.

.Ii "-wr.-.:-.-... ,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor
ANTON RAle

Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju

ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove
oblasti li nas, a posebno je slabo obra
ena oblast domaćih rasa
golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugosloven-
Tehni,čki uredni,k skih ras.::>.golubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom

OR
E GRUJIĆ standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pra-
vilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je
sto i lEtati po mraku.
U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase
golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim
očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie
Naslovni fotos kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie
Inž.
OR
E BURGIJASEV zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan!
Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i oce-
ne, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer elimi-
nise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mno-
gim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju
su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih
.1,
Sva prava zadržana rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odre
enih
činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvet-
Stampa: ljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan
Stamparija »Rrosveta« Sornbor, 21. oktobra hr. 27 standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko
dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Zna-
či, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa

5
 "-"\\ii '1\,!\\imIIIIIMIIt Allll.""...I"I\.Wt LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.::
,!Ii.
'." '

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili

poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom
nastankC1. i opisom svake rase posebno.
Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da
zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie
svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a me-

u njima:

or
e Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje
Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Som-
bor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Ne-
nadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka
Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. STRUČNI IZRAZI U GOLUBARSTVU
Ako ovaj rad doprinese bržem razvoiu golubarstva, onda BELOBRAD: Golub sa bel o CRNO REP: Golub ćija je os-
je ispunio svoj cilj. obojenim delom vrata is- novna boja bela, a l'ep
pod kljuna u obliku tro- cm.
ugla ili brade.
ĆUBA: Kapa na zatiljku koja
se završava u obliku š'ilj-
Sombor, oktobar 1975. Autor ka, sa2'Jdanog od perja.
~:c§.~'
-~'~O"" ,"",,~-./.-s tARAPAST: Cevanica noge, a
? --l .
? ponekad i prsti, obmsli
~..:,f;
'~~'~ ~
""~ ''
sitnim perj,em.
,

..
. .
,

.
::~~{(.
. .
\\
,
,', . \-,,-10
"f I
\
.

",<~,
\
\ °,- l'
,\ "'\,
llI' .\"
:'!- '
,:,',' i' 1 \', \( \ t ,\ \
'~ .."
" '

BELOG LAV: Obojeni golub

sa belom glavom.
BELOREP: Obojeni golub sa
belim repom.
BISERNO OKO: Svetao, što
ble
i iris oka, dok je ze-
nica sto man}a i mna, na-
roćito kod letaća. DA
ILJE: Golubovi s klju-
BUTINAST: Pera na butina- nom sred:n}e dužine koji ot-
ma obojena bojom koju hranjuju tu
e mJa:de. Rase
ne propisuje standard.
()
7
~~#. ""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~ il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:' .: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I .
'I I'

DEKORATIVNI GOLUB: Ka- GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi imaju na plavoj površini NEOPERJANA NOGA: Ceva-
rakterišu ga ukrasi od per- u slobodi, prebiva na tr- r crne mrlje. Postaje i crve- nica i prsti bez perja.
ja, boje, ili naglašeni očni !
govima, visokim zgradama no, žuta i srebllllo-kovani.
okviri, nozdrve i sl. Odga- ili saJlašima.
ja se radi ukrasa. KUDELJASTO OKO: Oko
GRIVICA: Perje na zadnjem,
DROPER: GoliUbmamac, obi- tamno-sive boje, pod:seća
gornjem delu vrata, for-
čno bele boje i ženka. Ko- na zrno konoplje-kudeljc.
mirano u 'Obliku grive k'O-
risti se pri!1liiko<Hl trenira- ja se proteže do kape. LABUDAST VRAT: Gornji
nja visokO'letača. Videvši ) deo vrat,a zabačen prema
IZLETISTE: Otvor na golu-
dropera,
znajući
golubovi
da ih oče'kuje
sleću
hra-
barnikm,
ćim platoom,
sa manjim
sa kojeg
ili ve-
go-
I
II
repu, povremeno
va.
podrhta-
na. I
lubovi izleću ili slecu. LEPEZAST REP: Raširen
DVOJNO PERO: Vidi viI o rep.
pero. KAPA: Podignuta pera na za-
tiljku i garnjem delu vra-
EKSTERIJERNE OSOBINE: LETAČ: Golub čija je glavna
ta koja se naslanjaju i Di- NERAVNOMERNA BOJA:
Spoljni, vizu el ni izgled go- ne širu ili užu ,kapu ili ću- odlika let.
luba.
Svetliji i tamniji tonovi je-
bu, što je ukras pajedinih LETNA PERA: Velika polet- dne iste boje perja.
FAKO: Vidi pruga Sit. rasa. .
na pera u krilu.
GA ĆA ST: Cevanica i prsti NEVIDLJIVOST: Let u gu-
LISA: Obojena traka na be- bitku, odnosno na takvoj
obloženi dugim perjem. ) loj osnovi na čelu goluba, viisni na kojaj se golim
iIi bela tra'ka na obojenoj okom golubovi ne vide ni
osnovi. po vedrom vremenu.
NOZDRVE: Voštana koža na
gornJem delu kljuna koja
pokriva nosne otvore, više
ili manje razvijena, obično
napuderisano belo.

KLIKER GLAVA: Mala i ok- OBRAZAST: Obojena pera sa

rugla glava. strane glave, što se smat-
)
KORELACIJA BOJE: Uza-
I ra greš,kom.
jamna povezanost boje OBRV AST: Obojena pera iz-
'kljuna i osnovne boje per- METALNI SJAJ: Zelenkasto- nad oka, tako
e se smat-
GALEBIĆ: Naziv za goluba ja ili boje kljuna i boje
crveni pmlivi boja perja ra greškom.
iz grupe kratkokljuni'h go- no~tiju.
na vraJtu.
lUlbova koje najčešće ka- KOVAN: Tamne mrlje - za- OČNI OKVIR: Mesnati prs-
rakterišu ob oj eni štitovi kivci, na svetloj pavršini MITARENJE: Zamena perja. ten oko oka koji može biti
krila, pa stoga podsećaju osnovne baje, najčešće na NEINTENZIVNA BOJA: Ble- jednostruk ili višestruk.
na galeba. štitu krilla. Plavo-kovani da, nezasićena boja perja. Zavisno od rase, boje je oel
8
j 9
 "~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~. _!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.' .!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11 :111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene ili tamne. kljuna i gornjeg delad vra- POVEZAN: Srcast golub kod RUZA: Ukras od perja na
ta predstavlja grešku kod kojeg se osnovna boja na grudima, glavi, ili sa obe
većine rasa, a kog galebića vratu završava pravom li- strane kape.
i još neikih rasa to je ras- nijom prema kljunu. ROZETA: Perjani cvet koji
na osobina. se nalazi na oba kraja

~~
PODREPAST: Bela pera na ško1j'kaste kape ili na čelu
donjoj strani repa koji je pojedinih rasa.
obojen, što predstavlija SAĆURASTA KAPA: Siroka i
\
grešku., bujna kapa.
.\
'i
\
SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ule-
OGRLICAST: Golub bele bo- gnuti, umesto da grade pra-
je, prs:kan crv,enom ili dru- PREViRTAC: Golub koji se u vu liniju, 2. Le
a ulegnuta
gom bojom po vratu u ob- letu prevrće, golub-akroba- kod rasa sa podignutim re-
liku široke ogrlice. ta. pom.
PARTIKLA: Bela obojena, PRSKAN: Na pojedinim de- SRCAST: Crtež, odnosno ta-
ovaIna površina ispod kllju- lov,ima tda tačkasto obo- kva kombinacija dve boje
na na vratu. jen, kao da je uprskan. da se na ledima i krilima
PRUGAST: IZibledela boja fOI1mira obojena šara u ob-
nastala od crv'ene, žute ili liku srca na belaj osnovi.
plave, pa prema tome pos-
toji crveno-prugast, zuto-
.. prugast i srebrno-prugast.
Ove boje su najčešće sa
poprečnim prugama na kri-
lima, a mcgu se naći i bez
njih.
POLITIRAN KLJUN: Vrh
kljuna obojen istom bojom RUZAN: Golub sa perjanim
kakva je i osnovna boja uk'rasom na grudima u ob-
perja, dok je ostali deo liku ruže.
kljuna svetIe boje.
STANDARD: Reć je engles-
PATKAST: Golub niskog te- kog porekla, a znači pra-
la i kratkih nogu ukoliko vilo, merodovan, ili uzor
standard predvi
a suprot- a u golubarstvu: opils ras-
no. nih osobina goluba.
PEGA: Okrugla, obojena na SVODNI REP: Sadrži više od
belaj osnovi glave. 12 pera koja su složena u
PIPA: Lojna žleZlda na trtici. obliku izvrnut og lev'ka, a
prema kraju se širi.
PODGUSNJAK: Nategnuta sa vrlo kr,atkim kljunom
'koža izme
u don}eg dela zahtevaju dadilje.
lO 11
 ",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ ~ ",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I' ,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

VISECA KRILA: KrHa koja visinama. a cesto je i ne-

golub dr~ipored ili ispod vidljiv za golo oko.
SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno pla-
repa. VOLIJERA: Prostor pored
boje. vo-kovana boja. Na plavoj
SESIRASTA KAPA: Vdika i osnovi krila gusto postav- goluba:rnika ogra
en ple-
bujna kapa. ljene crne mrlje. tenom žicom, u kojem se
golubovi zadržavaju preko
SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka TIGRAST: Nalizmenicna po- dana.
kapa formirana u oblIku java belih i obojenih pera
šikoljke. VRAPCAST: Srebno.ikovana
po čitavom telu. boja, na svetlo-sme
oj os-
SPICAST: Obojen golub sa novi, tamnije mrlje na šti-
belim letnim perima. TRUPA: Jato golubova u tu krila.
letu. VUGA: cokoladna boja per-
ja.
vma PERO: ,Breno pero,
ZATUBAST: Tupokljun, za-
račvastog oblika, javlja sc obljen, aneoštar vrh klju-
na.
VISOKOLETAC: Golub koji
se u letu podiže i zadrža-
-ZABLJE OKO: Izbuljeno i
va duže vreme na velikim krupno oko.

STITAST: Beo golub sa obo-

jenom celom površinom
kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9
letnih pera, ili obojeni go-
.Iub sa belim štitom kdla.
STIT KRILA: Pokrovna pera
krila koja cine ovaInu ce-
linu u obliku štita.

,J
12
E~ u sredini repa koji
više od 12 pera.
ima
13
.
"'Hj.m"~in~11n!1tIIIIIIIII ..,!
"'''~.~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil;''IIII\lIi,,I'''![I!I'''1 .i:;:!~:H4':~lt'J ,!f
'

NASTANAK DOMAĆIH RASA

Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je do-

brim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje.
Znamo d",. je kolc-.;ka golubarstva Azija, a posebno regi on
Srednjeg i Bliskog istoka. Prapreci "nnogih rasa golubova po-
ticu S2'. Orljenta, odakle su se širili u sve krajeve sveta, bilo
morskim, bilo kopnenim putevima. Mnogi trgovački karavani
bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su pro-
lazili. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim kraje-
vima, a pretke drugih doneli su trgovci, moreplovci, pa i
osvajači.
Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova, a sve
imaju zajedničkog pretka, goluba pećinara (Columba livia).

Golub pećinar
(Col umba Uvia)

Počevši vekovnu selekciju ovim golubom, čovek je stvorio i

raširio širom sveta mnoge rase golubova, od kojih su neke već
i izumrle, a nove se i dalje stvaraju. Postojbina ,goluba peći-

15
 '<L~H~,HI'.-1;;;~jjL~ ,
~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:;:;';I,:ii!;::,!,;~,I" 1':,H'wl':'!'!::';" :~

nara su južna Evropa, severna Afrika i centralna i južna Az1.ija.

- dugokljuni
On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog ka-
menjara dalmatinske obale, a možemo da ga na
emo i kod ne- - srednjekljuni
- kratkokljuni
kolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli- U prvu grupu golubova u boji spada dalmatinski golub
]erama. zbog izuzetnog intenziteta boja perja.
Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i
ze>,prirodne pogodnosti, kao što je, na primer, zrnasta hrana. Grupu džinovskih golu,bova sačinjavaju dve naše najkrup-
Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u nije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. Njih ka- I :
Vojvodini. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savre- rakteriše, osim krupnoće tela, i bogata perjana odeća. 'II
mena tehnologija odgoja golubova izjednačava, pak, odgajiva- I: I

ča iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije. Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta
brojna i omiljena u svetu. Karakteristika ove grupe su kratak III
O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz kljun, omanje telo i, najčešće, obojeni štitovi krila kao kod Iii
1666. godine, a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još galeba, čije ime i nosi ova skupina. "li
mnop,;o ranije. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golu- I.,1
bova nastao je u XVIII veku, a veći broj je formiran u XIX i Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini klju- 'Ii
XX veku. na podeljene u tri podgrupe. U podgrupu dugokljunih letača
spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. Srednje-
I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala kljunih letača imamo 9, a to su: bački prevrtač, bačkotopolski
živa bića. Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako visokoletač, makedonski prevrtač, niški visokoletač, somborski
je izgledala pre više decenija, niti će u budućnosti izgledati bas plavosrcasti letač, srpski visokoletač, subotički drhtav.i golub,
ovako kako izgleda danas. I u nas su pojedine rase golubova zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač. Zajed-
u fazi stvaranja. Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva nička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine, kao
stručan i dug rad na selekciji. Na tom polju naši odgajivaci LI goluba - slobodnjaka, zatim let sa svim specifičnostima, za-
imaju široke mogućnosti, jer je još uvek broj domaćih rasa visno od toga da li se odvija u srednjem visu, let visokoletača
mali prema broju odgajivača. Ako uzmemo u obzir da od po- i let prevrtača. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4
stojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći, preporučio bih rase, a to su: novosadskijednobojni golub, staparski letač,
budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova. subotički visokoletač i vršački prevrtač.

PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA

Rase golubova obično se dele na 10 grupa. Pripadnost po- U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom.
jedinoj grupi odre
uje se, najčešće, prema eksterijernim oso- Postoji viSe razloga za to. Prsten je, li prvom redu, znak da je
binama rase, Bart (Barth) i Engman (Engmann), izvršili su golub izležen pod okriljem čoveka, bez obzira da li je reč o vi-
podelu na 9 grupa, a Site (Schiitte), čak, na 17! soko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu, a omogućava i vo
enje
S obzirom na to da u Jugoslaviji, trenutno imamo samo 18 neophodne evidencije o svakom golubu. ZalutaLi golub se može
i'ormiranih domaćih rasa golubova, možemo da ih svrstamo li vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu. Svaki golub, pa i
četiri grupe: onaj najbolji, biće diskvalifikovan na izložbi, ili kao letač,.ako
I - Golubovi u boji nema prsten koji standard propisuje.
II - Džinovski golubov;i Postoji me
unarodni standard o izgledu prstena koji ,su
III - Galebići i prihvatile sve zemlje, pa i naša. Izra
en je od tankog alumuni-
IV - Letači; juma, na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba,
16 17
 :;- .; ,;.;t~~.~':'~j'., 'HMtII!!I!IIi!1,ml'l'lt
:.

hvatanja, prstenovi se izra
uju u sedam različitih boja koje se

6 mm je visok, a unutrašnji prečnik mora biti prilago
en nozi ~,menjujE svake godine po sledećem redosledu:
odraslog goluba, s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu,
ali ni toliko labav da može spasti. U zavisnosti od deblj:ne 1975. crvena
1976, zelena
1977. srebrna
1978. ljubičasta
1979. sme
a
1980. žuta
1981. plava
1
Prsten prati i karton vlasništva koji sadrži naziv saveza i !:
ii
iste podatke kao i prsten, a ima istu boju kao prsten. Savez li
ii!
vodi evidenciju o izdatim prstenov:ima društvima, a društva
pojedincima, te nije teško pronaći vlasnika goluba koji je Iii

III
zalutao.
Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života,
na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta, a zatim
zadnji koji je povijen unazad. Čim golub ojača, prsten mu je
nemoguće skinuti ili staviti na nogu. OdgajivaCi letača, osim
Navlačenje prstena
saveznog prstena, stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s
punom adresom, očekujući da će na taj način još brže doći do
noge i od toga da li je noga operjana ili ne, prstenovi se izra-

uju l' sedam različitih veličina, računajući unutrašnji preč-
nik i to:
Velicina 00 - 12,5 mm 0
Veličina O - 11 mm 0
Veličina I 10 mm 0
Veličina Il = 9 mm 0
Vel:ičina Ila = 8,5 mm 0
Velicina III =8 mm0
Veličina IV - 7 mm 0
Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom, jer pravo Savezni i plastični prsten ovi
na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj
zemlji. Oznake su šifrovane, što znači d,a savezni prstcn ne srne izgubljenog goluba. U velikim jatima s više pari isvobojnih go-
da ima ime odgajivača, jer bi takav podatak mogao da utice lubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove
na subjektivne ocene na izložbi. Oznake su reljefne, a utiskuju sličnosti. U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi
se sa unutrašnje strane. Osim rimskog broja koj,i označava ve- za markiranje koji se izra
uju u mnogo boja i u obliku spi-
ličinu, utisnuta je oznaka YU, godina leženja i redni broj prste-
na za svaku veličinu, počevši od broja jedan u svakoj godini. rale. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. Mladi nose
Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel istu boju prstena kao i roditelji.
19
18
 t.':;!m:,\!nm~hfft!1nUJI.~rm\!hlJ!I!'~;jrr.f1"'!;:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:;:

zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju ocene koje

se
dele u sledeće grupe:
OCENJIVANJE GOLUBOVA
100 -
94 odLičan o
Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijer- 93 - .86 vrlo dobar vd
noj selekciji, na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje
85 -. 78 dobar d
primerke iz jata, jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-:
njuju svako grlo, prema standardu rase i utvr
enom sistemu 77 - 70 zadovoljava z
ocenj'i vanj a. 69 nezadovoljava n
prazan kavez p
Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci,
re
e u komisijama, a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno
ocenjivačka komisija. Pre samog ocenjivanja sudija proverava rangiranje golubova unutar jedne rase, a negativna strana je
da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen, da li je zdrav i ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena, pa,
da li poseduje propisan savezni prston. Ako utvrdi da, even- nZ'. primer, golub sa 78 poena dobija ocenu - dobar, a golub
tualno, neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen, vrši S2. 93 poena ocenu - vrlo dobar. Znači, samo jednu ocenu vi-
diskvalifikaciju grla. se, o. razlika izme
u njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo
da H'.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu
Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv dobar, o. ocena zadovoljava se, tako reći, i ne primenjuje, što
rase, pol, eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opis- sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova.
nom ocenom, kao i ostale detalje. U Evropi se li praksi kc>risti
nekoliko sistem2. ocenjivanja, a svaki s odre
enim prednosti- Opi;;ni sistem, umesto ocena u poenima, koristi samo
ma i nedostacima. Prikazaću tri najinteresantnija sistema oce- opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilago
en ocenji-
njivania. vački karton. On se sastoji iz četiri dela. Prvi, u koji se u:nose
izražene pozitivne osobine goluba, drugi sa željenim osobina-
Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen, a trenutno sc ma, treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanre-
primenjuje i na našim izložbama. U ovom sistemu polazi se od dan, odličan, vrlo dobar, dobar, zadovoljava ili nezadovoljava.
pretpostavke da idealan golub, koji ispunjava SVe z'lhteve Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem
standarda ,može da dobije ocnu od 100 poena. Pošte:> znamo radu ocenjivača, a negativna strana je u nemogućnosti rangi-
da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi, znači da i najkvalitct ranj8. golubova u okviru jedne grupe ocena.
niji primerci imaju po neku sitnu manu, što je i razumljivo.
Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena, iako je Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima, kao i
na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To prvi, ali je skala u ovom slučaju uzana, pa je kod dve najviše
je, svakako, za osudu, jer takva ocena dovodi vlasnika goluba ocene izražena jednom brojkom poena. Raspored poena i oce-
u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet, na je sledeći:
pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju 96 izvanredan IZ
svojih golubova. 95 odličan o
94 - 92 vrlo dobar vd
Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih
pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba pre-
91 - 88 dobar d
87 - 83 zadovoljava z
ma standardu. Eventualne greške izražavaju se u negativnim
82 neza:doV'oljava n
poenima, uz kratko obrazloženje. Zbir negativnih poena odu-
Sto je najvažnije, ovaj s~stem od 100 mogućih poena doz-
20 voljava dodelj,ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali-

21

~
~. ",,,","!m!!J';!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"',",I1I'!;1"'~"'''''..":,''rn''!lIffItI1II!!M1ml.!!!f11''''

tetnim grlima, eventualnim šampionima izložbe. Golubovi s 95 i

i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje

Kavez br.

OCENJIV ACKI KARTON

Rasa:
Poena: Pol:

R.br.l OCENJIVANJE N e,gati':,ni Obrazloženje

poen! I
I

1 Kljun ,i nozdrve
2 Glava, D0J, okJvir oka
--
3 Boja i sjaj perja
(
4 Struktura perja
5
6 --~~:~cil;;:-i~;--I 1-- I GOLUBOVI U BOJI
7 Noge i dcrzanje
----
8 Figura, telo i giUša
-- ----
9 IzloZJbena kondici~a i nega
-1- --
10 Qpšti uti'sak

UkUlpno negativni'h poena:

OCENE:
OCENJIVAC:

It
9S I:z;vanredan i?:
~
95 OdLičan o
9<1-92 VrLo dobar vd
91-88 Doba,r d
Datum: -------- 87-83 ZadovoLjava z
O~cnjjvački karton

rase. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju kvaliteta i do sada

je pretrpeo najmanje kritIike, pa ga zato preporučujem i na
našim izložbama.
22
1!"MIff't'Im~L'1"fflT

1
r
t
1

DALMATINSKI GOLUB
)
{ Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. OVOg
goluba su odgajali još stari lliri, pa se još koristi i naziv ilir-
ski golub. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen
v. evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub, sa izvanredno
intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase.
, Zbog toga je veoma popularan širom sveta, a posebno u SR
Nemačkoj, SAD i Engleskoj.
Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš
" stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i gru-
dima produže do krila, u čemu su i uspeli.

Dalmatinski golubovi
gravura iz 1920. g.
--- _._----
-" =,'-'---=-- ql"""",,~
"
Nemački autor Curt (Zurth), obra
ujući samo istoriiate
poznatih svetskih rasa golubova, navodi da je Paktorović u
jednom putopisu iz 1737. godine, opisujući život u luci Kotor,
osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja, vrš:i se isto-
val' žita iz jedrenjaka, gde se spuštaju sme
e-crveni golubovi
25
 ! ""Im'!!!!':~:!. .1~iT

sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu, tumarajući po bno u formiranju novih boja, dali su engleski inemački odga-
obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. 06igledno je da je reč o jivači. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. Uglav-
starom ilirskom golubu. nom se odgaja kao ukrasni golub, mada je njegova konstruk-
F~'ic (Prutz) 1884. piše da je ova rasa prvi put stigla li cij::>.tela i kril::>,tipična za goluba-letača, što ni je čudno, jer jc
Južnu. Nemačku. 1824. godine iz Dalmacije preko Austrije, a u prošlosti lctco u polja J;adi prikupljanja hrane.
zatim se širi u ostale zemlje Evrope. Tegetmajer (Tegetmeier) i

1868. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put

uvezeno u Englesku 1839. godine iz Genta, u Belgiji. II

STANDARD !II

POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji, verovatno krajem il

XVII ili početkom XVIIIveka.

OPSTI IZGLED: LiCi, prema gra
i tela, na goluba-slobodnjaka,
s tim što je vitkijeg stasa. Spada u grupu ukrasnih, obo-
jenih golubova. Osnovna odlika rase su izrazito jarke bo-
je perja.
GLA VA: Dugačka i uska, blago zasvo
ena, čelo nenaglašeno.
Gaji se sa ćubom i bez nje, što je re
i slučaj. cuba nadvi-
suje teme, a od poti1jka. u pravoj liniji sa vratom, obra-
zuje oštru grivicu.
0(:1: Dost::>.velike i živahne, du žica narandžaste boje. Očni ok-
viri uzani i crvenkasto obojeni.
Dalmatinski golub. KLJUN: Srazmerno dugačak, na vrhu lagano povijen. Boia
beiokrili
kljun2. kod crnokri1ih je svetla, do tamno-ružičaste. kod
belokrilih jc boje mesa, kod plavokrilih je tamnorožasta,
a kod zlatnog soja je svetla.
U raznim zemljama nosi i razliCita imena. Bungarc (Bun-
gartz) ga (1885.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). Nem- VRAT: Prilično dugačak i srazmerno tanak, podvratnik je do-
ci ga kasnije nazivaju »Gimpl«, Francuzi »Bouvreui1«, a Ma
ari bro zaokrugljen.
»Pirok«. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan,
kako po boji perja, tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. GRUDI: Umereno široke i malo ispupčene.
Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«, što u pre- LE
A: Nagnuta. prema repu.
vodl' znaci arhan
eo ili nadan
eo. Gudal (Goodall) 1936. sma-
tre. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« KRILA: Dosta dugačka, čvrsto sklopI jena i leže na repu.
koj Cl.u prevodu znaCi -' duga. Nemački autori tvrde da mu je
ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja, a neke au- REP: Kompaktno složen, malo duži od krila.
tore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhan-
gelska. NOGE: Srednje dužine i neoperjane, a nokti u skladu sa bo-
jom kljuna.
Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima
dalmatinski golub. Veliki doprinos u odgoju ove rase, a pose- PERJE: Tvrdo, čvrsto pripaja uz telo.
26 27
 .:
':.:m!l,ftW~1::::~'f'1i'!'

GRESKE: Sitno tela, ćuba nepravilnog oblika, kod bakarnih

BOJE I SARE: zeleni ili žuti tonovi, slab sjaj, razlićit intenzitet boje, širo-
ke i nepravilne pruge, sivkasta le
a. Kod zlatnih crnokrilih
A) BAKARNI SOJ brašnjavc, ili crvenkasta boja, zelenkast vrat, crne butine,
pbvičast rep, nedovoljan sjaj krila i le
a. Kod zlatnih be-
1) CRNOKRILI: Glava, vrat, grudi i butine su bakarno-bron- lokrilih siva glava, bele butine, siva le
a, nečista krila. Kod
zane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što ~Jatnih plavokrilih bela le
a, neintenzivne pruge, plave bu-
intenzivniji. Krila, le
a i rep su intenzivno crne boje sc< tine, zućkasta krila, siva glava.
zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili
zelenoj bubi lišćaru. VELIčINA PRSTENA: IV

2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja, kao kod crnokrilih,

ali je nešto tamnija i' sme
e-crvenkasta sa slabi jim metal-
nim sjajem. Krila, le
a pera i rep su boje slonove kosti.
Kod grla, sa prugama na krilima, moraju unutrašnje zas-
tavice letnih pera i donja strana repnih pera, da budu
~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u
raširenom stanju perja krila i repa. Pruge na krilimC1 su
uzane i mrko-crvene boje. Belokrili bez pruga, mogu, a ne
moraju da imaju pege.
3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod pret-
hodnih, s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. Kri-
la, le
a i rep su čisto plavi, s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i
tamniji ton. Gaji se bez pruga i s crnim prugama. Vrhovi
letnih pera su gotovo crni, kakva je i poprečna pruga na
kraju repa. Postoje plavo-kovani, kao i crno krili i plavo-
krili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8
pera.

B) ZLATNI SOJ

1) CRNOKRILI: Glava, vrat, grudi i butine su zlatno-žute boje Dalmatinski golub,

koja može biti i svetlija i tamnija. Boja mora biti svuda crnokrili
istog intenziteta. Crna boja krila, le
a i repa veoma je in-
tenzivna sa zelenim prelivima.
2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija
nego kod crnokrilih i plavokrilih. Bela boja tela je ista kao
i kod bakarnih. Pruge na krilima su zlatne boje.
3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija, a
sadrži neupadljiv žuti ton. Osim crnih pruga na krilima
javljaju se i bele. Ostali detalji su kao i kod bakarnih.
29
2H
 'J:wt~l'~i
~"'!1

.. 'f\

II DIINOVSKI GOLUBOVI
, rq:

DOMAĆI GAĆAN

Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. To je ukrasa}}

golub, jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie
našao svoj dom. Masovno se odgajao, u velikim jatima, u rav,
ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka.
Prvi opis ovog goluba, pod naslovom »Veliki domaći ga-
ćasti golub«, objavio je Kalman Konkoli, trgovac iz Zrenjani-
na, 1954. godine u časopisu »Odgajivač«. I sam Konkolj bio ie

Domaći gacan
šaren

veliki odgajivač domaćih gaćana. Godine 1940. počeo ie sa se-

lekcionim radom, putujući i prikupljajući po Vojvodini nai-
bolje nrimerke radi formiranja matičnog jata.
33
 Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo
kvalitetan gaćan. Njega nije uspeo da nabavi, ali je dobio nie-
gova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. Posle devet go-
dina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su STANDARD
mladi težili i do 800 grama po komadu. Godine 1954. imao je
jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka.
OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno, stas vilsok, perje gusto,
Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima, bogato i šaroliko, temperamentan i pokretan golub.
cesto sa ostalim golubovima, u slobodnom ispustu. Tako ie i GLAVA: Krupna, okl1Ugla, čelo široko. Postoje primerci bez
dobio naziv »domaći«. Možemo ga naći i u gradov,ima, aH se kape, sa ćubom, i sa širokom kapom koja ide od uha do
uha i bogata je perjem.
OCI: Bele ili crvene, a kod belih primeraka tamne. Očni okviri
bledo-žute do plavkaste boje.
KLJUN: Srednje dužine, jak, boja kljuna te u korelaciji sa bo-
jom perja. Nozdrve normalne i bela naprašene.
VRAT: Dug, širok i jak.
PRSA: Vrlo široka, masivna i zaobljena.
LE
A: Siroka i duga.
KRILA: Duga, široka, leže na repu.
REP: Dug, dosta širok, u istoj linij.i sa hilima.
NOGE: Jake, srednje dužine, zajedno sa prstima pokrivene ve-
likim gaćama.
PERJE: Veliko, čvrsto i gusto.
Domaci gacan, plavi BOJE I SARE: Postoje jednobojni crni, beli, crveni, žuti, plavi,
plavo-kovani, i prugasti. Najčešći su šareni primerci kod
kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bo-
nigde ne drži zatvoren u volijerama, već slobodno leti, pa mo- jama. Bela boja je negde više, a negde manje zastupliena
i retki su tigrasti primerci.
žemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje.
GRESKE: Sitno i kratko tela, uzane grudi, mala ili četvrt as ta
Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa, a i glava, jednostrana kapa, žute oči, crveni ili tamni očni
ukras je u kući, s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću okviri, kratka ili viseća krila, kratak i uzan rep, duge no-
ge, kratko i nekompaktno perje, kmtke gaće.
i izražen kolorit boja. Ne zahteva mnogo nege, niti poseban
smeštaj i ishranu, a leže se odlično. VELICINA PRSTENA: 00
:34 35"

SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB
Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van
Slovenije, mada je njeno poreklo dosta staro. Prilikom bora-
vka u Ljubljani, 1970. godine, posetio sam poznatog golubara
Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani
i okolini više godina gaji golub »beloglavček«. Taj podatak me
Slovenački beloglavi
golub crveno-prugast
je zainteresovao, pa sam zamolio Sebenika da pogledamo je-
dno takvo jato.
Tako smo krenuli u Brezovicu, kraj Ljubljane, kod najču-
venijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera. Po-
sle srdačnog prijema, Sojer nas je poveo prema veNkom seniku
na čijem se tavanu nalazi golubarnik. Pošto je već bio suton,
36
golubovi su bili u golubarniku. Iznena
enje je bilo veliko kada
sam se popeo i ugledao u ure
enom golubarniku do tada meni
nepoznatu rasu golubova. To .je bilo veliko jato krupnih i de-
korativnih golubova u raznim bojama.
Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat, a ja sam
s~. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa
bogatom perjanom odećom i belom glavom. Odmah zatim iz
prve ruke, čuo sam priču o ovoj rasi.
S!Qvenački. beloglavi
gulub crveni
Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija.
Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton.
Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca, a ovaj
od svog oca, itd. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio
omiljen.
Na osnovu predanja, beloglavac se gajio i pre sto godina u
viSe mesta Slovenije. U toku niza godina, izgled rase se izme-
nio. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta, kraći i, uglav-
nom, golih nogu, a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvije-
ne kape u obliku češlja.
Danas je to krupan ukrasni golub, mesnat, temperamen-
tan, dobro se leže i othranjuje mlade. Relativno dobro i leti, pa
odlazi u polje radi hrane, a oko kuće se stalno poigrava u letu,
uz bučno udaranje krila.
37
 STANDARD
,
POSTOJBINA: Slovenija, u kojoj je nastao pre više od sto
godina.
OPSTI IZGLED: Krupan, jak, dugačak, razvijenih grudi, po-
kriven gustim i krupnim perjem. Osnovna karakteristika
rase je glava bele boje, po kojoj je i dobio ime, ukrašena
velikom kapom.
GLAVA: Krupna, okrugla, čelo uzdignuto. Glava je oivičena
kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu
grive.
OCI: Velike, tamne boje, a oeni kolutovi tanki, bledo-žute boje.
KLJUN: Dosta dug i jak, svede je boje sa nenaglašenim noz-
drvarna.
VRAT: Srednje dužine, širok i jak.
PRSA: Siroka i dobro zaobljena.
LE
A: Siroka, duga u istoj liniji sa repom.
KRILA: Duga, jaka, leže na repu. III GALEBICI
REP: Sirok i dug, pera su dobro složena.
NOGE: Kraće, jake. Noge i pI1sti su obloženi perjem. Nokti su
svede boje.
PERJE: Bogato zastupljeno, čvrsto, dobro prileže.
BOJE I SARE: Bele boje su glava, unutrašnji deo kape, parti-
kla koja se širi i na bočne strane vrata, a u dubi,nu od 5-6
cm, zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane), rep,
trbuh, butine i gaće. Obojeni su spoljni deo kape, vrat,
grudi, štit krila i le
a. Boje su crna, crvena, žuta, plava s
crnim prugama preko krila, a odgaja se i u me
ubojama.
GRESKE: Uzano, kratko telo, mala glava, tanak kljun, kl1un
tamne boje, slabo razvijena kapa, crvene ili bele oči, crveni
ooni okviri, tanak vrat, neoperjane noge, nokti tamne boje,
primese drugih boja na beljom polju, obojen stomak ili
rep, ne intenzivna boja.
VELIClNA PRSTENA: O
38
,
t,
,,/I

MAKEDOl\l§KI RUzAN

Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gru-

di. Koristi se i naziv -
ulijan, prema turskoj reći »
ul« -
ruža, na Kosovu »maserka«, što na albanskom znaći - kratak
kljun, a v. Timoćkoj Krajini »masur«, na vlaškom - mali svet.

Makedonski ružan
crveno-stitast

To je stara rasa golubova, nastala u Makedoniji, a vodi

poreklo iz Azije. Spada u ukrasne golubove, u porodicu gale-
bića. Najviše se gaji u Makedoniji, Kosovu,južnoj i istoćnoj
41
Srbiji. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu, OČI: Tamne baje, krupne, ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti,
pa ima i odre
ene, mada skromne, letačke sposabnosti. Leti u ,širine oko 2 mm.
krugovima nad golubarnikom, ima 'Oštar let, kao divlji golub,
pa nije prijatan za oko. KLJUN: Vrlo kratak, širok, nastavlja liniju čela, svetle je boje,
a primerei s obojenom
.. pegom na glavi imaju obojen i vrh
kljuna.
VRAT: Kratak, širok i jak. Ispad brade, ad korena kljuna, jav-
lja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice, što se
smatra rasnam čistocom. Na prednjoj strani vrata, pone-
kad vec od podgušnjaka, pruža se ruža kaja ide po sredini
guše, sve do početka grudi. Perje ruže deli se u vidu raz-
deljka.
PRSA: Siroka i blago zaobljena.
LE
A: Dobro pokrivena, u istaj liniji sa repam.
REP: Kratak, uzan, dobro složen, duži je od krila i u blagom
je padu.
NOGE: Kratke, snažne, crvene su boje, gole ili aperjane.
. Nokti
Makedanski. ružan,
crveno-štitast su svetle boje.
PERJE: Cvrsto, kratko, pri1eže uz telo.
U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prili-
kom leta makedonskih prevrtača, s obzirom na to da mu je BOJE I SARE: Gaje se jednobajni beli, crni ivugasti. Dvobojni
osnovna boja bela ,pa je markantan za letače. primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji
Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj, živahan je, mogu biti: crni, crveni, žuti, plavi, vuga, krem kao i u dru-
dobro othranjuje mlade i, pored kratkog kljuna, privržen je gim nijansama. Osim obojenih kri1nih tabli, šare u ovim
golubarniku. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu, bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima, repu, sa pe-
ste. dokazuje njenu starost. Posebna karakteristika ovog golu- gom na glavi i 'Ostalim delovima tela. Cuveni su crno repi
baje da, kada se uhvati u ruku, grize ištipa. ružani ili kako ih jos nazivaju - »karakuru«. Ostali deo
tela bele je boje. Plavo-štitasti sa crnim prugama na kri-
lima nazivaju se »mališin«.
STANDARD
GRESKE: Uglas ta glava, krupna glava, dugo telo, dugi kljun,
POSTOJBINA: Makedonija, a potiče od orijentalnih golubova nerazvijena ruža, dvabojne oči, crveni očni okviri, dug, ta-
iz Azije. nak vrat, nedostatak podgusnjaka, crni kljun i nakti, vise-
OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub, na donjoj co. krila, duge noge, nepravilnost šara i neravnomerne
granici srednjeg stasa, skladnog oblika tela, male glave i boje.
kljuna i svetlih boja.
VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane
GLAVA: Okrugla, tzv. »kliker« glava, prilično mala, sa manjom
cubom ili bez nje. III za aperjane
43
42
IV LETACI
 DUGOKLJUNI LETAČI

SOMBORSKI LETAČ

Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova,

gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke, a pominje se u mno-
gim poznatim delima o golubarstvu. Somborski golub je pio-
nir našeg golubarstva u svetu. U pojedinim zemljama ga nazi-
vaju i »bački letač«, što nije adekvatan i precizan naziv, jer je
u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo
- bačkim letačima.

Ruski golub. crtež iz

1955. godine

Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postan-

ka, u X veku. Turci zauzimaju Sombor 1541. godine i, osim
47
ostalog, donose i svoje golub ove - letače koji se brzo privika-
vaju na panonsku ravnicu.
Evlija Celebi.ia, turski putopisac, koH je boravio u Som-
bo;ru 1666. godine, opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie
bogata varoš, puna zelenila, lepih bašta po kojima guguču ma-
le, lepe i šarene ptice - golubovi, a efendi je, ležeći na le
ima,
uz tutun i crnu kavu, posmatraju njihove akrobaciie i penia-
nje u sve veću visinu, dok nepostanu samo crne tačkice . . .«
Turci se povlače iz grada 1687. godine, ostavI iai ući za so-
bom svoje golubove. So.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im
golubarenje postaje velika strast. Već tada su nastoiali da
svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima.
Somborski letač,
crno-srcast
Godine 1749. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim
gradom, što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. U to
vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se
ukršta.iu sa postojećim golubovima bez kape. Tako počinie
osnovna selekcija stvaranja somborskog letača. Tada dobiiene
osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana.
Zahvaljujući Dor
u Antiću, apotekaru, inače poznatom od-
gaji'vaču somborskih jednobojnih letača, koji je sačuvao arhi-
vu. Bačkog poljoprivrednog udruženja, osnovanog 1871. godine
u Somboru, a koje je imalo i golubarsku sekciiu, i danas su
nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz
sredine prošlog veka. Me
u najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš
Ra.izner, Toša Kapidži1a, Dušan 8ešević, Voiislav Teofanović,
Dula Lukić, Perica Koniov,ić, Isa Stojačić-Drusa, Stipan Mra-
čina, Franc Holcer-Sitaš, Alajoš Jakob i dr.
48
Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali sombor-
skog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«, kako su ih popularno
nazivali, a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii
su učestvovali u stvaranju ove rase.
Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru, a naičešće
su tako
e golubari, pa vekovna tradiciia niie prekinuta. Danas
u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa
preko 3000 primeraka.
U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova, ptica, ži-
vine, kuni ća i ribica »Sombor 1871«, čuva se i originalni pri-
merak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. decembra
1936. godine, a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. U
to vreme .ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama go-
lubova u. inostranstvu.
Naš poznati književnik Veljko Petrović, opisao ie godine
1925. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare
toga doba. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske
srcaste letače, način njihovog leta, život golubara i liubav pre-
ma golubu.
Interesantno je pomenuti j knjigu ,štampanu 1927. godine
v. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar
1928.« u kojoj, osim ostalog, piše: »Kao što se iz imena vidi,
Jato somborskih letača
golubari grada Sombora, Bačko-Bodroške županije, odgoiili su
ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu
golubova« .
U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa
je trpela i odre
ene izmene, kako u izgledu, tako i u načinu
49
adgaja. Sve da palavine XIX veka pretežno. su se gajili jedna-
bajni primerci, a na dalje, sve da danas, preovla
uju srcasti.
Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip
kaji je imao. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. Izme
u
dVe. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu.
Te je go.lub bez čela, s vrlo. dugim i debelim kljunam, a glava i
8()mburski letači
u letu
kljun se slivaju u jednu celinu. Najveća po.enta u adgaju baca
se na kanstrukciju glave i kljuna. Ta su, u stvari, i asnavne
eksterijerne karakteristike rase. Velikam greškam smatra se
nepapunjen ili sedlast prelaz izme
u glave i kl juna.
Do. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isklju-
čivo letači, pa je letea svaki galub, bez abzira na eksterijernu
lepatu. Tada se desio. preakret u dugoj tradiciji, a inicirao. ga
je čiča-Taša Kapidžija. :leleći da sačuva naj1cpše primerke da
ne adlete, uskratio. im je slabadu leta, zatvarivš.i ih na tavan.
Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše, neki su ga
čak i bajkatavali, ali ništa nije pamagla. Mala pa mala Ciča-
Taša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag
vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata, letače i
matično jato., bez slabade leta, kaje je bila zatvarena na ta-
vanu. ili u valijeri.
Vo.lijerski adgaj se vremenam sve više širio., pa danas pre-
težan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. Ova
arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju
i izgledu navag tipa. Gadine 1965. Stevan Dadai iz Navag Sada
ubacio. je u adgaj galicijske letače, sto. je delavala asvežava-
juće za rasu kaja, tako. reći, od nastanka ni je asvežena.
I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da da-
nas. Leti u. velikamiatu, da 150 komada, u abliku klupčeta,
praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim
50
efektima na pasmatrača. Ni jedan golub se ne srne udaljavati
iz jata, šta se smatra najvećam greškam,ier izgara ad želje da
leti. Davaljna ih .ie sama pagledati, pa da se iUznemire i da} na
dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah, svam silinam,
zbijeni u klupče, uzdižući . se sve više i više, a stalna u krugu
iznad palazne tačke.
U svak am .iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu,
praveći krugave, pradirući kroz vazduh, daiući tempo. i ritam
i kaji po.slednji sleće. Sto. je silniji taj prvi, tim je teže aspo-
sabiti brainiiu ekipu. Dešava se da dabro izvežbana trupa na-
pravi luping 11 letu.
Let jata traje 2 da 4 sata, a često. i duže. Nisu bili retki
slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri, a dešava1a
se da jato. paleti kasno. popadne i sleti narednag jutra. Jedna-
bo.jni primerci su balji letači ad srcastih, jer su lakši.
Panekad se dešava, istina retka, da se pajedini letači pre-
vrću u letu. Ta je astatak nasle
a ad turskih galubava i ta asa-
Somborski letač.
plavi
binD. se smatra greškam. Panekad se jave primerci sa aperja-
nim nagama, šta je, taka
e, bila asabina dalekih predaka.
Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta, da su
im le
a čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten
ako. trupa prilikam brzih zaakreta. Posebna su bili cenieni
srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera, šta ih je
markiralo. me
u astalim letačima, a pastaiala su i čitava jata
sa avim aznakama.
51
 STANDARD
POSTOJBINA: Sombor, u kojem je nastao oko 1750. godine,
ukrštanjem domaćih, turskih i ruskih golubova.
OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka, sred-
njeg i vitkog stasa, usplahirenog izgleda. Karakteriše ga iz-
dužena glava sa dugim i punim kljunom. Jednobojni su neš-
to manjeg rasta od srcastih, a naročito ih karakteriše stas,
bele oči i intenzivne boje.
GLAVA: Dugačka, uzana, prema kljunu se sužava i u njega se
bez prelaza sliva, od zatiljka do vrha kljuna prava, s bla-
gim lukom zaobljena, s prednje strane i s profila gledano
bez ulegnuća. Kapa puna ali ne saćurasta, nešto niže po-
stavljena, sa obe strane se završava u vidu rozeta. Kod
jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad
je reč o dužini luka idebljini.
OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih, a kod jed-
nobojnih što belje. Okviri dupli i izbočeni, plavičasto-bele
do bledo-žute boje.
KLJUN: Dugačak, prav i debeo, a zatubast, čini produžetak li-
nije glave, bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). Du-
žina kljuna je od 26 mm, pa na dalje. Boje bledo-žute, ili
na vrhu politiran, prema boji perja. Nozdrve su nena-
glašene.
VRAT: Srednje visine, vitak, ~ornji deo vrata sa donjim delom
kljuna čini blagi luk, a na le
ima se završava s lepim
lukom.
PRSA: Obla i pravilno razvijena.
LE
A: U blagom padu, sa repom čine pravu lini ju.
KRILA: Uz telo blago priljubI jena, na repu ležeća, ali se kra-
jevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa.
REP: Kratak i dosta zbijen, prema zemlji nagnut, ali zemlju
ne dodiruje. Sadrži 12 pera.
NOGE: Srednje visine, crvene boje, bez perja. Boja noktiju
odgovara boji kljuna.
PERJE: Cvrsto i dobro pr.ileže.
DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne, na vratu sa
metalnim sjajem. Kod srcastih je osnovna boja bela, dok
su kapa, uŠii, vrat, prsa, rep i gornji delovi krila, koji su
sastavni deo srca, obojeni. Ispod kljuna se može protezati
52
bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu, što vodoravniju
liniju, prema stavu glave (povezan). Le
a i trbuh, sa buti-
nama, čine oko trupa oštru me
u belog prstena koje deli
prednji deo trupa od repa. Sirina ovog priStena je ograni-
čena i ne srne da prelazi granicu repa, kon turu srca sa
gornje strane, apolovinu kloake, kao i početak kobilice sa
donje strane. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna,
crvena, žuta, plava, srebrno-plava, vuga, vrapčasta, plavo-
kovana, srebrna, crveno.,srebrna, žuta-srebrna i plavo-crno
prskana (poćkaš). Jednobojni se gaje u sledećim bojama:
crna, crvena, žuta, bela, plava sa crnim prugama na krili-
ma i repu, srebJ:1no-plava, vuga, vrapčasta, plavo-Iwvana,
srebrna, kao i crveno i crno~ogrličasta, s tim da je osnovna
boja bela, dok su delovi glave, vrata i, delimično gJ:1Udi,
prskani.
GRESKE: Patkast, glava klikerasta, široka, četvrtasta, kra-
tak, orlovski i ugnut kljun, krupno telo, suviše niska i ne-
pravilna kapa, crne oči, crveni okviri, kratak i debeo vrat,
čarapast, kratke noge, neintenzivne boje, nepravilan crtež
(tufnast, brkast, obrazast, obrvast, otvoren, uši nepokri-
vene, srce nepravilno, srce duže ili kraće, puna, obojena
le
a, obojena krilo, obojena letna pera, butinast, podre-
past) , krila viseća, šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera,
vilo pero u repu.
VELIČINA PRSTENA: IV
Somborski letač,
zuto-srcast
53
 , taja mali i svodi se na 2-3
straniti izjata.
koluta. Ovakve prevrtače treba od-

SREDNJEKLJUNI LETA(;I

BACKIPREVRTAC

Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem Backi prevrtac,

prošlog veka, ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim beli
visokoletačem.

Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja ne

zaustavi blagovremeno, i udara u krov ili zemlju. . .

STANDR

POSTOJBINA: Južna Bačka, rasa nastaje krajem XIX veka.

OPSTI IZGLED: Malog je rasta, kratkog i elegantnog tela i
vitkog vrata.

Backi prevrtac,
GLAVA: Okrugla, omanja, čelo olwmito pada prema kljunu.
crveni Postoje dva varijeteta, bez kape i sa okruglom kapom.
0(;1: Bele boje, dok su kod belih primeraka tamne. Očni okvi-
Glavna odlika rase je prevrtanje u letu, u nazad, i to veo- ri su beli i širi.
ma brzo. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim skupi- KLJUN: Kratak, š,irok, gledajući od gore, ima oblik ravno-
"~.. nama od 2 do 5 letača. Diže se na veće visine, a zatim se pre- stranog trougla. Vrh mu je malo povijen na dole. Boja
\'rće 5 do 6 puta bez zastoja. Pojedini primerei počinju prevr- kljuna je svet1o-rožnata.
tanje odmah po poletanju, pa je zbog male visine broj prevr-
5
54
VRAT: Srednje dužine, vitak, gornji deo je malo povijen una-
!\
pred.
PRSA: OhIa, šira i diskretno isturena. IJ
LE
A: Ravna i dobro pokrivena.
KRILA: Srednje dužine, dobro složena, nosi ih na repu bez
ukrštanja.
REP: Uzan, kraći, pera dobro složena, u istoj ravni sa le
ima
čini blagi nagib, pera dobro složena.
NOGE: Kratke, jake i gole. Nokti su sve tle boje.
PERJE: Sjajno, čvrsto i dobro složeno.
BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj, crvenoj,
žutoj, beloj, plavoj, srebrno-plavoj, vuga i sivoj. Postoje i
dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC
obliku šara, sa belim letnim perima, delovima krila, par-
tiHom i glavom. Pretežno beli primerci imaju šare u dru- Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan.
goj boji. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. Preci ovog goluba su ma
arski letači. Formiranje rase počinje
GRESKE: Mali broj obrtanja u letu, nedovoljna visina leta, oko 1900. godine u Bačkoj TopoLi.
nasedanje na rep, krupno i dugačko telo, krupna glava, Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Ha-
obojene oči, crveni 000i okviri, tanak i dug kljun, kljun džija (1851-1903.) iz Bačke Topole, inače čuvenog hirurga oka
tamne boje, neintenzivna boja perja, nepravilna kapa, la-
bavo viseća krila, sirok rep, duge noge, tamni nokti.
VELIČINA PRSTENA: IV

Bačkotopolski
visokoletač, plavi

i velikog ljubitelja životinja. Medicinu je studirao u Pešti

(1869-74.) i, kao student, jednom pDilikom je boravio u Se-
Bački prevrtač, gedinu, gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje
crveni Ma
arske, inače st rasnim golubarom. Vrlo brzo su se sprija-
teljili. Kada bi student prava odlazio kući na odmor, uvek je
56
57
odnosio sa sobom segedinske golubove. Godine 1879. Segedin Period izme
u dva svetska rata poznat je po mnogim poz-
je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. natim odgajivačima topolskih golubova. Svaki od njih bio je
specijalist;:), za odre
enu boju koju je usavršavao, pa su tako
Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. godine. pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača.
Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. (;uveni su bili »(;anjijevi plavi«, po Sandoru (;anjiju, obućar-
On odbija ovizu, pretpostavljajući daje reč o grešci, ali u po- skom majstom, koji je odgajao izvanredne jednobojne plave
slednjem momentu zapita avizera za pošiljaoca. Kada je čuo sa crnim prugama preko krila.
da golubove šalje njegov prijatelj sa studija, on ih preuzima.
Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crveno-
prugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš. Pod
nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni, srebrno-plavi
letači. (;uveni odgajivač Ferenc Bama, stolar, bio je poznat po
srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. Veliki golubar Ja-
nos Kerekeš, odgajivač više rasa golubova, gaji topolske plave,
koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«.
Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krup-
niji, tzv. ukrasni tip, koji se zovu »logoši« i sitniji koji se na-
zivaju jednostavno - letači. Logoši treba da su što krupniji,
opuštenih krila ispod repa, rep im je uzdignut, širok, svodnog
oblika, pri hodu se pomera levo-desno, sadrži 14 do 18 pera.
Glava im je krupnija, a noge kraće. Letači su manjeg rasta,
manje glave, krila drže do repa, a rep sadrži 12 do 14 pera i
kraći je. Izdržljiviji su letači od logoša.
Backotopolski
visokoletac,
plavo-srcast

U sanduku su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Se-

gedina još pre poplave. Mada dr Hadži nije bio izraziti volu-
bar, on ih je smestio na tavan, gde ih je hranila kućna pomoć-
nica. Ovde su se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta.
Posle smrti dr Hadžija, devojka nastavI ja sa negom golu-
bova i ubrzo se upozna je sa mladićem, strastvenim golubarom.
On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom ra-
zilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara.
Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku
Topolu. visokoletače, pa i prevrtače, koji se ukrštaju sa Hadži-
jevim golubovima. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem na-
staje bačkotopolski visokoletač. S obzirom na to da su u for-
miranju. rase učestvovali i prevrtači, još uvek se pojavljuju
primerci koji se prevrću u letu, što nije karakteristično za
ovu rasu.
58
Backotopolski
vi.sokoletac, srebrno-
-plavi
To je golub koji leti u velikim jatima. mirnim i kružnim
letom, ili lebdenjem, a podiže se i u nevidljivost. Postiže pro-
sečnu dužinu od 3 do 5 časova leta, od čega pola do 2 časa
provodi li nevidljivosti. Nije retko da golubov,i lete u jatu i
preko 10 časova, od čega 3 do 4 časa unevidljivosti.
Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih
letačkih osobina, a kasnije se javlja i voEjerski odgoj, iako i
danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu.
59
 ,....

STANDARD bela i pokniva glavu, unutrašnji deo kape, partiklu, krila,

le
a i trbuh, a šara se proteže od kape, preko vrata, grudi,
POSTOJBINA: Nastao je u Bačkoj Topoli oko 1900. godine, gornjih delova krila u obliku srca, do repa. Jednobojni
ukrštanjem ma
arskih letača. plavi treba da imaju što svet1iju boju. Zenke su nešto
tamnije, a tako
e i mladi, do prvog mitarenja. Krilne tra-
OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta, me
u visokoletačima kru-
pan, krupne glave sa razvijenom kapom, izbočenih grudi, ke kod jednobojnih treba da su što uže.
izbočenog čela, dugih krila, naglašenog repa i kratkih nogu.
GRESKE: Mala glava, nisko i uzano čelo, nepravilna kapa,
GLAVA: Velika, okrugla, čelo visoko i široko, teme ravno. Kapa crvenkaste oči, crveni očni okviri, uzane grudi, duge noge,
visoka, puna perja, kružna od uha do uha. krila dodiruju zemlju, uzan i oboren rep kod logoša, la-
OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih, a kod srcastih tamne bava konstrukcija perja, tamne boje perja kod jednoboj-
ili žute. Očni okviri su dupli, ali tanld, pergamentno bele nih, široke pruge na krilima, nepravilna šara kod srcastih.
boje, a do prvog mitarenja su sivi. VELIČINA PRSTENA: IV
KLJUN: Srednje dužine, jak, malo povijen na dole, kod plavih
je plavo-crne boje, a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. Noz-
drve su nenaglašene, belo napuderisane.
VRAT: Uspravan i š,irok.
PRSA: Siroka, malo izbačena.
LE
A: Zaobljena, a kod logoša sedlasta.
KRILA: Duga i široka, kraća od repa, kod letača leže do repa,
a kod logoša ispod repa, ali se ne vuku po zemlji.
REP: Sirok, sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji
sa le
ima, a kod logoša sadrži 14 do 18 pera, svodnog je
obLika, premalin:ijile
apodignutjenagore.prilikom ho-
danja rep se izrazito njiše levo-desno.

NOGE: Kod ukrasnog soja kraće, a kod letača srednje, boja

noktiju u korelaciji sa bojom kljuna.

PERJE: Gusto, priljubljeno i čvrsto.

BOJE I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na

krilima i srebrno-plavi sa sme
im, tanjlim prugama, a na-
zivaju ih i sivi. Le
a su im bela. Srcasti se odgajaju u
plavoj, srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. Osnovna boja im je
60 61
 ""

To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva pre-

vrtanja u letu, koja su jedj,nstvena u svetu, jer nisu zabeležena
ni kod jedne druge rase golubova. Veoma su disciplinovani i
mirni golubovi, drže ih zatvorene u golubamiku, a odgajivač

MAKEDONSKIPREVRTAC

Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba.

Potiče još iz vremena Turaka, pa se još i danas koristi stari
turski naziv za ovu rasu - »dunek«. Preci ovog goluba potiču
sa Bliskog istoka, a makedonski odgajivači su selekcijom stvo-
rili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. Samom izgledu M3kedonski prevrtač,
rase nije posvećena posebna pažnja, što je i razumljivo s obzi- p!avo-kovan
rom na to da je veHk trud u treniranju leta, pa u mnogome
podseća na goluba - slobodnjaka.
je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. Vlasnik svakom
golubu daje odre
eno ime na koje se ovaj odaziva.
U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada,
a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. Cesto se puštaju
i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom.
Makedonski prevl'tači lete leti i zimi, ali isključivo po lepom
vremenu. Golubovi lete nenahranjeni.
Dresura se ogleda u sledecem. Odgajivač ulazi u g01ubar-
nik, ostavlja otvorena vrata, izgovara imena letača odabranih
za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. Prozvani golubovi
zatim izleću kroz vrata i staju na krov, dok ostali poslušno mi-
ruju na svom mestu. Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi po-
leću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama, uz igru
Makedonski prevrtai),
palvo-kovan II letu. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke,
odgajivač izbacuje belu golubicu, kao mamac, na plato ispred
golubamika i uz prodoran zvižduk, što je znak za letače, koji
Osim masovnog odgoja u Makedoniji, popularan je i u sve te detalje budno prate iz visine, da počinje spuštanje.
južnoj Srbiji, Kosmetu i Banatu, a 1973. godine je izvezen i u Reakcija je vrlo brza. Samo za trenutak let se nastavlja, a
SR Nemačku. onda munjevito počinje obrušavanje. Golubovi padaju, skup-
62 63
ljenih krila, kao lopte, ali ne direktno, u pravoj liniji, već kot-
ljajući se spiralno, kao tanjiri, postrance. PERJE: Kompaktno, veoma čvrsto i jako, igra važnu ulogu
Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako iz- u letu.
vode svoju tačku leta. Gledajući sve to, posmatrač ima utisak BOJE I SARE: Gaje se jednobojni crni, crveni, žuti, beli, plavi
da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. Ali, nekoli- i plavo-kovani. Najčešći su šareni primerci, a postoje i
ko metara iznad tla ili krova, golub raširi krila i rep i blago prskani. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kom-
sleće. Dešava se, istina, ponekad da se golub ne zaustavi i uda- binaciji sa belom. Najčešće je belo obojena glava, gornii
ra o tlo. deo vrata, trbuh, letna pera, rep i gaće.
Nakon spuštanja svih letača, baca im se malo hrane i za-
tim ulaze poslušno u g01ubarnik. Odgajivač zatim poziva ne- GRESKE: Neodgovarajući let, sitno i kratko telo, meko i ne
koliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. Ako su kompaktno perje, crvene oči i očni okviri, crn kljun, dug
golubovi u letu, a mamac (draper) im se ne pokazuje, let može vrat, uza na prsa, krila uzana i viseća, kratak i uzan rep,
da traje prilično dugo, pa se dešava, kao kod visokoletača da nesimetrične šare i velike gaće.
se jato i izgubi.
VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane.
Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub, nije kav-
gadžija, zadovoljan je sa malo životnog prostora, odlično se
leže i to u brzim turnusima.

STANDARD
POSTOJBINA: Makedonija, a preci potiču sa Bliskog istoka.
OPSTI IZGLED: Dugog i jakog tela, robusnog izgleda i živah-
nih očiju.
GLAVA: Okrugla i duža.
OCI: Bele ili žute boje, a kod belih primeraka tamne. Očni ok-
viri tanki bledo-:hute boje.
KLJUN: Srednje dužine, jak, svetle je boje, a na vrhu politi-
ran prema osnovnoj boji perja. Nozdrve nerazvijene.
VRAT: Kratak, širok i jak.
PRSA: Siroka i blago zaobljena.
LE
A: Malo ulegnuta, u blagom padu prema repu.
KRILA: Duga, široka i jaka. Letna pera veoma čvrsta i kraća
od repa za 2-3 cm.
REP: Dug, širok, svodnog oblika, sadrži 14-16 iakih pera.
NOGE: Srednje dužine, jake,čarapaste ili gole.
64 (i5
 I meta i ulav, taka
e dresiranih sakalava. Na taj način, već u
tim davnašnjim vremnima, stvaraO' se domaći golub-visakole-
~č.
Osim ukrasnih ptica, i galubovi su držani kaO' ukras na
dvoravima i u turskim h~remima, šta je bio začetak odgoja
ukrasnih galubava.

NISKI VISOKOLETAC

Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. šta

je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. Ovaj grad vc-
Niški visokoletač,
belorepi

OslO'bO'
enlem Niša ad Turaka, nIški gO'lubari su se prihva-

tili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati nii-
havam ukusu. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su
~. se česta prevrtali u letu, pa samim tim let nije trajaO' dugo i
gO'lubovi nisl! išli u velike visine, a preci niških galubova ni-
su imali ni intenzivne baje.
Rasa je nastala akO' 1800. gadine, a preci su jaj damaći
galubavi. Oko 1890. godine niški adgajivači ukrštaju svaje
galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljša-
vaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. Ali, let jaš uvek
nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila, jer su galu-
bavi leteli brzo i oštra. Daljnjam selekcijam otklonjena su i
Niški visokoletač ove neželjene osobine.
plavi
Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da
se dabije galub kaji će leteti visoko i duga, le't.ećimirnim, kru-
kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode, vajske i tr- žnim letam, bez pretvrtanja, a zatim golub sa intenzivnim ba-
gavce, a samim tim je pazornica i za istorijske daga
aje. jama, lepim kljunom i ačima. Kasnije se ava dva pravca sta-
TakO', na primer,jaš su se stari Vizantijci, a paju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim ek-
kasnije i v'tezovi krstaši, bavili posebnim sp artom sterijernim asabinama, što nije bila laka postići.
kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. Naime, galubavi su na- Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u
ročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali
67
66
 \
,
traj anj u od 4-6 sa ti, pa i više, atek 1920. godine odgo jeni su malo šira, tzv. nokat-ouba, koj aje u obliku nokta na pal-
prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim cu. Belorepi imaju kapu od uha do uha, ukrašenu s dva
cveta sa strane.
odlikama niškog goluba. Prvi opis rase objavI jen je 1954. go- f
dine. 0(;1: Biserne boje, krupne, kod beloglavih i belorepih ta-
mne boje. Očni okviri dvostruki i glatki, bele boje, akad
tamnokljunih primeraka tamniji.

f KLJUN: Srednje dužine, deblji i širi, s gornje strane blago

povij en ka vrhu, bele je boje ili obojen prema osnovnoj
boji perja. Kod belobradih je donji deo kljuna beo, a gor-
nji taman. Nozdrve su ši:wke, otvor primetno slobodan,
bela napuderisane.
VRAT: Srednje dužine, iz diže se vertikalno iznad prstiju, pre-
ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak.
PRSA: Siroka, malo ispupčena i zaobljena.
LE
A: Siroka, blago zaobljena, prema repu malo nagnuta.
Niški visokoletač, KRILA: Prilično duga, jaka, dobro složena, leže na repu, a od
crni repa su kraca
REP: Dugačak sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u le-
Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje pezu.
grupni, kružni, miran i visok let, dužine 5-7 časova i više, kao
idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave, NOGE: Srednje dužine, snažne, neoperjane, crvene boje. Boja
očiju, kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. Značajna osobina noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna.
mu je da se, i posle najdužeg leta, vraca u svoj golubarnik, pa PERJE: Sjajno, čvrsto, dobl1O prileže.
niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i
u vazduhu!« BOJE I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje:
crna (arap), crvena (bakarija), plava (mavija, ~gutan),
plavo-kovana (tekir), žuta (kana1ija), bela (belan), kao i
mešavine ovih boja li raznim nijansama. Postoje sitno pr-
STANDARD skani(pirilija) i tJigrasti (karabaš), kod kojih se uvek javlja
bela u kombinaciji sa ostalim bojama. Gaje se beloglavi,
POSTOJBINA: Niš, u kojem nastaje oko 1800. godine. belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bo-
, jama, kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu
OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa, dobro razvijen, elegantnih le
a (amelija), zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom,
linija, izraženih refleksa, dobro operjan, gaji se u dva va- partiklom i krilima, a na glavi se može pojavliti i pega. Be-
rijeteta, jedan je sa šiljatom cubom, a dru~i ie s bogatom
kapom koiu imaju belorepi primerei. lorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava,
prednji deo kape, partikla, letnapera, prednji i zadnji deo
GLAVA: Okrugla, duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim če- le
a, rep, a ponekad i butine. Boje su intenzivne sa metal-
lom. Gledajući s gornje strane, s kljunom i Dubom izgle-
da u obliku romba. cuba je uzana i šiljata, a može biti nim prelivima na vratu i grudima.

68 69

f
GRESKE: Niska ili linijsko letenje, izlaženje iz vidljivag ra-
di.iusa leta, prevrtanje, nasedanie ili pikiranje iz visa i iz- r
dvajanje iz jata, nedovaljna dužina leta. Neksladna figura
tela, glava prevelika, ravna i .iakO' izdužena, ulegnuta čela,
nepravilna ili priljubljena ćuba, adnasna kapa, žute ili "
crvene ači, akviri uzani, nabarani i crveni, kliun tanak i I
dug ili suviše kratak i debeO', zatim šaren, dug i tanak
vrat, uzane i viseće grudi, mlitava i viseća krila, rep rastre-
še~, lepezast, s dvajnim peram, nage visake, raznabojni na-
ktl, neintenzivne boje i nepravilne šare.
VELIČINA PRSTENA: IV

SOMBRKIPLAVCTE
I
1
FarmiTanje ave rase pačinje 1925. gadine u Samiboru;
ad baCkatopolskith visakalet,a!ča u plavasrcastaj boji i kasni-
jim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima.
Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Ste-
vanu Selu, trgavcu pa 'zanimanju, kačijaš pa imenu Lajhar,
rodam iz Baoke Tapole, pričaO' je da lU B. Tapali ima galu-
bava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. Sela je
ta zainteresovala i dagovar,e se ani da mu Lajiher danese ne-
kalika pari aVlih golubava. TakO' je Stevan SeI uz pamać Laj-
hara i još nekih paznanika 1928. godine dašaa u pased 20

Niški visokoletač, f
sivi
(

f Somborski plavosrcasti
letač
~
f
70 J 71
komada topolskih visokoletaoa. Jato je zatim izručio da letJi. ;I
re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad
Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću, pekarskom majstoru, ." Somhorom. Odgovor je bio 119 golubova, jer jedna ženka ni-
da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. 5e- je poletela.
šević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uve- To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim leta-
rio u sve to,kupio je celo jato. čima. Jednog jutra poseti;o ga je izvesni aber u želj:i da kupi
dva para golubova, s tim da prethodno vid\i kako lete. Pera
mu odgovori da je kasno da ih povija, jer ne zna da li bi se
] do uveče vratili. Idući put je Ober došao ranije i Pera po-
tera golubove. Oboje su uzivali u letu, kad ~e odjednom je-
~"
dan golub i:l!dvoji iz jata. Da li zato što je imao mlade, ili
zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa ob-
1, ližnjeg orkvenog tornja, tek kobac uhvati goluba. U pet sati
popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi
slete!
\

I'

Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~

Novodošle golrubove je smestio u ure
en golubarnik na

tavanu, i, pos'le godinu-dve selekcije, raspolagao je sa 40 gr-
la. U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m, a je- I Somborski
dno vreme se, cak, i dvoumio o tome da li da jato likvidira plavosrcasti
il:i ne. Jednog dana je povijao jato i, podigavši ga, ugodno letači sleću
se iznenadio, jer su golubovi bili u jednoj grupi, zbijeni u
(1
vrlo lepom letu. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko
pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i. Za njih je Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa iz-
izgradio u dvorištu poseban golubarnik. Tako .je formirao vanredne letače, već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa
matično jato. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je ve- novim rasnim odh:kama. U ovome je i uspeo, svakako zahva-
liki broj mladih, a stručnim tren'ingom je post:igao impo- ljujući i tome, što su novu selekciju prihvatili mnogi som-
zantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su borski golubari. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač.
se diviti mnogi golub ari.
Jednom prilikom, kada je trupa bila nad glavnom uli- To je izrazito grupni letač, leti u velikim jatima, u nis-
ccm l' Somboru, primetili su je Svetozar Lugumerski i f:ri- kom i srednjem visu, praveći hitre krugove. Let najčešće
zer Kumerkramer. .Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD
ima 90 golubova. Drugi s tim nije bio saglasan. Reč po reč
t traJe 1 do 2 časa, a može hi,ti
lub, jer od JIutira do mraka ima
i duži. To nije vohjerski go-
slobodu leta, veseo je i stal-
i pade opklada, a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe- no u pokretu. Svojom lepotom vrlo brzo pleni mnolge odga-
72 73
J
jivače, a pasebna je interesantna njegava karakteristična zatim krila, danji dea tela i le
a. Plava boja obuhvata
svetla-plava baja. Impozantna je gledati jata ad 200 i više kapu, pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i
kamad2. u jednaj rasi i jednaj baji. grudi i, najzad, rep kaji je, tako
e, tamnniji. Rub repa
Danas se an gaji širam Jugaslavije, a izvezen je i u mna- završava tamna-plava pruga, a krajnja pe,ra u repu su
ge evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. bela sa spaljne strane.
GRESKE: Glava četvrtasta, čela uzana, kljun dug ili kratak,
5ve1:11ebaje, nazdrve orven:kaste, ači crne ili bele, akviri
crveni, rehrasti ili ovalni, kapa kdva, šiljasta, niska pri-
STANDARD jubljena, jednostruka, vrait tanak i dugačak, prsa uzana,
krila viseća, ncge duge, čarapast, nakfi beli i:li šareni,
~OSTOJBINA: Sombar, u kojem nastaje 1928. gadine, ukrš- plava pera na glavi, u partikli, na krilima i butinama,
tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača, plavasrcaistog i sta-
uš'i nepokrivene, srce nepravilno, bela pera u repu, tam-
arspkog letača, srebrnasrcastag. ne pruge na krilima, tamna-plava baja perja, širak i dug
OPSTI IZGLED: Srednje je veličine, lepag stasa, razvijenih rep, više od 12 pera u repu, vila pera u repu.
grudi, a adgaja se sama u jednaj - plavasrcastaj boji. VELIČINA PRSTENA: IV
GLAVA: Siireg je čela, prema kljunu se sužava u blagom lu-
ku. Glava je obmbljena lepam, kmžnam kapam, ad jed-
nog da drUjgag uha, u abliku škalj'rke kaja mala adstaji
na zatiljku.
OČI: Zutc"narandžaste boje, abrubljene s razvijenim bela-
plavičastim kalutom.
KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. meren ad otvara žvala da vrh~
klljuna. BojakljUina je plava-crna, nazdrve nenaglašene,
bela napuderi'sane.
VRAT: Deblji, srednje dužine, pagnut napred.
PRSA: Siroka, obla i razvijena.
LE
A: Ravna i u istaj liniji s repam.
KRILA: Priljubljena uz tela, leže na repu bez ukrštanja, a od
repa su kraća.
REP: Uzan, srednje dužine, u blagam je padu, ali zemlju ne
dodiruje, sadrži 12 pera. Somborski plavo3rca3ti
letac
NOGE: Srednje dužine, neoperjene, nakti su plava-crne baje.
PERJE: Cvrsta, dobra prileže.
BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja tre-
ba da je šta svetlija. Bele baje je glava, partikla ispad
kljuna u dužin'i od 40 - 45m:m i širini ad 22 - 25mm,
74 75
 ~~~

vača golubova u Beogradu. Ono je obavilo pionirski zadatak

u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača
i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u
letu.
Izme
u dva svetska rata postojala su pravila na osnovu
kojih su se organizovala takmičenja u letu, ali standard za
ovu rasu još nije postojao, pa se nije mogla ni prikazivati na
i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. O potrebi do-
nošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i
inostlranstvu bilo ;.e reči u jednom napisu iz 1953. godine. U
me
uvremenu, formiran je veliki broj društava koja su okup-
ljab odgajivače samo ove rase.

SRPSKI VISOKOLETAC

Ubraja se me
u najstarije domaće rase golubova, a isto-

vremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. Preci su
mu pozr.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju
posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim
golubovima.
Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati
visok. du~ i kružni let. Postoje podaci da je rasa nastala oko
1800. godine, a njen nastanak je vezan za Beograd, Zemun,
Kraljevo, Pančevo, Obrenovac, i druga mesta uže Srbije. Me-

u čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Mi-
lan Tiš'!ier, Slavko Vasiljević, Joca Naumović. Spasa Petro- Srpski visokoleta~.
crni
vić, KosIta Panajotović, Ruvarac. »Muta« i ostali.
U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevr-
tačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i du-
gom letu. Ev1dentnoje da su, radi poboli-šanja letačkih od- Godine 1963. osniva se Save zodgajivača golubova Beo-
grada koji olmplja 9 heogradskih društava. Dve godine kas-
li'ka, korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Ma
arske. nije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubo-
Prema tome, sve aktivnosti odgajivača bille su usmere-
va visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. U trernutku
ne na let gol'uha, dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene.
osnivanja Savez je imao 13 društava, a sada ih ima 127 ši-
Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase, a
rom Srbije, sa oko 7.0'00 odgajivača. To je vdiki broj orga-
ovog goluba nazivaju razHčitim imenima, kao što su: be'o-
gradski, srbij an s'k'i, srpski i sl. Odgajivači se nisu trudiH da nizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj
i napredak ove rase. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne
u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kva- druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni, niti
litete svojih letača, već su ih lju!bomorno čuvali samo za se-
be, kao svoje lokalne mezimce. Sve je to uticalo da ova naša crganizovani u specijalizovanu organizaciju.
rasa, i pored dug,e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja, Savez je formiran s di,ljem da objedini sve postojeće od-
ipak dugo vremena ne ii,za
,e iz lo:kal'nih okvira. gajivače SJ:1pskog visokoletača, da omasovi odgoj, da usavrši
Godine 1910. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji- letalčke osobine ovog goluba i da sa,čini standard. Radi t,oga
je 1970. godine formkana struona komisija od deset članova
76
77
čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić. Posle dužeg rada, ma statičkoj. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a,
na predlog komisije, 1972. ~odine se usvaja prvi standard kao vrsnog letača, ad pojma - ukrasnog goluba.
srpskog vi'S'okaletaća koj'i z,atim veri.fi:lmje Savez odgajivača Prvo zvanično i~laganj,e i ocenjiivanje 200 komada naj-
galubova, živine, ptica i kun!ića Jugoslavije, a ubrzo se ob- bOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973. god[ne na Me
una-
javljuje i u inostranstvu. rodnom sajlmu peradastva u Somboru.
Standard sadrzli dva o'snovna dela, s tim da se u prvom Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko.
propiisuje let, a u drugom se govori o ek:sterijernim odlika- risnih i intelresantnih podataka. Obučavanje letača vrši se po
ma rase. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u sledećem redosledu: priwikavanje na iz,letište - grupni i kruž-
ni let - visok i dug let. Na osnovu rada krila, letaći se dele
u dve grupe i to: sa mekim, sporim letom, i oštrim, brzim le.
tom. Sva,kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate.
S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne tempera-
ture za let kreću od 18 - 22°C i od 25 - 30°C, a najpavolj-
nija te.rnperatu:ra je izme
u 22 i 25OC. Povo!ljan veta'r za vre.
me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~. je severozapad-
ni do 1m/sec. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let.
Pri povoljnim uslovima, dobro jato poleće dosta žw,tro,
li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tenden-
ciji neprekidnog dizanja. Najmanje mora da leti 5 ili više le-
tača. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu, tj, da
im se ne vidi rad krila. Jato se podiže grupno. Prilikom po-
dizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i us-
paravaju njegovo podizanje, pa se ovakva grla odstranjuju.

Srpski visokoletač,
plavo-kovani

detalja raZ1ra
uje pravila ta'kmičenja, kao i ocenski karton

k.oji je specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog Srpski visokoletači, pobedničko jato na izložbi
leta do 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukup- Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata, jer oni vode i
no 100 mogućih. Na ovaj način naglašena je letačka vrednost >~bušenebo«. To Sili najbalji letači na koje treba posebno ob-
goluba prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- ratiti pa~nju u .odgoju.
78 79
 -~~-

Jato mora da let,i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi ST~NDARD

5 - 7 časova. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i
14 časova. Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od POSTOJBINA: Uža Srbija, aporeklo vodi od domaćih golu-
3 - 6 časova. Najbolje rezul.tate postižu u četvrtoj i petoj bova i tiuTs:kih lelača. Rasa se počela formirati oko 1'800.
sezoni leta, odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota. godine.
OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok, dug kružni
i grupni let. Telo mu je jaiko, ,dini krupno ni sitno,
odaje utisak »zauzdanog konja«.
GLAVA: Srednje veličine, zaobiljena, čelo dosta i:zJbačeno i ši-
roko. Ka,pa bogata. može biti šliroka, loptasta i šiljasta
(ćuba).
OCI: Biserne boje, a kod belih i šarenih sa belom glavom,
tamne. Očni okviri su dupli, bledo~žute boje, do siv,01Jla-
vičaste, u zavisnosti od boje perja.
KLJUN: Snažan, srednje dužine, malo povijen u korelaciji sa
.
bojalE perja. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod
tamnih boja perja. Nozdrve su nenaglašene, belo napu-
derisane.
VRAT: Srednje dužine i snažan.
Srp3ki visokoleiač,
belobradi i PRSA: Skoka, snažna i zaolbl.iena.
belošpic
KRILA: Duga, široka, snažna, prijuibljena uz tdo, leže na
repu.
Pri dobrim vremenskim prilikama visina ,leta se kreće
izme
u 800 i 1500 metara. Na tim visinama golubovi se gu- REP: Dugačak, duži od klri'la do 2 cm, kompaktno nošen u
be iz vida, lete u »;gubitm« ili postižu »nevidljivost«. Da bi blagom padu, sadrži od 12 do 16 pera.
se i dalje mogao pmtiti njihov let, koristi se dvogled. Ovak-
NOGE: Srednje dužine, snažne, neoperjane, ružiičalste boje.
vo letenje u nevidl.iivosti traje 2,5 do 5 časova. Posle toga
nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini, u ma- BoJa noktiju odgovara boJi kljuna.
njim skupinama ili pojedim\'čno. Najčeće je pojedina,čno LE
A: Zaobljena i u istoj ravni sa repom.
spuštanje ili u manjim skupinama. Silazak može biti nagli,
postepeni, ili u obno'vljenom padanju, a traje od 15 minuta PERJE: Cvrsto, sjajno i glatko, dobro prileže uz telo.
do 2,5 časa. Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 - 3 BOJE I SARE: Javljaju se jednobojni pr,imerci u svim bo-
navrata pre konaČinog spustanja. jama, kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. Uobi-
Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. Ako ~e p"c'evrću čajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja, koji
nad jat01m i u krugu letenja, onda je to cenjena osohiname- potiču još iz turskog doba.

u odgajivačima. To su najčešće grla koja na svoje potomke
prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez pre- Osnovne boje su sledeće:
vrtanja. Golub ari ih naz,ivaju »tockasli jake krvi«. Primerke
koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz ARAP - crna,
jata. TEKIR - plavo-kovana, svetla od tamne,
81
80
 ~.~-~

MAVIJAN - plava sa crnim prugama,

DARCIN - crvena,
BAKARLIJA - bakarna-crvena, svetla i tamna,
KULAN - žuta, svetla i tamna,
BEJAZ - bela,
BQZ- siva, pepel}asta, siva-mrka,
NAtJDIJAN -. tamna-siva.
Da bi se naglasila d.J je go1ub iednobojan, uz iedan od
pomenutihnaziva za baju, dodaje se izraz »duz«, rec en-
gleis~kag paretkla, od »dars« - na le
ima (abojen), a u
širem znacenju .iednabojan.
Kad dvobajnih primeraka, u zm/1insosti ad kambinacije
.i. ?,:astupilJenosti pajedinih baja, postaje i specifi,čni na-
Izi vi za.J;}kve. galuibave. NaJcešće,se pajavljuje bela baja
u kambnaciji sa astalim bajama. Na primer, crni golub SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB
sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«, sa be-
lim repam»arap bel()rep«, sabelam partiklam ili bra- Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su
dom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u turski trgavci - torbari kaji su u specijalnim korpama, na
krilima »arap šarenokriili«, zatim»... šarenagalavi«, ledima, kao, i pred sabam, nosili raZlliU robu i prodavali je
» . . . šarenar.epi« i sl. tadašnjem stanovništvu. Ovi trgovci su na ,le
ima cesta na-
Kada je tekri:r šarenoglav, naziva se i »karudijan«, kada sili manje kaveze, ispletene od pruća, s golubovima koje su
je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«, a:rap tako
e prodavili.
je u tom slučaju »čapar«, a baz »krzal baz«. Ako, golub
ima peJg)Una glavi iH sa strane glave, dodaje mu se još
naziv»lisast«. Kada u kambinaciji crne i bele boje, bela
zauzima SO i više procenata, naziva se »kapIan« Onda
kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »te-
leban«. Bela baja prskana sa cp7Cl1.om ili drugom ba-
jam naziva se »šeš«. Kada se dve baje naizmeni6na sme-
njujil ad pera da pera, kori'Slt1i se naziv »barak«. Naziv
»šićirlija« označava srebrnO-plavu boju, »tekir bakarasti«
je crna asnava, a adazga crvena, »baz masti1jaiVi« je si-
va asnava prskana sa indig.o-plav.offi bajom i sl.
GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje mini-
malnog vremena leta (4 časa). Suviše krupna ili sitna
-[pa,
tela, mala glava, uzana cela, plitka i duboka usa
ena ka-
žute ili crvene ači, crveni ocni okviri, dug i tanak
kljun, taman kljun, dug i tanak vrart, uzana prsa, vi-
seća krHa, kratalk i neikomp.aktan rep, aperj'ane nage,
meka, labava perje, neadre
ene b0je i neravnamerne Orijentalni trgovac
s golubovima
šare.
VElJICFNA PR:STENA: IV
82 83
 ...---

Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine da- jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. godine pominju
našnjih d1rl1tavih golubova, a boja perja im je bila svetlo.pla- se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski, koji poklanja pa~nju
va. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci lepšim crtama, i subotieki, koji daje primat stasu.

Subotički drhtavi Subotički drhtavi

golub, crni golub, crni

koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. SU!boti,ckigolubari su

ukrštali ove dve rase, pa je posle duge selecije dobijen predak Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova
današnjeg subotičkog drhatavog goluba. neprekidnog leta ujatu, a sada se najčešće gaii kao ukrasni
Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim ru- gol,ub i, ako se trenira za let, du~ina leta se kreće od 1 do
bom na repu, kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim ae- 2 časa.
lovima krila. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«, a u Su-
botici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svet-
skog ra:ta. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim vi-
sokoletačem u crnoj, a kasnije i ostaili mbojama, pa je pola- STANDARD
ko nestajala tamno"siva boja, a usta:lila se crna i ostaile boje.
Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično guka- POSTOJBINA: Subatica ,nastao je od turskih i poljskih go-
nje, pri cemu je naglašen glals »e«, a izostav'ljen glas >~r«i lubova.
to prilikom oteguntog i dugog gulkanja.
U ovoj rasi postoje dva soja; jedan nosi naziv »iseČlkaš«, OPSTI IZGLED: K,arakterističnog je stasa zbog povijenog i
a drugi »fogaš«. Prvi soj je 'sta,riji, a dobio je naziv po ime- drhtavog vrata, irspupčenih grudi, niskog stasa, kratkih
nu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. Seč- nogu.
kaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti, ali je kod
GLAVA: Kockasta i mala, 'kapa nisko postaV'ljena i »zalep-
njih gukan'j.e veoma naigIa,šeno i završava se sa »aaeee«.
ljena« za g)lavu.
Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti,
kao kod lepeza;na, i ima veoma irooč.ene i šimrke grudi. U OCI: Bele boje, očni kolutovi bledo-žute boje.
84 85
: KLJUN: Kraći, svetle baje, a vrh garnjeg de<la kljuna abajen
prema aSnaV'IlOj baji perja. Nazdrve male, bela napude-
risane.
VRAT: Dugačak i tanak, pavijen u obliJku slava S, tzv. »!la:bu-
dast«, stalna Hi pavremena drhti prema asi tela, tj. nap-
red - nazad.
PRSA: Veoma širaka, zaobljena i ispiUpčena, šta se pasebne
izražava za vreme drhitanja.
LE
A: Kratka, šilraka i zaabljena.
KRILA: Leže na tranama repa, kraća su ad repa.
REP: Sirak, lučnog oblika, u istaj ravni je sa le
ima, sadrži ZAGREBACKIPREVRTAC
ad 12 da 16 pera.
NOGE: KratIke, neaperjane, baja naktiju je u sMadu sa ba- RErsa .ie nasta:la 1920. gadine u Zagrebu, ukrštanjem ka-
jom kljuna. pucinera, bečkag kmtkokljunag goluba i arijentalnag pre-
.
vrtača. Prvobitan oblik tag gah.uba biO' je s duguljastom gla-
PERJE: Dasta meka, svilenkasta, dabra prileze. vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta uz .patiljak gla-
ve. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«.
BOJE I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. Glava je bela, a
maže biti sa p.egom, lisam ili prs:kana. Danji delavi kri-
la i letna pera su beh. Osnavna baja se prateže ad kape,
vrata, grudi, trbuha, da repa, a na le
ima i krilima ab-
razuje se veće ih ffi<lJnje srce, s tim šta asnavna baja
fidc da pokrije i cea štit krila. Gaje se sled:cce boie:
crna, crvena, žuta, plava (modra) i tamna-plava sa crnim
rubom na kraju repa. Postaje polumadri, tj. crni sa pla-
vim repom, a posebna se cene crveni primerci sa belim
repom - belarepi. Baje su vrlO' intenzivne.
GRESKE: Neskl<lJdan, visak stas, debeO' i kratak vrat, akO' se
ne javlja drhtanje, krupna glava, ači crne, kF:m dug,
uzana i ravna prsa, vis ake nage, obična gUlkz.nje, slab
intenzitet baje, nepravi.'l.ne šare.

VELIČINA PR!&TENA: IV

Jaš 1915. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miš-

kec odgajaO' je prevrta,Ce, čak i bez kape, sa ,istim kara:ktera-
I st~kama ka}e imaju i današnji primeri. . Gaveni odgajivači za-
grebačkag prevrtača ilzme
u dva rata bili su: Srećka Bana-

M 87
I

11
vac, koji odJgajla srcaste u svim bojama, zatim Ferdo Vozap i
Drago Voher.
Kasnije dola~;i do stagnacije u razvoju ovog golulba, a na-
ročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata
Zagrebacki prevrtac,
crni
uništena. Posle rata ulažu se naipori, naročito od mlaidih za-
grebačkih golubara, da se ova rasa obnovi i da joj se vrate
prvobitne rasne odlike. U tom pogledu postignuti su značaj-
ni uspesi pos'ledn'j'ih godina.
Prvi standard je nastao 1920. godine, 31 drugi 1973. Tre-
nutno je u Dr.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu re-
gistru\;ano 56 odgajivača ovog goluba. Odgaja se i u drugim
mestima.
Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se
sahom unazad. Let traje od 1-2 časa, u malim koncentrič-
nim krugovima, u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 pu-
ta, 31 izme
u prevrtanja ponovo se diže u jato. Prevr'tanje se
izvodi, najčešće, u jedrnom iH dva navrata, pri čemu golub
ne sme da guJbi visinu leta. Pojedina grla se prevrnu 4-5
puta gube vilsinu , ali odmah nakon prevrtanja USipraVino po-
leću u vis i vraćaju se u jato. Bitna je karakteriis1:Jika ovog
goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. Vrlo če-
sto se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s kro-
va. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zem-
lju, jer ne mogru da se zaustarve od zanosa.
Posltoje letači koji se ne prevrću, već u letu padajiU na
rep po 5-10 metara, zatim primerci koji dobro i visoko Ile-
te do tri Čaisa bez prevrtanja. U načelu, sclekciju treba vršiti
88
~-
tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu pre-
vrtači, a ostaviti vitailne golubove, sklone letu i va,~dušnim
akrobaoijama. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 2-
3 puta sa što većom brzinom i sigurnošću.
Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kon-
tinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. Pogodan ;e za
dl'žanje s ostailim pr.evrtačima, ali ne srne da leti ISa nepre-
vrtaćima.
Zagrebacki prevrtac
beli
SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja
golubova, pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u
volijers!kom odgoju, bez slobode leta. Ovakav način odgoja je
dao zapažene rezultate na unapre
enjueksterijernih odlika
rase.
ST AN-DARD
POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920. godine, ukrš'tanjem
kapudnera, bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog
I prevrtača.
OPSTI IZGLBD: To .je mali golub, nizak, skiladnih proporcija,
;J veoma živahan, sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo.
~ GLAVA: Mala, okrugla, sa visokim i širokim čelom. Kapa se
proteže od uha ido uha, odvojena je od ,glave, pa je gla-
89
 va, nai:Zigjled ubačena u krug kape, viša je od glave, ali Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s,ledećim
ne i previsoka. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du bojama: crna, crvena, žuta, plava i vuga. Boje su inten-
žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema rame- zivne i Iravnomerne.
nima. Gledadno od napred, rozete podsećaju na eešalj,
a nazad ,kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. GRESKE: Ne~grapno telo, nezaobljena glava, dug k,ljun, kljun
tamne boje, uzano i kos o čelo, nepravilna kapa, kapa bez
OčI: Velike, bele iH biserne boje, a kod belih tamne, oČini
rozeta, šarene ili žute oči, uzani i crveni oeni okviri, ta-
okviri su bledo~žuti i naglašeni.
nak i dug vrat, visoke usko postavljene noge, krla no-
KLJUN: U kOf1enu širok, kratak i tup, usa
en u glavu, svede šena na r~pu ili se vuku po zemlji, uzana i horizoil1talna
je boje, a kod crnih i plavih može biti tamniji. lIo:::dTc,rc le
a, rep noš<en i'spod 40°, više od 18 pera u repu, raš-
su male, priljuihlj ene i napuderisane. ljast rep, šareni nokti, earapaste noge, meko perje, nein-
tenzivne i neravnomerne boje.
VRAT: Kra.tak, u osnovi zadebljan, a pri glavi tanji. U gor-
njoj polovini je malo po'Vijen u nazad.
VELIČINA PRSTENA: IV.
PRSA: Sklrudno i dobro razvijena, lepo zaob!ljena, nado'Vezuju
se no. okrugao trbuh. Golub nosi pn::a uzdignuto i vrlo
malo strše van ramena.
LE
A: Siroka, što kraća i sedlasta.
KRILA: SraZimerna veličina tela, neznatno kraća od repa, no-
šena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod.
REP: Silrok, plljosnat iH svodnog ob1i!ka, usmeren prema go-
re pod uglom od 45-55° u odnosu na pod, sadrži od 12
18 pera, od osnove prema kraju se širi.

NOGE: Kratke, izrazito crvene boje i gole, odaje utisak kao

da pOiskakuje. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom
kljuna.
PERJE: Gusto, evrsto i !sjajno.

BOJE I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im boja-

ma: crma, crvena, žuta, bela, plava, srebrno~pbva, kova-
na, vuga, Vlrapčasta, crveno i žuto-prugasta. U svim bo-
jama se javljaju primerci s belim letnim perima, kao i
s belom glavom, zatim tigrasti, čija je osnovna boja be-
la, raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja.
!lO 91
 Leti sporo, u većim jatima, čineći velike i plitke krugove.
U letu je veomai:zdržl}iv. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča-

ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski prugasti

visokoletac
Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. Nastao
je krajem XIX veka u Zrenjaninu, tada V'elikom Bečkereku,
pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač. Ponekad se kori- sova, pa i viSe, ukoliko se pravilino trenira. Odgaja se širom
Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač, a ne kao volijerski go-
sti još i naziv banatski letač.
.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins.k,ih, gdanjskih i ni'š- lub. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje.
'" kirh visokoletača. Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa
što boljim letom, a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. Ka-
STANDARD

POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v,eka.

OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t.elom, užim
grudima i nizak. Odaije utisak da je uv,~k spreman da
poleti.
GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa
spušita prema kljmu. Teme je ravno i blago se spušta
prema potiJljku. Kapa je široka, počinje od gornje polo-
vine rozeta, a završ,ava se na zatiiljku. S oibe straille kapu
upotpunjavaju dve ruže-rozete.

Zrenjaninski prugasti 001: Biseme boje, očni oIkviri su bledo-zut,e do bledo~sive

visokoletac boje, u zaviSllosti od boje perja.
I(iUUN: Duži, vrh kllj;una je malo povij en. Dužina kljuna se
faJkteriše ga i posebno gukamje; ma:lo i dosta tiho guče. Prili- kreće od 20 do 25 mm, a boja odgovara boji perja. Noz-
čno je miran ,golub, skroman u i'shra:ni, dobro se leže i ot- drve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene.
hranjuje mlade. VRAT: Srednje dužine, postepeno se ši,ri ka ramenima.
92
93
 co

PRSA: Dobro razvijena, dubo!ka, ali ne i siroka.

LE
A: Uža i u liniji sa repom.
K.R!ILA: Dos.ta duga6ka, nosi ih mallo ispod repa.
REP: Dugačak i širok, sadrži od 14 do 18 pera, a može imati ~
i dvojno pero. Malo je lačnog oblika.
NOGE: Kratke, intelliziV1I1o crvene boje, sa jakim noktima či-
ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna.
PERJE: Čvrs.to i dobro složeno.
BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu .rasu da se odgaja
u pruga'stim (fako) bojama, a to su: crvena, žuta, sre-
brna i plava. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijan- KRATKOKLJUNI LETAČI
se: svetla i tamna. Svetli)e je obojeno perje na gJavi, li-
cu, na podbradnom delu, zatim unutrašnja st:rana kape, NOVSADKIJEBGLU
središte ruža,. donji deo grudi, krila i rep. Tamnije je
obojen spoljni deo kape, vrart:koji se presijava, gomji Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godi-
deo grudi, dve jasne pruge na krii!ima i popr.eena pruga na ovog veka u Novom Sadu, što znači da još nije prosilo
na kraju repa. dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike.
koje priželjikuju od,gajivači ovog goluba. Evolucija je pose-
GRESKE: Mala glava, k:rMlko telo, pri,ljubljena kapa uz po-
tHjak, obojene oči, tamni ili crveni °čni okviri, stalno
nosena krila na repu, uzan i kratak rep,' visoke noge, za-
mazana boja, nedovoljan kontrast boja, bela pera na
le
ima, u repu i na tr-buhu.
V~LICINA PRSTENA: IV.

Novosadski jednobojni
golub, crni

hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godi-

na sve šira. Tako
e, plava i bela boja se još uvek ne vi
aju
ha izložbama, mada se vrše napori i na ovom plamu.
lJ4' 95
 Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača, STANDARD
manjeg rasta, s kapom, adre
ene finaće i intenzivnih boja.
NastaO' je UlkrMan}em poljskag k,ratkokljunog galluba, stapar- POSTOJBINA: Navi Sad, gde je na'staa 1962. godine.
skag letača, segedinskog visakaletača, kenigsberškag či'sto-
akag i nemačkarg j.ednabojnog gallebića. OPSTI IZGLED:, Malog je rasta, skladnih proporcija, i živah-
nog temperamenta.'
GLAVA: Mala, kJratka, sa vi'sokim, šta širem i dobro svede-
nim čelam. Potiljak glave je neštO' uži ad čela, ali pra-
viiIna i blaga sveden. Kapa je potpuna priljuibljena uz
glavu, pa širini se prostire od uha da uha, a pa visini
da teme na.
OČI: Krupne, bele baje, a kod belih primeraka tamne. Okviri
akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje.
KLJUN: Veama kratak, širok i na dale obaren, takO' da s če-
lom gradi jednu celinu. Dužina kljuna, merena od Vlrha
Novosadski jednDbojni
golub, glava da žvala, iznasi 6-10 mm, a širina je minimalna 6 mm.
Baja kljuna je bela. Dozvaljava se mala obajena pega
na vrhu kljuna, u skladu s bajam perja.
Prva su nastali primerci u belaj boji, a ubrzo zatim i u VRAT: Kratak, širok, srazmenna odgovara veličini galuba.
ostalim bajarna. Kasnije s'e poenta baca na crnu, crvenu i
žutu baju, a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. PRSA: Sldadna i dobra razvijena, lepa zaobljena.
Navasadski golub je leta,č, mada se sve češće adgaja va- LE
A: Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi repa, pra-
lijerski. Pašta ima veoma kratki krjun, nije. u stanju da pra- vilna se nastavljaju u produžetku krib.
vilna od;gaja svaje mlade, pa se za adgoj koriste galubavli- KRILA: Kratka, pripoj.ena uz tela, od repa kraća za 1 da
~dadi1je. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja. 1,5 cm.
PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. SIt{wan Sekiz
REP: Kratak, uzan, sadrži 12-14 pera.
1972. godine. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novo-
sadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove NOGE: Kratke, neoperjane, crvene boje. Baja noktiju adgo-
rase i aktivna radi na unapre
enju njenog odgoja. Danas se vara baji k<ljuna.
ovaj golub adgaja ši\mm zemlje, a prika\zan je i na mnogim
inastranim il~loŽJbama. PERJE: PravHna slažena i sjajna.
BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj, crvenaj, žutaj, vuga i
belaj baji. Baje treba da su istog intenziteta po cdam
telu i dabra zasićene.
GRESKE: Kirupha tela, veliika i nefarmasta glava, uz runo če-
lo, nepravilna kapa, obojene oči, crveni ačni akviri, dug,
tanak i usaq:eln kljun, kljun tamne boje, dug vrat, viso-
ke i usko p(\1stavljene noge, noge tamne boje, neintenzi-
vna boja perja.
VELIČINA PRSTENA: IV.
96 97
 Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komarom-
ske, kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukršta-
njem stvorena je nova rasa golubova. Posebne karCl1kteristi-
ke ovog goluba su ma10 t.elo, vrlo intenzivne boje perja i gi-
zdavo držanje.

STAPARSKI LETAČ

J.edna je od staJrijih rasa golubova, nastala 1878. godine

u Staparu, mestu kraj Sombora. ~ut slave staparskih golu-
bova utrli su
aoi iz Stapara koji su studirali i boravili ši-
rom Austro-UgaJrske monaI4hije. U ovome su naj:zna'čajniji bih
dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci
staparskog Ietača. 8taparski letač,
ogrličasti

Vrlo brzo je rastao broj odgajiva.ča i ljubitdja ove rase.

Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata,
kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Za
vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golu-
bara je uspelo da sačuva deo svojih jata. Posle rata jata su
se obnavljaila, aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj
kvalitetnih grla.
Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. Leti u
većim jatima i po nekoliko časova. Odgdaja se u tlri varijante
i to kao: j ednoboj ni, ogrličasti i srcasti. Najčešće se susreću
jednobojni, a dosta retko s,rcasti. Kvalitet ogrličastih i srca-
stih primeraka zaostaje za jednobojnima, kako u pogledu
finoće glave, tako i držanja tela.
8taparski letač.
crveni

98 99
 STANDARD BOJE I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj, žutoj, c:rnoj i
vuga boji koje treba da su što intenzivnije, zatim tamnJ-
~plavoj, sa blagim sme
im tonovima i crnim prugama na
BOSTOJBINA: Stapar, mesto kraj Sombora, gde je nastao
k1'ilima i robu repa. Gaje se ogrJičasti, s belom osnovom,
1878. igOidine, ukrštanjem komamffiskih, kečkemetskilh i
a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. Do
segedinskih letača. prvQg mita;ranje su 'Cisto beli. Postoje srcasti u crnoj,
OPSTI IZGLED: Malog tela, ali ponositog i elegentnog stasa, tamno-plavoj, crvenoj, žutoj i srebrnoj baji, sa obavez.
uzdignute glave, povijenog, tzv. labudastog vrata koji la- nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna.
gano podrhtava. Temperamentan je i veseo golub vea- GRESKE: Krupno i dugačko telo, glava velika i izdužena,
ma intenzivnih boja. mano čelo, nepravilna kapa, tanak, prav i dug kljun, ne-
čiste oči, okvir crvene boje, vrat suviše kratak jlli dug,
GLAVA: Mala, čet'vrtasta, sa visokim, ali ne usprav:nirn i lepo
umne grudi, krila se vuku na zemlji ili stalno leže na
svedenim čelom. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog repu, rep dug sa više od 12 pera, noge visoke, neintenZl-
uha, mala je, niže postavljena i priljubljena uz glavu a vna i neraVinomerna boja perja, suviše svetla plava bo-
produžena da polovine vrata u vidu grivice.' ja, poprskan veći deo tela kod ogrličastih, a greške u
crti kod srcastih.
0(;1: Bele, a kod plavih i srcastih tamne, adnasna »kudelja-
VELIČINA PRJSTENA: IV.
ste«, sa normalnim ili iz:duženim zenicama. Oeni 'Okvir
je dupli, bleda-žute boje.
KUUN: Kraći, blaga pav:ijen u obliku luka, malo zatupast,
svetle baje, a kod plavih crn. Vrh kiljuna može biti i obo-
jen, pr,erna boji perja.

VRAT: Kiraći, prema ramenima se postepena širi, garnji deo

povijen unapad i podrhtava.
P!RoSA: Lepo ra,zvijena, šira i izibočena.
Staparski letač,
LE
A: KratIka i u laganam padu. crno~srcast
KiR'ILA: Kraća od repa, nošena ispod repa, a vrhovi magu
dodirivati tlo.
REP: Kratak, sadrži 12 pera i pipu, nošen mala 'Okomi to pre-
ma tlu, ali ga ne dodiruje. Nije u istoj liniji sa le
ima,
a izme
u le
a i repa pripmetna 1'e manja zbočina. Pera
su dobra složena.
NOGE: Kiratke, crvene baje, neoperjane. Boja noktiju odgo-
vara boji klljuna.
PERJE: Kratko, čvrsto i sjajno.
100 101
 , nam. Sećajući se mladih dana, s pO[losom je govorio: »Nu-
diJi su nam svojevremeno svečane kar:uce, dva lepa konja,
sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova, ali moj otac
i ja nismo hteli ni da ČlUjemo.. .«

SUBOTI CK I VISOKOLET AC

Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici, ukr-

stanjem letača iz Ma
arsoc,e i Polj'ske.
Razvitak rase je vezan ,i za poznatu golubarsku porodicu Subotički visoko!etač
Sebenji. Kalman Sebenji, čiji su i otac i deda bili čuveni go- belorepi
lU!ba:ri, imao je 3.000 golU!bova! U,poznao sam ga u Subatici
me
u njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne
Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subo-
tici i okolini. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač.
Leti u jatu ad 3 do 5 časova. Ali, sve bolja finoća eksterijera
uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja.

S TtA!N1DAR:D

POSTOJBINA: Nastao je oko 1900. godine u Subotici, ukršta-

njem letača iz Ma
arske i PoJjiske.
OPS11I IZGLBD: Elegantnag stasa, omanjeg tela koje je do-
Subotički
crni sta dugačko.
visokoletač,
GLAVA: C.etv,rtasta, mala, čelo siroko i za'Obljeno. Kapa je
kruznog 'Oblika i nilsko postavljena.
prostorije svoje kuće. i,zme
u vi'se rasa galubova, Sebenji
je najveću pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima. OCI: Biserne boje, a kad plavih primeraka tamno-sme
e i
Pokazivao mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primer- izJbuljene, tzv. »zaiblje« oči. Oeni okviri su jako ral7.viil'
ke u crnoj baji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- ni i bledo-zute boje.
111:1
102
 , .
Jj.a~J;;~~!!"~!"".

KLJUN: Kratak, široik, potpuno svede boje, izuzev kod pla-

vih, kod kojih je taman. Nozdrve su bele.
VRAT: Dosta dudg, ali jak, gornji deo malo povijen unaz3Jd,
a povr,emeno izadrhti.
PRSA: Siroka, zaobljena i malo iZJbočena.
LE
A: Bez ulegnuća i u blagom padu.
KiRILA: Duga i škoka, priljubljena uz telo, nosi ih na repu.
REP: Uzan, iste dužine s krilima, sadrži 12 pera.
NOGE: Kratke, jake i gol. Nokti svetli, a kod plavih tamni.
PERJE: Čvrsto, kompaktno i veoma sjajno.
BOJE I SARE: Odgajaju se jednobojni crni, crveni, žuti i V11SAČKI PREVRTAČ
plavi, kao i srcasti u istim bojama. Gaje se plavi s crve-
nim prugama na krilima, zati,m belorepi, tzv. »makazari«, Nastao je početkom ovog veika, ukrštanjem raZJnovrsnih
i šareni kod kojih je osnovna boja bela. Sv,e boje treba prevrtača poreklom iz Turske, Makedonije, Bugarske, Rusi-
da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. Kod je, Persije i POlljiske. Mnoge od tih prevlftaca donosio .ie u
plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa. Vršac Ziva Miju, bogati v,rša'čki trgovac i poznati goluibar.

GRESKE: Dug i tam2n kljun, uzano telo, uzana i duga gla-

va, obojene oči, uzani °čni okvilri, okviri orvene ih tam-
ne boje, nepravilna k3!pa, viseća krila, dug rep, duge no-
ge, neintenzi\ue boje, r:.epravilne šare.
VELIČINA PRSTENA: IV.

Vršački p~evrtač,
žuti

Me
u tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape,

pa nije čudo što j.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neu-
gledan prevrtač s ćubom, ali s jakim krihma i vrlo dobrim
Subotički visolmlelač, prevrtanjem u letIU.
crni
Godine 1919. V,rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske pre-
vrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase.
104 105
1f,.
1
 Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip STANDARD
vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odli-
ke kao danas. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove ra- POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu oka 1910. godine, ukršla-
se odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine, uz istovre- njem više rasa prevrtača.
OPSTI IZGLED: To je mali, kratak i i zdepast golUlb, niskag
držanja, stabilan, a 'uvek živahan. Na prvi pogled ne
odaje utisak prevrtača.
GLAVA: OkimgJa, u oiblliku oraha, sa karakterističnim istu-
renim i širokim čelom. Kapa se proteže od uha da uha,
odvajena je od glave, a s abe strane se završM1a s malim
rozetama.
OCI: Bele, a kQld belih primera\ka tamne. Očni okvilri su od
bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni.
KLJUN: StO' manji, u obliku je zrna kukuruza, u osnovi što
širi, vrh malo pavijen, zatulbast. Boja kljuna je bela,
nozdrve nena!glašene i glatike.
Vršački prevrtač, VRAT: Kratak i jak, svojom celinom se sliva u celinu tela.
beli
PRSA: Sto šira, puna, niska i dohro zaablJena.
LE
A: Ravna, široka i u istoj Hniji s repom.
mena negovarnje letačkih osobina. Kao rezultat ove akcije na- KRILA: Srednje dužine, bag ata perjem, leže na repu.
staju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. Plrvi je imao iz-
duženiji kljun, a drugi kraći i povij en. REP: Kratak, dabro s10žen, ma,lo duži od krih.
Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju NOGE: Kratke, stabiJrne, izrazito crvene boje. Nokti su sve-
sa za!tubaistrm tipom prevrta,ča i pOSile dvade~etogadi'šnje se- tle baje.
lekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k,og
prevrtača. PERJE: Gusta, kompaktna, dolbra složeno i sjajno.
Leti u jatu i u visini laste. Let traje najčešće jedan čas, BOJE I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim pe-
pa i više. Treba da se prevrće što češće, ali da pri tome adr-
rima. Boje: bella, žuta, crvena, vuga, plava, p'lavo~kavana,
žava poželjnu vi'sinu, ne praveći veliki pad, jer to vuče ce- prugasta i pepeljasta. Sve boje treba da su intenzivne i
lo jato na niže. :Arevrće se preko glave unazad. Mladi letaCi
'ravnomerne.
li početku nasedaju na rep, a već za vreme trećeg Hi četvr-
tog leta prevrtanje treba da je normalno. Sezona kvalitetnog GRESKE: Nedostatak prevrtanja, naglo propadanje za vreme
leta, tj. prevrtanja, traje od praleća do jesenjeg mitarenja. prevrtanja. Dugačko i tromo tela. vr;11 dug i nasa
en, du-
Teraju se, po pravilu, ujutro Ni papodne, kada nije previše ge nQlge, glava uzana i dUjga, čelo oboreno i mana, dug,
toplo. uzan i prav kljurn, obojene oči, izrazita crverni okviri, ka-
Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvi- pa uzana, zaJepl jena, nisko ili visoko postavlgiena, defar-
jena i kada se privilmu na gQllu:b,arni'k dešava se da se vra- misana, gmdi Uizane i rascepljene, le
a UlZana, krilla vi-
ćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. seća, duga iH kratka, slalba aperjano'St, neravnomerna
Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne proce- boja.
njuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. VELIČINA PRSTENA: III.
106 107
 ~,--
. .. j.ti.~IJO:8I8WI'~:
~!'
~ '~"'!.."i,,;jit.it_"IIi.i."''''
'

IZ ZIVOTA GOLUBOVA
 -~ ~...---

Dalmatinski golub, Golub-slobodnjak,

gore goro

-
)

t-

Galebići

~.
\

Orijentalni prevrtači

r
 LITBRA TURA

Antić
or
e, Golubarenje u Somboru, Sombor, 1943.

Barth/E.ngmann, Das Taubenbuch, Berhn, 1965.
Bunga,rtz Jean, Taubenrassen, Leipzig, 1885.
Deutscher TaubenS'tandal"d, Reutliingen, 1970.
DrilUjo~ki!Peurača, Golubarstvo, Beograd, 1969.
Fu1ton Robert, The mustrated Book of PigeoU's, London, 1876.
Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara 1928, Budapest, 1927.
Hanžak J., Das grosse Bi.Ider1exikon der Vagel, Prag, Wien,
1971.
Klein Erieh, Der jUI1Ige Tauben'luohter, Chemnitz, 1927.
Kaltalog izlagača, Društvo za uzgoj peradi i golubova, Za-
greb, 1974.
Moj maJli svet, Ljubljana, 1969-75.
The National Geographic Magazine, Washington, 1926.
Odgajivač, Organ Saveza od!gajivača rasne živine, kunića, go.
lubova i ptica Jugosbvije, Zrenjanin, 1953-1955.
Peradarstvo,
. Casopis za probJematiku peradairske proizvod-
nje, Beograd, 1966-1975.
Petemi Dr. Istvan, A hazigalamb es tenye'Sztese, Bukarest, 1970.
Petlrović Veiljko, Golubica sa crnim srcem, Sombor, 1925.
Pravilnilk o takmičenju, Savez sportskih društava odgajivača
golubova visolwletača SR Srbije, Beograd, 1973.
Sohtitte J oaohim, Hand!buch der Taubenrassen, Melsungen
1971., 1975.
Vasarnapi uj'sag, Budapest, 1892.
Zurth Edmund, Die Welt der Tauben, Reutlil1gen, 1963.
19
,I.
 '1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.1",r."i ..: ;;~;;J;;:;.;:::;a;:ml;.iI~:;,
''''''

SADRZAJ:
Strana
Predgovor - - - - - - - - - - - 5
StI1učni izrazi u .golUlbarstvu - - - - - - - 7
Nastanalk domaćih ralsa - - - - - - - - 15
Podela domaćih rasa - - - - - - - - 16
Prstenovanje golubova - - - - - - - - 17
Ocenj'ivanje golubova - - - - - - - - 20
- Si'stem 100 poena - - - - - - - 20
21
- OpiJsni sistem - - - - - - - -
- Selekti'\iui sistem
I GOLUBOVI U BOJI - - - -
- - - -
-
-
-
-
-
-
-
21
23
Dalmatinski go~U!b - - - - - - - - 25
II DZINOVSKI GOLUBOVI - - - - - - - 31
Domaći gaćan - - - - - - - - - 33
Slovenački beloglavi golub - - - - - - 36
III GALEBIĆI - - - - - - - - - - 39
Makedonslki ru~an - - - - - - - - 41
IV LETAČI - - - - - - - - - - - t;.5
Dugokljuni letači - - - - - - - - - 47
- Somb0l1slki leta'Č - - - - - - - - 47
Srednjekljumi letači - - - - r- - - - - 54
- Bački prevrtač - - - - - - - - 54
- Ba,čkotopolslki vi:sokoletač - -'- - - - 57
- Makedonski prevrtač - - - - - - 62
- Niski visokolet<l!č - - - - - - - 66
- Somborski plavosrcasti letač - - - - - 71
- Srpski visokoleta,č - - - - - - - 76
- Subotički drhtavi golub - - - - - - 83
- Zaigreba6ki prevrtač - - - - - - - 87
- z,renjanimslki prugasti visokoletač - - - - 92
Kratkokljuni letači - - - - - - - - - 95
- Novosadski jednobojni golub - - - - 95
- Staparslki letač - - - - - - - - 98
- Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - 102
- ViI'šačkiprevrtač - - - - - - - 105
IZ ZIVOTA GOLUBOVA - - - - - - - 109
LITERATURA - - - - - - - - - 119
120