1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

bilo koje etiologije. coli. davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje. Upala se javlja češće kod mladih.4 postiže se i izlečenje upale stidnice. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom.znak fluktuacije. ako je vulvitis posledica kolpitisa. te se izvodni kanal zatvori. a terapija antibioticima veoma je efikasna. ali obično 4 . . Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa. Isto tako. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. U slučaju polnog nadražaja. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima. Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica. U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. i osetljiva. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. Infekcija je obično jednostrana. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje. dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala. razapete. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine. tople i fiksirane kože. od spreda unazad.. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri. ćelijskom infiltracijom i otokom.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom.  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal. strepto i stafilokoke. često promenom rublja. svetlocrvene. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. jednim potezom uzdužno. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. sekrecija ovih žlezda se povećava. praćenu jezom i groznicom. osećajem svraba. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. a samo izuzetno može biti i obostrana.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. a zagnojen sekret ne može više da otiče. a naročito pred polni odnos. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu. Ako se stvori apsces. razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde.

Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom. obično prvo u pređeni medice. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. Mogu da se jave i u trudnoći. kao i kod akutnog bartolinitisa. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. te je tumor ispod njih slobodno pokretan.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. sluznicu vagine i grlića materice. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija.  U početku ne daju nikakve simptome. a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. koji obično ne zarastaju per primam. a vrlo malo i žlezdanog tkiva. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. bez naročitih simptoma. Kasnije mogu toliko da se namnože. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa. Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano. Posledica su virusne infekcije.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. te ukoliko se radi o trudnicama. Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. naročito na koži medice. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. 5 . Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. na peteljci su i zašiljeni na vrhu. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta.

glavobolju. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. opštu slabost. bezbolna. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. a izaziva je Dikrejev bacil. okrugli ili ovalni. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. sekući makazama njihove peteljke. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu.Condilomata lata. 6 . bogati spirohetama. U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. uzdignuti iznad ravni ostale kože. toplotna ili hemijska oštećenja. ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa.meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. Ako je opšte stanje teško. Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja. Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. čiji centar nekrotiše. Infekcija uskoro zahvata regionalne. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine. koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. Zbog svraba koji takode oseća. bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju. izraženu anemiju. na koži stidnice postoje znaci češanja. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. čvrstih zidova. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis.  Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. natečena. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika. Koža je crvena. često poredani u grupama. higijenske prilike loše. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum . koje postaju uvećane. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. Nekoliko dana po odnosu. indurisana. otpornim. pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. crvenkaste ili crvenomrke boje. na bilo kom delu stidnice. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. koli bacili ili enterokoke. a zatim i ostale limfne žlezde tela. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. streptokoke. a ishrana slaba. pojedinačno otečene. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini. čvrste. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše. Kao što smo već pomenuli. Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi. Široki kondilomi su vlažne povr šine. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička. fagedeničnog ulkusa. jak porast temperature itd. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju. javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji. te je opasna po okolinu. osetijiva. te nastaje ulkus izreckanih. Treća venerična bolest . U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma .

bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu. Bol je kod vaginitisa. gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . Čest je simptom i bol pri polnom odnosu. često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine. Papile su jasno hiperemične.prstenovi (pesari). a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. neodređen i slabo izražen. Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se. crvenilo se smiruje. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela. obično iz zadnjeg svoda vagine. Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4.i stafilokokus.zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine. Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok. u stvari. .upalni procesi endometrijuma.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. e.intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji.. pH je još uvijek u kiseloj Kasnije. pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis. monilija albikans. pranje pregrejanom običnom vodom. pod dejstvom progesterona. dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija. Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . pa time otklanja i mogućnost infekcije. Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika . U akutnom stadijumu . u hroničnom stadijumu. otok i bol. Ph je pretežno alkalan. jer je vagina slabije oživčana. ako postoji. odmah po uzimanju. popušta. PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. strepto. dovodi do svraba. svraba i pečenja. . Sem difuznog oblika vaginitisa. Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. otok sluznice se smanjuje. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega). rede i kod starijih. sekrecija je oskudnija.cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci . a kod devojčica. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine.menstruacija (menstrualna krv je alkalična) . ortopedski ili kontraceptivni.  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . osećaj bola. pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj. Tu se. Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer. 7 . te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri. Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama. coli.7  U lutealnoj fazi. kao i .Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije.5-5.

Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. Ako je i tada 8 . nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. glatkih zidova. različiti vibrioni. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. krta. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita. međutim. sivkastoružičasta i hiperemična. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke. koli. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. Posle toga pregled vaginalnog sekreta. prave i pregledaju obojeni preparati. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije.. zelenožut. deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija. beličastožute boje Obilan. a drugi po Gimzi. te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila.8 pregleda pod mikroskopom. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. slične malignim. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom. Pored njega. retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. ukoliko ih još održava. Ovo utoliko pre. Češće se. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet.

odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima. koja ima neprijatan miris. Često se. Prema nekim autorima.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv. Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima. a često se nađe i u vagini. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. što ponekad može da protiče bez simptoma. međutim. Redovan je stanovnik debelog creva. U prilog. međutim. tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine. nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje. Ne treba.  česta dispareunija i  eventualan sterilitet.9 rezultat pozitivan. trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. 9 . Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice. i to u obliku tableta ili praha.  edem i hiperemija sluznice vagine. treba svakako potražiti. Simptomatologija. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice . pa i više.davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol). Pored lokalizacije na sluznici vagine.  zatim osećaj svraba i pečenja. dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta. od ukupno otkrivenih vaginitisa. U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma. Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera. kamilice ili hipermangana.

tj. danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora . a estrogenima. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. ali se reinfekcija ne može izbeći.mehaničkim putem. Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda. ali i per os. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu. ako se za nju ponovo stvore uslovi. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale. U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela. oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije.10 TERAPIJA.  Istovremeno. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije. antibiotici (Chloramphenicol). posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima. posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. koristi za vaginalno. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. Naime. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia"). Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 . Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. i muž i žena. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu. dakle. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. Prema tome. koje ti preparati sadrže. Postoje. pod mlazom tečnosti. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom. ređe. Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem.  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila.

11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. dok se. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. e. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. Pored toga. često vrlo neugodne efekte. On pri tome služi kao izvesna barijera. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. u stvari. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću. coli i gonokok. gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja. Ukoliko je. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati. 11 . Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine. već se tokom života u izvesnoj meri pomera. samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. antibiotici daju sporedne. Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. mesto smene epitela nije stalno. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona. sve do spoljnog ušća materice.  da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. na primer). Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. pored toga. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. Isto tako. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala. kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. Prema najnovijim shvatanjima. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala.

Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje. ove promene nazvati eritroplakije. Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta.su mnogo češće. Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve. Najbolje je po antibiogramu. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika. Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. jasno preovladuju simptomi ove upale. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. žućkastobeličast. sekrecija je smanjena. Osim toga. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice.12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije. sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice. Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel. naročito dok je u akutnoj fazi. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. a na defekt sluznice. jer je njena površina glatka. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. svetlocrvene površine. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 . Bolesnica ne oseća bolove. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. Zbog toga je bolje. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. Treba naglasiti da cervicitis. Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). pa i kasnije. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. sekret je tečniji. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol.

i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice. One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala. sa pauzama od 4-5 dana.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice.ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija . Cervikalni polip To je jezičasta. TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem. u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa. – uništava cilindričan epitel  Albotil . Sekret je sluzav. Premazivanje albotilom ponavlja se više puta. te se ova intervencija naziva konizacija. retko sukrvičav. te se u sluznici vide okrugle. 13 . ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. obično veličine zrna graška. Erosio vera – prava erozija . Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. još bolje. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. ukupno šest puta. One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. Nabotove ciste ili jajašca . malena.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju. viskozan. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja. U stvari.  Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. žućkaste boje. Tako one nastaju retencijom sekreta. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice. jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji. Veoma važno. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi. bogate sitnim krvnim sudovima. odstraniti.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje. tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice.  Elektrokoagulacija ili krioterapija . Sem povremenih kontaktnih krvarenja. napunjene gustim sluzavim sekretom.13 potencijalno malignu. čvrste tvorevine. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili.

Osim toga. poslje pobačaja. Dijagnoza Anamneza . coli. gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. katkad obilna menstrualna krvarenja. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. Naročito se često sreće u puerperijumu. Inače.  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji. Sluznica materice postaje edematozna. na mestu usađivanja posteljice. Objektivni pregled 14 . često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. Gonokokni endometritis . te je. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom.i stafilokoke. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. katkad i sukrvičast sekret. e. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena. endometritis nije retko oboljenje. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. strepto. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu.prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. intrauterina intervencija itd. tuberculosis. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju. poslje drugih intrauterinih intervencija. ako je reč o puerperalnom endometritisu. Kako se površni sloj sluznice materice. izazivajući gonoroični endometritis. tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu.14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. dakle. . Enometritis se rijetko javlja izolovan. i kao posljedica endocervicitisa. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav.bolesnica nedavno imala pobačaj. sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. te on postaje funkcionalno manje vredan. kao i krvarenja između menstruacija. rastresita i hiperemična. pa čak i perimetrijumu.

bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike. Ovaj način infekcije vida se. pri djelovanju noksi na njih.). histerosalpingografija itd. U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode.preko sluznice endocerviksa i endometrijuma. Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis. Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE . po pravilu. a tuberkulozni tuberkulostaticima.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja. infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom. izazivajući na njemu hiperemiju. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. kod gonoreje. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode. infekcija se može stišati i preći u hroničnu. a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. Pored toga. insuflacija jajovoda. Temperatura je retko i neznatno povišena. sondiranje materice. Adneksitis .15 . radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene. Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa. adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. 15 . menoragije. odnosno ooforitis.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva. Posle kiretaže. zatim posle instrumentalnih porođaja. Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima. u prvom redu gonokokom i TBC. pri akušerskim operacijama. kiretaža. obično nije ili je vrlo malo poremećeno. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima.banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih. pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda. Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti. . .opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu.palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije. kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis. Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. Histološki pregled . posle menstruacije i nazeba. posle instrumentalnih intervencija (biopsija. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. antibiotike i estrogene.

Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. naročito na početku. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. ako fibroziraju. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto. dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa.ili saktosalpinksa. kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. preko parametrija. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. odnosno začepljenje njegovog lumena.Sedimentacija eritrocita je ubrzana. koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. a broj leukocita povišen. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum. Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena.kesu sa ledom na donji deo trbuha i . Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom. . ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije. pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu. tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati.najvažnije je da bolesnica leži. Ove malene ciste. TERAPIJA . Osim toga.i stafilokokama. u stvari. te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis.svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike. razbacanih po površini jajnika. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 . colli i enterokokama. čije žlezde služe kao ulaz. predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju. bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje. Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda. Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika.kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj. Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran. Oštećena sluznica tuba deskvamiše se.da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. . i javlja se leukocitoza. odnosno hidro. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram . ne oštećujući dugo endosalpinks. e. DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. gotovo iznenada.Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. odmah iznad simfize. da se porodila ili je. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. . Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na . Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je. kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. Na taj način razvija se periooforitis. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice.16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti.kortikosteroidi . a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano. kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se. LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem. pak. gubi apetit i loše se oseća. DIJAGNOZA Iz anamneze . odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda. pa se limfnim putem. prenosi na jajovode i jajnike.

U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. . lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. neodređene. On se može javiti i na jajniku. Međutim. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem.to su promenjeni. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. Retko. obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. nepovoljne životne prilike.žali na povremene. infiltrisani. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. kao i akutni adneksitis. Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma.17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće. Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira. ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. osetljivo na palpaciju. endometrioze jajovoda i ginatrezije. kada se za to stvore uslovi (nazebi. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. . u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. a pokatkad i na neplodnost. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. zadebljani zidovi jajovoda. ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje. I hronični. slabljenje otporne snage organizma.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks. mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične.bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa. 17 . Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. onda se govori o hematosalpinksu. ali ne i do potpunog izlečenja. Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. a kasnije u hroničnu fazu. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik. Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius. oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. gotovo uvek je obostran. i ponovljene intrauterine intervencije). Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena. onda nastaje tuboovarijalni apsces. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje. HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. obavezno prelazi najpre u subakutnu. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija. Ovakvo patološko stanje prilično je retko. instrumentalno dovršene porođaje. kao i akutno upala. već se samo stišalo. Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. komplikuje se egzacerbacijom procesa.

Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija). u kadi. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. duž mišića karličriog dna. različiti oblici zračenja itd. upućuju se na operativno lečenje. a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze. tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. sa zadnje pararektalnnim tkivom. U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama. preparati mleka i sumpora (Lacsufol. autohemoterapija itd. mlečne injekcije). Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar. Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti. odnosno orošavanja. TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . do zidu karlice. brida i zadebljanja zidova. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide. takođe je od koristi.U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. Kupanje u toploj vodi. sa donje parakolpijumom. organski nadražajni preparati (omnadin. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni .18 Diferencijalno-dijagnostički. . a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. zavisno od slučaja. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija. treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici. sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje. odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi. pri čemu se. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine.suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. učestvuje u gradnji njihovog omotača. 2 puta nedeljno po jedna injekcija).Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. te omogućava veliku 18 . naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. uz dodavanje izvesne količine morske soli. Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika. u obzir dolazi hronični parametritis. ukoliko je moguće. Da bi se to postiglo. organizuju se po banjama. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa. banje i kupanja.Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. . Ono se prostire bočno. poraovarijalne i tubarne neoplazme. vakcinoterapija. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. . Ovakva ispiranja. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija.

spontani pobačaj.Proces najčešće počinje jednostrano i bočno.ili.bočni i . endocerviksa. infiltrat. ushodno. BOČNI PARAMETRITIS . Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice. historerosalpingografiju. pa se proces širi upolje. kako u maloj karlici. limfnim putem. Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. instrumentalni porođaj. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. Itd.Pojavom zapaljenjskog procesa. Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. kod niske rupture materice u taj prostor. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. mekan i testast. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi. uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi. Uzrok – kriminalni pobačaj. ZADNJI PARAMETRITIS . kao i plazma ćelija.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice. infiltrat prelazi upolje. Ređi je bacil tuberkuloze. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. prema bočnom zidu karlice. tako i izvan nje. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice. Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se . U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. na serozu i zid jajovoda. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. između peritonealnih listova. e. arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. intrauterine intervencije . Krvni sudovi su prošireni. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom. koji je najpre malen. koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. ispred grlića materice.i stafilokoke. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. a izuzetno aktinomikoza. onda se radi o zadnjem parametritisu. a zatim ćelijnom ekstravazacijom. Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane. . eksplorativnu kiretažu. što može da dovede do teškoća u defekaciji.zadnji. koju potiskuje unapred i naviše. prepunjeni krvlju.prednji parametritis. PREDNJI PARAMETRITIS . a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. ulaganje radijumske sonde. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice. insuflaciju jajovoda. a iza i iznad 19 . Uzročnici parametritisa najčešće su strepio. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. još pre. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima.uzimanje isečka sa grlića materice. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice. operativne poduhvate na grliću. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline.

Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. ovde resorpcija nije potpuna.20 mokraćne bešike. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. što dovodi do poremećaja u mokrenju. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis. nastaje prednji parametris. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena. prelazeći na Recijusov prostor. virulentnih uzročnika. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. Za razliku od prve situacije. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. Obično je i u takvim slučajevima. Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. resorpcija eksudata moguća. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. . gubitak apetita. onda se međusobno spajaju. Hodanje je otežano. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. . što znači da je proces uzeo hroničan tok.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. Obično se nailazi na 20 . mesta kolikvacije ograničena i malena. proces uzima akutniji tok. te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. a sam akt defekacije praćen je tenezmima. Pri ginekološkom pregledu. bolno i sa naporom. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. Počinje povišenom temperaturom. ako je organizam dovoljno otporan. U slučaju kolikvacije veoma. U početku bolesti. smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. dovodeći do flegmone. porođaja ili intrauterinih manipulacija. . tegobe pri mokrenju. otežana i bolna defekacija. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem. u donjim delovima. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka. ubrzanim pulsom. jezom i groznicom. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature. pak. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su.

staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida. U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 .21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije. On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. u prvom redu parametritis. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. ako je to potrebno. kupanjima. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu. te bolesnica često izbegava polno opštenje. dođu na normalne vrednosti. Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice. apendicitis. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi .bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji. akutni pelveoperitonitis. Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. orošavanjem. banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja. dati antibiotike širokog spektra. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. Zariste infekcije. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. eventualno. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. . Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije. a time i ograničena pokretljivost materice. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti. TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. bolesnica ima lako povišenu temperaturu.smestiti u postelju. napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici. vanmateričnu trudnoću i. Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama. apsces Duglasovog prostora. Sa razvojem bolesti.

22 . Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. usled prelaska polinukleara. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. rektum ili vaginu izuzetno redak. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici.Trbušna maramica postaje hiperemična. a nema ni meteorizma.22 organe male karlice. proteus. a poslednjih godina i anaerobi. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. teško se kreće. ali je prodor takvih apscesa u bešiku. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk. Rede. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. radi o pseudocistama. dovršen nekom od akušerskih operacija. čestim. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. coli. pre svega. ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. pojavi bolesti prethodi porođaj. Ona ima povišenu temperaturu. Redak je metastatski. Ranije. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom. Do infekcije. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. nemoćna je. pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. kada se fibrin organizuje. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . Upala uzima mirniji tok. ubrzan i slabije punjen puls. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. u stvari. i to obično produžen i težak. dok je gonoreja bila često oboljenje. bilo kanalikularno.trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom. Gonoroični pelveoperitonitis . na primer. providnosti i glatkoće. uzročnici gnojne infekcije. virulentnije infekcije. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. ipak. njegov tok. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa. zateenut. Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. iako burnog početka. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. i to streptokok. stafilokok i e. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. sa njenim zamućenjem. koja se vremenom smiruju. preko parametrijuma. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. te bolesnica obično pati od opstipacije. pored već formiranih adhezija. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. No. a kasnije. obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. Međutim. enterokoke. Ako se ne resorbuje. koje kod. Osim toga. Pasaža creva često je poremećena. izazivajući parametritis. tbc. nužna je energična terapija antibioticima. iako se ne resorbuju u potpunosti. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. pneumokoke. Infekcija se obično širi ushodnim putem. međutim. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. Manji apscesi. postaju zagnojcnc. presamićena je pri hodu. bilo limfogeno. gubitkom sjaja. Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. tu se. Uopšte.

umesto punkcije. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. radi zadnja kolpotomija. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. sa teškoćama pri defekaciji. to jest bilo da su posledice ranijih upale. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. operativno ili kombinovano. Bolovi se. 23 . davanjem antibiotika i sulfonamida unište. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. ukoliko postoje. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. kao i retrouterine sterilne hematokele. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. dismenorejom. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. Terapija. banjskim lečenjem i tzv. kod bolesnice se kontrolise i. potrebna je operativna terapija.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. Osim toga. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. mogu se davati. zračenjem. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. Ponekad se. . pored osetljivosti donjeg dela trbuha. To se postiže vakcinoterapijom. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. spontanim. Makako da su nastale. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. bilo endometrioze ili. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. Pored toga. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum. striktnom ležanju. Pored pomenute terapije. To je. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. po pravilu. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. pojačavaju pri promeni vremena. uz kontrolu lekara. neurednim krvarenjima. po potrebi. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa. adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. uostalom. obično neodređenim bolovima u maloj karlici. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. U svakom slučaju. i male doze analgetskih preparata. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. pak. Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. Uzrok akutnog. orošavanjem.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. a takode i pri postojanju endometrioze. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije.

uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. koja je indikovana kod oba oboljenja. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. Pri pregledu. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. kolikogod je to moguće. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. malaksalošću i opštom slabošću. već nastupa spontano probijanje apscesa. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. stave se pinceta. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. Uskoro zatim. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. povlači se i vrh od igle napolje. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. Ekarterima se rašire zidovi vagine. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. punkcije treba često ponavljati. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili. a bolesnica bolje izgleda. Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. na to ne treba čekati. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. pored sterilnih mpfera. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. jezom i drhtavicom. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. kolpotomijom. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama. Temperatura je niža. u jednom potezu. opstipacijom. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. kada je apsces već primiren. fluktuira. a kod većih se to ne dešava. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. Ubod iglom vrši se naglo. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. 24 . po isteku akutne faze bolesti. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. prednji i zadnji etorter. Punkcija. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. Ali. treba intervenisati. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. Grlić materice. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. zupčasta klešta. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. pak. a i materica u celini. Visoka temperatura. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. simptomi bolesti se smiruju. Istovremeno. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. praćen je visokom temperaturom. Gnoj se najčešće probija u rektum. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. u periodu svog formiranja. jer može dovesti do stvaranja fistule. tj. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. dugačka igla za punkciju i prazan špric. apscesa Duglasovog prostora. odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. daje definitivnu dijagnozu. Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa.

srećom prilično retko. a jezik suv i obložen. Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. Oči su upale. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). Diferencijalna dijagnoza. U izvesnim situacijama. sa izvesnim tamnim primesama. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. jer je pasaža creva prekinuta. veoma osetljiv na dodir i pritisak. međutim. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine. a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. a krivulja pulsa penje. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. prvenstveno streptokoke. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi. jedva se opipava. što je loš prognostički znak. Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. Puls bolesnice je sitan i ubrzan. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa. Bolesnica često povraća. U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. Pošto se otvori Duglasov prostor. te bolesnica diše kostalno. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. Ako treba da se uradi kolpotomija. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. Bolesnica je nemoćna. u stvari. Davanjem antibiotika. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. te se otvor njime proširi.povišenom temperaturom i bolom u trbuhu. posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. on kroz iglu pokulja u špric. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. meteorističan. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. Ovo je utoliko važnije. u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla. U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. inficirane vanmaterične trudnoće. što dovodi do smrti bolesnice.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. Ponekad se. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati). difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. coli. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta. . te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. znaci infekcije mogu 25 . uokvirene tamnim kolutovima. Nos je usiljen. Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. sa. Usne su joj suve i ispucale. te se ukrštaju. Bolesnica je bleda u licu. Dijagnoza difuznog peritonitisa. stafilokoke i e.Bolest počinje obično naglo. Trbuh je iznad ravni grudnog koša. vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. vezana za postelju.

sa njom ne sme oklevati. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. odstranjivanju gnojnog sadržaja. Osim toga. ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. Ne treba gubiti iz vida da je. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma. uz operaciju. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. zaštitom zdravlja žene. Neke trudnice umiru u toku. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. neposredno ili kasnije. 26 . Zaštita zdravlja žena. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. izvanredan je medicinski. Isto tako. Bilo da je izvršilac sama trudnica. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. mogu se dati analgetici. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. sa svoje strane. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima.26 biti minimizirani. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. društveni i ekonomski problem. Takve žene. i to kontinuirana drenaža. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. bolovanja i povremenih hospitalizacija. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. Ako se potraže uzroci tome. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. porodičnu i društvenu situaciju. naročito kod odmaklih trudnoća. a time i celokupan društveni dohodak. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. te se i u teškim. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. pa je i broj obolelih žena manji. po izvršenoj intervenciji. naizgled izgubljenim slučajevima. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. Tu se. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. s jedne strane. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. što otežava blagovremenu dijagnozu. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. u stvari. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. a s druge strane. Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. prema tome. To. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. pak.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

naziva se aspermija i ona. Spermatozoidi. Isto tako. pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. klomifena i testosterona. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. pomoću koga se aktivno kreću. u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. posledica opturacije odvodnih puteva. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%. i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. odnosno duktusa deferensa. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. u prvom redu na parotitis. već ga treba uvek započeti sa muškarcem. Osim toga. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. epispadija). Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. koja je. što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija. 30 . sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. mogu da koriste i operativne metode. mirisa. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. hemijske reakcije i broja. viskoziteta. kratak vrat i rep. Posle toga treba izvršiti pregled. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku. već u izvesnoj meri i čitavog društva. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima. Da bi došlo do oplođenja. čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. da li su odgovarajuće veličine. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. plastika duktusa deferensa. kada treba da nastupi ejakuiacija. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. i opipati njihovu konzistenciju. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. u tom slučaju. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. onaniji ili poluciji. a u terapiji se pored gonadrofina. No. koja je beličasta. ako je trajna. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. oblika i vitalnosti spermatozoida. vrlo je važno i ispitivanje sperme. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. Kao što je već pomenuto. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. . Pored pregleda sperme. izgleda. Prema tome. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena. 40% muškarac. jer se dešava da sperma. materičnu šupljinu i jajovode. nacko potpuno zdravih muškaraca. treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca.30 za neplodnost. odnosno njene količine. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. Pre svega.

preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. odnosno koliko su uredni polni odnosi. spontanim pobačajem. hronično upala sluznice vagine. a naročito neplodnosti muškarca. spermatozoide jedne određene osobe. onda se radi o azoospermiji. dvorepih. ako je to smanjenje jače izraženo. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje. viskozna tečnost. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa. vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. onda su ona uzrok. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija. nadbubrega i štitnjače. nestručno ili stručno lice. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana. a ne prolaznog karaktera. kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. uzima se detaljna anamneza. na prvi pogled sitni činioci. traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost.000. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda. pak. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. hipofize. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. ali i drugi. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. važno je znati ko ga je obavio. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. sama bolesnica.000 spermatozoida. o eventualnoj grozdastoj moli. kao i od muškarca. Uzroci neplodnosti žene I od žene. kao i kakav je njen polni život. apsolutnog steriliteta muškarca. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%. nepravilan i nepovoljan položaj materice. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena. kao i promenjena viskoznost. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . Isto tako. odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. U l ml sperme nalazi se 80-100. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4. Naime. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine. Ukoliko su ova stanja trajna. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju. nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. Isto tako. Isto tako. vrši se tzv.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. tj. kretanje i život spermatozoida. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. Nasuprot tome. ili namernim prekidanjem.000. a broj manji od normalnog. eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta.000.31 neprozirna. Isto tako. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj.

te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 .32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda. koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom.

a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. Pored dijagnostičkog značaja. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice. što je slučaj i sa našom zemljom. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. citohormonski pregledi vaginalnog sekreta.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. vanmaterične trudnoće itd. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. deli na sekundarnu i primarnu. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. pak. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. rađale. Neplodnost se. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. u dijagnostici proširenih vena male karlice. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. U takvoj situaciji. ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. Kao kod muškarca. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. opisani na drugom mestu. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. nepravilna funkcija jajnika ili. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. pobacivale. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije.

Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2. uzročnika AIDS-a na primaoca. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. odnosno o anonimnosti kako davalaca. kao i o apsolutnoj diskreciji. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. tj. ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju. u koji se stavlja takođe i sperma muža. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. Da bi se to izbeglo. tako i primalaca sperme. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. To se vrši u sredini ciklusa. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. Pri tom se. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. pored ginekološkog pregleda. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane. u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca.5 bara. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju. Pokazalo se. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. mora voditi računa o psihičkim. daje jajovod neprolazan. Da bi se izbegla propagacija infekcije. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. godine. Pored infekcije. kao i patološka vaginalna flora. međutim. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. a preko nje i frenikusc. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita. u slučaju heteroinseminacije. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi.

služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. Nadalje. U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom. ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. a preko njih. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. No. amenoreje. uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. u toku intervencije ubrizgava se. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. a vodenih odmah posle ubrizgavanja. Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće. neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. Histerosalpingografija I ova metoda. Osim toga. benignih. a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava.35 spazam jajovoda. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava. Pri vršenju histerosalpingografije. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. Da bi se izbegla ruptura jajovoda. ova metoda ima i nedostatke. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima.5 bara. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. da bi se predupredilo širenje infekcije. koji kasnije nestaje. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. ako su prolazni u trbušnu duplju. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. To su infekcija. ali je sam snimak ponekad manje jasan. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. Uljana sredstva daju jasniju sliku. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. U vezi sa tim. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. a najkasnije posle nekoliko sati. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. a zatim. niptura jajovoda i masna embolija. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije. kao i insuflacija jajovoda. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. Ipak. Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. i pored toga.

Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. Operativna 36 . Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. osetljivim jajnicima pri palpaciji. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. a s druge sirane. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. koju je bolje ne vršiti ambulantski. Nadražajna medikamentoza. pa da se stanje bolesnice popravi. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. neškodljiva. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. ako je to potrebno. elastične ciste. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. i davanje hormona. U najtežim slučajevima. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. Pored konzervativne. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. Ipak. No. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta. kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. banjskim ili operativnim postupcima i metodama.36 upotrebljava. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. koji se obično daju ciklično. Isto tako. Isto tako. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. sa lako povećanim i cističnim. I pored teške kliničke slike. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. sa vrlo brzim tokom. ovakvi slučajevi prilično su retki. Za razliku od primene ovarijalnih hormona. pa i više. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. Ona se sprovodi konzervativnim. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. Rebound efekat. mora se hitno intervenisati. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. prvenstveno ovarijuma. Posle histerosalpingografije. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. a u drugoj progesteron. Podsticanje ovulacije. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. a naročito klomifena. međutim. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. uključujući. pri čemu izgledaju kao napete. javlja se tzv. po pravilu. treba koristiti na kraju ispitivanja. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. što je manje efikasno. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. odnosno od prekomeme stimulacije.

pa i život trudnice. No. da je jeftina i svima pristupačna. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. zbog INFEKCIJE. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. Dosad. pre svega. koji mogu da izazovu brojne. Svaka kontraceptivna metoda. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. vrlo ozbiljne komplikacije.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. hemijske i biološke. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. kao i poboljšane preoperativne pripreme i. jer može da ugrozi zdravlje. treba da je neškodljiva. važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. za regulisanje rađanja. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate. Poslednjih godina. Ovo. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću. postoperativna nega. potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. Osim toga. da je rukovanje njome lako. Tome doprinose savršenije operativne metode. pored kontracepcije. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. Da bi se omogućilo supružnicima da. koja se često javlja kao posledica pobačaja. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. prosto i shvatljivo. a ako se oplodi. Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. još više. sama operacija predstavlja izvestan rizik. međutim. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. najzad. ili sredstvo. nažalost.

Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. imao je oblik pljosnatog tanjirića. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. Posle upotrebe. Pre nameštanja. Dok je ceo. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. ni muškarcu. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. odnosno pre polnog odnosa. odmah po obavljenom polnom odnosu. Međutim. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. Kad se stavi u vaginu. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. uz očuvanje sposobnosti materinstva. žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. Osim toga. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. neposredno pre ejakulacije.PREZERVATIVA. jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. jer im. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. vaginalni deo. štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Posle odnosa ne sme se odstraniti. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. a donji. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. Da bi zašlita bila efikasnija. Dijafragmu žena dobija od lekara. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. Pravilno korišćena. ni ženi. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. muškarac odmakne od žene. te ga treba što češće preporučivati. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. koji 38 . Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja. dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija.

No. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. pak. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. koji pripada grupi teških metala. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. naročito u Japanu i Americi. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. bez teškoća se odstranjuje. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. Iako se u najvećem broju dobro podnose. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. a kad treba. na koji deluju kao strana tela. gotovo kao dlaka. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. Najbolji rezultati. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne.neko vreme posle nameštanja spirale. i to obično spontano. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. To se retko dešava. tj. koji viri u vaginu. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. koji neki autori procenjuju na oko 96%. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. slabije upalne promene na materičnoj sluznici. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena. povlačenjem za najlonski konac. treba je najpre izlečiti. Vrlo retko. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. od kojih su se neki završili i smrću. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. bakarnog konca. Ulošci su načinjeni od veoma tankog. kad zatreba. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. pa i generativne funkcije organizma. sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. kontraceptivno sredstvo izvlači. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. 39 . intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra. Zapažane su. kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. presvučenog takode tankom plastičnom masom. dolazi do spontanog ispadanja pesara.

Pored pomenuiih pasta. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. pre polnog odnosa. neposredno pre polnog odnosa. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. pa se posle tromesečne pauze. odnosno svojom kiselošću. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. Osim toga. stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. Duboko u vaginu. uništavaju zaostale spermatozoide. rastvarajući se u vagini. Osim kiselih svojstava. Neka od njih. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. čak ako do ovulacije i dođe. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. reći da je ova metoda pouzdana. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. Međutim. Vaginalne tablete i globule. Ne može se. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida.40 hemijskim putem. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. te se sama ne preporučuje. koja pokriva spoljno ušće grlića materice. i pored toga. ponovo nastavlja sa 40 . pokretljivost spermatozoida. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. naročitim introduktorom. kad se koriste druge antikoncepcione metode. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene. ako do oplođenja dođe. postoje i preparati u obliku želea ili pene. delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu. Ali. ove tablete često sadrže i male količine kinina. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. međutim. po jedna dnevno u toku devet meseći. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju.

Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 . intrauterini pesari.41 uzimanjem. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. Isto tako. cervikalnu sluz i direktno na jajnike. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. u stvari. dana menstruacionog ciklusa. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. dana. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. pa i neuredne metroragije. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. Tako. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. ova računica ima samo relativnu vrednost. kao oralne tablete. Tablete su po hemijskom sastavu. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete. koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. Međutim. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. i 16. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. na 14 dana pre očekivane menstruacije. odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. Osim toga. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. Pored toga. Čim se prestane sa uzimanjem tableta. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. na primer. te se može koristiti samo kod oko 50% žena. Nažalost. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava. kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. a koji bi. Prema tome. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. te su njene indikacije veoma uske. ni to nije dalo pouzdane rezultate.

gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. 42 .42 stanovništva i visokim procentom priraštaja. Tamo je ne samo zakonski odobrena. već se ova metoda naširoko populariše.

nastavlja. jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. a kod žena podvezivanje jajovoda. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. fenomen papratizacije na njoj izostaje. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. nema promena u cervikalnoj sluzi. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. odnosno pred menstruaciju. od kojih ih je inače teško razlikovati. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. Ima. u stvari. međutim. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. Osim toga. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. Isto tako. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. što može biti razlog njihove neplodnosti. umesto da pretrpi sekrecione promene. Ova krvarenja. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). Isto tako. već se on zadržava izvesno vreme. medicinski opravdanim slučajevima. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. Prema tome. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. krvarenja kod anovulacionih ciklusa. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa. javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka.43 Potreban je pristanak supružnika. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. Sluznica materice.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . od vrlo slabih do 43 . a samim tim može doći i do ovulacije. biti praćeni krvarenjem. iako se javljaju u pravilnim razmacima. Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. međutim. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti. nisu prava menstrualna krvarenja. kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. Rebound-efekta. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. odnosno periodično i redovno. ali ne moraju. Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije. Različitog intenziteta. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona.

Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. tek naznačeno. uspeh u lecenju. Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. kratkotrajno. nekoliko dana pre menstruacije. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije. Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. Krvarenje je oskudno. Kod izraženih slučajeva. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa. rede se javljaju. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. 44 . su: nemir. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike. Nezavisno od psihičkih promena. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. ako je potrebno. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije. Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta. od interesa je za ženu . u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. Dobri rezultati. Pravi uzroci bola nisu poznati. ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. koje. postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena. Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. nervoza. što dovodi do neadekvatnih reakcija. Sindrom premenstrualne napetosti . ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. kada se kod njih javlja izražena poliurija. da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. vrijeme ovulacije – radi začeća itd. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno. Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. javlja se i ovulacija. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. promena raspoloženja i laka glavobolja. u stvari. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa. kao sastavni deo ovog ciklusa. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa.44 izuzetno jakih. Teži oblici premenstrualnih tegoba. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje.

ako ne dođe do graviditeta. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA. krvarenju koje vrlo brzo prestaje. pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i. Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa. Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi. izjutra.u fazi sekrecije.dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. TEMPERATURNA KRIVULJA. obrnuto. oskudnom. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. u određeno vreme. meri i 45 . Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama. u najširoj primeni test temperaturne krivulje. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan. Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. Materijal za biopsiju . On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije. Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice.  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom. Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. Prema tome. Vrijeme uzimanja . kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona.  Ako se ovulacija odigrala. Danas je. Prema tome. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti. kada se. Ovom metodom. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding). tj. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. međutim.

koje nastaje u to doba.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. ako je reč o pobačaju.  Ako. doduše veoma retko. znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala. ono to čini samo do izvesne vremenske granice.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu.  Ako se. znači da se u to vreme odigrala ovulacija. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom. trudnoće i estrogena iz posteljice. znači daje ovulacija izostala. naziva se bifazna. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul. lažno negativan ili lažno pozitivan. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. 46 . nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. primarnu i sekundarnu. tj. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. za vreme laktacije. FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. dođe do graviditeta. u menopauzi. posle porođaja. bez obzira na to. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo. u toku trudnoće. a ne bolest. a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba. iako prilično pouzdan. Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa. između ostalog. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu.  Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja. dovodi do atrofije materice u celini. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. pak. naprotiv. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. pa i godinu dana. nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima. koja je različitog trajanja. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. a posebno njenog endometrijuma. Ako je površina jajnika glatka.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. Takva temperaturna krivulja. međutim. Prestanak lučenja seksualnih hormona. Ima. No. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina. Test ispitivanja temperaturne krivulje. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti.

Pri tome je. odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. jajnik. ciklično sa naknadnom primenom progesterona. međutim. Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog. Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona. Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva . što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima. materici i vagini perifernog porekla. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. hipofiza. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa. dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). Ako se pak.  Primarna amenoreja . izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. ovarijalnog uterusnog porekla. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. štitnjače i pankreasa.pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena.Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA.47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. ili citohormonskim analizama.počinje kasnije . U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla. Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti. posle 18 godina starosti.  Sekundarna amenoreja . hipoplazija genitelnih organa i amenoreja. pospanost. U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. hipofiznog. Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona. Pored toga. endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju. 47 . kore nadbubrega i pankreasa. naročito nadbubrega. a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima. tj. hipotalamus. Osim toga. Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju.

Lečenje je simptomatsko i supstituciono. a ponekad i drugih hormona. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida. Koža bolesnice je bledožuta. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. njena nedovoljna razvijenost. Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena. smanjena životna aktivnost. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja. Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice.  Hipofizni infantilizam . takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). Ako je žena u babinjama. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. Amenoreja je primarna i konstantna. znaci hipotireoidizma.tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona. luteinskoj cisti. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena. bilo da se radi o ageneziji. Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma. Genitalni organi.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. praćen njihovom pojačanom aktivnošću.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA.  Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize. Ako to nije moguće. viđa se kod Tarnerovog sindroma. onda treba davati gonadostimuline. atrofija genitalnih organa. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema. Patoanatomski supstrat . Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. i ko. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. gonadotropnih. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela.  Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. Prema tome. Hiperhormonska amenoreja . može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. međutim.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena. Spoljni polni organi su ženskog tipa. sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona. ravnodušnost. atrofišu. Tumori hipofize. prekid laktacije. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. hipoplaziji ili hipofunkciji. redukcija sekundarnih seksualnih znakova. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika. oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. gubitak libida. 48 . Ona se. nastupa prekid laktacije. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. što upotpunjuje sliku bolesti. a naročito materica. kratkog struka. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili.. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde. u prvom jedu estrogena.Takve osobe su niskog rasta. često se sreće i koarktacija aorte. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna. adinamija.  Potpuna agenezija je rijetka. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika. Isto tako. te podseća na pelerinu.

Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. ultrazvukom i ginekografijom. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. ipak. Osim toga. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. U stvari. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. mada izuzetno retko. a reda amenoreja. Anamnestički. Do slične situacije. koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. ono može biti i simptomatsko. isto tako. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. u kori. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. pak. Na preseku jajnika. TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. sjajne sivkastobeličaste boje. Poznato je. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. Makroskopski. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. što se ispoljava amenorejom. do veličine kokošjeg jajete. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom.49 Stein-Leventalov sindrom. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. jajnici su jasno povećani. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . zadebljane tunike albugineje. Sindrom se. pre svega. Ako to uspe. koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. maIjavost dojki. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom. Umesto da variraju. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. Ponekad. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. naime. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena. posle izvesnog vremena može povratiti. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. u vidu prave linije. koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma.

liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. dejstvom preko hipotalamusa. Od puberteta. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili. . Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe.Češće se. odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. takode. lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. pa ga treba obazrivo sprovoditi. treba da dođe do Rebound-efekta . vulvovaginitis u ranom detinjstvu. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji. dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. a time i kriptomenoreje. u stvari. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. Pošto ispuni vaginu. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. Veoma redak uzrok ginatrezije. dolazi do retrogradnog 50 . međutim. ili rascepa grlića. Do potpune ili delimične atrezije grlića. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. Takva promena vagine naziva se hematokolpos.poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. i to obično posle amputacije grlića. Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona. ona se nakuplja u materici. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica. ili čak i šupljine tela materice. U iste svrhe koristi se i klomifen. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi. Zbog toga. . već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma. na izgled.Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). Na taj način nastaje hematometra. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. No. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. ne čini himen. STEČENA GINATREZIJA veoma je retka.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. konizacije. u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. vida dijafragma u nivou himena koja. kada dođe do krvarenja iz materice. jer menstrulna krv ne može da otiče. Ali.

Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. kada se hormonska funkcija uspostavlja. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. po pravilu. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. postoje i anovulacioni ciklusi. a prestaju u klimakterijumu. Funkcionalna krvarenja. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. Globalno uzeto. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. kod kojih. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. tj. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. iako ne postoji ovulacija. neprolazna membrana plavičaste boje. odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. bezbolna. Pored ovulacionih. Neuredna krvarenja mogu. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. nazivaju se menstruacija ili menzes. Svako krvarenje iz materaice. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. koje nije redovna menstruacija. pa do klimakterij uma. međutim. te postaju neprolazni. od puberteta. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. smatra se nenormalnim. Za to vreme. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. koja može da dopre čak do peritoneuma. menstrualna krvarenja su. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. 51 .

tzv. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih.je posledica hiperplazije materične sluznice. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke. Rede se neuredno. inače retka u ovom oboljenju. ova patološka stanja može da prati izvesno. ginekološki pregledi. mada znatno rede. koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. obično ne dovodi do krvarenja. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja. usled pritiska ili dodira. aciklično krvarenje. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova.Metroragija. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. aciklično. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije. funkcionalne tumore jajnika.Iako retko. koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi). U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. opipavanje grlića. U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. vaginalna ispiranja. Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. TUBERKULOZA. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. pak. često provocirano. — Kod ova dva stanja postoji crvena. Pored toga. obično neznatno. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. na jajnicima ili jajovodima ili su. Tada. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. napori pri defekaciji. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. ENDOMETRIJALNI POLIP . često provocirano. Dok je u samom kavumu.vrlo čest uzrok metroragije. krvarenje može biti veoma obilno. pored acikličnog. rede spontano. može biti i cikličnog tipa. Ovo naročito važi za submukozne. isto tako. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti.52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. KARCINOM GRLIĆA MATERICE. CERVIKALNI POLIP .Krvarenje je neuredno. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice . oskudno. Krvarenje kod mioma na materici. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. TUMORI JAJNIKA. U kasnim stadijumima. i kod nefunkcionalnih 52 . Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića. No. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION. Krvarenje je u početku bolesti oskudno. MIOMI MATERICE .

U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne. Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. međutim. Da bi to bilo moguće. U puerperijumu. Pored toga. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. posle porođaja ili pobačaja. obično udružen sa metritisom. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. Terapija metroragija usled upale i tumora. takođe može doći do krvarenja iz materice. u slučajevima jače izražene anemije. u prvom redu. U takvim slučajevima krvarenje je produženo. bilo ektopične trudnoće. TUMORI JAJOVODA. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. DODATNA KRVARENJA. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće. Najzad. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. ali oskudno. hipofiza i jajnici. Tu je. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. ali produženo i uporno. koja je posledica obilnog krvarenja. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. nego funkcionim krvarenjima. i to najčešće puerperalni endometritis. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. Ne treba. Ovi tumori su veoma retki.

disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. Ne treba. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. 54 . već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. pokatkad uz anesteziju bolesnice. pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. kao juvenilna i klimakterična krvarenja. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine. te nema lučenja progesterona. Pod produženim dejstvom estrogenemije. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. hipofiza. Usled toga izostaje faza sekrecije. Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. godine. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. nema stvaranja žutog tela. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. produženo i obilno krvarenje iz materice. jajnici i materica. kako po ritmu javljanja. koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira".nastaje. Retko. koja je praćena neurednim krvarenjem. Isto tako. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. najčešće između 14. tako i po količini i trajanju. Anovulatorno krvarenje . pregledom periferne krvi. Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. na osnovu posmatranja samog krvarenja. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena. može se izvršiti vaginalni pregled. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. i 21. onda se ne može nazvati juvenilnim. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. a time ni lučenja progesterona. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci. pored hiperplazije sluznice.54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. hipotalamus.

Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. sa 55  . Ako do prestanka krvarenja ne dođe . i dilatacija cervikalnog kanala.5 .su obično redovna. odnosno krvnih elemenata u razmazu. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. u prvom redu vitamin K. omogućiti joj odmor. dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove. 3—4 dana. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. pored krvarenja iz materice. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena. bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. 2. Daje se intramuskularno. Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice.od lekova se daju uterotonična sredstva. i amid nikotinske kiseline. daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. kao i pregled punktata koštane srži. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti. Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem.aciklično. koagulen. Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti. sa ugrušcima krvi. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. obično krvare i iz drugih organa. koje devojčica sprovodi kod kuće. ali produžena ili suviše obilna. Ova sredstva. Pregled krvnog razmaza. verovatno je anovulacionog tipa.3 dana. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje. Krvarenja ovulacionog tipa . Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno. a i pod kožom. već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice. a i sama kiretaža unutrašnje površine materice. S druge strane. neuredno i po vremenu javljanja i po količini. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa. odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje. vitamini. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 . Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma.55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla. Mlade bolesnice. zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. Osim toga.. koje obično traje 4 dana. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma.  Anovulaciono krvarenje je .5 mg stilbestrola dnevno. često veoma ozbiljne bolesti. bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba.

Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. takode. Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. produžuje se faza proliferacije. Zbog toga. Ako je. Terapija se sprovodi nekoliko meseci. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana. Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan. 56 . Oligomenoreja ne spada u metroragije. OLIGOMENOREJA. Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja). u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje.24 dana. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature.  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja. ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije.kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije. pored iznetih kliničkih karakteristika. Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći. a time i menstruacioni ciklusi. a ponekad i oskudne menstruacije. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. pak. Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa. gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. jer se lečenje bolesnice. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci. a kraćim od tri meseca. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju.5 mg stilbestrola. Druga terapija nije potrebna. što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena.

Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. posle ustanovljavanja uzroka. dana ciklusa. vrši se eksplorativna kiretaža. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije.Kod ovog poremećaja. koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. supstitucijonom terapijom. do 24. dok ga druge teško podnose. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. normalne ovulacije. ako je to potrebno. te je i ocena o tome relativna. sintetski progestin.57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. U iste svrhe može se koristiti enovid. iako ne u uobičajenom broju. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. što se postiže davanjem 10 mg enovida. ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. a količina izgubljene krvi je minimalna. što znači da kod njih postoje. Ako terapija ne da željene rezultate. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". Hipomenoreja. nekoliko dana kasnije ponovi ti. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. U slučaju profuznog krvarenja. Međutim. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. Posle toga. Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. Kolebanje 57 . Ona. do 24. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. kao i oligomenoreja. HIPOMENOREJA. Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). posle čega će krvarenje prestati. dana ciklusa. te se hipermenoreja poboljša. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. ali će se. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. u stvari. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. 3 do 4 meseca. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa. a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. u dozi od 10 mg dnevno od 17. — Hipermenoreja je po trajanju duže. kao i posle progesterona. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. HIPERMENOREJA. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. Ipak. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se.

Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. te ne dolazi do lučenja progesterona. koji pokriva unutrašnju površinu materice. Isto tako. provera. žutog tela. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. Javljaju se iznenada. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom. kod kojih su tegobe izraženije. Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. ali ga ima i u generativnoj periodi žene. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. kada ga inače nema. mestimično cistično proširene. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. anovulacione metroragije većinom su aciklične. nejednake veličine. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. što se vidi već na prvi pogled. Kod drugih. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. Dešava se. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. dana ciklusa. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje. U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin).58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. po izgledu same bolesnice. te lečenje i nije potrebno. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. po 5 mg dnevno (enovid. odnosno kontrolom broja eritrocita. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. Krivulja bazalne temperature je monofazna. do 25. međutim. norlutin). NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . u mokraći nema pregnandiola. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. veoma tankim slojem. regeneracija i proliferacija. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. 58 . koji može dostići veličinu lešnika. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije. Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. okrugle ili ovalne. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. a može se i dokazati pregledom periferne krvi. dati u sredini ciklusa.

ili. Kiretaža materične sluznice i. može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. dana ciklusa. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. neuredni. do 24. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. često anovulatomi. u prvom redu hipofize i jajnika. posle čega se situacija poboljšava.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. praćenih obilnim krvarenjem. sa oskudnim ili preterano obilnim. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. dana). U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. od kojih u prvom redu 59 . ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. pak. produženim i neurednim krvarenjem. najpre endocerviksa. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. zatim vitamini. a onda i endometrijuma. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. endokrinih žlezda. na 28 dana u toku tri meseca.59 Posle izvesnog vremena. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. pad estrogcna je evidentniji. Posle toga progesteron se daje 24. kada i nastaje krvarenje. zavisno od preparata). još 3 meseca. do 25. onda se progesteron daje tri do četiri dana. pored kiretaže. Ovulacije su retke i povremene. infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. kao što su kalcijum i koagulen. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima. Inače. U slučajevima klimakterične metroragije. dana ciklusa 5 do 10 mg. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja. endometrijalni polipi ili adenomioza). zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. perzistentni folikul počinje da degeneriše. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. jednom mesečno. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu. odnosno u klimakterijumu. u drugoj polovini ciklusa. Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. a naročito njenog površinskog sloja. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. Ono u početku nije obilno. dolazi u obzir i histerektomija. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa.

različiti. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. Smatralo se. Ima. međutim. povraćanjem. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. dijabetesa. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. Poremećaj opšteg stanja. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. ukoliko se javi u toku dismenoreje. uz druge faktore. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. da bi se kasnije. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. one postaju nepodnošljive. To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. mogu trajati duže. mukom. a nekada ne mogu otkriti. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. gađenjem. Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. Od hormona treba dati progesteron. drhtavicom. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. Isto tako. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima. Na taj način. nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja.60 vitamin K i nikotinamid. preosetljivu. jezom. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. koji se nekada mogu. plačljivošću itd. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. Ona može biti primarna i sekundarna. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. Dismenoreja nije bolest. naime. Obično se javlja kod mladih žena. ili čak i godina. razdražljivošću. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. može da se ispolji glavoboljom. koje boluju od izražene anemije. pa čak i dijarejom. posle nekoliko meseci. preteranim radom i lošim životnim uslovima. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. tumora ili sraslina. Ta promena ravnoteže. mogla bi. Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. Ovi bolovi. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene. korisna je i aplikacija uterotonika. javili slabije ili jače izraženi bolovi. U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. za drugu. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni. i znatnim poremećajem opšteg stanja. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. Za razliku od primarne dismenoreje. lakim. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. ali retko sa prvim menstruakcijama. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 .

Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. relativno dobra. eventualno. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. na organima male karlice. izolovano data. a danas je gotovo napuštena. što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. Iako terapijski opravdana. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. To mogu biti tumori materice. ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat. tj. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. Prema tome. tivne metode lečenja. a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. u stvari. slabih narkotika.61 normalan. spazmolitika i. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. na prednjoj 61 . upala unutrašnjih polnih organa. po potrebi 2-3 tablete dnevno. U osnovi. Preduzima se . Najčešće se lokalizuje na jajnicima. Pored ovoga. u pitanju je endometrioza. ne postižu dobre rezultate. danas gotovo napuštena terapijska metoda. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima. kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. korekcijom nepravilnih položaja materice. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama. razlog bolnih menstmacija. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. jajnika ili jajovoda. kada je to potrebno. aspirina ili kombinovanjem preparata. psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. Po učestalosti. lečenjem bolesnice od upalnih procesa. sedativa. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. Ne treba zaboraviti da se. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije. dok traju bolovi. Sama ili udružena sa drugim metodama.samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. naime. endometrioza eksterna i adenomioza. pored analgetskog efekta. Poznato je. antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. Ovo je stara.

broju i lokalizaciji. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. Kod takvih bolesnica. gde se implantiraju. vagini i vulvi. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. niti se njena pojava može lako objasniti. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. na cerviksu. ispunjene tečnošću čokoladne boje. opstipacije i i bolova pri defekaci. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima.62 strani sigme i rektuma. Širenje endometrija hematogeno . a i zbog međusobnih sraslina.) Nadalje.u samoj materici. u stvari. može da patiod dispareunije. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. pupku. odnosno subileusa. a naročito na tankom crevu. 62 . prema nekoj od opisanih mogućnosti. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. sigmom ili rektumom. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. može duboko da prodre u miometrij. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici. tj. Obično su to mala. kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze.     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). ona razlog što žena ne može da ostane bremenita.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe. Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije. Poreklo endometrioze nije uvek isto. suprotno tome. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama. na peritoneumu male karlice. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. rez od operacije itd. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. Lokalizovana na crevima. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. tankom crevu.

tako i objektivan nalaz kod ove bolesti. Osim toga. kojima se dodaju male doze estrogena. Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije. kada se obustavlja. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. ginekografija. posle čega žena dobija krvarenje. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze. kao i stilbestrolom. po l mg. onda se može pokušati i sa primenom hormona . Ako su tegobe izraženije. Čim se to desi. ENDOMETRIOSIS INTERNA . Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice.  Menoragija.lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. asimetrično. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. Prema jednoj šemi. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. a naročito celioskopija. cistično promenjen. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. 63 . te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . pak. U svakom slučaju. I njima se.  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. ona se produžuva do 4 meseca. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. jer ni anamneza. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. što je relativno čest slučaj. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju.63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni. se daje svaki dan posle jela peroralno. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora. koji treba davati peroralno više meseci. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol. te je telo materice difuzno uvećano. Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu. preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka. miometrij je znatno zadebljan. stilbestrol. odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima. dnevna doza se povećava na 2 mg. te je uvećanje materice pomalo nepravilno. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. provera. ovo oboljenje je relativno retko.

pa se doze svake nedelje povećavaju. Ima. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. Hemijski činioci sadržani u sapunu. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. Tada se naziva simptomatski svrab. sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine. PRURITUS VULVE je simptom. sve više napuštaju. Dnevnu dozu od 20 mg. 64 . u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno.5 mg dnevno. Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. zatim dermatitis. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. Kao simptom. kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. međutim. pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. OPERATIVNO LIJEČENJE . avitaminozama. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. starosti i porodične situacije bolesnice. na primer.64 norlutin.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. a ne oboljenje.  Od lokalnih uzroka. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije. Samo izuzetno. sa obostranom adneksektomijom. Tako. a nešto rede i kraurozu stidnice. on prati neku osnovnu bolesti. zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. trećih po 10 mg. oni se danas. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. U takvim slučajevima. drugih po 5 mg.  Od opštih oboljenja. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. izraženom pothranjenošću. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom. od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron. ekcem i herpes. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. anovlar). slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze. Pored pomenutih hormona. Počinje se sa malim dozama preparata. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela. a u težim oblicima endometrioze i duže.

Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. Kod upornih slučajeva. krauroze i početnog raka stidnice. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. Ovaj simptom. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. kada dođe do atrofičnih promena na koži. Osim toga. zbog upotrebe nekih lekova. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. 65 . treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki. a koji su zasad nepoznati. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici. Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti. treba aplikovati lokalne anestetike. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. a po potrebi odrediti i glikemiju. teškom tuberkulozom ili karcinomom. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab. ali se može javiti i ranije. bolesnici treba davati sedativna sredstva. U kasnijem stadijumu. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. leukoplakije. može da se javi i kod žena sa uremijom. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. Na koži stidnice.65 anemijom. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. a naročito ako je u odmaklim godinama. dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. a lokalno. Kod simptomatskog pruritusa. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. U tom smislu. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja. dermatitisa. Isto tako. a može doći i do lokalne infekcije. treba pregledati mokraću na šećer. u vidu masti ili praškova. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. vulvitisa. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju.1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata.

Ako se ne odstrane dok su mali. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . Za razliku od benignih. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo. opravdana i preventivna operacija. naročito ako su praćene pruritusom. da ih deformišu i da. stanje javlja se veoma retko. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. Stidnica se u cjelini smežurava. ruptura ili krvarenja iz tumora. često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. vršeći pritisak na njih. KRAUROZA VULVE — Ovo. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. međutim. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. osim izuzetno. koji su relativno česti. dijagnostikovali kasno.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. naročito na pojedinim polnim organima. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma. uglavnom distrofično. skoro potpuno nestaju. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. da dislociraju susedna tkiva i organe. naročito lokalnom aplikacijom estrogena.66 Uz konzervativno lečenje. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. oni mogu da znatno narastu. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. U celini uzev. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj. a u 66 . Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. providna i krta i podseća na pergament. negde pre ili u vreme klimakterijuma. ovakvi tumori. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. iako histološki benigni. a u odmakloj fazi su onemogućeni. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. i zbog relativno male mogućnosti za to. Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. pa čak i u skorijoj prošlosti. Danas se. i to obično kod žena u odmaklim godinama. prvenstveno torkvacija. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. pa čak i klitoris. Vagina postaje plića i uža. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. infekcija. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa. tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. Ipak. maligni tumori ženskih polnih organa.

(mala i čvrsta bradavica) ili. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu. Kod nekih od njih. Ovi tumori. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. ako to žena zahteva. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. naročito kod papiloma. jer daje rane metastaze. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. čiji su zidovi nekrotični. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. Osim toga. sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. tj. te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. Po pravilu. može otkriti i kod mladih bolesnica. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. obično duže vreme posle klimakterijuma.osim estetski neugodnog efekta. neznatna. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. eventualno osećaj pritiska. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. Mikroskopski. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. Makroskopski. HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. Iako ih opaža kao strano telo. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . Ponekad. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. mada se. a i do daljeg širenja ulceracije. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Karcinom vulve. Međutim. Ipak. čvrsti i još uvek bezbolni. pak. rede. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. krauroza). ne daju nikakve simptome. Veoma je maligan. može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. jedva uočljiva. Tek ako su veoma veliki. najpre u regionalne limfne žljezde. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi.

nema udaljenih metastaza. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. Dijagnoza karcinoma vulve. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. Ipak. nisu sumnjive na malignitet uvećane. otkriva sa zakašnjenjem. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. ne reaguje na terapiju. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. Prognoza je u principu nepovoljna. odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. sa njom i terapijom često se zakasni. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. Zavisno od primame lokalizacije. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. ili je sam tumor fiksiran za kost. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. na rektum. TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. čvrste i pokretne žlezde. javljaju se bolovi. 68 . podrazumeva situaciju kada se maligna. U odmaklim procesima. po pravilu. Kasnije. vrši se samo zračenje. čak i na bešiku. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. zbog lake dostupnosti organa nije teška. ali su pokretne i nisu uvećane. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. gde je operacija kontraindikovana. NULTI STADIJUM). Svrab je uporan. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. a često i u inkurabilan stadijum. neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. prvenstveno zbog toga što se bolest. (PREINVAZIVNI. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu.

ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice. zahvata organe trbušne duplje ili. rijetko o adenokarcinomu. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. ove ciste prolaze bez simptoma. Nažalost. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . Prema prostranstvu maligno procesa na vagini.69 Sarkom vulve. ulceriše i inficira. U pretkliničkom. dopire do karličnih zidova izvan male karlice. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. po pojavi prvih znakova bolesti umiru. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . Dok kod malih nije potrebna terapija. FIBROMI. takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine. bolan infiltrat. Kasnije se tvrdina širi.obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. Mikroskopski – planocelularni. terapija je uglavnom neefikasna. Bolesnice uskoro. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. razmekšava. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. obično na zadnjem zidu vagine. u operativnom odstranjenju malignog tumora.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. Dok su male. rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. obično prema stidnim kostima fiksiran. ulcerozni. infiltrativni. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst. okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. u gornjoj trećini. pak. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. Terapija se sastoji u zračenju i. koje su prešle klimakterijum. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. PAPILOMI. Veoma je maligan. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. 69 . kad je to moguće. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. a kada porasta žena ih obično sama napipava. Kod velikih cista lečenje je operativno.

ali i veoma opasno maligno oboljenje. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati. broja i veličine fibromioma. mada su takve situacije izuzetno retke. Ponekad.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. HEMANGIOM . kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova. remete i otežavaju njihovu funkciju. uraditi i amputacija grlića. može se u nekim slučajevima. umesto miomektomije. vršeći pritisak na okolne organe. a njihova simptomatologija je relativno oskudna. i kod mladih žena mora da se. CERVIKALNI MIOMI .Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom. Iz njih bolesnica obilno krvari. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. Osim toga.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja. uradi totalna histerektomija. jer se brzo hematogeno metastazira. iz tehničkih razloga. oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal. koji su u stvari u kavumu 70 . neelastičnih. klinički bez posebnog značaja. umesto miomektomije ili zajedno s njom. Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Mogu biti uzrok sterilitetu.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine. Javlja se češće kod relativno mladih žena. ako dođe do trudnoće. zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice . Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI .kao veoma redak.naročito ako dostignu značajniji rast. tamnoplavih lezija. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. smanjene prolaznosti. dislociraju matericu i grlić i.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna. neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije. Osim toga. Vagina je tada pretvorena u kratku cev. zbog položaja. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara.

Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji. cervikalne i fibromiome okruglih veza. sa peritonitisom. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne. a ponekad preovladuje vezivno tkivo. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . između 35 i 55 godine života. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. pa čak. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. istmične. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. izuzetno. i nekoliko stotina. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena.Myoma nascens. Subserozni fibromiomi.. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. mogu da se uvrnu i da pri tom.. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike.71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. zbog zatvaranja krvnih sudova. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. Fibromiomi materice To su čvrsti. ponekad.5% svih benignih tumora materice. pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. Veoma su retki pre dvadeset pete godine. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju.mogu 71 . fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni. Submukozni fibromiomi. kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i. a sam tumor. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. dilatirajući cevikalni kanal. ukoliko su na peteljci. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. izazovu kongestiju i nekrozu tumora. Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni. u drugoj polovini ovog doba. Predstavljaju 9. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije. doduše retko može da dostigne nekoliko desetina. ukoliko su na peteljci. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva.

naročito kod većih mioma. opstipacija. groznicom. pažljivo uraditi miomektomiju. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. pak. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. treba. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. fibromioma gde je ishrana. sekundarna anemija. najslabija. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. može da nastupi spontan pobačaj. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. kad se trudnoća iznese do kraja. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. kao i menoragije. Osim toga. degenerativne promene počinju najpre od centra. Ponekad fibromiom materice. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. može da. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. dizurija. zbog njihovog rasta. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. uretru i rektum. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. Fibromiomi. bez obzira na graviditet. Po operaciji trudnoća se nastavlja. Kao posledica neurednih. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. znatne veličine. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. Ako se. zatim kalcifikacija i nekroza. TERAPIJA. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. ali vremenom. prvenstveno na mokraćnu bešiku. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. u porođaju mogu nastati različite komplikacije. Kada se jave. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice. ako polazi sa zadnje sirane. cistična i masna degeneracija. poremećenu trudnoću. kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju. nazivaju se fibromiomi previja. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. Izvesne fibromiome prati sterilitet. Kod trudnica sa miomom na materici. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. ili kad se ustanovi da su 72 . Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini.72 doći u intiman dodir sa ureterima.

iako unutrašnji polni organ. Srećna je okolnost što je materica. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. vrši se operativna ekstirpacija materice. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla. lako dostupna pregledima. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju. označavaju se kao displazija. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. ako se na njih misli.  pa karcinom tela materice. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. te se još i danas u praksi sreću odmakli. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. tj. neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. i pored toga. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. nepravilnog oblika.. Nažalost. ne javljaju i ne razvijaju iznenada. Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve. Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela. Prema tome. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. da se izvrši miomektomija. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi. ili kod starijih žena. jer ne žele ili ne mogu više da rađaju. To naročito važi za karcinom materice. 73 . Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati. hiperhromatična jedra. u prvom redu krvarenje. gde to nije potrebno. bilo kakve da su.  zatim karcinom grlića. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. Ona može biti parcijalna ili totalna. histerektomija. koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. Ove promene. te se i promene na njoj. Kad to nije moguće. U stvari. često inkurabilni oblici bolesti.

najčešće oko spoljnjeg ušća materice. displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih.  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića. a preko ovog u invazivni karcinom grlića.  To se ne može reći i za displaziju III stepena. I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma. 74 . kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena. Inače. a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda. konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. displazija grlića materice. Prema tome. spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. umerena i teška. Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau). Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka.

Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. kao i kod ulceroznog tipa. što mu i ime kaže. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). koja infiltriše okolna tkiva. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. pored brze infiltracije. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću. razara ih. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. neravna i trošna. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni. pre svega grlić materice. poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. ne prodirući odmah u stromu. u parametrija i u gornji kraj vagine. i bolest prelazi u invazivni stadijum. U svakom slučaju. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama. Prvi period ovog stadijuma. što podrazumeva. odnosno ne dovodeći do invazije. I kod infiltrativnog. Javlja se kod relativno mladih žena. u samom epitelu. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. 75 .75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. To je tzv. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti. Isto važi i za ulcerozni oblik koji je. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. takođe protiče asimptomatski. a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. Može da se javi i kod veoma mladih žena. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. a da je proces još operabilan. Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. Najčešći je vegetantni oblik. ulcerozni i infiltrativni. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine. obično negde pred menopauzu. kroz bazalnu membranu u zid grlića. pa čak i nekoliko godina. naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. čak i kod devojaka. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. Zanimljivo je i veoma važno da. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci. i stvara ulceraciju. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. doći će do daljih promjena na njoj. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. koja se i golim okom može videti. pre svega.

Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. U svakom slučaju. Pri tome.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . osim isečka. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. ranije daju metastaze. pa im je i prognoza gora. pri digitalnom pregledu. Sa erozije. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. i. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma. dosta često. nalaz krupnih. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela.Ukoliko se od početne lezije. te grlić. nejednakih. Zbog toga. te obavezno. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. iako na izgled nepromenjen. aspiracijom. ukazuju na malignitet. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. pored ostalog. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje. Katkad i to nije dovoljno. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. nepravilnih ćelija. vaginalni deo grlića izgleda čvrst. odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz. sa mesta smene epitela. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. pak. – Ciljana biopsija 76 . grlić dobija bačvast oblik. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. maligni proces ne razvija upolje. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. može biti znatno prožet malignim tkivom. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. Kod ove lokalizacije. duž tkiva endocerviksa. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije. koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. kod endocervikalne forme karcinoma. Osim pregleda vaginalnog razmaza.

obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau. SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. na terapiju rezistentno. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da.  sukrvičasto belo pranje. bez prodora kroz bazalnu membranu.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. *. Kad se simptomi jave. bolje reći.77 Svaku. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. čak i minimalnu. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. a čak i ambulanta opšte prakse. već je duže vreme u invazivnom stadijumu. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. koja celom širinom infiltriše. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju.Kako su u Ia stadijumu. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum. Još se naziva nulti. zahvatio je i parametrija. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju. i njih je malo i nisu uvek alarmantni. dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena. već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine. iako teorijski moguće. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom. No.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. koji preko parametrija. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. može podeli u četiri stadijuma. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine.  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija. Svaka ginekološka ambulanta. bez radikalnih 77 . što kod karcinoma grlića podrazum. pri čemu je njena donja trećine slobodna. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. bolest je već poodmakla.

posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše.78 operativnih zahvata. 78 . Naravno.

pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. obično teže i kasnije otkriva. što je slučaj kod negativnog nalaza. pa. te je žena sposobna da kasnije zatrudni. dilatacija cervikalnog kanala otežana. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. žena obolela od raka grlića materice zatrudni. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. U takvim slučajevima. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. Ovakva konzervativna operacija. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem. imati na umu da citološki. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. od toga da li je rađala i da li želi još dece. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. koje okružuje endocerviksa. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. Isto tako. jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. onda se ne čeka porođaj. Bolest se. Neki ginekolozi 79 . ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. Treba. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. međutim. a odstraniti maligno ognjište. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. zavisno od histološkog nalaza. vrši se i kod gravidnih bolesnica. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. a da je onda. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. ako je to potrebno. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. odnosno histopatologa. trudnoća se do porođaja retko iznese. što može da zavede citologa. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. međutim. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. U nultom stadijumu lečenje je operativno. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. Međutim. pa čak pokatkad i onemogućena. ako dođe do spontanog porođaja.

Međutim. Osim toga. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. srčana oboljenja. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. parametrija. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. obično više godina posle menopauze. a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost. Ako se ne otkrije na vreme. jajovode. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. u slučaju ponovljenih metroragija. No. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima. Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena.). Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. odnosno oko 75%. radi postavljanja dijagnoze. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost. bolest bubrega itd. pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. a u trećem stadijumu je vrlo mali. Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. A teži oblici su preinvazivni karcinom. Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. a drugi su pristalice jedino zračenja. Istovremeno sa širenjem per continuitatem.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. izvrši eksplorativnu kiretažu. kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . rektum). koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. posumnja i na ovo oboljenje i da. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice.u prvom stadijumu je oko 80%. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena. Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. u drugom oko 50%. proširene vene. Na ovo starosno doba.

iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. loptasta. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana. Neuredno krvarenje . Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala. povremeno praćena jezom. broj leukocita je povećan. osim pokatkad nešto uvećane materice. naročito u zapadnim zemljama. kod žena koje pri kraju generativne periode. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. No. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. Ova.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. Zbog toga. inače retka komplikacija. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se. temperatura često je povišena. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. te zbog toga ginekološki pregled. Pri pregledu bolesnice. obično ne otkrije ništa. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. Isto tako. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 . nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. posle uzete anemneze. drhtavicom i groznicom. i pored toga. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice. Tada je pri palpaciji materica uvećana. objektivan nalaz u početku je teško postaviti. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. ako je pravilno lečen. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice.

osim ginekološki. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. Tada se bolest. Simptomatologija. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. Još i tada. koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. veličini i pravilnosti jedara. 82 . dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne. otkriva slučajno. No. broju mitoza. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. zavisno od lokalizacije. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju. nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. sklonosti ka bojenju. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. veličini. Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini. kondenzaciji hromatina. pravilnosti oblika. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu.sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . pošto maligni proces probije bazalnu membranu. u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum. pregleda i pomoću kolposkopa. TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . poslednjih godina izvesni. da bi posle nekoliko godina. Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. u ranoj početnoj fazi invazije. Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris. svaka žena. koja je još u pretkliničkom stadijumu. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. Danas se. Kod ovog malignog oboljenja. takozvanoj mikroinvaziji.

a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. B. Prednji deo aparata. Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice. baza leukoplakije. Od ektopije treba razlikovati.zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop.  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. Kolposkopija je lako izvodljiva.. a po potrebi i češće. a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je. a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije.. Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića. a naročito u vreme i posle klimakterijuma. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. kao i ektopija. beli epitel i atipična zona transformacije. snabdeven je hladnim izvorom svetlosti. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene. Ektopija. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. BENIGNE SLIKE A. povremeno. Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau. ektopija i tipična zona transformaacije. Normalna kolposkopska slika. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. mozaik. 83 . koji osvetljava posmatranu površinu. podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). koji je ovoj metodi nedostupan.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene. koji se uvlači u vaginu. potpuno neškodljiva. a ne i za kontrolu endocerviksa. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa. Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima . makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. bar jednom godišnje. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta.  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika.Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom.

Atipična zona transformacije. ovu promenu treba operativno odstraniti. Za razliku od leukoplakije. U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. Ova promena. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. koje podsećaju na pčelinje saće. ali može biti i samostalna lezija. B. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. nejednake su debljine. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. za razliku od tipične zone transformacije. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza. E. i nejednake je debljine. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. koja se najčešće zapaža i makroskopski. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. mora se mikroskopski ispitati. Baza leukoplakije. sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. posle odgovarajuće obrade. 84 . Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. Leukoplakija. Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. dakle nepristupačna oku lekara. — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. posle ovog nalaza. nepravilnog oblika. Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto. koji mu normalno pripada. Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. imaju oblik polumeseca ili vadičepa. u pitanju je parakeratoza.84 C. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. D. Histološki. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku. C. Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. nepravilnog širenja. Tipična zona transformacije (prerastanja). Beli epitel. ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Ova promena često prati leukoplakiju. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. Zato se. Mozaik. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava.

Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. a zatim endometrijuma korpusa. procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici. koje se zamenjuju novim. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. ili drvenom špatulom. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. pa se špatula obrne za 180°. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. najpre endocerviksa. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara. uzan pojas citoplazme. Pre uzimanja materijala.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. Treća grupa ne ukazuje na malignitet. govori da postoji maligni proces na materici. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. endocerviksa i endometrijuma. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze. treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. naime. treba potvrditi histološkim pregledom. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću. koliko je moguće. 85 . uvuče u cervikalni kanal. Kao što je već rečeno. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. ali ga i ne isključuje. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. što je takode veoma zadovoljavajuće. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. pripremljenog po metodi papanikolau. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. velika i nepravilna jedra. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. Poznato je. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice.

Dijagnoza. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva. Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. Osim toga. posle porođaja ili pobačaja. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. Isto tako. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje. Sarcoma botrioides. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. 86 . Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. pak. u početku tromesečno. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. Kad se posumnja na horionepiteliom. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. treba kontrolisati. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. Simptomatologija. Zaostale čupice ne uginu. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. što se pri pregledu može lako ustanoviti. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici. a kasnije na 6 meseci. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. bez karakteristične simptomatologije. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće. i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. takode vrlo maligne prirode. Istovremeno međutim. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim.

situacija se bitno poboljšala. Pored metotraksajta. Osim širenja krvnim putem. odnosno mnogo bolji nego posle operacije. Poslednjih godina. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. Prognoza Kasno se otkriva . To su trošne. i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. To dovodi do sraslina 87 . Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. u terapiji se koristi i aktinomicin D. maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. a i metastazama. odnosno na susedne organe. oblika i veličine manje šljive. neoplazmatične tvorevine. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. a rede na grlić materice i na stidnicu. Javljaju se jednostrano. Ipak. Osim toga. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. koje se onda sprovodi posle histerektomije. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik. koje se u to vreme jedino primenjivaio. tamnoljubičaste. sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. na neposrednu okolinu. čvrste konzistencije.prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. mozak. prvenstveno na sigmu i rektum. jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati. donju trećinu vagine. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti. slobodno pokretljivi. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. bila je izuzetno loša. Sa operativnim lečenjem. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. dobro ograničeni od okoline. je isključivo operativna. međutim. Umesto operacije. a zatim prelazi na susedne organe. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki.

jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. uvučene između dva lista široke veze materice. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Ako se bolest otkrije u kasnom. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. Inače. 88 . Isto tako. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. odmaklom stadij umu. naglo. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. najčešće slučajno otkriva. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda.88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. pa se može reći da ranih simptoma nema. No. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. Veoma je maligan. što otežava njihovo operativno odstranjenje. terapija je operativna. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. Zbog toga se bolest obično kasnije. kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. zracima. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. sadržajem rastegnute muskulature. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. a rede se. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. Ako je pri tome nalaz pozitivan. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. Lečenje je operativno. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama.

čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika. SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi. I jedne i druge mogu biti benigne i maligne. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu. zbog čega se bolesnica obraća lekaru. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora .  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. fibromiomi. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read.arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi.čine epitelni tumori jajnika. od karcinoma materice. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva. amenoreji ili sterilitetu. od karcinoma dojke. Od njih su najčešći dermoidi. melanosarkomi. prvenstveno funkcije bešike i rektuma. Svi su veoma retki. horionepiteliom i mezonefrom. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi.tumori od žljezdanog tkiva . U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. rabdomiosarkomi. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije. Prva grupa . i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi. Isto tako mogu se javiti 89 . Oni mogu da se podele u više grupa. karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma. Funkcionalni tumori jajnika.  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika.  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika. Osim retencionih cista.  Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika. Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste. bilo da su benigni ili maligni. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore. Prema podeli.  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta. fibrohondromi i fibroosteomi.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene.

i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. preoperativna priprema ili. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. I pored svih teškoća. beličasosivkaste boje i neravne površine. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice. Na preseku. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. čak. pa se u tom slučaju. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. pak. neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. elasticnočvrste su konzistencije. Pri ginekološkom pregledu. ako je znatnijih dimenzija. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. dok su još relativno mali. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta. može posumnjati i na graviditet. Ovo je važno iz terapijskih razloga. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. određivanje položaja. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. zavisno od njegove veličine. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje. Ipak. tumor se opipava. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora.90 bolovi. Postavljanje tačne dijagnoze. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema. Rede se tumor. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. Ako se ipak za to ukaže potreba. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. Rede. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. najbolje klinasta resekcija jajnika. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. Osim toga. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom. može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa. jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje. 90 . U tom slučaju.

Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. Ako dođe do njihovog prskanja. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine.cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. čija je simptomatologija veoma slična. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. ako ne nastupi spontana regresija ciste. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. ali po pravilu mnogo manje dramatična. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe. Klinička slika je gotovo istovetna. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. pa je samim tim i klinička slika teža. 91 . otklanja uzrok krvarenja. Tada je lečenje operativno. Osim cista žutog tela. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. Osim toga. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. a u retkim slučajevima. odnosno rctcncione ciste. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. luteinskih cista ili hematoma. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. i to obično obostrano. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. Osim folikulinskih. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična. i luteinskih cista jajnika. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće. u svim slučajevima ruptura. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. ali obično sa daleko lakšim simptomima. intraabdominalnom krvarenju. te ne zahteva posebnu terapiju. Kao što smo pomenuli. Ciste žutog tela. bilo folikulinskih. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. Icčenje je operativno. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. po pravilu. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste. Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja. Otvara se trbušna duplja. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne.

jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. Ovo utoliko prč. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu.92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika. Kod većih cističnih tumora 92 . sa lečenjem ne treba odugovlačiti. sastoji se u odstranjenju. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano. Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. koju treba odstraniti. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome. To su tzv. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. same ciste. Serozne ciste ili cistadenomi. viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. Danas su tako veliki tumori veoma retki. Istovremeno. Terapija je operativna i kod mladih žena. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. 46). koji ponekad takodc može biti netačan. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika. proste serozne ciste jajnika. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin. ponekad snabdevenim trepljama.. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. malignog karaktera. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. što se može očekivati naročito kod starijih žena. enukleacijom. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. To su tumori tankog zida. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. Ako postoji sumnja da je cista na jajniku. osim toga. takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. 47).

93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa. prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .

uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. kao i prvi. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. međutim. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. po pravilu. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. pa ako se isključi maligni proces. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. čvrste konzistencije. na primer. ako dođe do prskanja ciste. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. cista nade i na drugom jajniku. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. Tumor je režnjevite grade. širi i na drugi. Osim toga. Maligna degeneracija. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe. a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. Ako nastupi prskanje ciste. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. i 70. Isto tako. Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. prema današnjim shvatanjima. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. Ponekad se. kao i prosti serozni cistadenomi.94 ga. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. verovatno limfnim putem. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10. Kod mladih žena odstranjuje se cista. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. su benigni. a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora. po mogućnosti enukleacijom. prema šupljini. Pseudomucinozne ciste. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. Isto tako. obično glatke površine. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. Posle 70. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. Tako. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . ako postoji sumnja na malignitet. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. Prema nekim autorima. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku.

pa je zato potrebna histološka potvrda. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. ove medikamente treba davati što duže. u pitanju je II B stadijum. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. onda je u pitanju II A stadijum. Desi se često kod karcinoma jajnika. naročito u odmaklim slučajevima. čvrsta. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. juće zračenje. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. tanko crevo i njegov mezcnterijum). Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. peritoneum. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. pa se kasnije. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Po pravilu. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana. Ipak. u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. a kada se ipak jave. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. mogu da se stvaraju priraslice. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem. Između karcinoma jajnika i okolnih organa. ubrzo po oporavku. Osim toga.95 dovodi do stvaranja metastaza. daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. U suštini. čvrstih. ali bez pojave ascita. Terapija. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. kvrgaste površine. difuzno rasejanih. oni su oskudni i nckarakteristični. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. nepokretna. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. Ako se bolest rano dijagnostikuje. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. prvenstveno creva. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. No i tada. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. prema ustaljenom 95 . čvrste konzistencije. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. a ako su angažovani i drugi karlični organi. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora. U četvrtom stadijumu maligni proces. Ascita nema. kvrgasta ognjišta različite veličine. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. osim na jajnicima i u maloj karlici. neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. dok je još u operabilnom stadijumu.

Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. pomoću za to podesnih metoda. posle ili bez eksplorativne laparotomije. olakšava subjektivno stanje bolesnice. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. dojki. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. osim u vrlo retkim slučajevima.96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. Metastatski tumori jajnika. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice. jetre i materice. uz to. no treba sukcesivno kombinovati. jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. Veoma je važno. prilično retkim slučajevima. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. ona je ipak od velike koristi. koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. pak. na mesto malignog tumora. U izvesnim. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. a ne postiže se definitivno izlečenje. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa. U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. lako. samo citostaticima. Prema tome. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli).

odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. 49). zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. Mogu da budu praćene sterilitetom. Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje. Tumor je obično mali. leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze. kao i ostale ciste jajnika. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. kože. koje se obično javljaju jednostrano. ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. a rede samo jedan njegov deo. Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. mišića itd. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva. kosti. da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. Osim toga. Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. a retko su i bilateralne. I dennoidne. dlaka. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. Inače. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. Pri postojanju ovog sindroma. zejtinastim. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. što se retko može učiniti. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. 48). Meigsov sindrom. Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. budući daje u pitanju benigna neoplazma. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. koji potiču od ovarijalne strome.

pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena.98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. Arenoblastom. Najčešće se. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. a kod žena posle menopauze. na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade. odnosno cističnog izgleda. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice.tumore koji potiču od ćelija teke. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . Pri tome materica može biti lako uvećana. . Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. mesti mično kompaktnog. sekretornom aktivnošću. međutim. Ovo je utoliko lakše prihvatiti. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. Tumori teka ćelija. Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. javljaju se menstrualna krvarenja. Klinički. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. Feminizirajući tumori jajnika. Na preseku su žućkaste boje. karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. Tumor luči velike količine 98 . Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. Maskulinizirajući tumori jajnika. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji. To su čvrste. Na preseku su žućkaste boje. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. pri postojanju tumora na jednom od jajnika. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. odnosno znake hiperplazije. režnjeviti tumori različite veličine. I jedni i drugi veoma su retki. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. Tumori granuloze. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. Većinom su benignog toka. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. bez obzira na starost bolesnice. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. 50). ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni. I jedni i drugi prilično su retki. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice. vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. Javljaju se obično jednostrano kao glatki. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom.

Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. ne tako retka komplikacija. te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome. Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. Smatra se da je benigne prirode. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. produbljenje glasa. Terapija je operativna. godine starosti. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. Brenerov tumor obično je malen. To je čvrst. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. Brzo raste i izvanredno je maligan. Ako se dijagnoza potvrdi. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. Tumori jajnika. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. veoma intenzivnim bolom. a samim tim i promena karakteristične figure žene. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. atrofija dojki. koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. i 40. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. gađenje. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. perzistira. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. nastupa i nekroza u njemu. pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene. Terapija ovih tumora. Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. 51). Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. povraćanje. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). hipertrofija klitorisa.99 androgena. Ova. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 . zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. ali može dostići i znatnu veličinu. Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. teško može da izvrši ginekološki pregled. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. On je čvrst i žućkaste boje. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. Terapija je takođe operativna. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. a zatim. osim njegove" veličine i težine. Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. Bol u abdomenu. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. i gubitak menstruacije. koji se izlučuje preko bubrega. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira.

Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. od kojih su najčešće: hialina. iako je retka. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. koja nije naročito velika. trbušnu duplju treba drenirati. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. prikači za neki od trbušnih organa. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. Ako se radi o seroznoj cisti. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. bešiku ili vaginu. sa kojim je možda i ranije srastao. inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. što je relativno retka pojava. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. uvrnutog organa. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. bilo. najčešće za omentum. obično dolazi do zagnojavanja u njima. Osim ovih komplikacija. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. samo mogu biti još naglašeniji. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. pak. Isto tako. a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom. ili češće difuzan peritonitis. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. 100 . To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. Osim malignih promena u kompaktnim. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. No.100 organima. masna i cistična degeneracija. Lečenje je operativno. što je bez velikog kliničkog značaja. U svakom slučaju. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika.

Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. Tu pre svega. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. međutim. kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala. zasniva se na tome. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. U takvoj situaciji. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. pak. Terapijski efekat. ako se o tome ne vodi računa. te da se omogući spontan porođaj. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. Takode se ovo lečenje u izvesnim. Operacija treba da bude kratkotrajna. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom. tako i na ćelije normalnog tkiva. oni su ipak veoma ohrabrujući. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena. ili. Najizrazitije dejstvo. do pojave osećanja muke. razvija normalno. nije retko da. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. osim na tumorske. a u odmakloj trudnoći i tokolitici. ako nema druge mogućnosti. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. male doze progesterona. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. Najčešći od njih su pad broja leukocita. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. gađenja i povraćanja i do alopecije. može biti reč o rupturi ciste. a kod nekih i do trajnog izlečenja. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. U porođaju. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. doduše retko. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. trombocita i ponekad anemija. nežno i pažljivo izvedena. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. Poželjno je samo da se trudnica. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 . Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno.101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. Trudnoća se u takvim prilikama. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru.

trombocita i drugih toksičnih simptoma. Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. sa dugim pauzama između serija. leukopeniji i trombocitopeniji. odnosno u alkilirajuće supstance. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. dakle. osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. Prilično je toksičan. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. (Endoksan). hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim.5 mg na dan. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima. koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. Muleran (Busulfan). Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. intramuskularnim i oralnim putem ili. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. kose i noktiju. prvenstveno ćelija koštane srži. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. antibiotike i hormone. kao. na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. leukopenija i trombocitopenija. pak. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. Trietilen fosforamid (Tiotepa). endokavitarno lokalno.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. uglavnom. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom. na primer. Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. Od hormona u hemoterapiji maligr.il. Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. terapija citostaticima putem protokola i bazira. U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. povraćanje. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. genitalnog trakta i drugih tkiva. a drugi parenteralno. odnosno Hlorambucil. Ako se 102 . lokalizaciji i stadijumu bolesti. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. na čemu se danas. Citoksan. nauzeji i povraćanju. antimetabo^ lite. Leukoran. Kao što smo već pomenuli. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. Uobičajena dnevna doza je 2. ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. endometrijalno i lokalno. Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. h: i pojavi alopecije. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. Na njih je. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega. inoperabilnih karcinoma endometrijuma. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. lokalno ili kombinovano.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. Barovo telašce ne postoji. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene. pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. desiti da se kod pojedinih osoba . praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. godine opisao sindrom kod mladih žena. identičnu hromozomsku sliku. Zapravo. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. Ovo je veoma važno. pa se hromozomi srede po parovima. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj.106 odnosno tetrazomija. U tome i leži značaj ovog otkrića. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). bilo numeričkih aberacija. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. u izvesnom procentu. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija. Može se. tj. u ćelijama muškarca. u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. Tada se govori o mozaicizmu. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma. Naime. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. U normalnim slučajevima. može preživeti. Kariotip. parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. nervnih ćelija mačke. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. kako na autosomnim tako i na seksualnim. Prema tome. infantilizam ženskih polnih organa. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. Osim toga. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. makazama se njihove konture opseku. nerazvijenost dojki. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. koji karakteriše nizak rast. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima. odnosno muškaraca. međutim.

a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. Osim toga. hromatinnegativne. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. evnuhoidnog telesnog razvoja. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. novorođeno dete je mlitavo. sa velikim jezikom 107 . Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. što se vida kod normalnih žena. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. ponekad. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. Međutim. slabije vitalno. Prema tome. Kao što smo pomenuli. osobe sa Klinefelterovim sindromom. često sa mentalnom zaostalošću. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. po pravilu. tj. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. što čini da ukupno poseduju 47. Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. davanjem estrogena posle prestanka rasta. iako po izgledu muškarci. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. Klinički. A pošto nema ovulacije. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. Osim ovoga. ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije. Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. od kojih je jedna. po pravilu. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. mogu se davati i progestinski preparati. cubitus valgus. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. Takve osobe su visokog rasta. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. godine starosti. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju.107 brežuljku i pod pazusima. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. iako su ženskog izgleda. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. amenoreja. niti definitivno izlečiti. Osim estrogena. a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. Osim toga. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. odnosno 48 hromozoma. razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. Osim toga. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). i to na račun seksualnih hromozoma. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam. po pravilu. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. dok drugi seksualni hromozom nedostaje. te i inače nizak rast učiniti još nižim.

Prema tome. bez manifestnih znakova bolesti. 108 . Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. u stvari vezan za Xseksualni hromozom. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. paru. U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. takva su deca mentalno zaostala. i javiće se karakteristična slika hemofilije. Citogenetski. Osim toga. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. pak. to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. koji je inače recesivan. paru. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. između dveju generacija muškaraca. dok žena. pak. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. Ako se. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti. služi samo kao prenosilac. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. karakterističan za hemofiliju. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva. Druga. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. kod nje se ispoljavaju dominantne osobine. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko. koja se javlja samo kod muškaraca. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava. a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. a druga jedan hromozom.108 koji viri kroz poluotvorena usta. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful