1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

a zagnojen sekret ne može više da otiče. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. ali obično 4 . Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima. i osetljiva. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. često promenom rublja.4 postiže se i izlečenje upale stidnice. sekrecija ovih žlezda se povećava.  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal.znak fluktuacije. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. Upala se javlja češće kod mladih.. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom. od spreda unazad. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa. Ako se stvori apsces. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri. razapete. ćelijskom infiltracijom i otokom. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. strepto i stafilokoke. coli. razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde. Isto tako. bilo koje etiologije. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje. ako je vulvitis posledica kolpitisa.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu. a terapija antibioticima veoma je efikasna. praćenu jezom i groznicom. U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. . U slučaju polnog nadražaja. Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. te se izvodni kanal zatvori. osećajem svraba. Infekcija je obično jednostrana. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. tople i fiksirane kože. a naročito pred polni odnos. jednim potezom uzdužno. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. a samo izuzetno može biti i obostrana. svetlocrvene.

Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. sluznicu vagine i grlića materice. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini. na peteljci su i zašiljeni na vrhu. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. koji obično ne zarastaju per primam. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa. Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. naročito na koži medice. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. kao i kod akutnog bartolinitisa. a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. te je tumor ispod njih slobodno pokretan. Kasnije mogu toliko da se namnože. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama. Posledica su virusne infekcije. Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni. a vrlo malo i žlezdanog tkiva. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. bez naročitih simptoma. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici. obično prvo u pređeni medice. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. Mogu da se jave i u trudnoći. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. 5 . da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice.  U početku ne daju nikakve simptome. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. te ukoliko se radi o trudnicama.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom.

Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum .  Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom. često poredani u grupama. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika. toplotna ili hemijska oštećenja.Condilomata lata. Nekoliko dana po odnosu. osetijiva. Treća venerična bolest . U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. Široki kondilomi su vlažne povr šine. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. a zatim i ostale limfne žlezde tela. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. čvrstih zidova. 6 . na bilo kom delu stidnice. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. bogati spirohetama. javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja. te nastaje ulkus izreckanih. Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. Koža je crvena. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. fagedeničnog ulkusa. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. higijenske prilike loše. a izaziva je Dikrejev bacil. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. jak porast temperature itd. crvenkaste ili crvenomrke boje. Zbog svraba koji takode oseća. koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi. koje postaju uvećane. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. indurisana. otpornim. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. Kao što smo već pomenuli. natečena. čiji centar nekrotiše. Infekcija uskoro zahvata regionalne. čvrste. koli bacili ili enterokoke.glavobolju. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. opštu slabost. bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju. bezbolna. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. na koži stidnice postoje znaci češanja. okrugli ili ovalni. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. te je opasna po okolinu. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji. izraženu anemiju. streptokoke. U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma . uzdignuti iznad ravni ostale kože. pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom. a ishrana slaba. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. sekući makazama njihove peteljke.meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. pojedinačno otečene. Ako je opšte stanje teško.

7 . a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. U akutnom stadijumu . dovodi do svraba.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4. rede i kod starijih. u stvari. Tu se. radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine. sekrecija je oskudnija. Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . u hroničnom stadijumu. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. pH je još uvijek u kiseloj Kasnije.5-5.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . a kod devojčica. coli.Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije. Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer. . odmah po uzimanju. Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok.intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji. Papile su jasno hiperemične. Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se. Ph je pretežno alkalan. crvenilo se smiruje. pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj. Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama. Bol je kod vaginitisa. Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika . jer je vagina slabije oživčana.menstruacija (menstrualna krv je alkalična) . .i stafilokokus. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. Sem difuznog oblika vaginitisa. Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću. otok i bol. obično iz zadnjeg svoda vagine. neodređen i slabo izražen. osećaj bola. pranje pregrejanom običnom vodom. svraba i pečenja. Čest je simptom i bol pri polnom odnosu.. bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu. monilija albikans.  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci . gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave. strepto. često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine. te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega). e.7  U lutealnoj fazi. ortopedski ili kontraceptivni.cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba. kao i . popušta.prstenovi (pesari). otok sluznice se smanjuje. pod dejstvom progesterona.upalni procesi endometrijuma.zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine. PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. pa time otklanja i mogućnost infekcije. ako postoji. dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija.

Posle toga pregled vaginalnog sekreta. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. različiti vibrioni. Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije. glatkih zidova. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita. Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. Ovo utoliko pre. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke. zelenožut.. beličastožute boje Obilan. deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. Pored njega. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija. ukoliko ih još održava. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. prave i pregledaju obojeni preparati. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. Češće se. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice.8 pregleda pod mikroskopom. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja. sivkastoružičasta i hiperemična. retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila. koli. a drugi po Gimzi. slične malignim. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. Ako je i tada 8 . međutim. krta.

dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta. Prema nekim autorima. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine.9 rezultat pozitivan.  zatim osećaj svraba i pečenja. zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno.  česta dispareunija i  eventualan sterilitet. koja ima neprijatan miris. međutim. U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma. a često se nađe i u vagini. od ukupno otkrivenih vaginitisa. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi. Često se. Pored lokalizacije na sluznici vagine. U prilog. što ponekad može da protiče bez simptoma. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. Redovan je stanovnik debelog creva. Ne treba. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima. i to u obliku tableta ili praha. pa i više.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice . Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera. treba svakako potražiti. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje. međutim. Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. 9 .davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol). Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline. kamilice ili hipermangana.  edem i hiperemija sluznice vagine. Simptomatologija. nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva. tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom.

obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela. Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. antibiotici (Chloramphenicol). ako se za nju ponovo stvore uslovi. Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. pod mlazom tečnosti. Naime. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. dakle. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. a estrogenima.  Istovremeno. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće. Postoje. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia"). koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa. takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu. U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. Prema tome. ali se reinfekcija ne može izbeći. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. i muž i žena. tj. posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom. Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu. Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale. danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa. koristi za vaginalno.10 TERAPIJA. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 .mehaničkim putem.  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila. oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. ređe. koje ti preparati sadrže. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora . ali i per os.

Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. pored toga. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. u stvari. e. sve do spoljnog ušća materice. kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine. Prema najnovijim shvatanjima. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. Isto tako. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala. često vrlo neugodne efekte. dok se. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. Ukoliko je. gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. coli i gonokok. On pri tome služi kao izvesna barijera. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. 11 . koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. mesto smene epitela nije stalno. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću.11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana.  da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. antibiotici daju sporedne. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. Pored toga. Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene. već se tokom života u izvesnoj meri pomera. na primer). Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju.

naročito dok je u akutnoj fazi. Osim toga. jasno preovladuju simptomi ove upale. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta. sekret je tečniji. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza. Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 . već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice.su mnogo češće. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. Treba naglasiti da cervicitis. ove promene nazvati eritroplakije. Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje. pa i kasnije.12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije. jer je njena površina glatka. sekrecija je smanjena. Najbolje je po antibiogramu. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. Bolesnica ne oseća bolove. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel. Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika. Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. žućkastobeličast. a na defekt sluznice. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice. Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . Zbog toga je bolje. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. svetlocrvene površine.

viskozan. napunjene gustim sluzavim sekretom.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. Cervikalni polip To je jezičasta.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju. tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa. One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom.  Elektrokoagulacija ili krioterapija . ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. – uništava cilindričan epitel  Albotil . još bolje.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava. te se u sluznici vide okrugle. Sekret je sluzav. u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. U stvari.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje.  Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja. Premazivanje albotilom ponavlja se više puta.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija . zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala. te se ova intervencija naziva konizacija.13 potencijalno malignu. Erosio vera – prava erozija . u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem. sa pauzama od 4-5 dana. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice. žućkaste boje. malena. Tako one nastaju retencijom sekreta. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa. retko sukrvičav. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. čvrste tvorevine. Veoma važno.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. obično veličine zrna graška. jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi.ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice. ukupno šest puta. odstraniti. Nabotove ciste ili jajašca . TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice. 13 . Sem povremenih kontaktnih krvarenja. bogate sitnim krvnim sudovima.

dakle. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. Dijagnoza Anamneza . .  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena.i stafilokoke. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. coli.bolesnica nedavno imala pobačaj. katkad obilna menstrualna krvarenja. Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora. Inače. Sluznica materice postaje edematozna. katkad i sukrvičast sekret. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere. te je. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. tuberculosis. Objektivni pregled 14 . ako je reč o puerperalnom endometritisu. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji. te on postaje funkcionalno manje vredan. poslje drugih intrauterinih intervencija. Enometritis se rijetko javlja izolovan. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. poslje pobačaja. intrauterina intervencija itd.14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi. pa čak i perimetrijumu. kao i krvarenja između menstruacija. izazivajući gonoroični endometritis. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu. Osim toga.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. na mestu usađivanja posteljice. Kako se površni sloj sluznice materice. Naročito se često sreće u puerperijumu. često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana. rastresita i hiperemična. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. endometritis nije retko oboljenje.prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. Gonokokni endometritis . sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. strepto. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju. i kao posljedica endocervicitisa. tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. e.

pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. antibiotike i estrogene. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima. kiretaža. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. menoragije. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode. insuflacija jajovoda. Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima.). radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. kod gonoreje. a tuberkulozni tuberkulostaticima. Ovaj način infekcije vida se. bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike.palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije. . U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. posle menstruacije i nazeba.preko sluznice endocerviksa i endometrijuma. . Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana. u prvom redu gonokokom i TBC. Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE . posle instrumentalnih intervencija (biopsija. dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti. Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. Pored toga. pri akušerskim operacijama. te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. infekcija se može stišati i preći u hroničnu. 15 . infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju. adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. Temperatura je retko i neznatno povišena. histerosalpingografija itd. odnosno ooforitis. pri djelovanju noksi na njih.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva.banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom.15 . po pravilu. obično nije ili je vrlo malo poremećeno. Posle kiretaže. Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis.opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu. Adneksitis . Histološki pregled . radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja. zatim posle instrumentalnih porođaja. Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. izazivajući na njemu hiperemiju. sondiranje materice.

Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran.ili saktosalpinksa. e. odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda. Na taj način razvija se periooforitis. ako fibroziraju. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum.svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. odnosno hidro. colli i enterokokama. Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano. prenosi na jajovode i jajnike. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 . i javlja se leukocitoza. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. odnosno začepljenje njegovog lumena. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. . kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis. DIJAGNOZA Iz anamneze . pak. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije.16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti. dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa. pa se limfnim putem. Oštećena sluznica tuba deskvamiše se. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice. koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike.i stafilokokama. Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je. Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana. kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu. a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto.kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj. preko parametrija. bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama. Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na . DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu.kesu sa ledom na donji deo trbuha i .najvažnije je da bolesnica leži. . naročito na početku. Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda. . u stvari. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba. ne oštećujući dugo endosalpinks. gubi apetit i loše se oseća. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda. predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju. čije žlezde služe kao ulaz.Sedimentacija eritrocita je ubrzana.da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. gotovo iznenada. Ove malene ciste. TERAPIJA . Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena. Osim toga.Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se.kortikosteroidi . razbacanih po površini jajnika.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram . LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem. da se porodila ili je. odmah iznad simfize. zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. a broj leukocita povišen. tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati.

a kasnije u hroničnu fazu. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće. onda se govori o hematosalpinksu. Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. I hronični. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. nepovoljne životne prilike. obavezno prelazi najpre u subakutnu. Retko. oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. slabljenje otporne snage organizma. u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje. kada se za to stvore uslovi (nazebi. 17 . kao i akutni adneksitis. . Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične. Ovakvo patološko stanje prilično je retko. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. instrumentalno dovršene porođaje. infiltrisani. a pokatkad i na neplodnost. Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. On se može javiti i na jajniku. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse. HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. već se samo stišalo. osetljivo na palpaciju. endometrioze jajovoda i ginatrezije. Međutim.17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija. Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. gotovo uvek je obostran. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena. komplikuje se egzacerbacijom procesa. zadebljani zidovi jajovoda. neodređene.to su promenjeni. ali ne i do potpunog izlečenja. i ponovljene intrauterine intervencije). U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius.žali na povremene. onda nastaje tuboovarijalni apsces.bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa. ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. . Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. kao i akutno upala. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje. a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks.

ukoliko je moguće. brida i zadebljanja zidova. različiti oblici zračenja itd. organski nadražajni preparati (omnadin. autohemoterapija itd. te omogućava veliku 18 . naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. poraovarijalne i tubarne neoplazme.18 Diferencijalno-dijagnostički. . odnosno orošavanja.Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. preparati mleka i sumpora (Lacsufol. Da bi se to postiglo. Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze.suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. uz dodavanje izvesne količine morske soli. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. takođe je od koristi. zavisno od slučaja. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija. sa zadnje pararektalnnim tkivom. U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija. u kadi. a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. duž mišića karličriog dna. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. mlečne injekcije). Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. Ovakva ispiranja. . upućuju se na operativno lečenje.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni . . vakcinoterapija. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici. u obzir dolazi hronični parametritis. sa donje parakolpijumom. TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika.U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. 2 puta nedeljno po jedna injekcija). Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti. Kupanje u toploj vodi. organizuju se po banjama. banje i kupanja. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine. odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija).Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. učestvuje u gradnji njihovog omotača. tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. pri čemu se. U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. do zidu karlice. Ono se prostire bočno. Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar. Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide.

endocerviksa. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. na serozu i zid jajovoda. onda se radi o zadnjem parametritisu. intrauterine intervencije . insuflaciju jajovoda. mekan i testast. operativne poduhvate na grliću. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. ispred grlića materice. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline. kao i plazma ćelija. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. između peritonealnih listova. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. Itd. Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen.i stafilokoke.Pojavom zapaljenjskog procesa. prema bočnom zidu karlice. a zatim ćelijnom ekstravazacijom. limfnim putem. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. tako i izvan nje. što može da dovede do teškoća u defekaciji. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice.zadnji. a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza. pa se proces širi upolje. uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. Uzrok – kriminalni pobačaj. e.bočni i . U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst. eksplorativnu kiretažu. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima. infiltrat prelazi upolje. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta. Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. Krvni sudovi su prošireni. PREDNJI PARAMETRITIS . kod niske rupture materice u taj prostor. Ređi je bacil tuberkuloze. koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. kako u maloj karlici. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. ulaganje radijumske sonde. spontani pobačaj.Proces najčešće počinje jednostrano i bočno. Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se . koju potiskuje unapred i naviše. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. BOČNI PARAMETRITIS . ushodno. prepunjeni krvlju. ZADNJI PARAMETRITIS . arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. . još pre. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma.uzimanje isečka sa grlića materice. Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo. infiltrat.ili. a iza i iznad 19 . instrumentalni porođaj. koji je najpre malen. Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. a izuzetno aktinomikoza. Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice. historerosalpingografiju.prednji parametritis.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice.

resorpcija eksudata moguća. te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. ako je organizam dovoljno otporan. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo. . onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. . onda se međusobno spajaju. postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. Pri ginekološkom pregledu. a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. pak. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. dovodeći do flegmone. Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. proces uzima akutniji tok. prelazeći na Recijusov prostor. Hodanje je otežano. u donjim delovima. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa. Za razliku od prve situacije. U slučaju kolikvacije veoma. porođaja ili intrauterinih manipulacija. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. bolno i sa naporom. Počinje povišenom temperaturom. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom. ovde resorpcija nije potpuna. gubitak apetita. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. mesta kolikvacije ograničena i malena. nastaje prednji parametris. ubrzanim pulsom. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. što dovodi do poremećaja u mokrenju. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. U početku bolesti. otežana i bolna defekacija. Obično je i u takvim slučajevima. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. Obično se nailazi na 20 . a sam akt defekacije praćen je tenezmima.20 mokraćne bešike. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem. jezom i groznicom.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. virulentnih uzročnika. tegobe pri mokrenju.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. . Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična. što znači da je proces uzeo hroničan tok. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis.

Zariste infekcije. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. eventualno. dati antibiotike širokog spektra. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi . On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. ako je to potrebno. u prvom redu parametritis. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. . akutni pelveoperitonitis. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa. banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja.21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice. Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 . U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. bolesnica ima lako povišenu temperaturu.bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama. Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. te bolesnica često izbegava polno opštenje. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije. vanmateričnu trudnoću i. Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak. a time i ograničena pokretljivost materice. Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. apendicitis. Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. Sa razvojem bolesti.smestiti u postelju. TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. kupanjima. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici. pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. dođu na normalne vrednosti. orošavanjem. apsces Duglasovog prostora. staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti. napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen.

preko parametrijuma. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut. ubrzan i slabije punjen puls. ipak. Gonoroični pelveoperitonitis . Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. iako se ne resorbuju u potpunosti. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. Uopšte. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. dok je gonoreja bila često oboljenje. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. virulentnije infekcije. Ako se ne resorbuje. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice.trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom. dovršen nekom od akušerskih operacija. Međutim. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. sa njenim zamućenjem. na primer. Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. pneumokoke. No. enterokoke. obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. coli. tbc. Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. gubitkom sjaja. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. Infekcija se obično širi ushodnim putem. a poslednjih godina i anaerobi. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa. radi o pseudocistama. bilo limfogeno. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk. međutim. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha. 22 . postaju zagnojcnc. tu se. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda. te bolesnica obično pati od opstipacije. zateenut. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. rektum ili vaginu izuzetno redak. njegov tok. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. pre svega. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis.Trbušna maramica postaje hiperemična. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. a nema ni meteorizma. usled prelaska polinukleara. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. i to streptokok. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa.22 organe male karlice. presamićena je pri hodu. koja se vremenom smiruju. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. i to obično produžen i težak. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis. Do infekcije. u stvari. providnosti i glatkoće. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. ali je prodor takvih apscesa u bešiku. stafilokok i e. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. Osim toga. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. teško se kreće. u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . Manji apscesi. Pasaža creva često je poremećena. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. pojavi bolesti prethodi porođaj. Rede. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. Ranije. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. nemoćna je. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. proteus. a kasnije. Ona ima povišenu temperaturu. nužna je energična terapija antibioticima. čestim. Upala uzima mirniji tok. iako burnog početka. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici. bilo kanalikularno. grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. kada se fibrin organizuje. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. pored već formiranih adhezija. uzročnici gnojne infekcije. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. Redak je metastatski. izazivajući parametritis. koje kod.

Ponekad se. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. operativno ili kombinovano. po potrebi. . bilo endometrioze ili. uz kontrolu lekara. Terapija.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. U svakom slučaju. pojačavaju pri promeni vremena. Uzrok akutnog. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. radi zadnja kolpotomija. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. Bolovi se. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum. to jest bilo da su posledice ranijih upale. dismenorejom. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. striktnom ležanju. banjskim lečenjem i tzv. adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. Makako da su nastale. neurednim krvarenjima. obično neodređenim bolovima u maloj karlici. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. a takode i pri postojanju endometrioze. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. 23 . Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. Pored pomenute terapije. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. kao i retrouterine sterilne hematokele. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. Osim toga. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. pored osetljivosti donjeg dela trbuha. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. To je. i male doze analgetskih preparata. mogu se davati. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. davanjem antibiotika i sulfonamida unište.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. sa teškoćama pri defekaciji. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije. zračenjem. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. Pored toga. spontanim. orošavanjem. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. To se postiže vakcinoterapijom. ukoliko postoje. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. uostalom. potrebna je operativna terapija. pak. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. po pravilu. umesto punkcije. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. kod bolesnice se kontrolise i. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa.

simptomi bolesti se smiruju. pored sterilnih mpfera. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. malaksalošću i opštom slabošću.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. opstipacijom. prednji i zadnji etorter. Pri pregledu. punkcije treba često ponavljati. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. praćen je visokom temperaturom. a i materica u celini. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. kada je apsces već primiren. dugačka igla za punkciju i prazan špric. tj. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. Ali. daje definitivnu dijagnozu. jer može dovesti do stvaranja fistule. kolikogod je to moguće. a kod većih se to ne dešava. treba intervenisati. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. Temperatura je niža. fluktuira. stave se pinceta. povlači se i vrh od igle napolje. na to ne treba čekati. po isteku akutne faze bolesti. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. Visoka temperatura. u periodu svog formiranja. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. Gnoj se najčešće probija u rektum. Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. kolpotomijom. Grlić materice. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. jezom i drhtavicom. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. a bolesnica bolje izgleda. Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa. 24 . odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. koja je indikovana kod oba oboljenja. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili. Istovremeno. apscesa Duglasovog prostora. već nastupa spontano probijanje apscesa. zupčasta klešta. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama. Punkcija. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. Uskoro zatim. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. pak. u jednom potezu. Ubod iglom vrši se naglo. Ekarterima se rašire zidovi vagine. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora.

sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. Bolesnica je nemoćna. Ako treba da se uradi kolpotomija. Oči su upale. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima. U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. Diferencijalna dijagnoza. sa izvesnim tamnim primesama. te bolesnica diše kostalno. Davanjem antibiotika. znaci infekcije mogu 25 . Ovo je utoliko važnije. te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus.povišenom temperaturom i bolom u trbuhu. Nos je usiljen. Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. prvenstveno streptokoke. jer je pasaža creva prekinuta. vezana za postelju. difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. U izvesnim situacijama. Puls bolesnice je sitan i ubrzan. . a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi. Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. coli. uokvirene tamnim kolutovima. te se ukrštaju. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. što dovodi do smrti bolesnice. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. međutim. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. te se otvor njime proširi. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. a jezik suv i obložen. u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. sa. posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. on kroz iglu pokulja u špric. Bolesnica često povraća. stafilokoke i e. vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. Bolesnica je bleda u licu. Dijagnoza difuznog peritonitisa. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. u stvari. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). meteorističan. inficirane vanmaterične trudnoće. — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti. Ponekad se. akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa. što je loš prognostički znak. jedva se opipava. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. Usne su joj suve i ispucale. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati).Bolest počinje obično naglo. Pošto se otvori Duglasov prostor. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. srećom prilično retko. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. a krivulja pulsa penje. Trbuh je iznad ravni grudnog koša. veoma osetljiv na dodir i pritisak. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine.

neposredno ili kasnije. u stvari. zaštitom zdravlja žene. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. pa je i broj obolelih žena manji. Isto tako. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. Tu se. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. izvanredan je medicinski. Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. što otežava blagovremenu dijagnozu. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. Osim toga. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. Zaštita zdravlja žena. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. Neke trudnice umiru u toku. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. sa njom ne sme oklevati. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. pak. prema tome. i to kontinuirana drenaža. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. Bilo da je izvršilac sama trudnica. te se i u teškim. porodičnu i društvenu situaciju. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma.26 biti minimizirani. a time i celokupan društveni dohodak. Ako se potraže uzroci tome. bolovanja i povremenih hospitalizacija. uz operaciju. bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. društveni i ekonomski problem. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. sa svoje strane. naročito kod odmaklih trudnoća. a s druge strane. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. po izvršenoj intervenciji. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. s jedne strane. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. Ne treba gubiti iz vida da je. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene. Takve žene. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. 26 . mogu se dati analgetici. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. odstranjivanju gnojnog sadržaja. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. To. naizgled izgubljenim slučajevima. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. da li su odgovarajuće veličine. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. No. Isto tako. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku. treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. Pre svega. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. koja je. Pored pregleda sperme. oblika i vitalnosti spermatozoida. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme. onaniji ili poluciji. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju. u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. u tom slučaju. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. 30 . klomifena i testosterona. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. plastika duktusa deferensa. 40% muškarac. Kao što je već pomenuto. nacko potpuno zdravih muškaraca. već ga treba uvek započeti sa muškarcem. mogu da koriste i operativne metode. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima.30 za neplodnost. posledica opturacije odvodnih puteva. mirisa. pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. pomoću koga se aktivno kreću. već u izvesnoj meri i čitavog društva. Osim toga. viskoziteta. i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. epispadija). odnosno njene količine. kratak vrat i rep. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%. i opipati njihovu konzistenciju. kada treba da nastupi ejakuiacija. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. . Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. hemijske reakcije i broja. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. materičnu šupljinu i jajovode. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena. Da bi došlo do oplođenja. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. ako je trajna. koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. Prema tome. Spermatozoidi. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. naziva se aspermija i ona. jer se dešava da sperma. Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. odnosno duktusa deferensa. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca. Posle toga treba izvršiti pregled. koja je beličasta. u prvom redu na parotitis. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. a u terapiji se pored gonadrofina. vrlo je važno i ispitivanje sperme. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. izgleda. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal.

kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena. eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. Isto tako. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. uzima se detaljna anamneza. kao i kakav je njen polni život. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. ili namernim prekidanjem. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. ali i drugi. traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. viskozna tečnost. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba. kao i od muškarca. Nasuprot tome. hipofize. kao i promenjena viskoznost. a ne prolaznog karaktera. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. U l ml sperme nalazi se 80-100. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti. Naime.000. nadbubrega i štitnjače. Isto tako. odnosno koliko su uredni polni odnosi. pak. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. hronično upala sluznice vagine.000. vrši se tzv. sama bolesnica. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. nepravilan i nepovoljan položaj materice. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija. spermatozoide jedne određene osobe. nestručno ili stručno lice. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice.000. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . o eventualnoj grozdastoj moli. a broj manji od normalnog. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju. apsolutnog steriliteta muškarca. odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. ako je to smanjenje jače izraženo. na prvi pogled sitni činioci. nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca. pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. kretanje i život spermatozoida. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa.31 neprozirna. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine. dvorepih. važno je znati ko ga je obavio. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. tj. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4. Uzroci neplodnosti žene I od žene. spontanim pobačajem. a naročito neplodnosti muškarca. onda se radi o azoospermiji. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća. Ukoliko su ova stanja trajna. Isto tako. onda su ona uzrok. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. Isto tako.000 spermatozoida. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida.

koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom.32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda. te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 .

Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. Kao kod muškarca. mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa. pak. Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. Pored dijagnostičkog značaja. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice. citohormonski pregledi vaginalnog sekreta. nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. nepravilna funkcija jajnika ili. Neplodnost se. U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. rađale. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. što je slučaj i sa našom zemljom. vanmaterične trudnoće itd. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. u dijagnostici proširenih vena male karlice. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. U takvoj situaciji. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. opisani na drugom mestu. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . pobacivale. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. deli na sekundarnu i primarnu. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije.

U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. tako i primalaca sperme. To se vrši u sredini ciklusa. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. u koji se stavlja takođe i sperma muža. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. Pri tom se. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. godine. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . Da bi se izbegla propagacija infekcije. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. daje jajovod neprolazan. a preko nje i frenikusc. odnosno o anonimnosti kako davalaca. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju. Da bi se to izbeglo. uzročnika AIDS-a na primaoca. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. mora voditi računa o psihičkim. Pokazalo se. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. kao i o apsolutnoj diskreciji. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. u slučaju heteroinseminacije. ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. Pored infekcije. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. tj. Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju.5 bara. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. pored ginekološkog pregleda. kao i patološka vaginalna flora. međutim. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca.

a vodenih odmah posle ubrizgavanja. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. To su infekcija. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa. No. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom.5 bara. a najkasnije posle nekoliko sati. koji kasnije nestaje. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda. Histerosalpingografija I ova metoda. Da bi se izbegla ruptura jajovoda. ali je sam snimak ponekad manje jasan. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića. ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. benignih. da bi se predupredilo širenje infekcije. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. a zatim. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije.35 spazam jajovoda. ako su prolazni u trbušnu duplju. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. Ipak. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava. uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. Pri vršenju histerosalpingografije. neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. amenoreje. Uljana sredstva daju jasniju sliku. U vezi sa tim. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. niptura jajovoda i masna embolija. služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima. ova metoda ima i nedostatke. Nadalje. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. u toku intervencije ubrizgava se. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. kao i insuflacija jajovoda. Osim toga. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. i pored toga. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. a preko njih. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće.

Za razliku od primene ovarijalnih hormona. uključujući. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. a s druge sirane. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. koji se obično daju ciklično. davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. treba koristiti na kraju ispitivanja. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. osetljivim jajnicima pri palpaciji. mora se hitno intervenisati. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. I pored teške kliničke slike. pa i više. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta. Ona se sprovodi konzervativnim.36 upotrebljava. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. međutim. Isto tako. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. koju je bolje ne vršiti ambulantski. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. odnosno od prekomeme stimulacije. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. Pored konzervativne. Isto tako. sa vrlo brzim tokom. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. neškodljiva. Ipak. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. Operativna 36 . Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. ovakvi slučajevi prilično su retki. javlja se tzv. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. No. Rebound efekat. a naročito klomifena. kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. Nadražajna medikamentoza. što je manje efikasno. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. banjskim ili operativnim postupcima i metodama. Posle histerosalpingografije. Podsticanje ovulacije. po pravilu. pri čemu izgledaju kao napete. i davanje hormona. a u drugoj progesteron. U najtežim slučajevima. elastične ciste. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. pa da se stanje bolesnice popravi. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. sa lako povećanim i cističnim. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. prvenstveno ovarijuma. ako je to potrebno. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom.

potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. jer može da ugrozi zdravlje. međutim. kao i poboljšane preoperativne pripreme i. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. zbog INFEKCIJE. da je rukovanje njome lako. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. treba da je neškodljiva. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. pored kontracepcije. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. Da bi se omogućilo supružnicima da. najzad. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. hemijske i biološke. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate. da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. ili sredstvo. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. za regulisanje rađanja. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. Svaka kontraceptivna metoda. pre svega. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. koji mogu da izazovu brojne. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. Poslednjih godina. sama operacija predstavlja izvestan rizik. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. Dosad. prosto i shvatljivo. postoperativna nega. No. Osim toga. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. a ako se oplodi. koja se često javlja kao posledica pobačaja. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. Tome doprinose savršenije operativne metode. vrlo ozbiljne komplikacije. pa i život trudnice. nažalost. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. Ovo.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. još više. da je jeftina i svima pristupačna.

Da bi zašlita bila efikasnija. Posle upotrebe. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. uz očuvanje sposobnosti materinstva. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. Dok je ceo. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. imao je oblik pljosnatog tanjirića. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. Osim toga. a donji. žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. te ga treba što češće preporučivati. Pravilno korišćena. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. jer im. Međutim. Posle odnosa ne sme se odstraniti. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti. vaginalni deo.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. ni muškarcu. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. Dijafragmu žena dobija od lekara. ni ženi. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. Pre nameštanja. odnosno pre polnog odnosa. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće.PREZERVATIVA. neposredno pre ejakulacije. odmah po obavljenom polnom odnosu. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. muškarac odmakne od žene. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Kad se stavi u vaginu. koji 38 . štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose.

Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. gotovo kao dlaka. To se retko dešava. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA. koji neki autori procenjuju na oko 96%. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne.neko vreme posle nameštanja spirale. Iako se u najvećem broju dobro podnose. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. kad zatreba. presvučenog takode tankom plastičnom masom. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. 39 . No. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. povlačenjem za najlonski konac. treba je najpre izlečiti. kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene. a kad treba. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. Ulošci su načinjeni od veoma tankog. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. bakarnog konca. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. koji pripada grupi teških metala. koji viri u vaginu. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. naročito u Japanu i Americi. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. Zapažane su. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. pa i generativne funkcije organizma. od kojih su se neki završili i smrću. slabije upalne promene na materičnoj sluznici. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. bez teškoća se odstranjuje. tj. dolazi do spontanog ispadanja pesara. sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. na koji deluju kao strana tela. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. Vrlo retko. intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. kontraceptivno sredstvo izvlači. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. i to obično spontano. pak. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. Najbolji rezultati.

pa se posle tromesečne pauze. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. ako do oplođenja dođe. pre polnog odnosa. kad se koriste druge antikoncepcione metode. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. rastvarajući se u vagini. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. ove tablete često sadrže i male količine kinina. čak ako do ovulacije i dođe. ponovo nastavlja sa 40 .40 hemijskim putem. postoje i preparati u obliku želea ili pene. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. Pored pomenuiih pasta. Duboko u vaginu. i pored toga. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. međutim. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). naročitim introduktorom. Osim toga. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. po jedna dnevno u toku devet meseći. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. koja pokriva spoljno ušće grlića materice. uništavaju zaostale spermatozoide. stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. pokretljivost spermatozoida. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. Vaginalne tablete i globule. čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. te se sama ne preporučuje. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. reći da je ova metoda pouzdana. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. Ali. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. neposredno pre polnog odnosa. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida. Neka od njih. Osim kiselih svojstava. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. Ne može se. odnosno svojom kiselošću. Međutim.

cervikalnu sluz i direktno na jajnike. Tablete su po hemijskom sastavu. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. Isto tako. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije. dana. odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. te se može koristiti samo kod oko 50% žena. te su njene indikacije veoma uske. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava. a koji bi. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. ova računica ima samo relativnu vrednost. na primer. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. u stvari. Čim se prestane sa uzimanjem tableta. i 16. Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. ni to nije dalo pouzdane rezultate. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. Nažalost. Pored toga. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. Međutim. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. pa i neuredne metroragije. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. Tako. dana menstruacionog ciklusa. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 .41 uzimanjem. kao oralne tablete. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa. na 14 dana pre očekivane menstruacije. intrauterini pesari. Osim toga. Prema tome.

42 .42 stanovništva i visokim procentom priraštaja. gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. Tamo je ne samo zakonski odobrena. već se ova metoda naširoko populariše.

od vrlo slabih do 43 . Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. međutim. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka. Rebound-efekta. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti. a samim tim može doći i do ovulacije. odnosno pred menstruaciju. Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije. Isto tako. iako se javljaju u pravilnim razmacima. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom. biti praćeni krvarenjem. Ova krvarenja. što može biti razlog njihove neplodnosti. nastavlja. Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. već se on zadržava izvesno vreme. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. Isto tako. od kojih ih je inače teško razlikovati. a kod žena podvezivanje jajovoda.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. Ima. nisu prava menstrualna krvarenja. međutim. Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. fenomen papratizacije na njoj izostaje. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. u stvari. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. medicinski opravdanim slučajevima. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. Osim toga. ali ne moraju. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. odnosno periodično i redovno. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. nema promena u cervikalnoj sluzi.43 Potreban je pristanak supružnika. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala. krvarenja kod anovulacionih ciklusa. odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. Različitog intenziteta. Prema tome. jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. umesto da pretrpi sekrecione promene. Sluznica materice.

Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. Krvarenje je oskudno. Dobri rezultati.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa. Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. kratkotrajno. nervoza.44 izuzetno jakih. u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. Nezavisno od psihičkih promena. Kod izraženih slučajeva. ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. 44 . da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. uspeh u lecenju. Sindrom premenstrualne napetosti . vrijeme ovulacije – radi začeća itd. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. nekoliko dana pre menstruacije. postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. kada se kod njih javlja izražena poliurija. Pravi uzroci bola nisu poznati. promena raspoloženja i laka glavobolja. Teži oblici premenstrualnih tegoba. čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike. kao sastavni deo ovog ciklusa. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa. Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. tek naznačeno. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa. u stvari. što dovodi do neadekvatnih reakcija. ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa. su: nemir. koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena. javlja se i ovulacija. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta. koje. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje. od interesa je za ženu . ako je potrebno. rede se javljaju. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene.

oskudnom.dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. meri i 45 . pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti. međutim. krvarenju koje vrlo brzo prestaje. Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama. fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata. u određeno vreme. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. obrnuto. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. Materijal za biopsiju . TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan. ako ne dođe do graviditeta. Prema tome. izjutra.  Ako se ovulacija odigrala. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding). Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji.u fazi sekrecije. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum. pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. u najširoj primeni test temperaturne krivulje. kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona. tj. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. Vrijeme uzimanja . kada se. Prema tome. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA. Danas je. Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena.  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. Ovom metodom. Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom. Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. TEMPERATURNA KRIVULJA. On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije. Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice.

a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina. koja je različitog trajanja. nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo.  Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja. primarnu i sekundarnu. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu. znači daje ovulacija izostala. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa.  Ako. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. doduše veoma retko.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize. dođe do graviditeta. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. naprotiv. lažno negativan ili lažno pozitivan. posle porođaja. Ako je površina jajnika glatka. između ostalog.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala. 46 . FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. znači da se u to vreme odigrala ovulacija. naziva se bifazna. u menopauzi. međutim. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku. pa i godinu dana. ono to čini samo do izvesne vremenske granice. nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. trudnoće i estrogena iz posteljice. u toku trudnoće. a posebno njenog endometrijuma. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. Prestanak lučenja seksualnih hormona. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. iako prilično pouzdan. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. a ne bolest.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. ako je reč o pobačaju. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. No. Takva temperaturna krivulja. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu. za vreme laktacije. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima. Test ispitivanja temperaturne krivulje. bez obzira na to.  Ako se. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini. dovodi do atrofije materice u celini.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju. Ima. tj. koje nastaje u to doba. pak. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa.

Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. tj. Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog. endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju.47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. 47 .pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta. materici i vagini perifernog porekla.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva . Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA. hipoplazija genitelnih organa i amenoreja. ciklično sa naknadnom primenom progesterona. kore nadbubrega i pankreasa. međutim. ili citohormonskim analizama. naročito nadbubrega. pospanost. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom. odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. štitnjače i pankreasa. Pri tome je. ovarijalnog uterusnog porekla.  Primarna amenoreja . hipofiznog. Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa. jajnik. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena. Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona. hipotalamus. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa. a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima. Pored toga. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima.počinje kasnije . posle 18 godina starosti. Osim toga. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima. izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. Ako se pak. Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga. što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. hipofiza.  Sekundarna amenoreja .

može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. viđa se kod Tarnerovog sindroma.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. Isto tako. atrofija genitalnih organa. Lečenje je simptomatsko i supstituciono. ravnodušnost. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. bilo da se radi o ageneziji. redukcija sekundarnih seksualnih znakova. atrofišu. 48 . Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. međutim. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA. znaci hipotireoidizma. a naročito materica. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama. Ona se. njena nedovoljna razvijenost. Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. Ako je žena u babinjama. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika. često se sreće i koarktacija aorte. oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna. Prema tome. kratkog struka. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona. gubitak libida. prekid laktacije. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. gonadotropnih. On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice. Hiperhormonska amenoreja . Spoljni polni organi su ženskog tipa. Genitalni organi. hipoplaziji ili hipofunkciji. Ako to nije moguće. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona. luteinskoj cisti. u prvom jedu estrogena. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida.  Potpuna agenezija je rijetka. Koža bolesnice je bledožuta. praćen njihovom pojačanom aktivnošću. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona. Patoanatomski supstrat . Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde.  Hipofizni infantilizam . adinamija.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema. takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). Tumori hipofize. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. onda treba davati gonadostimuline. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja.Takve osobe su niskog rasta. smanjena životna aktivnost.tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. Amenoreja je primarna i konstantna. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili. Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja. Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma. i ko. nastupa prekid laktacije. te podseća na pelerinu. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena. a ponekad i drugih hormona. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno.  Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona. što upotpunjuje sliku bolesti.  Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize..

Ponekad. Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . a reda amenoreja. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. Makroskopski. ipak. isto tako. posle izvesnog vremena može povratiti. Umesto da variraju. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno. Sindrom se. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. Do slične situacije. Osim toga. — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. U stvari. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. ultrazvukom i ginekografijom. pak. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. jajnici su jasno povećani. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. Anamnestički. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. do veličine kokošjeg jajete. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. maIjavost dojki. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. ono može biti i simptomatsko. naime. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. u kori. funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. Na preseku jajnika. Ako to uspe. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. što se ispoljava amenorejom. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. mada izuzetno retko. u vidu prave linije. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. zadebljane tunike albugineje. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima.49 Stein-Leventalov sindrom. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. Poznato je. pre svega. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. sjajne sivkastobeličaste boje. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom.

treba da dođe do Rebound-efekta . lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. ona se nakuplja u materici. kada dođe do krvarenja iz materice. . Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. dejstvom preko hipotalamusa. i to obično posle amputacije grlića. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. takode. pa ga treba obazrivo sprovoditi.poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. vida dijafragma u nivou himena koja. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. ne čini himen. Veoma redak uzrok ginatrezije. vulvovaginitis u ranom detinjstvu. Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili.Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). Do potpune ili delimične atrezije grlića. dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. u stvari. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. Na taj način nastaje hematometra.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene.Češće se. menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. No. . konizacije. međutim. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji. Pošto ispuni vaginu. posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe. ili rascepa grlića. ili čak i šupljine tela materice. na izgled. odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. Ali. Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe. liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona. a time i kriptomenoreje. jer menstrulna krv ne može da otiče. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. dolazi do retrogradnog 50 . STEČENA GINATREZIJA veoma je retka. vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi. U iste svrhe koristi se i klomifen. Zbog toga. Od puberteta.

dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. koje nije redovna menstruacija. koja može da dopre čak do peritoneuma. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. bezbolna. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. smatra se nenormalnim. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine. pa do klimakterij uma. Neuredna krvarenja mogu. iako ne postoji ovulacija. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja. po pravilu. postoje i anovulacioni ciklusi. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. od puberteta. Svako krvarenje iz materaice. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. 51 . kada se hormonska funkcija uspostavlja. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. menstrualna krvarenja su. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. Pored ovulacionih. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. tj. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. Globalno uzeto. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. neprolazna membrana plavičaste boje. nazivaju se menstruacija ili menzes. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. Funkcionalna krvarenja. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. međutim. kod kojih. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. te postaju neprolazni. a prestaju u klimakterijumu. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. Za to vreme.

mada znatno rede. ENDOMETRIJALNI POLIP . može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. na jajnicima ili jajovodima ili su. često provocirano. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. CERVIKALNI POLIP . Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. vaginalna ispiranja. ginekološki pregledi. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice . obično neznatno. Pored toga. TUBERKULOZA. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. i kod nefunkcionalnih 52 . koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi).Krvarenje je neuredno. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . opipavanje grlića. rede spontano. MIOMI MATERICE . Krvarenje kod mioma na materici. odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije.je posledica hiperplazije materične sluznice. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION. U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije. isto tako. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. ova patološka stanja može da prati izvesno. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti. Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala. često provocirano. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja. inače retka u ovom oboljenju. oskudno. KARCINOM GRLIĆA MATERICE. krvarenje može biti veoma obilno. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova. može biti i cikličnog tipa. aciklično. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. Ovo naročito važi za submukozne. usled pritiska ili dodira. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. Krvarenje je u početku bolesti oskudno. Rede se neuredno. funkcionalne tumore jajnika.Iako retko. Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. pored acikličnog. U kasnim stadijumima. obično ne dovodi do krvarenja. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. Tada. pak.vrlo čest uzrok metroragije. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića. tzv. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke. napori pri defekaciji. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. — Kod ova dva stanja postoji crvena. Dok je u samom kavumu. No.Metroragija.52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. aciklično krvarenje. TUMORI JAJNIKA.

hipofiza i jajnici. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. Ovi tumori su veoma retki. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću. bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. i to najčešće puerperalni endometritis. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. Tu je. U puerperijumu.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. ali oskudno. TUMORI JAJOVODA. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. Najzad. Ne treba. nego funkcionim krvarenjima. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. u slučajevima jače izražene anemije. Da bi to bilo moguće. Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. obično udružen sa metritisom. U takvim slučajevima krvarenje je produženo. u prvom redu. ali produženo i uporno. takođe može doći do krvarenja iz materice. Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. međutim. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu. Terapija metroragija usled upale i tumora. zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa. Pored toga. DODATNA KRVARENJA. bilo ektopične trudnoće. koja je posledica obilnog krvarenja. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. posle porođaja ili pobačaja.

Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. jajnici i materica. na osnovu posmatranja samog krvarenja. Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. pregledom periferne krvi. pokatkad uz anesteziju bolesnice. Isto tako. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine. na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena. Ne treba. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja. Anovulatorno krvarenje .nastaje. Retko. hipofiza. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. kao juvenilna i klimakterična krvarenja. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. 54 .54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. kako po ritmu javljanja. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. može se izvršiti vaginalni pregled. najčešće između 14. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. godine. nema stvaranja žutog tela. hipotalamus. Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. i 21. te nema lučenja progesterona. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . produženo i obilno krvarenje iz materice. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. Pod produženim dejstvom estrogenemije. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. Usled toga izostaje faza sekrecije. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira". koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. koja je praćena neurednim krvarenjem. što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom. tako i po količini i trajanju. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. a time ni lučenja progesterona. pored hiperplazije sluznice. onda se ne može nazvati juvenilnim. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije.

verovatno je anovulacionog tipa. pored krvarenja iz materice. a i pod kožom. odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa.  Anovulaciono krvarenje je . bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba. koje obično traje 4 dana. vitamini. obično krvare i iz drugih organa. kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. Daje se intramuskularno. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice.od lekova se daju uterotonična sredstva. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla. jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. u prvom redu vitamin K.55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice. kao i pregled punktata koštane srži. Ako do prestanka krvarenja ne dođe .5 mg stilbestrola dnevno. Ova sredstva. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 . koagulen.aciklično. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. ali produžena ili suviše obilna. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma. odnosno krvnih elemenata u razmazu. S druge strane. Mlade bolesnice. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa. sa ugrušcima krvi. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem. Krvarenja ovulacionog tipa . bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne. Osim toga. Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno. omogućiti joj odmor. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma. daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum. već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti. Pregled krvnog razmaza. neuredno i po vremenu javljanja i po količini.3 dana. i amid nikotinske kiseline. dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled. često veoma ozbiljne bolesti. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. 2. i dilatacija cervikalnog kanala. 3—4 dana. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje.su obično redovna. Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. sa 55  . Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti.5 . a i sama kiretaža unutrašnje površine materice. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. koje devojčica sprovodi kod kuće.. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo.

Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena. takode. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature. Oligomenoreja ne spada u metroragije. preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda. Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja). onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi. a kraćim od tri meseca. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. Terapija se sprovodi nekoliko meseci. Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje. a ponekad i oskudne menstruacije. jer se lečenje bolesnice. a time i menstruacioni ciklusi. izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci. Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći. Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke.5 mg stilbestrola.  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja. Ako je. Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. Zbog toga. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. produžuje se faza proliferacije. pored iznetih kliničkih karakteristika. Druga terapija nije potrebna. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana. 56 .24 dana. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2.kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju. gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan. OLIGOMENOREJA. ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. pak.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena.

U iste svrhe može se koristiti enovid. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. a količina izgubljene krvi je minimalna. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa. HIPERMENOREJA. ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se. u dozi od 10 mg dnevno od 17. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. Kolebanje 57 . Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. posle ustanovljavanja uzroka. Ipak. te je i ocena o tome relativna. koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). kao i oligomenoreja. vrši se eksplorativna kiretaža. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini. a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. što se postiže davanjem 10 mg enovida. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. posle čega će krvarenje prestati. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. Ona. Hipomenoreja. HIPOMENOREJA. Ako terapija ne da željene rezultate. do 24. Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. normalne ovulacije. Međutim. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. ako je to potrebno. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja.Kod ovog poremećaja. dok ga druge teško podnose. supstitucijonom terapijom. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja. do 24. koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan.57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. kao i posle progesterona. nekoliko dana kasnije ponovi ti. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. u stvari. ali će se. dana ciklusa. — Hipermenoreja je po trajanju duže. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. što znači da kod njih postoje. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. te se hipermenoreja poboljša. sintetski progestin. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi. iako ne u uobičajenom broju. 3 do 4 meseca. Posle toga. U slučaju profuznog krvarenja. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. dana ciklusa.

Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. a može se i dokazati pregledom periferne krvi. do 25. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. anovulacione metroragije većinom su aciklične. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice. u mokraći nema pregnandiola. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. po 5 mg dnevno (enovid.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. međutim. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. veoma tankim slojem. po izgledu same bolesnice. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. Krivulja bazalne temperature je monofazna. te ne dolazi do lučenja progesterona. Kod drugih. što se vidi već na prvi pogled. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije. žutog tela. Isto tako. Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin). norlutin). Dešava se. odnosno kontrolom broja eritrocita. ali ga ima i u generativnoj periodi žene. 58 . Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki.58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. koji pokriva unutrašnju površinu materice. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje. kod kojih su tegobe izraženije. Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom. Javljaju se iznenada. te lečenje i nije potrebno. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. nejednake veličine. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. kada ga inače nema. Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. dati u sredini ciklusa. kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. regeneracija i proliferacija. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. mestimično cistično proširene. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. provera. Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. okrugle ili ovalne. Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. koji može dostići veličinu lešnika. dana ciklusa.

endometrijalni polipi ili adenomioza). što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. od kojih u prvom redu 59 . Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice.59 Posle izvesnog vremena. supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. posle čega se situacija poboljšava. do 25. pad estrogcna je evidentniji. perzistentni folikul počinje da degeneriše. često anovulatomi. na 28 dana u toku tri meseca. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. u drugoj polovini ciklusa. treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. odnosno u klimakterijumu. pak. najpre endocerviksa. pored kiretaže. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. dana). Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. dana ciklusa. dolazi u obzir i histerektomija. do 24. Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. kada i nastaje krvarenje. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. Posle toga progesteron se daje 24. ili. jednom mesečno. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. još 3 meseca. Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. zatim vitamini. Ovulacije su retke i povremene. onda se progesteron daje tri do četiri dana. praćenih obilnim krvarenjem. neuredni. kao što su kalcijum i koagulen. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. sa oskudnim ili preterano obilnim. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. Kiretaža materične sluznice i. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja. Inače. ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. u prvom redu hipofize i jajnika. U slučajevima klimakterične metroragije. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa. a naročito njenog površinskog sloja. Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. produženim i neurednim krvarenjem. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. a onda i endometrijuma. zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. endokrinih žlezda. Ono u početku nije obilno. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. zavisno od preparata). dana ciklusa 5 do 10 mg.

Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. drhtavicom. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. mogu trajati duže. lakim. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. da bi se kasnije. i znatnim poremećajem opšteg stanja. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. mukom. Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. mogla bi. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 . To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi. Na taj način. ali retko sa prvim menstruakcijama. Ta promena ravnoteže. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. pa čak i dijarejom. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. Od hormona treba dati progesteron. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene. Dismenoreja nije bolest. jezom. Poremećaj opšteg stanja. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . Obično se javlja kod mladih žena. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. naime. korisna je i aplikacija uterotonika. za drugu. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. međutim. javili slabije ili jače izraženi bolovi. dijabetesa. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. koji se nekada mogu.60 vitamin K i nikotinamid. preteranim radom i lošim životnim uslovima. Isto tako. da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. uz druge faktore. U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. one postaju nepodnošljive. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. različiti. a nekada ne mogu otkriti. može da se ispolji glavoboljom. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. preosetljivu. Ovi bolovi. gađenjem. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. tumora ili sraslina. ukoliko se javi u toku dismenoreje. plačljivošću itd. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. Za razliku od primarne dismenoreje. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. koje boluju od izražene anemije. Ona može biti primarna i sekundarna. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima. povraćanjem. Smatralo se. materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. Ima. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. posle nekoliko meseci. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. razdražljivošću. ili čak i godina. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni.

Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama.samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. slabih narkotika. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. Poznato je. spazmolitika i. što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. izolovano data. po potrebi 2-3 tablete dnevno. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. Preduzima se . aspirina ili kombinovanjem preparata. Iako terapijski opravdana. kada je to potrebno. psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. u stvari. eventualno. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. u pitanju je endometrioza. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. pored analgetskog efekta. sedativa. korekcijom nepravilnih položaja materice. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. Pored ovoga. U osnovi. Ne treba zaboraviti da se. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. razlog bolnih menstmacija. na prednjoj 61 . kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. dok traju bolovi. Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. upala unutrašnjih polnih organa. Ovo je stara. tivne metode lečenja. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. a danas je gotovo napuštena. Po učestalosti.61 normalan. jajnika ili jajovoda. endometrioza eksterna i adenomioza. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). lečenjem bolesnice od upalnih procesa. danas gotovo napuštena terapijska metoda. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. Prema tome. naime. To mogu biti tumori materice. Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. na organima male karlice. tj. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. relativno dobra. ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. Sama ili udružena sa drugim metodama. ne postižu dobre rezultate. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima.

Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. na cerviksu. broju i lokalizaciji. Poreklo endometrioze nije uvek isto. u stvari. pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. Lokalizovana na crevima.62 strani sigme i rektuma. vagini i vulvi. a naročito na tankom crevu. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. pupku. 62 . Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. odnosno subileusa. na peritoneumu male karlice. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. gde se implantiraju. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. Obično su to mala. Kod takvih bolesnica. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida. tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. a i zbog međusobnih sraslina. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe. opstipacije i i bolova pri defekaci.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe.) Nadalje. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu. sigmom ili rektumom. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije.     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju. može duboko da prodre u miometrij. niti se njena pojava može lako objasniti. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. ispunjene tečnošću čokoladne boje. suprotno tome. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima. prema nekoj od opisanih mogućnosti. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije.u samoj materici. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. rez od operacije itd. tankom crevu. tj. ona razlog što žena ne može da ostane bremenita. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. može da patiod dispareunije. Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama. kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju. Širenje endometrija hematogeno .

stilbestrol. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. te je telo materice difuzno uvećano. po l mg. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. Čim se to desi. Osim toga. ENDOMETRIOSIS INTERNA . Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. I njima se. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice. te je uvećanje materice pomalo nepravilno. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. U svakom slučaju. onda se može pokušati i sa primenom hormona . dnevna doza se povećava na 2 mg. posle čega žena dobija krvarenje.  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. a naročito celioskopija. ovo oboljenje je relativno retko. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. kao i stilbestrolom. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni. ginekografija.63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. Prema jednoj šemi.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima. se daje svaki dan posle jela peroralno. koji treba davati peroralno više meseci. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. provera. asimetrično.  Menoragija. pak. 63 . ona se produžuva do 4 meseca. kada se obustavlja. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. što je relativno čest slučaj. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora.lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. miometrij je znatno zadebljan. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja. preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze. kojima se dodaju male doze estrogena. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. jer ni anamneza. cistično promenjen. tako i objektivan nalaz kod ove bolesti. odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije. Ako su tegobe izraženije. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena.

pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. Kao simptom. Počinje se sa malim dozama preparata. avitaminozama. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela. Hemijski činioci sadržani u sapunu. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. zatim dermatitis. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije. a nešto rede i kraurozu stidnice. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. drugih po 5 mg. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. 64 . sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. Ima. od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom.5 mg dnevno. slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene. na primer. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene. zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. a u težim oblicima endometrioze i duže. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. sa obostranom adneksektomijom. pa se doze svake nedelje povećavaju. Samo izuzetno. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. ekcem i herpes. OPERATIVNO LIJEČENJE . za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. Tako. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa. Pored pomenutih hormona. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. Dnevnu dozu od 20 mg. Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. oni se danas. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. a ne oboljenje. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa.64 norlutin. međutim.  Od lokalnih uzroka. Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. trećih po 10 mg. sve više napuštaju. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno. U takvim slučajevima. izraženom pothranjenošću. pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera. anovlar). on prati neku osnovnu bolesti. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. starosti i porodične situacije bolesnice. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza.  Od opštih oboljenja. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. PRURITUS VULVE je simptom. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. Tada se naziva simptomatski svrab. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine.

U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. a može doći i do lokalne infekcije. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. zbog upotrebe nekih lekova. Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. u vidu masti ili praškova. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija.65 anemijom. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. a koji su zasad nepoznati. treba aplikovati lokalne anestetike. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. a naročito ako je u odmaklim godinama. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. U tom smislu. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. U kasnijem stadijumu. Na koži stidnice. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja. leukoplakije. Kod simptomatskog pruritusa. a lokalno. 65 . ali se može javiti i ranije. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces. treba pregledati mokraću na šećer. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. kada dođe do atrofičnih promena na koži. treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. a po potrebi odrediti i glikemiju.1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. može da se javi i kod žena sa uremijom. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. Kod upornih slučajeva. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki. teškom tuberkulozom ili karcinomom. Osim toga. vulvitisa. dermatitisa. Isto tako. Ovaj simptom. bolesnici treba davati sedativna sredstva. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. krauroze i početnog raka stidnice. Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0.

negde pre ili u vreme klimakterijuma. koji su relativno česti. Danas se. Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. osim izuzetno. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. ruptura ili krvarenja iz tumora. naročito na pojedinim polnim organima. Vagina postaje plića i uža. naročito lokalnom aplikacijom estrogena. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. vršeći pritisak na njih. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. i to obično kod žena u odmaklim godinama. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. a u 66 . maligni tumori ženskih polnih organa. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. U celini uzev. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. i zbog relativno male mogućnosti za to. oni mogu da znatno narastu. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. pa čak i klitoris. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. naročito ako su praćene pruritusom. Ako se ne odstrane dok su mali. pa čak i u skorijoj prošlosti. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. Stidnica se u cjelini smežurava. koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. Za razliku od benignih. Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. a u odmakloj fazi su onemogućeni.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. ovakvi tumori. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma. stanje javlja se veoma retko. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. Ipak. da dislociraju susedna tkiva i organe. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki.66 Uz konzervativno lečenje. KRAUROZA VULVE — Ovo. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice. providna i krta i podseća na pergament. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa. iako histološki benigni. infekcija. uglavnom distrofično. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. međutim. da ih deformišu i da. opravdana i preventivna operacija. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. dijagnostikovali kasno. prvenstveno torkvacija. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo. tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica. skoro potpuno nestaju.

ako to žena zahteva. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu. sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. a i do daljeg širenja ulceracije. Međutim. Karcinom vulve. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. čvrsti i još uvek bezbolni. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. ne daju nikakve simptome. krauroza). na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. Osim toga. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. tj. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i.osim estetski neugodnog efekta. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . rede. Po pravilu. Kod nekih od njih. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. Veoma je maligan. (mala i čvrsta bradavica) ili. te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. Ipak. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . jedva uočljiva. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. mada se. Tek ako su veoma veliki. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. Makroskopski. Iako ih opaža kao strano telo. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. neznatna. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. Mikroskopski. najpre u regionalne limfne žljezde. Ovi tumori. čiji su zidovi nekrotični. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. naročito kod papiloma. jer daje rane metastaze. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom. obično duže vreme posle klimakterijuma. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. pak. može otkriti i kod mladih bolesnica. eventualno osećaj pritiska. Ponekad.

PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. NULTI STADIJUM). Svrab je uporan. vrši se samo zračenje. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. Kasnije. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje. sa njom i terapijom često se zakasni. neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. čak i na bešiku. TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. Ipak. U odmaklim procesima. Dijagnoza karcinoma vulve. gde je operacija kontraindikovana. čvrste i pokretne žlezde. 68 . otkriva sa zakašnjenjem. Prognoza je u principu nepovoljna. na rektum. nisu sumnjive na malignitet uvećane. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. a često i u inkurabilan stadijum. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu. (PREINVAZIVNI. prvenstveno zbog toga što se bolest. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. javljaju se bolovi. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. nema udaljenih metastaza. ili je sam tumor fiksiran za kost. Zavisno od primame lokalizacije. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. ali su pokretne i nisu uvećane. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. podrazumeva situaciju kada se maligna. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma. zbog lake dostupnosti organa nije teška. ne reaguje na terapiju. odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. po pravilu.

terapija je uglavnom neefikasna. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. koje su prešle klimakterijum. po pojavi prvih znakova bolesti umiru. u gornjoj trećini. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. zahvata organe trbušne duplje ili. dopire do karličnih zidova izvan male karlice. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . Kod velikih cista lečenje je operativno. ove ciste prolaze bez simptoma. kad je to moguće.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. Dok kod malih nije potrebna terapija. infiltrativni. a kada porasta žena ih obično sama napipava. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. Veoma je maligan. Bolesnice uskoro. rijetko o adenokarcinomu. okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. ulcerozni. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni. U pretkliničkom. PAPILOMI. bolan infiltrat. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. Mikroskopski – planocelularni. obično prema stidnim kostima fiksiran. rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Kasnije se tvrdina širi.69 Sarkom vulve. pak. takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine. ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst. Terapija se sastoji u zračenju i. 69 . obično na zadnjem zidu vagine. Nažalost. razmekšava. Dok su male. ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice.obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. ulceriše i inficira. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. FIBROMI. u operativnom odstranjenju malignog tumora. Prema prostranstvu maligno procesa na vagini. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu.

ako dođe do trudnoće. remete i otežavaju njihovu funkciju. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. uradi totalna histerektomija. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. neelastičnih. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. Javlja se češće kod relativno mladih žena. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara. a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. uraditi i amputacija grlića. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI . kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice. Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. vršeći pritisak na okolne organe.kao veoma redak.naročito ako dostignu značajniji rast. ali i veoma opasno maligno oboljenje. zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice . tamnoplavih lezija. Iz njih bolesnica obilno krvari. oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal. neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. umesto miomektomije ili zajedno s njom. iz tehničkih razloga. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . mada su takve situacije izuzetno retke. zbog položaja. klinički bez posebnog značaja. koji su u stvari u kavumu 70 . Mogu biti uzrok sterilitetu. Osim toga. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati. CERVIKALNI MIOMI . Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. Ponekad. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. Vagina je tada pretvorena u kratku cev. Osim toga. umesto miomektomije. HEMANGIOM . smanjene prolaznosti. broja i veličine fibromioma. Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih.Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. jer se brzo hematogeno metastazira. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa. može se u nekim slučajevima. Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. dislociraju matericu i grlić i.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna. a njihova simptomatologija je relativno oskudna. i kod mladih žena mora da se.

kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Subserozni fibromiomi.Myoma nascens. zbog zatvaranja krvnih sudova. izuzetno. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice.5% svih benignih tumora materice. u drugoj polovini ovog doba. ukoliko su na peteljci. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška. Fibromiomi materice To su čvrsti.. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju. a sam tumor. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni.mogu 71 . doduše retko može da dostigne nekoliko desetina. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije. pa čak. pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni. a ponekad preovladuje vezivno tkivo. Veoma su retki pre dvadeset pete godine. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. ukoliko su na peteljci. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena. istmične. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. cervikalne i fibromiome okruglih veza. ponekad. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne. fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike.. između 35 i 55 godine života. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva. i nekoliko stotina. dilatirajući cevikalni kanal. mogu da se uvrnu i da pri tom.71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. sa peritonitisom. Submukozni fibromiomi. Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji. pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije. izazovu kongestiju i nekrozu tumora. Predstavljaju 9. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno.

ili kad se ustanovi da su 72 . groznicom. može da nastupi spontan pobačaj. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. ako polazi sa zadnje sirane. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. znatne veličine. dizurija. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini. fibromioma gde je ishrana. kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. pak. opstipacija. kao i menoragije. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. kad se trudnoća iznese do kraja. pažljivo uraditi miomektomiju.72 doći u intiman dodir sa ureterima. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. najslabija. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. zbog njihovog rasta. o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. Ponekad fibromiom materice. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju. ali vremenom. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. Ako se. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. u porođaju mogu nastati različite komplikacije. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice. cistična i masna degeneracija. uretru i rektum. Fibromiomi. Po operaciji trudnoća se nastavlja. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. Izvesne fibromiome prati sterilitet. Kada se jave. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. bez obzira na graviditet. treba. prvenstveno na mokraćnu bešiku. Osim toga. Kod trudnica sa miomom na materici. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. sekundarna anemija. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. degenerativne promene počinju najpre od centra. TERAPIJA. zatim kalcifikacija i nekroza. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. Kao posledica neurednih. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. poremećenu trudnoću. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. može da. naročito kod većih mioma. nazivaju se fibromiomi previja.

mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. nepravilnog oblika. Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela. Nažalost. tj. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. Srećna je okolnost što je materica. Kad to nije moguće. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. gde to nije potrebno.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. da se izvrši miomektomija.  pa karcinom tela materice. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. označavaju se kao displazija. često inkurabilni oblici bolesti. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra.. To naročito važi za karcinom materice. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla. vrši se operativna ekstirpacija materice. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini.  zatim karcinom grlića. koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi. bilo kakve da su. jer ne žele ili ne mogu više da rađaju. Prema tome. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. ne javljaju i ne razvijaju iznenada. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene. hiperhromatična jedra. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju. ili kod starijih žena. u prvom redu krvarenje. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. Ove promene. lako dostupna pregledima. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. histerektomija. Ona može biti parcijalna ili totalna. ako se na njih misli. neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. te se i promene na njoj. U stvari. i pored toga. Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome. 73 . iako unutrašnji polni organ. te se još i danas u praksi sreću odmakli.

74 . nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći. Inače. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda. kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje. ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen.  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića. mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. displazija grlića materice. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau). displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela. konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka. I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). Prema tome. najčešće oko spoljnjeg ušća materice. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. umerena i teška. Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije. Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. a preko ovog u invazivni karcinom grlića. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu.  To se ne može reći i za displaziju III stepena.

ne prodirući odmah u stromu. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. To je tzv. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. razara ih. I kod infiltrativnog. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. pored brze infiltracije. obično negde pred menopauzu. što mu i ime kaže. kroz bazalnu membranu u zid grlića. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine. koja infiltriše okolna tkiva. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. Prvi period ovog stadijuma. poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. i bolest prelazi u invazivni stadijum. Najčešći je vegetantni oblik. odnosno ne dovodeći do invazije. u samom epitelu. neravna i trošna. pre svega grlić materice. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. a da je proces još operabilan. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. u parametrija i u gornji kraj vagine. Javlja se kod relativno mladih žena. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. ulcerozni i infiltrativni. čak i kod devojaka. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću. koja se i golim okom može videti. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. pa čak i nekoliko godina. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. U svakom slučaju. doći će do daljih promjena na njoj. naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom. Zanimljivo je i veoma važno da. takođe protiče asimptomatski. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni. 75 . pre svega. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. i stvara ulceraciju. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti.75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. kao i kod ulceroznog tipa. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. što podrazumeva. Može da se javi i kod veoma mladih žena. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. Isto važi i za ulcerozni oblik koji je.

iako na izgled nepromenjen. pa im je i prognoza gora. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. vaginalni deo grlića izgleda čvrst. pri digitalnom pregledu. U svakom slučaju. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. može biti znatno prožet malignim tkivom. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. kod endocervikalne forme karcinoma. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma. nepravilnih ćelija. aspiracijom. znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. osim isečka. Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. dosta često. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. nalaz krupnih. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu.Ukoliko se od početne lezije. Pri tome. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. grlić dobija bačvast oblik. nejednakih. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz. Zbog toga. maligni proces ne razvija upolje. Sa erozije. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. ranije daju metastaze. sa mesta smene epitela. duž tkiva endocerviksa. Kod ove lokalizacije. Katkad i to nije dovoljno. Osim pregleda vaginalnog razmaza. te obavezno. te grlić. i. U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje. ukazuju na malignitet. pak. koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. pored ostalog. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. – Ciljana biopsija 76 .

SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi.77 Svaku. iako teorijski moguće.  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija. bolje reći. pri čemu je njena donja trećine slobodna. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju. intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da. što kod karcinoma grlića podrazum.Kako su u Ia stadijumu. koji preko parametrija. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. na terapiju rezistentno. Još se naziva nulti. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine. Kad se simptomi jave. već je duže vreme u invazivnom stadijumu. Svaka ginekološka ambulanta.  sukrvičasto belo pranje. može podeli u četiri stadijuma. zahvatio je i parametrija. obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. koja celom širinom infiltriše. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom. bolest je već poodmakla. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum. pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. *. i njih je malo i nisu uvek alarmantni.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine. bez radikalnih 77 . prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. čak i minimalnu. bez prodora kroz bazalnu membranu. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. No.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. a čak i ambulanta opšte prakse. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra.

78 . posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše.78 operativnih zahvata. Naravno.

međutim. odnosno histopatologa. a da je onda.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom. jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. dilatacija cervikalnog kanala otežana. Ovakva konzervativna operacija. Bolest se. što može da zavede citologa. od toga da li je rađala i da li želi još dece. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. onda se ne čeka porođaj. Neki ginekolozi 79 . Isto tako. ako je to potrebno. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem. koje okružuje endocerviksa. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. Međutim. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. U takvim slučajevima. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. Treba. pa čak pokatkad i onemogućena. te je žena sposobna da kasnije zatrudni. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. trudnoća se do porođaja retko iznese. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. zavisno od histološkog nalaza. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. vrši se i kod gravidnih bolesnica. a odstraniti maligno ognjište. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. međutim. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. obično teže i kasnije otkriva. žena obolela od raka grlića materice zatrudni. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. pa. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. ako dođe do spontanog porođaja. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu. ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. što je slučaj kod negativnog nalaza. imati na umu da citološki. U nultom stadijumu lečenje je operativno.

kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda. u slučaju ponovljenih metroragija. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost. obično više godina posle menopauze. izvrši eksplorativnu kiretažu. Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. a u trećem stadijumu je vrlo mali. bolest bubrega itd. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. jajovode. karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost. a drugi su pristalice jedino zračenja.u prvom stadijumu je oko 80%. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. Na ovo starosno doba. parametrija. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. proširene vene. Ako se ne otkrije na vreme. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. rektum). srčana oboljenja. Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima. Osim toga. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje. No.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. radi postavljanja dijagnoze. odnosno oko 75%. Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. A teži oblici su preinvazivni karcinom. u drugom oko 50%. posumnja i na ovo oboljenje i da. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena. Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. Međutim. Istovremeno sa širenjem per continuitatem. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena.).

Isto tako. inače retka komplikacija. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. temperatura često je povišena.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana. Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. i pored toga. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. Ova. osim pokatkad nešto uvećane materice. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. No. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. Neuredno krvarenje . povremeno praćena jezom. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 . ako je pravilno lečen. drhtavicom i groznicom. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. Tada je pri palpaciji materica uvećana. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. objektivan nalaz u početku je teško postaviti. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala. loptasta. te zbog toga ginekološki pregled. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom. DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. naročito u zapadnim zemljama. kod žena koje pri kraju generativne periode. broj leukocita je povećan. obično ne otkrije ništa. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu. Zbog toga. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. posle uzete anemneze. Pri pregledu bolesnice. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma.

Danas se. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. Simptomatologija. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. kondenzaciji hromatina. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica.sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini. Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. u ranoj početnoj fazi invazije. pošto maligni proces probije bazalnu membranu. broju mitoza. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa. pravilnosti oblika.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. zavisno od lokalizacije. poslednjih godina izvesni. No. da bi posle nekoliko godina. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. osim ginekološki. koja je još u pretkliničkom stadijumu. veličini. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma. sklonosti ka bojenju. Kod ovog malignog oboljenja. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu. veličini i pravilnosti jedara. dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. pregleda i pomoću kolposkopa.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. Tada se bolest. svaka žena. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum. u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris. otkriva slučajno. takozvanoj mikroinvaziji. Još i tada. pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. 82 . U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne.

Od ektopije treba razlikovati. koji se uvlači u vaginu. a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene. a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. Normalna kolposkopska slika. makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. kao i ektopija. a naročito u vreme i posle klimakterijuma. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. Ektopija. a ne i za kontrolu endocerviksa. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene.zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop.  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. a po potrebi i češće. Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive.Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom. baza leukoplakije.  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika. 83 . mozaik. B. Prednji deo aparata. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. beli epitel i atipična zona transformacije. potpuno neškodljiva. kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. snabdeven je hladnim izvorom svetlosti. koji je ovoj metodi nedostupan. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je. ektopija i tipična zona transformaacije. BENIGNE SLIKE A. povremeno. Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima .. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića. bar jednom godišnje. Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice.. Kolposkopija je lako izvodljiva. koji osvetljava posmatranu površinu.

imaju oblik polumeseca ili vadičepa. za razliku od tipične zone transformacije. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. Mozaik. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. koji mu normalno pripada. Atipična zona transformacije. Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. Leukoplakija. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. nepravilnog oblika. koja se najčešće zapaža i makroskopski. U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza. koje podsećaju na pčelinje saće.84 C. Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Tipična zona transformacije (prerastanja). Beli epitel. Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. posle odgovarajuće obrade. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. Baza leukoplakije. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. Zato se. ovu promenu treba operativno odstraniti. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. ali može biti i samostalna lezija. D. posle ovog nalaza. Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. dakle nepristupačna oku lekara. Ova promena često prati leukoplakiju. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. u pitanju je parakeratoza. 84 . Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice. Histološki. sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. mora se mikroskopski ispitati. Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. Za razliku od leukoplakije. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. C. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. i nejednake je debljine. Ova promena. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku. E. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. nejednake su debljine. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. nepravilnog širenja. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. B.

treba potvrditi histološkim pregledom. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina. procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. što je takode veoma zadovoljavajuće. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. pripremljenog po metodi papanikolau. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. koliko je moguće. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. ali ga i ne isključuje. kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. endocerviksa i endometrijuma. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. Pre uzimanja materijala. govori da postoji maligni proces na materici. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. najpre endocerviksa. a zatim endometrijuma korpusa. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. naime. 85 . To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. pa se špatula obrne za 180°. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva. uzan pojas citoplazme. Poznato je. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. uvuče u cervikalni kanal. Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice. Treća grupa ne ukazuje na malignitet. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. velika i nepravilna jedra. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. Kao što je već rečeno. koje se zamenjuju novim. ili drvenom špatulom.

koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. Isto tako. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. a kasnije na 6 meseci. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. što se pri pregledu može lako ustanoviti. Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. Kad se posumnja na horionepiteliom. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. Sarcoma botrioides. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica. u početku tromesečno. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. Dijagnoza. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. Simptomatologija. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Zaostale čupice ne uginu. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva. Istovremeno međutim. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. bez karakteristične simptomatologije. treba kontrolisati. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. posle porođaja ili pobačaja. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. Osim toga. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. pak. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. 86 . Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. takode vrlo maligne prirode. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici.

maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. na neposrednu okolinu. a i metastazama. sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. Javljaju se jednostrano. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. prvenstveno na sigmu i rektum. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. neoplazmatične tvorevine. međutim. Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu. a rede na grlić materice i na stidnicu. oblika i veličine manje šljive. situacija se bitno poboljšala. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti. Ipak. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. tamnoljubičaste. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja.prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. Umesto operacije. Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. odnosno na susedne organe. u terapiji se koristi i aktinomicin D. je isključivo operativna. Poslednjih godina. To su trošne. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. a zatim prelazi na susedne organe. bila je izuzetno loša. čvrste konzistencije. donju trećinu vagine. Pored metotraksajta. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. To dovodi do sraslina 87 . i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. mozak. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. Prognoza Kasno se otkriva . Osim širenja krvnim putem. Osim toga. slobodno pokretljivi. Sa operativnim lečenjem. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. odnosno mnogo bolji nego posle operacije. koje se u to vreme jedino primenjivaio. koje se onda sprovodi posle histerektomije. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. dobro ograničeni od okoline.

ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. sadržajem rastegnute muskulature. odmaklom stadij umu. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija.88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. što otežava njihovo operativno odstranjenje. Isto tako. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. zracima. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. Veoma je maligan. 88 . veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. Inače. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. pa se može reći da ranih simptoma nema. najčešće slučajno otkriva. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. Ako je pri tome nalaz pozitivan. Zbog toga se bolest obično kasnije. terapija je operativna. Ako se bolest otkrije u kasnom. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. naglo. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. No. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. uvučene između dva lista široke veze materice. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. a rede se. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. Lečenje je operativno. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne.

 Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste. Oni mogu da se podele u više grupa. melanosarkomi. bilo da su benigni ili maligni. zbog čega se bolesnica obraća lekaru. prvenstveno funkcije bešike i rektuma. horionepiteliom i mezonefrom. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore. Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi.  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma.tumori od žljezdanog tkiva . Od njih su najčešći dermoidi. fibrohondromi i fibroosteomi. Isto tako mogu se javiti 89 . čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta. SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora .čine epitelni tumori jajnika. Prva grupa . U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu. fibromiomi. i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi.  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika. karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma.  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read. Svi su veoma retki. od karcinoma materice. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama. Funkcionalni tumori jajnika. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi.arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva. amenoreji ili sterilitetu. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima. I jedne i druge mogu biti benigne i maligne. U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika. Osim retencionih cista. rabdomiosarkomi. od karcinoma dojke. Prema podeli.  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika.

Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. pak. Ipak. najbolje klinasta resekcija jajnika. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. Ovo je važno iz terapijskih razloga. Na preseku. Ako se ipak za to ukaže potreba. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema. može posumnjati i na graviditet. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. U tom slučaju.90 bolovi. Osim toga. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. čak. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. Pri ginekološkom pregledu. I pored svih teškoća. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. određivanje položaja. pa se u tom slučaju. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. 90 . u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje. Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa. elasticnočvrste su konzistencije. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. Rede se tumor. preoperativna priprema ili. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. Postavljanje tačne dijagnoze. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. Rede. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. zavisno od njegove veličine. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora. cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. tumor se opipava. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora. dok su još relativno mali. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. ako je znatnijih dimenzija. beličasosivkaste boje i neravne površine. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju.

Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. ali po pravilu mnogo manje dramatična. intraabdominalnom krvarenju. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije. a u retkim slučajevima. Tada je lečenje operativno. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe. po pravilu. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. bilo folikulinskih. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. otklanja uzrok krvarenja. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. ako ne nastupi spontana regresija ciste. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. i to obično obostrano. luteinskih cista ili hematoma. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. 91 . Otvara se trbušna duplja. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Ciste žutog tela. Osim cista žutog tela. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. Ako dođe do njihovog prskanja. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. ali obično sa daleko lakšim simptomima. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne. jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Osim folikulinskih. odnosno rctcncione ciste. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. u svim slučajevima ruptura. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. te ne zahteva posebnu terapiju. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. čija je simptomatologija veoma slična. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi. Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. Klinička slika je gotovo istovetna. Kao što smo pomenuli.cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. i luteinskih cista jajnika. Icčenje je operativno.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. pa je samim tim i klinička slika teža. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. Osim toga.

viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. što se može očekivati naročito kod starijih žena. same ciste. 47). ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. Danas su tako veliki tumori veoma retki. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. 46). Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. ponekad snabdevenim trepljama. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. To su tumori tankog zida. I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika. izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan.92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. sastoji se u odstranjenju. jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome. enukleacijom. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika. koji ponekad takodc može biti netačan. Ovo utoliko prč. sa lečenjem ne treba odugovlačiti. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. Terapija je operativna i kod mladih žena. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. Istovremeno. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. koju treba odstraniti. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. malignog karaktera. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano. Ako postoji sumnja da je cista na jajniku. Serozne ciste ili cistadenomi. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. proste serozne ciste jajnika. Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika. U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. To su tzv. U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin.. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. osim toga. Kod većih cističnih tumora 92 . onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu.

prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa.

pa ako se isključi maligni proces. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. Posle 70. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku. a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. Prema nekim autorima. po pravilu. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. verovatno limfnim putem. kao i prvi. obično glatke površine. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. Osim toga. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. ako dođe do prskanja ciste. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. širi i na drugi. Tumor je režnjevite grade. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe.94 ga. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. po mogućnosti enukleacijom. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. Isto tako. treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10. Pseudomucinozne ciste. prema današnjim shvatanjima. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. Tako. Kod mladih žena odstranjuje se cista. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. Ako nastupi prskanje ciste. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. prema šupljini. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. i 70. Isto tako. kao i prosti serozni cistadenomi. Ponekad se. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. Maligna degeneracija. cista nade i na drugom jajniku. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. na primer. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. su benigni. međutim. ako postoji sumnja na malignitet. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. čvrste konzistencije.

nepokretna. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. U četvrtom stadijumu maligni proces. dok je još u operabilnom stadijumu. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. u pitanju je II B stadijum. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. oni su oskudni i nckarakteristični. neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu. Ascita nema. Ako se bolest rano dijagnostikuje. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. pa je zato potrebna histološka potvrda. kvrgasta ognjišta različite veličine. Terapija. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu. tanko crevo i njegov mezcnterijum). Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. mogu da se stvaraju priraslice. onda je u pitanju II A stadijum. definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. naročito u odmaklim slučajevima. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. čvrsta. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. osim na jajnicima i u maloj karlici. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana. ubrzo po oporavku. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika.95 dovodi do stvaranja metastaza. čvrstih. pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. kvrgaste površine. peritoneum. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. Osim toga. ove medikamente treba davati što duže. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. a kada se ipak jave. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. prema ustaljenom 95 . čvrste konzistencije. pa se kasnije. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. Po pravilu. No i tada. prvenstveno creva. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. Ipak. U suštini. Desi se često kod karcinoma jajnika. a ako su angažovani i drugi karlični organi. fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. difuzno rasejanih. ali bez pojave ascita. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. juće zračenje. Između karcinoma jajnika i okolnih organa. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora.

Veoma je važno. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. a ne postiže se definitivno izlečenje. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. pomoću za to podesnih metoda. koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti. smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice. lako. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. Prema tome. pak. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju. no treba sukcesivno kombinovati. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. dojki. posle ili bez eksplorativne laparotomije. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. olakšava subjektivno stanje bolesnice. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. U izvesnim. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli).96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. uz to. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. osim u vrlo retkim slučajevima. ona je ipak od velike koristi. Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. prilično retkim slučajevima. samo citostaticima. Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. Metastatski tumori jajnika. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta. na mesto malignog tumora. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . jetre i materice.

što se retko može učiniti. a retko su i bilateralne. mišića itd. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. Mogu da budu praćene sterilitetom. I dennoidne. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice. kosti. Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. Tumor je obično mali. dlaka. Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. kao i ostale ciste jajnika. zejtinastim. leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. Osim toga. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. koje se obično javljaju jednostrano. Inače. budući daje u pitanju benigna neoplazma. 49). da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. kože. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. a rede samo jedan njegov deo. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. 48). Meigsov sindrom. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. Jedan od njih je i maligni teratom jajnika.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. koji potiču od ovarijalne strome. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. Pri postojanju ovog sindroma. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva. Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje.

javljaju se menstrualna krvarenja. zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . Pri tome materica može biti lako uvećana. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. pri postojanju tumora na jednom od jajnika.tumore koji potiču od ćelija teke. odnosno znake hiperplazije. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. Većinom su benignog toka. 50). sekretornom aktivnošću. bez obzira na starost bolesnice. karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti.98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. Javljaju se obično jednostrano kao glatki. ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. Maskulinizirajući tumori jajnika. međutim. Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. Tumori teka ćelija. Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice. Arenoblastom. I jedni i drugi prilično su retki. Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. Tumori granuloze. Najčešće se. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. mesti mično kompaktnog. Klinički. ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. odnosno cističnog izgleda. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice. Na preseku su žućkaste boje. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. I jedni i drugi veoma su retki. Tumor luči velike količine 98 . režnjeviti tumori različite veličine. pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. a kod žena posle menopauze. Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom. Feminizirajući tumori jajnika. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. Ovo je utoliko lakše prihvatiti. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. Na preseku su žućkaste boje. na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade. . Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. To su čvrste. vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom.

te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. i 40. Terapija je operativna. Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. perzistira. Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. teško može da izvrši ginekološki pregled. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. ne tako retka komplikacija. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. To je čvrst. Ako se dijagnoza potvrdi. Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. a zatim. zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). Smatra se da je benigne prirode. Tumori jajnika. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. a samim tim i promena karakteristične figure žene. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. Bol u abdomenu. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 . godine starosti. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. hipertrofija klitorisa. povraćanje. Ova. On je čvrst i žućkaste boje. ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. 51). Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. Terapija je takođe operativna. i gubitak menstruacije. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. Brenerov tumor obično je malen. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. gađenje. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze.99 androgena. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. veoma intenzivnim bolom. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. atrofija dojki. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. nastupa i nekroza u njemu. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. Brzo raste i izvanredno je maligan. koji se izlučuje preko bubrega. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene. osim njegove" veličine i težine. ali može dostići i znatnu veličinu. Terapija ovih tumora. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome. produbljenje glasa.

100 organima. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. od kojih su najčešće: hialina. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. Ako se radi o seroznoj cisti. ili češće difuzan peritonitis. bešiku ili vaginu. Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. bilo. masna i cistična degeneracija. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. uvrnutog organa. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. obično dolazi do zagnojavanja u njima. samo mogu biti još naglašeniji. Osim malignih promena u kompaktnim. No. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. Osim ovih komplikacija. U svakom slučaju. najčešće za omentum. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. sa kojim je možda i ranije srastao. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. trbušnu duplju treba drenirati. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. što je bez velikog kliničkog značaja. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. koja nije naročito velika. prikači za neki od trbušnih organa. Lečenje je operativno. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. pak. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. iako je retka. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. Isto tako. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. 100 . Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. što je relativno retka pojava.

doduše retko. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom. male doze progesterona. međutim. ako nema druge mogućnosti. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru. pak. Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. trombocita i ponekad anemija. Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. Operacija treba da bude kratkotrajna. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. osim na tumorske. razvija normalno. a kod nekih i do trajnog izlečenja. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. a u odmakloj trudnoći i tokolitici. ako se o tome ne vodi računa. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 . Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. nežno i pažljivo izvedena. Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. oni su ipak veoma ohrabrujući. gađenja i povraćanja i do alopecije. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. te da se omogući spontan porođaj. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. Takode se ovo lečenje u izvesnim. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. ili. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. Trudnoća se u takvim prilikama. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. U porođaju. nije retko da. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala.101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. do pojave osećanja muke. Najizrazitije dejstvo. Tu pre svega. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. može biti reč o rupturi ciste. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. Najčešći od njih su pad broja leukocita. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. U takvoj situaciji. Poželjno je samo da se trudnica. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. zasniva se na tome. bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. tako i na ćelije normalnog tkiva. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. Terapijski efekat.

ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. odnosno Hlorambucil. uglavnom. etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina. oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. nauzeji i povraćanju. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. genitalnog trakta i drugih tkiva. inoperabilnih karcinoma endometrijuma. Kao što smo već pomenuli.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. lokalizaciji i stadijumu bolesti. Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki. intramuskularnim i oralnim putem ili. dakle. Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. Od hormona u hemoterapiji maligr. antibiotike i hormone. Na njih je.il. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom. kose i noktiju. leukopeniji i trombocitopeniji. Prilično je toksičan. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma.5 mg na dan. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. Uobičajena dnevna doza je 2. (Endoksan). lokalno ili kombinovano. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. h: i pojavi alopecije. povraćanje. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. prvenstveno ćelija koštane srži. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim. odnosno u alkilirajuće supstance. Leukoran. endometrijalno i lokalno. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. na primer. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. kao. Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. Citoksan. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). terapija citostaticima putem protokola i bazira. trombocita i drugih toksičnih simptoma. Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. na čemu se danas. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. Trietilen fosforamid (Tiotepa). Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. a drugi parenteralno. U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. antimetabo^ lite. sa dugim pauzama između serija. endokavitarno lokalno. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. leukopenija i trombocitopenija. pak. Muleran (Busulfan). Ako se 102 . osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

u ćelijama muškarca. infantilizam ženskih polnih organa. nerazvijenost dojki. Prema tome. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija. koji karakteriše nizak rast. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. Osim toga. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj. identičnu hromozomsku sliku. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. Barovo telašce ne postoji. hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. Zapravo. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. godine opisao sindrom kod mladih žena. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. Ovo je veoma važno. Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. kako na autosomnim tako i na seksualnim. U normalnim slučajevima. dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. Može se. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. međutim. može preživeti. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. U tome i leži značaj ovog otkrića. Tada se govori o mozaicizmu. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. odnosno muškaraca. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . Kariotip. U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima. pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. u izvesnom procentu. Naime. U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene.106 odnosno tetrazomija. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. makazama se njihove konture opseku. nervnih ćelija mačke. iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. pa se hromozomi srede po parovima. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. bilo numeričkih aberacija. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. desiti da se kod pojedinih osoba . tj. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma.

Kao što smo pomenuli. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. odnosno 48 hromozoma. razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. tj. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. novorođeno dete je mlitavo. Prema tome. od kojih je jedna. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. i to na račun seksualnih hromozoma. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. niti definitivno izlečiti. sa velikim jezikom 107 . kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. osobe sa Klinefelterovim sindromom. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. Takve osobe su visokog rasta. hromatinnegativne. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. dok drugi seksualni hromozom nedostaje. slabije vitalno. po pravilu. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu. ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. amenoreja. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. Klinički. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). Osim toga. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. iako po izgledu muškarci. Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. davanjem estrogena posle prestanka rasta. evnuhoidnog telesnog razvoja. po pravilu. po pravilu.107 brežuljku i pod pazusima. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. što se vida kod normalnih žena. ponekad. a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. te i inače nizak rast učiniti još nižim. cubitus valgus. godine starosti. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. često sa mentalnom zaostalošću. Osim toga. Međutim. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. mogu se davati i progestinski preparati. te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. Osim ovoga. iako su ženskog izgleda. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju. Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći. Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. što čini da ukupno poseduju 47. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. Osim toga. Osim estrogena. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. A pošto nema ovulacije. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije.

Druga. Citogenetski. koja se javlja samo kod muškaraca. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. pak. između dveju generacija muškaraca. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. Osim toga. 108 . u stvari vezan za Xseksualni hromozom. pak. odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti. normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. Prema tome. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. Ako se. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. bez manifestnih znakova bolesti. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. takva su deca mentalno zaostala. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. karakterističan za hemofiliju. a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma. odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. paru. dok žena. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu). paru. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva.108 koji viri kroz poluotvorena usta. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. kod nje se ispoljavaju dominantne osobine. koji je inače recesivan. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. i javiće se karakteristična slika hemofilije. služi samo kao prenosilac. paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. a druga jedan hromozom. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful