P. 1
ginekologija

ginekologija

|Views: 16,121|Likes:
Published by slimtim021

More info:

Published by: slimtim021 on Sep 23, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/27/2013

pdf

text

original

1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

coli. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa. a naročito pred polni odnos. često promenom rublja. Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica. te se izvodni kanal zatvori. a terapija antibioticima veoma je efikasna.  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal. Ako se stvori apsces. U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. razapete. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima. ako je vulvitis posledica kolpitisa. Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava.4 postiže se i izlečenje upale stidnice. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje. U slučaju polnog nadražaja. . dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. Isto tako. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. tople i fiksirane kože. ćelijskom infiltracijom i otokom. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa. jednim potezom uzdužno. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. bilo koje etiologije. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. strepto i stafilokoke. i osetljiva. a samo izuzetno može biti i obostrana. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Upala se javlja češće kod mladih. sekrecija ovih žlezda se povećava. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. od spreda unazad. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. svetlocrvene. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. praćenu jezom i groznicom.. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde. a zagnojen sekret ne može više da otiče. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. ali obično 4 . Infekcija je obično jednostrana. osećajem svraba. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom.znak fluktuacije.

bez naročitih simptoma. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. kao i kod akutnog bartolinitisa.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. naročito na koži medice. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta. a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. te ukoliko se radi o trudnicama. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. sluznicu vagine i grlića materice. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. na peteljci su i zašiljeni na vrhu. Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom.  U početku ne daju nikakve simptome. Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. Kasnije mogu toliko da se namnože. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. koji obično ne zarastaju per primam. a vrlo malo i žlezdanog tkiva. Posledica su virusne infekcije. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini. Mogu da se jave i u trudnoći. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama. obično prvo u pređeni medice. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. 5 . Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni. Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. te je tumor ispod njih slobodno pokretan.

bezbolna. a ishrana slaba. a izaziva je Dikrejev bacil. bogati spirohetama. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. Zbog svraba koji takode oseća. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine. koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa.Condilomata lata. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. na bilo kom delu stidnice. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. čvrstih zidova.  Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum . javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. Infekcija uskoro zahvata regionalne. okrugli ili ovalni. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. higijenske prilike loše. često poredani u grupama. Koža je crvena. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis. streptokoke. jak porast temperature itd. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. fagedeničnog ulkusa. opštu slabost. Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca. Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. natečena. sekući makazama njihove peteljke. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju. a zatim i ostale limfne žlezde tela. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. Nekoliko dana po odnosu. Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. koli bacili ili enterokoke. koje postaju uvećane. otpornim. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika.meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. pojedinačno otečene. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše. Ako je opšte stanje teško. U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma . crvenkaste ili crvenomrke boje. te nastaje ulkus izreckanih. Široki kondilomi su vlažne povr šine. indurisana.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. čvrste. na koži stidnice postoje znaci češanja. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini. izraženu anemiju. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. 6 . čiji centar nekrotiše. Kao što smo već pomenuli. Treća venerična bolest . Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji. bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju.glavobolju. uzdignuti iznad ravni ostale kože. osetijiva. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. te je opasna po okolinu. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. toplotna ili hemijska oštećenja.

Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . a kod devojčica. strepto. Tu se. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. Ph je pretežno alkalan. e. . crvenilo se smiruje. sekrecija je oskudnija. obično iz zadnjeg svoda vagine. Bol je kod vaginitisa. U akutnom stadijumu .cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. Sem difuznog oblika vaginitisa. Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama. osećaj bola. . rede i kod starijih. a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. otok sluznice se smanjuje. Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci . pa time otklanja i mogućnost infekcije. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega). pH je još uvijek u kiseloj Kasnije. Čest je simptom i bol pri polnom odnosu.Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije. ako postoji. u hroničnom stadijumu. pranje pregrejanom običnom vodom. monilija albikans.i stafilokokus.upalni procesi endometrijuma.7  U lutealnoj fazi.menstruacija (menstrualna krv je alkalična) .. svraba i pečenja. jer je vagina slabije oživčana. te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri. dovodi do svraba. neodređen i slabo izražen. popušta.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave. 7 . odmah po uzimanju. pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis. Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . coli. PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela. bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu.prstenovi (pesari). pod dejstvom progesterona. često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine. kao i . ortopedski ili kontraceptivni. u stvari. otok i bol. Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika .zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine.  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . Papile su jasno hiperemične. pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj. dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija. Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok.5-5. Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer. radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine.intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji. Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4.

ukoliko ih još održava. prave i pregledaju obojeni preparati. beličastožute boje Obilan.. glatkih zidova. Posle toga pregled vaginalnog sekreta. Češće se. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita. nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. sivkastoružičasta i hiperemična. različiti vibrioni. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. krta. Ako je i tada 8 . sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja. slične malignim. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom. međutim. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke. a drugi po Gimzi. retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. Pored njega. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. koli. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet. Ovo utoliko pre. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije.8 pregleda pod mikroskopom. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. zelenožut. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena.

davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol). i to u obliku tableta ili praha. Simptomatologija. međutim. Prema nekim autorima.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice .9 rezultat pozitivan. U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma. od ukupno otkrivenih vaginitisa. trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. a često se nađe i u vagini. Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima. treba svakako potražiti. tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom. koja ima neprijatan miris. Ne treba. kamilice ili hipermangana. U prilog. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv. pa i više. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine. Redovan je stanovnik debelog creva. 9 .  česta dispareunija i  eventualan sterilitet. što ponekad može da protiče bez simptoma. Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline. Pored lokalizacije na sluznici vagine. Često se.  edem i hiperemija sluznice vagine. međutim. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice. zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno. odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi. nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima. Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera.  zatim osećaj svraba i pečenja.

pod mlazom tečnosti. Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili. Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu. ali se reinfekcija ne može izbeći. ređe. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora .  Istovremeno. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 .  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu. koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa. ali i per os. posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata. a estrogenima. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima. Prema tome. koje ti preparati sadrže.10 TERAPIJA. Postoje. Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. i muž i žena. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji. koristi za vaginalno. ako se za nju ponovo stvore uslovi. Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. dakle. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia"). obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. antibiotici (Chloramphenicol). Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml. Naime. tj. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda.mehaničkim putem. takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale.

kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. pored toga. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala. Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati.  da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. 11 . gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. dok se. Ukoliko je. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. sve do spoljnog ušća materice. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. e. mesto smene epitela nije stalno. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. već se tokom života u izvesnoj meri pomera. antibiotici daju sporedne. Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. u stvari. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala. Prema najnovijim shvatanjima. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice. koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati.11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana. Isto tako. Pored toga. On pri tome služi kao izvesna barijera. na primer). često vrlo neugodne efekte. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona. coli i gonokok. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala.

Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. svetlocrvene površine. sekrecija je smanjena. Treba naglasiti da cervicitis.12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije. pa i kasnije. Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel. ove promene nazvati eritroplakije. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 . jer je njena površina glatka. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika. žućkastobeličast. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza. naročito dok je u akutnoj fazi. Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta. Zbog toga je bolje. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. Osim toga. već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja.su mnogo češće. Bolesnica ne oseća bolove. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. jasno preovladuju simptomi ove upale. Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve. Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. sekret je tečniji. Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. Najbolje je po antibiogramu. a na defekt sluznice.

 Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava. Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice. čvrste tvorevine. jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. Tako one nastaju retencijom sekreta. još bolje. bogate sitnim krvnim sudovima. ukupno šest puta. retko sukrvičav. zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem. Nabotove ciste ili jajašca . U stvari.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa. koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu. obično veličine zrna graška. odstraniti. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. 13 . Sem povremenih kontaktnih krvarenja. Cervikalni polip To je jezičasta.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili. sa pauzama od 4-5 dana. tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi. te se ova intervencija naziva konizacija.  Elektrokoagulacija ili krioterapija . Erosio vera – prava erozija . One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje.13 potencijalno malignu. – uništava cilindričan epitel  Albotil . Veoma važno. Sekret je sluzav. te se u sluznici vide okrugle. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja.ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice. u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice. malena. žućkaste boje. napunjene gustim sluzavim sekretom. u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled. One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. Premazivanje albotilom ponavlja se više puta.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija . cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala. ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. viskozan.

bolesnica nedavno imala pobačaj. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. katkad i sukrvičast sekret. ako je reč o puerperalnom endometritisu. Gonokokni endometritis . Inače. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. izazivajući gonoroični endometritis. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. dakle. Kako se površni sloj sluznice materice. Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. intrauterina intervencija itd. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji. Sluznica materice postaje edematozna.i stafilokoke. strepto. poslje pobačaja. . gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu. e. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. coli. tuberculosis. tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. katkad obilna menstrualna krvarenja.prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. Naročito se često sreće u puerperijumu.14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi. te je. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju.  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma. pa čak i perimetrijumu. često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana. Enometritis se rijetko javlja izolovan. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. i kao posljedica endocervicitisa. Objektivni pregled 14 . Dijagnoza Anamneza . te on postaje funkcionalno manje vredan. sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. kao i krvarenja između menstruacija. rastresita i hiperemična. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. endometritis nije retko oboljenje. na mestu usađivanja posteljice. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. poslje drugih intrauterinih intervencija. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom. Osim toga.

sondiranje materice. Adneksitis . Posle kiretaže. . Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima.). infekcija se može stišati i preći u hroničnu. pri akušerskim operacijama. adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. insuflacija jajovoda. po pravilu. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa. Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana. .preko sluznice endocerviksa i endometrijuma. Temperatura je retko i neznatno povišena.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom. radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. posle instrumentalnih intervencija (biopsija. Histološki pregled . bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. obično nije ili je vrlo malo poremećeno. a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima. pri djelovanju noksi na njih.banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih. dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda. posle menstruacije i nazeba.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja.palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode. menoragije. U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. histerosalpingografija itd. Pored toga. 15 .opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu. kod gonoreje. kiretaža. a tuberkulozni tuberkulostaticima. Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE . Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa. Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis. Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju. izazivajući na njemu hiperemiju. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode. antibiotike i estrogene. u prvom redu gonokokom i TBC. Ovaj način infekcije vida se. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva.15 . odnosno ooforitis. zatim posle instrumentalnih porođaja. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha.

tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati. LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem. TERAPIJA .kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj. DIJAGNOZA Iz anamneze . koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje. koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 . Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. ne oštećujući dugo endosalpinks. Osim toga.kesu sa ledom na donji deo trbuha i . pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu. Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana.16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram .najvažnije je da bolesnica leži. i javlja se leukocitoza. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto.svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije. kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. pa se limfnim putem. Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na .da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je.Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. u stvari. odmah iznad simfize. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda. . dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa. pak. odnosno hidro. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda.Sedimentacija eritrocita je ubrzana. DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. . razbacanih po površini jajnika. a broj leukocita povišen. Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran. Na taj način razvija se periooforitis. odnosno začepljenje njegovog lumena. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba.ili saktosalpinksa. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum. prenosi na jajovode i jajnike.kortikosteroidi . Oštećena sluznica tuba deskvamiše se. Ove malene ciste. Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom. a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima. kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se. predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano. kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. naročito na početku. colli i enterokokama. Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena. gotovo iznenada. čije žlezde služe kao ulaz. da se porodila ili je. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu. e. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. . bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice. gubi apetit i loše se oseća.i stafilokokama. ako fibroziraju. te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis. preko parametrija.

obavezno prelazi najpre u subakutnu.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. . instrumentalno dovršene porođaje. nepovoljne životne prilike. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. a kasnije u hroničnu fazu. kao i akutno upala. endometrioze jajovoda i ginatrezije. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje.17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. a pokatkad i na neplodnost. komplikuje se egzacerbacijom procesa. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. kada se za to stvore uslovi (nazebi. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija.žali na povremene. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . . Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira.bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa. Retko. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks. oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik.to su promenjeni. i ponovljene intrauterine intervencije). slabljenje otporne snage organizma. ali ne i do potpunog izlečenja. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem. zadebljani zidovi jajovoda. U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena. mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične. a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. već se samo stišalo. osetljivo na palpaciju. Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza. onda nastaje tuboovarijalni apsces. Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma. I hronični. Međutim. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . Ovakvo patološko stanje prilično je retko. HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. onda se govori o hematosalpinksu. gotovo uvek je obostran. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. kao i akutni adneksitis. 17 . Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće. On se može javiti i na jajniku. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. neodređene. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. infiltrisani.

organizuju se po banjama. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje.suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. odnosno orošavanja. Ovakva ispiranja.Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. banje i kupanja. ukoliko je moguće. U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija. sa zadnje pararektalnnim tkivom. zavisno od slučaja. različiti oblici zračenja itd. . Ono se prostire bočno. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija. autohemoterapija itd. Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. do zidu karlice. Da bi se to postiglo. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. brida i zadebljanja zidova. treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa.U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. učestvuje u gradnji njihovog omotača. upućuju se na operativno lečenje. u obzir dolazi hronični parametritis. poraovarijalne i tubarne neoplazme. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija). vakcinoterapija. odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi. pri čemu se.18 Diferencijalno-dijagnostički. u kadi. a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. 2 puta nedeljno po jedna injekcija). sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine. duž mišića karličriog dna. takođe je od koristi. Kupanje u toploj vodi. .Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. mlečne injekcije). . organski nadražajni preparati (omnadin. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama. Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze. Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide. Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar. preparati mleka i sumpora (Lacsufol. naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni . TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . te omogućava veliku 18 . sa donje parakolpijumom. Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti. U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija. uz dodavanje izvesne količine morske soli.

još pre. koju potiskuje unapred i naviše. instrumentalni porođaj. Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo.Proces najčešće počinje jednostrano i bočno. na serozu i zid jajovoda.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice. ushodno. intrauterine intervencije . Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. Ređi je bacil tuberkuloze. tako i izvan nje. a izuzetno aktinomikoza. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. kako u maloj karlici.i stafilokoke. e. ZADNJI PARAMETRITIS . uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi.ili. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom. između peritonealnih listova. ispred grlića materice. onda se radi o zadnjem parametritisu. spontani pobačaj. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. Krvni sudovi su prošireni. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima.prednji parametritis. pa se proces širi upolje.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. a iza i iznad 19 . Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. Itd. PREDNJI PARAMETRITIS . Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice. infiltrat. ulaganje radijumske sonde. kod niske rupture materice u taj prostor. Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta. endocerviksa. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst.uzimanje isečka sa grlića materice. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. operativne poduhvate na grliću. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. eksplorativnu kiretažu. BOČNI PARAMETRITIS . Uzrok – kriminalni pobačaj.zadnji. infiltrat prelazi upolje. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio. prepunjeni krvlju. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. historerosalpingografiju. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice.Pojavom zapaljenjskog procesa. kao i plazma ćelija. Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice. a zatim ćelijnom ekstravazacijom. a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. insuflaciju jajovoda. limfnim putem. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice. Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se . Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice. . mekan i testast.bočni i . prema bočnom zidu karlice. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. koji je najpre malen. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. što može da dovede do teškoća u defekaciji.

U slučaju kolikvacije veoma. Pri ginekološkom pregledu. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena. ovde resorpcija nije potpuna. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. otežana i bolna defekacija. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. Obično se nailazi na 20 . Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. resorpcija eksudata moguća. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. virulentnih uzročnika. smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična. . te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. ubrzanim pulsom. mesta kolikvacije ograničena i malena. nastaje prednji parametris. u donjim delovima. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. dovodeći do flegmone. što dovodi do poremećaja u mokrenju. . postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. što znači da je proces uzeo hroničan tok.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. . onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. U početku bolesti. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. Obično je i u takvim slučajevima. porođaja ili intrauterinih manipulacija.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. prelazeći na Recijusov prostor. a sam akt defekacije praćen je tenezmima. onda se međusobno spajaju. karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. jezom i groznicom. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. Počinje povišenom temperaturom. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. Hodanje je otežano. proces uzima akutniji tok. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis.20 mokraćne bešike. tegobe pri mokrenju. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem. pak. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. bolno i sa naporom. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. Za razliku od prve situacije. ako je organizam dovoljno otporan. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. gubitak apetita. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature.

Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak. apendicitis. banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja. eventualno. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa. manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama.smestiti u postelju. a time i ograničena pokretljivost materice. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice. vanmateričnu trudnoću i. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. ako je to potrebno. Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. kupanjima. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu.21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije. orošavanjem. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. dati antibiotike širokog spektra. Zariste infekcije. akutni pelveoperitonitis. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti. apsces Duglasovog prostora. dođu na normalne vrednosti. napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 . bolesnica ima lako povišenu temperaturu. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi . . pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. te bolesnica često izbegava polno opštenje. u prvom redu parametritis. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita.bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji. Sa razvojem bolesti.

a poslednjih godina i anaerobi. Manji apscesi. Gonoroični pelveoperitonitis . Do infekcije. na primer. pored već formiranih adhezija. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. dovršen nekom od akušerskih operacija. teško se kreće. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom. dok je gonoreja bila često oboljenje. i to streptokok. bilo kanalikularno. enterokoke. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . Međutim. Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. uzročnici gnojne infekcije. koje kod. rektum ili vaginu izuzetno redak. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. No. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. Pasaža creva često je poremećena. Ona ima povišenu temperaturu. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. Upala uzima mirniji tok. coli. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici.22 organe male karlice. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. Ako se ne resorbuje. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis. tu se. 22 . grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. gubitkom sjaja. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. radi o pseudocistama. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. koja se vremenom smiruju. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. usled prelaska polinukleara. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. Ranije. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. izazivajući parametritis. nužna je energična terapija antibioticima. tbc. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. pneumokoke. a nema ni meteorizma.trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom. čestim. zateenut.Trbušna maramica postaje hiperemična. Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. postaju zagnojcnc. nemoćna je. Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. iako burnog početka. ubrzan i slabije punjen puls.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. bilo limfogeno. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa. iako se ne resorbuju u potpunosti. njegov tok. Infekcija se obično širi ushodnim putem. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. providnosti i glatkoće. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. pre svega. a kasnije. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. ipak. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. virulentnije infekcije. pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. Rede. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. i to obično produžen i težak. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. proteus. pojavi bolesti prethodi porođaj. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. presamićena je pri hodu. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. Redak je metastatski. Osim toga. Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. u stvari. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice. te bolesnica obično pati od opstipacije. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. stafilokok i e. međutim. ali je prodor takvih apscesa u bešiku. Uopšte. kada se fibrin organizuje. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. preko parametrijuma. sa njenim zamućenjem.

adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. striktnom ležanju. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. U svakom slučaju. Bolovi se. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. bilo endometrioze ili. mogu se davati.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. dismenorejom. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. po pravilu. To se postiže vakcinoterapijom. umesto punkcije. davanjem antibiotika i sulfonamida unište. Pored toga. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. neurednim krvarenjima. . obično neodređenim bolovima u maloj karlici. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. pored osetljivosti donjeg dela trbuha. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije. 23 . spontanim. zračenjem. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. orošavanjem. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. banjskim lečenjem i tzv. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. To je. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. Pored pomenute terapije. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. i male doze analgetskih preparata. pojačavaju pri promeni vremena. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. Uzrok akutnog. a takode i pri postojanju endometrioze. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. kao i retrouterine sterilne hematokele. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima. ukoliko postoje. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. Makako da su nastale. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. Ponekad se. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. Terapija. kod bolesnice se kontrolise i. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. Osim toga. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. pak. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. po potrebi. to jest bilo da su posledice ranijih upale. potrebna je operativna terapija. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. uz kontrolu lekara. sa teškoćama pri defekaciji. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. operativno ili kombinovano. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. radi zadnja kolpotomija. uostalom. Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta.

kolpotomijom. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. koja je indikovana kod oba oboljenja. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. u jednom potezu. već nastupa spontano probijanje apscesa. 24 . simptomi bolesti se smiruju. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. prednji i zadnji etorter. stave se pinceta. Visoka temperatura. jezom i drhtavicom. Gnoj se najčešće probija u rektum. Uskoro zatim. Ekarterima se rašire zidovi vagine. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. Grlić materice. odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. fluktuira. punkcije treba često ponavljati. kolikogod je to moguće. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. Pri pregledu. zupčasta klešta. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. jer može dovesti do stvaranja fistule. kada je apsces već primiren. a kod većih se to ne dešava. opstipacijom. a i materica u celini. u periodu svog formiranja. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. na to ne treba čekati. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. Ali. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. po isteku akutne faze bolesti. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. malaksalošću i opštom slabošću. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. daje definitivnu dijagnozu. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. treba intervenisati. Punkcija. tj. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. praćen je visokom temperaturom. Ubod iglom vrši se naglo. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. Istovremeno. a bolesnica bolje izgleda. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. pak. apscesa Duglasovog prostora. Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa. povlači se i vrh od igle napolje. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. Temperatura je niža. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. pored sterilnih mpfera. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. dugačka igla za punkciju i prazan špric. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama.

Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. stafilokoke i e. Diferencijalna dijagnoza. što dovodi do smrti bolesnice. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus. meteorističan. Bolesnica često povraća. veoma osetljiv na dodir i pritisak. jer je pasaža creva prekinuta. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. Ovo je utoliko važnije.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. vezana za postelju. U izvesnim situacijama. sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. Bolesnica je bleda u licu. coli. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma. vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. srećom prilično retko. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi. Oči su upale. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. u stvari. te se ukrštaju. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. on kroz iglu pokulja u špric. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati). Nos je usiljen. posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. sa izvesnim tamnim primesama. te bolesnica diše kostalno. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti.povišenom temperaturom i bolom u trbuhu. difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. što je loš prognostički znak. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta. Pošto se otvori Duglasov prostor. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. sa. . te se otvor njime proširi. Bolesnica je nemoćna. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. Trbuh je iznad ravni grudnog koša. prvenstveno streptokoke. Usne su joj suve i ispucale. Ako treba da se uradi kolpotomija. uokvirene tamnim kolutovima. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. jedva se opipava. Dijagnoza difuznog peritonitisa. Davanjem antibiotika. međutim. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla.Bolest počinje obično naglo. Ponekad se. a krivulja pulsa penje. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. inficirane vanmaterične trudnoće. a jezik suv i obložen. a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. znaci infekcije mogu 25 . Puls bolesnice je sitan i ubrzan.

ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. To. a time i celokupan društveni dohodak. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. sa svoje strane.26 biti minimizirani. bolovanja i povremenih hospitalizacija. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. 26 . prema tome. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. Ako se potraže uzroci tome. neposredno ili kasnije. Zaštita zdravlja žena. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. pa je i broj obolelih žena manji. što otežava blagovremenu dijagnozu. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. naizgled izgubljenim slučajevima. Tu se. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. a s druge strane. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. uz operaciju. i to kontinuirana drenaža. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. naročito kod odmaklih trudnoća. u stvari. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. Bilo da je izvršilac sama trudnica. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. Ne treba gubiti iz vida da je. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. sa njom ne sme oklevati. društveni i ekonomski problem. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. odstranjivanju gnojnog sadržaja. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. Isto tako. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. zaštitom zdravlja žene. Takve žene. po izvršenoj intervenciji. Neke trudnice umiru u toku. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. s jedne strane. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. te se i u teškim. pak. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima. porodičnu i društvenu situaciju. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse. Osim toga. izvanredan je medicinski. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. mogu se dati analgetici. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. jer se dešava da sperma. mirisa. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. klomifena i testosterona. i opipati njihovu konzistenciju. Da bi došlo do oplođenja. Pre svega. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. viskoziteta. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca. Pored pregleda sperme. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. 40% muškarac. u prvom redu na parotitis. hemijske reakcije i broja. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. kratak vrat i rep. koja je beličasta. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. nacko potpuno zdravih muškaraca. Prema tome. izgleda. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. mogu da koriste i operativne metode. onaniji ili poluciji. 30 . koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku. u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. odnosno njene količine. odnosno duktusa deferensa. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. već ga treba uvek započeti sa muškarcem. što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. Spermatozoidi. u tom slučaju. pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. kada treba da nastupi ejakuiacija. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija. i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju. Kao što je već pomenuto. da li su odgovarajuće veličine. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. Isto tako. pomoću koga se aktivno kreću. plastika duktusa deferensa. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. oblika i vitalnosti spermatozoida. Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. naziva se aspermija i ona. treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. a u terapiji se pored gonadrofina. Osim toga. materičnu šupljinu i jajovode.30 za neplodnost. posledica opturacije odvodnih puteva. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. . u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. ako je trajna. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal. Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. koja je. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. vrlo je važno i ispitivanje sperme. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima. Posle toga treba izvršiti pregled. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme. No. epispadija). već u izvesnoj meri i čitavog društva. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena.

Ukoliko su ova stanja trajna. važno je znati ko ga je obavio. spermatozoide jedne određene osobe. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. ali i drugi. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. kretanje i život spermatozoida. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. Isto tako. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti.31 neprozirna. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. Isto tako. kao i od muškarca. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća. sama bolesnica. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4. Uzroci neplodnosti žene I od žene. o eventualnoj grozdastoj moli. Isto tako. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. nestručno ili stručno lice. pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. tj. nepravilan i nepovoljan položaj materice. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca. hipofize. apsolutnog steriliteta muškarca. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja. onda su ona uzrok.000. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. a ne prolaznog karaktera. ako je to smanjenje jače izraženo. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju. dvorepih.000 spermatozoida. kao i kakav je njen polni život. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. U l ml sperme nalazi se 80-100. pak. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. vrši se tzv. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. onda se radi o azoospermiji. na prvi pogled sitni činioci. spontanim pobačajem. viskozna tečnost. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine. odnosno koliko su uredni polni odnosi. a naročito neplodnosti muškarca. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. ili namernim prekidanjem. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test.000. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost. Nasuprot tome. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. uzima se detaljna anamneza. a broj manji od normalnog. Isto tako. kao i promenjena viskoznost. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%.000. Naime. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. nadbubrega i štitnjače. hronično upala sluznice vagine. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje.

da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda. koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom.32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 .

Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. vanmaterične trudnoće itd. Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. Neplodnost se.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. što je slučaj i sa našom zemljom. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. Pored dijagnostičkog značaja. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. u dijagnostici proširenih vena male karlice. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. pak. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta. U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. U takvoj situaciji. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. deli na sekundarnu i primarnu. a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. citohormonski pregledi vaginalnog sekreta. Kao kod muškarca. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. rađale. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. opisani na drugom mestu. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. nepravilna funkcija jajnika ili. pobacivale. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija.

mora voditi računa o psihičkim. tj. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. međutim. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. Da bi se izbegla propagacija infekcije. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. u slučaju heteroinseminacije. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. odnosno o anonimnosti kako davalaca. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. u koji se stavlja takođe i sperma muža. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh.5 bara. svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. a preko nje i frenikusc. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. Pri tom se. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. kao i patološka vaginalna flora. Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2. Da bi se to izbeglo. ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. Pokazalo se. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju. pored ginekološkog pregleda. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. Pored infekcije. uzročnika AIDS-a na primaoca. To se vrši u sredini ciklusa. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. daje jajovod neprolazan. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. godine. u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. kao i o apsolutnoj diskreciji. tako i primalaca sperme. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane.

Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. Osim toga. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije. a preko njih. U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. a najkasnije posle nekoliko sati. Nadalje. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. Pri vršenju histerosalpingografije.35 spazam jajovoda. Histerosalpingografija I ova metoda. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. niptura jajovoda i masna embolija. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. benignih. ova metoda ima i nedostatke. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. u toku intervencije ubrizgava se. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda. da bi se predupredilo širenje infekcije. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. ali je sam snimak ponekad manje jasan. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića.5 bara. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava. amenoreje. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. i pored toga. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. koji kasnije nestaje. kao i insuflacija jajovoda. Da bi se izbegla ruptura jajovoda. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom. Uljana sredstva daju jasniju sliku. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. a vodenih odmah posle ubrizgavanja. neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. ako su prolazni u trbušnu duplju. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije. služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. U vezi sa tim. Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. Ipak. a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. To su infekcija. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. a zatim. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda. No. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava.

Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. Isto tako. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. Ona se sprovodi konzervativnim. Ipak. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. prvenstveno ovarijuma. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. mora se hitno intervenisati. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta. Isto tako. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. a naročito klomifena. po pravilu. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. ako je to potrebno. pri čemu izgledaju kao napete. davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. No. a u drugoj progesteron. Pored konzervativne. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. uključujući. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. a s druge sirane. U najtežim slučajevima. pa i više. treba koristiti na kraju ispitivanja. Rebound efekat. sa vrlo brzim tokom. I pored teške kliničke slike. Posle histerosalpingografije. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda.36 upotrebljava. Nadražajna medikamentoza. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. neškodljiva. i davanje hormona. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. koji se obično daju ciklično. javlja se tzv. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. ovakvi slučajevi prilično su retki. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. što je manje efikasno. Za razliku od primene ovarijalnih hormona. kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. elastične ciste. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. odnosno od prekomeme stimulacije. Operativna 36 . banjskim ili operativnim postupcima i metodama. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. međutim. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. koju je bolje ne vršiti ambulantski. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. Podsticanje ovulacije. pa da se stanje bolesnice popravi. sa lako povećanim i cističnim. osetljivim jajnicima pri palpaciji. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom.

važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. postoperativna nega. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. kao i poboljšane preoperativne pripreme i. ili sredstvo. Poslednjih godina. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. za regulisanje rađanja. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. međutim. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. vrlo ozbiljne komplikacije. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. prosto i shvatljivo. potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. treba da je neškodljiva. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću. hemijske i biološke. zbog INFEKCIJE. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. koji mogu da izazovu brojne. Svaka kontraceptivna metoda. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. najzad. sama operacija predstavlja izvestan rizik. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. Osim toga. Ovo. Da bi se omogućilo supružnicima da. Tome doprinose savršenije operativne metode. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. pored kontracepcije. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . No. pa i život trudnice. još više. nažalost. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. Dosad. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. jer može da ugrozi zdravlje. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate. prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. da je jeftina i svima pristupačna. koja se često javlja kao posledica pobačaja. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. a ako se oplodi. pre svega. da je rukovanje njome lako.

vaginalni deo. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. ni muškarcu. uz očuvanje sposobnosti materinstva. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Da bi zašlita bila efikasnija. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja. odmah po obavljenom polnom odnosu. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost. jer im. Dijafragmu žena dobija od lekara. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. Dok je ceo. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala.PREZERVATIVA. dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. te ga treba što češće preporučivati. dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. Posle odnosa ne sme se odstraniti. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Pre nameštanja. Pravilno korišćena. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. odnosno pre polnog odnosa. muškarac odmakne od žene. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. Osim toga. Međutim. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. ni ženi. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. koji 38 . žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. Kad se stavi u vaginu. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti. neposredno pre ejakulacije. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. Posle upotrebe. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. imao je oblik pljosnatog tanjirića. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. a donji. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene.

sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. Najbolji rezultati. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. bakarnog konca. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. pak. slabije upalne promene na materičnoj sluznici.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. i to obično spontano. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. gotovo kao dlaka. Ulošci su načinjeni od veoma tankog. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. Zapažane su. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra. povlačenjem za najlonski konac. dolazi do spontanog ispadanja pesara. koji viri u vaginu. 39 . kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene. bez teškoća se odstranjuje. tj. Vrlo retko. Iako se u najvećem broju dobro podnose. pa i generativne funkcije organizma. nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. treba je najpre izlečiti. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. naročito u Japanu i Americi. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. kontraceptivno sredstvo izvlači. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA.neko vreme posle nameštanja spirale. To se retko dešava. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. presvučenog takode tankom plastičnom masom. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. a kad treba. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. koji neki autori procenjuju na oko 96%. kad zatreba. koji pripada grupi teških metala. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. od kojih su se neki završili i smrću. na koji deluju kao strana tela. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. No. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda.

Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. ako do oplođenja dođe. međutim. rastvarajući se u vagini. čak ako do ovulacije i dođe. Međutim. preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. Neka od njih. pre polnog odnosa. kad se koriste druge antikoncepcione metode. naročitim introduktorom. neposredno pre polnog odnosa. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. Pored pomenuiih pasta. pa se posle tromesečne pauze.40 hemijskim putem. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. Osim kiselih svojstava. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. Ali. Vaginalne tablete i globule. Osim toga. čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. odnosno svojom kiselošću. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina. postoje i preparati u obliku želea ili pene. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. Duboko u vaginu. po jedna dnevno u toku devet meseći. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. reći da je ova metoda pouzdana. ove tablete često sadrže i male količine kinina. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. i pored toga. Ne može se. stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). te se sama ne preporučuje. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. ponovo nastavlja sa 40 . Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. pokretljivost spermatozoida. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. uništavaju zaostale spermatozoide. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. koja pokriva spoljno ušće grlića materice. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu.

kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 . odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. intrauterini pesari. ni to nije dalo pouzdane rezultate. kao oralne tablete. dana. koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. na 14 dana pre očekivane menstruacije. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. Isto tako. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. Prema tome. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije. cervikalnu sluz i direktno na jajnike. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. Čim se prestane sa uzimanjem tableta. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. Međutim. dana menstruacionog ciklusa. te su njene indikacije veoma uske. a koji bi. Nažalost. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. pa i neuredne metroragije. Tablete su po hemijskom sastavu. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. ova računica ima samo relativnu vrednost. Pored toga. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. Tako.41 uzimanjem. Osim toga. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. i 16. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete. na primer. u stvari. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. te se može koristiti samo kod oko 50% žena.

gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem.42 stanovništva i visokim procentom priraštaja. 42 . Tamo je ne samo zakonski odobrena. već se ova metoda naširoko populariše.

jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala. Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa. odnosno periodično i redovno. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. umesto da pretrpi sekrecione promene. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. međutim. Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. već se on zadržava izvesno vreme. Sluznica materice. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. a kod žena podvezivanje jajovoda. kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. nisu prava menstrualna krvarenja. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. odnosno pred menstruaciju. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. Rebound-efekta. fenomen papratizacije na njoj izostaje. iako se javljaju u pravilnim razmacima. nema promena u cervikalnoj sluzi. do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. Ova krvarenja. Različitog intenziteta. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . a samim tim može doći i do ovulacije. u stvari. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka. od vrlo slabih do 43 . Isto tako. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom. Isto tako. Osim toga. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. međutim.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije.43 Potreban je pristanak supružnika. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. krvarenja kod anovulacionih ciklusa. Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. od kojih ih je inače teško razlikovati. biti praćeni krvarenjem. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. nastavlja. ali ne moraju. odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. Prema tome. medicinski opravdanim slučajevima. što može biti razlog njihove neplodnosti. Ima.

a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. Sindrom premenstrualne napetosti . Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. Nezavisno od psihičkih promena. Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta. koje. nekoliko dana pre menstruacije. da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. Pravi uzroci bola nisu poznati. u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa. postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. su: nemir. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje. Teži oblici premenstrualnih tegoba. javlja se i ovulacija. od interesa je za ženu . ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji. Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa.44 izuzetno jakih. Kod izraženih slučajeva.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije. Dobri rezultati. čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. rede se javljaju. nervoza. koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. vrijeme ovulacije – radi začeća itd. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa. kao sastavni deo ovog ciklusa. što dovodi do neadekvatnih reakcija. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno. Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. kratkotrajno. ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene. uspeh u lecenju. Krvarenje je oskudno. kada se kod njih javlja izražena poliurija. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. tek naznačeno. Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. 44 . promena raspoloženja i laka glavobolja. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. ako je potrebno. u stvari. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti.

fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata. Ovom metodom. Danas je.u fazi sekrecije. u određeno vreme. krvarenju koje vrlo brzo prestaje. Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi. ako ne dođe do graviditeta. Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding). Prema tome. tj. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA. Prema tome. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice. Vrijeme uzimanja . kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona. u najširoj primeni test temperaturne krivulje.  Ako se ovulacija odigrala. pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i.dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. obrnuto. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu. On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. meri i 45 . Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. oskudnom. TEMPERATURNA KRIVULJA. Materijal za biopsiju . izjutra.  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona. međutim. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji. kada se. Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena. pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti.

koje nastaje u to doba. FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta. pa i godinu dana. a ne bolest. Ako je površina jajnika glatka. 46 . Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku. Test ispitivanja temperaturne krivulje. No. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci. dovodi do atrofije materice u celini. naziva se bifazna.  Ako se. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu. doduše veoma retko. ako je reč o pobačaju. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. pak. dođe do graviditeta. međutim. koja je različitog trajanja. naprotiv. Prestanak lučenja seksualnih hormona. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). u toku trudnoće. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa. lažno negativan ili lažno pozitivan. bez obzira na to.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. ono to čini samo do izvesne vremenske granice. a posebno njenog endometrijuma. znači da se u to vreme odigrala ovulacija.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom. a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba. između ostalog.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. tj. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. trudnoće i estrogena iz posteljice.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize. njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo.  Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima. znači daje ovulacija izostala.  Ako. Takva temperaturna krivulja. u menopauzi. nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta. nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. za vreme laktacije. iako prilično pouzdan. znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. posle porođaja. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. primarnu i sekundarnu. Ima.

Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona. ciklično sa naknadnom primenom progesterona. štitnjače i pankreasa. hipotalamus. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu.pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta.  Primarna amenoreja . ovarijalnog uterusnog porekla. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. pospanost. AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA. Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. Osim toga. naročito nadbubrega. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa. Pored toga. ili citohormonskim analizama. kore nadbubrega i pankreasa. što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. hipoplazija genitelnih organa i amenoreja. tj. U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona.Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale.počinje kasnije . Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva .47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. materici i vagini perifernog porekla. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Ako se pak. hipofiznog. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima. posle 18 godina starosti. jajnik. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima. Pri tome je. hipofiza. Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima. međutim. dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju. izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa.  Sekundarna amenoreja . Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. 47 . odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize.

 Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. Tumori hipofize. Hiperhormonska amenoreja . smanjena životna aktivnost. Ako to nije moguće. Ako je žena u babinjama. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. onda treba davati gonadostimuline.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. međutim. gonadotropnih.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. Isto tako. u prvom jedu estrogena. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. praćen njihovom pojačanom aktivnošću. a naročito materica.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize.tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). često se sreće i koarktacija aorte. luteinskoj cisti. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA. viđa se kod Tarnerovog sindroma. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika. a ponekad i drugih hormona. Koža bolesnice je bledožuta. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. atrofišu. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna. znaci hipotireoidizma. Spoljni polni organi su ženskog tipa. atrofija genitalnih organa. što upotpunjuje sliku bolesti. Lečenje je simptomatsko i supstituciono. Genitalni organi.Takve osobe su niskog rasta. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama.  Hipofizni infantilizam . Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja.  Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. hipoplaziji ili hipofunkciji. redukcija sekundarnih seksualnih znakova. Prema tome. može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. Amenoreja je primarna i konstantna. adinamija. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. kratkog struka. prekid laktacije. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili. bilo da se radi o ageneziji. sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela. Ona se. ravnodušnost. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. i ko. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema. 48 . njena nedovoljna razvijenost. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona. Patoanatomski supstrat . Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena. nastupa prekid laktacije. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida. gubitak libida.. Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona.  Potpuna agenezija je rijetka. te podseća na pelerinu. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona. On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice.

funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. Sindrom se. koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. U stvari. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. Makroskopski. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. u vidu prave linije. Poznato je. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. u kori. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. jajnici su jasno povećani. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. pre svega. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. Osim toga. što se ispoljava amenorejom. mada izuzetno retko. koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. ipak. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom. ultrazvukom i ginekografijom. isto tako. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. a reda amenoreja. Na preseku jajnika. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. Do slične situacije. TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. Ponekad. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. ono može biti i simptomatsko. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom. do veličine kokošjeg jajete. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima.49 Stein-Leventalov sindrom. maIjavost dojki. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. sjajne sivkastobeličaste boje. estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). posle izvesnog vremena može povratiti. naime. pak. Anamnestički. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. zadebljane tunike albugineje. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. Umesto da variraju. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. Ako to uspe.

Veoma redak uzrok ginatrezije. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. Na taj način nastaje hematometra. STEČENA GINATREZIJA veoma je retka. Pošto ispuni vaginu. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. na izgled. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. dejstvom preko hipotalamusa.poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. Ali.Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis).Češće se. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. u stvari. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica. takode. . ona se nakuplja u materici. jer menstrulna krv ne može da otiče. vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. vida dijafragma u nivou himena koja. u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. vulvovaginitis u ranom detinjstvu. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. konizacije. Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe. i to obično posle amputacije grlića. a time i kriptomenoreje. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. Zbog toga. Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. kada dođe do krvarenja iz materice. Od puberteta. ne čini himen. U iste svrhe koristi se i klomifen. lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. Do potpune ili delimične atrezije grlića. No. a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. ili čak i šupljine tela materice. dolazi do retrogradnog 50 . elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. međutim. . posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe. ili rascepa grlića. pa ga treba obazrivo sprovoditi. menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. treba da dođe do Rebound-efekta .

Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. bezbolna. od puberteta. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. po pravilu. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. Pored ovulacionih. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. Globalno uzeto. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. neprolazna membrana plavičaste boje. smatra se nenormalnim. postoje i anovulacioni ciklusi. 51 . Svako krvarenje iz materaice. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja. te postaju neprolazni. menstrualna krvarenja su. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. kod kojih. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. Funkcionalna krvarenja. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. nazivaju se menstruacija ili menzes. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. Neuredna krvarenja mogu. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. koja može da dopre čak do peritoneuma.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. međutim. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. kada se hormonska funkcija uspostavlja. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. koje nije redovna menstruacija. iako ne postoji ovulacija. pa do klimakterij uma. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. a prestaju u klimakterijumu. Za to vreme. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. tj.

Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja. — Kod ova dva stanja postoji crvena.je posledica hiperplazije materične sluznice. U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi). ginekološki pregledi. i kod nefunkcionalnih 52 . obično neznatno. na jajnicima ili jajovodima ili su. pak.vrlo čest uzrok metroragije. U kasnim stadijumima. Pored toga. opipavanje grlića. napori pri defekaciji. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. aciklično. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. Tada. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. mada znatno rede. CERVIKALNI POLIP . tzv. pored acikličnog. Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala. često provocirano. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. isto tako. koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije. funkcionalne tumore jajnika. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . TUBERKULOZA.52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. oskudno. može biti i cikličnog tipa. Krvarenje kod mioma na materici. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti. U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice . inače retka u ovom oboljenju. usled pritiska ili dodira. Krvarenje je u početku bolesti oskudno. ENDOMETRIJALNI POLIP . može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. Ovo naročito važi za submukozne. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION.Metroragija. obično ne dovodi do krvarenja. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova. odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. ova patološka stanja može da prati izvesno. No. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. rede spontano. TUMORI JAJNIKA. Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. aciklično krvarenje. KARCINOM GRLIĆA MATERICE. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. krvarenje može biti veoma obilno. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke.Iako retko.Krvarenje je neuredno. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. MIOMI MATERICE . često provocirano. Dok je u samom kavumu. vaginalna ispiranja. U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. Rede se neuredno.

KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. takođe može doći do krvarenja iz materice. ali produženo i uporno. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću. međutim. zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. ali oskudno. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće. koja je posledica obilnog krvarenja. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. U puerperijumu. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. bilo ektopične trudnoće. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. Pored toga. U takvim slučajevima krvarenje je produženo. u slučajevima jače izražene anemije. Tu je. u prvom redu. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. Ovi tumori su veoma retki. i to najčešće puerperalni endometritis. Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. hipofiza i jajnici. TUMORI JAJOVODA. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. posle porođaja ili pobačaja. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. Da bi to bilo moguće. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. obično udružen sa metritisom. nego funkcionim krvarenjima. bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. Terapija metroragija usled upale i tumora. DODATNA KRVARENJA. Najzad. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu. Ne treba.

Isto tako. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja. hipofiza. hipotalamus. i 21. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. može se izvršiti vaginalni pregled. te nema lučenja progesterona. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . na osnovu posmatranja samog krvarenja. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. produženo i obilno krvarenje iz materice.nastaje. već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. a time ni lučenja progesterona. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. pregledom periferne krvi. najčešće između 14. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. pored hiperplazije sluznice. kako po ritmu javljanja. onda se ne može nazvati juvenilnim. na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena. jajnici i materica. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. Usled toga izostaje faza sekrecije. Ne treba. ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. pokatkad uz anesteziju bolesnice. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. nema stvaranja žutog tela. stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. Retko. godine. tako i po količini i trajanju. mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine. Anovulatorno krvarenje . kao juvenilna i klimakterična krvarenja. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. Pod produženim dejstvom estrogenemije. Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. 54 . Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. koja je praćena neurednim krvarenjem. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci.54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira". pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom.

odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma. pored krvarenja iz materice. Mlade bolesnice. odnosno krvnih elemenata u razmazu. i dilatacija cervikalnog kanala.55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće. a i sama kiretaža unutrašnje površine materice. S druge strane. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje. ali produžena ili suviše obilna. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo. bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. a i pod kožom.aciklično. omogućiti joj odmor. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa.3 dana. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. Krvarenja ovulacionog tipa .su obično redovna. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma. koagulen. obično krvare i iz drugih organa.5 mg stilbestrola dnevno. sa ugrušcima krvi. kao i pregled punktata koštane srži. Ova sredstva. verovatno je anovulacionog tipa. Daje se intramuskularno. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 . jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. vitamini. i amid nikotinske kiseline. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. u prvom redu vitamin K. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem. Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa. dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove.5 . Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena. Pregled krvnog razmaza. često veoma ozbiljne bolesti. 2. neuredno i po vremenu javljanja i po količini. Osim toga. 3—4 dana. Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno. koje devojčica sprovodi kod kuće.  Anovulaciono krvarenje je . koje obično traje 4 dana. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. sa 55  .. zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum. kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla. Ako do prestanka krvarenja ne dođe .od lekova se daju uterotonična sredstva. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji. Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice.

gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije. a ponekad i oskudne menstruacije. Zbog toga. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju. jer se lečenje bolesnice. OLIGOMENOREJA. takode. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. a time i menstruacioni ciklusi. Oligomenoreja ne spada u metroragije. a kraćim od tri meseca. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci. Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature.5 mg stilbestrola. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. produžuje se faza proliferacije. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. 56 . ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja). Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije.kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa.24 dana. što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena. pored iznetih kliničkih karakteristika. Terapija se sprovodi nekoliko meseci. u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje. Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . Ako je. Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana. onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. Druga terapija nije potrebna. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2.  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja. pak. Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan.

a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa. PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . HIPERMENOREJA. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se. posle ustanovljavanja uzroka. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. normalne ovulacije. koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. te se hipermenoreja poboljša. u stvari.Kod ovog poremećaja. kao i oligomenoreja. Kolebanje 57 . Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). sintetski progestin. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. što se postiže davanjem 10 mg enovida. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan. HIPOMENOREJA. do 24. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. supstitucijonom terapijom. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. ako je to potrebno. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. dana ciklusa. nekoliko dana kasnije ponovi ti. što znači da kod njih postoje. U slučaju profuznog krvarenja. vrši se eksplorativna kiretaža. Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. dana ciklusa. Međutim. iako ne u uobičajenom broju. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. Ona. ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron. u dozi od 10 mg dnevno od 17. ali će se. — Hipermenoreja je po trajanju duže. trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. do 24. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. Hipomenoreja. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. Posle toga. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. dok ga druge teško podnose. 3 do 4 meseca. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". te je i ocena o tome relativna. posle čega će krvarenje prestati. kao i posle progesterona. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. Ipak. U iste svrhe može se koristiti enovid. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. a količina izgubljene krvi je minimalna. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. Ako terapija ne da željene rezultate. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi.57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja.

U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. a može se i dokazati pregledom periferne krvi. kada ga inače nema. a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. po 5 mg dnevno (enovid. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. te ne dolazi do lučenja progesterona. U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin). kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. Krivulja bazalne temperature je monofazna.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. što se vidi već na prvi pogled. dati u sredini ciklusa. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. te lečenje i nije potrebno. Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. 58 . Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. odnosno kontrolom broja eritrocita. Javljaju se iznenada. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije. ali ga ima i u generativnoj periodi žene. što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice. u mokraći nema pregnandiola. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. međutim. žutog tela. anovulacione metroragije većinom su aciklične. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki. koji može dostići veličinu lešnika. Dešava se. provera. Kod drugih. nejednake veličine. kod kojih su tegobe izraženije. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. koji pokriva unutrašnju površinu materice. NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . dana ciklusa. Isto tako. mestimično cistično proširene. po izgledu same bolesnice. norlutin). Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. do 25. Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. okrugle ili ovalne. regeneracija i proliferacija. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje.58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma. veoma tankim slojem. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom.

dolazi u obzir i histerektomija. perzistentni folikul počinje da degeneriše. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana.59 Posle izvesnog vremena. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. sa oskudnim ili preterano obilnim. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa. U slučajevima klimakterične metroragije. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. odnosno u klimakterijumu. Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. pak. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. Ono u početku nije obilno. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje. U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. dana). supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. Kiretaža materične sluznice i. dana ciklusa 5 do 10 mg. zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. kada i nastaje krvarenje. što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. do 24. a naročito njenog površinskog sloja. Inače. od kojih u prvom redu 59 . posle čega se situacija poboljšava. Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu. a onda i endometrijuma. zavisno od preparata). Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. dana ciklusa. u drugoj polovini ciklusa. na 28 dana u toku tri meseca. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. često anovulatomi. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima. endokrinih žlezda. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. neuredni. infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. onda se progesteron daje tri do četiri dana. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. Ovulacije su retke i povremene. Posle toga progesteron se daje 24. ili. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja. pored kiretaže. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. još 3 meseca. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. produženim i neurednim krvarenjem. do 25. zatim vitamini. kao što su kalcijum i koagulen. u prvom redu hipofize i jajnika. praćenih obilnim krvarenjem.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. najpre endocerviksa. endometrijalni polipi ili adenomioza). jednom mesečno. pad estrogcna je evidentniji.

U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. Za razliku od primarne dismenoreje. one postaju nepodnošljive. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. ili čak i godina. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. koje boluju od izražene anemije. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. Isto tako. mukom. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. i znatnim poremećajem opšteg stanja. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . Od hormona treba dati progesteron. ali retko sa prvim menstruakcijama. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. koji se nekada mogu. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. međutim. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. ukoliko se javi u toku dismenoreje. da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. razdražljivošću. plačljivošću itd. gađenjem. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. drhtavicom. nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. Dismenoreja nije bolest. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. Ima. lakim. povraćanjem. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi. Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. da bi se kasnije. Ovi bolovi. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 . jezom. naime. preteranim radom i lošim životnim uslovima. materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. preosetljivu. različiti. Obično se javlja kod mladih žena. mogla bi. dijabetesa. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. a nekada ne mogu otkriti. posle nekoliko meseci. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni. javili slabije ili jače izraženi bolovi. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. Ta promena ravnoteže. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. mogu trajati duže. može da se ispolji glavoboljom. Poremećaj opšteg stanja. za drugu. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. Smatralo se. korisna je i aplikacija uterotonika. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona.60 vitamin K i nikotinamid. Na taj način. Ona može biti primarna i sekundarna. uz druge faktore. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. pa čak i dijarejom. tumora ili sraslina. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene.

To mogu biti tumori materice. tj. sedativa. naime. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama. a danas je gotovo napuštena. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje.samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. endometrioza eksterna i adenomioza. izolovano data. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat. u stvari. antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. spazmolitika i. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. eventualno. što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. Iako terapijski opravdana. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. aspirina ili kombinovanjem preparata. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. na organima male karlice. razlog bolnih menstmacija. Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. pored analgetskog efekta. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. tivne metode lečenja. Ne treba zaboraviti da se. Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. ne postižu dobre rezultate. lečenjem bolesnice od upalnih procesa. dok traju bolovi. po potrebi 2-3 tablete dnevno. relativno dobra. na prednjoj 61 . kada je to potrebno. U osnovi. upala unutrašnjih polnih organa. ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. danas gotovo napuštena terapijska metoda. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. slabih narkotika. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima. korekcijom nepravilnih položaja materice. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije.61 normalan. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. Pored ovoga. Sama ili udružena sa drugim metodama. Po učestalosti. Preduzima se . Prema tome. u pitanju je endometrioza. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. Poznato je. jajnika ili jajovoda. Ovo je stara.

Obično su to mala. niti se njena pojava može lako objasniti. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu.u samoj materici. na peritoneumu male karlice. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. Širenje endometrija hematogeno . Kod takvih bolesnica.     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju. može duboko da prodre u miometrij. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe. može da patiod dispareunije. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . prema nekoj od opisanih mogućnosti. ona razlog što žena ne može da ostane bremenita. pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. vagini i vulvi. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. rez od operacije itd. a i zbog međusobnih sraslina. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. tj. tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika. gde se implantiraju.) Nadalje. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju.62 strani sigme i rektuma. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. a naročito na tankom crevu. suprotno tome. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. na cerviksu. sigmom ili rektumom. tankom crevu. Poreklo endometrioze nije uvek isto. pupku. 62 . Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici. broju i lokalizaciji. ispunjene tečnošću čokoladne boje. odnosno subileusa. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. u stvari. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. opstipacije i i bolova pri defekaci. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. Lokalizovana na crevima. Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida.

onda se može pokušati i sa primenom hormona .  Menoragija. kojima se dodaju male doze estrogena. cistično promenjen. te je uvećanje materice pomalo nepravilno. I njima se. po l mg. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . ENDOMETRIOSIS INTERNA .  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka. 63 . nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. provera. stilbestrol. se daje svaki dan posle jela peroralno. te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice.lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. Ako su tegobe izraženije. a naročito celioskopija. asimetrično. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. jer ni anamneza. Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze. posle čega žena dobija krvarenje. ovo oboljenje je relativno retko. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. tako i objektivan nalaz kod ove bolesti. Čim se to desi. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. kao i stilbestrolom. U svakom slučaju. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. dnevna doza se povećava na 2 mg. kada se obustavlja. što je relativno čest slučaj. odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze. pak. miometrij je znatno zadebljan. ginekografija. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora.63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. koji treba davati peroralno više meseci. Prema jednoj šemi. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja. ona se produžuva do 4 meseca.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. te je telo materice difuzno uvećano. Osim toga. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva. Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije.

Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela. anovlar). Ima. ekcem i herpes. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine. trećih po 10 mg. Počinje se sa malim dozama preparata. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene. sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. starosti i porodične situacije bolesnice. Kao simptom. a u težim oblicima endometrioze i duže. OPERATIVNO LIJEČENJE . zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. avitaminozama. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija. zatim dermatitis. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom. u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno.  Od lokalnih uzroka. drugih po 5 mg. on prati neku osnovnu bolesti. kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. na primer. Tada se naziva simptomatski svrab. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. Pored pomenutih hormona. slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene. 64 . Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. sa obostranom adneksektomijom. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. izraženom pothranjenošću. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze.64 norlutin. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. pa se doze svake nedelje povećavaju. oni se danas. Tako. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron. PRURITUS VULVE je simptom.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. međutim. Dnevnu dozu od 20 mg. Hemijski činioci sadržani u sapunu. a ne oboljenje. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. sve više napuštaju. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera.5 mg dnevno. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa. a nešto rede i kraurozu stidnice. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. U takvim slučajevima. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. Samo izuzetno. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa.  Od opštih oboljenja.

a lokalno. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. treba aplikovati lokalne anestetike. Kod simptomatskog pruritusa. Isto tako. 65 .1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. a po potrebi odrediti i glikemiju. može da se javi i kod žena sa uremijom. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. vulvitisa. kada dođe do atrofičnih promena na koži. mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije. može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki. a naročito ako je u odmaklim godinama. krauroze i početnog raka stidnice. U tom smislu. a može doći i do lokalne infekcije. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. Kod upornih slučajeva. Na koži stidnice. teškom tuberkulozom ili karcinomom. Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. zbog upotrebe nekih lekova. treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici. bolesnici treba davati sedativna sredstva. Osim toga. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". ali se može javiti i ranije. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. Ovaj simptom. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. a koji su zasad nepoznati. dermatitisa. u vidu masti ili praškova.65 anemijom. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. treba pregledati mokraću na šećer. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti. leukoplakije. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. U kasnijem stadijumu. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću.

Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice. ovakvi tumori. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj. vršeći pritisak na njih. osim izuzetno. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. da ih deformišu i da. pa čak i klitoris. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. skoro potpuno nestaju. opravdana i preventivna operacija. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. KRAUROZA VULVE — Ovo. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa.66 Uz konzervativno lečenje. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. naročito ako su praćene pruritusom. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. providna i krta i podseća na pergament. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. a u 66 . Danas se. maligni tumori ženskih polnih organa. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. uglavnom distrofično. oni mogu da znatno narastu. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. da dislociraju susedna tkiva i organe. Vagina postaje plića i uža. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. stanje javlja se veoma retko. infekcija. dijagnostikovali kasno. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. pa čak i u skorijoj prošlosti. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. negde pre ili u vreme klimakterijuma. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. Stidnica se u cjelini smežurava. Ako se ne odstrane dok su mali. čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. naročito na pojedinim polnim organima. U celini uzev. koji su relativno česti. prvenstveno torkvacija. i zbog relativno male mogućnosti za to. Za razliku od benignih. ruptura ili krvarenja iz tumora. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. iako histološki benigni. tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica. međutim.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. i to obično kod žena u odmaklim godinama. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. Ipak. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma. a u odmakloj fazi su onemogućeni. naročito lokalnom aplikacijom estrogena.

tj. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. eventualno osećaj pritiska. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi. Međutim. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine.osim estetski neugodnog efekta. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. Ponekad. pak. (mala i čvrsta bradavica) ili. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. Mikroskopski. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice. a i do daljeg širenja ulceracije. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. Makroskopski. jer daje rane metastaze. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. Ovi tumori. rede. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. Karcinom vulve. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i. najpre u regionalne limfne žljezde. Osim toga. jedva uočljiva. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. čiji su zidovi nekrotični. može otkriti i kod mladih bolesnica. Veoma je maligan. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. Ipak. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. ne daju nikakve simptome. čvrsti i još uvek bezbolni. Po pravilu. Iako ih opaža kao strano telo. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. mada se. na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. obično duže vreme posle klimakterijuma. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu. krauroza). HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. ako to žena zahteva. neznatna. naročito kod papiloma. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. Kod nekih od njih. Tek ako su veoma veliki. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom.

Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. ili je sam tumor fiksiran za kost. Dijagnoza karcinoma vulve. TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. javljaju se bolovi. 68 . neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. sa njom i terapijom često se zakasni. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. otkriva sa zakašnjenjem. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. NULTI STADIJUM). odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. Zavisno od primame lokalizacije. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. po pravilu. nisu sumnjive na malignitet uvećane. na rektum. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. ne reaguje na terapiju. PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. Ipak. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. Kasnije. čvrste i pokretne žlezde. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu. prvenstveno zbog toga što se bolest. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. zbog lake dostupnosti organa nije teška. a često i u inkurabilan stadijum. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. Prognoza je u principu nepovoljna. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. U odmaklim procesima. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma. čak i na bešiku. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. gde je operacija kontraindikovana. nema udaljenih metastaza. ali su pokretne i nisu uvećane. vrši se samo zračenje. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. (PREINVAZIVNI. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. podrazumeva situaciju kada se maligna. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. Svrab je uporan.

koje su prešle klimakterijum. Dok su male. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst. dopire do karličnih zidova izvan male karlice. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. terapija je uglavnom neefikasna.69 Sarkom vulve. ove ciste prolaze bez simptoma. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni. Bolesnice uskoro. u operativnom odstranjenju malignog tumora.obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. Kod velikih cista lečenje je operativno. Veoma je maligan. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. obično prema stidnim kostima fiksiran. Mikroskopski – planocelularni. po pojavi prvih znakova bolesti umiru. pak. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. Terapija se sastoji u zračenju i. 69 . U pretkliničkom. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. Prema prostranstvu maligno procesa na vagini. PAPILOMI. a kada porasta žena ih obično sama napipava. obično na zadnjem zidu vagine. ulcerozni.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. bolan infiltrat. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. u gornjoj trećini. ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice. FIBROMI. razmekšava. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. Nažalost. zahvata organe trbušne duplje ili. Dok kod malih nije potrebna terapija. Kasnije se tvrdina širi. ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. kad je to moguće. prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. rijetko o adenokarcinomu. okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. infiltrativni. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. ulceriše i inficira. takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine.

Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. neelastičnih. jer se brzo hematogeno metastazira. zbog položaja. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju. Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine.kao veoma redak.Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. Iz njih bolesnica obilno krvari.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. uradi totalna histerektomija. HEMANGIOM . klinički bez posebnog značaja. i kod mladih žena mora da se. Osim toga. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati. ali i veoma opasno maligno oboljenje. neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . smanjene prolaznosti. a njihova simptomatologija je relativno oskudna. kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. vršeći pritisak na okolne organe.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije. Javlja se češće kod relativno mladih žena. remete i otežavaju njihovu funkciju. Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa. CERVIKALNI MIOMI . oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal. uraditi i amputacija grlića. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI .naročito ako dostignu značajniji rast. Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. umesto miomektomije ili zajedno s njom. ako dođe do trudnoće. Vagina je tada pretvorena u kratku cev.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice. zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice . Mogu biti uzrok sterilitetu. iz tehničkih razloga. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa. umesto miomektomije. dislociraju matericu i grlić i. koji su u stvari u kavumu 70 . Ponekad. može se u nekim slučajevima. mada su takve situacije izuzetno retke. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. Osim toga. broja i veličine fibromioma. tamnoplavih lezija.

u drugoj polovini ovog doba. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije.5% svih benignih tumora materice. ukoliko su na peteljci. fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. Veoma su retki pre dvadeset pete godine. pa čak. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška. dilatirajući cevikalni kanal. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva. cervikalne i fibromiome okruglih veza. izuzetno. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama. Predstavljaju 9. Submukozni fibromiomi. Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. a sam tumor. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno. i nekoliko stotina. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. Fibromiomi materice To su čvrsti. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike.71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. mogu da se uvrnu i da pri tom. izazovu kongestiju i nekrozu tumora. ponekad.mogu 71 . kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. ukoliko su na peteljci. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. između 35 i 55 godine života. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i. a ponekad preovladuje vezivno tkivo... Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze.Myoma nascens. Subserozni fibromiomi. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . sa peritonitisom. doduše retko može da dostigne nekoliko desetina. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. zbog zatvaranja krvnih sudova. istmične.

u porođaju mogu nastati različite komplikacije. zbog njihovog rasta. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. pažljivo uraditi miomektomiju. prvenstveno na mokraćnu bešiku. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice. dizurija. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. Kod trudnica sa miomom na materici.72 doći u intiman dodir sa ureterima. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. zatim kalcifikacija i nekroza. Fibromiomi. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. bez obzira na graviditet. kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. uretru i rektum. fibromioma gde je ishrana. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini. ili kad se ustanovi da su 72 . Po operaciji trudnoća se nastavlja. Ako se. sekundarna anemija. Izvesne fibromiome prati sterilitet. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. naročito kod većih mioma. pak. Ponekad fibromiom materice. Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. cistična i masna degeneracija. poremećenu trudnoću. može da. degenerativne promene počinju najpre od centra. treba. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. Kao posledica neurednih. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. znatne veličine. nazivaju se fibromiomi previja. ako polazi sa zadnje sirane. opstipacija. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. kao i menoragije. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. može da nastupi spontan pobačaj. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. groznicom. Kada se jave. TERAPIJA. kad se trudnoća iznese do kraja. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. najslabija. trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. Osim toga. ali vremenom. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine.

Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. lako dostupna pregledima. nepravilnog oblika. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. označavaju se kao displazija. i pored toga. te se još i danas u praksi sreću odmakli. mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. histerektomija. Ona može biti parcijalna ili totalna. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene. gde to nije potrebno.  zatim karcinom grlića. koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. 73 . Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra. ili kod starijih žena. hiperhromatična jedra. u prvom redu krvarenje. Srećna je okolnost što je materica. bilo kakve da su. Kad to nije moguće. Prema tome. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini. iako unutrašnji polni organ. jer ne žele ili ne mogu više da rađaju. U stvari. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. često inkurabilni oblici bolesti. ako se na njih misli. Ove promene. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi. da se izvrši miomektomija. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. te se i promene na njoj. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. ne javljaju i ne razvijaju iznenada. tj. To naročito važi za karcinom materice. vrši se operativna ekstirpacija materice. Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. Nažalost.  pa karcinom tela materice..

U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka. sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije.  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića. nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. 74 . ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda. a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau). displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela. Inače. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića.  To se ne može reći i za displaziju III stepena. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. umerena i teška. konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. a preko ovog u invazivni karcinom grlića. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. Prema tome. displazija grlića materice. Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma. najčešće oko spoljnjeg ušća materice. mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje.

ne prodirući odmah u stromu. neravna i trošna. razara ih. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. što mu i ime kaže. a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. pa čak i nekoliko godina. u parametrija i u gornji kraj vagine. Javlja se kod relativno mladih žena. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. i bolest prelazi u invazivni stadijum. koja se i golim okom može videti. pre svega grlić materice. U svakom slučaju. doći će do daljih promjena na njoj. Najčešći je vegetantni oblik. ulcerozni i infiltrativni. I kod infiltrativnog. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. pre svega. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. pored brze infiltracije. koja infiltriše okolna tkiva. a da je proces još operabilan. Zanimljivo je i veoma važno da. i stvara ulceraciju. kroz bazalnu membranu u zid grlića. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. čak i kod devojaka. odnosno ne dovodeći do invazije. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. Prvi period ovog stadijuma. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. Može da se javi i kod veoma mladih žena. 75 . Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. što podrazumeva. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni. obično negde pred menopauzu. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. To je tzv. u samom epitelu. kao i kod ulceroznog tipa. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci.75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. takođe protiče asimptomatski. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti. Isto važi i za ulcerozni oblik koji je.

pored ostalog.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. može biti znatno prožet malignim tkivom. Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije. Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. U svakom slučaju. Sa erozije. kod endocervikalne forme karcinoma. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. te obavezno. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. nejednakih. pak. ranije daju metastaze. i. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. maligni proces ne razvija upolje. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. Pri tome. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. Osim pregleda vaginalnog razmaza. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa.Ukoliko se od početne lezije. aspiracijom. te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. grlić dobija bačvast oblik. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma. Kod ove lokalizacije. ukazuju na malignitet. nalaz krupnih. dosta često. pri digitalnom pregledu. U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje. iako na izgled nepromenjen. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje. te grlić. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala. sa mesta smene epitela. vaginalni deo grlića izgleda čvrst. pa im je i prognoza gora. duž tkiva endocerviksa. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše. – Ciljana biopsija 76 . odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz. Zbog toga. osim isečka. Katkad i to nije dovoljno. znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. nepravilnih ćelija. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili.

pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum. na terapiju rezistentno. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom.Kako su u Ia stadijumu.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena. bolje reći. bolest je već poodmakla. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau.  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. Još se naziva nulti.  sukrvičasto belo pranje. već je duže vreme u invazivnom stadijumu. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. bez radikalnih 77 . već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine. dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. a čak i ambulanta opšte prakse. *. može podeli u četiri stadijuma. intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. iako teorijski moguće. Svaka ginekološka ambulanta. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da. zahvatio je i parametrija. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. čak i minimalnu. koji preko parametrija. Kad se simptomi jave. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine. koja celom širinom infiltriše. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju. bez prodora kroz bazalnu membranu. No. pri čemu je njena donja trećine slobodna. obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera.77 Svaku. što kod karcinoma grlića podrazum. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. i njih je malo i nisu uvek alarmantni.

posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše. Naravno.78 operativnih zahvata. 78 .

jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. imati na umu da citološki. kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. te je žena sposobna da kasnije zatrudni. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. dilatacija cervikalnog kanala otežana. ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. Isto tako. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. međutim.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. od toga da li je rađala i da li želi još dece. međutim. onda se ne čeka porođaj. Bolest se. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. koje okružuje endocerviksa. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. a odstraniti maligno ognjište. što može da zavede citologa. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. Međutim. pa. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu. zavisno od histološkog nalaza. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. ako je to potrebno. U takvim slučajevima. obično teže i kasnije otkriva. Treba. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. U nultom stadijumu lečenje je operativno. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. pa čak pokatkad i onemogućena. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. a da je onda. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. odnosno histopatologa. Neki ginekolozi 79 . Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. što je slučaj kod negativnog nalaza. Ovakva konzervativna operacija. ako dođe do spontanog porođaja. vrši se i kod gravidnih bolesnica. zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. žena obolela od raka grlića materice zatrudni. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. trudnoća se do porođaja retko iznese. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu.

Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda. proširene vene. A teži oblici su preinvazivni karcinom. Međutim. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. odnosno oko 75%. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . No. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost.). Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice. Istovremeno sa širenjem per continuitatem. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena. karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost. a drugi su pristalice jedino zračenja. Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. u slučaju ponovljenih metroragija. Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. posumnja i na ovo oboljenje i da. koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. radi postavljanja dijagnoze. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje. rektum). jajovode. parametrija. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem.u prvom stadijumu je oko 80%. srčana oboljenja.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. Na ovo starosno doba. a u trećem stadijumu je vrlo mali. obično više godina posle menopauze. Ako se ne otkrije na vreme. Osim toga. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. u drugom oko 50%. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima. Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. izvrši eksplorativnu kiretažu. bolest bubrega itd.

loptasta. Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. te zbog toga ginekološki pregled. u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. Isto tako. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. Pri pregledu bolesnice. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. kod žena koje pri kraju generativne periode. temperatura često je povišena. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. inače retka komplikacija. ako je pravilno lečen. Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 . Zbog toga. osim pokatkad nešto uvećane materice. nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice. No. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze. Neuredno krvarenje . Ova. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. posle uzete anemneze. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. i pored toga. drhtavicom i groznicom. koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. naročito u zapadnim zemljama. objektivan nalaz u početku je teško postaviti. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. broj leukocita je povećan. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. Tada je pri palpaciji materica uvećana. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom. povremeno praćena jezom. iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. obično ne otkrije ništa. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana.

čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma. kondenzaciji hromatina.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. 82 . Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. Tada se bolest. Danas se. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum. zavisno od lokalizacije. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. pošto maligni proces probije bazalnu membranu. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. u ranoj početnoj fazi invazije. nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. da bi posle nekoliko godina. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. broju mitoza. dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. svaka žena. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica. TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. pravilnosti oblika. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. Kod ovog malignog oboljenja. koja je još u pretkliničkom stadijumu. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. veličini. otkriva slučajno. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz. takozvanoj mikroinvaziji. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju. Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. No. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. osim ginekološki. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris. sklonosti ka bojenju.sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. Simptomatologija. Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini. poslednjih godina izvesni. pregleda i pomoću kolposkopa. Još i tada.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. veličini i pravilnosti jedara.

mozaik. baza leukoplakije. Normalna kolposkopska slika. Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau. B. Ektopija. Kolposkopija je lako izvodljiva. snabdeven je hladnim izvorom svetlosti.  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika.  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. 83 . Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). a naročito u vreme i posle klimakterijuma. Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića. potpuno neškodljiva. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. koji je ovoj metodi nedostupan. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. BENIGNE SLIKE A. a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene.. Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima . bar jednom godišnje. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene. beli epitel i atipična zona transformacije. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. a ne i za kontrolu endocerviksa.zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je. Od ektopije treba razlikovati. ektopija i tipična zona transformaacije. kao i ektopija. Prednji deo aparata. povremeno. podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa. koji osvetljava posmatranu površinu. Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive..Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom. a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene. a po potrebi i češće. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. koji se uvlači u vaginu.

Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. nepravilnog oblika. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku. Mozaik. Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. mora se mikroskopski ispitati. Leukoplakija. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. Zato se. Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. u pitanju je parakeratoza. B. Beli epitel. D. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. 84 .84 C. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice. koje podsećaju na pčelinje saće. Za razliku od leukoplakije. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. ali može biti i samostalna lezija. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. i nejednake je debljine. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. za razliku od tipične zone transformacije. ovu promenu treba operativno odstraniti. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. koja se najčešće zapaža i makroskopski. nepravilnog širenja. dakle nepristupačna oku lekara. koji mu normalno pripada. sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. Histološki. imaju oblik polumeseca ili vadičepa. Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. Ova promena često prati leukoplakiju. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. Atipična zona transformacije. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. E. C. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. posle ovog nalaza. ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Baza leukoplakije. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. Tipična zona transformacije (prerastanja). Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. nejednake su debljine. posle odgovarajuće obrade. Ova promena. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto.

procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici. Poznato je. endocerviksa i endometrijuma. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. Treća grupa ne ukazuje na malignitet. što je takode veoma zadovoljavajuće. uzan pojas citoplazme. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću. velika i nepravilna jedra. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara. koliko je moguće. ali ga i ne isključuje. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. najpre endocerviksa.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. ili drvenom špatulom. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. govori da postoji maligni proces na materici. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. Pre uzimanja materijala. kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. a zatim endometrijuma korpusa. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. 85 . Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. uvuče u cervikalni kanal. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze. Kao što je već rečeno. pripremljenog po metodi papanikolau. naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. naime. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. pa se špatula obrne za 180°. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. treba potvrditi histološkim pregledom. koje se zamenjuju novim. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice.

a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici. Istovremeno međutim. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje. takode vrlo maligne prirode. 86 . treba kontrolisati. posle porođaja ili pobačaja. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. bez karakteristične simptomatologije. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva. Isto tako. što se pri pregledu može lako ustanoviti. a kasnije na 6 meseci. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. Dijagnoza. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. u početku tromesečno. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. Zaostale čupice ne uginu. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. Kad se posumnja na horionepiteliom. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. Sarcoma botrioides. Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. pak. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. Osim toga. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. Simptomatologija.

situacija se bitno poboljšala. To su trošne. Pored metotraksajta. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. koje se u to vreme jedino primenjivaio. dobro ograničeni od okoline. maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. a rede na grlić materice i na stidnicu. međutim. prvenstveno na sigmu i rektum. Umesto operacije. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik. donju trećinu vagine. oblika i veličine manje šljive. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti. a zatim prelazi na susedne organe. a i metastazama. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. čvrste konzistencije. odnosno mnogo bolji nego posle operacije. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. Osim širenja krvnim putem. Prognoza Kasno se otkriva . Osim toga. To dovodi do sraslina 87 . jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati. Poslednjih godina.prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. Ipak. sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. Sa operativnim lečenjem. Javljaju se jednostrano. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu. Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. slobodno pokretljivi. neoplazmatične tvorevine. mozak. koje se onda sprovodi posle histerektomije. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. odnosno na susedne organe. tamnoljubičaste. bila je izuzetno loša. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. je isključivo operativna. u terapiji se koristi i aktinomicin D. na neposrednu okolinu.

88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. 88 . terapija je operativna. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Ako je pri tome nalaz pozitivan. najčešće slučajno otkriva. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. No. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. Lečenje je operativno. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. uvučene između dva lista široke veze materice. ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Veoma je maligan. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. pa se može reći da ranih simptoma nema. Zbog toga se bolest obično kasnije. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. Inače. naglo. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. a rede se. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. zracima. Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. odmaklom stadij umu. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. Ako se bolest otkrije u kasnom. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu. kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. sadržajem rastegnute muskulature. Isto tako. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. što otežava njihovo operativno odstranjenje. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane.

horionepiteliom i mezonefrom.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. Prva grupa . Prema podeli. Funkcionalni tumori jajnika. bilo da su benigni ili maligni. Oni mogu da se podele u više grupa.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu. amenoreji ili sterilitetu.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi. Svi su veoma retki. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze.čine epitelni tumori jajnika. Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read. fibrohondromi i fibroosteomi. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije. SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali. i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi. fibromiomi. od karcinoma materice.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima. karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika. melanosarkomi.tumori od žljezdanog tkiva .  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika.  Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika. zbog čega se bolesnica obraća lekaru. U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika.  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika.  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi. od karcinoma dojke. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma. čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora . I jedne i druge mogu biti benigne i maligne. Isto tako mogu se javiti 89 . rabdomiosarkomi. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti.  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi. Osim retencionih cista.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore. Od njih su najčešći dermoidi. prvenstveno funkcije bešike i rektuma.arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega.

U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora. može posumnjati i na graviditet. Postavljanje tačne dijagnoze. čak. beličasosivkaste boje i neravne površine. cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa. Rede. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. najbolje klinasta resekcija jajnika. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. preoperativna priprema ili. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. pak. tumor se opipava. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti.90 bolovi. Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. ako je znatnijih dimenzija. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora. U tom slučaju. dok su još relativno mali. Na preseku. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. Rede se tumor. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. Pri ginekološkom pregledu. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. određivanje položaja. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. I pored svih teškoća. iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. elasticnočvrste su konzistencije. Osim toga. i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. Ovo je važno iz terapijskih razloga. zavisno od njegove veličine. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. pa se u tom slučaju. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. Ako se ipak za to ukaže potreba. Ipak. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. 90 . Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju. jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje.

i to obično obostrano. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. bilo folikulinskih. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. Osim cista žutog tela. Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična. Icčenje je operativno.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci. pa je samim tim i klinička slika teža. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). a u retkim slučajevima. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja. ali obično sa daleko lakšim simptomima. u svim slučajevima ruptura. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. luteinskih cista ili hematoma. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. po pravilu. Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije. Tada je lečenje operativno. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne. Ciste žutog tela. ako ne nastupi spontana regresija ciste. otklanja uzrok krvarenja. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. Klinička slika je gotovo istovetna. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. ali po pravilu mnogo manje dramatična. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe.cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. odnosno rctcncione ciste. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. Ako dođe do njihovog prskanja. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. čija je simptomatologija veoma slična. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. te ne zahteva posebnu terapiju. intraabdominalnom krvarenju. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi. Kao što smo pomenuli. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. Osim toga. Otvara se trbušna duplja. 91 . ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. i luteinskih cista jajnika. Osim folikulinskih.

92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. ponekad snabdevenim trepljama. koji ponekad takodc može biti netačan. I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika. enukleacijom. 47). onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika. takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. osim toga. 46). jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. Istovremeno. Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. malignog karaktera. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. koju treba odstraniti. same ciste. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. To su tumori tankog zida. ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano. sa lečenjem ne treba odugovlačiti. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. što se može očekivati naročito kod starijih žena. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. Ako postoji sumnja da je cista na jajniku. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. Ovo utoliko prč. Terapija je operativna i kod mladih žena. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. Serozne ciste ili cistadenomi. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja.. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome. Danas su tako veliki tumori veoma retki. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. Kod većih cističnih tumora 92 . izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan. One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. To su tzv. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. proste serozne ciste jajnika. U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin. sastoji se u odstranjenju.

93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa. prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .

Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. Maligna degeneracija. Isto tako. a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. ako postoji sumnja na malignitet. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku. Osim toga. Kod mladih žena odstranjuje se cista. Ako nastupi prskanje ciste. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. prema šupljini. treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. Tako. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. verovatno limfnim putem. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. Ponekad se. međutim. Prema nekim autorima. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. cista nade i na drugom jajniku. ako dođe do prskanja ciste. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. po pravilu. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. kao i prvi. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. kao i prosti serozni cistadenomi. Posle 70. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . na primer. su benigni. pa ako se isključi maligni proces. prema današnjim shvatanjima. obično glatke površine. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe. i 70. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. Tumor je režnjevite grade. po mogućnosti enukleacijom. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora.94 ga. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. čvrste konzistencije. širi i na drugi. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. Isto tako. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. Pseudomucinozne ciste.

dok je još u operabilnom stadijumu. čvrste konzistencije. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. difuzno rasejanih. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. Ipak. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. No i tada. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. Između karcinoma jajnika i okolnih organa. oni su oskudni i nckarakteristični. Po pravilu. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. mogu da se stvaraju priraslice. U četvrtom stadijumu maligni proces. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. kvrgaste površine. kvrgasta ognjišta različite veličine. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. U suštini. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. pa se kasnije. čvrstih. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. a ako su angažovani i drugi karlični organi. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. ove medikamente treba davati što duže. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. nepokretna. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. Terapija. prvenstveno creva. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. čvrsta. a kada se ipak jave. naročito u odmaklim slučajevima. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu. peritoneum. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. ali bez pojave ascita. u pitanju je II B stadijum. onda je u pitanju II A stadijum. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. osim na jajnicima i u maloj karlici. Ascita nema. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. pa je zato potrebna histološka potvrda. tanko crevo i njegov mezcnterijum). definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. prema ustaljenom 95 . neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu. Desi se često kod karcinoma jajnika. ubrzo po oporavku. Ako se bolest rano dijagnostikuje. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. Osim toga. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. juće zračenje.95 dovodi do stvaranja metastaza. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom.

smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice. a ne postiže se definitivno izlečenje. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju. samo citostaticima. lako. U izvesnim.96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. pak. U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. Prema tome. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli). uz to. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. Veoma je važno. jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. prilično retkim slučajevima. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. dojki. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. osim u vrlo retkim slučajevima. jetre i materice. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. pomoću za to podesnih metoda. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja. U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. olakšava subjektivno stanje bolesnice. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta. na mesto malignog tumora. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa. ona je ipak od velike koristi. posle ili bez eksplorativne laparotomije. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. no treba sukcesivno kombinovati. Metastatski tumori jajnika. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti.

Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. zejtinastim. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. mišića itd. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . Tumor je obično mali. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika. koji potiču od ovarijalne strome. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. budući daje u pitanju benigna neoplazma. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice. Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. Inače.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. a rede samo jedan njegov deo. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. kao i ostale ciste jajnika. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. 48). da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. kosti. I dennoidne. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. koje se obično javljaju jednostrano. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. Meigsov sindrom. Osim toga. Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. Mogu da budu praćene sterilitetom. leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze. Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. dlaka. Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. Pri postojanju ovog sindroma. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. a retko su i bilateralne. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. 49). kože. Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. što se retko može učiniti. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva.

karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade.tumore koji potiču od ćelija teke. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. a kod žena posle menopauze. I jedni i drugi prilično su retki. Ovo je utoliko lakše prihvatiti.98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. 50). Feminizirajući tumori jajnika. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. Na preseku su žućkaste boje. Najčešće se. režnjeviti tumori različite veličine. . u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. Pri tome materica može biti lako uvećana. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . odnosno cističnog izgleda. Klinički. Tumori granuloze. Arenoblastom. javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice. odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji. javljaju se menstrualna krvarenja. mesti mično kompaktnog. Tumor luči velike količine 98 . ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. međutim. bez obzira na starost bolesnice. ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. Javljaju se obično jednostrano kao glatki. Tumori teka ćelija. Na preseku su žućkaste boje. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. pri postojanju tumora na jednom od jajnika. Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. sekretornom aktivnošću. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. I jedni i drugi veoma su retki. Maskulinizirajući tumori jajnika. odnosno znake hiperplazije. Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice. To su čvrste. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. Većinom su benignog toka.

i 40. Ako se dijagnoza potvrdi. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. perzistira. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj. atrofija dojki. Terapija ovih tumora. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. ne tako retka komplikacija. teško može da izvrši ginekološki pregled. Smatra se da je benigne prirode. godine starosti. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. Bol u abdomenu. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. On je čvrst i žućkaste boje. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. osim njegove" veličine i težine. ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. ali može dostići i znatnu veličinu. Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 .99 androgena. a samim tim i promena karakteristične figure žene. veoma intenzivnim bolom. Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. Brzo raste i izvanredno je maligan. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. koji se izlučuje preko bubrega. hipertrofija klitorisa. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. i gubitak menstruacije. Terapija je operativna. 51). a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. nastupa i nekroza u njemu. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. a zatim. To je čvrst. Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira. produbljenje glasa. povraćanje. mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. Brenerov tumor obično je malen. Ova. gađenje. Tumori jajnika. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze. Terapija je takođe operativna. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome.

Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. Ako se radi o seroznoj cisti. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. samo mogu biti još naglašeniji. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. koja nije naročito velika. ili češće difuzan peritonitis. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. No. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke.100 organima. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. sa kojim je možda i ranije srastao. Lečenje je operativno. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. U svakom slučaju. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice. bilo. najčešće za omentum. inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. trbušnu duplju treba drenirati. bešiku ili vaginu. 100 . što je relativno retka pojava. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. što je bez velikog kliničkog značaja. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. prikači za neki od trbušnih organa. Isto tako. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. od kojih su najčešće: hialina. iako je retka. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. uvrnutog organa. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. Osim ovih komplikacija. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. obično dolazi do zagnojavanja u njima. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. Osim malignih promena u kompaktnim. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. masna i cistična degeneracija. pak. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke.

bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. a u odmakloj trudnoći i tokolitici. Najčešći od njih su pad broja leukocita. gađenja i povraćanja i do alopecije. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. Operacija treba da bude kratkotrajna. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru. Poželjno je samo da se trudnica. Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala. Trudnoća se u takvim prilikama. a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. Najizrazitije dejstvo. osim na tumorske. Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. međutim. oni su ipak veoma ohrabrujući. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. doduše retko. Terapijski efekat. te da se omogući spontan porođaj. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. zasniva se na tome. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 .101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. U porođaju. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. Tu pre svega. ako se o tome ne vodi računa. Takode se ovo lečenje u izvesnim. male doze progesterona. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena. ako nema druge mogućnosti. ili. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. a kod nekih i do trajnog izlečenja. može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. U takvoj situaciji. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. razvija normalno. nije retko da. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. može biti reč o rupturi ciste. do pojave osećanja muke. nežno i pažljivo izvedena. pak. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. tako i na ćelije normalnog tkiva. trombocita i ponekad anemija. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja.

Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. antibiotike i hormone. Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim. ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. Kao što smo već pomenuli. a drugi parenteralno. Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. Ako se 102 . Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. Od hormona u hemoterapiji maligr. nauzeji i povraćanju. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. Leukoran. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. inoperabilnih karcinoma endometrijuma. Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. sa dugim pauzama između serija. lokalizaciji i stadijumu bolesti. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. Citoksan. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima. etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina. antimetabo^ lite. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. kose i noktiju. Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. leukopenija i trombocitopenija. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. trombocita i drugih toksičnih simptoma. na primer. (Endoksan). intramuskularnim i oralnim putem ili. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. endometrijalno i lokalno. endokavitarno lokalno. odnosno Hlorambucil. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice.il. prvenstveno ćelija koštane srži.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. h: i pojavi alopecije. uglavnom. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. odnosno u alkilirajuće supstance. Prilično je toksičan. Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. Na njih je. leukopeniji i trombocitopeniji. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. Trietilen fosforamid (Tiotepa). Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom. Muleran (Busulfan). oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. Uobičajena dnevna doza je 2. dakle.5 mg na dan. Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. povraćanje. genitalnog trakta i drugih tkiva. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. na čemu se danas. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. kao. terapija citostaticima putem protokola i bazira. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. pak. lokalno ili kombinovano. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

u ćelijama muškarca. tj. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene. u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. nerazvijenost dojki. pa se hromozomi srede po parovima. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima. kako na autosomnim tako i na seksualnim. kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. identičnu hromozomsku sliku. praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. Osim toga. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. Može se. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. makazama se njihove konture opseku. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. međutim. nervnih ćelija mačke. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. bilo numeričkih aberacija. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. Prema tome. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. Ovo je veoma važno. u izvesnom procentu. Barovo telašce ne postoji. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. Zapravo. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . koji karakteriše nizak rast. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. odnosno muškaraca.106 odnosno tetrazomija. Tada se govori o mozaicizmu. hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. može preživeti. iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. Kariotip. desiti da se kod pojedinih osoba . Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. U normalnim slučajevima. infantilizam ženskih polnih organa. a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. U tome i leži značaj ovog otkrića. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). Naime. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma. u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. godine opisao sindrom kod mladih žena. pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze.

kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. Prema tome. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. što čini da ukupno poseduju 47. Takve osobe su visokog rasta. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu. i to na račun seksualnih hromozoma. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. po pravilu. tj. Međutim. osobe sa Klinefelterovim sindromom. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. novorođeno dete je mlitavo. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. cubitus valgus. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. Osim estrogena. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. odnosno 48 hromozoma. davanjem estrogena posle prestanka rasta. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. iako su ženskog izgleda. često sa mentalnom zaostalošću. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. A pošto nema ovulacije. Osim ovoga. ponekad. Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. te i inače nizak rast učiniti još nižim.107 brežuljku i pod pazusima. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. Klinički. hromatinnegativne. dok drugi seksualni hromozom nedostaje. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. Kao što smo pomenuli. mogu se davati i progestinski preparati. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. Osim toga. od kojih je jedna. što se vida kod normalnih žena. po pravilu. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. niti definitivno izlečiti. Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. Osim toga. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. Osim toga. po pravilu. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. evnuhoidnog telesnog razvoja. te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. iako po izgledu muškarci. godine starosti. kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. slabije vitalno. sa velikim jezikom 107 . razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. amenoreja.

to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. pak. paru. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. u stvari vezan za Xseksualni hromozom. paru. normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. 108 . i javiće se karakteristična slika hemofilije. Druga. služi samo kao prenosilac. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava. karakterističan za hemofiliju. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. kod nje se ispoljavaju dominantne osobine. takva su deca mentalno zaostala. Osim toga. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma. pak. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. a druga jedan hromozom. dok žena. koji je inače recesivan. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. između dveju generacija muškaraca.108 koji viri kroz poluotvorena usta. Ako se. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. koja se javlja samo kod muškaraca. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom. Citogenetski. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. Prema tome. bez manifestnih znakova bolesti. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu). odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->