P. 1
Jugoslavenske rase golubova

Jugoslavenske rase golubova

|Views: 5,547|Likes:
Published by Tihomir Goranovic

More info:

Published by: Tihomir Goranovic on Sep 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/31/2013

pdf

text

original

.Ii

.

"-wr.-.:-.-...

,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor ANTON RAle
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove oblasti li nas, a posebno je slabo obraena oblast domaćih rasa golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugoslovenskih ras.::>. olubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom g standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pravilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je sto i lEtati po mraku. U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan! Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i ocene, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer eliminise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mnogim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odreenih činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvetljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Znači, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa 5

Tehni,čki uredni,k ORE GRUJIĆ

Naslovni fotos Inž. ORE BURGIJASEV

.1,

Sva prava

zadržana

Stamparija

»Rrosveta«

Stampa: Sornbor,

21. oktobra

hr. 27

"-"\\ii

'."

'1\,!\\imIIIIIMIIt

Allll.""...I"I\.Wt

LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.:: ,!Ii.
'

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom nastankC1. i opisom svake rase posebno. Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a meu njima: ore Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Sombor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Nenadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. Ako ovaj rad doprinese je ispunio svoj cilj. bržem razvoiu golubarstva, onda

STRUČNI

IZRAZI U GOLUBARSTVU CRNO REP: Golub ćija je osnovna boja bela, a l'ep cm. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja se završava u obliku š'iljka, sa2'Jdanog od perja. tARAPAST: Cevanica ponekad i prsti, sitnim perj,em. noge, a obmsli

BELOBRAD: Golub sa bel o obojenim delom vrata ispod kljuna u obliku trougla ili brade.

Sombor,

oktobar

1975.

Autor

~ ..:,f;
""~
,

~:c§.~' - O"" ,"",,~-./.-s ~'~ ? --l .
'~~'~

~

''

?
.
,

..

,

,', . \-,,-10 "f
.

.

.

::~~{(
. . .

\\

I

,:,','

:'!-

llI' .\" "
i'
1

\

°,-

\

\', \( \ t ,\

'

l'

,\ "'\, \
' '~ .."

",<~,

\

BELOG LAV: Obojeni golub sa belom glavom. BELOREP: Obojeni golub sa belim repom. BISERNO OKO: Svetao, što blei iris oka, dok je zenica sto man}a i mna, naroćito kod letaća. BUTINAST: Pera na butinama obojena bojom koju ne propisuje standard.
()

DAILJE: Golubovi s kljunom sred:n}e dužine koji othranjuju tue mJa:de. Rase 7

~~#.

""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~

il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:'

'I

.: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I . I'

DEKORATIVNI

GOLUB:

Ka-

rakterišu ga ukrasi od perja, boje, ili naglašeni očni okviri, nozdrve i sl. Odgaja se radi ukrasa. DROPER: GoliUbmamac, obično bele boje i ženka. Koristi se pri!1liiko<Hl treniranja visokO'letača. Videvši dropera, golubovi sleću znajući da ih oče'kuje hrana. DVOJNO pero. PERO: Vidi viI o

GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi u slobodi, prebiva na trgovima, visokim zgradama ili saJlašima. GRIVICA: Perje na zadnjem, gornjem delu vrata, formirano u 'Obliku grive k'Oja se proteže do kape.

r !

imaju na plavoj površini crne mrlje. Postaje i crveno, žuta i srebllllo-kovani. KUDELJASTO OKO: Oko tamno-sive boje, pod:seća na zrno konoplje-kudeljc.

NEOPERJANA NOGA: Cevanica i prsti bez perja.

IZLETISTE:

Otvor na golubarnikm, sa manjim ili većim platoom, sa kojeg golubovi izleću ili slecu.

)
II
I

I

LABUDAST VRAT: Gornji deo vrat,a zabačen prema repu, povremeno podrhtava. LEPEZAST rep. REP: Raširen

EKSTERIJERNE OSOBINE: Spoljni, vizu el ni izgled luba. FAKO: Vidi pruga Sit. GA ĆA ST: obloženi Cevanica dugim

go-

KAPA: Podignuta pera na zatiljku i garnjem delu vrata koja se naslanjaju i Dine širu ili užu ,kapu ili ćubu, što je ukras pajedinih . rasa.

LETAČ: Golub čija je glavna odlika let. LETNA PERA: Velika na pera u krilu. polet-

NERAVNOMERNA BOJA: Svetliji i tamniji tonovi jedne iste boje perja. NEVIDLJIVOST: Let u gubitku, odnosno na takvoj viisni na kojaj se golim okom golubovi ne vide ni po vedrom vremenu. NOZDRVE: Voštana koža na gornJem delu kljuna koja pokriva nosne otvore, više ili manje razvijena, obično napuderisano belo.

i prsti perjem.

)

LISA: Obojena traka na beloj osnovi na čelu goluba, iIi bela tra'ka na obojenoj osnovi.

KLIKER GLAVA: rugla glava.

Mala i ok-

)
Uzaboje perboje
I

GALEBIĆ:

Naziv za goluba iz grupe kratkokljuni'h golUlbova koje najčešće karakterišu ob oj eni štitovi krila, pa stoga podsećaju na galeba.

KORELACIJA BOJE: jamna povezanost 'kljuna i osnovne boje ja ili boje kljuna i no~tiju.

OBRAZAST: Obojena pera sa strane glave, što se smatra greš,kom. METALNI SJAJ: crveni pmlivi na vraJtu. Zelenkastoboja perja OBRV AST: Obojena pera iznad oka, takoe se smatra greškom. OČNI OKVIR: Mesnati prsten oko oka koji može biti jednostruk ili višestruk. Zavisno od rase, boje je oel 9

KOVAN: Tamne mrlje - zakivci, na svetloj pavršini osnovne baje, najčešće na štitu krilla. Plavo-kovani

MITARENJE: Zamena perja. NEINTENZIVNA BOJA: Bleda, nezasićena boja perja.

8

j

"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~.

_!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.'

.!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11

:111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene

ili tamne.

'i

\

kljuna i gornjeg delad vrata predstavlja grešku kod većine rasa, a kog galebića i još neikih rasa to je rasna osobina. PODREPAST: Bela pera na donjoj strani repa koji je obojen, što predstavlija grešku.,

POVEZAN: Srcast golub kod kojeg se osnovna boja na vratu završava pravom linijom prema kljunu.

.\

\

~~
PREViRTAC: Golub koji se u letu prevrće, golub-akrobata. PRSKAN: Na pojedinim delov,ima tda tačkasto obojen, kao da je uprskan. PRUGAST: IZibledela boja nastala od crv'ene, žute ili plave, pa prema tome postoji crveno-prugast, zutoprugast i srebrno-prugast. Ove boje su najčešće sa poprečnim prugama na krilima, a mcgu se naći i bez njih. RUZAN: Golub sa perjanim uk'rasom na grudima u obliku ruže.

RUZA: Ukras od perja na grudima, glavi, ili sa obe strane kape. ROZETA: Perjani cvet koji se nalazi na oba kraja ško1j'kaste kape ili na čelu pojedinih rasa. SAĆURASTA KAPA: Siroka i bujna kapa. SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ulegnuti, umesto da grade pravu liniju, 2. Lea ulegnuta kod rasa sa podignutim repom. SRCAST: Crtež, odnosno takva kombinacija dve boje da se na ledima i krilima fOI1mira obojena šara u obliku srca na belaj osnovi.

OGRLICAST: Golub bele boje, prs:kan crv,enom ili drugom bojom po vratu u obliku široke ogrlice. PARTIKLA: Bela obojena, ovaIna površina ispod klljuna na vratu.

..
POLITIRAN KLJUN: Vrh kljuna obojen istom bojom kakva je i osnovna boja perja, dok je ostali deo kljuna svetIe boje. PATKAST: Golub niskog tela i kratkih nogu ukoliko standard predvia suprotno. PEGA: Okrugla, obojena na belaj osnovi glave. PIPA: Lojna žleZlda na trtici. PODGUSNJAK: 'koža izmeu
lO

Nategnuta don}eg dela

STANDARD: Reć je engleskog porekla, a znači pravilo, merodovan, ili uzor a u golubarstvu: opils rasnih osobina goluba. SVODNI REP: Sadrži više od 12 pera koja su složena u obliku izvrnut og lev'ka, a prema kraju se širi. sa vrlo kr,atkim kljunom zahtevaju dadilje. 11

",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ

~

",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I'

,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno plaboje. vo-kovana boja. Na plavoj osnovi krila gusto postavSESIRASTA KAPA: Vdika i ljene crne mrlje. bujna kapa. SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka kapa formirana u oblIku šikoljke. SPICAST: Obojen golub sa belim letnim perima. TIGRAST: Nalizmenicna pojava belih i obojenih pera po čitavom telu. TRUPA: letu. Jato golubova u

VISECA golub repa.

KRILA: KrHa koja dr~ipored ili ispod

vma PERO: ,Breno pero, račvastog oblika, javlja sc
VISOKOLETAC: Golub koji se u letu podiže i zadržava duže vreme na velikim STITAST: Beo golub sa obojenom celom površinom kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9 letnih pera, ili obojeni go.Iub sa belim štitom kdla. STIT KRILA: Pokrovna pera krila koja cine ovaInu celinu u obliku štita.

visinama. a cesto je i nevidljiv za golo oko. VOLIJERA: Prostor pored goluba:rnika ograen pletenom žicom, u kojem se golubovi zadržavaju preko dana. VRAPCAST: Srebno.ikovana boja, na svetlo-smeoj osnovi, tamnije mrlje na štitu krila. VUGA: cokoladna boja perja. ZATUBAST: Tupokljun, zaobljen, aneoštar vrh kljuna. ZABLJE OKO: Izbuljeno i krupno oko.

,J
12

E~

u sredini repa koji više od 12 pera.

ima 13

~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil. bilo kopnenim putevima. a nove se i dalje stvaraju.. Golub pećinar (Col umba Uvia) Počevši vekovnu selekciju ovim golubom.! ' . Orljenta.goluba peći15 . goluba pećinara (Columba livia). moreplovci. a posebno regi on Srednjeg i Bliskog istoka.. je kolc-.. "'Hj.i:. Postojbina . Znamo d".. pa i osvajači.:!~:H4':~lt'J .''IIII\lIi. a pretke drugih doneli su trgovci. bilo morskim.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~.I'''![I!I'''1 . Mnogi trgovački karavani bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su prolazili. Prapreci "nnogih rasa golubova poticu S2'. od kojih su neke već i izumrle. odakle su se širili u sve krajeve sveta. Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim krajevima.ka golubarstva Azija.. a sve imaju zajedničkog pretka..!f NASTANAK DOMAĆIH RASA Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je dobrim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje. čovek je stvorio i raširio širom sveta mnoge rase golubova.

bačkotopolski visokoletač.. I I: I 'II : III Iii " li . trenutno imamo samo 18 i'ormiranih domaćih rasa golubova. subotički visokoletač i vršački prevrtač.kratkokljuni U prvu grupu golubova u boji spada zbog izuzetnog intenziteta boja perja. srpski visokoletač. let visokoletača i let prevrtača. Karakteristika ove grupe su kratak kljun.Letači.'.::.Golubovi u boji II . zavisno od toga da li se odvija u srednjem visu. preporučio bih budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova.ija. a to su: novosadskijednobojni golub. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4 rase.o ranije. On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog kamenjara dalmatinske obale. Ako uzmemo u obzir da od postojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći. na 17! S obzirom na to da u Jugoslaviji. li prvom redu. i bogata perjana odeća.~.srednjekljuni . čak. Na tom polju naši odgajivaci imaju široke mogućnosti.bova sačinjavaju dve naše najkrupnije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. I u nas su pojedine rase golubova u fazi stvaranja. p Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u Vojvodini. 16 U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom. Prsten je. Srednjekljunih letača imamo 9.'<L~H~.:. Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva stručan i dug rad na selekciji. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savremena tehnologija odgoja golubova izjednačava.!. jer je još uvek broj domaćih rasa mali prema broju odgajivača. O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz 1666.. a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još mnop. severna Afrika i centralna i južna Az1. Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta brojna i omiljena u svetu. ZalutaLi golub se može vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu. kao što je.Galebići i IV . U podgrupu dugokljunih letača spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. 17 .i III . somborski plavosrcasti letač.:ii!. znak da je golub izležen pod okriljem čoveka. omanje telo i. ili kao letač. na primer. biće diskvalifikovan na izložbi. prema eksterijernim osobinama rase. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golubova nastao je u XVIII veku.su prihvatile sve zemlje. bez obzira da li je reč o visoko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu. niški visokoletač. niti će u budućnosti izgledati bas ovako kako izgleda danas. . pak.Džinovski golubov..I" . Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako je izgledala pre više decenija.i golub. Izraen je od tankog alumunijuma. a omogućava i voenje neophodne evidencije o svakom golubu. pa i onaj najbolji. Svaki golub. dalmatinski golub Grupu džinovskih golu. Postoji meunarodni standard o izgledu prstena koji . najčešće. zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač.1 I 'Ii PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA Rase golubova obično se dele na 10 grupa. Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i ze>. a to su: bački prevrtač.. zatim let sa svim specifičnostima.~jjL~ ~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:. a veći broj je formiran u XIX i XX veku. zrnasta hrana.slobodnjaka. staparski letač.. 1':. Postoji viSe razloga za to. subotički drhtav. a Site (Schiitte). osim krupnoće tela.ako nema prsten koji standard propisuje. čije ime i nosi ova skupina. možemo da ih svrstamo li četiri grupe: I . rirodne pogodnosti. obojeni štitovi krila kao kod galeba. Pripadnost pojedinoj grupi odreuje se. odgajivača iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije. kao LI goluba . najčešće. izvršili su podelu na 9 grupa.HI'.I. Bart (Barth) i Engman (Engmann).H'wl':'!'!::'. pa i naša. Njih karakteriše. a možemo da ga naemo i kod nekolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli]erama. godine." :~ nara su južna Evropa.dugokljuni . I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala živa bića..-1. makedonski prevrtač. Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini kljuna podeljene u tri podgrupe. na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba. Zajednička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine.

1979. 1978. Osim rimskog broja koj. što znači d. prstenovi se izrauju u sedam različitih ~. a unutrašnji prečnik mora biti prilagoen nozi odraslog goluba. na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta. utisnuta je oznaka YU.~':'~j'. 6 mm je visok. . Čim golub ojača. Oznake su reljefne. 'HMtII!!I!IIi!1. vlasništva koji sadrži naziv saveza i a ima istu boju kao prsten.i označava veličinu. osim saveznog prstena. Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel 18 Savezni i plastični prsten ovi izgubljenog goluba..menjujE svake godine po sledećem redosledu: 1975. računajući unutrašnji prečnik i to: Velicina Veličina Veličina Veličina Vel:ičina Velicina Veličina 00 O I Il Ila III IV 12.t~~. ali ni toliko labav da može spasti...ml'l'lt :. U velikim jatima s više pari isvobojnih golubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove sličnosti.7 = Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom.5 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm0 mm 0 Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života. jer pravo na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj zemlji. te nije teško zalutao.. 1976. 1977. 1980. očekujući da će na taj način još brže doći do = =8 . U zavisnosti od deblj:ne hvatanja. godina leženja i redni broj prstena za svaku veličinu. OdgajivaCi letača. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. a društva pronaći vlasnika goluba koji je ii li ii! Iii III !: Navlačenje prstena noge i od toga da li je noga operjana ili ne.:.. Savez prstenov:ima društvima. prsten mu je nemoguće skinuti ili staviti na nogu. crvena zelena srebrna ljubičasta smea žuta plava boja koje se 1 Prsten prati i karton iste podatke kao i prsten. Oznake su šifrovane. vodi evidenciju o izdatim pojedincima. a utiskuju se sa unutrašnje strane. stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s punom adresom. U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi za markiranje koji se izrauju u mnogo boja i u obliku spirale.. a zatim zadnji koji je povijen unazad.5 11 10 9 8. s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu. jer bi takav podatak mogao da utice na subjektivne ocene na izložbi.a savezni prstcn ne srne da ima ime odgajivača. prstenovi se izrauju l' sedam različitih veličina. počevši od broja jedan u svakoj godini. 19 . 1981.. Mladi nose istu boju prstena kao i roditelji.

. na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje primerke iz jata. Prvi. prema standardu rase i utvrenom sistemu ocenj'i vanj a. neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen.. odličan. nZ'. Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena. znači da i najkvalitct niji primerci imaju po neku sitnu manu. pa.~rm\!hlJ!I!'~. tako reći. što je i razumljivo. a svaki s odreenim prednostima i nedostacima.70 zadovoljava 69 nezadovoljava prazan kavez ocene koje se - Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijernoj selekciji. da li je zdrav i da li poseduje propisan savezni prston. Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci. eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opisnom ocenom. samo jednu ocenu vise. o. što sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova. svakako.ni sistem. a negativna strana je ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena. Eventualne greške izražavaju se u negativnim poenima.t. Ako utvrdi da. ocenjivanja.:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:. ali je skala u ovom slučaju uzana. jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-: njuju svako grlo. golubova u okviru jedne grupe ocena. a trenutno sc primenjuje i na našim izložbama. Pre samog ocenjivanja sudija proverava da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen. umesto ocena u poenima. koristi samo opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilagoen ocenjivački karton. U Evropi se li praksi kc>risti nekoliko sistem2.86 vrlo dobar 85 -. iako je na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To je. Raspored poena i ocena je sledeći: 96 izvanredan IZ 95 odličan o 94 91 - 92 vrlo dobar vd 87 82 88 dobar 83 zadovoljava neza:doV'oljava d z n Sto je najvažnije.\!nm~hfft!1nUJI. 93 poena ocenu .jrr. kao i ostale detalje. koji ispunjava SVe z'lhteve standarda . Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem radu ocenjivača.':. razlika izmeu njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo da H'. On se sastoji iz četiri dela.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu dobar. dobar. Opi. Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv rase. kao i prvi.f1"'!.može da dobije ocnu od 100 poena. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da idealan golub. pa je kod dve najviše ocene izražena jednom brojkom poena.dobar. zadovoljava ili nezadovoljava. Pošte:> znamo da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi. pol. treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanredan. ree u komisijama. a negativna strana je u nemogućnosti rangiranj8. pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju svojih golubova. eventualno. golub sa 78 poena dobija ocenu . Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen. u koji se u:nose izražene pozitivne osobine goluba. vrši diskvalifikaciju grla. a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna ocenjivačka komisija. Zbir negativnih poena odu20 o vd d z n p Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno rangiranje golubova unutar jedne rase. o. primer.vrlo dobar. ocena zadovoljava se. Prikazaću tri najinteresantnija sistema ocenjivania. Znači. ovaj s~stem od 100 mogućih poena dozvoljava dodelj. za osudu. drugi sa željenim osobinama. Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima.ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali21 ~ . Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba prema standardu. i ne primenjuje. vrlo dobar. uz kratko obrazloženje. jer takva ocena dovodi vlasnika goluba u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet. a golub S2. 78 dobar 77 .!m:.: OCENJIVANJE GOLUBOVA zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju dele u sledeće grupe: 100 94 odLičan 93 .

ACKI KARTON OCENJIV Rasa: Poena: Pol: OCENJIVANJE I R. pa ga zato našim izložbama.--I Noge i dcrzanje Figura.. eventualnim šampionima izložbe."!m!!J'.ni poen! I Obrazloženje Kljun Glava.!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"'. 22 kvaliteta i do sada preporučujem i na .l 1 2 3 4 5 N e. okJvir oka i sjaj perja perja -- ( Struktura 6 7 8 --~~:~cil.":..!!!f11'''' I tetnim grlima. telo i giUša -IzloZJbena kondici~a i nega Qpšti uti'sak poena: 1-------- I -- GOLUBOVI U BOJI -110 9 UkUlpno negativni'h OCENJIVAC: ~ Datum: -------O~cnjjvački OCENE: 9S I:z..".. ".gati':.r 87-83 ZadovoLjava karton i?: o vd d z I t rase. Boja .i nozdrve D0J.~.I1I'!. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju je pretrpeo najmanje kritIike.vanredan 95 OdLičan 9<1-92 VrLo dobar 91-88 Doba.''rn''!lIffItI1II!!M1ml.:-i~.". Golubovi s 95 i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje i Kavez br.1"'~"'''''.br.

Zbog toga je veoma popularan širom sveta. Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i grudima produže do krila. opisujući život u luci Kotor._. u čemu su i uspeli._---- Nemački autor Curt (Zurth). -" =.1!"MIff't'Im~L'1"fflT 1 r t 1 i ) DALMATINSKI GOLUB { . Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen v. OVOg goluba su odgajali još stari lliri. pa se još koristi i naziv ilirski golub. vrš:i se istoval' žita iz jedrenjaka. obraujući samo istoriiate poznatih svetskih rasa golubova. Dalmatinski golubovi gravura iz 1920. navodi da je Paktorović u jednom putopisu iz 1737. g..~ . a posebno u SR Nemačkoj. sa izvanredno intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase.'-'---=---. godine. gde se spuštaju smee-crveni golubovi 25 " ql"""". SAD i Engleskoj. " J Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja. evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub.

Osnovna odlika rase su izrazito jarke boje perja. kod crnokri1ih je svetla. kako po boji perja. a od poti1jka. VRAT: Prilično dugačak bro zaokrugljen. Nagnuta. a pose26 KLJUN: Srazmerno dugačak. Francuzi »Bouvreui1«. F~'ic (Prutz) 1884. što u prevodl' znaci arhaneo ili nadaneo. Dosta dugačka. do tamno-ružičaste. XVII ili početkom XVIIIveka. a nokti u skladu sa bo- NOGE: Srednje dužine i neoperjane. godine iz Genta. tumarajući po obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. složen. Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima dalmatinski golub. što je rei slučaj. Uglavnom se odgaja kao ukrasni golub. a kod zlatnog soja je svetla. u Belgiji. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put uvezeno u Englesku 1839. bno u formiranju novih boja. Bungarc (Bungartz) ga (1885. du žica narandžaste viri uzani i crvenkasto obojeni. a neke autore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhangelska. jer jc u prošlosti lctco u polja J. što ni je čudno. prema repu. se sa ćubom i bez nje. obraoštru grivicu. . na goluba-slobodnjaka.tipična za goluba-letača. Dalmatinski beiokrili golub. podvratnik je do- široke i malo ispupčene. prema grai tela. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan. Gudal (Goodall) 1936. Boia kljun2.1~iT sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu. 06igledno je da je reč o starom ilirskom golubu. s tim što je vitkijeg stasa.adi prikupljanja hrane. Nemci ga kasnije nazivaju »Gimpl«. boje. Nemačku.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. čelo nenaglašeno. čvrsto pripaja uz telo. malo duži od krila. kod plavokrilih je tamnorožasta.! ""Im'!!!!':~:!. mada je njegova konstrukcij::>. godine iz Dalmacije preko Austrije. piše da je ova rasa prvi put stigla li Južnu. Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«. blago zasvoena. cuba nadviteme. Veliki doprinos u odgoju ove rase. Očni ok- 0(:1: Dost::>. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. verovatno krajem !II il OPSTI IZGLED: LiCi. smatre. Tegetmajer (Tegetmeier) 1868. a zatim se širi u ostale zemlje Evrope. 27 . Kompaktno čvrsto sklopI jena i leže na repu. dali su engleski inemački odgajivači. na vrhu lagano povijen. PERJE: Tvrdo.u prevodu znaCi -' duga. i II STANDARD POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji.tela i kril::>. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« koj Cl. jom kljuna. kod belokrilih jc boje mesa. a Maari »Pirok«. GRUDI: LEA: KRILA: REP: Umereno i srazmerno tanak.velike i živahne. Nemački autori tvrde da mu je ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja. u pravoj liniji sa vratom. Spada u grupu ukrasnih. U raznim zemljama nosi i razliCita imena. GLA VA: Gaji suje zuje Dugačka i uska. obojenih golubova. 1824.

Kod grla.:m!l. slab sjaj. plave butine. Krila. kakva je i poprečna pruga na kraju repa. Postoje plavo-kovani. siva lea. kao i crno krili i plavokrili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8 pera. Belokrili bez pruga. ili crvenkasta boja. vrat. Kod ~Jatnih plavokrilih bela lea. Pruge na krilima su zlatne boje. lea i repa veoma je intenzivna sa zelenim prelivima. s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i tamniji ton. ćuba nepravilnog oblika. zućkasta krila. lea pera i rep su boje slonove kosti. nedovoljan sjaj krila i lea. da budu ~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u raširenom stanju perja krila i repa. 3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija. kod bakarnih zeleni ili žuti tonovi. kao kod crnokrilih. sivkasta lea. vrat. moraju unutrašnje zastavice letnih pera i donja strana repnih pera. grudi i butine su zlatno-žute boje koja može biti i svetlija i tamnija. a sadrži neupadljiv žuti ton. a ne moraju da imaju pege. ali je nešto tamnija i' smee-crvenkasta sa slabi jim metalnim sjajem.: ':. Bela boja tela je ista kao i kod bakarnih.ftW~1::::~'f'1i'!' BOJE I SARE: A) BAKARNI SOJ 1) CRNOKRILI: Glava. nečista krila. Pruge na krilimC1 su uzane i mrko-crvene boje. neintenzivne pruge. široke i nepravilne pruge. bele butine. Ostali detalji su kao i kod bakarnih. siva glava. zelenkast vrat. 3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod prethodnih. Krila. Kod zlatnih belokrilih siva glava. VELIčINA PRSTENA: IV 1) CRNOKRILI: Glava. 29 . mogu. grudi i butine su bakarno-bronzane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što intenzivniji. sa prugama na krilima. pbvičast rep. Osim crnih pruga na krilima javljaju se i bele. 2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja. 2H Dalmatinski crnokrili golub. lea i rep su intenzivno crne boje sc< zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili zelenoj bubi lišćaru. Krila. 2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija nego kod crnokrilih i plavokrilih. Boja mora biti svuda istog intenziteta.. B) ZLATNI SOJ GRESKE: Sitno tela. crne butine. lea i rep su čisto plavi. razlićit intenzitet boje. Crna boja krila. s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. Vrhovi letnih pera su gotovo crni. Kod zlatnih crnokrilih brašnjavc. Gaji se bez pruga i s crnim prugama.

'J:wt~l'~i ~"'!1 .. 'f\ ~ II DIINOVSKI GOLUBOVI .

počeo ie sa selekcionim radom. 33 . Godine 1940. I sam Konkolj bio ie Domaći gacan šaren veliki odgajivač domaćih gaćana. u rav. u velikim jatima. putujući i prikupljajući po Vojvodini naibolje nrimerke radi formiranja matičnog jata. Masovno se odgajao. rq: DOMAĆI GAĆAN Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie našao svoj dom. 1954. To je ukrasa}} golub. trgovac iz Zrenjanina.. ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka. godine u časopisu »Odgajivač«. Prvi opis ovog goluba. objavio je Kalman Konkoli. pod naslovom »Veliki domaći gaćasti golub«.

GRESKE: Sitno i kratko tela. dužine. stas vilsok. široka. aH se STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka. Godine 1954. leže na repu. NOGE: Jake. jak. Najčešći su šareni primerci kod kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bojama. žuti. srednje likim gaćama. VRAT: Dug. okl1Ugla. imao je jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima. OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno. beli. VELICINA PRSTENA: 00 35" . boja kljuna te u korelaciji jom perja. mala ili četvrt as ta glava. Njega nije uspeo da nabavi. plavi. Nozdrve normalne i bela naprašene. bogato i šaroliko. duge noge. Očni okviri sa bo- KLJUN: Srednje dužine. a negde manje zastupliena i retki su tigrasti primerci. :34 I SARE: Postoje jednobojni crni. kratka ili viseća krila. tamne. čelo široko. BOJE nigde ne drži zatvoren u volijerama. niti poseban smeštaj i ishranu. kmtke gaće. s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću i izražen kolorit boja. temperamentan GLAVA: Krupna. a kod belih primeraka bledo-žute do plavkaste boje. Postoje primerci bez kape.i sa hilima. kratko i nekompaktno perje. pa možemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje. čvrsto i gusto. masivna Siroka i duga. uzane grudi. u slobodnom ispustu. Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa.ima. plavi pokrivene ve- Veliko. Posle devet godina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su mladi težili i do 800 grama po komadu. širok i jak. i prugasti. ali je dobio niegova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. već slobodno leti. jednostrana kapa. Dug.Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo kvalitetan gaćan. PERJE: Domaci gacan. sa ćubom. PRSA: LEA: KRILA: REP: Vrlo široka. a leže se odlično. dosta širok. Tako ie i dobio naziv »domaći«. perje gusto. a i ukras je u kući. Bela boja je negde više. i sa širokom kapom koja ide od uha do uha i bogata je perjem. Duga. crveni. zajedno sa prstima i zaobljena. plavo-kovani. kratak i uzan rep. crveni ili tamni očni okviri. žute oči. cesto sa ostalim golubovima. Možemo ga naći i u gradov. Ne zahteva mnogo nege. i pokretan golub. u istoj linij. OCI: Bele ili crvene.

beloglavi gulub crveni Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija. čuo sam priču o ovoj rasi. pa odlazi u polje radi hrane. U toku niza godina. uz bučno udaranje krila. Danas je to krupan ukrasni golub. Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat. a ja sam s~. Slovenački beloglavi golub crveno-prugast je zainteresovao. Iznenaenje je bilo veliko kada sam se popeo i ugledao u ureenom golubarniku do tada meni nepoznatu rasu golubova. Taj podatak me S!Qvenački. Odmah zatim iz prve ruke. kraj Ljubljane. mada je njeno poreklo dosta staro. 1970. Prilikom boravka u Ljubljani. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa bogatom perjanom odećom i belom glavom. Sojer nas je poveo prema veNkom seniku na čijem se tavanu nalazi golubarnik. izgled rase se izmenio. To . Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca. 36 37 . a oko kuće se stalno poigrava u letu. kod najčuvenijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera. Relativno dobro i leti. beloglavac se gajio i pre sto godina u viSe mesta Slovenije. pa sam zamolio Sebenika da pogledamo jedno takvo jato. uglavnom. godine. Na osnovu predanja. Pošto je već bio suton. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio omiljen. mesnat.golubovi su bili u golubarniku. Tako smo krenuli u Brezovicu. a ovaj od svog oca. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta. dobro se leže i othranjuje mlade. SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van Slovenije. Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton. Posle srdačnog prijema. itd. temperamentan. golih nogu. posetio sam poznatog golubara Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani i okolini više godina gaji golub »beloglavček«. a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvijene kape u obliku češlja.je bilo veliko jato krupnih i dekorativnih golubova u raznim bojama. kraći i.

dugačak. tanak vrat. Siroka. zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane). III perjem. jak. tanak kljun. VELIClNA 38 PRSTENA: O . okrugla. čvrsto. rep. razvijenih grudi. slabo razvijena kapa. Siroka i dobro zaobljena. PERJE: BOJE Bogato zastupljeno. bledo-žute boje. a odgaja se i u meubojama. svede drvarna. primese drugih boja na beljom polju. nokti tamne boje. OCI: Velike. štit krila i lea. crvena. pokriven gustim i krupnim perjem. partikla koja se širi i na bočne strane vrata. ukrašena velikom kapom. jaka. neoperjane noge. čelo uzdignuto. plava s crnim prugama preko krila. Noge i pI1sti su obloženi svede boje. KLJUN: Dosta dug i jak. žuta. kl1un tamne boje. butine i gaće. OPSTI IZGLED: Krupan.STANDARD POSTOJBINA: godina. VRAT: PRSA: LEA: KRILA: REP: Srednje je boje sa nenaglašenim noz- dužine. unutrašnji deo kape. I SARE: Bele boje su glava. Osnovna karakteristika rase je glava bele boje. Obojeni su spoljni deo kape. a oeni kolutovi tanki. grudi. u kojoj je nastao pre više od sto . vrat. kratko telo. crveni ooni okviri. dobro prileže. pera su dobro složena. jake. Slovenija. trbuh. tamne boje. NOGE: Kraće. duga u istoj liniji sa repom. širok i jak. Duga. a u dubi. po kojoj je i dobio ime. mala glava. GLAVA: Krupna. Boje su crna. ne intenzivna boja.nu od 5-6 cm. crvene ili bele oči. GRESKE: Uzano. Nokti su GALEBICI Sirok i dug. leže na repu. Glava je oivičena kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu grive. obojen stomak ili rep.

Koristi se i naziv . Makedonski ružan crveno-stitast To je stara rasa golubova. što na albanskom znaći - kratak kljun. Spada u ukrasne golubove. na vlaškom - mali svet. a vodi poreklo iz Azije. t . nastala u Makedoniji.. Najviše se gaji u Makedoniji. u porodicu galebića. Kosovu. MAKEDOl\l§KI RUzAN Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gruprema turskoj reći »ul« di.ulijan. na Kosovu »maserka«. ruža.južnoj i istoćnoj 41 . Timoćkoj Krajini »masur«. a v../I t.

nedostatak podgusnjaka. mada skromne. je padu. što se smatra rasnam čistocom. crveni očni okviri. U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prilikom leta makedonskih prevrtača. . Osim obojenih kri1nih tabli. viseco. Dobro pokrivena.pa je markantan za letače. skladnog oblika tela. u istaj liniji sa repam. krem kao i u drugim nijansama. krupne. kljuna.Srbiji. ponekad vec od podgušnjaka. snažne. grize ištipa. crvene su boje. Posebna karakteristika ovog golubaje da. širok. GLAVA: Okrugla. nepravilnost šara i neravnomerne boje. tzv. PRSA: LEA: REP: Siroka i blago zaobljena. I SARE: Gaje se jednobajni beli. Cuveni su crno repi ružani ili kako ih jos nazivaju . »kliker« glava. Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj. šare u ovim bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima. dugi kljun. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu. pa ima i odreene. su svetle boje. duži je od krila i u blagom Nokti Makedanski. . letačke sposabnosti. dokazuje njenu starost. Dvobojni primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji mogu biti: crni. svetle je boje. nerazvijena ruža. male glave i kljuna i svetlih boja. dobro složen. ste. Ispad brade. kratko. Na prednjoj strani vrata. krupna glava. VRAT: Kratak. repu. ad korena kljuna. živahan je. sa manjom cubom ili bez nje. Ostali deo tela bele je boje. širok i jak. sve do početka grudi. vuga. a potiče od orijentalnih golubova PERJE: BOJE Cvrsto. duge noge. javlja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice.. dobro othranjuje mlade i. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu. s obzirom na to da mu je osnovna boja bela . prilično mala. na donjoj granici srednjeg stasa. Makedonija. a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrh . VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane III za aperjane 43 . KLJUN: Vrlo kratak. nastavlja liniju čela. privržen je golubarniku.širine oko 2 mm. Perje ruže deli se u vidu razdeljka. OČI: Tamne baje. crveni. STANDARD POSTOJBINA: iz Azije. kao divlji golub. krila. gole ili aperjane. kada se uhvati u ruku. plavi. dug. Leti u krugovima nad golubarnikom. crveno-štitast NOGE: Kratke. pa nije prijatan za oko. ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti. tanak vrat. ima 'Oštar let. Plavo-štitasti sa crnim prugama na krilima nazivaju se »mališin«. dvabojne oči. pruža se ruža kaja ide po sredini guše. Kratak. žuti. sa pegom na glavi i 'Ostalim delovima tela. 42 GRESKE: Uglas ta glava. crni kljun i nakti. OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub. crni ivugasti. uzan. pored kratkog kljuna.»karakuru«. ružan. dugo telo. pri1eže uz telo.

IV LETACI .

1955. Ruski golub. godine i. godine crtež iz Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postanka. što nije adekvatan i precizan naziv. jer je u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo - bačkim letačima. U pojedinim zemljama ga nazivaju i »bački letač«. osim 47 . gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke. a pominje se u mnogim poznatim delima o golubarstvu. u X veku. Somborski golub je pionir našeg golubarstva u svetu.DUGOKLJUNI SOMBORSKI LETAČ LETAČI Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova. Turci zauzimaju Sombor 1541.

u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare toga doba.« Turci se povlače iz grada 1687. Dula Lukić. U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa je trpela i odreene izmene. godine v. Meu najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš Ra. osnovanog 1871. .ru 1666. čuva se i originalni primerak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. a naičešće su takoe golubari. kako u izgledu. U to vreme . pa vekovna tradiciia niie prekinuta. godine. U to vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se ukršta. inostranstvu. inače poznatom odgaji'vaču somborskih jednobojnih letača. koji je sačuvao arhivu. Dušan 8ešević. način njihovog leta. Franc Holcer-Sitaš. Stipan Mračina. uz tutun i crnu kavu. odgoiili su ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu golubova« . posmatraju njihove akrobaciie i penianje u sve veću visinu. kako su ih popularno nazivali. koH je boravio u Sombo.izner. decembra 1936.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im golubarenje postaje velika strast. Voiislav Teofanović. život golubara i liubav prema golubu. ležeći na leima. Somborski letač.iu sa postojećim golubovima bez kape. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim gradom. Interesantno je pomenuti j knjigu .štampanu 1927. donose i svoje golub ove . lepe i šarene ptice . piše: »Kao što se iz imena vidi.ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama golubova u. Isa Stojačić-Drusa. godine u Somboru. kuni ća i ribica »Sombor 1871«. Perica Koniov. Naš poznati književnik Veljko Petrović. Alajoš Jakob i dr. Tako počinie osnovna selekcija stvaranja somborskog letača.golubovi. Bačko-Bodroške županije. crno-srcast Godine 1749. tako i u načinu 49 . što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. godine. a koje je imalo i golubarsku sekciiu. živine. turski putopisac. dok nepostanu samo crne tačkice .« u kojoj. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske srcaste letače. Već tada su nastoiali da svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima. apotekaru. Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru. Danas u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa preko 3000 primeraka. godine. osim ostalog.ia.ić. a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. Toša Kapidži1a.letače koji se brzo privikavaju na panonsku ravnicu. . opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie bogata varoš. Tada dobiiene osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana. U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova. Zahvaljujući Doru Antiću. puna zelenila. ostavI iai ući za sobom svoje golubove. i danas su nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz sredine prošlog veka. So. Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali somborskog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«.ostalog. Evlija Celebi. Bačkog poljoprivrednog udruženja. a efendi je. ptica. a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii su učestvovali u stvaranju ove rase. 48 Jato somborskih letača golubari grada Sombora. opisao ie godine 1925. lepih bašta po kojima guguču male. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar 1928.

lijerski adgaj se vremenam sve više širio. da su im lea čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten ako. Gadine 1965. šta se smatra najvećam greškam. takae. preovlauju srcasti. zbijeni u klupče. tim je teže asposabiti brainiiu ekipu. plavi binD. istina retka. i ritam i kaji po. a često. Panekad se jave primerci sa aperjanim nagama. a inicirao. da 150 komada. i duže. Vo. Mala pa mala CičaTaša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata. Te je go.enta u adgaju baca se na kanstrukciju glave i kljuna. Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta. Izmeu dVe. preakret u dugoj tradiciji. meu astalim letačima.i ih na tavan. svam silinam. paleti kasno.iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu. se smatra greškam. Ni jedan golub se ne srne udaljavati iz jata. Jednabo. s vrlo. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu. se sve više i više. uzdižući . reći. Ta su. bez abzira na eksterijernu lepatu. je silniji taj prvi. uskratio. Stevan Dadai iz Navag Sada ubacio.ie sama pagledati. a na dalje. od nastanka ni je asvežena. letače i matično jato. Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše. Davaljna ih . dugim i debelim kljunam. Dešava se da dabro izvežbana trupa napravi luping 11 letu.jni primerci su balji letači ad srcastih. U svak am . Panekad se dešava. Sto. 51 . popadne i sleti narednag jutra. sve da danas. šta ih je markiralo. da se pajedini letači prevrću u letu. im je slabadu leta. bila asabina dalekih predaka. Tada se desio. Leti u. tako. u abliku klupčeta. je delavala asvežavajuće za rasu kaja. a pastaiala su i čitava jata sa avim aznakama. Velikam greškam smatra se nepapunjen ili sedlast prelaz izmeu glave i kl juna. :leleći da sačuva naj1cpše primerke da ne adlete. Posebna su bili cenieni srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera.adgaja. Ova arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju i izgledu navag tipa.ier izgara ad želje da leti. praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim 50 Somborski letač. Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip kaji je imao.lub bez čela. Sve da palavine XIX veka pretežno. Let jata traje 2 da 4 sata. pa je letea svaki galub. u stvari. jer su lakši. pradirući kroz vazduh. daiući tempo. pa da se iUznemire i da} na dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isključivo letači. a glava i 8()mburski u letu letači efektima na pasmatrača.slednji sleće. praveći krugave. zatvarivš.. Do. I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da danas. je u adgaj galicijske letače. Najveća po. su se gajili jednabajni primerci. bez slabade leta. ili u valijeri. ali ništa nije pamagla. Ta je astatak naslea ad turskih galubava i ta asa- kljun se slivaju u jednu celinu. kaje je bila zatvarena na tavanu. trupa prilikam brzih zaakreta. neki su ga čak i bajkatavali. a dešava1a se da jato. ga je čiča-Taša Kapidžija. šta je. Nisu bili retki slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri. sto. više ili manje naglažena čela i kraći kljun.. i asnavne eksterijerne karakteristike rase. pa danas pretežan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. a stalna u krugu iznad palazne tačke. velikamiatu.

GRESKE: Patkast. bez perja. plavokovana. uzana. Kod jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad je reč o dužini luka idebljini. sa butinama. obrazast. u kojem je nastao oko 1750. krupno telo. srce nepravilno. krila viseća. koji su sastavni deo srca. Kapa puna ali ne saćurasta. srebJ:1no-plava. čini produžetak linije glave. butinast. VRAT: Srednje visine. Sadrži 12 pera. Kod srcastih je osnovna boja bela. NOGE: Srednje visine. srce duže ili kraće. bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). Ispod kljuna se može protezati 52 bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu. KLJUN: Dugačak. prema boji perja. čine oko trupa oštru meu belog prstena koje deli prednji deo trupa od repa. prema kljunu se sužava i u njega se bez prelaza sliva. suviše niska i nepravilna kapa. vitak. crveno. Nozdrve su nenaglašene. brkast. KRILA: Uz telo blago priljubI jena. uŠii. vuga. srebrno-plava. ili na vrhu politiran. kratke noge. što vodoravniju liniju. žuta. a naročito ih karakteriše stas. OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka. kon turu srca sa gornje strane.srebrna. srebrna. obojena lea. prsa. vuga. a kod jednobojnih što belje. LEA: U blagom padu. crvena. uši nepokrivene. kao i početak kobilice sa donje strane. puna. od zatiljka do vrha kljuna prava. žuta. Boje bledo-žute. prema zemlji nagnut. prema stavu glave (povezan). četvrtasta. usplahirenog izgleda. plavičasto-bele do bledo-žute boje.ileže. srebrna. turskih i ruskih golubova. PRSA: Obla i pravilno razvijena. dok su delovi glave. široka. plavo-Iwvana. ~ornji deo vrata sa donjim delom kljuna čini blagi luk. obrvast. Okviri dupli i izbočeni. sa repom čine pravu lini ju. REP: Kratak i dosta zbijen. kao i crveno i crno~ogrličasta. kratak. apolovinu kloake. na vratu sa metalnim sjajem. godine. Boja noktiju odgovara boji kljuna. Sirina ovog priStena je ograničena i ne srne da prelazi granicu repa. crvene boje. delimično gJ:1Udi. nešto niže postavljena. srednjeg i vitkog stasa. s tim da je osnovna boja bela. PERJE: Cvrsto i dobro pr. Jednobojni se gaje u sledećim bojama: crna. Dužina kljuna je od 26 mm. nepravilan crtež (tufnast. pa na dalje. crveni okviri. dok su kapa. Karakteriše ga izdužena glava sa dugim i punim kljunom. vrat.. podrepast) . a na leima se završava s lepim lukom. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna. OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih. kratak i debeo vrat. žuta-srebrna i plavo-crno prskana (poćkaš). s prednje strane i s profila gledano bez ulegnuća. VELIČINA PRSTENA: IV Somborski zuto-srcast letač. ali zemlju ne dodiruje. bela. crne oči. GLAVA: Dugačka. sa obe strane se završava u vidu rozeta. rep i gornji delovi krila. šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera. 53 . vrata i. Jednobojni su nešto manjeg rasta od srcastih. neintenzivne boje. a zatubast. otvoren. prskani. ali se krajevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa. na repu ležeća. vrapčasta. čarapast. Lea i trbuh. prav i debeo. bele oči i intenzivne boje. vrapčasta. s blagim lukom zaobljena.STANDARD POSTOJBINA: Sombor. obojena krilo. obojena letna pera. crvena. obojeni. DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne. plava sa crnim prugama na krilima i repu. plava. ukrštanjem domaćih. vilo pero u repu. glava klikerasta. orlovski i ugnut kljun.

ima oblik ravnostranog trougla. Backi prevrtac. dok su kod belih primeraka ri su beli i širi. Očni okvi- "~. . Backi prevrtac.irok.1: čelo olwmito pada prema kljunu. Postoje dva varijeteta. i ma brzo. beli Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja zaustavi blagovremeno. kratkog vitkog vrata. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim nama od 2 do 5 letača. Pojedini primerei počinju tanje odmah po poletanju. ne STANDR POSTOJBINA: Južna Bačka. a zatim \'rće 5 do 6 puta bez zastoja. ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim visokoletačem. Vrh mu je malo povijen na dole. Glavna odlika rase je prevrtanje u letu. KLJUN: Kratak. Boja kljuna je svet1o-rožnata. tamne. i udara u krov ili zemlju. crveni i elegantnog GLAVA: Okrugla. u nazad.. taja mali i svodi se na 2-3 straniti izjata. Diže se na veće visine. rasa nastaje krajem XIX veka. Ovakve prevrtače treba od- SREDNJEKLJUNI BACKIPREVRTAC LETA(. gledajući od gore. 0(. 5 . omanja. tela i OPSTI IZGLED: Malog je rasta. bez kape i sa okruglom kapom. pa je zbog male visine broj 54 to veoskupise preprevrprevr- Bele boje.. . š.I Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem prošlog veka. koluta.

gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje Maarske. Kada bi student prava odlazio kući na odmor. vitak. tanak i dug kljun. crveni 56 i velikog ljubitelja životinja. VELIČINA PRSTENA: IV BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan. neintenzivna boja perja.) iz Bačke Topole. labavo viseća krila. pera dobro složena. duge noge. inače st rasnim golubarom. kao student. krupno i dugačko telo. crvenoj. PERJE: Sjajno.VRAT: Srednje pred. plavoj. Postoje i dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u obliku šara. dobro složena. godine u Bačkoj TopoLi. jake i gole. sirok rep. tamni nokti. pera dobro složena. PRSA: LEA: dužine. kljun tamne boje. Pretežno beli primerci imaju šare u drugoj boji. nosi ih na repu bez ukrštanja. obojene oči. vuga i sivoj. Preci ovog goluba su maarski letači. KRILA: Srednje dužine.) i. kraći. BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj. Medicinu je studirao u Pešti (1869-74. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. deo je malo povijen una- !\ IJ OhIa. žutoj. u istoj ravni sa leima čini blagi nagib. NOGE: Kratke. jednom pDilikom je boravio u Segedinu. gornji isturena. beloj. krupna glava. Formiranje rase počinje oko 1900. inače čuvenog hirurga oka Bačkotopolski visokoletač. nedovoljna visina leta. delovima krila. čvrsto i dobro složeno. nepravilna kapa. sa belim letnim perima. Vrlo brzo su se sprijateljili. Nokti su sve tle boje. REP: Uzan. plavi Bački prevrtač. crveni 000i okviri. Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Hadžija (1851-1903. nasedanje na rep. GRESKE: Mali broj obrtanja u letu. srebrno-plavoj. šira i diskretno Ravna i dobro pokrivena. uvek je 57 . partiHom i glavom.

58 Backotopolski vi. strastvenim golubarom. pri hodu se pomera levo-desno. on ih preuzima. Logoši treba da su što krupniji. Postiže prosečnu dužinu od 3 do 5 časova leta. plavo-srcast U sanduku gedina još bar. krila drže do repa. sadrži 14 do 18 pera. mirnim i kružnim letom. pa i prevrtače. Kada je čuo sa studija.anjijevi plavi«. obućarskom majstom. (. a rep sadrži 12 do 14 pera i kraći je.:).uveni su bili »(. za odreenu boju koju je usavršavao. po Sandoru (. srebrno-plavi To je golub koji leti u velikim jatima. koji se ukrštaju sa Hadžijevim golubovima. a kasnije se javlja i voEjerski odgoj. iako i danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu. ali u poza pošiljaoca. opuštenih krila ispod repa.odnosio sa sobom segedinske golubove. visokoletače. tzv. još uvek se pojavljuju primerci koji se prevrću u letu. a noge kraće. bio je poznat po srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. rase učestvovali i prevrtači. gaji topolske plave. pretpostavljajući slednjem momentu zapita avizera da golubove šalje njegov prijatelj daje reč o grešci. Letači su manjeg rasta. Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku Topolu. Izdržljiviji su letači od logoša. On odbija ovizu. stolar. Pod nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni. srebrno-plavi letači. on ih nica. Backotopolski visokoletac. Period izmeu dva svetska rata poznat je po mnogim poznatim odgajivačima topolskih golubova. a podiže se i u nevidljivost. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem nastaje bačkotopolski visokoletač. S obzirom na to da su u formiranju. Posle smrti dr Hadžija. svodnog oblika.anjiju. Segedin je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. gde ih je hranila kućna pomoćsu se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta. Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. od čega 3 do 4 časa unevidljivosti. Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih letačkih osobina. manje glave. od čega pola do 2 časa provodi li nevidljivosti. pa su tako pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača. Veliki golubar Janos Kerekeš. ukrasni tip.letači. On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom razilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara. godine. koji je odgajao izvanredne jednobojne plave sa crnim prugama preko krila. 59 . Godine 1879. koji se zovu »logoši« i sitniji koji se nazivaju jednostavno . širok. Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. što nije karakteristično za ovu rasu.sokoletac.uveni odgajivač Ferenc Bama. Ovde su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Sepre poplave. devojka nastavI ja sa negom golubova i ubrzo se upozna je sa mladićem. ili lebdenjem. rep im je uzdignut.i lete u jatu i preko 10 časova. Mada dr Hadži nije bio izraziti voluje smestio na tavan. odgajivač više rasa golubova. koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«. Glava im je krupnija. Nije retko da golubov. Svaki od njih bio je specijalist. Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krupniji. (. Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crvenoprugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš.

preko vrata. unutrašnji deo kape. jak.. labava konstrukcija perja. kružna od uha do uha. do repa. KRILA: Duga i široka. tamne boje perja kod jednobojnih. gornjih delova krila u obliku srca. PERJE: BOJE Gusto. puna perja. a kod srcastih tamne ili žute. partiklu. ali tanld. malo povijen na dole. REP: Sirok. Lea su im bela. VRAT: Uspravan PRSA: LEA: i š. nisko i uzano čelo. srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. a šara se proteže od kape. Jednobojni plavi treba da imaju što svet1iju boju. VELIČINA PRSTENA: IV Siroka. crveni očni okviri. duge noge. belo napuderisane. crvenkaste oči. a nazivaju ih i sivi... krupne glave sa razvijenom kapom. Očni okviri su dupli. KLJUN: Srednje dužine. lea i trbuh. izbočenih grudi. nepravilna šara kod srcastih. Zaobljena. do prvog mitarenja. dugih krila. Zenke su nešto tamnije. pergamentno bele boje. a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. nepravilna kapa. premalin:ijileapodignutjenagore. a takoe i mladi. uzan i oboren rep kod logoša. kraća od repa. krila. I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na krilima i srebrno-plavi sa smeim. GLAVA: Velika. meu visokoletačima krupan. a do prvog mitarenja su sivi. naglašenog repa i kratkih nogu. srednje. kod plavih je plavo-crne boje. Osnovna boja im je 61 60 .. a kod letača noktiju u korelaciji sa bojom kljuna. uzane grudi. Srcasti se odgajaju u plavoj.. GRESKE: Mala glava. ali se ne vuku po zemlji. sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji sa leima.prilikom hodanja rep se izrazito njiše levo-desno. Topoli oko 1900. malo izbačena. Nozdrve su nenaglašene. kod letača leže do repa. STANDARD POSTOJBINA: ukrštanjem Nastao je u Bačkoj maarskih letača. tanjlim prugama. grudi. OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih. Krilne trake kod jednobojnih treba da su što uže. teme ravno. a kod logoša ispod repa. a kod logoša sadrži 14 do 18 pera. priljubljeno i čvrsto.irok. svodnog je obLika. godine. krila dodiruju zemlju. bela i pokniva glavu. okrugla. OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta. čelo visoko i široko. izbočenog čela. boja NOGE: Kod ukrasnog soja kraće. široke pruge na krilima. Kapa visoka. a kod logoša sedlasta.

ostavlja otvorena vrata. 62 je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. koji sve te detalje budno prate iz visine. Dresura se ogleda u sledecem. Prozvani golubovi zatim izleću kroz vrata i staju na krov.nstvena u svetu. a odgajivač MAKEDONSKIPREVRTAC Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba. što je znak za letače. Golubovi lete nenahranjeni.»dunek«. godine je izvezen i u SR Nemačku. kao mamac. a makedonski odgajivači su selekcijom stvorili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada. Samom izgledu rase nije posvećena posebna pažnja. dok ostali poslušno miruju na svom mestu. Odgajivač ulazi u g01ubarnik. drže ih zatvorene u golubamiku. a onda munjevito počinje obrušavanje. Veoma su disciplinovani i mirni golubovi. Golubovi padaju. Potiče još iz vremena Turaka. koja su jedj. ali isključivo po lepom vremenu. izgovara imena letača odabranih za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. Preci ovog goluba potiču sa Bliskog istoka. a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. Samo za trenutak let se nastavlja. Cesto se puštaju i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom. što je i razumljivo s obzirom na to da je veHk trud u treniranju leta. Makedonski prevl'tači lete leti i zimi. na plato ispred golubamika i uz prodoran zvižduk. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke. pa u mnogome podseća na goluba .slobodnjaka. Vlasnik svakom golubu daje odreeno ime na koje se ovaj odaziva. Makedonski palvo-kovan prevrtai). uz igru II letu. a 1973. da počinje spuštanje. Kosmetu i Banatu."" To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva prevrtanja u letu. Osim masovnog odgoja u Makedoniji. jer nisu zabeležena ni kod jedne druge rase golubova. pa se još i danas koristi stari turski naziv za ovu rasu . Reakcija je vrlo brza. M3kedonski p!avo-kovan prevrtač. skup63 . popularan je i u južnoj Srbiji. odgajivač izbacuje belu golubicu. Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi poleću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama.

OCI: Bele ili žute boje. nekoliko metara iznad tla ili krova. KRILA: Duga. nesimetrične šare i velike gaće. rep i gaće. tamne. REP: NOGE: 64 Dug. Ali. PERJE: Kompaktno. kao kod visokoletača da se jato i izgubi. Odgajivač zatim poziva nekoliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. posmatrač ima utisak da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. BOJE veoma čvrsto i jako. krila uzana i viseća. zadovoljan je sa malo životnog prostora. širok. Letna pera veoma čvrsta i kraća od repa za 2-3 cm. i blago zaobljena. Dešava se. a postoje i prskani. crn kljun. nije kavgadžija. sitno i kratko telo. svodnog Srednje oblika. beli. postrance. kao lopte. u letu. trbuh. Nakon spuštanja svih letača. Ako su golubovi u letu. a mamac (draper) im se ne pokazuje. kao tanjiri. svetle je boje. GRESKE: Neodgovarajući let. meko i ne kompaktno perje.ljenih krila. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kombinaciji sa belom. dug vrat. Najčešći su šareni primerci. kratak i uzan rep. let može da traje prilično dugo. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane. Makedonija. Malo ulegnuta. jake. letna pera. Očni ok- KLJUN: Srednje dužine. Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako izvode svoju tačku leta. gornii deo vrata.čarapaste (i5 . STANDARD POSTOJBINA: OPSTI IZGLED: nih očiju. Najčešće je belo obojena glava. široka i jaka. crveni. ponekad da se golub ne zaustavi i udara o tlo. PRSA: LEA: Siroka širok i jak. već kotljajući se spiralno. Gledajući sve to. plavi i plavo-kovani. Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub. ali ne direktno. žuti. crvene oči i očni okviri. dužine. Nozdrve nerazvijene. a preci potiču sa Bliskog istoka. a na vrhu politiran prema osnovnoj boji perja. Dugog i jakog tela. golub raširi krila i rep i blago sleće. baca im se malo hrane i zatim ulaze poslušno u g01ubarnik. pa se dešava. u blagom padu prema repu. igra važnu ulogu I SARE: Gaje se jednobojni crni. sadrži 14-16 ili gole. jak. robusnog izgleda i živah- GLAVA: Okrugla i duža. iakih pera. odlično se leže i to u brzim turnusima. uza na prsa. istina. VRAT: Kratak. a kod belih primeraka viri tanki bledo-:hute boje. u pravoj liniji.

ećimirnim. Ali. ~ Niški plavi visokoletač kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode. Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u 67 . Daljnjam selekcijam otklonjena su i ove neželjene osobine. takae dresiranih sakalava. let jaš uvek nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila. godine niški adgajivači ukrštaju svaje galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljšavaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. TakO'. bez pretvrtanja. a zatim golub sa intenzivnim bajama. le't. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su se česta prevrtali u letu. lepim kljunom i ačima. stvaraO' se domaći golub-visakole~č. Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da se dabije galub kaji će leteti visoko i duga. Oko 1890. Rasa je nastala akO' 1800. bavili posebnim sp artom kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam.jaš su se stari Vizantijci. što nije bila laka postići. a kasnije i v'tezovi krstaši. pa samim tim let nije trajaO' dugo i gO'lubovi nisl! išli u velike visine. gadine. Ovaj grad vcNiški visokoletač. šta je bio začetak odgoja ukrasnih galubava. šta je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. vajske i trgavce. Osim ukrasnih ptica. nIški gO'lubari su se prihvatili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati niihavam ukusu. belorepi . Kasnije se ava dva pravca stapaju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim eksterijernim asabinama. na primer. a samim tim je pazornica i za istorijske dagaaje. Na taj način. kružnim letam. a preci su jaj damaći galubavi. NISKI VISOKOLETAC Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. Naime. i galubovi su držani kaO' ukras na dvoravima i u turskim h~remima. jer su galubavi leteli brzo i oštra. galubavi su naročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali 66 OslO'bO'enlem Niša ad Turaka. već u tim davnašnjim vremnima. a preci niških galubova nisu imali ni intenzivne baje.I meta i ulav.

bele je boje ili obojen prema osnovnoj boji perja. Prvi opis rase objavI jen je 1954. Nozdrve su ši:wke. ukrašenu s dva cveta sa strane. koj aje u obliku nokta na palcu. leže na repu. plava (mavija. KLJUN: Srednje dužine. kod kojih se uvek javlja bela u kombinaciji sa ostalim bojama. prednji i zadnji deo lea. STANDARD POSTOJBINA: Niš. PRSA: LEA: Siroka. vraca u svoj golubarnik. letnapera. tzv. 0(. Očni okviri dvostruki i glatki. rep. jedan je sa šiljatom cubom. pa i više. I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje: crna (arap). belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bojama. a može biti 68 . prema repu malo nagnuta. a gornji taman. Siroka. miran i visok let. VRAT: Srednje dužine. i posle najdužeg leta.1: Biserne boje. Belorepi imaju kapu od uha do uha. Boje su intenzivne sa metalnim prelivima na vratu i grudima. godine. žuta (kana1ija). kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu lea (amelija). ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak. a ponekad i butine. s gornje strane blago povij en ka vrhu. plavo-kovana (tekir). nokat-ouba. PERJE: BOJE Sjajno. Značajna osobina mu je da se. Belorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava. godine odgo jeni su prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim odlikama niškog goluba. sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u lecrvene boje. pa niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i u vazduhu!« NOGE: Srednje dužine. akad tamnokljunih primeraka tamniji. snažne. dobro razvijen. cuba je uzana i šiljata. pre- f f Niški visokoletač. krupne. kružni. neoperjane.\ traj anj u od 4-6 sa ti. Gledajući s gornje strane. kao i mešavine ovih boja li raznim nijansama. kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. partiklom i krilima. dužine 5-7 časova i više. malo ispupčena i zaobljena. . otvor primetno slobodan. GLAVA: Okrugla. kao idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave. Gaje se beloglavi. gaji se u dva varijeteta. kod beloglavih i belorepih tamne boje. a dru~i ie s bogatom kapom koiu imaju belorepi primerei. bela (belan). s kljunom i Dubom izgleda u obliku romba. u kojem nastaje oko 1800. OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa. 69 f . dobro operjan. jaka. a od repa su kraca REP: Dugačak pezu. malo šira. crvena (bakarija). elegantnih linija. godine. duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim čelom. očiju. noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna. Postoje sitno prskani(pirilija) i tJigrasti (karabaš). Boja Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje grupni. blago zaobljena. bela napuderisane. ~gutan). čvrsto. izraženih refleksa. Kod belobradih je donji deo kljuna beo. prednji deo kape. bele boje. zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom. crni KRILA: Prilično duga. deblji i širi. a na glavi se može pojavliti i pega. atek 1920. partikla. dobro složena. dobl1O prileže. iz diže se vertikalno iznad prstiju.

žute ili crvene ači. uzane i viseće grudi. dug i tanak vrat. I r " VELIČINA PRSTENA: IV SOMBRKIPLAVCTE I 1 FarmiTanje ave rase pačinje 1925. f ( f 70 ~ f J Somborski plavosrcasti letač 71 .iakO' izdužena. adnasna kapa. ad baCkatopolskith visakalet. godine dašaa u pased 20 Niški sivi visokoletač. nabarani i crveni. ravna i . akviri uzani. nepravilna ili priljubljena ćuba. glava prevelika. zatim šaren. Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Stevanu Selu. rodam iz Baoke Tapole. kačijaš pa imenu Lajhar. TakO' je Stevan SeI uz pamać Lajhara i još nekih paznanika 1928. Tapali ima galubava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. lepezast. nedovaljna dužina leta. s dvajnim peram. mlitava i viseća krila. Neksladna figura tela. nasedanie ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata. prevrtanje. izlaženje iz vidljivag radi.a!ča u plavasrcastaj boji i kasnijim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima. trgavcu pa 'zanimanju. raznabojni naktl. neintenzivne boje i nepravilne šare.GRESKE: Niska ili linijsko letenje. Sela je ta zainteresovala i dagovar. nage visake. kliun tanak i dug ili suviše kratak i debeO'.iusa leta. rep rastreše~. ulegnuta čela.e se ani da mu Lajiher danese nekalika pari aVlih golubava. pričaO' je da lU B. gadine u Samiboru.

. jer su golubovi bili u jednoj grupi. Jednog dana je povijao jato i. kada je trupa bila nad glavnom ulii f:riccm l' Somboru. svakako zahvaljujući i tome. Jednom prilikom. pekarskom majstoru. što su novu selekciju prihvatili mnogi somborski golubari.Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD ima 90 golubova. kad ~e odjednom jedan golub i:l!dvoji iz jata. Jednog jutra poseti. zbijeni u vrlo lepom letu. U ovome je i uspeo. Da li zato što je imao mlade. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač.kupio je celo jato. da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. jer jedna ženka nije poletela. Odgovor je bio 119 golubova. To je izrazito grupni letač. u nishitre krugove. Reč po reč i pade opklada. s tim da prethodno vid\i kako lete. raspolagao je sa 40 grla. Pera mu odgovori da je kasno da ih povija. podigavši ga. cak. praveći traJe 1 do 2 časa.je formirao matično jato.o ga je izvesni aber u želj:i da kupi dva para golubova. tek kobac uhvati goluba. Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću. Tako . ugodno se iznenadio. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je veliki broj mladih. već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa novim rasnim odh:kama. jer ne zna da li bi se do uveče vratili. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i.ti lub. a može hi.I . veseo je i stalvrlo brzo pleni mnolge odga73 t J . U pet sati popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi slete! \ I' Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~ Novodošle golrubove je smestio u ureen golubarnik na tavanu. re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad Somhorom. . 5ešević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uverio u sve to. a jedno vreme se. Oboje su uzivali u letu. Za njih je izgradio u dvorištu poseban golubarnik. jer od JIutira do mraka ima no u pokretu. Idući put je Ober došao ranije i Pera potera golubove. Jato je zatim izručio da letJi. To nije vohjerski goslobodu leta.komada topolskih visokoletaoa. kom i srednjem visu. U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m. i. ili zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa obližnjeg orkvenog tornja. a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe72 I (1 Somborski plavosrcasti letači sleću Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa izvanredne letače. pos'le godinu-dve selekcije. Drugi s tim nije bio saglasan. Let najčešće i duži. primetili su je Svetozar Lugumerski zer Kumerkramer. a stručnim tren'ingom je post:igao impozantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su se diviti mnogi golub ari." ] ~" 1. Svojom lepotom leti u velikim jatima. To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim letačima. i dvoumio o tome da li da jato likvidira il:i ne.

gadine.ra u repu su bela sa spaljne strane. NOGE: PERJE: nakti baje. partikla ispad kljuna u dužin'i od 40 . kmžnam kapam. vila pera u repu. vrait tanak i dugačak. arspkog letača.45m:m i širini ad 22 . meren ad otvara žvala da vrh~ klljuna. akviri crveni. niska prijubljena. pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i grudi i. BojakljUina je plava-crna. a adgaja se sama u jednaj 1928. VRAT: Deblji. PRSA: LEA: Siroka. u partikli.plavasrcastaj boji. plavičastim kalutom. prema kljunu se sužava u blagom luku. bela napuderi'sane.jivače. ad jednog da drUjgag uha. plavasrcaistog ukrši sta- lepag stasa. kapa kdva. Ravna obla i razvijena. Danas se an gaji širam Jugaslavije. čarapast. i u istaj liniji s repam. krila viseća. ncge duge. pagnut napred. ali zemlju su plava-crne Uzan. a od ne Somborski letac plavo3rca3ti KRILA: Priljubljena repa su kraća. Glava je obmbljena lepam. neoperjene. nazdrve nenaglašene. srednje dužine. rehrasti ili ovalni. tamne pruge na krilima. razvijenih . BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja treba da je šta svetlija. kljun dug ili kratak. šiljasta. Rub repa završava tamna-plava pruga. VELIČINA PRSTENA: IV STANDARD ~OSTOJBINA: Sombar. 74 75 . na krilima i butinama. srce nepravilno. u blagam dodiruje. čela uzana. danji dea tela i lea. širak i dug rep. a krajnja pe. REP: uz tela. Plava boja obuhvata kapu. ači crne ili bele. tamna-plava baja perja. u abliku škalj'rke kaja mala adstaji na zatiljku. leže na repu bez ukrštanja. najzad. 5ve1:11ebaje. rep kaji je. abrubljene s razvijenim bela- KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. je padu. takoe. a izvezen je i u mnage evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. u kojem nastaje tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača. grudi. uš'i nepokrivene. dužine. bela pera u repu. jednostruka. Impozantna je gledati jata ad 200 i više kamad2. a pasebna je interesantna njegava karakteristična svetla-plava baja. sadrži 12 pera. OPSTI IZGLED: Srednje je veličine. Bele baje je glava. u jednaj rasi i jednaj baji. GRESKE: Glava četvrtasta. GLAVA: Siireg je čela. Srednje Cvrsta. srebrnasrcastag. tamnniji. prsa uzana. dobra prileže.25mm. nazdrve orven:kaste. plava pera na glavi. nakfi beli i:li šareni. OČI: Zutc"narandžaste boje. srednje dužine. zatim krila. više od 12 pera u repu.

već su ih lju!bomorno čuvali samo za sebe. a njen nastanak je vezan za Beograd. Joca Naumović. ali standard za ovu rasu još nije postojao.~~~ vača golubova u Beogradu.čini standard. Radi t.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim golubovima. Ev1dentnoje da su. ipak dugo vremena ne ii. U meuvremenu. srbij an s'k'i. godine.za. godine. U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevrtačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i dugom letu. pa se nije mogla ni prikazivati na i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni. Godine 1910. i druga mesta uže Srbije. To je vdiki broj organizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj i napredak ove rase.e iz lo:kal'nih okvira. O potrebi donošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i inostlranstvu bilo .. dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene. kao što su: be'ogradski. godine formkana struona komisija od deset članova 77 . Zemun. sa oko 7. radi poboli-šanja letačkih odli'ka. korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Maarske. Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800. Obrenovac. niti crganizovani u specijalizovanu organizaciju. Slavko Vasiljević. Izmeu dva svetska rata postojala su pravila na osnovu kojih su se organizovala takmičenja u letu. srpski i sl. Kraljevo.0'00 odgajivača. U trernutku osnivanja Savez je imao 13 društava. Preci su mu pozr. du~ i kružni let.e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja. Sve je to uticalo da ova naša rasa. Prema tome. Pančevo. SRPSKI VISOKOLETAC Ubraja se meu najstarije domaće rase golubova.oga je 1970. Dve godine kasnije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubova visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. Odgajivači se nisu trudiH da u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kvalitete svojih letača. KosIta Panajotović. Spasa Petrović. Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati visok. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji76 Srpski visokoleta~.ljem da objedini sve postojeće odgajivače SJ:1pskog visokoletača. Meu čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Milan Tiš'!ier. »Muta« i ostali. a sada ih ima 127 širom Srbije. Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase. formiran je veliki broj društava koja su okupljab odgajivače samo ove rase. kao svoje lokalne mezimce. a istovremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. Ruvarac. crni Godine 1963. da usavrši letalčke osobine ovog goluba i da sa. sve aktivnosti odgajivača bille su usmerene na let gol'uha. a ovog goluba nazivaju razHčitim imenima. Ono je obavilo pionirski zadatak u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u letu. i pored dug. osniva se Save zodgajivača golubova Beograda koji olmplja 9 heogradskih društava. Savez je formiran s di. da omasovi odgoj.e reči u jednom napisu iz 1953.

Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu. Najmanje mora da leti 5 ili više letača.fi:lmje Savez odgajivača galubova. pobedničko jato na izložbi Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata. 1972. plavo-kovani detalja k. Jato se podiže grupno. i oštrim.visok i dug let. letaći se dele u dve grupe i to: sa mekim. Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko. li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tendenciji neprekidnog dizanja. tom. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u ma statičkoj.rnperatu:ra je izmeu 22 i 25OC. Na osnovu rada krila. kao i ocenski karton specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukupmogućih. Na ovaj način naglašena je letačka vrednost prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- Srpski visokoletači. Sva. god[ne na Meunarodnom sajlmu peradastva u Somboru.čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić.odgoju. s tim da se u prvom propiisuje let. a ubrzo se objavljuje i u inostranstvu. da im se ne vidi rad krila. kao vrsnog letača. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a.22°C i od 25 .tro.kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate. a najpavoljnija te. ptica i kun!ića Jugoslavije.oji je leta do no 100 goluba 78 raZ1rauje pravila ta'kmičenja.letište ni let . To Sili najbalji letači na koje treba posebno obratiti pa~nju u . pa se ovakva grla odstranjuju. ad pojma .atim veri. risnih i intelresantnih podataka. brzim le. na predlog komisije. živine. a u drugom se govori o ek:sterijernim odlikama rase. sporim letom. Povo!ljan veta'r za vre. Prilikom podizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i usparavaju njegovo podizanje. ~odine se usvaja prvi standard srpskog vi'S'okaletaća koj'i z. me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~. Standard sadrzli dva o'snovna dela. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let. Prvo zvanično i~laganj. 79 . S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne temperature za let kreću od 18 .ukrasnog goluba. Obučavanje letača vrši se po sledećem redosledu: priwikavanje na iz. - grupni i kruž- Srpski visokoletač.e i ocenjiivanje 200 komada najbOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973. dobro jato poleće dosta žw. tj. je severozapadni do 1m/sec. Pri povoljnim uslovima. Posle dužeg rada. jer oni vode i >~bušenebo«.30°C.

Ovakvo letenje u nevidl. Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. do siv. i zaolbl. odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota. TEKIR .plavo-kovana. Primerke koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz jata. godine.tate postižu u četvrtoj i petoj 3 . Ka.iena. repu. sjajno i glatko. Očni okviri su dupli. neoperjane. Golub ari ih naz. Telo mu je jaiko. Najbolje sezoni leta. kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. belo napuderisane. duži od klri'la do 2 cm. lete u ». 81 ARAP . LEA: PERJE: BOJE Zaobljena Cvrsto. Silazak može biti nagli. Rasa se počela formirati oko 1'800. postepeni.-~~- Jato mora da let. . koji potiču još iz turskog doba. uz telo. čelo dosta i:zJbačeno i široko. malo povijen u korelaciji sa bojalE perja. NOGE: Srednje dužine. snažne.čno spuštanje ili u manjim skupinama.leta se kreće izmeu 800 i 1500 metara. Najčeće je pojedina. koristi se dvogled. belobradi i belošpic Pri dobrim vremenskim prilikama visina . 80 KRILA: Duga. ST~NDARD POSTOJBINA: Uža Srbija. Uobičajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja. Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 . GLAVA: Srednje veličine. OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok. a kod belih i šarenih sa belom glavom.5 do 5 časova.6 časova. tamne. loptasta i šiljasta (ćuba). onda je to cenjena osohinameu odgajivačima.crna.5 časa. u zavisnosti od boje perja. i u istoj ravni sa repom. Srp3ki visokoleiač.iivosti traje 2. bledo~žute boje. Ako ~e p"c'evrću nad jat01m i u krugu letenja.ivaju »tockasli jake krvi«. snažna široka. BoJa noktiju odgovara boJi kljuna. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i 14 časova. . Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od rezul. u manjim skupinama ili pojedim\'čno. aporeklo vodi od domaćih golubova i tiuTs:kih lelača.i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi 5 . može biti šliroka. odaje utisak »zauzdanog konja«. KLJUN: Snažan.3 navrata pre konaČinog spustanja. . I SARE: Javljaju se jednobojni pr.01Jlavičaste. sadrži od 12 do 16 pera. Nozdrve su nenaglašene.7 časova. Osnovne boje su sledeće: svetla od tamne. REP: Dugačak. a traje od 15 minuta do 2. prijuibljena uz tdo.imerci u svim bojama. Na tim visinama golubovi se gube iz vida. zaobiljena.gubitm« ili postižu »nevidljivost«. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod tamnih boja perja. ili u obno'vljenom padanju.pa bogata. VRAT: Srednje dužine i snažan. Da bi se i dalje mogao pmtiti njihov let. leže na nošen u PRSA: Skoka. To su najčešće grla koja na svoje potomke prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez prevrtanja. snažna. kompaktno blagom padu. srednje dužine.dini krupno ni sitno. dobro prileže ružiičalste boje. Posle toga nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini. OCI: Biserne boje. dug kružni i grupni let.

BEJAZ . i pred sabam.aktan rep.J. kao. .epi« i sl. Kada je tekri:r šarenoglav. VElJICFNA PR:STENA: IV 82 SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su turski trgavci . zatim». mala usa ka-[pa. Naziv »šićirlija« označava srebrnO-plavu boju. kada je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«. nosili raZlliU robu i prodavali je tadašnjem stanovništvu. Bela baja prskana sa cp7Cl1. Suviše krupna ili sitna tela.:astupilJenosti pajedinih baja.~-~ MAVIJAN .na leima (abojen).J je go1ub iednobojan. s golubovima koje su takoe prodavili. uzana cela. plitka i duboka dugena tanak crvene ači. šarenagalavi«. » . a:rap je u tom slučaju »čapar«. i kljun. naziva se i »karudijan«. pepel}asta. neadreene b0je i neravnamerne šare. GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta (4 časa). labava perje.offi bajom i sl. bela zauzima SO i više procenata. galuibave.~. tamna-siva. Ako. a baz »krzal baz«. ?. crveni ocni okviri.i. ispletene od pruća. u zm/1insosti ad kambinacije . aperj'ane nage. postaje i specifi. dug i tanak vrart. svetla i tamna. sabelam partiklam ili bradom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u krilima »arap šarenokriili«. viseća krHa. uzana prsa. siva-mrka. crni golub sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«. od »dars« . golub ima peJg)Una glavi iH sa strane glave. Kad dvobajnih primeraka. na ledima. Da bi se naglasila d. Orijentalni trgovac s golubovima 83 . BAKARLIJA . »baz masti1jaiVi« je siva asnava prskana sa indig. NAtJDIJAN -. i tamna. BQZsiva. naziva se »kapIan« Onda kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »teleban«.iednabojan. . rec engleis~kag paretkla. »tekir bakarasti« je crna asnava.bela. meka. Kada se dve baje naizmeni6na smenjujil ad pera da pera..torbari kaji su u specijalnim korpama.čni naIzi vi za.o-plav.se pajavljuje bela baja u kambnaciji sa astalim bajama.žuta.crvena. sa belim repam»arap bel()rep«. uz iedan od pomenutihnaziva za baju. svetla KULAN . a u širem znacenju . dodaje se izraz »duz«.. a adazga crvena. DARCIN .om ili drugom bajam naziva se »šeš«. Kada u kambinaciji crne i bele boje. kori'Slt1i se naziv »barak«. NaJcešće. dodaje mu se još naziv»lisast«. žute iliglava. Ovi trgovci su na . taman kljun.leima cesta nasili manje kaveze.bakarna-crvena. Na primer.plava sa crnim prugama. kratalk i neikomp.}kve. šarenar.

'kapa nisko bledo-žute postaV'ljena boje.riji. U 84 Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova neprekidnog leta ujatu. koji daje primat stasu.na. pri cemu je naglašen glals »e«. SU!boti. ako se trenira za let. kratkih nogu. Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim rubom na repu.--- Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine današnjih d1rl1tavih golubova.šeno i završava se sa »aaeee«. a sada se najčešće gaii kao ukrasni gol. koji poklanja pa~nju lepšim crtama. Sečkaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti. a drugi »fogaš«. i subotieki. a kasnije i ostaili mbojama. ljena« za g)lavu. crni koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. godine pominju se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski. STANDARD POSTOJBINA: lubova. OCI: Bele boje. 85 i »zalep- očni kolutovi . Subotički drhtavi golub.ub i. niskog stasa. a izostav'ljen glas >~r«i to prilikom oteguntog i dugog gulkanja. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim visokoletačem u crnoj. Subatica . i ima veoma irooč. pa je posle duge selecije dobijen predak današnjeg subotičkog drhatavog goluba. Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično gukanje. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«.nastao je od turskih i poljskih go- OPSTI IZGLED: K. du~ina leta se kreće od 1 do 2 časa. a boja perja im je bila svetlo.arakterističnog je stasa zbog povijenog i drhtavog vrata. ali je kod njih gukan'j.. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. kao kod lepeza. a u Subotici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svetskog ra:ta.. kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim aelovima krila. jedan nosi naziv »iseČlkaš«. irspupčenih grudi. Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti.ene i šimrke grudi. crni Subotički drhtavi golub.ckigolubari su ukrštali ove dve rase.. Prvi soj je 'sta.e veoma naigIa.plava. a dobio je naziv po imenu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. a usta:lila se crna i ostaile boje. pa je polako nestajala tamno"siva boja. GLAVA: Kockasta i mala. U ovoj rasi postoje dva soja.

Gaje se sled:cce boie: crna. debeO' i kratak vrat. crni sa plavim repom. repa. svetle baje. ZAGREBACKIPREVRTAC NOGE: KratIke. plava (modra) i tamna-plava sa crnim rubom na kraju repa. a na leima i krilima abrazuje se veće ih ffi<lJnje srce. akO' se ne javlja drhtanje. ravni je sa leima. Nazdrve risane.istim kara:kterast~kama ka}e imaju i današnji primeri. s tim šta asnavna baja fidc da pokrije i cea štit krila.nazad. a maže biti sa p.egom. gadine pucinera. lučnog oblika. ad 12 da 16 pera. PERJE: BOJE Dasta meka. Baje su vrlO' intenzivne. Danji delavi krila i letna pera su beh. žuta. a posebna se cene crveni primerci sa belim repom . . tzv. vis ake nage. Prvobitan oblik tag gah. šta se pasebne Leže na tranama Sirak. nepravi. RErsa . glagla- svilenkasta. bečkag kmtkokljunag u Zagrebu. Osnavna baja se prateže ad kape. sa . LEA: KRILA: REP: Kratka. ači crne. tj. bela napude- VRAT: Dugačak i tanak. crvena. lisam ili prs:kana. de<la kljuna abajen male. Gaveni odgajivači zagrebačkag prevrtača ilzmeu dva rata bili su: Srećka Bana87 I M I . krupna glava.uba biO' je s duguljastom vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta ve. VELIČINA PR!&TENA: IV Jaš 1915.'l. jom kljuna. napred . »!la:budast«. čak i bez kape. šilraka i zaabljena.Ce.ie nasta:la 1920. grudi. I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. a vrh garnjeg prema aSnaV'IlOj baji perja. naktiju dabra je u sMadu prileze. uzana i ravna prsa. trbuha. ukrštanjem goluba i arijentalnag uz . neaperjane. slab intenzitet baje. zaobljena izražava za vreme drhitanja. da repa. visak stas. sadrži sa ba. tj.belarepi. pavijen u obliJku slava S. stalna Hi pavremena drhti prema asi tela.nje. i ispiUpčena. vrata.patiljak kapre- vrtača. obična gUlkz. Postaje polumadri. PRSA: Veoma širaka. kF:m dug. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miškec odgajaO' je prevrta. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«.: KLJUN: Kraći.ne šare. GRESKE: Neskl<lJdan. kraća u istaj baja su ad repa. Glava je bela.

sa visokim i širokim čelom. Posle rata ulažu se naipori. Pogodan . pa je gla89 . bez slobode leta. Zagrebacki crni prevrtac. ali odmah nakon prevrtanja USipraVino poleću u vis i vraćaju se u jato. ali ne srne da leti ISa neprevrtaćima. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 23 puta sa što većom brzinom i sigurnošću. sklone letu i va. a ostaviti vitailne golubove. u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 puta.ano 56 odgajivača ovog goluba. zatim Ferdo Vozap i Drago Voher.i do stagnacije u razvoju ovog golulba. da se ova rasa obnovi i da joj se vrate prvobitne rasne odlike. godine. bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog prevrtača. Let traje od 1-2 časa. pri čemu golub ne sme da guJbi visinu leta. nizak. Bitna je karakteriis1:Jika ovog goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. veoma živahan. jer ne mogru da se zaustarve od zanosa.J ~ POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920. Posltoje letači koji se ne prevrću.~- 11 vac. Ovakav način odgoja je dao zapažene rezultate na unapreenjueksterijernih odlika rase. u jedrnom iH dva navrata. Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se sahom unazad. a naročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu prevrtači.~dušnim akrobaoijama. 31 izmeu prevrtanja ponovo se diže u jato. sclekciju treba vršiti 88 Zagrebacki beli prevrtac SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja golubova. GLAVA: Mala. koji odJgajla srcaste u svim bojama. Prvi standard je nastao 1920. Prevr'tanje se izvodi. već u letu padajiU na rep po 5-10 metara. uništena. najčešće. U načelu. Odgaja se i u drugim mestima. Trenutno je u Dr. OPSTI IZGLBD: To . skiladnih proporcija.e za dl'žanje s ostailim pr. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zemlju. zatim primerci koji dobro i visoko Ilete do tri Čaisa bez prevrtanja. okrugla. pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u volijers!kom odgoju.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu registru\. u malim koncentričnim krugovima. Kapa se proteže od uha ido uha.evrtačima. ST AN-DARD I . Pojedina grla se prevrnu 4-5 puta gube vilsinu . Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kontinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo. Vrlo često se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s krova. Kasnije dola~.je mali golub. U tom pogledu postignuti su značajni uspesi pos'ledn'j'ih godina. godine.glave. 31 drugi 1973. odvojena je od . naročito od mlaidih zagrebačkih golubara. ukrš'tanjem kapudnera.

Boje su intenzivne i Iravnomerne. žuta. sadrži od 12 18 pera. čija je osnovna boja bela. plava. nai:Zigjled ubačena u krug kape. šarene ili žute oči. priljuihlj ene i napuderisane. rep noš<en i'spod 40°. krla nošena na r~pu ili se vuku po zemlji.ljun. kapa bez rozeta. kratak i tup. Vlrapčasta. nezaobljena glava. više od 18 pera u repu. evrsto i !sjajno. VELIČINA PRSTENA: IV. earapaste noge. šareni nokti. svede je boje. lIo:::dTc. VRAT: Kra. uzani i crveni oeni okviri. ali ne i previsoka. odaje utisak kao da pOiskakuje. viša je od glave. tamne.va. a kod crnih i plavih može biti tamniji. KRILA: SraZimerna veličina tela. visoke usko postavljene noge.ledećim bojama: crna. srebrno~pbva. kljun tamne boje. GRESKE: Ne~grapno telo. žuta. 91 !lO . rozete podsećaju na eešalj. okrugao trbuh. u osnovi zadebljan. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom kljuna. uzana i horizoil1talna lea. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema ramenima. plava i vuga. kovana. KLJUN: U kOf1enu širok. Gledadno od napred. nošena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod. crvena.tak. bele iH biserne boje. a pri glavi tanji. nado'Vezuju nosi pn::a uzdignuto i vrlo i sedlasta. a nazad . bela. uzano i kos o čelo. njoj polovini je malo po'Vijen u nazad. raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja. I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im bojama: crma. plljosnat iH svodnog ob1i!ka. neintenzivne i neravnomerne boje. crvena. OčI: Velike. PRSA: Sklrudno i dobro razvijena. a kod belih okviri su bledo~žuti i naglašeni. usaen u glavu. usmeren prema gore pod uglom od 45-55° u odnosu na pod. PERJE: BOJE Gusto. kao i s belom glavom. REP: Silrok. U svim bojama se javljaju primerci s belim letnim perima. se no. Golub malo strše van ramena. tanak i dug vrat. meko perje. rašljast rep. dug k. od osnove prema kraju se širi. vuga. izrazito crvene boje i gole. LEA: Siroka. crveno i žuto-prugasta. oČini Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s. NOGE: Kratke. što kraća U gor- lepo zaob!ljena.rc su male.kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. zatim tigrasti. neznatno kraća od repa. nepravilna kapa.

Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča- ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski visokoletac prugasti Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. Zrenjaninski visokoletac prugasti 001: Biseme boje. očni oIkviri su bledo-zut. 92 I(iUUN: Duži. Nozdrve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene. čineći velike i plitke krugove. vrh kllj. gdanjskih i ni'š- sova.k. pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač. Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa što boljim letom. postepeno se ši. u zaviSllosti od boje perja. u većim jatima.e boje.~k spreman da poleti.ri ka ramenima.Leti sporo. Prilično je miran . pa i viSe. '" kirh visokoletača.eka. skroman u i'shra:ni. ma:lo i dosta tiho guče. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje. OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins. tada V'elikom Bečkereku. KaSTANDARD POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v. Dužina kljuna se kreće od 20 do 25 mm.golub. a ne kao volijerski golub. Teme je ravno i blago se spušta prema potiJljku. a boja odgovara boji perja. do bledo~sive faJkteriše ga i posebno gukamje.ih. GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa spušita prema kljmu. Kapa je široka. počinje od gornje polovine rozeta. Nastao je krajem XIX veka u Zrenjaninu.ava se na zatiiljku. ukoliko se pravilino trenira. Ponekad se koristi još i naziv banatski letač. . Odgaja se širom Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač. U letu je veomai:zdržl}iv. užim grudima i nizak. a završ. S oibe straille kapu upotpunjavaju dve ruže-rozete.una je malo povij en. a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi.elom. 93 . Odaije utisak da je uv. dobro se leže i othranjuje mlade. VRAT: Srednje dužine.

Kod pruga:stih boja su izražene dve nijanse: svetla i tamna. licu. na podbradnom delu. PERJE: Čvrs. krila i rep. Tamnije je obojen spoljni deo kape..ljubljena kapa uz potHjak. stalno nosena krila na repu.' visoke noge. GRESKE: Mala glava.co PRSA: LEA: REP: Dobro razvijena. sa jakim ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna.rasu da se odgaja u pruga'stim (fako) bojama. pri. što znači da još nije prosilo dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike. noktima či- K. k:rMlko telo. BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu . donji deo grudi. mada se vrše napori i na ovom plamu. srebrna i plava.ta duga6ka. u repu i na tr-buhu. tamni ili crveni °čni okviri.gajivači ovog goluba. koje priželjikuju od. žuta. V~LICINA PRSTENA: IV. bela pera na leima. Dugačak i širok. vrart:koji se presijava. a može imati i dvojno pero. ali ne i siroka. Takoe. lJ4' 95 . plava i bela boja se još uvek ne viaju ha izložbama. središte ruža. dubo!ka. a to su: crvena. Svetli)e je obojeno perje na gJavi. dve jasne pruge na krii!ima i popr. crni hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godina sve šira. NOGE: Kratke. uzan i kratak rep. zatim unutrašnja st:rana kape.eena pruga na kraju repa.R!ILA: Dos. gomji deo grudi. obojene oči. nosi ih mallo ispod repa. Malo je lačnog oblika. ~ Uža i u liniji sa repom. intelliziV1I1o crvene boje.to i dobro složeno. sadrži od 14 do 18 pera. nedovoljan kontrast boja. KRATKOKLJUNI LETAČI NOVSADKIJEBGLU Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godina ovog veka u Novom Sadu. Evolucija je pose- Novosadski jednobojni golub. zamazana boja.

merena od da žvala. neoperjane. GRESKE: Kirupha tela. veliika i lo. Novosadski jednDbojni golub. Navasadski golub je leta. obojene tanak i usaq:eln kljun. takO' da lom gradi jednu celinu.gaja svaje mlade. dug. Baja kraća repa. 1. odgovara veličini i dobra lepa zaobljena. gde je na'staa skladnih 1962. glava KLJUN: Veama kratak. pa širini se prostire od uha da uha. Sldadna širok. manjeg rasta. sadrži uz tela. crvenaj.5 cm. 12-14 crvene i sjajna. visonoge tamne boje. a širina je minimalna 6 Baja kljuna je bela. ali praviiIna i blaga sveden. bele baje. u stanju da pravilna od. s kapom. 96 nefarmasta glava. iznasi 6-10 mm. širok i na dale obaren. NOGE: Kratke. proporcija.ratkokljunog galluba. tamne boje. adreene finaće i intenzivnih boja. vuga i belaj baji. STANDARD POSTOJBINA: Navi Sad. praza 1 da KRILA: Kratka. Okviri akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje. pa se za adgoj koriste galubavli~dadi1je. vara baji k<luna. Dozvaljava se mala obajena na vrhu kljuna. Danas se ovaj golub adgaja ši\mm zemlje.č. Kasnije s'e poenta baca na crnu. galuba. OČI: Krupne. kenigsberškag či'stoakag i nemačkarg j. staparskag letača. PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. žutaj. pripoj. Malog je rasta. godine. nije. kJratka.' GLAVA: Mala. Baje treba da su istog intenziteta po cdam telu i dabra zasićene. a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. mada se sve češće adgaja valijerski. Dužina kljuna. a pa visini da teme na. od repa pera. u skladu s bajam perja. sa vi'sokim. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novosadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove rase i aktivna radi na unapreenju njenog odgoja. SIt{wan Sekiz 1972. Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi vilna se nastavljaju u produžetku krib. dug vrat. Kapa je potpuna priljuibljena uz glavu. REP: Kratak. Pašta ima veoma kratki krjun. NastaO' je UlkrMan}em poljskag k. neintenzi- 97 . j PERJE: PravHna slažena noktiju adgo- BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj.ena uzan. vna boja perja. a ubrzo zatim i u ostalim bajarna. segedinskog visakaletača. crveni ačni akviri. s čeVlrha mm. VRAT: PRSA: LEA: Kratak.ednabojnog gallebića. godine. boje. kljun ke i usko p(\1stavljene noge. crvenu i žutu baju. nog temperamenta. VELIČINA PRSTENA: IV. i živah- OPSTI IZGLED:. srazmenna razvijena. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja. Potiljak glave je neštO' uži ad čela. a kod belih primeraka tamne. a prika\zan je i na mnogim inastranim il~loŽJbama. šta širem i dobro svedenim čelam. nepravilna kapa. uz runo čeoči. pega Prva su nastali primerci u belaj boji.Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača.

kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Odgdaja se u tlri varijante i to kao: j ednoboj ni. kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukrštanjem stvorena je nova rasa golubova. Leti u većim jatima i po nekoliko časova. vrlo intenzivne boje perja i gizdavo držanje. nastala 1878. ogrličasti i srcasti.rcasti. ogrličasti Vrlo brzo je rastao broj odgajiva. aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj kvalitetnih grla.Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komaromske. tako i držanja tela. Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata. mestu kraj Sombora.elo. a dosta retko s. ~ut slave staparskih golubova utrli su aoi iz Stapara koji su studirali i boravili širom Austro-UgaJrske monaI4hije. Kvalitet ogrličastih i srcastih primeraka zaostaje za jednobojnima. Za vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golubara je uspelo da sačuva deo svojih jata. 8taparski letač. Posle rata jata su se obnavljaila. crveni 98 99 . godine u Staparu. 8taparski letač.edna je od staJrijih rasa golubova.ča i ljubitdja ove rase. Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. Najčešće se susreću jednobojni. Posebne karCl1kteristike ovog goluba su ma10 t. STAPARSKI LETAČ J. U ovome su naj:zna'čajniji bih dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci staparskog Ietača. kako u pogledu finoće glave.

igOidine. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog uha. Vrh kiljuna može biti i obojen. neoperjane. I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj. nošen mala 'Okomi to prema tlu. crvene vara boji klljuna. ali ga ne dodiruje. padu. svetle baje. c:rnoj i vuga boji koje treba da su što intenzivnije. prema ramenima se postepena povijen unapad i podrhtava.zvijena. dodirivati tlo. KUUN: Kraći. povijenog. bleda-žute boje. tzv. ispod repa. Oeni 'Okvir je dupli.erna boji perja. nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna.1: Bele. GRESKE: Krupno i dugačko telo. suviše svetla plava boja. Temperamentan je i veseo golub veama intenzivnih boja. komamffiskih. ukrštanjem segedinskih letača.ranje su 'Cisto beli. labudastog vrata koji lagano podrhtava. Postoje srcasti u crnoj. prav i dug kljun. ali ne usprav:nirn i lepo svedenim čelom. noge visoke.' 0(.STANDARD BOSTOJBINA: Stapar. a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. GLAVA: Mala. rep dug sa više od 12 pera. VRAT: Kiraći. a izmeu lea i repa pripmetna 1'e manja zbočina. pr. Pera su dobra složena. kraj Sombora. okvir crvene boje. sa normalnim ili iz:duženim zenicama. a kod plavih i srcastih tamne. ali ponositog i elegentnog stasa. 101 . crno~srcast širi. P!RoSA: Lepo ra. LEA: šira i izibočena. nečiste oči. blaga pav:ijen u obliku luka. REP: nošena Kratak. mala je. mano čelo. nepravilna kapa. VELIČINA PRJSTENA: IV. baje. uzdignute glave. niže postavljena i priljubljena uz glavu a produžena da polovine vrata u vidu grivice. glava velika i izdužena. sa obavez. tamno-plavoj. crvenoj. a vrhovi magu Staparski letač. PERJE: 100 Kratko. Gaje se ogrJičasti. vrat suviše kratak jlli dug. poprskan veći deo tela kod ogrličastih. adnasna »kudeljaste«. tanak. zatim tamnJ~plavoj. a greške u crti kod srcastih. s belom osnovom. garnji deo KratIka i u laganam KiR'ILA: Kraća od repa. krila se vuku na zemlji ili stalno leže na repu. malo zatupast. a kod plavih crn. sa blagim smeim tonovima i crnim prugama na k1'ilima i robu repa. sadrži 12 pera i pipu. Nije u istoj liniji sa leima. žutoj i srebrnoj baji. umne grudi. sa visokim. mesto 1878. Do prvQg mita. žutoj. neintenZlvna i neraVinomerna boja perja. čvrsto i sjajno. čet'vrtasta. Boja noktiju odgo- NOGE: Kiratke. gde je nastao kečkemetskilh i BOJE OPSTI IZGLED: Malog tela.

kruznog 'Oblika i nilsko postavljena.i za poznatu golubarsku porodicu Sebenji. nam. Sebenji pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima. čiji su i otac i deda bili čuveni golU!ba:ri. i. dva lepa konja. čelo siroko i za'Obljeno. Kalman Sebenji.. OCI: Biserne boje. sve bolja finoća eksterijera uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja. ali moj otac i ja nismo hteli ni da ČlUjemo. omanjeg tela koje je doKapa je GLAVA: C.« SUBOTI CK I VISOKOLET AC Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici. ukrštanjem letača iz Maarske i PoJjiske. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač. Elegantnag stasa.e i Polj'ske. imao je 3.rtasta. Ali. mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primerbaji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- tamno-smee i su jako ral7. OPS11I IZGLBD: sta dugačko. Subotički crni visokoletač. s pO[losom je govorio: »NudiJi su nam svojevremeno svečane kar:uce. ukrstanjem letača iz Maarsoc. Leti u jatu ad 3 do 5 časova. »zaiblje« oči. a kad plavih primeraka izJbuljene.viil' 111:1 . tzv. .. Sećajući se mladih dana. sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova.zmeu vi'se rasa galubova. Razvitak rase je vezan . S TtA!N1DAR:D POSTOJBINA: Nastao je oko 1900.000 golU!bova! U.etv. prostorije je najveću Pokazivao ke u crnoj 102 svoje kuće. mala. godine u Subotici.poznao sam ga u Subatici meu njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne Subotički belorepi visoko!etač Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subotici i okolini. Oeni okviri ni i bledo-zute boje.

Sv. Makedonije. obojene oči. Uzan.rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske prevrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase. . KLJUN: Kratak. Čvrsto. nosi ih na repu. i šareni kod kojih je osnovna boja bela. ali s jakim krihma i vrlo dobrim prevrtanjem u letIU. žuti i plavi. Bugarske.emeno izadrhti. kao i srcasti u istim bojama. i malo iZJbočena. bogati v. izuzev vih. gornji a povr.a~J. zaobljena Bez ulegnuća i u blagom priljubljena deo malo povijen kod plaunaz3Jd. VELIČINA PRSTENA: IV.epravilne šare.. VRAT: Dosta dudg.e boje treba da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. Persije i POlljiske.. f 1 105 . Mnoge od tih prevlftaca donosio .. 12 pera. neintenzi\ue boje. žuti Subotički crni visolmlelač. r:. GRESKE: Dug i tam2n kljun. Jj. ali jak. zati. V. viseća krila. široik. potpuno svede boje. Nokti kompaktno i veoma sjajno.m belorepi.~~!!"~!"". Meu tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape. kod kojih je taman.ie u Vršac Ziva Miju. uzani °čni okvilri. duge noge. okviri orvene ih tamne boje. Gaje se plavi s crvenim prugama na krilima. uzano telo. »makazari«. I SARE: Odgajaju se jednobojni crni. iste dužine s krilima. ukrštanjem raZJnovrsnih prevrtača poreklom iz Turske. pa nije čudo što j. uz telo. dug rep.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neugledan prevrtač s ćubom. nepravilna k3!pa. V11SAČKI PREVRTAČ Duga i škoka. Vršački p~evrtač. a kod plavih tamni. Nastao je početkom ovog veika. Godine 1919. sadrži svetli. padu. Nozdrve su bele.rša'čki trgovac i poznati goluibar. PRSA: LEA: KiRILA: REP: NOGE: PERJE: BOJE Siroka. Rusije. 104 1. crveni. jake i gol. Kod plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa. tzv. uzana i duga glava. Kratke.

niskag držanja. beli OPSTI IZGLED: To je mali. VRAT: Kratak i jak. Sve boje treba da su intenzivne i 'ravnomerne. crvena. PRSA: LEA: KRILA: REP: Sto šira. a kQld belih primera\ka tamne. Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne procenjuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. u osnovi što širi. kratak i i zdepast golUlb. duge nQlge. glava uzana i dUjga.Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odlike kao danas. bag ata perjem. nisko ili visoko postavlgiena. 106 NOGE: Kratke. Treba da se prevrće što češće. Mladi letaCi li početku nasedaju na rep. zatulbast. Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvijena i kada se privilmu na gQllu:b. Leti u jatu i u visini laste. a s abe strane se završM1a s malim rozetama. leže na repu. a već za vreme trećeg Hi četvrtog leta prevrtanje treba da je normalno. godine. po pravilu. neravnomerna boja. GLAVA: OkimgJa. Kao rezultat ove akcije nastaju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. lea UlZana. dug. vr. duga iH kratka. žuta.lo duži od krih. a 'uvek živahan. uz istovre- STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu njem više rasa prevrtača. u oiblliku oraha. krilla viseća. ali da pri tome adržava poželjnu vi'sinu. 107 . OCI: Bele. stabiJrne. I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim perima. KLJUN: StO' manji. Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju sa za!tubaistrm tipom prevrta. traje od praleća do jesenjeg mitarenja. Let traje najčešće jedan čas. kapa uzana. Teraju se. ujutro Ni papodne. zaJepl jena. dolbra složeno i sjajno. čelo oboreno i mana. Boja kljuna je bela. mena negovarnje letačkih osobina. PERJE: BOJE Gusta. vrh malo pavijen. Na prvi pogled ne odaje utisak prevrtača. nozdrve nena!glašene i glatike. Nokti su svei u istoj Hniji s repom. tle baje. ma. plava. stabilan. izrazita crverni okviri. uzan i prav kljurn. boje. sa karakterističnim isturenim i širokim čelom. obojene oči.ča i pOSile dvade~etogadi'šnje selekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k. slalba aperjano'St. izrazito kompaktna. kada nije previše toplo. VELIČINA PRSTENA: III. p'lavo~kavana. puna. GRESKE: Nedostatak prevrtanja. oka 1910. arni'k dešava se da se vraćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. široka dabro dužine. Srednje Kratak. Plrvi je imao izduženiji kljun. odvajena je od glave. niska Ravna. naglo propadanje za vreme prevrtanja. Kapa se proteže od uha da uha. Očni okvilri su od bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni. a drugi kraći i povij en. defarmisana. i dohro zaablJena. prevrtanja. ne praveći veliki pad. crvene s10žen. vuga. Sezona kvalitetnog leta. jer to vuče celo jato na niže. u obliku je zrna kukuruza. prugasta i pepeljasta. gmdi Uizane i rascepljene. Boje: bella.11 dug i nasaen. :Arevrće se preko glave unazad. pa i više. Dugačko i tromo tela. svojom celinom se sliva u celinu tela. ukršla- Vršački prevrtač. tj. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove rase odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine.og prevrtača.

..ti."'''' ~.i.~IJO:8I8WI'~: ~!' ~ ' '~"'!.it_"IIi. ..jit.. j.."i.-- IZ ZIVOTA GOLUBOVA .

.

.--- Dalmatinski gore - golub. Golub-slobodnjak.. goro .-~ ~.

) t- Galebići ~. .

\ Orijentalni prevrtači r .

Wien. Hand!buch der Taubenrassen. 1971. Leipzig. Beograd. lubova i ptica Jugosbvije.Ider1exikon der Vagel. 1974. 1892.. Odgajivač. A hazigalamb es tenye'Sztese. Casopis za probJematiku peradairske proizvod. Moj maJli svet. Golubarenje u Somboru. Berhn. Zrenjanin. 19 .ngmann. 1928. Reutlil1gen. Prag. 1966-1975. Beograd. Melsungen 1971. 1926. London.. Zagreb. 1963. Deutscher TaubenS'tandal"d. Barth/E. 1927. DrilUjo~ki!Peurača. Pravilnilk o takmičenju. Bunga. Društvo za uzgoj peradi i golubova. 1885. Klein Erieh. 1975. Peradarstvo. Hanžak J. Sombor. Kaltalog izlagača. 1965. 1969. Ljubljana. Der jUI1Ige Tauben'luohter. Das grosse Bi. Golubarstvo. 1970. Reutliingen. Golubica sa crnim srcem. Das Taubenbuch. Bukarest. 1973. Beograd. Budapest. 1969-75. 1943. kunića. 1927. . Washington. Taubenrassen. nje. 1876. Die Welt der Tauben. Budapest. The National Geographic Magazine. Chemnitz. Petemi Dr. The mustrated Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara Book of PigeoU's. Istvan. Zurth Edmund. Savez sportskih društava odgajivača golubova visolwletača SR Srbije. Fu1ton Robert.I. Organ Saveza od!gajivača rasne živine. 1970. Petlrović Veiljko. Sohtitte J oaohim. Sombor. 1953-1955.LITBRA TURA Antić ore. 1925. go.rtz Jean. Vasarnapi uj'sag.

Si'stem 100 poena .z.Srpski visokoleta.:.105 109 119 95 95 98 .Domaći gaćan Slovenački beloglavi golub III GALEBIĆI Makedonslki ru~an IV LETAČI Dugokljuni letači Somb0l1slki leta'Č Srednjekljumi letači r..Somborski plavosrcasti letač .golUlbarstvu Nastanalk domaćih ralsa Podela domaćih rasa Prstenovanje golubova Ocenj'ivanje golubova .iI~:.5 47 47 54 54 57 62 66 -'.OpiJsni sistem - - - - - I GOLUBOVI U BOJI Dalmatinski go~U!b II DZINOVSKI GOLUBOVI .ViI'šačkiprevrtač Staparslki letač .102 .Bački prevrtač .a..:ml. SADRZAJ: Strana Predgovor - - - - - - - - - - - 5 7 15 16 17 20 20 21 StI1učni izrazi u ..J.Selekti'\iui sistem - - - - - - - - - - 21 23 25 - - - - 31 33 - - - - 36 39 41 t.Zaigreba6ki prevrtač ..Makedonski prevrtač .Subotički drhtavi golub .120 ..Ba.čkotopolslki vi:sokoletač ..Niski visokolet<l!č ."i '''''' .r.č .- - - - - - - - 76 83 87 92 71 - - - - - - Novosadski jednobojni golub - IZ ZIVOTA GOLUBOVA LITERATURA .: ..1".'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.:::.renjanimslki prugasti visokoletač Kratkokljuni letači ...~.Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - - - - - - - - - - - .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->