.Ii

.

"-wr.-.:-.-...

,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor ANTON RAle
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove oblasti li nas, a posebno je slabo obraena oblast domaćih rasa golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugoslovenskih ras.::>. olubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom g standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pravilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je sto i lEtati po mraku. U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan! Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i ocene, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer eliminise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mnogim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odreenih činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvetljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Znači, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa 5

Tehni,čki uredni,k ORE GRUJIĆ

Naslovni fotos Inž. ORE BURGIJASEV

.1,

Sva prava

zadržana

Stamparija

»Rrosveta«

Stampa: Sornbor,

21. oktobra

hr. 27

"-"\\ii

'."

'1\,!\\imIIIIIMIIt

Allll.""...I"I\.Wt

LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.:: ,!Ii.
'

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom nastankC1. i opisom svake rase posebno. Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a meu njima: ore Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Sombor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Nenadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. Ako ovaj rad doprinese je ispunio svoj cilj. bržem razvoiu golubarstva, onda

STRUČNI

IZRAZI U GOLUBARSTVU CRNO REP: Golub ćija je osnovna boja bela, a l'ep cm. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja se završava u obliku š'iljka, sa2'Jdanog od perja. tARAPAST: Cevanica ponekad i prsti, sitnim perj,em. noge, a obmsli

BELOBRAD: Golub sa bel o obojenim delom vrata ispod kljuna u obliku trougla ili brade.

Sombor,

oktobar

1975.

Autor

~ ..:,f;
""~
,

~:c§.~' - O"" ,"",,~-./.-s ~'~ ? --l .
'~~'~

~

''

?
.
,

..

,

,', . \-,,-10 "f
.

.

.

::~~{(
. . .

\\

I

,:,','

:'!-

llI' .\" "
i'
1

\

°,-

\

\', \( \ t ,\

'

l'

,\ "'\, \
' '~ .."

",<~,

\

BELOG LAV: Obojeni golub sa belom glavom. BELOREP: Obojeni golub sa belim repom. BISERNO OKO: Svetao, što blei iris oka, dok je zenica sto man}a i mna, naroćito kod letaća. BUTINAST: Pera na butinama obojena bojom koju ne propisuje standard.
()

DAILJE: Golubovi s kljunom sred:n}e dužine koji othranjuju tue mJa:de. Rase 7

~~#.

""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~

il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:'

'I

.: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I . I'

DEKORATIVNI

GOLUB:

Ka-

rakterišu ga ukrasi od perja, boje, ili naglašeni očni okviri, nozdrve i sl. Odgaja se radi ukrasa. DROPER: GoliUbmamac, obično bele boje i ženka. Koristi se pri!1liiko<Hl treniranja visokO'letača. Videvši dropera, golubovi sleću znajući da ih oče'kuje hrana. DVOJNO pero. PERO: Vidi viI o

GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi u slobodi, prebiva na trgovima, visokim zgradama ili saJlašima. GRIVICA: Perje na zadnjem, gornjem delu vrata, formirano u 'Obliku grive k'Oja se proteže do kape.

r !

imaju na plavoj površini crne mrlje. Postaje i crveno, žuta i srebllllo-kovani. KUDELJASTO OKO: Oko tamno-sive boje, pod:seća na zrno konoplje-kudeljc.

NEOPERJANA NOGA: Cevanica i prsti bez perja.

IZLETISTE:

Otvor na golubarnikm, sa manjim ili većim platoom, sa kojeg golubovi izleću ili slecu.

)
II
I

I

LABUDAST VRAT: Gornji deo vrat,a zabačen prema repu, povremeno podrhtava. LEPEZAST rep. REP: Raširen

EKSTERIJERNE OSOBINE: Spoljni, vizu el ni izgled luba. FAKO: Vidi pruga Sit. GA ĆA ST: obloženi Cevanica dugim

go-

KAPA: Podignuta pera na zatiljku i garnjem delu vrata koja se naslanjaju i Dine širu ili užu ,kapu ili ćubu, što je ukras pajedinih . rasa.

LETAČ: Golub čija je glavna odlika let. LETNA PERA: Velika na pera u krilu. polet-

NERAVNOMERNA BOJA: Svetliji i tamniji tonovi jedne iste boje perja. NEVIDLJIVOST: Let u gubitku, odnosno na takvoj viisni na kojaj se golim okom golubovi ne vide ni po vedrom vremenu. NOZDRVE: Voštana koža na gornJem delu kljuna koja pokriva nosne otvore, više ili manje razvijena, obično napuderisano belo.

i prsti perjem.

)

LISA: Obojena traka na beloj osnovi na čelu goluba, iIi bela tra'ka na obojenoj osnovi.

KLIKER GLAVA: rugla glava.

Mala i ok-

)
Uzaboje perboje
I

GALEBIĆ:

Naziv za goluba iz grupe kratkokljuni'h golUlbova koje najčešće karakterišu ob oj eni štitovi krila, pa stoga podsećaju na galeba.

KORELACIJA BOJE: jamna povezanost 'kljuna i osnovne boje ja ili boje kljuna i no~tiju.

OBRAZAST: Obojena pera sa strane glave, što se smatra greš,kom. METALNI SJAJ: crveni pmlivi na vraJtu. Zelenkastoboja perja OBRV AST: Obojena pera iznad oka, takoe se smatra greškom. OČNI OKVIR: Mesnati prsten oko oka koji može biti jednostruk ili višestruk. Zavisno od rase, boje je oel 9

KOVAN: Tamne mrlje - zakivci, na svetloj pavršini osnovne baje, najčešće na štitu krilla. Plavo-kovani

MITARENJE: Zamena perja. NEINTENZIVNA BOJA: Bleda, nezasićena boja perja.

8

j

"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~.

_!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.'

.!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11

:111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene

ili tamne.

'i

\

kljuna i gornjeg delad vrata predstavlja grešku kod većine rasa, a kog galebića i još neikih rasa to je rasna osobina. PODREPAST: Bela pera na donjoj strani repa koji je obojen, što predstavlija grešku.,

POVEZAN: Srcast golub kod kojeg se osnovna boja na vratu završava pravom linijom prema kljunu.

.\

\

~~
PREViRTAC: Golub koji se u letu prevrće, golub-akrobata. PRSKAN: Na pojedinim delov,ima tda tačkasto obojen, kao da je uprskan. PRUGAST: IZibledela boja nastala od crv'ene, žute ili plave, pa prema tome postoji crveno-prugast, zutoprugast i srebrno-prugast. Ove boje su najčešće sa poprečnim prugama na krilima, a mcgu se naći i bez njih. RUZAN: Golub sa perjanim uk'rasom na grudima u obliku ruže.

RUZA: Ukras od perja na grudima, glavi, ili sa obe strane kape. ROZETA: Perjani cvet koji se nalazi na oba kraja ško1j'kaste kape ili na čelu pojedinih rasa. SAĆURASTA KAPA: Siroka i bujna kapa. SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ulegnuti, umesto da grade pravu liniju, 2. Lea ulegnuta kod rasa sa podignutim repom. SRCAST: Crtež, odnosno takva kombinacija dve boje da se na ledima i krilima fOI1mira obojena šara u obliku srca na belaj osnovi.

OGRLICAST: Golub bele boje, prs:kan crv,enom ili drugom bojom po vratu u obliku široke ogrlice. PARTIKLA: Bela obojena, ovaIna površina ispod klljuna na vratu.

..
POLITIRAN KLJUN: Vrh kljuna obojen istom bojom kakva je i osnovna boja perja, dok je ostali deo kljuna svetIe boje. PATKAST: Golub niskog tela i kratkih nogu ukoliko standard predvia suprotno. PEGA: Okrugla, obojena na belaj osnovi glave. PIPA: Lojna žleZlda na trtici. PODGUSNJAK: 'koža izmeu
lO

Nategnuta don}eg dela

STANDARD: Reć je engleskog porekla, a znači pravilo, merodovan, ili uzor a u golubarstvu: opils rasnih osobina goluba. SVODNI REP: Sadrži više od 12 pera koja su složena u obliku izvrnut og lev'ka, a prema kraju se širi. sa vrlo kr,atkim kljunom zahtevaju dadilje. 11

",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ

~

",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I'

,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno plaboje. vo-kovana boja. Na plavoj osnovi krila gusto postavSESIRASTA KAPA: Vdika i ljene crne mrlje. bujna kapa. SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka kapa formirana u oblIku šikoljke. SPICAST: Obojen golub sa belim letnim perima. TIGRAST: Nalizmenicna pojava belih i obojenih pera po čitavom telu. TRUPA: letu. Jato golubova u

VISECA golub repa.

KRILA: KrHa koja dr~ipored ili ispod

vma PERO: ,Breno pero, račvastog oblika, javlja sc
VISOKOLETAC: Golub koji se u letu podiže i zadržava duže vreme na velikim STITAST: Beo golub sa obojenom celom površinom kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9 letnih pera, ili obojeni go.Iub sa belim štitom kdla. STIT KRILA: Pokrovna pera krila koja cine ovaInu celinu u obliku štita.

visinama. a cesto je i nevidljiv za golo oko. VOLIJERA: Prostor pored goluba:rnika ograen pletenom žicom, u kojem se golubovi zadržavaju preko dana. VRAPCAST: Srebno.ikovana boja, na svetlo-smeoj osnovi, tamnije mrlje na štitu krila. VUGA: cokoladna boja perja. ZATUBAST: Tupokljun, zaobljen, aneoštar vrh kljuna. ZABLJE OKO: Izbuljeno i krupno oko.

,J
12

E~

u sredini repa koji više od 12 pera.

ima 13

ka golubarstva Azija. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim krajevima.! ' . Znamo d". Orljenta. pa i osvajači.~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil. bilo morskim...i:. je kolc-.. Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova.:!~:H4':~lt'J . odakle su se širili u sve krajeve sveta. od kojih su neke već i izumrle. goluba pećinara (Columba livia). Golub pećinar (Col umba Uvia) Počevši vekovnu selekciju ovim golubom. a pretke drugih doneli su trgovci.goluba peći15 .''IIII\lIi. moreplovci. Prapreci "nnogih rasa golubova poticu S2'. a posebno regi on Srednjeg i Bliskog istoka..I'''![I!I'''1 . bilo kopnenim putevima. Postojbina .!f NASTANAK DOMAĆIH RASA Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je dobrim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje. a sve imaju zajedničkog pretka. čovek je stvorio i raširio širom sveta mnoge rase golubova... Mnogi trgovački karavani bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su prolazili. "'Hj.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~. a nove se i dalje stvaraju.

Džinovski golubov.-1. subotički drhtav. na primer.::.'. Karakteristika ove grupe su kratak kljun. znak da je golub izležen pod okriljem čoveka.. jer je još uvek broj domaćih rasa mali prema broju odgajivača. rirodne pogodnosti.o ranije. ZalutaLi golub se može vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu.ako nema prsten koji standard propisuje. čak. zavisno od toga da li se odvija u srednjem visu. Postoji meunarodni standard o izgledu prstena koji . a veći broj je formiran u XIX i XX veku.. let visokoletača i let prevrtača.!. On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog kamenjara dalmatinske obale. čije ime i nosi ova skupina. a omogućava i voenje neophodne evidencije o svakom golubu. Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako je izgledala pre više decenija. somborski plavosrcasti letač..Golubovi u boji II . staparski letač. niški visokoletač. ili kao letač. pa i naša. U podgrupu dugokljunih letača spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. Bart (Barth) i Engman (Engmann). I u nas su pojedine rase golubova u fazi stvaranja.1 I 'Ii PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA Rase golubova obično se dele na 10 grupa.. Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i ze>. Pripadnost pojedinoj grupi odreuje se.bova sačinjavaju dve naše najkrupnije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. pak. preporučio bih budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova. prema eksterijernim osobinama rase. pa i onaj najbolji. Zajednička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine. li prvom redu. niti će u budućnosti izgledati bas ovako kako izgleda danas.H'wl':'!'!::'. na 17! S obzirom na to da u Jugoslaviji. zrnasta hrana. p Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u Vojvodini. a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još mnop.srednjekljuni .. .:. godine. Srednjekljunih letača imamo 9.I" . bačkotopolski visokoletač. i bogata perjana odeća. Postoji viSe razloga za to. 16 U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom. izvršili su podelu na 9 grupa. kao LI goluba .~. 1':.i III .i golub. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golubova nastao je u XVIII veku. zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač.slobodnjaka.. osim krupnoće tela. na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba. Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva stručan i dug rad na selekciji. Ako uzmemo u obzir da od postojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći.kratkokljuni U prvu grupu golubova u boji spada zbog izuzetnog intenziteta boja perja. I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala živa bića. obojeni štitovi krila kao kod galeba.su prihvatile sve zemlje.HI'. omanje telo i.ija. makedonski prevrtač. zatim let sa svim specifičnostima. Izraen je od tankog alumunijuma. subotički visokoletač i vršački prevrtač. trenutno imamo samo 18 i'ormiranih domaćih rasa golubova. a Site (Schiitte).'<L~H~. Njih karakteriše. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4 rase. bez obzira da li je reč o visoko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu. severna Afrika i centralna i južna Az1." :~ nara su južna Evropa. dalmatinski golub Grupu džinovskih golu. biće diskvalifikovan na izložbi.Galebići i IV . najčešće. 17 . a to su: bački prevrtač.I. a to su: novosadskijednobojni golub. odgajivača iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije. Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini kljuna podeljene u tri podgrupe.~jjL~ ~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:. Svaki golub. O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz 1666. kao što je. Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta brojna i omiljena u svetu. I I: I 'II : III Iii " li . Na tom polju naši odgajivaci imaju široke mogućnosti. možemo da ih svrstamo li četiri grupe: I . najčešće. a možemo da ga naemo i kod nekolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli]erama. Prsten je. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savremena tehnologija odgoja golubova izjednačava.Letači.dugokljuni .:ii!. srpski visokoletač.

prstenovi se izrauju u sedam različitih ~. . računajući unutrašnji prečnik i to: Velicina Veličina Veličina Veličina Vel:ičina Velicina Veličina 00 O I Il Ila III IV 12. jer pravo na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj zemlji. 1981. 19 .. 'HMtII!!I!IIi!1.. OdgajivaCi letača. te nije teško zalutao. U velikim jatima s više pari isvobojnih golubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove sličnosti. očekujući da će na taj način još brže doći do = =8 . osim saveznog prstena.7 = Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom. utisnuta je oznaka YU.. jer bi takav podatak mogao da utice na subjektivne ocene na izložbi..5 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm0 mm 0 Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života. vlasništva koji sadrži naziv saveza i a ima istu boju kao prsten. 1977. što znači d. 1976.a savezni prstcn ne srne da ima ime odgajivača. prstenovi se izrauju l' sedam različitih veličina. godina leženja i redni broj prstena za svaku veličinu. 6 mm je visok. a unutrašnji prečnik mora biti prilagoen nozi odraslog goluba.. U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi za markiranje koji se izrauju u mnogo boja i u obliku spirale. Mladi nose istu boju prstena kao i roditelji. stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s punom adresom.i označava veličinu.. Oznake su reljefne. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu. a zatim zadnji koji je povijen unazad.menjujE svake godine po sledećem redosledu: 1975. počevši od broja jedan u svakoj godini.ml'l'lt :. Osim rimskog broja koj.~':'~j'. vodi evidenciju o izdatim pojedincima. Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel 18 Savezni i plastični prsten ovi izgubljenog goluba. na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta. prsten mu je nemoguće skinuti ili staviti na nogu. Savez prstenov:ima društvima. U zavisnosti od deblj:ne hvatanja. a društva pronaći vlasnika goluba koji je ii li ii! Iii III !: Navlačenje prstena noge i od toga da li je noga operjana ili ne.5 11 10 9 8.. Čim golub ojača.:. crvena zelena srebrna ljubičasta smea žuta plava boja koje se 1 Prsten prati i karton iste podatke kao i prsten. Oznake su šifrovane. ali ni toliko labav da može spasti. 1980.t~~. 1979. 1978. a utiskuju se sa unutrašnje strane.

drugi sa željenim osobinama. pa je kod dve najviše ocene izražena jednom brojkom poena. kao i prvi. ocenjivanja. treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanredan. pa.70 zadovoljava 69 nezadovoljava prazan kavez ocene koje se - Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijernoj selekciji. Opi. vrši diskvalifikaciju grla. On se sastoji iz četiri dela. golub sa 78 poena dobija ocenu . uz kratko obrazloženje. iako je na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To je. tako reći.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu dobar. Znači. Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima. u koji se u:nose izražene pozitivne osobine goluba. Pre samog ocenjivanja sudija proverava da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen. eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opisnom ocenom.t. prema standardu rase i utvrenom sistemu ocenj'i vanj a. koji ispunjava SVe z'lhteve standarda . za osudu. ovaj s~stem od 100 mogućih poena dozvoljava dodelj. Eventualne greške izražavaju se u negativnim poenima. Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv rase. svakako. Prikazaću tri najinteresantnija sistema ocenjivania. i ne primenjuje. 93 poena ocenu . Pošte:> znamo da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi. što sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova. a golub S2. Ako utvrdi da. U Evropi se li praksi kc>risti nekoliko sistem2..:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:. a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna ocenjivačka komisija. primer. Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen. zadovoljava ili nezadovoljava.\!nm~hfft!1nUJI. znači da i najkvalitct niji primerci imaju po neku sitnu manu. neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen. o. a negativna strana je ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena. eventualno. Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena. a svaki s odreenim prednostima i nedostacima. odličan. Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem radu ocenjivača. 78 dobar 77 . golubova u okviru jedne grupe ocena.. Prvi.':.ni sistem.vrlo dobar. jer takva ocena dovodi vlasnika goluba u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet.!m:. pol.dobar. Raspored poena i ocena je sledeći: 96 izvanredan IZ 95 odličan o 94 91 - 92 vrlo dobar vd 87 82 88 dobar 83 zadovoljava neza:doV'oljava d z n Sto je najvažnije. ali je skala u ovom slučaju uzana.86 vrlo dobar 85 -.jrr. dobar. Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba prema standardu.ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali21 ~ . o. koristi samo opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilagoen ocenjivački karton. vrlo dobar. da li je zdrav i da li poseduje propisan savezni prston. a trenutno sc primenjuje i na našim izložbama. Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci. pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju svojih golubova. ree u komisijama. kao i ostale detalje.: OCENJIVANJE GOLUBOVA zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju dele u sledeće grupe: 100 94 odLičan 93 . nZ'. samo jednu ocenu vise.može da dobije ocnu od 100 poena. što je i razumljivo. Zbir negativnih poena odu20 o vd d z n p Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno rangiranje golubova unutar jedne rase.~rm\!hlJ!I!'~. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da idealan golub. jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-: njuju svako grlo. razlika izmeu njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo da H'. na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje primerke iz jata. ocena zadovoljava se. umesto ocena u poenima. a negativna strana je u nemogućnosti rangiranj8.f1"'!.

gati':.vanredan 95 OdLičan 9<1-92 VrLo dobar 91-88 Doba.br.. Boja .1"'~"'''''.".~. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju je pretrpeo najmanje kritIike.:-i~.I1I'!.!!!f11'''' I tetnim grlima.i nozdrve D0J. pa ga zato našim izložbama.--I Noge i dcrzanje Figura...r 87-83 ZadovoLjava karton i?: o vd d z I t rase. telo i giUša -IzloZJbena kondici~a i nega Qpšti uti'sak poena: 1-------- I -- GOLUBOVI U BOJI -110 9 UkUlpno negativni'h OCENJIVAC: ~ Datum: -------O~cnjjvački OCENE: 9S I:z.":.!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"'.ni poen! I Obrazloženje Kljun Glava. ACKI KARTON OCENJIV Rasa: Poena: Pol: OCENJIVANJE I R. eventualnim šampionima izložbe."!m!!J'.. okJvir oka i sjaj perja perja -- ( Struktura 6 7 8 --~~:~cil. 22 kvaliteta i do sada preporučujem i na . Golubovi s 95 i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje i Kavez br.l 1 2 3 4 5 N e. ".".''rn''!lIffItI1II!!M1ml.

sa izvanredno intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase. g.1!"MIff't'Im~L'1"fflT 1 r t 1 i ) DALMATINSKI GOLUB { . evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub. " J Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. navodi da je Paktorović u jednom putopisu iz 1737. osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja. OVOg goluba su odgajali još stari lliri. vrš:i se istoval' žita iz jedrenjaka._---- Nemački autor Curt (Zurth)._. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen v. pa se još koristi i naziv ilirski golub. Dalmatinski golubovi gravura iz 1920. opisujući život u luci Kotor.'-'---=---.. obraujući samo istoriiate poznatih svetskih rasa golubova. Zbog toga je veoma popularan širom sveta. Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i grudima produže do krila. a posebno u SR Nemačkoj. gde se spuštaju smee-crveni golubovi 25 " ql"""". u čemu su i uspeli. SAD i Engleskoj.~ . godine. -" =.

složen. Bungarc (Bungartz) ga (1885.tipična za goluba-letača. u pravoj liniji sa vratom. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put uvezeno u Englesku 1839. boje. Nemci ga kasnije nazivaju »Gimpl«. Veliki doprinos u odgoju ove rase. du žica narandžaste viri uzani i crvenkasto obojeni. a kod zlatnog soja je svetla. 1824. Osnovna odlika rase su izrazito jarke boje perja. Spada u grupu ukrasnih. XVII ili početkom XVIIIveka. obojenih golubova. što ni je čudno. GRUDI: LEA: KRILA: REP: Umereno i srazmerno tanak. a pose26 KLJUN: Srazmerno dugačak.velike i živahne. kako po boji perja. bno u formiranju novih boja. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan. do tamno-ružičaste. Očni ok- 0(:1: Dost::>. . godine iz Dalmacije preko Austrije. na goluba-slobodnjaka. kod plavokrilih je tamnorožasta. s tim što je vitkijeg stasa. Gudal (Goodall) 1936. Uglavnom se odgaja kao ukrasni golub. Boia kljun2. F~'ic (Prutz) 1884. jer jc u prošlosti lctco u polja J. Francuzi »Bouvreui1«. 27 . dali su engleski inemački odgajivači. cuba nadviteme.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). 06igledno je da je reč o starom ilirskom golubu. čvrsto pripaja uz telo. VRAT: Prilično dugačak bro zaokrugljen.u prevodu znaCi -' duga. verovatno krajem !II il OPSTI IZGLED: LiCi. čelo nenaglašeno. PERJE: Tvrdo. Kompaktno čvrsto sklopI jena i leže na repu. Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima dalmatinski golub. a neke autore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhangelska. Dosta dugačka. kod crnokri1ih je svetla. tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. što je rei slučaj. Tegetmajer (Tegetmeier) 1868. malo duži od krila. na vrhu lagano povijen. Nemački autori tvrde da mu je ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja. a od poti1jka. u Belgiji.tela i kril::>. podvratnik je do- široke i malo ispupčene. Nemačku. a Maari »Pirok«. blago zasvoena. jom kljuna. Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«. prema grai tela. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« koj Cl. Nagnuta. GLA VA: Gaji suje zuje Dugačka i uska. smatre. godine iz Genta. se sa ćubom i bez nje. piše da je ova rasa prvi put stigla li Južnu. što u prevodl' znaci arhaneo ili nadaneo. kod belokrilih jc boje mesa.1~iT sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu. U raznim zemljama nosi i razliCita imena. obraoštru grivicu. i II STANDARD POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji.! ""Im'!!!!':~:!. prema repu.adi prikupljanja hrane. a nokti u skladu sa bo- NOGE: Srednje dužine i neoperjane. Dalmatinski beiokrili golub. mada je njegova konstrukcij::>. a zatim se širi u ostale zemlje Evrope. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. tumarajući po obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«.

ftW~1::::~'f'1i'!' BOJE I SARE: A) BAKARNI SOJ 1) CRNOKRILI: Glava. Crna boja krila. grudi i butine su bakarno-bronzane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što intenzivniji. neintenzivne pruge. lea i repa veoma je intenzivna sa zelenim prelivima. zelenkast vrat. ali je nešto tamnija i' smee-crvenkasta sa slabi jim metalnim sjajem. Boja mora biti svuda istog intenziteta. 3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija.:m!l.. nedovoljan sjaj krila i lea. crne butine. Krila. kao i crno krili i plavokrili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8 pera. sivkasta lea. Krila. mogu. vrat. 2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja. zućkasta krila. slab sjaj. da budu ~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u raširenom stanju perja krila i repa. Osim crnih pruga na krilima javljaju se i bele. Pruge na krilima su zlatne boje. Ostali detalji su kao i kod bakarnih. Pruge na krilimC1 su uzane i mrko-crvene boje. 3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod prethodnih. kod bakarnih zeleni ili žuti tonovi. Vrhovi letnih pera su gotovo crni. siva glava. 2H Dalmatinski crnokrili golub. Kod grla. plave butine. široke i nepravilne pruge. vrat. grudi i butine su zlatno-žute boje koja može biti i svetlija i tamnija.: ':. Bela boja tela je ista kao i kod bakarnih. s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i tamniji ton. a sadrži neupadljiv žuti ton. lea pera i rep su boje slonove kosti. lea i rep su intenzivno crne boje sc< zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili zelenoj bubi lišćaru. razlićit intenzitet boje. Postoje plavo-kovani. Kod ~Jatnih plavokrilih bela lea. sa prugama na krilima. kakva je i poprečna pruga na kraju repa. Kod zlatnih belokrilih siva glava. pbvičast rep. 29 . Gaji se bez pruga i s crnim prugama. VELIčINA PRSTENA: IV 1) CRNOKRILI: Glava. a ne moraju da imaju pege. Krila. Belokrili bez pruga. bele butine. kao kod crnokrilih. nečista krila. ćuba nepravilnog oblika. s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. lea i rep su čisto plavi. siva lea. ili crvenkasta boja. Kod zlatnih crnokrilih brašnjavc. B) ZLATNI SOJ GRESKE: Sitno tela. moraju unutrašnje zastavice letnih pera i donja strana repnih pera. 2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija nego kod crnokrilih i plavokrilih.

'f\ ~ II DIINOVSKI GOLUBOVI ..'J:wt~l'~i ~"'!1 .

putujući i prikupljajući po Vojvodini naibolje nrimerke radi formiranja matičnog jata. Godine 1940. 33 . ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka. Masovno se odgajao. To je ukrasa}} golub. jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie našao svoj dom. u velikim jatima. I sam Konkolj bio ie Domaći gacan šaren veliki odgajivač domaćih gaćana.. Prvi opis ovog goluba. objavio je Kalman Konkoli. 1954. u rav. trgovac iz Zrenjanina. počeo ie sa selekcionim radom. pod naslovom »Veliki domaći gaćasti golub«. rq: DOMAĆI GAĆAN Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. godine u časopisu »Odgajivač«.

a kod belih primeraka bledo-žute do plavkaste boje. i prugasti. PRSA: LEA: KRILA: REP: Vrlo široka. VRAT: Dug. u slobodnom ispustu. okl1Ugla. NOGE: Jake. mala ili četvrt as ta glava. Posle devet godina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su mladi težili i do 800 grama po komadu. OCI: Bele ili crvene. Očni okviri sa bo- KLJUN: Srednje dužine. Njega nije uspeo da nabavi. imao je jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima. kmtke gaće. Bela boja je negde više. s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću i izražen kolorit boja. kratak i uzan rep. kratko i nekompaktno perje. jednostrana kapa.Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo kvalitetan gaćan. PERJE: Domaci gacan. perje gusto. duge noge. čvrsto i gusto. temperamentan GLAVA: Krupna. čelo široko. masivna Siroka i duga. dosta širok. leže na repu. Godine 1954. crveni. a i ukras je u kući. Duga. beli. Dug. aH se STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka. već slobodno leti. boja kljuna te u korelaciji jom perja. žute oči. crveni ili tamni očni okviri. pa možemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje. jak. Možemo ga naći i u gradov. GRESKE: Sitno i kratko tela.ima. :34 I SARE: Postoje jednobojni crni. Postoje primerci bez kape. i sa širokom kapom koja ide od uha do uha i bogata je perjem.i sa hilima. bogato i šaroliko. plavo-kovani. Tako ie i dobio naziv »domaći«. plavi pokrivene ve- Veliko. BOJE nigde ne drži zatvoren u volijerama. i pokretan golub. VELICINA PRSTENA: 00 35" . širok i jak. a leže se odlično. u istoj linij. Najčešći su šareni primerci kod kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bojama. stas vilsok. Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa. ali je dobio niegova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. uzane grudi. srednje likim gaćama. Ne zahteva mnogo nege. plavi. tamne. niti poseban smeštaj i ishranu. dužine. a negde manje zastupliena i retki su tigrasti primerci. kratka ili viseća krila. zajedno sa prstima i zaobljena. žuti. OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno. široka. cesto sa ostalim golubovima. sa ćubom. Nozdrve normalne i bela naprašene.

Slovenački beloglavi golub crveno-prugast je zainteresovao. mada je njeno poreklo dosta staro. Odmah zatim iz prve ruke. Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat. Posle srdačnog prijema. Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton. Na osnovu predanja. a oko kuće se stalno poigrava u letu. Sojer nas je poveo prema veNkom seniku na čijem se tavanu nalazi golubarnik. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta. mesnat. pa odlazi u polje radi hrane. U toku niza godina. SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van Slovenije. 1970. itd. Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca. čuo sam priču o ovoj rasi. golih nogu. Iznenaenje je bilo veliko kada sam se popeo i ugledao u ureenom golubarniku do tada meni nepoznatu rasu golubova. godine. izgled rase se izmenio. Pošto je već bio suton. a ovaj od svog oca. uz bučno udaranje krila. temperamentan. dobro se leže i othranjuje mlade. pa sam zamolio Sebenika da pogledamo jedno takvo jato. Prilikom boravka u Ljubljani. kraj Ljubljane.je bilo veliko jato krupnih i dekorativnih golubova u raznim bojama. posetio sam poznatog golubara Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani i okolini više godina gaji golub »beloglavček«. Relativno dobro i leti. uglavnom. Taj podatak me S!Qvenački. To . a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvijene kape u obliku češlja. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio omiljen. 36 37 . kod najčuvenijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera.golubovi su bili u golubarniku. a ja sam s~. Danas je to krupan ukrasni golub. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa bogatom perjanom odećom i belom glavom. beloglavac se gajio i pre sto godina u viSe mesta Slovenije. Tako smo krenuli u Brezovicu. beloglavi gulub crveni Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija. kraći i.

plava s crnim prugama preko krila. pokriven gustim i krupnim perjem. dobro prileže. crveni ooni okviri. crvena. slabo razvijena kapa. Slovenija.STANDARD POSTOJBINA: godina. okrugla. Glava je oivičena kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu grive. žuta. zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane). jaka. KLJUN: Dosta dug i jak. mala glava. svede drvarna. vrat. Boje su crna. Siroka. trbuh. GLAVA: Krupna. Siroka i dobro zaobljena. GRESKE: Uzano. III perjem. tanak vrat. čvrsto. pera su dobro složena. PERJE: BOJE Bogato zastupljeno. štit krila i lea. ukrašena velikom kapom. rep. primese drugih boja na beljom polju. NOGE: Kraće. a oeni kolutovi tanki. I SARE: Bele boje su glava. grudi. obojen stomak ili rep. ne intenzivna boja. Noge i pI1sti su obloženi svede boje. butine i gaće. kratko telo. kl1un tamne boje. neoperjane noge. a odgaja se i u meubojama. Duga. dugačak. čelo uzdignuto. širok i jak. tamne boje. razvijenih grudi. jak. Osnovna karakteristika rase je glava bele boje. crvene ili bele oči. duga u istoj liniji sa repom. tanak kljun. bledo-žute boje. OPSTI IZGLED: Krupan. OCI: Velike. partikla koja se širi i na bočne strane vrata. Obojeni su spoljni deo kape. nokti tamne boje. u kojoj je nastao pre više od sto . Nokti su GALEBICI Sirok i dug. a u dubi. unutrašnji deo kape. VRAT: PRSA: LEA: KRILA: REP: Srednje je boje sa nenaglašenim noz- dužine. VELIClNA 38 PRSTENA: O . jake. leže na repu.nu od 5-6 cm. po kojoj je i dobio ime.

što na albanskom znaći - kratak kljun./I t. Najviše se gaji u Makedoniji. MAKEDOl\l§KI RUzAN Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gruprema turskoj reći »ul« di. u porodicu galebića. a vodi poreklo iz Azije. Kosovu. t . ruža. na Kosovu »maserka«. Koristi se i naziv .ulijan. Timoćkoj Krajini »masur«. a v.. Makedonski ružan crveno-stitast To je stara rasa golubova. nastala u Makedoniji. Spada u ukrasne golubove. na vlaškom - mali svet..južnoj i istoćnoj 41 .

dokazuje njenu starost. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu. Cuveni su crno repi ružani ili kako ih jos nazivaju . STANDARD POSTOJBINA: iz Azije. . tzv. privržen je golubarniku. nerazvijena ruža. gole ili aperjane. krem kao i u drugim nijansama. nepravilnost šara i neravnomerne boje. kljuna. VRAT: Kratak. krupne. duži je od krila i u blagom Nokti Makedanski. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu. krila. Perje ruže deli se u vidu razdeljka. crni ivugasti.»karakuru«. dugi kljun. dug. crvene su boje. dobro složen. skladnog oblika tela. u istaj liniji sa repam. sve do početka grudi. javlja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice. žuti. kada se uhvati u ruku.širine oko 2 mm. širok i jak. plavi.. Kratak. Na prednjoj strani vrata. prilično mala. dobro othranjuje mlade i. mada skromne. su svetle boje. vuga. a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrh . Ostali deo tela bele je boje. dvabojne oči. sa pegom na glavi i 'Ostalim delovima tela. Leti u krugovima nad golubarnikom. Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj. crni kljun i nakti. nastavlja liniju čela. crveni očni okviri. širok. na donjoj granici srednjeg stasa. OČI: Tamne baje. što se smatra rasnam čistocom. ružan. KLJUN: Vrlo kratak. nedostatak podgusnjaka. »kliker« glava. Osim obojenih kri1nih tabli. crveni. pri1eže uz telo. uzan. snažne. krupna glava. letačke sposabnosti. šare u ovim bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima. ste. viseco. Dvobojni primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji mogu biti: crni. tanak vrat. U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prilikom leta makedonskih prevrtača. pa ima i odreene. s obzirom na to da mu je osnovna boja bela . sa manjom cubom ili bez nje. kratko. kao divlji golub.pa je markantan za letače. ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti. 42 GRESKE: Uglas ta glava. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane III za aperjane 43 . živahan je. Ispad brade. repu. pa nije prijatan za oko. . ima 'Oštar let. I SARE: Gaje se jednobajni beli. duge noge. GLAVA: Okrugla.Srbiji. dugo telo. Plavo-štitasti sa crnim prugama na krilima nazivaju se »mališin«. Dobro pokrivena. ponekad vec od podgušnjaka. pored kratkog kljuna. svetle je boje. grize ištipa. Makedonija. Posebna karakteristika ovog golubaje da. PRSA: LEA: REP: Siroka i blago zaobljena. ad korena kljuna. a potiče od orijentalnih golubova PERJE: BOJE Cvrsto. crveno-štitast NOGE: Kratke. OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub. pruža se ruža kaja ide po sredini guše. male glave i kljuna i svetlih boja. je padu.

IV LETACI .

1955. u X veku.DUGOKLJUNI SOMBORSKI LETAČ LETAČI Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova. Ruski golub. Somborski golub je pionir našeg golubarstva u svetu. U pojedinim zemljama ga nazivaju i »bački letač«. jer je u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo - bačkim letačima. godine i. a pominje se u mnogim poznatim delima o golubarstvu. Turci zauzimaju Sombor 1541. što nije adekvatan i precizan naziv. osim 47 . gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke. godine crtež iz Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postanka.

Tada dobiiene osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana. piše: »Kao što se iz imena vidi. U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa je trpela i odreene izmene. lepih bašta po kojima guguču male. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim gradom. apotekaru. opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie bogata varoš. posmatraju njihove akrobaciie i penianje u sve veću visinu. godine. Interesantno je pomenuti j knjigu . čuva se i originalni primerak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. inače poznatom odgaji'vaču somborskih jednobojnih letača. Franc Holcer-Sitaš. Evlija Celebi. uz tutun i crnu kavu. 48 Jato somborskih letača golubari grada Sombora. . ležeći na leima.ru 1666. koji je sačuvao arhivu. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar 1928. a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. a naičešće su takoe golubari.ostalog.letače koji se brzo privikavaju na panonsku ravnicu. Naš poznati književnik Veljko Petrović. decembra 1936. crno-srcast Godine 1749.golubovi. Perica Koniov. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare toga doba. a efendi je. Meu najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš Ra. puna zelenila.« u kojoj. Alajoš Jakob i dr. koH je boravio u Sombo. Dušan 8ešević.ić. ostavI iai ući za sobom svoje golubove. život golubara i liubav prema golubu. U to vreme . ptica. pa vekovna tradiciia niie prekinuta.ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama golubova u. kako u izgledu. Isa Stojačić-Drusa. osnovanog 1871.izner. što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. inostranstvu. i danas su nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz sredine prošlog veka. Toša Kapidži1a. odgoiili su ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu golubova« .štampanu 1927.iu sa postojećim golubovima bez kape. donose i svoje golub ove . Već tada su nastoiali da svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima. lepe i šarene ptice . S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske srcaste letače. a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii su učestvovali u stvaranju ove rase. Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru. So. U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova. godine v. . živine. turski putopisac. Zahvaljujući Doru Antiću. dok nepostanu samo crne tačkice . U to vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se ukršta. Danas u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa preko 3000 primeraka. Somborski letač. Bačko-Bodroške županije.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im golubarenje postaje velika strast. tako i u načinu 49 .ia. a koje je imalo i golubarsku sekciiu. Voiislav Teofanović. način njihovog leta. Stipan Mračina. Tako počinie osnovna selekcija stvaranja somborskog letača. osim ostalog. Dula Lukić. kako su ih popularno nazivali. godine.« Turci se povlače iz grada 1687. godine. kuni ća i ribica »Sombor 1871«. Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali somborskog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«. opisao ie godine 1925. godine u Somboru. Bačkog poljoprivrednog udruženja.

lub bez čela. Jednabo. svam silinam. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu. pa danas pretežan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. dugim i debelim kljunam. velikamiatu. zbijeni u klupče. ga je čiča-Taša Kapidžija. Vo.lijerski adgaj se vremenam sve više širio. praveći krugave. da 150 komada. da se pajedini letači prevrću u letu.ier izgara ad želje da leti. je u adgaj galicijske letače. jer su lakši. Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip kaji je imao. bez abzira na eksterijernu lepatu. i duže. praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim 50 Somborski letač. je delavala asvežavajuće za rasu kaja. Panekad se jave primerci sa aperjanim nagama. im je slabadu leta. pa je letea svaki galub. Velikam greškam smatra se nepapunjen ili sedlast prelaz izmeu glave i kl juna. 51 . s vrlo. neki su ga čak i bajkatavali. i ritam i kaji po.adgaja. a dešava1a se da jato. bez slabade leta.enta u adgaju baca se na kanstrukciju glave i kljuna. uskratio. Ni jedan golub se ne srne udaljavati iz jata. Dešava se da dabro izvežbana trupa napravi luping 11 letu. istina retka. I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da danas. preakret u dugoj tradiciji. a glava i 8()mburski u letu letači efektima na pasmatrača. zatvarivš. Ta je astatak naslea ad turskih galubava i ta asa- kljun se slivaju u jednu celinu. Stevan Dadai iz Navag Sada ubacio. pradirući kroz vazduh. ali ništa nije pamagla.slednji sleće. u stvari. takae. da su im lea čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten ako. :leleći da sačuva naj1cpše primerke da ne adlete. je silniji taj prvi. sve da danas. Gadine 1965. preovlauju srcasti. Do. a na dalje. kaje je bila zatvarena na tavanu. se sve više i više. šta se smatra najvećam greškam. šta ih je markiralo. Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta. Ta su. a često. Sto.jni primerci su balji letači ad srcastih.iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu. reći. pa da se iUznemire i da} na dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. tako. Ova arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju i izgledu navag tipa.. a inicirao. Izmeu dVe. šta je. od nastanka ni je asvežena. su se gajili jednabajni primerci.. Najveća po. Tada se desio. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isključivo letači. popadne i sleti narednag jutra. a stalna u krugu iznad palazne tačke. meu astalim letačima. u abliku klupčeta. a pastaiala su i čitava jata sa avim aznakama. daiući tempo.i ih na tavan. trupa prilikam brzih zaakreta. bila asabina dalekih predaka. Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše. Let jata traje 2 da 4 sata. Te je go. paleti kasno. Sve da palavine XIX veka pretežno. se smatra greškam. ili u valijeri. Panekad se dešava. i asnavne eksterijerne karakteristike rase. Leti u. Posebna su bili cenieni srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera. U svak am . Davaljna ih . Nisu bili retki slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri. tim je teže asposabiti brainiiu ekipu. plavi binD.ie sama pagledati. uzdižući . sto. letače i matično jato. Mala pa mala CičaTaša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata.

čini produžetak linije glave. plavo-Iwvana. sa obe strane se završava u vidu rozeta. vuga. uzana. ali zemlju ne dodiruje. s prednje strane i s profila gledano bez ulegnuća. Okviri dupli i izbočeni. LEA: U blagom padu. obojeni. godine. četvrtasta. prema zemlji nagnut. na vratu sa metalnim sjajem. crveno. KLJUN: Dugačak. ukrštanjem domaćih. a naročito ih karakteriše stas. što vodoravniju liniju. PERJE: Cvrsto i dobro pr. vrat. Sirina ovog priStena je ograničena i ne srne da prelazi granicu repa. čine oko trupa oštru meu belog prstena koje deli prednji deo trupa od repa. kon turu srca sa gornje strane. suviše niska i nepravilna kapa. kratke noge. ali se krajevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa. od zatiljka do vrha kljuna prava. srebrno-plava. a na leima se završava s lepim lukom. sa repom čine pravu lini ju. GLAVA: Dugačka.srebrna. s blagim lukom zaobljena. prema boji perja. REP: Kratak i dosta zbijen. široka. obojena krilo. bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). uŠii. srebrna. VELIČINA PRSTENA: IV Somborski zuto-srcast letač. vrapčasta. dok su kapa. krupno telo. žuta. DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne.. bez perja. plavičasto-bele do bledo-žute boje. Boja noktiju odgovara boji kljuna. Kod jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad je reč o dužini luka idebljini. vitak. srce nepravilno. obrvast. srednjeg i vitkog stasa. na repu ležeća. butinast. Jednobojni se gaje u sledećim bojama: crna. žuta. prskani.STANDARD POSTOJBINA: Sombor. neintenzivne boje. bele oči i intenzivne boje. PRSA: Obla i pravilno razvijena. crveni okviri. sa butinama. delimično gJ:1Udi. plava sa crnim prugama na krilima i repu. srebrna. Ispod kljuna se može protezati 52 bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu. koji su sastavni deo srca. ili na vrhu politiran. vilo pero u repu. usplahirenog izgleda. s tim da je osnovna boja bela. srce duže ili kraće. Nozdrve su nenaglašene. prema kljunu se sužava i u njega se bez prelaza sliva. vuga. nešto niže postavljena. vrapčasta. turskih i ruskih golubova. kao i početak kobilice sa donje strane. kratak. Karakteriše ga izdužena glava sa dugim i punim kljunom. puna. bela. obojena lea. ~ornji deo vrata sa donjim delom kljuna čini blagi luk. obojena letna pera. KRILA: Uz telo blago priljubI jena. pa na dalje. prema stavu glave (povezan). vrata i. OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka. brkast. srebJ:1no-plava. uši nepokrivene. crne oči. šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera. kratak i debeo vrat. dok su delovi glave. Dužina kljuna je od 26 mm. podrepast) . Kapa puna ali ne saćurasta. plavokovana. nepravilan crtež (tufnast. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna. Jednobojni su nešto manjeg rasta od srcastih.ileže. plava. obrazast. a zatubast. apolovinu kloake. VRAT: Srednje visine. Boje bledo-žute. orlovski i ugnut kljun. žuta-srebrna i plavo-crno prskana (poćkaš). u kojem je nastao oko 1750. 53 . otvoren. crvena. a kod jednobojnih što belje. kao i crveno i crno~ogrličasta. OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih. rep i gornji delovi krila. NOGE: Srednje visine. Kod srcastih je osnovna boja bela. prsa. krila viseća. čarapast. Sadrži 12 pera. crvene boje. glava klikerasta. Lea i trbuh. GRESKE: Patkast. prav i debeo. crvena.

dok su kod belih primeraka ri su beli i širi. i ma brzo. Diže se na veće visine. tamne. tela i OPSTI IZGLED: Malog je rasta. kratkog vitkog vrata. .. ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim visokoletačem.1: čelo olwmito pada prema kljunu. omanja. KLJUN: Kratak. i udara u krov ili zemlju. taja mali i svodi se na 2-3 straniti izjata.I Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem prošlog veka. Pojedini primerei počinju tanje odmah po poletanju. . ima oblik ravnostranog trougla. Boja kljuna je svet1o-rožnata. Očni okvi- "~. pa je zbog male visine broj 54 to veoskupise preprevrprevr- Bele boje. 5 . beli Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja zaustavi blagovremeno. gledajući od gore. ne STANDR POSTOJBINA: Južna Bačka. a zatim \'rće 5 do 6 puta bez zastoja. bez kape i sa okruglom kapom.. Backi prevrtac. 0(.irok. Vrh mu je malo povijen na dole. Backi prevrtac. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim nama od 2 do 5 letača. koluta. Ovakve prevrtače treba od- SREDNJEKLJUNI BACKIPREVRTAC LETA(. rasa nastaje krajem XIX veka. Glavna odlika rase je prevrtanje u letu. u nazad. crveni i elegantnog GLAVA: Okrugla. š. Postoje dva varijeteta.

nasedanje na rep. inače čuvenog hirurga oka Bačkotopolski visokoletač. sirok rep. nosi ih na repu bez ukrštanja. vitak. gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje Maarske. pera dobro složena. neintenzivna boja perja. Postoje i dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u obliku šara. sa belim letnim perima. čvrsto i dobro složeno. beloj. BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj. šira i diskretno Ravna i dobro pokrivena. pera dobro složena. REP: Uzan.VRAT: Srednje pred. vuga i sivoj. gornji isturena. dobro složena. inače st rasnim golubarom. PRSA: LEA: dužine. Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Hadžija (1851-1903. Vrlo brzo su se sprijateljili. NOGE: Kratke. plavi Bački prevrtač. tanak i dug kljun. godine u Bačkoj TopoLi. delovima krila. obojene oči. plavoj.) iz Bačke Topole. PERJE: Sjajno. crvenoj. kljun tamne boje. u istoj ravni sa leima čini blagi nagib. krupno i dugačko telo. KRILA: Srednje dužine. VELIČINA PRSTENA: IV BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan. Preci ovog goluba su maarski letači. krupna glava. kraći. Formiranje rase počinje oko 1900. tamni nokti. duge noge. jednom pDilikom je boravio u Segedinu. Pretežno beli primerci imaju šare u drugoj boji. crveni 000i okviri. nedovoljna visina leta. deo je malo povijen una- !\ IJ OhIa.) i. jake i gole. GRESKE: Mali broj obrtanja u letu. žutoj. crveni 56 i velikog ljubitelja životinja. uvek je 57 . Nokti su sve tle boje. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. Kada bi student prava odlazio kući na odmor. partiHom i glavom. kao student. nepravilna kapa. labavo viseća krila. srebrno-plavoj. Medicinu je studirao u Pešti (1869-74.

plavo-srcast U sanduku gedina još bar. pa i prevrtače. bio je poznat po srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. a podiže se i u nevidljivost. Veliki golubar Janos Kerekeš. od čega 3 do 4 časa unevidljivosti. pretpostavljajući slednjem momentu zapita avizera da golubove šalje njegov prijatelj daje reč o grešci. Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom razilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara. po Sandoru (. koji se zovu »logoši« i sitniji koji se nazivaju jednostavno . srebrno-plavi To je golub koji leti u velikim jatima. gde ih je hranila kućna pomoćsu se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta.odnosio sa sobom segedinske golubove. manje glave. krila drže do repa. a noge kraće. Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crvenoprugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš. devojka nastavI ja sa negom golubova i ubrzo se upozna je sa mladićem. (. Letači su manjeg rasta. pa su tako pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača. Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku Topolu. Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih letačkih osobina. S obzirom na to da su u formiranju.i lete u jatu i preko 10 časova. rase učestvovali i prevrtači. koji se ukrštaju sa Hadžijevim golubovima. obućarskom majstom. Izdržljiviji su letači od logoša. Pod nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni. a rep sadrži 12 do 14 pera i kraći je. Nije retko da golubov. strastvenim golubarom. (.uveni odgajivač Ferenc Bama. gaji topolske plave. Logoši treba da su što krupniji.letači. on ih nica. srebrno-plavi letači.uveni su bili »(. On odbija ovizu. pri hodu se pomera levo-desno. svodnog oblika. Segedin je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. još uvek se pojavljuju primerci koji se prevrću u letu. Svaki od njih bio je specijalist. za odreenu boju koju je usavršavao. koji je odgajao izvanredne jednobojne plave sa crnim prugama preko krila. Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krupniji. opuštenih krila ispod repa. rep im je uzdignut. tzv.sokoletac. 59 . Tako selekcijom i daljim ukrštanjem nastaje bačkotopolski visokoletač. Glava im je krupnija. sadrži 14 do 18 pera. Posle smrti dr Hadžija. a kasnije se javlja i voEjerski odgoj. Kada je čuo sa studija. širok. stolar. Mada dr Hadži nije bio izraziti voluje smestio na tavan. odgajivač više rasa golubova. Godine 1879. ukrasni tip. mirnim i kružnim letom. iako i danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu. koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«. Postiže prosečnu dužinu od 3 do 5 časova leta. Backotopolski visokoletac. Ovde su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Sepre poplave.:). godine. od čega pola do 2 časa provodi li nevidljivosti. visokoletače. ili lebdenjem. Period izmeu dva svetska rata poznat je po mnogim poznatim odgajivačima topolskih golubova. on ih preuzima. što nije karakteristično za ovu rasu.anjiju. ali u poza pošiljaoca. 58 Backotopolski vi.anjijevi plavi«.

labava konstrukcija perja. Zenke su nešto tamnije. preko vrata. Jednobojni plavi treba da imaju što svet1iju boju. OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta..irok. priljubljeno i čvrsto. krila dodiruju zemlju. KRILA: Duga i široka. ali se ne vuku po zemlji. Krilne trake kod jednobojnih treba da su što uže. Nozdrve su nenaglašene. krila. a do prvog mitarenja su sivi. teme ravno. crvenkaste oči. kod letača leže do repa. nepravilna kapa. svodnog je obLika. grudi. bela i pokniva glavu. GRESKE: Mala glava.. Srcasti se odgajaju u plavoj. a kod logoša sadrži 14 do 18 pera. Zaobljena. Kapa visoka. partiklu. a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. KLJUN: Srednje dužine. unutrašnji deo kape.prilikom hodanja rep se izrazito njiše levo-desno. lea i trbuh. Lea su im bela. pergamentno bele boje.. jak. PERJE: BOJE Gusto. puna perja. nepravilna šara kod srcastih. tanjlim prugama. a šara se proteže od kape. a takoe i mladi. do repa. VRAT: Uspravan PRSA: LEA: i š. nisko i uzano čelo. belo napuderisane. tamne boje perja kod jednobojnih. I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na krilima i srebrno-plavi sa smeim. ali tanld. Očni okviri su dupli. a kod logoša ispod repa. uzan i oboren rep kod logoša. STANDARD POSTOJBINA: ukrštanjem Nastao je u Bačkoj maarskih letača. izbočenih grudi. OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih. srednje. Topoli oko 1900. Osnovna boja im je 61 60 . meu visokoletačima krupan. a kod srcastih tamne ili žute. krupne glave sa razvijenom kapom. čelo visoko i široko. malo izbačena. a nazivaju ih i sivi. kod plavih je plavo-crne boje. a kod logoša sedlasta. srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. premalin:ijileapodignutjenagore. široke pruge na krilima. godine. crveni očni okviri. kraća od repa. a kod letača noktiju u korelaciji sa bojom kljuna. duge noge. okrugla. do prvog mitarenja. izbočenog čela. uzane grudi. dugih krila.. REP: Sirok. malo povijen na dole. VELIČINA PRSTENA: IV Siroka. naglašenog repa i kratkih nogu. kružna od uha do uha. boja NOGE: Kod ukrasnog soja kraće. GLAVA: Velika. sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji sa leima.. gornjih delova krila u obliku srca.

"" To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva prevrtanja u letu. U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada. ostavlja otvorena vrata.slobodnjaka. Reakcija je vrlo brza. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke. drže ih zatvorene u golubamiku. koja su jedj. Samom izgledu rase nije posvećena posebna pažnja. Odgajivač ulazi u g01ubarnik. odgajivač izbacuje belu golubicu. a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. godine je izvezen i u SR Nemačku. što je i razumljivo s obzirom na to da je veHk trud u treniranju leta. pa u mnogome podseća na goluba . a onda munjevito počinje obrušavanje. Dresura se ogleda u sledecem. koji sve te detalje budno prate iz visine. a 1973. jer nisu zabeležena ni kod jedne druge rase golubova. kao mamac. Golubovi lete nenahranjeni. da počinje spuštanje. Osim masovnog odgoja u Makedoniji. ali isključivo po lepom vremenu. Makedonski palvo-kovan prevrtai).»dunek«. Golubovi padaju. što je znak za letače. popularan je i u južnoj Srbiji. Kosmetu i Banatu. Samo za trenutak let se nastavlja. 62 je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. Cesto se puštaju i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom. M3kedonski p!avo-kovan prevrtač. izgovara imena letača odabranih za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. a makedonski odgajivači su selekcijom stvorili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. skup63 . Vlasnik svakom golubu daje odreeno ime na koje se ovaj odaziva. Makedonski prevl'tači lete leti i zimi. Prozvani golubovi zatim izleću kroz vrata i staju na krov. pa se još i danas koristi stari turski naziv za ovu rasu . Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi poleću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama.nstvena u svetu. dok ostali poslušno miruju na svom mestu. Veoma su disciplinovani i mirni golubovi. na plato ispred golubamika i uz prodoran zvižduk. a odgajivač MAKEDONSKIPREVRTAC Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba. Potiče još iz vremena Turaka. Preci ovog goluba potiču sa Bliskog istoka. uz igru II letu.

krila uzana i viseća. Nakon spuštanja svih letača. Malo ulegnuta. KRILA: Duga. tamne. svetle je boje. uza na prsa. let može da traje prilično dugo. kao kod visokoletača da se jato i izgubi. Dešava se. gornii deo vrata. odlično se leže i to u brzim turnusima. crveni.čarapaste (i5 . iakih pera. Odgajivač zatim poziva nekoliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. baca im se malo hrane i zatim ulaze poslušno u g01ubarnik. beli. a na vrhu politiran prema osnovnoj boji perja. plavi i plavo-kovani. REP: NOGE: 64 Dug. Makedonija. a kod belih primeraka viri tanki bledo-:hute boje. VRAT: Kratak. Dugog i jakog tela. već kotljajući se spiralno. nesimetrične šare i velike gaće. u pravoj liniji. jak. pa se dešava. u blagom padu prema repu. širok. žuti. široka i jaka. kratak i uzan rep. zadovoljan je sa malo životnog prostora. svodnog Srednje oblika. kao tanjiri. a postoje i prskani. Najčešće je belo obojena glava. trbuh. letna pera. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kombinaciji sa belom. crvene oči i očni okviri. dug vrat. crn kljun. istina. kao lopte. dužine. STANDARD POSTOJBINA: OPSTI IZGLED: nih očiju. nije kavgadžija. Nozdrve nerazvijene. postrance. igra važnu ulogu I SARE: Gaje se jednobojni crni. a mamac (draper) im se ne pokazuje. Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako izvode svoju tačku leta. Ali. meko i ne kompaktno perje. GRESKE: Neodgovarajući let.ljenih krila. sitno i kratko telo. Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub. PERJE: Kompaktno. OCI: Bele ili žute boje. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane. ali ne direktno. i blago zaobljena. Najčešći su šareni primerci. Očni ok- KLJUN: Srednje dužine. sadrži 14-16 ili gole. rep i gaće. Ako su golubovi u letu. golub raširi krila i rep i blago sleće. BOJE veoma čvrsto i jako. nekoliko metara iznad tla ili krova. PRSA: LEA: Siroka širok i jak. posmatrač ima utisak da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. jake. Letna pera veoma čvrsta i kraća od repa za 2-3 cm. a preci potiču sa Bliskog istoka. robusnog izgleda i živah- GLAVA: Okrugla i duža. ponekad da se golub ne zaustavi i udara o tlo. Gledajući sve to. u letu.

Naime. belorepi . a preci su jaj damaći galubavi.ećimirnim. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su se česta prevrtali u letu. vajske i trgavce. a preci niških galubova nisu imali ni intenzivne baje. godine niški adgajivači ukrštaju svaje galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljšavaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. i galubovi su držani kaO' ukras na dvoravima i u turskim h~remima. NISKI VISOKOLETAC Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. let jaš uvek nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila. Daljnjam selekcijam otklonjena su i ove neželjene osobine. galubavi su naročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali 66 OslO'bO'enlem Niša ad Turaka. a zatim golub sa intenzivnim bajama. le't. Ovaj grad vcNiški visokoletač. na primer. već u tim davnašnjim vremnima. Oko 1890. jer su galubavi leteli brzo i oštra. lepim kljunom i ačima. takae dresiranih sakalava. Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u 67 . a kasnije i v'tezovi krstaši. Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da se dabije galub kaji će leteti visoko i duga. gadine. kružnim letam. nIški gO'lubari su se prihvatili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati niihavam ukusu. a samim tim je pazornica i za istorijske dagaaje. pa samim tim let nije trajaO' dugo i gO'lubovi nisl! išli u velike visine. bavili posebnim sp artom kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. Rasa je nastala akO' 1800. Ali. bez pretvrtanja. stvaraO' se domaći golub-visakole~č.I meta i ulav. šta je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. šta je bio začetak odgoja ukrasnih galubava.jaš su se stari Vizantijci. Osim ukrasnih ptica. TakO'. Na taj način. što nije bila laka postići. Kasnije se ava dva pravca stapaju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim eksterijernim asabinama. ~ Niški plavi visokoletač kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode.

prema repu malo nagnuta. pre- f f Niški visokoletač. STANDARD POSTOJBINA: Niš. čvrsto. vraca u svoj golubarnik. u kojem nastaje oko 1800. a na glavi se može pojavliti i pega. Značajna osobina mu je da se. bele je boje ili obojen prema osnovnoj boji perja. Boje su intenzivne sa metalnim prelivima na vratu i grudima. nokat-ouba. kljuna i bogatstvom intenzivnih boja.1: Biserne boje. prednji deo kape. s gornje strane blago povij en ka vrhu. jaka. bele boje. dužine 5-7 časova i više. blago zaobljena. žuta (kana1ija). elegantnih linija. i posle najdužeg leta. noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna. PRSA: LEA: Siroka. zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom. koj aje u obliku nokta na palcu. Belorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava. neoperjane. Očni okviri dvostruki i glatki. cuba je uzana i šiljata. Siroka. malo ispupčena i zaobljena. snažne. belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bojama. a gornji taman. a ponekad i butine. GLAVA: Okrugla. ukrašenu s dva cveta sa strane. . miran i visok let. kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu lea (amelija). malo šira. atek 1920. a dru~i ie s bogatom kapom koiu imaju belorepi primerei. Postoje sitno prskani(pirilija) i tJigrasti (karabaš). pa i više. partikla. KLJUN: Srednje dužine. s kljunom i Dubom izgleda u obliku romba. crni KRILA: Prilično duga. godine odgo jeni su prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim odlikama niškog goluba. dobro složena. jedan je sa šiljatom cubom. a može biti 68 . a od repa su kraca REP: Dugačak pezu. duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim čelom. dobro razvijen. gaji se u dva varijeteta. kružni. deblji i širi. leže na repu. letnapera. dobro operjan. I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje: crna (arap). Prvi opis rase objavI jen je 1954. dobl1O prileže. 69 f . Boja Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje grupni. tzv. Nozdrve su ši:wke. godine. prednji i zadnji deo lea. crvena (bakarija). bela napuderisane. godine. plava (mavija. rep. kao i mešavine ovih boja li raznim nijansama. bela (belan). pa niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i u vazduhu!« NOGE: Srednje dužine. ~gutan). OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa. akad tamnokljunih primeraka tamniji.\ traj anj u od 4-6 sa ti. plavo-kovana (tekir). PERJE: BOJE Sjajno. partiklom i krilima. kod beloglavih i belorepih tamne boje. kao idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave. Kod belobradih je donji deo kljuna beo. Belorepi imaju kapu od uha do uha. Gaje se beloglavi. očiju. sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u lecrvene boje. izraženih refleksa. kod kojih se uvek javlja bela u kombinaciji sa ostalim bojama. 0(. ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak. VRAT: Srednje dužine. Gledajući s gornje strane. krupne. iz diže se vertikalno iznad prstiju. otvor primetno slobodan.

raznabojni naktl. nasedanie ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata. uzane i viseće grudi. Sela je ta zainteresovala i dagovar. ulegnuta čela. lepezast.iakO' izdužena. ravna i . Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Stevanu Selu. gadine u Samiboru. nepravilna ili priljubljena ćuba. Neksladna figura tela. nabarani i crveni. nedovaljna dužina leta. ad baCkatopolskith visakalet. trgavcu pa 'zanimanju. nage visake. rodam iz Baoke Tapole.e se ani da mu Lajiher danese nekalika pari aVlih golubava. Tapali ima galubava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. neintenzivne boje i nepravilne šare. I r " VELIČINA PRSTENA: IV SOMBRKIPLAVCTE I 1 FarmiTanje ave rase pačinje 1925. s dvajnim peram. pričaO' je da lU B. TakO' je Stevan SeI uz pamać Lajhara i još nekih paznanika 1928.GRESKE: Niska ili linijsko letenje. žute ili crvene ači. akviri uzani. glava prevelika. f ( f 70 ~ f J Somborski plavosrcasti letač 71 .iusa leta.a!ča u plavasrcastaj boji i kasnijim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima. kačijaš pa imenu Lajhar. zatim šaren. rep rastreše~. mlitava i viseća krila. godine dašaa u pased 20 Niški sivi visokoletač. adnasna kapa. prevrtanje. izlaženje iz vidljivag radi. kliun tanak i dug ili suviše kratak i debeO'. dug i tanak vrat.

već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa novim rasnim odh:kama. Jato je zatim izručio da letJi. jer jedna ženka nije poletela. 5ešević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uverio u sve to. Let najčešće i duži. pos'le godinu-dve selekcije. primetili su je Svetozar Lugumerski zer Kumerkramer. zbijeni u vrlo lepom letu. kada je trupa bila nad glavnom ulii f:riccm l' Somboru. Odgovor je bio 119 golubova. u nishitre krugove. Drugi s tim nije bio saglasan. cak.Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD ima 90 golubova.komada topolskih visokoletaoa. To je izrazito grupni letač. U ovome je i uspeo. Da li zato što je imao mlade. što su novu selekciju prihvatili mnogi somborski golubari. a jedno vreme se. ili zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa obližnjeg orkvenog tornja. svakako zahvaljujući i tome. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i.ti lub. Tako . podigavši ga. To nije vohjerski goslobodu leta. To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim letačima. a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe72 I (1 Somborski plavosrcasti letači sleću Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa izvanredne letače. Svojom lepotom leti u velikim jatima. kad ~e odjednom jedan golub i:l!dvoji iz jata." ] ~" 1. jer su golubovi bili u jednoj grupi. kom i srednjem visu. a stručnim tren'ingom je post:igao impozantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su se diviti mnogi golub ari. Idući put je Ober došao ranije i Pera potera golubove. s tim da prethodno vid\i kako lete. re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad Somhorom. U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m. Reč po reč i pade opklada.je formirao matično jato. jer od JIutira do mraka ima no u pokretu.I . i. praveći traJe 1 do 2 časa. U pet sati popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi slete! \ I' Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~ Novodošle golrubove je smestio u ureen golubarnik na tavanu. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je veliki broj mladih. Oboje su uzivali u letu. da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. Jednom prilikom. jer ne zna da li bi se do uveče vratili. . Jednog jutra poseti. i dvoumio o tome da li da jato likvidira il:i ne. raspolagao je sa 40 grla. Pera mu odgovori da je kasno da ih povija. a može hi. . Za njih je izgradio u dvorištu poseban golubarnik. veseo je i stalvrlo brzo pleni mnolge odga73 t J .kupio je celo jato. Jednog dana je povijao jato i. tek kobac uhvati goluba.o ga je izvesni aber u želj:i da kupi dva para golubova. Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću. ugodno se iznenadio. pekarskom majstoru.

vrait tanak i dugačak. Impozantna je gledati jata ad 200 i više kamad2. i u istaj liniji s repam. tamna-plava baja perja. GRESKE: Glava četvrtasta. ad jednog da drUjgag uha. dužine.45m:m i širini ad 22 . REP: uz tela. najzad. a pasebna je interesantna njegava karakteristična svetla-plava baja. više od 12 pera u repu. akviri crveni. srebrnasrcastag. VRAT: Deblji. a krajnja pe. širak i dug rep. pagnut napred. grudi. u abliku škalj'rke kaja mala adstaji na zatiljku. nazdrve orven:kaste. ači crne ili bele. tamne pruge na krilima. OČI: Zutc"narandžaste boje. NOGE: PERJE: nakti baje. kmžnam kapam. nakfi beli i:li šareni. u kojem nastaje tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača. plavasrcaistog ukrši sta- lepag stasa. Plava boja obuhvata kapu. takoe. Rub repa završava tamna-plava pruga. Danas se an gaji širam Jugaslavije. a od ne Somborski letac plavo3rca3ti KRILA: Priljubljena repa su kraća. OPSTI IZGLED: Srednje je veličine. prema kljunu se sužava u blagom luku. srce nepravilno. uš'i nepokrivene. je padu. dobra prileže. čarapast. abrubljene s razvijenim bela- KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. Bele baje je glava.plavasrcastaj boji. na krilima i butinama. u jednaj rasi i jednaj baji. krila viseća. PRSA: LEA: Siroka. razvijenih . kljun dug ili kratak. u blagam dodiruje. BojakljUina je plava-crna. 74 75 .jivače. plavičastim kalutom. meren ad otvara žvala da vrh~ klljuna. u partikli. Srednje Cvrsta. čela uzana. VELIČINA PRSTENA: IV STANDARD ~OSTOJBINA: Sombar. ncge duge. niska prijubljena. pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i grudi i. nazdrve nenaglašene. sadrži 12 pera. kapa kdva. vila pera u repu. arspkog letača. rep kaji je. a adgaja se sama u jednaj 1928. srednje dužine. danji dea tela i lea. ali zemlju su plava-crne Uzan. zatim krila. prsa uzana. srednje dužine. BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja treba da je šta svetlija. Glava je obmbljena lepam. jednostruka. rehrasti ili ovalni. a izvezen je i u mnage evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. bela napuderi'sane. partikla ispad kljuna u dužin'i od 40 . bela pera u repu. GLAVA: Siireg je čela. neoperjene.ra u repu su bela sa spaljne strane. 5ve1:11ebaje. leže na repu bez ukrštanja. gadine. Ravna obla i razvijena. šiljasta. plava pera na glavi.25mm. tamnniji.

Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati visok. Kraljevo. Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase. korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Maarske. crni Godine 1963. i pored dug. srpski i sl. Obrenovac.e reči u jednom napisu iz 1953.~~~ vača golubova u Beogradu. Izmeu dva svetska rata postojala su pravila na osnovu kojih su se organizovala takmičenja u letu.e iz lo:kal'nih okvira. U trernutku osnivanja Savez je imao 13 društava.za. Preci su mu pozr.čini standard. a njen nastanak je vezan za Beograd. sve aktivnosti odgajivača bille su usmerene na let gol'uha. godine.oga je 1970. dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene. Ruvarac. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni. formiran je veliki broj društava koja su okupljab odgajivače samo ove rase. a sada ih ima 127 širom Srbije. Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800. i druga mesta uže Srbije.0'00 odgajivača.e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja. Dve godine kasnije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubova visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. sa oko 7.. du~ i kružni let. U meuvremenu. pa se nije mogla ni prikazivati na i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. kao što su: be'ogradski. osniva se Save zodgajivača golubova Beograda koji olmplja 9 heogradskih društava. a ovog goluba nazivaju razHčitim imenima. godine. a istovremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. niti crganizovani u specijalizovanu organizaciju. da usavrši letalčke osobine ovog goluba i da sa. Zemun. Slavko Vasiljević. Prema tome. Ono je obavilo pionirski zadatak u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u letu. godine formkana struona komisija od deset članova 77 . »Muta« i ostali. ipak dugo vremena ne ii. Pančevo. KosIta Panajotović.ljem da objedini sve postojeće odgajivače SJ:1pskog visokoletača. već su ih lju!bomorno čuvali samo za sebe. ali standard za ovu rasu još nije postojao. Spasa Petrović. Godine 1910. Meu čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Milan Tiš'!ier. O potrebi donošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i inostlranstvu bilo . kao svoje lokalne mezimce. SRPSKI VISOKOLETAC Ubraja se meu najstarije domaće rase golubova. radi poboli-šanja letačkih odli'ka. Joca Naumović. srbij an s'k'i. Ev1dentnoje da su. Sve je to uticalo da ova naša rasa. Radi t. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji76 Srpski visokoleta~.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim golubovima. Odgajivači se nisu trudiH da u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kvalitete svojih letača. To je vdiki broj organizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj i napredak ove rase. Savez je formiran s di. U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevrtačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i dugom letu. da omasovi odgoj.

ptica i kun!ića Jugoslavije. Posle dužeg rada. tom. ad pojma . ~odine se usvaja prvi standard srpskog vi'S'okaletaća koj'i z. risnih i intelresantnih podataka. plavo-kovani detalja k. Jato se podiže grupno. Pri povoljnim uslovima. pa se ovakva grla odstranjuju. S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne temperature za let kreću od 18 . brzim le.e i ocenjiivanje 200 komada najbOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973.rnperatu:ra je izmeu 22 i 25OC. dobro jato poleće dosta žw. živine. Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko.kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u ma statičkoj.oji je leta do no 100 goluba 78 raZ1rauje pravila ta'kmičenja. Obučavanje letača vrši se po sledećem redosledu: priwikavanje na iz.odgoju. Najmanje mora da leti 5 ili više letača. kao vrsnog letača. me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~.letište ni let . To Sili najbalji letači na koje treba posebno obratiti pa~nju u . Na ovaj način naglašena je letačka vrednost prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- Srpski visokoletači. na predlog komisije. je severozapadni do 1m/sec. da im se ne vidi rad krila. pobedničko jato na izložbi Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata.atim veri. Prilikom podizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i usparavaju njegovo podizanje.čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić. god[ne na Meunarodnom sajlmu peradastva u Somboru. i oštrim. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let. a u drugom se govori o ek:sterijernim odlikama rase. Povo!ljan veta'r za vre. 79 . Na osnovu rada krila. tj. - grupni i kruž- Srpski visokoletač. Standard sadrzli dva o'snovna dela. letaći se dele u dve grupe i to: sa mekim.visok i dug let. a najpavoljnija te. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a. jer oni vode i >~bušenebo«. a ubrzo se objavljuje i u inostranstvu. s tim da se u prvom propiisuje let. sporim letom. li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tendenciji neprekidnog dizanja.ukrasnog goluba. Sva.fi:lmje Savez odgajivača galubova. 1972. kao i ocenski karton specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukupmogućih.tro. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu. Prvo zvanično i~laganj.30°C.22°C i od 25 .

iena.dini krupno ni sitno. ili u obno'vljenom padanju. Nozdrve su nenaglašene. leže na nošen u PRSA: Skoka. Primerke koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz jata. godine. Ka. VRAT: Srednje dužine i snažan. TEKIR .crna. Da bi se i dalje mogao pmtiti njihov let. KLJUN: Snažan.i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi 5 . belobradi i belošpic Pri dobrim vremenskim prilikama visina . Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od rezul.5 do 5 časova. BoJa noktiju odgovara boJi kljuna. snažna široka. snažna. odaje utisak »zauzdanog konja«.5 časa. koji potiču još iz turskog doba. duži od klri'la do 2 cm.pa bogata. Najčeće je pojedina. koristi se dvogled.gubitm« ili postižu »nevidljivost«. Najbolje sezoni leta.01Jlavičaste. i u istoj ravni sa repom. srednje dužine. bledo~žute boje. I SARE: Javljaju se jednobojni pr. onda je to cenjena osohinameu odgajivačima. . dug kružni i grupni let. zaobiljena. uz telo. ST~NDARD POSTOJBINA: Uža Srbija. Telo mu je jaiko. sadrži od 12 do 16 pera. neoperjane. dobro prileže ružiičalste boje. Golub ari ih naz. i zaolbl. u zavisnosti od boje perja. 80 KRILA: Duga.čno spuštanje ili u manjim skupinama. a kod belih i šarenih sa belom glavom. Uobičajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja. NOGE: Srednje dužine. .tate postižu u četvrtoj i petoj 3 . REP: Dugačak. 81 ARAP .3 navrata pre konaČinog spustanja. lete u ». kompaktno blagom padu. tamne. do siv. sjajno i glatko. repu. Očni okviri su dupli. OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok. Ovakvo letenje u nevidl. loptasta i šiljasta (ćuba). aporeklo vodi od domaćih golubova i tiuTs:kih lelača. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i 14 časova. a traje od 15 minuta do 2. Posle toga nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini. u manjim skupinama ili pojedim\'čno. Na tim visinama golubovi se gube iz vida. snažne. LEA: PERJE: BOJE Zaobljena Cvrsto.ivaju »tockasli jake krvi«.7 časova. Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 .-~~- Jato mora da let. Ako ~e p"c'evrću nad jat01m i u krugu letenja. Silazak može biti nagli. Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota. GLAVA: Srednje veličine. Srp3ki visokoleiač. To su najčešće grla koja na svoje potomke prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez prevrtanja. može biti šliroka. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod tamnih boja perja.imerci u svim bojama. prijuibljena uz tdo. malo povijen u korelaciji sa bojalE perja. Osnovne boje su sledeće: svetla od tamne.plavo-kovana. postepeni.6 časova. belo napuderisane. OCI: Biserne boje.leta se kreće izmeu 800 i 1500 metara. Rasa se počela formirati oko 1'800.iivosti traje 2. čelo dosta i:zJbačeno i široko. .

dodaje mu se još naziv»lisast«. Ako.na leima (abojen). Kada se dve baje naizmeni6na smenjujil ad pera da pera. crveni ocni okviri. Kada je tekri:r šarenoglav. uzana cela. Naziv »šićirlija« označava srebrnO-plavu boju. siva-mrka..plava sa crnim prugama. »tekir bakarasti« je crna asnava. šarenagalavi«. viseća krHa. a:rap je u tom slučaju »čapar«. galuibave. taman kljun. na ledima. Orijentalni trgovac s golubovima 83 .epi« i sl. BAKARLIJA . Kad dvobajnih primeraka.offi bajom i sl. u zm/1insosti ad kambinacije . mala usa ka-[pa. od »dars« . kao.J je go1ub iednobojan. plitka i duboka dugena tanak crvene ači. sa belim repam»arap bel()rep«. žute iliglava. naziva se i »karudijan«. kada je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«. pepel}asta.bakarna-crvena. kratalk i neikomp. .žuta. s golubovima koje su takoe prodavili. svetla KULAN . i pred sabam. šarenar. dodaje se izraz »duz«. BEJAZ . i tamna.iednabojan. golub ima peJg)Una glavi iH sa strane glave. labava perje. Suviše krupna ili sitna tela. bela zauzima SO i više procenata. postaje i specifi. tamna-siva. i kljun. nosili raZlliU robu i prodavali je tadašnjem stanovništvu.o-plav. Da bi se naglasila d. kori'Slt1i se naziv »barak«.čni naIzi vi za. naziva se »kapIan« Onda kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »teleban«.J. a u širem znacenju . rec engleis~kag paretkla. neadreene b0je i neravnamerne šare. uz iedan od pomenutihnaziva za baju. Ovi trgovci su na . crni golub sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«. Kada u kambinaciji crne i bele boje.leima cesta nasili manje kaveze.~. a adazga crvena.~-~ MAVIJAN .:astupilJenosti pajedinih baja. NaJcešće. dug i tanak vrart.om ili drugom bajam naziva se »šeš«. .}kve. aperj'ane nage. uzana prsa. a baz »krzal baz«.i. »baz masti1jaiVi« je siva asnava prskana sa indig.aktan rep.se pajavljuje bela baja u kambnaciji sa astalim bajama.bela. meka. ispletene od pruća. VElJICFNA PR:STENA: IV 82 SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su turski trgavci .torbari kaji su u specijalnim korpama. GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta (4 časa). ?. BQZsiva. svetla i tamna. Na primer. Bela baja prskana sa cp7Cl1. NAtJDIJAN -. DARCIN .crvena. sabelam partiklam ili bradom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u krilima »arap šarenokriili«. zatim». » ..

kratkih nogu. niskog stasa. ako se trenira za let. STANDARD POSTOJBINA: lubova. i subotieki. Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti. U 84 Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova neprekidnog leta ujatu. pa je polako nestajala tamno"siva boja. a u Subotici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svetskog ra:ta. crni koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. Subatica . koji poklanja pa~nju lepšim crtama. pri cemu je naglašen glals »e«. Subotički drhtavi golub. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim visokoletačem u crnoj.nastao je od turskih i poljskih go- OPSTI IZGLED: K.na. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«.. pa je posle duge selecije dobijen predak današnjeg subotičkog drhatavog goluba.ub i. Sečkaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti. a boja perja im je bila svetlo. crni Subotički drhtavi golub. ljena« za g)lavu. 85 i »zalep- očni kolutovi .ene i šimrke grudi. koji daje primat stasu. jedan nosi naziv »iseČlkaš«. i ima veoma irooč.arakterističnog je stasa zbog povijenog i drhtavog vrata. 'kapa nisko bledo-žute postaV'ljena boje. Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim rubom na repu. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. a kasnije i ostaili mbojama. a drugi »fogaš«.e veoma naigIa. godine pominju se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski. Prvi soj je 'sta.šeno i završava se sa »aaeee«. Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično gukanje. SU!boti.. OCI: Bele boje. a sada se najčešće gaii kao ukrasni gol. U ovoj rasi postoje dva soja. kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim aelovima krila.riji. kao kod lepeza. a izostav'ljen glas >~r«i to prilikom oteguntog i dugog gulkanja. ali je kod njih gukan'j. irspupčenih grudi.. GLAVA: Kockasta i mala.--- Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine današnjih d1rl1tavih golubova.plava. du~ina leta se kreće od 1 do 2 časa. a usta:lila se crna i ostaile boje. a dobio je naziv po imenu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša.ckigolubari su ukrštali ove dve rase.

»!la:budast«. glagla- svilenkasta. PRSA: Veoma širaka. tj. Danji delavi krila i letna pera su beh. šta se pasebne Leže na tranama Sirak. ravni je sa leima. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«. krupna glava. Nazdrve risane. lisam ili prs:kana. Baje su vrlO' intenzivne.istim kara:kterast~kama ka}e imaju i današnji primeri. grudi. stalna Hi pavremena drhti prema asi tela. zaobljena izražava za vreme drhitanja. nepravi. obična gUlkz. žuta. GRESKE: Neskl<lJdan. LEA: KRILA: REP: Kratka. a vrh garnjeg prema aSnaV'IlOj baji perja.ie nasta:la 1920. . trbuha. tzv. I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. akO' se ne javlja drhtanje. bečkag kmtkokljunag u Zagrebu. sa .uba biO' je s duguljastom vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta ve. Osnavna baja se prateže ad kape. RErsa . napred . lučnog oblika.egom. jom kljuna.ne šare. da repa. Prvobitan oblik tag gah. ači crne. ZAGREBACKIPREVRTAC NOGE: KratIke. bela napude- VRAT: Dugačak i tanak. kF:m dug. PERJE: BOJE Dasta meka. VELIČINA PR!&TENA: IV Jaš 1915. tj. a na leima i krilima abrazuje se veće ih ffi<lJnje srce. kraća u istaj baja su ad repa. a maže biti sa p.Ce.nje. s tim šta asnavna baja fidc da pokrije i cea štit krila.'l. šilraka i zaabljena. naktiju dabra je u sMadu prileze. crvena. vrata. slab intenzitet baje.nazad. vis ake nage. čak i bez kape. Gaje se sled:cce boie: crna. a posebna se cene crveni primerci sa belim repom . sadrži sa ba. Gaveni odgajivači zagrebačkag prevrtača ilzmeu dva rata bili su: Srećka Bana87 I M I . i ispiUpčena.: KLJUN: Kraći.belarepi. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miškec odgajaO' je prevrta. uzana i ravna prsa. Glava je bela.patiljak kapre- vrtača. repa. pavijen u obliJku slava S. neaperjane. visak stas. crni sa plavim repom. svetle baje. gadine pucinera. debeO' i kratak vrat. de<la kljuna abajen male. ukrštanjem goluba i arijentalnag uz . ad 12 da 16 pera. Postaje polumadri. plava (modra) i tamna-plava sa crnim rubom na kraju repa.

~- 11 vac. skiladnih proporcija. bez slobode leta. već u letu padajiU na rep po 5-10 metara. u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 puta. ST AN-DARD I . Zagrebacki crni prevrtac. uništena. a ostaviti vitailne golubove. Pojedina grla se prevrnu 4-5 puta gube vilsinu .evrtačima.glave. Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kontinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. odvojena je od . da se ova rasa obnovi i da joj se vrate prvobitne rasne odlike. Trenutno je u Dr.e za dl'žanje s ostailim pr. pri čemu golub ne sme da guJbi visinu leta. pa je gla89 .ano 56 odgajivača ovog goluba. zatim Ferdo Vozap i Drago Voher. jer ne mogru da se zaustarve od zanosa. koji odJgajla srcaste u svim bojama. 31 izmeu prevrtanja ponovo se diže u jato. Prevr'tanje se izvodi. bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog prevrtača. Posltoje letači koji se ne prevrću. U tom pogledu postignuti su značajni uspesi pos'ledn'j'ih godina.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu registru\.J ~ POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920.je mali golub.i do stagnacije u razvoju ovog golulba. u malim koncentričnim krugovima. Posle rata ulažu se naipori. OPSTI IZGLBD: To . Ovakav način odgoja je dao zapažene rezultate na unapreenjueksterijernih odlika rase. ukrš'tanjem kapudnera. pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u volijers!kom odgoju. Kasnije dola~. ali odmah nakon prevrtanja USipraVino poleću u vis i vraćaju se u jato. Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se sahom unazad. naročito od mlaidih zagrebačkih golubara. Let traje od 1-2 časa. Prvi standard je nastao 1920. a naročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu prevrtači. Pogodan . zatim primerci koji dobro i visoko Ilete do tri Čaisa bez prevrtanja. U načelu. godine. veoma živahan. sklone letu i va. sclekciju treba vršiti 88 Zagrebacki beli prevrtac SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja golubova. Bitna je karakteriis1:Jika ovog goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. ali ne srne da leti ISa neprevrtaćima. u jedrnom iH dva navrata. najčešće. Odgaja se i u drugim mestima. sa visokim i širokim čelom. 31 drugi 1973. sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo.~dušnim akrobaoijama. GLAVA: Mala. Vrlo često se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s krova. Kapa se proteže od uha ido uha. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 23 puta sa što većom brzinom i sigurnošću. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zemlju. godine. nizak. okrugla.

njoj polovini je malo po'Vijen u nazad. nai:Zigjled ubačena u krug kape. uzani i crveni oeni okviri. KRILA: SraZimerna veličina tela. PERJE: BOJE Gusto. 91 !lO . evrsto i !sjajno. nošena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod. srebrno~pbva. plava. priljuihlj ene i napuderisane. Golub malo strše van ramena. rep noš<en i'spod 40°. plljosnat iH svodnog ob1i!ka. se no. dug k. što kraća U gor- lepo zaob!ljena. a nazad . više od 18 pera u repu. plava i vuga. rašljast rep. usaen u glavu. u osnovi zadebljan. a pri glavi tanji.rc su male. žuta. nado'Vezuju nosi pn::a uzdignuto i vrlo i sedlasta. a kod crnih i plavih može biti tamniji. raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja. LEA: Siroka. REP: Silrok. earapaste noge. VRAT: Kra. ali ne i previsoka. svede je boje. neznatno kraća od repa. šareni nokti. NOGE: Kratke. viša je od glave.kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. U svim bojama se javljaju primerci s belim letnim perima. tanak i dug vrat. I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im bojama: crma. GRESKE: Ne~grapno telo.ledećim bojama: crna. okrugao trbuh. kovana. uzana i horizoil1talna lea. oČini Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema ramenima. bele iH biserne boje.ljun. usmeren prema gore pod uglom od 45-55° u odnosu na pod. OčI: Velike. čija je osnovna boja bela. rozete podsećaju na eešalj. Vlrapčasta. uzano i kos o čelo.tak. a kod belih okviri su bledo~žuti i naglašeni. kratak i tup. crveno i žuto-prugasta. bela. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom kljuna. neintenzivne i neravnomerne boje. crvena. kao i s belom glavom. visoke usko postavljene noge. Boje su intenzivne i Iravnomerne. PRSA: Sklrudno i dobro razvijena. zatim tigrasti. meko perje. VELIČINA PRSTENA: IV. sadrži od 12 18 pera. krla nošena na r~pu ili se vuku po zemlji. kljun tamne boje. nepravilna kapa. KLJUN: U kOf1enu širok. vuga. nezaobljena glava. izrazito crvene boje i gole.va. lIo:::dTc. šarene ili žute oči. žuta. tamne. odaje utisak kao da pOiskakuje. Gledadno od napred. kapa bez rozeta. od osnove prema kraju se širi. crvena.

Nozdrve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene. vrh kllj. Odaije utisak da je uv. ukoliko se pravilino trenira. a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. a ne kao volijerski golub. tada V'elikom Bečkereku.ri ka ramenima. 93 . ma:lo i dosta tiho guče. U letu je veomai:zdržl}iv.e boje. 92 I(iUUN: Duži. počinje od gornje polovine rozeta. KaSTANDARD POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v. u zaviSllosti od boje perja.elom. u većim jatima. Odgaja se širom Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač. pa i viSe. S oibe straille kapu upotpunjavaju dve ruže-rozete. do bledo~sive faJkteriše ga i posebno gukamje.~k spreman da poleti. '" kirh visokoletača. Prilično je miran . čineći velike i plitke krugove. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje. GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa spušita prema kljmu. Dužina kljuna se kreće od 20 do 25 mm.Leti sporo. gdanjskih i ni'š- sova. Ponekad se koristi još i naziv banatski letač. a boja odgovara boji perja. VRAT: Srednje dužine. dobro se leže i othranjuje mlade.eka.ih. očni oIkviri su bledo-zut. Kapa je široka. Teme je ravno i blago se spušta prema potiJljku. Zrenjaninski visokoletac prugasti 001: Biseme boje. užim grudima i nizak. a završ. postepeno se ši. OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins. Nastao je krajem XIX veka u Zrenjaninu.una je malo povij en. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča- ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski visokoletac prugasti Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač.k. skroman u i'shra:ni.ava se na zatiiljku.golub. . Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa što boljim letom.

pri. KRATKOKLJUNI LETAČI NOVSADKIJEBGLU Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godina ovog veka u Novom Sadu. Takoe. zamazana boja. gomji deo grudi. PERJE: Čvrs. stalno nosena krila na repu. nosi ih mallo ispod repa. koje priželjikuju od.. BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu . crni hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godina sve šira. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijanse: svetla i tamna. u repu i na tr-buhu.rasu da se odgaja u pruga'stim (fako) bojama.R!ILA: Dos. dve jasne pruge na krii!ima i popr. k:rMlko telo. vrart:koji se presijava. Svetli)e je obojeno perje na gJavi.' visoke noge. što znači da još nije prosilo dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike. bela pera na leima. a to su: crvena. GRESKE: Mala glava.ta duga6ka. tamni ili crveni °čni okviri. srebrna i plava. Tamnije je obojen spoljni deo kape. na podbradnom delu. uzan i kratak rep.eena pruga na kraju repa. sa jakim ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna. Dugačak i širok. žuta. Malo je lačnog oblika.to i dobro složeno. licu. krila i rep. lJ4' 95 . mada se vrše napori i na ovom plamu. obojene oči. središte ruža. plava i bela boja se još uvek ne viaju ha izložbama. a može imati i dvojno pero. sadrži od 14 do 18 pera. intelliziV1I1o crvene boje. dubo!ka.gajivači ovog goluba. ali ne i siroka. donji deo grudi. V~LICINA PRSTENA: IV. NOGE: Kratke. nedovoljan kontrast boja. Evolucija je pose- Novosadski jednobojni golub.co PRSA: LEA: REP: Dobro razvijena. ~ Uža i u liniji sa repom. zatim unutrašnja st:rana kape. noktima či- K.ljubljena kapa uz potHjak.

ratkokljunog galluba. širok i na dale obaren. uz runo čeoči. Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi vilna se nastavljaju u produžetku krib. srazmenna razvijena. staparskag letača. PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. Baja kraća repa. manjeg rasta. sa vi'sokim. Pašta ima veoma kratki krjun. glava KLJUN: Veama kratak. OČI: Krupne. a pa visini da teme na. Dužina kljuna. šta širem i dobro svedenim čelam. 1. neoperjane. sadrži uz tela. ali praviiIna i blaga sveden. vna boja perja. u skladu s bajam perja. dug vrat. merena od da žvala.Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača. crveni ačni akviri. Navasadski golub je leta. segedinskog visakaletača. a širina je minimalna 6 Baja kljuna je bela.ednabojnog gallebića. 12-14 crvene i sjajna. vara baji k<luna.ena uzan. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja. obojene tanak i usaq:eln kljun. SIt{wan Sekiz 1972. praza 1 da KRILA: Kratka. kJratka. REP: Kratak. kljun ke i usko p(\1stavljene noge. iznasi 6-10 mm. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novosadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove rase i aktivna radi na unapreenju njenog odgoja.gaja svaje mlade.č. u stanju da pravilna od. pripoj. visonoge tamne boje. crvenu i žutu baju. s kapom. s čeVlrha mm. Kasnije s'e poenta baca na crnu. Potiljak glave je neštO' uži ad čela. boje. godine. mada se sve češće adgaja valijerski. nog temperamenta. nepravilna kapa. STANDARD POSTOJBINA: Navi Sad. VRAT: PRSA: LEA: Kratak. VELIČINA PRSTENA: IV. Novosadski jednDbojni golub. i živah- OPSTI IZGLED:. Malog je rasta. crvenaj. j PERJE: PravHna slažena noktiju adgo- BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj. pa širini se prostire od uha da uha. odgovara veličini i dobra lepa zaobljena.' GLAVA: Mala. Dozvaljava se mala obajena na vrhu kljuna. a kod belih primeraka tamne. gde je na'staa skladnih 1962. pega Prva su nastali primerci u belaj boji. NastaO' je UlkrMan}em poljskag k. žutaj. NOGE: Kratke.5 cm. Danas se ovaj golub adgaja ši\mm zemlje. a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. Baje treba da su istog intenziteta po cdam telu i dabra zasićene. veliika i lo. kenigsberškag či'stoakag i nemačkarg j. Okviri akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje. godine. GRESKE: Kirupha tela. galuba. 96 nefarmasta glava. a prika\zan je i na mnogim inastranim il~loŽJbama. neintenzi- 97 . pa se za adgoj koriste galubavli~dadi1je. nije. bele baje. adreene finaće i intenzivnih boja. dug. tamne boje. a ubrzo zatim i u ostalim bajarna. vuga i belaj baji. Sldadna širok. od repa pera. takO' da lom gradi jednu celinu. Kapa je potpuna priljuibljena uz glavu. proporcija.

Leti u većim jatima i po nekoliko časova. kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi.Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komaromske. aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj kvalitetnih grla. 8taparski letač. ogrličasti i srcasti. tako i držanja tela. Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata. STAPARSKI LETAČ J. 8taparski letač. ~ut slave staparskih golubova utrli su aoi iz Stapara koji su studirali i boravili širom Austro-UgaJrske monaI4hije. kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukrštanjem stvorena je nova rasa golubova. kako u pogledu finoće glave. a dosta retko s. Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. U ovome su naj:zna'čajniji bih dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci staparskog Ietača.edna je od staJrijih rasa golubova. Posle rata jata su se obnavljaila. Najčešće se susreću jednobojni. ogrličasti Vrlo brzo je rastao broj odgajiva. nastala 1878. Posebne karCl1kteristike ovog goluba su ma10 t. Za vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golubara je uspelo da sačuva deo svojih jata. godine u Staparu. vrlo intenzivne boje perja i gizdavo držanje. Odgdaja se u tlri varijante i to kao: j ednoboj ni.elo. Kvalitet ogrličastih i srcastih primeraka zaostaje za jednobojnima. mestu kraj Sombora.ča i ljubitdja ove rase.rcasti. crveni 98 99 .

crno~srcast širi.STANDARD BOSTOJBINA: Stapar.1: Bele. ispod repa. baje. adnasna »kudeljaste«. tamno-plavoj. sa visokim. GLAVA: Mala. glava velika i izdužena. Gaje se ogrJičasti. neoperjane. ali ponositog i elegentnog stasa. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog uha. tzv. komamffiskih. I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj. nečiste oči. Oeni 'Okvir je dupli. mano čelo. ali ne usprav:nirn i lepo svedenim čelom. a izmeu lea i repa pripmetna 1'e manja zbočina.zvijena. padu. rep dug sa više od 12 pera. zatim tamnJ~plavoj. kraj Sombora. uzdignute glave. gde je nastao kečkemetskilh i BOJE OPSTI IZGLED: Malog tela. nošen mala 'Okomi to prema tlu. čvrsto i sjajno. VRAT: Kiraći. žutoj i srebrnoj baji. Boja noktiju odgo- NOGE: Kiratke. svetle baje. a kod plavih crn. GRESKE: Krupno i dugačko telo. garnji deo KratIka i u laganam KiR'ILA: Kraća od repa. umne grudi. labudastog vrata koji lagano podrhtava. a vrhovi magu Staparski letač. REP: nošena Kratak. crvenoj. mala je. crvene vara boji klljuna. povijenog. niže postavljena i priljubljena uz glavu a produžena da polovine vrata u vidu grivice. a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna. sadrži 12 pera i pipu. LEA: šira i izibočena. prav i dug kljun. Postoje srcasti u crnoj. s belom osnovom. a kod plavih i srcastih tamne. Pera su dobra složena. a greške u crti kod srcastih. Vrh kiljuna može biti i obojen. igOidine. nepravilna kapa. čet'vrtasta. prema ramenima se postepena povijen unapad i podrhtava. ali ga ne dodiruje. bleda-žute boje. Nije u istoj liniji sa leima. KUUN: Kraći. dodirivati tlo. poprskan veći deo tela kod ogrličastih.ranje su 'Cisto beli. neintenZlvna i neraVinomerna boja perja. tanak. sa obavez. pr. PERJE: 100 Kratko. žutoj. suviše svetla plava boja.erna boji perja. krila se vuku na zemlji ili stalno leže na repu.' 0(. vrat suviše kratak jlli dug. P!RoSA: Lepo ra. 101 . malo zatupast. blaga pav:ijen u obliku luka. VELIČINA PRJSTENA: IV. ukrštanjem segedinskih letača. Temperamentan je i veseo golub veama intenzivnih boja. okvir crvene boje. sa normalnim ili iz:duženim zenicama. noge visoke. sa blagim smeim tonovima i crnim prugama na k1'ilima i robu repa. mesto 1878. c:rnoj i vuga boji koje treba da su što intenzivnije. Do prvQg mita.

000 golU!bova! U.« SUBOTI CK I VISOKOLET AC Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici. sve bolja finoća eksterijera uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja.rtasta. Leti u jatu ad 3 do 5 časova. .viil' 111:1 . Subotički crni visokoletač. a kad plavih primeraka izJbuljene.e i Polj'ske. Kalman Sebenji. kruznog 'Oblika i nilsko postavljena. s pO[losom je govorio: »NudiJi su nam svojevremeno svečane kar:uce.zmeu vi'se rasa galubova. tzv. ukrstanjem letača iz Maarsoc.. prostorije je najveću Pokazivao ke u crnoj 102 svoje kuće.etv.poznao sam ga u Subatici meu njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne Subotički belorepi visoko!etač Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subotici i okolini. Oeni okviri ni i bledo-zute boje. omanjeg tela koje je doKapa je GLAVA: C. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač. nam. S TtA!N1DAR:D POSTOJBINA: Nastao je oko 1900. imao je 3.i za poznatu golubarsku porodicu Sebenji. »zaiblje« oči. Razvitak rase je vezan . godine u Subotici. Ali. Sebenji pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima. mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primerbaji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- tamno-smee i su jako ral7. Sećajući se mladih dana. OCI: Biserne boje. mala. dva lepa konja. sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova. ali moj otac i ja nismo hteli ni da ČlUjemo. i. OPS11I IZGLBD: sta dugačko. ukrštanjem letača iz Maarske i PoJjiske.. čelo siroko i za'Obljeno. Elegantnag stasa. čiji su i otac i deda bili čuveni golU!ba:ri.

crveni. f 1 105 . obojene oči. Sv. »makazari«. Bugarske.rša'čki trgovac i poznati goluibar. i šareni kod kojih je osnovna boja bela. nepravilna k3!pa. potpuno svede boje. r:. ukrštanjem raZJnovrsnih prevrtača poreklom iz Turske. tzv. duge noge. žuti i plavi. Jj. žuti Subotički crni visolmlelač. Makedonije.ie u Vršac Ziva Miju. Čvrsto. KLJUN: Kratak. nosi ih na repu. viseća krila.~~!!"~!"". uzani °čni okvilri. uzana i duga glava.rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske prevrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase. V. zati. 104 1. Meu tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape. kod kojih je taman. Godine 1919. Kratke. . Rusije. široik. Vršački p~evrtač. neintenzi\ue boje. Nokti kompaktno i veoma sjajno.e boje treba da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. 12 pera... ali jak. uzano telo. I SARE: Odgajaju se jednobojni crni. PRSA: LEA: KiRILA: REP: NOGE: PERJE: BOJE Siroka. ali s jakim krihma i vrlo dobrim prevrtanjem u letIU.epravilne šare. Gaje se plavi s crvenim prugama na krilima. i malo iZJbočena. V11SAČKI PREVRTAČ Duga i škoka. okviri orvene ih tamne boje. VELIČINA PRSTENA: IV. uz telo. Uzan.emeno izadrhti. iste dužine s krilima.a~J. gornji a povr. VRAT: Dosta dudg. dug rep.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neugledan prevrtač s ćubom. Persije i POlljiske. pa nije čudo što j. GRESKE: Dug i tam2n kljun. padu. zaobljena Bez ulegnuća i u blagom priljubljena deo malo povijen kod plaunaz3Jd. kao i srcasti u istim bojama. Kod plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa. a kod plavih tamni. bogati v. Mnoge od tih prevlftaca donosio . sadrži svetli. Nastao je početkom ovog veika.m belorepi. jake i gol.. Nozdrve su bele. izuzev vih.

žuta. traje od praleća do jesenjeg mitarenja. nisko ili visoko postavlgiena. ujutro Ni papodne. a drugi kraći i povij en. po pravilu. krilla viseća. crvena. Očni okvilri su od bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni. plava. kapa uzana. Teraju se. duge nQlge. leže na repu. Leti u jatu i u visini laste. uzan i prav kljurn. Boja kljuna je bela. PRSA: LEA: KRILA: REP: Sto šira. VRAT: Kratak i jak. kratak i i zdepast golUlb.11 dug i nasaen. prugasta i pepeljasta. lea UlZana. Kapa se proteže od uha da uha. u obliku je zrna kukuruza. KLJUN: StO' manji. Mladi letaCi li početku nasedaju na rep. u oiblliku oraha. obojene oči. zaJepl jena. stabiJrne. arni'k dešava se da se vraćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. PERJE: BOJE Gusta. Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne procenjuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. slalba aperjano'St.og prevrtača. dolbra složeno i sjajno. Sve boje treba da su intenzivne i 'ravnomerne. Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju sa za!tubaistrm tipom prevrta. izrazito kompaktna. p'lavo~kavana. kada nije previše toplo. i dohro zaablJena.lo duži od krih. GLAVA: OkimgJa. Dugačko i tromo tela. izrazita crverni okviri. GRESKE: Nedostatak prevrtanja. u osnovi što širi. glava uzana i dUjga. ukršla- Vršački prevrtač. 106 NOGE: Kratke. a kQld belih primera\ka tamne. niska Ravna. tle baje. ma. a 'uvek živahan. a već za vreme trećeg Hi četvrtog leta prevrtanje treba da je normalno. mena negovarnje letačkih osobina. 107 .ča i pOSile dvade~etogadi'šnje selekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k. puna. nozdrve nena!glašene i glatike. beli OPSTI IZGLED: To je mali. neravnomerna boja. OCI: Bele. vuga. zatulbast. Na prvi pogled ne odaje utisak prevrtača. vrh malo pavijen. Nokti su svei u istoj Hniji s repom. :Arevrće se preko glave unazad. Plrvi je imao izduženiji kljun. Boje: bella. VELIČINA PRSTENA: III. uz istovre- STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu njem više rasa prevrtača. boje. široka dabro dužine. prevrtanja. Let traje najčešće jedan čas. vr. tj. godine. odvajena je od glave. gmdi Uizane i rascepljene. Srednje Kratak. I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim perima. pa i više.Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odlike kao danas. čelo oboreno i mana. ne praveći veliki pad. jer to vuče celo jato na niže. bag ata perjem. Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvijena i kada se privilmu na gQllu:b. oka 1910. crvene s10žen. dug. duga iH kratka. naglo propadanje za vreme prevrtanja. stabilan. Sezona kvalitetnog leta. niskag držanja. Treba da se prevrće što češće. a s abe strane se završM1a s malim rozetama. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove rase odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine. ali da pri tome adržava poželjnu vi'sinu. defarmisana. Kao rezultat ove akcije nastaju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. sa karakterističnim isturenim i širokim čelom. svojom celinom se sliva u celinu tela.

i.jit. j.-- IZ ZIVOTA GOLUBOVA ."i. ...it_"IIi.."'''' ~..~IJO:8I8WI'~: ~!' ~ ' '~"'!..ti.

.

. Golub-slobodnjak..--- Dalmatinski gore - golub. goro .-~ ~.

) t- Galebići ~. .

\ Orijentalni prevrtači r .

Fu1ton Robert. Zrenjanin. Petlrović Veiljko. Peradarstvo. 1927. The National Geographic Magazine. Golubica sa crnim srcem. 1965. Golubarstvo. 1963. Das grosse Bi. . Pravilnilk o takmičenju.I. 1928. Sombor. Zurth Edmund. Die Welt der Tauben. London. Bunga. 1885. Klein Erieh. Hanžak J. lubova i ptica Jugosbvije. Melsungen 1971. Bukarest. Moj maJli svet. Reutlil1gen. 1925. 1973.. Kaltalog izlagača. Istvan. Hand!buch der Taubenrassen. 1969-75.rtz Jean. Budapest. Das Taubenbuch. The mustrated Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara Book of PigeoU's. Vasarnapi uj'sag. Sombor. Der jUI1Ige Tauben'luohter. 1876. Sohtitte J oaohim. Beograd. Taubenrassen. 1970. kunića. Društvo za uzgoj peradi i golubova. Savez sportskih društava odgajivača golubova visolwletača SR Srbije. Petemi Dr. 1975. 1927. 1966-1975. Barth/E. Leipzig. Organ Saveza od!gajivača rasne živine. Beograd.Ider1exikon der Vagel. Casopis za probJematiku peradairske proizvod. Washington. 1969. Wien.LITBRA TURA Antić ore. Beograd. Budapest. Ljubljana.. 1926. Chemnitz. go. 1971. Berhn. 1974. A hazigalamb es tenye'Sztese. DrilUjo~ki!Peurača. Reutliingen. 1943. Odgajivač. 19 .ngmann. 1953-1955. Golubarenje u Somboru. 1892. 1970. Zagreb. Deutscher TaubenS'tandal"d. nje. Prag.

J.OpiJsni sistem - - - - - I GOLUBOVI U BOJI Dalmatinski go~U!b II DZINOVSKI GOLUBOVI .: .Si'stem 100 poena .čkotopolslki vi:sokoletač ."i '''''' .Niski visokolet<l!č .Subotički drhtavi golub .z..~.:ml.:..- - - - - - - - 76 83 87 92 71 - - - - - - Novosadski jednobojni golub - IZ ZIVOTA GOLUBOVA LITERATURA .Zaigreba6ki prevrtač .102 .Somborski plavosrcasti letač ..Selekti'\iui sistem - - - - - - - - - - 21 23 25 - - - - 31 33 - - - - 36 39 41 t.Bački prevrtač .iI~:.r.golUlbarstvu Nastanalk domaćih ralsa Podela domaćih rasa Prstenovanje golubova Ocenj'ivanje golubova .Makedonski prevrtač .renjanimslki prugasti visokoletač Kratkokljuni letači ..Ba.č ...'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.:::..a.5 47 47 54 54 57 62 66 -'.120 .Srpski visokoleta.Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - - - - - - - - - - - .Domaći gaćan Slovenački beloglavi golub III GALEBIĆI Makedonslki ru~an IV LETAČI Dugokljuni letači Somb0l1slki leta'Č Srednjekljumi letači r.1".ViI'šačkiprevrtač Staparslki letač .. SADRZAJ: Strana Predgovor - - - - - - - - - - - 5 7 15 16 17 20 20 21 StI1učni izrazi u .105 109 119 95 95 98 ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful