.Ii

.

"-wr.-.:-.-...

,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor ANTON RAle
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove oblasti li nas, a posebno je slabo obraena oblast domaćih rasa golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugoslovenskih ras.::>. olubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom g standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pravilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je sto i lEtati po mraku. U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan! Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i ocene, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer eliminise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mnogim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odreenih činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvetljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Znači, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa 5

Tehni,čki uredni,k ORE GRUJIĆ

Naslovni fotos Inž. ORE BURGIJASEV

.1,

Sva prava

zadržana

Stamparija

»Rrosveta«

Stampa: Sornbor,

21. oktobra

hr. 27

"-"\\ii

'."

'1\,!\\imIIIIIMIIt

Allll.""...I"I\.Wt

LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.:: ,!Ii.
'

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom nastankC1. i opisom svake rase posebno. Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a meu njima: ore Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Sombor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Nenadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. Ako ovaj rad doprinese je ispunio svoj cilj. bržem razvoiu golubarstva, onda

STRUČNI

IZRAZI U GOLUBARSTVU CRNO REP: Golub ćija je osnovna boja bela, a l'ep cm. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja se završava u obliku š'iljka, sa2'Jdanog od perja. tARAPAST: Cevanica ponekad i prsti, sitnim perj,em. noge, a obmsli

BELOBRAD: Golub sa bel o obojenim delom vrata ispod kljuna u obliku trougla ili brade.

Sombor,

oktobar

1975.

Autor

~ ..:,f;
""~
,

~:c§.~' - O"" ,"",,~-./.-s ~'~ ? --l .
'~~'~

~

''

?
.
,

..

,

,', . \-,,-10 "f
.

.

.

::~~{(
. . .

\\

I

,:,','

:'!-

llI' .\" "
i'
1

\

°,-

\

\', \( \ t ,\

'

l'

,\ "'\, \
' '~ .."

",<~,

\

BELOG LAV: Obojeni golub sa belom glavom. BELOREP: Obojeni golub sa belim repom. BISERNO OKO: Svetao, što blei iris oka, dok je zenica sto man}a i mna, naroćito kod letaća. BUTINAST: Pera na butinama obojena bojom koju ne propisuje standard.
()

DAILJE: Golubovi s kljunom sred:n}e dužine koji othranjuju tue mJa:de. Rase 7

~~#.

""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~

il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:'

'I

.: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I . I'

DEKORATIVNI

GOLUB:

Ka-

rakterišu ga ukrasi od perja, boje, ili naglašeni očni okviri, nozdrve i sl. Odgaja se radi ukrasa. DROPER: GoliUbmamac, obično bele boje i ženka. Koristi se pri!1liiko<Hl treniranja visokO'letača. Videvši dropera, golubovi sleću znajući da ih oče'kuje hrana. DVOJNO pero. PERO: Vidi viI o

GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi u slobodi, prebiva na trgovima, visokim zgradama ili saJlašima. GRIVICA: Perje na zadnjem, gornjem delu vrata, formirano u 'Obliku grive k'Oja se proteže do kape.

r !

imaju na plavoj površini crne mrlje. Postaje i crveno, žuta i srebllllo-kovani. KUDELJASTO OKO: Oko tamno-sive boje, pod:seća na zrno konoplje-kudeljc.

NEOPERJANA NOGA: Cevanica i prsti bez perja.

IZLETISTE:

Otvor na golubarnikm, sa manjim ili većim platoom, sa kojeg golubovi izleću ili slecu.

)
II
I

I

LABUDAST VRAT: Gornji deo vrat,a zabačen prema repu, povremeno podrhtava. LEPEZAST rep. REP: Raširen

EKSTERIJERNE OSOBINE: Spoljni, vizu el ni izgled luba. FAKO: Vidi pruga Sit. GA ĆA ST: obloženi Cevanica dugim

go-

KAPA: Podignuta pera na zatiljku i garnjem delu vrata koja se naslanjaju i Dine širu ili užu ,kapu ili ćubu, što je ukras pajedinih . rasa.

LETAČ: Golub čija je glavna odlika let. LETNA PERA: Velika na pera u krilu. polet-

NERAVNOMERNA BOJA: Svetliji i tamniji tonovi jedne iste boje perja. NEVIDLJIVOST: Let u gubitku, odnosno na takvoj viisni na kojaj se golim okom golubovi ne vide ni po vedrom vremenu. NOZDRVE: Voštana koža na gornJem delu kljuna koja pokriva nosne otvore, više ili manje razvijena, obično napuderisano belo.

i prsti perjem.

)

LISA: Obojena traka na beloj osnovi na čelu goluba, iIi bela tra'ka na obojenoj osnovi.

KLIKER GLAVA: rugla glava.

Mala i ok-

)
Uzaboje perboje
I

GALEBIĆ:

Naziv za goluba iz grupe kratkokljuni'h golUlbova koje najčešće karakterišu ob oj eni štitovi krila, pa stoga podsećaju na galeba.

KORELACIJA BOJE: jamna povezanost 'kljuna i osnovne boje ja ili boje kljuna i no~tiju.

OBRAZAST: Obojena pera sa strane glave, što se smatra greš,kom. METALNI SJAJ: crveni pmlivi na vraJtu. Zelenkastoboja perja OBRV AST: Obojena pera iznad oka, takoe se smatra greškom. OČNI OKVIR: Mesnati prsten oko oka koji može biti jednostruk ili višestruk. Zavisno od rase, boje je oel 9

KOVAN: Tamne mrlje - zakivci, na svetloj pavršini osnovne baje, najčešće na štitu krilla. Plavo-kovani

MITARENJE: Zamena perja. NEINTENZIVNA BOJA: Bleda, nezasićena boja perja.

8

j

"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~.

_!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.'

.!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11

:111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene

ili tamne.

'i

\

kljuna i gornjeg delad vrata predstavlja grešku kod većine rasa, a kog galebića i još neikih rasa to je rasna osobina. PODREPAST: Bela pera na donjoj strani repa koji je obojen, što predstavlija grešku.,

POVEZAN: Srcast golub kod kojeg se osnovna boja na vratu završava pravom linijom prema kljunu.

.\

\

~~
PREViRTAC: Golub koji se u letu prevrće, golub-akrobata. PRSKAN: Na pojedinim delov,ima tda tačkasto obojen, kao da je uprskan. PRUGAST: IZibledela boja nastala od crv'ene, žute ili plave, pa prema tome postoji crveno-prugast, zutoprugast i srebrno-prugast. Ove boje su najčešće sa poprečnim prugama na krilima, a mcgu se naći i bez njih. RUZAN: Golub sa perjanim uk'rasom na grudima u obliku ruže.

RUZA: Ukras od perja na grudima, glavi, ili sa obe strane kape. ROZETA: Perjani cvet koji se nalazi na oba kraja ško1j'kaste kape ili na čelu pojedinih rasa. SAĆURASTA KAPA: Siroka i bujna kapa. SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ulegnuti, umesto da grade pravu liniju, 2. Lea ulegnuta kod rasa sa podignutim repom. SRCAST: Crtež, odnosno takva kombinacija dve boje da se na ledima i krilima fOI1mira obojena šara u obliku srca na belaj osnovi.

OGRLICAST: Golub bele boje, prs:kan crv,enom ili drugom bojom po vratu u obliku široke ogrlice. PARTIKLA: Bela obojena, ovaIna površina ispod klljuna na vratu.

..
POLITIRAN KLJUN: Vrh kljuna obojen istom bojom kakva je i osnovna boja perja, dok je ostali deo kljuna svetIe boje. PATKAST: Golub niskog tela i kratkih nogu ukoliko standard predvia suprotno. PEGA: Okrugla, obojena na belaj osnovi glave. PIPA: Lojna žleZlda na trtici. PODGUSNJAK: 'koža izmeu
lO

Nategnuta don}eg dela

STANDARD: Reć je engleskog porekla, a znači pravilo, merodovan, ili uzor a u golubarstvu: opils rasnih osobina goluba. SVODNI REP: Sadrži više od 12 pera koja su složena u obliku izvrnut og lev'ka, a prema kraju se širi. sa vrlo kr,atkim kljunom zahtevaju dadilje. 11

",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ

~

",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I'

,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno plaboje. vo-kovana boja. Na plavoj osnovi krila gusto postavSESIRASTA KAPA: Vdika i ljene crne mrlje. bujna kapa. SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka kapa formirana u oblIku šikoljke. SPICAST: Obojen golub sa belim letnim perima. TIGRAST: Nalizmenicna pojava belih i obojenih pera po čitavom telu. TRUPA: letu. Jato golubova u

VISECA golub repa.

KRILA: KrHa koja dr~ipored ili ispod

vma PERO: ,Breno pero, račvastog oblika, javlja sc
VISOKOLETAC: Golub koji se u letu podiže i zadržava duže vreme na velikim STITAST: Beo golub sa obojenom celom površinom kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9 letnih pera, ili obojeni go.Iub sa belim štitom kdla. STIT KRILA: Pokrovna pera krila koja cine ovaInu celinu u obliku štita.

visinama. a cesto je i nevidljiv za golo oko. VOLIJERA: Prostor pored goluba:rnika ograen pletenom žicom, u kojem se golubovi zadržavaju preko dana. VRAPCAST: Srebno.ikovana boja, na svetlo-smeoj osnovi, tamnije mrlje na štitu krila. VUGA: cokoladna boja perja. ZATUBAST: Tupokljun, zaobljen, aneoštar vrh kljuna. ZABLJE OKO: Izbuljeno i krupno oko.

,J
12

E~

u sredini repa koji više od 12 pera.

ima 13

Orljenta. a posebno regi on Srednjeg i Bliskog istoka. Prapreci "nnogih rasa golubova poticu S2'.. bilo morskim.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~.!f NASTANAK DOMAĆIH RASA Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je dobrim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje.i:. Mnogi trgovački karavani bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su prolazili. a sve imaju zajedničkog pretka. odakle su se širili u sve krajeve sveta. pa i osvajači. goluba pećinara (Columba livia). Postojbina . od kojih su neke već i izumrle..''IIII\lIi. a pretke drugih doneli su trgovci. moreplovci. čovek je stvorio i raširio širom sveta mnoge rase golubova.ka golubarstva Azija.:!~:H4':~lt'J . Znamo d".! ' . je kolc-. bilo kopnenim putevima..I'''![I!I'''1 . Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova.. Golub pećinar (Col umba Uvia) Počevši vekovnu selekciju ovim golubom..~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil.. "'Hj. a nove se i dalje stvaraju. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim krajevima.goluba peći15 .

Postoji meunarodni standard o izgledu prstena koji . osim krupnoće tela. Ako uzmemo u obzir da od postojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći.i III . O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz 1666.~jjL~ ~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:.:ii!. Na tom polju naši odgajivaci imaju široke mogućnosti.~. na 17! S obzirom na to da u Jugoslaviji. On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog kamenjara dalmatinske obale. odgajivača iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije. Zajednička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine. p Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u Vojvodini. pa i onaj najbolji. i bogata perjana odeća. a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još mnop. preporučio bih budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova. ili kao letač. severna Afrika i centralna i južna Az1.H'wl':'!'!::'.. subotički drhtav. biće diskvalifikovan na izložbi. na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba. niti će u budućnosti izgledati bas ovako kako izgleda danas. zrnasta hrana.kratkokljuni U prvu grupu golubova u boji spada zbog izuzetnog intenziteta boja perja. zavisno od toga da li se odvija u srednjem visu. Njih karakteriše.slobodnjaka. dalmatinski golub Grupu džinovskih golu. zatim let sa svim specifičnostima." :~ nara su južna Evropa.. Postoji viSe razloga za to. 17 . Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i ze>.ako nema prsten koji standard propisuje. izvršili su podelu na 9 grupa. bez obzira da li je reč o visoko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu.HI'. Bart (Barth) i Engman (Engmann). obojeni štitovi krila kao kod galeba. pa i naša. let visokoletača i let prevrtača.Džinovski golubov.'<L~H~. li prvom redu. trenutno imamo samo 18 i'ormiranih domaćih rasa golubova..Letači. rirodne pogodnosti. Svaki golub. Karakteristika ove grupe su kratak kljun. zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač. 16 U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom. znak da je golub izležen pod okriljem čoveka. bačkotopolski visokoletač. I u nas su pojedine rase golubova u fazi stvaranja. najčešće. .:. staparski letač. Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta brojna i omiljena u svetu. niški visokoletač.. kao LI goluba . Prsten je. a Site (Schiitte). Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golubova nastao je u XVIII veku. a to su: novosadskijednobojni golub. na primer. jer je još uvek broj domaćih rasa mali prema broju odgajivača. a veći broj je formiran u XIX i XX veku. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4 rase. Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini kljuna podeljene u tri podgrupe. možemo da ih svrstamo li četiri grupe: I . U podgrupu dugokljunih letača spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom.o ranije. Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako je izgledala pre više decenija. subotički visokoletač i vršački prevrtač.i golub.'.I" .bova sačinjavaju dve naše najkrupnije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub.I. makedonski prevrtač. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savremena tehnologija odgoja golubova izjednačava. čak. a možemo da ga naemo i kod nekolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli]erama.ija.!. najčešće. pak. Srednjekljunih letača imamo 9. Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva stručan i dug rad na selekciji.su prihvatile sve zemlje.dugokljuni . a omogućava i voenje neophodne evidencije o svakom golubu. kao što je.-1.. omanje telo i. čije ime i nosi ova skupina.1 I 'Ii PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA Rase golubova obično se dele na 10 grupa. godine. prema eksterijernim osobinama rase.::.. a to su: bački prevrtač. srpski visokoletač. ZalutaLi golub se može vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu. 1':.Golubovi u boji II .srednjekljuni . I I: I 'II : III Iii " li . Izraen je od tankog alumunijuma. Pripadnost pojedinoj grupi odreuje se. I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala živa bića. somborski plavosrcasti letač.Galebići i IV .

a društva pronaći vlasnika goluba koji je ii li ii! Iii III !: Navlačenje prstena noge i od toga da li je noga operjana ili ne. počevši od broja jedan u svakoj godini. godina leženja i redni broj prstena za svaku veličinu.i označava veličinu. Osim rimskog broja koj.:. 'HMtII!!I!IIi!1. 1981. utisnuta je oznaka YU.5 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm0 mm 0 Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života. te nije teško zalutao. 1979. što znači d. s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu. osim saveznog prstena.ml'l'lt :. ali ni toliko labav da može spasti. računajući unutrašnji prečnik i to: Velicina Veličina Veličina Veličina Vel:ičina Velicina Veličina 00 O I Il Ila III IV 12. a utiskuju se sa unutrašnje strane.. 1977. prstenovi se izrauju u sedam različitih ~. jer bi takav podatak mogao da utice na subjektivne ocene na izložbi. 1980. prstenovi se izrauju l' sedam različitih veličina. Čim golub ojača. vlasništva koji sadrži naziv saveza i a ima istu boju kao prsten. 6 mm je visok.7 = Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. 1976. 19 . Oznake su reljefne. U velikim jatima s više pari isvobojnih golubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove sličnosti. OdgajivaCi letača... U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi za markiranje koji se izrauju u mnogo boja i u obliku spirale.. . očekujući da će na taj način još brže doći do = =8 . jer pravo na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj zemlji.. Oznake su šifrovane.~':'~j'..a savezni prstcn ne srne da ima ime odgajivača. U zavisnosti od deblj:ne hvatanja. Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel 18 Savezni i plastični prsten ovi izgubljenog goluba. a unutrašnji prečnik mora biti prilagoen nozi odraslog goluba.menjujE svake godine po sledećem redosledu: 1975. stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s punom adresom. na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta. vodi evidenciju o izdatim pojedincima.t~~. 1978. a zatim zadnji koji je povijen unazad. Savez prstenov:ima društvima. crvena zelena srebrna ljubičasta smea žuta plava boja koje se 1 Prsten prati i karton iste podatke kao i prsten.. prsten mu je nemoguće skinuti ili staviti na nogu.5 11 10 9 8. Mladi nose istu boju prstena kao i roditelji.

jrr. uz kratko obrazloženje.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu dobar. na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje primerke iz jata. Prikazaću tri najinteresantnija sistema ocenjivania. golubova u okviru jedne grupe ocena. drugi sa željenim osobinama. koristi samo opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilagoen ocenjivački karton. da li je zdrav i da li poseduje propisan savezni prston. Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv rase.ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali21 ~ .dobar.:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:. Pre samog ocenjivanja sudija proverava da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen. vrši diskvalifikaciju grla. U Evropi se li praksi kc>risti nekoliko sistem2. Raspored poena i ocena je sledeći: 96 izvanredan IZ 95 odličan o 94 91 - 92 vrlo dobar vd 87 82 88 dobar 83 zadovoljava neza:doV'oljava d z n Sto je najvažnije. znači da i najkvalitct niji primerci imaju po neku sitnu manu. o. neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen.!m:.\!nm~hfft!1nUJI. što sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova.: OCENJIVANJE GOLUBOVA zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju dele u sledeće grupe: 100 94 odLičan 93 . treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanredan. Opi. On se sastoji iz četiri dela. za osudu. prema standardu rase i utvrenom sistemu ocenj'i vanj a. a negativna strana je u nemogućnosti rangiranj8. svakako. a golub S2. ovaj s~stem od 100 mogućih poena dozvoljava dodelj. pa je kod dve najviše ocene izražena jednom brojkom poena. nZ'. 93 poena ocenu .može da dobije ocnu od 100 poena.86 vrlo dobar 85 -. Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba prema standardu. zadovoljava ili nezadovoljava.t. 78 dobar 77 . dobar. Ako utvrdi da. a svaki s odreenim prednostima i nedostacima. odličan. Prvi.ni sistem. a trenutno sc primenjuje i na našim izložbama.70 zadovoljava 69 nezadovoljava prazan kavez ocene koje se - Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijernoj selekciji. Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena. jer takva ocena dovodi vlasnika goluba u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet. kao i prvi. Pošte:> znamo da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi. o.. samo jednu ocenu vise. eventualno.~rm\!hlJ!I!'~. koji ispunjava SVe z'lhteve standarda . Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen. Znači. golub sa 78 poena dobija ocenu . umesto ocena u poenima.vrlo dobar. jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-: njuju svako grlo. što je i razumljivo.':. pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju svojih golubova.. Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem radu ocenjivača. ocenjivanja. razlika izmeu njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo da H'. a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna ocenjivačka komisija. Eventualne greške izražavaju se u negativnim poenima. Zbir negativnih poena odu20 o vd d z n p Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno rangiranje golubova unutar jedne rase. ali je skala u ovom slučaju uzana. pa. ree u komisijama. pol. ocena zadovoljava se. i ne primenjuje. a negativna strana je ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena.f1"'!. tako reći. u koji se u:nose izražene pozitivne osobine goluba. kao i ostale detalje. vrlo dobar. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da idealan golub. Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima. eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opisnom ocenom. Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci. primer. iako je na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To je.

ACKI KARTON OCENJIV Rasa: Poena: Pol: OCENJIVANJE I R.gati':.!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"'."."!m!!J'.vanredan 95 OdLičan 9<1-92 VrLo dobar 91-88 Doba.. Boja . Ovaj sistem obavlja strogu selekciju je pretrpeo najmanje kritIike.i nozdrve D0J.!!!f11'''' I tetnim grlima. pa ga zato našim izložbama.--I Noge i dcrzanje Figura. telo i giUša -IzloZJbena kondici~a i nega Qpšti uti'sak poena: 1-------- I -- GOLUBOVI U BOJI -110 9 UkUlpno negativni'h OCENJIVAC: ~ Datum: -------O~cnjjvački OCENE: 9S I:z.r 87-83 ZadovoLjava karton i?: o vd d z I t rase.":. okJvir oka i sjaj perja perja -- ( Struktura 6 7 8 --~~:~cil..~.br. 22 kvaliteta i do sada preporučujem i na .. ". eventualnim šampionima izložbe.l 1 2 3 4 5 N e. Golubovi s 95 i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje i Kavez br.".I1I'!.1"'~"'''''..:-i~.ni poen! I Obrazloženje Kljun Glava.''rn''!lIffItI1II!!M1ml.

a posebno u SR Nemačkoj. Dalmatinski golubovi gravura iz 1920.1!"MIff't'Im~L'1"fflT 1 r t 1 i ) DALMATINSKI GOLUB { . obraujući samo istoriiate poznatih svetskih rasa golubova. SAD i Engleskoj. osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja. Zbog toga je veoma popularan širom sveta._. vrš:i se istoval' žita iz jedrenjaka. godine. OVOg goluba su odgajali još stari lliri. g._---- Nemački autor Curt (Zurth).~ .. u čemu su i uspeli. " J Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen v. pa se još koristi i naziv ilirski golub. evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub. gde se spuštaju smee-crveni golubovi 25 " ql"""". Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i grudima produže do krila.'-'---=---. navodi da je Paktorović u jednom putopisu iz 1737. sa izvanredno intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase. -" =. opisujući život u luci Kotor.

malo duži od krila. verovatno krajem !II il OPSTI IZGLED: LiCi. GLA VA: Gaji suje zuje Dugačka i uska. blago zasvoena. s tim što je vitkijeg stasa. . Osnovna odlika rase su izrazito jarke boje perja. se sa ćubom i bez nje. Nemačku. prema repu. a kod zlatnog soja je svetla. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put uvezeno u Englesku 1839. 27 . Nemci ga kasnije nazivaju »Gimpl«. na goluba-slobodnjaka. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« koj Cl.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). a zatim se širi u ostale zemlje Evrope. Boia kljun2. XVII ili početkom XVIIIveka. PERJE: Tvrdo. a od poti1jka. bno u formiranju novih boja.u prevodu znaCi -' duga. 06igledno je da je reč o starom ilirskom golubu. godine iz Dalmacije preko Austrije. Tegetmajer (Tegetmeier) 1868. čelo nenaglašeno. Očni ok- 0(:1: Dost::>. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. a nokti u skladu sa bo- NOGE: Srednje dužine i neoperjane.adi prikupljanja hrane. što u prevodl' znaci arhaneo ili nadaneo. tumarajući po obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. mada je njegova konstrukcij::>. godine iz Genta. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan.velike i živahne. dali su engleski inemački odgajivači. na vrhu lagano povijen. Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima dalmatinski golub. a pose26 KLJUN: Srazmerno dugačak. a neke autore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhangelska. kako po boji perja. Dalmatinski beiokrili golub. kod plavokrilih je tamnorožasta. čvrsto pripaja uz telo. kod crnokri1ih je svetla. do tamno-ružičaste. tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. složen. cuba nadviteme. jer jc u prošlosti lctco u polja J. što ni je čudno. Uglavnom se odgaja kao ukrasni golub. i II STANDARD POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji. Dosta dugačka. smatre. Spada u grupu ukrasnih. GRUDI: LEA: KRILA: REP: Umereno i srazmerno tanak. Francuzi »Bouvreui1«. a Maari »Pirok«. obraoštru grivicu. u pravoj liniji sa vratom. Veliki doprinos u odgoju ove rase.tipična za goluba-letača. kod belokrilih jc boje mesa. du žica narandžaste viri uzani i crvenkasto obojeni.tela i kril::>.1~iT sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu. boje. Kompaktno čvrsto sklopI jena i leže na repu.! ""Im'!!!!':~:!. F~'ic (Prutz) 1884. podvratnik je do- široke i malo ispupčene. U raznim zemljama nosi i razliCita imena. Nagnuta. VRAT: Prilično dugačak bro zaokrugljen. Nemački autori tvrde da mu je ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja. jom kljuna. piše da je ova rasa prvi put stigla li Južnu. 1824. Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«. obojenih golubova. Bungarc (Bungartz) ga (1885. Gudal (Goodall) 1936. u Belgiji. što je rei slučaj. prema grai tela.

2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija nego kod crnokrilih i plavokrilih.: ':. grudi i butine su zlatno-žute boje koja može biti i svetlija i tamnija. lea i rep su čisto plavi. B) ZLATNI SOJ GRESKE: Sitno tela. kod bakarnih zeleni ili žuti tonovi. Boja mora biti svuda istog intenziteta. Ostali detalji su kao i kod bakarnih. razlićit intenzitet boje. 2H Dalmatinski crnokrili golub. široke i nepravilne pruge. s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. ali je nešto tamnija i' smee-crvenkasta sa slabi jim metalnim sjajem. Kod zlatnih belokrilih siva glava. kakva je i poprečna pruga na kraju repa. lea i rep su intenzivno crne boje sc< zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili zelenoj bubi lišćaru. Postoje plavo-kovani. bele butine. Kod ~Jatnih plavokrilih bela lea. Krila. kao kod crnokrilih. Pruge na krilima su zlatne boje. lea i repa veoma je intenzivna sa zelenim prelivima. ili crvenkasta boja.. Vrhovi letnih pera su gotovo crni. Gaji se bez pruga i s crnim prugama. plave butine. vrat. zućkasta krila. kao i crno krili i plavokrili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8 pera. Pruge na krilimC1 su uzane i mrko-crvene boje. siva glava. Kod zlatnih crnokrilih brašnjavc. 3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod prethodnih. vrat. neintenzivne pruge. a sadrži neupadljiv žuti ton. nedovoljan sjaj krila i lea. mogu. sa prugama na krilima. lea pera i rep su boje slonove kosti. sivkasta lea. slab sjaj. siva lea. nečista krila. Kod grla. pbvičast rep. 3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija. a ne moraju da imaju pege. grudi i butine su bakarno-bronzane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što intenzivniji. Osim crnih pruga na krilima javljaju se i bele.:m!l. Crna boja krila. s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i tamniji ton. 2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja. ćuba nepravilnog oblika. 29 . VELIčINA PRSTENA: IV 1) CRNOKRILI: Glava. Bela boja tela je ista kao i kod bakarnih. Belokrili bez pruga. moraju unutrašnje zastavice letnih pera i donja strana repnih pera. zelenkast vrat. crne butine. Krila. da budu ~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u raširenom stanju perja krila i repa. Krila.ftW~1::::~'f'1i'!' BOJE I SARE: A) BAKARNI SOJ 1) CRNOKRILI: Glava.

'f\ ~ II DIINOVSKI GOLUBOVI .'J:wt~l'~i ~"'!1 ..

trgovac iz Zrenjanina. objavio je Kalman Konkoli.. Prvi opis ovog goluba. ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka. jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie našao svoj dom. godine u časopisu »Odgajivač«. To je ukrasa}} golub. u rav. I sam Konkolj bio ie Domaći gacan šaren veliki odgajivač domaćih gaćana. Godine 1940. 1954. počeo ie sa selekcionim radom. 33 . u velikim jatima. putujući i prikupljajući po Vojvodini naibolje nrimerke radi formiranja matičnog jata. Masovno se odgajao. rq: DOMAĆI GAĆAN Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. pod naslovom »Veliki domaći gaćasti golub«.

široka. i prugasti. Dug. cesto sa ostalim golubovima.i sa hilima. i pokretan golub. Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa. bogato i šaroliko. kratko i nekompaktno perje. a negde manje zastupliena i retki su tigrasti primerci. :34 I SARE: Postoje jednobojni crni. plavo-kovani. Nozdrve normalne i bela naprašene. duge noge. VELICINA PRSTENA: 00 35" . okl1Ugla. čvrsto i gusto. žute oči. GRESKE: Sitno i kratko tela. leže na repu. Duga. aH se STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka. Bela boja je negde više. a leže se odlično. crveni ili tamni očni okviri. a i ukras je u kući. Tako ie i dobio naziv »domaći«. u slobodnom ispustu. Njega nije uspeo da nabavi. dužine.ima. plavi pokrivene ve- Veliko. s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću i izražen kolorit boja. boja kljuna te u korelaciji jom perja. zajedno sa prstima i zaobljena. masivna Siroka i duga. Godine 1954. jak. Očni okviri sa bo- KLJUN: Srednje dužine. perje gusto. OCI: Bele ili crvene. beli. uzane grudi. crveni. Ne zahteva mnogo nege. NOGE: Jake. kratak i uzan rep. širok i jak. u istoj linij. PERJE: Domaci gacan. kratka ili viseća krila. temperamentan GLAVA: Krupna. mala ili četvrt as ta glava. VRAT: Dug.Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo kvalitetan gaćan. niti poseban smeštaj i ishranu. kmtke gaće. Posle devet godina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su mladi težili i do 800 grama po komadu. jednostrana kapa. PRSA: LEA: KRILA: REP: Vrlo široka. sa ćubom. srednje likim gaćama. imao je jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima. plavi. dosta širok. već slobodno leti. a kod belih primeraka bledo-žute do plavkaste boje. i sa širokom kapom koja ide od uha do uha i bogata je perjem. Možemo ga naći i u gradov. Najčešći su šareni primerci kod kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bojama. pa možemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje. Postoje primerci bez kape. OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno. ali je dobio niegova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. tamne. čelo široko. žuti. BOJE nigde ne drži zatvoren u volijerama. stas vilsok.

kraći i. Taj podatak me S!Qvenački. a ja sam s~. 1970. Prilikom boravka u Ljubljani. Slovenački beloglavi golub crveno-prugast je zainteresovao. a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvijene kape u obliku češlja. kraj Ljubljane. SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van Slovenije. izgled rase se izmenio. Tako smo krenuli u Brezovicu. posetio sam poznatog golubara Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani i okolini više godina gaji golub »beloglavček«. golih nogu. To . Iznenaenje je bilo veliko kada sam se popeo i ugledao u ureenom golubarniku do tada meni nepoznatu rasu golubova. čuo sam priču o ovoj rasi. temperamentan.je bilo veliko jato krupnih i dekorativnih golubova u raznim bojama. uglavnom. 36 37 . U toku niza godina. itd. Danas je to krupan ukrasni golub. uz bučno udaranje krila. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa bogatom perjanom odećom i belom glavom.golubovi su bili u golubarniku. Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca. beloglavac se gajio i pre sto godina u viSe mesta Slovenije. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta. Posle srdačnog prijema. Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat. pa odlazi u polje radi hrane. mesnat. pa sam zamolio Sebenika da pogledamo jedno takvo jato. Pošto je već bio suton. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio omiljen. Relativno dobro i leti. Sojer nas je poveo prema veNkom seniku na čijem se tavanu nalazi golubarnik. godine. kod najčuvenijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera. Na osnovu predanja. Odmah zatim iz prve ruke. Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton. beloglavi gulub crveni Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija. a ovaj od svog oca. dobro se leže i othranjuje mlade. a oko kuće se stalno poigrava u letu. mada je njeno poreklo dosta staro.

kl1un tamne boje. OCI: Velike. duga u istoj liniji sa repom. ne intenzivna boja. crveni ooni okviri. tanak vrat. butine i gaće. primese drugih boja na beljom polju. leže na repu. razvijenih grudi. PERJE: BOJE Bogato zastupljeno. a odgaja se i u meubojama. bledo-žute boje. partikla koja se širi i na bočne strane vrata. svede drvarna. obojen stomak ili rep. okrugla. jaka. Boje su crna. rep. mala glava. a oeni kolutovi tanki. širok i jak. a u dubi. Obojeni su spoljni deo kape. Osnovna karakteristika rase je glava bele boje. žuta. čelo uzdignuto. NOGE: Kraće. u kojoj je nastao pre više od sto . nokti tamne boje. VRAT: PRSA: LEA: KRILA: REP: Srednje je boje sa nenaglašenim noz- dužine. jak. dobro prileže.STANDARD POSTOJBINA: godina. I SARE: Bele boje su glava. VELIClNA 38 PRSTENA: O . Slovenija. crvene ili bele oči. Duga. KLJUN: Dosta dug i jak. slabo razvijena kapa. OPSTI IZGLED: Krupan. pokriven gustim i krupnim perjem. Noge i pI1sti su obloženi svede boje. III perjem. dugačak.nu od 5-6 cm. GRESKE: Uzano. pera su dobro složena. kratko telo. po kojoj je i dobio ime. jake. crvena. ukrašena velikom kapom. tanak kljun. čvrsto. GLAVA: Krupna. tamne boje. vrat. grudi. Siroka i dobro zaobljena. trbuh. unutrašnji deo kape. štit krila i lea. Glava je oivičena kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu grive. plava s crnim prugama preko krila. zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane). Nokti su GALEBICI Sirok i dug. neoperjane noge. Siroka.

a v. Kosovu. Makedonski ružan crveno-stitast To je stara rasa golubova./I t. Koristi se i naziv . MAKEDOl\l§KI RUzAN Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gruprema turskoj reći »ul« di.. na vlaškom - mali svet. t . a vodi poreklo iz Azije. što na albanskom znaći - kratak kljun. Spada u ukrasne golubove. Timoćkoj Krajini »masur«. Najviše se gaji u Makedoniji. u porodicu galebića. na Kosovu »maserka«.južnoj i istoćnoj 41 .ulijan.. nastala u Makedoniji. ruža.

crveni. U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prilikom leta makedonskih prevrtača. . ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti. krem kao i u drugim nijansama. širok. OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub. Leti u krugovima nad golubarnikom. na donjoj granici srednjeg stasa.širine oko 2 mm. krupna glava. privržen je golubarniku. Osim obojenih kri1nih tabli. Perje ruže deli se u vidu razdeljka. što se smatra rasnam čistocom.»karakuru«. plavi. kao divlji golub. ponekad vec od podgušnjaka. crni ivugasti. dug. repu. nedostatak podgusnjaka. crni kljun i nakti. pri1eže uz telo. Ostali deo tela bele je boje. 42 GRESKE: Uglas ta glava. GLAVA: Okrugla. tanak vrat. VRAT: Kratak. u istaj liniji sa repam. duge noge. crveno-štitast NOGE: Kratke. Dvobojni primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji mogu biti: crni. dvabojne oči. kratko. Cuveni su crno repi ružani ili kako ih jos nazivaju . je padu. mada skromne. KLJUN: Vrlo kratak. sa pegom na glavi i 'Ostalim delovima tela. pored kratkog kljuna. kljuna. Plavo-štitasti sa crnim prugama na krilima nazivaju se »mališin«. dugo telo.Srbiji. ad korena kljuna. krupne. crvene su boje. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu. gole ili aperjane. nepravilnost šara i neravnomerne boje. a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrh . kada se uhvati u ruku. Ispad brade. šare u ovim bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima. Dobro pokrivena. skladnog oblika tela. prilično mala. ima 'Oštar let. PRSA: LEA: REP: Siroka i blago zaobljena.pa je markantan za letače. dugi kljun.. Makedonija. I SARE: Gaje se jednobajni beli. uzan. grize ištipa. ružan. Kratak. snažne. pruža se ruža kaja ide po sredini guše. žuti. tzv. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu. STANDARD POSTOJBINA: iz Azije. vuga. nerazvijena ruža. dobro složen. Na prednjoj strani vrata. krila. sve do početka grudi. s obzirom na to da mu je osnovna boja bela . dobro othranjuje mlade i. duži je od krila i u blagom Nokti Makedanski. svetle je boje. »kliker« glava. ste. živahan je. su svetle boje. pa nije prijatan za oko. OČI: Tamne baje. male glave i kljuna i svetlih boja. javlja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice. nastavlja liniju čela. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane III za aperjane 43 . Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj. dokazuje njenu starost. Posebna karakteristika ovog golubaje da. a potiče od orijentalnih golubova PERJE: BOJE Cvrsto. širok i jak. letačke sposabnosti. sa manjom cubom ili bez nje. . pa ima i odreene. crveni očni okviri. viseco.

IV LETACI .

Somborski golub je pionir našeg golubarstva u svetu. godine i. osim 47 . u X veku. U pojedinim zemljama ga nazivaju i »bački letač«. Ruski golub. 1955. jer je u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo - bačkim letačima.DUGOKLJUNI SOMBORSKI LETAČ LETAČI Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova. što nije adekvatan i precizan naziv. a pominje se u mnogim poznatim delima o golubarstvu. gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke. Turci zauzimaju Sombor 1541. godine crtež iz Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postanka.

crno-srcast Godine 1749. kako su ih popularno nazivali. godine. a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim gradom. ostavI iai ući za sobom svoje golubove.izner. Danas u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa preko 3000 primeraka. Voiislav Teofanović. Meu najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš Ra. decembra 1936. piše: »Kao što se iz imena vidi. kuni ća i ribica »Sombor 1871«. Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru. . dok nepostanu samo crne tačkice . osim ostalog. godine v. U to vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se ukršta. Interesantno je pomenuti j knjigu . ptica.štampanu 1927. apotekaru. Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali somborskog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«. puna zelenila. godine. Naš poznati književnik Veljko Petrović. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske srcaste letače. a naičešće su takoe golubari. lepih bašta po kojima guguču male. godine. U to vreme . lepe i šarene ptice . što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. a koje je imalo i golubarsku sekciiu. odgoiili su ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu golubova« . Franc Holcer-Sitaš. Zahvaljujući Doru Antiću.« Turci se povlače iz grada 1687. a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii su učestvovali u stvaranju ove rase. pa vekovna tradiciia niie prekinuta. način njihovog leta. So. živine. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare toga doba. koH je boravio u Sombo. Već tada su nastoiali da svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima. Toša Kapidži1a. tako i u načinu 49 .golubovi. opisao ie godine 1925. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar 1928. U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa je trpela i odreene izmene. inostranstvu.ostalog. Bačkog poljoprivrednog udruženja. uz tutun i crnu kavu.ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama golubova u. Stipan Mračina.ru 1666.« u kojoj. Perica Koniov. Isa Stojačić-Drusa. opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie bogata varoš. Alajoš Jakob i dr.letače koji se brzo privikavaju na panonsku ravnicu. kako u izgledu. turski putopisac. godine u Somboru. donose i svoje golub ove . a efendi je. čuva se i originalni primerak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. 48 Jato somborskih letača golubari grada Sombora. inače poznatom odgaji'vaču somborskih jednobojnih letača. koji je sačuvao arhivu. Evlija Celebi. Dula Lukić. posmatraju njihove akrobaciie i penianje u sve veću visinu. i danas su nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz sredine prošlog veka. U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova.ić. Dušan 8ešević. . Tada dobiiene osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana. osnovanog 1871.ia. Tako počinie osnovna selekcija stvaranja somborskog letača. život golubara i liubav prema golubu. Bačko-Bodroške županije. Somborski letač. ležeći na leima.iu sa postojećim golubovima bez kape.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im golubarenje postaje velika strast.

bez slabade leta. a na dalje. letače i matično jato. Stevan Dadai iz Navag Sada ubacio. U svak am . praveći krugave. s vrlo. Nisu bili retki slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri. preovlauju srcasti. Posebna su bili cenieni srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera. da su im lea čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten ako. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isključivo letači. a glava i 8()mburski u letu letači efektima na pasmatrača. plavi binD. zatvarivš. paleti kasno.adgaja. preakret u dugoj tradiciji. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. u stvari. trupa prilikam brzih zaakreta. i ritam i kaji po. Dešava se da dabro izvežbana trupa napravi luping 11 letu. se smatra greškam. od nastanka ni je asvežena. tako. Tada se desio.i ih na tavan. šta se smatra najvećam greškam. Panekad se dešava. šta ih je markiralo.. i duže. jer su lakši. Panekad se jave primerci sa aperjanim nagama. Velikam greškam smatra se nepapunjen ili sedlast prelaz izmeu glave i kl juna. reći. ili u valijeri. je delavala asvežavajuće za rasu kaja. Ta je astatak naslea ad turskih galubava i ta asa- kljun se slivaju u jednu celinu. da 150 komada. Let jata traje 2 da 4 sata. šta je. zbijeni u klupče.jni primerci su balji letači ad srcastih. Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše. a stalna u krugu iznad palazne tačke. i asnavne eksterijerne karakteristike rase.lub bez čela. svam silinam. I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da danas. Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip kaji je imao. sto. su se gajili jednabajni primerci. pradirući kroz vazduh. Sto. je u adgaj galicijske letače. Do. kaje je bila zatvarena na tavanu. bila asabina dalekih predaka.slednji sleće. meu astalim letačima. praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim 50 Somborski letač. a pastaiala su i čitava jata sa avim aznakama.ie sama pagledati. uzdižući . 51 . Jednabo. ga je čiča-Taša Kapidžija. Mala pa mala CičaTaša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata. Te je go.enta u adgaju baca se na kanstrukciju glave i kljuna. se sve više i više. a inicirao.lijerski adgaj se vremenam sve više širio. Gadine 1965. uskratio. Izmeu dVe.ier izgara ad želje da leti. takae. Ova arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju i izgledu navag tipa. sve da danas. tim je teže asposabiti brainiiu ekipu. istina retka. je silniji taj prvi. Vo. da se pajedini letači prevrću u letu. Davaljna ih . Ni jedan golub se ne srne udaljavati iz jata. Sve da palavine XIX veka pretežno. ali ništa nije pamagla. dugim i debelim kljunam. daiući tempo. Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta. popadne i sleti narednag jutra. :leleći da sačuva naj1cpše primerke da ne adlete. a dešava1a se da jato. neki su ga čak i bajkatavali. pa danas pretežan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. a često. velikamiatu. Leti u. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu. bez abzira na eksterijernu lepatu. Najveća po. pa da se iUznemire i da} na dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah. u abliku klupčeta. im je slabadu leta. Ta su.iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu.. pa je letea svaki galub.

VRAT: Srednje visine. kratak i debeo vrat. a naročito ih karakteriše stas. pa na dalje. srce duže ili kraće. ali zemlju ne dodiruje. obrvast. Nozdrve su nenaglašene. Ispod kljuna se može protezati 52 bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu. žuta. 53 . KRILA: Uz telo blago priljubI jena. DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne. na repu ležeća. Sirina ovog priStena je ograničena i ne srne da prelazi granicu repa. kratke noge. vrat.STANDARD POSTOJBINA: Sombor. plavičasto-bele do bledo-žute boje. s prednje strane i s profila gledano bez ulegnuća. LEA: U blagom padu. prema boji perja. rep i gornji delovi krila. crne oči. a na leima se završava s lepim lukom. Okviri dupli i izbočeni. brkast. prema zemlji nagnut. Karakteriše ga izdužena glava sa dugim i punim kljunom. obojena lea. Kod srcastih je osnovna boja bela. bela. s tim da je osnovna boja bela. šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera. bele oči i intenzivne boje. GRESKE: Patkast. crvena.srebrna. obojena krilo. godine. Jednobojni se gaje u sledećim bojama: crna. Boja noktiju odgovara boji kljuna. crvene boje. turskih i ruskih golubova. glava klikerasta. srebrna. vitak. nepravilan crtež (tufnast.. dok su kapa. žuta. plavo-Iwvana. vrapčasta. čarapast. od zatiljka do vrha kljuna prava. Boje bledo-žute. OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka. krila viseća. PRSA: Obla i pravilno razvijena. apolovinu kloake. vuga. žuta-srebrna i plavo-crno prskana (poćkaš). GLAVA: Dugačka. obojena letna pera. krupno telo. suviše niska i nepravilna kapa. srebJ:1no-plava. prema stavu glave (povezan). obrazast. kon turu srca sa gornje strane. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna. NOGE: Srednje visine. prema kljunu se sužava i u njega se bez prelaza sliva. Jednobojni su nešto manjeg rasta od srcastih. a zatubast. puna. prsa. crveno. vrapčasta. plava sa crnim prugama na krilima i repu. a kod jednobojnih što belje. čine oko trupa oštru meu belog prstena koje deli prednji deo trupa od repa. neintenzivne boje. REP: Kratak i dosta zbijen. uŠii. sa obe strane se završava u vidu rozeta. sa butinama. podrepast) . četvrtasta. orlovski i ugnut kljun. Dužina kljuna je od 26 mm. ~ornji deo vrata sa donjim delom kljuna čini blagi luk. butinast. VELIČINA PRSTENA: IV Somborski zuto-srcast letač. ukrštanjem domaćih. kratak. srce nepravilno. Kod jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad je reč o dužini luka idebljini. s blagim lukom zaobljena. srednjeg i vitkog stasa. Kapa puna ali ne saćurasta. crveni okviri. vilo pero u repu. otvoren. uzana. ili na vrhu politiran. ali se krajevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa. na vratu sa metalnim sjajem. vrata i. Sadrži 12 pera. široka. prav i debeo. bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). što vodoravniju liniju. obojeni. srebrno-plava. vuga. delimično gJ:1Udi. bez perja. koji su sastavni deo srca.ileže. nešto niže postavljena. sa repom čine pravu lini ju. Lea i trbuh. uši nepokrivene. kao i crveno i crno~ogrličasta. KLJUN: Dugačak. PERJE: Cvrsto i dobro pr. OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih. usplahirenog izgleda. dok su delovi glave. u kojem je nastao oko 1750. čini produžetak linije glave. plavokovana. plava. kao i početak kobilice sa donje strane. crvena. prskani. srebrna.

Postoje dva varijeteta. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim nama od 2 do 5 letača.irok. tela i OPSTI IZGLED: Malog je rasta. ima oblik ravnostranog trougla. Backi prevrtac. tamne. š. omanja. kratkog vitkog vrata.I Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem prošlog veka. . Boja kljuna je svet1o-rožnata. 0(. i ma brzo. u nazad. Pojedini primerei počinju tanje odmah po poletanju. 5 . koluta. pa je zbog male visine broj 54 to veoskupise preprevrprevr- Bele boje. taja mali i svodi se na 2-3 straniti izjata. crveni i elegantnog GLAVA: Okrugla. dok su kod belih primeraka ri su beli i širi.. bez kape i sa okruglom kapom. ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim visokoletačem. a zatim \'rće 5 do 6 puta bez zastoja. i udara u krov ili zemlju. . Očni okvi- "~. Glavna odlika rase je prevrtanje u letu. Diže se na veće visine.1: čelo olwmito pada prema kljunu. gledajući od gore. ne STANDR POSTOJBINA: Južna Bačka. Vrh mu je malo povijen na dole. rasa nastaje krajem XIX veka.. Ovakve prevrtače treba od- SREDNJEKLJUNI BACKIPREVRTAC LETA(. Backi prevrtac. KLJUN: Kratak. beli Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja zaustavi blagovremeno.

plavoj. žutoj. delovima krila. tanak i dug kljun. Pretežno beli primerci imaju šare u drugoj boji. sirok rep. crveni 56 i velikog ljubitelja životinja.VRAT: Srednje pred. srebrno-plavoj. nasedanje na rep. gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje Maarske. u istoj ravni sa leima čini blagi nagib. neintenzivna boja perja. plavi Bački prevrtač. jednom pDilikom je boravio u Segedinu. labavo viseća krila. partiHom i glavom. pera dobro složena. crvenoj. vuga i sivoj. šira i diskretno Ravna i dobro pokrivena. nedovoljna visina leta. vitak.) i. obojene oči. kljun tamne boje. Vrlo brzo su se sprijateljili. jake i gole. uvek je 57 . Kada bi student prava odlazio kući na odmor. Nokti su sve tle boje. čvrsto i dobro složeno. inače st rasnim golubarom. crveni 000i okviri. NOGE: Kratke. inače čuvenog hirurga oka Bačkotopolski visokoletač. Formiranje rase počinje oko 1900. VELIČINA PRSTENA: IV BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan. Postoje i dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u obliku šara. deo je malo povijen una- !\ IJ OhIa. BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj. kao student. kraći. krupna glava. PERJE: Sjajno.) iz Bačke Topole. pera dobro složena. GRESKE: Mali broj obrtanja u letu. krupno i dugačko telo. godine u Bačkoj TopoLi. beloj. Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Hadžija (1851-1903. nosi ih na repu bez ukrštanja. dobro složena. Preci ovog goluba su maarski letači. nepravilna kapa. REP: Uzan. duge noge. tamni nokti. KRILA: Srednje dužine. Medicinu je studirao u Pešti (1869-74. PRSA: LEA: dužine. sa belim letnim perima. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. gornji isturena.

mirnim i kružnim letom. a noge kraće. 58 Backotopolski vi. Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku Topolu.uveni odgajivač Ferenc Bama. srebrno-plavi letači.i lete u jatu i preko 10 časova. a kasnije se javlja i voEjerski odgoj. svodnog oblika. iako i danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu. koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«. još uvek se pojavljuju primerci koji se prevrću u letu. srebrno-plavi To je golub koji leti u velikim jatima.odnosio sa sobom segedinske golubove. obućarskom majstom. strastvenim golubarom. (. On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom razilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara. (. Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih letačkih osobina. Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. Kada je čuo sa studija. Izdržljiviji su letači od logoša.letači. rase učestvovali i prevrtači. manje glave. opuštenih krila ispod repa. Backotopolski visokoletac. pa i prevrtače. Logoši treba da su što krupniji. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem nastaje bačkotopolski visokoletač. Letači su manjeg rasta. Posle smrti dr Hadžija. Mada dr Hadži nije bio izraziti voluje smestio na tavan. ukrasni tip. Godine 1879. krila drže do repa. on ih preuzima. odgajivač više rasa golubova. visokoletače. devojka nastavI ja sa negom golubova i ubrzo se upozna je sa mladićem. Glava im je krupnija. Ovde su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Sepre poplave.anjijevi plavi«. Segedin je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. Postiže prosečnu dužinu od 3 do 5 časova leta. gaji topolske plave. gde ih je hranila kućna pomoćsu se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta. rep im je uzdignut. širok. koji je odgajao izvanredne jednobojne plave sa crnim prugama preko krila. ali u poza pošiljaoca. ili lebdenjem. Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krupniji. od čega 3 do 4 časa unevidljivosti.sokoletac.uveni su bili »(. 59 . po Sandoru (. Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crvenoprugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš. Nije retko da golubov. a rep sadrži 12 do 14 pera i kraći je. pri hodu se pomera levo-desno. Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. sadrži 14 do 18 pera. koji se ukrštaju sa Hadžijevim golubovima. On odbija ovizu. tzv. S obzirom na to da su u formiranju. pretpostavljajući slednjem momentu zapita avizera da golubove šalje njegov prijatelj daje reč o grešci. što nije karakteristično za ovu rasu. koji se zovu »logoši« i sitniji koji se nazivaju jednostavno .:). Svaki od njih bio je specijalist. a podiže se i u nevidljivost. Period izmeu dva svetska rata poznat je po mnogim poznatim odgajivačima topolskih golubova. on ih nica. stolar.anjiju. od čega pola do 2 časa provodi li nevidljivosti. za odreenu boju koju je usavršavao. plavo-srcast U sanduku gedina još bar. godine. pa su tako pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača. Veliki golubar Janos Kerekeš. Pod nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni. bio je poznat po srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji.

Nozdrve su nenaglašene. nisko i uzano čelo. dugih krila. Topoli oko 1900. srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. PERJE: BOJE Gusto. priljubljeno i čvrsto. tamne boje perja kod jednobojnih. izbočenih grudi. Lea su im bela. crveni očni okviri. unutrašnji deo kape. Zenke su nešto tamnije. Kapa visoka. jak. grudi. teme ravno. meu visokoletačima krupan. nepravilna kapa. REP: Sirok. lea i trbuh. a nazivaju ih i sivi. OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta.. a šara se proteže od kape. Jednobojni plavi treba da imaju što svet1iju boju. do repa. VRAT: Uspravan PRSA: LEA: i š. čelo visoko i široko. malo izbačena. VELIČINA PRSTENA: IV Siroka. uzane grudi. I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na krilima i srebrno-plavi sa smeim. partiklu. a kod srcastih tamne ili žute. a kod logoša sedlasta. kružna od uha do uha. bela i pokniva glavu. kod plavih je plavo-crne boje. preko vrata. crvenkaste oči. Srcasti se odgajaju u plavoj. Osnovna boja im je 61 60 . a kod logoša ispod repa.. KLJUN: Srednje dužine. OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih. sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji sa leima. svodnog je obLika. krila dodiruju zemlju. krupne glave sa razvijenom kapom. široke pruge na krilima. a kod letača noktiju u korelaciji sa bojom kljuna. do prvog mitarenja.. a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast.prilikom hodanja rep se izrazito njiše levo-desno. premalin:ijileapodignutjenagore. kraća od repa. STANDARD POSTOJBINA: ukrštanjem Nastao je u Bačkoj maarskih letača. ali tanld. izbočenog čela. uzan i oboren rep kod logoša. malo povijen na dole. a takoe i mladi.. puna perja. gornjih delova krila u obliku srca. GLAVA: Velika. naglašenog repa i kratkih nogu. boja NOGE: Kod ukrasnog soja kraće. pergamentno bele boje. a kod logoša sadrži 14 do 18 pera. belo napuderisane. godine. kod letača leže do repa. okrugla. tanjlim prugama. Očni okviri su dupli. krila. Zaobljena. KRILA: Duga i široka.irok. ali se ne vuku po zemlji. srednje. nepravilna šara kod srcastih. labava konstrukcija perja. GRESKE: Mala glava. duge noge.. Krilne trake kod jednobojnih treba da su što uže. a do prvog mitarenja su sivi.

Potiče još iz vremena Turaka. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke. Osim masovnog odgoja u Makedoniji. jer nisu zabeležena ni kod jedne druge rase golubova.slobodnjaka. Prozvani golubovi zatim izleću kroz vrata i staju na krov. skup63 . izgovara imena letača odabranih za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. koja su jedj. Golubovi padaju. a makedonski odgajivači su selekcijom stvorili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. što je i razumljivo s obzirom na to da je veHk trud u treniranju leta.»dunek«. godine je izvezen i u SR Nemačku. dok ostali poslušno miruju na svom mestu. a odgajivač MAKEDONSKIPREVRTAC Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba. Preci ovog goluba potiču sa Bliskog istoka. Reakcija je vrlo brza. Dresura se ogleda u sledecem. na plato ispred golubamika i uz prodoran zvižduk. Makedonski palvo-kovan prevrtai). Golubovi lete nenahranjeni. a onda munjevito počinje obrušavanje. Makedonski prevl'tači lete leti i zimi. da počinje spuštanje. M3kedonski p!avo-kovan prevrtač."" To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva prevrtanja u letu. uz igru II letu. Vlasnik svakom golubu daje odreeno ime na koje se ovaj odaziva. Odgajivač ulazi u g01ubarnik. 62 je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. ostavlja otvorena vrata. Samom izgledu rase nije posvećena posebna pažnja. drže ih zatvorene u golubamiku. Samo za trenutak let se nastavlja. Kosmetu i Banatu. a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno.nstvena u svetu. pa se još i danas koristi stari turski naziv za ovu rasu . popularan je i u južnoj Srbiji. Veoma su disciplinovani i mirni golubovi. koji sve te detalje budno prate iz visine. ali isključivo po lepom vremenu. pa u mnogome podseća na goluba . Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi poleću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama. U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada. kao mamac. odgajivač izbacuje belu golubicu. Cesto se puštaju i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom. a 1973. što je znak za letače.

Letna pera veoma čvrsta i kraća od repa za 2-3 cm. širok. Makedonija. REP: NOGE: 64 Dug. OCI: Bele ili žute boje. meko i ne kompaktno perje. dužine. crveni. Očni ok- KLJUN: Srednje dužine. Malo ulegnuta. svodnog Srednje oblika. krila uzana i viseća. Najčešće je belo obojena glava.ljenih krila. jak. baca im se malo hrane i zatim ulaze poslušno u g01ubarnik. rep i gaće. a postoje i prskani. Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako izvode svoju tačku leta. nije kavgadžija. istina. zadovoljan je sa malo životnog prostora. žuti. već kotljajući se spiralno. u blagom padu prema repu.čarapaste (i5 . beli. a kod belih primeraka viri tanki bledo-:hute boje. nesimetrične šare i velike gaće. letna pera. posmatrač ima utisak da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. GRESKE: Neodgovarajući let. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kombinaciji sa belom. kratak i uzan rep. golub raširi krila i rep i blago sleće. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane. široka i jaka. a mamac (draper) im se ne pokazuje. u pravoj liniji. KRILA: Duga. postrance. Najčešći su šareni primerci. Nakon spuštanja svih letača. svetle je boje. VRAT: Kratak. a preci potiču sa Bliskog istoka. plavi i plavo-kovani. Nozdrve nerazvijene. kao lopte. igra važnu ulogu I SARE: Gaje se jednobojni crni. tamne. STANDARD POSTOJBINA: OPSTI IZGLED: nih očiju. iakih pera. uza na prsa. jake. Dešava se. sadrži 14-16 ili gole. Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub. crn kljun. Ako su golubovi u letu. u letu. ponekad da se golub ne zaustavi i udara o tlo. sitno i kratko telo. Gledajući sve to. let može da traje prilično dugo. a na vrhu politiran prema osnovnoj boji perja. kao kod visokoletača da se jato i izgubi. trbuh. robusnog izgleda i živah- GLAVA: Okrugla i duža. i blago zaobljena. PRSA: LEA: Siroka širok i jak. Ali. Odgajivač zatim poziva nekoliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. Dugog i jakog tela. ali ne direktno. odlično se leže i to u brzim turnusima. kao tanjiri. pa se dešava. nekoliko metara iznad tla ili krova. dug vrat. BOJE veoma čvrsto i jako. PERJE: Kompaktno. crvene oči i očni okviri. gornii deo vrata.

~ Niški plavi visokoletač kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode. gadine. stvaraO' se domaći golub-visakole~č. šta je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. na primer. NISKI VISOKOLETAC Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. nIški gO'lubari su se prihvatili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati niihavam ukusu. što nije bila laka postići. Osim ukrasnih ptica. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su se česta prevrtali u letu. Ali. a preci su jaj damaći galubavi. Rasa je nastala akO' 1800. jer su galubavi leteli brzo i oštra. Na taj način. vajske i trgavce.ećimirnim. već u tim davnašnjim vremnima. šta je bio začetak odgoja ukrasnih galubava. lepim kljunom i ačima. kružnim letam. galubavi su naročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali 66 OslO'bO'enlem Niša ad Turaka. let jaš uvek nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila. a samim tim je pazornica i za istorijske dagaaje.jaš su se stari Vizantijci. i galubovi su držani kaO' ukras na dvoravima i u turskim h~remima. le't. Daljnjam selekcijam otklonjena su i ove neželjene osobine. godine niški adgajivači ukrštaju svaje galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljšavaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. bez pretvrtanja. Ovaj grad vcNiški visokoletač. a kasnije i v'tezovi krstaši. a zatim golub sa intenzivnim bajama. a preci niških galubova nisu imali ni intenzivne baje.I meta i ulav. takae dresiranih sakalava. bavili posebnim sp artom kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. Oko 1890. TakO'. belorepi . pa samim tim let nije trajaO' dugo i gO'lubovi nisl! išli u velike visine. Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u 67 . Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da se dabije galub kaji će leteti visoko i duga. Kasnije se ava dva pravca stapaju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim eksterijernim asabinama. Naime.

prednji deo kape. PERJE: BOJE Sjajno.\ traj anj u od 4-6 sa ti. bele boje. a ponekad i butine. Gaje se beloglavi. Boje su intenzivne sa metalnim prelivima na vratu i grudima. Prvi opis rase objavI jen je 1954. kružni. PRSA: LEA: Siroka. dobro razvijen. partiklom i krilima. čvrsto. crni KRILA: Prilično duga. leže na repu. krupne. snažne. nokat-ouba. letnapera. izraženih refleksa. godine. očiju. gaji se u dva varijeteta. prednji i zadnji deo lea. rep. u kojem nastaje oko 1800. iz diže se vertikalno iznad prstiju. a može biti 68 . STANDARD POSTOJBINA: Niš. crvena (bakarija). 0(. deblji i širi. kao idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave. KLJUN: Srednje dužine. Siroka. sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u lecrvene boje. plavo-kovana (tekir). blago zaobljena. ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak. prema repu malo nagnuta. cuba je uzana i šiljata. godine odgo jeni su prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim odlikama niškog goluba. vraca u svoj golubarnik. kao i mešavine ovih boja li raznim nijansama. Postoje sitno prskani(pirilija) i tJigrasti (karabaš). žuta (kana1ija). kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu lea (amelija). a gornji taman. belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bojama. pa i više. a od repa su kraca REP: Dugačak pezu. dobro složena. a dru~i ie s bogatom kapom koiu imaju belorepi primerei. otvor primetno slobodan. kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa. partikla. a na glavi se može pojavliti i pega. Boja Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje grupni. . tzv. 69 f . i posle najdužeg leta. neoperjane. noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna. malo ispupčena i zaobljena. dužine 5-7 časova i više. Belorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava. jedan je sa šiljatom cubom. kod beloglavih i belorepih tamne boje. atek 1920. Značajna osobina mu je da se. akad tamnokljunih primeraka tamniji. godine. I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje: crna (arap). Očni okviri dvostruki i glatki. miran i visok let. zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom. bela napuderisane. VRAT: Srednje dužine. elegantnih linija. s gornje strane blago povij en ka vrhu. dobl1O prileže.1: Biserne boje. s kljunom i Dubom izgleda u obliku romba. ukrašenu s dva cveta sa strane. kod kojih se uvek javlja bela u kombinaciji sa ostalim bojama. duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim čelom. plava (mavija. koj aje u obliku nokta na palcu. Gledajući s gornje strane. GLAVA: Okrugla. Kod belobradih je donji deo kljuna beo. bela (belan). jaka. pre- f f Niški visokoletač. malo šira. ~gutan). Nozdrve su ši:wke. bele je boje ili obojen prema osnovnoj boji perja. pa niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i u vazduhu!« NOGE: Srednje dužine. dobro operjan. Belorepi imaju kapu od uha do uha.

Sela je ta zainteresovala i dagovar. mlitava i viseća krila. ravna i . lepezast. Neksladna figura tela. ad baCkatopolskith visakalet. zatim šaren. godine dašaa u pased 20 Niški sivi visokoletač. akviri uzani.iusa leta. neintenzivne boje i nepravilne šare. glava prevelika. nage visake. izlaženje iz vidljivag radi. adnasna kapa. trgavcu pa 'zanimanju.GRESKE: Niska ili linijsko letenje. uzane i viseće grudi. Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Stevanu Selu. rodam iz Baoke Tapole.a!ča u plavasrcastaj boji i kasnijim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima. Tapali ima galubava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. I r " VELIČINA PRSTENA: IV SOMBRKIPLAVCTE I 1 FarmiTanje ave rase pačinje 1925. žute ili crvene ači. ulegnuta čela. TakO' je Stevan SeI uz pamać Lajhara i još nekih paznanika 1928. raznabojni naktl. s dvajnim peram. nedovaljna dužina leta. nasedanie ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata. dug i tanak vrat. kliun tanak i dug ili suviše kratak i debeO'. f ( f 70 ~ f J Somborski plavosrcasti letač 71 . nepravilna ili priljubljena ćuba. gadine u Samiboru. kačijaš pa imenu Lajhar.iakO' izdužena. rep rastreše~. nabarani i crveni. pričaO' je da lU B.e se ani da mu Lajiher danese nekalika pari aVlih golubava. prevrtanje.

kada je trupa bila nad glavnom ulii f:riccm l' Somboru. primetili su je Svetozar Lugumerski zer Kumerkramer. To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim letačima. a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe72 I (1 Somborski plavosrcasti letači sleću Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa izvanredne letače. ili zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa obližnjeg orkvenog tornja. Idući put je Ober došao ranije i Pera potera golubove. Reč po reč i pade opklada.je formirao matično jato.Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD ima 90 golubova. Jednog jutra poseti.I ." ] ~" 1. a jedno vreme se. s tim da prethodno vid\i kako lete. tek kobac uhvati goluba. jer su golubovi bili u jednoj grupi. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač. To nije vohjerski goslobodu leta. a može hi. Drugi s tim nije bio saglasan.o ga je izvesni aber u želj:i da kupi dva para golubova. da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. raspolagao je sa 40 grla. kad ~e odjednom jedan golub i:l!dvoji iz jata. podigavši ga.ti lub. praveći traJe 1 do 2 časa. jer ne zna da li bi se do uveče vratili. što su novu selekciju prihvatili mnogi somborski golubari. To je izrazito grupni letač. Pera mu odgovori da je kasno da ih povija. Za njih je izgradio u dvorištu poseban golubarnik. pos'le godinu-dve selekcije. Svojom lepotom leti u velikim jatima. 5ešević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uverio u sve to.kupio je celo jato. Let najčešće i duži. Oboje su uzivali u letu. već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa novim rasnim odh:kama. a stručnim tren'ingom je post:igao impozantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su se diviti mnogi golub ari. ugodno se iznenadio. U ovome je i uspeo. jer jedna ženka nije poletela. Tako . svakako zahvaljujući i tome. cak. U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m. Jednom prilikom. kom i srednjem visu. . re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad Somhorom. i dvoumio o tome da li da jato likvidira il:i ne. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i. Odgovor je bio 119 golubova. i. . Jednog dana je povijao jato i. pekarskom majstoru. U pet sati popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi slete! \ I' Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~ Novodošle golrubove je smestio u ureen golubarnik na tavanu. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je veliki broj mladih. Da li zato što je imao mlade. veseo je i stalvrlo brzo pleni mnolge odga73 t J .komada topolskih visokoletaoa. Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću. jer od JIutira do mraka ima no u pokretu. zbijeni u vrlo lepom letu. Jato je zatim izručio da letJi. u nishitre krugove.

srebrnasrcastag. plavičastim kalutom. tamnniji. Danas se an gaji širam Jugaslavije. a adgaja se sama u jednaj 1928. zatim krila. razvijenih . prsa uzana. OČI: Zutc"narandžaste boje. GRESKE: Glava četvrtasta. ncge duge. pagnut napred. ad jednog da drUjgag uha.jivače. REP: uz tela. Plava boja obuhvata kapu. širak i dug rep. čarapast. leže na repu bez ukrštanja. plava pera na glavi. u jednaj rasi i jednaj baji. čela uzana. dobra prileže. vrait tanak i dugačak. tamna-plava baja perja. srednje dužine. a od ne Somborski letac plavo3rca3ti KRILA: Priljubljena repa su kraća. abrubljene s razvijenim bela- KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. bela napuderi'sane. a pasebna je interesantna njegava karakteristična svetla-plava baja. nazdrve orven:kaste. u abliku škalj'rke kaja mala adstaji na zatiljku. rehrasti ili ovalni. rep kaji je. kapa kdva. šiljasta. takoe. a krajnja pe. u partikli. nazdrve nenaglašene. jednostruka.45m:m i širini ad 22 . sadrži 12 pera.25mm. u kojem nastaje tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača. ači crne ili bele. pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i grudi i. bela pera u repu. više od 12 pera u repu. Ravna obla i razvijena. neoperjene. Impozantna je gledati jata ad 200 i više kamad2. danji dea tela i lea. kmžnam kapam. je padu. BojakljUina je plava-crna. Bele baje je glava. partikla ispad kljuna u dužin'i od 40 . VELIČINA PRSTENA: IV STANDARD ~OSTOJBINA: Sombar. grudi. srce nepravilno. uš'i nepokrivene. plavasrcaistog ukrši sta- lepag stasa. ali zemlju su plava-crne Uzan. PRSA: LEA: Siroka. niska prijubljena. VRAT: Deblji. a izvezen je i u mnage evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. kljun dug ili kratak. akviri crveni. prema kljunu se sužava u blagom luku. gadine. Glava je obmbljena lepam.plavasrcastaj boji. tamne pruge na krilima. najzad. i u istaj liniji s repam. nakfi beli i:li šareni. OPSTI IZGLED: Srednje je veličine. 74 75 . GLAVA: Siireg je čela. 5ve1:11ebaje. Srednje Cvrsta. srednje dužine. krila viseća. arspkog letača. NOGE: PERJE: nakti baje. meren ad otvara žvala da vrh~ klljuna. Rub repa završava tamna-plava pruga. vila pera u repu. na krilima i butinama. BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja treba da je šta svetlija. dužine. u blagam dodiruje.ra u repu su bela sa spaljne strane.

Ruvarac. Savez je formiran s di. srbij an s'k'i. O potrebi donošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i inostlranstvu bilo . godine formkana struona komisija od deset članova 77 . godine. i pored dug. »Muta« i ostali. dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene.oga je 1970. Dve godine kasnije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubova visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. ali standard za ovu rasu još nije postojao. Izmeu dva svetska rata postojala su pravila na osnovu kojih su se organizovala takmičenja u letu. Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800.ljem da objedini sve postojeće odgajivače SJ:1pskog visokoletača. korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Maarske. Slavko Vasiljević. Ono je obavilo pionirski zadatak u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u letu. Radi t. Pančevo. Sve je to uticalo da ova naša rasa.0'00 odgajivača.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim golubovima. sve aktivnosti odgajivača bille su usmerene na let gol'uha. ipak dugo vremena ne ii. U meuvremenu. U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevrtačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i dugom letu. crni Godine 1963. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji76 Srpski visokoleta~.. i druga mesta uže Srbije.e iz lo:kal'nih okvira. Meu čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Milan Tiš'!ier. da omasovi odgoj.e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja. U trernutku osnivanja Savez je imao 13 društava. Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati visok. a sada ih ima 127 širom Srbije. Godine 1910. Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase. SRPSKI VISOKOLETAC Ubraja se meu najstarije domaće rase golubova. da usavrši letalčke osobine ovog goluba i da sa. a njen nastanak je vezan za Beograd. Zemun.~~~ vača golubova u Beogradu. kao što su: be'ogradski. godine. formiran je veliki broj društava koja su okupljab odgajivače samo ove rase. radi poboli-šanja letačkih odli'ka. srpski i sl. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni. Obrenovac.za. KosIta Panajotović. Joca Naumović. Ev1dentnoje da su. niti crganizovani u specijalizovanu organizaciju. kao svoje lokalne mezimce. Kraljevo. a ovog goluba nazivaju razHčitim imenima. du~ i kružni let. To je vdiki broj organizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj i napredak ove rase.e reči u jednom napisu iz 1953. osniva se Save zodgajivača golubova Beograda koji olmplja 9 heogradskih društava. Odgajivači se nisu trudiH da u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kvalitete svojih letača. Preci su mu pozr. pa se nije mogla ni prikazivati na i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. već su ih lju!bomorno čuvali samo za sebe. a istovremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas.čini standard. Prema tome. Spasa Petrović. sa oko 7.

Prvo zvanično i~laganj.fi:lmje Savez odgajivača galubova. 79 . i oštrim. a ubrzo se objavljuje i u inostranstvu. dobro jato poleće dosta žw. tom. ptica i kun!ića Jugoslavije. Na ovaj način naglašena je letačka vrednost prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- Srpski visokoletači.kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate.atim veri.e i ocenjiivanje 200 komada najbOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973.visok i dug let.letište ni let . ad pojma . letaći se dele u dve grupe i to: sa mekim. Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko. da im se ne vidi rad krila. me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~. s tim da se u prvom propiisuje let. jer oni vode i >~bušenebo«. - grupni i kruž- Srpski visokoletač. Obučavanje letača vrši se po sledećem redosledu: priwikavanje na iz. S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne temperature za let kreću od 18 . živine. kao vrsnog letača. Najmanje mora da leti 5 ili više letača. Prilikom podizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i usparavaju njegovo podizanje. na predlog komisije. Posle dužeg rada. a u drugom se govori o ek:sterijernim odlikama rase. pa se ovakva grla odstranjuju. 1972. Pri povoljnim uslovima. li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tendenciji neprekidnog dizanja. tj. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu. plavo-kovani detalja k. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let. pobedničko jato na izložbi Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata.ukrasnog goluba.30°C.22°C i od 25 . Sva. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a.tro. risnih i intelresantnih podataka.oji je leta do no 100 goluba 78 raZ1rauje pravila ta'kmičenja. sporim letom. kao i ocenski karton specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukupmogućih. brzim le.odgoju. god[ne na Meunarodnom sajlmu peradastva u Somboru. Povo!ljan veta'r za vre.čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić. To Sili najbalji letači na koje treba posebno obratiti pa~nju u . je severozapadni do 1m/sec. a najpavoljnija te. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u ma statičkoj. Jato se podiže grupno.rnperatu:ra je izmeu 22 i 25OC. Na osnovu rada krila. ~odine se usvaja prvi standard srpskog vi'S'okaletaća koj'i z. Standard sadrzli dva o'snovna dela.

Silazak može biti nagli.5 časa. ili u obno'vljenom padanju. uz telo. čelo dosta i:zJbačeno i široko. TEKIR .3 navrata pre konaČinog spustanja.-~~- Jato mora da let.5 do 5 časova. ST~NDARD POSTOJBINA: Uža Srbija.leta se kreće izmeu 800 i 1500 metara. Najčeće je pojedina. belobradi i belošpic Pri dobrim vremenskim prilikama visina . 81 ARAP . može biti šliroka. Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. dobro prileže ružiičalste boje. aporeklo vodi od domaćih golubova i tiuTs:kih lelača. do siv. Ka. koristi se dvogled. Ovakvo letenje u nevidl. To su najčešće grla koja na svoje potomke prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez prevrtanja. godine.01Jlavičaste. snažne. .iena.pa bogata. Nozdrve su nenaglašene.i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi 5 . i u istoj ravni sa repom. koji potiču još iz turskog doba. neoperjane. OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok. a traje od 15 minuta do 2. Srp3ki visokoleiač. zaobiljena. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod tamnih boja perja.imerci u svim bojama. Najbolje sezoni leta. OCI: Biserne boje. leže na nošen u PRSA: Skoka. Rasa se počela formirati oko 1'800. belo napuderisane. bledo~žute boje. onda je to cenjena osohinameu odgajivačima.čno spuštanje ili u manjim skupinama. KLJUN: Snažan. prijuibljena uz tdo.tate postižu u četvrtoj i petoj 3 . 80 KRILA: Duga. a kod belih i šarenih sa belom glavom. GLAVA: Srednje veličine.6 časova. dug kružni i grupni let. LEA: PERJE: BOJE Zaobljena Cvrsto. snažna široka. repu. loptasta i šiljasta (ćuba). u zavisnosti od boje perja. NOGE: Srednje dužine. Osnovne boje su sledeće: svetla od tamne. snažna. Ako ~e p"c'evrću nad jat01m i u krugu letenja.plavo-kovana. Golub ari ih naz. Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 . REP: Dugačak. Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od rezul. Da bi se i dalje mogao pmtiti njihov let. Uobičajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja. I SARE: Javljaju se jednobojni pr. odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota.gubitm« ili postižu »nevidljivost«. VRAT: Srednje dužine i snažan.7 časova. postepeni. odaje utisak »zauzdanog konja«. Telo mu je jaiko.iivosti traje 2. i zaolbl. duži od klri'la do 2 cm. u manjim skupinama ili pojedim\'čno. . sjajno i glatko. BoJa noktiju odgovara boJi kljuna. Očni okviri su dupli. srednje dužine. . kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. Na tim visinama golubovi se gube iz vida. tamne. kompaktno blagom padu. malo povijen u korelaciji sa bojalE perja. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i 14 časova.dini krupno ni sitno. lete u ».ivaju »tockasli jake krvi«. sadrži od 12 do 16 pera. Posle toga nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini.crna. Primerke koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz jata.

Da bi se naglasila d.J. s golubovima koje su takoe prodavili. NaJcešće. kao. ispletene od pruća. sa belim repam»arap bel()rep«. a baz »krzal baz«. viseća krHa. »baz masti1jaiVi« je siva asnava prskana sa indig.~-~ MAVIJAN . i pred sabam.}kve. naziva se i »karudijan«.torbari kaji su u specijalnim korpama. meka.na leima (abojen).~. na ledima. siva-mrka. tamna-siva. »tekir bakarasti« je crna asnava.bakarna-crvena. dodaje se izraz »duz«. kratalk i neikomp. rec engleis~kag paretkla. galuibave. labava perje. zatim».crvena. Suviše krupna ili sitna tela. . svetla i tamna. Orijentalni trgovac s golubovima 83 .leima cesta nasili manje kaveze. uzana cela. Naziv »šićirlija« označava srebrnO-plavu boju. Bela baja prskana sa cp7Cl1. kori'Slt1i se naziv »barak«. u zm/1insosti ad kambinacije .aktan rep. plitka i duboka dugena tanak crvene ači. dodaje mu se još naziv»lisast«. crni golub sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«.. a:rap je u tom slučaju »čapar«. DARCIN . neadreene b0je i neravnamerne šare. golub ima peJg)Una glavi iH sa strane glave. šarenagalavi«. šarenar. Ovi trgovci su na . BEJAZ . uzana prsa. mala usa ka-[pa. taman kljun.J je go1ub iednobojan. Na primer. od »dars« . BQZsiva. kada je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«. žute iliglava. ?. pepel}asta.iednabojan. VElJICFNA PR:STENA: IV 82 SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su turski trgavci .i. BAKARLIJA . nosili raZlliU robu i prodavali je tadašnjem stanovništvu. » . naziva se »kapIan« Onda kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »teleban«. svetla KULAN . postaje i specifi. NAtJDIJAN -.. sabelam partiklam ili bradom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u krilima »arap šarenokriili«. dug i tanak vrart. . Kada u kambinaciji crne i bele boje. a u širem znacenju . Kada se dve baje naizmeni6na smenjujil ad pera da pera.epi« i sl. i kljun. crveni ocni okviri.offi bajom i sl.om ili drugom bajam naziva se »šeš«.žuta. a adazga crvena. aperj'ane nage.o-plav.:astupilJenosti pajedinih baja. i tamna. Ako.čni naIzi vi za.se pajavljuje bela baja u kambnaciji sa astalim bajama. GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta (4 časa). Kada je tekri:r šarenoglav.bela. bela zauzima SO i više procenata. Kad dvobajnih primeraka. uz iedan od pomenutihnaziva za baju.plava sa crnim prugama.

kao kod lepeza. Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti.arakterističnog je stasa zbog povijenog i drhtavog vrata. crni Subotički drhtavi golub. koji poklanja pa~nju lepšim crtama. 85 i »zalep- očni kolutovi . Subatica .šeno i završava se sa »aaeee«. du~ina leta se kreće od 1 do 2 časa. a drugi »fogaš«. niskog stasa. i subotieki. Subotički drhtavi golub. godine pominju se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski.nastao je od turskih i poljskih go- OPSTI IZGLED: K.plava. pri cemu je naglašen glals »e«. i ima veoma irooč. U ovoj rasi postoje dva soja. Sečkaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti. GLAVA: Kockasta i mala. koji daje primat stasu. pa je polako nestajala tamno"siva boja. STANDARD POSTOJBINA: lubova.. ako se trenira za let. a usta:lila se crna i ostaile boje.ckigolubari su ukrštali ove dve rase. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. 'kapa nisko bledo-žute postaV'ljena boje.ene i šimrke grudi. a dobio je naziv po imenu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«. irspupčenih grudi. OCI: Bele boje. a u Subotici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svetskog ra:ta. Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično gukanje. kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim aelovima krila.ub i. a boja perja im je bila svetlo. ljena« za g)lavu. kratkih nogu.na..riji. a kasnije i ostaili mbojama. jedan nosi naziv »iseČlkaš«.. SU!boti. U 84 Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova neprekidnog leta ujatu.--- Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine današnjih d1rl1tavih golubova. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim visokoletačem u crnoj. ali je kod njih gukan'j. crni koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. a sada se najčešće gaii kao ukrasni gol.e veoma naigIa. pa je posle duge selecije dobijen predak današnjeg subotičkog drhatavog goluba. a izostav'ljen glas >~r«i to prilikom oteguntog i dugog gulkanja. Prvi soj je 'sta. Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim rubom na repu.

nazad. repa. a maže biti sa p. plava (modra) i tamna-plava sa crnim rubom na kraju repa. napred . bela napude- VRAT: Dugačak i tanak. Postaje polumadri. a vrh garnjeg prema aSnaV'IlOj baji perja. Glava je bela.ie nasta:la 1920. uzana i ravna prsa. trbuha. ukrštanjem goluba i arijentalnag uz . tj. sadrži sa ba. Danji delavi krila i letna pera su beh. kF:m dug. nepravi. debeO' i kratak vrat. GRESKE: Neskl<lJdan. pavijen u obliJku slava S. šta se pasebne Leže na tranama Sirak.belarepi. PERJE: BOJE Dasta meka. vis ake nage.Ce. i ispiUpčena. crvena. I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. VELIČINA PR!&TENA: IV Jaš 1915. ači crne. Prvobitan oblik tag gah. lučnog oblika. svetle baje. stalna Hi pavremena drhti prema asi tela. naktiju dabra je u sMadu prileze. lisam ili prs:kana. bečkag kmtkokljunag u Zagrebu. krupna glava. Baje su vrlO' intenzivne. LEA: KRILA: REP: Kratka. Osnavna baja se prateže ad kape. ZAGREBACKIPREVRTAC NOGE: KratIke.'l. vrata. žuta.nje. obična gUlkz. »!la:budast«. glagla- svilenkasta. šilraka i zaabljena. de<la kljuna abajen male. crni sa plavim repom. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miškec odgajaO' je prevrta.uba biO' je s duguljastom vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta ve. a posebna se cene crveni primerci sa belim repom . visak stas. tj. Gaveni odgajivači zagrebačkag prevrtača ilzmeu dva rata bili su: Srećka Bana87 I M I . čak i bez kape. . s tim šta asnavna baja fidc da pokrije i cea štit krila.ne šare. slab intenzitet baje. da repa. neaperjane. sa . PRSA: Veoma širaka.istim kara:kterast~kama ka}e imaju i današnji primeri.egom. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«. gadine pucinera. jom kljuna.patiljak kapre- vrtača. akO' se ne javlja drhtanje. Gaje se sled:cce boie: crna. ad 12 da 16 pera. tzv.: KLJUN: Kraći. Nazdrve risane. ravni je sa leima. kraća u istaj baja su ad repa. grudi. a na leima i krilima abrazuje se veće ih ffi<lJnje srce. zaobljena izražava za vreme drhitanja. RErsa .

Prvi standard je nastao 1920. zatim Ferdo Vozap i Drago Voher.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu registru\. jer ne mogru da se zaustarve od zanosa. Trenutno je u Dr. Ovakav način odgoja je dao zapažene rezultate na unapreenjueksterijernih odlika rase. već u letu padajiU na rep po 5-10 metara.i do stagnacije u razvoju ovog golulba. Let traje od 1-2 časa. 31 izmeu prevrtanja ponovo se diže u jato.je mali golub. Posle rata ulažu se naipori.~dušnim akrobaoijama. pa je gla89 .evrtačima. Pogodan . uništena. 31 drugi 1973. GLAVA: Mala. Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se sahom unazad. U načelu. odvojena je od . OPSTI IZGLBD: To . Posltoje letači koji se ne prevrću. a ostaviti vitailne golubove.ano 56 odgajivača ovog goluba. pri čemu golub ne sme da guJbi visinu leta.J ~ POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920. sklone letu i va. ali ne srne da leti ISa neprevrtaćima. u malim koncentričnim krugovima.glave. pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u volijers!kom odgoju. ukrš'tanjem kapudnera. Bitna je karakteriis1:Jika ovog goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. u jedrnom iH dva navrata. ali odmah nakon prevrtanja USipraVino poleću u vis i vraćaju se u jato. Odgaja se i u drugim mestima. sclekciju treba vršiti 88 Zagrebacki beli prevrtac SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja golubova. nizak. veoma živahan. okrugla. sa visokim i širokim čelom. da se ova rasa obnovi i da joj se vrate prvobitne rasne odlike. naročito od mlaidih zagrebačkih golubara. godine. U tom pogledu postignuti su značajni uspesi pos'ledn'j'ih godina. skiladnih proporcija. Kapa se proteže od uha ido uha. Prevr'tanje se izvodi. ST AN-DARD I . bez slobode leta. a naročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu prevrtači. u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 puta. Vrlo često se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s krova. Pojedina grla se prevrnu 4-5 puta gube vilsinu . koji odJgajla srcaste u svim bojama. bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog prevrtača. sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo. najčešće.~- 11 vac. Zagrebacki crni prevrtac. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zemlju. Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kontinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu.e za dl'žanje s ostailim pr. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 23 puta sa što većom brzinom i sigurnošću. zatim primerci koji dobro i visoko Ilete do tri Čaisa bez prevrtanja. godine. Kasnije dola~.

LEA: Siroka. earapaste noge. crvena. OčI: Velike. U svim bojama se javljaju primerci s belim letnim perima. neintenzivne i neravnomerne boje. kljun tamne boje. nai:Zigjled ubačena u krug kape. nepravilna kapa. raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja. tamne. šareni nokti. plava. u osnovi zadebljan. I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im bojama: crma. bela.rc su male. KRILA: SraZimerna veličina tela. GRESKE: Ne~grapno telo. rozete podsećaju na eešalj.tak. nezaobljena glava. šarene ili žute oči. više od 18 pera u repu. lIo:::dTc. Gledadno od napred. srebrno~pbva. REP: Silrok. kapa bez rozeta. vuga. Golub malo strše van ramena. neznatno kraća od repa. svede je boje. kratak i tup. od osnove prema kraju se širi. žuta. Vlrapčasta. kao i s belom glavom. a kod belih okviri su bledo~žuti i naglašeni. PRSA: Sklrudno i dobro razvijena.va. PERJE: BOJE Gusto. 91 !lO . usaen u glavu. crvena. tanak i dug vrat.kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. ali ne i previsoka. rep noš<en i'spod 40°. a kod crnih i plavih može biti tamniji. uzani i crveni oeni okviri.ledećim bojama: crna. plljosnat iH svodnog ob1i!ka. KLJUN: U kOf1enu širok. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom kljuna. nado'Vezuju nosi pn::a uzdignuto i vrlo i sedlasta. Boje su intenzivne i Iravnomerne. uzana i horizoil1talna lea. zatim tigrasti. viša je od glave. visoke usko postavljene noge. evrsto i !sjajno. što kraća U gor- lepo zaob!ljena. krla nošena na r~pu ili se vuku po zemlji. okrugao trbuh. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema ramenima. uzano i kos o čelo. plava i vuga. sadrži od 12 18 pera. izrazito crvene boje i gole. nošena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod. VELIČINA PRSTENA: IV. meko perje. odaje utisak kao da pOiskakuje. VRAT: Kra. oČini Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s. NOGE: Kratke. njoj polovini je malo po'Vijen u nazad. crveno i žuto-prugasta. a nazad .ljun. a pri glavi tanji. bele iH biserne boje. usmeren prema gore pod uglom od 45-55° u odnosu na pod. priljuihlj ene i napuderisane. kovana. rašljast rep. se no. dug k. čija je osnovna boja bela. žuta.

GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa spušita prema kljmu. pa i viSe.eka.~k spreman da poleti.k. ukoliko se pravilino trenira. 92 I(iUUN: Duži.Leti sporo. Nastao je krajem XIX veka u Zrenjaninu.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins. a završ.golub. postepeno se ši. OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t. počinje od gornje polovine rozeta. dobro se leže i othranjuje mlade. u većim jatima. U letu je veomai:zdržl}iv. a ne kao volijerski golub.una je malo povij en. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča- ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski visokoletac prugasti Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. Ponekad se koristi još i naziv banatski letač. a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. u zaviSllosti od boje perja. pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač. čineći velike i plitke krugove. skroman u i'shra:ni. Odaije utisak da je uv. očni oIkviri su bledo-zut.ih. VRAT: Srednje dužine. Teme je ravno i blago se spušta prema potiJljku.ri ka ramenima. Prilično je miran . Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa što boljim letom. do bledo~sive faJkteriše ga i posebno gukamje. vrh kllj. Dužina kljuna se kreće od 20 do 25 mm. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje. užim grudima i nizak. tada V'elikom Bečkereku. gdanjskih i ni'š- sova. 93 . Kapa je široka.e boje. Odgaja se širom Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač. '" kirh visokoletača. ma:lo i dosta tiho guče. Nozdrve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene. Zrenjaninski visokoletac prugasti 001: Biseme boje. . KaSTANDARD POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v. S oibe straille kapu upotpunjavaju dve ruže-rozete. a boja odgovara boji perja.elom.ava se na zatiiljku.

gajivači ovog goluba. gomji deo grudi. srebrna i plava. stalno nosena krila na repu. BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu . noktima či- K. dve jasne pruge na krii!ima i popr. središte ruža. mada se vrše napori i na ovom plamu. vrart:koji se presijava.ljubljena kapa uz potHjak. Malo je lačnog oblika. licu. a može imati i dvojno pero. koje priželjikuju od. V~LICINA PRSTENA: IV.ta duga6ka. sadrži od 14 do 18 pera. ~ Uža i u liniji sa repom. u repu i na tr-buhu. GRESKE: Mala glava. lJ4' 95 . plava i bela boja se još uvek ne viaju ha izložbama. dubo!ka.to i dobro složeno. bela pera na leima. uzan i kratak rep. na podbradnom delu. k:rMlko telo. a to su: crvena. sa jakim ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna. krila i rep. donji deo grudi.eena pruga na kraju repa. žuta. tamni ili crveni °čni okviri.' visoke noge. Svetli)e je obojeno perje na gJavi. intelliziV1I1o crvene boje. što znači da još nije prosilo dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike.rasu da se odgaja u pruga'stim (fako) bojama. Dugačak i širok. Takoe. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijanse: svetla i tamna.co PRSA: LEA: REP: Dobro razvijena. PERJE: Čvrs. Tamnije je obojen spoljni deo kape.. obojene oči. zamazana boja. Evolucija je pose- Novosadski jednobojni golub. ali ne i siroka. zatim unutrašnja st:rana kape.R!ILA: Dos. KRATKOKLJUNI LETAČI NOVSADKIJEBGLU Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godina ovog veka u Novom Sadu. NOGE: Kratke. crni hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godina sve šira. pri. nosi ih mallo ispod repa. nedovoljan kontrast boja.

kljun ke i usko p(\1stavljene noge. pripoj.Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača. širok i na dale obaren. crveni ačni akviri. segedinskog visakaletača. vuga i belaj baji. kJratka. 12-14 crvene i sjajna. 1. dug vrat. Baja kraća repa. PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. ali praviiIna i blaga sveden. nog temperamenta. a ubrzo zatim i u ostalim bajarna. obojene tanak i usaq:eln kljun. u skladu s bajam perja. REP: Kratak. adreene finaće i intenzivnih boja. a kod belih primeraka tamne. dug. Baje treba da su istog intenziteta po cdam telu i dabra zasićene.ednabojnog gallebića. galuba. veliika i lo. od repa pera. srazmenna razvijena. Navasadski golub je leta. Potiljak glave je neštO' uži ad čela. Danas se ovaj golub adgaja ši\mm zemlje. Kapa je potpuna priljuibljena uz glavu. VRAT: PRSA: LEA: Kratak. godine. neoperjane. Okviri akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje. 96 nefarmasta glava. OČI: Krupne. sa vi'sokim. a širina je minimalna 6 Baja kljuna je bela. šta širem i dobro svedenim čelam. a pa visini da teme na. visonoge tamne boje. glava KLJUN: Veama kratak.ratkokljunog galluba. GRESKE: Kirupha tela. praza 1 da KRILA: Kratka. SIt{wan Sekiz 1972. Dozvaljava se mala obajena na vrhu kljuna. merena od da žvala. sadrži uz tela. takO' da lom gradi jednu celinu. staparskag letača. j PERJE: PravHna slažena noktiju adgo- BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja. pega Prva su nastali primerci u belaj boji. bele baje. Pašta ima veoma kratki krjun. manjeg rasta. NastaO' je UlkrMan}em poljskag k. crvenu i žutu baju.' GLAVA: Mala. gde je na'staa skladnih 1962. VELIČINA PRSTENA: IV. a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. s čeVlrha mm. pa se za adgoj koriste galubavli~dadi1je. u stanju da pravilna od.č. godine. uz runo čeoči. Malog je rasta. a prika\zan je i na mnogim inastranim il~loŽJbama. nije. nepravilna kapa. pa širini se prostire od uha da uha. Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi vilna se nastavljaju u produžetku krib. mada se sve češće adgaja valijerski. odgovara veličini i dobra lepa zaobljena. vara baji k<luna. neintenzi- 97 . kenigsberškag či'stoakag i nemačkarg j. i živah- OPSTI IZGLED:. žutaj.ena uzan. NOGE: Kratke. vna boja perja. Novosadski jednDbojni golub. crvenaj. s kapom. STANDARD POSTOJBINA: Navi Sad.5 cm. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novosadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove rase i aktivna radi na unapreenju njenog odgoja. tamne boje. Sldadna širok. Dužina kljuna. Kasnije s'e poenta baca na crnu. proporcija. boje. iznasi 6-10 mm.gaja svaje mlade.

Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komaromske. ogrličasti Vrlo brzo je rastao broj odgajiva. ogrličasti i srcasti. Leti u većim jatima i po nekoliko časova. tako i držanja tela. Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. crveni 98 99 . kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Najčešće se susreću jednobojni. Odgdaja se u tlri varijante i to kao: j ednoboj ni. mestu kraj Sombora. Kvalitet ogrličastih i srcastih primeraka zaostaje za jednobojnima. vrlo intenzivne boje perja i gizdavo držanje. a dosta retko s.rcasti. 8taparski letač. godine u Staparu. Posebne karCl1kteristike ovog goluba su ma10 t. Za vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golubara je uspelo da sačuva deo svojih jata. STAPARSKI LETAČ J. ~ut slave staparskih golubova utrli su aoi iz Stapara koji su studirali i boravili širom Austro-UgaJrske monaI4hije. nastala 1878. aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj kvalitetnih grla. 8taparski letač.elo. Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata. Posle rata jata su se obnavljaila.edna je od staJrijih rasa golubova.ča i ljubitdja ove rase. U ovome su naj:zna'čajniji bih dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci staparskog Ietača. kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukrštanjem stvorena je nova rasa golubova. kako u pogledu finoće glave.

crvenoj. KUUN: Kraći. sa blagim smeim tonovima i crnim prugama na k1'ilima i robu repa. žutoj. igOidine.zvijena. čet'vrtasta.STANDARD BOSTOJBINA: Stapar. GLAVA: Mala. nepravilna kapa. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog uha. baje. mesto 1878. umne grudi. vrat suviše kratak jlli dug. c:rnoj i vuga boji koje treba da su što intenzivnije. suviše svetla plava boja. crvene vara boji klljuna. Pera su dobra složena. VELIČINA PRJSTENA: IV. Oeni 'Okvir je dupli. svetle baje. a kod plavih crn. ali ga ne dodiruje.erna boji perja. čvrsto i sjajno. tzv. poprskan veći deo tela kod ogrličastih. ispod repa. dodirivati tlo. glava velika i izdužena. I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj. a greške u crti kod srcastih. mala je. Postoje srcasti u crnoj. ali ne usprav:nirn i lepo svedenim čelom. padu. labudastog vrata koji lagano podrhtava. a vrhovi magu Staparski letač.' 0(. neoperjane. REP: nošena Kratak. Temperamentan je i veseo golub veama intenzivnih boja. blaga pav:ijen u obliku luka. rep dug sa više od 12 pera. Nije u istoj liniji sa leima. tamno-plavoj. komamffiskih. pr. noge visoke. uzdignute glave. Boja noktiju odgo- NOGE: Kiratke. sa obavez. sa normalnim ili iz:duženim zenicama. zatim tamnJ~plavoj. niže postavljena i priljubljena uz glavu a produžena da polovine vrata u vidu grivice. neintenZlvna i neraVinomerna boja perja. garnji deo KratIka i u laganam KiR'ILA: Kraća od repa. PERJE: 100 Kratko. žutoj i srebrnoj baji. adnasna »kudeljaste«. LEA: šira i izibočena. GRESKE: Krupno i dugačko telo. VRAT: Kiraći.ranje su 'Cisto beli. kraj Sombora. mano čelo. a kod plavih i srcastih tamne. malo zatupast. ukrštanjem segedinskih letača. nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna. P!RoSA: Lepo ra. crno~srcast širi. prema ramenima se postepena povijen unapad i podrhtava. a izmeu lea i repa pripmetna 1'e manja zbočina. tanak. s belom osnovom. a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. sa visokim. Gaje se ogrJičasti. Do prvQg mita. sadrži 12 pera i pipu. krila se vuku na zemlji ili stalno leže na repu. ali ponositog i elegentnog stasa. prav i dug kljun. nošen mala 'Okomi to prema tlu. bleda-žute boje.1: Bele. nečiste oči. gde je nastao kečkemetskilh i BOJE OPSTI IZGLED: Malog tela. 101 . Vrh kiljuna može biti i obojen. okvir crvene boje. povijenog.

tzv. ali moj otac i ja nismo hteli ni da ČlUjemo. sve bolja finoća eksterijera uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja. imao je 3.zmeu vi'se rasa galubova. S TtA!N1DAR:D POSTOJBINA: Nastao je oko 1900. Sećajući se mladih dana. s pO[losom je govorio: »NudiJi su nam svojevremeno svečane kar:uce. sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova. Kalman Sebenji. OPS11I IZGLBD: sta dugačko. čelo siroko i za'Obljeno.i za poznatu golubarsku porodicu Sebenji.rtasta. ukrstanjem letača iz Maarsoc.etv. »zaiblje« oči.« SUBOTI CK I VISOKOLET AC Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici. godine u Subotici. a kad plavih primeraka izJbuljene. Sebenji pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima. ukrštanjem letača iz Maarske i PoJjiske. Ali.e i Polj'ske.viil' 111:1 . i. Subotički crni visokoletač. Razvitak rase je vezan . mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primerbaji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- tamno-smee i su jako ral7.000 golU!bova! U. omanjeg tela koje je doKapa je GLAVA: C..poznao sam ga u Subatici meu njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne Subotički belorepi visoko!etač Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subotici i okolini.. kruznog 'Oblika i nilsko postavljena. Leti u jatu ad 3 do 5 časova. prostorije je najveću Pokazivao ke u crnoj 102 svoje kuće. mala. . Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač. dva lepa konja. Oeni okviri ni i bledo-zute boje. čiji su i otac i deda bili čuveni golU!ba:ri. Elegantnag stasa. nam. OCI: Biserne boje.

gornji a povr. padu. bogati v. 104 1. Nozdrve su bele. neintenzi\ue boje. Godine 1919. i šareni kod kojih je osnovna boja bela. . viseća krila. uzani °čni okvilri. Mnoge od tih prevlftaca donosio .rša'čki trgovac i poznati goluibar. Gaje se plavi s crvenim prugama na krilima.e boje treba da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. a kod plavih tamni. ali jak. VRAT: Dosta dudg. žuti Subotički crni visolmlelač. GRESKE: Dug i tam2n kljun. žuti i plavi.ie u Vršac Ziva Miju. duge noge. sadrži svetli. Uzan. Meu tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape. r:. »makazari«. okviri orvene ih tamne boje. široik.epravilne šare. V. zati. Bugarske.. potpuno svede boje. uz telo.a~J. Kratke. 12 pera. i malo iZJbočena. V11SAČKI PREVRTAČ Duga i škoka. Persije i POlljiske. nepravilna k3!pa. kod kojih je taman. iste dužine s krilima. kao i srcasti u istim bojama. crveni. izuzev vih. obojene oči. ali s jakim krihma i vrlo dobrim prevrtanjem u letIU. uzana i duga glava. uzano telo. jake i gol. dug rep. Makedonije. VELIČINA PRSTENA: IV.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neugledan prevrtač s ćubom. Vršački p~evrtač.emeno izadrhti. tzv. Kod plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa.m belorepi.. ukrštanjem raZJnovrsnih prevrtača poreklom iz Turske. Rusije. Sv. pa nije čudo što j.. Jj. f 1 105 . Nastao je početkom ovog veika. zaobljena Bez ulegnuća i u blagom priljubljena deo malo povijen kod plaunaz3Jd. Nokti kompaktno i veoma sjajno. I SARE: Odgajaju se jednobojni crni. nosi ih na repu. PRSA: LEA: KiRILA: REP: NOGE: PERJE: BOJE Siroka. Čvrsto. KLJUN: Kratak.rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske prevrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase.~~!!"~!"".

defarmisana. vr.lo duži od krih. GRESKE: Nedostatak prevrtanja. Mladi letaCi li početku nasedaju na rep. ujutro Ni papodne. obojene oči. traje od praleća do jesenjeg mitarenja. Boje: bella. :Arevrće se preko glave unazad. izrazita crverni okviri. stabiJrne. VRAT: Kratak i jak. Srednje Kratak. naglo propadanje za vreme prevrtanja. GLAVA: OkimgJa. a kQld belih primera\ka tamne. neravnomerna boja. a 'uvek živahan. godine. odvajena je od glave. široka dabro dužine. pa i više. žuta. leže na repu.11 dug i nasaen. nisko ili visoko postavlgiena. kada nije previše toplo. puna. vuga. krilla viseća. u oiblliku oraha. ukršla- Vršački prevrtač. Očni okvilri su od bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni. Treba da se prevrće što češće. I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim perima. tj. glava uzana i dUjga. nozdrve nena!glašene i glatike. duga iH kratka. plava. Na prvi pogled ne odaje utisak prevrtača. a s abe strane se završM1a s malim rozetama. svojom celinom se sliva u celinu tela. mena negovarnje letačkih osobina.ča i pOSile dvade~etogadi'šnje selekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k. niska Ravna. u osnovi što širi. Boja kljuna je bela. duge nQlge. dug. Let traje najčešće jedan čas. ali da pri tome adržava poželjnu vi'sinu. Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvijena i kada se privilmu na gQllu:b. Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju sa za!tubaistrm tipom prevrta. izrazito kompaktna. Kao rezultat ove akcije nastaju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti.og prevrtača. uzan i prav kljurn. kratak i i zdepast golUlb. po pravilu. PERJE: BOJE Gusta. tle baje. Leti u jatu i u visini laste. crvena. Dugačko i tromo tela. kapa uzana. 106 NOGE: Kratke. zaJepl jena. PRSA: LEA: KRILA: REP: Sto šira. arni'k dešava se da se vraćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. prevrtanja. VELIČINA PRSTENA: III. Plrvi je imao izduženiji kljun. Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne procenjuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. niskag držanja. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove rase odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine. vrh malo pavijen. OCI: Bele. ne praveći veliki pad.Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odlike kao danas. Sve boje treba da su intenzivne i 'ravnomerne. uz istovre- STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu njem više rasa prevrtača. sa karakterističnim isturenim i širokim čelom. čelo oboreno i mana. bag ata perjem. a već za vreme trećeg Hi četvrtog leta prevrtanje treba da je normalno. a drugi kraći i povij en. oka 1910. dolbra složeno i sjajno. boje. prugasta i pepeljasta. 107 . i dohro zaablJena. Nokti su svei u istoj Hniji s repom. jer to vuče celo jato na niže. Sezona kvalitetnog leta. beli OPSTI IZGLED: To je mali. slalba aperjano'St. zatulbast. stabilan. KLJUN: StO' manji. crvene s10žen. u obliku je zrna kukuruza. gmdi Uizane i rascepljene. Teraju se. Kapa se proteže od uha da uha. lea UlZana. ma. p'lavo~kavana.

i."i.jit...~IJO:8I8WI'~: ~!' ~ ' '~"'!..ti..-- IZ ZIVOTA GOLUBOVA .it_"IIi.. . j."'''' ~.

.

.--- Dalmatinski gore - golub. goro . Golub-slobodnjak..-~ ~.

.) t- Galebići ~.

\ Orijentalni prevrtači r .

1974. Vasarnapi uj'sag. 1975. Organ Saveza od!gajivača rasne živine. 1928. Sombor. Društvo za uzgoj peradi i golubova. . Prag. 1963. Reutliingen. Savez sportskih društava odgajivača golubova visolwletača SR Srbije. 19 .ngmann. 1953-1955. Ljubljana.. 1925.rtz Jean. Melsungen 1971. Bunga. Bukarest. 1943. Petemi Dr. 1966-1975. 1926. Reutlil1gen. nje. London. 1892. Die Welt der Tauben. Hanžak J. Kaltalog izlagača. Sombor. Odgajivač. Budapest. Istvan. Golubarenje u Somboru. 1885. Zagreb. The National Geographic Magazine. 1965. 1927. A hazigalamb es tenye'Sztese. Klein Erieh. 1973. go. 1969-75. Beograd. Leipzig. 1971. Budapest. Zurth Edmund.. Hand!buch der Taubenrassen. kunića. Der jUI1Ige Tauben'luohter. Beograd.Ider1exikon der Vagel. 1876. lubova i ptica Jugosbvije. Golubica sa crnim srcem. Deutscher TaubenS'tandal"d. Washington. Das grosse Bi. 1970. Zrenjanin. Casopis za probJematiku peradairske proizvod. Taubenrassen. Chemnitz. Petlrović Veiljko. DrilUjo~ki!Peurača. The mustrated Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara Book of PigeoU's. 1969.I.LITBRA TURA Antić ore. 1927. Beograd. Berhn. Barth/E. Wien. Golubarstvo. Das Taubenbuch. Fu1ton Robert. Sohtitte J oaohim. Peradarstvo. 1970. Moj maJli svet. Pravilnilk o takmičenju.

golUlbarstvu Nastanalk domaćih ralsa Podela domaćih rasa Prstenovanje golubova Ocenj'ivanje golubova .105 109 119 95 95 98 .ViI'šačkiprevrtač Staparslki letač ...Zaigreba6ki prevrtač .iI~:.OpiJsni sistem - - - - - I GOLUBOVI U BOJI Dalmatinski go~U!b II DZINOVSKI GOLUBOVI .'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.Domaći gaćan Slovenački beloglavi golub III GALEBIĆI Makedonslki ru~an IV LETAČI Dugokljuni letači Somb0l1slki leta'Č Srednjekljumi letači r.- - - - - - - - 76 83 87 92 71 - - - - - - Novosadski jednobojni golub - IZ ZIVOTA GOLUBOVA LITERATURA .5 47 47 54 54 57 62 66 -'.~.: .Somborski plavosrcasti letač .J.:.Ba.renjanimslki prugasti visokoletač Kratkokljuni letači .1".102 ...120 .r.."i '''''' .Subotički drhtavi golub .Bački prevrtač .Makedonski prevrtač .čkotopolslki vi:sokoletač .č .Niski visokolet<l!č .Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - - - - - - - - - - - .Selekti'\iui sistem - - - - - - - - - - 21 23 25 - - - - 31 33 - - - - 36 39 41 t.z.. SADRZAJ: Strana Predgovor - - - - - - - - - - - 5 7 15 16 17 20 20 21 StI1učni izrazi u .:ml.a.:::.Srpski visokoleta...Si'stem 100 poena ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful