1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima. tople i fiksirane kože. jednim potezom uzdužno. ali obično 4 . Infekcija je obično jednostrana..  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal.znak fluktuacije. dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. ćelijskom infiltracijom i otokom. praćenu jezom i groznicom. U slučaju polnog nadražaja. ako je vulvitis posledica kolpitisa. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica. a samo izuzetno može biti i obostrana. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. a naročito pred polni odnos. osećajem svraba. od spreda unazad. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. svetlocrvene. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. bilo koje etiologije.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom. razapete. strepto i stafilokoke. a zagnojen sekret ne može više da otiče. često promenom rublja. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom. a terapija antibioticima veoma je efikasna. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa.4 postiže se i izlečenje upale stidnice. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. i osetljiva. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. te se izvodni kanal zatvori. Isto tako. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine. sekrecija ovih žlezda se povećava. . razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde. Ako se stvori apsces. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. Upala se javlja češće kod mladih. coli.

bez naročitih simptoma. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. na peteljci su i zašiljeni na vrhu. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. te ukoliko se radi o trudnicama. Kasnije mogu toliko da se namnože. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. naročito na koži medice. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni.  U početku ne daju nikakve simptome. koji obično ne zarastaju per primam. Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa. Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta. Mogu da se jave i u trudnoći. sluznicu vagine i grlića materice. Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. 5 . a vrlo malo i žlezdanog tkiva. Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano. obično prvo u pređeni medice. Posledica su virusne infekcije. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici. da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. te je tumor ispod njih slobodno pokretan.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. kao i kod akutnog bartolinitisa. a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama.

Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca.glavobolju. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. uzdignuti iznad ravni ostale kože. otpornim. Nekoliko dana po odnosu. ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa. na bilo kom delu stidnice. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini. natečena. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi. na koži stidnice postoje znaci češanja. čiji centar nekrotiše. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis. Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. a zatim i ostale limfne žlezde tela. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. crvenkaste ili crvenomrke boje. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. indurisana. Zbog svraba koji takode oseća. a izaziva je Dikrejev bacil. čvrstih zidova. bezbolna. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička. Ako je opšte stanje teško. Koža je crvena. jak porast temperature itd. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum . pojedinačno otečene. Infekcija uskoro zahvata regionalne. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji.  Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom.Condilomata lata. sekući makazama njihove peteljke. osetijiva. okrugli ili ovalni. Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja. koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. streptokoke.meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. čvrste. Široki kondilomi su vlažne povr šine. Kao što smo već pomenuli. te je opasna po okolinu. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. Treća venerična bolest . pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine. toplotna ili hemijska oštećenja. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju. često poredani u grupama. U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma . 6 . bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. koje postaju uvećane. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše. fagedeničnog ulkusa. koli bacili ili enterokoke. a ishrana slaba. izraženu anemiju. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. bogati spirohetama. higijenske prilike loše. te nastaje ulkus izreckanih. opštu slabost.

obično iz zadnjeg svoda vagine. često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine. u stvari.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci . dovodi do svraba. Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . Tu se.i stafilokokus. odmah po uzimanju. te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri. pod dejstvom progesterona.prstenovi (pesari). Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću. 7 .menstruacija (menstrualna krv je alkalična) . U akutnom stadijumu . monilija albikans. Čest je simptom i bol pri polnom odnosu. otok sluznice se smanjuje. rede i kod starijih.intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji.upalni procesi endometrijuma. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. Bol je kod vaginitisa. sekrecija je oskudnija. gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave. pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis. Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se.cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba. coli. Sem difuznog oblika vaginitisa. neodređen i slabo izražen.5-5. jer je vagina slabije oživčana.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. . Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok. a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega). popušta. svraba i pečenja. ortopedski ili kontraceptivni. Papile su jasno hiperemične. crvenilo se smiruje.zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . kao i . Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4. dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija. e. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela.7  U lutealnoj fazi. a kod devojčica. Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika . radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine. u hroničnom stadijumu. pranje pregrejanom običnom vodom.. pH je još uvijek u kiseloj Kasnije.Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. strepto. . Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer.  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . Ph je pretežno alkalan. otok i bol. PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj. ako postoji. osećaj bola. pa time otklanja i mogućnost infekcije. Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama. bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu.

deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. zelenožut. međutim. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. ukoliko ih još održava. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom. sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila. glatkih zidova. Posle toga pregled vaginalnog sekreta. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet. Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. slične malignim. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. krta. različiti vibrioni. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja.8 pregleda pod mikroskopom. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita.. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije. Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. sivkastoružičasta i hiperemična. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke. Češće se. a drugi po Gimzi. prave i pregledaju obojeni preparati. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. Pored njega. Ovo utoliko pre. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. koli. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. Ako je i tada 8 . retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. beličastožute boje Obilan. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija.

Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima. Ne treba. Simptomatologija. Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera. odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. treba svakako potražiti. od ukupno otkrivenih vaginitisa.  česta dispareunija i  eventualan sterilitet. Prema nekim autorima. i to u obliku tableta ili praha. a često se nađe i u vagini.davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol). Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje.  zatim osećaj svraba i pečenja.  edem i hiperemija sluznice vagine.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv. U prilog. 9 . Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline. kamilice ili hipermangana. međutim. Često se. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice. U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma. Pored lokalizacije na sluznici vagine. tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom. međutim. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima. zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine. trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. Redovan je stanovnik debelog creva.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice . pa i više. što ponekad može da protiče bez simptoma. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. koja ima neprijatan miris.9 rezultat pozitivan. dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta.

Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia"). Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. antibiotici (Chloramphenicol). ali se reinfekcija ne može izbeći. Naime. takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji. ali i per os. koje ti preparati sadrže. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće.  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. ako se za nju ponovo stvore uslovi. pod mlazom tečnosti. danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata. i muž i žena. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa.  Istovremeno. Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. a estrogenima.10 TERAPIJA. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. Postoje.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora . posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. ređe. Prema tome. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu. oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 . U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije. koristi za vaginalno. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa.mehaničkim putem. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. dakle. tj. posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg. obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela. Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml.

 da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala.11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana. u stvari. Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću. dok se. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. antibiotici daju sporedne. Isto tako. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. često vrlo neugodne efekte. On pri tome služi kao izvesna barijera. Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala. pored toga. samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene. coli i gonokok. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati. već se tokom života u izvesnoj meri pomera. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. Ukoliko je. Pored toga. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. Prema najnovijim shvatanjima. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala. Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice. 11 . e. na primer). mesto smene epitela nije stalno. Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju. sve do spoljnog ušća materice.

Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. naročito dok je u akutnoj fazi. Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza. žućkastobeličast. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice. sekret je tečniji. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel. Osim toga. Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve. Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta. sekrecija je smanjena. Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. ove promene nazvati eritroplakije. već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 . Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol. svetlocrvene površine. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. pa i kasnije. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. Bolesnica ne oseća bolove. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. Zbog toga je bolje. Treba naglasiti da cervicitis. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja. Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. jer je njena površina glatka. jasno preovladuju simptomi ove upale. Najbolje je po antibiogramu. a na defekt sluznice.12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije.su mnogo češće.

One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom. Premazivanje albotilom ponavlja se više puta. Sem povremenih kontaktnih krvarenja. te se u sluznici vide okrugle. sa pauzama od 4-5 dana. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja. žućkaste boje. malena. Veoma važno. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. Tako one nastaju retencijom sekreta. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice.  Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. U stvari.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju. One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili.13 potencijalno malignu. u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice. Erosio vera – prava erozija .ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice. čvrste tvorevine. odstraniti. cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala. zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. Cervikalni polip To je jezičasta. TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje. tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa. Nabotove ciste ili jajašca . – uništava cilindričan epitel  Albotil . jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. retko sukrvičav. bogate sitnim krvnim sudovima. ukupno šest puta. Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija . koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu. još bolje. 13 . i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice.  Elektrokoagulacija ili krioterapija . napunjene gustim sluzavim sekretom. viskozan. te se ova intervencija naziva konizacija. obično veličine zrna graška. Sekret je sluzav.

sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. strepto. Enometritis se rijetko javlja izolovan. intrauterina intervencija itd. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji. coli. i kao posljedica endocervicitisa.i stafilokoke. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu. te je. ako je reč o puerperalnom endometritisu. rastresita i hiperemična. katkad obilna menstrualna krvarenja. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. pa čak i perimetrijumu.14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi. kao i krvarenja između menstruacija. tuberculosis.prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. na mestu usađivanja posteljice. dakle. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. izazivajući gonoroični endometritis.bolesnica nedavno imala pobačaj. Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav. često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora. Inače.  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma. endometritis nije retko oboljenje. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. te on postaje funkcionalno manje vredan. Naročito se često sreće u puerperijumu. . Objektivni pregled 14 . Dijagnoza Anamneza . e. Gonokokni endometritis . katkad i sukrvičast sekret. poslje pobačaja. tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena. poslje drugih intrauterinih intervencija. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. Kako se površni sloj sluznice materice. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. Sluznica materice postaje edematozna. gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. Osim toga.

Ovaj način infekcije vida se. a tuberkulozni tuberkulostaticima. te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis. Temperatura je retko i neznatno povišena. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. sondiranje materice. pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. Posle kiretaže. izazivajući na njemu hiperemiju. zatim posle instrumentalnih porođaja. Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana. histerosalpingografija itd. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti. U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. Pored toga. Histološki pregled . pri akušerskim operacijama.preko sluznice endocerviksa i endometrijuma.opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu. bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike. insuflacija jajovoda. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha. . adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis. obično nije ili je vrlo malo poremećeno. infekcija se može stišati i preći u hroničnu. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. 15 . antibiotike i estrogene. kod gonoreje. infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju.). posle menstruacije i nazeba. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode.palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. po pravilu. Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa. radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa.banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih. dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije. radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene. kiretaža. Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. .15 . Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE . menoragije. u prvom redu gonokokom i TBC. odnosno ooforitis. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. Adneksitis . a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva. pri djelovanju noksi na njih.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima. posle instrumentalnih intervencija (biopsija.

i javlja se leukocitoza. ne oštećujući dugo endosalpinks. Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana. pa se limfnim putem. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano. kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. Na taj način razvija se periooforitis.kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj. Osim toga. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. da se porodila ili je. odmah iznad simfize. Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena. gubi apetit i loše se oseća.i stafilokokama. Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom.najvažnije je da bolesnica leži. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum. . Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. a broj leukocita povišen. odnosno hidro. e. .kortikosteroidi . TERAPIJA . Oštećena sluznica tuba deskvamiše se. kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda.svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije. LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem. koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba. gotovo iznenada.ili saktosalpinksa. dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa. naročito na početku. u stvari. kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima. te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis. predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju.Sedimentacija eritrocita je ubrzana. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. ako fibroziraju. Ove malene ciste.da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati. pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu. odnosno začepljenje njegovog lumena. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 .Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. colli i enterokokama. odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda. čije žlezde služe kao ulaz. Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram . Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je. DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. razbacanih po površini jajnika. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice. koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika.16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu. preko parametrija. .kesu sa ledom na donji deo trbuha i . zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. DIJAGNOZA Iz anamneze . pak. Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na . prenosi na jajovode i jajnike. bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama.

Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje. mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične. onda nastaje tuboovarijalni apsces. I hronični. . Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. Ovakvo patološko stanje prilično je retko.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. neodređene. Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. instrumentalno dovršene porođaje. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. ali ne i do potpunog izlečenja. kada se za to stvore uslovi (nazebi. slabljenje otporne snage organizma. zadebljani zidovi jajovoda. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . 17 . komplikuje se egzacerbacijom procesa. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. već se samo stišalo. nepovoljne životne prilike. Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius. a pokatkad i na neplodnost. ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena. Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. onda se govori o hematosalpinksu.žali na povremene. U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. . i ponovljene intrauterine intervencije). Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. obavezno prelazi najpre u subakutnu. lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza.to su promenjeni. a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. kao i akutno upala.bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa. gotovo uvek je obostran. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. infiltrisani. Retko. Međutim. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. endometrioze jajovoda i ginatrezije. a kasnije u hroničnu fazu. osetljivo na palpaciju. Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira. Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. kao i akutni adneksitis. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće.17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. On se može javiti i na jajniku. Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks.

TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. ukoliko je moguće. u obzir dolazi hronični parametritis. . a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. . Ono se prostire bočno. pri čemu se.Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. . vakcinoterapija. takođe je od koristi. sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. zavisno od slučaja.18 Diferencijalno-dijagnostički. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika. u kadi. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija. organski nadražajni preparati (omnadin. Ovakva ispiranja. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama. različiti oblici zračenja itd.Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. sa donje parakolpijumom. U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija. Da bi se to postiglo. organizuju se po banjama. tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. upućuju se na operativno lečenje. a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. brida i zadebljanja zidova. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. sa zadnje pararektalnnim tkivom. do zidu karlice. uz dodavanje izvesne količine morske soli. Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar. Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze.suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija). mlečne injekcije). U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa. odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. autohemoterapija itd. Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni . te omogućava veliku 18 . Kupanje u toploj vodi. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. poraovarijalne i tubarne neoplazme. Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine. odnosno orošavanja. 2 puta nedeljno po jedna injekcija). preparati mleka i sumpora (Lacsufol. duž mišića karličriog dna. banje i kupanja. učestvuje u gradnji njihovog omotača.U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija.

insuflaciju jajovoda. operativne poduhvate na grliću. uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen. BOČNI PARAMETRITIS .prednji parametritis.ili.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine.zadnji. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. instrumentalni porođaj. Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo. historerosalpingografiju.i stafilokoke. infiltrat prelazi upolje. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. onda se radi o zadnjem parametritisu. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. koji je najpre malen. koju potiskuje unapred i naviše. ulaganje radijumske sonde. kako u maloj karlici. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. . Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se .Pojavom zapaljenjskog procesa. mekan i testast. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice. prepunjeni krvlju. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. Krvni sudovi su prošireni. Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. ZADNJI PARAMETRITIS .Proces najčešće počinje jednostrano i bočno. arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. PREDNJI PARAMETRITIS . prema bočnom zidu karlice. Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. limfnim putem. ispred grlića materice. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza. endocerviksa. ushodno. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. Uzrok – kriminalni pobačaj. još pre. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom. infiltrat. e. kod niske rupture materice u taj prostor. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. eksplorativnu kiretažu. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. spontani pobačaj. a iza i iznad 19 . a izuzetno aktinomikoza. na serozu i zid jajovoda. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline. tako i izvan nje. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. između peritonealnih listova. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi. Ređi je bacil tuberkuloze. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice.uzimanje isečka sa grlića materice. što može da dovede do teškoća u defekaciji. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima. Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. Itd. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst. a zatim ćelijnom ekstravazacijom. intrauterine intervencije .bočni i . kao i plazma ćelija. pa se proces širi upolje. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio.

Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. ubrzanim pulsom. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. Obično se nailazi na 20 . a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. gubitak apetita. otežana i bolna defekacija. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku. bolno i sa naporom. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature. onda se međusobno spajaju. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. U početku bolesti. ovde resorpcija nije potpuna. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. pak. ako je organizam dovoljno otporan. . proces uzima akutniji tok. Obično je i u takvim slučajevima. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa. nastaje prednji parametris. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. . Pri ginekološkom pregledu.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo. Hodanje je otežano. postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. Počinje povišenom temperaturom. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. .20 mokraćne bešike. resorpcija eksudata moguća. onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. porođaja ili intrauterinih manipulacija. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena. tegobe pri mokrenju. smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. što dovodi do poremećaja u mokrenju. jezom i groznicom. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. dovodeći do flegmone.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem. a sam akt defekacije praćen je tenezmima. virulentnih uzročnika. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. prelazeći na Recijusov prostor. mesta kolikvacije ograničena i malena. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. što znači da je proces uzeo hroničan tok. U slučaju kolikvacije veoma. karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. u donjim delovima. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka. Za razliku od prve situacije. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična.

Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. vanmateričnu trudnoću i. bolesnica ima lako povišenu temperaturu. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita. u prvom redu parametritis. Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. orošavanjem. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. apsces Duglasovog prostora. Zariste infekcije. banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja. TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. dođu na normalne vrednosti. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici.21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice.bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. a time i ograničena pokretljivost materice. staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu. Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak. Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 . napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi . Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. kupanjima. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. . manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama. akutni pelveoperitonitis. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. eventualno. U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. ako je to potrebno. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije.smestiti u postelju. pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa. dati antibiotike širokog spektra. apendicitis. Sa razvojem bolesti. te bolesnica često izbegava polno opštenje. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti.

Pasaža creva često je poremećena. presamićena je pri hodu. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. radi o pseudocistama. Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. No. iako se ne resorbuju u potpunosti. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis. Ranije. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. Manji apscesi. bilo kanalikularno. zateenut. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. Do infekcije. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice. dovršen nekom od akušerskih operacija. enterokoke. pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. stafilokok i e. ali je prodor takvih apscesa u bešiku. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa. na primer. Osim toga. Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. a kasnije. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. preko parametrijuma.Trbušna maramica postaje hiperemična. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. postaju zagnojcnc. proteus. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. u stvari. gubitkom sjaja. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. Redak je metastatski. koje kod. tbc.trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. providnosti i glatkoće.22 organe male karlice. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. pored već formiranih adhezija. obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. Upala uzima mirniji tok. virulentnije infekcije. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. pre svega. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . i to obično produžen i težak. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. izazivajući parametritis. ubrzan i slabije punjen puls. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis. kada se fibrin organizuje. međutim. Infekcija se obično širi ushodnim putem. i to streptokok. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici. Ona ima povišenu temperaturu. te bolesnica obično pati od opstipacije. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. pneumokoke. pojavi bolesti prethodi porođaj. Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. čestim. Rede. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. a nema ni meteorizma. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. koja se vremenom smiruju. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa. a poslednjih godina i anaerobi. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom. tu se. Uopšte. 22 . Gonoroični pelveoperitonitis . dok je gonoreja bila često oboljenje. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. njegov tok. usled prelaska polinukleara. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. sa njenim zamućenjem. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha. Međutim. ipak.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . bilo limfogeno. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. nužna je energična terapija antibioticima. coli. teško se kreće. nemoćna je. iako burnog početka. u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. Ako se ne resorbuje. uzročnici gnojne infekcije. rektum ili vaginu izuzetno redak. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda.

Terapija.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum. pojačavaju pri promeni vremena. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. to jest bilo da su posledice ranijih upale. ukoliko postoje. Pored pomenute terapije. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. i male doze analgetskih preparata. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. neurednim krvarenjima. davanjem antibiotika i sulfonamida unište. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. U svakom slučaju. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije. kod bolesnice se kontrolise i. orošavanjem. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. pored osetljivosti donjeg dela trbuha. pak. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. potrebna je operativna terapija. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. bilo endometrioze ili. sa teškoćama pri defekaciji.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. radi zadnja kolpotomija. po potrebi. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. mogu se davati. kao i retrouterine sterilne hematokele. umesto punkcije. Bolovi se. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. banjskim lečenjem i tzv. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. Pored toga. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. operativno ili kombinovano. obično neodređenim bolovima u maloj karlici. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta. To se postiže vakcinoterapijom. Ponekad se. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. spontanim. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. striktnom ležanju. uz kontrolu lekara. uostalom. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. To je. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. po pravilu. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju. Uzrok akutnog. . zračenjem. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. Osim toga. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. a takode i pri postojanju endometrioze. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. 23 . dismenorejom. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. Makako da su nastale.

opstipacijom.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. dugačka igla za punkciju i prazan špric. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. već nastupa spontano probijanje apscesa. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. u jednom potezu. Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. a bolesnica bolje izgleda. kolpotomijom. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. Istovremeno. fluktuira. apscesa Duglasovog prostora. povlači se i vrh od igle napolje. a i materica u celini. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. kolikogod je to moguće. pak. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. praćen je visokom temperaturom. Ekarterima se rašire zidovi vagine. prednji i zadnji etorter. malaksalošću i opštom slabošću. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. po isteku akutne faze bolesti. Punkcija. pored sterilnih mpfera. Gnoj se najčešće probija u rektum. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. stave se pinceta. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. Visoka temperatura. Pri pregledu. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. simptomi bolesti se smiruju. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. kada je apsces već primiren. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. u periodu svog formiranja. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. koja je indikovana kod oba oboljenja. tj. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. Temperatura je niža. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. jer može dovesti do stvaranja fistule. a kod većih se to ne dešava. punkcije treba često ponavljati. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. 24 . Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. Ubod iglom vrši se naglo. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. jezom i drhtavicom. treba intervenisati. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. daje definitivnu dijagnozu. uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. na to ne treba čekati. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. zupčasta klešta. Grlić materice. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. Uskoro zatim. Ali.

vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. što dovodi do smrti bolesnice. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. što je loš prognostički znak. inficirane vanmaterične trudnoće. Bolesnica često povraća. Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima. Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. Dijagnoza difuznog peritonitisa. u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. Davanjem antibiotika. vezana za postelju. difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. a jezik suv i obložen. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. coli. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi. jedva se opipava. Ponekad se. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati). jer je pasaža creva prekinuta. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. Pošto se otvori Duglasov prostor. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla. a krivulja pulsa penje. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. te se otvor njime proširi. Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. Bolesnica je bleda u licu. U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. on kroz iglu pokulja u špric. Oči su upale. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. srećom prilično retko. Usne su joj suve i ispucale. te se ukrštaju. prvenstveno streptokoke. Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine. stafilokoke i e. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. sa izvesnim tamnim primesama. međutim. . u stvari. posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. U izvesnim situacijama. znaci infekcije mogu 25 . — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma.povišenom temperaturom i bolom u trbuhu.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. veoma osetljiv na dodir i pritisak. te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana. Diferencijalna dijagnoza. a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. Bolesnica je nemoćna. meteorističan. Trbuh je iznad ravni grudnog koša. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. Ovo je utoliko važnije.Bolest počinje obično naglo. Ako treba da se uradi kolpotomija. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. te bolesnica diše kostalno. Puls bolesnice je sitan i ubrzan. sa. Nos je usiljen. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. uokvirene tamnim kolutovima. U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa.

U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. društveni i ekonomski problem. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. s jedne strane. Isto tako. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. naizgled izgubljenim slučajevima. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. Ne treba gubiti iz vida da je. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. bolovanja i povremenih hospitalizacija. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. Zaštita zdravlja žena. uz operaciju. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. pa je i broj obolelih žena manji. i to kontinuirana drenaža.26 biti minimizirani. a s druge strane. Bilo da je izvršilac sama trudnica. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. izvanredan je medicinski. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. sa svoje strane. u stvari. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. zaštitom zdravlja žene. porodičnu i društvenu situaciju. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. Ako se potraže uzroci tome. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. sa njom ne sme oklevati. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. 26 . pak. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. Takve žene. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. te se i u teškim. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. mogu se dati analgetici. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. po izvršenoj intervenciji. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. a time i celokupan društveni dohodak. neposredno ili kasnije. Neke trudnice umiru u toku. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. To. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. što otežava blagovremenu dijagnozu. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. prema tome. naročito kod odmaklih trudnoća. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. odstranjivanju gnojnog sadržaja. Osim toga. Tu se. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. hemijske reakcije i broja. ako je trajna. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. odnosno njene količine. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena. odnosno duktusa deferensa. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%. Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. Prema tome.30 za neplodnost. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. 40% muškarac. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. . epispadija). mogu da koriste i operativne metode. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. Da bi došlo do oplođenja. već u izvesnoj meri i čitavog društva. vrlo je važno i ispitivanje sperme. u tom slučaju. materičnu šupljinu i jajovode. u prvom redu na parotitis. čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. već ga treba uvek započeti sa muškarcem. Osim toga. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija. da li su odgovarajuće veličine. kratak vrat i rep. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. 30 . jer se dešava da sperma. Pre svega. u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. naziva se aspermija i ona. viskoziteta. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. pomoću koga se aktivno kreću. i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. a u terapiji se pored gonadrofina. Isto tako. Kao što je već pomenuto. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca. posledica opturacije odvodnih puteva. plastika duktusa deferensa. Spermatozoidi. mirisa. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. Posle toga treba izvršiti pregled. onaniji ili poluciji. izgleda. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. No. koja je. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. oblika i vitalnosti spermatozoida. koja je beličasta. što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. kada treba da nastupi ejakuiacija. i opipati njihovu konzistenciju. Pored pregleda sperme. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. nacko potpuno zdravih muškaraca. klomifena i testosterona. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje.

o eventualnoj grozdastoj moli. a naročito neplodnosti muškarca. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. na prvi pogled sitni činioci.000. kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca.000. Uzroci neplodnosti žene I od žene. Naime. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . nepravilan i nepovoljan položaj materice. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija. hronično upala sluznice vagine. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. pak. kao i od muškarca. a ne prolaznog karaktera. vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. Ukoliko su ova stanja trajna. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana. traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. viskozna tečnost. nestručno ili stručno lice. spermatozoide jedne određene osobe. tj. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća. nadbubrega i štitnjače. dvorepih. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. Isto tako. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. ili namernim prekidanjem. a broj manji od normalnog. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. Isto tako.000. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. sama bolesnica. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice. U l ml sperme nalazi se 80-100. kao i kakav je njen polni život. Nasuprot tome. spontanim pobačajem. apsolutnog steriliteta muškarca. važno je znati ko ga je obavio. hipofize. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. kretanje i život spermatozoida. ako je to smanjenje jače izraženo. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. ali i drugi. vrši se tzv. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba.31 neprozirna. kao i promenjena viskoznost. onda se radi o azoospermiji. Isto tako. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. onda su ona uzrok. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. uzima se detaljna anamneza. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti.000 spermatozoida. Isto tako. odnosno koliko su uredni polni odnosi. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda.

da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda.32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 . koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom.

Neplodnost se. Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. pobacivale. a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. deli na sekundarnu i primarnu. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . rađale. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. U takvoj situaciji. opisani na drugom mestu. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije. Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. Pored dijagnostičkog značaja. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. pak. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije. citohormonski pregledi vaginalnog sekreta. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. nepravilna funkcija jajnika ili. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. vanmaterične trudnoće itd. što je slučaj i sa našom zemljom. u dijagnostici proširenih vena male karlice. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. Kao kod muškarca.

Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. Pri tom se. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. daje jajovod neprolazan. u koji se stavlja takođe i sperma muža. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. Pored infekcije. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. odnosno o anonimnosti kako davalaca. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. tako i primalaca sperme. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. Pokazalo se. a preko nje i frenikusc. svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. međutim. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. To se vrši u sredini ciklusa. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2. Da bi se to izbeglo. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. uzročnika AIDS-a na primaoca. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. kao i o apsolutnoj diskreciji. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. mora voditi računa o psihičkim.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane. kao i patološka vaginalna flora. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. pored ginekološkog pregleda. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. tj.5 bara. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. godine. u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca. Da bi se izbegla propagacija infekcije. u slučaju heteroinseminacije. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju.

Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. i pored toga. To su infekcija. niptura jajovoda i masna embolija. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. Nadalje. a preko njih. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda. Histerosalpingografija I ova metoda. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. No. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. a zatim.5 bara. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće. Uljana sredstva daju jasniju sliku. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom. koji kasnije nestaje. ali je sam snimak ponekad manje jasan. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. da bi se predupredilo širenje infekcije. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. Pri vršenju histerosalpingografije. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. kao i insuflacija jajovoda. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. a vodenih odmah posle ubrizgavanja. Da bi se izbegla ruptura jajovoda. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. u toku intervencije ubrizgava se. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića. ako su prolazni u trbušnu duplju. amenoreje. a najkasnije posle nekoliko sati. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. ova metoda ima i nedostatke. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. benignih. Ipak. Osim toga. U vezi sa tim.35 spazam jajovoda. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda.

davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. Posle histerosalpingografije. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. Podsticanje ovulacije. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. po pravilu. neškodljiva. kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. pa da se stanje bolesnice popravi. Za razliku od primene ovarijalnih hormona. a naročito klomifena. pa i više. sa vrlo brzim tokom. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. U najtežim slučajevima. a s druge sirane. i davanje hormona. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. odnosno od prekomeme stimulacije. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. Operativna 36 .36 upotrebljava. Rebound efekat. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. koju je bolje ne vršiti ambulantski. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. što je manje efikasno. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. treba koristiti na kraju ispitivanja. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. uključujući. I pored teške kliničke slike. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. elastične ciste. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. Ipak. banjskim ili operativnim postupcima i metodama. a u drugoj progesteron. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. Isto tako. prvenstveno ovarijuma. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. Isto tako. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. osetljivim jajnicima pri palpaciji. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. ako je to potrebno. koji se obično daju ciklično. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. Ona se sprovodi konzervativnim. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. ovakvi slučajevi prilično su retki. mora se hitno intervenisati. No. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. pri čemu izgledaju kao napete. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. Nadražajna medikamentoza. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. međutim. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta. sa lako povećanim i cističnim. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom. javlja se tzv. Pored konzervativne.

prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. koji mogu da izazovu brojne. da je jeftina i svima pristupačna. Da bi se omogućilo supružnicima da. postoperativna nega. najzad. sama operacija predstavlja izvestan rizik. Svaka kontraceptivna metoda. da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. pored kontracepcije. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. jer može da ugrozi zdravlje. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. ili sredstvo. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. Poslednjih godina. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. koja se često javlja kao posledica pobačaja. još više. kao i poboljšane preoperativne pripreme i. zbog INFEKCIJE. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. nažalost. potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. treba da je neškodljiva. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. vrlo ozbiljne komplikacije. pa i život trudnice. Ovo. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. hemijske i biološke. Tome doprinose savršenije operativne metode. Dosad. prosto i shvatljivo. pre svega. Osim toga. No. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. za regulisanje rađanja. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . da je rukovanje njome lako. međutim. a ako se oplodi. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću.

muškarac odmakne od žene. odnosno pre polnog odnosa. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. ni muškarcu. koji 38 . No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. vaginalni deo. uz očuvanje sposobnosti materinstva. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. Pravilno korišćena. Međutim. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. Posle upotrebe. Da bi zašlita bila efikasnija.PREZERVATIVA. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. Dok je ceo. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. Osim toga. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. odmah po obavljenom polnom odnosu. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. Posle odnosa ne sme se odstraniti. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. imao je oblik pljosnatog tanjirića. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. Pre nameštanja. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. te ga treba što češće preporučivati. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. neposredno pre ejakulacije. a donji. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose. Dijafragmu žena dobija od lekara. jer im. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. Kad se stavi u vaginu. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. ni ženi.

presvučenog takode tankom plastičnom masom. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. naročito u Japanu i Americi. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. bez teškoća se odstranjuje. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. slabije upalne promene na materičnoj sluznici. nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. od kojih su se neki završili i smrću. povlačenjem za najlonski konac. bakarnog konca. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. i to obično spontano. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene. Vrlo retko. koji neki autori procenjuju na oko 96%. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. Ulošci su načinjeni od veoma tankog. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. pa i generativne funkcije organizma. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat. kontraceptivno sredstvo izvlači. Najbolji rezultati. kad zatreba. tj.neko vreme posle nameštanja spirale. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. gotovo kao dlaka. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA. Zapažane su. Iako se u najvećem broju dobro podnose. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice. koji viri u vaginu. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. dolazi do spontanog ispadanja pesara. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. To se retko dešava. pak. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta. 39 . intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra. koji pripada grupi teških metala. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. No. treba je najpre izlečiti. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. na koji deluju kao strana tela. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. a kad treba.

preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. Neka od njih. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina.40 hemijskim putem. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. neposredno pre polnog odnosa. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. Osim kiselih svojstava. Vaginalne tablete i globule. Ali. Duboko u vaginu. Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. Osim toga. ove tablete često sadrže i male količine kinina. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. Međutim. i pored toga. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida. postoje i preparati u obliku želea ili pene. reći da je ova metoda pouzdana. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. po jedna dnevno u toku devet meseći. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. kad se koriste druge antikoncepcione metode. naročitim introduktorom. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. Pored pomenuiih pasta. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. Ne može se. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. pa se posle tromesečne pauze. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). ponovo nastavlja sa 40 . te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. čak ako do ovulacije i dođe. rastvarajući se u vagini. te se sama ne preporučuje. Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. uništavaju zaostale spermatozoide. delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu. pokretljivost spermatozoida. odnosno svojom kiselošću. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. pre polnog odnosa. ako do oplođenja dođe. koja pokriva spoljno ušće grlića materice. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. međutim. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene.

pa i neuredne metroragije. cervikalnu sluz i direktno na jajnike. i 16. na 14 dana pre očekivane menstruacije. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. Međutim. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. Čim se prestane sa uzimanjem tableta. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete. Tako. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. Prema tome. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. dana. ni to nije dalo pouzdane rezultate. Tablete su po hemijskom sastavu. dana menstruacionog ciklusa. a koji bi. Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. kao oralne tablete. Isto tako. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije.41 uzimanjem. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 . Osim toga. ova računica ima samo relativnu vrednost. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. u stvari. intrauterini pesari. na primer. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. Nažalost. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. te su njene indikacije veoma uske. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. te se može koristiti samo kod oko 50% žena. koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. Pored toga. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa.

već se ova metoda naširoko populariše. gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. 42 . Tamo je ne samo zakonski odobrena.42 stanovništva i visokim procentom priraštaja.

krvarenja kod anovulacionih ciklusa. Rebound-efekta. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka. međutim. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. već se on zadržava izvesno vreme. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. biti praćeni krvarenjem. Isto tako. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. ali ne moraju. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. međutim. odnosno pred menstruaciju. Ova krvarenja. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. Različitog intenziteta. odnosno periodično i redovno. Isto tako. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. nisu prava menstrualna krvarenja. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona. a kod žena podvezivanje jajovoda. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom. medicinski opravdanim slučajevima. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. Osim toga. u stvari. Sluznica materice. od kojih ih je inače teško razlikovati. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. iako se javljaju u pravilnim razmacima. do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. umesto da pretrpi sekrecione promene. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. Ima. od vrlo slabih do 43 . Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije. fenomen papratizacije na njoj izostaje. odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. a samim tim može doći i do ovulacije. Prema tome. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. nastavlja.43 Potreban je pristanak supružnika. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. nema promena u cervikalnoj sluzi.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. što može biti razlog njihove neplodnosti. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala.

Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. Dobri rezultati. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. Nezavisno od psihičkih promena. promena raspoloženja i laka glavobolja. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno. uspeh u lecenju. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene. Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. 44 . Krvarenje je oskudno. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. Kod izraženih slučajeva. nervoza. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. su: nemir. koje. kada se kod njih javlja izražena poliurija. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti. ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. Pravi uzroci bola nisu poznati. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa.44 izuzetno jakih. koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena. tek naznačeno. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa. Teži oblici premenstrualnih tegoba. što dovodi do neadekvatnih reakcija. ako je potrebno. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje. postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. javlja se i ovulacija. kratkotrajno. ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa. Sindrom premenstrualne napetosti . od interesa je za ženu . Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. rede se javljaju. čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike. da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. vrijeme ovulacije – radi začeća itd. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. kao sastavni deo ovog ciklusa. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije. ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji. u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. nekoliko dana pre menstruacije. u stvari.

TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan. izjutra. oskudnom. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding). međutim. Vrijeme uzimanja . obrnuto.  Ako se ovulacija odigrala. u najširoj primeni test temperaturne krivulje. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice. krvarenju koje vrlo brzo prestaje. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa. meri i 45 . pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti. Danas je. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum.  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona. TEMPERATURNA KRIVULJA. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. u određeno vreme. Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. Prema tome. Materijal za biopsiju .dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA. Prema tome. Ovom metodom. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. tj. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu. Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. ako ne dođe do graviditeta. Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji. Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi.u fazi sekrecije. On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće. Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama. fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata. kada se. kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona.

 Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja. znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala. koje nastaje u to doba. iako prilično pouzdan. Test ispitivanja temperaturne krivulje.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. bez obzira na to. pa i godinu dana.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. ako je reč o pobačaju. 46 . između ostalog. naprotiv. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. znači daje ovulacija izostala.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. naziva se bifazna. No. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom. u toku trudnoće. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa. Ima.  Ako. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). trudnoće i estrogena iz posteljice. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina. Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa. primarnu i sekundarnu. posle porođaja.  Ako se. Ako je površina jajnika glatka. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju. ono to čini samo do izvesne vremenske granice. znači da se u to vreme odigrala ovulacija.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu. Prestanak lučenja seksualnih hormona. u menopauzi. dovodi do atrofije materice u celini. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci. pak. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. za vreme laktacije. nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti. doduše veoma retko. Takva temperaturna krivulja. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. tj. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul. njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu. FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. lažno negativan ili lažno pozitivan. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. međutim. a ne bolest. a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba. a posebno njenog endometrijuma. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom. dođe do graviditeta. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima. nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. koja je različitog trajanja.

Pored toga. hipofiza. Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog.pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta. Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga. Ako se pak. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. materici i vagini perifernog porekla. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona.počinje kasnije . dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). hipotalamus. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima.  Sekundarna amenoreja . pospanost. tj.47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla. štitnjače i pankreasa.  Primarna amenoreja . jajnik. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Osim toga. U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima. ili citohormonskim analizama. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom. Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti. posle 18 godina starosti. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. 47 . kore nadbubrega i pankreasa. ciklično sa naknadnom primenom progesterona. Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. ovarijalnog uterusnog porekla. Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa. endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju. izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu.Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. hipoplazija genitelnih organa i amenoreja. međutim.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva . što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. naročito nadbubrega. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima. AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA. hipofiznog. Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. Pri tome je.

Takve osobe su niskog rasta. atrofišu. u prvom jedu estrogena. adinamija. takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). a naročito materica. često se sreće i koarktacija aorte.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja. onda treba davati gonadostimuline. Prema tome. Lečenje je simptomatsko i supstituciono. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika. te podseća na pelerinu. Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. znaci hipotireoidizma. viđa se kod Tarnerovog sindroma. bilo da se radi o ageneziji. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize. 48 .tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika. Ako je žena u babinjama. Koža bolesnice je bledožuta.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. smanjena životna aktivnost.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika. kratkog struka. praćen njihovom pojačanom aktivnošću. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. Genitalni organi. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. gonadotropnih. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela. Isto tako. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. atrofija genitalnih organa. Patoanatomski supstrat . Ako to nije moguće. sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona.  Hipofizni infantilizam . Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja. hipoplaziji ili hipofunkciji. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. Ona se. međutim. a ponekad i drugih hormona. On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice. Tumori hipofize. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA.  Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. luteinskoj cisti. prekid laktacije. ravnodušnost. redukcija sekundarnih seksualnih znakova. gubitak libida. može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. njena nedovoljna razvijenost. Spoljni polni organi su ženskog tipa. Amenoreja je primarna i konstantna. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize. i ko. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. nastupa prekid laktacije.  Potpuna agenezija je rijetka. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema. što upotpunjuje sliku bolesti. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili. Hiperhormonska amenoreja ..  Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna.

ultrazvukom i ginekografijom. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. u kori. koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. naime. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. jajnici su jasno povećani. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. zadebljane tunike albugineje. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. Do slične situacije. što se ispoljava amenorejom. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. pak. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom. maIjavost dojki. do veličine kokošjeg jajete. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. ipak. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. Ponekad. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. ono može biti i simptomatsko. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. sjajne sivkastobeličaste boje. TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. u vidu prave linije. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. Poznato je. pre svega. a reda amenoreja.49 Stein-Leventalov sindrom. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. Anamnestički. Na preseku jajnika. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. Osim toga. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. isto tako. U stvari. Umesto da variraju. koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. mada izuzetno retko. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno. Makroskopski. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). posle izvesnog vremena može povratiti. Sindrom se. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. Ako to uspe. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima. U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena.

. međutim. dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. ili rascepa grlića. u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. No. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma. vida dijafragma u nivou himena koja. liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. treba da dođe do Rebound-efekta . i to obično posle amputacije grlića. Ali. Na taj način nastaje hematometra. Od puberteta.poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. dolazi do retrogradnog 50 . na izgled. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. Zbog toga. iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. Pošto ispuni vaginu. u stvari.Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). dejstvom preko hipotalamusa. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili. ona se nakuplja u materici. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. U iste svrhe koristi se i klomifen. ili čak i šupljine tela materice. posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe. rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. vulvovaginitis u ranom detinjstvu. STEČENA GINATREZIJA veoma je retka. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica. ne čini himen. . kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona. lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. kada dođe do krvarenja iz materice. a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize.Češće se. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji. Do potpune ili delimične atrezije grlića. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. takode. a time i kriptomenoreje. konizacije. Veoma redak uzrok ginatrezije. pa ga treba obazrivo sprovoditi. menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. jer menstrulna krv ne može da otiče.

te postaju neprolazni. Globalno uzeto. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. nazivaju se menstruacija ili menzes. Neuredna krvarenja mogu. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. po pravilu. Funkcionalna krvarenja. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. Svako krvarenje iz materaice. smatra se nenormalnim. Za to vreme. iako ne postoji ovulacija. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. neprolazna membrana plavičaste boje. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. koja može da dopre čak do peritoneuma.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. menstrualna krvarenja su. pa do klimakterij uma. bezbolna. 51 . odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. a prestaju u klimakterijumu. međutim. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. Pored ovulacionih. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. kod kojih. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. tj. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. kada se hormonska funkcija uspostavlja. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. koje nije redovna menstruacija. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. postoje i anovulacioni ciklusi. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. od puberteta. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog.

obično neznatno. često provocirano. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti. usled pritiska ili dodira. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. Dok je u samom kavumu. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . opipavanje grlića. oskudno. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića. funkcionalne tumore jajnika. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. inače retka u ovom oboljenju. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije. može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. Tada. MIOMI MATERICE . mada znatno rede. na jajnicima ili jajovodima ili su.vrlo čest uzrok metroragije. Krvarenje kod mioma na materici. Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. tzv. često provocirano. rede spontano. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke. TUBERKULOZA. pored acikličnog. Krvarenje je u početku bolesti oskudno. koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi). TUMORI JAJNIKA. pak.Iako retko. vaginalna ispiranja. KARCINOM GRLIĆA MATERICE. isto tako. CERVIKALNI POLIP . U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. Pored toga. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. aciklično. Ovo naročito važi za submukozne. ginekološki pregledi. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice . krvarenje može biti veoma obilno.52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. napori pri defekaciji. ENDOMETRIJALNI POLIP . Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja.Krvarenje je neuredno. Rede se neuredno. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja. U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije. i kod nefunkcionalnih 52 . može biti i cikličnog tipa.Metroragija. — Kod ova dva stanja postoji crvena.je posledica hiperplazije materične sluznice. ova patološka stanja može da prati izvesno. No. aciklično krvarenje. U kasnim stadijumima. obično ne dovodi do krvarenja. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova.

U takvim slučajevima krvarenje je produženo. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. U puerperijumu. takođe može doći do krvarenja iz materice. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. međutim. nego funkcionim krvarenjima. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu. Da bi to bilo moguće. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. Ovi tumori su veoma retki. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. u prvom redu. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. ali produženo i uporno. hipofiza i jajnici. Pored toga. Najzad. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće. Terapija metroragija usled upale i tumora. bilo ektopične trudnoće. TUMORI JAJOVODA. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. obično udružen sa metritisom. bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. ali oskudno. KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. i to najčešće puerperalni endometritis. Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa. Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . Tu je. u slučajevima jače izražene anemije. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. Ne treba. DODATNA KRVARENJA. koja je posledica obilnog krvarenja. posle porođaja ili pobačaja.

Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. najčešće između 14. tako i po količini i trajanju. Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira". produženo i obilno krvarenje iz materice. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. Usled toga izostaje faza sekrecije. Isto tako. koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. hipotalamus. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. kako po ritmu javljanja. Retko. Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. na osnovu posmatranja samog krvarenja.54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. pored hiperplazije sluznice. a time ni lučenja progesterona. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima.nastaje. Pod produženim dejstvom estrogenemije. pokatkad uz anesteziju bolesnice. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. 54 . ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja. Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. Ne treba. što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom. te nema lučenja progesterona. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. godine. stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. i 21. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja. koja je praćena neurednim krvarenjem. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. hipofiza. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine. pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. Anovulatorno krvarenje . na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena. onda se ne može nazvati juvenilnim. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. nema stvaranja žutog tela. može se izvršiti vaginalni pregled. pregledom periferne krvi. kao juvenilna i klimakterična krvarenja. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. jajnici i materica.

zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 . S druge strane. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne.  Anovulaciono krvarenje je . dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere.5 . Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa. pored krvarenja iz materice. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti.. 2. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo. ali produžena ili suviše obilna. daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma. a i sama kiretaža unutrašnje površine materice. sa 55  . često veoma ozbiljne bolesti. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice. Ako do prestanka krvarenja ne dođe . već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice.5 mg stilbestrola dnevno. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla. i dilatacija cervikalnog kanala. Pregled krvnog razmaza. kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. vitamini. obično krvare i iz drugih organa. Krvarenja ovulacionog tipa . bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. Mlade bolesnice.aciklično. odnosno krvnih elemenata u razmazu. Ova sredstva.3 dana. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma. Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti. sa ugrušcima krvi. 3—4 dana. Osim toga. Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled.55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće. Daje se intramuskularno.su obično redovna. i amid nikotinske kiseline.od lekova se daju uterotonična sredstva. u prvom redu vitamin K. jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba. koagulen. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. kao i pregled punktata koštane srži. koje obično traje 4 dana. omogućiti joj odmor. Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno. verovatno je anovulacionog tipa. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. neuredno i po vremenu javljanja i po količini. odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. koje devojčica sprovodi kod kuće. a i pod kožom. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje.

pak. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana. Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. produžuje se faza proliferacije. OLIGOMENOREJA. ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena. a kraćim od tri meseca. pored iznetih kliničkih karakteristika. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. Oligomenoreja ne spada u metroragije. Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke. u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje. a ponekad i oskudne menstruacije. Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije. Zbog toga. Druga terapija nije potrebna. Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. 56 . Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju. preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda. Ako je.5 mg stilbestrola. uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. jer se lečenje bolesnice. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena.  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. a time i menstruacioni ciklusi. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . Terapija se sprovodi nekoliko meseci.kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga. Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . takode. izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja). što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi.24 dana. gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana.

što znači da kod njih postoje. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). Kolebanje 57 . a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. u stvari. normalne ovulacije. što se postiže davanjem 10 mg enovida. U iste svrhe može se koristiti enovid. Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. HIPOMENOREJA. do 24. posle čega će krvarenje prestati. Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini. trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. U slučaju profuznog krvarenja. dok ga druge teško podnose. nekoliko dana kasnije ponovi ti. vrši se eksplorativna kiretaža. iako ne u uobičajenom broju. ako je to potrebno. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa.57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. ali će se. Međutim. posle ustanovljavanja uzroka. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. dana ciklusa. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. te je i ocena o tome relativna. supstitucijonom terapijom. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron. Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se. a količina izgubljene krvi je minimalna. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. sintetski progestin. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja. do 24. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. kao i posle progesterona. Ona. Hipomenoreja. Ako terapija ne da željene rezultate.Kod ovog poremećaja. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). HIPERMENOREJA. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. — Hipermenoreja je po trajanju duže. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. kao i oligomenoreja. dana ciklusa. Posle toga. u dozi od 10 mg dnevno od 17. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. te se hipermenoreja poboljša. 3 do 4 meseca. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. Ipak. nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5.

što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. regeneracija i proliferacija. NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . dana ciklusa. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. mestimično cistično proširene. sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. po 5 mg dnevno (enovid. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. norlutin). koji može dostići veličinu lešnika. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. Javljaju se iznenada. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. po izgledu same bolesnice. kod kojih su tegobe izraženije. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. što se vidi već na prvi pogled. Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. nejednake veličine.58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma. Dešava se. žutog tela. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom. Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. te ne dolazi do lučenja progesterona. Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin). Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. okrugle ili ovalne. provera. Kod drugih. ali ga ima i u generativnoj periodi žene. kada ga inače nema. Krivulja bazalne temperature je monofazna. anovulacione metroragije većinom su aciklične. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. odnosno kontrolom broja eritrocita. do 25. a može se i dokazati pregledom periferne krvi. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. veoma tankim slojem. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. Isto tako. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. dati u sredini ciklusa. kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije. Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. međutim. koji pokriva unutrašnju površinu materice. 58 . te lečenje i nije potrebno. u mokraći nema pregnandiola.

može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. dana). endokrinih žlezda. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. onda se progesteron daje tri do četiri dana. do 24. sa oskudnim ili preterano obilnim. zavisno od preparata). pored kiretaže. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. pad estrogcna je evidentniji. ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. posle čega se situacija poboljšava. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. u prvom redu hipofize i jajnika. endometrijalni polipi ili adenomioza). kada i nastaje krvarenje. Ono u početku nije obilno. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. na 28 dana u toku tri meseca. Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. a onda i endometrijuma. ili. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. jednom mesečno. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. neuredni. Posle toga progesteron se daje 24. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. do 25. a naročito njenog površinskog sloja. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. zatim vitamini. pak. kao što su kalcijum i koagulen. zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. često anovulatomi. praćenih obilnim krvarenjem. dolazi u obzir i histerektomija. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. produženim i neurednim krvarenjem. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice. od kojih u prvom redu 59 . U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. u drugoj polovini ciklusa. Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu. Kiretaža materične sluznice i. dana ciklusa 5 do 10 mg. treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. još 3 meseca.59 Posle izvesnog vremena. dana ciklusa. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. Ovulacije su retke i povremene. što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. U slučajevima klimakterične metroragije. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje. najpre endocerviksa. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja. Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. Inače. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. perzistentni folikul počinje da degeneriše.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. odnosno u klimakterijumu. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa.

i znatnim poremećajem opšteg stanja. Smatralo se. gađenjem. Ona može biti primarna i sekundarna. Ovi bolovi. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. a nekada ne mogu otkriti. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. one postaju nepodnošljive. tumora ili sraslina. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. Na taj način. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. može da se ispolji glavoboljom. Dismenoreja nije bolest. dijabetesa. Poremećaj opšteg stanja. Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. Ima. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima. Obično se javlja kod mladih žena. ili čak i godina. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. mogla bi. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. različiti. koje boluju od izražene anemije. nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. koji se nekada mogu. posle nekoliko meseci. da bi se kasnije. Od hormona treba dati progesteron. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. međutim. uz druge faktore. za drugu. drhtavicom. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju.60 vitamin K i nikotinamid. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 . ukoliko se javi u toku dismenoreje. naime. mukom. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi. lakim. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. povraćanjem. pa čak i dijarejom. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. preteranim radom i lošim životnim uslovima. Za razliku od primarne dismenoreje. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. razdražljivošću. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. preosetljivu. jezom. Ta promena ravnoteže. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. korisna je i aplikacija uterotonika. plačljivošću itd. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. Isto tako. ali retko sa prvim menstruakcijama. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. mogu trajati duže. javili slabije ili jače izraženi bolovi.

samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. endometrioza eksterna i adenomioza. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. izolovano data. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. tivne metode lečenja. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. korekcijom nepravilnih položaja materice. a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. Poznato je. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama. naime. a danas je gotovo napuštena. sedativa. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. u stvari. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. pored analgetskog efekta. na prednjoj 61 . antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. jajnika ili jajovoda. na organima male karlice. dok traju bolovi. što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. Po učestalosti. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. Iako terapijski opravdana. Sama ili udružena sa drugim metodama. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. Prema tome. po potrebi 2-3 tablete dnevno. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. Preduzima se . spazmolitika i.61 normalan. Pored ovoga. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije. tj. lečenjem bolesnice od upalnih procesa. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. razlog bolnih menstmacija. Ovo je stara. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat. u pitanju je endometrioza. U osnovi. eventualno. ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. kada je to potrebno. To mogu biti tumori materice. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. danas gotovo napuštena terapijska metoda. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. aspirina ili kombinovanjem preparata. ne postižu dobre rezultate. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. Ne treba zaboraviti da se. upala unutrašnjih polnih organa. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. relativno dobra. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. slabih narkotika.

kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. na cerviksu. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. Poreklo endometrioze nije uvek isto. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. a i zbog međusobnih sraslina. u stvari. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze. Obično su to mala. gde se implantiraju. niti se njena pojava može lako objasniti. broju i lokalizaciji. odnosno subileusa. Širenje endometrija hematogeno . Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice.     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju. vagini i vulvi. pupku. na peritoneumu male karlice. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . ispunjene tečnošću čokoladne boje. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. prema nekoj od opisanih mogućnosti. opstipacije i i bolova pri defekaci. rez od operacije itd.) Nadalje. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. tankom crevu. ona razlog što žena ne može da ostane bremenita.u samoj materici. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije. može da patiod dispareunije. može duboko da prodre u miometrij. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. a naročito na tankom crevu. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. sigmom ili rektumom. Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. Lokalizovana na crevima. suprotno tome. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije.62 strani sigme i rektuma. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. tj. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. 62 . Kod takvih bolesnica.

Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg. provera. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima. kojima se dodaju male doze estrogena. tako i objektivan nalaz kod ove bolesti. miometrij je znatno zadebljan. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. Osim toga. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. Ako su tegobe izraženije. I njima se. se daje svaki dan posle jela peroralno. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva. po l mg. nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. te je uvećanje materice pomalo nepravilno.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. cistično promenjen. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija. posle čega žena dobija krvarenje. ginekografija. asimetrično. Čim se to desi. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja.  Menoragija. kada se obustavlja. Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu. a naročito celioskopija. vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. dnevna doza se povećava na 2 mg. ovo oboljenje je relativno retko. pak. kao i stilbestrolom. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze.lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. jer ni anamneza. te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. U svakom slučaju. odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. koji treba davati peroralno više meseci. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka. 63 .63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora. Prema jednoj šemi. onda se može pokušati i sa primenom hormona . te je telo materice difuzno uvećano. ona se produžuva do 4 meseca. što je relativno čest slučaj. ENDOMETRIOSIS INTERNA . Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. stilbestrol.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice.  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze.

Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. Ima. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. Dnevnu dozu od 20 mg. OPERATIVNO LIJEČENJE . kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. sve više napuštaju. međutim. pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene. Kao simptom.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. starosti i porodične situacije bolesnice. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. pa se doze svake nedelje povećavaju. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. U takvim slučajevima. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija. on prati neku osnovnu bolesti. u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. a nešto rede i kraurozu stidnice. Počinje se sa malim dozama preparata. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine. 64 .  Od opštih oboljenja. Samo izuzetno. Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. a ne oboljenje. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. trećih po 10 mg. slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene. pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. izraženom pothranjenošću. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. zatim dermatitis.64 norlutin. oni se danas. Tada se naziva simptomatski svrab. sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. a u težim oblicima endometrioze i duže. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. anovlar). od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron.5 mg dnevno. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa. drugih po 5 mg. za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. na primer. PRURITUS VULVE je simptom. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. avitaminozama. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. sa obostranom adneksektomijom. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. Hemijski činioci sadržani u sapunu. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom. zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. Tako. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera. Pored pomenutih hormona. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. ekcem i herpes. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa.  Od lokalnih uzroka. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela.

bolesnici treba davati sedativna sredstva.65 anemijom. 65 . mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije. zbog upotrebe nekih lekova. ali se može javiti i ranije. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. teškom tuberkulozom ili karcinomom. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. treba pregledati mokraću na šećer. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. Ovaj simptom. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju. Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. leukoplakije. U kasnijem stadijumu. dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. kada dođe do atrofičnih promena na koži. U tom smislu. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. Osim toga. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki. može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. a lokalno. vulvitisa. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. u vidu masti ili praškova. Na koži stidnice. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab.1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. a po potrebi odrediti i glikemiju. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. a može doći i do lokalne infekcije. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija. može da se javi i kod žena sa uremijom. a naročito ako je u odmaklim godinama. Kod upornih slučajeva. krauroze i početnog raka stidnice. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. Kod simptomatskog pruritusa. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja. Isto tako. a koji su zasad nepoznati. dermatitisa. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". treba aplikovati lokalne anestetike. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati.

prvenstveno torkvacija. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. koji su relativno česti. da ih deformišu i da. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. providna i krta i podseća na pergament. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice. naročito lokalnom aplikacijom estrogena. i to obično kod žena u odmaklim godinama. KRAUROZA VULVE — Ovo. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. i zbog relativno male mogućnosti za to. međutim. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. Vagina postaje plića i uža. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. pa čak i klitoris. koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. uglavnom distrofično. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. infekcija. Danas se. Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. maligni tumori ženskih polnih organa. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. stanje javlja se veoma retko. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. Ipak. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo. opravdana i preventivna operacija. a u 66 . osim izuzetno. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. da dislociraju susedna tkiva i organe. naročito na pojedinim polnim organima.66 Uz konzervativno lečenje. dijagnostikovali kasno. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. iako histološki benigni. a u odmakloj fazi su onemogućeni. U celini uzev. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. Za razliku od benignih. oni mogu da znatno narastu. Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. Stidnica se u cjelini smežurava. ruptura ili krvarenja iz tumora. ovakvi tumori. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . Ako se ne odstrane dok su mali. skoro potpuno nestaju.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma. negde pre ili u vreme klimakterijuma. naročito ako su praćene pruritusom. pa čak i u skorijoj prošlosti. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. vršeći pritisak na njih. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj.

može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. čvrsti i još uvek bezbolni. Ipak. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice. Kod nekih od njih. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. eventualno osećaj pritiska. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Makroskopski. na širokoj bazi prema potkožnom tkivu.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi. rede. ne daju nikakve simptome. krauroza).osim estetski neugodnog efekta. Ponekad. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. pak. čiji su zidovi nekrotični. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom. Osim toga. Karcinom vulve. Međutim. najpre u regionalne limfne žljezde. obično duže vreme posle klimakterijuma. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. mada se. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. neznatna. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . Tek ako su veoma veliki. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. Mikroskopski. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. ako to žena zahteva. naročito kod papiloma. tj. a i do daljeg širenja ulceracije. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. Veoma je maligan. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. jer daje rane metastaze. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . jedva uočljiva. (mala i čvrsta bradavica) ili. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. Ovi tumori. može otkriti i kod mladih bolesnica. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. Po pravilu. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. Iako ih opaža kao strano telo.

ili je sam tumor fiksiran za kost. neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. javljaju se bolovi. gde je operacija kontraindikovana. nema udaljenih metastaza. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. na rektum. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. po pravilu. ali su pokretne i nisu uvećane. nisu sumnjive na malignitet uvećane. podrazumeva situaciju kada se maligna. (PREINVAZIVNI. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. Zavisno od primame lokalizacije. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve. Svrab je uporan. Prognoza je u principu nepovoljna. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje. a često i u inkurabilan stadijum. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. Dijagnoza karcinoma vulve. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. otkriva sa zakašnjenjem. zbog lake dostupnosti organa nije teška. prvenstveno zbog toga što se bolest. sa njom i terapijom često se zakasni. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. 68 . U odmaklim procesima. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. vrši se samo zračenje. Kasnije. čvrste i pokretne žlezde. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu. Ipak. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma. čak i na bešiku. ne reaguje na terapiju. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. NULTI STADIJUM).

ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. koje su prešle klimakterijum. Veoma je maligan. PAPILOMI. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. Terapija se sastoji u zračenju i. u gornjoj trećini. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . pak. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. infiltrativni. prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. U pretkliničkom. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. zahvata organe trbušne duplje ili. razmekšava. čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. Bolesnice uskoro. a kada porasta žena ih obično sama napipava. okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. Dok kod malih nije potrebna terapija. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. Mikroskopski – planocelularni. Prema prostranstvu maligno procesa na vagini.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. Nažalost. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine. obično na zadnjem zidu vagine. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. obično prema stidnim kostima fiksiran. ove ciste prolaze bez simptoma. ulceriše i inficira. 69 . dopire do karličnih zidova izvan male karlice. Kod velikih cista lečenje je operativno. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni. rijetko o adenokarcinomu. u operativnom odstranjenju malignog tumora. ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice.69 Sarkom vulve. ulcerozni. po pojavi prvih znakova bolesti umiru. bolan infiltrat.obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. Dok su male. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. Kasnije se tvrdina širi. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. kad je to moguće. terapija je uglavnom neefikasna. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. FIBROMI.

neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . Ponekad. remete i otežavaju njihovu funkciju. vršeći pritisak na okolne organe.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. a njihova simptomatologija je relativno oskudna. Mogu biti uzrok sterilitetu.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. broja i veličine fibromioma. jer se brzo hematogeno metastazira. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih. Osim toga. CERVIKALNI MIOMI . neelastičnih.kao veoma redak. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara.Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. iz tehničkih razloga. Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju. tamnoplavih lezija. može se u nekim slučajevima. koji su u stvari u kavumu 70 . mada su takve situacije izuzetno retke. smanjene prolaznosti. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja. ali i veoma opasno maligno oboljenje.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice. a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. umesto miomektomije. klinički bez posebnog značaja. HEMANGIOM . kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. Javlja se češće kod relativno mladih žena. Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. zbog položaja. uradi totalna histerektomija. i kod mladih žena mora da se. Osim toga. dislociraju matericu i grlić i. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI . zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice . Vagina je tada pretvorena u kratku cev. uraditi i amputacija grlića. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije. oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. Iz njih bolesnica obilno krvari. umesto miomektomije ili zajedno s njom. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom. ako dođe do trudnoće. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati.naročito ako dostignu značajniji rast. Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa.

pa čak. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. dilatirajući cevikalni kanal. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. mogu da se uvrnu i da pri tom. ukoliko su na peteljci. Submukozni fibromiomi. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. ponekad. sa peritonitisom. Fibromiomi materice To su čvrsti. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni. mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. između 35 i 55 godine života. a ponekad preovladuje vezivno tkivo.. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. istmične. Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji.. u drugoj polovini ovog doba. izuzetno. Predstavljaju 9. zbog zatvaranja krvnih sudova. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike. i nekoliko stotina. a sam tumor. doduše retko može da dostigne nekoliko desetina. ukoliko su na peteljci. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne.5% svih benignih tumora materice. pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni. kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. Veoma su retki pre dvadeset pete godine. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno. cervikalne i fibromiome okruglih veza. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i. izazovu kongestiju i nekrozu tumora.Myoma nascens. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije. pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. Subserozni fibromiomi. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška.71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja.mogu 71 . Ova pretpostavka nije do sada potvrđena. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni.

pak. poremećenu trudnoću. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. cistična i masna degeneracija. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. Ponekad fibromiom materice. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. prvenstveno na mokraćnu bešiku.72 doći u intiman dodir sa ureterima. kao i menoragije. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. Kada se jave. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. može da nastupi spontan pobačaj. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. treba. o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. u porođaju mogu nastati različite komplikacije. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. zbog njihovog rasta. Osim toga. kad se trudnoća iznese do kraja. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. Po operaciji trudnoća se nastavlja. sekundarna anemija. Izvesne fibromiome prati sterilitet. pažljivo uraditi miomektomiju. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. Kao posledica neurednih. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. fibromioma gde je ishrana. ali vremenom. Fibromiomi. bez obzira na graviditet. ili kad se ustanovi da su 72 . Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. naročito kod većih mioma. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. degenerativne promene počinju najpre od centra. Kod trudnica sa miomom na materici. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. najslabija. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju. kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. dizurija. uretru i rektum. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini. znatne veličine. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. može da. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. opstipacija. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. TERAPIJA. groznicom. nazivaju se fibromiomi previja. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. zatim kalcifikacija i nekroza. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. Ako se. ako polazi sa zadnje sirane.

neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. ne javljaju i ne razvijaju iznenada.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome.. Prema tome. lako dostupna pregledima. Kad to nije moguće. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. često inkurabilni oblici bolesti. vrši se operativna ekstirpacija materice. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra. označavaju se kao displazija. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. te se i promene na njoj. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini. To naročito važi za karcinom materice. Srećna je okolnost što je materica. bilo kakve da su. hiperhromatična jedra. ili kod starijih žena. da se izvrši miomektomija. Ove promene. histerektomija. u prvom redu krvarenje. Nažalost. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela. Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve. U stvari. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. ako se na njih misli. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. tj. 73 .  pa karcinom tela materice. i pored toga. gde to nije potrebno. koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju. iako unutrašnji polni organ. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. jer ne žele ili ne mogu više da rađaju.  zatim karcinom grlića. Ona može biti parcijalna ili totalna. nepravilnog oblika. Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati. te se još i danas u praksi sreću odmakli.

Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen. umerena i teška. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. displazija grlića materice. ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića. sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije.  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića. mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. 74 . I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. Inače. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau). najčešće oko spoljnjeg ušća materice. displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela. kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu.  To se ne može reći i za displaziju III stepena. Prema tome. spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. a preko ovog u invazivni karcinom grlića. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka.

koja infiltriše okolna tkiva. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom.75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. razara ih. što podrazumeva. ulcerozni i infiltrativni. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. Prvi period ovog stadijuma. neravna i trošna. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. Najčešći je vegetantni oblik. obično negde pred menopauzu. u parametrija i u gornji kraj vagine. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. pa čak i nekoliko godina. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. pre svega. ne prodirući odmah u stromu. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine. Može da se javi i kod veoma mladih žena. I kod infiltrativnog. Isto važi i za ulcerozni oblik koji je. U svakom slučaju. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni. To je tzv. kao i kod ulceroznog tipa. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. odnosno ne dovodeći do invazije. doći će do daljih promjena na njoj. koja se i golim okom može videti. i bolest prelazi u invazivni stadijum. što mu i ime kaže. pored brze infiltracije. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. i stvara ulceraciju. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. 75 . poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti. takođe protiče asimptomatski. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. kroz bazalnu membranu u zid grlića. pre svega grlić materice. u samom epitelu. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. Javlja se kod relativno mladih žena. Zanimljivo je i veoma važno da. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. čak i kod devojaka. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. a da je proces još operabilan. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću.

U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. pri digitalnom pregledu. pak. koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. nalaz krupnih. te obavezno. odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz. ukazuju na malignitet. Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. duž tkiva endocerviksa. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. dosta često.Ukoliko se od početne lezije. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. Osim pregleda vaginalnog razmaza. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. U svakom slučaju. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. aspiracijom. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. pored ostalog. Katkad i to nije dovoljno. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše. nepravilnih ćelija. iako na izgled nepromenjen. znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. kod endocervikalne forme karcinoma. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija. i. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. može biti znatno prožet malignim tkivom. pa im je i prognoza gora. te grlić. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma. grlić dobija bačvast oblik. Kod ove lokalizacije. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . sa mesta smene epitela. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. ranije daju metastaze. Zbog toga. osim isečka. maligni proces ne razvija upolje. Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. Sa erozije. vaginalni deo grlića izgleda čvrst. te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. Pri tome. – Ciljana biopsija 76 . Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili. nejednakih. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje.

Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. što kod karcinoma grlića podrazum. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom.77 Svaku. bez prodora kroz bazalnu membranu. koja celom širinom infiltriše. Svaka ginekološka ambulanta. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. zahvatio je i parametrija. pri čemu je njena donja trećine slobodna. bolest je već poodmakla. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum. može podeli u četiri stadijuma. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da. čak i minimalnu. bolje reći. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. Kad se simptomi jave. SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ.Kako su u Ia stadijumu. a čak i ambulanta opšte prakse. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau. koji preko parametrija. iako teorijski moguće.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. *. prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta. i njih je malo i nisu uvek alarmantni.  sukrvičasto belo pranje. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine. već je duže vreme u invazivnom stadijumu. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. No. dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. bez radikalnih 77 .  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. Još se naziva nulti. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. na terapiju rezistentno. već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine.

Naravno. 78 .78 operativnih zahvata. posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše.

ako je to potrebno. odnosno histopatologa. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. imati na umu da citološki. pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. koje okružuje endocerviksa. U takvim slučajevima. onda se ne čeka porođaj. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. a da je onda. Treba. ako dođe do spontanog porođaja. obično teže i kasnije otkriva. vrši se i kod gravidnih bolesnica. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. zavisno od histološkog nalaza. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. međutim. U nultom stadijumu lečenje je operativno. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. međutim. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. što može da zavede citologa. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. Isto tako. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. a odstraniti maligno ognjište. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. Bolest se. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. Ovakva konzervativna operacija. Međutim. trudnoća se do porođaja retko iznese. jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. što je slučaj kod negativnog nalaza. dilatacija cervikalnog kanala otežana. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. pa čak pokatkad i onemogućena. pa. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. od toga da li je rađala i da li želi još dece. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju. te je žena sposobna da kasnije zatrudni. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. žena obolela od raka grlića materice zatrudni. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. Neki ginekolozi 79 . zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu.

rektum). Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. u slučaju ponovljenih metroragija. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda. parametrija. posumnja i na ovo oboljenje i da. koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. srčana oboljenja. obično više godina posle menopauze. bolest bubrega itd. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje. jajovode. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. A teži oblici su preinvazivni karcinom. proširene vene. Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena.u prvom stadijumu je oko 80%. a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. a drugi su pristalice jedino zračenja. u drugom oko 50%. kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima. Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . izvrši eksplorativnu kiretažu. Istovremeno sa širenjem per continuitatem. Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. Osim toga.). Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. Međutim. Ako se ne otkrije na vreme. No. pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. Na ovo starosno doba. radi postavljanja dijagnoze. Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena. a u trećem stadijumu je vrlo mali. odnosno oko 75%.

Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 . objektivan nalaz u početku je teško postaviti. temperatura često je povišena. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. Ova. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. loptasta. Neuredno krvarenje . te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. Tada je pri palpaciji materica uvećana. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. povremeno praćena jezom. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice. drhtavicom i groznicom. osim pokatkad nešto uvećane materice. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu. No. naročito u zapadnim zemljama. Isto tako. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. posle uzete anemneze. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice. Pri pregledu bolesnice. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. obično ne otkrije ništa. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana. inače retka komplikacija. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma. DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se. ako je pravilno lečen. Zbog toga. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. i pored toga. broj leukocita je povećan. kod žena koje pri kraju generativne periode. te zbog toga ginekološki pregled. nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa.

Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . Danas se. broju mitoza.sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . otkriva slučajno. 82 . Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. Još i tada. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. Tada se bolest. da bi posle nekoliko godina. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. No. kondenzaciji hromatina. veličini i pravilnosti jedara. pregleda i pomoću kolposkopa. koja je još u pretkliničkom stadijumu. koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. poslednjih godina izvesni. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma. svaka žena. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. pravilnosti oblika. takozvanoj mikroinvaziji. Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz. osim ginekološki. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. Kod ovog malignog oboljenja. pošto maligni proces probije bazalnu membranu. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne. Simptomatologija. pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu. sklonosti ka bojenju. veličini. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. u ranoj početnoj fazi invazije. TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. zavisno od lokalizacije. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum.

Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom. beli epitel i atipična zona transformacije. mozaik. Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive. BENIGNE SLIKE A.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene. Normalna kolposkopska slika. Od ektopije treba razlikovati. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. Kolposkopija je lako izvodljiva. Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima . Prednji deo aparata. podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. a ne i za kontrolu endocerviksa. bar jednom godišnje. kao i ektopija. a po potrebi i češće. B.  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je. a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. Ektopija. povremeno. kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta. ektopija i tipična zona transformaacije. koji se uvlači u vaginu. koji osvetljava posmatranu površinu. koji je ovoj metodi nedostupan. baza leukoplakije. snabdeven je hladnim izvorom svetlosti. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića.  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. a naročito u vreme i posle klimakterijuma. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene. Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. potpuno neškodljiva. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića..zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop.. a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene. 83 . Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice.

U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. Mozaik. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. Baza leukoplakije. mora se mikroskopski ispitati. koja se najčešće zapaža i makroskopski. imaju oblik polumeseca ili vadičepa. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. u pitanju je parakeratoza. Za razliku od leukoplakije. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. posle odgovarajuće obrade. što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. Ova promena. koji mu normalno pripada.84 C. dakle nepristupačna oku lekara. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. ovu promenu treba operativno odstraniti. Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice. E. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. koje podsećaju na pčelinje saće. 84 . Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. posle ovog nalaza. Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto. B. ali može biti i samostalna lezija. Zato se. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. Ova promena često prati leukoplakiju. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. C. nepravilnog oblika. nejednake su debljine. Atipična zona transformacije. Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. Tipična zona transformacije (prerastanja). — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. za razliku od tipične zone transformacije. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. D. Leukoplakija. Beli epitel. Histološki. i nejednake je debljine. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. nepravilnog širenja. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza.

naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. naime. što je takode veoma zadovoljavajuće. a zatim endometrijuma korpusa. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. treba potvrditi histološkim pregledom. ali ga i ne isključuje. procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. endocerviksa i endometrijuma. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina. velika i nepravilna jedra. Poznato je. 85 . kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta. uvuče u cervikalni kanal. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. ili drvenom špatulom. Pre uzimanja materijala. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. pa se špatula obrne za 180°. koje se zamenjuju novim. govori da postoji maligni proces na materici. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. Kao što je već rečeno. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. Treća grupa ne ukazuje na malignitet. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. uzan pojas citoplazme. Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. pripremljenog po metodi papanikolau. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice. koliko je moguće. najpre endocerviksa.

dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva. koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. Dijagnoza. Isto tako. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši. treba kontrolisati. pak. a kasnije na 6 meseci. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. Zaostale čupice ne uginu. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici. Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. Istovremeno međutim. Osim toga. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. u početku tromesečno. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće. Sarcoma botrioides. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. što se pri pregledu može lako ustanoviti. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. bez karakteristične simptomatologije. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Simptomatologija. takode vrlo maligne prirode. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. 86 . Kad se posumnja na horionepiteliom. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. posle porođaja ili pobačaja. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline.

dobro ograničeni od okoline. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. na neposrednu okolinu. Sa operativnim lečenjem. tamnoljubičaste. situacija se bitno poboljšala. Pored metotraksajta. Javljaju se jednostrano. Osim toga.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik.prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. To su trošne. mozak. Prognoza Kasno se otkriva . Osim širenja krvnim putem. slobodno pokretljivi. odnosno na susedne organe. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja. i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki. koje se u to vreme jedino primenjivaio. sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. a rede na grlić materice i na stidnicu. je isključivo operativna. čvrste konzistencije. odnosno mnogo bolji nego posle operacije. prvenstveno na sigmu i rektum. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede. maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. oblika i veličine manje šljive. međutim. Ipak. Umesto operacije. u terapiji se koristi i aktinomicin D. Poslednjih godina. a zatim prelazi na susedne organe. neoplazmatične tvorevine. od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. donju trećinu vagine. bila je izuzetno loša. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti. koje se onda sprovodi posle histerektomije. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. a i metastazama. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. To dovodi do sraslina 87 . jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati.

spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. naglo. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. što otežava njihovo operativno odstranjenje. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. Lečenje je operativno. Zbog toga se bolest obično kasnije. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. sadržajem rastegnute muskulature. Inače. kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. zracima. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim.88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. Isto tako. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. terapija je operativna. Ako se bolest otkrije u kasnom. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. No. najčešće slučajno otkriva. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. a rede se. pa se može reći da ranih simptoma nema. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. Veoma je maligan. odmaklom stadij umu. uvučene između dva lista široke veze materice. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. 88 . Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Ako je pri tome nalaz pozitivan.

arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu. Od njih su najčešći dermoidi. Prema podeli. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika. od karcinoma materice. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read.  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora . Prva grupa .  Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika. Osim retencionih cista. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti.tumori od žljezdanog tkiva . Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika. Svi su veoma retki. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma. i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi. Funkcionalni tumori jajnika. karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma. Isto tako mogu se javiti 89 . bilo da su benigni ili maligni. amenoreji ili sterilitetu.  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. Oni mogu da se podele u više grupa. prvenstveno funkcije bešike i rektuma. čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora. fibromiomi. melanosarkomi. I jedne i druge mogu biti benigne i maligne.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi. SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta.  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika. rabdomiosarkomi. horionepiteliom i mezonefrom. od karcinoma dojke. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva.čine epitelni tumori jajnika. zbog čega se bolesnica obraća lekaru. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze. U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi.  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika. fibrohondromi i fibroosteomi.

može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa.90 bolovi. Rede. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. preoperativna priprema ili. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. zavisno od njegove veličine. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom. u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. dok su još relativno mali. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. U tom slučaju. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora. Ovo je važno iz terapijskih razloga. Ipak. Rede se tumor. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. pak. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. elasticnočvrste su konzistencije. tumor se opipava. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. Pri ginekološkom pregledu. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. čak. može posumnjati i na graviditet. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. beličasosivkaste boje i neravne površine. određivanje položaja. Na preseku. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. 90 . neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice. Postavljanje tačne dijagnoze. najbolje klinasta resekcija jajnika. Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. I pored svih teškoća. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. Osim toga. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. pa se u tom slučaju. ako je znatnijih dimenzija. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. Ako se ipak za to ukaže potreba.

odnosno rctcncione ciste. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije.cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. Ciste žutog tela. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. ali po pravilu mnogo manje dramatična. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. te ne zahteva posebnu terapiju. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. i luteinskih cista jajnika. ako ne nastupi spontana regresija ciste. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. ali obično sa daleko lakšim simptomima. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. čija je simptomatologija veoma slična. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće. Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste. Kao što smo pomenuli. 91 . jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. bilo folikulinskih. po pravilu. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. Osim cista žutog tela. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja. a u retkim slučajevima. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. luteinskih cista ili hematoma. otklanja uzrok krvarenja. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. intraabdominalnom krvarenju. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. u svim slučajevima ruptura. Ako dođe do njihovog prskanja. Osim toga. Tada je lečenje operativno. Klinička slika je gotovo istovetna. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. pa je samim tim i klinička slika teža. i to obično obostrano. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne. Otvara se trbušna duplja. Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. Osim folikulinskih. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. Icčenje je operativno. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci.

jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. enukleacijom. To su tumori tankog zida. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. malignog karaktera. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. koju treba odstraniti. takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. proste serozne ciste jajnika. sastoji se u odstranjenju. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano. Serozne ciste ili cistadenomi. Ako postoji sumnja da je cista na jajniku. što se može očekivati naročito kod starijih žena. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. Danas su tako veliki tumori veoma retki. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome.92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. 46). sa lečenjem ne treba odugovlačiti. viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. same ciste. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. osim toga. 47). One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. Ovo utoliko prč. koji ponekad takodc može biti netačan. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan. Istovremeno. onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. ponekad snabdevenim trepljama.. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. Terapija je operativna i kod mladih žena. Kod većih cističnih tumora 92 . Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. To su tzv. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika.

prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa.

Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . širi i na drugi. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. Tako. cista nade i na drugom jajniku. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe. međutim. a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku. Osim toga. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. Posle 70. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. Ponekad se. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. Kod mladih žena odstranjuje se cista. pa ako se isključi maligni proces. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. kao i prvi. po pravilu. Pseudomucinozne ciste. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. Isto tako. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. prema šupljini.94 ga. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. Ako nastupi prskanje ciste. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. Maligna degeneracija. čvrste konzistencije. ako postoji sumnja na malignitet. uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. po mogućnosti enukleacijom. Prema nekim autorima. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. Tumor je režnjevite grade. Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10. su benigni. ako dođe do prskanja ciste. na primer. kao i prosti serozni cistadenomi. prema današnjim shvatanjima. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. obično glatke površine. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. verovatno limfnim putem. Isto tako. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. i 70.

prema ustaljenom 95 . čvrstih. Terapija. Ipak. oni su oskudni i nckarakteristični. Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. a kada se ipak jave. Osim toga. fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. pa se kasnije. osim na jajnicima i u maloj karlici. nepokretna. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. Ako se bolest rano dijagnostikuje. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. Po pravilu. Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. čvrste konzistencije. peritoneum. difuzno rasejanih. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. tanko crevo i njegov mezcnterijum). kvrgasta ognjišta različite veličine. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. ali bez pojave ascita. naročito u odmaklim slučajevima. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. a ako su angažovani i drugi karlični organi. ubrzo po oporavku. ove medikamente treba davati što duže. pa je zato potrebna histološka potvrda. prvenstveno creva. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. čvrsta. Desi se često kod karcinoma jajnika. kvrgaste površine. pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. mogu da se stvaraju priraslice. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. u pitanju je II B stadijum. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. Ascita nema. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. dok je još u operabilnom stadijumu. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. U suštini. daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. Između karcinoma jajnika i okolnih organa.95 dovodi do stvaranja metastaza. u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. juće zračenje. U četvrtom stadijumu maligni proces. No i tada. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. onda je u pitanju II A stadijum. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu.

ona je ipak od velike koristi. pak. jetre i materice. koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. na mesto malignog tumora. jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti. no treba sukcesivno kombinovati. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja. uz to. Prema tome. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa. pomoću za to podesnih metoda. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli). dojki. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. posle ili bez eksplorativne laparotomije. samo citostaticima. prilično retkim slučajevima. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. olakšava subjektivno stanje bolesnice.96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju. Veoma je važno. Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. a ne postiže se definitivno izlečenje. Metastatski tumori jajnika. U izvesnim. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. lako. osim u vrlo retkim slučajevima. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice.

Pri postojanju ovog sindroma. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze. 48). Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. koji potiču od ovarijalne strome. a retko su i bilateralne. a rede samo jedan njegov deo. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. kosti. 49). Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. kao i ostale ciste jajnika. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. Mogu da budu praćene sterilitetom. ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. zejtinastim. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. što se retko može učiniti. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . Inače. kože. dlaka. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. mišića itd. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje. Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice. Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. Tumor je obično mali. koje se obično javljaju jednostrano. Osim toga. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva. Meigsov sindrom. budući daje u pitanju benigna neoplazma. I dennoidne. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika.

javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. odnosno znake hiperplazije. Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. To su čvrste. javljaju se menstrualna krvarenja. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni. Maskulinizirajući tumori jajnika. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. Javljaju se obično jednostrano kao glatki.98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. Tumori granuloze. — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. odnosno cističnog izgleda. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom. Tumor luči velike količine 98 . Većinom su benignog toka. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. . međutim. odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom.tumore koji potiču od ćelija teke. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom. režnjeviti tumori različite veličine. 50). na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade. sekretornom aktivnošću. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice. Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. I jedni i drugi prilično su retki. Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. mesti mično kompaktnog. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. Na preseku su žućkaste boje. u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. I jedni i drugi veoma su retki. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. bez obzira na starost bolesnice. Tumori teka ćelija. zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. pri postojanju tumora na jednom od jajnika. Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice. Pri tome materica može biti lako uvećana. Arenoblastom. Ovo je utoliko lakše prihvatiti. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. Klinički. Na preseku su žućkaste boje. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji. Feminizirajući tumori jajnika. a kod žena posle menopauze. Najčešće se.

zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. To je čvrst. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. teško može da izvrši ginekološki pregled. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. Bol u abdomenu. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene. i 40. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze.99 androgena. a zatim. 51). mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. On je čvrst i žućkaste boje. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. povraćanje. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. Ova. i gubitak menstruacije. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. Terapija je operativna. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. Brzo raste i izvanredno je maligan. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. osim njegove" veličine i težine. gađenje. Ako se dijagnoza potvrdi. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. produbljenje glasa. te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. Brenerov tumor obično je malen. a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. nastupa i nekroza u njemu. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. ne tako retka komplikacija. a samim tim i promena karakteristične figure žene. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. Terapija je takođe operativna. koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 . Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). Tumori jajnika. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. veoma intenzivnim bolom. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. Smatra se da je benigne prirode. Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. ali može dostići i znatnu veličinu. pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. Terapija ovih tumora. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. godine starosti. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. hipertrofija klitorisa. perzistira. atrofija dojki. Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. koji se izlučuje preko bubrega. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome.

a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. pak. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. uvrnutog organa. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. masna i cistična degeneracija. sa kojim je možda i ranije srastao. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. što je relativno retka pojava.100 organima. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. Osim malignih promena u kompaktnim. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. bešiku ili vaginu. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. što je bez velikog kliničkog značaja. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. obično dolazi do zagnojavanja u njima. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. Osim ovih komplikacija. koja nije naročito velika. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. ili češće difuzan peritonitis. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke. iako je retka. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice. inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. od kojih su najčešće: hialina. samo mogu biti još naglašeniji. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. Isto tako. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. bilo. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. U svakom slučaju. Lečenje je operativno. najčešće za omentum. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. No. prikači za neki od trbušnih organa. trbušnu duplju treba drenirati. Ako se radi o seroznoj cisti. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. 100 . Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije.

kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. Najčešći od njih su pad broja leukocita. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. međutim. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. male doze progesterona. oni su ipak veoma ohrabrujući. može biti reč o rupturi ciste. Trudnoća se u takvim prilikama. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. a kod nekih i do trajnog izlečenja. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. ako se o tome ne vodi računa. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. a u odmakloj trudnoći i tokolitici. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. Poželjno je samo da se trudnica. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. Tu pre svega. razvija normalno. U porođaju. pak. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. te da se omogući spontan porođaj.101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. doduše retko. a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. ako nema druge mogućnosti. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja. Najizrazitije dejstvo. nije retko da. Operacija treba da bude kratkotrajna. tako i na ćelije normalnog tkiva. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom. Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. zasniva se na tome. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 . Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala. do pojave osećanja muke. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. gađenja i povraćanja i do alopecije. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. Terapijski efekat. trombocita i ponekad anemija. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. ili. Takode se ovo lečenje u izvesnim. nežno i pažljivo izvedena. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. osim na tumorske. U takvoj situaciji.

na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. lokalno ili kombinovano. na čemu se danas. kose i noktiju. ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. odnosno u alkilirajuće supstance. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. Leukoran. lokalizaciji i stadijumu bolesti. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. inoperabilnih karcinoma endometrijuma. hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim.5 mg na dan. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma. Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. antibiotike i hormone. Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. prvenstveno ćelija koštane srži. Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. endokavitarno lokalno. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima. kao. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. Kao što smo već pomenuli. koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. povraćanje. Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom. Muleran (Busulfan). Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. sa dugim pauzama između serija. genitalnog trakta i drugih tkiva. Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. na primer. Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. a drugi parenteralno. dakle.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki.il. nauzeji i povraćanju. pak. leukopeniji i trombocitopeniji. leukopenija i trombocitopenija. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. uglavnom. Uobičajena dnevna doza je 2. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. antimetabo^ lite. h: i pojavi alopecije. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. Trietilen fosforamid (Tiotepa). Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. endometrijalno i lokalno. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. Citoksan. oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. odnosno Hlorambucil. trombocita i drugih toksičnih simptoma. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. Od hormona u hemoterapiji maligr. intramuskularnim i oralnim putem ili. osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. Prilično je toksičan. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. (Endoksan). Na njih je. Ako se 102 . terapija citostaticima putem protokola i bazira.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. Naime. koji karakteriše nizak rast. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. Zapravo. godine opisao sindrom kod mladih žena. praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. Može se. u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. U tome i leži značaj ovog otkrića. pa se hromozomi srede po parovima. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. može preživeti. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. odnosno muškaraca. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. Prema tome. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. identičnu hromozomsku sliku. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. Ovo je veoma važno. Tada se govori o mozaicizmu. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima. u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. infantilizam ženskih polnih organa. bilo numeričkih aberacija. iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. makazama se njihove konture opseku. Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. međutim. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. u izvesnom procentu. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. kako na autosomnim tako i na seksualnim. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. nerazvijenost dojki. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . U normalnim slučajevima. Kariotip. nervnih ćelija mačke. u ćelijama muškarca.106 odnosno tetrazomija. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj. desiti da se kod pojedinih osoba . pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze. pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. tj. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. Osim toga. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. Barovo telašce ne postoji. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima.

Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. mogu se davati i progestinski preparati.107 brežuljku i pod pazusima. po pravilu. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. evnuhoidnog telesnog razvoja. hromatinnegativne. Osim estrogena. godine starosti. Osim toga. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. od kojih je jedna. Osim ovoga. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći. dok drugi seksualni hromozom nedostaje. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. često sa mentalnom zaostalošću. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. Klinički. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. cubitus valgus. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. što se vida kod normalnih žena. Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. Osim toga. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. te i inače nizak rast učiniti još nižim. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. po pravilu. ponekad. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije. a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam. niti definitivno izlečiti. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. sa velikim jezikom 107 . ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. iako su ženskog izgleda. amenoreja. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. Takve osobe su visokog rasta. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. što čini da ukupno poseduju 47. A pošto nema ovulacije. davanjem estrogena posle prestanka rasta. po pravilu. odnosno 48 hromozoma. i to na račun seksualnih hromozoma. Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. slabije vitalno. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. tj. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. Prema tome. iako po izgledu muškarci. Osim toga. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju. Kao što smo pomenuli. razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. Međutim. Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. osobe sa Klinefelterovim sindromom. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. novorođeno dete je mlitavo.

kod nje se ispoljavaju dominantne osobine.108 koji viri kroz poluotvorena usta. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. a druga jedan hromozom. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu). odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. i javiće se karakteristična slika hemofilije. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. 108 . odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. Osim toga. pak. normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. koji je inače recesivan. takva su deca mentalno zaostala. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. Ako se. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. između dveju generacija muškaraca. Prema tome. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. pak. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. Citogenetski. Druga. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. koja se javlja samo kod muškaraca. dok žena. u stvari vezan za Xseksualni hromozom. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva. Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. paru. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. služi samo kao prenosilac. bez manifestnih znakova bolesti. U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije. paru. karakterističan za hemofiliju. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful