.Ii

.

"-wr.-.:-.-...

,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor ANTON RAle
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove oblasti li nas, a posebno je slabo obraena oblast domaćih rasa golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugoslovenskih ras.::>. olubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom g standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pravilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je sto i lEtati po mraku. U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan! Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i ocene, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer eliminise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mnogim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odreenih činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvetljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Znači, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa 5

Tehni,čki uredni,k ORE GRUJIĆ

Naslovni fotos Inž. ORE BURGIJASEV

.1,

Sva prava

zadržana

Stamparija

»Rrosveta«

Stampa: Sornbor,

21. oktobra

hr. 27

"-"\\ii

'."

'1\,!\\imIIIIIMIIt

Allll.""...I"I\.Wt

LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.:: ,!Ii.
'

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom nastankC1. i opisom svake rase posebno. Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a meu njima: ore Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Sombor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Nenadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. Ako ovaj rad doprinese je ispunio svoj cilj. bržem razvoiu golubarstva, onda

STRUČNI

IZRAZI U GOLUBARSTVU CRNO REP: Golub ćija je osnovna boja bela, a l'ep cm. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja se završava u obliku š'iljka, sa2'Jdanog od perja. tARAPAST: Cevanica ponekad i prsti, sitnim perj,em. noge, a obmsli

BELOBRAD: Golub sa bel o obojenim delom vrata ispod kljuna u obliku trougla ili brade.

Sombor,

oktobar

1975.

Autor

~ ..:,f;
""~
,

~:c§.~' - O"" ,"",,~-./.-s ~'~ ? --l .
'~~'~

~

''

?
.
,

..

,

,', . \-,,-10 "f
.

.

.

::~~{(
. . .

\\

I

,:,','

:'!-

llI' .\" "
i'
1

\

°,-

\

\', \( \ t ,\

'

l'

,\ "'\, \
' '~ .."

",<~,

\

BELOG LAV: Obojeni golub sa belom glavom. BELOREP: Obojeni golub sa belim repom. BISERNO OKO: Svetao, što blei iris oka, dok je zenica sto man}a i mna, naroćito kod letaća. BUTINAST: Pera na butinama obojena bojom koju ne propisuje standard.
()

DAILJE: Golubovi s kljunom sred:n}e dužine koji othranjuju tue mJa:de. Rase 7

~~#.

""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~

il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:'

'I

.: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I . I'

DEKORATIVNI

GOLUB:

Ka-

rakterišu ga ukrasi od perja, boje, ili naglašeni očni okviri, nozdrve i sl. Odgaja se radi ukrasa. DROPER: GoliUbmamac, obično bele boje i ženka. Koristi se pri!1liiko<Hl treniranja visokO'letača. Videvši dropera, golubovi sleću znajući da ih oče'kuje hrana. DVOJNO pero. PERO: Vidi viI o

GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi u slobodi, prebiva na trgovima, visokim zgradama ili saJlašima. GRIVICA: Perje na zadnjem, gornjem delu vrata, formirano u 'Obliku grive k'Oja se proteže do kape.

r !

imaju na plavoj površini crne mrlje. Postaje i crveno, žuta i srebllllo-kovani. KUDELJASTO OKO: Oko tamno-sive boje, pod:seća na zrno konoplje-kudeljc.

NEOPERJANA NOGA: Cevanica i prsti bez perja.

IZLETISTE:

Otvor na golubarnikm, sa manjim ili većim platoom, sa kojeg golubovi izleću ili slecu.

)
II
I

I

LABUDAST VRAT: Gornji deo vrat,a zabačen prema repu, povremeno podrhtava. LEPEZAST rep. REP: Raširen

EKSTERIJERNE OSOBINE: Spoljni, vizu el ni izgled luba. FAKO: Vidi pruga Sit. GA ĆA ST: obloženi Cevanica dugim

go-

KAPA: Podignuta pera na zatiljku i garnjem delu vrata koja se naslanjaju i Dine širu ili užu ,kapu ili ćubu, što je ukras pajedinih . rasa.

LETAČ: Golub čija je glavna odlika let. LETNA PERA: Velika na pera u krilu. polet-

NERAVNOMERNA BOJA: Svetliji i tamniji tonovi jedne iste boje perja. NEVIDLJIVOST: Let u gubitku, odnosno na takvoj viisni na kojaj se golim okom golubovi ne vide ni po vedrom vremenu. NOZDRVE: Voštana koža na gornJem delu kljuna koja pokriva nosne otvore, više ili manje razvijena, obično napuderisano belo.

i prsti perjem.

)

LISA: Obojena traka na beloj osnovi na čelu goluba, iIi bela tra'ka na obojenoj osnovi.

KLIKER GLAVA: rugla glava.

Mala i ok-

)
Uzaboje perboje
I

GALEBIĆ:

Naziv za goluba iz grupe kratkokljuni'h golUlbova koje najčešće karakterišu ob oj eni štitovi krila, pa stoga podsećaju na galeba.

KORELACIJA BOJE: jamna povezanost 'kljuna i osnovne boje ja ili boje kljuna i no~tiju.

OBRAZAST: Obojena pera sa strane glave, što se smatra greš,kom. METALNI SJAJ: crveni pmlivi na vraJtu. Zelenkastoboja perja OBRV AST: Obojena pera iznad oka, takoe se smatra greškom. OČNI OKVIR: Mesnati prsten oko oka koji može biti jednostruk ili višestruk. Zavisno od rase, boje je oel 9

KOVAN: Tamne mrlje - zakivci, na svetloj pavršini osnovne baje, najčešće na štitu krilla. Plavo-kovani

MITARENJE: Zamena perja. NEINTENZIVNA BOJA: Bleda, nezasićena boja perja.

8

j

"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~.

_!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.'

.!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11

:111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene

ili tamne.

'i

\

kljuna i gornjeg delad vrata predstavlja grešku kod većine rasa, a kog galebića i još neikih rasa to je rasna osobina. PODREPAST: Bela pera na donjoj strani repa koji je obojen, što predstavlija grešku.,

POVEZAN: Srcast golub kod kojeg se osnovna boja na vratu završava pravom linijom prema kljunu.

.\

\

~~
PREViRTAC: Golub koji se u letu prevrće, golub-akrobata. PRSKAN: Na pojedinim delov,ima tda tačkasto obojen, kao da je uprskan. PRUGAST: IZibledela boja nastala od crv'ene, žute ili plave, pa prema tome postoji crveno-prugast, zutoprugast i srebrno-prugast. Ove boje su najčešće sa poprečnim prugama na krilima, a mcgu se naći i bez njih. RUZAN: Golub sa perjanim uk'rasom na grudima u obliku ruže.

RUZA: Ukras od perja na grudima, glavi, ili sa obe strane kape. ROZETA: Perjani cvet koji se nalazi na oba kraja ško1j'kaste kape ili na čelu pojedinih rasa. SAĆURASTA KAPA: Siroka i bujna kapa. SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ulegnuti, umesto da grade pravu liniju, 2. Lea ulegnuta kod rasa sa podignutim repom. SRCAST: Crtež, odnosno takva kombinacija dve boje da se na ledima i krilima fOI1mira obojena šara u obliku srca na belaj osnovi.

OGRLICAST: Golub bele boje, prs:kan crv,enom ili drugom bojom po vratu u obliku široke ogrlice. PARTIKLA: Bela obojena, ovaIna površina ispod klljuna na vratu.

..
POLITIRAN KLJUN: Vrh kljuna obojen istom bojom kakva je i osnovna boja perja, dok je ostali deo kljuna svetIe boje. PATKAST: Golub niskog tela i kratkih nogu ukoliko standard predvia suprotno. PEGA: Okrugla, obojena na belaj osnovi glave. PIPA: Lojna žleZlda na trtici. PODGUSNJAK: 'koža izmeu
lO

Nategnuta don}eg dela

STANDARD: Reć je engleskog porekla, a znači pravilo, merodovan, ili uzor a u golubarstvu: opils rasnih osobina goluba. SVODNI REP: Sadrži više od 12 pera koja su složena u obliku izvrnut og lev'ka, a prema kraju se širi. sa vrlo kr,atkim kljunom zahtevaju dadilje. 11

",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ

~

",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I'

,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno plaboje. vo-kovana boja. Na plavoj osnovi krila gusto postavSESIRASTA KAPA: Vdika i ljene crne mrlje. bujna kapa. SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka kapa formirana u oblIku šikoljke. SPICAST: Obojen golub sa belim letnim perima. TIGRAST: Nalizmenicna pojava belih i obojenih pera po čitavom telu. TRUPA: letu. Jato golubova u

VISECA golub repa.

KRILA: KrHa koja dr~ipored ili ispod

vma PERO: ,Breno pero, račvastog oblika, javlja sc
VISOKOLETAC: Golub koji se u letu podiže i zadržava duže vreme na velikim STITAST: Beo golub sa obojenom celom površinom kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9 letnih pera, ili obojeni go.Iub sa belim štitom kdla. STIT KRILA: Pokrovna pera krila koja cine ovaInu celinu u obliku štita.

visinama. a cesto je i nevidljiv za golo oko. VOLIJERA: Prostor pored goluba:rnika ograen pletenom žicom, u kojem se golubovi zadržavaju preko dana. VRAPCAST: Srebno.ikovana boja, na svetlo-smeoj osnovi, tamnije mrlje na štitu krila. VUGA: cokoladna boja perja. ZATUBAST: Tupokljun, zaobljen, aneoštar vrh kljuna. ZABLJE OKO: Izbuljeno i krupno oko.

,J
12

E~

u sredini repa koji više od 12 pera.

ima 13

od kojih su neke već i izumrle. Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova.''IIII\lIi.!f NASTANAK DOMAĆIH RASA Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je dobrim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje.. Postojbina . čovek je stvorio i raširio širom sveta mnoge rase golubova. je kolc-. a pretke drugih doneli su trgovci.~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil. a sve imaju zajedničkog pretka.. Znamo d". Prapreci "nnogih rasa golubova poticu S2'.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~. "'Hj. bilo morskim. Golub pećinar (Col umba Uvia) Počevši vekovnu selekciju ovim golubom. moreplovci.I'''![I!I'''1 .. Orljenta. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim krajevima.ka golubarstva Azija. a nove se i dalje stvaraju.i:. Mnogi trgovački karavani bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su prolazili.! ' . a posebno regi on Srednjeg i Bliskog istoka. odakle su se širili u sve krajeve sveta. pa i osvajači..:!~:H4':~lt'J . bilo kopnenim putevima.. goluba pećinara (Columba livia)..goluba peći15 .

staparski letač. somborski plavosrcasti letač.. izvršili su podelu na 9 grupa. niški visokoletač.Letači. severna Afrika i centralna i južna Az1. preporučio bih budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova." :~ nara su južna Evropa. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4 rase. dalmatinski golub Grupu džinovskih golu. bačkotopolski visokoletač. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golubova nastao je u XVIII veku. najčešće.:. a Site (Schiitte).~jjL~ ~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:. niti će u budućnosti izgledati bas ovako kako izgleda danas. Prsten je..'<L~H~. pa i naša. Karakteristika ove grupe su kratak kljun.::. a omogućava i voenje neophodne evidencije o svakom golubu.I" . znak da je golub izležen pod okriljem čoveka. čije ime i nosi ova skupina.. zatim let sa svim specifičnostima. Zajednička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine. Bart (Barth) i Engman (Engmann). Ako uzmemo u obzir da od postojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći.kratkokljuni U prvu grupu golubova u boji spada zbog izuzetnog intenziteta boja perja.Golubovi u boji II . na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba. On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog kamenjara dalmatinske obale.HI'. ili kao letač.:ii!. pak. U podgrupu dugokljunih letača spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. pa i onaj najbolji.'. p Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u Vojvodini. I I: I 'II : III Iii " li . na 17! S obzirom na to da u Jugoslaviji.I.. zavisno od toga da li se odvija u srednjem visu. Srednjekljunih letača imamo 9. O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz 1666. 16 U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom.i III . a veći broj je formiran u XIX i XX veku. obojeni štitovi krila kao kod galeba. a to su: bački prevrtač..su prihvatile sve zemlje. makedonski prevrtač. 17 . Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta brojna i omiljena u svetu. omanje telo i. bez obzira da li je reč o visoko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu.. rirodne pogodnosti.srednjekljuni . zrnasta hrana. subotički visokoletač i vršački prevrtač. I u nas su pojedine rase golubova u fazi stvaranja. a možemo da ga naemo i kod nekolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli]erama. Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako je izgledala pre više decenija. najčešće. Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini kljuna podeljene u tri podgrupe.1 I 'Ii PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA Rase golubova obično se dele na 10 grupa.H'wl':'!'!::'. 1':. Pripadnost pojedinoj grupi odreuje se. li prvom redu. biće diskvalifikovan na izložbi. prema eksterijernim osobinama rase.ija. srpski visokoletač. ZalutaLi golub se može vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu. kao što je. Svaki golub. Njih karakteriše. Izraen je od tankog alumunijuma. i bogata perjana odeća.ako nema prsten koji standard propisuje. Postoji meunarodni standard o izgledu prstena koji . a to su: novosadskijednobojni golub. subotički drhtav.i golub. I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala živa bića. trenutno imamo samo 18 i'ormiranih domaćih rasa golubova. let visokoletača i let prevrtača.bova sačinjavaju dve naše najkrupnije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. Na tom polju naši odgajivaci imaju široke mogućnosti. Postoji viSe razloga za to.Džinovski golubov. Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i ze>. čak.dugokljuni .~.-1.o ranije. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savremena tehnologija odgoja golubova izjednačava. odgajivača iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije.!. . zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač. a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još mnop.Galebići i IV . osim krupnoće tela. godine. kao LI goluba . možemo da ih svrstamo li četiri grupe: I . Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva stručan i dug rad na selekciji. jer je još uvek broj domaćih rasa mali prema broju odgajivača.slobodnjaka. na primer.

jer bi takav podatak mogao da utice na subjektivne ocene na izložbi. OdgajivaCi letača.5 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm0 mm 0 Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života. prstenovi se izrauju l' sedam različitih veličina. što znači d. prsten mu je nemoguće skinuti ili staviti na nogu. 6 mm je visok.. jer pravo na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj zemlji.~':'~j'. 1979. Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel 18 Savezni i plastični prsten ovi izgubljenog goluba. na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta.7 = Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom. Mladi nose istu boju prstena kao i roditelji. U velikim jatima s više pari isvobojnih golubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove sličnosti. utisnuta je oznaka YU... U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi za markiranje koji se izrauju u mnogo boja i u obliku spirale. Oznake su šifrovane. počevši od broja jedan u svakoj godini.i označava veličinu. vodi evidenciju o izdatim pojedincima. s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu. 19 .menjujE svake godine po sledećem redosledu: 1975.a savezni prstcn ne srne da ima ime odgajivača. a utiskuju se sa unutrašnje strane. ali ni toliko labav da može spasti. 'HMtII!!I!IIi!1. te nije teško zalutao.. 1978. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. Oznake su reljefne. Čim golub ojača. Savez prstenov:ima društvima. Osim rimskog broja koj.t~~. 1977. godina leženja i redni broj prstena za svaku veličinu. osim saveznog prstena. stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s punom adresom. računajući unutrašnji prečnik i to: Velicina Veličina Veličina Veličina Vel:ičina Velicina Veličina 00 O I Il Ila III IV 12.5 11 10 9 8.. 1976. prstenovi se izrauju u sedam različitih ~.. a zatim zadnji koji je povijen unazad. 1980. a unutrašnji prečnik mora biti prilagoen nozi odraslog goluba. U zavisnosti od deblj:ne hvatanja.ml'l'lt :. vlasništva koji sadrži naziv saveza i a ima istu boju kao prsten. a društva pronaći vlasnika goluba koji je ii li ii! Iii III !: Navlačenje prstena noge i od toga da li je noga operjana ili ne. . 1981.:.. crvena zelena srebrna ljubičasta smea žuta plava boja koje se 1 Prsten prati i karton iste podatke kao i prsten. očekujući da će na taj način još brže doći do = =8 .

78 dobar 77 . a negativna strana je u nemogućnosti rangiranj8. Eventualne greške izražavaju se u negativnim poenima.ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali21 ~ . uz kratko obrazloženje.jrr. primer.f1"'!. eventualno. tako reći. Ako utvrdi da.70 zadovoljava 69 nezadovoljava prazan kavez ocene koje se - Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijernoj selekciji. pa. prema standardu rase i utvrenom sistemu ocenj'i vanj a. eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opisnom ocenom. U Evropi se li praksi kc>risti nekoliko sistem2. ovaj s~stem od 100 mogućih poena dozvoljava dodelj.t. što je i razumljivo. nZ'. razlika izmeu njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo da H'. treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanredan. da li je zdrav i da li poseduje propisan savezni prston. golub sa 78 poena dobija ocenu . Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem radu ocenjivača. samo jednu ocenu vise.\!nm~hfft!1nUJI. za osudu. Zbir negativnih poena odu20 o vd d z n p Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno rangiranje golubova unutar jedne rase. On se sastoji iz četiri dela.: OCENJIVANJE GOLUBOVA zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju dele u sledeće grupe: 100 94 odLičan 93 . Opi.:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:. golubova u okviru jedne grupe ocena. ali je skala u ovom slučaju uzana. a svaki s odreenim prednostima i nedostacima. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da idealan golub. svakako. drugi sa željenim osobinama. koji ispunjava SVe z'lhteve standarda . a trenutno sc primenjuje i na našim izložbama.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu dobar. ocena zadovoljava se. kao i prvi. Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena.!m:. ree u komisijama. kao i ostale detalje. iako je na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To je. Prvi. Znači. ocenjivanja. jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-: njuju svako grlo.ni sistem.može da dobije ocnu od 100 poena. Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima. Prikazaću tri najinteresantnija sistema ocenjivania. Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen. Raspored poena i ocena je sledeći: 96 izvanredan IZ 95 odličan o 94 91 - 92 vrlo dobar vd 87 82 88 dobar 83 zadovoljava neza:doV'oljava d z n Sto je najvažnije. o. vrši diskvalifikaciju grla. o.dobar. na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje primerke iz jata. pa je kod dve najviše ocene izražena jednom brojkom poena. neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen. Pošte:> znamo da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi. Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv rase.~rm\!hlJ!I!'~. Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci. umesto ocena u poenima. odličan. pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju svojih golubova. jer takva ocena dovodi vlasnika goluba u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet.. Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba prema standardu. što sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova. a negativna strana je ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena. u koji se u:nose izražene pozitivne osobine goluba. zadovoljava ili nezadovoljava.vrlo dobar. i ne primenjuje. Pre samog ocenjivanja sudija proverava da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen. 93 poena ocenu . a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna ocenjivačka komisija.':. dobar. koristi samo opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilagoen ocenjivački karton. vrlo dobar. pol. znači da i najkvalitct niji primerci imaju po neku sitnu manu. a golub S2..86 vrlo dobar 85 -.

!!!f11'''' I tetnim grlima.:-i~..''rn''!lIffItI1II!!M1ml.".ni poen! I Obrazloženje Kljun Glava.":.1"'~"'''''. telo i giUša -IzloZJbena kondici~a i nega Qpšti uti'sak poena: 1-------- I -- GOLUBOVI U BOJI -110 9 UkUlpno negativni'h OCENJIVAC: ~ Datum: -------O~cnjjvački OCENE: 9S I:z.--I Noge i dcrzanje Figura. eventualnim šampionima izložbe.I1I'!. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju je pretrpeo najmanje kritIike. pa ga zato našim izložbama."!m!!J'.r 87-83 ZadovoLjava karton i?: o vd d z I t rase. ACKI KARTON OCENJIV Rasa: Poena: Pol: OCENJIVANJE I R. "... Golubovi s 95 i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje i Kavez br.i nozdrve D0J.~..br.!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"'. okJvir oka i sjaj perja perja -- ( Struktura 6 7 8 --~~:~cil.vanredan 95 OdLičan 9<1-92 VrLo dobar 91-88 Doba. Boja . 22 kvaliteta i do sada preporučujem i na .".gati':.l 1 2 3 4 5 N e.

Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i grudima produže do krila. sa izvanredno intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase. u čemu su i uspeli. osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja. godine.~ . obraujući samo istoriiate poznatih svetskih rasa golubova._---- Nemački autor Curt (Zurth). SAD i Engleskoj. Dalmatinski golubovi gravura iz 1920. pa se još koristi i naziv ilirski golub. " J Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. g. opisujući život u luci Kotor.._. navodi da je Paktorović u jednom putopisu iz 1737. vrš:i se istoval' žita iz jedrenjaka. evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub.'-'---=---. OVOg goluba su odgajali još stari lliri. -" =. Zbog toga je veoma popularan širom sveta. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen v.1!"MIff't'Im~L'1"fflT 1 r t 1 i ) DALMATINSKI GOLUB { . gde se spuštaju smee-crveni golubovi 25 " ql"""". a posebno u SR Nemačkoj.

bno u formiranju novih boja. obojenih golubova. čelo nenaglašeno.velike i živahne. U raznim zemljama nosi i razliCita imena. Očni ok- 0(:1: Dost::>. F~'ic (Prutz) 1884.1~iT sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu. složen. s tim što je vitkijeg stasa. a kod zlatnog soja je svetla. a Maari »Pirok«. 06igledno je da je reč o starom ilirskom golubu. i II STANDARD POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji.u prevodu znaCi -' duga. . Gudal (Goodall) 1936. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« koj Cl. piše da je ova rasa prvi put stigla li Južnu. VRAT: Prilično dugačak bro zaokrugljen.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica).adi prikupljanja hrane. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. XVII ili početkom XVIIIveka. Kompaktno čvrsto sklopI jena i leže na repu. verovatno krajem !II il OPSTI IZGLED: LiCi. prema grai tela. Nemački autori tvrde da mu je ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja. jom kljuna. Bungarc (Bungartz) ga (1885. čvrsto pripaja uz telo.tela i kril::>. Francuzi »Bouvreui1«. a od poti1jka. Spada u grupu ukrasnih. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan. Tegetmajer (Tegetmeier) 1868. Dosta dugačka. GLA VA: Gaji suje zuje Dugačka i uska.! ""Im'!!!!':~:!. tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. smatre. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put uvezeno u Englesku 1839. blago zasvoena. 1824. 27 . jer jc u prošlosti lctco u polja J. Dalmatinski beiokrili golub. prema repu. što u prevodl' znaci arhaneo ili nadaneo. kod crnokri1ih je svetla. na goluba-slobodnjaka. a pose26 KLJUN: Srazmerno dugačak. Nemačku. mada je njegova konstrukcij::>. Nemci ga kasnije nazivaju »Gimpl«. Veliki doprinos u odgoju ove rase. do tamno-ružičaste. malo duži od krila. cuba nadviteme. kod plavokrilih je tamnorožasta. u pravoj liniji sa vratom. Osnovna odlika rase su izrazito jarke boje perja. obraoštru grivicu. boje. što ni je čudno. dali su engleski inemački odgajivači. Nagnuta. godine iz Dalmacije preko Austrije. kako po boji perja. a zatim se širi u ostale zemlje Evrope. Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«. podvratnik je do- široke i malo ispupčene.tipična za goluba-letača. a neke autore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhangelska. du žica narandžaste viri uzani i crvenkasto obojeni. tumarajući po obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. se sa ćubom i bez nje. kod belokrilih jc boje mesa. Boia kljun2. godine iz Genta. PERJE: Tvrdo. na vrhu lagano povijen. u Belgiji. GRUDI: LEA: KRILA: REP: Umereno i srazmerno tanak. a nokti u skladu sa bo- NOGE: Srednje dužine i neoperjane. što je rei slučaj. Uglavnom se odgaja kao ukrasni golub. Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima dalmatinski golub.

razlićit intenzitet boje. grudi i butine su bakarno-bronzane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što intenzivniji. Krila. kao i crno krili i plavokrili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8 pera. 2H Dalmatinski crnokrili golub. vrat. 2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija nego kod crnokrilih i plavokrilih. lea pera i rep su boje slonove kosti. kod bakarnih zeleni ili žuti tonovi. Belokrili bez pruga. moraju unutrašnje zastavice letnih pera i donja strana repnih pera. Bela boja tela je ista kao i kod bakarnih. lea i repa veoma je intenzivna sa zelenim prelivima. Ostali detalji su kao i kod bakarnih. kakva je i poprečna pruga na kraju repa. ali je nešto tamnija i' smee-crvenkasta sa slabi jim metalnim sjajem. mogu. crne butine. sa prugama na krilima. nečista krila. lea i rep su čisto plavi. siva lea. Pruge na krilima su zlatne boje.ftW~1::::~'f'1i'!' BOJE I SARE: A) BAKARNI SOJ 1) CRNOKRILI: Glava. široke i nepravilne pruge. 3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija. Krila. s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. zelenkast vrat. s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i tamniji ton. da budu ~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u raširenom stanju perja krila i repa. a sadrži neupadljiv žuti ton. neintenzivne pruge.:m!l. Kod grla. grudi i butine su zlatno-žute boje koja može biti i svetlija i tamnija. Postoje plavo-kovani. plave butine. 3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod prethodnih. Boja mora biti svuda istog intenziteta. pbvičast rep. a ne moraju da imaju pege. B) ZLATNI SOJ GRESKE: Sitno tela. Osim crnih pruga na krilima javljaju se i bele. lea i rep su intenzivno crne boje sc< zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili zelenoj bubi lišćaru. VELIčINA PRSTENA: IV 1) CRNOKRILI: Glava. Pruge na krilimC1 su uzane i mrko-crvene boje. ćuba nepravilnog oblika. 29 . Kod zlatnih belokrilih siva glava. bele butine. ili crvenkasta boja. Kod zlatnih crnokrilih brašnjavc.. 2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja. kao kod crnokrilih. Gaji se bez pruga i s crnim prugama. nedovoljan sjaj krila i lea. Vrhovi letnih pera su gotovo crni. sivkasta lea. siva glava. Crna boja krila. zućkasta krila. Krila. slab sjaj.: ':. vrat. Kod ~Jatnih plavokrilih bela lea.

'J:wt~l'~i ~"'!1 . 'f\ ~ II DIINOVSKI GOLUBOVI ..

33 . objavio je Kalman Konkoli. pod naslovom »Veliki domaći gaćasti golub«. jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie našao svoj dom. Godine 1940. I sam Konkolj bio ie Domaći gacan šaren veliki odgajivač domaćih gaćana. trgovac iz Zrenjanina. u rav. ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka. rq: DOMAĆI GAĆAN Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. Masovno se odgajao. putujući i prikupljajući po Vojvodini naibolje nrimerke radi formiranja matičnog jata. Prvi opis ovog goluba. To je ukrasa}} golub. godine u časopisu »Odgajivač«.. 1954. u velikim jatima. počeo ie sa selekcionim radom.

cesto sa ostalim golubovima. Dug. bogato i šaroliko. NOGE: Jake. čvrsto i gusto. već slobodno leti. Možemo ga naći i u gradov. Najčešći su šareni primerci kod kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bojama. perje gusto. Nozdrve normalne i bela naprašene. zajedno sa prstima i zaobljena. OCI: Bele ili crvene. Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa. žuti. u slobodnom ispustu.i sa hilima. Tako ie i dobio naziv »domaći«. čelo široko. stas vilsok. sa ćubom. VELICINA PRSTENA: 00 35" . GRESKE: Sitno i kratko tela. ali je dobio niegova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. PERJE: Domaci gacan. dužine. srednje likim gaćama. i prugasti.Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo kvalitetan gaćan. PRSA: LEA: KRILA: REP: Vrlo široka. i pokretan golub. masivna Siroka i duga. VRAT: Dug. a i ukras je u kući. kratka ili viseća krila. okl1Ugla. duge noge. kmtke gaće. leže na repu. a negde manje zastupliena i retki su tigrasti primerci. pa možemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje. imao je jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima. crveni ili tamni očni okviri. s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću i izražen kolorit boja. plavi pokrivene ve- Veliko. širok i jak. beli. crveni. a kod belih primeraka bledo-žute do plavkaste boje. a leže se odlično. plavi. temperamentan GLAVA: Krupna. boja kljuna te u korelaciji jom perja. Postoje primerci bez kape. aH se STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka. uzane grudi. široka. Godine 1954. Očni okviri sa bo- KLJUN: Srednje dužine. Duga.ima. mala ili četvrt as ta glava. Njega nije uspeo da nabavi. :34 I SARE: Postoje jednobojni crni. plavo-kovani. kratko i nekompaktno perje. dosta širok. jednostrana kapa. Ne zahteva mnogo nege. niti poseban smeštaj i ishranu. BOJE nigde ne drži zatvoren u volijerama. OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno. Bela boja je negde više. i sa širokom kapom koja ide od uha do uha i bogata je perjem. kratak i uzan rep. jak. žute oči. Posle devet godina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su mladi težili i do 800 grama po komadu. u istoj linij. tamne.

posetio sam poznatog golubara Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani i okolini više godina gaji golub »beloglavček«. itd. mada je njeno poreklo dosta staro. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta. mesnat. SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van Slovenije. U toku niza godina. Sojer nas je poveo prema veNkom seniku na čijem se tavanu nalazi golubarnik. Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat. Tako smo krenuli u Brezovicu. pa sam zamolio Sebenika da pogledamo jedno takvo jato. temperamentan. Pošto je već bio suton. Danas je to krupan ukrasni golub. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa bogatom perjanom odećom i belom glavom. Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton. Iznenaenje je bilo veliko kada sam se popeo i ugledao u ureenom golubarniku do tada meni nepoznatu rasu golubova. golih nogu.je bilo veliko jato krupnih i dekorativnih golubova u raznim bojama. izgled rase se izmenio. Posle srdačnog prijema. uglavnom. uz bučno udaranje krila. pa odlazi u polje radi hrane. a ovaj od svog oca. Slovenački beloglavi golub crveno-prugast je zainteresovao. beloglavac se gajio i pre sto godina u viSe mesta Slovenije. Prilikom boravka u Ljubljani. 1970. a oko kuće se stalno poigrava u letu. Taj podatak me S!Qvenački. kod najčuvenijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera. kraći i. dobro se leže i othranjuje mlade. a ja sam s~.golubovi su bili u golubarniku. a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvijene kape u obliku češlja. godine. Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca. Odmah zatim iz prve ruke. kraj Ljubljane. 36 37 . Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio omiljen. To . Relativno dobro i leti. Na osnovu predanja. čuo sam priču o ovoj rasi. beloglavi gulub crveni Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija.

a odgaja se i u meubojama. čvrsto. nokti tamne boje. pera su dobro složena. tanak vrat. vrat. Siroka. crvene ili bele oči. III perjem. okrugla. PERJE: BOJE Bogato zastupljeno. OPSTI IZGLED: Krupan. NOGE: Kraće. jak. Nokti su GALEBICI Sirok i dug. Boje su crna. trbuh. svede drvarna. primese drugih boja na beljom polju. a u dubi. jaka. rep. žuta. jake. Noge i pI1sti su obloženi svede boje. Duga. partikla koja se širi i na bočne strane vrata. kl1un tamne boje. ukrašena velikom kapom. butine i gaće. duga u istoj liniji sa repom. pokriven gustim i krupnim perjem. VRAT: PRSA: LEA: KRILA: REP: Srednje je boje sa nenaglašenim noz- dužine. KLJUN: Dosta dug i jak. plava s crnim prugama preko krila. tanak kljun. OCI: Velike. crveni ooni okviri.nu od 5-6 cm.STANDARD POSTOJBINA: godina. čelo uzdignuto. Glava je oivičena kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu grive. grudi. štit krila i lea. bledo-žute boje. kratko telo. dobro prileže. obojen stomak ili rep. širok i jak. Osnovna karakteristika rase je glava bele boje. unutrašnji deo kape. slabo razvijena kapa. Obojeni su spoljni deo kape. Siroka i dobro zaobljena. po kojoj je i dobio ime. Slovenija. u kojoj je nastao pre više od sto . ne intenzivna boja. mala glava. VELIClNA 38 PRSTENA: O . zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane). neoperjane noge. I SARE: Bele boje su glava. a oeni kolutovi tanki. crvena. dugačak. razvijenih grudi. GLAVA: Krupna. GRESKE: Uzano. tamne boje. leže na repu.

. što na albanskom znaći - kratak kljun. ruža. Kosovu.ulijan. Makedonski ružan crveno-stitast To je stara rasa golubova.. Najviše se gaji u Makedoniji. MAKEDOl\l§KI RUzAN Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gruprema turskoj reći »ul« di. a v./I t. nastala u Makedoniji. a vodi poreklo iz Azije. Spada u ukrasne golubove.južnoj i istoćnoj 41 . Koristi se i naziv . na Kosovu »maserka«. na vlaškom - mali svet. u porodicu galebića. Timoćkoj Krajini »masur«. t .

STANDARD POSTOJBINA: iz Azije. 42 GRESKE: Uglas ta glava. . crvene su boje. živahan je. žuti. a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrh . što se smatra rasnam čistocom. sa manjom cubom ili bez nje. GLAVA: Okrugla. nastavlja liniju čela. krem kao i u drugim nijansama. »kliker« glava. letačke sposabnosti.»karakuru«. duži je od krila i u blagom Nokti Makedanski. crni kljun i nakti. Ostali deo tela bele je boje. . crni ivugasti. Posebna karakteristika ovog golubaje da. nepravilnost šara i neravnomerne boje. pored kratkog kljuna. Kratak. dug. gole ili aperjane. na donjoj granici srednjeg stasa. a potiče od orijentalnih golubova PERJE: BOJE Cvrsto. crveni očni okviri. Cuveni su crno repi ružani ili kako ih jos nazivaju . uzan. Dobro pokrivena. ponekad vec od podgušnjaka. viseco. duge noge. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu. ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti. je padu. Makedonija. pri1eže uz telo. Na prednjoj strani vrata. širok. dobro othranjuje mlade i. javlja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice. prilično mala. nerazvijena ruža. krupne. u istaj liniji sa repam. KLJUN: Vrlo kratak. sa pegom na glavi i 'Ostalim delovima tela. Plavo-štitasti sa crnim prugama na krilima nazivaju se »mališin«. širok i jak. dugo telo. crveni. vuga. PRSA: LEA: REP: Siroka i blago zaobljena. dvabojne oči. Perje ruže deli se u vidu razdeljka. VRAT: Kratak. skladnog oblika tela. OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub. tanak vrat. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu. snažne. male glave i kljuna i svetlih boja. su svetle boje. Osim obojenih kri1nih tabli. repu. kada se uhvati u ruku. kratko. ružan. Dvobojni primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji mogu biti: crni. dokazuje njenu starost. šare u ovim bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima. Leti u krugovima nad golubarnikom. mada skromne. krila. pa nije prijatan za oko. grize ištipa. kljuna. U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prilikom leta makedonskih prevrtača. pa ima i odreene. privržen je golubarniku. Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane III za aperjane 43 . tzv. Ispad brade. dobro složen. pruža se ruža kaja ide po sredini guše. ima 'Oštar let.širine oko 2 mm. crveno-štitast NOGE: Kratke. OČI: Tamne baje. krupna glava. I SARE: Gaje se jednobajni beli. s obzirom na to da mu je osnovna boja bela . ad korena kljuna. nedostatak podgusnjaka. plavi.pa je markantan za letače.. dugi kljun.Srbiji. sve do početka grudi. ste. kao divlji golub. svetle je boje.

IV LETACI .

DUGOKLJUNI SOMBORSKI LETAČ LETAČI Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova. U pojedinim zemljama ga nazivaju i »bački letač«. gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke. što nije adekvatan i precizan naziv. godine i. Ruski golub. osim 47 . Somborski golub je pionir našeg golubarstva u svetu. Turci zauzimaju Sombor 1541. jer je u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo - bačkim letačima. u X veku. a pominje se u mnogim poznatim delima o golubarstvu. 1955. godine crtež iz Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postanka.

kako u izgledu. Stipan Mračina.« u kojoj. Toša Kapidži1a.ić. Danas u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa preko 3000 primeraka. turski putopisac. kako su ih popularno nazivali.ostalog.« Turci se povlače iz grada 1687.letače koji se brzo privikavaju na panonsku ravnicu. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim gradom. godine. decembra 1936. U to vreme . i danas su nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz sredine prošlog veka. lepih bašta po kojima guguču male. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare toga doba. Evlija Celebi. inače poznatom odgaji'vaču somborskih jednobojnih letača. pa vekovna tradiciia niie prekinuta. puna zelenila.izner. život golubara i liubav prema golubu. godine.štampanu 1927. kuni ća i ribica »Sombor 1871«. Voiislav Teofanović. Tada dobiiene osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana. dok nepostanu samo crne tačkice . Tako počinie osnovna selekcija stvaranja somborskog letača. koH je boravio u Sombo. a naičešće su takoe golubari. godine u Somboru. Meu najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš Ra. živine. čuva se i originalni primerak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar 1928. a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii su učestvovali u stvaranju ove rase.golubovi. donose i svoje golub ove . način njihovog leta. tako i u načinu 49 . odgoiili su ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu golubova« . apotekaru. Somborski letač.ia. So. osim ostalog. 48 Jato somborskih letača golubari grada Sombora. Interesantno je pomenuti j knjigu . Dušan 8ešević. ptica. koji je sačuvao arhivu. crno-srcast Godine 1749. godine v. Naš poznati književnik Veljko Petrović. piše: »Kao što se iz imena vidi. Bačkog poljoprivrednog udruženja. Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali somborskog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«. Alajoš Jakob i dr.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im golubarenje postaje velika strast. osnovanog 1871. .iu sa postojećim golubovima bez kape. Dula Lukić. inostranstvu.ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama golubova u. Perica Koniov. a efendi je. . godine. Već tada su nastoiali da svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima. posmatraju njihove akrobaciie i penianje u sve veću visinu. Zahvaljujući Doru Antiću. ležeći na leima. U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa je trpela i odreene izmene. opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie bogata varoš. Franc Holcer-Sitaš. Isa Stojačić-Drusa. ostavI iai ući za sobom svoje golubove. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske srcaste letače. U to vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se ukršta. U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova. a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. lepe i šarene ptice . Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru. Bačko-Bodroške županije. uz tutun i crnu kavu.ru 1666. opisao ie godine 1925. što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. a koje je imalo i golubarsku sekciiu.

bez abzira na eksterijernu lepatu. se sve više i više.lijerski adgaj se vremenam sve više širio. Stevan Dadai iz Navag Sada ubacio.lub bez čela. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isključivo letači. a često. Izmeu dVe. Do. a glava i 8()mburski u letu letači efektima na pasmatrača. Dešava se da dabro izvežbana trupa napravi luping 11 letu. bez slabade leta. sto. u abliku klupčeta. im je slabadu leta.jni primerci su balji letači ad srcastih. Mala pa mala CičaTaša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata. Nisu bili retki slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri. pradirući kroz vazduh. a pastaiala su i čitava jata sa avim aznakama.iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu. Vo. letače i matično jato. a na dalje. ali ništa nije pamagla. U svak am . Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip kaji je imao. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. takae. šta se smatra najvećam greškam. u stvari. da 150 komada.. Leti u. ili u valijeri. Ova arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju i izgledu navag tipa. zatvarivš. istina retka. Sve da palavine XIX veka pretežno. pa da se iUznemire i da} na dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah. Ta su. svam silinam. je silniji taj prvi. šta ih je markiralo.ier izgara ad želje da leti.ie sama pagledati. jer su lakši. sve da danas. tim je teže asposabiti brainiiu ekipu. pa je letea svaki galub. i duže. Posebna su bili cenieni srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera. Jednabo. bila asabina dalekih predaka. neki su ga čak i bajkatavali. Davaljna ih . Gadine 1965. meu astalim letačima. Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše. praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim 50 Somborski letač. :leleći da sačuva naj1cpše primerke da ne adlete. Let jata traje 2 da 4 sata. dugim i debelim kljunam. šta je.slednji sleće. velikamiatu. pa danas pretežan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju.. i ritam i kaji po. a dešava1a se da jato. a inicirao. Panekad se jave primerci sa aperjanim nagama. je u adgaj galicijske letače. praveći krugave. s vrlo. od nastanka ni je asvežena. su se gajili jednabajni primerci. Najveća po. zbijeni u klupče. da se pajedini letači prevrću u letu. Te je go. a stalna u krugu iznad palazne tačke. popadne i sleti narednag jutra. Ta je astatak naslea ad turskih galubava i ta asa- kljun se slivaju u jednu celinu.i ih na tavan. se smatra greškam. Tada se desio. Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta.enta u adgaju baca se na kanstrukciju glave i kljuna. da su im lea čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten ako. i asnavne eksterijerne karakteristike rase.adgaja. daiući tempo. preakret u dugoj tradiciji. reći. tako. plavi binD. je delavala asvežavajuće za rasu kaja. Ni jedan golub se ne srne udaljavati iz jata. Velikam greškam smatra se nepapunjen ili sedlast prelaz izmeu glave i kl juna. trupa prilikam brzih zaakreta. uskratio. Panekad se dešava. paleti kasno. 51 . preovlauju srcasti. Sto. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu. ga je čiča-Taša Kapidžija. uzdižući . kaje je bila zatvarena na tavanu. I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da danas.

čine oko trupa oštru meu belog prstena koje deli prednji deo trupa od repa. srce duže ili kraće. s blagim lukom zaobljena. KLJUN: Dugačak. REP: Kratak i dosta zbijen. a kod jednobojnih što belje. Karakteriše ga izdužena glava sa dugim i punim kljunom. obojena krilo. crvene boje. ~ornji deo vrata sa donjim delom kljuna čini blagi luk. šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera. žuta. prav i debeo. krila viseća. prskani. Kapa puna ali ne saćurasta. Lea i trbuh. čarapast. na repu ležeća. vuga. delimično gJ:1Udi. suviše niska i nepravilna kapa. Kod srcastih je osnovna boja bela. srce nepravilno. otvoren. PERJE: Cvrsto i dobro pr. ali se krajevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa. srebJ:1no-plava.ileže. Okviri dupli i izbočeni. u kojem je nastao oko 1750. prsa. srednjeg i vitkog stasa. GLAVA: Dugačka. GRESKE: Patkast. Jednobojni se gaje u sledećim bojama: crna. uši nepokrivene. kon turu srca sa gornje strane. prema zemlji nagnut. Ispod kljuna se može protezati 52 bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu. pa na dalje. obojena letna pera. bele oči i intenzivne boje. krupno telo. kratak i debeo vrat. puna. ukrštanjem domaćih. sa repom čine pravu lini ju. bela. srebrno-plava. 53 . uŠii. NOGE: Srednje visine. čini produžetak linije glave. žuta-srebrna i plavo-crno prskana (poćkaš). OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih. VELIČINA PRSTENA: IV Somborski zuto-srcast letač. glava klikerasta. Jednobojni su nešto manjeg rasta od srcastih. vrapčasta. sa obe strane se završava u vidu rozeta. četvrtasta. plava sa crnim prugama na krilima i repu. Sirina ovog priStena je ograničena i ne srne da prelazi granicu repa. orlovski i ugnut kljun. nepravilan crtež (tufnast. turskih i ruskih golubova. bez perja. prema stavu glave (povezan). vrata i. vrat. dok su kapa. što vodoravniju liniju. apolovinu kloake. Nozdrve su nenaglašene. uzana. na vratu sa metalnim sjajem. nešto niže postavljena. s prednje strane i s profila gledano bez ulegnuća. od zatiljka do vrha kljuna prava. sa butinama. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna. prema boji perja. obojeni.srebrna.STANDARD POSTOJBINA: Sombor. Sadrži 12 pera. ali zemlju ne dodiruje. Dužina kljuna je od 26 mm. LEA: U blagom padu. široka. vrapčasta. plava. plavičasto-bele do bledo-žute boje. Boje bledo-žute. kao i početak kobilice sa donje strane. s tim da je osnovna boja bela. prema kljunu se sužava i u njega se bez prelaza sliva. OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka. vuga. brkast. obrazast. koji su sastavni deo srca. crvena. kratke noge. godine. bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). obrvast. Kod jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad je reč o dužini luka idebljini. VRAT: Srednje visine. KRILA: Uz telo blago priljubI jena. ili na vrhu politiran. Boja noktiju odgovara boji kljuna. plavo-Iwvana. crveno. DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne. crne oči. plavokovana. butinast. crvena. vitak. PRSA: Obla i pravilno razvijena. srebrna. vilo pero u repu. kratak.. a na leima se završava s lepim lukom. obojena lea. a naročito ih karakteriše stas. podrepast) . žuta. neintenzivne boje. crveni okviri. usplahirenog izgleda. srebrna. rep i gornji delovi krila. dok su delovi glave. kao i crveno i crno~ogrličasta. a zatubast.

crveni i elegantnog GLAVA: Okrugla. Očni okvi- "~. Pojedini primerei počinju tanje odmah po poletanju. Diže se na veće visine. pa je zbog male visine broj 54 to veoskupise preprevrprevr- Bele boje. gledajući od gore.I Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem prošlog veka. taja mali i svodi se na 2-3 straniti izjata. dok su kod belih primeraka ri su beli i širi. beli Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja zaustavi blagovremeno. i udara u krov ili zemlju. omanja. Ovakve prevrtače treba od- SREDNJEKLJUNI BACKIPREVRTAC LETA(..1: čelo olwmito pada prema kljunu. koluta. 0(. ima oblik ravnostranog trougla. Backi prevrtac. Postoje dva varijeteta. tela i OPSTI IZGLED: Malog je rasta. Boja kljuna je svet1o-rožnata.irok. rasa nastaje krajem XIX veka. š. bez kape i sa okruglom kapom. 5 . a zatim \'rće 5 do 6 puta bez zastoja. u nazad. Backi prevrtac. tamne. . . kratkog vitkog vrata. KLJUN: Kratak.. ne STANDR POSTOJBINA: Južna Bačka. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim nama od 2 do 5 letača. i ma brzo. Glavna odlika rase je prevrtanje u letu. ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim visokoletačem. Vrh mu je malo povijen na dole.

Postoje i dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u obliku šara. vuga i sivoj. PERJE: Sjajno. nepravilna kapa. gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje Maarske. gornji isturena.VRAT: Srednje pred. plavoj. NOGE: Kratke. kraći. Formiranje rase počinje oko 1900. REP: Uzan. obojene oči. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. godine u Bačkoj TopoLi. Kada bi student prava odlazio kući na odmor. KRILA: Srednje dužine. tamni nokti. Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Hadžija (1851-1903. crvenoj. beloj. tanak i dug kljun. deo je malo povijen una- !\ IJ OhIa. Medicinu je studirao u Pešti (1869-74. duge noge.) iz Bačke Topole.) i. labavo viseća krila. BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj. delovima krila. dobro složena. GRESKE: Mali broj obrtanja u letu. crveni 56 i velikog ljubitelja životinja. pera dobro složena. krupno i dugačko telo. čvrsto i dobro složeno. uvek je 57 . nedovoljna visina leta. nosi ih na repu bez ukrštanja. PRSA: LEA: dužine. Nokti su sve tle boje. jake i gole. crveni 000i okviri. inače st rasnim golubarom. krupna glava. Vrlo brzo su se sprijateljili. srebrno-plavoj. žutoj. u istoj ravni sa leima čini blagi nagib. kao student. Pretežno beli primerci imaju šare u drugoj boji. pera dobro složena. plavi Bački prevrtač. šira i diskretno Ravna i dobro pokrivena. sirok rep. vitak. partiHom i glavom. nasedanje na rep. VELIČINA PRSTENA: IV BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan. sa belim letnim perima. jednom pDilikom je boravio u Segedinu. kljun tamne boje. Preci ovog goluba su maarski letači. neintenzivna boja perja. inače čuvenog hirurga oka Bačkotopolski visokoletač.

Period izmeu dva svetska rata poznat je po mnogim poznatim odgajivačima topolskih golubova. Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. koji se zovu »logoši« i sitniji koji se nazivaju jednostavno . što nije karakteristično za ovu rasu. Izdržljiviji su letači od logoša. ukrasni tip. za odreenu boju koju je usavršavao. još uvek se pojavljuju primerci koji se prevrću u letu. Posle smrti dr Hadžija. mirnim i kružnim letom. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem nastaje bačkotopolski visokoletač. a rep sadrži 12 do 14 pera i kraći je.:). stolar.anjijevi plavi«. Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. rep im je uzdignut.uveni odgajivač Ferenc Bama. devojka nastavI ja sa negom golubova i ubrzo se upozna je sa mladićem. Kada je čuo sa studija. Segedin je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. manje glave. godine.i lete u jatu i preko 10 časova. svodnog oblika. Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crvenoprugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš. od čega 3 do 4 časa unevidljivosti. odgajivač više rasa golubova. ali u poza pošiljaoca. Pod nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni. Postiže prosečnu dužinu od 3 do 5 časova leta. pri hodu se pomera levo-desno. rase učestvovali i prevrtači. On odbija ovizu. bio je poznat po srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. (. 58 Backotopolski vi. a podiže se i u nevidljivost.sokoletac. Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih letačkih osobina. koji se ukrštaju sa Hadžijevim golubovima. Mada dr Hadži nije bio izraziti voluje smestio na tavan. Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku Topolu. 59 . Svaki od njih bio je specijalist. Godine 1879. Veliki golubar Janos Kerekeš. gde ih je hranila kućna pomoćsu se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta. sadrži 14 do 18 pera. pretpostavljajući slednjem momentu zapita avizera da golubove šalje njegov prijatelj daje reč o grešci.anjiju. On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom razilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara. Glava im je krupnija. ili lebdenjem. Logoši treba da su što krupniji. krila drže do repa. on ih preuzima. od čega pola do 2 časa provodi li nevidljivosti. on ih nica. po Sandoru (. Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krupniji. S obzirom na to da su u formiranju. srebrno-plavi letači. širok. visokoletače. Letači su manjeg rasta. Nije retko da golubov. srebrno-plavi To je golub koji leti u velikim jatima. gaji topolske plave. a noge kraće. strastvenim golubarom.letači.uveni su bili »(. a kasnije se javlja i voEjerski odgoj.odnosio sa sobom segedinske golubove. tzv. pa su tako pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača. Ovde su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Sepre poplave. koji je odgajao izvanredne jednobojne plave sa crnim prugama preko krila. koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«. Backotopolski visokoletac. (. obućarskom majstom. plavo-srcast U sanduku gedina još bar. iako i danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu. pa i prevrtače. opuštenih krila ispod repa.

OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih. srednje. široke pruge na krilima. I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na krilima i srebrno-plavi sa smeim. jak. puna perja. grudi.. a šara se proteže od kape. Krilne trake kod jednobojnih treba da su što uže. a takoe i mladi. izbočenog čela. svodnog je obLika. ali tanld. a nazivaju ih i sivi. partiklu. sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji sa leima. pergamentno bele boje. kod letača leže do repa. STANDARD POSTOJBINA: ukrštanjem Nastao je u Bačkoj maarskih letača. krila. naglašenog repa i kratkih nogu. kod plavih je plavo-crne boje. krila dodiruju zemlju. PERJE: BOJE Gusto.. a kod logoša ispod repa. preko vrata. KRILA: Duga i široka. a do prvog mitarenja su sivi. tanjlim prugama. a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. uzane grudi. boja NOGE: Kod ukrasnog soja kraće. unutrašnji deo kape. meu visokoletačima krupan. VRAT: Uspravan PRSA: LEA: i š. ali se ne vuku po zemlji. OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta.. REP: Sirok. duge noge. priljubljeno i čvrsto. uzan i oboren rep kod logoša. malo izbačena. Nozdrve su nenaglašene.. čelo visoko i široko. kraća od repa. GRESKE: Mala glava. krupne glave sa razvijenom kapom. Srcasti se odgajaju u plavoj. belo napuderisane. lea i trbuh. okrugla. labava konstrukcija perja. nepravilna kapa. nepravilna šara kod srcastih.. Zenke su nešto tamnije. gornjih delova krila u obliku srca. nisko i uzano čelo. bela i pokniva glavu. Očni okviri su dupli. do prvog mitarenja. crveni očni okviri.prilikom hodanja rep se izrazito njiše levo-desno. Zaobljena. a kod letača noktiju u korelaciji sa bojom kljuna. Jednobojni plavi treba da imaju što svet1iju boju. kružna od uha do uha. a kod logoša sedlasta. crvenkaste oči. Topoli oko 1900. srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji.irok. dugih krila. Kapa visoka. teme ravno. Osnovna boja im je 61 60 . do repa. izbočenih grudi. a kod logoša sadrži 14 do 18 pera. godine. premalin:ijileapodignutjenagore. VELIČINA PRSTENA: IV Siroka. malo povijen na dole. tamne boje perja kod jednobojnih. a kod srcastih tamne ili žute. GLAVA: Velika. KLJUN: Srednje dužine. Lea su im bela.

Cesto se puštaju i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom. Dresura se ogleda u sledecem. jer nisu zabeležena ni kod jedne druge rase golubova. što je i razumljivo s obzirom na to da je veHk trud u treniranju leta. a odgajivač MAKEDONSKIPREVRTAC Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba. kao mamac. Vlasnik svakom golubu daje odreeno ime na koje se ovaj odaziva. koji sve te detalje budno prate iz visine. Golubovi padaju. da počinje spuštanje. Preci ovog goluba potiču sa Bliskog istoka. M3kedonski p!avo-kovan prevrtač. što je znak za letače. godine je izvezen i u SR Nemačku. Reakcija je vrlo brza. izgovara imena letača odabranih za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. drže ih zatvorene u golubamiku. Odgajivač ulazi u g01ubarnik.slobodnjaka. a makedonski odgajivači su selekcijom stvorili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. a 1973. a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. pa se još i danas koristi stari turski naziv za ovu rasu . 62 je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. Makedonski prevl'tači lete leti i zimi.»dunek«. uz igru II letu. Prozvani golubovi zatim izleću kroz vrata i staju na krov. Kosmetu i Banatu. Veoma su disciplinovani i mirni golubovi. Samo za trenutak let se nastavlja. Potiče još iz vremena Turaka. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke. koja su jedj. odgajivač izbacuje belu golubicu. Samom izgledu rase nije posvećena posebna pažnja. Osim masovnog odgoja u Makedoniji. pa u mnogome podseća na goluba . Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi poleću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama. U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada.nstvena u svetu. ostavlja otvorena vrata. Golubovi lete nenahranjeni. popularan je i u južnoj Srbiji. ali isključivo po lepom vremenu. na plato ispred golubamika i uz prodoran zvižduk. Makedonski palvo-kovan prevrtai)."" To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva prevrtanja u letu. a onda munjevito počinje obrušavanje. skup63 . dok ostali poslušno miruju na svom mestu.

ljenih krila. a kod belih primeraka viri tanki bledo-:hute boje. golub raširi krila i rep i blago sleće. KRILA: Duga. Dugog i jakog tela. odlično se leže i to u brzim turnusima. kao tanjiri. žuti. a preci potiču sa Bliskog istoka. nekoliko metara iznad tla ili krova. let može da traje prilično dugo. letna pera. posmatrač ima utisak da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kombinaciji sa belom. crn kljun. nesimetrične šare i velike gaće. uza na prsa. ponekad da se golub ne zaustavi i udara o tlo. svetle je boje. meko i ne kompaktno perje. Letna pera veoma čvrsta i kraća od repa za 2-3 cm. trbuh. OCI: Bele ili žute boje. Očni ok- KLJUN: Srednje dužine. tamne. dužine. krila uzana i viseća. nije kavgadžija. gornii deo vrata. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane. GRESKE: Neodgovarajući let. široka i jaka. baca im se malo hrane i zatim ulaze poslušno u g01ubarnik. Najčešći su šareni primerci. jak. postrance. Nakon spuštanja svih letača. Ali. rep i gaće. PRSA: LEA: Siroka širok i jak. PERJE: Kompaktno. pa se dešava. Najčešće je belo obojena glava.čarapaste (i5 . kao lopte. sadrži 14-16 ili gole. u letu. i blago zaobljena. zadovoljan je sa malo životnog prostora. igra važnu ulogu I SARE: Gaje se jednobojni crni. već kotljajući se spiralno. Ako su golubovi u letu. Gledajući sve to. crvene oči i očni okviri. sitno i kratko telo. širok. Odgajivač zatim poziva nekoliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. BOJE veoma čvrsto i jako. Nozdrve nerazvijene. VRAT: Kratak. Malo ulegnuta. REP: NOGE: 64 Dug. a mamac (draper) im se ne pokazuje. iakih pera. robusnog izgleda i živah- GLAVA: Okrugla i duža. plavi i plavo-kovani. u blagom padu prema repu. Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako izvode svoju tačku leta. kratak i uzan rep. u pravoj liniji. Makedonija. Dešava se. jake. crveni. dug vrat. ali ne direktno. a postoje i prskani. istina. Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub. beli. svodnog Srednje oblika. STANDARD POSTOJBINA: OPSTI IZGLED: nih očiju. a na vrhu politiran prema osnovnoj boji perja. kao kod visokoletača da se jato i izgubi.

šta je bio začetak odgoja ukrasnih galubava. godine niški adgajivači ukrštaju svaje galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljšavaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let.jaš su se stari Vizantijci. a preci su jaj damaći galubavi. bez pretvrtanja. vajske i trgavce. belorepi .I meta i ulav. Daljnjam selekcijam otklonjena su i ove neželjene osobine. gadine. bavili posebnim sp artom kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. Osim ukrasnih ptica. jer su galubavi leteli brzo i oštra. pa samim tim let nije trajaO' dugo i gO'lubovi nisl! išli u velike visine. NISKI VISOKOLETAC Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u 67 . galubavi su naročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali 66 OslO'bO'enlem Niša ad Turaka. šta je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. Ali. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su se česta prevrtali u letu. lepim kljunom i ačima. ~ Niški plavi visokoletač kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode. let jaš uvek nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila. a samim tim je pazornica i za istorijske dagaaje. Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da se dabije galub kaji će leteti visoko i duga. kružnim letam. Rasa je nastala akO' 1800. na primer. Oko 1890. već u tim davnašnjim vremnima. Kasnije se ava dva pravca stapaju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim eksterijernim asabinama. le't. Na taj način. a zatim golub sa intenzivnim bajama. a preci niških galubova nisu imali ni intenzivne baje. nIški gO'lubari su se prihvatili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati niihavam ukusu. što nije bila laka postići. Ovaj grad vcNiški visokoletač.ećimirnim. i galubovi su držani kaO' ukras na dvoravima i u turskim h~remima. a kasnije i v'tezovi krstaši. Naime. stvaraO' se domaći golub-visakole~č. takae dresiranih sakalava. TakO'.

plava (mavija. bele boje. vraca u svoj golubarnik. duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim čelom. Boja Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje grupni. Siroka. GLAVA: Okrugla. Nozdrve su ši:wke. s kljunom i Dubom izgleda u obliku romba. blago zaobljena. snažne. malo ispupčena i zaobljena. belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bojama. godine odgo jeni su prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim odlikama niškog goluba. i posle najdužeg leta. s gornje strane blago povij en ka vrhu. krupne. neoperjane. ~gutan). letnapera. PERJE: BOJE Sjajno. bele je boje ili obojen prema osnovnoj boji perja. 69 f . malo šira. miran i visok let. očiju.\ traj anj u od 4-6 sa ti. rep. prednji deo kape. kod beloglavih i belorepih tamne boje. noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna. Belorepi imaju kapu od uha do uha. dobro razvijen. Gaje se beloglavi. sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u lecrvene boje. prema repu malo nagnuta. godine. . zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom. pre- f f Niški visokoletač. a može biti 68 . dobl1O prileže. OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa. a gornji taman. Gledajući s gornje strane. crni KRILA: Prilično duga. KLJUN: Srednje dužine. STANDARD POSTOJBINA: Niš. atek 1920.1: Biserne boje. ukrašenu s dva cveta sa strane. nokat-ouba. iz diže se vertikalno iznad prstiju. godine. Značajna osobina mu je da se. plavo-kovana (tekir). dužine 5-7 časova i više. Postoje sitno prskani(pirilija) i tJigrasti (karabaš). pa i više. kao i mešavine ovih boja li raznim nijansama. bela (belan). Kod belobradih je donji deo kljuna beo. crvena (bakarija). deblji i širi. žuta (kana1ija). otvor primetno slobodan. prednji i zadnji deo lea. I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje: crna (arap). elegantnih linija. partiklom i krilima. gaji se u dva varijeteta. a dru~i ie s bogatom kapom koiu imaju belorepi primerei. u kojem nastaje oko 1800. kao idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave. Boje su intenzivne sa metalnim prelivima na vratu i grudima. dobro složena. akad tamnokljunih primeraka tamniji. pa niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i u vazduhu!« NOGE: Srednje dužine. izraženih refleksa. a od repa su kraca REP: Dugačak pezu. leže na repu. 0(. VRAT: Srednje dužine. bela napuderisane. a ponekad i butine. a na glavi se može pojavliti i pega. dobro operjan. kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. tzv. čvrsto. ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak. kružni. kod kojih se uvek javlja bela u kombinaciji sa ostalim bojama. jedan je sa šiljatom cubom. cuba je uzana i šiljata. Prvi opis rase objavI jen je 1954. koj aje u obliku nokta na palcu. kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu lea (amelija). Belorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava. Očni okviri dvostruki i glatki. jaka. PRSA: LEA: Siroka. partikla.

mlitava i viseća krila. akviri uzani. kliun tanak i dug ili suviše kratak i debeO'. kačijaš pa imenu Lajhar. Neksladna figura tela. Sela je ta zainteresovala i dagovar. dug i tanak vrat. pričaO' je da lU B. prevrtanje.GRESKE: Niska ili linijsko letenje. izlaženje iz vidljivag radi. nasedanie ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata. Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Stevanu Selu. ravna i . ad baCkatopolskith visakalet. neintenzivne boje i nepravilne šare. rodam iz Baoke Tapole. rep rastreše~. nabarani i crveni.iusa leta. ulegnuta čela. f ( f 70 ~ f J Somborski plavosrcasti letač 71 . žute ili crvene ači. lepezast. gadine u Samiboru. I r " VELIČINA PRSTENA: IV SOMBRKIPLAVCTE I 1 FarmiTanje ave rase pačinje 1925.e se ani da mu Lajiher danese nekalika pari aVlih golubava. TakO' je Stevan SeI uz pamać Lajhara i još nekih paznanika 1928.a!ča u plavasrcastaj boji i kasnijim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima. nepravilna ili priljubljena ćuba. zatim šaren. trgavcu pa 'zanimanju. glava prevelika. Tapali ima galubava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. s dvajnim peram. adnasna kapa. uzane i viseće grudi. raznabojni naktl. nage visake. godine dašaa u pased 20 Niški sivi visokoletač.iakO' izdužena. nedovaljna dužina leta.

komada topolskih visokoletaoa. jer od JIutira do mraka ima no u pokretu. u nishitre krugove.Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD ima 90 golubova. Pera mu odgovori da je kasno da ih povija. da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je veliki broj mladih. primetili su je Svetozar Lugumerski zer Kumerkramer. .kupio je celo jato. Za njih je izgradio u dvorištu poseban golubarnik. a jedno vreme se. Odgovor je bio 119 golubova. Reč po reč i pade opklada. jer ne zna da li bi se do uveče vratili. Oboje su uzivali u letu. jer su golubovi bili u jednoj grupi. praveći traJe 1 do 2 časa. i. Tako . Idući put je Ober došao ranije i Pera potera golubove. kada je trupa bila nad glavnom ulii f:riccm l' Somboru. što su novu selekciju prihvatili mnogi somborski golubari. 5ešević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uverio u sve to. To nije vohjerski goslobodu leta. ugodno se iznenadio. U ovome je i uspeo.I . Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i. Jednog jutra poseti. pekarskom majstoru. Jato je zatim izručio da letJi.je formirao matično jato. a stručnim tren'ingom je post:igao impozantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su se diviti mnogi golub ari. Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću. raspolagao je sa 40 grla. Drugi s tim nije bio saglasan. a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe72 I (1 Somborski plavosrcasti letači sleću Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa izvanredne letače. Jednog dana je povijao jato i." ] ~" 1. To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim letačima.o ga je izvesni aber u želj:i da kupi dva para golubova. To je izrazito grupni letač. podigavši ga. Jednom prilikom. a može hi. s tim da prethodno vid\i kako lete. Da li zato što je imao mlade. veseo je i stalvrlo brzo pleni mnolge odga73 t J . U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m. cak. ili zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa obližnjeg orkvenog tornja. svakako zahvaljujući i tome. i dvoumio o tome da li da jato likvidira il:i ne. kom i srednjem visu. kad ~e odjednom jedan golub i:l!dvoji iz jata. već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa novim rasnim odh:kama. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač. Svojom lepotom leti u velikim jatima. re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad Somhorom. Let najčešće i duži. zbijeni u vrlo lepom letu.ti lub. pos'le godinu-dve selekcije. . U pet sati popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi slete! \ I' Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~ Novodošle golrubove je smestio u ureen golubarnik na tavanu. jer jedna ženka nije poletela. tek kobac uhvati goluba.

5ve1:11ebaje. nakfi beli i:li šareni. Rub repa završava tamna-plava pruga. ncge duge. a pasebna je interesantna njegava karakteristična svetla-plava baja. GLAVA: Siireg je čela. kapa kdva. Danas se an gaji širam Jugaslavije. plavasrcaistog ukrši sta- lepag stasa. nazdrve orven:kaste. čela uzana. a izvezen je i u mnage evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. arspkog letača. partikla ispad kljuna u dužin'i od 40 . GRESKE: Glava četvrtasta. nazdrve nenaglašene. bela napuderi'sane. uš'i nepokrivene. u jednaj rasi i jednaj baji. vrait tanak i dugačak. ači crne ili bele. šiljasta. zatim krila. REP: uz tela. čarapast. u blagam dodiruje. i u istaj liniji s repam. OPSTI IZGLED: Srednje je veličine. OČI: Zutc"narandžaste boje. akviri crveni. rep kaji je. kljun dug ili kratak. više od 12 pera u repu. Glava je obmbljena lepam. tamne pruge na krilima. a od ne Somborski letac plavo3rca3ti KRILA: Priljubljena repa su kraća. dužine. srebrnasrcastag. ali zemlju su plava-crne Uzan. jednostruka. prema kljunu se sužava u blagom luku. a krajnja pe. kmžnam kapam. BojakljUina je plava-crna. plava pera na glavi. Plava boja obuhvata kapu. abrubljene s razvijenim bela- KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. krila viseća. je padu. širak i dug rep. takoe. rehrasti ili ovalni. dobra prileže. ad jednog da drUjgag uha. razvijenih . PRSA: LEA: Siroka. Impozantna je gledati jata ad 200 i više kamad2. Bele baje je glava.45m:m i širini ad 22 . meren ad otvara žvala da vrh~ klljuna.25mm. a adgaja se sama u jednaj 1928. u abliku škalj'rke kaja mala adstaji na zatiljku.ra u repu su bela sa spaljne strane. VELIČINA PRSTENA: IV STANDARD ~OSTOJBINA: Sombar. na krilima i butinama. najzad. bela pera u repu. Ravna obla i razvijena. NOGE: PERJE: nakti baje. 74 75 . neoperjene. prsa uzana. srednje dužine. tamnniji. gadine.plavasrcastaj boji. tamna-plava baja perja. grudi. vila pera u repu. u partikli. u kojem nastaje tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača. pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i grudi i. sadrži 12 pera. niska prijubljena. danji dea tela i lea. srce nepravilno. BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja treba da je šta svetlija. pagnut napred. VRAT: Deblji.jivače. plavičastim kalutom. Srednje Cvrsta. srednje dužine. leže na repu bez ukrštanja.

Pančevo.ljem da objedini sve postojeće odgajivače SJ:1pskog visokoletača. Obrenovac. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji76 Srpski visokoleta~. KosIta Panajotović.čini standard. da omasovi odgoj. kao svoje lokalne mezimce. U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevrtačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i dugom letu. To je vdiki broj organizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj i napredak ove rase. Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase. Ev1dentnoje da su. »Muta« i ostali. SRPSKI VISOKOLETAC Ubraja se meu najstarije domaće rase golubova. Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800. ipak dugo vremena ne ii.. Radi t.oga je 1970. Dve godine kasnije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubova visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. već su ih lju!bomorno čuvali samo za sebe. Joca Naumović. Slavko Vasiljević. Kraljevo. godine formkana struona komisija od deset članova 77 . Savez je formiran s di. a istovremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. U meuvremenu. Meu čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Milan Tiš'!ier. godine. sve aktivnosti odgajivača bille su usmerene na let gol'uha. a ovog goluba nazivaju razHčitim imenima. Zemun. radi poboli-šanja letačkih odli'ka. dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene. ali standard za ovu rasu još nije postojao. pa se nije mogla ni prikazivati na i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni. a sada ih ima 127 širom Srbije. crni Godine 1963. O potrebi donošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i inostlranstvu bilo . korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Maarske. i druga mesta uže Srbije. niti crganizovani u specijalizovanu organizaciju.0'00 odgajivača. srpski i sl. srbij an s'k'i. Spasa Petrović. godine. i pored dug. du~ i kružni let. kao što su: be'ogradski. osniva se Save zodgajivača golubova Beograda koji olmplja 9 heogradskih društava. Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati visok. sa oko 7.e iz lo:kal'nih okvira.za. formiran je veliki broj društava koja su okupljab odgajivače samo ove rase. Preci su mu pozr.~~~ vača golubova u Beogradu.e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja. Odgajivači se nisu trudiH da u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kvalitete svojih letača. da usavrši letalčke osobine ovog goluba i da sa. Izmeu dva svetska rata postojala su pravila na osnovu kojih su se organizovala takmičenja u letu. Ruvarac. Sve je to uticalo da ova naša rasa. Godine 1910.e reči u jednom napisu iz 1953. Ono je obavilo pionirski zadatak u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u letu.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim golubovima. a njen nastanak je vezan za Beograd. Prema tome. U trernutku osnivanja Savez je imao 13 društava.

na predlog komisije. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let. dobro jato poleće dosta žw. Prilikom podizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i usparavaju njegovo podizanje. tj.oji je leta do no 100 goluba 78 raZ1rauje pravila ta'kmičenja. pobedničko jato na izložbi Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata. - grupni i kruž- Srpski visokoletač.30°C. plavo-kovani detalja k. brzim le. S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne temperature za let kreću od 18 .tro.čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić.e i ocenjiivanje 200 komada najbOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973.odgoju.atim veri. Jato se podiže grupno.22°C i od 25 .rnperatu:ra je izmeu 22 i 25OC.visok i dug let. pa se ovakva grla odstranjuju. 1972. i oštrim. Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko. Sva. kao vrsnog letača. kao i ocenski karton specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukupmogućih. Najmanje mora da leti 5 ili više letača. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u ma statičkoj. risnih i intelresantnih podataka. ~odine se usvaja prvi standard srpskog vi'S'okaletaća koj'i z. sporim letom. ptica i kun!ića Jugoslavije.letište ni let . a najpavoljnija te. a u drugom se govori o ek:sterijernim odlikama rase. ad pojma . Obučavanje letača vrši se po sledećem redosledu: priwikavanje na iz.kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate. Povo!ljan veta'r za vre. To Sili najbalji letači na koje treba posebno obratiti pa~nju u . živine. li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tendenciji neprekidnog dizanja.fi:lmje Savez odgajivača galubova. je severozapadni do 1m/sec. Standard sadrzli dva o'snovna dela. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu. Posle dužeg rada.ukrasnog goluba. me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~. da im se ne vidi rad krila. Pri povoljnim uslovima. Na ovaj način naglašena je letačka vrednost prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- Srpski visokoletači. s tim da se u prvom propiisuje let. Na osnovu rada krila. tom. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a. 79 . letaći se dele u dve grupe i to: sa mekim. a ubrzo se objavljuje i u inostranstvu. Prvo zvanično i~laganj. jer oni vode i >~bušenebo«. god[ne na Meunarodnom sajlmu peradastva u Somboru.

Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 . a traje od 15 minuta do 2. sjajno i glatko.leta se kreće izmeu 800 i 1500 metara. Srp3ki visokoleiač. aporeklo vodi od domaćih golubova i tiuTs:kih lelača.iena. do siv. 80 KRILA: Duga. dug kružni i grupni let. Očni okviri su dupli. uz telo. KLJUN: Snažan.3 navrata pre konaČinog spustanja. Posle toga nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini. Osnovne boje su sledeće: svetla od tamne. bledo~žute boje. I SARE: Javljaju se jednobojni pr. repu. OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok. godine.crna. To su najčešće grla koja na svoje potomke prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez prevrtanja. Ovakvo letenje u nevidl.čno spuštanje ili u manjim skupinama. i zaolbl.imerci u svim bojama. . 81 ARAP . Najčeće je pojedina.gubitm« ili postižu »nevidljivost«. Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. TEKIR . može biti šliroka. BoJa noktiju odgovara boJi kljuna. belobradi i belošpic Pri dobrim vremenskim prilikama visina . VRAT: Srednje dužine i snažan. odaje utisak »zauzdanog konja«. GLAVA: Srednje veličine. OCI: Biserne boje. Na tim visinama golubovi se gube iz vida. Silazak može biti nagli.6 časova.ivaju »tockasli jake krvi«. u manjim skupinama ili pojedim\'čno. REP: Dugačak. Najbolje sezoni leta.tate postižu u četvrtoj i petoj 3 . Ako ~e p"c'evrću nad jat01m i u krugu letenja. LEA: PERJE: BOJE Zaobljena Cvrsto. koristi se dvogled. zaobiljena. ST~NDARD POSTOJBINA: Uža Srbija. snažna široka. čelo dosta i:zJbačeno i široko. Uobičajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja. kompaktno blagom padu. odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota.iivosti traje 2. Nozdrve su nenaglašene. Golub ari ih naz. onda je to cenjena osohinameu odgajivačima.7 časova.dini krupno ni sitno. snažna. duži od klri'la do 2 cm. koji potiču još iz turskog doba.plavo-kovana.pa bogata. NOGE: Srednje dužine. belo napuderisane. Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od rezul. sadrži od 12 do 16 pera.5 do 5 časova.01Jlavičaste. dobro prileže ružiičalste boje. Ka. kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. neoperjane. a kod belih i šarenih sa belom glavom. i u istoj ravni sa repom. Rasa se počela formirati oko 1'800. leže na nošen u PRSA: Skoka. snažne. tamne. .5 časa. Primerke koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz jata. u zavisnosti od boje perja. Telo mu je jaiko. postepeni. ili u obno'vljenom padanju. malo povijen u korelaciji sa bojalE perja. Da bi se i dalje mogao pmtiti njihov let. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod tamnih boja perja.-~~- Jato mora da let. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i 14 časova. . lete u ». prijuibljena uz tdo.i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi 5 . loptasta i šiljasta (ćuba). srednje dužine.

»baz masti1jaiVi« je siva asnava prskana sa indig. svetla KULAN .crvena..J. s golubovima koje su takoe prodavili. a adazga crvena. pepel}asta. dodaje mu se još naziv»lisast«. tamna-siva. ispletene od pruća. Da bi se naglasila d. BAKARLIJA . Kada u kambinaciji crne i bele boje. kada je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«. . šarenagalavi«. Naziv »šićirlija« označava srebrnO-plavu boju. rec engleis~kag paretkla. kao. »tekir bakarasti« je crna asnava.~. NAtJDIJAN -. žute iliglava. Bela baja prskana sa cp7Cl1. Kada je tekri:r šarenoglav. meka.torbari kaji su u specijalnim korpama.J je go1ub iednobojan. DARCIN . viseća krHa. naziva se »kapIan« Onda kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »teleban«. Ovi trgovci su na .se pajavljuje bela baja u kambnaciji sa astalim bajama. mala usa ka-[pa. u zm/1insosti ad kambinacije . Na primer.bakarna-crvena.iednabojan.bela.offi bajom i sl. a baz »krzal baz«.o-plav.na leima (abojen). svetla i tamna. Suviše krupna ili sitna tela..:astupilJenosti pajedinih baja.žuta. NaJcešće. . naziva se i »karudijan«. a u širem znacenju . uzana cela. dodaje se izraz »duz«.om ili drugom bajam naziva se »šeš«.leima cesta nasili manje kaveze. šarenar. neadreene b0je i neravnamerne šare.i. labava perje. sabelam partiklam ili bradom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u krilima »arap šarenokriili«. nosili raZlliU robu i prodavali je tadašnjem stanovništvu. aperj'ane nage.}kve. uzana prsa. od »dars« . zatim».aktan rep. crni golub sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«. kori'Slt1i se naziv »barak«. a:rap je u tom slučaju »čapar«. Kada se dve baje naizmeni6na smenjujil ad pera da pera. na ledima. uz iedan od pomenutihnaziva za baju. bela zauzima SO i više procenata. i tamna.epi« i sl. » . kratalk i neikomp. GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta (4 časa). galuibave. BEJAZ . VElJICFNA PR:STENA: IV 82 SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su turski trgavci . dug i tanak vrart. BQZsiva. Orijentalni trgovac s golubovima 83 . plitka i duboka dugena tanak crvene ači. Ako. i pred sabam. Kad dvobajnih primeraka.~-~ MAVIJAN . golub ima peJg)Una glavi iH sa strane glave.čni naIzi vi za. sa belim repam»arap bel()rep«. taman kljun. i kljun. siva-mrka. crveni ocni okviri. postaje i specifi.plava sa crnim prugama. ?.

STANDARD POSTOJBINA: lubova. koji daje primat stasu. du~ina leta se kreće od 1 do 2 časa. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. irspupčenih grudi.plava. Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim rubom na repu. a boja perja im je bila svetlo. Prvi soj je 'sta. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim visokoletačem u crnoj. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«. OCI: Bele boje.ene i šimrke grudi. koji poklanja pa~nju lepšim crtama. 85 i »zalep- očni kolutovi . crni Subotički drhtavi golub.riji.e veoma naigIa. GLAVA: Kockasta i mala. jedan nosi naziv »iseČlkaš«. a izostav'ljen glas >~r«i to prilikom oteguntog i dugog gulkanja. i ima veoma irooč. Subatica . Sečkaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti. a drugi »fogaš«. a u Subotici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svetskog ra:ta. Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti. kao kod lepeza. ali je kod njih gukan'j.. ljena« za g)lavu. a dobio je naziv po imenu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. pri cemu je naglašen glals »e«. godine pominju se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski. crni koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. pa je posle duge selecije dobijen predak današnjeg subotičkog drhatavog goluba. 'kapa nisko bledo-žute postaV'ljena boje. pa je polako nestajala tamno"siva boja. kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim aelovima krila. ako se trenira za let. Subotički drhtavi golub. i subotieki. niskog stasa.nastao je od turskih i poljskih go- OPSTI IZGLED: K. U ovoj rasi postoje dva soja. U 84 Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova neprekidnog leta ujatu. Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično gukanje. kratkih nogu.arakterističnog je stasa zbog povijenog i drhtavog vrata.ckigolubari su ukrštali ove dve rase.na.ub i...--- Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine današnjih d1rl1tavih golubova.šeno i završava se sa »aaeee«. a usta:lila se crna i ostaile boje. a kasnije i ostaili mbojama. SU!boti. a sada se najčešće gaii kao ukrasni gol.

RErsa . Postaje polumadri. debeO' i kratak vrat. PERJE: BOJE Dasta meka. tj. da repa.ne šare. . žuta. napred . Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«. ravni je sa leima. Prvobitan oblik tag gah.istim kara:kterast~kama ka}e imaju i današnji primeri. I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. krupna glava. zaobljena izražava za vreme drhitanja.Ce. kraća u istaj baja su ad repa. kF:m dug. tj. grudi. jom kljuna. visak stas. sadrži sa ba. Glava je bela. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miškec odgajaO' je prevrta.egom. plava (modra) i tamna-plava sa crnim rubom na kraju repa. crni sa plavim repom. ZAGREBACKIPREVRTAC NOGE: KratIke. vis ake nage. sa . crvena. repa. trbuha. de<la kljuna abajen male. a vrh garnjeg prema aSnaV'IlOj baji perja. i ispiUpčena. Danji delavi krila i letna pera su beh. lučnog oblika.patiljak kapre- vrtača. Gaje se sled:cce boie: crna. naktiju dabra je u sMadu prileze. obična gUlkz. nepravi. Gaveni odgajivači zagrebačkag prevrtača ilzmeu dva rata bili su: Srećka Bana87 I M I . tzv. VELIČINA PR!&TENA: IV Jaš 1915. ad 12 da 16 pera. uzana i ravna prsa. čak i bez kape. šilraka i zaabljena. stalna Hi pavremena drhti prema asi tela. a na leima i krilima abrazuje se veće ih ffi<lJnje srce. akO' se ne javlja drhtanje. gadine pucinera. bečkag kmtkokljunag u Zagrebu. lisam ili prs:kana. »!la:budast«. GRESKE: Neskl<lJdan. LEA: KRILA: REP: Kratka. Baje su vrlO' intenzivne. s tim šta asnavna baja fidc da pokrije i cea štit krila. a maže biti sa p. ači crne.nje. a posebna se cene crveni primerci sa belim repom . pavijen u obliJku slava S. PRSA: Veoma širaka.ie nasta:la 1920. šta se pasebne Leže na tranama Sirak. neaperjane.belarepi.: KLJUN: Kraći. bela napude- VRAT: Dugačak i tanak. vrata. Osnavna baja se prateže ad kape.uba biO' je s duguljastom vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta ve. glagla- svilenkasta.nazad. Nazdrve risane. slab intenzitet baje.'l. svetle baje. ukrštanjem goluba i arijentalnag uz .

31 drugi 1973. a ostaviti vitailne golubove. sa visokim i širokim čelom. OPSTI IZGLBD: To .e za dl'žanje s ostailim pr. skiladnih proporcija. ukrš'tanjem kapudnera. bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog prevrtača.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu registru\.J ~ POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920. koji odJgajla srcaste u svim bojama. sklone letu i va. zatim primerci koji dobro i visoko Ilete do tri Čaisa bez prevrtanja. u jedrnom iH dva navrata. u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 puta. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 23 puta sa što većom brzinom i sigurnošću. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zemlju.~dušnim akrobaoijama. Posltoje letači koji se ne prevrću. Pojedina grla se prevrnu 4-5 puta gube vilsinu . ali ne srne da leti ISa neprevrtaćima. pri čemu golub ne sme da guJbi visinu leta. U tom pogledu postignuti su značajni uspesi pos'ledn'j'ih godina. godine.glave.~- 11 vac. 31 izmeu prevrtanja ponovo se diže u jato. Vrlo često se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s krova. pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u volijers!kom odgoju.i do stagnacije u razvoju ovog golulba. nizak. već u letu padajiU na rep po 5-10 metara. veoma živahan. Let traje od 1-2 časa. ali odmah nakon prevrtanja USipraVino poleću u vis i vraćaju se u jato. u malim koncentričnim krugovima. bez slobode leta.evrtačima. da se ova rasa obnovi i da joj se vrate prvobitne rasne odlike.je mali golub. uništena. jer ne mogru da se zaustarve od zanosa. zatim Ferdo Vozap i Drago Voher.ano 56 odgajivača ovog goluba. Pogodan . odvojena je od . Kasnije dola~. Trenutno je u Dr. najčešće. ST AN-DARD I . U načelu. a naročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu prevrtači. sclekciju treba vršiti 88 Zagrebacki beli prevrtac SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja golubova. naročito od mlaidih zagrebačkih golubara. Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kontinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. Ovakav način odgoja je dao zapažene rezultate na unapreenjueksterijernih odlika rase. Prevr'tanje se izvodi. godine. pa je gla89 . sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo. okrugla. Odgaja se i u drugim mestima. Bitna je karakteriis1:Jika ovog goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. Kapa se proteže od uha ido uha. GLAVA: Mala. Zagrebacki crni prevrtac. Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se sahom unazad. Prvi standard je nastao 1920. Posle rata ulažu se naipori.

kratak i tup. GRESKE: Ne~grapno telo. earapaste noge. što kraća U gor- lepo zaob!ljena. NOGE: Kratke. bele iH biserne boje.va. neznatno kraća od repa.ljun. U svim bojama se javljaju primerci s belim letnim perima.ledećim bojama: crna. zatim tigrasti. crvena. a nazad . uzani i crveni oeni okviri. okrugao trbuh. LEA: Siroka. REP: Silrok. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom kljuna. Boje su intenzivne i Iravnomerne. više od 18 pera u repu. tanak i dug vrat. plljosnat iH svodnog ob1i!ka.kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. nezaobljena glava. priljuihlj ene i napuderisane. kljun tamne boje. PERJE: BOJE Gusto. krla nošena na r~pu ili se vuku po zemlji.rc su male. 91 !lO . nošena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod. šarene ili žute oči. uzana i horizoil1talna lea. kapa bez rozeta. šareni nokti. uzano i kos o čelo. Vlrapčasta. Gledadno od napred. njoj polovini je malo po'Vijen u nazad. KLJUN: U kOf1enu širok. viša je od glave. raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja. izrazito crvene boje i gole. lIo:::dTc. OčI: Velike. odaje utisak kao da pOiskakuje. crvena. a kod crnih i plavih može biti tamniji. od osnove prema kraju se širi. VELIČINA PRSTENA: IV. evrsto i !sjajno. žuta. neintenzivne i neravnomerne boje. meko perje. rašljast rep. čija je osnovna boja bela. sadrži od 12 18 pera. rozete podsećaju na eešalj. vuga. a kod belih okviri su bledo~žuti i naglašeni. PRSA: Sklrudno i dobro razvijena. visoke usko postavljene noge. nado'Vezuju nosi pn::a uzdignuto i vrlo i sedlasta. oČini Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s. Golub malo strše van ramena. dug k. u osnovi zadebljan. kovana. ali ne i previsoka. bela. KRILA: SraZimerna veličina tela. nepravilna kapa. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema ramenima. srebrno~pbva. I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im bojama: crma. usaen u glavu.tak. rep noš<en i'spod 40°. VRAT: Kra. kao i s belom glavom. a pri glavi tanji. crveno i žuto-prugasta. plava. svede je boje. nai:Zigjled ubačena u krug kape. usmeren prema gore pod uglom od 45-55° u odnosu na pod. tamne. se no. plava i vuga. žuta.

ava se na zatiiljku. dobro se leže i othranjuje mlade. pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač. postepeno se ši. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje. Zrenjaninski visokoletac prugasti 001: Biseme boje.Leti sporo.ri ka ramenima. 93 . tada V'elikom Bečkereku. a završ.eka.una je malo povij en. U letu je veomai:zdržl}iv. Nozdrve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene.golub. KaSTANDARD POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v. '" kirh visokoletača. očni oIkviri su bledo-zut. užim grudima i nizak. a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. VRAT: Srednje dužine. Kapa je široka. do bledo~sive faJkteriše ga i posebno gukamje. Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa što boljim letom. Odaije utisak da je uv. Teme je ravno i blago se spušta prema potiJljku.k. ukoliko se pravilino trenira. pa i viSe. skroman u i'shra:ni. Prilično je miran . Dužina kljuna se kreće od 20 do 25 mm. vrh kllj. počinje od gornje polovine rozeta.elom. gdanjskih i ni'š- sova. 92 I(iUUN: Duži. Odgaja se širom Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač. Nastao je krajem XIX veka u Zrenjaninu.ih. ma:lo i dosta tiho guče. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča- ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski visokoletac prugasti Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. čineći velike i plitke krugove.e boje. a ne kao volijerski golub.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins. GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa spušita prema kljmu. . OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t.~k spreman da poleti. u zaviSllosti od boje perja. u većim jatima. S oibe straille kapu upotpunjavaju dve ruže-rozete. a boja odgovara boji perja. Ponekad se koristi još i naziv banatski letač.

R!ILA: Dos. mada se vrše napori i na ovom plamu. stalno nosena krila na repu. Malo je lačnog oblika. zamazana boja. vrart:koji se presijava. lJ4' 95 . što znači da još nije prosilo dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike. gomji deo grudi. u repu i na tr-buhu. sa jakim ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna. krila i rep.' visoke noge.rasu da se odgaja u pruga'stim (fako) bojama.eena pruga na kraju repa. Svetli)e je obojeno perje na gJavi. KRATKOKLJUNI LETAČI NOVSADKIJEBGLU Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godina ovog veka u Novom Sadu. Tamnije je obojen spoljni deo kape.gajivači ovog goluba. a to su: crvena. Takoe. bela pera na leima. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijanse: svetla i tamna. GRESKE: Mala glava. ali ne i siroka. na podbradnom delu. NOGE: Kratke.co PRSA: LEA: REP: Dobro razvijena. donji deo grudi. PERJE: Čvrs. koje priželjikuju od.. tamni ili crveni °čni okviri. sadrži od 14 do 18 pera.ljubljena kapa uz potHjak. dubo!ka. zatim unutrašnja st:rana kape. žuta. obojene oči. BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu . a može imati i dvojno pero.ta duga6ka. dve jasne pruge na krii!ima i popr. Evolucija je pose- Novosadski jednobojni golub. središte ruža. nedovoljan kontrast boja. Dugačak i širok. licu. srebrna i plava. intelliziV1I1o crvene boje. k:rMlko telo.to i dobro složeno. ~ Uža i u liniji sa repom. crni hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godina sve šira. noktima či- K. V~LICINA PRSTENA: IV. nosi ih mallo ispod repa. pri. plava i bela boja se još uvek ne viaju ha izložbama. uzan i kratak rep.

od repa pera. gde je na'staa skladnih 1962. u skladu s bajam perja. vna boja perja. tamne boje. Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi vilna se nastavljaju u produžetku krib. srazmenna razvijena. Pašta ima veoma kratki krjun. Kapa je potpuna priljuibljena uz glavu. s kapom. nepravilna kapa. a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. iznasi 6-10 mm. j PERJE: PravHna slažena noktiju adgo- BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj. sadrži uz tela. i živah- OPSTI IZGLED:. nog temperamenta. merena od da žvala. boje. visonoge tamne boje. pa širini se prostire od uha da uha. sa vi'sokim.' GLAVA: Mala. SIt{wan Sekiz 1972. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novosadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove rase i aktivna radi na unapreenju njenog odgoja. Baja kraća repa. Malog je rasta. galuba. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja. vuga i belaj baji. adreene finaće i intenzivnih boja. STANDARD POSTOJBINA: Navi Sad. dug vrat. takO' da lom gradi jednu celinu.5 cm. REP: Kratak. godine. Navasadski golub je leta. a ubrzo zatim i u ostalim bajarna. žutaj. kenigsberškag či'stoakag i nemačkarg j.gaja svaje mlade. crvenu i žutu baju. kJratka. VRAT: PRSA: LEA: Kratak. 12-14 crvene i sjajna. Dužina kljuna. pripoj. PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. VELIČINA PRSTENA: IV. bele baje. staparskag letača. segedinskog visakaletača.č. proporcija. glava KLJUN: Veama kratak. Danas se ovaj golub adgaja ši\mm zemlje. Novosadski jednDbojni golub. Okviri akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje. Potiljak glave je neštO' uži ad čela. Dozvaljava se mala obajena na vrhu kljuna. crvenaj. a širina je minimalna 6 Baja kljuna je bela. Baje treba da su istog intenziteta po cdam telu i dabra zasićene. 1. obojene tanak i usaq:eln kljun. pa se za adgoj koriste galubavli~dadi1je. nije. Sldadna širok. Kasnije s'e poenta baca na crnu. mada se sve češće adgaja valijerski. pega Prva su nastali primerci u belaj boji. NastaO' je UlkrMan}em poljskag k. vara baji k<luna. godine. s čeVlrha mm. šta širem i dobro svedenim čelam. dug. uz runo čeoči. kljun ke i usko p(\1stavljene noge. odgovara veličini i dobra lepa zaobljena. a pa visini da teme na. 96 nefarmasta glava. crveni ačni akviri. neintenzi- 97 . NOGE: Kratke. veliika i lo. neoperjane. u stanju da pravilna od.ratkokljunog galluba.ena uzan.ednabojnog gallebića. OČI: Krupne. GRESKE: Kirupha tela. a kod belih primeraka tamne. širok i na dale obaren. a prika\zan je i na mnogim inastranim il~loŽJbama. manjeg rasta.Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača. ali praviiIna i blaga sveden. praza 1 da KRILA: Kratka.

Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komaromske.ča i ljubitdja ove rase. ogrličasti Vrlo brzo je rastao broj odgajiva. STAPARSKI LETAČ J. vrlo intenzivne boje perja i gizdavo držanje. crveni 98 99 . 8taparski letač. Najčešće se susreću jednobojni. ogrličasti i srcasti. Posle rata jata su se obnavljaila. godine u Staparu. kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije.elo. tako i držanja tela. mestu kraj Sombora. kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukrštanjem stvorena je nova rasa golubova. Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata.rcasti. kako u pogledu finoće glave. Leti u većim jatima i po nekoliko časova. aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj kvalitetnih grla. Posebne karCl1kteristike ovog goluba su ma10 t. ~ut slave staparskih golubova utrli su aoi iz Stapara koji su studirali i boravili širom Austro-UgaJrske monaI4hije. 8taparski letač. a dosta retko s. Za vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golubara je uspelo da sačuva deo svojih jata. Kvalitet ogrličastih i srcastih primeraka zaostaje za jednobojnima. Odgdaja se u tlri varijante i to kao: j ednoboj ni. U ovome su naj:zna'čajniji bih dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci staparskog Ietača. nastala 1878.edna je od staJrijih rasa golubova.

ukrštanjem segedinskih letača. malo zatupast. vrat suviše kratak jlli dug. Vrh kiljuna može biti i obojen. prema ramenima se postepena povijen unapad i podrhtava. umne grudi. REP: nošena Kratak.STANDARD BOSTOJBINA: Stapar. VELIČINA PRJSTENA: IV. Gaje se ogrJičasti. žutoj i srebrnoj baji. a greške u crti kod srcastih. Do prvQg mita. crvenoj. niže postavljena i priljubljena uz glavu a produžena da polovine vrata u vidu grivice. garnji deo KratIka i u laganam KiR'ILA: Kraća od repa. ali ga ne dodiruje. mano čelo. KUUN: Kraći. ali ponositog i elegentnog stasa. baje. komamffiskih. GLAVA: Mala. sa obavez. blaga pav:ijen u obliku luka. a izmeu lea i repa pripmetna 1'e manja zbočina. čvrsto i sjajno. noge visoke. s belom osnovom. mesto 1878. sa normalnim ili iz:duženim zenicama. Postoje srcasti u crnoj. žutoj. zatim tamnJ~plavoj.erna boji perja. Nije u istoj liniji sa leima. crno~srcast širi. padu. tamno-plavoj. tanak. mala je. sadrži 12 pera i pipu. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog uha. P!RoSA: Lepo ra. 101 . prav i dug kljun. neoperjane. a kod plavih crn. uzdignute glave. svetle baje. ispod repa. igOidine. labudastog vrata koji lagano podrhtava. čet'vrtasta. nošen mala 'Okomi to prema tlu.1: Bele. okvir crvene boje. LEA: šira i izibočena. sa blagim smeim tonovima i crnim prugama na k1'ilima i robu repa. I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj. povijenog. c:rnoj i vuga boji koje treba da su što intenzivnije. krila se vuku na zemlji ili stalno leže na repu. Oeni 'Okvir je dupli.zvijena. nečiste oči. ali ne usprav:nirn i lepo svedenim čelom. poprskan veći deo tela kod ogrličastih. adnasna »kudeljaste«. pr. Pera su dobra složena. neintenZlvna i neraVinomerna boja perja. nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna. PERJE: 100 Kratko. crvene vara boji klljuna. kraj Sombora. sa visokim. tzv.' 0(.ranje su 'Cisto beli. GRESKE: Krupno i dugačko telo. gde je nastao kečkemetskilh i BOJE OPSTI IZGLED: Malog tela. suviše svetla plava boja. a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. dodirivati tlo. a kod plavih i srcastih tamne. bleda-žute boje. rep dug sa više od 12 pera. glava velika i izdužena. Temperamentan je i veseo golub veama intenzivnih boja. Boja noktiju odgo- NOGE: Kiratke. VRAT: Kiraći. a vrhovi magu Staparski letač. nepravilna kapa.

000 golU!bova! U.e i Polj'ske. s pO[losom je govorio: »NudiJi su nam svojevremeno svečane kar:uce. ali moj otac i ja nismo hteli ni da ČlUjemo. OPS11I IZGLBD: sta dugačko. OCI: Biserne boje. kruznog 'Oblika i nilsko postavljena. mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primerbaji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- tamno-smee i su jako ral7. nam. . ukrštanjem letača iz Maarske i PoJjiske. Oeni okviri ni i bledo-zute boje. ukrstanjem letača iz Maarsoc.rtasta. godine u Subotici. Elegantnag stasa. dva lepa konja. imao je 3.. prostorije je najveću Pokazivao ke u crnoj 102 svoje kuće. Sebenji pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima. i. omanjeg tela koje je doKapa je GLAVA: C. Kalman Sebenji. Subotički crni visokoletač. čiji su i otac i deda bili čuveni golU!ba:ri. mala.« SUBOTI CK I VISOKOLET AC Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač. čelo siroko i za'Obljeno. Ali. Sećajući se mladih dana.viil' 111:1 .. sve bolja finoća eksterijera uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja. a kad plavih primeraka izJbuljene.etv.poznao sam ga u Subatici meu njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne Subotički belorepi visoko!etač Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subotici i okolini. sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova. S TtA!N1DAR:D POSTOJBINA: Nastao je oko 1900.i za poznatu golubarsku porodicu Sebenji. Razvitak rase je vezan . »zaiblje« oči.zmeu vi'se rasa galubova. tzv. Leti u jatu ad 3 do 5 časova.

nosi ih na repu. Uzan. r:. i šareni kod kojih je osnovna boja bela. uzani °čni okvilri. uz telo. padu.emeno izadrhti. sadrži svetli. Nastao je početkom ovog veika. iste dužine s krilima. V.m belorepi. Sv. žuti Subotički crni visolmlelač.e boje treba da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. Persije i POlljiske. crveni. ali s jakim krihma i vrlo dobrim prevrtanjem u letIU. Bugarske. uzano telo. Čvrsto.~~!!"~!"". jake i gol. nepravilna k3!pa. neintenzi\ue boje. GRESKE: Dug i tam2n kljun. V11SAČKI PREVRTAČ Duga i škoka.. žuti i plavi. Gaje se plavi s crvenim prugama na krilima.rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske prevrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase. Kratke.epravilne šare. Rusije. »makazari«. bogati v. obojene oči. 104 1.. Nozdrve su bele. ali jak. Kod plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa. duge noge. VELIČINA PRSTENA: IV. Godine 1919. dug rep.a~J. tzv. Jj. zati. Vršački p~evrtač. KLJUN: Kratak. široik. Meu tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape. gornji a povr. 12 pera. f 1 105 . okviri orvene ih tamne boje. Nokti kompaktno i veoma sjajno. zaobljena Bez ulegnuća i u blagom priljubljena deo malo povijen kod plaunaz3Jd. potpuno svede boje. kod kojih je taman. a kod plavih tamni. PRSA: LEA: KiRILA: REP: NOGE: PERJE: BOJE Siroka.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neugledan prevrtač s ćubom. VRAT: Dosta dudg. . uzana i duga glava. viseća krila.ie u Vršac Ziva Miju.. izuzev vih. i malo iZJbočena. ukrštanjem raZJnovrsnih prevrtača poreklom iz Turske. Mnoge od tih prevlftaca donosio . Makedonije.rša'čki trgovac i poznati goluibar. kao i srcasti u istim bojama. pa nije čudo što j. I SARE: Odgajaju se jednobojni crni.

Sve boje treba da su intenzivne i 'ravnomerne. :Arevrće se preko glave unazad. a drugi kraći i povij en.og prevrtača. godine. p'lavo~kavana. defarmisana. Treba da se prevrće što češće. u osnovi što širi. 107 . ujutro Ni papodne. duga iH kratka. zatulbast. prevrtanja. ma. crvena.Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odlike kao danas. obojene oči. a s abe strane se završM1a s malim rozetama. GRESKE: Nedostatak prevrtanja. u oiblliku oraha. I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim perima. čelo oboreno i mana. u obliku je zrna kukuruza. nisko ili visoko postavlgiena. plava. Nokti su svei u istoj Hniji s repom. niskag držanja. Boje: bella. OCI: Bele. bag ata perjem. mena negovarnje letačkih osobina. prugasta i pepeljasta. kada nije previše toplo. Srednje Kratak. ukršla- Vršački prevrtač. dolbra složeno i sjajno. vuga. uz istovre- STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu njem više rasa prevrtača. glava uzana i dUjga. naglo propadanje za vreme prevrtanja. slalba aperjano'St. odvajena je od glave. po pravilu. PERJE: BOJE Gusta. Dugačko i tromo tela. 106 NOGE: Kratke. oka 1910. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove rase odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine. a već za vreme trećeg Hi četvrtog leta prevrtanje treba da je normalno. žuta. stabiJrne. KLJUN: StO' manji. zaJepl jena. duge nQlge. Očni okvilri su od bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni. gmdi Uizane i rascepljene. nozdrve nena!glašene i glatike. VRAT: Kratak i jak. tj. pa i više. arni'k dešava se da se vraćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. krilla viseća. neravnomerna boja. kratak i i zdepast golUlb. Kapa se proteže od uha da uha. niska Ravna. leže na repu. GLAVA: OkimgJa. puna. VELIČINA PRSTENA: III. uzan i prav kljurn. svojom celinom se sliva u celinu tela. vr. traje od praleća do jesenjeg mitarenja. izrazito kompaktna. sa karakterističnim isturenim i širokim čelom. PRSA: LEA: KRILA: REP: Sto šira. Let traje najčešće jedan čas. vrh malo pavijen. Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne procenjuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. dug. Na prvi pogled ne odaje utisak prevrtača. ne praveći veliki pad. Sezona kvalitetnog leta. Teraju se. Boja kljuna je bela.ča i pOSile dvade~etogadi'šnje selekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k. Kao rezultat ove akcije nastaju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. stabilan.11 dug i nasaen. ali da pri tome adržava poželjnu vi'sinu. kapa uzana. i dohro zaablJena.lo duži od krih. Mladi letaCi li početku nasedaju na rep. tle baje. a 'uvek živahan. crvene s10žen. Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvijena i kada se privilmu na gQllu:b. Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju sa za!tubaistrm tipom prevrta. a kQld belih primera\ka tamne. beli OPSTI IZGLED: To je mali. Plrvi je imao izduženiji kljun. lea UlZana. široka dabro dužine. izrazita crverni okviri. boje. jer to vuče celo jato na niže. Leti u jatu i u visini laste.

.~IJO:8I8WI'~: ~!' ~ ' '~"'!."'''' ~.jit.i.-- IZ ZIVOTA GOLUBOVA ..."i.. j..ti.it_"IIi. .

.

--- Dalmatinski gore - golub.-~ ~. Golub-slobodnjak... goro .

.) t- Galebići ~.

\ Orijentalni prevrtači r .

Ider1exikon der Vagel. Budapest. go. Zrenjanin. Washington. Golubica sa crnim srcem. Das Taubenbuch. 1971. Bukarest. kunića. 1943. Prag. Sohtitte J oaohim. Ljubljana. 1973.I. Sombor. Moj maJli svet. Pravilnilk o takmičenju. 1926. 1928. Savez sportskih društava odgajivača golubova visolwletača SR Srbije. Chemnitz. . Sombor. DrilUjo~ki!Peurača. lubova i ptica Jugosbvije. Organ Saveza od!gajivača rasne živine. 1892. Peradarstvo. Hanžak J. 1925. Petemi Dr. 1974. Društvo za uzgoj peradi i golubova. Melsungen 1971. 1966-1975. Budapest. Deutscher TaubenS'tandal"d.ngmann. Golubarenje u Somboru. Berhn. Zurth Edmund. 1970. nje. Reutliingen.. 1927. 1965. The National Geographic Magazine. Golubarstvo. Leipzig. Die Welt der Tauben. 1969..rtz Jean. 19 . London. Casopis za probJematiku peradairske proizvod. Hand!buch der Taubenrassen. A hazigalamb es tenye'Sztese. 1969-75. Klein Erieh. Vasarnapi uj'sag. Der jUI1Ige Tauben'luohter.LITBRA TURA Antić ore. 1927. 1975. Istvan. 1970. Kaltalog izlagača. Barth/E. Zagreb. The mustrated Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara Book of PigeoU's. Wien. Beograd. Beograd. Odgajivač. Petlrović Veiljko. Beograd. Reutlil1gen. Das grosse Bi. 1963. 1953-1955. 1885. Fu1ton Robert. 1876. Taubenrassen. Bunga.

z.Si'stem 100 poena .Domaći gaćan Slovenački beloglavi golub III GALEBIĆI Makedonslki ru~an IV LETAČI Dugokljuni letači Somb0l1slki leta'Č Srednjekljumi letači r.Zaigreba6ki prevrtač .Somborski plavosrcasti letač .:...:::..Subotički drhtavi golub . SADRZAJ: Strana Predgovor - - - - - - - - - - - 5 7 15 16 17 20 20 21 StI1učni izrazi u .5 47 47 54 54 57 62 66 -'.1".105 109 119 95 95 98 .: .Selekti'\iui sistem - - - - - - - - - - 21 23 25 - - - - 31 33 - - - - 36 39 41 t.č ..OpiJsni sistem - - - - - I GOLUBOVI U BOJI Dalmatinski go~U!b II DZINOVSKI GOLUBOVI .a."i '''''' .120 .Srpski visokoleta.ViI'šačkiprevrtač Staparslki letač ..golUlbarstvu Nastanalk domaćih ralsa Podela domaćih rasa Prstenovanje golubova Ocenj'ivanje golubova .iI~:.:ml.renjanimslki prugasti visokoletač Kratkokljuni letači .J..~...Bački prevrtač .Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - - - - - - - - - - - .r.čkotopolslki vi:sokoletač .Makedonski prevrtač .102 .'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.Niski visokolet<l!č .- - - - - - - - 76 83 87 92 71 - - - - - - Novosadski jednobojni golub - IZ ZIVOTA GOLUBOVA LITERATURA .Ba..