.Ii

.

"-wr.-.:-.-...

,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor ANTON RAle
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove oblasti li nas, a posebno je slabo obraena oblast domaćih rasa golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugoslovenskih ras.::>. olubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom g standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pravilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je sto i lEtati po mraku. U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan! Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i ocene, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer eliminise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mnogim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odreenih činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvetljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Znači, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa 5

Tehni,čki uredni,k ORE GRUJIĆ

Naslovni fotos Inž. ORE BURGIJASEV

.1,

Sva prava

zadržana

Stamparija

»Rrosveta«

Stampa: Sornbor,

21. oktobra

hr. 27

"-"\\ii

'."

'1\,!\\imIIIIIMIIt

Allll.""...I"I\.Wt

LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.:: ,!Ii.
'

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom nastankC1. i opisom svake rase posebno. Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a meu njima: ore Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Sombor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Nenadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. Ako ovaj rad doprinese je ispunio svoj cilj. bržem razvoiu golubarstva, onda

STRUČNI

IZRAZI U GOLUBARSTVU CRNO REP: Golub ćija je osnovna boja bela, a l'ep cm. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja se završava u obliku š'iljka, sa2'Jdanog od perja. tARAPAST: Cevanica ponekad i prsti, sitnim perj,em. noge, a obmsli

BELOBRAD: Golub sa bel o obojenim delom vrata ispod kljuna u obliku trougla ili brade.

Sombor,

oktobar

1975.

Autor

~ ..:,f;
""~
,

~:c§.~' - O"" ,"",,~-./.-s ~'~ ? --l .
'~~'~

~

''

?
.
,

..

,

,', . \-,,-10 "f
.

.

.

::~~{(
. . .

\\

I

,:,','

:'!-

llI' .\" "
i'
1

\

°,-

\

\', \( \ t ,\

'

l'

,\ "'\, \
' '~ .."

",<~,

\

BELOG LAV: Obojeni golub sa belom glavom. BELOREP: Obojeni golub sa belim repom. BISERNO OKO: Svetao, što blei iris oka, dok je zenica sto man}a i mna, naroćito kod letaća. BUTINAST: Pera na butinama obojena bojom koju ne propisuje standard.
()

DAILJE: Golubovi s kljunom sred:n}e dužine koji othranjuju tue mJa:de. Rase 7

~~#.

""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~

il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:'

'I

.: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I . I'

DEKORATIVNI

GOLUB:

Ka-

rakterišu ga ukrasi od perja, boje, ili naglašeni očni okviri, nozdrve i sl. Odgaja se radi ukrasa. DROPER: GoliUbmamac, obično bele boje i ženka. Koristi se pri!1liiko<Hl treniranja visokO'letača. Videvši dropera, golubovi sleću znajući da ih oče'kuje hrana. DVOJNO pero. PERO: Vidi viI o

GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi u slobodi, prebiva na trgovima, visokim zgradama ili saJlašima. GRIVICA: Perje na zadnjem, gornjem delu vrata, formirano u 'Obliku grive k'Oja se proteže do kape.

r !

imaju na plavoj površini crne mrlje. Postaje i crveno, žuta i srebllllo-kovani. KUDELJASTO OKO: Oko tamno-sive boje, pod:seća na zrno konoplje-kudeljc.

NEOPERJANA NOGA: Cevanica i prsti bez perja.

IZLETISTE:

Otvor na golubarnikm, sa manjim ili većim platoom, sa kojeg golubovi izleću ili slecu.

)
II
I

I

LABUDAST VRAT: Gornji deo vrat,a zabačen prema repu, povremeno podrhtava. LEPEZAST rep. REP: Raširen

EKSTERIJERNE OSOBINE: Spoljni, vizu el ni izgled luba. FAKO: Vidi pruga Sit. GA ĆA ST: obloženi Cevanica dugim

go-

KAPA: Podignuta pera na zatiljku i garnjem delu vrata koja se naslanjaju i Dine širu ili užu ,kapu ili ćubu, što je ukras pajedinih . rasa.

LETAČ: Golub čija je glavna odlika let. LETNA PERA: Velika na pera u krilu. polet-

NERAVNOMERNA BOJA: Svetliji i tamniji tonovi jedne iste boje perja. NEVIDLJIVOST: Let u gubitku, odnosno na takvoj viisni na kojaj se golim okom golubovi ne vide ni po vedrom vremenu. NOZDRVE: Voštana koža na gornJem delu kljuna koja pokriva nosne otvore, više ili manje razvijena, obično napuderisano belo.

i prsti perjem.

)

LISA: Obojena traka na beloj osnovi na čelu goluba, iIi bela tra'ka na obojenoj osnovi.

KLIKER GLAVA: rugla glava.

Mala i ok-

)
Uzaboje perboje
I

GALEBIĆ:

Naziv za goluba iz grupe kratkokljuni'h golUlbova koje najčešće karakterišu ob oj eni štitovi krila, pa stoga podsećaju na galeba.

KORELACIJA BOJE: jamna povezanost 'kljuna i osnovne boje ja ili boje kljuna i no~tiju.

OBRAZAST: Obojena pera sa strane glave, što se smatra greš,kom. METALNI SJAJ: crveni pmlivi na vraJtu. Zelenkastoboja perja OBRV AST: Obojena pera iznad oka, takoe se smatra greškom. OČNI OKVIR: Mesnati prsten oko oka koji može biti jednostruk ili višestruk. Zavisno od rase, boje je oel 9

KOVAN: Tamne mrlje - zakivci, na svetloj pavršini osnovne baje, najčešće na štitu krilla. Plavo-kovani

MITARENJE: Zamena perja. NEINTENZIVNA BOJA: Bleda, nezasićena boja perja.

8

j

"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~.

_!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.'

.!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11

:111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene

ili tamne.

'i

\

kljuna i gornjeg delad vrata predstavlja grešku kod većine rasa, a kog galebića i još neikih rasa to je rasna osobina. PODREPAST: Bela pera na donjoj strani repa koji je obojen, što predstavlija grešku.,

POVEZAN: Srcast golub kod kojeg se osnovna boja na vratu završava pravom linijom prema kljunu.

.\

\

~~
PREViRTAC: Golub koji se u letu prevrće, golub-akrobata. PRSKAN: Na pojedinim delov,ima tda tačkasto obojen, kao da je uprskan. PRUGAST: IZibledela boja nastala od crv'ene, žute ili plave, pa prema tome postoji crveno-prugast, zutoprugast i srebrno-prugast. Ove boje su najčešće sa poprečnim prugama na krilima, a mcgu se naći i bez njih. RUZAN: Golub sa perjanim uk'rasom na grudima u obliku ruže.

RUZA: Ukras od perja na grudima, glavi, ili sa obe strane kape. ROZETA: Perjani cvet koji se nalazi na oba kraja ško1j'kaste kape ili na čelu pojedinih rasa. SAĆURASTA KAPA: Siroka i bujna kapa. SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ulegnuti, umesto da grade pravu liniju, 2. Lea ulegnuta kod rasa sa podignutim repom. SRCAST: Crtež, odnosno takva kombinacija dve boje da se na ledima i krilima fOI1mira obojena šara u obliku srca na belaj osnovi.

OGRLICAST: Golub bele boje, prs:kan crv,enom ili drugom bojom po vratu u obliku široke ogrlice. PARTIKLA: Bela obojena, ovaIna površina ispod klljuna na vratu.

..
POLITIRAN KLJUN: Vrh kljuna obojen istom bojom kakva je i osnovna boja perja, dok je ostali deo kljuna svetIe boje. PATKAST: Golub niskog tela i kratkih nogu ukoliko standard predvia suprotno. PEGA: Okrugla, obojena na belaj osnovi glave. PIPA: Lojna žleZlda na trtici. PODGUSNJAK: 'koža izmeu
lO

Nategnuta don}eg dela

STANDARD: Reć je engleskog porekla, a znači pravilo, merodovan, ili uzor a u golubarstvu: opils rasnih osobina goluba. SVODNI REP: Sadrži više od 12 pera koja su složena u obliku izvrnut og lev'ka, a prema kraju se širi. sa vrlo kr,atkim kljunom zahtevaju dadilje. 11

",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ

~

",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I'

,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno plaboje. vo-kovana boja. Na plavoj osnovi krila gusto postavSESIRASTA KAPA: Vdika i ljene crne mrlje. bujna kapa. SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka kapa formirana u oblIku šikoljke. SPICAST: Obojen golub sa belim letnim perima. TIGRAST: Nalizmenicna pojava belih i obojenih pera po čitavom telu. TRUPA: letu. Jato golubova u

VISECA golub repa.

KRILA: KrHa koja dr~ipored ili ispod

vma PERO: ,Breno pero, račvastog oblika, javlja sc
VISOKOLETAC: Golub koji se u letu podiže i zadržava duže vreme na velikim STITAST: Beo golub sa obojenom celom površinom kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9 letnih pera, ili obojeni go.Iub sa belim štitom kdla. STIT KRILA: Pokrovna pera krila koja cine ovaInu celinu u obliku štita.

visinama. a cesto je i nevidljiv za golo oko. VOLIJERA: Prostor pored goluba:rnika ograen pletenom žicom, u kojem se golubovi zadržavaju preko dana. VRAPCAST: Srebno.ikovana boja, na svetlo-smeoj osnovi, tamnije mrlje na štitu krila. VUGA: cokoladna boja perja. ZATUBAST: Tupokljun, zaobljen, aneoštar vrh kljuna. ZABLJE OKO: Izbuljeno i krupno oko.

,J
12

E~

u sredini repa koji više od 12 pera.

ima 13

.''IIII\lIi.. Postojbina . a nove se i dalje stvaraju.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~.. goluba pećinara (Columba livia). pa i osvajači.goluba peći15 .!f NASTANAK DOMAĆIH RASA Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je dobrim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje. odakle su se širili u sve krajeve sveta.I'''![I!I'''1 . Orljenta. a pretke drugih doneli su trgovci. Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova.:!~:H4':~lt'J . "'Hj.i:. čovek je stvorio i raširio širom sveta mnoge rase golubova.. Znamo d".~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil.. Prapreci "nnogih rasa golubova poticu S2'. Mnogi trgovački karavani bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su prolazili.ka golubarstva Azija. bilo morskim. Golub pećinar (Col umba Uvia) Počevši vekovnu selekciju ovim golubom.. moreplovci. je kolc-. bilo kopnenim putevima. a posebno regi on Srednjeg i Bliskog istoka.! ' . od kojih su neke već i izumrle. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim krajevima. a sve imaju zajedničkog pretka.

let visokoletača i let prevrtača.ako nema prsten koji standard propisuje. a veći broj je formiran u XIX i XX veku. Postoji meunarodni standard o izgledu prstena koji . odgajivača iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije. zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač. rirodne pogodnosti. dalmatinski golub Grupu džinovskih golu.bova sačinjavaju dve naše najkrupnije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. čak. na primer.su prihvatile sve zemlje. a možemo da ga naemo i kod nekolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli]erama. Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta brojna i omiljena u svetu. jer je još uvek broj domaćih rasa mali prema broju odgajivača. zrnasta hrana. pa i onaj najbolji.kratkokljuni U prvu grupu golubova u boji spada zbog izuzetnog intenziteta boja perja. osim krupnoće tela. na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba. biće diskvalifikovan na izložbi. godine.H'wl':'!'!::'..~jjL~ ~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:. Bart (Barth) i Engman (Engmann). Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako je izgledala pre više decenija. Ako uzmemo u obzir da od postojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći. omanje telo i.!. O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz 1666. li prvom redu. možemo da ih svrstamo li četiri grupe: I . prema eksterijernim osobinama rase. Karakteristika ove grupe su kratak kljun. pak. a omogućava i voenje neophodne evidencije o svakom golubu. i bogata perjana odeća. Postoji viSe razloga za to. trenutno imamo samo 18 i'ormiranih domaćih rasa golubova.srednjekljuni .'<L~H~.Golubovi u boji II . subotički visokoletač i vršački prevrtač. niti će u budućnosti izgledati bas ovako kako izgleda danas..Galebići i IV . On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog kamenjara dalmatinske obale. I I: I 'II : III Iii " li . izvršili su podelu na 9 grupa.. I u nas su pojedine rase golubova u fazi stvaranja.dugokljuni . Srednjekljunih letača imamo 9. a Site (Schiitte). U podgrupu dugokljunih letača spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. niški visokoletač. čije ime i nosi ova skupina.'. Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva stručan i dug rad na selekciji. I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala živa bića. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golubova nastao je u XVIII veku. bez obzira da li je reč o visoko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu.. pa i naša. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savremena tehnologija odgoja golubova izjednačava.::. obojeni štitovi krila kao kod galeba.. najčešće. Izraen je od tankog alumunijuma.i golub.. somborski plavosrcasti letač. Svaki golub. zatim let sa svim specifičnostima. severna Afrika i centralna i južna Az1. na 17! S obzirom na to da u Jugoslaviji.-1. . p Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u Vojvodini.ija. Pripadnost pojedinoj grupi odreuje se. makedonski prevrtač. kao LI goluba . Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4 rase. ZalutaLi golub se može vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu. kao što je. 17 .:ii!.I. Prsten je.slobodnjaka.I" .Džinovski golubov. Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i ze>. Na tom polju naši odgajivaci imaju široke mogućnosti. preporučio bih budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova.:.i III .HI'. subotički drhtav. staparski letač. znak da je golub izležen pod okriljem čoveka. a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još mnop. Zajednička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine. srpski visokoletač. Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini kljuna podeljene u tri podgrupe. 1':. zavisno od toga da li se odvija u srednjem visu. ili kao letač. a to su: novosadskijednobojni golub. bačkotopolski visokoletač.Letači.o ranije. a to su: bački prevrtač." :~ nara su južna Evropa. najčešće. Njih karakteriše.1 I 'Ii PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA Rase golubova obično se dele na 10 grupa.~. 16 U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom.

Savez prstenov:ima društvima. na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta. počevši od broja jedan u svakoj godini. 1978.7 = Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom.menjujE svake godine po sledećem redosledu: 1975. Čim golub ojača.. očekujući da će na taj način još brže doći do = =8 . prstenovi se izrauju u sedam različitih ~.a savezni prstcn ne srne da ima ime odgajivača.5 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm0 mm 0 Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života. jer bi takav podatak mogao da utice na subjektivne ocene na izložbi. 'HMtII!!I!IIi!1. a zatim zadnji koji je povijen unazad. U velikim jatima s više pari isvobojnih golubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove sličnosti. 19 .5 11 10 9 8. a utiskuju se sa unutrašnje strane. a društva pronaći vlasnika goluba koji je ii li ii! Iii III !: Navlačenje prstena noge i od toga da li je noga operjana ili ne.~':'~j'. U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi za markiranje koji se izrauju u mnogo boja i u obliku spirale. vlasništva koji sadrži naziv saveza i a ima istu boju kao prsten. vodi evidenciju o izdatim pojedincima. utisnuta je oznaka YU. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. a unutrašnji prečnik mora biti prilagoen nozi odraslog goluba. jer pravo na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj zemlji.i označava veličinu. što znači d. crvena zelena srebrna ljubičasta smea žuta plava boja koje se 1 Prsten prati i karton iste podatke kao i prsten. s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu. Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel 18 Savezni i plastični prsten ovi izgubljenog goluba. ali ni toliko labav da može spasti. 1981. računajući unutrašnji prečnik i to: Velicina Veličina Veličina Veličina Vel:ičina Velicina Veličina 00 O I Il Ila III IV 12.:. osim saveznog prstena. 1980. godina leženja i redni broj prstena za svaku veličinu.. OdgajivaCi letača. 6 mm je visok. prsten mu je nemoguće skinuti ili staviti na nogu. te nije teško zalutao. ... Oznake su reljefne. Mladi nose istu boju prstena kao i roditelji. Oznake su šifrovane. U zavisnosti od deblj:ne hvatanja. 1977.. Osim rimskog broja koj.. stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s punom adresom..t~~.ml'l'lt :. 1979. prstenovi se izrauju l' sedam različitih veličina. 1976.

golub sa 78 poena dobija ocenu . a svaki s odreenim prednostima i nedostacima. golubova u okviru jedne grupe ocena. ocenjivanja. Eventualne greške izražavaju se u negativnim poenima.t. pa. Zbir negativnih poena odu20 o vd d z n p Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno rangiranje golubova unutar jedne rase. pa je kod dve najviše ocene izražena jednom brojkom poena.može da dobije ocnu od 100 poena. nZ'. a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna ocenjivačka komisija. svakako. pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju svojih golubova. dobar.70 zadovoljava 69 nezadovoljava prazan kavez ocene koje se - Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijernoj selekciji.':. za osudu. samo jednu ocenu vise.~rm\!hlJ!I!'~. a golub S2. Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci. vrlo dobar. a negativna strana je u nemogućnosti rangiranj8. znači da i najkvalitct niji primerci imaju po neku sitnu manu. 93 poena ocenu .f1"'!. Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem radu ocenjivača. Ako utvrdi da. jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-: njuju svako grlo. umesto ocena u poenima. što sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova. 78 dobar 77 . i ne primenjuje. kao i prvi. neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen. a trenutno sc primenjuje i na našim izložbama. treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanredan. što je i razumljivo.. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da idealan golub. Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen. da li je zdrav i da li poseduje propisan savezni prston. eventualno. a negativna strana je ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena.: OCENJIVANJE GOLUBOVA zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju dele u sledeće grupe: 100 94 odLičan 93 . na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje primerke iz jata. o.!m:. prema standardu rase i utvrenom sistemu ocenj'i vanj a. koristi samo opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilagoen ocenjivački karton. iako je na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To je.. Opi. uz kratko obrazloženje.:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:. jer takva ocena dovodi vlasnika goluba u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu dobar. koji ispunjava SVe z'lhteve standarda . Pre samog ocenjivanja sudija proverava da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen. Prvi. ali je skala u ovom slučaju uzana. On se sastoji iz četiri dela.ni sistem. o.86 vrlo dobar 85 -. Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv rase. razlika izmeu njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo da H'. Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba prema standardu.jrr.vrlo dobar. ocena zadovoljava se. eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opisnom ocenom. odličan.ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali21 ~ . U Evropi se li praksi kc>risti nekoliko sistem2. Znači. zadovoljava ili nezadovoljava. primer.\!nm~hfft!1nUJI. ovaj s~stem od 100 mogućih poena dozvoljava dodelj. Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima. pol.dobar. Raspored poena i ocena je sledeći: 96 izvanredan IZ 95 odličan o 94 91 - 92 vrlo dobar vd 87 82 88 dobar 83 zadovoljava neza:doV'oljava d z n Sto je najvažnije. Pošte:> znamo da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi. Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena. u koji se u:nose izražene pozitivne osobine goluba. vrši diskvalifikaciju grla. tako reći. kao i ostale detalje. drugi sa željenim osobinama. Prikazaću tri najinteresantnija sistema ocenjivania. ree u komisijama.

vanredan 95 OdLičan 9<1-92 VrLo dobar 91-88 Doba.1"'~"'''''.!!!f11'''' I tetnim grlima.":.I1I'!.!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"'. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju je pretrpeo najmanje kritIike. okJvir oka i sjaj perja perja -- ( Struktura 6 7 8 --~~:~cil.. ". telo i giUša -IzloZJbena kondici~a i nega Qpšti uti'sak poena: 1-------- I -- GOLUBOVI U BOJI -110 9 UkUlpno negativni'h OCENJIVAC: ~ Datum: -------O~cnjjvački OCENE: 9S I:z.~.gati':. ACKI KARTON OCENJIV Rasa: Poena: Pol: OCENJIVANJE I R. Boja .i nozdrve D0J.".".."!m!!J'.''rn''!lIffItI1II!!M1ml..--I Noge i dcrzanje Figura.:-i~.r 87-83 ZadovoLjava karton i?: o vd d z I t rase.ni poen! I Obrazloženje Kljun Glava. Golubovi s 95 i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje i Kavez br.l 1 2 3 4 5 N e. 22 kvaliteta i do sada preporučujem i na .br. eventualnim šampionima izložbe.. pa ga zato našim izložbama.

opisujući život u luci Kotor.. osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja. vrš:i se istoval' žita iz jedrenjaka. u čemu su i uspeli.'-'---=---. gde se spuštaju smee-crveni golubovi 25 " ql"""".1!"MIff't'Im~L'1"fflT 1 r t 1 i ) DALMATINSKI GOLUB { . navodi da je Paktorović u jednom putopisu iz 1737. g._---- Nemački autor Curt (Zurth). evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub. Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i grudima produže do krila. OVOg goluba su odgajali još stari lliri. godine. -" =. sa izvanredno intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase. SAD i Engleskoj.~ . Zbog toga je veoma popularan širom sveta. obraujući samo istoriiate poznatih svetskih rasa golubova. " J Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. Dalmatinski golubovi gravura iz 1920. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen v._. a posebno u SR Nemačkoj. pa se još koristi i naziv ilirski golub.

Gudal (Goodall) 1936. jer jc u prošlosti lctco u polja J. Nemačku. Očni ok- 0(:1: Dost::>. i II STANDARD POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji. Osnovna odlika rase su izrazito jarke boje perja. jom kljuna. na goluba-slobodnjaka. a Maari »Pirok«. smatre. Tegetmajer (Tegetmeier) 1868. što u prevodl' znaci arhaneo ili nadaneo. podvratnik je do- široke i malo ispupčene. prema grai tela. do tamno-ružičaste. Spada u grupu ukrasnih. tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. složen. Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima dalmatinski golub. XVII ili početkom XVIIIveka. godine iz Genta.tipična za goluba-letača. bno u formiranju novih boja. kod crnokri1ih je svetla.1~iT sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan. 06igledno je da je reč o starom ilirskom golubu. a neke autore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhangelska. a zatim se širi u ostale zemlje Evrope. tumarajući po obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. Dalmatinski beiokrili golub. Veliki doprinos u odgoju ove rase. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« koj Cl. kod plavokrilih je tamnorožasta. obraoštru grivicu. GRUDI: LEA: KRILA: REP: Umereno i srazmerno tanak. obojenih golubova.! ""Im'!!!!':~:!. s tim što je vitkijeg stasa. Nagnuta. godine iz Dalmacije preko Austrije. a kod zlatnog soja je svetla. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put uvezeno u Englesku 1839.tela i kril::>. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). . VRAT: Prilično dugačak bro zaokrugljen. čvrsto pripaja uz telo. čelo nenaglašeno. u Belgiji. Francuzi »Bouvreui1«.adi prikupljanja hrane. kako po boji perja. Kompaktno čvrsto sklopI jena i leže na repu. Boia kljun2. Nemci ga kasnije nazivaju »Gimpl«. verovatno krajem !II il OPSTI IZGLED: LiCi. piše da je ova rasa prvi put stigla li Južnu. Bungarc (Bungartz) ga (1885. Dosta dugačka. a nokti u skladu sa bo- NOGE: Srednje dužine i neoperjane. blago zasvoena. dali su engleski inemački odgajivači. malo duži od krila. 27 . a pose26 KLJUN: Srazmerno dugačak. u pravoj liniji sa vratom. Nemački autori tvrde da mu je ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja.velike i živahne. se sa ćubom i bez nje. Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«. 1824. du žica narandžaste viri uzani i crvenkasto obojeni. a od poti1jka. na vrhu lagano povijen. mada je njegova konstrukcij::>. što ni je čudno. GLA VA: Gaji suje zuje Dugačka i uska. cuba nadviteme. U raznim zemljama nosi i razliCita imena. što je rei slučaj. PERJE: Tvrdo. Uglavnom se odgaja kao ukrasni golub.u prevodu znaCi -' duga. F~'ic (Prutz) 1884. boje. kod belokrilih jc boje mesa. prema repu.

siva lea. 3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod prethodnih. s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i tamniji ton. lea i rep su čisto plavi. pbvičast rep. mogu. 3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija. Pruge na krilima su zlatne boje. 2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija nego kod crnokrilih i plavokrilih. ali je nešto tamnija i' smee-crvenkasta sa slabi jim metalnim sjajem. Kod zlatnih crnokrilih brašnjavc. zelenkast vrat. kod bakarnih zeleni ili žuti tonovi. slab sjaj. nedovoljan sjaj krila i lea. neintenzivne pruge. siva glava. 29 . plave butine. kao i crno krili i plavokrili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8 pera. zućkasta krila. s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. nečista krila. B) ZLATNI SOJ GRESKE: Sitno tela. Boja mora biti svuda istog intenziteta. široke i nepravilne pruge. ili crvenkasta boja. Kod zlatnih belokrilih siva glava. Bela boja tela je ista kao i kod bakarnih. bele butine. razlićit intenzitet boje.ftW~1::::~'f'1i'!' BOJE I SARE: A) BAKARNI SOJ 1) CRNOKRILI: Glava. Belokrili bez pruga.. sivkasta lea. a ne moraju da imaju pege. Kod grla. grudi i butine su zlatno-žute boje koja može biti i svetlija i tamnija. Krila.:m!l. vrat.: ':. lea i repa veoma je intenzivna sa zelenim prelivima. Ostali detalji su kao i kod bakarnih. Crna boja krila. Postoje plavo-kovani. Krila. Kod ~Jatnih plavokrilih bela lea. vrat. kakva je i poprečna pruga na kraju repa. Osim crnih pruga na krilima javljaju se i bele. VELIčINA PRSTENA: IV 1) CRNOKRILI: Glava. da budu ~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u raširenom stanju perja krila i repa. crne butine. a sadrži neupadljiv žuti ton. sa prugama na krilima. moraju unutrašnje zastavice letnih pera i donja strana repnih pera. lea i rep su intenzivno crne boje sc< zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili zelenoj bubi lišćaru. ćuba nepravilnog oblika. Vrhovi letnih pera su gotovo crni. 2H Dalmatinski crnokrili golub. Gaji se bez pruga i s crnim prugama. grudi i butine su bakarno-bronzane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što intenzivniji. 2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja. lea pera i rep su boje slonove kosti. kao kod crnokrilih. Pruge na krilimC1 su uzane i mrko-crvene boje. Krila.

'f\ ~ II DIINOVSKI GOLUBOVI .'J:wt~l'~i ~"'!1 ..

To je ukrasa}} golub. Masovno se odgajao. putujući i prikupljajući po Vojvodini naibolje nrimerke radi formiranja matičnog jata. 1954.. godine u časopisu »Odgajivač«. pod naslovom »Veliki domaći gaćasti golub«. trgovac iz Zrenjanina. 33 . u velikim jatima. rq: DOMAĆI GAĆAN Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. Godine 1940. Prvi opis ovog goluba. jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie našao svoj dom. u rav. ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka. I sam Konkolj bio ie Domaći gacan šaren veliki odgajivač domaćih gaćana. počeo ie sa selekcionim radom. objavio je Kalman Konkoli.

zajedno sa prstima i zaobljena. GRESKE: Sitno i kratko tela. čelo široko. Dug. kratka ili viseća krila. Ne zahteva mnogo nege. širok i jak. a leže se odlično. Godine 1954. stas vilsok. cesto sa ostalim golubovima. Najčešći su šareni primerci kod kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bojama. okl1Ugla. PERJE: Domaci gacan. a kod belih primeraka bledo-žute do plavkaste boje. niti poseban smeštaj i ishranu. već slobodno leti. Nozdrve normalne i bela naprašene. ali je dobio niegova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. uzane grudi. Očni okviri sa bo- KLJUN: Srednje dužine. imao je jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima. pa možemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje. Posle devet godina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su mladi težili i do 800 grama po komadu. jednostrana kapa. PRSA: LEA: KRILA: REP: Vrlo široka. plavi. Njega nije uspeo da nabavi. žuti. Tako ie i dobio naziv »domaći«. BOJE nigde ne drži zatvoren u volijerama. Postoje primerci bez kape. masivna Siroka i duga. crveni ili tamni očni okviri. NOGE: Jake. s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću i izražen kolorit boja. VRAT: Dug.ima. plavi pokrivene ve- Veliko. i prugasti. aH se STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka. crveni. sa ćubom. OCI: Bele ili crvene. a i ukras je u kući. duge noge. beli. u slobodnom ispustu. kmtke gaće. i pokretan golub. u istoj linij. i sa širokom kapom koja ide od uha do uha i bogata je perjem.Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo kvalitetan gaćan. temperamentan GLAVA: Krupna. široka. srednje likim gaćama. čvrsto i gusto. dosta širok. žute oči. leže na repu. boja kljuna te u korelaciji jom perja.i sa hilima. OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno. plavo-kovani. Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa. kratko i nekompaktno perje. :34 I SARE: Postoje jednobojni crni. bogato i šaroliko. VELICINA PRSTENA: 00 35" . kratak i uzan rep. a negde manje zastupliena i retki su tigrasti primerci. Duga. mala ili četvrt as ta glava. dužine. perje gusto. Možemo ga naći i u gradov. Bela boja je negde više. jak. tamne.

a ja sam s~. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa bogatom perjanom odećom i belom glavom. Posle srdačnog prijema. uz bučno udaranje krila. a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvijene kape u obliku češlja. golih nogu. 1970. Danas je to krupan ukrasni golub. Taj podatak me S!Qvenački. Odmah zatim iz prve ruke. pa odlazi u polje radi hrane. a oko kuće se stalno poigrava u letu. Prilikom boravka u Ljubljani. U toku niza godina. temperamentan. mesnat. 36 37 . izgled rase se izmenio. posetio sam poznatog golubara Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani i okolini više godina gaji golub »beloglavček«.golubovi su bili u golubarniku. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta. mada je njeno poreklo dosta staro. Iznenaenje je bilo veliko kada sam se popeo i ugledao u ureenom golubarniku do tada meni nepoznatu rasu golubova. Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca. SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van Slovenije. čuo sam priču o ovoj rasi. godine. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio omiljen. Sojer nas je poveo prema veNkom seniku na čijem se tavanu nalazi golubarnik.je bilo veliko jato krupnih i dekorativnih golubova u raznim bojama. kraj Ljubljane. pa sam zamolio Sebenika da pogledamo jedno takvo jato. Pošto je već bio suton. Tako smo krenuli u Brezovicu. Slovenački beloglavi golub crveno-prugast je zainteresovao. uglavnom. Na osnovu predanja. Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton. beloglavi gulub crveni Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija. kraći i. dobro se leže i othranjuje mlade. beloglavac se gajio i pre sto godina u viSe mesta Slovenije. To . Relativno dobro i leti. Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat. a ovaj od svog oca. itd. kod najčuvenijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera.

III perjem. a odgaja se i u meubojama. obojen stomak ili rep. pera su dobro složena. jaka. Noge i pI1sti su obloženi svede boje. zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane). čelo uzdignuto. partikla koja se širi i na bočne strane vrata. vrat. Boje su crna. slabo razvijena kapa. tamne boje. primese drugih boja na beljom polju. Nokti su GALEBICI Sirok i dug. crvena. NOGE: Kraće. Slovenija. a oeni kolutovi tanki. nokti tamne boje. Osnovna karakteristika rase je glava bele boje. Siroka. štit krila i lea. dobro prileže. Obojeni su spoljni deo kape. tanak kljun. VRAT: PRSA: LEA: KRILA: REP: Srednje je boje sa nenaglašenim noz- dužine. crvene ili bele oči. rep. KLJUN: Dosta dug i jak. kl1un tamne boje.nu od 5-6 cm. Glava je oivičena kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu grive.STANDARD POSTOJBINA: godina. Duga. jake. razvijenih grudi. širok i jak. ne intenzivna boja. trbuh. I SARE: Bele boje su glava. žuta. kratko telo. OCI: Velike. okrugla. PERJE: BOJE Bogato zastupljeno. mala glava. plava s crnim prugama preko krila. duga u istoj liniji sa repom. čvrsto. bledo-žute boje. neoperjane noge. OPSTI IZGLED: Krupan. dugačak. GRESKE: Uzano. grudi. u kojoj je nastao pre više od sto . a u dubi. svede drvarna. leže na repu. po kojoj je i dobio ime. jak. GLAVA: Krupna. pokriven gustim i krupnim perjem. Siroka i dobro zaobljena. crveni ooni okviri. unutrašnji deo kape. tanak vrat. ukrašena velikom kapom. butine i gaće. VELIClNA 38 PRSTENA: O .

/I t. t . na Kosovu »maserka«.južnoj i istoćnoj 41 . Koristi se i naziv . a vodi poreklo iz Azije. MAKEDOl\l§KI RUzAN Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gruprema turskoj reći »ul« di. Makedonski ružan crveno-stitast To je stara rasa golubova. a v.. u porodicu galebića. na vlaškom - mali svet.. što na albanskom znaći - kratak kljun. Najviše se gaji u Makedoniji. Kosovu. ruža. nastala u Makedoniji. Timoćkoj Krajini »masur«. Spada u ukrasne golubove.ulijan.

VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane III za aperjane 43 . dvabojne oči.. je padu. Ostali deo tela bele je boje. OČI: Tamne baje. dobro složen. Cuveni su crno repi ružani ili kako ih jos nazivaju . VRAT: Kratak. grize ištipa. su svetle boje. dugo telo. Posebna karakteristika ovog golubaje da. plavi. crni ivugasti. crveni. dobro othranjuje mlade i. snažne. pored kratkog kljuna. javlja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice. KLJUN: Vrlo kratak. Ispad brade. širok. Leti u krugovima nad golubarnikom. ružan. ste. pa ima i odreene. nastavlja liniju čela. na donjoj granici srednjeg stasa. sve do početka grudi. crni kljun i nakti. PRSA: LEA: REP: Siroka i blago zaobljena. Perje ruže deli se u vidu razdeljka. dugi kljun. STANDARD POSTOJBINA: iz Azije. nepravilnost šara i neravnomerne boje. GLAVA: Okrugla. a potiče od orijentalnih golubova PERJE: BOJE Cvrsto. pri1eže uz telo. crveni očni okviri. Osim obojenih kri1nih tabli. žuti. privržen je golubarniku. Plavo-štitasti sa crnim prugama na krilima nazivaju se »mališin«. nedostatak podgusnjaka. OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub. male glave i kljuna i svetlih boja. širok i jak. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu. s obzirom na to da mu je osnovna boja bela . pruža se ruža kaja ide po sredini guše. ponekad vec od podgušnjaka. u istaj liniji sa repam. »kliker« glava. gole ili aperjane. . što se smatra rasnam čistocom. pa nije prijatan za oko. uzan. I SARE: Gaje se jednobajni beli. krupne. krila. U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prilikom leta makedonskih prevrtača. crveno-štitast NOGE: Kratke. mada skromne. prilično mala. crvene su boje. ad korena kljuna. duži je od krila i u blagom Nokti Makedanski. nerazvijena ruža. živahan je. dug. krem kao i u drugim nijansama.širine oko 2 mm.Srbiji. ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti. šare u ovim bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima. ima 'Oštar let. repu.pa je markantan za letače. Na prednjoj strani vrata. Kratak. Makedonija. viseco. svetle je boje. tzv. Dvobojni primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji mogu biti: crni. sa manjom cubom ili bez nje. 42 GRESKE: Uglas ta glava. a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrh . vuga. tanak vrat. kljuna. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu.»karakuru«. . krupna glava. kratko. sa pegom na glavi i 'Ostalim delovima tela. duge noge. kada se uhvati u ruku. skladnog oblika tela. Dobro pokrivena. dokazuje njenu starost. letačke sposabnosti. Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj. kao divlji golub.

IV LETACI .

što nije adekvatan i precizan naziv. Ruski golub. U pojedinim zemljama ga nazivaju i »bački letač«. godine crtež iz Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postanka.DUGOKLJUNI SOMBORSKI LETAČ LETAČI Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova. 1955. godine i. u X veku. jer je u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo - bačkim letačima. Somborski golub je pionir našeg golubarstva u svetu. Turci zauzimaju Sombor 1541. osim 47 . a pominje se u mnogim poznatim delima o golubarstvu. gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke.

. crno-srcast Godine 1749. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim gradom. kuni ća i ribica »Sombor 1871«. opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie bogata varoš. uz tutun i crnu kavu. Naš poznati književnik Veljko Petrović. način njihovog leta. ležeći na leima. So.iu sa postojećim golubovima bez kape.« Turci se povlače iz grada 1687. dok nepostanu samo crne tačkice . a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar 1928.golubovi. Toša Kapidži1a. odgoiili su ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu golubova« . i danas su nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz sredine prošlog veka. donose i svoje golub ove . kako u izgledu. Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali somborskog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«. godine.ru 1666. U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova. Dula Lukić. a naičešće su takoe golubari.ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama golubova u. Interesantno je pomenuti j knjigu . Franc Holcer-Sitaš. a efendi je.ia. Alajoš Jakob i dr. U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa je trpela i odreene izmene. osnovanog 1871. Danas u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa preko 3000 primeraka. puna zelenila.letače koji se brzo privikavaju na panonsku ravnicu. što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii su učestvovali u stvaranju ove rase. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske srcaste letače. U to vreme . osim ostalog. godine. piše: »Kao što se iz imena vidi. opisao ie godine 1925.izner. Tako počinie osnovna selekcija stvaranja somborskog letača. godine. Zahvaljujući Doru Antiću. lepe i šarene ptice . Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru. Perica Koniov. decembra 1936. U to vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se ukršta. pa vekovna tradiciia niie prekinuta. lepih bašta po kojima guguču male. Tada dobiiene osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana. tako i u načinu 49 . Već tada su nastoiali da svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare toga doba. živine. Dušan 8ešević.ić. koji je sačuvao arhivu. Bačko-Bodroške županije.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im golubarenje postaje velika strast. inostranstvu. život golubara i liubav prema golubu. apotekaru. ostavI iai ući za sobom svoje golubove.ostalog. posmatraju njihove akrobaciie i penianje u sve veću visinu. Voiislav Teofanović. godine v. čuva se i originalni primerak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. Isa Stojačić-Drusa. Bačkog poljoprivrednog udruženja. . kako su ih popularno nazivali. Somborski letač. ptica. inače poznatom odgaji'vaču somborskih jednobojnih letača. koH je boravio u Sombo. a koje je imalo i golubarsku sekciiu. godine u Somboru.« u kojoj. turski putopisac. Evlija Celebi. Meu najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš Ra. 48 Jato somborskih letača golubari grada Sombora. Stipan Mračina.štampanu 1927.

praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim 50 Somborski letač.enta u adgaju baca se na kanstrukciju glave i kljuna. šta se smatra najvećam greškam. pa da se iUznemire i da} na dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah. :leleći da sačuva naj1cpše primerke da ne adlete. pradirući kroz vazduh. Posebna su bili cenieni srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera. Velikam greškam smatra se nepapunjen ili sedlast prelaz izmeu glave i kl juna. Tada se desio. neki su ga čak i bajkatavali. trupa prilikam brzih zaakreta. im je slabadu leta. zbijeni u klupče. u stvari. 51 . istina retka. ili u valijeri. u abliku klupčeta. uskratio.jni primerci su balji letači ad srcastih. bez abzira na eksterijernu lepatu. Nisu bili retki slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri. Let jata traje 2 da 4 sata. pa je letea svaki galub. Do. zatvarivš.. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isključivo letači. velikamiatu. i ritam i kaji po. i asnavne eksterijerne karakteristike rase. Dešava se da dabro izvežbana trupa napravi luping 11 letu. a stalna u krugu iznad palazne tačke.ier izgara ad želje da leti. I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da danas. a često. se smatra greškam. meu astalim letačima. ga je čiča-Taša Kapidžija. da se pajedini letači prevrću u letu.slednji sleće. letače i matično jato. Sve da palavine XIX veka pretežno. bila asabina dalekih predaka. pa danas pretežan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. je silniji taj prvi.lijerski adgaj se vremenam sve više širio. ali ništa nije pamagla.. uzdižući . dugim i debelim kljunam. je delavala asvežavajuće za rasu kaja. da 150 komada. paleti kasno. Jednabo. a pastaiala su i čitava jata sa avim aznakama. preovlauju srcasti. svam silinam. Ta je astatak naslea ad turskih galubava i ta asa- kljun se slivaju u jednu celinu. popadne i sleti narednag jutra. a dešava1a se da jato. Te je go.lub bez čela. a na dalje.ie sama pagledati. Sto. da su im lea čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten ako. a glava i 8()mburski u letu letači efektima na pasmatrača. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu. Ni jedan golub se ne srne udaljavati iz jata. sve da danas.iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu. Ova arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju i izgledu navag tipa. Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše. preakret u dugoj tradiciji. Najveća po. tim je teže asposabiti brainiiu ekipu. plavi binD. Ta su. bez slabade leta. takae. sto. Panekad se dešava. a inicirao. Leti u. Mala pa mala CičaTaša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata. jer su lakši.i ih na tavan. tako. su se gajili jednabajni primerci. šta je. Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta. Panekad se jave primerci sa aperjanim nagama. je u adgaj galicijske letače. Davaljna ih . daiući tempo. Vo. se sve više i više.adgaja. Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip kaji je imao. reći. praveći krugave. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. i duže. od nastanka ni je asvežena. s vrlo. Gadine 1965. Stevan Dadai iz Navag Sada ubacio. kaje je bila zatvarena na tavanu. Izmeu dVe. šta ih je markiralo. U svak am .

glava klikerasta. puna. prsa. a kod jednobojnih što belje. OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka. na vratu sa metalnim sjajem. brkast. ~ornji deo vrata sa donjim delom kljuna čini blagi luk. čini produžetak linije glave. plava sa crnim prugama na krilima i repu. Sadrži 12 pera. obrvast. crvena. podrepast) . krupno telo. REP: Kratak i dosta zbijen. Jednobojni su nešto manjeg rasta od srcastih.. orlovski i ugnut kljun. LEA: U blagom padu. kratke noge. otvoren. srce nepravilno. šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera. sa obe strane se završava u vidu rozeta. ili na vrhu politiran. srebrna. prskani. prema kljunu se sužava i u njega se bez prelaza sliva.STANDARD POSTOJBINA: Sombor. Ispod kljuna se može protezati 52 bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu. vuga. delimično gJ:1Udi. crne oči. žuta. Sirina ovog priStena je ograničena i ne srne da prelazi granicu repa. PRSA: Obla i pravilno razvijena. od zatiljka do vrha kljuna prava. sa repom čine pravu lini ju. GLAVA: Dugačka. kao i početak kobilice sa donje strane. ukrštanjem domaćih. ali se krajevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa. plavokovana. usplahirenog izgleda. dok su delovi glave. uzana. prema boji perja. srce duže ili kraće. nešto niže postavljena. plavo-Iwvana. kon turu srca sa gornje strane. čarapast. a zatubast. Boja noktiju odgovara boji kljuna. Okviri dupli i izbočeni. u kojem je nastao oko 1750. što vodoravniju liniju. 53 . Kapa puna ali ne saćurasta. a naročito ih karakteriše stas.ileže. vitak. vuga. bela. Dužina kljuna je od 26 mm. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna. Karakteriše ga izdužena glava sa dugim i punim kljunom. uŠii. Kod srcastih je osnovna boja bela. vrat. srebrna. srebJ:1no-plava. Jednobojni se gaje u sledećim bojama: crna. čine oko trupa oštru meu belog prstena koje deli prednji deo trupa od repa. žuta-srebrna i plavo-crno prskana (poćkaš). žuta. crvene boje. crveni okviri. kratak. obojena lea. na repu ležeća. vrapčasta. prav i debeo. bele oči i intenzivne boje. bez perja. nepravilan crtež (tufnast. VRAT: Srednje visine. VELIČINA PRSTENA: IV Somborski zuto-srcast letač. apolovinu kloake. sa butinama. uši nepokrivene. četvrtasta. Kod jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad je reč o dužini luka idebljini. suviše niska i nepravilna kapa. srebrno-plava. PERJE: Cvrsto i dobro pr. a na leima se završava s lepim lukom. Lea i trbuh. krila viseća. vilo pero u repu. OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih. obojena krilo. GRESKE: Patkast. s tim da je osnovna boja bela. turskih i ruskih golubova. pa na dalje. bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). široka. NOGE: Srednje visine. s prednje strane i s profila gledano bez ulegnuća. DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne. rep i gornji delovi krila. prema stavu glave (povezan). plavičasto-bele do bledo-žute boje. koji su sastavni deo srca. kao i crveno i crno~ogrličasta. crveno. dok su kapa. vrapčasta. s blagim lukom zaobljena. godine. vrata i. crvena. Nozdrve su nenaglašene. obojena letna pera. srednjeg i vitkog stasa. obojeni. ali zemlju ne dodiruje. Boje bledo-žute. KLJUN: Dugačak. neintenzivne boje.srebrna. kratak i debeo vrat. KRILA: Uz telo blago priljubI jena. butinast. obrazast. plava. prema zemlji nagnut.

. Boja kljuna je svet1o-rožnata. tela i OPSTI IZGLED: Malog je rasta. gledajući od gore. i ma brzo. rasa nastaje krajem XIX veka. tamne. Ovakve prevrtače treba od- SREDNJEKLJUNI BACKIPREVRTAC LETA(. 5 . . a zatim \'rće 5 do 6 puta bez zastoja. bez kape i sa okruglom kapom. taja mali i svodi se na 2-3 straniti izjata. kratkog vitkog vrata.1: čelo olwmito pada prema kljunu. š. Očni okvi- "~. i udara u krov ili zemlju. koluta. ima oblik ravnostranog trougla. Backi prevrtac. beli Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja zaustavi blagovremeno. KLJUN: Kratak. omanja. Diže se na veće visine.I Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem prošlog veka. ne STANDR POSTOJBINA: Južna Bačka. crveni i elegantnog GLAVA: Okrugla. ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim visokoletačem. 0(. Vrh mu je malo povijen na dole. dok su kod belih primeraka ri su beli i širi. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim nama od 2 do 5 letača. Backi prevrtac.irok.. Pojedini primerei počinju tanje odmah po poletanju. . Postoje dva varijeteta. pa je zbog male visine broj 54 to veoskupise preprevrprevr- Bele boje. u nazad. Glavna odlika rase je prevrtanje u letu.

neintenzivna boja perja. sirok rep. inače čuvenog hirurga oka Bačkotopolski visokoletač. VELIČINA PRSTENA: IV BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan. nedovoljna visina leta. Medicinu je studirao u Pešti (1869-74.) iz Bačke Topole. sa belim letnim perima.VRAT: Srednje pred. beloj. KRILA: Srednje dužine. čvrsto i dobro složeno. Nokti su sve tle boje. krupna glava. gornji isturena. Pretežno beli primerci imaju šare u drugoj boji. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. PRSA: LEA: dužine. kljun tamne boje. GRESKE: Mali broj obrtanja u letu. nepravilna kapa. deo je malo povijen una- !\ IJ OhIa. Kada bi student prava odlazio kući na odmor. nosi ih na repu bez ukrštanja. pera dobro složena. duge noge. PERJE: Sjajno. vuga i sivoj. Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Hadžija (1851-1903. pera dobro složena. godine u Bačkoj TopoLi. REP: Uzan. jednom pDilikom je boravio u Segedinu. crveni 000i okviri. BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj. delovima krila. Vrlo brzo su se sprijateljili. Preci ovog goluba su maarski letači. srebrno-plavoj. crvenoj. partiHom i glavom. Formiranje rase počinje oko 1900. krupno i dugačko telo. vitak. crveni 56 i velikog ljubitelja životinja. u istoj ravni sa leima čini blagi nagib. gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje Maarske. Postoje i dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u obliku šara. jake i gole. dobro složena. tamni nokti. kao student. plavoj. kraći.) i. tanak i dug kljun. NOGE: Kratke. labavo viseća krila. uvek je 57 . obojene oči. plavi Bački prevrtač. inače st rasnim golubarom. nasedanje na rep. šira i diskretno Ravna i dobro pokrivena. žutoj.

svodnog oblika. on ih preuzima.uveni odgajivač Ferenc Bama.sokoletac. Pod nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni.i lete u jatu i preko 10 časova. pa i prevrtače.:).anjijevi plavi«. Backotopolski visokoletac. rep im je uzdignut. Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krupniji.letači. (. koji je odgajao izvanredne jednobojne plave sa crnim prugama preko krila. 58 Backotopolski vi. Segedin je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. gde ih je hranila kućna pomoćsu se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta. bio je poznat po srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. Glava im je krupnija. stolar. plavo-srcast U sanduku gedina još bar. po Sandoru (. Posle smrti dr Hadžija. pa su tako pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača. a kasnije se javlja i voEjerski odgoj. ukrasni tip. Veliki golubar Janos Kerekeš.uveni su bili »(. pretpostavljajući slednjem momentu zapita avizera da golubove šalje njegov prijatelj daje reč o grešci. tzv. godine. manje glave. strastvenim golubarom. srebrno-plavi letači. Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih letačkih osobina. a noge kraće. sadrži 14 do 18 pera. Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crvenoprugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš. Kada je čuo sa studija. opuštenih krila ispod repa. što nije karakteristično za ovu rasu. Logoši treba da su što krupniji. S obzirom na to da su u formiranju. koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«. On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom razilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara. koji se ukrštaju sa Hadžijevim golubovima. za odreenu boju koju je usavršavao. gaji topolske plave. srebrno-plavi To je golub koji leti u velikim jatima. obućarskom majstom. Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku Topolu. Nije retko da golubov. Mada dr Hadži nije bio izraziti voluje smestio na tavan. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem nastaje bačkotopolski visokoletač. ali u poza pošiljaoca. On odbija ovizu.anjiju. a rep sadrži 12 do 14 pera i kraći je. Godine 1879. iako i danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu. još uvek se pojavljuju primerci koji se prevrću u letu. devojka nastavI ja sa negom golubova i ubrzo se upozna je sa mladićem. Svaki od njih bio je specijalist. širok. mirnim i kružnim letom. a podiže se i u nevidljivost. on ih nica. Ovde su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Sepre poplave. ili lebdenjem. Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. od čega pola do 2 časa provodi li nevidljivosti. koji se zovu »logoši« i sitniji koji se nazivaju jednostavno . Period izmeu dva svetska rata poznat je po mnogim poznatim odgajivačima topolskih golubova. Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. rase učestvovali i prevrtači. (. od čega 3 do 4 časa unevidljivosti. 59 . odgajivač više rasa golubova.odnosio sa sobom segedinske golubove. visokoletače. pri hodu se pomera levo-desno. Letači su manjeg rasta. Postiže prosečnu dužinu od 3 do 5 časova leta. Izdržljiviji su letači od logoša. krila drže do repa.

. VRAT: Uspravan PRSA: LEA: i š. izbočenog čela. izbočenih grudi. svodnog je obLika. kod letača leže do repa. čelo visoko i široko. a kod logoša ispod repa. priljubljeno i čvrsto. do prvog mitarenja.. meu visokoletačima krupan. kraća od repa. Kapa visoka. Srcasti se odgajaju u plavoj. GRESKE: Mala glava. a takoe i mladi. Krilne trake kod jednobojnih treba da su što uže.irok. a nazivaju ih i sivi. crveni očni okviri. preko vrata. premalin:ijileapodignutjenagore.prilikom hodanja rep se izrazito njiše levo-desno. ali se ne vuku po zemlji. lea i trbuh. malo izbačena. a kod letača noktiju u korelaciji sa bojom kljuna. STANDARD POSTOJBINA: ukrštanjem Nastao je u Bačkoj maarskih letača. unutrašnji deo kape. duge noge. PERJE: BOJE Gusto. nepravilna kapa. a kod logoša sadrži 14 do 18 pera. široke pruge na krilima. do repa. nepravilna šara kod srcastih. Topoli oko 1900. srednje. dugih krila. Zenke su nešto tamnije. naglašenog repa i kratkih nogu. pergamentno bele boje. KRILA: Duga i široka. OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih. tamne boje perja kod jednobojnih. a kod logoša sedlasta. krila dodiruju zemlju. Očni okviri su dupli. krupne glave sa razvijenom kapom. Jednobojni plavi treba da imaju što svet1iju boju. uzan i oboren rep kod logoša. REP: Sirok. srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. VELIČINA PRSTENA: IV Siroka. krila. labava konstrukcija perja. a do prvog mitarenja su sivi. grudi. GLAVA: Velika. kod plavih je plavo-crne boje. sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji sa leima. bela i pokniva glavu. OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta. tanjlim prugama. partiklu. Nozdrve su nenaglašene. uzane grudi.. jak. Osnovna boja im je 61 60 . KLJUN: Srednje dužine... a šara se proteže od kape. malo povijen na dole. teme ravno. Lea su im bela. godine. ali tanld. puna perja. belo napuderisane. crvenkaste oči. nisko i uzano čelo. boja NOGE: Kod ukrasnog soja kraće. okrugla. I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na krilima i srebrno-plavi sa smeim. Zaobljena. kružna od uha do uha. gornjih delova krila u obliku srca. a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. a kod srcastih tamne ili žute.

Prozvani golubovi zatim izleću kroz vrata i staju na krov. Makedonski prevl'tači lete leti i zimi. Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi poleću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama. M3kedonski p!avo-kovan prevrtač. Odgajivač ulazi u g01ubarnik. a odgajivač MAKEDONSKIPREVRTAC Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba. Golubovi padaju. koji sve te detalje budno prate iz visine. Samo za trenutak let se nastavlja. pa se još i danas koristi stari turski naziv za ovu rasu . da počinje spuštanje.slobodnjaka. popularan je i u južnoj Srbiji. što je znak za letače. Veoma su disciplinovani i mirni golubovi. drže ih zatvorene u golubamiku. ostavlja otvorena vrata. Makedonski palvo-kovan prevrtai). godine je izvezen i u SR Nemačku. Golubovi lete nenahranjeni. Kosmetu i Banatu. a 1973. uz igru II letu. U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada. ali isključivo po lepom vremenu. dok ostali poslušno miruju na svom mestu. a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke. Osim masovnog odgoja u Makedoniji. Cesto se puštaju i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom. Reakcija je vrlo brza. Preci ovog goluba potiču sa Bliskog istoka. na plato ispred golubamika i uz prodoran zvižduk. što je i razumljivo s obzirom na to da je veHk trud u treniranju leta. Potiče još iz vremena Turaka. a makedonski odgajivači su selekcijom stvorili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. Dresura se ogleda u sledecem. skup63 . kao mamac. 62 je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima.»dunek«. odgajivač izbacuje belu golubicu.nstvena u svetu."" To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva prevrtanja u letu. a onda munjevito počinje obrušavanje. izgovara imena letača odabranih za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. pa u mnogome podseća na goluba . koja su jedj. jer nisu zabeležena ni kod jedne druge rase golubova. Samom izgledu rase nije posvećena posebna pažnja. Vlasnik svakom golubu daje odreeno ime na koje se ovaj odaziva.

svetle je boje. u blagom padu prema repu. kao kod visokoletača da se jato i izgubi. sadrži 14-16 ili gole. krila uzana i viseća. crvene oči i očni okviri. već kotljajući se spiralno. ponekad da se golub ne zaustavi i udara o tlo. Odgajivač zatim poziva nekoliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. rep i gaće. ali ne direktno. igra važnu ulogu I SARE: Gaje se jednobojni crni. beli. baca im se malo hrane i zatim ulaze poslušno u g01ubarnik. a kod belih primeraka viri tanki bledo-:hute boje. STANDARD POSTOJBINA: OPSTI IZGLED: nih očiju. jak.čarapaste (i5 . istina. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane. dužine. crveni.ljenih krila. a postoje i prskani. tamne. uza na prsa. let može da traje prilično dugo. dug vrat. postrance. Gledajući sve to. odlično se leže i to u brzim turnusima. Malo ulegnuta. Očni ok- KLJUN: Srednje dužine. Nozdrve nerazvijene. BOJE veoma čvrsto i jako. Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako izvode svoju tačku leta. crn kljun. Ako su golubovi u letu. svodnog Srednje oblika. Makedonija. sitno i kratko telo. nije kavgadžija. KRILA: Duga. u pravoj liniji. REP: NOGE: 64 Dug. žuti. kao tanjiri. golub raširi krila i rep i blago sleće. kao lopte. iakih pera. i blago zaobljena. kratak i uzan rep. nekoliko metara iznad tla ili krova. plavi i plavo-kovani. nesimetrične šare i velike gaće. posmatrač ima utisak da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. VRAT: Kratak. Letna pera veoma čvrsta i kraća od repa za 2-3 cm. PRSA: LEA: Siroka širok i jak. OCI: Bele ili žute boje. zadovoljan je sa malo životnog prostora. letna pera. a mamac (draper) im se ne pokazuje. gornii deo vrata. Dešava se. a na vrhu politiran prema osnovnoj boji perja. u letu. a preci potiču sa Bliskog istoka. robusnog izgleda i živah- GLAVA: Okrugla i duža. trbuh. široka i jaka. pa se dešava. širok. Najčešće je belo obojena glava. Ali. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kombinaciji sa belom. Dugog i jakog tela. meko i ne kompaktno perje. GRESKE: Neodgovarajući let. PERJE: Kompaktno. Najčešći su šareni primerci. jake. Nakon spuštanja svih letača. Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub.

Na taj način. takae dresiranih sakalava. le't. vajske i trgavce. galubavi su naročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali 66 OslO'bO'enlem Niša ad Turaka. a kasnije i v'tezovi krstaši. bez pretvrtanja. let jaš uvek nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila. a preci niških galubova nisu imali ni intenzivne baje. NISKI VISOKOLETAC Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. Kasnije se ava dva pravca stapaju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim eksterijernim asabinama. već u tim davnašnjim vremnima. lepim kljunom i ačima. Oko 1890.jaš su se stari Vizantijci. godine niški adgajivači ukrštaju svaje galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljšavaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. a zatim golub sa intenzivnim bajama. a preci su jaj damaći galubavi. stvaraO' se domaći golub-visakole~č. što nije bila laka postići. pa samim tim let nije trajaO' dugo i gO'lubovi nisl! išli u velike visine. šta je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. gadine. belorepi . a samim tim je pazornica i za istorijske dagaaje. kružnim letam. nIški gO'lubari su se prihvatili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati niihavam ukusu. šta je bio začetak odgoja ukrasnih galubava. Ali. Rasa je nastala akO' 1800. Ovaj grad vcNiški visokoletač.I meta i ulav. Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da se dabije galub kaji će leteti visoko i duga.ećimirnim. na primer. Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u 67 . Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su se česta prevrtali u letu. jer su galubavi leteli brzo i oštra. Osim ukrasnih ptica. Naime. TakO'. bavili posebnim sp artom kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. ~ Niški plavi visokoletač kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode. i galubovi su držani kaO' ukras na dvoravima i u turskim h~remima. Daljnjam selekcijam otklonjena su i ove neželjene osobine.

VRAT: Srednje dužine. I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje: crna (arap). s gornje strane blago povij en ka vrhu. nokat-ouba. duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim čelom. neoperjane. leže na repu. partiklom i krilima. crvena (bakarija). bele boje. Siroka. Gaje se beloglavi. Prvi opis rase objavI jen je 1954. Značajna osobina mu je da se. iz diže se vertikalno iznad prstiju. kao i mešavine ovih boja li raznim nijansama. pre- f f Niški visokoletač. Očni okviri dvostruki i glatki. Nozdrve su ši:wke. snažne. a može biti 68 . Boja Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje grupni. a na glavi se može pojavliti i pega. cuba je uzana i šiljata. bela (belan). bela napuderisane. atek 1920. PRSA: LEA: Siroka. akad tamnokljunih primeraka tamniji. . a gornji taman. 69 f . gaji se u dva varijeteta. čvrsto. blago zaobljena. dobro razvijen. STANDARD POSTOJBINA: Niš. PERJE: BOJE Sjajno. a od repa su kraca REP: Dugačak pezu. Kod belobradih je donji deo kljuna beo.\ traj anj u od 4-6 sa ti. krupne. OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa. ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak. belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bojama. a ponekad i butine. KLJUN: Srednje dužine. plava (mavija. Postoje sitno prskani(pirilija) i tJigrasti (karabaš). malo ispupčena i zaobljena. i posle najdužeg leta. GLAVA: Okrugla. partikla. bele je boje ili obojen prema osnovnoj boji perja. dužine 5-7 časova i više. pa i više. pa niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i u vazduhu!« NOGE: Srednje dužine. noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna. žuta (kana1ija). jedan je sa šiljatom cubom. Gledajući s gornje strane. kružni. sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u lecrvene boje. prednji i zadnji deo lea. Belorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava. rep. plavo-kovana (tekir). crni KRILA: Prilično duga. deblji i širi. dobl1O prileže. otvor primetno slobodan. godine odgo jeni su prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim odlikama niškog goluba. Boje su intenzivne sa metalnim prelivima na vratu i grudima. očiju. s kljunom i Dubom izgleda u obliku romba. dobro složena. ~gutan). izraženih refleksa. kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom. kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu lea (amelija). prednji deo kape. kod beloglavih i belorepih tamne boje. koj aje u obliku nokta na palcu. kao idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave. godine. a dru~i ie s bogatom kapom koiu imaju belorepi primerei. godine. prema repu malo nagnuta. miran i visok let. dobro operjan. kod kojih se uvek javlja bela u kombinaciji sa ostalim bojama. elegantnih linija. jaka. vraca u svoj golubarnik. Belorepi imaju kapu od uha do uha. malo šira. u kojem nastaje oko 1800. 0(. ukrašenu s dva cveta sa strane.1: Biserne boje. tzv. letnapera.

GRESKE: Niska ili linijsko letenje. izlaženje iz vidljivag radi. glava prevelika. nasedanie ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata. nage visake. zatim šaren. TakO' je Stevan SeI uz pamać Lajhara i još nekih paznanika 1928. nepravilna ili priljubljena ćuba.iusa leta.e se ani da mu Lajiher danese nekalika pari aVlih golubava. raznabojni naktl. gadine u Samiboru. trgavcu pa 'zanimanju. Sela je ta zainteresovala i dagovar. f ( f 70 ~ f J Somborski plavosrcasti letač 71 . akviri uzani. Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Stevanu Selu. lepezast. Neksladna figura tela. I r " VELIČINA PRSTENA: IV SOMBRKIPLAVCTE I 1 FarmiTanje ave rase pačinje 1925. neintenzivne boje i nepravilne šare.iakO' izdužena. uzane i viseće grudi. pričaO' je da lU B. žute ili crvene ači. ravna i .a!ča u plavasrcastaj boji i kasnijim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima. rep rastreše~. nabarani i crveni. godine dašaa u pased 20 Niški sivi visokoletač. ulegnuta čela. kačijaš pa imenu Lajhar. adnasna kapa. prevrtanje. Tapali ima galubava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. ad baCkatopolskith visakalet. rodam iz Baoke Tapole. kliun tanak i dug ili suviše kratak i debeO'. dug i tanak vrat. s dvajnim peram. nedovaljna dužina leta. mlitava i viseća krila.

Reč po reč i pade opklada. To nije vohjerski goslobodu leta. U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m. kada je trupa bila nad glavnom ulii f:riccm l' Somboru. Jato je zatim izručio da letJi. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i. Drugi s tim nije bio saglasan. Jednog jutra poseti. Let najčešće i duži. primetili su je Svetozar Lugumerski zer Kumerkramer. U ovome je i uspeo. jer su golubovi bili u jednoj grupi. 5ešević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uverio u sve to. s tim da prethodno vid\i kako lete. zbijeni u vrlo lepom letu. jer od JIutira do mraka ima no u pokretu. Tako . a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe72 I (1 Somborski plavosrcasti letači sleću Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa izvanredne letače. a stručnim tren'ingom je post:igao impozantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su se diviti mnogi golub ari. već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa novim rasnim odh:kama. jer jedna ženka nije poletela. ugodno se iznenadio. a može hi.komada topolskih visokoletaoa. Odgovor je bio 119 golubova. Svojom lepotom leti u velikim jatima. Da li zato što je imao mlade. i. ili zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa obližnjeg orkvenog tornja. veseo je i stalvrlo brzo pleni mnolge odga73 t J . Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je veliki broj mladih.o ga je izvesni aber u želj:i da kupi dva para golubova.ti lub.Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD ima 90 golubova. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač. raspolagao je sa 40 grla. Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću. u nishitre krugove. kom i srednjem visu. re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad Somhorom. Jednom prilikom. svakako zahvaljujući i tome. Za njih je izgradio u dvorištu poseban golubarnik. cak. praveći traJe 1 do 2 časa.I . kad ~e odjednom jedan golub i:l!dvoji iz jata. Idući put je Ober došao ranije i Pera potera golubove. što su novu selekciju prihvatili mnogi somborski golubari. pos'le godinu-dve selekcije." ] ~" 1. Oboje su uzivali u letu. . jer ne zna da li bi se do uveče vratili. da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. To je izrazito grupni letač.je formirao matično jato. To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim letačima. i dvoumio o tome da li da jato likvidira il:i ne. podigavši ga. Pera mu odgovori da je kasno da ih povija.kupio je celo jato. tek kobac uhvati goluba. U pet sati popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi slete! \ I' Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~ Novodošle golrubove je smestio u ureen golubarnik na tavanu. Jednog dana je povijao jato i. pekarskom majstoru. a jedno vreme se. .

Impozantna je gledati jata ad 200 i više kamad2. Plava boja obuhvata kapu.ra u repu su bela sa spaljne strane. VELIČINA PRSTENA: IV STANDARD ~OSTOJBINA: Sombar. Bele baje je glava. pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i grudi i. a od ne Somborski letac plavo3rca3ti KRILA: Priljubljena repa su kraća. Glava je obmbljena lepam. tamne pruge na krilima. Danas se an gaji širam Jugaslavije. meren ad otvara žvala da vrh~ klljuna. OČI: Zutc"narandžaste boje. tamna-plava baja perja. a adgaja se sama u jednaj 1928. širak i dug rep.45m:m i širini ad 22 . najzad.jivače. takoe.25mm. plava pera na glavi. Rub repa završava tamna-plava pruga. 5ve1:11ebaje. plavasrcaistog ukrši sta- lepag stasa. VRAT: Deblji. šiljasta. plavičastim kalutom. leže na repu bez ukrštanja. neoperjene. vrait tanak i dugačak. ači crne ili bele. REP: uz tela. u blagam dodiruje. rehrasti ili ovalni. više od 12 pera u repu. nakfi beli i:li šareni. uš'i nepokrivene. ad jednog da drUjgag uha. u abliku škalj'rke kaja mala adstaji na zatiljku. na krilima i butinama. krila viseća. kapa kdva. čela uzana. srednje dužine. niska prijubljena. čarapast. a izvezen je i u mnage evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. tamnniji. BojakljUina je plava-crna. gadine. dužine. je padu. a krajnja pe. nazdrve orven:kaste. a pasebna je interesantna njegava karakteristična svetla-plava baja. abrubljene s razvijenim bela- KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja treba da je šta svetlija. arspkog letača. NOGE: PERJE: nakti baje. vila pera u repu. srednje dužine. danji dea tela i lea. bela napuderi'sane. Srednje Cvrsta. prema kljunu se sužava u blagom luku.plavasrcastaj boji. PRSA: LEA: Siroka. ncge duge. srce nepravilno. srebrnasrcastag. kljun dug ili kratak. dobra prileže. GLAVA: Siireg je čela. u partikli. nazdrve nenaglašene. ali zemlju su plava-crne Uzan. partikla ispad kljuna u dužin'i od 40 . akviri crveni. zatim krila. prsa uzana. OPSTI IZGLED: Srednje je veličine. pagnut napred. sadrži 12 pera. razvijenih . Ravna obla i razvijena. u kojem nastaje tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača. bela pera u repu. GRESKE: Glava četvrtasta. grudi. 74 75 . u jednaj rasi i jednaj baji. kmžnam kapam. jednostruka. rep kaji je. i u istaj liniji s repam.

ali standard za ovu rasu još nije postojao. srpski i sl. »Muta« i ostali. kao što su: be'ogradski. Obrenovac. Meu čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Milan Tiš'!ier. da usavrši letalčke osobine ovog goluba i da sa. godine. godine. Dve godine kasnije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubova visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. Pančevo. korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Maarske. da omasovi odgoj. niti crganizovani u specijalizovanu organizaciju. crni Godine 1963. Spasa Petrović. Radi t. Prema tome. Godine 1910. kao svoje lokalne mezimce.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim golubovima. sve aktivnosti odgajivača bille su usmerene na let gol'uha. Izmeu dva svetska rata postojala su pravila na osnovu kojih su se organizovala takmičenja u letu. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji76 Srpski visokoleta~. i pored dug. već su ih lju!bomorno čuvali samo za sebe. godine formkana struona komisija od deset članova 77 . Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800.oga je 1970. i druga mesta uže Srbije. radi poboli-šanja letačkih odli'ka. a njen nastanak je vezan za Beograd. To je vdiki broj organizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj i napredak ove rase. Ruvarac.e iz lo:kal'nih okvira. U meuvremenu. Kraljevo. Odgajivači se nisu trudiH da u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kvalitete svojih letača. Slavko Vasiljević. Preci su mu pozr. O potrebi donošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i inostlranstvu bilo .za. Joca Naumović. pa se nije mogla ni prikazivati na i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. Ono je obavilo pionirski zadatak u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u letu.. formiran je veliki broj društava koja su okupljab odgajivače samo ove rase.~~~ vača golubova u Beogradu.ljem da objedini sve postojeće odgajivače SJ:1pskog visokoletača. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni. SRPSKI VISOKOLETAC Ubraja se meu najstarije domaće rase golubova.0'00 odgajivača. dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene. Ev1dentnoje da su.e reči u jednom napisu iz 1953. a sada ih ima 127 širom Srbije. U trernutku osnivanja Savez je imao 13 društava. a istovremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. osniva se Save zodgajivača golubova Beograda koji olmplja 9 heogradskih društava.čini standard. Sve je to uticalo da ova naša rasa. ipak dugo vremena ne ii. Zemun.e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja. du~ i kružni let. Savez je formiran s di. KosIta Panajotović. Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase. a ovog goluba nazivaju razHčitim imenima. sa oko 7. Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati visok. srbij an s'k'i. U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevrtačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i dugom letu.

kao vrsnog letača. Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko. jer oni vode i >~bušenebo«. 79 .atim veri. To Sili najbalji letači na koje treba posebno obratiti pa~nju u . ptica i kun!ića Jugoslavije. 1972.rnperatu:ra je izmeu 22 i 25OC. li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tendenciji neprekidnog dizanja. tj. Standard sadrzli dva o'snovna dela. ~odine se usvaja prvi standard srpskog vi'S'okaletaća koj'i z. Prilikom podizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i usparavaju njegovo podizanje. brzim le. Na ovaj način naglašena je letačka vrednost prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- Srpski visokoletači. - grupni i kruž- Srpski visokoletač. tom. na predlog komisije. Sva. a ubrzo se objavljuje i u inostranstvu.visok i dug let.22°C i od 25 . Povo!ljan veta'r za vre. me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~.kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate.odgoju. dobro jato poleće dosta žw. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu. sporim letom. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let. god[ne na Meunarodnom sajlmu peradastva u Somboru.čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić. ad pojma .ukrasnog goluba. Najmanje mora da leti 5 ili više letača. Pri povoljnim uslovima. Posle dužeg rada. Jato se podiže grupno. a u drugom se govori o ek:sterijernim odlikama rase. kao i ocenski karton specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukupmogućih. pobedničko jato na izložbi Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata. živine. Obučavanje letača vrši se po sledećem redosledu: priwikavanje na iz. i oštrim. risnih i intelresantnih podataka. S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne temperature za let kreću od 18 .oji je leta do no 100 goluba 78 raZ1rauje pravila ta'kmičenja. Prvo zvanično i~laganj.tro. je severozapadni do 1m/sec. da im se ne vidi rad krila. pa se ovakva grla odstranjuju. plavo-kovani detalja k. letaći se dele u dve grupe i to: sa mekim.e i ocenjiivanje 200 komada najbOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973.30°C. Na osnovu rada krila. a najpavoljnija te.fi:lmje Savez odgajivača galubova.letište ni let . s tim da se u prvom propiisuje let. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u ma statičkoj.

BoJa noktiju odgovara boJi kljuna. Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od rezul. Silazak može biti nagli. OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i 14 časova. I SARE: Javljaju se jednobojni pr. snažna široka. ili u obno'vljenom padanju. VRAT: Srednje dužine i snažan. loptasta i šiljasta (ćuba). Golub ari ih naz. ST~NDARD POSTOJBINA: Uža Srbija.iena. KLJUN: Snažan.iivosti traje 2. odaje utisak »zauzdanog konja«. dobro prileže ružiičalste boje.gubitm« ili postižu »nevidljivost«.5 časa. duži od klri'la do 2 cm. a kod belih i šarenih sa belom glavom. Ka.dini krupno ni sitno. snažne.pa bogata. To su najčešće grla koja na svoje potomke prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez prevrtanja. koji potiču još iz turskog doba. sadrži od 12 do 16 pera. Najbolje sezoni leta. dug kružni i grupni let. uz telo. Na tim visinama golubovi se gube iz vida.i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi 5 . srednje dužine.imerci u svim bojama. OCI: Biserne boje. . Nozdrve su nenaglašene.leta se kreće izmeu 800 i 1500 metara.-~~- Jato mora da let. prijuibljena uz tdo. Ako ~e p"c'evrću nad jat01m i u krugu letenja. sjajno i glatko. snažna. Ovakvo letenje u nevidl. Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. tamne. 80 KRILA: Duga. LEA: PERJE: BOJE Zaobljena Cvrsto.5 do 5 časova.ivaju »tockasli jake krvi«.3 navrata pre konaČinog spustanja. NOGE: Srednje dužine. Uobičajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja. u zavisnosti od boje perja. i u istoj ravni sa repom. .crna.čno spuštanje ili u manjim skupinama. REP: Dugačak. odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod tamnih boja perja.7 časova. Najčeće je pojedina. Srp3ki visokoleiač. kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. a traje od 15 minuta do 2. Da bi se i dalje mogao pmtiti njihov let. kompaktno blagom padu. neoperjane. koristi se dvogled. malo povijen u korelaciji sa bojalE perja. čelo dosta i:zJbačeno i široko.tate postižu u četvrtoj i petoj 3 . Osnovne boje su sledeće: svetla od tamne. 81 ARAP . . repu. belo napuderisane. Posle toga nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini. Primerke koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz jata. postepeni. lete u ».6 časova. i zaolbl. Rasa se počela formirati oko 1'800. zaobiljena. Telo mu je jaiko. može biti šliroka.plavo-kovana. TEKIR . Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 . onda je to cenjena osohinameu odgajivačima. u manjim skupinama ili pojedim\'čno. GLAVA: Srednje veličine. godine. bledo~žute boje.01Jlavičaste. belobradi i belošpic Pri dobrim vremenskim prilikama visina . aporeklo vodi od domaćih golubova i tiuTs:kih lelača. Očni okviri su dupli. leže na nošen u PRSA: Skoka. do siv.

i. naziva se »kapIan« Onda kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »teleban«. » .J.leima cesta nasili manje kaveze. . Da bi se naglasila d. rec engleis~kag paretkla. a baz »krzal baz«. GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta (4 časa). kao. dodaje mu se još naziv»lisast«. šarenagalavi«.na leima (abojen). a adazga crvena. siva-mrka.se pajavljuje bela baja u kambnaciji sa astalim bajama. ispletene od pruća. galuibave. kada je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«. Kada je tekri:r šarenoglav. Naziv »šićirlija« označava srebrnO-plavu boju. golub ima peJg)Una glavi iH sa strane glave. dodaje se izraz »duz«. viseća krHa. i tamna.:astupilJenosti pajedinih baja. DARCIN . i pred sabam. BAKARLIJA . Ovi trgovci su na . neadreene b0je i neravnamerne šare.o-plav.}kve. labava perje. tamna-siva.bela. sabelam partiklam ili bradom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u krilima »arap šarenokriili«. šarenar. zatim». Orijentalni trgovac s golubovima 83 . BEJAZ . svetla i tamna.aktan rep. Kada u kambinaciji crne i bele boje. svetla KULAN .bakarna-crvena. bela zauzima SO i više procenata.torbari kaji su u specijalnim korpama. s golubovima koje su takoe prodavili. crveni ocni okviri.offi bajom i sl. taman kljun.epi« i sl. na ledima. sa belim repam»arap bel()rep«.. a u širem znacenju . a:rap je u tom slučaju »čapar«.J je go1ub iednobojan.om ili drugom bajam naziva se »šeš«. naziva se i »karudijan«. BQZsiva. »baz masti1jaiVi« je siva asnava prskana sa indig. crni golub sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«. Na primer.~. u zm/1insosti ad kambinacije . NaJcešće.čni naIzi vi za.žuta. VElJICFNA PR:STENA: IV 82 SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su turski trgavci .~-~ MAVIJAN . od »dars« .. kratalk i neikomp. nosili raZlliU robu i prodavali je tadašnjem stanovništvu. dug i tanak vrart.crvena.plava sa crnim prugama. ?. Suviše krupna ili sitna tela. postaje i specifi. Kada se dve baje naizmeni6na smenjujil ad pera da pera.iednabojan. uzana cela. . uzana prsa. NAtJDIJAN -. »tekir bakarasti« je crna asnava. uz iedan od pomenutihnaziva za baju. i kljun. meka. Ako. žute iliglava. aperj'ane nage. Kad dvobajnih primeraka. mala usa ka-[pa. kori'Slt1i se naziv »barak«. plitka i duboka dugena tanak crvene ači. Bela baja prskana sa cp7Cl1. pepel}asta.

Subotički drhtavi golub.ckigolubari su ukrštali ove dve rase. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«. Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti. OCI: Bele boje. du~ina leta se kreće od 1 do 2 časa. i subotieki.na. kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim aelovima krila. godine pominju se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski. pa je polako nestajala tamno"siva boja. i ima veoma irooč. ali je kod njih gukan'j. koji poklanja pa~nju lepšim crtama. a sada se najčešće gaii kao ukrasni gol. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim visokoletačem u crnoj. a izostav'ljen glas >~r«i to prilikom oteguntog i dugog gulkanja. a u Subotici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svetskog ra:ta.arakterističnog je stasa zbog povijenog i drhtavog vrata. a usta:lila se crna i ostaile boje. kratkih nogu.. 'kapa nisko bledo-žute postaV'ljena boje. irspupčenih grudi. pri cemu je naglašen glals »e«.. jedan nosi naziv »iseČlkaš«. Sečkaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti. Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim rubom na repu.e veoma naigIa.ub i. a dobio je naziv po imenu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. crni koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. SU!boti. a drugi »fogaš«. a kasnije i ostaili mbojama.šeno i završava se sa »aaeee«. Subatica . a boja perja im je bila svetlo. STANDARD POSTOJBINA: lubova.--- Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine današnjih d1rl1tavih golubova. GLAVA: Kockasta i mala. niskog stasa. crni Subotički drhtavi golub. 85 i »zalep- očni kolutovi .. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. Prvi soj je 'sta.ene i šimrke grudi. ako se trenira za let.nastao je od turskih i poljskih go- OPSTI IZGLED: K.plava. U ovoj rasi postoje dva soja. koji daje primat stasu. Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično gukanje. ljena« za g)lavu. pa je posle duge selecije dobijen predak današnjeg subotičkog drhatavog goluba.riji. kao kod lepeza. U 84 Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova neprekidnog leta ujatu.

stalna Hi pavremena drhti prema asi tela. »!la:budast«. Gaje se sled:cce boie: crna.ne šare. PERJE: BOJE Dasta meka. tj. akO' se ne javlja drhtanje. ravni je sa leima. šta se pasebne Leže na tranama Sirak.egom. da repa.patiljak kapre- vrtača. naktiju dabra je u sMadu prileze. kraća u istaj baja su ad repa. neaperjane. pavijen u obliJku slava S. trbuha. vrata. ači crne. debeO' i kratak vrat. sa . napred . bela napude- VRAT: Dugačak i tanak.: KLJUN: Kraći. VELIČINA PR!&TENA: IV Jaš 1915. LEA: KRILA: REP: Kratka. nepravi. bečkag kmtkokljunag u Zagrebu. crni sa plavim repom. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«.nje. šilraka i zaabljena. Postaje polumadri.istim kara:kterast~kama ka}e imaju i današnji primeri. tj. Danji delavi krila i letna pera su beh. obična gUlkz. RErsa . jom kljuna. I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. . de<la kljuna abajen male. Gaveni odgajivači zagrebačkag prevrtača ilzmeu dva rata bili su: Srećka Bana87 I M I .ie nasta:la 1920. ad 12 da 16 pera. sadrži sa ba. kF:m dug. a na leima i krilima abrazuje se veće ih ffi<lJnje srce. s tim šta asnavna baja fidc da pokrije i cea štit krila. Nazdrve risane. gadine pucinera. a vrh garnjeg prema aSnaV'IlOj baji perja.Ce. lučnog oblika. GRESKE: Neskl<lJdan. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miškec odgajaO' je prevrta. vis ake nage. i ispiUpčena. uzana i ravna prsa. lisam ili prs:kana. ukrštanjem goluba i arijentalnag uz . tzv. zaobljena izražava za vreme drhitanja. grudi. čak i bez kape.belarepi. slab intenzitet baje.'l. Osnavna baja se prateže ad kape.nazad. a posebna se cene crveni primerci sa belim repom . krupna glava. a maže biti sa p. ZAGREBACKIPREVRTAC NOGE: KratIke. crvena.uba biO' je s duguljastom vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta ve. repa. glagla- svilenkasta. PRSA: Veoma širaka. svetle baje. Glava je bela. plava (modra) i tamna-plava sa crnim rubom na kraju repa. Baje su vrlO' intenzivne. visak stas. žuta. Prvobitan oblik tag gah.

sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo. godine.ano 56 odgajivača ovog goluba. ali ne srne da leti ISa neprevrtaćima. Kasnije dola~. Odgaja se i u drugim mestima. Zagrebacki crni prevrtac. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 23 puta sa što većom brzinom i sigurnošću. Posle rata ulažu se naipori. sa visokim i širokim čelom. godine. bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog prevrtača.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu registru\. Pogodan . okrugla. naročito od mlaidih zagrebačkih golubara. Pojedina grla se prevrnu 4-5 puta gube vilsinu . Vrlo često se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s krova. OPSTI IZGLBD: To . ukrš'tanjem kapudnera. pa je gla89 . uništena. odvojena je od . u jedrnom iH dva navrata.~dušnim akrobaoijama. pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u volijers!kom odgoju. 31 drugi 1973. Trenutno je u Dr.~- 11 vac. Posltoje letači koji se ne prevrću. Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se sahom unazad. Ovakav način odgoja je dao zapažene rezultate na unapreenjueksterijernih odlika rase. U načelu. Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kontinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. U tom pogledu postignuti su značajni uspesi pos'ledn'j'ih godina. koji odJgajla srcaste u svim bojama. jer ne mogru da se zaustarve od zanosa.glave. u malim koncentričnim krugovima. da se ova rasa obnovi i da joj se vrate prvobitne rasne odlike. zatim Ferdo Vozap i Drago Voher. najčešće.evrtačima.J ~ POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zemlju. već u letu padajiU na rep po 5-10 metara. u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 puta. Let traje od 1-2 časa.je mali golub.i do stagnacije u razvoju ovog golulba. Kapa se proteže od uha ido uha. skiladnih proporcija. nizak. sklone letu i va. ali odmah nakon prevrtanja USipraVino poleću u vis i vraćaju se u jato. a naročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu prevrtači. sclekciju treba vršiti 88 Zagrebacki beli prevrtac SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja golubova. Prvi standard je nastao 1920. Bitna je karakteriis1:Jika ovog goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. pri čemu golub ne sme da guJbi visinu leta. zatim primerci koji dobro i visoko Ilete do tri Čaisa bez prevrtanja. bez slobode leta.e za dl'žanje s ostailim pr. GLAVA: Mala. ST AN-DARD I . 31 izmeu prevrtanja ponovo se diže u jato. veoma živahan. Prevr'tanje se izvodi. a ostaviti vitailne golubove.

U svim bojama se javljaju primerci s belim letnim perima. Gledadno od napred. se no. njoj polovini je malo po'Vijen u nazad. ali ne i previsoka. crvena. VELIČINA PRSTENA: IV. bela. plava i vuga. zatim tigrasti. uzani i crveni oeni okviri. Golub malo strše van ramena. PRSA: Sklrudno i dobro razvijena. LEA: Siroka. svede je boje. srebrno~pbva. kljun tamne boje. a kod belih okviri su bledo~žuti i naglašeni.ljun. rozete podsećaju na eešalj. sadrži od 12 18 pera. šarene ili žute oči. VRAT: Kra. KLJUN: U kOf1enu širok. lIo:::dTc. od osnove prema kraju se širi. plava. kratak i tup. više od 18 pera u repu. rašljast rep. krla nošena na r~pu ili se vuku po zemlji. uzano i kos o čelo. nado'Vezuju nosi pn::a uzdignuto i vrlo i sedlasta. nezaobljena glava. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom kljuna. kovana.ledećim bojama: crna. dug k. kao i s belom glavom. tanak i dug vrat. crvena. šareni nokti.tak. kapa bez rozeta. 91 !lO . nai:Zigjled ubačena u krug kape. a pri glavi tanji. crveno i žuto-prugasta. u osnovi zadebljan. a kod crnih i plavih može biti tamniji. earapaste noge. usaen u glavu. oČini Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s. tamne.rc su male. neintenzivne i neravnomerne boje. okrugao trbuh. čija je osnovna boja bela. Vlrapčasta. PERJE: BOJE Gusto. NOGE: Kratke. žuta. izrazito crvene boje i gole. REP: Silrok. nepravilna kapa. plljosnat iH svodnog ob1i!ka. vuga. uzana i horizoil1talna lea. meko perje. Boje su intenzivne i Iravnomerne. što kraća U gor- lepo zaob!ljena. evrsto i !sjajno. neznatno kraća od repa. priljuihlj ene i napuderisane. bele iH biserne boje. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema ramenima.kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. odaje utisak kao da pOiskakuje. KRILA: SraZimerna veličina tela. I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im bojama: crma. GRESKE: Ne~grapno telo. rep noš<en i'spod 40°.va. usmeren prema gore pod uglom od 45-55° u odnosu na pod. viša je od glave. a nazad . visoke usko postavljene noge. OčI: Velike. nošena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod. raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja. žuta.

ma:lo i dosta tiho guče. VRAT: Srednje dužine.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins. Dužina kljuna se kreće od 20 do 25 mm.elom. pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač. Odgaja se širom Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač.k. skroman u i'shra:ni. tada V'elikom Bečkereku. postepeno se ši. '" kirh visokoletača.~k spreman da poleti.ava se na zatiiljku. a ne kao volijerski golub.ri ka ramenima.Leti sporo.una je malo povij en. Prilično je miran . a završ. U letu je veomai:zdržl}iv. a boja odgovara boji perja. GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa spušita prema kljmu. Odaije utisak da je uv. Zrenjaninski visokoletac prugasti 001: Biseme boje. do bledo~sive faJkteriše ga i posebno gukamje. u većim jatima. .e boje. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča- ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski visokoletac prugasti Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. S oibe straille kapu upotpunjavaju dve ruže-rozete. dobro se leže i othranjuje mlade. a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. počinje od gornje polovine rozeta. ukoliko se pravilino trenira. Nozdrve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene. čineći velike i plitke krugove. očni oIkviri su bledo-zut.golub. užim grudima i nizak. OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t. Teme je ravno i blago se spušta prema potiJljku. Kapa je široka. pa i viSe.ih. u zaviSllosti od boje perja. KaSTANDARD POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje. gdanjskih i ni'š- sova.eka. Ponekad se koristi još i naziv banatski letač. 92 I(iUUN: Duži. Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa što boljim letom. 93 . vrh kllj. Nastao je krajem XIX veka u Zrenjaninu.

PERJE: Čvrs. NOGE: Kratke.ljubljena kapa uz potHjak. Svetli)e je obojeno perje na gJavi. ali ne i siroka. u repu i na tr-buhu. nedovoljan kontrast boja. ~ Uža i u liniji sa repom. Evolucija je pose- Novosadski jednobojni golub.gajivači ovog goluba. BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu . zatim unutrašnja st:rana kape.to i dobro složeno. noktima či- K. licu. nosi ih mallo ispod repa. plava i bela boja se još uvek ne viaju ha izložbama. donji deo grudi. uzan i kratak rep. sadrži od 14 do 18 pera. stalno nosena krila na repu. tamni ili crveni °čni okviri. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijanse: svetla i tamna.ta duga6ka. crni hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godina sve šira. na podbradnom delu. dve jasne pruge na krii!ima i popr. sa jakim ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna. zamazana boja. Tamnije je obojen spoljni deo kape. dubo!ka. vrart:koji se presijava.rasu da se odgaja u pruga'stim (fako) bojama.R!ILA: Dos.. krila i rep. obojene oči. V~LICINA PRSTENA: IV.co PRSA: LEA: REP: Dobro razvijena. pri. Malo je lačnog oblika. Dugačak i širok. GRESKE: Mala glava. k:rMlko telo. žuta. središte ruža. što znači da još nije prosilo dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike. a to su: crvena.' visoke noge. KRATKOKLJUNI LETAČI NOVSADKIJEBGLU Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godina ovog veka u Novom Sadu. intelliziV1I1o crvene boje. srebrna i plava. koje priželjikuju od. gomji deo grudi. mada se vrše napori i na ovom plamu.eena pruga na kraju repa. bela pera na leima. Takoe. a može imati i dvojno pero. lJ4' 95 .

takO' da lom gradi jednu celinu. ali praviiIna i blaga sveden. bele baje. a ubrzo zatim i u ostalim bajarna. 1. glava KLJUN: Veama kratak. visonoge tamne boje. sa vi'sokim. praza 1 da KRILA: Kratka. i živah- OPSTI IZGLED:. u stanju da pravilna od. kenigsberškag či'stoakag i nemačkarg j. crvenu i žutu baju. nepravilna kapa.' GLAVA: Mala. Kasnije s'e poenta baca na crnu. 96 nefarmasta glava. neintenzi- 97 .ednabojnog gallebića.5 cm. PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. a širina je minimalna 6 Baja kljuna je bela. a kod belih primeraka tamne. Baje treba da su istog intenziteta po cdam telu i dabra zasićene.ena uzan. žutaj. šta širem i dobro svedenim čelam. kljun ke i usko p(\1stavljene noge. Dozvaljava se mala obajena na vrhu kljuna. iznasi 6-10 mm. REP: Kratak. proporcija. uz runo čeoči. adreene finaće i intenzivnih boja. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novosadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove rase i aktivna radi na unapreenju njenog odgoja. Kapa je potpuna priljuibljena uz glavu. pripoj. Malog je rasta.ratkokljunog galluba.gaja svaje mlade. 12-14 crvene i sjajna. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja. dug. dug vrat. Pašta ima veoma kratki krjun. godine. galuba. nog temperamenta. pa se za adgoj koriste galubavli~dadi1je. pa širini se prostire od uha da uha. veliika i lo. neoperjane. nije. sadrži uz tela. crvenaj. vuga i belaj baji. Potiljak glave je neštO' uži ad čela. srazmenna razvijena. pega Prva su nastali primerci u belaj boji. merena od da žvala.č. GRESKE: Kirupha tela. tamne boje. NOGE: Kratke. Sldadna širok. odgovara veličini i dobra lepa zaobljena. obojene tanak i usaq:eln kljun. staparskag letača. gde je na'staa skladnih 1962. STANDARD POSTOJBINA: Navi Sad. j PERJE: PravHna slažena noktiju adgo- BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj. boje. SIt{wan Sekiz 1972. vna boja perja.Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača. od repa pera. vara baji k<luna. mada se sve češće adgaja valijerski. a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. manjeg rasta. Okviri akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje. Navasadski golub je leta. VRAT: PRSA: LEA: Kratak. Novosadski jednDbojni golub. Danas se ovaj golub adgaja ši\mm zemlje. Baja kraća repa. a prika\zan je i na mnogim inastranim il~loŽJbama. širok i na dale obaren. a pa visini da teme na. crveni ačni akviri. segedinskog visakaletača. u skladu s bajam perja. OČI: Krupne. Dužina kljuna. s čeVlrha mm. s kapom. VELIČINA PRSTENA: IV. NastaO' je UlkrMan}em poljskag k. Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi vilna se nastavljaju u produžetku krib. kJratka. godine.

crveni 98 99 . STAPARSKI LETAČ J. Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. 8taparski letač. Posle rata jata su se obnavljaila. aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj kvalitetnih grla. kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Posebne karCl1kteristike ovog goluba su ma10 t. ogrličasti i srcasti. Odgdaja se u tlri varijante i to kao: j ednoboj ni.elo. 8taparski letač. nastala 1878. Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata. Najčešće se susreću jednobojni.rcasti. kako u pogledu finoće glave.ča i ljubitdja ove rase. Leti u većim jatima i po nekoliko časova. Za vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golubara je uspelo da sačuva deo svojih jata.Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komaromske.edna je od staJrijih rasa golubova. vrlo intenzivne boje perja i gizdavo držanje. mestu kraj Sombora. godine u Staparu. U ovome su naj:zna'čajniji bih dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci staparskog Ietača. ~ut slave staparskih golubova utrli su aoi iz Stapara koji su studirali i boravili širom Austro-UgaJrske monaI4hije. tako i držanja tela. kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukrštanjem stvorena je nova rasa golubova. Kvalitet ogrličastih i srcastih primeraka zaostaje za jednobojnima. a dosta retko s. ogrličasti Vrlo brzo je rastao broj odgajiva.

blaga pav:ijen u obliku luka. Pera su dobra složena. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog uha.erna boji perja. pr.1: Bele. padu. žutoj i srebrnoj baji. a kod plavih crn. VELIČINA PRJSTENA: IV.STANDARD BOSTOJBINA: Stapar.' 0(. sa blagim smeim tonovima i crnim prugama na k1'ilima i robu repa. sa normalnim ili iz:duženim zenicama. povijenog. garnji deo KratIka i u laganam KiR'ILA: Kraća od repa. crvenoj. Gaje se ogrJičasti. Postoje srcasti u crnoj. svetle baje. bleda-žute boje. neintenZlvna i neraVinomerna boja perja. uzdignute glave. REP: nošena Kratak. VRAT: Kiraći. ispod repa. a greške u crti kod srcastih. a vrhovi magu Staparski letač. a izmeu lea i repa pripmetna 1'e manja zbočina. čet'vrtasta. I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj. suviše svetla plava boja. krila se vuku na zemlji ili stalno leže na repu. mesto 1878. tzv. prema ramenima se postepena povijen unapad i podrhtava. c:rnoj i vuga boji koje treba da su što intenzivnije. sa obavez. kraj Sombora.zvijena. glava velika i izdužena. GLAVA: Mala. Do prvQg mita. Nije u istoj liniji sa leima. noge visoke. poprskan veći deo tela kod ogrličastih. ali ne usprav:nirn i lepo svedenim čelom. LEA: šira i izibočena. Vrh kiljuna može biti i obojen. nošen mala 'Okomi to prema tlu. Temperamentan je i veseo golub veama intenzivnih boja. 101 . komamffiskih. rep dug sa više od 12 pera. a kod plavih i srcastih tamne.ranje su 'Cisto beli. vrat suviše kratak jlli dug. tanak. okvir crvene boje. ukrštanjem segedinskih letača. igOidine. prav i dug kljun. Oeni 'Okvir je dupli. ali ga ne dodiruje. crvene vara boji klljuna. zatim tamnJ~plavoj. baje. a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna. KUUN: Kraći. PERJE: 100 Kratko. umne grudi. mala je. P!RoSA: Lepo ra. ali ponositog i elegentnog stasa. GRESKE: Krupno i dugačko telo. s belom osnovom. labudastog vrata koji lagano podrhtava. sadrži 12 pera i pipu. sa visokim. niže postavljena i priljubljena uz glavu a produžena da polovine vrata u vidu grivice. dodirivati tlo. malo zatupast. Boja noktiju odgo- NOGE: Kiratke. mano čelo. žutoj. adnasna »kudeljaste«. nepravilna kapa. gde je nastao kečkemetskilh i BOJE OPSTI IZGLED: Malog tela. čvrsto i sjajno. neoperjane. tamno-plavoj. crno~srcast širi. nečiste oči.

. mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primerbaji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- tamno-smee i su jako ral7. omanjeg tela koje je doKapa je GLAVA: C.« SUBOTI CK I VISOKOLET AC Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici.poznao sam ga u Subatici meu njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne Subotički belorepi visoko!etač Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subotici i okolini. i. sve bolja finoća eksterijera uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja. S TtA!N1DAR:D POSTOJBINA: Nastao je oko 1900. tzv. imao je 3. Sećajući se mladih dana. čiji su i otac i deda bili čuveni golU!ba:ri. Oeni okviri ni i bledo-zute boje. Razvitak rase je vezan . mala.e i Polj'ske. OPS11I IZGLBD: sta dugačko. Ali. Kalman Sebenji.etv. Subotički crni visokoletač.rtasta.. ali moj otac i ja nismo hteli ni da ČlUjemo.viil' 111:1 . godine u Subotici..zmeu vi'se rasa galubova. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač. s pO[losom je govorio: »NudiJi su nam svojevremeno svečane kar:uce. ukrstanjem letača iz Maarsoc. Sebenji pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima. ukrštanjem letača iz Maarske i PoJjiske. sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova. nam. Elegantnag stasa.i za poznatu golubarsku porodicu Sebenji. a kad plavih primeraka izJbuljene. OCI: Biserne boje. »zaiblje« oči. kruznog 'Oblika i nilsko postavljena. čelo siroko i za'Obljeno.000 golU!bova! U. Leti u jatu ad 3 do 5 časova. prostorije je najveću Pokazivao ke u crnoj 102 svoje kuće. dva lepa konja.

ali s jakim krihma i vrlo dobrim prevrtanjem u letIU. kod kojih je taman. bogati v. . VRAT: Dosta dudg. GRESKE: Dug i tam2n kljun. uzano telo. 12 pera. zaobljena Bez ulegnuća i u blagom priljubljena deo malo povijen kod plaunaz3Jd. Rusije. duge noge. I SARE: Odgajaju se jednobojni crni. »makazari«. Jj. okviri orvene ih tamne boje.rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske prevrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase. gornji a povr. a kod plavih tamni.~~!!"~!"". kao i srcasti u istim bojama. Kod plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa. ukrštanjem raZJnovrsnih prevrtača poreklom iz Turske. V11SAČKI PREVRTAČ Duga i škoka. uz telo.emeno izadrhti. Nastao je početkom ovog veika.a~J. iste dužine s krilima.epravilne šare. široik. uzana i duga glava. VELIČINA PRSTENA: IV. žuti i plavi. nosi ih na repu.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neugledan prevrtač s ćubom. Godine 1919. pa nije čudo što j. sadrži svetli. crveni. Kratke..ie u Vršac Ziva Miju.e boje treba da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. Uzan. Meu tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape. obojene oči. dug rep. KLJUN: Kratak. Sv. žuti Subotički crni visolmlelač. Gaje se plavi s crvenim prugama na krilima. zati. Bugarske. i malo iZJbočena. jake i gol. PRSA: LEA: KiRILA: REP: NOGE: PERJE: BOJE Siroka. i šareni kod kojih je osnovna boja bela. Makedonije. Nokti kompaktno i veoma sjajno.. V. f 1 105 .rša'čki trgovac i poznati goluibar. viseća krila.. potpuno svede boje. Čvrsto. Vršački p~evrtač. izuzev vih. Persije i POlljiske.m belorepi. Mnoge od tih prevlftaca donosio . uzani °čni okvilri. Nozdrve su bele. ali jak. 104 1. r:. neintenzi\ue boje. padu. tzv. nepravilna k3!pa.

Let traje najčešće jedan čas. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove rase odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine. svojom celinom se sliva u celinu tela. crvena. stabiJrne. u osnovi što širi. stabilan. vuga. Srednje Kratak. u obliku je zrna kukuruza. Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvijena i kada se privilmu na gQllu:b. čelo oboreno i mana. 106 NOGE: Kratke. krilla viseća. Plrvi je imao izduženiji kljun. Treba da se prevrće što češće. mena negovarnje letačkih osobina. Kapa se proteže od uha da uha. naglo propadanje za vreme prevrtanja. nozdrve nena!glašene i glatike. OCI: Bele. oka 1910. zatulbast. leže na repu. tle baje. pa i više. prevrtanja. ali da pri tome adržava poželjnu vi'sinu. dug. Sezona kvalitetnog leta. uzan i prav kljurn. godine. Leti u jatu i u visini laste. beli OPSTI IZGLED: To je mali. plava. glava uzana i dUjga. dolbra složeno i sjajno. u oiblliku oraha. PRSA: LEA: KRILA: REP: Sto šira.11 dug i nasaen. prugasta i pepeljasta. Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju sa za!tubaistrm tipom prevrta. VELIČINA PRSTENA: III.ča i pOSile dvade~etogadi'šnje selekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k. 107 . GRESKE: Nedostatak prevrtanja. vrh malo pavijen. Mladi letaCi li početku nasedaju na rep. Boja kljuna je bela. žuta. defarmisana. a 'uvek živahan. GLAVA: OkimgJa. arni'k dešava se da se vraćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. po pravilu. ukršla- Vršački prevrtač. crvene s10žen. nisko ili visoko postavlgiena. kada nije previše toplo. široka dabro dužine. boje. obojene oči.lo duži od krih. Očni okvilri su od bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni. zaJepl jena. ujutro Ni papodne. odvajena je od glave. izrazita crverni okviri. niska Ravna. vr. PERJE: BOJE Gusta. kapa uzana. uz istovre- STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu njem više rasa prevrtača. tj.Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odlike kao danas. Dugačko i tromo tela. sa karakterističnim isturenim i širokim čelom. ma. gmdi Uizane i rascepljene. kratak i i zdepast golUlb. :Arevrće se preko glave unazad. duga iH kratka. slalba aperjano'St. duge nQlge. puna. traje od praleća do jesenjeg mitarenja. KLJUN: StO' manji. Na prvi pogled ne odaje utisak prevrtača. p'lavo~kavana. i dohro zaablJena.og prevrtača. Nokti su svei u istoj Hniji s repom. I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim perima. a već za vreme trećeg Hi četvrtog leta prevrtanje treba da je normalno. bag ata perjem. izrazito kompaktna. niskag držanja. a drugi kraći i povij en. jer to vuče celo jato na niže. ne praveći veliki pad. VRAT: Kratak i jak. Boje: bella. Teraju se. a s abe strane se završM1a s malim rozetama. a kQld belih primera\ka tamne. Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne procenjuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. Sve boje treba da su intenzivne i 'ravnomerne. Kao rezultat ove akcije nastaju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. neravnomerna boja. lea UlZana.

~IJO:8I8WI'~: ~!' ~ ' '~"'!..it_"IIi."i.jit.... ..i.ti."'''' ~.-- IZ ZIVOTA GOLUBOVA . j.

.

-~ ~. goro .. Golub-slobodnjak.--- Dalmatinski gore - golub..

.) t- Galebići ~.

\ Orijentalni prevrtači r .

Peradarstvo. 1876. Washington. 1969-75. Barth/E. Golubarenje u Somboru. Istvan. Budapest. 1927. . Ljubljana. Klein Erieh. Petemi Dr. 1970. Sombor. Hand!buch der Taubenrassen. Hanžak J. Reutlil1gen. 1928. Zurth Edmund. 1974. Organ Saveza od!gajivača rasne živine. DrilUjo~ki!Peurača. Budapest. go. A hazigalamb es tenye'Sztese. Pravilnilk o takmičenju.Ider1exikon der Vagel. 1966-1975. Berhn. Petlrović Veiljko. Moj maJli svet. Golubarstvo. Zrenjanin.. Melsungen 1971. 1926. Savez sportskih društava odgajivača golubova visolwletača SR Srbije. Casopis za probJematiku peradairske proizvod. Beograd. Prag. Beograd. Sohtitte J oaohim. Die Welt der Tauben. Vasarnapi uj'sag. Odgajivač.ngmann. 1927. Golubica sa crnim srcem.rtz Jean. 1892. Deutscher TaubenS'tandal"d. Chemnitz.. 1925. nje. Bukarest. Wien. Der jUI1Ige Tauben'luohter. lubova i ptica Jugosbvije. Reutliingen. Društvo za uzgoj peradi i golubova. 1971. Fu1ton Robert. London. 1969. 1965. 1943. Das grosse Bi. 1973. 1885. Beograd. Sombor. Bunga. The National Geographic Magazine. 1953-1955.I. kunića. 1963. The mustrated Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara Book of PigeoU's. 19 .LITBRA TURA Antić ore. Leipzig. Das Taubenbuch. 1970. Taubenrassen. Kaltalog izlagača. Zagreb. 1975.

:::."i '''''' .Makedonski prevrtač .Somborski plavosrcasti letač .5 47 47 54 54 57 62 66 -'..Domaći gaćan Slovenački beloglavi golub III GALEBIĆI Makedonslki ru~an IV LETAČI Dugokljuni letači Somb0l1slki leta'Č Srednjekljumi letači r.Bački prevrtač ..Niski visokolet<l!č .ViI'šačkiprevrtač Staparslki letač .Srpski visokoleta.Ba...z..a.r.J.OpiJsni sistem - - - - - I GOLUBOVI U BOJI Dalmatinski go~U!b II DZINOVSKI GOLUBOVI .Subotički drhtavi golub .iI~:.1".:ml.Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - - - - - - - - - - - .- - - - - - - - 76 83 87 92 71 - - - - - - Novosadski jednobojni golub - IZ ZIVOTA GOLUBOVA LITERATURA ..120 .golUlbarstvu Nastanalk domaćih ralsa Podela domaćih rasa Prstenovanje golubova Ocenj'ivanje golubova .Si'stem 100 poena ..čkotopolslki vi:sokoletač .č .Selekti'\iui sistem - - - - - - - - - - 21 23 25 - - - - 31 33 - - - - 36 39 41 t... SADRZAJ: Strana Predgovor - - - - - - - - - - - 5 7 15 16 17 20 20 21 StI1učni izrazi u .105 109 119 95 95 98 .~.:.102 .: .Zaigreba6ki prevrtač .renjanimslki prugasti visokoletač Kratkokljuni letači .'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful