nenadmatnu mudrost. Du nekad a njeg Svetog ~puta, huda je no ena u ra:slevanim litijama bo~ginja lepote i uma, le i ~anti~c:ka not~ u svoj ~svojoj èistoti. Nijedna crkva na svetu nije tolik,o relig iizn a koliko je ponoh atinske doline. Nema ovde nijedne stope tla kuda nije progdao jedan bog; ni ka.~ena na .koj em se nije odmorio jedan mudrac; ni taèke vidika na kojoj se nisu zamisl,ile oèi kah vog pesnika; ni puta kojim nije dotrèao kakav heroj da t~rimi maslinov venac :pobe de; ni bre uljka sa kojega ~~isu izgovorene najblistavije reèi besednika... Sve je u ovoj zemlai covedeno do krajnje mere mogu~nosti, i us;pelo do egzaptacije. Svak a ~se èa a lresula i svaka e.~a presitila. Jedna jedina starineka reè lostajala je evak acija i simbol, imala svoju bezgraniènu ~lastiku, i èesto sama za sebe znacila je je dnu mudrost, kljuè i ointezu. Nigde ~istina nije bila toliko u slu bi ~savesti, ni m udrost u korist èoveka. Nigde kipokrizija nije ma~nje profanisala veru èovekovu. Ta je ono t~o èini ovakve paganske atinske not~i opszeijom i magijom. c vazduh u ,ima meda sa Himeta; u cgumu vetriæa ima blanost antièke melodije; u kamièku koji se od~roni sa puta, n~ to konaèno i bespomohno. Ni ta u ove sate ne postoji ovde od ano g to~se danas dogodilo po svetu. No~u ceo ovaj predeo je ostrvo koje se otrglo od ~svog dna, i koje nos,i neko belo more i tvraju svetli vetrov~. Èavek se zagleda u ove svegitene stvari, i na usne mu same dolaze ove ekstatiène reèi iz orfièke himne Apolonu: "I ti vidi , u istini, ceo beskrajni Etar i bogatu zemlju pod ooE'>om; i u tihoj no~i, ti irekri g~o je saoje l.ice maglom sa zvezda. Tvoje su ile s onu stranu; n u tvajim su rukama g ranice kosmosa; i ti oi poèeta~k i ~kraj sviju stvari . . :' Jer ljudi ~ne z~aju vi e ?a boga hoji je u lepoti, ni za norio>knost krja je u ljuoavi, ni za ; m~gr koji je u vedrini i u svakoj velièini. ~I?; meliu boga i coveka otvoreni su ponori, i u a~e! cio, kuda se gledalo sa ljubavlju, d ocnije se gle! dalo sa strahom i ocajanjem. Izme~u iaota n smrti perucsen je most preko ko.jeg se bla eno i s.pokojno ~prela?ilo iz jedne lep ote u drugu, iz jedne besmrtnosti u drugu. Zemlja je ostarela; i ljudi, verujuæi u hiljade istina, ne veruju vi e ni u jednu. - "A po to ti dr irp hljuè kosmosa, sa ali se, o blah<en i," PISMO IZ PALESTINE JERUSftLIM, maja 193* Idem veæ nekoliko dana avim pracrnjavagm putevima kojkiga su hodali apostoli i evangelisti. Po dolinama hvatam u pregr t vodu sa istih izvora sa kojih su lili i biblijski ggroroci i svetitelji Novog zaveta. Meæu ma~sgsinama se bele, kao sp~a da ovaca, s,itna rena hoj~a jo ~ose svoja kmena iz vremena Solomonova. To su ,kuæe èe tvrtaste i bez k,rova koje nzgledaju utonule u travu, a u kojima je neka,c mo da z anoæ~go Hristos . . . Sve jo stoji nepokretno na svom veèno~m mestu. Svaku stvar je o vde ozarila mirnoæa i ush~æenje, i travèicu i kamièak, i brdo pod nebom, ,gg vruæu senku p od drvetam. U polju bacaju svoj hlad èempresi i llatani koje su mo da posadili pobo n~ hrstono ki kraljevi ili istoènjacki osvajaèi. Tiacina tla nt.ggde nije tako duboka ha o u palestinskim krajevima. Nijedna stvar neæe da se prohja e n nijedan glasiæ da se o da. Sve je ovde aluzija, si~mbol i opomena. Svaha se stvar dvboko zagledala jedn a u drutu. Sve je ovde veèito i sve je ovde sveto. IVIit o Bogu je najlep a ali i najèudnija i najsvirepija èovekova tvorevina: jedina u kojoj èoveh sam sebe bdrièe, prenoseæi sve s vo~e na i?vor

272 koji je van 2~era, i na volju k~oja je ~tzn2d njera! Ima li ~i ta manje shvatljivo i tFristurgaèno zdravom razu~liu? A taj mit nebeski je, metutim, ovde u svakom ud ahu vazduha~i u svakoj kapi iz neba. Dve hiljade godina su plaène oèi celog ~rosveæeno g sveta tledale ovamo iz svih ~krajeva i verovalo se da su~sve sreæe i~nesreæe parek law iz ove zeml~e. Dom Bo ji je bio utvræen na S,~sonu otkad je lrestao da bude usal ien na Olimpu. Èovek je lrvi ~ut na ao svoju utehu otkad se obrnuo na beanuæu nzme$u d ve najlerpce svoje uto~pije: mnogobo aèke legende i hri æanshe vere, i u ènstoti jedne rib arske i pastiroke parabole na ao najzad re enje svoje sudbine i svoje mesto ~pod sun cem. IIutevi io Svetoj zemlai su ~bez ~putni~ka. Od jutros do veèera~s, od Jerusali ma do Genezaretskog jezera, ne seæam se da sam ikog ereo. Beli oblaci, veliki kao planine, lrolaziln su lairggo sa severa na jug, bacajuæi debele i modre senke koje su se. hotrljale po svetloj cesti, lo kamenim loljièia, po umarcima zgrèenih ma.slin a. Samo, trebalo je ova~mo doæi kao krstonosac ~gli hao paklonik. Jer hr bi umeo zapravo reæi koliko odgovara stvarnosti ~ su tini sve ono to sam ovih dana ovuda vide o oèi~ma èoveka svog iremena i svoga iostanka. cIta smo mi danas prema onima koji su gekad dolazili ovamo da za ovo sveto mesto gladuju ili poginu! Savrementg èovek i ma tako$er svoje istine, ali one nemaju vi e nikakve ve?e s ovom zemljom. Sve je o hritcæanstvu veæ reèeno, protumaceno, re eno, i niko nema ta novo da doda za ljubav Hris ta i u kori~sg vere. - Nestao je duboki èovek srednjeg vetsa. ta, dakle, taoike dan as videti ovde njegov paromak kroz svoje suho i prazno srce, koje je, uostalom, s ve veæ postalo sgrannm, n ono to je bilo hrgpcæansho, i ono to je bilo pagansko. - Èovek srednjeg veka je i g8 graLoan n limere i.` : , veo samo za veru ~i za rat; a najèecræe su i vera i rat post~ojali samo za ljubav i uzno enje liènosti samoga Hrista. Za njega se dve hiljade godina sve na svetu islika lo, ispevalo, nzmudrovalo. On je najcarobnija lièn ost koju je ~kad sazdao èove~èji du h u kakvoj veri ili u ~kakvom eposu. Hri rianstvo, to je pre svega liètgost Hristova . I hricht~ianska dogma, n hri æanokn moral, i hrict~ansk,o tumaèenje, ceo nauk, shvaæa duh ljudsk~t samo asroz lnènast Hrpsta, koji je to sve omogupii, posvedoèio, uoblièio. Tako je jedna pastirska legep da postala celom jednom univerzalnom crkvom. Prvi heroj i prvg3 muèeni~k svog uèenja izra eni su jednom prièom kakvu nikakav drugi tv o~rac met~u tolikim religijama nije imao. Sama liènost ovog proroka osvetgbava svo jim bleskom, ali i zaslepljuje kao sunce. Takav sluèaj ~n~ije ni sa Zoroastrom, ni Mojsijem, ni Budom, ni Muha~medom . . . Jbudi su vekovmma i li za njihovom liènohcæu i primerom pre nego za njetovom naukom. Zato se ovde u Palestini i$i od samih pri vi~enja. Hristos stoji ovde kao sjajno drvo na brdu, kao èista voda u dolini, kaa ~mirna svetlost na pustinji. Obucen u belo, kao u Kapernaumu, kap l1u je mlada M arija Magdalena prala mirisihta narda umorne noge, i orirsala ih svojom kosom; i li oouèen u crvenu haljinu, kao ka~d je rsu~en iz Pilatove sudnice ~to ao na gubilnr .ite. Takav on svugde ovde postoji za ma tu i erce èovekovo. Jed~ni od sv~h tvoraca raznih vera, Hristos je imao svoju Palestinu, svoj J arusalst,m, svoj Navaret, svoju Judejsku pustinju, s.voju reku Jordan, i najzad svoje jezero Genezaretsko, koji svi uhulno tako nenadma~scno ukra uju njegov neodo ljivi bo anstveni roman . . . Ali ?ato u Palastinn niko drugi i ne obitava nego je dcrni Hris~gos! Ceo ovaj sunèani okvir, svaka sta 274 zica, svaha ~senèica, sve je iz njega satkano. Sve je i stvogeno za samog njega. O gramni Stari zavet ima takoter hhljadama nzvanrednin liènosti, jednu krupniju bd c ruge: careve, hraljeve, pgoroke, sudije, heroje l stradalnike, domaæe i strane zav ojevaèe, api svi i èezavaju pred velièinama i lepotama Hristove liènosti. Ima u Starom zav etu i dogaæaja hojn svojkm èudesima preva?ilaze sve to je ljudska i~sgorija za.bele ila i ljudska namet zapamtila ~po tragiènast~ i dubnni, a sve i èezava ~red tihom ~ èFdstom

legenddm sina Marijinog. Niko i nitcta od svega toga ne zaseni helroja k~oji je u ovo.j ?emlji imao i svoje bojitcte, i svoje gubizticpe, i svoje lobede; heroj a jaèag od svih cezara, ubedljivijeg od svih filozofa, pravednijeg od svih zakonod avaca. Sinoæ sam, dolazeæi iz Nazareta, zanoæio na Genezaretskom jezeru. Sa prozora sam duro slu ao u tanje vode n vetra. Kao da je kropnla tiha hg~ ia po crnoj vodi. Ovu noæ ne magu unorediti Fvi s èim tito sam dotle do iveo. Noæivao sam u es npatskoj stavratnoj Tebi, god~tnama pozna-vao svetle noæi Atine, godinama sa,mo vao u dubokim noæima Rima, i dugo bdil u jezi- , vim noæima Libijoke itust~nnje. Ovo su sve bila èudesa ?a ljudsko srce i ljudsku pamet. Aln na ovom Genezaretskom je?eru, za jednu jed~inu noæ, do mveo sam nenadma ne spuèajeve. Osetih i macgto9i, i srcem i duhom celu legendu muèenika sa Golgote. Ni ta se ovde ne vidi i ne èuje osim njegova ozaravajuæa l~ iènost. Ka~o da su i vazduh i voda i saca luni njegovih reè~i, nzrovo- ~-renih ribarima iz Kapernau.ma: St~ltonu Petru, docnije tako znaèajnom za hrn æa,nstvo, i u èijoj je hutli u Kapernaumu uèitelj stanovao; i nuego~vom bratu Andrij~i, uèennku Jovana Krstitelja, i zati~m Ja~kovu sp~nu Zabe dejevu, i bratu mu Jovanu, i majci im Salomi, i Mariji nz Mag ia 275 .: dale, koja ga je pratila dr Golgote, i Tomi, i Mateju, h Filnpu, n prokle~gom Ju di iz Keriota, gaegovim uèenitdima i propovednicima, i statistima njegove bo anstven e drame . . . c rglavoj pomrcini, preho jezera, le i selo Kapernaum, huc je ggzbeg ao Hristos iz rtronièitog svog Na?areta, da ovde ~razvè~je najveliu .svoju akciju. N a ?apadu su ~ve noæi svetlucale neke retke vatre: to je Magdala, selo Marije Magda lene, èija je duboko èoveèanska liènost yt ela u legendu Hristovu èar bez hajet bi ta lege nda fiila nepotpuna. Ma~goèa~s npot~ox kroz Kanu Galilejsku, koja je sva u smokovom li~gcæu, pored be le ceste pune pra ine ~ sunca. Videh mesto gde je prvi ~muèenik saoje crkve ~retvori o vodu u vino, a zatim videh docnije mesto gde je kamgn~e pretvorio u bele hlebo ve. Ja sam c te mitove najpre ~poverovao kroz njihovu poe?iju, kao to bi savr eniji od mene najpre poverovao kroz svoju veru. Ostali æe naj~re poverovati hroz ljubav . Sreæom, da~kle, urro æe veèito ~bit,i na zemlji poezkje i ljubavi, od hojih je i ver a sa?dana. Tak~o æemo uvek ~moæi agoverovati da u svetim rukama voda postane vinom a hamen hlebom. Jer ~ko nije u stanju da veruje u neverovatno i u nemoguæno, on tnr je stvoren za ve~ru ni za akciju, i on je atroklet. Èovek je uvek i ao za èudima vigce nego za istinama; i on zna samo za velike istine koje su du evne, ggo to i nema dru gih velik~ih nstina nego duciein~h. - Proroci su propovedali hri æansku veru narodu koji je verovao samo u èudesa a ne u reèi. Samo su Hristova èudesa omaæijala narod, hoji je zatim poverovao u obeæan~ evet; i samo je Hristovo vaskresenje uèini lo da se ~p overovalo kako æe svi ljudi najzad vaskrsnuti, to jest da je i èovek besmrtan! Ova K ana Gal~ilejska, sa enama ~na starom bunaru oko kojeg one bele svoje platno, sa d ecom koja èuvaju jaganjce crgo su se tek jutros ojagn~cti, sa ja 276 tima golubova koji su se kao pla~menovi prevrtali u suncu, i sa crnim trakama la sta koje su vriskale gladne i alapljive u juta~rn~em vazdu~u! Kana i?gleda ~ ram a ~kao neka mirna hricsæanska parabola. Izgleda kao selo gde ljudstvo niiad nije u miralo, i gde nikad ni vetar ni su a nisu zatrli ljudsku muku i tvorevinu. Odista, ni ta ne i?meni karakter n nzgled gradu ~ili predelu kao hakva verska legenda koj a ,je ?a njega vezana. Kad bismo mi~slili i da je Partenon bio kuæa Aspazije, a ne svetilictte boginje Atene, niko se ovom hramu ne bi divko osim arhitekti; ali j e odavde proterano jedno bo a~restvo, i negde dalje ubijeno, a ta lepora dramatiènos ti postaje neodoljivom pre nego i ideja da je ~ovo najlea p~ hram antickag sveta. Èo vek pre reagira du evno na stvari dobra i zla nepo estegiè~k~i na stvari lepog ~ ru no g. Èovek je na evalsam mestu najpre du a na onda duh; najpre dete a zati~m covek; ~ èo vek misli uvek sa na~gorom volje, a oseæa stonrdno i slobodno. I le su ov~gm putem Palestine nebrojene vojske krstaqca, na desetine i stotine

hiljada. I to vojnnka obuèenih u zlato i èelik, ena i , dece i staraca i sve tenika i bludnica, sv~g pe vajuæi ggesmu o Hristu, liènosti èarobnoj holiko i svetoj. Ruitigli su lgutem tut~e gr adove, i palili sela, n ubijali ~druge ljude, api su njihove oèi bile uprte u nvbo , i, pored svega toga, ontg su bezumno verovapi u najvitiu veru ljubavi i milosr U~a. I svi ~su levali pesmu o Hristu, nosiocu mira h dobra! I svi su ga zvali u suzama i vapiln ?a njim. Ovakve paradokk-k ljudska istorija nije nikadd ranije p oznavala. - Pejza palestinski je odista hrictæanaki pejza Novog zaveta, po mnrnoæi stv ari i vazduha. Kad ovde to do~ie do na eg uha, dolazi kao a~pat nekih reèn koje ~ie ra zumemo, ali potresno oset~gmo: i 277 : .-.. .. . _ a<,F-" ';; . ~;: voda koja negde zalsuberka, n uma ~kroz koju se provuce vegriæ koji je dunuo sa mor a ili iz pustinje. Grèki pejza blneta u zanosnoj radosti, a palestinski le ~i smirefg o i skru eno u svoj~oj blagosti i èistot~i. Nebo je nei?merno ~iznad Hanaa~ia, turob no iznad ~Sa2iarije, i celo zala ljeno ~rtznad Galileje, koja je sva izbrazdana u irokim ~crnim oran:ica~ma, n osvetljena kao u sne n~m ueovgtma. Ako je iko avamo do ao bezbo an, vratio se kuæ~i a~obo an; a u njegovom srcu i ma ti ni ta vicge nije moglo zameniti Hri~sta ini nadmudriti ~Solomona. Sve to se rodi na jednom tlu nosi ~oju n atmosferu tla na kojem se rodilo: u Grèkdj, ideja o lepoti ; ~u Egitggu, ndeja o smrti; u Palestini, ndeja o Bogu. I to o Bogu hrk æanskom, ~ko ji sudi api i pra ta, ubija ali i vaskrsava, koji je strog ali i ne an, n koji puno grmi ali malo obara. II c Jerusali.mu sam odseo u jednom hotelu hoji je bezbo na naslonjen Gxopo na s amad Hra~i Hristovog troba. Sa mog lrozora prema istoku gleda~m Maslinovu goru, o,c ~koje me deli samo nekoliho starih jerusalimskih kuæa. Iap~od Maslinove gore, gde skoro nema v~ e ni ga`re ni maslina, nalazi se Getsimanski vrt u hojem je mlad i Hra-gstos sanjao o veènom carstvu, misli~o o spasenju ljudi, i govorio ~o dobrot ~i i milosræu, a gde je najzad jedne noæi bio uhva~æen i ddveden da bude raspet. Nekol iho golih lngica sjaju ja na proletnjem suncu; to su one na kojima je izvesno uèite lj redovn~o sedeo rovareæi uèenicima. Zatim belucaju nekolik~o sta~i;a kz Z7$ meUu lovora, ruzmarina, maslina, sikomora. Tri-èeTiri èempresa bacaju ovde senke mod re i iroke kao èitave komade neba, Ti .ina je u ova~ vrgiæu kao u kakvoj pra umi. Lepota hri æanske legende le i u gueno,j èistot~i i vaivrgosti - dve lepote koje ~su , uostalom, nedeljive. Naivnost ,je, nesumnjivo, lrgtv~tlegija izu?etnih duhova, koji a~ko nisu reniji da costanu velmkim tvorcima, onda postaju velikim nesreænic ima i blagim sve~iteljima; alp kikad sitnim ligièar.ima i odvratnn.m mudragdima. K ako se malim jeziko~l.g i ~sa malo reèi gavorilo o najveænm a~ najdubljkm stvarima! Kad je Mohamed navr ~io èetrdeset rodina, oti ao je sa slugama u plagggtnu Hara i nast anio se u peæini, osetiv i kaho je do lo vreme da zatim objavi svoj nauk. A kad je do ao k g~emu arhangel Gavrilo, reèe mu: "Èitaj!" A .Mohamed qdgoaori: "Ne umem èntati:' Ta d mu arhangel reèe: "Bog je dao èoveku da se slu i perom, a u njerovu du u uneo nauku." Ali Moha~med odgovori: "Ne znam èitat~g: ' A Gavrilo mu ~na ovo reèe: "O, Mohamede, ti sn bo ji alostol, a ja sam Gavrilo . . ." Ovim je eto ?avr io svoje troslanstvo M ohamed, jedagg i?agpanik nebesk~i. i3 Jevreji, kad su slutggali prvu ttropoved Isusovu u jerusalimskoj sinagog i, èudili su se rovorehi: "Kako ovaj zna kn~ige a nije uèio..:' Tada im odgovori Hri stos: "Md~ja nauha nije moja, nego onoga kojn me je tgoslao. Ko hoæe njerovu volju tvoriti, razumeæe je li ovo nauka od F~ora, .nli ja sam ~d sebe govorim. .Ko govo ri od sebe, slavu svo,ju tra i; a ko tra i ~slavu onat koji ga je groslao, on je ist init, i nema u g~emu nepravde . . : ` Sliènim smirenim .jezikom govori i Sokrat u IIlatonovim dijalozima. Ali niko me~u angnèkim mudracinia r tak nije nadma no Hrista,

ni u lrostoti hdeje, ni u èistorgi nzraza. Sokrat je bio iiudrac ~ govorio kao .pg otièar, 279 u '~' ~.;,~. U `.^ l",.. .. ~ .. f ~t~~~' _-a__ -:~z^: a Hristo~s je bio prorok i tovorio kao poslanik nebeski. To su dve razne liènosti i dva razna jezika. Jedan se ~obraæao umu a drug.i srcu. Al~i Xpi~rra niko, ni sam Sakrat; nije nadma io u sna?n i est~ini njegovih re~ plnka. Verujem da uotpcte Hristove replike atredstavljaju jedinstven primer u be rhdnicttvu celog sveta. Za takve nisu ?nali ni atinska agora ni rimski foruzi. T reba znatn da ~su Jevreji hoji su slu ali Spak~itelja bili uop te narod mrzovoljan, zagrk ljiv, zlurad i jezièav, da i ne govorimo o njihovom fanatizmu i ishljucivo~st~ t. Jevreji su bili uvek najveæi skeptici na svetu. Nije to ske?ttncizam èoveka koji ne veruje sebi, kao cggo je skeptici?am starih Grka, nego koji ne veruje nikom n ego oebi a ovo je èksto duh jevrejedsi. Zatim, nijedan besednih na zemlji nnje, ho liho Isus, bio razlièn~iji od svojih slu alaca, Za to sam Hristas ne tedi ni sarkazam, ni nroniju, ni krajnje podnigctavanje slutcalaca u njegovoj crkvi . . . Oni mu, meæutim, odgovaraju nasrtljivo, prostaèki. Naroèito ~su besneli na njegove ~m~isli za motane u metafore i izra ene u aluzijama. Zbog tih metafora su Jevreji bili van se oe, i u vn e mahova trokucgali da ga kamenuju tli ra~strgnu. "Ja ~sam jo ~malo vrem ena s vama, pa idem onom koji me posla . . ." Niko met~u Jevrejima nije razumeo ko ga je poslao. Zattgm dodaje: "Tra iæete me i neæete me na~ii; a tde sam ja, vi ne m o ete doæn . . :' A Jevrej~i se pitaju: ta znaèe te reèi, n hud æe otiæi? Neki sluctajuæi vo to ne razumevahu, rosopaxy: "Nikad nnjedan èovek nije tako govorio kao ovaj . . : ` Isus im govora e dalje: "Ja salt videlo svetu. Ko n~de za miom, ~neæe hod~ti po tami, nego æe imati videla ivota . . ." On. km neprestano uzaikuje: "Ja sam videlo . . . Ja sam vinograd . . . Ja sam hleb ivota . . . Ja sam vrata . . ." A Jevreji , baèen~i ~ovim ~mistiènim ~~gzra avanjem gvo u ttravo besnilo, d.i u ~esiice prema njemu, nazivajuæi ga hvalisavcem koji sam sebe velièa, i cije svedoèanstvo nije istinito - znaèi smatrahu ga varalicom i arlatanom. H ris~gds im opet odgovara: "Ako ja evedoè~i~m eam za sebe, istinito je moje svedoèans gvo: jer znam otkud dot5ox i hud idem . . :' Kad im je zatim dodao Hristsk: "Za mone svedoèi otac koji me trasla . . ." rad tek Jevreji digo e uzbunu, i vikahu: "Gd e je otac tvoj?" A Isus odgovori: "Niti ~mene znate, ni oca mojega; kad biste zn ali mene, znali biste i,oca mojega . . : ` Orret Jevreji vièu razjaren i: "Ko si t i?" A Isus odrovara: "Poèetak, kako vam ka em . . ." I tako sve vrvme kroz knjige svih evangelista. Hri~stos baca Jevrejima u lice: "Kud ja idem, vi ne mo ete doæi . . :' Tada Jevr eji reko e: ,"Da se neæe ~sam ubiti govoreæi: kud ja zgdem, Vi ne mo ete doæn?" A on itt u ?vraæa: ; "Vi ste od ni ih, a ja sam od vi ih; vi ste od ovoga ~sveta, ja nisam od ovo g sveta..." Jevreji stoje besni ali pomuæeni. Najzad mu vièu: "Ne to~vorkmo li mi pr avo da si ti Samarjankn i da je.æavo u tebi . . :' I dal>e, svakom lrilikom, nasta je raspra meru Jevrejima. Hristos z~m ponovo uzvraæa: "Va je otac ~avo; i slasti oc a caojera hoæete da èinite: on je krvnik ljudski od poèetka . . :' A istièuæi neprestano s voju bo aneku misiju, Isus ka e: "Ja sam vrata; ko uæe kroza me,~spa æe se . .:' A mnog~i od Jevreja met~u sobom gavorahu, ne ~ra?umevajulli ngtèeg od svi h ovnh njegovih s ,jajnih metafora: "c njemu je t~avo, i poludeo je; to ga ~slu ate . . ." A na avcp~ j ednom Hrista kako u Jerusalimu ide po trijemu Solomonovu, Jevreji ga opkoli e i pi tahu ga: "Dokle æe muèiri du e nagie? . . ." Isus na to ha e: "Ja i otac jedno smo . . :' A Jevreji razdra eni na ovo, uze e kallenje da ga u6iju. A on nastavlja: "Ja 281 .r r 5d.. Ba?k ~ sam sin Bo ji!" Tada oni gledahu da ga uhvate; ali im Isus ovaj put izmaèe preko Jor dana. Celo evanæelje, naroèito Jovanovo, u ovim je sukobima i sva$ama. Pomenimo i da je u me$uvremenu Hristos èrsl~nio i èudesa: najpre pretvorio u ,ISana3 vodu u vino,

zatim na Brcu bla enstva pretvorio kamete u hleoove, i zatim izleèp o èoveka slepa od rot?enja . . . Ali ni èudgsa nisu Jevreje uverila o tom da je on prorops i oii Bo ji , i da je on Hristos i mesija, ~koji je met5y Jevrejima od vavilonskog ropstva oèe knvan. Izleèeni slepac je tvrdio za Isusa da je prorok. Ali Jevreji po?va e slepèeve r oditelje da provere ca li je slepac bio o,dista slep, a ne da li je Isus prorok. A o$ako kako se Isus odnosio prema Jevrejima u sinagogi i na pijaci Jerusal ima, èesto se tako odnos,io i u u em krugu prema svojim uèenicima, koje je voleo, ali hoji su ipak bili skeptièni i jezièni Jevrej~i. U ~aggernaumu u Galileji, be eæi èesto iz Judeje gde ~a htedo e ubiti, on je giajzad posumnjao i u uverenje svojih uèenika pre ma njegovom nauku. Jecnom reèe: "I~maju negsi met~u vama koji ne veruju . . ." I z atim reèe: "?bog toga vam ~ka em da n~rko ne mo e doæi k meni, ako mu ne bude dato od oc a mojega." Posle ovot, mnogi uèenici otido e natrag n ne iæahu vi e ~s njim! . . . Tada se obrati poznatoj dva~naestorici hoje je bio naroèito izabrao za uèenike, ~itajuæi ih da neæe i oni otiæi. Ovi se braFvahu. A Isus im ocgovori: "Ne lgzabrah li ja vas dv anaestoricu, a jedan je od vas æavo." Kazao je una~pred Judi iz Keriata da æe ga izd ati, a Simonu Pegru iz Kapernauma da æe ga se odreæi pre nego petao zapeva. A uverav ao je ostale uèenike da n oni ne poznaju onog koji je hbega meæu ljude poslao, i da æe ga evi na ustigi, i razbeæi se svako na evoju stranu . . . Dotat~alo se odista da n eka-g od nje~govih uèenika pitahu, kao 282 i svadljivci n? sittagoge: " ta je to aggto nam ka e." Èa~k kad se javio Isus uèenicima po drugi put posle svoje omrti, na Tiverijad~skam jezeru, pita~gce Simona Petra, kqji ga se Veæ ocr~cao u Jerusalimu: "Simon e Jonin, ljubi li me?" Simon Petar odg ovara da ga ljubi. Ali Hristos tri puta phla. A Petar najzad pg ta alostan to mu reèe n trehom: "Ljubi li me? . . :' Ovde je, mislim, najveæa tragedija bon<atgstven og muèenika sa Golgote. Niko ga, oèevidno, nije razumeo! Njegov bol polazeæi na gubili te bio ,je zato, po mom ~mi ljenj u, najveæi bol koji se ~kada vitceo izmetu neba i aemlje. Prema evima svojim evanæel istkma, iz reèenica kakve su o~ne gornje, :i?lazi da je Hri,stos umro s uvereg~em da nije uspeo, da je njegovo delo pratgalo, da ni ta ~od njega neæe ostati na ovom s vetu a na bvom ~svetu to je onda i onamo znaèilo me~iy Jevrejitia. Na jednom mertu , taj i~st~i.nski sin Bo ji baca u nebo ovaj najgori i nagbolniji uzvik koji oe mo gao reæ~i: "Oèe. atraVedni, svet tebe ne pozna, a ja te loznah." S tahvim oseæanjem je otFciao s ovog sveta. Ali je pogre na ideja da je Hristos bio jagtve, svojevoljn~i paæenik, siroma ah ko ji ~se pravi manji od svakog. Takav je bio svetac iz Asize ali ne prolovednih iz Galileje. A ova dv.a karaktera ne treba me ati. Hristos se u saima evanæeljima vidi soldat svoje crkve, borac u stalkom naletu, prkosu, izazivanju, udaranju gde ko ta stigne. "Ne ml3slite da sam ja do ao da do nasvm mir na ?emlju; ~nijesam do ao da donesem , mir neto maè", ka e u Mateju. On u je rusalttm skoj sinagogi isteruje fariseje i izudara trgovce koji su menjali pare i prodava li golubove, n isggrevræe njihove tezge i æe~enke. Nailazeæi na neprestane zamke fari~ seja, sadukeja i sve tenp ka jevrejsktgh, da ga ku aju n u~vate u reèi: da li treba pl aæati danah tsojn tra i æesar Av 283 r gust; da li tima vaskresenija o kojem je govorio Mojsije; i koje su ?aggovest,i najveæe u za~konu o kojima govqri si~nagoga Hristos baca u lice ovim ljudima da su razbojrrnci i lotgu e, i slspe budale, kako p izie u Marejy. Leèeæi èans uzete ~ slepce tova~ri im: "Rode nevarni i pokvareni, dokle æu bit~ s iama? Dokle æu $as trpeti? . . . On ss obraæa i samom Jerusalimu reèima: "Jerusaltnme, Jerusalime, koji ubijatc proroke i zasina ~kamenjem poslane k sebi . . :' Pre ti da æe se Jerusalim poru iti, a ko njega ne tgriznaju kao poslanika Bo jeg, i da æe taj trad i gvegov hram tgasti da ni "kamen na kamenu neæe sktati." On preti i drulim gradovima u hojima je napravi o najveæa èudesa, a oni se nisu ~takajali: "Te ko tebi, Horazine! Te ko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidoni bila èudesa koj a su bila u vama, davno bi ~se u papelu

pokajali . . ." Najzad pretn i KapeRnaumu, tde je najvi e na ao ljubavi, ali ~i najv ~pce mr nje: "I ti, Kapernauike! Koji si se co nebesa podigao, do pakla æe propasti: jer ~da su u Socomu bnla èudesa cito su u tebi bila, osgao bi do danaattnjeg dana . . ." On u Mateju èah ~ svojim uèenncima govori: "Zaista vam kansel-t da æe ca;rinici i iludnice pre nas uæi u carstvo Bo je." Njegovo mi ljen~e o jevrejskom narodu je u asn o, kao o rasi bestidnoj i neèistoj, koja oskrnavi, obe èasti, uhalja i surva sve to nij e u njenom ukusu ili u tvenom interesu . . . Kad je iz mrtvi7s digao Lazara u Vi taniji, Jevreji su hteli da ga ubiju. Kad je u?etog ozdravio, slapcu vratio aid i enu dvanaest godiga bolesnu digai iz pokte. lje, Jevreji se ~sa:vetovahu na koj i naènn da ga pogube. Èak Jevreji njegovog rodnog mesta Nazareta htedo e da ta bace sa i eke stene u provaliju. Kad je izleèio besnog, ong reko~gie: "Ovaj ne m?goni $av ola drukèe nego pomo~æu Velzevula, kneza ~avolskoga: ` Kad je pred svoju pogibiju u Get 284 T 1I simanskom vrtu iigao da ~se moli Bogu da mu otklani èa u koja ga èeka, naredi uèenici ma da , stra are, ali had se ~svaki ~put vratio, na~e ih da slavaju, to im o tro pr~govari. Kad su do li vojnici ca ga ve u i vode na sut~enje, ~sigi ; su se uèenici razbegli . . . A na sut~enju je Petar uèestvovao da, mirno i ggepozg tat, prisustvuje parnici . . . Hristos je, dakle, heroj, a ne slacunjavi svetac i siromaacak; to je junak k oji se bije na mestu, osvetnik koji ,preti smr~iu n razorenjem. Ovo se jaono vid i iz ~svih e~vantelja. "Nebo i zemlja ~pro~i ~ge, ali moje reèi neæe ~grot~i', ka e u jednam momentu herojskog ponosa i ohole vere u svoje bo ansko poreklo. Ali je Hristovoj reèi bt~gtga ipah o~dre~via pabeda, i to ve~a nego ièem drugam . to je izgovoreno metu ljudima. Njerovi uèenici ttosle njerove ~smrti, ozareni lrimerom glrvog muèennha ~svoje c rkve, odlaze na sve ~krajeve sveta: sveti Toma trropo~veda u Indiji, svet,i Simo n u Persiji i Mesopotamiji, sveti Marko u Apeksandriji, svetgg Pavle u Atgi3i na Areopagu i no Ilnriji, svetn Ja-kov u pagliji, sveti Vartolomej u Jermeniji, sve ti Andrija u Ahaji, sveti 3uda u Libiji, sveti Matej u Etio~gtnji, sveti Fg-glir sg u severnoj Aziji. Od jedna dvadeset i sedam matih grèkih rukopisa sre~eni su bn .~~gi luno docnije dokumenti Novag zaveta, nove istine koju su oni prapovedali, i koja je or?o oma~ijala male n veline me$u ljud~gl~ a. To su èetiri evantelja, dv adeset i jedno pismo o delima aposwola, zajedno sa O~dkrovenjem ~ko~je je ~sveti Jovan, kao izgnannk u Patmosu, napisao u svojoj dubokoj stagrasti. Istina Hrist ova je bila, dakle, neizmerno i~ra nero ma koliki akvir i ma kakvo slovo. Nju nis u nametnuli n~i ljudi ni svetitelji, nego je ta i~sti 285 u.;: na sama sobom krègnla put kao najvi i zakoni pri.r~ode. ggg Danas je nedelja, i o~stao sam kod kuæe. U mom hotelu nalazim jedno moje dru tvo koje sam su~sretao na putovanju po ~7 ;onjem Egi tu. Ni nauèrgici, g i mudracgi, rui pesnici, ni pa~ metni ljudi, nego ~ur isti. Jedan par bogatik veliana, zaljubljenih u ivot, hoji su be ali iz Caritrada od holere, iz Rusije od policije, iz Napulja od lopo~a, iz Grègse od stenica, iz Nem aèke od ~problema. Oni se ~xpeliy lo hemisferi zemlje besposlenjaèki i pagano, vraæajuæi se ku~i samo ~Svake treæe godine. Sa t~ima je i nji~sov sin i mlada onaha, èiji bra k izgleda hri æaiska idila: da ias je slikao Botièeti, napravio bi .ih sa dva bela hri na u ~rukama. Snaha je sva ru ièasta i sa oèima zelenim kao trava; a kad veèerom ~toæe da se iovuèe u ~svoju sobu, priæe muhsu koji igra brid , i poljubn ga srdaèno al~i po navic i, kao to se ggoljcbi Hrgnetovo raspeæe. Ona me uverava da nikad nije g ikog mrzela , a on mi tvrdi da nije ggikog u ivotu voleo; a gga toj osnoai su ovo dvoje nattr avili sreæan ivot na zemlji. Ne mogu da se ~naèude da igma glupaka koji istovremeno i mrze i vole, a ipak ne poginu pod takvim teretom . . . On je u svojoj zemlji ~p redsednik dru tva ?a ?a titu gtotinja, a zavetovao se u Jerusalimu da kad se bude dru

gi put rodio, postaæe veterinar da bi ivotinje leèio besllatno. Ovo dvoje manija~sa, cnaèe punih duha, bil,i su u praznim veèerima na terasi hotela poneki rryt jedino dr ucgtvo kdje je vredelo sresti i èuti. Imali su svoje mannje koje su bile srdaèg ije i lep e nego ljudske vr 286

line. Ako nemate sreæe da oQpctite sa genijima, elim vaai da ogdctite samo sa ludac ima. Ova je porodica ve~ana bila i na Balkanu, koji je za ~pih zemlja bez relirije i bez filozofije, i gde ne samo ljudi ne ver~ju u Bota, nero ne veruju ni u duh ove. Po gradovtil,ga teraju logtove, a rto sel~ima va~mpire; ali i lopovi rr vam rptri ive ona~mo slobodnije nego i politièki protivnici i ikisliocn. Od svih Tialkaèg aca ~gpak ~najveæma ~voite Sroe, to su dobri i trpe. ljiai, i to svaku tiraniju trpe po pet vekova. I to tiraniju uvek gorih od ses'>e. Me~utim, tte to su igtak o~set ili o nama avi dobri ljudi sa severa: oseæaju da kad bi Srbi imalh lepih manira ko l~ko imaju vite tsih vrlitga, to bi bio ggrvi narod na svetu. Istina, u nas iskren -èovek veæma zarorèi ivot druram èoveku svojom istinom net najokorel.iji hipokrit saojim la ~ima. Net:a vas Bog ~saèuva od onog to vam Srbin :ioh;e da ka e u oèi, Bugarin na uho, Tal~jan u novinama, a Grk u raèunu. Ljudi sa evropskog severa iikad se !ne mory da nadive jc tt>aètsam suncu i naèude ju njaèkim ljuditaa. Za njih je Francuz arlatan, Talijan komedija , Englez egoist, Rus tiranii, Grk ~nntrigant, panjolac ra?bojnik, Balkanatq prosta,k, Turèin divljak. A ove dobre neæane naroèito zantgma ovde jedan moj prijatelj ju - noa~merièkgs di~plamat, l jubavnik ~ dobro dete. Uzima udela u svaèijaj sreæi i u svaèijem braku! Slatkoreèiv intr igant i lametan lakrdija : znaèi èovek svetski. On prvi ~skida e ir, ~zubi ene i u rukavi u, i hrsti ~se ~kad pro$e pored crkve: znaèi uvek karzktan ne samo prema ljudima n ero i prema Bogu. N~ikad ni ta nije èitao, niti ctgo zna, a o svaèem ume da govori, ~ to lepo, n sa uverenje.m. Nalièi na anog Talijana hoj~i se dvadeset 2tuta tukao na . dvoboju prepiruært se da li je Ariosto veæi od Tasa, 287 . _ . .. _ 7l'.in!'.~:,~.i; ~~ .~ ", a na samrti mzjavio da nije èitao ni jed,nor ni dRU~g. Upoznao sam ovde i nekog Engleza .k~oji putuje samo rfo Aziji i koji èetvrt v eka nije èitao novine. On ne zna ?a Jugoslaviju. - "Jugoslavija?...pita se on pred a mnam. Je li to englgski dominion, ~tli kolonija, ili protektorat? . . . ' On j e izvesno zaboravio i da u R,imu prebiva rimski ~papa a ne anglikanski vladika. Ka e da triceset godina nosi sobom nemaèku gramatiku, a ne mo e da nauèi nemaèki je?ik. Sm atra Nemce ne za genijalne nego za ogranièene, po to Nemac mora svahu ~imenicu da na ati e velikim slovom da bi svih ostali-r osamdeset milioa~a Nemaca znali da je to nemaèka imenica . . . Ovaj Englez ipah sve zapisuje to vidi, a nekad æe objaviti sve t o bude zattisaa. Rekao . sam mu da gre i. Najbolje je opisivati svoja ~utovanja ka o Francuzi, koji nigde ne tutuju nego gede kod kuæe, ali hoji zato napi u najle7pce pugopise. Jedan je oc njih natrisa~o Remek-delo o ~utu oko svoje sobe, a to je ~ bi~o G?avije de Mestr. Ni drugi Francuzi ne putuju mnogo dalje. Ne verujem tct d a je Morir Bares bio u Toledu, ~ako ga je an ot.krio; kao to ni Bifon nije bio u Americi, èiju te prirodu prai protumaèio; ili hao to ni atobrijan nije bio na Misi~sip iju, èije je vodottade opisao u svom besmrtnom opisu. Nigde èovek ne upozna ljude ~kao jia putovanjima. Ki~su vi e danas turisti samo nauènici kao u osamnaestam veku, .~li pesnici ~kao u devetnaestom stoleæu. Dana~s p utuju svi snobovi, aèajnici, rastctkuæe, stari n mladi, uèeni i neuki, svako hame je p redugo vrgme kod huæe, ili kame je dosadilo sa sopstvenom enam. Ali ~o starim hramo vi~ma po istaku, po tlalestinskim svetim mestnma, po nrèknm rugcevinama, najreU~e æe te naæi Srbina. On putuje ramo kad je ekspert i vladii delegat. Inaèe ako iutuje za svoj ra 288 èun, ~on ode u Pariz, i onamo sedi u kavani gde èita beagradske listove, ili se sunèa na pesku u Nic~. Za takve Srbe je Jugoslavija dr ava na Bal anu, sa glavnim gradom P

a-rizom, a glavnom pla om Nicom. Ako trytyjy bra$a na a Bugari, onda putuju udvoje: zato -lo jedan zna da cicge, a drugi zna da èita, ali nnjedan ne zna os~oje. Laho ~ete uvek poznati svakog od oaih turista iz koje je zemlje, bilo po tom kako su veseli, ili pto tom ~kaho su tu ni. Kad je Francuz veseo, on pravi duhovi te rellike h razvratne butade; kad je Ru~s veseo, oai pijanèi; kad je Ta:tijan ves eo, on peva svoje najtv nije paeme; a kad je Ma~ar veseo, on razbija ogledalo. Èah t ri ulaoku jednog èoveka na vrata salona svaka se rasa pomalo oda. Kad u1~e Talijan , svi druti poku avaju da budu na~smejani; kad u~e Nemac, da niko ne bude nasmejag n; ~kad u~e Englez, svatso se name ta da lepo sedi, da ne dr:ki nezgodno ruke ili citaretu, i da ne gavori iroko, a naroèito da ne govori duboko. Svako na svetu mudr uje na irti naèirg, ali svako luduje na ~svoju ruku. IV Po ao sam ulicom kamenklom, hrivom i teskobnom da obifiem Jerusalim; ona nosi ~tme cara Davida. S o~be strane ku~irde èiji svbdo~vi prelaze preko ulice, i du$ani na kojima se ~mestimice vidi gotski stil tra~evina krsta kih. Jbudstvo ovde radi zanate jer se èuje èakiæ; n trguje naglas i sa galamom; i torbari napadaju$i~ prola?nike; i prosci jadikuju~i. Puno poljskih Jevreja u neèi~srggm crn~igm dugkm ha~tugil2a, U dUbokim provalje~nim e irngvga, sa masnim dutaè 19 GradoaI i igmere 2$(~ kim viticama u zoluvima, i kojn %ute, ili u grupicama aatu~u na uglovima ili se p repiru nd pijacama. Rasnijn tipovi svakako nego oni Jevreji, koj~ su ~ posle Tit usovog razorenja Jerusalima zaostali ovde u Palestini da se docnije me aju sa mnog obrojnim invazijama. Naroèito ~~a se pome aju krvno sa Arapima, koji dai as gospodar e brajem, hrdbro ~u i be?obzirno t~u. Onako su rasno izra en.i tipovvr, kako su Jevrej e slikali hri t~anski slikari, Rafaelo ~ili Luka Sinjoreli. Poljski Jevrejin, to j e olièefve tipa koji o-ga~m se aa~melie u pameti hada èitamo bibliju, ili docnije ra spre u sinagogi. Imaju danas unezv~ervne oèi ljudn hoji su gledali u tolika ~strad anja i uni enja, naroèito uni enja. Nijedan narod na zemlji nije bio toliko ne samo zl ostavlja~, nego omra en, odgurnut, i?begavan, proteriaan. Ni ovde nh ne èeka ni ta bol je. Istina, Jerusalim, bolje Jeru alaim, ?naci GIrivitenje Mira na jeziku prvih nj egovih tvoraca; a, me~utim, bio je najmanje grad mira, ru en i okrvavljen ve~ma od svih tradova na ?emlji. Osnovan jo dve hiljade ~od,ina itre Hrista, on ni za ove druge dve hiljade godnna nije prestajao biti predmegom otimaèine, sujete i skrnav ljenja. Prorok Isaija' prièa kako je Jehova, u svoje vreme rekao za cara Nabukod~o nosora: "On net~e nikad u~i u rrad, uiti ~e u njeta ubaciti ijednu ~strelu . . . Ja ~u braniti tvr$avu, i spa æu je za ~mene i za Davida, slugu moga . . ." I odista k~ad je angel Jehovin do ao, za jednu jednnu no$ je zaklao ~sto osamdeset hiljada asirskih vojn~ika, koji su sugra,can prebrojani na suncu . . . Ali uzalud. Jehova je osgareo, a ljudoko zlo se svakim danom podmla~uje! Sv i narodi kz svih krajeva sveta do~o e zatim ~da ovde ~ru e h ubijaju. Èak i svi ~groro ci Izra~ilja bacahu se kamenom na ovaj grad ka~o na leglo svakog zla. Pro 290 rok Sofonije mu prori~ce da ~e trrarahsti zsis>g njegovnh ggroroka aa nettrijate t~snava ttrema is.°gini. A i za~ ove dve hiljade hricghanokih rod, ~a oiaj nesret~ni jevrejskn narod nosi eto na sebi odijum celot drugog ljudstva. I Mojsije je dva deset godina ostao u Sinajskoj pustinji da bi izumrlo paholenje hoje je on, zara e no svaknm zlom, povvo bta~o iz Egi~pta da dovede u Hataaan - za koji se tako$er tgicte da je ~io takra isto popricrge svih poroka: nemorala u .parodici, orgija svecgt~eat,ika, sve ts~ne prostitucije, prino enja ljudskih rtuava bo anwgvu. Hiljadama godina, odista u bas?m nebu vnsi, kao ~rtp~ arallovni ~aolah, anatema koja nije a ikad prama ila ni ove ljude ni ove stvarn. Otkad èovek postoji, on je ovde iveo u borbi sa svoj~im Bogom. David je ovaj grad zauzeo; faraan Sesak ga je osvojio; Nabukodonosor ga je ~ opljaèkao ta u vavilonsko rolstvo odveo ovaj narod u k~?jem je bio n prarok Danilo . A?aeksandar Mat:edr~nski, uèenik Aristotelosv, ~ovde je, me~utim, jedini, zanese n prnèama starih proroka, epustio ma~è. I èak prinoo rtvu u hramu ~:ololloioazo~a, kao t o ~ae se u Egiptu zatim napravaa°gi svecatenikom Amona. Rimljani, koji su najvi e na

svetu sa?idali, oborili su naj?ad sve do ~iskopa u ovola gradu Hristovom, za ko je jo , nisu zkali da lostoji kao prorok ni da f~c biti o~svetn.hk i i ajve~ii nji hov pobsdilac. Krstonos:ci su taks~er ovde ru ili i ?ida;ai. Ru i~?ci kao i gracitel ji imaju uvek evoje razloge, svoje ~planove a~ svo_je mi ice; a èovek se paa:a, u na e doba mo>kda ve~~ma nego ihad, da li sa vi e slz,costrzslla ru i~oci ru e ili graditel ji pod~i u. Proroh Mohamed je ta~ko~er dolazap.o u .gerusalim, ali ne da ga obori, nego ver~sa;i osvoji. IEegov naslednik Omar je itodigao ovde p a samol.t mestu hraia Solomanovog dana nju agrsgmnu osmouglu la lsuttu iamiju sa kupolom, itoc ko 19" l..~ 71 jom se nalazi velika gola litica na koju je Avram bio do ao da prinese na rtvu Isak a. Osil~ Alakeandra Velikog, ovo je jedina èg~sta slava me~u osvajaèima ovog grada. Otkad je prvi osvajaè, car David, ovde grastavi o svoj olta~r, ua istom mestu su s talno ru eni i ponovo podizan.i hra~movi Solomonoii, grat~ene i ~ru ene crkve hri æanske .i tra~ene i obnavljane d amije. Stao sam jutros pred Omarov hram kbji je ~sebe ~ gostavio za sredi te u zemgni Starog i No~vog zaveta, na ovoj litici nekad omatran oj sreci tem sveta. U njemu se poka?uje Mohamedova stopa u kamenu i èuva claka iz br ade. Sa arapshim svetom koji okru uje da~nas Jerusalim, neosporno taj hram Mohamed ov ostaje kao gospadareæi centar, onako kako je to bio ~za vreme Solomona. Jerusal im je danas pre svega Mohamedov pa onda Hristov. Svugde se u gradu i lo okolini vide najlre Arapi. Nesrehn.i Jevreji ni u Davndavoj zemlji ~nisu vi e u ~svojoj ku $i. Trebali bi novi ~krstaacki ratovi pa da i ta izmene od ove sgvarnosti. Pobo na arhitektura ovog muslnmanskog hra~ma je harmonièna kiliko i jednostavna . Rasko je trebalo da se izrazi u dekoracijama. Prizggajem da ne ~oset~am lenotu arapokog stila, ni u Alhambri a kamoli ovde: r.vagda mi je taj stnl izgledao si~ u an, tesnogrud, nemu evan, nearhitektonstsi, stvar enskih vezilja, stvar orna~ment-~ ke a ne arhitekture. Za hramove svako ima svoje ose$anje, a i ja ~tmam svoje. U egipatsk~om Karnaku osetio sa.m boga Amona, zato to je taj hram napravljen veliki m ~kao to je bio velik ~ bog bezmerne pustinue .i beskrajnot Nila. c ovom Omarovo m hramu sam tako~er osetio Boga u smnslu Moha~medovom, Boga jednog velikog vojsk ovo~e, zavojevaèa i zakanodavca, vi e nego ~Boga kakvog svetnggelja. Ali u ~vatikans kom Svetom Petru i panskom Eskarijalu, kojti 292 takoæer izgledaju zidani za Bs?ga osvajaèa i vojskovoæa, nisa-m osetio blago bo at p.tvo hri æansko. Hri~stos se ne daje asetiti ni u ogromni~l crkvama, ni lod irokim svodov ima, ni meæu bezbrojnim stubovima; Hristos je bio stnagcg~~s soldat svoje crkve, a li njegova is~gina je tiha, ne na, idilièna kao pastirskk m.kg i ribarsk z parao'ola . Ma koliko Bog bio jeda~n, ideja o Fva.iu je bila svagda drukèija orkad sve po stoji. 3evreji se gorde da su o'iln prvi _jednobo ci; meæur~:rd, i prvi obo avalac vat re, i prvi obo avalac ~arèeta drveta ili hakvog kamena, tako bi nsto imao pravo da s e zove ~jednobo cem; ix7r je ri u njagovom duhu bib jedan had ga je veæ za~m. cljao u jednom predmetu. To ?naèi da ~su i animisti rs feti istn bili jednobo ci mnogo pre 1~i ojsijd. - Hrrppæansko bo anstvo ,je n ajpre zamgg ljano stra n~im i orvetljivim kao 3eho va, al.i i sgtasiteljem ~t roditeljem, to na;je 6io .iehova. U z~ato su magte srp ske namanjiækz crkve najtaènij~: davale ideju o ltravom hri æasgskom hramu. BUgle su unu tra okiæene freskarla i sjajni;m oltarima, ~i sve u blasku, aln HIpak kao smerna m g;litva, reèena u najlep e lrsUoranim reèim": ms,litva dubaka koliko i kratka. ~Srpske su crkis: bile smernije od vizantij~skg:as. Vizantiia, To jJ bio s~psoki i sliv anje dve rase: grèke i latinsk~u i tri kulture: grcke, latinske i a3ijske; lrema t ame, ne to izvanredno slo ens>, èudo k;az~: vo se nigde mo da pre nije vg.delo. - ti k:l ~rgsk;a pravoslavlje je bilo slo eno iz slave.nske cu evnosti i vi?ant-ijske duhavno s.i, necgw slggèno, i ne to ho~je - da ne be e =Turaka -- ue.ba e da unese - ~r : xy.rry py Evrope epRlir~gga~g r,akvom mu nigde do sad nije bila prg~merz. Najlerr n hram na zemti. ? a mene je hralg ,.° Angkdru, u Indokiin, nvdavno reT~ eansgrui~an u Parizu. Nicgta sveèanije.i ns.~fa~kijsf rlrzg~ ~~~~t 3-,.. ,

se da su uop te hramovi na a?ijskom istoku po arhitekturi jedini relignozni: a to zato crro n.isu bili nimalo tolitièki. Pariska Bogorodiè.ina crkva izgleda velik.i p olitickis ~.k dr avni spamenik. Tako i mahom sve gotske katedrale i sve bazilike i z renesanse. Me$utim,veliki evrolski hrams~i su veæinom dizali da predstave velièinu jednog vladara i jedn~og re ima, a ne da slu e za molitvu i da proslave bo anstvo. Ot kad ,je postalo hrictt~anstvo, ono ne prestaje pnliti?irati, bilo za raèun pape il i ?a raèun ~kraljeva i tirana, pa to je crkva svagda slu ila monarhiji veæma nego monarh ija crkvi. - I stari grèki hramovi su slu ili poipitici; jer su grèki oltarn i rtvennci bili po domovnma ~gra~iana, a dr avni oltari po akropoliskma. I jedni su od drugi h bili nezavnsni. Padali su ili se dizali bltari prem~a 2tolitièkim sreæama i nesreæa. ma: jer bo anstvo koje nije pamoglo pobedu, gubilo je svoj olta~r... Sama na Dalekom nstopsu su mirni Indijci pevali uvek botove nezavisn~o od p olitickgrh ~pobeda i poraza. Oni i ~nemaju drug.ih nero legendarnih hraljeva, ni heroja nego samo mudrace, ni druge knjite nego samo sve~itene knjige. I ne post oji istorija naroda, nego nstorija bogova... A kako nema politike u vvgi, nema j e ni u arhitekturi. Zato stojite ~tred ~izgledom hrama Angkora kao trred hebvskn m prikazom, a ne hao grred delom ljudskih ruku. Ovaj antièktg ~sram izgleda kao le dena palata, koja se sama izgradila u stala~ktitima od ki e kaja je lagano ra sila s neba. Prema tradiciji, ovaj hram je zidan po naredbi boga Indre, a gradio ~a je bo anski graæevinar Brah Bisnukor, za boravah Budagoze, na povratku ~sa Cejlona. Ako su u ovoj crkvi ~stanovapi n hraljevi, to su èinnli samo kao gosti baga Indre. Prema tdme, crkva je bila jed~no, a dr ava drugo. 294 Silazio sam ulicom cara Davida koja najpre izpomi nare, izubija ducru, zama ri oèi. Dvadeset i devet puta je ruiien Jerusalim. ta acvme prinada ad ovag kamenja ? . . . . Najedrgam se na~zoh gtred cuvenkm Zidam plaèa. Ta je agramni bedem, ?a tri èoveka u visi~~u, sa krupnim kamenjem nasumice po reæanim, oèevidno rimsk~rm, valjda iz vremena kralja Heroda; ali su temeljk, sa~svkm verovatno delom zidinv hrama Solomonovog, jedn~og od sedam èucesa svetokih po vel ièini i ~jaju. Kako je danas bio dan plaèa, pred ~njim su, èelom na~slanjeni, ridali i cvileli i tglakali mnogo~brojni Jevreji, sku~pljenn sa svih srrana sveta za ovu - tu nu prigodu. ~O njihavam jadu ne lao:ke biti ~sumnje. Lice i brkovi n brade a~ ko ulje su bile polivene krupnilz suzama kolike iikad nisam video. Kukanje se èulo veæ pogazdalje. Nesreæni ~narod! Uvek sam cenio vrline i ?asluge Jevreja, ali ivt ni kad ni~sa~m prairgao to su bili ne najveæi muèenici, nego najveæi robovi; kaj.i su se d ali ne samo muè.iti i sarorevati nego i pljuvati i amarati, to je jo gore; pristajuæi d a~ stanuju u tu~im nredgraæima, ka~o kolerièni; ~i da budu proterivani a da nkkad sa mi prvi ne napuste zemlju svojih svirepih progonitelja; i to nikad ne digo e nijeda n ustanak; niti zapali e nijedan ~kvart grada, niti ubi~ e kakvog cezara nli papu! D a su na njihovam mestu bil,i Srbi... Jedak mlad Jevrejin sa crveno~m bradom yi modrim oèil~ta naroèito se mnogo èuo i oblivao suzama. Zalitah ra ~odakle je. "Iz Za~bunja, u ruokoj Paluskoj ... ili u poljskoj Rusiji...:' odgovori zbunjeno, ne ?najuæi kome govori. IIirax ga da li o vde ilaèe za se~be nli ?a ~koga drugog. t1 on mi reèe da ga ,je adista poslao ova~mo jedai jevrejski borata iz Pogsske da plaèe za njega . . . 29~ >; , Ja sam bno.istinski potresen ovim èudnim prizorom. Setih se na eg srrkkog plaèa za Ko` sovom i za carstvam slavnih Nemanjit~a. Osetio sam zato, oolje nego ostali Evrop ljann, suze ovih nevoljnih oinova Izrailja, .kojn su ilah na svetu uèinili vi e dobr a nego zla. Ali sam se i pitao: gde ln æe naæi svoj dovoljno velik Zid plaèa moja ~pra Voslavna braæa Rusi da se .ioiia~èu za ong~nm to su im u ?emlji .i u du ama, pagpuno ne du ,nim, porutcili v~ojnici Karla Marhsa, malo ~stra niji nego legionari cara Titusa , ru itelja Jerusadima. Najzad se na~oh pred Pilatovom palatom gde je sut~en Hristos. Nara~pggo sam obilazio grad da bih pa~o na ovo mesto hako bi se zatim odavd

e ageo nsti~m putem hojim se Spasitelj ~popeo na Golgotu da bude raspet. Nicpa n ije uzbudljivije gnero ta sudnica gde se jogc èuva balkon sa kojeg je Pilat govori o Jevrejima kako ne vkdi za gkahvu krivicu treba suditi Isusa sina Marijinot, a ~odozdo mu doankival~i Jeareji: "Raslni! . . ." Ne znam a ~ne znaju ni drugi vi e o~d mene - da ln je ova palata odi~sga iz onog vremena. Svakako, koliko nije, to liko i jeste. Video sam po svetu dosta i starijih ~i oèuvanijih antièkih graæevina neg o to je ova. Uostalam, ovo je easvim sporedno. Èovek koji gleda verskim oèima, verova tno vidi dalje nego nevernih; a on bi se dao pre n sam raspeti nero ne poverovat i u trariènu ~stin~itost ovih svetih m?sta. Bez ma te ~nikad nije bilo prave~ vere. Po ao sam za s.vetim Hristovim stopama prema I'olgoti. Hram Svetog groba, podi~gnut na samoj Golgoti, nema sa lica nièeg gpto bi ~ko ga zadr alo da ga posmatra. Al~i ko ~gre$e njegov prat, taj je pro et hao ~koatljem .bseæanjem da je pod hrovom gde se izvr ila smrtna hazna nad tvorcem , no t vog èoveèa~nstva, ko~eg su ljudi pri?nali ?a sina ' Bo jeg i za svog stgasi telja, crgo ~on, posle toga, odista i;jeste. Sa desne strane u crkvi na osamnaest stedgenica visine, neka li. tica: eto, to je Golgota! Iduæi dublje u crkvu, na jednol2 mestu, u agnju sveæa ~i k andila, jedna kapelica: to je grob Hri~srov, u?ak i nizak, sa koga je an~eo neka d odvalio ploèu i gde je Marija Matdalena u ' rano jutro na la grob prazan posle vaskrse~nja svog uèitelja . . . Kakav je ovo do ivljaj srca i uma! Malo dui blje, grob Josifa iz Ar imateje, lepog sela AriI mateje, koje sam juèe, zt~pa:zeæi iz S~najske pu! stinje za Jerusal.im, u sami asvit na ao poc ist~im melodiènim kmenom, celog uvuèenk?g u sjajnol ?eleg ilu koje je plamtelo od ra nog sunca . . . Jedini od uèenika Hristovih knji je ovde legab, popp~o je najpre u speo da spase telo muèenika, da ga ok'ugpa u ~mirisu i ?avije u belo platno, i pol o i ovde u grob. Nicgga ne nije na svetu! To je bilo pasle pomraèenja sunca i pasle st rat.i~ nih kataklizma kojim je nebo ~qcgovorilo zemlji za zloèi n nad s,inohs Bo jkm . Plinije i sam uve i rava da je oiaj zemljotres iz Avrustovog doba, o kame i Sveto pismo tvrdi da j e bio u dane rmrti ' Hristove, bio najve~ii koji je zapamtio svet do i njegovog vremena. Dvanaest va nih azijskih gra; dova palo je tom prilikom u prah i pepeo. to u ovoj crkvi Groba Hristov~og zadd3vlju1 , je, to nije njena arhitektura ni ornament~ka, nero atmosfera kojoj ~ pt ta na ze mlji nije 'ravno. ' Pred ovgrl~g rpov'am su stoleæa za stoleæima pa dale èelam na llra~mornu ploèu Hristova groba vojske hacija i hrstonosaca. I veroval i u hricsæansku istinu samo zato to je taj p-rob bio prazan! Od svih èudesa Hristovih , vaskrsenje je najveæe. I sveti Petar smatra da je vaskrsenje jedino uverilo svet o ba ahskom troreklu Hristovom. Sveti Pavle picie: "A ako se Hrttstos ..,.uz..~ ~a2:;t~.~,. -d . _ 1 ' 7 .1~..~ . ~- * . 297

propovijeda da ustade iz mrtvgps, kako govore negsi meæu ~vama da nema va~skrsen~i ja mrtvijeh, to ni Hristos ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovij edag~e ~na e, i u?alud i vera va a . . ." A malo dalje ka e: "Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristo~s ne usta . . ." Vaskrsen~e, dakle, to je osnovica celog nauka. To je verovag~e u besmrtnost ~koja je najveæa magija ljudskog duha. Ove slatke reèi u prevodu na eg Vuka jesu t poslanice Korinæanima, koja je, kako ka u i Renan i Kri~stijan Bauer, pored one Rg~gmljanima i one Galatima, jedina aut enti~èna proza svetog Pavla, dok je ~sva druga sumnjiva ili agrosto apokrifna. Vab krsenje, dakle, t~o je sredn na taèka bo anekog svedoèenja u hri æanskoj istini. Odista, st jeæi jutros na ovom me~stu, ja sa~m bio be? oèiju za i ta drugo to je poetojalo ili se dogaæalo oko mene . . . Ka~ko su mi da~na~s siæu ne izgledale egipatske ~mi~sterije Iz i~sa, ~ili one grèke u Eleu?isu, ia~ko su njima prisustvovali najveæi mudraci antièkog sveta. Sitne prema ovima hoje se svetkuju oko ovog malog mramornog groba, jedva

ezdeset santimetara vi~sokog, bez i~kakvog ukrasa, ali gde je usredsreæena du a svih .i naj~prosveæeggijih kontinenata koji danas veruju, i koji aèekuju odavde svoje sp asenje. "A prvi da~n nedelje cohe Marija Magdalena na grob rano, jo dok se ~e be e ras vanulo, i vidje da je kamen odvaljen od groba . . :' Nema hrk æanina, verovao ogg du boko ili ne verovao, da ~mu nisu svagda na umu ~ove reèi izva~nredno bl~g.gstave, i ova jutarnja vizija oèaravajuæa i velièinom i ne no æu. Neki bi skeptik zapkgao: je li moguæe bilo na ovom mestu_ grada Jerusalima za mi~sliti jedno tubili te? Skoro u sredi tu jednog oduvek najnaseljenijeg njegovog kv arta? . . . Za to ne! U 298 Firvnci su za celag cvetanja renesanse slavni Medièi ve ali svoje netgrijatelje za i oge,o rcpozor na ~palati Barcelu, u srcu grada, ~na fasadi palate senjerije, èijoj rx monumentalnoj lepoti i danas divimo. A Laorenco Vel~ièanstveni tra i~o je èak od L eanarda da Vinèija da mu ih. naslika u tom polo;kaju . . . panski kraljevi su takot ~er lo ili lomaèe za ~opaljivanje ljudi ba na glavnim svojnm pijacama Madrida i Avile , a sa~mn su sveèano, sa celgèm dvorom, prisustvovali tam apaljivanju . . . Zar nije ovo, dakle, naroèito maguæe bilo i ovde, u jednom narodu koji je bio najfanatièniji i najsvirepiji od svih naroda antièkog sveta! - Sve se maguænosti, odista, u Hristovo j lerendi laho ovde na mestu provere i dokumentuju. Sve to i?dalvka izgleda never ovarno, ovde se pokazuje kan moguæe i stvarno. Nemoguæe je, dakle, nn za trenutah iz neveriti svaje uski$enje ~i svoju ljubav za ovu najveæu legendu k~oju je ljudsko s rce nstaklo i pozlatilo. Nièeg nema da je opovrgne, nièeg da je dovede u sumnju. V Jednog ranog jutra po ao sam za pusginju Judej~u. Pugem sam mislio da je mvj srpskn narod, , po samoj saojoj izgradnji duha i ndeala, najveæi hriac$anin met?u narodima. Pre svega, .on je na,jveæma od svih obo;kavao herojsrvo i muèenicirvo - jedan ideal grèki, a druti'ideal arijshi, a oboije olièano u Hristu. On je ovo dvoje n opevao sa podjednakrrm zanosam ~i divljenjem u svoja dsa eposa . Njegovi ~sraljevi i carevi su u evrats skoj istoriji me$u onn~ma hoji su najvi~gie sazi- ;~ 299 1. i( . ~i

dali hri æanskih zadu bina. Dve hiljade, to do danas saèuvanih crkava, to hramova u razna ~knama, nalazi se na sgpskom tlu tako duboko odanom Hristu! Dvadeset hiljada fre eki iz kièice nemanjiækih sjajnih slikara, nalazi se i danas oèuvano po srpokim bogomo ljama na~gge stare carevine i starog gospodstva... Gde ovako ne to ~slièno po~stoji jo igde oko nas, istoèno ili za~padna? . . . Nemanjiæ~i su potro ili sve svoje "kule gro a i dukata" da uzvise ime Gospodn~e, i da ukrase ~slavu haroja, i da u?nesu muèeniha sa Golgote. Sr~peki sveti Sava, ve liki peèat na e i!storije, jeste, po èisrotn i neporoènasti njegove lièno~sti, i lo lepoti n o6imnosti m~rsije, i po dr avnièkoj prodornosti i stvaranju, jedna od najveæih figu ra evrapskog XII veka, bogatog u mietici,ma, veka svetot Bonaventure ~i Dante~. Zato sam, pored Hrista, m lib èesto ovuda i na ovog njegovog sr~gskog izvanrednog sv etitelja. On me je ~pratio cepi~m putem. Bio je mo da prvi od svih Srba koji je ov ud pro ao ~svojom kraljevokom norom. Sve to dana~s ovde bli~sta na suncu veènosti, og ledalo se u p~tavim nemanjiækim oèima, oèima tor na eg aiudraca i pisca, p~olitièara n sve titelja, bez kojeg veronatno na a herojeka nacija ili ne bi da~nas uopcgge lostoja la, il~i bar ne sa njenim dana njim ovako izrazito rasnnm odlika~ma. Nijedan narod nije imao ?aslu nijeg èoveka. A potpunije, otmenije, èistije i pona stttije liènosti mnslioca, i mistigka, ne nalazim ~n~krde drugde. Na a srednjovekovn a itija, koja su potekla iz pera kral~.eva n. ttrvosve tenika, i ko,ja se èitaju i da nas ~ra :toliko radosti i koristn, dokazuju duboko hrnc~æanstvo srpskog sre,cnjeg veka. A ta su divna . ~itija pisana sva pd ugledu na svetiteljevo remek-delo: Ta i tija su ponos na e uku~pne nacionalne kulture. Odista,

300 t ,'i ~~gzgleda da je i sve drugo to se stvaralo u gga em sjajnom sredn~em veku bilo ura~ eia u znaku ovog izvanrednog duha n tvorca - to je ura$eno i veroki, i politièki, i ~kulturno. Zato, omal"?ijan ~njeravim slomenom, nisa~m se ovud odvajao od njego ve liènosti kao izvanrednog svetitelja kojeg sam stavljao odmah posle Hrista. Smi~sao i uhus za velièinu koju su nosili NemanjiU~i u csojoj krvi do li su i o vamo do Palestine. Milo u Latini a je nabrojao nevernicima sjajne srpske zadu bine po red reka i planina u na im ?emljama. Ali je bi~o izostavio da pomene kaho je i .u Palestini u to doba postojala, i to pre svik d~gugih slovenskih crkava, jed~na d ikna zadu bina hralja Mnlutina, ?a koga znamo da je i sam dolazio ovamo kao poklon ik: manastir svet3.th Arhangela, i to u samoj sredin.i Jerusalima, naslonjen na patrijar iju. Po zabele ~kama strannh pokponika, pi e jedan orpski nauènik, taj manastir je ~bio nrimer u bogatstvu knjiga larinskih, grèkih i slovenskih. Zatnm sa mnogo zgrada i ?a poklonihe ostalih slovenskih zemalja, Rusa i Bugara, koji jo nnsu ima li ovde svoje manastire; ~i sa rguno ~elnja ?a same njegove kalu~ere. Prema isto m i?voru, ef ruske misije u Palestin.i, Porfirije Uspenski, naziva ovu srpsku zad u binu: "najlep i manastir Svetog Grada . . ." I .sam car Du an, kao docnije i snn mu car Uro , na~menili su ovom manastiru i sav dohodak koji su ptrimili prodav i Dubrov niku svoje poluostrvn Pelje ac n Stoi, ovu ~pr~gmorsku malu srpsku prestonicu poooèn e linije dinastije Nemanji~a, sinova Mnrospava brata Nemanjinog. Ovakvu pooo nu ve zu ra Patrektinom nije ,u to agreaie imab nijedan crugi slovenokn narod. Dobro j e ovu èinjenicu podnu~i hao kru~pni dbkumenat za moralnu istoriju srpskog naroda. 301 ~': è:_ ; ' . 11 _!J. . . ...?ge'~J g. ~~~ :: v . .',, j . . Za hri~ æanstvo smo mi Sroi tukpi p~ najveæe bitke koje je ikad Balkan dotle vnde o. Mi smo vodili dva ~rtogpuna ~krsta ka rata, mo da najimpozantnnja, i to sama o sv om trocpsu i u svojoj krvi. Na Marici kod Èernomena je izginula cela na2ia ju na voj ska, koju neki pisci cene na osamdeset hiljada, a ia njenom èelu je poginuo i njen kralj Vuka in. Na Kosovu je izginula zatnm n na a severna vojska, koju cene na e?des e~g hiljada, a na njenom èelu je ~oginuo d~rugi srpski vladar, knez Lazar, zbog ta ga na?van carem! . . . Nema u istorij.i ~sveta sli~gnih primera da na èelu svojih ~vojski, sa maèel,t u ruci, ovaho poginu ~i sami njihovi kraljevi. U svemu smo uve k bili totalni n apsolutni. Bitka kooovska je tako isto beaprimeran sluèaj po tome ci~go su u njoj paginuli nsga~vremeno i srpski i turski car! Ne ~go, odista, opet nnkad nevi~eno. Dodajte tome i ono to je najva~knije: na Marici h na Kosovu se nisu bnle dve vojske i dve ambicije. Na2rrotiv: u ta dva krsta ka rata su se borile Evropa prot iv Azije, sila protiv nasilja, ~kultura protiv varvarstva, hri æanstvo protiv nehri æane tva . . .. To su bile istovremeno dve ndejne bithe koje ~spadaju u kulturnu isto riju Evrope. A idejne utoliko vi e to je Balkan, koji se tude jedino srpekom hrvlju branio, bio u ta vreme sredi te civilizacije: eh Oriente 1ih1 Bugagrska je pala p od Turke bez svoje Marice n svoga Kasova. Srbi su, meæutim, u tim dvema bitkama iz vr ili istorijoki podvig na istoku, ka~kav su samb Franci izvr ili kod Poatjea u VII I veku, a Poljaci u XVII-om veku kod Beèa, na za~adu. Pomenimo ovo sa najveæam gordo æu. Srbi i Turci ~su u jednom trenutku bili jedini ~pretendenti na vizantijski Carkgrad; a Turci su zato morali obariti Srbiju pre nero 302 t crgo sami poU~u na Carigrad. Srbi, uostalom, nisu èekali da budu napadnuti, nego~s u sami prvi nzi~gcli pred neprijatelja hricgæanstva, do na Maricu! Onda nji Zapad je dobro ?nao velièignu pobo nog srpekog oru ja. Nije èudo tcto je Florentijoka Republika èe stitala jednom srpskom vladaru prvu vest da je na Kasovu pobeæen ~leprijatelj evanæe

lja, i blagoslovila miv.gicu srpskog vlastelina Obiliæa cggo je ubio agttihrista . . . Najzad, dodajmo ovde da na a uloga u povesti lrosveæenog hri æanstva bele i jot i ovu jednu zavid~nu slavu: da je poslednji car Vizantije, hoji je hao arhaigel pog.i nuo braneæi hri æanske ?idove carigradske, Konstantin H Draga , bio po majci Srbin, sik jedne Srpkinje iz d~inastije Dejanoviæa, Irine, neæake cara Du ana! Oseæanje hri æanskog ideala koji su imali Srbi, vidi se i po tom to su, po primeru svetog Save, skoro svi srpski arhiepiskopi bili iz redova najvièce vlastele. Zatim skoro svi vladari koji su bili ktitori zadu bina, bili su od naroda nagra~æeni prog la,2ienjem za hri æanske svetitelje. Srbi su tako isto svojim muèenicima dali venac sv etitelja hri æanskih. Ovo piko drugi ad Slovena nije ra~dio. U srednuem veku je srps tvo i hri æanstvo bilo, dakle, isti pojam. Kao dokumenat za moralnu sadr nnu srpskog n aroda ovi sluèajevi su neoravnjiva i nenadma na svedoèa~nstva. Zato se nisam advajao u Palestini od bla ene uspomene svetog Save. U njegovom malom knji evnom remek-delu, :kitiju njegovog oca Ne,magnje, tvorca i ujedinitelja na e stare dr ave, taj mi~stgnts ?anpg~tje ove slatke reèi: "Prodade s ve to imaæa e ~da kuati bi~ser dragocenog Hri~sta: ` Odista, Nemanjiæi su sazidali i Hi landar i ~iramorne Deèane, koje nema niho aka nas! Srbi su zatim dali u istoj 303 velikoj ni stiracijt i dva velièanstvena oposa, koji, kada bi nestali, nièeg vi e ne b i drugi balkanski narodi n hri æanski Sloveni mogli pokazati kao dos'gojan pg~nsmeni dokumenat o hrtgLiæanskoj tragediji tih vekova! Srbi su, dakle, bi li maè ~i slovo Hristovo na ovoj strani Evrope. Sve je ovo ukupno velièanstvena afirmacija Srbina u njegovom ?naèegvy evropskog graðanina i Hristovog vojnika. Sa ovakaim istorijekim naslehem hri æanstva mi smo iveli n vojevali n trpeli. Pr a~oslavlje su izraU~ivali grèki oci koji su u n~eta uneln vedrcnu grèke mudrosti ~i i votnu radost stare helinske ndeje o odnasima neba i zemtse; a svetosavlje je u n jega unelo èisgotu odnosa ~i?meðu vernika i dr avljannna, .izmefi~u na~cionalne dr ave n dr avne nacije, i najzad izme$u op teg i liènog; a oboje ?ajedno je dalo Srbinv da os tane u duhovnom ivotu oslobot~en od stranaca. I da uvek buce sa Bogom nasamo! Tre balo je neizmerno mudrosti i hri æanske sile svetom Savi da i?meæu Carigrada i Rima, k ojn su nas podjednako pri-gnskivali, probije put ?a spasenje moralnog integritet a i duhovnog jedinstva svom narodu. c jednom docnijem mometp~u je, po naredbi iz Rima, ast godina vo$en u Bosni protiv " izmatika" krstaitki rat do istrebljenja! S rpoki narod je ima~o protiv sebe dve najstra nije monarhkje, jednu sa Istoka ~i dr utu sa Zapada, otomansku n au~strijsku; i dve najiskljuèivije relitije, muslimansk u i rnmtsku. Ali je traæevina svetot Save ostala itrak i dalje moæna. Nije èudo, dakle , to Srbi, koji su na Balkanu pali pos,pednji, ,ponovo su se d.igli prvi. Silazeæi sa veline visine na kojoj se nalazi Jerusalim, dole ka Judejsk~oj pu stinji, sunce me je danas srelo pred Jerihonom. Ja se ovde apet setih jedne stran~ce iz lobo nag itija Simeuna Mirotoèivog. Svet n Sa 304 t va pi e za svog oca da je ~io "divag3 i ;traghgan, kao vladalac onim koji vladaju, i ~kao rosztocar onim hoji gospodare . . ." P pocnnje: "Kad bi jutro, i za~poèe c rkveno pojanje, namah se osve-gli lice bla enom starcu; i raodigav ruke k ~nebu, r ece "Hvalite Voga va svetih jego, hva.~~gits jegs? i n a utver deniji sila jego . . ."' Na svo mu sveti Sava ka e ove svoje reèi t~une evanæeo,:kor meda: "Oèe, koga vide kad z-ako goaorgt~.gt%" --Prema tom opnsu, Nema~a je lo sopstvegazj ett,i sahragb en `rako ca je polo egg na golu :~e~,glju i sa hlacnim kamenom pod glavom . . . Ta j tsorac je;sgge dr ave i jedne diiastije! Taj èesti pobedilac Vizantije! Taj silni vladar oroæen sa iliperatorom tlleksijem, carer,g. Is-goka . . . Po~sle Jerihos a æe ggut da ide ~sve ~kuti~s i u sijanim peskom pungpi trnja. Dagias æu potra grgi Hrista onde rc,e je, asg m u Galileji, najveæma bio u svojoj z,.~sljtg. Kroz ovu jezivu pokrajinu smrtg , sve s:azgvcoh~ ka najslavnijoj reci koja je ikad nrotekzga ovi;lg svetom, ka Jordanu, i ka hzc~cty 13itavari. g?vuc a je vapio glas Joanana gzusggttaka kada je bbjav ljivao mesiju i Hrista, i najzac ~:rstio kod Vi- _ tavare Iicyca sina Marijinog,

tvors;a ns?vog è<zv~;- _ ka. Videæ~,g i mesto na jedgzoj lirici gde je .~ri .,, s tas: nostio i molio èetrdeset dana: i, preko pu_ ta, jecno brdo meæu Moaizskttl~s brerovi:la, s;,;gak- -è; le je Mojsije gleda,o na H anaan u xoj.f mu ni;e bgslo suæeno da ggkac y~ie. Iipagi::~~g'rgu sv~;; ec ,!yr` ra do duboko u no~g, po stranpu-gicalka i ~~ek.~Guæima. Opraæu oèi i lice u W lrdattU, gga è,ijnm razbijenim og ledalima gglovi muèsnickn :ik Hrg.otov. I ,kutgaæu se u i~Irtvom lsoru, gTo,d ksjim le k pet starozavetnih rradova, meæ kojima it S.v~~ih.g u> i Gomora... _ . A vratiæu se najzad gtahrag, kao onaj b,Ra e ni iz evanæelja: èije su oèi vi.c~~zgs. Lgh,rcesa. ' ^ 20 GQt,~ovfg n hn ce_r.k g(~ s 'L~'J. ~. Jl%_ 4fF1 . pismo iz EgipTA KAIRO, 193* Najpre nebo poèirr~e da sve veUtma bledi i itgtèezava, a velgpko more da postaj e bezbojno i pligko. To je veæ afrièko lrtore. Zatim se najednom proka e na vidiku jed na dugaèka uta crta. Eto, to je Afrika. I zatnm jedna bela satra ~a tom utom vidiku. A to je Nil. Ali n~ièeg vi e na damaku tih svetpih obala. Zato i najvi e ovde prenera zi, u jed,nom trenutku, ta dalja savr ena praznina neba, zemlje i mora. I preneraz i nas oseæanje: da ~je to troje sasvim dovoljno, makar i ovako nzgubljeno u sveobi mnoj pustoc~i. I da je sve ~drugo na ~svetu sporedno, èak i iztrk no. Ovo otkriæe Afrike u svetlosti jednog jutra npaje svega nekoUp~ko i?bezumljen ih èasaha. Za ljude ~koji nisu nekad otkrili Ameriku, a hoji ni sada ne otkrivaju, svaki dah po jedan kontinenat, ovaj pronalazah Afrike u pusgom moru jeste velkk i praznik srca. Veæ sama pomisao da za le$ima ostaje jedan svet, a da sad pred nam a poèinje druti svet, jeste 'do F ljaj hoji omaæijava. Tako isgo i oseæanje da daleko iza ~nas o~ tade, pro le noæi, takozvani stari svet, a da se pred nama pojavljuje jo star iji i ~najstari 306 ji sveT ljudoki, tirer;stavlj~ z~ ~r~rcy ~p~mefi neuporedivo zbivanje. Ne pominj em i ~èudno ose~anje koje èovek ima misleæi da dalekb ve$ osga e za na im le$ima beli ljud i, a da ~sada ulazimo me~u ljude crne, sa njihovim naravima ztrvag èoveka. Ve~ samo ovo izgleda nam obest mac~te i vizionarski traradaks. Jer Afrika, u ~pameti èovekovoj, kao god n u fantaziji deteta, to nije, pre svega, Egipat, zeml ja ~stare ttzvanredne kulture; ili Kalland, danas zemlja dijamanata. Afrnka najp re znaèi Suda~n mli Kongo, zemlje crnaca i ?verova. Kao i u na em detinj~tvu, tako ~ danas kad na evropskoj ulici vidg~mo crnca, èekamo da se kza rvega vidi i palma, a zatg.gm ~i zaèuje lav. Na a èula uvek i do kraja ostaju detinjasta; zato i svi tgrvi na i utisci uvek su onah~vn, i po silini i pr~ jednostavnosti, kakvi su bili prvi h na ih godina. Kada ee vremenom ne bi ume ala u te utg.~ske ljudaka pamet, zatim i iiudrovanje, n davala ii svoje oblike n znaèenja, mi bismo do konia ivota ostali pr ed stvarima u lrirodi zaèu~ena i oèarana deca. Zar mi koji smo pecali sitnu ribu u kakaom potoku nagieg zavièaja, ~il~i lovil i rakove ,po na im malim holjevima, zar mo emo sa~c bez uzbu~enja ~pomnsliti katsa na s u Afrtp;i èekaju reke u kojima ive honji i krokodili. I zar mi koji smo tledali m irne zapa~ske ~suica nad na Eem malim doli!na~l,ta, gde zaèa~s smrk~e, mo emo sada ovd e bez izvesnog straha da u~emo u pustinju, sa njenila fatamorganama i samumima. Sve je u Africi najpre neizmerno i stravièno; sve u obesti sunca i u pokorima dubo kih ~n~a~i. Najzad, Afrika to je od svega najèudnije, najrgrimitivnije, najudaljen ije: nièeg nema vi e ovde od ranijeg svakodnevnog èoveèjeg ivota ~ razm~piljanja. Za jedn ot Amerikanca, videtn prvi put Evropu, to je kao do~i u posetu svam dedi g°` 307 i svojoj babi. Za Azijata, kakvog Kineza ili Indijca, dot~i u Evropu, to je doU, n kod anih hojt~ su pokrali sve n>ihave stilove ku~ia, crkava, prozora, tkanina. Za Afrikanca, dotitt u Evropu, to je pre svega u a~s od belog èoveka. Mei~~utim, za Vvrapljanina, u~ti u Afrpku, to je vratiti se ~~ doba prepotottsko, skoro predi

st;oisko. To je poèetn sve iznova... Afrika, to prvog dapa tzgleda ne novi koi tittent, n ego ttova ?vezda; i to ~tona n neznana zvezda koja se stropocttala na usijato more, i zapali la celu p uèinu. Mehutim, sam Eggtat, u ~trvom ltodiru, nièim naroèito ~tge iznena~uje. Sa rannt tce mora zakoraèimo u ravnicu ?emlje, i to mirno, kao da se time nije ltspcta ni d ogodilo. Eg.inat izgleda zemlja bez svoje grattice; gde ne ulazttmo na neka vrat a; tde vidimo neku zemlju koja nema, kao sve druge zemlje, svoj ~oèetak i svoj svr e tak. Ve~ sa prvim pogledom, èini vam se da ste u Egitu sve odjedg oti sagledali, o buhvatili, objasnili. Odista, ova zemlja nema nego svega dva-tri predmeta, k~oji se, uvek isgovetni, ponavljaju do tta kraj sveta. Ne to nettzmerio jednolgiko n ~ prazno, to je prvo èovekovo ose~anje u EgiQtgu. Egi~at je zemlja o kojoj putto znamo, altt koji stvarno ne pastoji. I ne po stoji zemlja na kojoj nema nièeg usgtravttog, i koja je samo prazna ploèa s jednog k raja na drugi. iNigde napte oko da se na neèem zadr i, ni uho da i ta ~osluhne. u Egip tu postoji samo nebo, ali i ono uvek prazno, i uvek nepomièno, i svagda jedne iste boje. Niotkud da se podigne pramièak magle, ni da nebeski sv~ocd vetar pomuti i p otrese. 'To je vrlo uoèljiva razlika izme~u ovih mirnias pr~astora ~t na e panonetse ravnice ili ruiske stele. Ako ovde u jedno doba godi~ne sa mora nai~u oblaci, g olemi kao ~tttanine, to je samo na njihovam lrolasku sa ~mora za Etiopiju. Onamo ~te se ?atim 308 jednog dana svi ti oblaci proliti u legendarne abisgp3ske h.i e, koje ~ e trajati mesecima. Ali ovde u Etintu ne$e ipak pasti ni kap rske, ciri !, ~gkad verar ?alupiti ijadan prozor. Ovo je zemlja gde se ni ta ne doga~a. , Ka nije video Egipat, taj i~pah ima jedno èulo ~manje. Ima jedan ivot ljudski dok se nije video Egifltat, a drugi po to se je video. Istina, ne mo e biti reèi o lepoti Egipta, ali ~mo e o bezmernosti i vepièanstvenosti jedie nebeoke fataaiorgane. Eg~p at .je jedna stvarnost kaja le i daleko ~izva~n neba i ?emlje. Za Etipat ne znate cgga je, ni po èemu su ~povuèene njegove granice; jer on u na el~t duhu nije ~ostavio nièeg stvarnog ni odre~zenog za to bi se ukvatila na a misao, i na ~èemu bi se zadr ala n a a uspomena. Stotinu godnna u Eg~igtu, to oi opet i uvek bio jednno onaj prvi dan , kada smo ~sa ttustnnje mora zakoraèiln u pusginju ove zemlje. To je uvek taj prv i dan koji nnje nnkac zamrknuo, ali nikad se ni obnovio, Zato se sunca i meseèine preko cele rodine smetuju ovde bez ièeg drugog i novog. Cela lepota Egi~tta sastoji se odista samo u dvema velic~gg ama: u fvegovom sun cu i njerovom Nilu. Ali i ovo dvoje je ~vtak dovoljno da ovu ?emlju uèine F ajpep om i najrasko nijam zemljom na svetu. Sve je ovde u fantomima orgz~a koji zamenjuju i gradove, i ljude, i vegetaciju. Nisu uzalud stari Eripliani napravili sunce rl avniim bo anstvom svemira, da bi ga tako naprav~ili i jedigsim stanovnikom Egipta. II Takvo je bipo moje prvo ose~anje na ulaoku u Eripat, a rakvo je i danas posl e nskopiko go 309 1i l. ' . . . g ~,'` ,r~ u ~,. ~ ~i~hK dina boravka u toj zemlji. Oseæanje neizmerne praznine preda ~mnom, nza mene, izna d mnje glave. Al~i npak sve dovoljno i za srce i za avgisao èoveèiju. Jedna 'kriva i tanka palma na suncu, sa njenam plavièastam ~senkom na utom ~pesku! Kako je ~ga po nekad dovoljno da zameni sve ostalo. Dovoljno j e da u pustinji apazite pred sob am samo ne to, ma~kar i siæu no, to ivi hao i vi, pa da osetite da je tu n ~sve drugo. A dve palme u rrustinji, to je veæ pra uma! c Egitggu se oèi tako ~naviknu na ~trazninu , i na jedan neporemeæen~ n mirni pr~astor, da se naaca èula epèine kao muzikom i boj~ am. Èak se èudii~to da smo neka,d uapctge i mogli ivati u posmatran,nma sa kule u Piz i, sa Aj~elovog tornja u Parizu, sa G~anikula u Rilzu . . . Imajuæi pred sobam njn

hove nebrojne krovove ~g asule, toliko svega nagomilanog ~i pretrpanag, zar mo e i biti reèi o kakvom ugisku harmonije, jedinstva, sinreze? Mefi~utnm, na ovim valovima pesha koji na sve etrane dopiru pravo do neba, èov ek ostane prvi put lice u lice ~sa svemirom potputp~je nego i na okeanu. Okean j e more i nebo koji su neprestana u pokretu, a pustinja ,je svet ho,ji je umro i okamenio se. Dve bezmern~ost~i i dve samoæe, aln pozttuno rasliène. c ttustinji ~se oseti sve drugo na svetu izliitnim i siæu nim, ali i bezboh<nim i neèt~stim. S poèetka j e pravo herojsgvo i ~ot7gtæi sam u pustinju, a vremenom odlazi se onamo sa rado æu, ek oro sa potrebom. Strah je kanda uvek prvo ose$anje èovekovo u dodiru sa svakom stv ari. Ja verujem da je ~strah bio i prvo ase~anje èovekovo na zemlji. Oseæanje samo~e je jedno pijanstvo na ih èula, koje vremenom postaje ~go i svaho p ijanstvo. Samoæa i ti ina kao da èoveka vrate sebn, izdvojivtci ta od svega onag to ~ni je nnkakav njegov saistavni deo, znaèn od svega to je , njegovo neargansko i njegov a neduhovno. Naroèito ad dru 310 tva, koje je provalija u ~sajoj èoveh ~izgubi najve~i deo svog so~tstvenog ~i rebah najbli et. Ima ljudi koji naviknu na giicihu asame, da bi za momenat i apustio ve ru, odnojio se ad ota~gbine, razvenèao se od ene. Heroji ~sama~e, gru~stpsa~di, koj ih jo ima u avoj zemlji, izrledaju o~dg~nsta ljudi koji ne prave nikahvo narilje nac sobom, _ niti koji i ta gube gpredsidaju~i sa lju,ci,lia i ~v'dpsovim gracovima. Prastar i ~samo$a, to k.c èesto dve utopije hoje vremenam pd stanu pravo ludipo na ih èupa. Ali 2tared svih nelrestaic~s lrikaza na ze mlji, i hiljadama fantoika ognja na Nilu, Etinat . ostaje pre svega zemlja smrti . To je ~smrt koja stvarno islunjava svaki deo ggrostora, n cva~xzt trenutak ~tustinjskog vremena. ~mrt ~se ovde na svakom horaku nspreèila izme~u sveta i 'èoveka: smrt ~giha, rezigni rana, bezmerna, o~sunèana. Zago su stari Ep~pU~ani imali ideju o smrti ogromniju n ero ~tkakvu 'drugu ~ideju. Èovezs bi rekao da su ideju o smrti uotpcte izmislili E gkp~iani. Takva ideja je postala zatim obo avanje sasvim prirodno: jer je emrt odi sta jedino cggo je nenadma no, jediigo apsolutno, jedi~to konaèno, ,jedggno re eno. Da li ~su Egip~ani zgmali strah od smrp3, koja je uvek nerazgovetno h nepri stutgaèno, ali i birFto tkel~anje èovekovo? Ili ~su 'imali strah od ivota koji je ist o tako, ako ne i vi e, uvek neposredno i ~prisutno ose~anje u èoveku? Svakako, za sv aki drugi narod ~bi ovo pro ivljava ~g.e bilo zamr enije neno to je to moglo biti ' ~ v za stan ovnike ove zem~z,e. 3ato su Egipæani smrg ` napravili prolaznom ali i ivot nelasgojeU~km. Kao da ,je i na Nilu, kao i u svakom velikom dukovnom sredi tu, postojala njegova nirvana = kao pocetak i kraj gsviju re eta. - ~t vot je tako oio za Egip~ane u nrameni i obnavgbanju, znaci u nai?meniènam padanju n dizanju, bez nèeg *. 311 , 4 ustaljenog i èovecjeg! Prema tome, sve veliko i malo bilo 'je u snesti ovog narada na kraju krajeva smatrzno podjer,nako ta tim. Smrt je hodnik izmeæu jedi og ivota i drugog ivota, iz jedtgog oblika u drugi, iz jedne lepote i u asa u drugu lepotu ii u as. Mefiiutim, mi danas verujelao obratno: da je, na~protiv, i ot taj hodnik, i to hodi ik izme~u dve smrti - jedt e iz hoje smo do2pli n druge u koju æemo otiæi. Hodn ik nratak, i te~san, i taman. Ali i lored Veèite opsesije smrti, ovde je i vera bila veliska utopija èonekova. Uostalom, ta dva ose$anja su uvek i svugde bila u ljudsgsom umu i bolu potpuno nerazdvojna. Mo da je ovde jedino iz pojma o smrti.i ponikao pojam o bo anstvu, to bi predstavljalo najveæi paradoks èovekove misli. Sunce je jedan egipatski bog, koji o k vljava, ali i pro dire. To èudno i i~stovremeno gledanje Egipæanina u ~omrt i sunce i

bo anstvo, najzad izgleda kao da je odista sve troje utopljeno jedno u drugo. Èovek nma muke da ih odvoji, a ne sa~mo da ih do kraja razlnkuje jedno od drugog. 1II Inaèe, pu~stinju je dovoljno videti svega jednom u ivotu. Piramnde su samo naj al osnnji spomenici oholosti i tiranije ~g gluposti, koje najzad omrznete. Sfints~s je toliko ~nagr$en vremenom i udarcima ljudskih ruka da njegovo æutanje nije vi e z a~peèaæena zagonetka, nero krik oèajanja svih ~propalih stvari na ?emlji. Za Evrodljane, presiæene svojim bezbrojnim lepotama grèkog i hricgæanskog sveta, d ana nji Egipat najposle postane ?emljom samih paradok. 312 sa i apsurduma, najbogatije tlo, a najsiroma nijn narod? Najstarija kultura i najn ekulturirije ljudstvo! Najbolja klima, a svi ljudi bopesci! Zemlja sa najvi e vode - pd to ceo svet ivi pored Ni la - a najprljavija celjad! Naj- ' vi e suica, a najvi e prozeblih i reu matiènih! Svi pabo ni, a svi zulum$a~ri! I, ~najzad, svuda pustin>a, a nigde samoi~e? - Jer gde god ima rry ta, ne mo ete se probitn od navale ljudi, bivola, kola, kamila, mararadi. Ova zepe na ~raka, baèena na utu pustinju, a ta se zove Egiptom, to je naju urbanija zemlja na svetu. A sve ovo izgleda da traje oduvek, i da traje vecito. Sve u npa iskonskoj graji i zbrci, u dranju ljudi, i kri- " ku ivotinja. Kako su u Egizttu svi seljaci obu ceni u bepe ko ulje do ?emlje, a tako ista sve seljanke samo u crne kb ulje do zemlj e, mas-go sva~ke druge ade~e, na livadama ove bele i crne prnkaze izgledaju kao nekakvi fantami. Ma~kar po polju i bile citaae vojoke na no- slu, ili na prolasku, nigde nema egipatskog se- ~-';:., la ~a vidiku. Svi glnvni putevi vode uvek u ne- ` kom dr urom pravcu, a giikad pored ljudskih na selja. Ako se i pored kakvog jarka pojavi kakva 7 ku%a seljaèka, to je ~koliba okrurla, i od zela- . lje, kao izvrnuto zvano, sa jed ni~rl jedinim otvo rom hro? koji ulaze ljudi, stoka i svetl~ast. To je egipatski doal, a za domom palma, i za palmam i~, , bnvolnca - troje, koje èine uen pej?a egitgat ski . . . Osili dva ili tri velika grada, koji nas oU~omitu na Evropu, èak na Engl esku, niceg dru gog velikot po egipatskoj zemlji nema. Ovo su na- u ,:, ; ~ ,.. selja hoja rniam pnju na lrve stanoanike ove ze- ' ` mlje. Posvednegni rad rabovski na pamuènipè poljima, to je 'isti koji se radio i ggre kiljadama godina u istovetnom i nemenj iaom tavoregvu n bedi malog èoveka. v" Odista, za one koji tra e car Istoka u ble sku predela, u leloti ene, u obesnoj snazi mu- " 313 ,karaca, nema ggigde veæeg ra?oèarenja nego ovde. Egi~atkki seljak, felah, otkada re pogurio jo nekad u faraonsko do~ba, ovako nad satienjem pamuka, ili razvodeæi prlja Vu vodu po jarkovica, nihad se vi e nije ispravifl ni ditao glavu. U Egiptu je èovek ne to najmanje od svega to oide postoji. Sama pro lost, makar n najveæa, to je ipak ir uvek samo jedna provalija! Sve sl ave n veli~psgge Egkpta ~zeæ su, uo'stalom, hiljadama godkna potapljene u ovaj vruæk nesak; n trebaæe jo puno novih hiljada godkha ~da se taj mrtvaèki pokrov skine, i Eg ilat faraon~eki ponovo ~poka e met~u ljudkma. Kao prvi moretiovci po morima, ovde grupe uèenih nsg-ra ivaèa sada tumaraju poljima, i kapaju posvednevno, i posvednevno n alaze deliæe tog sveta pod zeml~om, koji neæe da se proka e nego najsreænijim met~u t-~i ma. Svakog èasa, me~utim, mo e da se proka e èitav jedan novi kontiggent ljudske mi~sli, pod pijukom, i c aci peska! To je ono to zalu~uje veæma goego kkakaV na moderni tehn ièki proggalazak. Egipat .je prespavao pod zemljom hilja,ce godirga, a tek na e stol eæe po lo je da ga, kao utopJg~egii brod, nzvuèe po!n~ovo na sunce. Za dvadeset i pet

poslednjih vekova, niko ni od najèuvenijih Evropljana nije znao drugo o ovoj zemlj i nego ono to ~su nam ostavili grèki namernici, Herodot naroèito. A na e doba je posle mrrolnona veæ otkrilo svih trideset dknastija o kojima je govario prastari Maneton ! Progovorili su na jeroglife sa obeliska, sa papirusa i sa sgubova, faraoni kao Keops i Ramzes II i Psametik. Po grobnicama su na~eni starinske peome o ljubavi , starinsgsi romani o avanturama, i stari sve teni tekstovi pored najtaènijih dok~um enata istorijskih. Mi danas govorimo sa starim Egilæankma njihovim jezgi.kam i u ivl javamo se u gvihov skoro svakodnevni hsivot. Za 314 f nekoliko desetina godkna, ~olovina tajne Sfinksove izgleda veæ odgonvtnuto, idi ba r dabro nasluæeno. Mefi~utnm, ~kada mo da Izis digne ceo svoj veo, ~svet U~e zablist ati ka~o stotinom nonih sunaca. ta bi tad uradila Evropa, èije lepote i èucesa znamo sv~i ve~ napamet, i koje smo sve ?abele ili, klasif~kovalk, premerili, ocenili? Bio ~sam jednog dana sa sa;mim engleskkm arheolorom mister Karteram ugrobnic i mladog faraona Tutankamona, kaju je sam ~re ~neholkko god~na ot.krio. Izgledal o mi je da sam sa Kolumbom koji me vodi za ruku da mk poka e Ameriku, sutradan po to je pronaigao. Ovaj èovek ereæne zvezde prvi je otkrio sarkofar od zlata, k objavio faraona koji nepune èetiri hiljade todina spava e svoj mladiBki san u blesku koji za set?~uje kao sunce, i èeka e svo.j povrata~k me~u ljude, obuèen hako nije nikad bib ni jedagg vladar ni Evrotte g i Azije. Èovek, gledaju~i z;gatarske i vajarske radove iz t~egove grobnice, postane rord na svo.je ljudsgso poreklo, i gord na ovo nozo saedoèanstvo koliko je ljudstzo ivelo oduvek u tragat5u za lepotama i vepièinalta. Ja sam ist~gnski odve~i malo bio ohol na svoje evrolejstvo, stoje~i tgored mumi je ovog carskog mladiha u Doli ni kraljeva, ili pored njegove rasko ne tosmrtne op reme igzlo ene u Kairu. Zar je bilo mogu~no, pitao sam se, da je iznad stare Atkne bil~o i ta ljupkije i otmenkje, ~izziad cra~por R:ima i ta ~ponosnije, iznad kralje vskog Pariza i ta rasko nije? Me~zutim, ko g ije video Egipat u njerovoj faraonskoj magiji, taj nema celu ideju o ~ ivotu. I ho nije na ~mestu video etgsggatsku umetn o~st, taj nije imao celu ideju o ljudskom geniju. Mojnh deset godina pro ivljenih u Atink i u Egiitu, to je ?latni vek moje hè~isli . . . Otad sam najdublje poverov ao jg da Bog postoji. 315 ; .< Pro lost je ove zemlje zato toliko zasenju-jyt~a da .je nel-gogu$no grored fa raona setgtpg se egipatskih kediva i sultana; a pored Amogga gg O?irisa, agtomin jati se na Alaha. Ni Hristos u ovoj zemlji ni-je ni ta 'doprnneo. Arapski jezik ov de okrvavi na e uho. Samo pustinja i ru evigge vra~gaju dah putniku. I samo velika b ojicgta smrti i ivota, koja su ~ovde ra g-grena, uènne da je Evrogtljanin na ovom tlu u uzbu$e~nju i u ushi~enju, hoje nigde drugde nije do iveo. Zato Eg~lpat, to je j edna Atlantida hoja nije po'ronula u okean, nego potonula u sunce i prag gnu. gv Kairo, iako najve~ga prestonica u Africi, sasvim -je eporedna stvar u Egipt u. Èarobni grad na Nilu, izme~u dve ute lustinje, Li6ijske i Arabijske, to je zvono ivota u jednom tgredelu smrti. Ali to je i polovinu London a ~olovinu Samarkand, ili Trapezu~gt, koji Egiptu niti to oduzima ng~ti to dodaje. Ovde je susret Istok a i Zapada, znaèi onaj apsurdum koji uvek u na oj pametn i pred na im oèima napravi zbrk u kakvu ni ta d~rugo nije u stanju napraviti. Postoji polovigga Kaira sa poznatim muslimanskim komponentama: gdamijama, bezgflstanima, tehijalza, èesmama, nebrojnim iroknm grobljima . . . Ali postoji i evropska polovnna Kaira ~koja se sasto.ji o d engleskih kolrponenata: klubova, tenisa, dansinga, viskija, vikeida, i zatg~m tgrezggranja svakog ko nije Englez. - Dodajte -jo i da ovde ivi dvadesetigga razni h drugih naroda, i toliko isto raznih rasa, sa svima nijansama nji:sove epiderme . To su inaèe sve ukurgno belosvetske vrane, koje se zovu stranggl-g kolonijama, g ga 316 stanjenim ovde naro~èito otkad je turski gro za.manila e~ngleska lira. Niko od ovih

a

graæana ni lauèinastim koncem nije, u pogledu duhovnom, vezan ?a ovu nekada nju slavn u pagansku zemlju. Niti jedan za drugog haju, niti jedno drutom eli dobra. Najman je ga ele egipatskom narodu, od sviju njih najboljem n najpametnijev! Najma~~~i p otres, i svi bi se razbegli, svako rin svoju stranu. Ovo je vegtnkn brod koji id e cobro cok prvo zvono ne ?azvoni.na u?bunu i na oldsnost od vatre. Kairo danazcnji i ije stoga grad kao drugn gradovi, nego jedno sluèajno ljudsk o n aselje. Stari Kairo, u kojem je ~nekada iveo i umro fil~zof jevrejeki Maimoni d, i u koji je èah Napoleon u ao, nalazi se, zapu ten i beznaèajan, na igtoj obali Nila, nekolik,o kilometara udaljen, gde jo Grci i Kopti imaju svoje crkve i naroèito svo ja grob.lja. Grad, to iiak znaèi jeda~n rasni ~mentalitet, i jednu nacionalnu hulturu, i je dan sopstve~gii moral. Meæutim ovde je sve drukèije: Jevreji su ovde narodni novinar i, Jermeni su ovde trgovci, Talijani su advohati, Francuzi profesori, Grci banka ri, Englezi èinovnicn, Amerikanci arheolozi, cIve~ani sudije, Nubijanci poslu itelji , Sudai ci vratari pred kuæama, Crtogorcp gavazi po bankama. Ovde postoji inaèe samo gospoda i sirotinja, begovi i 'fukara, dva stale a koja su, uostalom, jedina u sv ak~j muslkmanskoj ?emlji. Meæutim, Sirijanci se smatraju igajvehma domaæim i dru tveng ~gm. Egipat jo i danas daje sliku Amerike kad je tek poèela biti naseljavana. Sve sam u Egi2gtu zatekao jo u engleskim rukama. Egipæani ~maju pra~vo da budu ministrima, verniji engleekai velièanstvu nego na~slednici~ia faraona. Egtpgatska voj~ska ima ttravo da nosi pu ke i gaæa iz topova, ali bez municije. 317 Egipatsiso èinovngpctvo ~iraju engleskn efovi kancelarija i odeljenja. Egnpatoko za kanodavstvo su izradkli profesori nz Tuluze i Bri~sela sa svi,ma merama oprezno~ stc3 da ite aviti oudovi saèuvaju strancima prvu reè i najbolju za titu. Egkpatska ariSt akracija je turskog norekla, zaostala od tu~r~skog re ima, èak vrlo ponosna to nije f araonskog nasle$a nego turSKOG... Sve je ovde pamecgano, zbrkano, zbunje~o. Egia~æani su ~musgrimanske vere i g ovore ~arapskim jezinom, gpto ~zgleda najveæa ~ironnja prema njnhovoj sopstvenoj i nenadma noj narodnoj istoriji. Dve hiljade ~toslednjih godina stranik vera n stra nih nnvazija. Musliman~sgvo, haa n hri æanstvo, ireno ognjem i maèe~k, ovde je izvr ilo n ajstra nije nasilje, najpotpuniji na?adak, najcrnje ropstvo, najni u hulturu, najgor i javni maral. Ista zbrka n sa drugim ovda njim narodima. Sirijanci su po rasi Sem iti, ~o veri pravoslavni, po jeziku Francuzi, no moralu Levantinci, po odelu i ~ kuhinji Aratti, no dr avljanstvu Egipæani! Francuzi u Egt~ rigu, To ou levantijski Fra ncuzi nz dsuba Fransoa I i Sulejmaha Velièanstvenog. Oni ~su doneli :na Isgops svo j sjajni jezik, svoju pokasnu mu kost, svoju slavnu kolu, ~svoj vite ki avanturizam, ali i svoju glad za novcem, n svoju osorno~st i osionost, sa ne to razvodn~eng~m m oralom, i komplikovanim naèinima. Oni ~su se meziali sa svhma sultanovnm sudoneram a i azijskim poderatigiama. Levantijski Francuz, to je cana~s èovek hojem se ne zn a ni gtadneblje, ni eitiderma, ni ~sultura, ni moral, ni ideal, nego njegova ban ka i njegova parohija. c o~gzsgstoj levantnjsgsoj ~sakesi an je i?gubgro ono itg o je kod Francuza bitna: liberalizam i duhovnost. To je limun navrnug na narand u, kojn daje rrejpfrut. Na Levantu, to je tip koji iza,ziva aljenje, kao evnuh ~mak ar tdo 318 sTao i vezirom. - Jevreji, to su ovde svih s~dam plvmena Nzrailjevih, koja 'imaj u i 'svoje doma~e barane, i svoje pa e, n ~dvorske dame. Tapijani su ovde narod sa najvn e za~stava, hokarda, fanfara i revolvera. Englezi, koji na~stdje da se .naj manje nide, a narocito najmanje èuju, izvoze odavde najvièpe egipatsku liru kao najs igurniji proizvod. Bec i Pe ta alju ovamo najvicge itracica i pevacica, Prag svoju -mena erkju, Turoka svoje iehlivane, vajcarci svoje ucitelje jezika i guvernante, n a a 'Slovenacka svaje sobarice, na a Srbnja svoju ~stoku, a Grèka svoje milionare i sv oje slavne kochare. Ako ovde niko n~nkog ne trpi, nfdk,o nikom i ~se smeta. Egipat je jedna vu~èic a kojoj ~na svakoj dojci sisa drugi narod; felahu na selu ostavi samo onoli~ko h oliko drugi nisu ~stigli da ndnesu. Gospada egipatska je ?adovoljna to drugi za n jih rade po kancelarijama, broje ~po bankama, misle po fakulteti~ma, hopaju po a

~gtickim razvalinama, podi u kuBe, grade ulice, zasat~uju parkove . . . ~Sre~ni su ~ip~o engleska flota brani njine obale, i enrleska avijacija nosi njine bogatag ig prvko ~mora na ?sladovnffgu. Niko odisga nije sigurnije ro io svoj problem. Fel ah, me~utim, ivi zguren nad ~zamucnim poljima, u ku$atga sagra~enim od blata, muz uæi svako svoju bivolicu; a nemaju$i nego jedno todi nje ~doba, i to leto bez ki e, i jesen bez ~magle, nose~i samo belu ko ulju n crnu suknju. Kao mo da pre deset ki.lja da godi~na pod prvim svojim fa,raonima. Felah se i dalje sam born i sa dr avom i s a Nilam, i sa suncem, i sa ~pcis~sim konjima i krokodilima, ~ga okakavcima n ~sk orpijama, sa gusenicama i crvfgma, i naj?ad sa trahomom i ~su icom. Egipat bi po t ome izgledao najcrnja ljaga n a suncu. Ni ta na zemlji nema od~nsta si~'gu~ini je, skru anije, neznatnije, nevidljz ije nego u egipatskom selu njegov felah. 3I9 * ,, , ~~:i,.~ . . . l~. - u Nema, adi std, ni veæe la>ki nego to je ta kozvana èar Istaka, koju su olevali e vropoki romanti~ci. Osi'm runca nkceg nisam na ao ni na azijskim ni na afrièkim ~oba lama, ni lelor ni tgametnog. Ljudi su najmudriji u ~rancuskoj najradeniji u Nemaèk oj, najozbiljniji u Engles~ koj, najveseliji u Ita~iji, naj tedljiviji u vajcarskoj , najhrabriji u Srbiji. Koliko su u Africi najlepcie ptice, toliko su i u Evro~t p najlep e ene; a prava je sre~a srasti jednu ev~ ropsku hsenu n na kakvoj i,stoènjaèko j ulici. Na nstoku ive ljudi od nekoliko anegdota od Ho~de Nasradina, i nekoliko sura iz korana, koje i ne razumeju. Moralni idealizagi, isticska pobo nost, porodièn a ljcbav, sve je to duboko odu hovljeno 'salao u hriitfianskim zemljama. A sve j e formalistièno i neprimenjeno na ovom hri t~artskom istoku. Arapski nauènici su saèuva li dela Aristotelova ~i geometriju Euklida; a bili su i sami veltrki astronomi i zamislili alge bru. Ali njihove ma~se narodne nisu ni tada zna le ni da piicu n i da broje. Nikad araatska uèe tost i ije si~tila iz kole u narod, ni postala tbego vom svojinom i potrebom. Nigde ni pamisli o kakvom ndealu ili o ka kvoj ideji. Herojstvo, to je ovde samo fizièki pojam; lepota ene, to je takot~er samo jedna fi~ zièka osobina. Bogatst vo, to je ovde mohi ive~ ti ne rade~i, i napoèito ne mi~sle~i. ene su debele i lene, poslu ne, mahom ru ne, i uvek trudne. Takozvane arapstse ulice su ovde ètuge tih ru nih ena, bolvsne dece sa tuberkulozom i trahomoim. O ene se i udaju pre zrelosti, ja u najranijem deti~bstvu, i èekaju. ena je bez macrge, kanda n bez spola, a svakako be z ljubavi za èoveka, koji je oduvek bio njen glavni neprnjatelj. A zato to ne ~voli , ona i ne peva; aho li i zapeva, nzgleda da gorko jadikuje i èemerno zapoma e. 320 Levant, to je odi~sta najsk$u nija reè, c Egipttu se Levant ase~a vi e nego n u Sm i,rni, i u Bejrutu, i u Carigradu, po to je najvi e na raskrsnici. Ovde se suèeljavaju tri kontinen~ ta; a egkpatoka pri~stani ta su ~puna salso brodova sa tu~?im zasta vama. Ovo ,je stvarno veèiti karavan-seraj po duhu i po sudbini. Ovde se tak~ mièe s ve sujete i ambicije, sudaraju svaèiji in teresi, izmenjuju sve egp3demije. 0 faraanskom dobu niko ne zna ni ta, o egnpatskoj umetnosti niko ne razbija g lavu, a za erstatsku staru veru Egipliani z~gmaju pravu muslkmansku advratnost. Islam je ovde sve poravnio sa ?emljom, kao to bn to uradilo i hri æa~rgstvo. Patrioti zaas egipagski je henacionalan, po to ~se ova me avina naroda, i ona zanemarenost se lja tva, ne mo e zvati ~narodom. Narod, ta ne znaèi zajednièka zemlja, zajed,ni~cko ime, ~i zajedkièki jezik, nego kolektivni duh, ili jo balje, kopektivna du a. Patriotizam je u Egiptu dr aini, vezan za jednu dugaèhu zemlju kojom niko od njih nije do kraja proaca~o jer se ovde uop te i ne putuje; ~svako pa.mti sa~mo imena najbli ik gradov a i ~na~selja. Eriphanin je bni pre stotinu godina vojnik koji je tukao Turke te ~rajuæi ik odavde do Konje blizu Carigrada. Sada zanamaruje i uslavljuje njegov vo jnièki duh Engleska. Sve druge evrogkke sile sanjaju kako da ovu zemlju pokore èim b i ~se l~alo Entleska pomahla odavde. Niko se vi e ne otima da ovde pro iri svoju sop stvenu veru, nero ~svoje banhe _n industrije, svoj politièki nemoral i ekanamoko r orbstvo. - U me~uvremenu, ovaj dobri i pi~tami naro,c, narod tolikih rlavnih na~ stgeta, po.:~qnosi sve strane izelice i obagaæuje sve svetske .gladiice. Englezi f

ie izvesno jedin,i ovde osta~nti spomen prosvetitelja, ali osizm =cto ry iz~radt ii dva rpa,qa, i nauèiti dve generacije Go Gradovn n igcere Z~.I id';..: :fiè. gatacia englaskom jeziku, nicrga ni na njt.~ neæe se~ati kada odu odavde. Iznad Kaira stoji breg Makatam. Èim do$ete u ovaj grad, po urite da se ~toggnete na taj njegov breg, odakle se vidi sav istoèn~aèhi karakter ove prestanice, njene u roU~eni~cke mahale koje se zovu araa~ski, i njegove ogromne d amije hoje imaju tip indijski, njegove karavan-seraje k~oji nmaju ti~p persijski. Ka u da je Mokataii jedna visoravan koja se pru a sve do Ki~ne, u jednoj geol~o koj formaciji uvek istov etnoj, rastavljenoj od fosila u kojilza se i dana~s dobro razaznaju sve travke, k oljke, crvi i knsekti, èak i skeleti mu ica. Ali je Mokatat~g va an zbog tvorca dan a nj e dinastije Mohamed-Alije, koji je dohggao sa Balka~na, n uzeo vlast poacto je u ovoj tvr~avi, posle jednog dobrog ruèka, masakrirao sve dotadacgnje velmo e erz atske , mameluhe, sve os,im jednog hoji se sa ove tvr$ave ?ajedno sa hanjem bacno u va ro . Ovaj bord ijevski ruèak Mohamed-Alije je najuzbudljiviji na ovom bregu, gde se i danas nalazi zapuziten njegov konak i njegova camija u kojaj je sahranjen. U najèu dinjem i mo:kda najvelièanstvenijem okviru, najjezt ija povest jedne hrune. Odoizgor se Kairo uvek vid,i u sumagltp~i koja je samo oblik pracpgne to menja svaki èas sv oje boje. Sa Makatama nsgleda da se vidi ceo Egnpat. Ali se svakako Vide tri velike p ,iramide u Gizehu, na loèetnu Libijske pusginje, a ta je ono to nadvi uje i natpeva s ve ovo to se ètred Mokatamom pru ilo do hraja sveta. Svi gradovi muslimanskog istoka, od marokanskog Feza do indijskag Delhija, ulaze u ovakav izvanredan i zaprepatc~iuju~ig okvir. Ali ipak bez èara za srce i l amet prosve~enog evropskog èoveka. Nicrga se osobitot ve~ desetinama vehova nije o vde dogodnlo: ni na~rrisalo, ni izvajalo, ~ni naslikapo, ni izgovorilo. Kanro ni 322 tshd nije bi~o ni no~va~m Momfisom, gti novom Tebom, ni novnm Saisom. Kairo nema svoje t-nstorije, ni legende, a najaaanje svoga ~mita. Da nema Sfirtksa i tri t gramide, ne znam ho bi ickao da Egipat tra i. Ostaje i dal,e samo fara~onokn Eg~. at koji islun>ava posmatraèa svojnaa èud~p~k v eltgcfr.nama. Egipat, to su i dana~s Memfi.~s i Teba, koji vi e ne lostoje, n ?a k oje ~ovda~pnjn svet ne ?a-ia nnirga. To je mo da i p~lolomejska Aleksandrija, ali svakako ne aratshi i k~osmopolitski Kairo, sa pu~ngvskim je?nkom i pustii~afrom ~verom u zemlji gde su Bog n Svetlast ~ a~ehad jedno isto biæe. Trebaæe druga t~ceja o i~votu da EgFpgat opet preobrazi, i drukèija kultura da ta opet prrs~bli i op tem duhovnom nvotlt. Za ~danas ovo je veliki karavan-seraj na tuæem putu. 3naèn, samo po sebi nepgro nepostojeæe; i nored sve veèitostn koja je ovde ro$e na, gnecgro trenutno i nlu?orno. V Mumija, to je ono prgo najveæma ?khtvi u Egg~ggtu. Kod Sa~sare i Mamfisa videh celo jedno polje peska kroz koji su se videli ja ne;cirnutn sarkofazi mumija crgo su vnrile na ovaj svet. Kaka ovde nema nikad ni marle a~,i k~pce ni vetra, te mumije miruju nesmetano pod ti~m n~gpsovim .utim i ta,nkim loasrovom od leska. Niho od Egilæana ne pomi lja da nh ttanovo zatrpa, ~a n i~gd od Evropljana nije jo stg.ggao ovama da ih ~totpuno agkrije n vrati na sunce . U Donjem Egi~pu kod Dol~pge kraljica prisustvovao sam ot 323 kopavanju mumija pri jednom bregu iz nebrojnih èialih kopamih pe~ina 'kakve se vid e i u Grèkoj, u Delfima. Traranje za mumijama, to je lov hakav se c nas ne daje ?a mieliti. Ka u da su pored jedne mumije nedavgro prona li jedan palirus sa nepoznatim strofama bo an stveie Sapfo, pesniki~ve sa Lezbosa. Kod ostalih su nat~eni svi sv e teni i knji evgii ~dokumenti. Kod novih mumija ~e se naæi nova iznena~enja. Mumije s u zato jo uvek najgavorljivij~i n najreèitiji ostaci ivota koji nas vezuje za doba d vadeset i devet ddtnastija faraon~skih; i one icy najradosnije napce nade i obet ~anja da ~e uvegs progovoriti novim jezikom o starim nsti~ama o kojima je ta~ko

malo ostalo ~napisano. Zato je mumija u Egiptu hao ~svetiteljske mo ti u Evropi, g roje èine dobro ljudskoj ~misli, n pove~avaju ljudski ivot i cpe~iy vezivanjem ne6a i zemlje. Odlazim ponekad sa prijateljem, francuskim arheologom, koji ovde zamenjuje s vog ~slavnog zemljaka ampodiona, da u Donjem Egip~su prisustvujem arheolo him otkop avanjima pod njegovom upraVom. To je èuveni Fukar. To je $elihi n pro drljnvi èitalac jeroglifa; on odoogo do dole proèita brzo natpis faraonski na obelisku, kao kakav nagp 'otaèestveni gurman svoj jelovnik. 'Sedeli smo nas dvojica satima zajedno pod kro njam bujnog l2odrog sikomora u tebanskom polju, u itu; spavali smo pod otvoren i~m neo'om izmetu dva sfinksa kod Karnaka. Ovi arheolozi ive jednim ivotom kakav e vrogg~eki plugokrat, ~birokrat ili aRistokrat ne mogu ni zami~s,piti. Od faraona do egilatokog arheologa nema ni asorah u pogledu carskor oset~anja ivota h velièin e me~u drugim ljudima. Iskopan je onoma~d na moje oèi jedan antièki ~lrostruki hram hod Karnaka: trostr uki, po to je jedan njegov deo bio faraonski, drugi pto 324 lomejski, a tre~i cezarski. Ovakve stvari su sen?acije kakve u srednjem veku nik akav otkrivaè svetova ni,je mogao imati. Kimad starog granita ili alabastra, na ko j~kma su jeroglnfi, a koje za hiljade godina nnko nije pre nas ztraèitao, to je ov de opojna muzika koja ~dolazi s onu stranu sveta. Sve bih drugo, to sam ranije pr onsnveo, daa za pekoliko dana provedenih po ovakvggm ruQcevi~nama i grobljima. O dista, nigcta ne ivi tako silno kao ono ~rcto je h,iljadu puta umiralo. Kod dagna njeg Kaira, na mestu gde je bio grad i svetilictte Helnololis, posto ji u polju meU~u livadama od svega biv eg samo jedan ~obezisk, ispravljen na su~cu . Pesak je pakrio najvelièanstvenije carstvo, na.jèudnija bo anstva, najsilnije impera tore, a obelisk i dalje etoji. Ovde je `na ovom polju uni tena najvi a kola mudrosti starog sveta gde se mudrovalo pre Atine, i rde su bili na uèenju i Solon i Platon. Niigga, na alost, od te egggpatske mudro~sti nije saèuvana; a ni Herodot ni Ppaton nagm ne ka u nicgga o toj mudrosti o kojoj se toliho govorilo, a koju su oni uèi:ti ovde obojica na samols t~enom nzvoru. Grci su cak ostavili spomena o tom da se Egip~ani uop te nisu ni puno bavili naukom. Ka u da je Demak~rit rekao da u geometri ji nije ni ta novo ~nauèio od Egipt~ana. A hri ~an~ski oci govorili su o egil$anskoj s ujeveri i matiji, ne pominju~i trigonometriju tvoraca pkramida. Prema celom izgl edu, koliko su Grci strahovali od teologije, toliko su EgigtU~ani izbegavali fil ozofiju. Ovde je VekoVigma vladala teokratija, a faraon je bio samo igraèka u ruka ma sve tenika iz Eleuzisa. Ve$ posle jednog jedinog stole~a arapske vlastgi nad Egiptom, sve to nije por u eno bilo je ?adu teno, i èovek ove zemlje, najpre faraonski, a zatim ptolomejski i r imlja~lski, ko g 325 jeg vidite zgrèenog nad radom u pamuènim poljima, nostao je ono to je on danas. Ve~ p osle jednog jedinog s-goleæa nakon invazije! Pod udarcem iste ruke koja je ugasila u Vizantiji eh Oriente 1ih tg na Balkan donela svoj ~p-tsttnkt ru ilaèki me~u Srbe - koji ~su po darovttgo~sti imapi smeniti onde antièke Grke - i u Eg~pttc je obore no ttaganoko dru tvo hoje je nekad na ovoj obali davalo Plotina i Filona, Ariisri~ pa i Todora kz Kirenai~se, filozofe i pesnine sa koj~m svrtnava stara mudrost i lepota. Nihad istorija sveta nije kmala epièan primar isuciivanja svnju izvora lju dske mis, gi kao u ~go doba preazarti aradiske nad starom filozofijom. to ve~ ovde ne sgito e oboriti prvi nosioci evan~elja, oborili su noskoci koran a. Jer kao da je bilo zapisano: za kolnko su se antièke aere dolunjavale, toliko s u se, naprotnv, nove vere sve nskljuèivale, èak se i meVusobno ru ile. Egipat, vi e nego i sama Grèka, stoji za.to kao najve~e razboji te vers~kot ludila i dogmatièarske obes ti. Razorene zèdove i polupane glave starim statuama koje vidite oko Ral-geseutaa i po tebanskom polju, nisu ura,cili vojnici, nosioci nove vlasti, nego misionari , nosiaci nove vere. Ovaj obelisk u Heliopoli~su, sa jerogli ima koji i danas u suncu pevaju velica~nstvo ~araona Sezostrgnca I, i hoji je izvesno bacao svoju senku i na Herodota, i na Platona koji je ovde uèio trinaest g

odina, zatim na Aleksandra, i na Cezara, i ~na Kleopatru, di e se danas usamljen n a njivi, kao alosni beleg na grat~ici dvaju najstra~cnijih razdoblja i dve najpro tivureènije istgpie. Ovaj Heliopolns koji se zvao On na egipatskom jeziku, nalazi se na protivno j obapn od Memfisa, na sa~com Nilu. Odavde je ve~ poèinjao Gorn~s Ep at. 326 Nil je najlep a i naj,mirnnja reka na saetu. Nicrga velièanstved~ije ne ggrolazi po zemlji nego ova ~reka uvek za arena od usijanar pustinuokog neba. Na Nilu se oèe vidno doga~aju jutrom i veèerom isti fantomi svetlo~sti, ha~o na okeaku. Nil i?gle da, odis:ga, u èovakovoj rgameti va niji nego i ta druto pod suncem. Najlep i je Nil kan da ovde blizu kod Memfisa, faraonske prestonice prve dina~etije, danas zara~slor u travurine i utonulog u guste palme. Nièet danas to opominje na progctzo~. Campus ubi fuit Memphis . . . Najpotpuhija propast neèet ljudskog na zemlji. Samo Nil, u vek faraonoki, i u hiljadama novih vatara, prolazi kao reka samog vremena, krok, neèujan, ravnodu an. - Kao da sve ovde lostoji samo zbog njega. - Postoje ~jo i mucij e, i brojevi. Brojevi stoleæa, to su ovde kao bela jata svecggenih ibisa, koje nik o ne tamani niti uznemiruje, i hoji èuvaju od insehata zasejana polja koja je Nil oplodio, Brojevi sve teni, hiljadama i stotinama davnih godina, razle~gu se u nebu i prolaze lo zemlji. To nnjs u Egeptu jedna mera umiranja u suncu, i pod krupgg im rumenim zvezdama, nego jedna mera ra~anja i vecnor obnavljanja na Nilu i pod vpagoli Nila. Hiljade god,ina nvota, a nijedan dan smrti! Hiljade ljudsknh kolena su umirale, a samo je Nil iveo . . . Pored starog grada Tebe teèe Nil neveseliji, ali uvek careki i velièaistven. Kao da tece ttz ,jedgge slave u drugu, i iz jedne 'besmrtnosti u drcgu besmrtggost. Sve drugo je spram njega delilgt~èggo, siliu no, smrtno, ilu?orno. Ni Memfzts ggi T eba ne izrledaju ru eni vremenom nego anatemom . . . Ngarde u Memfisu kamena na ka menu, sila nzvesnu zbrku p njihove pacne prirodne osim jedan ogro~ii kameni Ramz es II, u travtg, gde pasu bivolnce i :ètagarci, a za koji ne znam za to je ovde zaos tao. - U Memfisu je èarobno zg7 ,,.,. i puno :kivota brujanje Nila u granju palmo uma, kao fanfare izdaleha, a koji inaèe d pored obale, na nekoliko karaèaja, teèe por no necujan. Uo~stalom, ja sam ovaj Ni l, koji gde ne gsu ta tlasa od sebe, èuo evugde u Eg.i gde god sam iznad sebe g-tmao makar jednu pal nu le~ezu, ili jednu tamn u granèicu sn~kom~ Znaèi da N~l kstovrela eno teèe i u vazduhu muzika, dokle po ?emlji teèe kao svetlost.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->