1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu. ako je vulvitis posledica kolpitisa. bilo koje etiologije. . a samo izuzetno može biti i obostrana. razapete. Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. a terapija antibioticima veoma je efikasna.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom. osećajem svraba. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine. Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje.. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. strepto i stafilokoke. a zagnojen sekret ne može više da otiče. coli. od spreda unazad. razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima. sekrecija ovih žlezda se povećava. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri. jednim potezom uzdužno. a naročito pred polni odnos. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. svetlocrvene. te se izvodni kanal zatvori. dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. Upala se javlja češće kod mladih.znak fluktuacije. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. Isto tako. Infekcija je obično jednostrana. tople i fiksirane kože. često promenom rublja.4 postiže se i izlečenje upale stidnice. ćelijskom infiltracijom i otokom. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom. i osetljiva. praćenu jezom i groznicom. ali obično 4 . davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. Ako se stvori apsces. U slučaju polnog nadražaja. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu.  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa.

Kasnije mogu toliko da se namnože. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa. 5 . Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. obično prvo u pređeni medice.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. te ukoliko se radi o trudnicama. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini. Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom. kao i kod akutnog bartolinitisa. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta.  U početku ne daju nikakve simptome. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. naročito na koži medice. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. sluznicu vagine i grlića materice.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. Mogu da se jave i u trudnoći. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama. bez naročitih simptoma. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. koji obično ne zarastaju per primam. Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni. Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. te je tumor ispod njih slobodno pokretan. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice. a vrlo malo i žlezdanog tkiva. Posledica su virusne infekcije. na peteljci su i zašiljeni na vrhu. a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici.

Koža je crvena. čvrste. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. indurisana. bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju. javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. jak porast temperature itd. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. pojedinačno otečene. čvrstih zidova.Condilomata lata. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. na bilo kom delu stidnice. Zbog svraba koji takode oseća. koli bacili ili enterokoke. koje postaju uvećane. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini. osetijiva. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. te nastaje ulkus izreckanih. često poredani u grupama. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. čiji centar nekrotiše.  Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine. toplotna ili hemijska oštećenja. bogati spirohetama. Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum . opštu slabost. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. uzdignuti iznad ravni ostale kože. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. natečena. 6 . koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. otpornim. Infekcija uskoro zahvata regionalne. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. okrugli ili ovalni. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. Nekoliko dana po odnosu. Ako je opšte stanje teško. Široki kondilomi su vlažne povr šine. a izaziva je Dikrejev bacil. sekući makazama njihove peteljke. U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma . crvenkaste ili crvenomrke boje. streptokoke. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom. U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. te je opasna po okolinu. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. Treća venerična bolest . Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis. higijenske prilike loše. a zatim i ostale limfne žlezde tela. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju.glavobolju. bezbolna. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. na koži stidnice postoje znaci češanja. Kao što smo već pomenuli. izraženu anemiju. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. fagedeničnog ulkusa.meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. a ishrana slaba. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi.

obično iz zadnjeg svoda vagine. monilija albikans. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela. u stvari.7  U lutealnoj fazi. coli. ako postoji. Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama.cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba.prstenovi (pesari). . često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci . pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj. 7 . ortopedski ili kontraceptivni. crvenilo se smiruje. Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4. pod dejstvom progesterona. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. .. Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer. Tu se. Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću. Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika . PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. Papile su jasno hiperemične. a kod devojčica. pa time otklanja i mogućnost infekcije.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. u hroničnom stadijumu. Bol je kod vaginitisa.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . strepto. kao i . osećaj bola.Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije. otok sluznice se smanjuje. popušta. Ph je pretežno alkalan. dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija.i stafilokokus.5-5. bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu. Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . jer je vagina slabije oživčana. gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave. pranje pregrejanom običnom vodom. pH je još uvijek u kiseloj Kasnije.  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . Čest je simptom i bol pri polnom odnosu.zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine. otok i bol.menstruacija (menstrualna krv je alkalična) . Sem difuznog oblika vaginitisa. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega).intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji. rede i kod starijih.upalni procesi endometrijuma. neodređen i slabo izražen. e. U akutnom stadijumu . svraba i pečenja. pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis. radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine. sekrecija je oskudnija. dovodi do svraba. Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok. te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. odmah po uzimanju. Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se.

Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. Pored njega. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja. deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. sivkastoružičasta i hiperemična. glatkih zidova. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela.. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. različiti vibrioni. Ako je i tada 8 . ukoliko ih još održava. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. slične malignim. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke. nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom.8 pregleda pod mikroskopom. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. a drugi po Gimzi. zelenožut. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. beličastožute boje Obilan. međutim. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. Posle toga pregled vaginalnog sekreta. te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. Češće se. retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. Ovo utoliko pre. prave i pregledaju obojeni preparati. krta. koli.

 edem i hiperemija sluznice vagine.davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol). Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera. od ukupno otkrivenih vaginitisa. tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom. Simptomatologija. Pored lokalizacije na sluznici vagine. Redovan je stanovnik debelog creva. pa i više. koja ima neprijatan miris. odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline.  česta dispareunija i  eventualan sterilitet. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi. dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta.9 rezultat pozitivan.  zatim osećaj svraba i pečenja.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv. Prema nekim autorima. Često se. trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. međutim. zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno. U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). U prilog. Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima. a često se nađe i u vagini. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje. kamilice ili hipermangana. i to u obliku tableta ili praha. što ponekad može da protiče bez simptoma. međutim. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine. treba svakako potražiti. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice . 9 . nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva. Ne treba.

U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. koje ti preparati sadrže. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće. Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. dakle.  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila.  Istovremeno. koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili. Postoje. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. tj. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom. antibiotici (Chloramphenicol). oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. pod mlazom tečnosti. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora . svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu. Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata. ali se reinfekcija ne može izbeći. Naime. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 . Prema tome. Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml. a estrogenima. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. koristi za vaginalno. posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg.mehaničkim putem. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa. Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. i muž i žena. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. ako se za nju ponovo stvore uslovi. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia").10 TERAPIJA. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije. posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije. ali i per os. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale. takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. ređe.

Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. Isto tako. Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati. e. Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala. samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. često vrlo neugodne efekte. Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja. Prema najnovijim shvatanjima. kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. već se tokom života u izvesnoj meri pomera. Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. dok se. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. Ukoliko je. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala. 11 . mesto smene epitela nije stalno.  da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. sve do spoljnog ušća materice. na primer). coli i gonokok. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. u stvari. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. antibiotici daju sporedne. Pored toga. pored toga. On pri tome služi kao izvesna barijera.11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene.

Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja. Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve. Treba naglasiti da cervicitis. Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. žućkastobeličast.su mnogo češće. jer je njena površina glatka. a na defekt sluznice. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. sekret je tečniji. pa i kasnije. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice. Zbog toga je bolje. Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. Osim toga. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika.12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje. Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta. ove promene nazvati eritroplakije. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . svetlocrvene površine. Najbolje je po antibiogramu. Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. naročito dok je u akutnoj fazi. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 . sekrecija je smanjena. Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. Bolesnica ne oseća bolove. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel. Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. jasno preovladuju simptomi ove upale. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza.

sa pauzama od 4-5 dana. te se u sluznici vide okrugle.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice. jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje. Erosio vera – prava erozija . u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi. ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. malena. i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice. 13 . U stvari. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice. Nabotove ciste ili jajašca . obično veličine zrna graška. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava. ukupno šest puta. zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. žućkaste boje. koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu. – uništava cilindričan epitel  Albotil .13 potencijalno malignu.  Elektrokoagulacija ili krioterapija . Premazivanje albotilom ponavlja se više puta. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. odstraniti.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija . tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa. u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice. Sekret je sluzav. One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. viskozan.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. retko sukrvičav. Veoma važno. napunjene gustim sluzavim sekretom.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju. čvrste tvorevine. Tako one nastaju retencijom sekreta.ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili. još bolje. Sem povremenih kontaktnih krvarenja. One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem. Cervikalni polip To je jezičasta. cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala.  Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. bogate sitnim krvnim sudovima. te se ova intervencija naziva konizacija.

tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. strepto. .prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. rastresita i hiperemična. dakle. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. katkad obilna menstrualna krvarenja. izazivajući gonoroični endometritis. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. Dijagnoza Anamneza . Naročito se često sreće u puerperijumu. katkad i sukrvičast sekret. Inače. Objektivni pregled 14 . i kao posljedica endocervicitisa.  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena. Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav. često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji. Enometritis se rijetko javlja izolovan.i stafilokoke. gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu. na mestu usađivanja posteljice.14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi. Gonokokni endometritis . e. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere. Kako se površni sloj sluznice materice. te on postaje funkcionalno manje vredan.bolesnica nedavno imala pobačaj. tuberculosis. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. pa čak i perimetrijumu. ako je reč o puerperalnom endometritisu. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju. sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. poslje pobačaja.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. coli. Osim toga. Sluznica materice postaje edematozna. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. te je. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. poslje drugih intrauterinih intervencija. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. kao i krvarenja između menstruacija. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora. endometritis nije retko oboljenje. intrauterina intervencija itd.

bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. kiretaža. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti. pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis. kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. . Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. a tuberkulozni tuberkulostaticima. po pravilu. posle instrumentalnih intervencija (biopsija. dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode. U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. menoragije. odnosno ooforitis. radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa.opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. sondiranje materice. Posle kiretaže. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima. obično nije ili je vrlo malo poremećeno. histerosalpingografija itd. Histološki pregled .).15 . a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. izazivajući na njemu hiperemiju. Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima. insuflacija jajovoda. antibiotike i estrogene. pri djelovanju noksi na njih.palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. . Adneksitis .preko sluznice endocerviksa i endometrijuma. pri akušerskim operacijama. infekcija se može stišati i preći u hroničnu. infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju. 15 . Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva. Ovaj način infekcije vida se. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha. posle menstruacije i nazeba. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije. Temperatura je retko i neznatno povišena. u prvom redu gonokokom i TBC. Pored toga. Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE . radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom. zatim posle instrumentalnih porođaja. kod gonoreje.banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja. Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana. te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis.

LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. Osim toga. odnosno hidro. Oštećena sluznica tuba deskvamiše se. ne oštećujući dugo endosalpinks. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika.da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. odnosno začepljenje njegovog lumena.kesu sa ledom na donji deo trbuha i . a broj leukocita povišen. Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. pa se limfnim putem. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice. predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju. zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 . DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana. Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda. te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis. dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa. colli i enterokokama. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. gubi apetit i loše se oseća. da se porodila ili je. čije žlezde služe kao ulaz. odmah iznad simfize. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto. ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije. .kortikosteroidi . tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati.i stafilokokama.kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj.16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda.svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. DIJAGNOZA Iz anamneze . prenosi na jajovode i jajnike.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram . ako fibroziraju. . pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu.Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na . kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje. i javlja se leukocitoza. naročito na početku. a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima. TERAPIJA . bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama. Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je. razbacanih po površini jajnika. Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran.ili saktosalpinksa.najvažnije je da bolesnica leži. koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike. pak. gotovo iznenada. e. Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom. kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena. . Ove malene ciste. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano. Na taj način razvija se periooforitis. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu. preko parametrija. u stvari.Sedimentacija eritrocita je ubrzana. kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se.

Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . On se može javiti i na jajniku. Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem. instrumentalno dovršene porođaje. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . Retko. infiltrisani. zadebljani zidovi jajovoda. onda se govori o hematosalpinksu. U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. kada se za to stvore uslovi (nazebi.to su promenjeni. Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira. Međutim. obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće. ali ne i do potpunog izlečenja.17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza. gotovo uvek je obostran. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje. onda nastaje tuboovarijalni apsces. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. nepovoljne životne prilike. komplikuje se egzacerbacijom procesa. kao i akutno upala. a kasnije u hroničnu fazu. već se samo stišalo. a pokatkad i na neplodnost. 17 .bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa. neodređene. ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. slabljenje otporne snage organizma. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija. Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. obavezno prelazi najpre u subakutnu. kao i akutni adneksitis. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične. . osetljivo na palpaciju. Ovakvo patološko stanje prilično je retko.žali na povremene. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius. . endometrioze jajovoda i ginatrezije. ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse. Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks. u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. I hronični. a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. i ponovljene intrauterine intervencije).

Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. vakcinoterapija. sa donje parakolpijumom. preparati mleka i sumpora (Lacsufol. naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa. mlečne injekcije). tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. brida i zadebljanja zidova. a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. . autohemoterapija itd. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. banje i kupanja. zavisno od slučaja. U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo. Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija. organski nadražajni preparati (omnadin. Da bi se to postiglo. duž mišića karličriog dna. sa zadnje pararektalnnim tkivom. poraovarijalne i tubarne neoplazme. Kupanje u toploj vodi. učestvuje u gradnji njihovog omotača. takođe je od koristi. Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija.Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. Ono se prostire bočno. upućuju se na operativno lečenje. TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . ukoliko je moguće.U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine. u kadi. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. organizuju se po banjama.18 Diferencijalno-dijagnostički. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija). Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. različiti oblici zračenja itd.Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. do zidu karlice. . pri čemu se. Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar.suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. Ovakva ispiranja. u obzir dolazi hronični parametritis. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje. . treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici. odnosno orošavanja. odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi. 2 puta nedeljno po jedna injekcija). U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija. uz dodavanje izvesne količine morske soli. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni . te omogućava veliku 18 .

Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo. kod niske rupture materice u taj prostor. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. ushodno. historerosalpingografiju. još pre. kako u maloj karlici. što može da dovede do teškoća u defekaciji. Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. intrauterine intervencije . Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. limfnim putem.i stafilokoke. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen. endocerviksa. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio. Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. mekan i testast. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. prema bočnom zidu karlice. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. na serozu i zid jajovoda. a zatim ćelijnom ekstravazacijom. eksplorativnu kiretažu. infiltrat. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. Krvni sudovi su prošireni. uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi. pa se proces širi upolje. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice.zadnji. a iza i iznad 19 . koji je najpre malen.ili. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta.uzimanje isečka sa grlića materice. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom.Pojavom zapaljenjskog procesa.Proces najčešće počinje jednostrano i bočno. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi. Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se .prednji parametritis. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice. infiltrat prelazi upolje. spontani pobačaj. . Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice. ulaganje radijumske sonde. a izuzetno aktinomikoza. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. onda se radi o zadnjem parametritisu. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. tako i izvan nje. Ređi je bacil tuberkuloze. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst. kao i plazma ćelija. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice. operativne poduhvate na grliću. Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice.bočni i . Itd. insuflaciju jajovoda. koju potiskuje unapred i naviše. PREDNJI PARAMETRITIS . instrumentalni porođaj. ZADNJI PARAMETRITIS . ispred grlića materice. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. Uzrok – kriminalni pobačaj. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline. između peritonealnih listova. prepunjeni krvlju. e. BOČNI PARAMETRITIS . koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti.

karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. dovodeći do flegmone. . a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. Za razliku od prve situacije. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa. otežana i bolna defekacija. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka. te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. što dovodi do poremećaja u mokrenju. a sam akt defekacije praćen je tenezmima. mesta kolikvacije ograničena i malena.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature. Obično je i u takvim slučajevima. bolno i sa naporom. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. Hodanje je otežano. u donjim delovima. onda se međusobno spajaju. . Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo. Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom. ubrzanim pulsom. gubitak apetita. Počinje povišenom temperaturom. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. resorpcija eksudata moguća.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata.20 mokraćne bešike. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. što znači da je proces uzeo hroničan tok. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. tegobe pri mokrenju. nastaje prednji parametris. . pak. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis. U slučaju kolikvacije veoma. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. virulentnih uzročnika. Obično se nailazi na 20 . proces uzima akutniji tok. prelazeći na Recijusov prostor. U početku bolesti. postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. Pri ginekološkom pregledu. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. ovde resorpcija nije potpuna. porođaja ili intrauterinih manipulacija. ako je organizam dovoljno otporan. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. jezom i groznicom.

21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije.bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. akutni pelveoperitonitis. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita.smestiti u postelju. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici. napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. apsces Duglasovog prostora. a time i ograničena pokretljivost materice. U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. kupanjima. Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti. TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi . orošavanjem. bolesnica ima lako povišenu temperaturu. Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. apendicitis. te bolesnica često izbegava polno opštenje. ako je to potrebno. pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. u prvom redu parametritis. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa. Sa razvojem bolesti. On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. dođu na normalne vrednosti. Zariste infekcije. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. vanmateričnu trudnoću i. Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 . dati antibiotike širokog spektra. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida. . eventualno. staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu. Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak.

Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. radi o pseudocistama. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . sa njenim zamućenjem. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. bilo limfogeno. Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. nemoćna je. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. ipak. Manji apscesi. uzročnici gnojne infekcije. usled prelaska polinukleara. Upala uzima mirniji tok.22 organe male karlice. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. rektum ili vaginu izuzetno redak. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. kada se fibrin organizuje. tbc. stafilokok i e. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. Rede. pored već formiranih adhezija. i to obično produžen i težak. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. Infekcija se obično širi ushodnim putem. koja se vremenom smiruju. njegov tok. te bolesnica obično pati od opstipacije. Ona ima povišenu temperaturu. Ako se ne resorbuje. tu se. a poslednjih godina i anaerobi. međutim. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice. gubitkom sjaja. grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. providnosti i glatkoće. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. zateenut. bilo kanalikularno. enterokoke. koje kod.trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom. Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. Do infekcije. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. proteus. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. a kasnije. Ranije. pneumokoke. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. u stvari. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa. ali je prodor takvih apscesa u bešiku. presamićena je pri hodu. Osim toga. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. dok je gonoreja bila često oboljenje. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. na primer. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. Pasaža creva često je poremećena. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda. teško se kreće. 22 . preko parametrijuma. i to streptokok. ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. Gonoroični pelveoperitonitis . dovršen nekom od akušerskih operacija. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa. virulentnije infekcije. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. iako burnog početka. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. coli. Uopšte. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. Redak je metastatski. pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. iako se ne resorbuju u potpunosti. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. pre svega. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. pojavi bolesti prethodi porođaj. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. izazivajući parametritis. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk. ubrzan i slabije punjen puls. nužna je energična terapija antibioticima. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. Međutim. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. postaju zagnojcnc. a nema ni meteorizma. No.Trbušna maramica postaje hiperemična. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. čestim.

Terapija. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. potrebna je operativna terapija. adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. uostalom. Bolovi se. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. pojačavaju pri promeni vremena. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije. To se postiže vakcinoterapijom. Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta. Pored toga.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. To je. po potrebi. . obično neodređenim bolovima u maloj karlici. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. striktnom ležanju. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. Uzrok akutnog. U svakom slučaju. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa. i male doze analgetskih preparata. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. pak. dismenorejom. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. Makako da su nastale. spontanim. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. bilo endometrioze ili. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. pored osetljivosti donjeg dela trbuha. ukoliko postoje. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. kod bolesnice se kontrolise i. sa teškoćama pri defekaciji. mogu se davati. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum. Osim toga. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. kao i retrouterine sterilne hematokele. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. davanjem antibiotika i sulfonamida unište. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. Pored pomenute terapije. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. zračenjem. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. operativno ili kombinovano. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. uz kontrolu lekara. 23 . umesto punkcije. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. a takode i pri postojanju endometrioze. po pravilu. neurednim krvarenjima. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. Ponekad se. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. to jest bilo da su posledice ranijih upale. radi zadnja kolpotomija. banjskim lečenjem i tzv. orošavanjem.

zupčasta klešta. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru. povlači se i vrh od igle napolje. punkcije treba često ponavljati. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. daje definitivnu dijagnozu. treba intervenisati. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. Istovremeno. simptomi bolesti se smiruju. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. u periodu svog formiranja. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. apscesa Duglasovog prostora. dugačka igla za punkciju i prazan špric. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. Grlić materice. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. prednji i zadnji etorter. a i materica u celini. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. kolikogod je to moguće. Temperatura je niža. u jednom potezu. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. a bolesnica bolje izgleda. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. već nastupa spontano probijanje apscesa. 24 . pak. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. Pri pregledu. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. kolpotomijom. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. Punkcija.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. stave se pinceta. na to ne treba čekati. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. koja je indikovana kod oba oboljenja. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. jer može dovesti do stvaranja fistule. jezom i drhtavicom. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. opstipacijom. po isteku akutne faze bolesti. a kod većih se to ne dešava. Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. fluktuira. uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. Gnoj se najčešće probija u rektum. tj. pored sterilnih mpfera. Uskoro zatim. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. Visoka temperatura. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. Ali. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. malaksalošću i opštom slabošću. Ubod iglom vrši se naglo. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili. Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa. Ekarterima se rašire zidovi vagine. kada je apsces već primiren. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. praćen je visokom temperaturom. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi.

akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. Ponekad se. Bolesnica često povraća. Davanjem antibiotika. Bolesnica je bleda u licu. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma. U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. u stvari. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. uokvirene tamnim kolutovima. a krivulja pulsa penje. što je loš prognostički znak. U izvesnim situacijama. difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). stafilokoke i e. te se otvor njime proširi. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. inficirane vanmaterične trudnoće. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine. sa. Bolesnica je nemoćna. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. Diferencijalna dijagnoza. što dovodi do smrti bolesnice. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana.Bolest počinje obično naglo. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta. meteorističan. znaci infekcije mogu 25 . jer je pasaža creva prekinuta. Oči su upale. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. prvenstveno streptokoke. srećom prilično retko. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati). posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus. — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti. Ovo je utoliko važnije. Pošto se otvori Duglasov prostor.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. Dijagnoza difuznog peritonitisa. Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. Ako treba da se uradi kolpotomija. vezana za postelju. sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. Puls bolesnice je sitan i ubrzan. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. Trbuh je iznad ravni grudnog koša. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. Usne su joj suve i ispucale. sa izvesnim tamnim primesama. coli. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. . u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. Nos je usiljen.povišenom temperaturom i bolom u trbuhu. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi. te bolesnica diše kostalno. međutim. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. jedva se opipava. on kroz iglu pokulja u špric. Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. te se ukrštaju. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. a jezik suv i obložen. sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. veoma osetljiv na dodir i pritisak.

Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. društveni i ekonomski problem. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. što otežava blagovremenu dijagnozu. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. pa je i broj obolelih žena manji. Ako se potraže uzroci tome. To. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. s jedne strane. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. u stvari. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. porodičnu i društvenu situaciju. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. bolovanja i povremenih hospitalizacija. Bilo da je izvršilac sama trudnica. naročito kod odmaklih trudnoća. Isto tako. a s druge strane. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. 26 . bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. naizgled izgubljenim slučajevima. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. izvanredan je medicinski. Zaštita zdravlja žena. Osim toga. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. Tu se. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. sa svoje strane. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. mogu se dati analgetici. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. Neke trudnice umiru u toku. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. Ne treba gubiti iz vida da je. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. neposredno ili kasnije. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse.26 biti minimizirani. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima. pak. prema tome. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. uz operaciju. i to kontinuirana drenaža. zaštitom zdravlja žene. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. a time i celokupan društveni dohodak. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. Takve žene. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. odstranjivanju gnojnog sadržaja. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. sa njom ne sme oklevati. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. te se i u teškim. po izvršenoj intervenciji.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

da li su odgovarajuće veličine. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. . pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%.30 za neplodnost. viskoziteta. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca. koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. mirisa. i opipati njihovu konzistenciju. oblika i vitalnosti spermatozoida. odnosno duktusa deferensa. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma. Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena. Prema tome. Da bi došlo do oplođenja. Kao što je već pomenuto. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. ako je trajna. posledica opturacije odvodnih puteva. u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. Pored pregleda sperme.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. klomifena i testosterona. Isto tako. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. 40% muškarac. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. plastika duktusa deferensa. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. Pre svega. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. odnosno njene količine. jer se dešava da sperma. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. pomoću koga se aktivno kreću. već u izvesnoj meri i čitavog društva. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. a u terapiji se pored gonadrofina. u prvom redu na parotitis. Osim toga. No. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. vrlo je važno i ispitivanje sperme. Spermatozoidi. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. hemijske reakcije i broja. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. naziva se aspermija i ona. 30 . kada treba da nastupi ejakuiacija. epispadija). što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. u tom slučaju. treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. mogu da koriste i operativne metode. onaniji ili poluciji. nacko potpuno zdravih muškaraca. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. izgleda. Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. materičnu šupljinu i jajovode. koja je. Posle toga treba izvršiti pregled. koja je beličasta. i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. kratak vrat i rep. već ga treba uvek započeti sa muškarcem. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija.

odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. spontanim pobačajem. eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%. Isto tako. Ukoliko su ova stanja trajna. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. o eventualnoj grozdastoj moli. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. Naime. onda se radi o azoospermiji. Isto tako. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. spermatozoide jedne određene osobe. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. ili namernim prekidanjem. Nasuprot tome. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena.000. važno je znati ko ga je obavio. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine.000. a broj manji od normalnog. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice. vrši se tzv. kao i od muškarca. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. onda su ona uzrok. nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca.000 spermatozoida. odnosno koliko su uredni polni odnosi. kretanje i život spermatozoida. vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. hipofize. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . pak. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. Isto tako. nepravilan i nepovoljan položaj materice. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. apsolutnog steriliteta muškarca. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju. traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost. ali i drugi. tj. a ne prolaznog karaktera. nestručno ili stručno lice. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba. Uzroci neplodnosti žene I od žene. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća.000. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. uzima se detaljna anamneza. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. hronično upala sluznice vagine. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. Isto tako. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija.31 neprozirna. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. viskozna tečnost. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. kao i kakav je njen polni život. pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. sama bolesnica. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. nadbubrega i štitnjače. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa. ako je to smanjenje jače izraženo. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana. kao i promenjena viskoznost. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. U l ml sperme nalazi se 80-100. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti. a naročito neplodnosti muškarca. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. dvorepih. na prvi pogled sitni činioci. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4.

32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom. te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 . da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda.

što je slučaj i sa našom zemljom. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. pobacivale. mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. u dijagnostici proširenih vena male karlice. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. Neplodnost se. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. pak. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija. deli na sekundarnu i primarnu. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. nepravilna funkcija jajnika ili. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. opisani na drugom mestu.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost. Pored dijagnostičkog značaja. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. citohormonski pregledi vaginalnog sekreta. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. Kao kod muškarca. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. U takvoj situaciji. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. vanmaterične trudnoće itd. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. rađale. U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa.

tj. pored ginekološkog pregleda. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. a preko nje i frenikusc. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. godine. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. Da bi se izbegla propagacija infekcije. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2. Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. međutim. kao i o apsolutnoj diskreciji. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. kao i patološka vaginalna flora. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. Pokazalo se. To se vrši u sredini ciklusa. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju. u koji se stavlja takođe i sperma muža. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. tako i primalaca sperme. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju. Pored infekcije. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. odnosno o anonimnosti kako davalaca.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita. svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret. mora voditi računa o psihičkim. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. u slučaju heteroinseminacije.5 bara. Da bi se to izbeglo. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. Pri tom se. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . uzročnika AIDS-a na primaoca. daje jajovod neprolazan.

ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. amenoreje. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. a preko njih. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. ali je sam snimak ponekad manje jasan. uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima.35 spazam jajovoda. ako su prolazni u trbušnu duplju. Nadalje. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. Histerosalpingografija I ova metoda. U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. Pri vršenju histerosalpingografije. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. i pored toga. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. u toku intervencije ubrizgava se. kao i insuflacija jajovoda. uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. U vezi sa tim. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. Da bi se izbegla ruptura jajovoda. a vodenih odmah posle ubrizgavanja. No.5 bara. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. a najkasnije posle nekoliko sati. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. a zatim. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. ova metoda ima i nedostatke. benignih. Osim toga. Ipak. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. Uljana sredstva daju jasniju sliku. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom. Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava. koji kasnije nestaje. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. niptura jajovoda i masna embolija. neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. To su infekcija. Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. da bi se predupredilo širenje infekcije.

I pored teške kliničke slike. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. Nadražajna medikamentoza. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom. mora se hitno intervenisati. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. što je manje efikasno. elastične ciste. U najtežim slučajevima. Isto tako. ako je to potrebno. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. uključujući. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena.36 upotrebljava. i davanje hormona. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. Pored konzervativne. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. po pravilu. Posle histerosalpingografije. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. koji se obično daju ciklično. odnosno od prekomeme stimulacije. međutim. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. neškodljiva. banjskim ili operativnim postupcima i metodama. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. Operativna 36 . ovakvi slučajevi prilično su retki. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. sa vrlo brzim tokom. Rebound efekat. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. Ipak. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta. No. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. pa i više. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. prvenstveno ovarijuma. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. osetljivim jajnicima pri palpaciji. pa da se stanje bolesnice popravi. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. a u drugoj progesteron. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. a s druge sirane. koju je bolje ne vršiti ambulantski. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. javlja se tzv. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda. treba koristiti na kraju ispitivanja. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. Isto tako. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. sa lako povećanim i cističnim. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. a naročito klomifena. pri čemu izgledaju kao napete. Ona se sprovodi konzervativnim. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. Za razliku od primene ovarijalnih hormona. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. Podsticanje ovulacije.

kao i poboljšane preoperativne pripreme i. da je jeftina i svima pristupačna. važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. treba da je neškodljiva. Ovo.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. jer može da ugrozi zdravlje. No. međutim. Osim toga. još više. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate. prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. zbog INFEKCIJE. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. prosto i shvatljivo. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. pre svega. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću. vrlo ozbiljne komplikacije. koji mogu da izazovu brojne. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. sama operacija predstavlja izvestan rizik. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. a ako se oplodi. Poslednjih godina. pa i život trudnice. najzad. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. Tome doprinose savršenije operativne metode. postoperativna nega. Dosad. Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. hemijske i biološke. da je rukovanje njome lako. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. Da bi se omogućilo supružnicima da. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . pored kontracepcije. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. Svaka kontraceptivna metoda. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. ili sredstvo. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. koja se često javlja kao posledica pobačaja. da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. nažalost. za regulisanje rađanja.

Dok je ceo. ni ženi. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. neposredno pre ejakulacije. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. Osim toga. Da bi zašlita bila efikasnija. Posle odnosa ne sme se odstraniti. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. koji 38 . dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. jer im. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene. uz očuvanje sposobnosti materinstva. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. Kad se stavi u vaginu. Pravilno korišćena.PREZERVATIVA. muškarac odmakne od žene. imao je oblik pljosnatog tanjirića. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. Pre nameštanja. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. a donji. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. Posle upotrebe. odnosno pre polnog odnosa. Međutim. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. Dijafragmu žena dobija od lekara. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. vaginalni deo. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja. odmah po obavljenom polnom odnosu. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. ni muškarcu. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. te ga treba što češće preporučivati. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost.

kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. gotovo kao dlaka. naročito u Japanu i Americi. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne. pa i generativne funkcije organizma. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. a kad treba. slabije upalne promene na materičnoj sluznici. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. koji pripada grupi teških metala. No. koji neki autori procenjuju na oko 96%. i to obično spontano. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. Ulošci su načinjeni od veoma tankog. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta.neko vreme posle nameštanja spirale. nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. bez teškoća se odstranjuje. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. povlačenjem za najlonski konac. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. bakarnog konca. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. kontraceptivno sredstvo izvlači. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. presvučenog takode tankom plastičnom masom. Iako se u najvećem broju dobro podnose. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena. intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda. na koji deluju kao strana tela. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. 39 . treba je najpre izlečiti. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. Najbolji rezultati. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. pak. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. koji viri u vaginu. Zapažane su. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. od kojih su se neki završili i smrću. To se retko dešava. kad zatreba. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. Vrlo retko. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA. dolazi do spontanog ispadanja pesara. tj. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat.

pa se posle tromesečne pauze. pre polnog odnosa. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. postoje i preparati u obliku želea ili pene. po jedna dnevno u toku devet meseći. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. koja pokriva spoljno ušće grlića materice. Vaginalne tablete i globule.40 hemijskim putem. čak ako do ovulacije i dođe. Osim kiselih svojstava. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida. rastvarajući se u vagini. pokretljivost spermatozoida. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. ponovo nastavlja sa 40 . ako do oplođenja dođe. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina. neposredno pre polnog odnosa. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. odnosno svojom kiselošću. ove tablete često sadrže i male količine kinina. Duboko u vaginu. stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. reći da je ova metoda pouzdana. i pored toga. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. Međutim. preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. kad se koriste druge antikoncepcione metode. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. Osim toga. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. uništavaju zaostale spermatozoide. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. Neka od njih. Ne može se. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. te se sama ne preporučuje. naročitim introduktorom. Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene. Pored pomenuiih pasta. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. Ali. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. međutim.

Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. na 14 dana pre očekivane menstruacije. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. Međutim. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. cervikalnu sluz i direktno na jajnike. Tablete su po hemijskom sastavu. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. Tako. odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. Pored toga. Čim se prestane sa uzimanjem tableta. intrauterini pesari. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. te su njene indikacije veoma uske. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. ni to nije dalo pouzdane rezultate. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. Prema tome. dana menstruacionog ciklusa. koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. a koji bi. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. Osim toga. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. Isto tako. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. u stvari. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. i 16. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije. dana. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa. na primer. ova računica ima samo relativnu vrednost. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. pa i neuredne metroragije. kao oralne tablete. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. Nažalost. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete.41 uzimanjem. te se može koristiti samo kod oko 50% žena. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 .

42 stanovništva i visokim procentom priraštaja. već se ova metoda naširoko populariše. gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. Tamo je ne samo zakonski odobrena. 42 .

medicinski opravdanim slučajevima. odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. Isto tako. jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. Prema tome. Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije. ali ne moraju. kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. Sluznica materice. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. Osim toga. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. što može biti razlog njihove neplodnosti. biti praćeni krvarenjem. fenomen papratizacije na njoj izostaje. nisu prava menstrualna krvarenja. Različitog intenziteta. a samim tim može doći i do ovulacije. iako se javljaju u pravilnim razmacima.43 Potreban je pristanak supružnika. odnosno periodično i redovno. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. Ima. od vrlo slabih do 43 . već se on zadržava izvesno vreme. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom. javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala. do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. u stvari. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka. od kojih ih je inače teško razlikovati. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. Isto tako. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). nastavlja. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. Ova krvarenja. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. a kod žena podvezivanje jajovoda. međutim. nema promena u cervikalnoj sluzi. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. međutim.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . krvarenja kod anovulacionih ciklusa. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. Rebound-efekta. umesto da pretrpi sekrecione promene. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. odnosno pred menstruaciju. Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona.

ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji. kratkotrajno. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa. uspeh u lecenju. Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. nekoliko dana pre menstruacije. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa. nervoza. 44 . što dovodi do neadekvatnih reakcija. promena raspoloženja i laka glavobolja. ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. Kod izraženih slučajeva. javlja se i ovulacija. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno. su: nemir. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. Sindrom premenstrualne napetosti . koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. koje. kao sastavni deo ovog ciklusa.44 izuzetno jakih. ako je potrebno. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti. rede se javljaju. Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. Dobri rezultati. Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. Pravi uzroci bola nisu poznati. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. tek naznačeno.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. Krvarenje je oskudno. Nezavisno od psihičkih promena. Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. u stvari.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije. vrijeme ovulacije – radi začeća itd. kada se kod njih javlja izražena poliurija. u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. od interesa je za ženu . čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa. Teži oblici premenstrualnih tegoba. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike.

Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa. TEMPERATURNA KRIVULJA. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum. pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti. Vrijeme uzimanja .u fazi sekrecije. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena. Prema tome. međutim. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja. Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. u određeno vreme. krvarenju koje vrlo brzo prestaje. Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama. ako ne dođe do graviditeta. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding). fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata. meri i 45 . Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. u najširoj primeni test temperaturne krivulje. Danas je. Ovom metodom.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. Materijal za biopsiju . Prema tome. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. tj. TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan. kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. obrnuto. On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije. kada se. Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji. izjutra.  Ako se ovulacija odigrala.dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće.  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona. oskudnom.

posle porođaja. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. lažno negativan ili lažno pozitivan. Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa. trudnoće i estrogena iz posteljice. Test ispitivanja temperaturne krivulje. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom. nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. doduše veoma retko. znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala. pak. Ako je površina jajnika glatka. ako je reč o pobačaju. Prestanak lučenja seksualnih hormona. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. tj. nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta. naprotiv. u menopauzi. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. Ima. znači daje ovulacija izostala. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu. iako prilično pouzdan. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima. za vreme laktacije. a ne bolest. primarnu i sekundarnu. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul.  Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta. a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize. znači da se u to vreme odigrala ovulacija. No. međutim. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina. 46 .  Ako se. ono to čini samo do izvesne vremenske granice.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. koje nastaje u to doba. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti. a posebno njenog endometrijuma. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). u toku trudnoće. Takva temperaturna krivulja. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom. pa i godinu dana. između ostalog. njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku.  Ako. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. naziva se bifazna. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. bez obzira na to.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. dovodi do atrofije materice u celini. koja je različitog trajanja. dođe do graviditeta.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju.

počinje kasnije . hipoplazija genitelnih organa i amenoreja. što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. štitnjače i pankreasa. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima. ili citohormonskim analizama. posle 18 godina starosti. Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa.47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla. Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. naročito nadbubrega. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. međutim.Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. tj. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena. materici i vagini perifernog porekla. a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima. hipofiza. kore nadbubrega i pankreasa. U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. Pri tome je. Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga. hipotalamus. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona. ciklično sa naknadnom primenom progesterona.pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta. pospanost.  Sekundarna amenoreja . jajnik. Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. Osim toga. ovarijalnog uterusnog porekla.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva . 47 . AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA. Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. Ako se pak. hipofiznog. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona.  Primarna amenoreja . Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. Pored toga. izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu. odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize.

gubitak libida. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. redukcija sekundarnih seksualnih znakova. Amenoreja je primarna i konstantna. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama. sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. prekid laktacije. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. ravnodušnost.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. gonadotropnih. nastupa prekid laktacije. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida. Isto tako. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. bilo da se radi o ageneziji.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA. Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena. što upotpunjuje sliku bolesti. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. Spoljni polni organi su ženskog tipa. znaci hipotireoidizma.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. a ponekad i drugih hormona.  Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize.  Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona. Ako je žena u babinjama. 48 . oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. međutim. viđa se kod Tarnerovog sindroma. luteinskoj cisti. Genitalni organi. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize.Takve osobe su niskog rasta. te podseća na pelerinu. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili. Hiperhormonska amenoreja . kratkog struka. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. adinamija. a naročito materica.  Potpuna agenezija je rijetka. Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma. atrofija genitalnih organa. onda treba davati gonadostimuline. Prema tome. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela. takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona.tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. i ko. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika. Koža bolesnice je bledožuta.  Hipofizni infantilizam . On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice. Tumori hipofize. Ona se. praćen njihovom pojačanom aktivnošću. Patoanatomski supstrat . njena nedovoljna razvijenost. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika. hipoplaziji ili hipofunkciji. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna. u prvom jedu estrogena.. atrofišu. Ako to nije moguće. često se sreće i koarktacija aorte. Lečenje je simptomatsko i supstituciono. smanjena životna aktivnost. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja.

koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. u kori. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. isto tako. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. jajnici su jasno povećani. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. Umesto da variraju. zadebljane tunike albugineje. u vidu prave linije. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena. Anamnestički. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. što se ispoljava amenorejom. U stvari. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. Poznato je. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. pre svega. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. ultrazvukom i ginekografijom. Makroskopski. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. ipak.49 Stein-Leventalov sindrom. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. Na preseku jajnika. do veličine kokošjeg jajete. TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. posle izvesnog vremena može povratiti. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. Do slične situacije. Ako to uspe. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. ono može biti i simptomatsko. funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. sjajne sivkastobeličaste boje. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. Sindrom se. mada izuzetno retko. naime. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. Ponekad. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. Osim toga. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. a reda amenoreja. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom. pak. maIjavost dojki. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje.

a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. ona se nakuplja u materici. Veoma redak uzrok ginatrezije. No. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. vulvovaginitis u ranom detinjstvu.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma. konizacije. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili. i to obično posle amputacije grlića. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji. posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe.Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). ne čini himen. već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. Od puberteta. U iste svrhe koristi se i klomifen. jer menstrulna krv ne može da otiče. iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. ili čak i šupljine tela materice. Ali. dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. a time i kriptomenoreje. ili rascepa grlića. Na taj način nastaje hematometra. elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. pa ga treba obazrivo sprovoditi. menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. . rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. na izgled. u stvari. Do potpune ili delimične atrezije grlića. Pošto ispuni vaginu.poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe. Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. vida dijafragma u nivou himena koja. kada dođe do krvarenja iz materice. . u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi. treba da dođe do Rebound-efekta . takode. STEČENA GINATREZIJA veoma je retka. lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. Zbog toga. dejstvom preko hipotalamusa. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica.Češće se. međutim. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. dolazi do retrogradnog 50 .

međutim. dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. Neuredna krvarenja mogu. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. Globalno uzeto. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. a prestaju u klimakterijumu. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. menstrualna krvarenja su. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. koja može da dopre čak do peritoneuma. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. Svako krvarenje iz materaice. bezbolna. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. neprolazna membrana plavičaste boje. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine. po pravilu. Funkcionalna krvarenja. kada se hormonska funkcija uspostavlja. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. od puberteta. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. tj. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja. iako ne postoji ovulacija. kod kojih. Pored ovulacionih. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. Za to vreme. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. postoje i anovulacioni ciklusi. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. te postaju neprolazni. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. smatra se nenormalnim. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. 51 . Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. nazivaju se menstruacija ili menzes. pa do klimakterij uma. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom. koje nije redovna menstruacija. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice.

TUMORI JAJNIKA. obično ne dovodi do krvarenja. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. ENDOMETRIJALNI POLIP . koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije. Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. može biti i cikličnog tipa. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. rede spontano. Tada. pored acikličnog. krvarenje može biti veoma obilno. odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. Krvarenje kod mioma na materici. U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. vaginalna ispiranja. mada znatno rede. aciklično krvarenje. ginekološki pregledi. inače retka u ovom oboljenju. funkcionalne tumore jajnika. opipavanje grlića. No. Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala. ova patološka stanja može da prati izvesno. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. tzv. usled pritiska ili dodira.Krvarenje je neuredno. TUBERKULOZA. isto tako. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. — Kod ova dva stanja postoji crvena. aciklično.Metroragija.je posledica hiperplazije materične sluznice. napori pri defekaciji. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. Ovo naročito važi za submukozne. U kasnim stadijumima. Dok je u samom kavumu. često provocirano.Iako retko. često provocirano. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice .52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. pak. Rede se neuredno. obično neznatno. na jajnicima ili jajovodima ili su. Pored toga.vrlo čest uzrok metroragije. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića. koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi). KARCINOM GRLIĆA MATERICE. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. Krvarenje je u početku bolesti oskudno. CERVIKALNI POLIP . Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti. MIOMI MATERICE . U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja. Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. i kod nefunkcionalnih 52 . oskudno. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke.

TUMORI JAJOVODA. hipofiza i jajnici. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. DODATNA KRVARENJA. takođe može doći do krvarenja iz materice. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne. U puerperijumu.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. nego funkcionim krvarenjima. ali oskudno. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću. U takvim slučajevima krvarenje je produženo. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. međutim. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. Pored toga. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. ali produženo i uporno. u slučajevima jače izražene anemije. posle porođaja ili pobačaja. zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. bilo ektopične trudnoće. U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. Najzad. u prvom redu. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. koja je posledica obilnog krvarenja. i to najčešće puerperalni endometritis. obično udružen sa metritisom. Ovi tumori su veoma retki. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. Tu je. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. Da bi to bilo moguće. Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. Ne treba. Terapija metroragija usled upale i tumora. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće. Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa.

Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja. te nema lučenja progesterona. pored hiperplazije sluznice. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. Isto tako. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. onda se ne može nazvati juvenilnim. hipofiza. na osnovu posmatranja samog krvarenja. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja.nastaje. na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena. Pod produženim dejstvom estrogenemije. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. kako po ritmu javljanja. ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. godine. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. Usled toga izostaje faza sekrecije. može se izvršiti vaginalni pregled. Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima.54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. koja je praćena neurednim krvarenjem. tako i po količini i trajanju. kao juvenilna i klimakterična krvarenja. produženo i obilno krvarenje iz materice. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci. Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. nema stvaranja žutog tela. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. pokatkad uz anesteziju bolesnice. 54 . što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom. pregledom periferne krvi. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. hipotalamus. koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira". ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. jajnici i materica. a time ni lučenja progesterona. Retko. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. Ne treba. Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. Anovulatorno krvarenje . najčešće između 14. i 21.

2.od lekova se daju uterotonična sredstva. Krvarenja ovulacionog tipa . sa ugrušcima krvi. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena. a i sama kiretaža unutrašnje površine materice.  Anovulaciono krvarenje je . kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma. Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti. odnosno krvnih elemenata u razmazu. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji. Ova sredstva. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. Mlade bolesnice. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere. često veoma ozbiljne bolesti. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice. koje obično traje 4 dana. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. S druge strane..55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće.5 mg stilbestrola dnevno. već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice. bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba. dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove. Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice.5 . Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. obično krvare i iz drugih organa. daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. sa 55  . koagulen. bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. Pregled krvnog razmaza. koje devojčica sprovodi kod kuće. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 . Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem. Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. Daje se intramuskularno. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla. vitamini.aciklično. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne.3 dana. odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo. kao i pregled punktata koštane srži. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje. omogućiti joj odmor. Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. a i pod kožom. Ako do prestanka krvarenja ne dođe .su obično redovna. neuredno i po vremenu javljanja i po količini. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. Osim toga. verovatno je anovulacionog tipa. pored krvarenja iz materice. Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled. jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. u prvom redu vitamin K. ali produžena ili suviše obilna. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje. 3—4 dana. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma. i dilatacija cervikalnog kanala. i amid nikotinske kiseline.

izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga. pored iznetih kliničkih karakteristika.kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije.5 mg stilbestrola. 56 .  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. pak. uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. Ako je.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. a time i menstruacioni ciklusi. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. jer se lečenje bolesnice. takode. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke. Druga terapija nije potrebna. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . Terapija se sprovodi nekoliko meseci. preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda. Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan. Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja). Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa. a ponekad i oskudne menstruacije. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. produžuje se faza proliferacije. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju. Oligomenoreja ne spada u metroragije. Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi. OLIGOMENOREJA. onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje. a kraćim od tri meseca. Zbog toga. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći.24 dana. gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije. Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze.

posle ustanovljavanja uzroka. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. kao i oligomenoreja. a količina izgubljene krvi je minimalna. vrši se eksplorativna kiretaža. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. kao i posle progesterona. te se hipermenoreja poboljša.57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja. HIPOMENOREJA. Ona. te je i ocena o tome relativna. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. u stvari. a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. do 24. PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . 3 do 4 meseca. Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. ali će se. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. do 24. Međutim. supstitucijonom terapijom. posle čega će krvarenje prestati. što znači da kod njih postoje. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. U iste svrhe može se koristiti enovid. nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. u dozi od 10 mg dnevno od 17. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. iako ne u uobičajenom broju. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa. koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. što se postiže davanjem 10 mg enovida. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. sintetski progestin. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). dana ciklusa. ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron. ako je to potrebno. dana ciklusa. Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se. Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan. normalne ovulacije. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini.Kod ovog poremećaja. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. HIPERMENOREJA. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. Hipomenoreja. nekoliko dana kasnije ponovi ti. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja. U slučaju profuznog krvarenja. koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. — Hipermenoreja je po trajanju duže. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. dok ga druge teško podnose. Posle toga. Ako terapija ne da željene rezultate. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. Ipak. Kolebanje 57 .

Dešava se. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. te lečenje i nije potrebno. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. dati u sredini ciklusa. do 25. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije. kada ga inače nema. 58 . a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. žutog tela. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. koji može dostići veličinu lešnika. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. međutim. Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. po 5 mg dnevno (enovid. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. po izgledu same bolesnice. u mokraći nema pregnandiola. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. okrugle ili ovalne. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. anovulacione metroragije većinom su aciklične. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. regeneracija i proliferacija. U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin). norlutin). kod kojih su tegobe izraženije. nejednake veličine. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. Krivulja bazalne temperature je monofazna. a može se i dokazati pregledom periferne krvi.58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma. odnosno kontrolom broja eritrocita. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. provera. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom. te ne dolazi do lučenja progesterona. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. veoma tankim slojem. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. Kod drugih. Javljaju se iznenada. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. koji pokriva unutrašnju površinu materice. Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. dana ciklusa.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. ali ga ima i u generativnoj periodi žene. mestimično cistično proširene. Isto tako. što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice. što se vidi već na prvi pogled.

treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. ili. zavisno od preparata). Posle toga progesteron se daje 24. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. pak. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. onda se progesteron daje tri do četiri dana. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima. Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. do 24. odnosno u klimakterijumu. što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. do 25. od kojih u prvom redu 59 . posle čega se situacija poboljšava. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. produženim i neurednim krvarenjem. u prvom redu hipofize i jajnika. Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. dolazi u obzir i histerektomija. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. zatim vitamini. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. još 3 meseca. često anovulatomi. Ovulacije su retke i povremene. pad estrogcna je evidentniji. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu. može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. pored kiretaže. Kiretaža materične sluznice i. endometrijalni polipi ili adenomioza). supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. dana ciklusa 5 do 10 mg. Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. kada i nastaje krvarenje.59 Posle izvesnog vremena. a onda i endometrijuma. Ono u početku nije obilno. jednom mesečno. a naročito njenog površinskog sloja. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. Inače. dana). u drugoj polovini ciklusa. perzistentni folikul počinje da degeneriše. praćenih obilnim krvarenjem. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. na 28 dana u toku tri meseca. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. U slučajevima klimakterične metroragije. dana ciklusa.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. kao što su kalcijum i koagulen. neuredni. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice. endokrinih žlezda. sa oskudnim ili preterano obilnim. najpre endocerviksa. zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje.

mogu trajati duže. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . može da se ispolji glavoboljom. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. lakim. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. mogla bi. preteranim radom i lošim životnim uslovima. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima. Isto tako. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. ili čak i godina. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. jezom. koji se nekada mogu. Ta promena ravnoteže. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. koje boluju od izražene anemije. međutim. Smatralo se. Dismenoreja nije bolest. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. uz druge faktore. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni. drhtavicom. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. Ima.60 vitamin K i nikotinamid. materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. posle nekoliko meseci. nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. povraćanjem. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. plačljivošću itd. javili slabije ili jače izraženi bolovi. ukoliko se javi u toku dismenoreje. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene. one postaju nepodnošljive. gađenjem. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 . mukom. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. preosetljivu. Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. a nekada ne mogu otkriti. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. naime. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. Na taj način. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. Ona može biti primarna i sekundarna. Obično se javlja kod mladih žena. ali retko sa prvim menstruakcijama. Poremećaj opšteg stanja. da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. i znatnim poremećajem opšteg stanja. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. tumora ili sraslina. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. razdražljivošću. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. korisna je i aplikacija uterotonika. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. Ovi bolovi. da bi se kasnije. Za razliku od primarne dismenoreje. pa čak i dijarejom. različiti. za drugu. dijabetesa. Od hormona treba dati progesteron. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi.

psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. Ne treba zaboraviti da se.61 normalan. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. po potrebi 2-3 tablete dnevno. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. lečenjem bolesnice od upalnih procesa. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. korekcijom nepravilnih položaja materice. Prema tome. na organima male karlice. kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. endometrioza eksterna i adenomioza. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. pored analgetskog efekta. danas gotovo napuštena terapijska metoda. sedativa. dok traju bolovi. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. eventualno. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. tivne metode lečenja. Poznato je. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. upala unutrašnjih polnih organa. Sama ili udružena sa drugim metodama. kada je to potrebno. spazmolitika i. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. jajnika ili jajovoda. Iako terapijski opravdana. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. u stvari.samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. ne postižu dobre rezultate. To mogu biti tumori materice. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. U osnovi. naime. Preduzima se . Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. Po učestalosti. tj. razlog bolnih menstmacija. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. aspirina ili kombinovanjem preparata. Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. Pored ovoga. relativno dobra. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat. slabih narkotika. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. izolovano data. u pitanju je endometrioza. na prednjoj 61 . a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. Ovo je stara. a danas je gotovo napuštena. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima.

pupku. Lokalizovana na crevima. ispunjene tečnošću čokoladne boje. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. na cerviksu. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe. Širenje endometrija hematogeno . 62 .u samoj materici. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. prema nekoj od opisanih mogućnosti. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . niti se njena pojava može lako objasniti. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. a i zbog međusobnih sraslina.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe. odnosno subileusa. može da patiod dispareunije. pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. Obično su to mala. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama.62 strani sigme i rektuma. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). u stvari. opstipacije i i bolova pri defekaci. a naročito na tankom crevu.     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju. sigmom ili rektumom.) Nadalje. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. rez od operacije itd. tankom crevu. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. Poreklo endometrioze nije uvek isto. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. može duboko da prodre u miometrij. kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju. Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. na peritoneumu male karlice. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije. pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici. suprotno tome. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida. tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika. gde se implantiraju. Kod takvih bolesnica. tj. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. broju i lokalizaciji. vagini i vulvi. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima. ona razlog što žena ne može da ostane bremenita.

ovo oboljenje je relativno retko. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju. tako i objektivan nalaz kod ove bolesti. cistično promenjen. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. te je telo materice difuzno uvećano. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze. te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. I njima se. posle čega žena dobija krvarenje. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. pak.lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. a naročito celioskopija. koji treba davati peroralno više meseci. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. 63 . što je relativno čest slučaj. miometrij je znatno zadebljan. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol. jer ni anamneza. Čim se to desi. ona se produžuva do 4 meseca. dnevna doza se povećava na 2 mg. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu. stilbestrol. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. po l mg. vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. te je uvećanje materice pomalo nepravilno. Ako su tegobe izraženije. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični.  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. Osim toga. ENDOMETRIOSIS INTERNA . preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze.  Menoragija. Prema jednoj šemi. se daje svaki dan posle jela peroralno. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice. Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. kojima se dodaju male doze estrogena. ginekografija.63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. provera. kao i stilbestrolom. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . kada se obustavlja. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. U svakom slučaju. onda se može pokušati i sa primenom hormona . asimetrično.

Kao simptom. Tada se naziva simptomatski svrab. Samo izuzetno. međutim. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine. pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. oni se danas. a nešto rede i kraurozu stidnice. od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron. Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije.5 mg dnevno. Počinje se sa malim dozama preparata. sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. sve više napuštaju. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. zatim dermatitis. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. Dnevnu dozu od 20 mg. pa se doze svake nedelje povećavaju. sa obostranom adneksektomijom. kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene. Hemijski činioci sadržani u sapunu. on prati neku osnovnu bolesti.  Od opštih oboljenja.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. Ima. drugih po 5 mg. Pored pomenutih hormona. U takvim slučajevima. trećih po 10 mg. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. PRURITUS VULVE je simptom. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. anovlar). Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. Tako. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija. a u težim oblicima endometrioze i duže. za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. 64 . pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa. ekcem i herpes. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene.64 norlutin. starosti i porodične situacije bolesnice. izraženom pothranjenošću. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. na primer. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. OPERATIVNO LIJEČENJE . Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa. a ne oboljenje. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. avitaminozama.  Od lokalnih uzroka. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg.

kada dođe do atrofičnih promena na koži. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija. Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. ali se može javiti i ranije. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab. a može doći i do lokalne infekcije. Kod simptomatskog pruritusa. zbog upotrebe nekih lekova. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. U tom smislu. vulvitisa. U kasnijem stadijumu. krauroze i početnog raka stidnice. mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije. Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. Na koži stidnice. može da se javi i kod žena sa uremijom. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. bolesnici treba davati sedativna sredstva. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. Isto tako. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću.1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo.65 anemijom. Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti. leukoplakije. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. u vidu masti ili praškova. može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0. Ovaj simptom. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. a koji su zasad nepoznati. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. treba aplikovati lokalne anestetike. teškom tuberkulozom ili karcinomom. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces. treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. treba pregledati mokraću na šećer. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. Osim toga. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. dermatitisa. 65 . dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. a naročito ako je u odmaklim godinama. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. a lokalno. Kod upornih slučajeva. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. a po potrebi odrediti i glikemiju. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati.

Ipak.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica. Vagina postaje plića i uža. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. Ako se ne odstrane dok su mali. da ih deformišu i da. pa čak i klitoris. i to obično kod žena u odmaklim godinama. providna i krta i podseća na pergament. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. negde pre ili u vreme klimakterijuma. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma.66 Uz konzervativno lečenje. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. naročito ako su praćene pruritusom. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. skoro potpuno nestaju. iako histološki benigni. dijagnostikovali kasno. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. KRAUROZA VULVE — Ovo. čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. stanje javlja se veoma retko. naročito lokalnom aplikacijom estrogena. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. osim izuzetno. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj. a u 66 . Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. prvenstveno torkvacija. opravdana i preventivna operacija. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. Stidnica se u cjelini smežurava. uglavnom distrofično. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. pa čak i u skorijoj prošlosti. ovakvi tumori. da dislociraju susedna tkiva i organe. ruptura ili krvarenja iz tumora. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. Danas se. koji su relativno česti. koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa. vršeći pritisak na njih. a u odmakloj fazi su onemogućeni. U celini uzev. infekcija. i zbog relativno male mogućnosti za to. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice. često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. oni mogu da znatno narastu. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. naročito na pojedinim polnim organima. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. maligni tumori ženskih polnih organa. Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. međutim. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. Za razliku od benignih.

te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. Mikroskopski. predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. tj. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. eventualno osećaj pritiska. pak. Ovi tumori. rede. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. (mala i čvrsta bradavica) ili. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. Veoma je maligan. ako to žena zahteva. Tek ako su veoma veliki. na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. jedva uočljiva. najpre u regionalne limfne žljezde. jer daje rane metastaze. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. mada se. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. Ipak. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu. Osim toga. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . Međutim. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. čiji su zidovi nekrotični. ne daju nikakve simptome. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. a i do daljeg širenja ulceracije. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. Iako ih opaža kao strano telo. krauroza). Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i.osim estetski neugodnog efekta. Ponekad. Karcinom vulve. Kod nekih od njih. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. može otkriti i kod mladih bolesnica. naročito kod papiloma. Makroskopski. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. Po pravilu. čvrsti i još uvek bezbolni. neznatna. obično duže vreme posle klimakterijuma.

Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. nema udaljenih metastaza. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. (PREINVAZIVNI. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. ne reaguje na terapiju. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. ali su pokretne i nisu uvećane. podrazumeva situaciju kada se maligna. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. Svrab je uporan. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. 68 . Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan. neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. Dijagnoza karcinoma vulve. vrši se samo zračenje. zbog lake dostupnosti organa nije teška. NULTI STADIJUM). sa njom i terapijom često se zakasni. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. U odmaklim procesima. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. nisu sumnjive na malignitet uvećane. na rektum. odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. ili je sam tumor fiksiran za kost. a često i u inkurabilan stadijum. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje. Ipak. otkriva sa zakašnjenjem. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu. javljaju se bolovi. čvrste i pokretne žlezde. gde je operacija kontraindikovana. Zavisno od primame lokalizacije. Prognoza je u principu nepovoljna. po pravilu. Kasnije. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. prvenstveno zbog toga što se bolest. TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve. čak i na bešiku.

u operativnom odstranjenju malignog tumora. FIBROMI. Terapija se sastoji u zračenju i. ulceriše i inficira. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. Nažalost. u gornjoj trećini. pak. infiltrativni. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. bolan infiltrat. Mikroskopski – planocelularni. ove ciste prolaze bez simptoma. obično prema stidnim kostima fiksiran. dopire do karličnih zidova izvan male karlice. ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. terapija je uglavnom neefikasna. takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine. koje su prešle klimakterijum. ulcerozni. Bolesnice uskoro. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni.69 Sarkom vulve. 69 . ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice. Dok kod malih nije potrebna terapija. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . Veoma je maligan. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. razmekšava. Dok su male. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. obično na zadnjem zidu vagine. a kada porasta žena ih obično sama napipava.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. Prema prostranstvu maligno procesa na vagini. okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. U pretkliničkom. PAPILOMI. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. Kod velikih cista lečenje je operativno. zahvata organe trbušne duplje ili. rijetko o adenokarcinomu. po pojavi prvih znakova bolesti umiru. rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst.obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. Kasnije se tvrdina širi. kad je to moguće.

Javlja se češće kod relativno mladih žena. dislociraju matericu i grlić i. remete i otežavaju njihovu funkciju. tamnoplavih lezija. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal.naročito ako dostignu značajniji rast. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. može se u nekim slučajevima. Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova. mada su takve situacije izuzetno retke.Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. Ponekad. neelastičnih. Iz njih bolesnica obilno krvari.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice. Mogu biti uzrok sterilitetu. uraditi i amputacija grlića.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. i kod mladih žena mora da se. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI . CERVIKALNI MIOMI . iz tehničkih razloga. neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. ali i veoma opasno maligno oboljenje. Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju. Vagina je tada pretvorena u kratku cev. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine. umesto miomektomije.kao veoma redak. ako dođe do trudnoće. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati. HEMANGIOM . Osim toga. a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. klinički bez posebnog značaja. Osim toga. kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice . umesto miomektomije ili zajedno s njom. Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara. a njihova simptomatologija je relativno oskudna. jer se brzo hematogeno metastazira. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih. koji su u stvari u kavumu 70 . uradi totalna histerektomija. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja. smanjene prolaznosti. zbog položaja. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom. vršeći pritisak na okolne organe. broja i veličine fibromioma.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije.

i nekoliko stotina. sa peritonitisom. mogu da se uvrnu i da pri tom. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni.Myoma nascens. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. zbog zatvaranja krvnih sudova.. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška. u drugoj polovini ovog doba. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike. mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . dilatirajući cevikalni kanal. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama. pa čak. kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. doduše retko može da dostigne nekoliko desetina. između 35 i 55 godine života. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni. Subserozni fibromiomi. izuzetno. Fibromiomi materice To su čvrsti. Predstavljaju 9. a ponekad preovladuje vezivno tkivo. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije. a sam tumor. ponekad. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno. ukoliko su na peteljci. fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. cervikalne i fibromiome okruglih veza. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. istmične. Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije.5% svih benignih tumora materice. izazovu kongestiju i nekrozu tumora. ukoliko su na peteljci. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne. Veoma su retki pre dvadeset pete godine..71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja.mogu 71 . pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni. Submukozni fibromiomi.

o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. TERAPIJA. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. uretru i rektum. dizurija. pažljivo uraditi miomektomiju. zatim kalcifikacija i nekroza. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. ako polazi sa zadnje sirane. degenerativne promene počinju najpre od centra. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. prvenstveno na mokraćnu bešiku. može da nastupi spontan pobačaj. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. najslabija. znatne veličine. nazivaju se fibromiomi previja. Po operaciji trudnoća se nastavlja. trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. fibromioma gde je ishrana. kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. Ako se. ili kad se ustanovi da su 72 . Fibromiomi. Kada se jave. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. kao i menoragije. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. Kao posledica neurednih. cistična i masna degeneracija. naročito kod većih mioma. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. kad se trudnoća iznese do kraja. Kod trudnica sa miomom na materici. groznicom. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. treba. u porođaju mogu nastati različite komplikacije. pak. sekundarna anemija. opstipacija.72 doći u intiman dodir sa ureterima. bez obzira na graviditet. zbog njihovog rasta. Izvesne fibromiome prati sterilitet. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. ali vremenom. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju. poremećenu trudnoću. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. Ponekad fibromiom materice. može da. Osim toga. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice.

Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. nepravilnog oblika. iako unutrašnji polni organ. koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini. Ove promene. često inkurabilni oblici bolesti. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju. mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. lako dostupna pregledima.. Ona može biti parcijalna ili totalna.  pa karcinom tela materice. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene.  zatim karcinom grlića. Kad to nije moguće. Nažalost.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. u prvom redu krvarenje. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela. neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. označavaju se kao displazija. Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati. gde to nije potrebno. te se još i danas u praksi sreću odmakli. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi. Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra. histerektomija. tj. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. Srećna je okolnost što je materica. bilo kakve da su. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. da se izvrši miomektomija. ne javljaju i ne razvijaju iznenada. To naročito važi za karcinom materice. i pored toga. 73 . U stvari. jer ne žele ili ne mogu više da rađaju. hiperhromatična jedra. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. ili kod starijih žena. Prema tome. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. ako se na njih misli. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. vrši se operativna ekstirpacija materice. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. te se i promene na njoj. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla.

Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. najčešće oko spoljnjeg ušća materice. Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih. Prema tome. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. Inače. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau). konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. displazija grlića materice. umerena i teška. 74 . sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka. a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu. kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje. I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda.  To se ne može reći i za displaziju III stepena. a preko ovog u invazivni karcinom grlića.  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića.

Isto važi i za ulcerozni oblik koji je. i stvara ulceraciju. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. To je tzv. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). Najčešći je vegetantni oblik. a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. kroz bazalnu membranu u zid grlića. kao i kod ulceroznog tipa. koja se i golim okom može videti. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. neravna i trošna. u samom epitelu. što podrazumeva. odnosno ne dovodeći do invazije. koja infiltriše okolna tkiva. U svakom slučaju. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. obično negde pred menopauzu. Prvi period ovog stadijuma. pa čak i nekoliko godina. i bolest prelazi u invazivni stadijum. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci. naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom. takođe protiče asimptomatski. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. doći će do daljih promjena na njoj. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. Može da se javi i kod veoma mladih žena. što mu i ime kaže. čak i kod devojaka. ne prodirući odmah u stromu. I kod infiltrativnog. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. pored brze infiltracije. u parametrija i u gornji kraj vagine. a da je proces još operabilan. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. pre svega grlić materice. Zanimljivo je i veoma važno da. ulcerozni i infiltrativni. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama.75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. 75 . pre svega. razara ih. poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. Javlja se kod relativno mladih žena. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine.

vaginalni deo grlića izgleda čvrst. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija. ukazuju na malignitet. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. ranije daju metastaze. Sa erozije. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. nejednakih. pa im je i prognoza gora. koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje. duž tkiva endocerviksa. U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije. maligni proces ne razvija upolje. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. te obavezno. pored ostalog. U svakom slučaju. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. Kod ove lokalizacije. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. sa mesta smene epitela. grlić dobija bačvast oblik. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. iako na izgled nepromenjen. nepravilnih ćelija. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. pri digitalnom pregledu. Pri tome. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma. Osim pregleda vaginalnog razmaza. i. može biti znatno prožet malignim tkivom. odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz. nalaz krupnih. te grlić. Zbog toga. dosta često.Ukoliko se od početne lezije. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. – Ciljana biopsija 76 . osim isečka. Katkad i to nije dovoljno. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. aspiracijom. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. kod endocervikalne forme karcinoma. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. pak.

dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da.Kako su u Ia stadijumu. čak i minimalnu.  sukrvičasto belo pranje. i njih je malo i nisu uvek alarmantni.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine. iako teorijski moguće. što kod karcinoma grlića podrazum. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena. bolest je već poodmakla. No. Još se naziva nulti. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. bez radikalnih 77 . intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ.77 Svaku. koja celom širinom infiltriše. pri čemu je njena donja trećine slobodna. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju. već je duže vreme u invazivnom stadijumu. bez prodora kroz bazalnu membranu. zahvatio je i parametrija. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. Kad se simptomi jave. koji preko parametrija. već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine. obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. na terapiju rezistentno.  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau. bolje reći. Svaka ginekološka ambulanta. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. *. SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. može podeli u četiri stadijuma. a čak i ambulanta opšte prakse.

Naravno.78 operativnih zahvata. 78 . posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše.

žena obolela od raka grlića materice zatrudni. a odstraniti maligno ognjište. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu. Ovakva konzervativna operacija. pa čak pokatkad i onemogućena. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. Neki ginekolozi 79 . kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. odnosno histopatologa. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. što može da zavede citologa. U takvim slučajevima. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. onda se ne čeka porođaj. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. vrši se i kod gravidnih bolesnica. U nultom stadijumu lečenje je operativno. te je žena sposobna da kasnije zatrudni. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. što je slučaj kod negativnog nalaza. zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. koje okružuje endocerviksa. trudnoća se do porođaja retko iznese. ako dođe do spontanog porođaja. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. međutim. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. a da je onda. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. Isto tako. zavisno od histološkog nalaza. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. od toga da li je rađala i da li želi još dece.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. obično teže i kasnije otkriva. pa. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. Treba. ako je to potrebno. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. Međutim. međutim. Bolest se. imati na umu da citološki. dilatacija cervikalnog kanala otežana. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem.

u drugom oko 50%. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima. u slučaju ponovljenih metroragija.u prvom stadijumu je oko 80%. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. Ako se ne otkrije na vreme. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje.). Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. srčana oboljenja. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. odnosno oko 75%. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. Osim toga. kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. posumnja i na ovo oboljenje i da. Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. Međutim. obično više godina posle menopauze. Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. a drugi su pristalice jedino zračenja. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. rektum). bolest bubrega itd. Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost. A teži oblici su preinvazivni karcinom. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . Na ovo starosno doba. a u trećem stadijumu je vrlo mali. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. proširene vene. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda. No. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice. parametrija. jajovode. Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. radi postavljanja dijagnoze. Istovremeno sa širenjem per continuitatem. izvrši eksplorativnu kiretažu. karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost.

koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma. osim pokatkad nešto uvećane materice. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. ako je pravilno lečen. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. Neuredno krvarenje . Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 . One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. Tada je pri palpaciji materica uvećana. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. objektivan nalaz u početku je teško postaviti. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu. loptasta. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. kod žena koje pri kraju generativne periode. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. obično ne otkrije ništa. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. naročito u zapadnim zemljama. povremeno praćena jezom. temperatura često je povišena. broj leukocita je povećan. No. i pored toga. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. inače retka komplikacija. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. Isto tako.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana. Zbog toga. drhtavicom i groznicom. Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. posle uzete anemneze. Pri pregledu bolesnice. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala. DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. te zbog toga ginekološki pregled. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice. Ova. u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice.

iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz. Kod ovog malignog oboljenja. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa. pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum. veličini. Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. osim ginekološki. broju mitoza. u ranoj početnoj fazi invazije. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. da bi posle nekoliko godina. Još i tada. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. zavisno od lokalizacije. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu. Simptomatologija. takozvanoj mikroinvaziji. Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom.sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. sklonosti ka bojenju. Danas se. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta. otkriva slučajno. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. Tada se bolest. kondenzaciji hromatina. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. svaka žena. nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. veličini i pravilnosti jedara. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. pravilnosti oblika. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne. poslednjih godina izvesni. koja je još u pretkliničkom stadijumu. 82 . pošto maligni proces probije bazalnu membranu. pregleda i pomoću kolposkopa. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris. No.

a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene..  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. koji je ovoj metodi nedostupan. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). bar jednom godišnje. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića. koji se uvlači u vaginu. Ektopija.Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom. B. ektopija i tipična zona transformaacije. 83 . a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. a ne i za kontrolu endocerviksa. Od ektopije treba razlikovati.. snabdeven je hladnim izvorom svetlosti. a naročito u vreme i posle klimakterijuma. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. potpuno neškodljiva. a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije.zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop. BENIGNE SLIKE A. Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene. kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta. Kolposkopija je lako izvodljiva. Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau. baza leukoplakije. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima .  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. Normalna kolposkopska slika. Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice. Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive. mozaik. podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. koji osvetljava posmatranu površinu. makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. kao i ektopija. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. Prednji deo aparata. a po potrebi i češće. beli epitel i atipična zona transformacije. povremeno.

što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. imaju oblik polumeseca ili vadičepa. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. ali može biti i samostalna lezija. Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. Za razliku od leukoplakije. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. Ova promena često prati leukoplakiju. dakle nepristupačna oku lekara. koji mu normalno pripada. Zato se. za razliku od tipične zone transformacije. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku. U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. Beli epitel. Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. D. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. posle odgovarajuće obrade. Histološki. nejednake su debljine. Tipična zona transformacije (prerastanja). Leukoplakija. 84 . Ova promena. Baza leukoplakije. u pitanju je parakeratoza. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. i nejednake je debljine. Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. koje podsećaju na pčelinje saće. Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. ovu promenu treba operativno odstraniti. posle ovog nalaza. ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. C. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. koja se najčešće zapaža i makroskopski. B. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. E. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. Mozaik. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. Atipična zona transformacije. Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. mora se mikroskopski ispitati. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. nepravilnog širenja.84 C. nepravilnog oblika. Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice.

treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. uvuče u cervikalni kanal.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. Poznato je. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. 85 . endocerviksa i endometrijuma. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. Pre uzimanja materijala. koliko je moguće. pa se špatula obrne za 180°. što je takode veoma zadovoljavajuće. pripremljenog po metodi papanikolau. uzan pojas citoplazme. ali ga i ne isključuje. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze. govori da postoji maligni proces na materici. Kao što je već rečeno. koje se zamenjuju novim. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. velika i nepravilna jedra. ili drvenom špatulom. procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. a zatim endometrijuma korpusa. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh. najpre endocerviksa. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. treba potvrditi histološkim pregledom. naime. Treća grupa ne ukazuje na malignitet.

Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. takode vrlo maligne prirode.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. Osim toga. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim. pak. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici. treba kontrolisati. Sarcoma botrioides. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. Zaostale čupice ne uginu. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. što se pri pregledu može lako ustanoviti. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. posle porođaja ili pobačaja. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. Istovremeno međutim. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. Dijagnoza. Kad se posumnja na horionepiteliom. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. Isto tako. u početku tromesečno. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. 86 . Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. a kasnije na 6 meseci. dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva. Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće. koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. bez karakteristične simptomatologije. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Simptomatologija. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši.

prvenstveno na sigmu i rektum. i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. a rede na grlić materice i na stidnicu. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede. a zatim prelazi na susedne organe. Javljaju se jednostrano. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. Poslednjih godina. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. a i metastazama. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. odnosno na susedne organe.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki. neoplazmatične tvorevine. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. slobodno pokretljivi. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. odnosno mnogo bolji nego posle operacije. od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. u terapiji se koristi i aktinomicin D. tamnoljubičaste. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik. je isključivo operativna. čvrste konzistencije. međutim. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. Ipak. dobro ograničeni od okoline. koje se u to vreme jedino primenjivaio. To su trošne. Osim toga. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. bila je izuzetno loša. To dovodi do sraslina 87 .prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. Osim širenja krvnim putem. donju trećinu vagine. jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. mozak. oblika i veličine manje šljive. Prognoza Kasno se otkriva . Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. Umesto operacije. Sa operativnim lečenjem. Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. koje se onda sprovodi posle histerektomije. sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. situacija se bitno poboljšala. Pored metotraksajta. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti. na neposrednu okolinu.

Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. odmaklom stadij umu. pa se može reći da ranih simptoma nema. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. Ako se bolest otkrije u kasnom. Lečenje je operativno. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. uvučene između dva lista široke veze materice. zracima. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Isto tako. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. Ako je pri tome nalaz pozitivan. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. Veoma je maligan. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. naglo. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu.88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. 88 . terapija je operativna. Zbog toga se bolest obično kasnije. a rede se. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. sadržajem rastegnute muskulature. Inače. što otežava njihovo operativno odstranjenje. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. najčešće slučajno otkriva. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane. No. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne.

Oni mogu da se podele u više grupa. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read. Svi su veoma retki.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi. od karcinoma materice. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore. bilo da su benigni ili maligni. fibrohondromi i fibroosteomi. I jedne i druge mogu biti benigne i maligne. od karcinoma dojke. Prema podeli. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora . zbog čega se bolesnica obraća lekaru. Od njih su najčešći dermoidi.arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega.čine epitelni tumori jajnika. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. rabdomiosarkomi. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva. melanosarkomi.tumori od žljezdanog tkiva . Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije.  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika. Prva grupa . karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma.  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta. SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali. prvenstveno funkcije bešike i rektuma. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste. fibromiomi.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene. Osim retencionih cista. U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi.  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu. Isto tako mogu se javiti 89 . Funkcionalni tumori jajnika. i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi. čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora.  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma. horionepiteliom i mezonefrom. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze. amenoreji ili sterilitetu.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi.  Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika.

jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje. Osim toga. pak. Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. Ako se ipak za to ukaže potreba. U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. ako je znatnijih dimenzija. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. pa se u tom slučaju. Ovo je važno iz terapijskih razloga. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. U tom slučaju. Rede. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. elasticnočvrste su konzistencije. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom.90 bolovi. u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. dok su još relativno mali. Ipak. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. 90 . cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. Na preseku. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. tumor se opipava. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. može posumnjati i na graviditet. čak. određivanje položaja. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. beličasosivkaste boje i neravne površine. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta. Pri ginekološkom pregledu. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju. zavisno od njegove veličine. Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. Rede se tumor. I pored svih teškoća. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. preoperativna priprema ili. najbolje klinasta resekcija jajnika. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. Postavljanje tačne dijagnoze. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice.

Osim toga. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. Osim cista žutog tela.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. ali obično sa daleko lakšim simptomima. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. ako ne nastupi spontana regresija ciste. i luteinskih cista jajnika. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine. i to obično obostrano. Klinička slika je gotovo istovetna. Tada je lečenje operativno. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. po pravilu. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. odnosno rctcncione ciste. Otvara se trbušna duplja. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. u svim slučajevima ruptura. jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Kao što smo pomenuli. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće. ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci. Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. pa je samim tim i klinička slika teža. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). čija je simptomatologija veoma slična. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. Osim folikulinskih. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. otklanja uzrok krvarenja. Ciste žutog tela. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. luteinskih cista ili hematoma. a u retkim slučajevima. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična. Icčenje je operativno. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. Ako dođe do njihovog prskanja. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. 91 . Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste. bilo folikulinskih. te ne zahteva posebnu terapiju. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. ali po pravilu mnogo manje dramatična. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne. intraabdominalnom krvarenju.cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju.

same ciste. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin. Terapija je operativna i kod mladih žena. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. Ovo utoliko prč. sastoji se u odstranjenju. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku.92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. To su tumori tankog zida. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. To su tzv. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. Danas su tako veliki tumori veoma retki. onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. koju treba odstraniti. ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. 47). Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja. izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom. I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika. ponekad snabdevenim trepljama. Kod većih cističnih tumora 92 . proste serozne ciste jajnika. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. 46). Serozne ciste ili cistadenomi. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. osim toga. malignog karaktera. sa lečenjem ne treba odugovlačiti. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. koji ponekad takodc može biti netačan. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. što se može očekivati naročito kod starijih žena. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. Istovremeno. Ako postoji sumnja da je cista na jajniku.. enukleacijom. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju.

93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa. prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .

po mogućnosti enukleacijom. prema šupljini. Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. širi i na drugi. uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. obično glatke površine. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe. su benigni. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. i 70. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. Maligna degeneracija. Tumor je režnjevite grade. Ponekad se. pa ako se isključi maligni proces. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. ako dođe do prskanja ciste. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10.94 ga. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. ako postoji sumnja na malignitet. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. Prema nekim autorima. Kod mladih žena odstranjuje se cista. cista nade i na drugom jajniku. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. po pravilu. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. Isto tako. Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. kao i prvi. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. na primer. verovatno limfnim putem. Pseudomucinozne ciste. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. Ako nastupi prskanje ciste. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. čvrste konzistencije. a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. Osim toga. Posle 70. kao i prosti serozni cistadenomi. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. prema današnjim shvatanjima. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. međutim. Isto tako. treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora. Tako. Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora.

u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. peritoneum. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. u pitanju je II B stadijum. ubrzo po oporavku. Ipak. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. naročito u odmaklim slučajevima. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. prema ustaljenom 95 . pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. ove medikamente treba davati što duže. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. čvrste konzistencije. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. oni su oskudni i nckarakteristični. a kada se ipak jave.95 dovodi do stvaranja metastaza. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. U četvrtom stadijumu maligni proces. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. dok je još u operabilnom stadijumu. nepokretna. a ako su angažovani i drugi karlični organi. kvrgaste površine. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. Ako se bolest rano dijagnostikuje. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. pa se kasnije. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora. No i tada. Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. osim na jajnicima i u maloj karlici. čvrstih. kvrgasta ognjišta različite veličine. Osim toga. Po pravilu. definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. prvenstveno creva. Desi se često kod karcinoma jajnika. Između karcinoma jajnika i okolnih organa. juće zračenje. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. mogu da se stvaraju priraslice. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. Ascita nema. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. U suštini. pa je zato potrebna histološka potvrda. onda je u pitanju II A stadijum. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. čvrsta. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. tanko crevo i njegov mezcnterijum). difuzno rasejanih. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu. Terapija. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. ali bez pojave ascita. daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem.

lako. Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. Veoma je važno. posle ili bez eksplorativne laparotomije. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja.96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. pomoću za to podesnih metoda. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli). U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. samo citostaticima. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. no treba sukcesivno kombinovati. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. a ne postiže se definitivno izlečenje. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. dojki. osim u vrlo retkim slučajevima. Prema tome. jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. pak. u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti. smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice. jetre i materice. na mesto malignog tumora. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. ona je ipak od velike koristi. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju. Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. uz to. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. olakšava subjektivno stanje bolesnice. U izvesnim. prilično retkim slučajevima. Metastatski tumori jajnika. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa.

mišića itd. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. kože. Osim toga. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. Inače. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. kosti. da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. kao i ostale ciste jajnika. a retko su i bilateralne. Meigsov sindrom.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. 49). Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. što se retko može učiniti. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. a rede samo jedan njegov deo. Mogu da budu praćene sterilitetom. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. Tumor je obično mali. Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. I dennoidne. 48). Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. dlaka. odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. Pri postojanju ovog sindroma. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. zejtinastim. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. budući daje u pitanju benigna neoplazma. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. koje se obično javljaju jednostrano. leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. koji potiču od ovarijalne strome. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje.

ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti. javljaju se menstrualna krvarenja. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. Ovo je utoliko lakše prihvatiti. . Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. Pri tome materica može biti lako uvećana. Javljaju se obično jednostrano kao glatki. odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. a kod žena posle menopauze. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. To su čvrste. Na preseku su žućkaste boje. Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. pri postojanju tumora na jednom od jajnika. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom.tumore koji potiču od ćelija teke. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. međutim. Tumori teka ćelija. odnosno cističnog izgleda. odnosno znake hiperplazije. Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. 50). Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. Tumor luči velike količine 98 .98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. Najčešće se. Na preseku su žućkaste boje. I jedni i drugi prilično su retki. Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. bez obzira na starost bolesnice. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni. Većinom su benignog toka. mesti mično kompaktnog. na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. Klinički. I jedni i drugi veoma su retki. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom. Maskulinizirajući tumori jajnika. Feminizirajući tumori jajnika. Tumori granuloze. režnjeviti tumori različite veličine. sekretornom aktivnošću. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. Arenoblastom. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice. karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice.

pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. veoma intenzivnim bolom. To je čvrst. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. nastupa i nekroza u njemu. gađenje. koji se izlučuje preko bubrega. Brzo raste i izvanredno je maligan. osim njegove" veličine i težine. Brenerov tumor obično je malen. ali može dostići i znatnu veličinu. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 . atrofija dojki. i 40. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze. hipertrofija klitorisa. a samim tim i promena karakteristične figure žene. Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. godine starosti. Smatra se da je benigne prirode. Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. Ova. Ako se dijagnoza potvrdi.99 androgena. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. i gubitak menstruacije. Terapija ovih tumora. Bol u abdomenu. ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. povraćanje. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. Terapija je operativna. koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira. 51). Terapija je takođe operativna. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. a zatim. teško može da izvrši ginekološki pregled. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj. Tumori jajnika. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome. a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. ne tako retka komplikacija. mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. produbljenje glasa. perzistira. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. On je čvrst i žućkaste boje. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene.

ili češće difuzan peritonitis. koja nije naročito velika. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. masna i cistična degeneracija. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. bešiku ili vaginu. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. sa kojim je možda i ranije srastao. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. Osim ovih komplikacija. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije. Isto tako. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. što je bez velikog kliničkog značaja. Ako se radi o seroznoj cisti. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. No. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke.100 organima. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. samo mogu biti još naglašeniji. 100 . bilo. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. Lečenje je operativno. prikači za neki od trbušnih organa. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. uvrnutog organa. najčešće za omentum. što je relativno retka pojava. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. iako je retka. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. U svakom slučaju. pak. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice. od kojih su najčešće: hialina. trbušnu duplju treba drenirati. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. obično dolazi do zagnojavanja u njima. Osim malignih promena u kompaktnim.

a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. nežno i pažljivo izvedena. Trudnoća se u takvim prilikama. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. ili. zasniva se na tome. ako se o tome ne vodi računa. U takvoj situaciji. Tu pre svega. ako nema druge mogućnosti. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena.101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. gađenja i povraćanja i do alopecije. Najizrazitije dejstvo. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. male doze progesterona. bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. a u odmakloj trudnoći i tokolitici. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. U porođaju. Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. te da se omogući spontan porođaj. doduše retko. osim na tumorske. Poželjno je samo da se trudnica. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. Najčešći od njih su pad broja leukocita. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno. do pojave osećanja muke. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. trombocita i ponekad anemija. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 . Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. oni su ipak veoma ohrabrujući. Operacija treba da bude kratkotrajna. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. razvija normalno. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. Takode se ovo lečenje u izvesnim. pak. Terapijski efekat. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja. nije retko da. može biti reč o rupturi ciste. tako i na ćelije normalnog tkiva. Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. međutim. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. a kod nekih i do trajnog izlečenja.

etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. antibiotike i hormone. Kao što smo već pomenuli. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. leukopeniji i trombocitopeniji. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. pak. kao. h: i pojavi alopecije. U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. na primer. lokalizaciji i stadijumu bolesti. Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom.il. antimetabo^ lite. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. genitalnog trakta i drugih tkiva. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. uglavnom. Leukoran. intramuskularnim i oralnim putem ili. Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. inoperabilnih karcinoma endometrijuma. a drugi parenteralno. sa dugim pauzama između serija. leukopenija i trombocitopenija. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice. povraćanje. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. Trietilen fosforamid (Tiotepa). Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. prvenstveno ćelija koštane srži. Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. Od hormona u hemoterapiji maligr. trombocita i drugih toksičnih simptoma. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa.5 mg na dan. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. endokavitarno lokalno. Uobičajena dnevna doza je 2. odnosno Hlorambucil. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma. Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. odnosno u alkilirajuće supstance. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. Prilično je toksičan. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima. Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. endometrijalno i lokalno. (Endoksan). na čemu se danas. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). terapija citostaticima putem protokola i bazira. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. Ako se 102 . Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. dakle. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. nauzeji i povraćanju. Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. kose i noktiju. Na njih je. Muleran (Busulfan). Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. Citoksan. hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim. na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. lokalno ili kombinovano. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. Barovo telašce ne postoji. U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. Kariotip. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima. u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. u ćelijama muškarca.106 odnosno tetrazomija. Naime. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. Tada se govori o mozaicizmu. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma. dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom. odnosno muškaraca. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. kako na autosomnim tako i na seksualnim. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze. nervnih ćelija mačke. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima. Prema tome. pa se hromozomi srede po parovima. hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. desiti da se kod pojedinih osoba . pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. identičnu hromozomsku sliku. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). tj. Osim toga. može preživeti. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. koji karakteriše nizak rast. makazama se njihove konture opseku. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. godine opisao sindrom kod mladih žena. a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. Može se. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. Zapravo. Ovo je veoma važno. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. međutim. bilo numeričkih aberacija. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. U normalnim slučajevima. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene. nerazvijenost dojki. infantilizam ženskih polnih organa. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. U tome i leži značaj ovog otkrića. praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj. iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. u izvesnom procentu.

Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći.107 brežuljku i pod pazusima. cubitus valgus. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. Klinički. Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. Prema tome. evnuhoidnog telesnog razvoja. od kojih je jedna. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. odnosno 48 hromozoma. Međutim. Takve osobe su visokog rasta. i to na račun seksualnih hromozoma. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju. često sa mentalnom zaostalošću. iako po izgledu muškarci. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. novorođeno dete je mlitavo. po pravilu. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. Osim toga. hromatinnegativne. Osim toga. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. tj. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. davanjem estrogena posle prestanka rasta. ponekad. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. te i inače nizak rast učiniti još nižim. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. što se vida kod normalnih žena. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. A pošto nema ovulacije. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. niti definitivno izlečiti. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. dok drugi seksualni hromozom nedostaje. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. po pravilu. sa velikim jezikom 107 . te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. slabije vitalno. što čini da ukupno poseduju 47. Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. amenoreja. po pravilu. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. iako su ženskog izgleda. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. Kao što smo pomenuli. ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. Osim ovoga. mogu se davati i progestinski preparati. godine starosti. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. osobe sa Klinefelterovim sindromom. Osim toga. Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije. kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. Osim estrogena. kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam.

normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. Citogenetski. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. a druga jedan hromozom. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. pak. koja se javlja samo kod muškaraca. Osim toga. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. i javiće se karakteristična slika hemofilije. odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. 108 . Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. karakterističan za hemofiliju. paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. Prema tome. koji je inače recesivan. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. pak. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu). Ako se. paru. paru. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. Druga. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. u stvari vezan za Xseksualni hromozom. takva su deca mentalno zaostala. služi samo kao prenosilac. bez manifestnih znakova bolesti. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva. dok žena. između dveju generacija muškaraca. kod nje se ispoljavaju dominantne osobine.108 koji viri kroz poluotvorena usta. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful