.Ii

.

"-wr.-.:-.-...

,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t

Lektor ANTON RAle
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanju ove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove oblasti li nas, a posebno je slabo obraena oblast domaćih rasa golubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugoslovenskih ras.::>. olubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobom g standard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pravilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto je sto i lEtati po mraku. U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rase golubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenim očnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi ie kasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moie zaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan! Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i ocene, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer eliminise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mnogim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ koju su se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ih rasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odreenih činjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvetljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedan standard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je toliko dinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Znači, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa 5

Tehni,čki uredni,k ORE GRUJIĆ

Naslovni fotos Inž. ORE BURGIJASEV

.1,

Sva prava

zadržana

Stamparija

»Rrosveta«

Stampa: Sornbor,

21. oktobra

hr. 27

"-"\\ii

'."

'1\,!\\imIIIIIMIIt

Allll.""...I"I\.Wt

LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.:: ,!Ii.
'

bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bili poželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatom nastankC1. i opisom svake rase posebno. Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu da zahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganie svoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a meu njima: ore Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; Milivoje Pantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Sombor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Nenadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, Baćka Topola i Dušan Vukobratović, Stapar. Ako ovaj rad doprinese je ispunio svoj cilj. bržem razvoiu golubarstva, onda

STRUČNI

IZRAZI U GOLUBARSTVU CRNO REP: Golub ćija je osnovna boja bela, a l'ep cm. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja se završava u obliku š'iljka, sa2'Jdanog od perja. tARAPAST: Cevanica ponekad i prsti, sitnim perj,em. noge, a obmsli

BELOBRAD: Golub sa bel o obojenim delom vrata ispod kljuna u obliku trougla ili brade.

Sombor,

oktobar

1975.

Autor

~ ..:,f;
""~
,

~:c§.~' - O"" ,"",,~-./.-s ~'~ ? --l .
'~~'~

~

''

?
.
,

..

,

,', . \-,,-10 "f
.

.

.

::~~{(
. . .

\\

I

,:,','

:'!-

llI' .\" "
i'
1

\

°,-

\

\', \( \ t ,\

'

l'

,\ "'\, \
' '~ .."

",<~,

\

BELOG LAV: Obojeni golub sa belom glavom. BELOREP: Obojeni golub sa belim repom. BISERNO OKO: Svetao, što blei iris oka, dok je zenica sto man}a i mna, naroćito kod letaća. BUTINAST: Pera na butinama obojena bojom koju ne propisuje standard.
()

DAILJE: Golubovi s kljunom sred:n}e dužine koji othranjuju tue mJa:de. Rase 7

~~#.

""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~

il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:'

'I

.: I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I . I'

DEKORATIVNI

GOLUB:

Ka-

rakterišu ga ukrasi od perja, boje, ili naglašeni očni okviri, nozdrve i sl. Odgaja se radi ukrasa. DROPER: GoliUbmamac, obično bele boje i ženka. Koristi se pri!1liiko<Hl treniranja visokO'letača. Videvši dropera, golubovi sleću znajući da ih oče'kuje hrana. DVOJNO pero. PERO: Vidi viI o

GOLUB-SLOBODNJAK: Zivi u slobodi, prebiva na trgovima, visokim zgradama ili saJlašima. GRIVICA: Perje na zadnjem, gornjem delu vrata, formirano u 'Obliku grive k'Oja se proteže do kape.

r !

imaju na plavoj površini crne mrlje. Postaje i crveno, žuta i srebllllo-kovani. KUDELJASTO OKO: Oko tamno-sive boje, pod:seća na zrno konoplje-kudeljc.

NEOPERJANA NOGA: Cevanica i prsti bez perja.

IZLETISTE:

Otvor na golubarnikm, sa manjim ili većim platoom, sa kojeg golubovi izleću ili slecu.

)
II
I

I

LABUDAST VRAT: Gornji deo vrat,a zabačen prema repu, povremeno podrhtava. LEPEZAST rep. REP: Raširen

EKSTERIJERNE OSOBINE: Spoljni, vizu el ni izgled luba. FAKO: Vidi pruga Sit. GA ĆA ST: obloženi Cevanica dugim

go-

KAPA: Podignuta pera na zatiljku i garnjem delu vrata koja se naslanjaju i Dine širu ili užu ,kapu ili ćubu, što je ukras pajedinih . rasa.

LETAČ: Golub čija je glavna odlika let. LETNA PERA: Velika na pera u krilu. polet-

NERAVNOMERNA BOJA: Svetliji i tamniji tonovi jedne iste boje perja. NEVIDLJIVOST: Let u gubitku, odnosno na takvoj viisni na kojaj se golim okom golubovi ne vide ni po vedrom vremenu. NOZDRVE: Voštana koža na gornJem delu kljuna koja pokriva nosne otvore, više ili manje razvijena, obično napuderisano belo.

i prsti perjem.

)

LISA: Obojena traka na beloj osnovi na čelu goluba, iIi bela tra'ka na obojenoj osnovi.

KLIKER GLAVA: rugla glava.

Mala i ok-

)
Uzaboje perboje
I

GALEBIĆ:

Naziv za goluba iz grupe kratkokljuni'h golUlbova koje najčešće karakterišu ob oj eni štitovi krila, pa stoga podsećaju na galeba.

KORELACIJA BOJE: jamna povezanost 'kljuna i osnovne boje ja ili boje kljuna i no~tiju.

OBRAZAST: Obojena pera sa strane glave, što se smatra greš,kom. METALNI SJAJ: crveni pmlivi na vraJtu. Zelenkastoboja perja OBRV AST: Obojena pera iznad oka, takoe se smatra greškom. OČNI OKVIR: Mesnati prsten oko oka koji može biti jednostruk ili višestruk. Zavisno od rase, boje je oel 9

KOVAN: Tamne mrlje - zakivci, na svetloj pavršini osnovne baje, najčešće na štitu krilla. Plavo-kovani

MITARENJE: Zamena perja. NEINTENZIVNA BOJA: Bleda, nezasićena boja perja.

8

j

"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~.

_!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.'

.!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11

:111!III«!III'\IIII.;' .!I.~

bele do crvene

ili tamne.

'i

\

kljuna i gornjeg delad vrata predstavlja grešku kod većine rasa, a kog galebića i još neikih rasa to je rasna osobina. PODREPAST: Bela pera na donjoj strani repa koji je obojen, što predstavlija grešku.,

POVEZAN: Srcast golub kod kojeg se osnovna boja na vratu završava pravom linijom prema kljunu.

.\

\

~~
PREViRTAC: Golub koji se u letu prevrće, golub-akrobata. PRSKAN: Na pojedinim delov,ima tda tačkasto obojen, kao da je uprskan. PRUGAST: IZibledela boja nastala od crv'ene, žute ili plave, pa prema tome postoji crveno-prugast, zutoprugast i srebrno-prugast. Ove boje su najčešće sa poprečnim prugama na krilima, a mcgu se naći i bez njih. RUZAN: Golub sa perjanim uk'rasom na grudima u obliku ruže.

RUZA: Ukras od perja na grudima, glavi, ili sa obe strane kape. ROZETA: Perjani cvet koji se nalazi na oba kraja ško1j'kaste kape ili na čelu pojedinih rasa. SAĆURASTA KAPA: Siroka i bujna kapa. SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ulegnuti, umesto da grade pravu liniju, 2. Lea ulegnuta kod rasa sa podignutim repom. SRCAST: Crtež, odnosno takva kombinacija dve boje da se na ledima i krilima fOI1mira obojena šara u obliku srca na belaj osnovi.

OGRLICAST: Golub bele boje, prs:kan crv,enom ili drugom bojom po vratu u obliku široke ogrlice. PARTIKLA: Bela obojena, ovaIna površina ispod klljuna na vratu.

..
POLITIRAN KLJUN: Vrh kljuna obojen istom bojom kakva je i osnovna boja perja, dok je ostali deo kljuna svetIe boje. PATKAST: Golub niskog tela i kratkih nogu ukoliko standard predvia suprotno. PEGA: Okrugla, obojena na belaj osnovi glave. PIPA: Lojna žleZlda na trtici. PODGUSNJAK: 'koža izmeu
lO

Nategnuta don}eg dela

STANDARD: Reć je engleskog porekla, a znači pravilo, merodovan, ili uzor a u golubarstvu: opils rasnih osobina goluba. SVODNI REP: Sadrži više od 12 pera koja su složena u obliku izvrnut og lev'ka, a prema kraju se širi. sa vrlo kr,atkim kljunom zahtevaju dadilje. 11

",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ

~

",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I'

,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~

SARA: Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno plaboje. vo-kovana boja. Na plavoj osnovi krila gusto postavSESIRASTA KAPA: Vdika i ljene crne mrlje. bujna kapa. SKOLJKASTA KAPA: Sir~ka kapa formirana u oblIku šikoljke. SPICAST: Obojen golub sa belim letnim perima. TIGRAST: Nalizmenicna pojava belih i obojenih pera po čitavom telu. TRUPA: letu. Jato golubova u

VISECA golub repa.

KRILA: KrHa koja dr~ipored ili ispod

vma PERO: ,Breno pero, račvastog oblika, javlja sc
VISOKOLETAC: Golub koji se u letu podiže i zadržava duže vreme na velikim STITAST: Beo golub sa obojenom celom površinom kriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9 letnih pera, ili obojeni go.Iub sa belim štitom kdla. STIT KRILA: Pokrovna pera krila koja cine ovaInu celinu u obliku štita.

visinama. a cesto je i nevidljiv za golo oko. VOLIJERA: Prostor pored goluba:rnika ograen pletenom žicom, u kojem se golubovi zadržavaju preko dana. VRAPCAST: Srebno.ikovana boja, na svetlo-smeoj osnovi, tamnije mrlje na štitu krila. VUGA: cokoladna boja perja. ZATUBAST: Tupokljun, zaobljen, aneoštar vrh kljuna. ZABLJE OKO: Izbuljeno i krupno oko.

,J
12

E~

u sredini repa koji više od 12 pera.

ima 13

''IIII\lIi. bilo morskim. Pojedine rase golubova same su iznikle u našim krajevima. pa i osvajači. čovek je stvorio i raširio širom sveta mnoge rase golubova. a posebno regi on Srednjeg i Bliskog istoka. bilo kopnenim putevima.~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil. je kolc-. Orljenta.. a pretke drugih doneli su trgovci.goluba peći15 .!f NASTANAK DOMAĆIH RASA Golubarstvo u Jugoslaviji ima dugu tradiciju koja je dobrim del om uslovljena gcografskim polozajem nase zemlje.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~.. od kojih su neke već i izumrle. Prapreci "nnogih rasa golubova poticu S2'.i:. a sve imaju zajedničkog pretka. Postojbina . Danas je u svetu poznato oko 800 rasa golubova. Mnogi trgovački karavani bili su pravi rasadnici golubova u zemljama kroz koje su prolazili.. moreplovci.:!~:H4':~lt'J .ka golubarstva Azija..! ' . Znamo d".. a nove se i dalje stvaraju.I'''![I!I'''1 . odakle su se širili u sve krajeve sveta. "'Hj.. Golub pećinar (Col umba Uvia) Počevši vekovnu selekciju ovim golubom. goluba pećinara (Columba livia).

biće diskvalifikovan na izložbi. na primer. staparski letač. a omogućava i voenje neophodne evidencije o svakom golubu.. I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostala živa bića. Bart (Barth) i Engman (Engmann). izvršili su podelu na 9 grupa.1 I 'Ii PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA Rase golubova obično se dele na 10 grupa.~.I" .kratkokljuni U prvu grupu golubova u boji spada zbog izuzetnog intenziteta boja perja. a Site (Schiitte). I I: I 'II : III Iii " li . na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba.i III . 1':. ili kao letač. Njih karakteriše. subotički drhtav. kao što je.H'wl':'!'!::'. na 17! S obzirom na to da u Jugoslaviji. li prvom redu. Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano i ze>. prema eksterijernim osobinama rase. možemo da ih svrstamo li četiri grupe: I . Taj posao nije ni malo jednostavan i zahteva stručan i dug rad na selekciji. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golubova nastao je u XVIII veku.ako nema prsten koji standard propisuje. Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kako je izgledala pre više decenija. srpski visokoletač. zrnasta hrana. omanje telo i. niti će u budućnosti izgledati bas ovako kako izgleda danas.su prihvatile sve zemlje. a veći broj je formiran u XIX i XX veku.Letači.i golub. obojeni štitovi krila kao kod galeba.::. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savremena tehnologija odgoja golubova izjednačava. p Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš u Vojvodini. Postoji viSe razloga za to.srednjekljuni . zavisno od toga da li se odvija u srednjem visu.'<L~H~. Pripadnost pojedinoj grupi odreuje se.. . dalmatinski golub Grupu džinovskih golu. i bogata perjana odeća. bez obzira da li je reč o visoko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu. Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dosta brojna i omiljena u svetu. a začeci golubarstva u nas svakako datiraju još mnop. pa i onaj najbolji.:ii!.. čije ime i nosi ova skupina.:.o ranije.ija. Zajednička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine. Srednjekljunih letača imamo 9. najčešće..Golubovi u boji II . bačkotopolski visokoletač. godine. a to su: bački prevrtač.dugokljuni .bova sačinjavaju dve naše najkrupnije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. 16 U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom. Karakteristika ove grupe su kratak kljun. Ako uzmemo u obzir da od postojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći. kao LI goluba . let visokoletača i let prevrtača. Svaki golub. severna Afrika i centralna i južna Az1. preporučio bih budućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova.!. trenutno imamo samo 18 i'ormiranih domaćih rasa golubova. Izraen je od tankog alumunijuma. a možemo da ga naemo i kod nekolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli]erama.HI'." :~ nara su južna Evropa. osim krupnoće tela.slobodnjaka. znak da je golub izležen pod okriljem čoveka. a to su: novosadskijednobojni golub. čak.. jer je još uvek broj domaćih rasa mali prema broju odgajivača. somborski plavosrcasti letač.Džinovski golubov. pak.I. ZalutaLi golub se može vratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu.-1. Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini kljuna podeljene u tri podgrupe. Postoji meunarodni standard o izgledu prstena koji . On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog kamenjara dalmatinske obale. U podgrupu dugokljunih letača spada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. 17 . zatim let sa svim specifičnostima. odgajivača iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije. rirodne pogodnosti. najčešće. pa i naša.~jjL~ ~!:8I"'"'' 111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:. I u nas su pojedine rase golubova u fazi stvaranja. zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač. Prsten je. makedonski prevrtač. subotički visokoletač i vršački prevrtač.. Na tom polju naši odgajivaci imaju široke mogućnosti. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4 rase.Galebići i IV . niški visokoletač. O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz 1666.'.

. . 1981. prsten mu je nemoguće skinuti ili staviti na nogu. ali ni toliko labav da može spasti.~':'~j'. 'HMtII!!I!IIi!1. osim saveznog prstena. Čim golub ojača. U velikim jatima s više pari isvobojnih golubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihove sličnosti. a društva pronaći vlasnika goluba koji je ii li ii! Iii III !: Navlačenje prstena noge i od toga da li je noga operjana ili ne.a savezni prstcn ne srne da ima ime odgajivača. 1980. Osim rimskog broja koj.i označava veličinu.. Savez prstenov:ima društvima. počevši od broja jedan u svakoj godini. te nije teško zalutao.5 11 10 9 8. stavljaju ponekad na drugu nogu prsten s punom adresom. 1977.t~~. očekujući da će na taj način još brže doći do = =8 . 19 . U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenovi za markiranje koji se izrauju u mnogo boja i u obliku spirale. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. 1979.. utisnuta je oznaka YU. s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu. jer pravo na izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakoj zemlji. jer bi takav podatak mogao da utice na subjektivne ocene na izložbi. Mladi nose istu boju prstena kao i roditelji.. OdgajivaCi letača.. Oznake su šifrovane. a unutrašnji prečnik mora biti prilagoen nozi odraslog goluba.7 = Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom. Oznake su reljefne. godina leženja i redni broj prstena za svaku veličinu. vodi evidenciju o izdatim pojedincima.ml'l'lt :. a utiskuju se sa unutrašnje strane.. prstenovi se izrauju u sedam različitih ~. računajući unutrašnji prečnik i to: Velicina Veličina Veličina Veličina Vel:ičina Velicina Veličina 00 O I Il Ila III IV 12. U zavisnosti od deblj:ne hvatanja. a zatim zadnji koji je povijen unazad.:. vlasništva koji sadrži naziv saveza i a ima istu boju kao prsten. što znači d.5 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm 0 mm0 mm 0 Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života.. 1976. crvena zelena srebrna ljubičasta smea žuta plava boja koje se 1 Prsten prati i karton iste podatke kao i prsten. prstenovi se izrauju l' sedam različitih veličina. 1978. na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta.menjujE svake godine po sledećem redosledu: 1975. 6 mm je visok. Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel 18 Savezni i plastični prsten ovi izgubljenog goluba.

primer. a negativna strana je ~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena. drugi sa željenim osobinama. jer takva ocena dovodi vlasnika goluba u zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet.: OCENJIVANJE GOLUBOVA zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju dele u sledeće grupe: 100 94 odLičan 93 . U Evropi se li praksi kc>risti nekoliko sistem2. ovaj s~stem od 100 mogućih poena dozvoljava dodelj. treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanredan. iako je na nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! To je. ocenjivanja. eventualno. o.\!nm~hfft!1nUJI. kao i ostale detalje. Prikazaću tri najinteresantnija sistema ocenjivania. ree u komisijama. Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernih pozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba prema standardu. samo jednu ocenu vise. i ne primenjuje. Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržem radu ocenjivača. Pre samog ocenjivanja sudija proverava da li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen. Pošte:> znamo da idealnog goluba nema ni u jednoj rasi.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenu dobar.. On se sastoji iz četiri dela. a golub S2. da li je zdrav i da li poseduje propisan savezni prston.ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali21 ~ . svakako. koji ispunjava SVe z'lhteve standarda . a trenutno sc primenjuje i na našim izložbama. razlika izmeu njih je čak 15 poena! U praksi se pokazalo da H'. koristi samo opisne ocene koje se unose u tom pogledu prilagoen ocenjivački karton. umesto ocena u poenima. Ako utvrdi da. kao i prvi. eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opisnom ocenom. što je i razumljivo. ali je skala u ovom slučaju uzana.jrr. golubova u okviru jedne grupe ocena. pa je kod dve najviše ocene izražena jednom brojkom poena. na izložbe i smotre golubova iznosimo najbolje primerke iz jata. Opi. pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanju svojih golubova. pa. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da idealan golub. vrlo dobar. a svaki s odreenim prednostima i nedostacima.':.f1"'!. odličan.~rm\!hlJ!I!'~. Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen. Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi naziv rase. u koji se u:nose izražene pozitivne osobine goluba.!m:. što sigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova.:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:. o.86 vrlo dobar 85 -. znači da i najkvalitct niji primerci imaju po neku sitnu manu. prema standardu rase i utvrenom sistemu ocenj'i vanj a. Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci. Zbir negativnih poena odu20 o vd d z n p Prednost ovog sistema je u tome što omogućava precizno rangiranje golubova unutar jedne rase. Raspored poena i ocena je sledeći: 96 izvanredan IZ 95 odličan o 94 91 - 92 vrlo dobar vd 87 82 88 dobar 83 zadovoljava neza:doV'oljava d z n Sto je najvažnije.. nZ'.t. vrši diskvalifikaciju grla. uz kratko obrazloženje. 78 dobar 77 .ni sistem. jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-: njuju svako grlo. golub sa 78 poena dobija ocenu . pol.dobar. Eventualne greške izražavaju se u negativnim poenima. Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena. neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen. dobar. 93 poena ocenu . Znači. tako reći. Prvi. za osudu. a zvanje »šampiona« dodeljuje centralna ocenjivačka komisija. Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima.vrlo dobar. ocena zadovoljava se. a negativna strana je u nemogućnosti rangiranj8. zadovoljava ili nezadovoljava.70 zadovoljava 69 nezadovoljava prazan kavez ocene koje se - Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijernoj selekciji.može da dobije ocnu od 100 poena.

.vanredan 95 OdLičan 9<1-92 VrLo dobar 91-88 Doba. ACKI KARTON OCENJIV Rasa: Poena: Pol: OCENJIVANJE I R."!m!!J'.!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"'. okJvir oka i sjaj perja perja -- ( Struktura 6 7 8 --~~:~cil.i nozdrve D0J.''rn''!lIffItI1II!!M1ml. pa ga zato našim izložbama. ". telo i giUša -IzloZJbena kondici~a i nega Qpšti uti'sak poena: 1-------- I -- GOLUBOVI U BOJI -110 9 UkUlpno negativni'h OCENJIVAC: ~ Datum: -------O~cnjjvački OCENE: 9S I:z.--I Noge i dcrzanje Figura.ni poen! I Obrazloženje Kljun Glava.gati':..".!!!f11'''' I tetnim grlima.r 87-83 ZadovoLjava karton i?: o vd d z I t rase.. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju je pretrpeo najmanje kritIike..:-i~. Boja . Golubovi s 95 i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje i Kavez br.1"'~"'''''.~. 22 kvaliteta i do sada preporučujem i na . eventualnim šampionima izložbe.":.".br.I1I'!.l 1 2 3 4 5 N e.

pa se još koristi i naziv ilirski golub. SAD i Engleskoj.'-'---=---. -" =. OVOg goluba su odgajali još stari lliri. opisujući život u luci Kotor. Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su ioš stari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i grudima produže do krila. godine.~ . vrš:i se istoval' žita iz jedrenjaka. osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja.._---- Nemački autor Curt (Zurth).1!"MIff't'Im~L'1"fflT 1 r t 1 i ) DALMATINSKI GOLUB { . obraujući samo istoriiate poznatih svetskih rasa golubova. evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub. sa izvanredno intenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase. " J Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepen v. a posebno u SR Nemačkoj. gde se spuštaju smee-crveni golubovi 25 " ql"""". u čemu su i uspeli. Dalmatinski golubovi gravura iz 1920. navodi da je Paktorović u jednom putopisu iz 1737. Zbog toga je veoma popularan širom sveta._. g.

složen. tumarajući po obali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. na vrhu lagano povijen. a neke autore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhangelska.tela i kril::>. Dosta dugačka. obraoštru grivicu. kako po boji perja. blago zasvoena. a od poti1jka. verovatno krajem !II il OPSTI IZGLED: LiCi. što ni je čudno. što je rei slučaj. F~'ic (Prutz) 1884. bno u formiranju novih boja. Bungarc (Bungartz) ga (1885. kod belokrilih jc boje mesa. XVII ili početkom XVIIIveka. VRAT: Prilično dugačak bro zaokrugljen. prema grai tela. Očni ok- 0(:1: Dost::>. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel« koj Cl. Osnovna odlika rase su izrazito jarke boje perja. 06igledno je da je reč o starom ilirskom golubu. u pravoj liniji sa vratom. godine iz Genta. što u prevodl' znaci arhaneo ili nadaneo. Nemački autori tvrde da mu je ime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja.tipična za goluba-letača. Boia kljun2. a zatim se širi u ostale zemlje Evrope. se sa ćubom i bez nje. kod crnokri1ih je svetla. cuba nadviteme. čelo nenaglašeno. obojenih golubova. u Belgiji. GRUDI: LEA: KRILA: REP: Umereno i srazmerno tanak. boje. a pose26 KLJUN: Srazmerno dugačak. s tim što je vitkijeg stasa. 1824.adi prikupljanja hrane. kod plavokrilih je tamnorožasta. a Maari »Pirok«. mada je njegova konstrukcij::>. 27 .! ""Im'!!!!':~:!.u prevodu znaCi -' duga. prema repu. Kompaktno čvrsto sklopI jena i leže na repu. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. a kod zlatnog soja je svetla. jom kljuna. Nagnuta.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). do tamno-ružičaste. tako i po ši1jastoj ćubi na glavi. . Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje ima dalmatinski golub. du žica narandžaste viri uzani i crvenkasto obojeni. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan. podvratnik je do- široke i malo ispupčene. Francuzi »Bouvreui1«. a nokti u skladu sa bo- NOGE: Srednje dužine i neoperjane. Nemci ga kasnije nazivaju »Gimpl«. čvrsto pripaja uz telo. U raznim zemljama nosi i razliCita imena. PERJE: Tvrdo.velike i živahne. piše da je ova rasa prvi put stigla li Južnu. Gudal (Goodall) 1936. Veliki doprinos u odgoju ove rase. GLA VA: Gaji suje zuje Dugačka i uska. Spada u grupu ukrasnih. dali su engleski inemački odgajivači. Tegetmajer (Tegetmeier) 1868. Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«. na goluba-slobodnjaka. Uglavnom se odgaja kao ukrasni golub. Nemačku. smatre. Dalmatinski beiokrili golub. jer jc u prošlosti lctco u polja J. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi put uvezeno u Englesku 1839. i II STANDARD POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji. godine iz Dalmacije preko Austrije.1~iT sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu. malo duži od krila.

Kod ~Jatnih plavokrilih bela lea. vrat. ćuba nepravilnog oblika. Kod zlatnih crnokrilih brašnjavc. crne butine. Kod zlatnih belokrilih siva glava. siva lea. lea i rep su intenzivno crne boje sc< zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ili zelenoj bubi lišćaru. a sadrži neupadljiv žuti ton. mogu. da budu ~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo u raširenom stanju perja krila i repa. nečista krila. lea i rep su čisto plavi. siva glava. Postoje plavo-kovani. Pruge na krilima su zlatne boje. lea i repa veoma je intenzivna sa zelenim prelivima. Krila. s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. kao kod crnokrilih. Vrhovi letnih pera su gotovo crni. ali je nešto tamnija i' smee-crvenkasta sa slabi jim metalnim sjajem. grudi i butine su zlatno-žute boje koja može biti i svetlija i tamnija. Kod grla. slab sjaj. Osim crnih pruga na krilima javljaju se i bele. 2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnija nego kod crnokrilih i plavokrilih. nedovoljan sjaj krila i lea. Bela boja tela je ista kao i kod bakarnih. Krila. VELIčINA PRSTENA: IV 1) CRNOKRILI: Glava. Crna boja krila. razlićit intenzitet boje. 2H Dalmatinski crnokrili golub. Boja mora biti svuda istog intenziteta. kao i crno krili i plavokrili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8 pera.ftW~1::::~'f'1i'!' BOJE I SARE: A) BAKARNI SOJ 1) CRNOKRILI: Glava. zućkasta krila. neintenzivne pruge. 29 . kod bakarnih zeleni ili žuti tonovi. lea pera i rep su boje slonove kosti. 3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod prethodnih.: ':. Pruge na krilimC1 su uzane i mrko-crvene boje. grudi i butine su bakarno-bronzane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je što intenzivniji. sa prugama na krilima.:m!l. moraju unutrašnje zastavice letnih pera i donja strana repnih pera. ili crvenkasta boja. vrat. Gaji se bez pruga i s crnim prugama. Belokrili bez pruga. Krila. široke i nepravilne pruge. plave butine. kakva je i poprečna pruga na kraju repa. B) ZLATNI SOJ GRESKE: Sitno tela.. Ostali detalji su kao i kod bakarnih. bele butine. s tim štoj e dozvol jeD svet li ji i tamniji ton. 2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja. a ne moraju da imaju pege. 3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija. zelenkast vrat. sivkasta lea. pbvičast rep.

'J:wt~l'~i ~"'!1 .. 'f\ ~ II DIINOVSKI GOLUBOVI .

trgovac iz Zrenjanina. pod naslovom »Veliki domaći gaćasti golub«. počeo ie sa selekcionim radom. rq: DOMAĆI GAĆAN Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. objavio je Kalman Konkoli.. Godine 1940. Masovno se odgajao. I sam Konkolj bio ie Domaći gacan šaren veliki odgajivač domaćih gaćana. godine u časopisu »Odgajivač«. ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka. To je ukrasa}} golub. Prvi opis ovog goluba. 33 . jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ie našao svoj dom. 1954. u rav. putujući i prikupljajući po Vojvodini naibolje nrimerke radi formiranja matičnog jata. u velikim jatima.

masivna Siroka i duga. Postoje primerci bez kape. bogato i šaroliko. niti poseban smeštaj i ishranu. širok i jak. crveni. NOGE: Jake. jak. perje gusto. u slobodnom ispustu. a i ukras je u kući. Njega nije uspeo da nabavi. plavi pokrivene ve- Veliko. cesto sa ostalim golubovima. crveni ili tamni očni okviri. široka. GRESKE: Sitno i kratko tela. OCI: Bele ili crvene. PRSA: LEA: KRILA: REP: Vrlo široka. a negde manje zastupliena i retki su tigrasti primerci. kmtke gaće. stas vilsok. dosta širok. u istoj linij. plavo-kovani. Dug. Najčešći su šareni primerci kod kojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bojama. PERJE: Domaci gacan. plavi. pa možemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje. aH se STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka. kratak i uzan rep. Nozdrve normalne i bela naprašene. već slobodno leti. srednje likim gaćama. a leže se odlično. OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno. čelo široko. žuti. Godine 1954. i prugasti. Očni okviri sa bo- KLJUN: Srednje dužine. boja kljuna te u korelaciji jom perja. kratko i nekompaktno perje. ali je dobio niegova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. sa ćubom. Ne zahteva mnogo nege. jednostrana kapa. leže na repu. mala ili četvrt as ta glava. a kod belih primeraka bledo-žute do plavkaste boje. Duga. Bela boja je negde više. Možemo ga naći i u gradov. tamne.Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlo kvalitetan gaćan. dužine. zajedno sa prstima i zaobljena. okl1Ugla. BOJE nigde ne drži zatvoren u volijerama. duge noge. i sa širokom kapom koja ide od uha do uha i bogata je perjem. imao je jato od oko 400 kvalitetnih gaćana! Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima. VRAT: Dug. Posle devet godina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji su mladi težili i do 800 grama po komadu. čvrsto i gusto. žute oči. :34 I SARE: Postoje jednobojni crni. s obzirom na to da ima bogatu perianu odeću i izražen kolorit boja.i sa hilima. kratka ili viseća krila.ima. beli. Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa. temperamentan GLAVA: Krupna. VELICINA PRSTENA: 00 35" . Tako ie i dobio naziv »domaći«. i pokretan golub. uzane grudi.

itd. a oko kuće se stalno poigrava u letu. Sojer nas je poveo prema veNkom seniku na čijem se tavanu nalazi golubarnik. Slovenački beloglavi golub crveno-prugast je zainteresovao. godine. SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata van Slovenije. a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvijene kape u obliku češlja. uz bučno udaranje krila. Tako smo krenuli u Brezovicu. Prilikom boravka u Ljubljani. Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca. beloglavac se gajio i pre sto godina u viSe mesta Slovenije. 36 37 . Odmah zatim iz prve ruke.je bilo veliko jato krupnih i dekorativnih golubova u raznim bojama. To . Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sa bogatom perjanom odećom i belom glavom. posetio sam poznatog golubara Tone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljani i okolini više godina gaji golub »beloglavček«.golubovi su bili u golubarniku. Danas je to krupan ukrasni golub. pa odlazi u polje radi hrane. a ovaj od svog oca. kraj Ljubljane. čuo sam priču o ovoj rasi. 1970. mesnat. Relativno dobro i leti. golih nogu. uglavnom. Posle srdačnog prijema. kod najčuvenijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera. beloglavi gulub crveni Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija. Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat. kraći i. U toku niza godina. izgled rase se izmenio. dobro se leže i othranjuje mlade. a ja sam s~. temperamentan. Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton. Pošto je već bio suton. Taj podatak me S!Qvenački. mada je njeno poreklo dosta staro. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bio omiljen. Na osnovu predanja. pa sam zamolio Sebenika da pogledamo jedno takvo jato. Iznenaenje je bilo veliko kada sam se popeo i ugledao u ureenom golubarniku do tada meni nepoznatu rasu golubova.

a odgaja se i u meubojama. Glava je oivičena kapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidu grive. razvijenih grudi. Noge i pI1sti su obloženi svede boje. vrat. neoperjane noge. kl1un tamne boje. tamne boje. ukrašena velikom kapom. Boje su crna. GLAVA: Krupna. a u dubi. crvena. unutrašnji deo kape. okrugla. crveni ooni okviri. pokriven gustim i krupnim perjem. zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane). VRAT: PRSA: LEA: KRILA: REP: Srednje je boje sa nenaglašenim noz- dužine. OCI: Velike. Osnovna karakteristika rase je glava bele boje. butine i gaće. duga u istoj liniji sa repom.STANDARD POSTOJBINA: godina. čelo uzdignuto. svede drvarna. dugačak. tanak kljun. III perjem. rep. Duga. VELIClNA 38 PRSTENA: O . mala glava. čvrsto. nokti tamne boje. u kojoj je nastao pre više od sto . jaka. Obojeni su spoljni deo kape. žuta. obojen stomak ili rep. jak. Siroka. ne intenzivna boja. a oeni kolutovi tanki. trbuh. slabo razvijena kapa. bledo-žute boje. KLJUN: Dosta dug i jak. širok i jak. primese drugih boja na beljom polju. plava s crnim prugama preko krila. po kojoj je i dobio ime. PERJE: BOJE Bogato zastupljeno. Siroka i dobro zaobljena. Nokti su GALEBICI Sirok i dug. GRESKE: Uzano.nu od 5-6 cm. dobro prileže. crvene ili bele oči. I SARE: Bele boje su glava. OPSTI IZGLED: Krupan. NOGE: Kraće. pera su dobro složena. štit krila i lea. grudi. tanak vrat. jake. Slovenija. kratko telo. leže na repu. partikla koja se širi i na bočne strane vrata.

ulijan. Najviše se gaji u Makedoniji.južnoj i istoćnoj 41 .. Kosovu. Timoćkoj Krajini »masur«.. MAKEDOl\l§KI RUzAN Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gruprema turskoj reći »ul« di./I t. Koristi se i naziv . a v. u porodicu galebića. t . ruža. na Kosovu »maserka«. nastala u Makedoniji. na vlaškom - mali svet. Spada u ukrasne golubove. što na albanskom znaći - kratak kljun. a vodi poreklo iz Azije. Makedonski ružan crveno-stitast To je stara rasa golubova.

crvene su boje. a potiče od orijentalnih golubova PERJE: BOJE Cvrsto. skladnog oblika tela. privržen je golubarniku. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane III za aperjane 43 . grize ištipa. VRAT: Kratak. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu. prilično mala. snažne. ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti.Srbiji. crveno-štitast NOGE: Kratke. je padu. svetle je boje. STANDARD POSTOJBINA: iz Azije. pruža se ruža kaja ide po sredini guše. OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub. krupna glava. gole ili aperjane. su svetle boje. mada skromne. U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prilikom leta makedonskih prevrtača. repu. širok. krupne. viseco. 42 GRESKE: Uglas ta glava. Makedonija. nastavlja liniju čela. šare u ovim bojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima. Na prednjoj strani vrata. dug. živahan je. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu. GLAVA: Okrugla. crni ivugasti. dokazuje njenu starost. na donjoj granici srednjeg stasa. KLJUN: Vrlo kratak. tzv. Leti u krugovima nad golubarnikom. nerazvijena ruža. Kratak. dobro složen. Perje ruže deli se u vidu razdeljka. crveni. male glave i kljuna i svetlih boja. u istaj liniji sa repam. uzan. crni kljun i nakti.širine oko 2 mm. vuga. Dobro pokrivena.. Cuveni su crno repi ružani ili kako ih jos nazivaju .pa je markantan za letače. ružan. Osim obojenih kri1nih tabli. duge noge. sve do početka grudi. PRSA: LEA: REP: Siroka i blago zaobljena. Dvobojni primerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila koji mogu biti: crni. pa ima i odreene. sa manjom cubom ili bez nje. pa nije prijatan za oko. tanak vrat. crveni očni okviri. ponekad vec od podgušnjaka. I SARE: Gaje se jednobajni beli. ste. letačke sposabnosti. OČI: Tamne baje. duži je od krila i u blagom Nokti Makedanski. Ostali deo tela bele je boje. Plavo-štitasti sa crnim prugama na krilima nazivaju se »mališin«. ima 'Oštar let. što se smatra rasnam čistocom. žuti. plavi. nepravilnost šara i neravnomerne boje. kljuna. Ispad brade. pri1eže uz telo. kratko. javlja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice. . . pored kratkog kljuna. dugi kljun. širok i jak. krila. nedostatak podgusnjaka. dobro othranjuje mlade i.»karakuru«. kao divlji golub. dugo telo. ad korena kljuna. Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj. a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrh . krem kao i u drugim nijansama. »kliker« glava. s obzirom na to da mu je osnovna boja bela . dvabojne oči. Posebna karakteristika ovog golubaje da. sa pegom na glavi i 'Ostalim delovima tela. kada se uhvati u ruku.

IV LETACI .

Somborski golub je pionir našeg golubarstva u svetu. u X veku. što nije adekvatan i precizan naziv. Ruski golub. gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke. godine crtež iz Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postanka. 1955. Turci zauzimaju Sombor 1541. godine i. U pojedinim zemljama ga nazivaju i »bački letač«. a pominje se u mnogim poznatim delima o golubarstvu. osim 47 .DUGOKLJUNI SOMBORSKI LETAČ LETAČI Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova. jer je u Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo - bačkim letačima.

Bačkog poljoprivrednog udruženja. osnovanog 1871. ležeći na leima. posmatraju njihove akrobaciie i penianje u sve veću visinu.letače koji se brzo privikavaju na panonsku ravnicu.ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama golubova u. puna zelenila. kako u izgledu. pa vekovna tradiciia niie prekinuta. ostavI iai ući za sobom svoje golubove.ru 1666. osim ostalog. Bačko-Bodroške županije. živine. Zahvaljujući Doru Antiću. a efendi je. U to vreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii se ukršta. uz tutun i crnu kavu. a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koii su učestvovali u stvaranju ove rase. godine. Voiislav Teofanović. koH je boravio u Sombo. Naš poznati književnik Veljko Petrović.izner. Interesantno je pomenuti j knjigu . Meu najpoznatije ubraiaiu se: Alaioš Ra. a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. apotekaru. godine v.ostalog. piše: »Kao što se iz imena vidi. kako su ih popularno nazivali. Dušan 8ešević.iu sa postojećim golubovima bez kape. U to vreme . dok nepostanu samo crne tačkice . opisuje grad sledećim rečima: »Sombor ie bogata varoš. Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali somborskog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«. koji je sačuvao arhivu. . Već tada su nastoiali da svoje golubove ukrštaiu s turskim letačima. donose i svoje golub ove . U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasa je trpela i odreene izmene. Tada dobiiene osnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana.« Turci se povlače iz grada 1687. što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. turski putopisac. Dula Lukić.ić. tako i u načinu 49 . lepe i šarene ptice .golubovi. život golubara i liubav prema golubu. So. Evlija Celebi. Stipan Mračina.rnboroi ih prihvataiu i vremenom im golubarenje postaje velika strast. Danas u Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sa preko 3000 primeraka. crno-srcast Godine 1749. Franc Holcer-Sitaš.ia. Isa Stojačić-Drusa. a koje je imalo i golubarsku sekciiu. Toša Kapidži1a. inače poznatom odgaji'vaču somborskih jednobojnih letača. ptica. a naičešće su takoe golubari. inostranstvu. decembra 1936. godine. kuni ća i ribica »Sombor 1871«. odgoiili su ga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasu golubova« . čuva se i originalni primerak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. 48 Jato somborskih letača golubari grada Sombora. . Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar 1928. Perica Koniov. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborske srcaste letače. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubare toga doba. i danas su nam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase iz sredine prošlog veka. opisao ie godine 1925. Alajoš Jakob i dr. način njihovog leta. U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova. godine. Tako počinie osnovna selekcija stvaranja somborskog letača. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskim gradom. Somborski letač.štampanu 1927. Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru. lepih bašta po kojima guguču male. godine u Somboru.« u kojoj.

adgaja. Let jata traje 2 da 4 sata. Vo. uskratio. bez slabade leta. praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim 50 Somborski letač.jni primerci su balji letači ad srcastih. Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše. Panekad se dešava. paleti kasno. a dešava1a se da jato. šta je. sto.iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu. Tada se desio. meu astalim letačima. Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tip kaji je imao. neki su ga čak i bajkatavali. pa je letea svaki galub. Ta su. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isključivo letači. Izmeu dVe. velikamiatu. Te je go. a glava i 8()mburski u letu letači efektima na pasmatrača. sve da danas.slednji sleće. Gadine 1965. istina retka. zatvarivš. takae. jer su lakši. u stvari. I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da danas. svam silinam.i ih na tavan. ga je čiča-Taša Kapidžija. je silniji taj prvi. Posebna su bili cenieni srcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera. daiući tempo. praveći krugave. s vrlo. popadne i sleti narednag jutra. da 150 komada. Stevan Dadai iz Navag Sada ubacio. a inicirao. Mala pa mala CičaTaša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnag vremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. a često.lub bez čela.ier izgara ad želje da leti. Ni jedan golub se ne srne udaljavati iz jata. ali ništa nije pamagla. šta se smatra najvećam greškam. im je slabadu leta. se sve više i više. Ta je astatak naslea ad turskih galubava i ta asa- kljun se slivaju u jednu celinu. uzdižući . i asnavne eksterijerne karakteristike rase. i duže. Jednabo. šta ih je markiralo. dugim i debelim kljunam. u abliku klupčeta. bila asabina dalekih predaka. Najveća po. Dešava se da dabro izvežbana trupa napravi luping 11 letu.. Velikam greškam smatra se nepapunjen ili sedlast prelaz izmeu glave i kl juna. Do. Nisu bili retki slučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri. a stalna u krugu iznad palazne tačke. reći.ie sama pagledati. plavi binD. ili u valijeri. da su im lea čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prsten ako. Davaljna ih . :leleći da sačuva naj1cpše primerke da ne adlete. Leti u. i ritam i kaji po. Sto. su se gajili jednabajni primerci.. Ova arijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranju i izgledu navag tipa. U svak am . bez abzira na eksterijernu lepatu.lijerski adgaj se vremenam sve više širio. zbijeni u klupče. od nastanka ni je asvežena. trupa prilikam brzih zaakreta.enta u adgaju baca se na kanstrukciju glave i kljuna. je u adgaj galicijske letače. 51 . preakret u dugoj tradiciji. a na dalje. letače i matično jato. tako. a pastaiala su i čitava jata sa avim aznakama. pa da se iUznemire i da} na dati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah. da se pajedini letači prevrću u letu. Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta. kaje je bila zatvarena na tavanu. se smatra greškam. pa danas pretežan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. je delavala asvežavajuće za rasu kaja. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu. pradirući kroz vazduh. Sve da palavine XIX veka pretežno. preovlauju srcasti. tim je teže asposabiti brainiiu ekipu. Panekad se jave primerci sa aperjanim nagama.

Karakteriše ga izdužena glava sa dugim i punim kljunom. bez perja. crveno. ~ornji deo vrata sa donjim delom kljuna čini blagi luk. prema stavu glave (povezan). prema kljunu se sužava i u njega se bez prelaza sliva. PERJE: Cvrsto i dobro pr. plavo-Iwvana. glava klikerasta. Boje bledo-žute. srce nepravilno. s blagim lukom zaobljena. bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). crne oči. neintenzivne boje. delimično gJ:1Udi. uŠii. na vratu sa metalnim sjajem. Okviri dupli i izbočeni. usplahirenog izgleda.ileže. obrazast. nešto niže postavljena. plava. s tim da je osnovna boja bela. ukrštanjem domaćih. kao i crveno i crno~ogrličasta. vilo pero u repu. crveni okviri. suviše niska i nepravilna kapa. obojeni. GLAVA: Dugačka. Jednobojni se gaje u sledećim bojama: crna. srebrno-plava. a na leima se završava s lepim lukom. prav i debeo.srebrna. otvoren. plavičasto-bele do bledo-žute boje. vitak. Lea i trbuh. četvrtasta. KLJUN: Dugačak. prema boji perja. obojena krilo. OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka. vrapčasta.STANDARD POSTOJBINA: Sombor. Sirina ovog priStena je ograničena i ne srne da prelazi granicu repa. od zatiljka do vrha kljuna prava. godine. butinast. Nozdrve su nenaglašene. široka. brkast. ali se krajevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa. plava sa crnim prugama na krilima i repu. ili na vrhu politiran. a kod jednobojnih što belje. puna. vuga. obrvast. srebJ:1no-plava. bele oči i intenzivne boje. u kojem je nastao oko 1750. sa repom čine pravu lini ju. prsa. kratak. Boja noktiju odgovara boji kljuna. crvena. Kod srcastih je osnovna boja bela. KRILA: Uz telo blago priljubI jena. kratke noge. čini produžetak linije glave. orlovski i ugnut kljun. Sadrži 12 pera. sa butinama. sa obe strane se završava u vidu rozeta. što vodoravniju liniju. GRESKE: Patkast. šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera. žuta-srebrna i plavo-crno prskana (poćkaš). prskani. srce duže ili kraće. Kapa puna ali ne saćurasta. ali zemlju ne dodiruje. crvena. krupno telo. nepravilan crtež (tufnast. a zatubast. apolovinu kloake. plavokovana. Dužina kljuna je od 26 mm. obojena lea. vrat. srednjeg i vitkog stasa. PRSA: Obla i pravilno razvijena. bela. krila viseća. uši nepokrivene. prema zemlji nagnut. uzana. turskih i ruskih golubova. dok su kapa. pa na dalje. žuta. čine oko trupa oštru meu belog prstena koje deli prednji deo trupa od repa. koji su sastavni deo srca.. OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih. crvene boje. VELIČINA PRSTENA: IV Somborski zuto-srcast letač. kao i početak kobilice sa donje strane. kratak i debeo vrat. kon turu srca sa gornje strane. na repu ležeća. REP: Kratak i dosta zbijen. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna. LEA: U blagom padu. DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne. žuta. obojena letna pera. vuga. podrepast) . a naročito ih karakteriše stas. Ispod kljuna se može protezati 52 bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu. VRAT: Srednje visine. srebrna. srebrna. rep i gornji delovi krila. vrapčasta. 53 . dok su delovi glave. Kod jednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kad je reč o dužini luka idebljini. Jednobojni su nešto manjeg rasta od srcastih. NOGE: Srednje visine. čarapast. vrata i. s prednje strane i s profila gledano bez ulegnuća.

0(. tamne. taja mali i svodi se na 2-3 straniti izjata. pa je zbog male visine broj 54 to veoskupise preprevrprevr- Bele boje. . kratkog vitkog vrata.1: čelo olwmito pada prema kljunu. Pojedini primerei počinju tanje odmah po poletanju. ima oblik ravnostranog trougla. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim nama od 2 do 5 letača. bez kape i sa okruglom kapom.. š. ne STANDR POSTOJBINA: Južna Bačka. 5 . u nazad. rasa nastaje krajem XIX veka. Diže se na veće visine. Vrh mu je malo povijen na dole. ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskim visokoletačem. omanja. crveni i elegantnog GLAVA: Okrugla. a zatim \'rće 5 do 6 puta bez zastoja.irok. Očni okvi- "~. Postoje dva varijeteta. . Boja kljuna je svet1o-rožnata. koluta. dok su kod belih primeraka ri su beli i širi. gledajući od gore. Backi prevrtac.. Backi prevrtac. Glavna odlika rase je prevrtanje u letu. Ovakve prevrtače treba od- SREDNJEKLJUNI BACKIPREVRTAC LETA(.I Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajem prošlog veka. KLJUN: Kratak. tela i OPSTI IZGLED: Malog je rasta. beli Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja zaustavi blagovremeno. i udara u krov ili zemlju. i ma brzo.

tanak i dug kljun. crveni 56 i velikog ljubitelja životinja. kraći. nedovoljna visina leta. pera dobro složena. NOGE: Kratke. inače st rasnim golubarom. jednom pDilikom je boravio u Segedinu. KRILA: Srednje dužine. plavi Bački prevrtač. kljun tamne boje. nasedanje na rep. čvrsto i dobro složeno. gornji isturena. delovima krila. pera dobro složena. duge noge. PERJE: Sjajno. beloj. REP: Uzan. kao student. sirok rep. Nokti su sve tle boje. u istoj ravni sa leima čini blagi nagib. vuga i sivoj. crveni 000i okviri. tamni nokti. GRESKE: Mali broj obrtanja u letu. dobro složena. Pretežno beli primerci imaju šare u drugoj boji. vitak. nepravilna kapa. šira i diskretno Ravna i dobro pokrivena. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne. crvenoj. Vrlo brzo su se sprijateljili. krupna glava. PRSA: LEA: dužine. deo je malo povijen una- !\ IJ OhIa. srebrno-plavoj. BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj. Preci ovog goluba su maarski letači.) i. obojene oči. inače čuvenog hirurga oka Bačkotopolski visokoletač. partiHom i glavom. žutoj.) iz Bačke Topole. Formiranje rase počinje oko 1900.VRAT: Srednje pred. Medicinu je studirao u Pešti (1869-74. godine u Bačkoj TopoLi. Kada bi student prava odlazio kući na odmor. gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornje Maarske. uvek je 57 . Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Hadžija (1851-1903. Postoje i dvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja u obliku šara. labavo viseća krila. jake i gole. VELIČINA PRSTENA: IV BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan. nosi ih na repu bez ukrštanja. plavoj. krupno i dugačko telo. sa belim letnim perima. neintenzivna boja perja.

Kada je čuo sa studija. obućarskom majstom. strastvenim golubarom. opuštenih krila ispod repa. Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima. Pod nazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni. od čega pola do 2 časa provodi li nevidljivosti. Logoši treba da su što krupniji. 58 Backotopolski vi. pri hodu se pomera levo-desno. Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u Bačku Topolu. Veliki golubar Janos Kerekeš.uveni su bili »(. mirnim i kružnim letom. On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom razilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara. gde ih je hranila kućna pomoćsu se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta. koji se zovu »logoši« i sitniji koji se nazivaju jednostavno . (.i lete u jatu i preko 10 časova. koji se ukrštaju sa Hadžijevim golubovima. (. on ih nica. plavo-srcast U sanduku gedina još bar. Postiže prosečnu dužinu od 3 do 5 časova leta. odgajivač više rasa golubova. koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«. svodnog oblika. srebrno-plavi letači. Glava im je krupnija. bio je poznat po srcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. iako i danas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu.:). što nije karakteristično za ovu rasu. Letači su manjeg rasta.uveni odgajivač Ferenc Bama. sadrži 14 do 18 pera. on ih preuzima. još uvek se pojavljuju primerci koji se prevrću u letu. godine. za odreenu boju koju je usavršavao. krila drže do repa. Svaki od njih bio je specijalist. širok. tzv. visokoletače. pretpostavljajući slednjem momentu zapita avizera da golubove šalje njegov prijatelj daje reč o grešci. ali u poza pošiljaoca.odnosio sa sobom segedinske golubove. S obzirom na to da su u formiranju. Izdržljiviji su letači od logoša.anjiju. pa i prevrtače. koji je odgajao izvanredne jednobojne plave sa crnim prugama preko krila. ili lebdenjem. Godine 1879. rase učestvovali i prevrtači. od čega 3 do 4 časa unevidljivosti. Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojih letačkih osobina. a kasnije se javlja i voEjerski odgoj. a noge kraće. Segedin je doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi. Period izmeu dva svetska rata poznat je po mnogim poznatim odgajivačima topolskih golubova. Posle smrti dr Hadžija. Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crvenoprugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš.letači. po Sandoru (. a podiže se i u nevidljivost. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem nastaje bačkotopolski visokoletač. devojka nastavI ja sa negom golubova i ubrzo se upozna je sa mladićem. manje glave. Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. Mada dr Hadži nije bio izraziti voluje smestio na tavan. gaji topolske plave. pa su tako pojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača. srebrno-plavi To je golub koji leti u velikim jatima. ukrasni tip. rep im je uzdignut. Nije retko da golubov.sokoletac. Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krupniji. On odbija ovizu. Ovde su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Sepre poplave. a rep sadrži 12 do 14 pera i kraći je. Backotopolski visokoletac. stolar.anjijevi plavi«. 59 .

tanjlim prugama. kod plavih je plavo-crne boje. bela i pokniva glavu. grudi. GLAVA: Velika. boja NOGE: Kod ukrasnog soja kraće. krupne glave sa razvijenom kapom. ali se ne vuku po zemlji. I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama na krilima i srebrno-plavi sa smeim. a kod srcastih tamne ili žute. OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih. nepravilna kapa. REP: Sirok. do prvog mitarenja. belo napuderisane. crveni očni okviri. teme ravno. OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta. Zaobljena.. godine. a do prvog mitarenja su sivi. lea i trbuh. VELIČINA PRSTENA: IV Siroka. duge noge. Jednobojni plavi treba da imaju što svet1iju boju. KRILA: Duga i široka.. a kod logoša sadrži 14 do 18 pera. Srcasti se odgajaju u plavoj. a kod logoša ispod repa. meu visokoletačima krupan. priljubljeno i čvrsto. Kapa visoka. malo izbačena. PERJE: BOJE Gusto. pergamentno bele boje. labava konstrukcija perja. Nozdrve su nenaglašene. kod letača leže do repa. nepravilna šara kod srcastih. Topoli oko 1900. Zenke su nešto tamnije. krila dodiruju zemlju. izbočenog čela. srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. STANDARD POSTOJBINA: ukrštanjem Nastao je u Bačkoj maarskih letača. malo povijen na dole.. uzan i oboren rep kod logoša. preko vrata. unutrašnji deo kape. dugih krila. srednje. okrugla. krila. Lea su im bela.. čelo visoko i široko. a šara se proteže od kape. premalin:ijileapodignutjenagore. široke pruge na krilima. svodnog je obLika. uzane grudi. sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je liniji sa leima. tamne boje perja kod jednobojnih. a nazivaju ih i sivi.irok. izbočenih grudi. puna perja. a takoe i mladi. kraća od repa. a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. GRESKE: Mala glava. crvenkaste oči. ali tanld. kružna od uha do uha. Krilne trake kod jednobojnih treba da su što uže. gornjih delova krila u obliku srca. a kod letača noktiju u korelaciji sa bojom kljuna.prilikom hodanja rep se izrazito njiše levo-desno. Osnovna boja im je 61 60 . KLJUN: Srednje dužine. Očni okviri su dupli. VRAT: Uspravan PRSA: LEA: i š. jak.. do repa. nisko i uzano čelo. a kod logoša sedlasta. naglašenog repa i kratkih nogu. partiklu.

skup63 . U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada. a odgajivač MAKEDONSKIPREVRTAC Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba. Vlasnik svakom golubu daje odreeno ime na koje se ovaj odaziva. pa u mnogome podseća na goluba . Golubovi padaju. Osim masovnog odgoja u Makedoniji.»dunek«. ali isključivo po lepom vremenu."" To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva prevrtanja u letu. jer nisu zabeležena ni kod jedne druge rase golubova. na plato ispred golubamika i uz prodoran zvižduk. Prozvani golubovi zatim izleću kroz vrata i staju na krov. M3kedonski p!avo-kovan prevrtač. Preci ovog goluba potiču sa Bliskog istoka. uz igru II letu. Makedonski palvo-kovan prevrtai). Samom izgledu rase nije posvećena posebna pažnja. izgovara imena letača odabranih za let i usto ih dodiruje tankim štapićem. kao mamac. a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. 62 je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. drže ih zatvorene u golubamiku. pa se još i danas koristi stari turski naziv za ovu rasu . Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi poleću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama. Makedonski prevl'tači lete leti i zimi. Golubovi lete nenahranjeni. dok ostali poslušno miruju na svom mestu. da počinje spuštanje. što je i razumljivo s obzirom na to da je veHk trud u treniranju leta. Kosmetu i Banatu. Cesto se puštaju i solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom. Odgajivač ulazi u g01ubarnik. koja su jedj. Dresura se ogleda u sledecem. a makedonski odgajivači su selekcijom stvorili goluba sa specifičnim letačkim osobinama.nstvena u svetu. godine je izvezen i u SR Nemačku. a onda munjevito počinje obrušavanje. odgajivač izbacuje belu golubicu. Veoma su disciplinovani i mirni golubovi. što je znak za letače. ostavlja otvorena vrata. Reakcija je vrlo brza.slobodnjaka. Samo za trenutak let se nastavlja. koji sve te detalje budno prate iz visine. a 1973. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke. popularan je i u južnoj Srbiji. Potiče još iz vremena Turaka.

i blago zaobljena. Dešava se. kao kod visokoletača da se jato i izgubi. Ako su golubovi u letu. nesimetrične šare i velike gaće. ponekad da se golub ne zaustavi i udara o tlo. Ali. a preci potiču sa Bliskog istoka. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kombinaciji sa belom. kratak i uzan rep. KRILA: Duga. kao tanjiri. a postoje i prskani. letna pera. Letna pera veoma čvrsta i kraća od repa za 2-3 cm. crn kljun. BOJE veoma čvrsto i jako. u letu. žuti. Odgajivač zatim poziva nekoliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. tamne. nije kavgadžija. rep i gaće. dug vrat. uza na prsa. VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane. široka i jaka. posmatrač ima utisak da će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. crveni. PRSA: LEA: Siroka širok i jak. Malo ulegnuta. zadovoljan je sa malo životnog prostora. Makedonija. sitno i kratko telo. odlično se leže i to u brzim turnusima. krila uzana i viseća. jake. PERJE: Kompaktno. Nakon spuštanja svih letača. igra važnu ulogu I SARE: Gaje se jednobojni crni. u pravoj liniji. Dugog i jakog tela. već kotljajući se spiralno. u blagom padu prema repu. istina. Najčešće je belo obojena glava. Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako izvode svoju tačku leta. kao lopte. VRAT: Kratak. REP: NOGE: 64 Dug. a na vrhu politiran prema osnovnoj boji perja. OCI: Bele ili žute boje. pa se dešava. postrance. let može da traje prilično dugo. gornii deo vrata. Gledajući sve to. jak. sadrži 14-16 ili gole. a mamac (draper) im se ne pokazuje. trbuh. Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub. svetle je boje. a kod belih primeraka viri tanki bledo-:hute boje. Očni ok- KLJUN: Srednje dužine. Nozdrve nerazvijene. crvene oči i očni okviri. širok.čarapaste (i5 . beli.ljenih krila. dužine. ali ne direktno. robusnog izgleda i živah- GLAVA: Okrugla i duža. STANDARD POSTOJBINA: OPSTI IZGLED: nih očiju. meko i ne kompaktno perje. baca im se malo hrane i zatim ulaze poslušno u g01ubarnik. iakih pera. Najčešći su šareni primerci. golub raširi krila i rep i blago sleće. nekoliko metara iznad tla ili krova. GRESKE: Neodgovarajući let. plavi i plavo-kovani. svodnog Srednje oblika.

ećimirnim. a zatim golub sa intenzivnim bajama. le't. galubavi su naročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali 66 OslO'bO'enlem Niša ad Turaka. gadine. lepim kljunom i ačima. pa samim tim let nije trajaO' dugo i gO'lubovi nisl! išli u velike visine. jer su galubavi leteli brzo i oštra. Ali. a preci su jaj damaći galubavi. NISKI VISOKOLETAC Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam.jaš su se stari Vizantijci. Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre da se dabije galub kaji će leteti visoko i duga. šta je i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. Kasnije se ava dva pravca stapaju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim eksterijernim asabinama. godine niški adgajivači ukrštaju svaje galubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljšavaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. let jaš uvek nije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila. bavili posebnim sp artom kaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. Ovaj grad vcNiški visokoletač. Osim ukrasnih ptica. bez pretvrtanja. a preci niških galubova nisu imali ni intenzivne baje. Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u 67 . ~ Niški plavi visokoletač kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode. nIški gO'lubari su se prihvatili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati niihavam ukusu. Naime. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji su se česta prevrtali u letu. belorepi . što nije bila laka postići. šta je bio začetak odgoja ukrasnih galubava. kružnim letam. Na taj način. a samim tim je pazornica i za istorijske dagaaje. TakO'. i galubovi su držani kaO' ukras na dvoravima i u turskim h~remima. stvaraO' se domaći golub-visakole~č. na primer. takae dresiranih sakalava. već u tim davnašnjim vremnima. vajske i trgavce. a kasnije i v'tezovi krstaši. Rasa je nastala akO' 1800.I meta i ulav. Oko 1890. Daljnjam selekcijam otklonjena su i ove neželjene osobine.

dužine 5-7 časova i više. a može biti 68 . sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u lecrvene boje. a na glavi se može pojavliti i pega. kružni. prednji deo kape. dobro razvijen. leže na repu.1: Biserne boje. Značajna osobina mu je da se. prednji i zadnji deo lea. Nozdrve su ši:wke. VRAT: Srednje dužine. crvena (bakarija). PRSA: LEA: Siroka. a dru~i ie s bogatom kapom koiu imaju belorepi primerei. pa niški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji i u vazduhu!« NOGE: Srednje dužine. iz diže se vertikalno iznad prstiju. Prvi opis rase objavI jen je 1954. . u kojem nastaje oko 1800. akad tamnokljunih primeraka tamniji. izraženih refleksa. Gaje se beloglavi. s kljunom i Dubom izgleda u obliku romba. krupne. kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delu lea (amelija). vraca u svoj golubarnik. godine odgo jeni su prvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnim odlikama niškog goluba. plavo-kovana (tekir). godine. 0(. a gornji taman. koj aje u obliku nokta na palcu. gaji se u dva varijeteta. malo šira. kao idoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave. a od repa su kraca REP: Dugačak pezu. Boje su intenzivne sa metalnim prelivima na vratu i grudima. deblji i širi. Belorepi imaju kapu od uha do uha. jedan je sa šiljatom cubom. godine. otvor primetno slobodan. pa i više. plava (mavija. partikla. ~gutan). ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak. cuba je uzana i šiljata. a ponekad i butine. kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. letnapera. crni KRILA: Prilično duga. neoperjane. snažne. dobro složena. dobro operjan. prema repu malo nagnuta. elegantnih linija. tzv. blago zaobljena. bele boje. čvrsto. Boja Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačaje grupni. Očni okviri dvostruki i glatki. nokat-ouba. duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim čelom. STANDARD POSTOJBINA: Niš. GLAVA: Okrugla. bele je boje ili obojen prema osnovnoj boji perja. očiju. PERJE: BOJE Sjajno. kao i mešavine ovih boja li raznim nijansama. atek 1920. zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom. malo ispupčena i zaobljena. Belorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava. OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa. miran i visok let. kod kojih se uvek javlja bela u kombinaciji sa ostalim bojama. dobl1O prileže. žuta (kana1ija). ukrašenu s dva cveta sa strane. belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bojama. rep. jaka. noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna. KLJUN: Srednje dužine. kod beloglavih i belorepih tamne boje. Postoje sitno prskani(pirilija) i tJigrasti (karabaš). bela (belan). Siroka. pre- f f Niški visokoletač. I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje: crna (arap). Gledajući s gornje strane. 69 f . bela napuderisane. Kod belobradih je donji deo kljuna beo. partiklom i krilima.\ traj anj u od 4-6 sa ti. s gornje strane blago povij en ka vrhu. i posle najdužeg leta.

žute ili crvene ači. nasedanie ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata. Sela je ta zainteresovala i dagovar. rep rastreše~. prevrtanje. adnasna kapa. izlaženje iz vidljivag radi.GRESKE: Niska ili linijsko letenje. s dvajnim peram. ad baCkatopolskith visakalet. lepezast. rodam iz Baoke Tapole. raznabojni naktl. pričaO' je da lU B. uzane i viseće grudi. glava prevelika.a!ča u plavasrcastaj boji i kasnijim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima. kačijaš pa imenu Lajhar. nabarani i crveni.iusa leta. nage visake. gadine u Samiboru. Tapali ima galubava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. godine dašaa u pased 20 Niški sivi visokoletač. mlitava i viseća krila. nedovaljna dužina leta. ulegnuta čela.e se ani da mu Lajiher danese nekalika pari aVlih golubava. neintenzivne boje i nepravilne šare. TakO' je Stevan SeI uz pamać Lajhara i još nekih paznanika 1928. dug i tanak vrat. akviri uzani. nepravilna ili priljubljena ćuba. kliun tanak i dug ili suviše kratak i debeO'.iakO' izdužena. Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Stevanu Selu. ravna i . I r " VELIČINA PRSTENA: IV SOMBRKIPLAVCTE I 1 FarmiTanje ave rase pačinje 1925. zatim šaren. f ( f 70 ~ f J Somborski plavosrcasti letač 71 . Neksladna figura tela. trgavcu pa 'zanimanju.

a jedno vreme se. tek kobac uhvati goluba. u nishitre krugove. Reč po reč i pade opklada. Jato je zatim izručio da letJi. a stručnim tren'ingom je post:igao impozantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu su se diviti mnogi golub ari.o ga je izvesni aber u želj:i da kupi dva para golubova. Pera mu odgovori da je kasno da ih povija. Oboje su uzivali u letu. To je izrazito grupni letač. Let najčešće i duži. Jednom prilikom. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je veliki broj mladih." ] ~" 1. ili zato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa obližnjeg orkvenog tornja. jer su golubovi bili u jednoj grupi. To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim letačima. Jednog dana je povijao jato i. svakako zahvaljujući i tome. da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. Idući put je Ober došao ranije i Pera potera golubove. što su novu selekciju prihvatili mnogi somborski golubari. Drugi s tim nije bio saglasan. re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nad Somhorom. jer jedna ženka nije poletela. U pet sati popodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovi slete! \ I' Jato somborskih plavosrcastih letač~ ~ Novodošle golrubove je smestio u ureen golubarnik na tavanu. U ovome je i uspeo. primetili su je Svetozar Lugumerski zer Kumerkramer. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač.Jedan od niih recc da u tnmi sigurnD ima 90 golubova. Za njih je izgradio u dvorištu poseban golubarnik. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikoliko pari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i. Jednog jutra poseti. raspolagao je sa 40 grla. cak. kom i srednjem visu. praveći traJe 1 do 2 časa.je formirao matično jato.kupio je celo jato. To nije vohjerski goslobodu leta. već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sa novim rasnim odh:kama. i dvoumio o tome da li da jato likvidira il:i ne. podigavši ga. Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću.komada topolskih visokoletaoa. a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe72 I (1 Somborski plavosrcasti letači sleću Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa izvanredne letače. Svojom lepotom leti u velikim jatima.ti lub. kada je trupa bila nad glavnom ulii f:riccm l' Somboru. Tako . i. zbijeni u vrlo lepom letu. Odgovor je bio 119 golubova. veseo je i stalvrlo brzo pleni mnolge odga73 t J . 5ešević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uverio u sve to. jer ne zna da li bi se do uveče vratili. ugodno se iznenadio. kad ~e odjednom jedan golub i:l!dvoji iz jata. . jer od JIutira do mraka ima no u pokretu. Da li zato što je imao mlade. a može hi. s tim da prethodno vid\i kako lete. pos'le godinu-dve selekcije. pekarskom majstoru. .I . U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m.

vila pera u repu. kapa kdva. Glava je obmbljena lepam. plavasrcaistog ukrši sta- lepag stasa. grudi. u abliku škalj'rke kaja mala adstaji na zatiljku. prsa uzana. abrubljene s razvijenim bela- KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca i grudi i. Danas se an gaji širam Jugaslavije.jivače. a izvezen je i u mnage evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje. Plava boja obuhvata kapu. zatim krila. čarapast. više od 12 pera u repu. rehrasti ili ovalni.plavasrcastaj boji. niska prijubljena. VRAT: Deblji. Ravna obla i razvijena. bela napuderi'sane. nakfi beli i:li šareni. OČI: Zutc"narandžaste boje. GLAVA: Siireg je čela. ad jednog da drUjgag uha. REP: uz tela. srce nepravilno. srebrnasrcastag. kljun dug ili kratak. širak i dug rep. ali zemlju su plava-crne Uzan. ncge duge. PRSA: LEA: Siroka. nazdrve orven:kaste. meren ad otvara žvala da vrh~ klljuna. pagnut napred. uš'i nepokrivene. u partikli.ra u repu su bela sa spaljne strane. jednostruka. čela uzana. je padu. leže na repu bez ukrštanja. danji dea tela i lea. tamnniji. partikla ispad kljuna u dužin'i od 40 . u kojem nastaje tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača. krila viseća. šiljasta. kmžnam kapam. u jednaj rasi i jednaj baji. plava pera na glavi. BojakljUina je plava-crna. a od ne Somborski letac plavo3rca3ti KRILA: Priljubljena repa su kraća.25mm. GRESKE: Glava četvrtasta. srednje dužine. dužine. arspkog letača.45m:m i širini ad 22 . VELIČINA PRSTENA: IV STANDARD ~OSTOJBINA: Sombar. bela pera u repu. dobra prileže. tamne pruge na krilima. takoe. u blagam dodiruje. i u istaj liniji s repam. Srednje Cvrsta. OPSTI IZGLED: Srednje je veličine. prema kljunu se sužava u blagom luku. Impozantna je gledati jata ad 200 i više kamad2. nazdrve nenaglašene. 5ve1:11ebaje. NOGE: PERJE: nakti baje. plavičastim kalutom. vrait tanak i dugačak. ači crne ili bele. a krajnja pe. Bele baje je glava. tamna-plava baja perja. najzad. neoperjene. a adgaja se sama u jednaj 1928. rep kaji je. Rub repa završava tamna-plava pruga. 74 75 . razvijenih . sadrži 12 pera. akviri crveni. BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja treba da je šta svetlija. srednje dužine. a pasebna je interesantna njegava karakteristična svetla-plava baja. na krilima i butinama. gadine.

ljem da objedini sve postojeće odgajivače SJ:1pskog visokoletača.e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji76 Srpski visokoleta~. U trernutku osnivanja Savez je imao 13 društava.za. Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800.0'00 odgajivača. crni Godine 1963. pa se nije mogla ni prikazivati na i:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. godine formkana struona komisija od deset članova 77 . Pančevo. a sada ih ima 127 širom Srbije. sa oko 7.čini standard. Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase. To je vdiki broj organizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoj i napredak ove rase. Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imati visok. Radi t. KosIta Panajotović. korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Maarske. da usavrši letalčke osobine ovog goluba i da sa. »Muta« i ostali. a istovremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. srpski i sl. SRPSKI VISOKOLETAC Ubraja se meu najstarije domaće rase golubova. U meuvremenu. Izmeu dva svetska rata postojala su pravila na osnovu kojih su se organizovala takmičenja u letu. Spasa Petrović.. Zemun. i druga mesta uže Srbije.e reči u jednom napisu iz 1953. srbij an s'k'i.e iz lo:kal'nih okvira. da omasovi odgoj. O potrebi donošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji i inostlranstvu bilo . formiran je veliki broj društava koja su okupljab odgajivače samo ove rase. du~ i kružni let. a ovog goluba nazivaju razHčitim imenima. osniva se Save zodgajivača golubova Beograda koji olmplja 9 heogradskih društava. Slavko Vasiljević. Ruvarac. dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene. a njen nastanak je vezan za Beograd. Dve godine kasnije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubova visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. Savez je formiran s di. Godine 1910.~~~ vača golubova u Beogradu. Kraljevo. Sve je to uticalo da ova naša rasa. godine. i pored dug. radi poboli-šanja letačkih odli'ka. ali standard za ovu rasu još nije postojao. već su ih lju!bomorno čuvali samo za sebe. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jedne druge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni. U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevrtačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i dugom letu. Ono je obavilo pionirski zadatak u okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletača i udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja u letu. Obrenovac. kao što su: be'ogradski. Joca Naumović. Meu čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Milan Tiš'!ier.oga je 1970.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!taju posle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećim golubovima. Preci su mu pozr. sve aktivnosti odgajivača bille su usmerene na let gol'uha. Ev1dentnoje da su. niti crganizovani u specijalizovanu organizaciju. ipak dugo vremena ne ii. Prema tome. godine. Odgajivači se nisu trudiH da u širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kvalitete svojih letača. kao svoje lokalne mezimce.

S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne temperature za let kreću od 18 .fi:lmje Savez odgajivača galubova. da im se ne vidi rad krila. god[ne na Meunarodnom sajlmu peradastva u Somboru.letište ni let . To Sili najbalji letači na koje treba posebno obratiti pa~nju u . dobro jato poleće dosta žw. i oštrim. Najmanje mora da leti 5 ili više letača. ad pojma . tom. risnih i intelresantnih podataka.oji je leta do no 100 goluba 78 raZ1rauje pravila ta'kmičenja. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let.tro. Na ovaj način naglašena je letačka vrednost prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre- Srpski visokoletači. 79 . a u drugom se govori o ek:sterijernim odlikama rase. Na osnovu rada krila. ~odine se usvaja prvi standard srpskog vi'S'okaletaća koj'i z. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu. pa se ovakva grla odstranjuju. brzim le. Pri povoljnim uslovima. 1972. a ubrzo se objavljuje i u inostranstvu.atim veri.odgoju. pobedničko jato na izložbi Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata. jer oni vode i >~bušenebo«. Posle dužeg rada. Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a. ptica i kun!ića Jugoslavije.30°C.e i ocenjiivanje 200 komada najbOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973.čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić. li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tendenciji neprekidnog dizanja. je severozapadni do 1m/sec. - grupni i kruž- Srpski visokoletač. Standard sadrzli dva o'snovna dela. s tim da se u prvom propiisuje let.kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate.rnperatu:ra je izmeu 22 i 25OC. živine. letaći se dele u dve grupe i to: sa mekim. Prvo zvanično i~laganj. kao vrsnog letača. plavo-kovani detalja k. Sva. a najpavoljnija te.ukrasnog goluba.visok i dug let. Povo!ljan veta'r za vre. na predlog komisije. Obučavanje letača vrši se po sledećem redosledu: priwikavanje na iz. sporim letom. kao i ocenski karton specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenog 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukupmogućih. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u ma statičkoj.22°C i od 25 . Jato se podiže grupno. tj. me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~. Prilikom podizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i usparavaju njegovo podizanje.

5 časa.ivaju »tockasli jake krvi«. godine.7 časova. Na tim visinama golubovi se gube iz vida. onda je to cenjena osohinameu odgajivačima. postepeni. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod tamnih boja perja. snažna. sjajno i glatko. To su najčešće grla koja na svoje potomke prenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez prevrtanja. Ovakvo letenje u nevidl. u manjim skupinama ili pojedim\'čno. može biti šliroka. dug kružni i grupni let. Silazak može biti nagli.gubitm« ili postižu »nevidljivost«. uz telo. OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok.5 do 5 časova. čelo dosta i:zJbačeno i široko. Ka. tamne. zaobiljena.čno spuštanje ili u manjim skupinama. duži od klri'la do 2 cm.6 časova.imerci u svim bojama. VRAT: Srednje dužine i snažan. belo napuderisane. u zavisnosti od boje perja. 80 KRILA: Duga. REP: Dugačak.iivosti traje 2.tate postižu u četvrtoj i petoj 3 . Očni okviri su dupli. kompaktno blagom padu. bledo~žute boje. odaje utisak »zauzdanog konja«. a traje od 15 minuta do 2. Ako ~e p"c'evrću nad jat01m i u krugu letenja. srednje dužine. OCI: Biserne boje. GLAVA: Srednje veličine. LEA: PERJE: BOJE Zaobljena Cvrsto. snažna široka. do siv. koristi se dvogled.3 navrata pre konaČinog spustanja. Rasa se počela formirati oko 1'800. TEKIR . dobro prileže ružiičalste boje. kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. i u istoj ravni sa repom. Golub ari ih naz. i zaolbl. Primerke koji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti iz jata. odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota. . Nozdrve su nenaglašene. leže na nošen u PRSA: Skoka. snažne. malo povijen u korelaciji sa bojalE perja. 81 ARAP . Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i 14 časova.plavo-kovana. a kod belih i šarenih sa belom glavom.leta se kreće izmeu 800 i 1500 metara. belobradi i belošpic Pri dobrim vremenskim prilikama visina .-~~- Jato mora da let. Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 . Osnovne boje su sledeće: svetla od tamne. ST~NDARD POSTOJBINA: Uža Srbija. I SARE: Javljaju se jednobojni pr. Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. KLJUN: Snažan. Da bi se i dalje mogao pmtiti njihov let. sadrži od 12 do 16 pera. repu.dini krupno ni sitno.pa bogata. NOGE: Srednje dužine. Srp3ki visokoleiač.crna. Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od rezul. loptasta i šiljasta (ćuba). koji potiču još iz turskog doba. prijuibljena uz tdo. . aporeklo vodi od domaćih golubova i tiuTs:kih lelača. ili u obno'vljenom padanju. Najčeće je pojedina. lete u ». Posle toga nastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini.01Jlavičaste. Telo mu je jaiko. neoperjane.iena. Uobičajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja.i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi 5 . . BoJa noktiju odgovara boJi kljuna. Najbolje sezoni leta.

crvena. kao. golub ima peJg)Una glavi iH sa strane glave. nosili raZlliU robu i prodavali je tadašnjem stanovništvu. žute iliglava. uzana prsa. Kada u kambinaciji crne i bele boje. Bela baja prskana sa cp7Cl1. dodaje mu se još naziv»lisast«. neadreene b0je i neravnamerne šare. dodaje se izraz »duz«. Na primer.iednabojan. galuibave. . DARCIN .o-plav.:astupilJenosti pajedinih baja. sa belim repam»arap bel()rep«. naziva se i »karudijan«. siva-mrka.čni naIzi vi za. i pred sabam. šarenagalavi«. uzana cela.}kve.bela. svetla KULAN .J je go1ub iednobojan. postaje i specifi. plitka i duboka dugena tanak crvene ači. Suviše krupna ili sitna tela. i kljun.~-~ MAVIJAN . »baz masti1jaiVi« je siva asnava prskana sa indig. NaJcešće. tamna-siva. aperj'ane nage. Ovi trgovci su na . VElJICFNA PR:STENA: IV 82 SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili su turski trgavci .om ili drugom bajam naziva se »šeš«. Naziv »šićirlija« označava srebrnO-plavu boju. šarenar. Da bi se naglasila d. » . u zm/1insosti ad kambinacije . Ako. od »dars« . »tekir bakarasti« je crna asnava. s golubovima koje su takoe prodavili. Orijentalni trgovac s golubovima 83 .aktan rep. kori'Slt1i se naziv »barak«. a baz »krzal baz«.epi« i sl.i.na leima (abojen). Kada se dve baje naizmeni6na smenjujil ad pera da pera. bela zauzima SO i više procenata. NAtJDIJAN -. i tamna. kratalk i neikomp.. mala usa ka-[pa. Kad dvobajnih primeraka.se pajavljuje bela baja u kambnaciji sa astalim bajama. a:rap je u tom slučaju »čapar«.bakarna-crvena.leima cesta nasili manje kaveze. BEJAZ . ?. a adazga crvena. BQZsiva. GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta (4 časa). . Kada je tekri:r šarenoglav. rec engleis~kag paretkla. a u širem znacenju . na ledima. uz iedan od pomenutihnaziva za baju. sabelam partiklam ili bradom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima u krilima »arap šarenokriili«. meka.plava sa crnim prugama. kada je darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«. labava perje. ispletene od pruća.offi bajom i sl. svetla i tamna.torbari kaji su u specijalnim korpama. BAKARLIJA .~. crni golub sa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«.J. naziva se »kapIan« Onda kad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »teleban«. dug i tanak vrart.. taman kljun. pepel}asta. viseća krHa. zatim». crveni ocni okviri.žuta.

Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim visokoletačem u crnoj. a sada se najčešće gaii kao ukrasni gol.arakterističnog je stasa zbog povijenog i drhtavog vrata.šeno i završava se sa »aaeee«. 'kapa nisko bledo-žute postaV'ljena boje. a kasnije i ostaili mbojama. irspupčenih grudi. kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim aelovima krila.e veoma naigIa. GLAVA: Kockasta i mala. du~ina leta se kreće od 1 do 2 časa. i ima veoma irooč. i subotieki. pa je polako nestajala tamno"siva boja. godine pominju se dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski. 85 i »zalep- očni kolutovi . jedan nosi naziv »iseČlkaš«. Prvi soj je 'sta. a dobio je naziv po imenu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. STANDARD POSTOJBINA: lubova. Subatica . ljena« za g)lavu. Sečkaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti. crni Subotički drhtavi golub.--- Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine današnjih d1rl1tavih golubova. Subotički drhtavi golub. U 84 Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časova neprekidnog leta ujatu. ako se trenira za let.. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«.nastao je od turskih i poljskih go- OPSTI IZGLED: K.ene i šimrke grudi. Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim rubom na repu. ali je kod njih gukan'j. Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično gukanje. Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti.ckigolubari su ukrštali ove dve rase.na. U ovoj rasi postoje dva soja. a boja perja im je bila svetlo. kratkih nogu. SU!boti. koji daje primat stasu. a usta:lila se crna i ostaile boje. a izostav'ljen glas >~r«i to prilikom oteguntog i dugog gulkanja. niskog stasa. koji poklanja pa~nju lepšim crtama.ub i.riji. crni koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. a drugi »fogaš«.. pri cemu je naglašen glals »e«. OCI: Bele boje.. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. kao kod lepeza. pa je posle duge selecije dobijen predak današnjeg subotičkog drhatavog goluba. a u Subotici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svetskog ra:ta.plava.

jom kljuna. tj. nepravi. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«. Gaje se sled:cce boie: crna. ad 12 da 16 pera. sa .uba biO' je s duguljastom vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta ve. ukrštanjem goluba i arijentalnag uz . gadine pucinera. glagla- svilenkasta. žuta. a na leima i krilima abrazuje se veće ih ffi<lJnje srce. trbuha. naktiju dabra je u sMadu prileze. grudi. I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. svetle baje.: KLJUN: Kraći. Nazdrve risane. neaperjane.istim kara:kterast~kama ka}e imaju i današnji primeri. Baje su vrlO' intenzivne. tj. PERJE: BOJE Dasta meka. čak i bez kape.Ce. Postaje polumadri. kF:m dug. a posebna se cene crveni primerci sa belim repom . Prvobitan oblik tag gah. napred . vis ake nage. ravni je sa leima. zaobljena izražava za vreme drhitanja. GRESKE: Neskl<lJdan.ne šare. slab intenzitet baje. a vrh garnjeg prema aSnaV'IlOj baji perja. stalna Hi pavremena drhti prema asi tela.nje. bečkag kmtkokljunag u Zagrebu. Glava je bela. s tim šta asnavna baja fidc da pokrije i cea štit krila.belarepi. a maže biti sa p.nazad. Gaveni odgajivači zagrebačkag prevrtača ilzmeu dva rata bili su: Srećka Bana87 I M I . i ispiUpčena. kraća u istaj baja su ad repa. akO' se ne javlja drhtanje. repa. lisam ili prs:kana. lučnog oblika. PRSA: Veoma širaka. tzv. vrata. VELIČINA PR!&TENA: IV Jaš 1915. Osnavna baja se prateže ad kape. crvena. crni sa plavim repom. bela napude- VRAT: Dugačak i tanak. šilraka i zaabljena.egom. de<la kljuna abajen male. plava (modra) i tamna-plava sa crnim rubom na kraju repa. ZAGREBACKIPREVRTAC NOGE: KratIke. LEA: KRILA: REP: Kratka. da repa. pavijen u obliJku slava S. debeO' i kratak vrat. krupna glava.ie nasta:la 1920. Danji delavi krila i letna pera su beh. visak stas. šta se pasebne Leže na tranama Sirak. obična gUlkz. . ači crne.patiljak kapre- vrtača. RErsa .'l. »!la:budast«. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miškec odgajaO' je prevrta. sadrži sa ba. uzana i ravna prsa.

Let traje od 1-2 časa. Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kontinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. godine. u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 puta. u malim koncentričnim krugovima. sa visokim i širokim čelom. pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži u volijers!kom odgoju. sklone letu i va. koji odJgajla srcaste u svim bojama.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu registru\. veoma živahan. godine.J ~ POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920.~dušnim akrobaoijama. pa je gla89 . sclekciju treba vršiti 88 Zagrebacki beli prevrtac SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgoja golubova. Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi se sahom unazad. Prvi standard je nastao 1920.~- 11 vac.e za dl'žanje s ostailim pr. Kasnije dola~. ukrš'tanjem kapudnera. najčešće. da se ova rasa obnovi i da joj se vrate prvobitne rasne odlike. Prevr'tanje se izvodi. OPSTI IZGLBD: To .evrtačima. ali ne srne da leti ISa neprevrtaćima. Trenutno je u Dr. a ostaviti vitailne golubove. skiladnih proporcija. 31 izmeu prevrtanja ponovo se diže u jato. Bitna je karakteriis1:Jika ovog goluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. bez slobode leta. Pojedina grla se prevrnu 4-5 puta gube vilsinu . Ovakav način odgoja je dao zapažene rezultate na unapreenjueksterijernih odlika rase.je mali golub. bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nog prevrtača. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zemlju. sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo. pri čemu golub ne sme da guJbi visinu leta. GLAVA: Mala. uništena. u jedrnom iH dva navrata. a naročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu prevrtači. jer ne mogru da se zaustarve od zanosa.i do stagnacije u razvoju ovog golulba. okrugla. 31 drugi 1973.ano 56 odgajivača ovog goluba. Posltoje letači koji se ne prevrću. U tom pogledu postignuti su značajni uspesi pos'ledn'j'ih godina. ali odmah nakon prevrtanja USipraVino poleću u vis i vraćaju se u jato. zatim primerci koji dobro i visoko Ilete do tri Čaisa bez prevrtanja. odvojena je od . zatim Ferdo Vozap i Drago Voher. Kapa se proteže od uha ido uha. Posle rata ulažu se naipori. U načelu. Zagrebacki crni prevrtac. Pogodan . nizak. Vrlo često se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s krova. ST AN-DARD I . Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 23 puta sa što većom brzinom i sigurnošću. već u letu padajiU na rep po 5-10 metara.glave. naročito od mlaidih zagrebačkih golubara. Odgaja se i u drugim mestima.

u osnovi zadebljan. a nazad . Boje su intenzivne i Iravnomerne.ledećim bojama: crna. priljuihlj ene i napuderisane. srebrno~pbva. PERJE: BOJE Gusto. raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja. KRILA: SraZimerna veličina tela. nošena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod. OčI: Velike. više od 18 pera u repu. krla nošena na r~pu ili se vuku po zemlji. ali ne i previsoka. kapa bez rozeta. oČini Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s. earapaste noge. tanak i dug vrat. evrsto i !sjajno. nezaobljena glava. KLJUN: U kOf1enu širok. plava. vuga. a kod crnih i plavih može biti tamniji. tamne. Gledadno od napred. a kod belih okviri su bledo~žuti i naglašeni. kao i s belom glavom. dug k.tak. neintenzivne i neravnomerne boje. a pri glavi tanji. žuta. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc du žine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema ramenima. crvena. šareni nokti. usaen u glavu. nai:Zigjled ubačena u krug kape.kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta. kratak i tup. I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im bojama: crma.ljun. visoke usko postavljene noge. bela. PRSA: Sklrudno i dobro razvijena. crveno i žuto-prugasta. žuta. sadrži od 12 18 pera. viša je od glave. plljosnat iH svodnog ob1i!ka. Golub malo strše van ramena. se no. NOGE: Kratke. Vlrapčasta. odaje utisak kao da pOiskakuje. rozete podsećaju na eešalj. VELIČINA PRSTENA: IV. uzano i kos o čelo. nepravilna kapa. uzani i crveni oeni okviri. U svim bojama se javljaju primerci s belim letnim perima. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojom kljuna. GRESKE: Ne~grapno telo. šarene ili žute oči. meko perje. lIo:::dTc. crvena. okrugao trbuh. kovana. kljun tamne boje. bele iH biserne boje. plava i vuga. zatim tigrasti.va. što kraća U gor- lepo zaob!ljena. izrazito crvene boje i gole. VRAT: Kra. usmeren prema gore pod uglom od 45-55° u odnosu na pod. nado'Vezuju nosi pn::a uzdignuto i vrlo i sedlasta. neznatno kraća od repa. čija je osnovna boja bela. 91 !lO . rašljast rep.rc su male. uzana i horizoil1talna lea. LEA: Siroka. rep noš<en i'spod 40°. REP: Silrok. njoj polovini je malo po'Vijen u nazad. od osnove prema kraju se širi. svede je boje.

~k spreman da poleti. Teme je ravno i blago se spušta prema potiJljku. '" kirh visokoletača. a boja odgovara boji perja. Odgaja se širom Jiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač. ukoliko se pravilino trenira.ri ka ramenima. u većim jatima. Odaije utisak da je uv. Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa što boljim letom. Nozdrve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene. Nastao je krajem XIX veka u Zrenjaninu. vrh kllj. počinje od gornje polovine rozeta. užim grudima i nizak. skroman u i'shra:ni.e boje. Zrenjaninski visokoletac prugasti 001: Biseme boje. u zaviSllosti od boje perja. a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. postepeno se ši. 92 I(iUUN: Duži. Kapa je široka. KaSTANDARD POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v. S oibe straille kapu upotpunjavaju dve ruže-rozete. . a završ. 93 . dobro se leže i othranjuje mlade. očni oIkviri su bledo-zut. ma:lo i dosta tiho guče. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča- ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski visokoletac prugasti Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosa spušita prema kljmu.elom. U letu je veomai:zdržl}iv.k. Dužina kljuna se kreće od 20 do 25 mm. pa i viSe. VRAT: Srednje dužine.ih.Leti sporo. čineći velike i plitke krugove. a ne kao volijerski golub. pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač.ava se na zatiiljku. gdanjskih i ni'š- sova. Prilično je miran .~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins. do bledo~sive faJkteriše ga i posebno gukamje. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje. Ponekad se koristi još i naziv banatski letač.eka.una je malo povij en.golub. OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t. tada V'elikom Bečkereku.

BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu . srebrna i plava. k:rMlko telo.to i dobro složeno. ali ne i siroka. vrart:koji se presijava. koje priželjikuju od. Evolucija je pose- Novosadski jednobojni golub.ta duga6ka. lJ4' 95 . GRESKE: Mala glava. u repu i na tr-buhu. bela pera na leima. krila i rep.eena pruga na kraju repa. žuta. Svetli)e je obojeno perje na gJavi. crni hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godina sve šira. tamni ili crveni °čni okviri. mada se vrše napori i na ovom plamu. dve jasne pruge na krii!ima i popr. Dugačak i širok. zamazana boja. ~ Uža i u liniji sa repom. nedovoljan kontrast boja. noktima či- K.' visoke noge. stalno nosena krila na repu. što znači da još nije prosilo dvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike. KRATKOKLJUNI LETAČI NOVSADKIJEBGLU Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godina ovog veka u Novom Sadu. gomji deo grudi. Malo je lačnog oblika.gajivači ovog goluba. uzan i kratak rep. Takoe. PERJE: Čvrs. licu. dubo!ka. donji deo grudi. intelliziV1I1o crvene boje.rasu da se odgaja u pruga'stim (fako) bojama.co PRSA: LEA: REP: Dobro razvijena. plava i bela boja se još uvek ne viaju ha izložbama.ljubljena kapa uz potHjak. V~LICINA PRSTENA: IV. sadrži od 14 do 18 pera. na podbradnom delu. a to su: crvena. obojene oči. pri.R!ILA: Dos. zatim unutrašnja st:rana kape. NOGE: Kratke. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijanse: svetla i tamna.. središte ruža. Tamnije je obojen spoljni deo kape. a može imati i dvojno pero. sa jakim ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna. nosi ih mallo ispod repa.

kJratka. a prika\zan je i na mnogim inastranim il~loŽJbama. REP: Kratak. veliika i lo. praza 1 da KRILA: Kratka. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja.č. dug vrat. kenigsberškag či'stoakag i nemačkarg j. glava KLJUN: Veama kratak. crvenaj. Kasnije s'e poenta baca na crnu. ali praviiIna i blaga sveden.gaja svaje mlade. OČI: Krupne. nog temperamenta. s čeVlrha mm. vna boja perja. dug. 12-14 crvene i sjajna. 96 nefarmasta glava. gde je na'staa skladnih 1962. Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi vilna se nastavljaju u produžetku krib. boje. u stanju da pravilna od.Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača. pa širini se prostire od uha da uha. Novosadski jednDbojni golub. uz runo čeoči. kljun ke i usko p(\1stavljene noge. u skladu s bajam perja. crveni ačni akviri. tamne boje. sa vi'sokim. bele baje. a kod belih primeraka tamne. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novosadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače ove rase i aktivna radi na unapreenju njenog odgoja. a širina je minimalna 6 Baja kljuna je bela. obojene tanak i usaq:eln kljun. godine.5 cm. visonoge tamne boje. GRESKE: Kirupha tela.ena uzan. nije. pa se za adgoj koriste galubavli~dadi1je. neintenzi- 97 . godine. Malog je rasta. mada se sve češće adgaja valijerski. Pašta ima veoma kratki krjun. srazmenna razvijena. Kapa je potpuna priljuibljena uz glavu. takO' da lom gradi jednu celinu. vuga i belaj baji. Navasadski golub je leta. Baja kraća repa. Sldadna širok. pega Prva su nastali primerci u belaj boji.' GLAVA: Mala. segedinskog visakaletača. staparskag letača. adreene finaće i intenzivnih boja. VRAT: PRSA: LEA: Kratak. manjeg rasta.ratkokljunog galluba. širok i na dale obaren. odgovara veličini i dobra lepa zaobljena. iznasi 6-10 mm. neoperjane. Danas se ovaj golub adgaja ši\mm zemlje. galuba. Potiljak glave je neštO' uži ad čela. 1. pripoj. sadrži uz tela. VELIČINA PRSTENA: IV. nepravilna kapa. a ubrzo zatim i u ostalim bajarna. NOGE: Kratke. SIt{wan Sekiz 1972. Baje treba da su istog intenziteta po cdam telu i dabra zasićene. i živah- OPSTI IZGLED:. crvenu i žutu baju. od repa pera.ednabojnog gallebića. a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu. proporcija. a pa visini da teme na. šta širem i dobro svedenim čelam. s kapom. j PERJE: PravHna slažena noktiju adgo- BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj. Okviri akO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje. vara baji k<luna. merena od da žvala. Dužina kljuna. NastaO' je UlkrMan}em poljskag k. Dozvaljava se mala obajena na vrhu kljuna. STANDARD POSTOJBINA: Navi Sad. žutaj. PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr.

mestu kraj Sombora. ogrličasti Vrlo brzo je rastao broj odgajiva. ogrličasti i srcasti. vrlo intenzivne boje perja i gizdavo držanje.elo. Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. nastala 1878. ~ut slave staparskih golubova utrli su aoi iz Stapara koji su studirali i boravili širom Austro-UgaJrske monaI4hije. 8taparski letač.ča i ljubitdja ove rase. Odgdaja se u tlri varijante i to kao: j ednoboj ni. Najčešće se susreću jednobojni. Za vreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golubara je uspelo da sačuva deo svojih jata. kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Leti u većim jatima i po nekoliko časova. kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukrštanjem stvorena je nova rasa golubova. Kvalitet ogrličastih i srcastih primeraka zaostaje za jednobojnima.Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komaromske. Posebne karCl1kteristike ovog goluba su ma10 t. crveni 98 99 . U ovome su naj:zna'čajniji bih dr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorci staparskog Ietača. godine u Staparu. 8taparski letač. Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata. aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki broj kvalitetnih grla. tako i držanja tela.edna je od staJrijih rasa golubova. a dosta retko s.rcasti. Posle rata jata su se obnavljaila. kako u pogledu finoće glave. STAPARSKI LETAČ J.

Vrh kiljuna može biti i obojen. ali ponositog i elegentnog stasa. mano čelo. žutoj.ranje su 'Cisto beli. žutoj i srebrnoj baji. tanak. a izmeu lea i repa pripmetna 1'e manja zbočina. suviše svetla plava boja. mala je. 101 . LEA: šira i izibočena. igOidine. gde je nastao kečkemetskilh i BOJE OPSTI IZGLED: Malog tela. tamno-plavoj. čvrsto i sjajno. P!RoSA: Lepo ra. Do prvQg mita. c:rnoj i vuga boji koje treba da su što intenzivnije. garnji deo KratIka i u laganam KiR'ILA: Kraća od repa. PERJE: 100 Kratko. okvir crvene boje. sa normalnim ili iz:duženim zenicama. Gaje se ogrJičasti. GRESKE: Krupno i dugačko telo. a greške u crti kod srcastih. dodirivati tlo. a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. adnasna »kudeljaste«.STANDARD BOSTOJBINA: Stapar. VELIČINA PRJSTENA: IV. ali ne usprav:nirn i lepo svedenim čelom. blaga pav:ijen u obliku luka. niže postavljena i priljubljena uz glavu a produžena da polovine vrata u vidu grivice. prav i dug kljun. KUUN: Kraći.' 0(. padu. crvene vara boji klljuna. labudastog vrata koji lagano podrhtava. svetle baje. mesto 1878. a kod plavih i srcastih tamne. I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj. glava velika i izdužena. crno~srcast širi.erna boji perja. VRAT: Kiraći. Kapa se prateže Old jednOlg da drugog uha. sa blagim smeim tonovima i crnim prugama na k1'ilima i robu repa. vrat suviše kratak jlli dug. uzdignute glave. crvenoj. sa visokim. malo zatupast. Postoje srcasti u crnoj. umne grudi. rep dug sa više od 12 pera. noge visoke. krila se vuku na zemlji ili stalno leže na repu. ukrštanjem segedinskih letača. sa obavez. pr. Nije u istoj liniji sa leima. nepravilna kapa. neintenZlvna i neraVinomerna boja perja. poprskan veći deo tela kod ogrličastih. ali ga ne dodiruje. REP: nošena Kratak. baje. GLAVA: Mala. a vrhovi magu Staparski letač. Pera su dobra složena. nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna.1: Bele. a kod plavih crn. neoperjane. nečiste oči. ispod repa. nošen mala 'Okomi to prema tlu. komamffiskih. Temperamentan je i veseo golub veama intenzivnih boja. prema ramenima se postepena povijen unapad i podrhtava.zvijena. povijenog. tzv. čet'vrtasta. Boja noktiju odgo- NOGE: Kiratke. sadrži 12 pera i pipu. s belom osnovom. Oeni 'Okvir je dupli. zatim tamnJ~plavoj. bleda-žute boje. kraj Sombora.

etv. Oeni okviri ni i bledo-zute boje. OPS11I IZGLBD: sta dugačko. i. Ali.poznao sam ga u Subatici meu njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne Subotički belorepi visoko!etač Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subotici i okolini. čiji su i otac i deda bili čuveni golU!ba:ri.e i Polj'ske. Razvitak rase je vezan . tzv. imao je 3. godine u Subotici.rtasta. a kad plavih primeraka izJbuljene.i za poznatu golubarsku porodicu Sebenji. sve bolja finoća eksterijera uticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja.. mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primerbaji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju- tamno-smee i su jako ral7. mala. dva lepa konja.zmeu vi'se rasa galubova. kruznog 'Oblika i nilsko postavljena. omanjeg tela koje je doKapa je GLAVA: C. »zaiblje« oči. OCI: Biserne boje. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač. S TtA!N1DAR:D POSTOJBINA: Nastao je oko 1900. Sećajući se mladih dana. Kalman Sebenji. . ukrštanjem letača iz Maarske i PoJjiske.000 golU!bova! U. ukrstanjem letača iz Maarsoc.« SUBOTI CK I VISOKOLET AC Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici. nam. Subotički crni visokoletač. Elegantnag stasa.viil' 111:1 . ali moj otac i ja nismo hteli ni da ČlUjemo. čelo siroko i za'Obljeno. Leti u jatu ad 3 do 5 časova. prostorije je najveću Pokazivao ke u crnoj 102 svoje kuće. s pO[losom je govorio: »NudiJi su nam svojevremeno svečane kar:uce. Sebenji pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima.. sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova.

kod kojih je taman.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neugledan prevrtač s ćubom. i šareni kod kojih je osnovna boja bela. padu. dug rep.a~J. GRESKE: Dug i tam2n kljun. žuti Subotički crni visolmlelač. ali jak. uz telo. bogati v.. Uzan. Nastao je početkom ovog veika.ie u Vršac Ziva Miju. široik. Kratke. uzana i duga glava. I SARE: Odgajaju se jednobojni crni. uzani °čni okvilri. obojene oči.. izuzev vih. potpuno svede boje.e boje treba da su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. Nokti kompaktno i veoma sjajno. pa nije čudo što j. Gaje se plavi s crvenim prugama na krilima.~~!!"~!"". kao i srcasti u istim bojama. Rusije. i malo iZJbočena. »makazari«. crveni. nepravilna k3!pa. PRSA: LEA: KiRILA: REP: NOGE: PERJE: BOJE Siroka. a kod plavih tamni. viseća krila. . zati. Vršački p~evrtač.. žuti i plavi.epravilne šare. Mnoge od tih prevlftaca donosio . Makedonije. uzano telo. 12 pera. Godine 1919. Bugarske. tzv. neintenzi\ue boje. nosi ih na repu. VRAT: Dosta dudg. Jj. r:.emeno izadrhti. 104 1. ali s jakim krihma i vrlo dobrim prevrtanjem u letIU. Meu tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape. V11SAČKI PREVRTAČ Duga i škoka. f 1 105 . V.rša'čki trgovac i poznati goluibar. okviri orvene ih tamne boje. jake i gol. ukrštanjem raZJnovrsnih prevrtača poreklom iz Turske.rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske prevrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase. iste dužine s krilima. Nozdrve su bele. Persije i POlljiske. duge noge. Čvrsto. KLJUN: Kratak.m belorepi. gornji a povr. VELIČINA PRSTENA: IV. sadrži svetli. Kod plave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa. zaobljena Bez ulegnuća i u blagom priljubljena deo malo povijen kod plaunaz3Jd. Sv.

svojom celinom se sliva u celinu tela. niskag držanja. Sezona kvalitetnog leta. PRSA: LEA: KRILA: REP: Sto šira. KLJUN: StO' manji. Teraju se. ne praveći veliki pad. ujutro Ni papodne. p'lavo~kavana. slalba aperjano'St. defarmisana. tle baje. VELIČINA PRSTENA: III. a s abe strane se završM1a s malim rozetama. duga iH kratka. široka dabro dužine. leže na repu. kapa uzana. krilla viseća. Očni okvilri su od bele da ružičaste boje i dosta su razvijeni.Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tip vrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odlike kao danas. Srednje Kratak. glava uzana i dUjga. Mladi letaCi li početku nasedaju na rep. crvena. vuga. Kao rezultat ove akcije nastaju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. prevrtanja. Boje: bella.11 dug i nasaen. dolbra složeno i sjajno. a drugi kraći i povij en. odvajena je od glave. obojene oči. u obliku je zrna kukuruza.lo duži od krih. :Arevrće se preko glave unazad. dug. po pravilu. GRESKE: Nedostatak prevrtanja. a kQld belih primera\ka tamne. nozdrve nena!glašene i glatike. Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne procenjuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov. niska Ravna. godine. sa karakterističnim isturenim i širokim čelom. bag ata perjem. a već za vreme trećeg Hi četvrtog leta prevrtanje treba da je normalno. kratak i i zdepast golUlb. Treba da se prevrće što češće. uzan i prav kljurn. 107 . ali da pri tome adržava poželjnu vi'sinu. žuta. ma. VRAT: Kratak i jak. zaJepl jena.og prevrtača.ča i pOSile dvade~etogadi'šnje selekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k. GLAVA: OkimgJa. Boja kljuna je bela. vr. stabiJrne. mena negovarnje letačkih osobina. 106 NOGE: Kratke. boje. pa i više. stabilan. plava. Dugačko i tromo tela. uz istovre- STANDARD POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu njem više rasa prevrtača. i dohro zaablJena. naglo propadanje za vreme prevrtanja. Nokti su svei u istoj Hniji s repom. lea UlZana. crvene s10žen. Plrvi je imao izduženiji kljun. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove rase odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine. vrh malo pavijen. kada nije previše toplo. Kapa se proteže od uha da uha. u osnovi što širi. neravnomerna boja. Leti u jatu i u visini laste. čelo oboreno i mana. izrazito kompaktna. prugasta i pepeljasta. PERJE: BOJE Gusta. jer to vuče celo jato na niže. Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvijena i kada se privilmu na gQllu:b. arni'k dešava se da se vraćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara. puna. Let traje najčešće jedan čas. beli OPSTI IZGLED: To je mali. Sve boje treba da su intenzivne i 'ravnomerne. tj. I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim perima. izrazita crverni okviri. Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekciju sa za!tubaistrm tipom prevrta. traje od praleća do jesenjeg mitarenja. u oiblliku oraha. ukršla- Vršački prevrtač. duge nQlge. a 'uvek živahan. OCI: Bele. nisko ili visoko postavlgiena. gmdi Uizane i rascepljene. oka 1910. Na prvi pogled ne odaje utisak prevrtača. zatulbast.

i."i. ."'''' ~.it_"IIi..ti....-- IZ ZIVOTA GOLUBOVA .jit.~IJO:8I8WI'~: ~!' ~ ' '~"'!.. j.

.

-~ ~.--- Dalmatinski gore - golub. goro .. Golub-slobodnjak..

.) t- Galebići ~.

\ Orijentalni prevrtači r .

Die Welt der Tauben. nje. 1926. go.. 1965. Bunga. The National Geographic Magazine. 1925. The mustrated Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara Book of PigeoU's.. Kaltalog izlagača. Deutscher TaubenS'tandal"d.ngmann. 1975. 1969-75. Peradarstvo. Reutliingen. 1885.rtz Jean. Petemi Dr. 1943. Bukarest. Beograd. Savez sportskih društava odgajivača golubova visolwletača SR Srbije. Barth/E. Zrenjanin. 1963. 1876. Organ Saveza od!gajivača rasne živine. Golubarstvo. Sombor. Sombor. lubova i ptica Jugosbvije. Klein Erieh. Golubarenje u Somboru. A hazigalamb es tenye'Sztese. kunića.Ider1exikon der Vagel. Chemnitz. Berhn. DrilUjo~ki!Peurača. Golubica sa crnim srcem. Budapest. 1966-1975. 1969. Budapest. Ljubljana. . Sohtitte J oaohim. Fu1ton Robert. 1970. Beograd.I. Hanžak J. Reutlil1gen. 19 . Der jUI1Ige Tauben'luohter. Taubenrassen. Das grosse Bi. Društvo za uzgoj peradi i golubova. Istvan. Moj maJli svet. London. Zurth Edmund. Petlrović Veiljko.LITBRA TURA Antić ore. Hand!buch der Taubenrassen. Leipzig. Zagreb. Prag. Wien. 1928. Casopis za probJematiku peradairske proizvod. 1927. 1971. Beograd. 1927. 1974. 1970. 1973. 1953-1955. 1892. Melsungen 1971. Odgajivač. Washington. Das Taubenbuch. Vasarnapi uj'sag. Pravilnilk o takmičenju.

"i '''''' .:::.Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - - - - - - - - - - - .Niski visokolet<l!č .'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.r... SADRZAJ: Strana Predgovor - - - - - - - - - - - 5 7 15 16 17 20 20 21 StI1učni izrazi u .Srpski visokoleta.J..105 109 119 95 95 98 ..: .Bački prevrtač .z.Zaigreba6ki prevrtač .5 47 47 54 54 57 62 66 -'.:.120 .ViI'šačkiprevrtač Staparslki letač .č .Subotički drhtavi golub .~.čkotopolslki vi:sokoletač .Selekti'\iui sistem - - - - - - - - - - 21 23 25 - - - - 31 33 - - - - 36 39 41 t.iI~:..Ba.renjanimslki prugasti visokoletač Kratkokljuni letači ..Somborski plavosrcasti letač .a.1".Si'stem 100 poena .102 .golUlbarstvu Nastanalk domaćih ralsa Podela domaćih rasa Prstenovanje golubova Ocenj'ivanje golubova .:ml..- - - - - - - - 76 83 87 92 71 - - - - - - Novosadski jednobojni golub - IZ ZIVOTA GOLUBOVA LITERATURA .OpiJsni sistem - - - - - I GOLUBOVI U BOJI Dalmatinski go~U!b II DZINOVSKI GOLUBOVI .Makedonski prevrtač .Domaći gaćan Slovenački beloglavi golub III GALEBIĆI Makedonslki ru~an IV LETAČI Dugokljuni letači Somb0l1slki leta'Č Srednjekljumi letači r...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful