1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje. ali obično 4 . One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu. razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde.  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal. U slučaju polnog nadražaja. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. a naročito pred polni odnos. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu. ako je vulvitis posledica kolpitisa. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje. od spreda unazad. a zagnojen sekret ne može više da otiče. U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. Isto tako. a terapija antibioticima veoma je efikasna. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. svetlocrvene. Ako se stvori apsces. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. .4 postiže se i izlečenje upale stidnice. coli. davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. Infekcija je obično jednostrana.znak fluktuacije. i osetljiva. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. ćelijskom infiltracijom i otokom.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine. sekrecija ovih žlezda se povećava. jednim potezom uzdužno.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom.. bilo koje etiologije. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. osećajem svraba. Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica. te se izvodni kanal zatvori. razapete. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. strepto i stafilokoke. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. a samo izuzetno može biti i obostrana. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa. praćenu jezom i groznicom. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom. Upala se javlja češće kod mladih. tople i fiksirane kože. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom. često promenom rublja.

a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. na peteljci su i zašiljeni na vrhu. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. obično prvo u pređeni medice. koji obično ne zarastaju per primam. Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. Mogu da se jave i u trudnoći. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. sluznicu vagine i grlića materice. te je tumor ispod njih slobodno pokretan. bez naročitih simptoma. Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni. te ukoliko se radi o trudnicama. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. Posledica su virusne infekcije. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. kao i kod akutnog bartolinitisa. Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. a vrlo malo i žlezdanog tkiva.  U početku ne daju nikakve simptome. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa. Kasnije mogu toliko da se namnože. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. 5 . Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici. naročito na koži medice. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta.

U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma . Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju. Infekcija uskoro zahvata regionalne. koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca. koje postaju uvećane. javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom. Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju. pojedinačno otečene. te nastaje ulkus izreckanih. U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. koli bacili ili enterokoke. Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja.meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. Treća venerična bolest . opštu slabost. jak porast temperature itd.Condilomata lata. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum . ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa. Ako je opšte stanje teško. okrugli ili ovalni. indurisana. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. natečena. bogati spirohetama. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. čvrstih zidova. često poredani u grupama. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini.  Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička.glavobolju. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji. na bilo kom delu stidnice. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. te je opasna po okolinu. higijenske prilike loše. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. crvenkaste ili crvenomrke boje. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine. čvrste. bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju. uzdignuti iznad ravni ostale kože. 6 . izraženu anemiju. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. toplotna ili hemijska oštećenja. osetijiva. fagedeničnog ulkusa. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. sekući makazama njihove peteljke. a zatim i ostale limfne žlezde tela. pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. bezbolna. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. Koža je crvena. na koži stidnice postoje znaci češanja. Zbog svraba koji takode oseća. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. Široki kondilomi su vlažne povr šine. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. čiji centar nekrotiše. otpornim. a ishrana slaba. streptokoke. Nekoliko dana po odnosu. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. Kao što smo već pomenuli. a izaziva je Dikrejev bacil. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji.

7 .i stafilokokus. Sem difuznog oblika vaginitisa.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika . e. a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. osećaj bola. crvenilo se smiruje. dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija. gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave. Tu se. pa time otklanja i mogućnost infekcije. ortopedski ili kontraceptivni. neodređen i slabo izražen. otok sluznice se smanjuje.5-5. coli.. pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj. Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . a kod devojčica. te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri. otok i bol.upalni procesi endometrijuma. popušta. obično iz zadnjeg svoda vagine. ako postoji. pod dejstvom progesterona. Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer. u stvari. pH je još uvijek u kiseloj Kasnije.prstenovi (pesari). Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4. pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis.menstruacija (menstrualna krv je alkalična) . Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se. odmah po uzimanju. jer je vagina slabije oživčana. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. pranje pregrejanom običnom vodom. monilija albikans. U akutnom stadijumu .cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba. svraba i pečenja. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. kao i .  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . . strepto. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela.Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega). Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama. dovodi do svraba. Čest je simptom i bol pri polnom odnosu. bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu. Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok.intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji. sekrecija je oskudnija. Papile su jasno hiperemične.7  U lutealnoj fazi. u hroničnom stadijumu.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci .zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine. . radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine. PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. Ph je pretežno alkalan.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću. često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine. Bol je kod vaginitisa. rede i kod starijih.

Češće se. beličastožute boje Obilan. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. međutim. Pored njega.8 pregleda pod mikroskopom. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. a drugi po Gimzi. retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. sivkastoružičasta i hiperemična. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena.. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. zelenožut. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom. Ako je i tada 8 . različiti vibrioni. slične malignim. Ovo utoliko pre. krta. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. Posle toga pregled vaginalnog sekreta. glatkih zidova. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita. koli. ukoliko ih još održava. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. prave i pregledaju obojeni preparati. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila.

9 rezultat pozitivan. U prilog. Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima. Prema nekim autorima. treba svakako potražiti. Pored lokalizacije na sluznici vagine.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv.  edem i hiperemija sluznice vagine. pa i više. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi. Redovan je stanovnik debelog creva. tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom.  zatim osećaj svraba i pečenja. 9 . odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice.  česta dispareunija i  eventualan sterilitet. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine. zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno. Često se. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma. trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta. i to u obliku tableta ili praha.davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol). Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera. kamilice ili hipermangana. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje. koja ima neprijatan miris. Simptomatologija. Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline. nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva. međutim. a često se nađe i u vagini. što ponekad može da protiče bez simptoma. od ukupno otkrivenih vaginitisa. međutim.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice . Ne treba.

obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. a estrogenima. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. ali i per os. ako se za nju ponovo stvore uslovi. ali se reinfekcija ne može izbeći. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale.mehaničkim putem. posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili. dakle. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia"). takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom. antibiotici (Chloramphenicol). Prema tome. koristi za vaginalno. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml. Postoje. Naime. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. i muž i žena. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. koje ti preparati sadrže. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. pod mlazom tečnosti.  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 .10 TERAPIJA. Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora . ređe. koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa. tj. Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije. svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji.  Istovremeno. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima.

već se tokom života u izvesnoj meri pomera. često vrlo neugodne efekte. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. sve do spoljnog ušća materice. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. 11 . samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona.  da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. Ukoliko je. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja. antibiotici daju sporedne. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice. On pri tome služi kao izvesna barijera. Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene. u stvari. na primer). Isto tako. Pored toga. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju. dok se. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. e.11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. pored toga. Prema najnovijim shvatanjima. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću. Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice. mesto smene epitela nije stalno. koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. coli i gonokok.

pa i kasnije. jer je njena površina glatka. naročito dok je u akutnoj fazi. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. Zbog toga je bolje. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza. Osim toga. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). Treba naglasiti da cervicitis. To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. jasno preovladuju simptomi ove upale. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . Bolesnica ne oseća bolove. svetlocrvene površine. Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve. već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. sekret je tečniji. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 . sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice. a na defekt sluznice. Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta. Najbolje je po antibiogramu. Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. žućkastobeličast. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika.su mnogo češće. Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. sekrecija je smanjena. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje.12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. ove promene nazvati eritroplakije. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol.

 Elektrokoagulacija ili krioterapija . žućkaste boje. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija . tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa.13 potencijalno malignu.ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice. obično veličine zrna graška. i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju. još bolje. TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. odstraniti. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja. Sekret je sluzav. cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala. Nabotove ciste ili jajašca .  Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu. zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. 13 . sa pauzama od 4-5 dana. te se u sluznici vide okrugle. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi. Veoma važno. Premazivanje albotilom ponavlja se više puta. te se ova intervencija naziva konizacija. U stvari.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled. malena. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. Tako one nastaju retencijom sekreta.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice. Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. Cervikalni polip To je jezičasta. u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. bogate sitnim krvnim sudovima. napunjene gustim sluzavim sekretom. retko sukrvičav. ukupno šest puta. u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice. čvrste tvorevine.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje. viskozan. jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji. Sem povremenih kontaktnih krvarenja. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava. ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. – uništava cilindričan epitel  Albotil . One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. Erosio vera – prava erozija .

14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi. pa čak i perimetrijumu. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. kao i krvarenja između menstruacija. Sluznica materice postaje edematozna. i kao posljedica endocervicitisa.  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma.prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. katkad obilna menstrualna krvarenja. tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu. na mestu usađivanja posteljice. tuberculosis. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere. endometritis nije retko oboljenje. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. Inače. Enometritis se rijetko javlja izolovan. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. te on postaje funkcionalno manje vredan. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. coli. Objektivni pregled 14 . strepto. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji. gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu.i stafilokoke. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom. izazivajući gonoroični endometritis. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu. katkad i sukrvičast sekret. rastresita i hiperemična. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. te je. . Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav. Gonokokni endometritis . dakle. Naročito se često sreće u puerperijumu.bolesnica nedavno imala pobačaj. Dijagnoza Anamneza . intrauterina intervencija itd. često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. Kako se površni sloj sluznice materice. poslje pobačaja. poslje drugih intrauterinih intervencija. ako je reč o puerperalnom endometritisu. e. Osim toga. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora.

Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha. insuflacija jajovoda. U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE .15 . sondiranje materice. . dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode. a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. kiretaža. bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike. posle menstruacije i nazeba.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. Posle kiretaže.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom. pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju.preko sluznice endocerviksa i endometrijuma. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti. kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. pri akušerskim operacijama. infekcija se može stišati i preći u hroničnu. zatim posle instrumentalnih porođaja. te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis.). Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana.opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu.banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih. radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene. histerosalpingografija itd. pri djelovanju noksi na njih. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije. Adneksitis . Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa. . Ovaj način infekcije vida se. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. antibiotike i estrogene. 15 . kod gonoreje. obično nije ili je vrlo malo poremećeno. a tuberkulozni tuberkulostaticima. izazivajući na njemu hiperemiju. menoragije. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. posle instrumentalnih intervencija (biopsija. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode. Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis. po pravilu. u prvom redu gonokokom i TBC. adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. Histološki pregled . Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima. odnosno ooforitis. Pored toga. Temperatura je retko i neznatno povišena.palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa.

te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis. e. koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem. DIJAGNOZA Iz anamneze . tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati.kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj. ne oštećujući dugo endosalpinks. prenosi na jajovode i jajnike. ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje. naročito na početku. ako fibroziraju. Osim toga. bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama.i stafilokokama. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. odnosno hidro. gotovo iznenada.najvažnije je da bolesnica leži. TERAPIJA . Ove malene ciste. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. razbacanih po površini jajnika. Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana. pak.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram . colli i enterokokama. DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba. pa se limfnim putem. i javlja se leukocitoza.16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti. pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu. Na taj način razvija se periooforitis. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika. Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda.kortikosteroidi . predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju. a broj leukocita povišen. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum. Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom. odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda. odmah iznad simfize.Sedimentacija eritrocita je ubrzana. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa. Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je. preko parametrija. kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda. čije žlezde služe kao ulaz. Oštećena sluznica tuba deskvamiše se. . da se porodila ili je. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto. kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano.da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. odnosno začepljenje njegovog lumena. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 .svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima.Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. .ili saktosalpinksa. . u stvari.kesu sa ledom na donji deo trbuha i . Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na . kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se. Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena. Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike. gubi apetit i loše se oseća.

kao i akutno upala. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. i ponovljene intrauterine intervencije). neodređene. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik. . instrumentalno dovršene porođaje. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse. Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . slabljenje otporne snage organizma. obavezno prelazi najpre u subakutnu.žali na povremene. HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. I hronični. zadebljani zidovi jajovoda. gotovo uvek je obostran. već se samo stišalo. ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. osetljivo na palpaciju. onda se govori o hematosalpinksu. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. a kasnije u hroničnu fazu. komplikuje se egzacerbacijom procesa. endometrioze jajovoda i ginatrezije. kada se za to stvore uslovi (nazebi. ali ne i do potpunog izlečenja. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje. Retko. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje.to su promenjeni. kao i akutni adneksitis. Ovakvo patološko stanje prilično je retko. Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. .17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. nepovoljne životne prilike. infiltrisani. On se može javiti i na jajniku. Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira. a pokatkad i na neplodnost. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija. Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. onda nastaje tuboovarijalni apsces. 17 . oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične. Međutim.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena.bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa.

Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika. Ono se prostire bočno. . odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi.Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. mlečne injekcije). 2 puta nedeljno po jedna injekcija). u obzir dolazi hronični parametritis. brida i zadebljanja zidova. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. odnosno orošavanja. Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze. a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar. različiti oblici zračenja itd. organski nadražajni preparati (omnadin. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. organizuju se po banjama. autohemoterapija itd. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. te omogućava veliku 18 . u kadi.Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa. U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. ukoliko je moguće. Da bi se to postiglo. .U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. sa donje parakolpijumom. Kupanje u toploj vodi. banje i kupanja. TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . duž mišića karličriog dna. sa zadnje pararektalnnim tkivom. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama. vakcinoterapija. Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. poraovarijalne i tubarne neoplazme. takođe je od koristi. U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni . . tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide. a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. uz dodavanje izvesne količine morske soli. upućuju se na operativno lečenje. treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija. Ovakva ispiranja.suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. zavisno od slučaja. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine.18 Diferencijalno-dijagnostički. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija). preparati mleka i sumpora (Lacsufol. sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. učestvuje u gradnji njihovog omotača. pri čemu se. do zidu karlice. Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti.

spontani pobačaj. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. prepunjeni krvlju. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. ispred grlića materice. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. što može da dovede do teškoća u defekaciji. Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se . intrauterine intervencije . Itd. Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd.i stafilokoke. ushodno. na serozu i zid jajovoda. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice. limfnim putem. PREDNJI PARAMETRITIS . Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala.Proces najčešće počinje jednostrano i bočno. koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. BOČNI PARAMETRITIS . Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice. a iza i iznad 19 . onda se radi o zadnjem parametritisu.Pojavom zapaljenjskog procesa. a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. insuflaciju jajovoda. ZADNJI PARAMETRITIS . prema bočnom zidu karlice. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane. tako i izvan nje. Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis.zadnji.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice. Uzrok – kriminalni pobačaj. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. endocerviksa. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza. . koji je najpre malen. uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta. historerosalpingografiju. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen.bočni i . kao i plazma ćelija. a zatim ćelijnom ekstravazacijom. kako u maloj karlici. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi. eksplorativnu kiretažu. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima.ili. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. Krvni sudovi su prošireni. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom. još pre. infiltrat. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. kod niske rupture materice u taj prostor. pa se proces širi upolje. između peritonealnih listova. e. a izuzetno aktinomikoza. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst. Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo.uzimanje isečka sa grlića materice. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. koju potiskuje unapred i naviše. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. infiltrat prelazi upolje. Ređi je bacil tuberkuloze. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio.prednji parametritis. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. operativne poduhvate na grliću. instrumentalni porođaj. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. mekan i testast. ulaganje radijumske sonde.

otežana i bolna defekacija. . Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. pak. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. virulentnih uzročnika. ubrzanim pulsom. ovde resorpcija nije potpuna. porođaja ili intrauterinih manipulacija. mesta kolikvacije ograničena i malena. gubitak apetita. a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. što znači da je proces uzeo hroničan tok. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. bolno i sa naporom. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. resorpcija eksudata moguća.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. onda se međusobno spajaju. dovodeći do flegmone. Hodanje je otežano. te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa.20 mokraćne bešike. a sam akt defekacije praćen je tenezmima. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. Počinje povišenom temperaturom. tegobe pri mokrenju. Pri ginekološkom pregledu. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. ako je organizam dovoljno otporan. U početku bolesti. Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. prelazeći na Recijusov prostor. nastaje prednji parametris. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. jezom i groznicom. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. Za razliku od prve situacije. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom. Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature. onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. Obično se nailazi na 20 . postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. . U slučaju kolikvacije veoma. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. proces uzima akutniji tok. što dovodi do poremećaja u mokrenju. . Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis. Obično je i u takvim slučajevima. karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. u donjim delovima. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo.

te bolesnica često izbegava polno opštenje.21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti. Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak. manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama. Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. bolesnica ima lako povišenu temperaturu. akutni pelveoperitonitis. ako je to potrebno. Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 . TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. eventualno. staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. . banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja. Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. Zariste infekcije. apendicitis. U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. a time i ograničena pokretljivost materice. vanmateričnu trudnoću i. dođu na normalne vrednosti. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije. On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. dati antibiotike širokog spektra. napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi . Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. apsces Duglasovog prostora. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida. orošavanjem.bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu. u prvom redu parametritis. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita. kupanjima.smestiti u postelju. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. Sa razvojem bolesti. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa.

obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. providnosti i glatkoće. preko parametrijuma. Infekcija se obično širi ushodnim putem. radi o pseudocistama. grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. bilo kanalikularno. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. Do infekcije. enterokoke. nemoćna je. No. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk. Ako se ne resorbuje. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice. Rede. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. pre svega. usled prelaska polinukleara. stafilokok i e. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa. Gonoroični pelveoperitonitis .trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom.22 organe male karlice. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. ali je prodor takvih apscesa u bešiku.Trbušna maramica postaje hiperemična. Manji apscesi. u stvari. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. coli. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. sa njenim zamućenjem. dok je gonoreja bila često oboljenje. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. koja se vremenom smiruju. tbc. Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. uzročnici gnojne infekcije. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis. iako se ne resorbuju u potpunosti. čestim. na primer. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. i to obično produžen i težak. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis. Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. njegov tok. presamićena je pri hodu. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. pojavi bolesti prethodi porođaj. ipak. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda. ubrzan i slabije punjen puls. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. postaju zagnojcnc. 22 . pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. iako burnog početka. Osim toga. a nema ni meteorizma. pored već formiranih adhezija. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. Ranije. Uopšte. Redak je metastatski. a kasnije. izazivajući parametritis. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . Pasaža creva često je poremećena. teško se kreće. međutim. a poslednjih godina i anaerobi. rektum ili vaginu izuzetno redak. nužna je energična terapija antibioticima. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. te bolesnica obično pati od opstipacije. u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. koje kod. bilo limfogeno. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. pneumokoke. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. Upala uzima mirniji tok. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. virulentnije infekcije. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. i to streptokok. kada se fibrin organizuje. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom. Ona ima povišenu temperaturu. Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. tu se. proteus. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. zateenut. gubitkom sjaja. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. Međutim. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. dovršen nekom od akušerskih operacija.

obično neodređenim bolovima u maloj karlici. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. . sa teškoćama pri defekaciji. Pored pomenute terapije. 23 . spontanim. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. pak. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju. mogu se davati.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. orošavanjem. dismenorejom. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. radi zadnja kolpotomija. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. ukoliko postoje. Uzrok akutnog. to jest bilo da su posledice ranijih upale. Ponekad se. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. uz kontrolu lekara. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. pored osetljivosti donjeg dela trbuha. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. To se postiže vakcinoterapijom. po potrebi. Bolovi se. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. Makako da su nastale. uostalom. zračenjem. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. striktnom ležanju. Osim toga. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. umesto punkcije.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. bilo endometrioze ili. kod bolesnice se kontrolise i. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. i male doze analgetskih preparata. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum. neurednim krvarenjima. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa. potrebna je operativna terapija. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. To je. banjskim lečenjem i tzv. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. pojačavaju pri promeni vremena. Terapija. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. U svakom slučaju. a takode i pri postojanju endometrioze. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. Pored toga. operativno ili kombinovano. kao i retrouterine sterilne hematokele. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. po pravilu. davanjem antibiotika i sulfonamida unište. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta.

Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa. Visoka temperatura. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. 24 . kolikogod je to moguće. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. apscesa Duglasovog prostora. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. Temperatura je niža. Uskoro zatim. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. punkcije treba često ponavljati. fluktuira. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. Ekarterima se rašire zidovi vagine. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. u periodu svog formiranja. a bolesnica bolje izgleda. a i materica u celini. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. malaksalošću i opštom slabošću. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. Grlić materice. odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. dugačka igla za punkciju i prazan špric. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. koja je indikovana kod oba oboljenja. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. prednji i zadnji etorter. praćen je visokom temperaturom. pored sterilnih mpfera. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. tj.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. a kod većih se to ne dešava. uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. povlači se i vrh od igle napolje. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. Ali. na to ne treba čekati. jezom i drhtavicom. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. stave se pinceta. Istovremeno. pak. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. Punkcija. daje definitivnu dijagnozu. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru. već nastupa spontano probijanje apscesa. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. u jednom potezu. opstipacijom. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. po isteku akutne faze bolesti. Pri pregledu. Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. Gnoj se najčešće probija u rektum. simptomi bolesti se smiruju. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. kada je apsces već primiren. Ubod iglom vrši se naglo. jer može dovesti do stvaranja fistule. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili. treba intervenisati. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. zupčasta klešta. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama. kolpotomijom.

U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. sa. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. Trbuh je iznad ravni grudnog koša. . Davanjem antibiotika. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. sa izvesnim tamnim primesama. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). Dijagnoza difuznog peritonitisa. inficirane vanmaterične trudnoće. te bolesnica diše kostalno. on kroz iglu pokulja u špric. Bolesnica je bleda u licu. Oči su upale. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. te se otvor njime proširi. Bolesnica je nemoćna. a krivulja pulsa penje. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana. veoma osetljiv na dodir i pritisak. — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti. sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. U izvesnim situacijama. što je loš prognostički znak. uokvirene tamnim kolutovima. Ovo je utoliko važnije. jer je pasaža creva prekinuta. Nos je usiljen. Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima.Bolest počinje obično naglo. Bolesnica često povraća. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. srećom prilično retko. vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. prvenstveno streptokoke. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati). Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. znaci infekcije mogu 25 . Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. u stvari. jedva se opipava. coli. te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus. U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. Ponekad se. vezana za postelju. Puls bolesnice je sitan i ubrzan. stafilokoke i e. Diferencijalna dijagnoza. Pošto se otvori Duglasov prostor. te se ukrštaju. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. Ako treba da se uradi kolpotomija. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. Usne su joj suve i ispucale. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. što dovodi do smrti bolesnice. međutim. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa.povišenom temperaturom i bolom u trbuhu. meteorističan. posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta. a jezik suv i obložen.

U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. što otežava blagovremenu dijagnozu. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. porodičnu i društvenu situaciju. u stvari. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. mogu se dati analgetici. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. Neke trudnice umiru u toku. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. pak. prema tome. Tu se. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. s jedne strane.26 biti minimizirani. To. zaštitom zdravlja žene. sa njom ne sme oklevati. a time i celokupan društveni dohodak. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. a s druge strane. po izvršenoj intervenciji. Ako se potraže uzroci tome. naročito kod odmaklih trudnoća. pa je i broj obolelih žena manji. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. Osim toga. Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. društveni i ekonomski problem. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. Isto tako. 26 . Takve žene. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. te se i u teškim. odstranjivanju gnojnog sadržaja. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. bolovanja i povremenih hospitalizacija. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. Zaštita zdravlja žena. sa svoje strane. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima. uz operaciju. neposredno ili kasnije. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. naizgled izgubljenim slučajevima. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. i to kontinuirana drenaža. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. Bilo da je izvršilac sama trudnica. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. Ne treba gubiti iz vida da je. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse. ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. izvanredan je medicinski.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca. viskoziteta. koja je beličasta. oblika i vitalnosti spermatozoida. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. Pored pregleda sperme. odnosno njene količine. u tom slučaju. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. hemijske reakcije i broja. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. naziva se aspermija i ona. Isto tako. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. materičnu šupljinu i jajovode. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. posledica opturacije odvodnih puteva. plastika duktusa deferensa. Osim toga. Spermatozoidi. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. nacko potpuno zdravih muškaraca. Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. u prvom redu na parotitis. mirisa. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. Pre svega. pomoću koga se aktivno kreću. pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. Da bi došlo do oplođenja. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. a u terapiji se pored gonadrofina. treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. izgleda. odnosno duktusa deferensa. epispadija). i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. vrlo je važno i ispitivanje sperme. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. kratak vrat i rep. ako je trajna. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%. već u izvesnoj meri i čitavog društva. . koja je. u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. Prema tome. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. već ga treba uvek započeti sa muškarcem. kada treba da nastupi ejakuiacija. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. 30 . i opipati njihovu konzistenciju.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. Kao što je već pomenuto. Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku.30 za neplodnost. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. 40% muškarac. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma. da li su odgovarajuće veličine. onaniji ili poluciji. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. Posle toga treba izvršiti pregled. No. sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. mogu da koriste i operativne metode. klomifena i testosterona. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. jer se dešava da sperma. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija.

pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. sama bolesnica. na prvi pogled sitni činioci. eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. ako je to smanjenje jače izraženo. vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice. apsolutnog steriliteta muškarca. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. ali i drugi. Ukoliko su ova stanja trajna. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. kao i promenjena viskoznost. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje. odnosno koliko su uredni polni odnosi. Isto tako. tj. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine. nadbubrega i štitnjače. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. vrši se tzv. uzima se detaljna anamneza. traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost.000. kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. Isto tako. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena. onda su ona uzrok. nepravilan i nepovoljan položaj materice. o eventualnoj grozdastoj moli. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa. a ne prolaznog karaktera. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%. ili namernim prekidanjem. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. važno je znati ko ga je obavio. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. Isto tako. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija. pak. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. kretanje i život spermatozoida. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju. Naime. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja.000. U l ml sperme nalazi se 80-100. a broj manji od normalnog. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba. hipofize. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. a naročito neplodnosti muškarca. onda se radi o azoospermiji. Uzroci neplodnosti žene I od žene. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. Nasuprot tome. kao i od muškarca.31 neprozirna. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti. nestručno ili stručno lice. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti. kao i kakav je njen polni život.000 spermatozoida. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. hronično upala sluznice vagine.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide.000. dvorepih. viskozna tečnost. spermatozoide jedne određene osobe. Isto tako. spontanim pobačajem. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana.

te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 .32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda. koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom.

citohormonski pregledi vaginalnog sekreta. što je slučaj i sa našom zemljom. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. U takvoj situaciji. Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. pobacivale. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. Pored dijagnostičkog značaja. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. pak. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. u dijagnostici proširenih vena male karlice. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. rađale. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije. Neplodnost se.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. nepravilna funkcija jajnika ili. mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost. Kao kod muškarca. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. deli na sekundarnu i primarnu. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. opisani na drugom mestu. vanmaterične trudnoće itd.

u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. tj. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. odnosno o anonimnosti kako davalaca. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. kao i patološka vaginalna flora. Pokazalo se. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. pored ginekološkog pregleda. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. godine. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. Pri tom se. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. kao i o apsolutnoj diskreciji. Pored infekcije. Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2. To se vrši u sredini ciklusa. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju. uzročnika AIDS-a na primaoca. Da bi se izbegla propagacija infekcije. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret. u koji se stavlja takođe i sperma muža. međutim. Da bi se to izbeglo. a preko nje i frenikusc. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. u slučaju heteroinseminacije. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. mora voditi računa o psihičkim.5 bara.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. daje jajovod neprolazan. tako i primalaca sperme. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita.

neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. u toku intervencije ubrizgava se. i pored toga. Pri vršenju histerosalpingografije. uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. a preko njih. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće. Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. kao i insuflacija jajovoda. služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. da bi se predupredilo širenje infekcije. U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda. Uljana sredstva daju jasniju sliku. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom. No.5 bara. ova metoda ima i nedostatke. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda. niptura jajovoda i masna embolija. benignih. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. a najkasnije posle nekoliko sati. ako su prolazni u trbušnu duplju. ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. ali je sam snimak ponekad manje jasan. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije. uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. Osim toga. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. a vodenih odmah posle ubrizgavanja. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. koji kasnije nestaje. To su infekcija. U vezi sa tim. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . Nadalje. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa.35 spazam jajovoda. Da bi se izbegla ruptura jajovoda. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. a zatim. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima. amenoreje. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. Histerosalpingografija I ova metoda. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije. Ipak. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda.

Operativna 36 . treba koristiti na kraju ispitivanja. osetljivim jajnicima pri palpaciji. Rebound efekat. No. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. koju je bolje ne vršiti ambulantski. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. sa lako povećanim i cističnim. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. koji se obično daju ciklično. Za razliku od primene ovarijalnih hormona. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. i davanje hormona. banjskim ili operativnim postupcima i metodama. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom. Pored konzervativne. odnosno od prekomeme stimulacije. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. U najtežim slučajevima. a s druge sirane. Isto tako. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. Ona se sprovodi konzervativnim. Ipak. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. međutim. uključujući. neškodljiva. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda. a naročito klomifena.36 upotrebljava. elastične ciste. davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. po pravilu. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. prvenstveno ovarijuma. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. I pored teške kliničke slike. mora se hitno intervenisati. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. pa i više. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. Nadražajna medikamentoza. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. pa da se stanje bolesnice popravi. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. što je manje efikasno. Podsticanje ovulacije. a u drugoj progesteron. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. Isto tako. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. javlja se tzv. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. pri čemu izgledaju kao napete. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. ako je to potrebno. ovakvi slučajevi prilično su retki. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. Posle histerosalpingografije. sa vrlo brzim tokom. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta.

kao i poboljšane preoperativne pripreme i. Ovo. No. koja se često javlja kao posledica pobačaja. treba da je neškodljiva. pored kontracepcije. Osim toga. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. hemijske i biološke. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. koji mogu da izazovu brojne. prosto i shvatljivo. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. postoperativna nega. Poslednjih godina. da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. još više. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. pa i život trudnice. važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. pre svega. nažalost. Dosad. ili sredstvo. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. jer može da ugrozi zdravlje. najzad. za regulisanje rađanja. međutim. vrlo ozbiljne komplikacije. zbog INFEKCIJE. Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. da je jeftina i svima pristupačna.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. da je rukovanje njome lako. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . sama operacija predstavlja izvestan rizik. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. Svaka kontraceptivna metoda. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. a ako se oplodi. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. Tome doprinose savršenije operativne metode. Da bi se omogućilo supružnicima da. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće.

dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. Dok je ceo. Dijafragmu žena dobija od lekara.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. koji 38 . odnosno pre polnog odnosa. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose. Osim toga. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. Pre nameštanja. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. ni ženi. te ga treba što češće preporučivati. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. neposredno pre ejakulacije. žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. muškarac odmakne od žene. Kad se stavi u vaginu. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti. Pravilno korišćena. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. imao je oblik pljosnatog tanjirića. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. ni muškarcu. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. Da bi zašlita bila efikasnija. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. vaginalni deo. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja.PREZERVATIVA. Međutim. jer im. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. odmah po obavljenom polnom odnosu. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . uz očuvanje sposobnosti materinstva. a donji. Posle upotrebe. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. Posle odnosa ne sme se odstraniti.

nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. Vrlo retko. bez teškoća se odstranjuje. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. kontraceptivno sredstvo izvlači. i to obično spontano. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA. koji pripada grupi teških metala. sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta. pak. tj. koji viri u vaginu. kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne. slabije upalne promene na materičnoj sluznici.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. koji neki autori procenjuju na oko 96%. od kojih su se neki završili i smrću. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. Najbolji rezultati. povlačenjem za najlonski konac. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. pa i generativne funkcije organizma. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. treba je najpre izlečiti. na koji deluju kao strana tela. 39 . dolazi do spontanog ispadanja pesara. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. Zapažane su. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. naročito u Japanu i Americi. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena. presvučenog takode tankom plastičnom masom. To se retko dešava. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. kad zatreba.neko vreme posle nameštanja spirale. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. a kad treba. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. Ulošci su načinjeni od veoma tankog. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda. bakarnog konca. Iako se u najvećem broju dobro podnose. No. gotovo kao dlaka.

delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu. reći da je ova metoda pouzdana. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. ponovo nastavlja sa 40 . pa se posle tromesečne pauze. po jedna dnevno u toku devet meseći. Ali. Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. pre polnog odnosa. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. međutim. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. naročitim introduktorom. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. kad se koriste druge antikoncepcione metode. postoje i preparati u obliku želea ili pene. Osim toga. stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. Osim kiselih svojstava. ove tablete često sadrže i male količine kinina. neposredno pre polnog odnosa. čak ako do ovulacije i dođe. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. Vaginalne tablete i globule. Duboko u vaginu. pokretljivost spermatozoida. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. rastvarajući se u vagini. Neka od njih. ako do oplođenja dođe. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. te se sama ne preporučuje. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). odnosno svojom kiselošću. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene. uništavaju zaostale spermatozoide. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. Međutim. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. Ne može se. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. Pored pomenuiih pasta. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina.40 hemijskim putem. i pored toga. koja pokriva spoljno ušće grlića materice.

Prema tome. Isto tako. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. dana menstruacionog ciklusa. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. te su njene indikacije veoma uske. Međutim. na 14 dana pre očekivane menstruacije. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. dana. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. intrauterini pesari. ova računica ima samo relativnu vrednost. kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. u stvari.41 uzimanjem. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi. a koji bi. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. pa i neuredne metroragije. Tablete su po hemijskom sastavu. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. Nažalost. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. cervikalnu sluz i direktno na jajnike. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 . koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. te se može koristiti samo kod oko 50% žena. i 16. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. na primer. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. Osim toga. kao oralne tablete. ni to nije dalo pouzdane rezultate. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. Tako. Pored toga. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. Čim se prestane sa uzimanjem tableta.

42 . već se ova metoda naširoko populariše. gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. Tamo je ne samo zakonski odobrena.42 stanovništva i visokim procentom priraštaja.

kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. već se on zadržava izvesno vreme. odnosno periodično i redovno. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. nastavlja. jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. fenomen papratizacije na njoj izostaje. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. a kod žena podvezivanje jajovoda. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. nisu prava menstrualna krvarenja. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. međutim. odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. ali ne moraju. medicinski opravdanim slučajevima. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. krvarenja kod anovulacionih ciklusa. Isto tako. Ova krvarenja. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije. odnosno pred menstruaciju. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa. od vrlo slabih do 43 . Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. od kojih ih je inače teško razlikovati. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. nema promena u cervikalnoj sluzi. Različitog intenziteta. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). umesto da pretrpi sekrecione promene. u stvari. Isto tako. što može biti razlog njihove neplodnosti. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. međutim. Osim toga. Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim. Prema tome.43 Potreban je pristanak supružnika. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. Rebound-efekta. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. Sluznica materice. a samim tim može doći i do ovulacije. iako se javljaju u pravilnim razmacima. Ima. javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala. do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. biti praćeni krvarenjem.

Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta. ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji. Nezavisno od psihičkih promena. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. koje. Kod izraženih slučajeva. čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. uspeh u lecenju. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. tek naznačeno. rede se javljaju. nervoza. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa. koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena. Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. promena raspoloženja i laka glavobolja. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. vrijeme ovulacije – radi začeća itd. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno. kada se kod njih javlja izražena poliurija. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa. ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. javlja se i ovulacija. Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. što dovodi do neadekvatnih reakcija. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti. postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. kratkotrajno. Teži oblici premenstrualnih tegoba. nekoliko dana pre menstruacije. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. Sindrom premenstrualne napetosti . u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. Dobri rezultati. u stvari. ako je potrebno. Pravi uzroci bola nisu poznati. kao sastavni deo ovog ciklusa. Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa.44 izuzetno jakih. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. od interesa je za ženu . da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. su: nemir. 44 . Krvarenje je oskudno.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije.

Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. Danas je. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding). kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona. Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće. Vrijeme uzimanja . fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata.dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. obrnuto. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom. On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije. TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija. Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. kada se. međutim. izjutra. Materijal za biopsiju . krvarenju koje vrlo brzo prestaje. TEMPERATURNA KRIVULJA. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. Ovom metodom. oskudnom. u određeno vreme. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. Prema tome. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja. tj. u najširoj primeni test temperaturne krivulje. ako ne dođe do graviditeta. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. meri i 45 . pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA. Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama.  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona.  Ako se ovulacija odigrala. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. Prema tome. Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji.u fazi sekrecije. pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice. Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena.

nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom. Ima. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa. primarnu i sekundarnu. Ako je površina jajnika glatka. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. koje nastaje u to doba. dođe do graviditeta. No. ono to čini samo do izvesne vremenske granice.  Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja.  Ako se. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci. ako je reč o pobačaju. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. međutim. znači daje ovulacija izostala. koja je različitog trajanja. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). u toku trudnoće. Test ispitivanja temperaturne krivulje. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima. lažno negativan ili lažno pozitivan. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta. između ostalog. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. trudnoće i estrogena iz posteljice. posle porođaja. FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. dovodi do atrofije materice u celini. naprotiv. Prestanak lučenja seksualnih hormona.  Ako. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu. a ne bolest. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini. njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo. pak. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina. tj. pa i godinu dana. bez obzira na to. iako prilično pouzdan. znači da se u to vreme odigrala ovulacija.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. 46 . znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala. Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize. doduše veoma retko. naziva se bifazna. za vreme laktacije. u menopauzi.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju. a posebno njenog endometrijuma. Takva temperaturna krivulja.

Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. jajnik. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. Osim toga. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima. Ako se pak. AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena. materici i vagini perifernog porekla. pospanost. 47 .počinje kasnije . hipofiza. Pored toga. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa. kore nadbubrega i pankreasa.  Sekundarna amenoreja . U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla. ciklično sa naknadnom primenom progesterona. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Pri tome je. Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti.47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. ovarijalnog uterusnog porekla. hipotalamus.pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta. Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona. međutim. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. ili citohormonskim analizama. Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. tj. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima.Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva . Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. posle 18 godina starosti. što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. naročito nadbubrega. izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu. dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima.  Primarna amenoreja . U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog. hipofiznog. hipoplazija genitelnih organa i amenoreja. štitnjače i pankreasa. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize.

 Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. atrofišu. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena. 48 . hipoplaziji ili hipofunkciji. nastupa prekid laktacije. oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida. Amenoreja je primarna i konstantna. te podseća na pelerinu. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. bilo da se radi o ageneziji. Ako je žena u babinjama. Tumori hipofize. Koža bolesnice je bledožuta. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti.  Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize.Takve osobe su niskog rasta. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja. smanjena životna aktivnost. Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. Isto tako. takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). atrofija genitalnih organa. gonadotropnih. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona. Lečenje je simptomatsko i supstituciono. viđa se kod Tarnerovog sindroma. sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona. znaci hipotireoidizma.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. njena nedovoljna razvijenost. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika. može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. adinamija. On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice. ravnodušnost. Spoljni polni organi su ženskog tipa. praćen njihovom pojačanom aktivnošću. luteinskoj cisti. kratkog struka.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA. Prema tome. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde. Ona se.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. Patoanatomski supstrat . bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema.. a naročito materica. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika. redukcija sekundarnih seksualnih znakova.tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. Genitalni organi. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. gubitak libida. što upotpunjuje sliku bolesti. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize. Hiperhormonska amenoreja . Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma. Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja. međutim. onda treba davati gonadostimuline. u prvom jedu estrogena. Ako to nije moguće. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. prekid laktacije. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. a ponekad i drugih hormona.  Hipofizni infantilizam . često se sreće i koarktacija aorte. i ko.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena.  Potpuna agenezija je rijetka.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize.

Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. zadebljane tunike albugineje. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. mada izuzetno retko. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom. sjajne sivkastobeličaste boje. maIjavost dojki. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena. ultrazvukom i ginekografijom. a reda amenoreja. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika.49 Stein-Leventalov sindrom. naime. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. posle izvesnog vremena može povratiti. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. Ponekad. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. Makroskopski. Ako to uspe. pre svega. Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. u kori. — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. Osim toga. što se ispoljava amenorejom. isto tako. ono može biti i simptomatsko. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. pak. u vidu prave linije. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. Na preseku jajnika. Do slične situacije. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. ipak. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . do veličine kokošjeg jajete. TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. Umesto da variraju. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. Anamnestički. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. jajnici su jasno povećani. Sindrom se. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. Poznato je. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. U stvari. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno.

iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. konizacije. Pošto ispuni vaginu. Ali. ili čak i šupljine tela materice. vida dijafragma u nivou himena koja. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. ona se nakuplja u materici. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. Od puberteta. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. a time i kriptomenoreje. liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. međutim. Do potpune ili delimične atrezije grlića. dolazi do retrogradnog 50 .poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. i to obično posle amputacije grlića. .Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili. treba da dođe do Rebound-efekta . pa ga treba obazrivo sprovoditi. Na taj način nastaje hematometra. Zbog toga. U iste svrhe koristi se i klomifen. ili rascepa grlića. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. takode. već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. . STEČENA GINATREZIJA veoma je retka.Češće se. na izgled. u stvari. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. vulvovaginitis u ranom detinjstvu. a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona. Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. dejstvom preko hipotalamusa. jer menstrulna krv ne može da otiče. No. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica. u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. ne čini himen. kada dođe do krvarenja iz materice. Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. Veoma redak uzrok ginatrezije. menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe. Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji.

Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. Globalno uzeto. iako ne postoji ovulacija. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja. pa do klimakterij uma. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. Za to vreme. Funkcionalna krvarenja. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. 51 . Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. a prestaju u klimakterijumu. postoje i anovulacioni ciklusi. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. nazivaju se menstruacija ili menzes. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. neprolazna membrana plavičaste boje. po pravilu. kada se hormonska funkcija uspostavlja. koja može da dopre čak do peritoneuma. smatra se nenormalnim. odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. tj. kod kojih. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. Neuredna krvarenja mogu. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. od puberteta. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. te postaju neprolazni. bezbolna. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. Svako krvarenje iz materaice. koje nije redovna menstruacija. menstrualna krvarenja su. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. međutim. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. Pored ovulacionih. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije.

ova patološka stanja može da prati izvesno. Dok je u samom kavumu. često provocirano. odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. oskudno. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova. Krvarenje kod mioma na materici. može biti i cikličnog tipa. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. MIOMI MATERICE . obično neznatno.je posledica hiperplazije materične sluznice. ginekološki pregledi. i kod nefunkcionalnih 52 . isto tako. često provocirano. Krvarenje je u početku bolesti oskudno.Metroragija. funkcionalne tumore jajnika.vrlo čest uzrok metroragije. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. ENDOMETRIJALNI POLIP .52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. pak. rede spontano. Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. pored acikličnog. koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije. napori pri defekaciji. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice . inače retka u ovom oboljenju. U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . na jajnicima ili jajovodima ili su. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. KARCINOM GRLIĆA MATERICE. vaginalna ispiranja. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije. opipavanje grlića.Krvarenje je neuredno. koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi). — Kod ova dva stanja postoji crvena. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja. može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. aciklično krvarenje. TUMORI JAJNIKA.Iako retko. krvarenje može biti veoma obilno. U kasnim stadijumima. usled pritiska ili dodira. CERVIKALNI POLIP . Rede se neuredno. obično ne dovodi do krvarenja. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. Ovo naročito važi za submukozne. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića. No. Pored toga. Tada. mada znatno rede. tzv. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. TUBERKULOZA. aciklično. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke.

Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa. takođe može doći do krvarenja iz materice.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. Terapija metroragija usled upale i tumora. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. ali oskudno. Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. Ne treba. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. Da bi to bilo moguće. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. obično udružen sa metritisom. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. nego funkcionim krvarenjima. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. koja je posledica obilnog krvarenja. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. Pored toga. U takvim slučajevima krvarenje je produženo. TUMORI JAJOVODA. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . i to najčešće puerperalni endometritis. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. bilo ektopične trudnoće. ali produženo i uporno. KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. međutim. u prvom redu. U puerperijumu. hipofiza i jajnici. U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. DODATNA KRVARENJA. u slučajevima jače izražene anemije. Najzad. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću. posle porođaja ili pobačaja. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. Ovi tumori su veoma retki. Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. Tu je.

disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira". već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. koja je praćena neurednim krvarenjem. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije. produženo i obilno krvarenje iz materice. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. najčešće između 14. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena.nastaje.54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. nema stvaranja žutog tela. 54 . stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. Pod produženim dejstvom estrogenemije. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. a time ni lučenja progesterona. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. onda se ne može nazvati juvenilnim. pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. hipofiza. Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. Isto tako. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. Ne treba. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. kao juvenilna i klimakterična krvarenja. kako po ritmu javljanja. može se izvršiti vaginalni pregled. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja. pokatkad uz anesteziju bolesnice. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja. što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. pored hiperplazije sluznice. Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima. ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. jajnici i materica. godine. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. i 21. te nema lučenja progesterona. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. pregledom periferne krvi. Retko. hipotalamus. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci. tako i po količini i trajanju. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. na osnovu posmatranja samog krvarenja. Usled toga izostaje faza sekrecije. Anovulatorno krvarenje .

2. već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice.3 dana. pored krvarenja iz materice. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 . neuredno i po vremenu javljanja i po količini. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. Osim toga. verovatno je anovulacionog tipa. kao i pregled punktata koštane srži. dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove. odnosno krvnih elemenata u razmazu. u prvom redu vitamin K. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti.  Anovulaciono krvarenje je . Ako do prestanka krvarenja ne dođe . jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. 3—4 dana. sa 55  . a i sama kiretaža unutrašnje površine materice. Mlade bolesnice. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje. i dilatacija cervikalnog kanala. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. sa ugrušcima krvi. Daje se intramuskularno. bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti.5 mg stilbestrola dnevno. Krvarenja ovulacionog tipa . Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa. bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba. Pregled krvnog razmaza.aciklično. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne. Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno.55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem. Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje. često veoma ozbiljne bolesti. daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. i amid nikotinske kiseline. Ova sredstva. koje obično traje 4 dana. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere. koje devojčica sprovodi kod kuće. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena. koagulen. omogućiti joj odmor. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. vitamini. S druge strane. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. obično krvare i iz drugih organa.od lekova se daju uterotonična sredstva. ali produžena ili suviše obilna. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice.5 . Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo. zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum.. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji.su obično redovna. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma. a i pod kožom.

kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja). pak. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature. Druga terapija nije potrebna. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . OLIGOMENOREJA. onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana. pored iznetih kliničkih karakteristika. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. a ponekad i oskudne menstruacije. 56 . Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći. gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije. što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. Zbog toga. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. jer se lečenje bolesnice. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga. Oligomenoreja ne spada u metroragije. u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda.24 dana. a kraćim od tri meseca. ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2. Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. takode. produžuje se faza proliferacije. Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . Ako je. Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze. Terapija se sprovodi nekoliko meseci.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije. izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci. a time i menstruacioni ciklusi.  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja.5 mg stilbestrola. Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke.

57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. vrši se eksplorativna kiretaža. Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja. koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. u stvari. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. Ako terapija ne da željene rezultate. dana ciklusa. te se hipermenoreja poboljša. nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. u dozi od 10 mg dnevno od 17. Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. što se postiže davanjem 10 mg enovida. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini.Kod ovog poremećaja. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja. Hipomenoreja. Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. supstitucijonom terapijom. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. kao i oligomenoreja. sintetski progestin. Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. Posle toga. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. nekoliko dana kasnije ponovi ti. do 24. 3 do 4 meseca. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. dok ga druge teško podnose. ako je to potrebno. a količina izgubljene krvi je minimalna. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. do 24. posle ustanovljavanja uzroka. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). što znači da kod njih postoje. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. Međutim. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. dana ciklusa. Ipak. Ona. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. normalne ovulacije. te je i ocena o tome relativna. U iste svrhe može se koristiti enovid. HIPERMENOREJA. ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan. a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. iako ne u uobičajenom broju. PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . HIPOMENOREJA. kao i posle progesterona. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. posle čega će krvarenje prestati. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. ali će se. Kolebanje 57 . — Hipermenoreja je po trajanju duže. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se. U slučaju profuznog krvarenja.

Krivulja bazalne temperature je monofazna. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. veoma tankim slojem.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice. Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. Kod drugih. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. dati u sredini ciklusa. po izgledu same bolesnice. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin). Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. Javljaju se iznenada. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. a može se i dokazati pregledom periferne krvi. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. kada ga inače nema. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. dana ciklusa. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. međutim. regeneracija i proliferacija. okrugle ili ovalne. žutog tela. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. provera. Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . u mokraći nema pregnandiola. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. kod kojih su tegobe izraženije. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. te ne dolazi do lučenja progesterona. mestimično cistično proširene. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije. Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. anovulacione metroragije većinom su aciklične. Dešava se. ali ga ima i u generativnoj periodi žene. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. po 5 mg dnevno (enovid. 58 . kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. norlutin). Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. te lečenje i nije potrebno. odnosno kontrolom broja eritrocita. koji može dostići veličinu lešnika. koji pokriva unutrašnju površinu materice. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki. što se vidi već na prvi pogled. nejednake veličine. do 25. Isto tako.58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma.

odnosno u klimakterijumu. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. jednom mesečno. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. najpre endocerviksa. u prvom redu hipofize i jajnika. do 25. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. posle čega se situacija poboljšava. zatim vitamini. dana ciklusa. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. onda se progesteron daje tri do četiri dana. U slučajevima klimakterične metroragije. do 24. perzistentni folikul počinje da degeneriše. produženim i neurednim krvarenjem. praćenih obilnim krvarenjem. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. pak. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. sa oskudnim ili preterano obilnim. Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu. od kojih u prvom redu 59 . Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. pored kiretaže. Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. Kiretaža materične sluznice i. Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. pad estrogcna je evidentniji. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. dolazi u obzir i histerektomija. na 28 dana u toku tri meseca. zavisno od preparata).59 Posle izvesnog vremena. zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. kao što su kalcijum i koagulen. u drugoj polovini ciklusa. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. neuredni. Ovulacije su retke i povremene.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. dana ciklusa 5 do 10 mg. dana). Ono u početku nije obilno. može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima. često anovulatomi. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. a naročito njenog površinskog sloja. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. Posle toga progesteron se daje 24. još 3 meseca. endometrijalni polipi ili adenomioza). infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. ili. a onda i endometrijuma. Inače. kada i nastaje krvarenje. endokrinih žlezda. Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja.

gađenjem. razdražljivošću. mukom. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. Ima. različiti. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . uz druge faktore. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. javili slabije ili jače izraženi bolovi.60 vitamin K i nikotinamid. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima. i znatnim poremećajem opšteg stanja. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. Ovi bolovi. nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. Za razliku od primarne dismenoreje. Ta promena ravnoteže. za drugu. međutim. da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. mogu trajati duže. posle nekoliko meseci. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi. jezom. tumora ili sraslina. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. može da se ispolji glavoboljom. Od hormona treba dati progesteron. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. ali retko sa prvim menstruakcijama. ili čak i godina. Smatralo se. drhtavicom. preosetljivu. Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. mogla bi. koje boluju od izražene anemije. a nekada ne mogu otkriti. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. povraćanjem. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 . Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. koji se nekada mogu. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. naime. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. pa čak i dijarejom. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. one postaju nepodnošljive. ukoliko se javi u toku dismenoreje. korisna je i aplikacija uterotonika. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. da bi se kasnije. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. Dismenoreja nije bolest. dijabetesa. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. preteranim radom i lošim životnim uslovima. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. plačljivošću itd. Poremećaj opšteg stanja. Isto tako. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. Obično se javlja kod mladih žena. Ona može biti primarna i sekundarna. Na taj način. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. lakim.

dok traju bolovi. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. a danas je gotovo napuštena. slabih narkotika. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. na organima male karlice. Prema tome. Ne treba zaboraviti da se. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. aspirina ili kombinovanjem preparata. Preduzima se . spazmolitika i. tivne metode lečenja. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. jajnika ili jajovoda. antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. endometrioza eksterna i adenomioza. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. ne postižu dobre rezultate. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. korekcijom nepravilnih položaja materice. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. To mogu biti tumori materice. Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. relativno dobra.samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. tj. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije. izolovano data.61 normalan. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). Po učestalosti. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. eventualno. naime. U osnovi. Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama. kada je to potrebno. pored analgetskog efekta. upala unutrašnjih polnih organa. na prednjoj 61 . Ovo je stara. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. u stvari. Pored ovoga. lečenjem bolesnice od upalnih procesa. psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. po potrebi 2-3 tablete dnevno. sedativa. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. danas gotovo napuštena terapijska metoda. Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. Poznato je. Iako terapijski opravdana. u pitanju je endometrioza. Sama ili udružena sa drugim metodama. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat. razlog bolnih menstmacija.

na cerviksu. može duboko da prodre u miometrij. pupku. a i zbog međusobnih sraslina. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu. vagini i vulvi. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. Lokalizovana na crevima. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe.u samoj materici. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. tankom crevu. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. a naročito na tankom crevu. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije. ispunjene tečnošću čokoladne boje. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. u stvari. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima. Poreklo endometrioze nije uvek isto. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. tj. rez od operacije itd. opstipacije i i bolova pri defekaci. Širenje endometrija hematogeno . ona razlog što žena ne može da ostane bremenita. pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. sigmom ili rektumom. Obično su to mala. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju. suprotno tome. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. Kod takvih bolesnica. gde se implantiraju. može da patiod dispareunije.) Nadalje. 62 . broju i lokalizaciji. na peritoneumu male karlice. prema nekoj od opisanih mogućnosti. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida. odnosno subileusa. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze. niti se njena pojava može lako objasniti. tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika.62 strani sigme i rektuma. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici.     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju.

a naročito celioskopija. Prema jednoj šemi. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. I njima se. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. kada se obustavlja.lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. U svakom slučaju. ona se produžuva do 4 meseca. Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije. posle čega žena dobija krvarenje. onda se može pokušati i sa primenom hormona . odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. kao i stilbestrolom. provera. kojima se dodaju male doze estrogena. dnevna doza se povećava na 2 mg. te je telo materice difuzno uvećano.  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. 63 . koji treba davati peroralno više meseci. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice. miometrij je znatno zadebljan. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva. po l mg.  Menoragija. preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg. vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. Ako su tegobe izraženije. pak. nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. te je uvećanje materice pomalo nepravilno. ovo oboljenje je relativno retko. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja. što je relativno čest slučaj. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. asimetrično. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. ginekografija. Osim toga.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. cistično promenjen. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. se daje svaki dan posle jela peroralno. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. stilbestrol. tako i objektivan nalaz kod ove bolesti. Čim se to desi. jer ni anamneza.63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. ENDOMETRIOSIS INTERNA .

Samo izuzetno. trećih po 10 mg. pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. OPERATIVNO LIJEČENJE .5 mg dnevno. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa.  Od opštih oboljenja. Hemijski činioci sadržani u sapunu. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. međutim. Pored pomenutih hormona. izraženom pothranjenošću. a u težim oblicima endometrioze i duže. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. oni se danas. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron. Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. ekcem i herpes. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. anovlar). Dnevnu dozu od 20 mg. avitaminozama. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa. Tako. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. zatim dermatitis. na primer. pa se doze svake nedelje povećavaju. starosti i porodične situacije bolesnice. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. a ne oboljenje. sve više napuštaju. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. sa obostranom adneksektomijom. drugih po 5 mg. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. Ima. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. Počinje se sa malim dozama preparata. U takvim slučajevima. a nešto rede i kraurozu stidnice. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene.64 norlutin. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. on prati neku osnovnu bolesti. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze. Kao simptom. sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom. 64 . Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno. slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene.  Od lokalnih uzroka. PRURITUS VULVE je simptom. Tada se naziva simptomatski svrab.

Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. a može doći i do lokalne infekcije. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. treba aplikovati lokalne anestetike. zbog upotrebe nekih lekova. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". a koji su zasad nepoznati. Kod simptomatskog pruritusa. kada dođe do atrofičnih promena na koži. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. a naročito ako je u odmaklim godinama. teškom tuberkulozom ili karcinomom. ali se može javiti i ranije. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. U kasnijem stadijumu. mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije. a po potrebi odrediti i glikemiju. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces.65 anemijom. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija. bolesnici treba davati sedativna sredstva. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. vulvitisa. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja. Na koži stidnice. Ovaj simptom.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. leukoplakije. Kod upornih slučajeva. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. krauroze i početnog raka stidnice. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju. 65 . može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. U tom smislu. u vidu masti ili praškova. treba pregledati mokraću na šećer. treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. Osim toga. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. može da se javi i kod žena sa uremijom.1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. Isto tako. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. a lokalno. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. dermatitisa. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije.

Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. da dislociraju susedna tkiva i organe.66 Uz konzervativno lečenje. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. osim izuzetno. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa. često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. Danas se. Vagina postaje plića i uža. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. infekcija. dijagnostikovali kasno. U celini uzev. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. vršeći pritisak na njih. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. Stidnica se u cjelini smežurava. i zbog relativno male mogućnosti za to. oni mogu da znatno narastu. uglavnom distrofično. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. međutim. iako histološki benigni. Ipak. Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj. Za razliku od benignih. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. i to obično kod žena u odmaklim godinama. naročito lokalnom aplikacijom estrogena. prvenstveno torkvacija. maligni tumori ženskih polnih organa. providna i krta i podseća na pergament. ruptura ili krvarenja iz tumora. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. naročito ako su praćene pruritusom. ovakvi tumori. Ako se ne odstrane dok su mali. naročito na pojedinim polnim organima. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. skoro potpuno nestaju. koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. a u odmakloj fazi su onemogućeni. koji su relativno česti. negde pre ili u vreme klimakterijuma. pa čak i u skorijoj prošlosti. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. opravdana i preventivna operacija. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. a u 66 . čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. da ih deformišu i da. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. stanje javlja se veoma retko. Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. pa čak i klitoris. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. KRAUROZA VULVE — Ovo. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo.

čvrsti i još uvek bezbolni. Ipak. predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. krauroza). najpre u regionalne limfne žljezde. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. Osim toga. Međutim. sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice. Ovi tumori. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. mada se. naročito kod papiloma. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. može otkriti i kod mladih bolesnica. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . Tek ako su veoma veliki. ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. ako to žena zahteva. u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. pak. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. eventualno osećaj pritiska. Iako ih opaža kao strano telo. Po pravilu. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože. Makroskopski. jedva uočljiva. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. tj. (mala i čvrsta bradavica) ili.osim estetski neugodnog efekta. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. Mikroskopski. neznatna. jer daje rane metastaze. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. Karcinom vulve. čiji su zidovi nekrotični. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. rede. obično duže vreme posle klimakterijuma. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . Ponekad. Kod nekih od njih. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. a i do daljeg širenja ulceracije. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. Veoma je maligan. ne daju nikakve simptome.

Svrab je uporan. po pravilu. NULTI STADIJUM). javljaju se bolovi. nisu sumnjive na malignitet uvećane. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. čvrste i pokretne žlezde. podrazumeva situaciju kada se maligna. na rektum. TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan. 68 . odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. otkriva sa zakašnjenjem. Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. U odmaklim procesima. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. Ipak. ali su pokretne i nisu uvećane. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma. PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. gde je operacija kontraindikovana. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje. (PREINVAZIVNI.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. ne reaguje na terapiju. prvenstveno zbog toga što se bolest. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. a često i u inkurabilan stadijum. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. Zavisno od primame lokalizacije. zbog lake dostupnosti organa nije teška. vrši se samo zračenje. Kasnije. Dijagnoza karcinoma vulve. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. Prognoza je u principu nepovoljna. ili je sam tumor fiksiran za kost. sa njom i terapijom često se zakasni. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. nema udaljenih metastaza. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. čak i na bešiku. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom.

kad je to moguće.69 Sarkom vulve. bolan infiltrat. Nažalost. Kod velikih cista lečenje je operativno. PAPILOMI. terapija je uglavnom neefikasna. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. Prema prostranstvu maligno procesa na vagini. ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice. razmekšava. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . po pojavi prvih znakova bolesti umiru. 69 .obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. zahvata organe trbušne duplje ili. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. Bolesnice uskoro. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. U pretkliničkom. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. obično prema stidnim kostima fiksiran. ove ciste prolaze bez simptoma. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. Kasnije se tvrdina širi. infiltrativni. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. Dok su male. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. u operativnom odstranjenju malignog tumora. prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. u gornjoj trećini. ulceriše i inficira. Terapija se sastoji u zračenju i. a kada porasta žena ih obično sama napipava. koje su prešle klimakterijum.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. Mikroskopski – planocelularni. pak. obično na zadnjem zidu vagine. Veoma je maligan. Dok kod malih nije potrebna terapija. rijetko o adenokarcinomu. ulcerozni. FIBROMI. dopire do karličnih zidova izvan male karlice. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine. čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst.

zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice . može se u nekim slučajevima. broja i veličine fibromioma. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati. Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. remete i otežavaju njihovu funkciju. uraditi i amputacija grlića. dislociraju matericu i grlić i. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. Iz njih bolesnica obilno krvari.Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. neelastičnih. Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju. Mogu biti uzrok sterilitetu.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI . Ponekad.naročito ako dostignu značajniji rast. uradi totalna histerektomija. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom. umesto miomektomije ili zajedno s njom. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa. smanjene prolaznosti. ako dođe do trudnoće. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa. HEMANGIOM . Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa. Javlja se češće kod relativno mladih žena. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . Vagina je tada pretvorena u kratku cev.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva.kao veoma redak. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije. i kod mladih žena mora da se. oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal. Osim toga. tamnoplavih lezija. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom. a njihova simptomatologija je relativno oskudna. umesto miomektomije. vršeći pritisak na okolne organe. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja. kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. jer se brzo hematogeno metastazira. Osim toga. zbog položaja. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. klinički bez posebnog značaja. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine. CERVIKALNI MIOMI . a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. mada su takve situacije izuzetno retke. koji su u stvari u kavumu 70 . iz tehničkih razloga. ali i veoma opasno maligno oboljenje.

pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. i nekoliko stotina. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. ukoliko su na peteljci. Submukozni fibromiomi. dilatirajući cevikalni kanal.71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni. istmične. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. cervikalne i fibromiome okruglih veza. a ponekad preovladuje vezivno tkivo. u drugoj polovini ovog doba. sa peritonitisom. doduše retko može da dostigne nekoliko desetina.Myoma nascens. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. izuzetno. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. ponekad. izazovu kongestiju i nekrozu tumora. fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa.. Veoma su retki pre dvadeset pete godine. a sam tumor. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju. Subserozni fibromiomi. ukoliko su na peteljci. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena. mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva. između 35 i 55 godine života. kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni. Predstavljaju 9. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška. Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. zbog zatvaranja krvnih sudova.mogu 71 . Fibromiomi materice To su čvrsti. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije.. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama.5% svih benignih tumora materice. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. mogu da se uvrnu i da pri tom. pa čak.

trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. nazivaju se fibromiomi previja. dizurija. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. sekundarna anemija. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. treba. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. zatim kalcifikacija i nekroza. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. Kada se jave. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. Ako se. može da nastupi spontan pobačaj. Osim toga. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. groznicom. može da. kao i menoragije. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. pažljivo uraditi miomektomiju. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. zbog njihovog rasta. ali vremenom. znatne veličine. poremećenu trudnoću. bez obzira na graviditet. Kao posledica neurednih. Kod trudnica sa miomom na materici. Fibromiomi. fibromioma gde je ishrana. TERAPIJA. ako polazi sa zadnje sirane. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. uretru i rektum. ili kad se ustanovi da su 72 . pak. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. degenerativne promene počinju najpre od centra. Po operaciji trudnoća se nastavlja. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. u porođaju mogu nastati različite komplikacije. prvenstveno na mokraćnu bešiku. naročito kod većih mioma. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. najslabija. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. cistična i masna degeneracija. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. Ponekad fibromiom materice. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. opstipacija. kad se trudnoća iznese do kraja.72 doći u intiman dodir sa ureterima. Izvesne fibromiome prati sterilitet. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju.

gde to nije potrebno. te se i promene na njoj. Kad to nije moguće. jer ne žele ili ne mogu više da rađaju. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. vrši se operativna ekstirpacija materice. označavaju se kao displazija. U stvari. To naročito važi za karcinom materice. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. histerektomija. Nažalost. i pored toga. često inkurabilni oblici bolesti. lako dostupna pregledima. u prvom redu krvarenje. iako unutrašnji polni organ. Ona može biti parcijalna ili totalna. hiperhromatična jedra. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. tj.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju.  zatim karcinom grlića.. 73 . Srećna je okolnost što je materica. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra. nepravilnog oblika. mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. ako se na njih misli. Ove promene. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. ili kod starijih žena. Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. ne javljaju i ne razvijaju iznenada. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela.  pa karcinom tela materice. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi. Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati. neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. bilo kakve da su. da se izvrši miomektomija. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. Prema tome. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini. te se još i danas u praksi sreću odmakli. Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve.

I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. displazija grlića materice. umerena i teška. a preko ovog u invazivni karcinom grlića. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića. Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći. Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. najčešće oko spoljnjeg ušća materice. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen. mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau).  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. 74 . a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda. spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. Inače. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu. kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. Prema tome. konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka. Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma.  To se ne može reći i za displaziju III stepena. ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena.

a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti.75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. razara ih. U svakom slučaju. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. što mu i ime kaže. obično negde pred menopauzu. I kod infiltrativnog. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. kroz bazalnu membranu u zid grlića. Prvi period ovog stadijuma. što podrazumeva. kao i kod ulceroznog tipa. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. pre svega. naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom. Javlja se kod relativno mladih žena. neravna i trošna. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. koja se i golim okom može videti. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. odnosno ne dovodeći do invazije. u parametrija i u gornji kraj vagine. Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci. pa čak i nekoliko godina. ulcerozni i infiltrativni. čak i kod devojaka. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. pored brze infiltracije. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. Najčešći je vegetantni oblik. Isto važi i za ulcerozni oblik koji je. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. To je tzv. pre svega grlić materice. a da je proces još operabilan. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. doći će do daljih promjena na njoj. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine. ne prodirući odmah u stromu. poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). Zanimljivo je i veoma važno da. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. Može da se javi i kod veoma mladih žena. i stvara ulceraciju. koja infiltriše okolna tkiva. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. 75 . takođe protiče asimptomatski. i bolest prelazi u invazivni stadijum. u samom epitelu.

Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. te grlić. maligni proces ne razvija upolje. U svakom slučaju.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje. koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje. i. Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma. osim isečka. aspiracijom. Pri tome. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. nepravilnih ćelija. dosta često. pri digitalnom pregledu. Osim pregleda vaginalnog razmaza. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili. – Ciljana biopsija 76 . te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. Zbog toga. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. grlić dobija bačvast oblik. Kod ove lokalizacije. sa mesta smene epitela. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše. ranije daju metastaze. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. kod endocervikalne forme karcinoma. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. pak. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. iako na izgled nepromenjen. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. duž tkiva endocerviksa. pored ostalog. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. vaginalni deo grlića izgleda čvrst. te obavezno. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz.Ukoliko se od početne lezije. Katkad i to nije dovoljno. ukazuju na malignitet. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. nejednakih. može biti znatno prožet malignim tkivom. nalaz krupnih. pa im je i prognoza gora. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. Sa erozije. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije.

što kod karcinoma grlića podrazum. koji preko parametrija. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau. Svaka ginekološka ambulanta.  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija.  sukrvičasto belo pranje. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju. prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta. intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da. SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. i njih je malo i nisu uvek alarmantni. koja celom širinom infiltriše. iako teorijski moguće. može podeli u četiri stadijuma. pri čemu je njena donja trećine slobodna.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno. bolje reći. Kad se simptomi jave. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. a čak i ambulanta opšte prakse. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma.77 Svaku. bez prodora kroz bazalnu membranu. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. Još se naziva nulti. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. na terapiju rezistentno. već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. zahvatio je i parametrija. bez radikalnih 77 . već je duže vreme u invazivnom stadijumu. No. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. *.Kako su u Ia stadijumu. čak i minimalnu. bolest je već poodmakla. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena.

Naravno. posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše.78 operativnih zahvata. 78 .

trudnoća se do porođaja retko iznese. Međutim. vrši se i kod gravidnih bolesnica. Ovakva konzervativna operacija. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. Isto tako. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. te je žena sposobna da kasnije zatrudni. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. imati na umu da citološki. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. a da je onda. međutim. žena obolela od raka grlića materice zatrudni. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. što je slučaj kod negativnog nalaza. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. što može da zavede citologa. a odstraniti maligno ognjište. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. Treba. pa čak pokatkad i onemogućena. jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. U takvim slučajevima. ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. ako je to potrebno. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. dilatacija cervikalnog kanala otežana. Bolest se. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. Neki ginekolozi 79 . onda se ne čeka porođaj. međutim. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu. U nultom stadijumu lečenje je operativno. ako dođe do spontanog porođaja. obično teže i kasnije otkriva. od toga da li je rađala i da li želi još dece. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem. zavisno od histološkog nalaza. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. odnosno histopatologa. pa. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. koje okružuje endocerviksa.

srčana oboljenja. Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi.u prvom stadijumu je oko 80%.). No. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. Ako se ne otkrije na vreme. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. A teži oblici su preinvazivni karcinom. obično više godina posle menopauze. Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. izvrši eksplorativnu kiretažu. a u trećem stadijumu je vrlo mali. Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. proširene vene. Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. Na ovo starosno doba. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost. Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. parametrija. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. posumnja i na ovo oboljenje i da. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena. a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. jajovode. Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena. Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. bolest bubrega itd. Međutim. Istovremeno sa širenjem per continuitatem. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. a drugi su pristalice jedino zračenja. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima. pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. u slučaju ponovljenih metroragija. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . odnosno oko 75%. Osim toga. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost. u drugom oko 50%. rektum). radi postavljanja dijagnoze.

posle uzete anemneze. nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. drhtavicom i groznicom. kod žena koje pri kraju generativne periode. i pored toga. ako je pravilno lečen. osim pokatkad nešto uvećane materice. povremeno praćena jezom. loptasta. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. No. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma. Isto tako. te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. inače retka komplikacija. Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. Zbog toga. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom. naročito u zapadnim zemljama. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se. temperatura često je povišena. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. obično ne otkrije ništa. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. Neuredno krvarenje . iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. te zbog toga ginekološki pregled. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. Pri pregledu bolesnice. broj leukocita je povećan.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. objektivan nalaz u početku je teško postaviti. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu. u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice. Tada je pri palpaciji materica uvećana. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. Ova. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala. Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 .

Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. svaka žena. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. otkriva slučajno. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne. Tada se bolest. takozvanoj mikroinvaziji. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. veličini. Simptomatologija. nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. osim ginekološki. Još i tada. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu. pravilnosti oblika. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. koja je još u pretkliničkom stadijumu. dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. No. sklonosti ka bojenju. kondenzaciji hromatina. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum. veličini i pravilnosti jedara. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. poslednjih godina izvesni. zavisno od lokalizacije. Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. pošto maligni proces probije bazalnu membranu.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica. Kod ovog malignog oboljenja. pregleda i pomoću kolposkopa. 82 . Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. broju mitoza. da bi posle nekoliko godina. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta.sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . Danas se. Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. u ranoj početnoj fazi invazije. iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz.

a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. bar jednom godišnje. koji se uvlači u vaginu. BENIGNE SLIKE A. Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima . makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. beli epitel i atipična zona transformacije. 83 . B. Ektopija. kao i ektopija. Kolposkopija je lako izvodljiva. podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. baza leukoplakije. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta.  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene. Normalna kolposkopska slika.  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika. povremeno. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled.. koji osvetljava posmatranu površinu. mozaik. Od ektopije treba razlikovati. ektopija i tipična zona transformaacije. Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau. Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića. a naročito u vreme i posle klimakterijuma. a po potrebi i češće.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene. potpuno neškodljiva. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa.zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop. Prednji deo aparata. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice. a ne i za kontrolu endocerviksa. a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene. koji je ovoj metodi nedostupan. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). snabdeven je hladnim izvorom svetlosti..Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom.

Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. dakle nepristupačna oku lekara. koje podsećaju na pčelinje saće. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. imaju oblik polumeseca ili vadičepa. Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. B. mora se mikroskopski ispitati. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. nejednake su debljine. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. Zato se. D. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. Za razliku od leukoplakije. 84 . u pitanju je parakeratoza. Ova promena često prati leukoplakiju. ovu promenu treba operativno odstraniti. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. nepravilnog širenja. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. E. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. koji mu normalno pripada. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. Histološki. Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. koja se najčešće zapaža i makroskopski. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. C. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. posle ovog nalaza. Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. ali može biti i samostalna lezija. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto. što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. i nejednake je debljine. Tipična zona transformacije (prerastanja). Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. Beli epitel. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. Atipična zona transformacije. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Baza leukoplakije. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. Mozaik. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. nepravilnog oblika. Leukoplakija. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza. Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. za razliku od tipične zone transformacije. posle odgovarajuće obrade.84 C. Ova promena.

Pre uzimanja materijala. pripremljenog po metodi papanikolau. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. pa se špatula obrne za 180°. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. što je takode veoma zadovoljavajuće. procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. Treća grupa ne ukazuje na malignitet. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. uzan pojas citoplazme. ili drvenom špatulom. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. ali ga i ne isključuje. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. endocerviksa i endometrijuma. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. koliko je moguće. Poznato je. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. koje se zamenjuju novim. govori da postoji maligni proces na materici. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh. uvuče u cervikalni kanal. Kao što je već rečeno. treba potvrditi histološkim pregledom. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. naime. najpre endocerviksa. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. 85 . Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. velika i nepravilna jedra. a zatim endometrijuma korpusa. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara.

Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. Zaostale čupice ne uginu. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. posle porođaja ili pobačaja. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. Istovremeno međutim. a kasnije na 6 meseci. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. Kad se posumnja na horionepiteliom. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. što se pri pregledu može lako ustanoviti. Osim toga. a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. pak. Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. bez karakteristične simptomatologije. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Dijagnoza. treba kontrolisati. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši. koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. u početku tromesečno. Isto tako. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica. dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje. Simptomatologija. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. 86 . Sarcoma botrioides. takode vrlo maligne prirode. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena.

Umesto operacije. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. mozak. Pored metotraksajta. dobro ograničeni od okoline. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. To su trošne. Prognoza Kasno se otkriva . od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. međutim. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. To dovodi do sraslina 87 . Javljaju se jednostrano. situacija se bitno poboljšala. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. Poslednjih godina. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. čvrste konzistencije. bila je izuzetno loša. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. tamnoljubičaste. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti. Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. Ipak. oblika i veličine manje šljive. a rede na grlić materice i na stidnicu. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. u terapiji se koristi i aktinomicin D. Sa operativnim lečenjem. a zatim prelazi na susedne organe. Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. koje se u to vreme jedino primenjivaio. prvenstveno na sigmu i rektum.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. odnosno na susedne organe. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik. koje se onda sprovodi posle histerektomije. a i metastazama. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede. je isključivo operativna. slobodno pokretljivi. i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. odnosno mnogo bolji nego posle operacije. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. Osim toga.prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. na neposrednu okolinu. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati. Osim širenja krvnim putem. neoplazmatične tvorevine. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki. sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. donju trećinu vagine.

Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. Isto tako. naglo. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. odmaklom stadij umu. spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. zracima. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. 88 . najčešće slučajno otkriva. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. Ako se bolest otkrije u kasnom. kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. Inače. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. Zbog toga se bolest obično kasnije. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. No. Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. a rede se. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. pa se može reći da ranih simptoma nema. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. Lečenje je operativno. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Ako je pri tome nalaz pozitivan. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. Veoma je maligan. uvučene između dva lista široke veze materice. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom.88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. sadržajem rastegnute muskulature. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. što otežava njihovo operativno odstranjenje. terapija je operativna. veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim.

U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika. čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora.  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read.  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika. Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika. Oni mogu da se podele u više grupa. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima. Funkcionalni tumori jajnika. od karcinoma materice. karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore. i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi. Od njih su najčešći dermoidi. Osim retencionih cista. fibrohondromi i fibroosteomi. Prema podeli. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma. I jedne i druge mogu biti benigne i maligne.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora . SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali. melanosarkomi. amenoreji ili sterilitetu. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. Svi su veoma retki. prvenstveno funkcije bešike i rektuma.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta. Isto tako mogu se javiti 89 . Prva grupa . zbog čega se bolesnica obraća lekaru.  Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika. rabdomiosarkomi. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu.  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika. bilo da su benigni ili maligni. horionepiteliom i mezonefrom.  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi. od karcinoma dojke.tumori od žljezdanog tkiva .čine epitelni tumori jajnika. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti.arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega. fibromiomi.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama.

U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju. najbolje klinasta resekcija jajnika. Osim toga. U tom slučaju. Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. Ipak. jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje.90 bolovi. beličasosivkaste boje i neravne površine. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. Rede. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora. Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. Postavljanje tačne dijagnoze. čak. tumor se opipava. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. određivanje položaja. Na preseku. I pored svih teškoća. 90 . Ako se ipak za to ukaže potreba. dok su još relativno mali. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. ako je znatnijih dimenzija. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. preoperativna priprema ili. cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. Pri ginekološkom pregledu. Rede se tumor. elasticnočvrste su konzistencije. zavisno od njegove veličine. može posumnjati i na graviditet. može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. pak. Ovo je važno iz terapijskih razloga. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. pa se u tom slučaju. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema.

Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. Ciste žutog tela. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. Kao što smo pomenuli. po pravilu. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. 91 . ali obično sa daleko lakšim simptomima. ali po pravilu mnogo manje dramatična. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine. jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. ako ne nastupi spontana regresija ciste. intraabdominalnom krvarenju. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe. čija je simptomatologija veoma slična. ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. odnosno rctcncione ciste. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije. otklanja uzrok krvarenja. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. Osim toga. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. Ako dođe do njihovog prskanja. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. a u retkim slučajevima. Osim cista žutog tela. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. u svim slučajevima ruptura.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. i to obično obostrano. Klinička slika je gotovo istovetna. i luteinskih cista jajnika. Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. te ne zahteva posebnu terapiju. pa je samim tim i klinička slika teža. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. luteinskih cista ili hematoma. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. Icčenje je operativno. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Osim folikulinskih. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. Otvara se trbušna duplja. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. Tada je lečenje operativno. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste.cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. bilo folikulinskih. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja.

takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome. Istovremeno. koju treba odstraniti. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku. 47). Ako postoji sumnja da je cista na jajniku. onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. sa lečenjem ne treba odugovlačiti. Kod većih cističnih tumora 92 . Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. same ciste. viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. sastoji se u odstranjenju. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. Ovo utoliko prč. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. enukleacijom. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. Serozne ciste ili cistadenomi. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. 46). Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika.92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. proste serozne ciste jajnika. Terapija je operativna i kod mladih žena. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. što se može očekivati naročito kod starijih žena. To su tzv. Danas su tako veliki tumori veoma retki. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika.. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. koji ponekad takodc može biti netačan. ponekad snabdevenim trepljama. izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. To su tumori tankog zida. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. malignog karaktera. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. osim toga.

prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa.

obično glatke površine. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora. i 70. Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. Ako nastupi prskanje ciste. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. Maligna degeneracija. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. Tako. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. širi i na drugi. treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. su benigni. Isto tako. Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. Kod mladih žena odstranjuje se cista. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. na primer. Posle 70. po pravilu. čvrste konzistencije. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku. prema šupljini. verovatno limfnim putem. prema današnjim shvatanjima.94 ga. a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. po mogućnosti enukleacijom. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. Isto tako. Ponekad se. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. cista nade i na drugom jajniku. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. Prema nekim autorima. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. ako postoji sumnja na malignitet. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. Osim toga. međutim. kao i prvi. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. ako dođe do prskanja ciste. Pseudomucinozne ciste. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. kao i prosti serozni cistadenomi. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. Tumor je režnjevite grade. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. pa ako se isključi maligni proces.

fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. Ako se bolest rano dijagnostikuje. u pitanju je II B stadijum. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. Terapija. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. juće zračenje. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem. peritoneum. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. ubrzo po oporavku. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. dok je još u operabilnom stadijumu. Ascita nema. Po pravilu. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. mogu da se stvaraju priraslice. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. pa se kasnije. čvrsta. a ako su angažovani i drugi karlični organi. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. Između karcinoma jajnika i okolnih organa. nepokretna. naročito u odmaklim slučajevima. neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu. tanko crevo i njegov mezcnterijum). definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. onda je u pitanju II A stadijum. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. ove medikamente treba davati što duže. Desi se često kod karcinoma jajnika. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. oni su oskudni i nckarakteristični. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana. Osim toga. prvenstveno creva. U suštini. u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. a kada se ipak jave. No i tada. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. U četvrtom stadijumu maligni proces. pa je zato potrebna histološka potvrda. kvrgasta ognjišta različite veličine. daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. čvrste konzistencije.95 dovodi do stvaranja metastaza. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. ali bez pojave ascita. Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. difuzno rasejanih. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. čvrstih. osim na jajnicima i u maloj karlici. kvrgaste površine. prema ustaljenom 95 . Ipak. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu.

uz to. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja. pomoću za to podesnih metoda. u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. na mesto malignog tumora. osim u vrlo retkim slučajevima. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. Metastatski tumori jajnika. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa. samo citostaticima. Veoma je važno. no treba sukcesivno kombinovati. prilično retkim slučajevima. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. Prema tome. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. a ne postiže se definitivno izlečenje. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti. Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. U izvesnim. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta. U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. posle ili bez eksplorativne laparotomije. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . pak.96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice. koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. ona je ipak od velike koristi. olakšava subjektivno stanje bolesnice. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli). U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. dojki. jetre i materice. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. lako.

odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. budući daje u pitanju benigna neoplazma. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. Tumor je obično mali. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika. dlaka. Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori. Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. kosti. kao i ostale ciste jajnika. Osim toga. Pri postojanju ovog sindroma. a retko su i bilateralne. koji potiču od ovarijalne strome.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. Meigsov sindrom. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. Inače. ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. 48). Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. kože. zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. što se retko može učiniti. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. Mogu da budu praćene sterilitetom. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. koje se obično javljaju jednostrano. 49). Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. mišića itd. Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika. I dennoidne. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva. a rede samo jedan njegov deo. leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. zejtinastim. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice.

Ovo je utoliko lakše prihvatiti. 50). zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni. Maskulinizirajući tumori jajnika. pri postojanju tumora na jednom od jajnika. Feminizirajući tumori jajnika. Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. Javljaju se obično jednostrano kao glatki. mesti mično kompaktnog. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. Većinom su benignog toka. Pri tome materica može biti lako uvećana. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. sekretornom aktivnošću. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji.98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. režnjeviti tumori različite veličine.tumore koji potiču od ćelija teke. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. Tumori teka ćelija. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. odnosno cističnog izgleda. Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. I jedni i drugi veoma su retki. Najčešće se. u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. Tumori granuloze. Na preseku su žućkaste boje. I jedni i drugi prilično su retki. Na preseku su žućkaste boje. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom. odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti. javljaju se menstrualna krvarenja. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. Klinički. odnosno znake hiperplazije. . vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. Tumor luči velike količine 98 . — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. To su čvrste. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom. međutim. karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. a kod žena posle menopauze. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice. bez obzira na starost bolesnice. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. Arenoblastom.

Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. 51). ne tako retka komplikacija. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. On je čvrst i žućkaste boje. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora.99 androgena. veoma intenzivnim bolom. Bol u abdomenu. godine starosti. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. Tumori jajnika. perzistira. Ako se dijagnoza potvrdi. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj. atrofija dojki. i 40. povraćanje. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. a samim tim i promena karakteristične figure žene. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene. Brenerov tumor obično je malen. a zatim. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. produbljenje glasa. i gubitak menstruacije. ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira. Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. gađenje. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 . Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. To je čvrst. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. ali može dostići i znatnu veličinu. teško može da izvrši ginekološki pregled. Terapija je operativna. osim njegove" veličine i težine. Terapija je takođe operativna. zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. Brzo raste i izvanredno je maligan. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. koji se izlučuje preko bubrega. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. Smatra se da je benigne prirode. koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. Ova. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. hipertrofija klitorisa. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. Terapija ovih tumora. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome. nastupa i nekroza u njemu.

samo mogu biti još naglašeniji. 100 . bešiku ili vaginu. od kojih su najčešće: hialina. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. bilo. Osim malignih promena u kompaktnim. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. pak. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije. sa kojim je možda i ranije srastao. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. No. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. što je relativno retka pojava. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom. što je bez velikog kliničkog značaja. Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. Osim ovih komplikacija. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. trbušnu duplju treba drenirati. Lečenje je operativno. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. masna i cistična degeneracija. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. U svakom slučaju. prikači za neki od trbušnih organa. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. najčešće za omentum. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. koja nije naročito velika. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. obično dolazi do zagnojavanja u njima. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. Isto tako. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. iako je retka. ili češće difuzan peritonitis.100 organima. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. Ako se radi o seroznoj cisti. uvrnutog organa. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa.

Terapijski efekat. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. tako i na ćelije normalnog tkiva. U takvoj situaciji. a kod nekih i do trajnog izlečenja. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena. Tu pre svega. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. Najizrazitije dejstvo. Najčešći od njih su pad broja leukocita. Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. ako nema druge mogućnosti. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. te da se omogući spontan porođaj. a u odmakloj trudnoći i tokolitici.101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. Trudnoća se u takvim prilikama. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. zasniva se na tome. nežno i pažljivo izvedena. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. Takode se ovo lečenje u izvesnim. ili. male doze progesterona. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru. Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. U porođaju. ako se o tome ne vodi računa. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. može biti reč o rupturi ciste. može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. trombocita i ponekad anemija. pak. gađenja i povraćanja i do alopecije. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. Operacija treba da bude kratkotrajna. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. osim na tumorske. Poželjno je samo da se trudnica. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 . oni su ipak veoma ohrabrujući. a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. doduše retko. bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. nije retko da. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. razvija normalno. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. međutim. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. do pojave osećanja muke.

leukopenija i trombocitopenija. genitalnog trakta i drugih tkiva. kose i noktiju. Leukoran. endometrijalno i lokalno. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom. na primer. lokalno ili kombinovano. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega. pak. Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. lokalizaciji i stadijumu bolesti. antibiotike i hormone. Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. Uobičajena dnevna doza je 2. h: i pojavi alopecije. hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim.il. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. Trietilen fosforamid (Tiotepa). Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. prvenstveno ćelija koštane srži. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. Na njih je. Prilično je toksičan. Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. intramuskularnim i oralnim putem ili. ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. nauzeji i povraćanju. povraćanje. antimetabo^ lite. kao. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki. na čemu se danas. endokavitarno lokalno. odnosno u alkilirajuće supstance. leukopeniji i trombocitopeniji. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. Muleran (Busulfan). Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. Ako se 102 . U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. sa dugim pauzama između serija. Kao što smo već pomenuli. dakle. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. inoperabilnih karcinoma endometrijuma. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. (Endoksan). Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. trombocita i drugih toksičnih simptoma. etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina.5 mg na dan. odnosno Hlorambucil. Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. a drugi parenteralno. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. Od hormona u hemoterapiji maligr. Citoksan. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice. terapija citostaticima putem protokola i bazira. uglavnom.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. može preživeti. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. U normalnim slučajevima. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma. bilo numeričkih aberacija. pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom.106 odnosno tetrazomija. kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. Tada se govori o mozaicizmu. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze. nerazvijenost dojki. nervnih ćelija mačke. pa se hromozomi srede po parovima. desiti da se kod pojedinih osoba . U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj. u ćelijama muškarca. Ovo je veoma važno. kako na autosomnim tako i na seksualnim. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. identičnu hromozomsku sliku. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. u izvesnom procentu. Kariotip. u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. godine opisao sindrom kod mladih žena. Barovo telašce ne postoji. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. međutim. makazama se njihove konture opseku. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. infantilizam ženskih polnih organa. odnosno muškaraca. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. koji karakteriše nizak rast. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. Naime. hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. Zapravo. U tome i leži značaj ovog otkrića. Prema tome. Može se. praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. Osim toga. tj.

Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. često sa mentalnom zaostalošću. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije. i to na račun seksualnih hromozoma. ponekad. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. mogu se davati i progestinski preparati. Osim toga. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. Osim estrogena. Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći. Takve osobe su visokog rasta. iako su ženskog izgleda. a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. sa velikim jezikom 107 . dok drugi seksualni hromozom nedostaje. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. Kao što smo pomenuli. cubitus valgus. što čini da ukupno poseduju 47. godine starosti. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. Osim ovoga. osobe sa Klinefelterovim sindromom. niti definitivno izlečiti. po pravilu. a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. po pravilu. te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. hromatinnegativne. davanjem estrogena posle prestanka rasta. slabije vitalno. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu. iako po izgledu muškarci. Međutim.107 brežuljku i pod pazusima. odnosno 48 hromozoma. razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. Prema tome. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. Osim toga. tj. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. te i inače nizak rast učiniti još nižim. ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. po pravilu. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. Osim toga. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. evnuhoidnog telesnog razvoja. amenoreja. od kojih je jedna. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. novorođeno dete je mlitavo. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. A pošto nema ovulacije. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. što se vida kod normalnih žena. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. Klinički. kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam.

paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. paru. karakterističan za hemofiliju. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva.108 koji viri kroz poluotvorena usta. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije. bez manifestnih znakova bolesti. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. Citogenetski. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. a druga jedan hromozom. kod nje se ispoljavaju dominantne osobine. normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko. paru. u stvari vezan za Xseksualni hromozom. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. 108 . pak. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. služi samo kao prenosilac. koja se javlja samo kod muškaraca. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. takva su deca mentalno zaostala. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. Ako se. Druga. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom. koji je inače recesivan. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu). Osim toga. to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. Prema tome. dok žena. pak. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti. i javiće se karakteristična slika hemofilije. Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. između dveju generacija muškaraca. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava.