1

Proboj materičnog zida
(Perforatio uteri) Perforacija materice je povreda koja nastaje pri instrumentalnim manipulacijama u materici ili pri pokušaju provokacije pobačaja. Nju najčešće čine neuki kriminalni aborteri koji ne poznaju anatomiju ženskih polnih organa. Perforacija materice dešava se i u bolnicama, takode najčešće pri nasilnim prekidima trudnoće ili pri kiretaži i instrumentalnoj reviziji materice kod već započetog pobačaja. Osim toga, perforacija može da se načini i pri sondiranju materice, dilataciji cervikalnog kanala, histerometriji, histerosalpinografiji i pri još nekim ginekološkim intrauterinim intervencijama. U težim slučajevima, instrumentom ili predmetom, kojim je probijen materični zid, mogu, da se oštete i drugi organi, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i krvni sudovi. Takva perforacija materičnog zida naziva se komplikovana. Kod komplikovane perforacije zbog povrede organa trbušne duplje znatno je povećana opasnost od krvarenja ili naknadne infekcije. Posebno dramatičan tok može da ima perforacija materice pri kojoj zbog povrede neke od grana materične arterije dolazi do profuznog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Pod kriminalnim uslovima lice koje načini ovu povredu najčešće je zahvaćeno paničnim strahom i, umesto da prekine intervenciju na vreme, često je i dalje nastavlja nanoseći ženi još veće povrede. Simptomi perforacije materice. —  žena oseti jak bol, kao da je ubodena nožem, zbog cepanja peritoneuma  često dolazi i do šoka (bolesnica pobledi, arterijski krvni pritisak naglo se spusti, puls postaje filiforman. Ako se načinjena povreda odmah ne zapazi, no se intervencija nastavi, mogu da nastanu ozlede ostalih organa trbušne duplje, što je takode praćeno bolovima.  Iskrvarenje - simptomi intabdominalne hemoragije - zavisno od mesta i prostranstva povreda. Naročito su opasne bočne povrede istmičnog dela materice, može lako doći do oštećenja grana materičnih arterija. Pri tome krvarenje još može biti spolja kroz vaginu, u parametrija između listova široke materične veze i retroperitonealno.

Bilo gde da krvari, bolesnica uskoro, brže ili sporije, sa znacima sekundarne anemije ili izraženim simptomima hemoragičnog šoka.  Infekcija kasnije ako žene preživi

Postupak i terapija. Prebaci u bolnicu. Sve bolesnice sa perforacijom načinjenom izvan bolnice ili sa komplikovanom perforacijom pri kojoj su povredeni neki od susednih trbušnih organa moraju se blagovremeno hirurški zbrinuti. Ako se ipak, perforacija materice načini u bolnici, pod uslovima asepse i ako je instrumenat malog prečnika (materična sonda, dilatator, uska kireta), te je mala mogućnost povrede nekog od većih krvnih sudova, onda se ne mora žuriti sa odlukom za operaciju, ako se i čim se jave prvi alarmantni znaci koji ukazuju na unutrašnje krvarenje ili na pojavu eventualne infekcije. U slučaju odluke da se bolesnica ne operiše, ako se radi o pobačaju, matericu treba

1

2 isprazniti, a bolesnicu posle toga staviti u krevet da mirno leži na leđima. Pri tome, kesu sa ledom na donji dio trbuha. Osim toga, bolesnici treba parenteralno i oralno davati antibiotike i uterotonike. U početku bolesnicu treba stalno posmatrati, meriti joj krvni pritisak i kontrolisati puls, uz povremen pregled krvne slike, odnosno kontrole broja eritrocita, vrednosti hemoglobina i hematokrita. Ako je sve normalno, ona može ustati već trećeg dana po načinjenoj perforaciji, a bolnicu napušta posle 8 do 10 dana. Ukoliko dođe do laparolomije, treba revidirati susedne trbušne organe, a eventualne povrede na njima hirurški zbrinuti. Ukoliko je to moguće, kod mladih žena i kod nerotkinja treba nastojati da se sačuva materica.

Fistule organa male karlice
Trajne neprirodne komunikacije između pojedinih šupljih organa male karlice ili između organa male karlice i spoljne sredine. Najčešće su traumatskog porekla, ili posljedica bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu između šupljina pojedinih organa.  Veziko vaginalna fistula - teški i produženi porođaji - kada se između glavice ploda i koštanog prstena male karlice duže vreme interponira zid mokraćne bešike. Zbog pritiska i ishemije uklešten deo zida bešike, odnosno bešično vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj način nastaje veziko vaginama fistula. Fistula se obično ne stvara odmah, već nekoliko dana posle načinjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogođenog dela organa. Uretero-vaginalna fistula - rjeđe, ali po istovetnom mehanizmu. Samo sada između uretera i vagine

Ovakve fistule mogu da nastanu i posle operativnih poduhvata pri kojima se ošteti zid bešike, uretera i vagine ili se, pak, ako ne postoji direktno oštećenje zida, ošteti cirkulacija krvi, što dovodi do kasnije ishemije odgovarajućeg tkiva i nekroze. Mogu da nastanu i kao posledica trauma drugačijeg porekla, u prvom redu rascepa, uboda ili ustrela. Kod tumorskih procesa

Rektovaginalne fistule - takođe se mogu javiti posle porođaja ili operacija, a isto tako i posle lokalnog zračenja malignih procesa na grliću materice i na vagini. Bolesnice sa ovakvim komplikacijama stalno su zaprljane sadržajem debelog creva,

Sve nabrojane fistule vrlo teško zarašćuju i potrebno je ponekad izvršiti više operacija dok se  Cerviko-vaginalne fistule koje nastaju obično pri spontanom abortusu odmakle trudnoće ili pri porođaju nedovoljno dilatiranog vanjskog ušća, te se grlić materice preterano rasteže i istanjuje. Ono nešto kleidinizacija vako nešto

Oboljenja spoljnih polnih organa žene
Spoljne polne organe žene čine venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljni otvor mokraćne cevi. KOŽNA OBOLJENJA POLNIH ORGANA ŽENE - spoljni polni organi pokriveni su kožom. Njihova koža podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako 2

3 se, na primer, na koži stidnice mogu javiti ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. PROŠIRENE VENE U KRVNIM SUDOVIMA VULVE - Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod ženu koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splasnjavaju. Uzrok proširenim venama na spoljnim polnim organima treba tražili u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. EDEM STIDNICE - Edem stidnice predstavlja pojavu nakupljanja tkivne tečnosti u tkivu stidnice. Ovo patološko stanje može se javiti iz više razloga. Sem proširenih vena, i povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici. No, edem stidnice češće prate lokalna upale ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površinskih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju. Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko medice. U takvim slučajevima edem se može privremeno odstraniti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.

Upala stidnice (vulvitis)
Upalnii procesi na stidnici mogu se javiti pod dejstvom različitih činilaca: termičkih, hemijskih, mehaničkih i infektivnih. Takva upale mogu da nastanu već u najranijem detinjstvu.
Kod punijih žena, naročito u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se lako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljnim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice. Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip upale obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluznicu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože mokraćom bogatom u šećeru, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije. U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje lokalnih promena na stidnici. Vulvitis se može javiti i kao posledica trihomonadnog kolpitisa ili kolpitisa izazvanog monilijama. U oba slučaja infekcija vulve nastaje preko obilnog sekreta koji se iz vagine izliva na kožu stidnice. Do pojave vulvitisa mogu da dovedu i traumatska, termička i hemijska oštećenja kože stidnice, što se vida ponekad pri defloraciji i onaniji, kao i pri vaginalnim ispiranjima toplim i koncentrovanim rastvorima koji oštećuju sluznicu vagine i kožu stidnice. Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.

Pri pojavi vulvitisa, bilo koje etiologije, bolesnica se žali na svrab i osećaj pečenja na koži stidnice, oko introitusa vagine. Pri pregledu koža stidnice je jasno crvena, lako natečena, bolna i toplija od okoline U terapiji treba nastojati da se otkriju uzročnici i uzroci upale, pa da se na njih efikasno dejstvuje.  Pri postojanju dijabetesa lečenjem šećerne bolesti, uz odgovarajuću lokalnu terapiju mikostatinom,

3

Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pažnjenjem gnojne šupljine.  U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom. te se izvodni kanal zatvori. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa.znak fluktuacije.  Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri.  Paralelno sa uzročnom terapijom bolesnica treba da održava ličnu higijenu i higijenu predela stidnice ispiranjem toplom vodom i blagim sapunom. svetlocrvene. Upala se javlja češće kod mladih. razmnožavaju se u njemu i izazivaju upala žlezde. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. Infekcija je obično jednostrana. Gonokok se prenosio sa starijih na osetljivu kožu stidnice i sluznicu vagine ženske dece. ako je vulvitis posledica kolpitisa. i osetljiva. ali obično 4 . Do pronalaska antibiotika česta pojava je bio gonoroični vulvovaginitis kod devojčica. pečenja i slabih bolova sa obilnom žutozelenom sekrecijom. treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. kao i lokalnom primenom sredstava koja smanjuju subjektivne smetnje. coli. Radi toga treba koristiti vlažne obloge sa čajem od kamilice ili blagim rastvorom hipermangana. od spreda unazad..4 postiže se i izlečenje upale stidnice.  Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. sekrecija ovih žlezda se povećava. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati i zaviti. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima.  Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. a naročito pred polni odnos. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. Za nekoliko dana upalni proces se smiruje. te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. razapete. Akutno upala Bartolinijevih žlezda (Bartholinitis acuta) Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta. a zagnojen sekret ne može više da otiče. a terapija antibioticima veoma je efikasna. njegovim izlečenjem postiže se i izlečenje od vulvitisa. U početku površina upalam zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom. često promenom rublja. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. Danas je gonoroični vulvovaginitis kod devojčica vrlo retko oboljenje. tople i fiksirane kože. U slučaju polnog nadražaja. osećajem svraba. strepto i stafilokoke. Uzročnici infekcije danas su najčešće e. praćenu jezom i groznicom. davanjem antibiotika i stavljanjem hladnih obloga na obolelo mesto. bilo koje etiologije. . U takvim slučajevima na stidnici i vagini javlja se crvenilo sa lakim otokom. jednim potezom uzdužno. a da relativno malo zahvaćaju samu žlezdu. dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo upala. Ako se stvori apsces. a samo izuzetno može biti i obostrana. ćelijskom infiltracijom i otokom. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i-uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu. Isto tako.

na peteljci su i zašiljeni na vrhu. Zadovoljavajući rezultati postižu se premazivanjem podofilinskom mašću. zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. te je tumor ispod njih slobodno pokretan. Na taj način stvorena cista zahvata prvenstveno izvodni kanal žlezde. da čine široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica. 5 . Ovakve ciste obično se postepeno razvijaju. Kasnije mogu toliko da se namnože. U slučaju pojedinačnih kondiloma mogu se u terapiji koristiti blaga kaustična sredstva. jer će u tom slučaju doći do ponovne pojave oboljenja. Koža i potkožno su normalnog izgleda i bez upalniih promena. Zbog toga kondilome treba još pre porođaja operativno odstranili. Pri postojanju Bartolinijevih cista žena ne oseća nikakve tegobe i obično sama napipa cističnu tvorevinu na jednoj ili na obema velikim stidnim usnama. ali je mnogo pouzdanije ako se pojedinačni čvorići otklone elektrokoagulacijom ili operativno. obično prvo u pređeni medice. bez naročitih simptoma. Posledica su virusne infekcije. a vrlo malo i žlezdanog tkiva. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. da bi se kasnije proširili na kožu većeg dela stidnice. Pojedinačni kondilomi su svetlo crvenkaste boje. pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama. naročito na koži medice. Šiljate bradavice stidnice i vagine (condylomata acuminata) To su bradavičasti izraštaji koji se javljaju   najpre pojedinačno oko introitusa vagine. kada se upala smiri i nestanu znaci akutnog procesa. kao i kod akutnog bartolinitisa.5 ne dolazi do trajnog izlečenja. a mogu se javiti i posle akutnog bartolinitisa. a javljaju se najčešće kod žena sa obilnom vaginalnom sekrecijom i kod onih koje ne vode dovoljno računa o higijeni polnih organa. Terapija je operativna sastoji se u odstranjenju ciste u celini. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. a kasnje ih sama žena oseti pipanjem. Ciste bartolinijevih žlezda Obično nastaju jednostrano.  U početku ne daju nikakve simptome. te ukoliko se radi o trudnicama.  Koža zaposednuta šiljatim bradavicama i potkožno tkivo ispod nje postaju krti. Pri pregledu tumor do veličine kokošjeg jajeta. Pri skidanju šiljatih kondiloma treba voditi računa da neki ne zaostane. Mogu da se jave i u trudnoći. jer U većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. pri porođaju lako dolazi do rascepa na medici. Posle kraćeg ili dužeg vremena uzrčnici ponovo postaju virulentni. Radi se o RETENCIONIM CISTAMA nastalim zatvaranjem izvodnog kanala i njegovim ispunjenjem i rastezanjem sluzavim sterilnim sekretom. koji obično ne zarastaju per primam. Retenciona cista se manje ili više uvećava i obično ne prelazi veličinu kokošjeg jajeta. sluznicu vagine i grlića materice.

 Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi sluznice vagine i postaju bogati glikogenom. izraženu anemiju. koje postaju uvećane. streptokoke. može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. čiji centar nekrotiše. često poredani u grupama. bogati spirohetama. sekući makazama njihove peteljke. Prost ulkus stidnice ili ulkus vulve akutum (Lipschutz) bez većeg je dijagnostičkog i terapijskog značaja. Nekoliko dana po odnosu. a zatim i ostale limfne žlezde tela. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna. Ona se kod žena otkriva znatno rede nego kod muškaraca. Kao što smo već pomenuli. ili je sluznica vagine na neki način oštećenja mehanička. jak porast temperature itd. fagedeničnog ulkusa. Pokatkad pri opštem slabljenju otpornosti i inače u vagini stalno prisutne bakterije mogu postati patogene i izazvati kolpitis. indurisana. U ovakvoj situaciji uzročnici upale obično su stafilokoke. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše. bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju.Condilomata lata. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi. bezbolna. na koži stidnice postoje znaci češanja. osetijiva.glavobolju. te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože. te nastaje ulkus izreckanih. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika. Zbog toga je treba izolovati i podvrgnuti intenzivnom lečenju. jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. natečena. Oboljenja vagine Kolpitis Vagina polno zrele žene je rezistentna prema infekciji jer je zaštićena kiselošću svog sadržaja. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. Uraditi antibiogram i ordinirati antibiotike. te je opasna po okolinu. Cela vulva je vlažna od žutozelenog sekreta koji se izliva iz vagine.6 Prostrane plaže šiljatih kondiloma treba obavezno operativno odstraniti. a izaziva je Dikrejev bacil. sluznica vagine pokrivena je višeslojnim ćelijnim epitelom trpi ciklične promene pod uticajem ovarijalnih hormona. okrugli ili ovalni. a ishrana slaba. Ako je opšte stanje teško. Zbog svraba koji takode oseća. koli bacili ili enterokoke. OSTALA OBOLJENJA STIDNICE Na sudnici se mogu pojaviti izvcsna ulcerozna oboljenja. Krvarenje pri tome je minimalno i ne predstavlja nikakvu prepreku za intervenciju. na bilo kom delu stidnice. Vulvovaginitis kod devojčica Vulvovaginitis kod devojčica u akutnoj ili hroničnoj formi najčešće je posledica stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. Primarna lezija se češće zapaža na sudnici nego na vagini. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno javljaju na koži drugih delova tela bolesnice. zatim nedovoljne higijene spoljnih polnih organa ili masturbacije. pločastim višeslojnim epitelom i odsustvom žlezda u sluznici. crvenkaste ili crvenomrke boje. higijenske prilike loše. bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum . Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. opštu slabost. a zatim oštrom kiretom skinuti ostatak peteljki sa površine sluznice i kože. U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma . javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule. čvrste. otpornim. Treća venerična bolest .meki šankr ili (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom. 6 . Njime je nadražena i koža unutrašnjih strana butine. čvrstih zidova. Široki kondilomi su vlažne povr šine. Devojčica se žali na bol i pečenje u predelu stidnice. I primarna luetička lezija javlja se na vulvi u vidu ulkusa. U ovoj bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji. uzdignuti iznad ravni ostale kože. Infekcija uskoro zahvata regionalne. U cilju racionalnog lečenja i određivanja uzročnika potreban je pregled vaginalnog sekreta. pojedinačno otečene. ali kolpitis se javlja gdje se ne obraća higijeni genitalnih organa. strmih i podrivanih ivica sa zagnojenim dnom. Koža je crvena. Kožu po intervenciji na mestu odstranjenih kondiloma treba posuti sulfonamidskim ili penicilinskim prahom ili na nju staviti gazu natopljenu rastvorom nekog antibiotika. toplotna ili hemijska oštećenja. koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara.

pranje pregrejanom običnom vodom. pri čemu se iz materične duplje u vaginu cedi alkalni sadržaj.upalni procesi endometrijuma..menstruacija (menstrualna krv je alkalična) . coli.5-5. Zbog toga se reakcija vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4. otok i bol. jer je vagina slabije oživčana.kolpitis je praćen osećajem svraba i pečenja u vagini. u stvari. popušta.7  U lutealnoj fazi.prstenovi (pesari). te se mlečna kiselina ne stvara u dovoljnoj meri.cirkulatorni poremećaji u vidu kongestije i staze koji se zapažaju kod asteničnih ptotičnih osoba. Zbog kongestije u sudovima male karlice i vagine dolazi do pojačane transudacije koja neutrališe vaginalni sadržaj Smanjena proizvodnja kiseline – poremećaj funkcije jajnika . monilija albikans. . pH je još uvijek u kiseloj Kasnije. a zatim pretvara u mlečnu kiselinu. pretjerana upotreba antibiotika – vaginalna monilijaza – posebno ako ima i dijabetes Najčešći uzročnici upale vagine su trihomonas vaginalis. često se može zapaziti i zrnasto promenjena sluznica vagine. Ova vrsta kolpitisa zapaža se često kod trudnica i karakteriše je obilan serozni eksudat i hroničan tok.obilnom sekrecijom iz cerviksa (takođe alkaličan) . svraba i pečenja. u hroničnom stadijumu. U akutnom stadijumu . ortopedski ili kontraceptivni. a kod devojčica. otok sluznice se smanjuje. obično iz zadnjeg svoda vagine. Papile su jasno hiperemične. Čest je simptom i bol pri polnom odnosu. Tu se. ako postoji. neodređen i slabo izražen. . PREGLED VAGINALNOG SEKRETA Uzročnici kolpitisa identifikuju se pregledom vaginalnog sekreta. pod dejstvom progesterona. čemu doprinosi i znatan gubitak površinskog epitela. U kliničkoj slici kolpitisa dominiraju crvenilo. Bol je kod vaginitisa. kao i . Pri tome se iz ćelija oslobađa glikogen koji se pod dejstvom Dederlajnovih (Doderlein) bacila razlaže na šećer. dovodi do svraba. osećaj bola. Kiselost vagine sprečava rast patogenih mikroorganizama. strepto. rede i kod starijih. Od dobijenog sekreta može se načiniti nativan preparat koji se. odmah po uzimanju. e.Povreda stranim tijelom unesenim u vaginu – djeca i luđaci . pa time otklanja i mogućnost infekcije. 7 . radi o infiltraciji pojedinih grupa papila koje se izdižu iznad nivoa vagine.Masturbacija pogrešnom vaginalnom upotrebom medikamenata jake koncentracije. crvenilom i otokom njene sluznice i manje ili više obilnom sekrecijom. gde se na malo promenjenoj ili hiperemičnoj podlozi vide mnogobrojna zrnasta uzdignuća veličine čiodine glave.  FAKTORI KOJI FAVORIZUJU NASTANAK KOLPITISA Neutralizacija kiselosti vagine . bjeličastokremast sekret koji otiče iz vagine i iritira okolinu. Sem difuznog oblika vaginitisa. sekrecija je oskudnija.zbog niske koncentracije estrogena u krvi smanjen sadržaj glikogena u ćelijama vagine. Ovo objašnjava i veću učestalost senilnih kolpitisa oštećenja sluznice vagine . dolazi do deskvamacije površinskih ćelija epitela i do citolize deskvamisanih ćelija. Sekret se uzima sterilnim komadićem vate na sterilnom štapiću. Ph je pretežno alkalan.i stafilokokus. uzročnik može biti i gonokok (sluznica odrasle vagine jako je otporna na njega). crvenilo se smiruje.intravaginalni ulošci koje neke žene koriste pri menstruaciji.

Stepen Mikroskopski I Dederlajnove bacile. To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja. glatkih zidova. mogu se naći vrlo retki Mengešovi štapići. leptotriks i mnogobrojni polimorfonuklearni leukociti. krta. a drugi po Gimzi. Od uzetog sekreta na dvema sterilnim pločicama naprave se razmazi koji se fiksiraju i od kojih se jedan boji po Gramu. sivkastoružičasta i hiperemična. nadu se mnogobrojne strepto i stafilokoke.. Češće se. međutim. Posle toga pregled vaginalnog sekreta. Ovo utoliko pre. što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima. bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana. Infekcija je olakšana slabom otpornošću sluznice vagine. različiti vibrioni. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet. ponekad penušav i zaudara Sekret je manje obilan Senilni kolpitis Javlja se kod starijih žena u menopauzi. beličastožute boje Obilan. nadu se gljivice iz roda kandida albicans Sekret Fiziološki tipovi sekreta iz vagine su ovaj I i II obilan. što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolaua nađu samo ćelije intermedijarnog sloja. slične malignim. Svi nalazi vaginalnih razmaza na osnovu prisutne vaginalne flore prema Jiračeku grupišu se u šest stepena čistoće. III pored većeg broja deskvamisanih epitelnih ćelija. Pregledom dobijenih preparata ustanovljava se stepen čistoće vagine i preduzima odgovarajuća terapija. Na takvom preparatu mogu se otkriti živahni primerci trihomonas vaginalisa i eventualno spermatozoidi. koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije. deskvamisanim epitelnim ćelijama i mešovitom banalnom florom V prisustvo parazita trihomonas vaginalisa. po metodi Papanikolaua daje obično negativan rezultat. sa retkim deskvamisanim epitelnim ćelijama II pored Dederlajnovih bacila. u vaginalnom sekretu nađu se kao pratioci i drugi uzročnici banalne infekcije prisustvo mnogobrojnih polimorfonuklearnih leukocita i deskvamisanih epitelnih ćelija VI pored banalnih uzročnika infekcije. Ako je i tada 8 . te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična. prave i pregledaju obojeni preparati. retke epitelijalne deskvamisane ćelije i po koji polimorfonuklearan leukocit. Zbog toga je vagina lako podložna infekciji. Bolesnica može spontano da ima minimalna krvarenja.8 pregleda pod mikroskopom. Pored njega. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnim odnosima. zelenožut. Sekrecija iz vagine je manje ili više obilna i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. – gnojna infekcija a uzročnici su banalni IV gramnegativne intracelularne diplokoke – gonokokoe sa obiljem polimorfonuklearnih leukocita. ukoliko ih još održava. Površinski sloj sluznice čine ćelije intermedijamog sloja siromašne glikogenom. žutozelene boje izrazito gnojna sekrecija obilan. zbog čega se često sumnja na postojanje maligne lezije na vagini ili na grliću ili telu materice. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluznica istanjena. koli.

Pored lokalizacije na sluznici vagine. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje i vaginalnih globula ili pasti sa estrogenim sadržajem (dijenestrol pasta). i to u obliku tableta ili praha. Ne treba. dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta. Redovan je stanovnik debelog creva. odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. a često se nađe i u vagini. kamilice ili hipermangana. Često se. što ponekad može da protiče bez simptoma. — Najvažniji simptomi su  obilna žutozelena sekrecija iz vagine. trihomonadni kolpitis zastupljen je do 30%. nativni ili obojeni preparat i kultivizacija Potrebno je uraditi i pregled i kulturu i cerviksa i urinokulturu kao i pregled čmara da bi se omogućilo uspješno izlječenje bez recidiiva.  Lokalno u vaginu davati antibiotike ili antimikotike itd na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv.  česta dispareunija i  eventualan sterilitet. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi.  zatim osećaj svraba i pečenja. zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno. koja ima neprijatan miris. od ukupno otkrivenih vaginitisa.  Radi pojačavanja otpornosti sluznice . tome ide i to što kolpitis često prati i infekcija mokraćne bešike trihomonasom. 9 . U vagini trihomonas može da živi kao parazit bez uzrokovanja patoloških promena i izazivanja bilo kakvih simptoma.  edem i hiperemija sluznice vagine. U prilog. Prema nekim autorima. pa i više. međutim. Simptomatologija. Ako trihomonas vaginalis zadobija patogena svojstva i može da izazove veoma izražen kolpitis sa vrlo neugodnim i upornim simptomima. trihomonas vaginalis često prelazi i na cerviks što otežava lečenje i omogućava pojavu recidiva jer pri uobičajenom lečenju postiže samo prividno izlečenje gdje se pojedinačni primerci trihomonasa zadrže u dubokim žlezdama endocerviksa ili u kriptama vaginalne sluznice. Terapija  prvo identifikovati uzročnike upale  pojačane higijenske mjera + se ispira blagim rastvorom mlečne ili borne kiseline.9 rezultat pozitivan. Trihomonadni kolpitis Parazit koji pripada bičarima. međutim. Također treba obratiti pažnju na seksualnog partnera. Trihomonadni kolpitis dijagnostikuje se na osnovu  subjektivnih smetnji bolesnice i  objektivnog nalaza pri vaginalnom pregledu  potvrđuje mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta. u takvim slučajevima javljaju i dizurične smetnje. treba svakako potražiti.davati vaginalno estrogene (estradiol ili stilbestrol).

Takav preparat FASIGIN koji oba partnera. tablete orvagila za oralnu i za vaginalnu upotrebu. takođe odstranjuju uzročnici infekcije i istovremeno hemijskim dejstvom rastvora velikim delom uništavaju. TERAPIJA DRUGIH OBLIKA KOLPITISA Kod šestog stepena čistoće. Danas se lečenje uspešno sprovodi jednokratnom vaginalnom upotrebom tablete Canestena od 500 ml. Stavljanjem određenih medikamenata u vaginu dalje se antiseptično deluje na uzročnike upale. čak i bez vaginalnog ispiranja u slučaju trihomonadnog kolpiiisa. a estrogenima. a bolesnica i njen partner u isto vreme oralno uzimaju dva puta dnevno po jednu tabletu mikostatina. Postoje. ali i per os. ređe. Kod upornih slučajeva ovih kolpitisa preporučuje se peroralna i lokalna upotreba nistatina ili drugih preparata sa sličnim mikostatičnim dejstvom. Kod nas Galenika poslednjih godina proizvodi preparat orvagil. koristi za vaginalno. U najnovije vreme terapija pacijenata sa trihomonadnom infekcijom iz osnova se izmenila. i muž i žena. dakle.10 TERAPIJA.mehaničkim putem. Važno je da se zajedno sa ženom leči i njen partner koji. treba da uzima dva puta dnevno po 1 tabletu orvagila. Poslednjih godina otkriveni su i novi preparati sa mikostatičnim delovanjem. Naime. Od srestava koja djeluju trihocidno najpoznatiji flagil ("Specia"). Za vreme lečenja treba prekinuti sa polnim odnosima. posle vaginalnog ispiranja vrši se premazivanje. Posle vaginalnog ispiranja tableta nistatina se stavlja jednom dnevno duboko u vaginu. tj.  Istovremeno. oba ova preparata upotrebljavaju se na isti način. U tu svrhu najviše se koriste sulfonamidi (Marbadal) ili. U slučaju recidiva lečenje orvagilom može se ponoviti tek posle jednomesečne pauze i uz kontrolu broja leukocita. kako ne bi po izlečenju došlo do reinfekcije. ali se reinfekcija ne može izbeći. koje ti preparati sadrže.     Ispiranje pomoću dezinficijensa ili kiselih rastvora . posle obilnog obroka treba da uzmu peroralno u vidu 4 tablete u ukupnoj dozi od 1000 mg. ako se za nju ponovo stvore uslovi. Terapija se sprovodi vaginalnim ispiranjem uz lokalnu aplikaciju 10 . danas se trihomonadna infekcija na bilo kom organu može otkloniti samo jednokratnom upotrebom izvesnih preparata. pod mlazom tečnosti. te su navedeni preparati i lečenje njima napušteni. Bolesnica se leči 10 dana  vaginalnim ispiranjem nekim dezinficientnim ili kiselim rastvorom.  Posle svakog ispiranja duboko u vaginu stavlja se po 1 vaginaleta orvagila. Terapija kolpitisa izazvanog banalnim uzročnicima infekcije sprovodi se još uvek vaginalnim ispiranjem i lokalnom primenom medikamenata na koje su izazivači infekcije osetljivi. farbanje vagine i okoline njenog introitusa 2%-nim rastvorom genciane violet ili tinkturom joda. antibiotici (Chloramphenicol). Prema tome. Ovom terapijom postiže se izlečenje u visokom procentu. odnosno u terapiji od kolpitisa izazvanog monilijom albilcans. koji se uspešno koriste u suzbijanju monilijaznog kolpitisa. obnavljanju normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i u regeneraciji vaginalnog epitela. uz istovremeno lečenje seksualnog partnera oralnim mikostaticima. odstranjenju i uništenju uzročnika infekcije. povoljno se utiče na regeneraciju oštećenog epitela sluznice vagine. koji je sličnog sastava i sa istovetnim dejstvom kao i flagil. svih 10 dana žena oralnim putem uzima ujutru i uveče po 1 tabletu orvagila za oralnu upotrebu.

coli i gonokok. jer su druga sredstva i jeftinija i efikasnija. može se dobiti pogrešan utisak postojanja erozije na grliću. oštećuje epitel i dovodi do pojačanog lučenja pretežno gnojnog žutozelenog sekreta. Pored lokalnog lečenja kolpitisa. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću. 11 . Vaginalni deo grlića obložen je pločasto-slojevitim epitelom koji ne orožava. zbog čega lekar u takvim slučajevima uvek mora biti oprezan. kod žena sa poremećenom funkcijom ovarijuma vrlo je važno za njegovo trajno izlečenje poboljšati rad jajnika i uskladiti hormonsku korelaciju endokrinih žlezda. Isto tako. kod žena sa nekim oboljenjem koje favoriziije održavanje kolpitisa. na primer). Unutrašnja površina grlića koja uokviruje cervikalni kanal obložena je jednoslojnim cilindričnim epitelom sa endocervikalnim žlezdama. sve do spoljnog ušća materice. a ujedno i kao prenosilac infekcije na gornje delove genitalnog trakta. e. koju je ponekad takođe vrlo teško eliminisati. Antibiotike u lečenju kolpitisa u principu treba izbegavati. Cervicitis Upala grlića je oboljenje koje se češće javlja kod žena koje su rađale nego kod nerotkinja. već se tokom života u izvesnoj meri pomera. On prodire u dubinu žlezda cervikalnog kanala.11 medikamenata na koji su uzročnici osjetljivi u trajanju od 15 dana. samo radi o izvrtanju (ektropionu) endocervikalne sluznice. dok se.  da bi se u starosti cilindrični epitel vratio u cervikalni kanal. Obično pri lečenju kolpitisa antibioticima dolazi do poremećaja u ravnoteži vaginalne flore. Ukoliko je. pored toga. često vrlo neugodne efekte. iako iza svakog ektropiona može da se krije početni karcinom grlića materice.  U detinjstvu epitel se smenjuje u nivou vanjskog ušća  u generativnoj periodi cilindrični u potiskuje pločasti epitel. Oboljenja materice i adneksa Ektropion grlića Grlić materice je po svom položaju i građi izloženiji infekciji više od drugih unutrašnjih polnih organa žene. Ovakva pojava monilijaze posle lečenja kolpitisa antibioticima predstavlja sporedan (outside) efekat. gonokok se usađuje oko spoljnog ušća uretre i na endocerviksu. u stvari. ono u izvesnoj meri još i otvoreno. On pri tome služi kao izvesna barijera. a pločasti epitel ponovo pokrio spoljnu površinu grlića. – zeko dodo iz priče o erozijama grlića. a ponekad se čak malo i uvuče u izlazni deo cervikalnog kanala. Najčešći uzročnici cervicitisa su strepto i stafilokoke. Za razliku od uzročnika banalne infekcije. te dolazi do njegovog izlaska i širenja izvan cervikalnog kanala. gonokok se uglavnom prenosi polnim opštenjem. mesto smene epitela nije stalno. Prema najnovijim shvatanjima. metalnih dilatatora ili tamponade cervikalnog kanala. odnosno do stvaranja neznatnog fiziološkog ektropiona. do stvaranja vakuuma u njoj i do naseljavanja vagine sojevima otpornijim na antibiotike. Pored toga. Zato treba znati da je ektropion u izvesnoj meri fiziološka pojava u doba pune polne zrelosti žene. Često je potrebno kod upornih slučajeva jedno za drugim kombinovati dva ili čak i tri preparata. Smena cilindričnog sa pločastoslojevitim epitelom vrši se u nivou vanjskog ušća materice. Pri tome se najčešće misli na instrumentalnu forsiranu dilataciju cervikalnog kanala upotrebom laminarija. uz kolpitis treba lečiti i to oboljenje (dijabetes. Zbog toga se često posle upotrebe antibiotika u lečenju trihomonadnog kolpitisa javlja monilijaza vagine. kao i oštećenja sluznice endocerviksa pri instrumentalnim manipulacijama. Kako je sluzokoža vagine polno zrele žene otporna na gonokoknu infekciju. antibiotici daju sporedne.

Palpatorno se pri unutrašnjem pregledu pseudoerozija ili eritroplakija ne može otkriti. Bolesnice se žale na jak bol u krstima i obilno bjelo pranje Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfamidskih preparata. a svaku eritroplakiju na grliću treba shvatiti kao 12 .12 Akutni cervcitis Bez obzira na izazivače infekcije. Zato pseudoeroziju grlića materice najčešće prati manje ili više izražena leukoreja. već su u pitanju metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na spoljnoj površini grlića. dolaze u obzir i drugi oblici terapije opisani u delu o eroziji grlića materice. lokalnom primenom antibiotika i sulfanomida prema već određenom antibiogramu. kod akutnog cervicitisa grlić je edematozan. Bolesnica ne oseća bolove. Sama po sebi pseudoerozija grlića materice nije opasno oboljenje. Lokalna aplikacija antibiotika ili sulfamida može se vršiti u vidu aerosol. sekrecija je smanjena. Da bi se postavila blagovremena dijagnoza. jasno preovladuju simptomi ove upale. Najbolje je po antibiogramu. Erozije grlića materice Pod pravim erozijama podrazumeva se defekt sluznice grlića materice. sa simptomima koji je prate Pri pregledu pomoću ekartera kod takvih bolesnica oko spoljnog ušća može da se vidi promena koja se naziva erozija grlića. zaprašivanja ili stavljanja tampona od gaze natopljene rastvorom odgovarajućih antibiotika. Tu se retko radi o pravim defektima epitela vaginalne porcije. sekret je tečniji. Ona se uspešno leči i nema naročitu simptomatologiju ali se mora imati na umu da se iza svake pseudoerozije može kriti karcinom grlića materice. Grlić je na dodir mekši i osetljiv. Treba naglasiti da cervicitis. Osim toga. jer je njena površina glatka. a na defekt sluznice. Ako krvari na dodir znak je postojanja malignog oboljenja. Takve erozije su veoma retke i obično se u takvim slučajevima radi o nekom specifičnom oboljenju. Hronični cervicitis Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji. naročito dok je u akutnoj fazi. Glavni simptom hroničnog cervicitisa je pojačano belo pranje praćeno većom ili manjom količinom staklastog sekreta. sa pojačanom sluzavo-gnojnom sekrecijom iz spoljnog ušća materice. Često se udružuje sa cervicitisom i endocervicitisom. To su samo crvenkaste površine oko spoljnog ušća materice. Simptomatologija pseudoerozije grlića materice veoma je oskudna. svetlocrvene površine. Zbog toga je bolje. odnosno o ulceracijama nazvanim prave erozije (erosio vera). Obilna sekrecija često dovodi do sekundarne infekcije vagine i vulve.su mnogo češće. ove promene nazvati eritroplakije. predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. Oko spoljnog ušća grlića cesto se zapaža pseudoerozija svetlocrvene boje. žućkastobeličast. Pseudoerozije koje se takođe često zovu erozije i o njima se ustvari ovdje priča . Ona se otkriva pregledom pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. pa i kasnije. svaku ženu pri ginekološkom pregledu treba najpre pregledati pomoću spekuluma. Hronični cervicitis leci se vaginalnim ispiranjem. a u stvari su polja metaplazije cilindričnog epitela endocerviksa na mjestima gdje bi trebo biti pločasti vaginalni epitel.

zbog čega svaki cervikalni polip treba ozbiljno shvatiti. onse u tečnom stanju koristi za premazivanje eritroplakije na grliću materice. Erosio vera – prava erozija . cervikalni polip gotovo redovno dovodi do pojačanja sekrecije iz cervikalnog kanala. čvrste tvorevine. TU OBIČNO POSTOJI INFEKCIJA KOJU TREBA SUZBITI – indentifikovati uzročnika. Sem povremenih kontaktnih krvarenja. Cervikalni polip odstranjuje se najčešće makazama ili korncangama pri čemu se preseče ili prekine peteljka na kojoj visi. u diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i rak grlića materice.Po odstranjenju cilindričnog epitela i zaposedanju površine erozije pločasto-slojevitim epitelom. Operativno lečenje naročito se preporučuje kada pored pseudoerozija postoji hipertrofija ili deformacija grlića. obavezno operativno odstraniti i poslati na histološki pregled. retko sukrvičav.  izvršiti pregled sekreta po metodi Papanikolaua i  uraditi Šilerovu jodnu probu i  kolposkopiju. jer se smatra da je njihov pločasti epitel veoma sklon malignoj degeneraciji. One i dalje luče sekret koji se zadržava u njima i rasteže im zidove. U stvari. te se ova intervencija naziva konizacija. žućkaste boje.13 potencijalno malignu. Smaknuta sluznica ima oblik konusa. koja nastaju zbog trošnosti površine polipa. Nabotove ciste ili jajašca . u toku terapije ili prilikom spontanog izlečenja. Treba ih proseći i na taj način isprazniti ili.ako prethodne ne poluče rezultate  Konizacija .  Tuširanje 5% rastvorom srebro-nitrata jednom na pet dana. te se u sluznici vide okrugle. Sekret je sluzav. treba ga lečiti održavanjem adekvatne lične higijene žene i vaginalnim ispiranjem blagim rastvorom antiseptičkih sredstava. trošna tvorevina veličine zrna pšenice do veličine pasulja. koja se nalazi u cervikalnom kanalu u nivou spoljnog ušća ili viri u vaginu. ukupno šest puta. obično veličine zrna graška. Premazivanje albotilom ponavlja se više puta. 13 . Veoma važno. sa pauzama od 4-5 dana. napunjene gustim sluzavim sekretom. ispod pločastog epitela mogu da zaostanu i da se zatvore duboke žlezde cilindričnog epitela koje na taj način ostaju bez svojih izvodnih kanala. vaginalna ispiranja i medikamenti – kao kod kolpitisa TREBA UNIŠTITI CILINDRIČAN EPITEL KOJI JE METAPLAZIRAO. U lečenju bolesnica sa pseudoerozijom grlića materice treba voditi računa o sledećem. – uništava cilindričan epitel  Albotil . bogate sitnim krvnim sudovima.  Uzeti isječan za histološki pregled – ako se sumnja na malignitet i pored korišćenja ove gornje tri metode ne isključi Lečenje.ako se dokaže da na grliću materice zaista pravi defekt sluznice.vrlo dobri rezultati u lečenju pseudoerozija grlića materice postižu. tu se radi o hiperplaziji sluznice endocerviksa. Tako one nastaju retencijom sekreta. malena. i time omogućiti povratak pločastoslojevitog epitela na površinu grlića materice. Na taj način pomaže se brza epitelizacija ogoljene površine. viskozan. odstraniti.operativno opsecanje i odstranjivanje sluznice sa cilindričnim epitelom oko spoljnog ušća materice.  Elektrokoagulacija ili krioterapija . One se takode mogu naći i kod bolesnica sa nelečenim dugotrajnim hroničnim cervicitisom. Cervikalni polip To je jezičasta. još bolje.

Kako se površni sloj sluznice materice. deskvamiše pri svakoj menstruaciji. Osim toga.  U subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti kada je upalnim procesom zahvaćen i bazalni sloj endometrijuma. e.14 Endometritis Upala sluznice materice  U akutnoj fazi. i kao posljedica endocervicitisa. Naročito se često sreće u puerperijumu. Sluznica materice postaje edematozna. strepto. Inače. poslje pobačaja. poslje drugih intrauterinih intervencija. Osim toga može nastati i zahvatanja tuba i salpingitisa AKUTNI ENDOMETRITIS   najvažniji simptom je oskudno krvarenje iz materice koje se javlja posle pobačaja ili porođaja i koje ne prestaje više dana po obavljenoj intervenciji.posle toga su se javila produžena ili neuredna krvarenja i kasnija dugotrajna pojačana menstrualna krvarenja. pa odatle prodire u sluznicu tela materice. . tako da cela unutrašnja površina materice može da predstavlja zagnojenu ranu. rastresita i hiperemična. pa čak i perimetrijumu. najpre nastanjuju na mestima oštećenja sluznice materice ili. Gonokokni endometritis . intrauterina intervencija itd. već  ili prodire naviše i prelazi na sluznicu jajovoda  ili vremenom dolazi do samoizlečenja. coli. često dovodi do infiltracije miometrijuma i do mestimiče degeneracije pojedinačnih mišićnih vlakana. sa postepenim razvojem vezivnog tkiva u miometrijumu. endometritis često udružen sa miometritisom i perimetritisom. te je.bolesnica nedavno imala pobačaj. Endometritis izazvan drugim uzročnicima Patogene klice se nakon unošenja – kriminalni abortus. Speicifični tuberkulozni endometritis – izaziva myc. Jače izražena upale mogu dovesti i do stvaranja ulceracija čak i difuznih ulceracija. endometritis nije retko oboljenje. katkad i sukrvičast sekret. kao i krvarenja između menstruacija. Dijagnoza Anamneza . Iz šupljine uterusa kroz cervikalni kanal ističe sluzavo-gnojav. težak ili instrumentalno dovršen porođaj ili neku intrauterinu instrumentalnu intervenciju.i stafilokoke. Ili kao postojanja inficiranih intrauterinih tumora. Objektivni pregled 14 . na mestu usađivanja posteljice. postojeća upala sluznice materice obično je praćeno upalnim promenama i na miometrijumu. Enometritis se rijetko javlja izolovan. te on postaje funkcionalno manje vredan. Odatle se šire na celu sluznicu i na sam zid materice. Uzročnici banalnog endometritisa su najčešće gonokoke. katkad obilna menstrualna krvarenja. gonoroična infekcija se ne zadržava dugo na endometrijumu. dakle. tuberculosis. kod subakutnih i hroničnih oblika endometritisa postoje i produžena. posle menstruacije ako se za vreme nje ne sprovode higijenske mere.prenosi se polnim odnosom i najpre usađuje u endometrijum grlića materice. pogođen samo površni funkcionalni sloj endometrijuma. izazivajući gonoroični endometritis. ako je reč o puerperalnom endometritisu.

Zapaljenje adneksa (salpyngo-oophoritis.). U takvim slučajevima upalni proces se sa endometrijuma prenosi kroz ušće jajovoda na endosalpinks. Kiretažom dobiven materijal iz materice treba obavezno uputiti na histološki pregled. Histološki pregled .banalne etiologije najčešće se javlja posle nasilnih. Gonoroični endometritis leči se isključivo antibioticima.15 . kriminalnih ili legalnih prekida trudnoće. antibiotike i estrogene. adxexitis) Zbog toga što se nalaze jedan uz drugog i što se slično ponašaju. radi predohrane egzcerbacije i daljeg širenja procesa. . a tuberkulozni tuberkulostaticima. Uzročnici dospevaju do njih na dva načina: KANALIKULAMO ŠIRENJE .palpatorni nalaz na genitalnim organima nije karakterističan. radi brže i potpunije obnove endometrijuma treba nekoliko dana oralnim ili paranteralnim putem davati i estrogene. Zato se govori o adneksitisu (salpingooforitisu) Adneksitis je najčešće izazvan uzročnicima banalne infekcije. infiltraciju polimorfonuklearima i eksudaciju. Pored toga. zatim posle instrumentalnih porođaja. sa kesom leda ili hladnim oblogama u predelu donjeg dela trbuha. a ponekad i specifičnim izazivačima bolesti.simptomi i objektivan nalaz su nekarakteristični te je često neophodan histološki pregled HRONIČNI ENDOMETRITIS Ukoliko se lečenje akutnog ne sprovede kako valja ili ne dođe do spontanog izlečenja. Posle kiretaže. izazivajući na njemu hiperemiju. dolazi do daljeg oštećenja sluznice i do prodiranja infekta u mišićne slojeve jajovoda. insuflacija jajovoda. pri djelovanju noksi na njih. dođu do sluznice jajovoda i izazivaju endosalpingitis. od simptoma su najvažniji:  menstrualni poremećaji. kiretaža. posle menstruacije i nazeba. 15 . te se retko može dijagnostikovati izolovan salpingitis. sondiranje materice. Upalni proces obično najpre zahvati jajovode. kod gonoreje. menoragije. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinaciji sa uterotonicima. Tada je  materica u izvesnoj meri stalno povećana.materica je najčešće lako povećana i nešto mekša i osetljiva. pa sve do potpuno neurednih krvarenja karakterističnih za hemoragičnu metropatiju LEČENJE Kod endometritisa u akutnoj fazi ženu treba staviti u postelju. obično nije ili je vrlo malo poremećeno.  njena je sluznica atrofična ili hipertrofična i infiltrirana pretežno limfocitarnom i plazmaćelijskom infiltracijom. Kod upornih slučajeva može se eksplorativna kiretaža koja ujedno ima i terapijski značaj. . bolesnica mora da ostane u postelji 4 do 5 dana i da prima uterotonike. Temperatura je retko i neznatno povišena. histerosalpingografija itd. a moguć i kod uzročnika banalne infekcije ukoliko zapaljenju jajovoda prethodi endometritis. u prvom redu gonokokom i TBC. koji se mogu ispoljavati u vidu amenoreje. odnosno ooforitis. po pravilu. Ovaj način infekcije vida se. Ako se terapijski odmah i energično ne interveniše ili ako ne nastupi spontano smirenje procesa.opšte stanje ukoliko je proces ograničen samo na matericu. Upala obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode. posle instrumentalnih intervencija (biopsija. Adneksitis . pri akušerskim operacijama.preko sluznice endocerviksa i endometrijuma. infekcija se može stišati i preći u hroničnu.

Istovremeno je sedimentacija eritrocita ubrzana. Uzročnici upale na seroznom omotaču jajovoda izazivaju najpre serofibrinoznu a potom i gnojnu eksudaciju. u stvari. dovodeći do perisalpingitisa i periooforitisa. .16 Infiltracija izaziva zadebljanje zida i gubitak njegove elastičnosti i kontraktilnosti. ako fibroziraju. Na taj način normalna funkcija jajovoda biva u velikoj meri oštećena i često nepovratno poremećena. Upala se najpre ispoljava na peritoneumu jajovoda. gotovo iznenada.kortikosteroidi .svodovi vagine su takođe vrlo osetljivi. Dalje napredovanje zapaljenjskog procesa zahvata spoljni omotač tuba. te na pojedinim mestima nastaju ulceracije koje.da bi u akutnoj fazi smanjili eksudativnu reakciju. pa se limfnim putem. colli i enterokokama. preko parametrija. koja dovodi do stvaranja sraslina jajovoda sa susednim organima. pa se ubrzo prenosi unutra na mišićni sloj tuba i njihovu sluznicu. Proces se sa spoljne površine jajovoda prenosi uskoro na ovarijum. e. Pod ovakvom terapijom sve tegobe ubrzo nestaju ali bolesnicu smatrati je neizlečenom sve 16 . kao i pri kanalikulamom širenju infekcije. Temperatura je povišena i može biti praćena povremenom jezom i drhtavicom.kratko vreme pre pojave simptoma bolesti imala nasilan ili spontan pobačaj. upala seroznog omotača jajovoda može biti razlog njihovog srašćenja sa okolinom ili prelaska infekcije na peritoneum male karlice.kesu sa ledom na donji deo trbuha i . koju karakteriše pojava mnogobrojnih cista veličine zrna prosa do veličine graška. Ovakav način širenja obično se vida kad je infekcija izazvana gnojnim uzročnicima strepto. . Osim toga. odnosno začepljenje njegovog lumena. ne oštećujući dugo endosalpinks. gubi apetit i loše se oseća. Za razliku od gonoroičnog salpingitisa. DIJAGNOZA AKUTNOG ADNEKSITISA Simptomi akutnog adneksitisa su burni i javljaju se naglo. Pri tome se u zidu jajovoda dešavaju slične promene. odnosno hidro. Oštećena sluznica tuba deskvamiše se. odnosno dolazi do infiltracije i za debljanja zida jajovoda. te se na salpingitis nadovezuje perisalpingitis. U tom slučaju infekcija obično počinje na oštećenom endocerviksu.najvažnije je da bolesnica leži. koji biva pokriven seroznofibrinskim eksudatom. naročito na početku. pak. izazivaju stenoze i srašćenja zida jajovoda. kod salpingitisa izazvanog piogenim mikroorganizmima promene se. DIJAGNOZA Iz anamneze . kod koga vrlo rano nastupi obliteracija lumena jajovoda sa posledičnom neplodnošću. Pri spoljnoj palpaciji abdomena nailazi se na . razbacanih po površini jajnika. predstavljaju perzistirajuće Grafove folikule koji nisu pretrpeii ovulaciju.jaku osetljivost donjih delova trbušnog zida obostrano.ili saktosalpinksa. čije žlezde služe kao ulaz. zadržavaju na seroznom i mišićnom sloju. prenosi na jajovode i jajnike.davati antibiotike širokog spektra – poželjno je uraditi antibiogram . i javlja se leukocitoza. Istovremeno se slepljuju fimbrije i zatvaraju abdominalni kraj jajovoda.i stafilokokama. tako da se predeo adneksa jedva može ispalpirati. a broj leukocita povišen. koji se ubrzo organizuje obično u tanke srasline koje omotavaju jajnike. odmah iznad simfize. ponekad se radi o menstruaciji pa su simptomi nastali nekoliko dana po prestanku menstruacije. Bolesnica takoreći odjednom oseti jake obostrane bolove u donjem delu trbuha jer je proces obično obostran. Ove malene ciste.Ako se infekcija nedovoljno i nepravilno leči i ako dugo traje i dolazi zapušenja jajovoda u abdominalnom i proksimalnom delu i do nastajanja pio. TERAPIJA . da se porodila ili je. LIMFNI PUT -Upala adneksa može se razvijati i limfnim putem.Sedimentacija eritrocita je ubrzana. a time i stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima. Na taj način razvija se periooforitis. bila podvrgnuta intrauterinim intervencijama. Zbog njih bolesnica teško hoda i presamićena je. Ovaj proces može da provocira mikrocističnu degeneraciju jajnika. .

mada promene na dvama adneksima ne moraju biti identične. nepovoljne životne prilike.bolesnica već ranije bolovala od upale adneksa. Mogu da se stvore obično fiksirani upalni adneksni tumori . Gnojni proces ne mora da se ograniči samo na jajovod. ali ne i do potpunog izlečenja. obično pokretno ili ograničene pokretljivosti. Kasnije gnoj postaje sterilan i sadržaj se bistri. Ovakvo patološko stanje prilično je retko. a retko je posledica zapaljenjskog procesa na adneksama. kao i akutni adneksitis. Ovo se obično dešava nekoliko dana posle neke od menstruacija. koji su prema ušću u matericu i na distalnom kraju zapušteni i ispunjeni tečnim sadržajem. onda nastaje tuboovarijalni apsces. ukoliko se ne komplikuje propagacijom infekcije prvenstveno na trbušnu maramicu. Dijagnoza hroničnog adneksitisa anamneza . I hronični. Hematosalpinks je čest kod vanmaterične trudnoće. endometrioze jajovoda i ginatrezije. Egzacerbacija hroničnih adneksitisa praćena je obično istim simptomima. Pri ginekološkom pregledu postoji obostrano zadebljanje adneksa. 17 . ponekad na bolne menstruacije ili na bolove u toku polnog opštenja. te od piosalpinksa vremenom postane hidrosalpinks.žali na povremene. Zbog toga je kiretaža u toj fazi bolesti strogo zabranjena. pri čemu se jajnik pretvara u kesu ispunjenu gnojem. onda se govori o hematosalpinksu. neodređene. Privremeno smireno ognjište na adneksama perzistira i u prvoj nepovoljnoj prilici. Ovakvo latentno ognjište perzistira i u prvoj prilici bolest recidivira.to su promenjeni. komplikuje se egzacerbacijom procesa. mora se odmah operativno intervenisati laparotomijom. Ako je zatvorena tuba ispunjena krvavim sadržajem. a naziva se pioovarijum ako se se zagnojene šupljine oba organa međusobno spoje. Bolesnica može da ima povremene ili stalne lako povišene temperature. U tom stadijumu bolesti iz gnoja se može izolovati uzročnik. Nedovoljno ili nepravilno sprovodeno lečenje akutnih adneksitisa dovodi do privremenog smirivanja akutnih simptoma. oboleli adneksi mogu biti potpuno fiksirani za zid male karlice. Kontraindikovane su operativne intervencije na organima male karlice. slabljenje otporne snage organizma. Retko. a pokatkad i na neplodnost. a kasnije u hroničnu fazu. osetljivo na palpaciju. kao i akutno upala.17 dok i laboratorijski nalazi ne dođu na normalu. HRONIČNI ADNEKSITIS Nepravilno ili nedovoljno lečen adneksitis. U akutnoj fazi bolesti može se sprovoditi samo konzervativno lečenje. u hroničnoj fazi oboljenja IZVAN perioda egzacerbacije bolesnica oseća stalne ili povremene bolove u donjem delu trbuha ili u krstima. kada se za to stvore uslovi (nazebi. instrumentalno dovršene porođaje. i ponovljene intrauterine intervencije). gotovo uvek je obostran. jer mogu dovesti do difuznog peritonitisa i sepse.da je imala namerne ili spontane prekide trudnoće ili teške. infiltrisani. . Međutim. obavezno prelazi najpre u subakutnu. Tek tada treba bolesnici dozvoliti ustajanje iz postelje. zadebljani zidovi jajovoda. već se samo stišalo. lako ubrzana sedimentacija i lagana leukocitoza. ne suviše jake bolove u donjem delu trbuha. Tada je u pitanju takozvani piosalpinks. Ognjište infekcije nije potpuno uništeno. . Jedino kod adneksitisa koji prate perforaciju materice ili ako se na akutni adneksitis nadoveže difuzni peritonius. vida se i kao posledica gnojne ovarijalne ciste. U akutnom stadijumu tečni sadržaj u početku je serozan i lako zamućen da bi uskoro postao gust i neprovidan i poprimio druge odlike gnojnog karaktera. On se može javiti i na jajniku.

pri čemu se. u obzir dolazi hronični parametritis. odstranjuju delimično ili potpuno oboleli organi. duž mišića karličriog dna. autohemoterapija itd. sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno. preparati mleka i sumpora (Lacsufol. jajnik i jajovod dovode u prvobitno stanje.odstranjuju posledice ranijih upalnih procesa. prelazi se na terapiju koja se od početka primenjuje kod hroničnih slučajeva bolesti kod kojih su simptomi inflamacije u potpunosti smireni. prati tok uretera naviše do perirenalnog predela. tegobe izazvane proširenim karličnim venama a kod tumoroznih upalnih procesa na adneksama ovarijalne. sa zadnje pararektalnnim tkivom. u pomenutim banjama ili čak i kod kuće. a time i do postepene resorpcije eksudata i odstranjenja sraslina. poraovarijalne i tubarne neoplazme. . Terapijski izazvana terapijska hiperemija organa male karlice dovodi do pojačane lokalne leukocitoze. zavisno od slučaja. Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti. Kupanje u toploj vodi. a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida. Pomaže i sunčanje i kupanje u ljekovitom blatu. mlečne injekcije). TERAPIJA KRONIČNIH ADNEKSITISA dok je u subakutnoj fazi ili u fazi egzacerbacije . Ovakva ispiranja. različiti oblici zračenja itd.U tečenju hroničnih adneksitisa preporučuju se i vaginalna ispiranja velikom količinom vruće prokuvane vode. Zato je u toj fazi bolesti važno davati antibiotike i eventualno suifamide. banje i kupanja.Od preparata za vakcinoterapiju koristi se euflamin. Ova terapija kontraindikovana je kod adneksitisa tuberkulozne etiologije. Liječenje u bolničkim ustanovama Tumorozni adneksni procesi leče se u bolničkim uslovima punkcijama i odstranjenjem eventualnog sadržaja iz tumora i lokalnim davanjem antibiotika. brida i zadebljanja zidova. Terapija hronične faze – kad su simptomi smireni . vakcinoterapija. Ono se prostire bočno. . svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija). do zidu karlice. Obično se za jedno takozvano „orošavanje" upotrebi 10-20 litara zagrejane i kuhinjskom solju posoljene vode kojom se žena ispira irigatorom sa visine od jedan i po metar. Parametritis Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice. Bolesnice sa hroničnim tumoroznim procesima na adneksama.Od nadražajne terapije parenteralno se daju terpentinska ulja (chinoterpinol. ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine. odnosno orošavanja. treba terapijskim postupcima pojačati cirkulaciju krvi u maloj karlici. te omogućava veliku 18 . U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo. ukoliko je moguće. sa donje parakolpijumom. uz dodavanje izvesne količine morske soli. svaki drugi ili treći dan po jedna injekcija. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim. učestvuje u gradnji njihovog omotača. takođe je od koristi. naročito ako su oni rezistentni na konzervativnu terapiju i ako se na njima javljaju česte egzacerbacije. Pošto se antibioticima u potpunosti suzbije infekcija. u kadi. 2 puta nedeljno po jedna injekcija).suzbija se i odstranjuje latentno inflamatorno ognjište i. U tom cilju može se koristiti opšta nadražajna terapija.18 Diferencijalno-dijagnostički. Da bi se to postiglo. organski nadražajni preparati (omnadin. organizuju se po banjama. . upućuju se na operativno lečenje.

a zatim ćelijnom ekstravazacijom. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti. prema bočnom zidu karlice. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi. Itd. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. limfnim putem.ili. što može da dovede do teškoća u defekaciji. jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane.zadnji. infiltrat prelazi upolje. Uzrok – kriminalni pobačaj. koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice. tako i izvan nje. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice. prepunjeni krvlju. arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima. a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa. a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice. još pre.bočni i . e. koju potiskuje unapred i naviše. Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio. endocerviksa.Proces najčešće počinje jednostrano i bočno.Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice. ushodno. BOČNI PARAMETRITIS . ispred grlića materice. infiltrat. Ređi je bacil tuberkuloze. kako u maloj karlici. prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta. zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum. spontani pobačaj. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen.i stafilokoke. Krvni sudovi su prošireni. intrauterine intervencije . između peritonealnih listova. ulaganje radijumske sonde. mekan i testast. kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline. Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice. operativne poduhvate na grliću. na serozu i zid jajovoda. insuflaciju jajovoda. Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. kod niske rupture materice u taj prostor. . pa se proces širi upolje. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst. vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat. onda se radi o zadnjem parametritisu. koji je najpre malen. historerosalpingografiju. Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice. PREDNJI PARAMETRITIS .Pojavom zapaljenjskog procesa. eksplorativnu kiretažu. a izuzetno aktinomikoza. a iza i iznad 19 .uzimanje isečka sa grlića materice. ZADNJI PARAMETRITIS . uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi.prednji parametritis. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza. Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo. kao i plazma ćelija.19 pokretljivost negravidne i gravidne materice. što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom. Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se . Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći. instrumentalni porođaj.

U slučaju kolikvacije veoma. te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. u donjim delovima. a sam akt defekacije praćen je tenezmima. onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije. ovde resorpcija nije potpuna.Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem. sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. što dovodi do poremećaja u mokrenju. resorpcija eksudata moguća. otežana i bolna defekacija. . što znači da je proces uzeo hroničan tok. javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom.20 mokraćne bešike. stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije. mesta kolikvacije ograničena i malena. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue. najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem. ubrzanim pulsom. tegobe pri mokrenju. porođaja ili intrauterinih manipulacija. a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka. a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična. . jezom i groznicom. Hodanje je otežano. bolno i sa naporom. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. Pri ginekološkom pregledu. Obično se nailazi na 20 . virulentnih uzročnika.Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature.Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida. Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje. RAZVOJ BOLESTI Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja. . smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa. već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. proces uzima akutniji tok. Za razliku od prve situacije. U početku bolesti. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice. gubitak apetita. pak. nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. Obično je i u takvim slučajevima. Počinje povišenom temperaturom. nastaje prednji parametris. ako je organizam dovoljno otporan. postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta. prelazeći na Recijusov prostor. Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice. SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA. duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu. ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su. dovodeći do flegmone. retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku. Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa. pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora. onda se međusobno spajaju. a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum) Kod izraženijih upale. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo.

banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja. . Sa razvojem bolesti. te bolesnica često izbegava polno opštenje. Izolovano upala trbušne maramice same materice naziva se perimetritis. Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita. orošavanjem. On obično prati endometritis i miometritisa takođe i ostale uplane procese organa male karlice. U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije. HRONIČNI PARAMETRITIS Svi su simptomi slabije izraženi . Pelveoperitonitis Pod peritoneumom male karlice podrazumeva se deo trbušne maramice koji pokrva zid i 21 . dati antibiotike širokog spektra. dođu na normalne vrednosti. apendicitis. ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu. pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena. Lečenjem se odstranjuju infiltrati. ako je to potrebno. Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice. napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha. TERAPIJA Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa. ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici. kupanjima. infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom. a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. a time i ograničena pokretljivost materice. smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva. Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike. Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije. manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama. U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis. uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida.21 difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije. Zariste infekcije.smestiti u postelju. apsces Duglasovog prostora. uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti. Perimetritis Perimetrijum je deo trbušne maramice koji obavija samu matericu. što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom. kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu. bolesnica ima lako povišenu temperaturu. vanmateričnu trudnoću i. Zbog toga ga je teško izdvojiti kao samostalno oboljenje u pogledu dijagnostike i terapije. u prvom redu parametritis. akutni pelveoperitonitis. jer je teško da se upalni porces ograniči samo na perimetrijum bez zahvatanja susednih organa. eventualno. Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine. Perimetritis kao samostalno oboljenje izvanredno je redak.bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji.

Ubrzo se upalni proces per continuitatem ili limfogeno prenosi na trbušnu maramicu male karlice. zateenut. Pelveoperitonitis izazvan banalnim gnojnim klicama. odnosno hematogeni pelveoperitonitis. na primer. sa njenim zamućenjem. jajovoda ili apscesa stvorenih u maloj karlici. ili sa povećanom mogućnošću vanmateričnog začeća i adhezijama koje često prate izražene subjektivne smetnje i tegobe i znatno umanjuju radnu sposobnost žene. gnojnim skupinama u jajovodima i Duglasovom prostoru. Zbog nakupljanja gasova u donjim delovima creva. Najčešće nadovezuje na upalu ostalih organa male karlice. mogu da zaostaju u vidu latentnih ognjišta. presamićena je pri hodu. U disajnim pokretima donji deo trbuha ne učestvuje. usled prelaska polinukleara.22 organe male karlice. dok je gonoreja bila često oboljenje. Pasaža creva često je poremećena. virulentnije infekcije. a nema ni meteorizma. takode može dovesti do pelveoperitonitisa. Vremenom gnojne kolekcije postaju sterilne i sadržaj se bistri. tvrd kao daska i veoma osetljiv na dodir i palpaciju. pošto oboljenje jednog organa povlači upala drugog. l pri mirovanju oseća jake spontane bolove u donjem delu trbuha. teško se kreće. Do peritonitisa može doći i prelaskom patogenih klica sa upalniih promena debelog creva ili apendiksa. Nekada je vrlo teško dijagnostički izdvojiti upala crevuljka od upale desnog jajnika i jajovoda. smiruje se i benignog je karakter ali zaostaju prilični problemi . u akutnom stadijumu dolazi do hiperemije i crvenila trbušne maramice. koji najpre dovodi do slepljenja susednih organa.Trbušna maramica postaje hiperemična. obolela žena ostavlja utisak teške bolesnice. odnosno izoluju organe trbušne duplje od organa male karlice. coli. u stvari.Nakon prodora iz tuba ili otkle oćeš u peritoneum . ipak. pored već formiranih adhezija. a poslednjih godina i anaerobi. nužna je energična terapija antibioticima. gde se razmnožavaju i odatle limfnim putem idu dalje kroz parametrijum. njegov tok. Ona ima povišenu temperaturu. a prvenstveno streptokokni pelveoperitonitis. Rede. Kod violentne perforacije materice patogene klice mogu biti direktno unete ili same prodreti kroz oštećen zid uterusa ili preći iz oštećenog creva na periioneum male karlice. nemoćna je. Zbog toga se pelveoperitinitis koji se u početku brzo razvija i praćen je burnim simptomima. Manji apscesi. tu se. stafilokok i e. Redak je metastatski. koja se vremenom smiruju. Naročito je čest pelveoperitonitis apendikularnog porekla zbog blizine apendiksa sa organima male karlice. Izuzetno je retka generalizacija pelveoperitonitisa gonoroičnog porekla. izazivajući parametritis. Kod akutne i virulentne infekcije dolazi do stvaranja apscesa u Duglasovom prostoru i do širenja infekcije naviše. međutim. iako burnog početka. Gonoroični pelveoperitonitis . Umesto piosalpinksa stvaraju se hidrosalpinksi. a kasnije. Upala uzima mirniji tok. Da bi se sprečila pojava difuznog peritonitisa. Kod pelveoperitonitisa izazvanog banalnom patogenom florom. dovršen nekom od akušerskih operacija. Uopšte. proteus. Zbog toga su u našoj sredini izazivači pelveoperitonitisa. Hiperemiju i zamućenje peritoneuma uskoro prati serofibrinozna eksudacija. Na taj način pri pregledu može se dobiti utisak da u maloj karlici postoje cistični tumori. eventualno odstranjenje i drenaža gnoja iz trbušne duplje kroz zadnji svod vagine. Danas je ona poslednjih godina relativno retko oboljenje. Ako se ne resorbuje. koje kod. preko parametrijuma. to su obično i srasline jajovoda s okolinom najintenzivnije. rektum ili vaginu izuzetno redak. Do infekcije. uzročnici gnojne infekcije. kada se fibrin organizuje. grlić i matericu u abortivne svrhe ili radi sprečavanja začeća. Donji deo trbušnog zida je lako uzdignut. Pokatkad oba ova organa mogu da obole istovremeno. pneumokoke. Osim toga. čestim. pojavi bolesti prethodi porođaj. Izliven eksudat kod subakutnih i hroničnih oblika se nakuplja u Duglasovom prostoru i stvorenim sraslinama ograđuje se u džepove. i to streptokok. uskoro zaustavlja u svom napredovanju. Upala peritoneuma male karlice naziva se pelveoperitonitis. Infekcija se obično širi ushodnim putem. najčešći uzrok je nedozvoljen pobačaj. Spolja unete ili u vagini ili u grliću već postojeće klice koriste ozljede i prodiru u tkivo i žlezde grlića. ubrzan i slabije punjen puls. gubitkom sjaja. Međutim. iako se ne resorbuju u potpunosti. te bolesnica obično pati od opstipacije. često radi kompletiranja spontanog pobačaja. radi o pseudocistama. ali je prodor takvih apscesa u bešiku. edematozna i gubi svoj sjaj i glatkoću zbog lučenja serofibrinoznog eksudata. tbc. bilo kanalikularno. Inkapsuliran eksudat vremenom se može resorbovati sa zaostajanjem manje ili više prostranih sraslina medu organima male karlice. i to obično produžen i težak. teže je prirode i zbog težnje ka generalizaciji procesa može biti i po život opasan. i do međusobnih sraslina koje pregrade malu od velike karlice. postaju zagnojcnc. pri perkusiji donjeg dela trbušnog zida čuje se timpaničan zvuk.trajna neprolaznost tuba i posledičnim sterilitetom. Prodiranje infekta kroz oboleli zid materice. može doći uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. gnoj apscesa male karlice pokušava da nade put u susedne organe. Uzročnici infekcije bivaju uneseni nečistim predmetima ili nesterilnim instrumentima koji se uvlače u vaginu. Ranije. Kako se apscesi najčešće stvaraju oko samih jajovoda. Iz anamneze bolesnice sa akutnim pelveoperitonitisom saznaje se da je neposredno pre pojave bolesti imala nameran prekid trudnoće ili neku drugu intrauterinu intervenciju. pelveoperitonitis mogu pokatkad da izazovu i drugi uzročnici. Kod akutnog pelveoperitonitisa izazvanog uzročnicima banalne infekcije. najčešćim uzročnikom pelveoperinitisa smatrao se gonokok. providnosti i glatkoće. pre svega. bilo limfogeno. No. enterokoke. 22 .

uostalom. banjskim lečenjem i tzv. prisustva patoloških eksudata u maloj karlici. Nastalim sraslinama može biti pokrivena kora jajnika. ukoliko postoje. Pored pomenute terapije. sa teškoćama pri defekaciji. orošavanjem. Zbog toga se unutrašnji polni organi ne mogu uvek lako propipati ni izdiferencirati. To je. U težim slučajevima ne treba oklevati sa operativnim lečenjem. mogu se davati. stavljanju kese sa ledom na predeo donjeg dela trbuha i energičnom davanju antibiotika širokog spektra delovanja i sulfonamida. Lečenja akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla spada isključivo u domen ginekologa specijaliste i sprovodi se u stacionarnim ginekološkim ustanovama. a rezidualne promene izazivaju funkcionalne poremećaje unutrašnjih polnih organa koje se najčešće ispoljavaju sterilitetom. kao i retrouterine sterilne hematokele. Samo u slučaju daljeg napredovanja procesa i pored preduzete konzervativne terapije. po potrebi. koje se obično viđaju kod vanmaterične trudnoće. operativno ili kombinovano. po pravilu. to jest bilo da su posledice ranijih upale. Odlikuje ga zaostajanje latentnih žarišta infekcije u maloj karlici i rezidualnih promena i sraslina na njenim organima. Terapija. 23 . Uzrok akutnog. HRONIČNI PELVEOPERITONITIS. kod bolesnice se kontrolise i. bolesnice često imaju osećaj pritiska na rektum. Ono se sastpji u hospitalizaciji bolesnice. spontanim. Ponekad se. Povremeno dolazi do akutne i subakutne egzarcerbacije latentnih ognjišta. U svakom slučaju. Bolovi se. dismenorejom. od kojih je odvojen jednom horizontalnom linijom. potrebna je operativna terapija. pored osetljivosti donjeg dela trbuha. Ovaj oblik bolesti obično nastaje posle nedovoljno lečenog ili nepotpuno izlečenog akutnog stadijuma. jer ono dovodi do vrlo brzog izlečenja i to obično bez stvaranja adhezija i rezidua koje često prate konzervativnu terapiju. Osim toga. a još češće hroničnog pelveoperitonitisa. dispareunijom i poremećajem menstrualnih krvarenja. otežano i eventalnim prisustvom eksudata u maloj karlici. obično neodređenim bolovima u maloj karlici. ispoljenoj nepravilnim i neurednim menstruacijama. što dovodi do njihove atrofije i poremećaja u funkciji. Pri postojanju gnojnog eksudata u Duglasovom prostoru treba vršiti evakuatorne punkcije sa lokalnim davanjem rastvorenih antibiotika. Posle toga se sprovodi nadražajno lečenje radi izazivanja hiperemije u organima male karlice. mogu biti i torkvacije pojedinih organa ili tumora nastalih na organima male karlice. U prvom slučaju nastoji se da se latentna ognjišta. Pored toga. neurednim krvarenjima. i svodovi vagine izvanredno bolni na dodir i pritisak. Bolesnice obično osećaju tupe bolove u maloj karlici i krstima.Kod hroničnog pelveoperitonitisa lečenje može biti konzervativno. ginekološki nalaz kod pelveoperitonitisa zavisi od stadijuma razvoja bolesti i pretežne zahvaćenosti pojedinih organa upalnim procesom. pojačavaju pri promeni vremena. davanjem antibiotika i sulfonamida unište. Srasline na jajovodima dovode do njihove potpune ili delimične začepljenosti praćene sterilitetom ili nastajanjem vanmateričnog graviditeta. po mogućnosti prema osetljivosti eventualno izolovanih uzročnika infekcije. nužno je izvršili laparotomiju sa unošenjem antibiotika i sulfonamida u trbušnu duplju i sa drenažom. sa obezbedenjem nesmetanog oticanja gnoja iz Duglasovog prostora. Kod odmaklih eksudativnih oblika ima se utisak da je proces zahvatio sve organe male karlice i da se postepeno penje naviše prema organima trbušne duplje. . To se postiže vakcinoterapijom. a takode i pri postojanju endometrioze. pak. uz kontrolu lekara. Prostrane adhezije kao reakcija peritoneuma javljaju se i posle hirurških operacija u maloj karlici. bilo endometrioze ili. I u jednom i u drugom slučaju reč je o zaštitni merama organizma da se bolesni procesi lokalizuju. Do reakcije peritoneuma i stvaranja zamašnih adhezivnih procesa dovode i peritubarne i paratubarne. i male doze analgetskih preparata.23 Kombinovani ginekološki pregled teško je izvršiti jer su. striktnom ležanju. reguliše elektrolitski balans i balans tečnosti. adhezije i fibrozne trake u maloj karlici ometaju funkciju karličnih i unutrašnjih genitalnih organa i dovode do manje ili više izraženih tegoba. radi zadnja kolpotomija. Makako da su nastale. Ako se odgovarajućom terapijom proces ne zaustavi i ne pokaže težnju ka lokalizaciji i smirivanju. zračenjem. umesto punkcije.

Visoka temperatura. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima. kada je apsces već primiren. zagnojenog pelveopenionitisa ili parametritisa. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa. apscesa Duglasovog prostora. Ukoliko se predviđa i eventualna kolpotomija. a bolesnica bolje izgleda. dugačka igla za punkciju i prazan špric. stave se pinceta. podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. Ekarterima se rašire zidovi vagine. Na pokretan stočić prekriven sterilnim kompresama. To se može uriniti punkcijama i odstranjenjem gnojnoj sadržaja. Materijal dobijen iz Duglasovog prostora treba uputiti na bakteriološki pregled i dalju terapiju sprovoditi onim antibioticima na koje je izolovani uzročnik najosetljiviji. Ukoliko se u ovom stanju ne interveniše. pak. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. manje kolekcije gnoja mogu se vremenom spontano rcsorbovati. u jednom potezu. kolikogod je to moguće. kolpotomijom. zupčasta klešta. pa se zupčastim kleštima hvata po sredini zadnja usna grlića materice i lako povlači nagore i unapred. opstipacijom. Ukoliko se terapija sprovodi punktiranjem. u periodu svog formiranja. treba intervenisati. povlači se klip šprica unazad i u špricu se stvara negativan pritisak. Čim je vrh igle dospeo u Duglasov prostor. po isteku akutne faze bolesti. jer može dovesti do stvaranja fistule. praćen je visokom temperaturom. bolovima u donjem delu trbuha i krstima. zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće. Pri pregledu. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat. Čim se jave znaci kolikvacije sadržaja u Duglasovom prostoru. otprilike na l cm od spoljnog ušća grlića. odstranjenju sraslina i stvaranju normalnih odnosa u maloj karlici. prosecanje zadnjeg svoda vagine i drenaža Duglasovog prostora gumenim drenom. Temperatura je niža. Uskoro zatim. Punkcija Duglasovog prostora se vrši najčešće kod vanmaterične trudnoće. uz strogo poštovanje principa asepse i antisepse. a kasnije se sve više spušta i ispupčava. Grlić materice. uz lokalno davanje rastvora antibiotika ili.24 Operativna terapija se sastoji u otvaranju trbuha. Treba voditi računa da se sa Duglasovim apscesom ne zamene adneksni tumori spušteni u Duglasov prostor. Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti. Dren se zadrži izvesno vreme i kroz njega se svakodnevno ispira ispražnjena šupljina apscesa. Iglom učvršćenom na špricu ulazi se tačno po sredini zadnjeg svoda vagine u Duglasov prostor. Ali. a i materica u celini. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. 24 . Bolesnica i lekar se pripreme kao i za druge ginekološke intervencije. simptomi bolesti se smiruju. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. Istovremeno. gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja. Ubod iglom vrši se naglo. Gnoj se najčešće probija u rektum. fluktuira. Umesto ponovljenih punkcija može se izvršiti kolpotomija. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. punkcije treba često ponavljati. veoma ubrzana sedimentacija eritrocita i vrlo visoka leukocitoza sa navedenim intrauterinim intervencijama u anamnezi ukazuju na apsces Duglasovog prostora. puls se usporava i približava normalnim vrednostima. tj. U tom slučaju široko otvaranje i drenaža takvih tumora je kontraindikativna. već nastupa spontano probijanje apscesa. iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da. Punkcija. povlači se i vrh od igle napolje. malaksalošću i opštom slabošću. sve do mesta dok se ne naiđe na sadržaj. pored sterilnih mpfera. odnosno na samom mestu gde se sluznica vagine odvaja od grlića. već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor. rede u vaginu ili u mokraćnu bešiku. na to ne treba čekati. jezom i drhtavicom. prednji i zadnji etorter. stavlja se i instrument u obliku koplja i gumeni dren sa završetkom u obliku slova T. koja je indikovana kod oba oboljenja. U diferencijalnoj dijagnostici apscesa Duglasovog prostora treba najpre misliti na retrouterinu hematokelu kod vanmateričhe trudnoće. daje definitivnu dijagnozu. Apsces Duglasovog prostora Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. a kod većih se to ne dešava.

povišenom temperaturom i bolom u trbuhu. Bolesnica pati od zatvora i ne flatulira. Bolesnica je bleda u licu. prvenstveno streptokoke. vezana za postelju.25 Ukoliko se radi o tečnom sadržaju. Diferencijalno-dijagnostički dolazi u obzir difuzni peritonitis hirurškog porekla. on kroz iglu pokulja u špric. a može isto tako da se javi i posle rupture piosalpinksa. Ponekad se. stafilokoke i e. sa izvesnim tamnim primesama. Poslednjih godina medu uzročnicima ovog teškog oboljenja sve se češće otkrivaju i anaerobni mikroorganizmi.Bolest počinje obično naglo. Bolesnica je nemoćna. te bolesnica diše kostalno. Po evakuaciji sadržaja igla se na izvlači pre nego što se kroz nju u Duglasov prostor ne ubrizga rastvor nekog od antibiotika. Ovo veoma teško oboljenje može da nastane kao komplikacija izvesnih oboljenja ginekološkog ili akušerskog porekla. Nos je usiljen. . Zbog prevelike osetljivosti on ne učestvuje u respiratornim pokretima. sa meteorizmom trbušnog zida i povraćanjem. što se pelveoperitonitis može lečiti konzervativno. meteorističan. jedva se opipava. Ovo je utoliko važnije. akutnog ili eszacerbisanog adneksitisa ili parametritisa. U takvoj situaciji kliničkom slikom dominira i poremećena pasaža creva. U takvim slučajevima anamneza i objektivni nalaz pomoći će da se dođe do tačne dijagnoze. međutim. Pri auskultaciji preko trbušnog zida u crevima se čuje pretakanje. što je gotovo uobičajeno prvih dana postoperativnog toka. — Dijagnoza se postavlja na osnovu već opisane simptomatologije i nije je teško uspostaviti u razvijenoj fazi bolesti. pred kraj bolesti krivulja temperature se spušta. a na rendgenu se vide nivoi u crevnim viju gama. mada postoji više teških patoloških stanja koja u prvom trenutku mogu da navedu lekara da pomisli na neko od drugih oboljenja. što je loš prognostički znak. srećom prilično retko. Pred kraj bolesti u terminalnom stadijumu dolazi do povećanja crevnog sadržaja koji zaudara (mizerere). U takvim neodređenim slučajevima uvek je bolje uraditi operaciju jer će ona dovesti do brzog izlečenja u oba slučaja. Obično se nadovezuje na pelveoperitonitis. Dijagnoza difuznog peritonitisa. uokvirene tamnim kolutovima. kiretaže radi dovršavanja septičnog pobačaja. u stvari. sa. Bolesnica često povraća. a krivulja pulsa penje. predstavljaju pražnjenje distalnih delova creva. sa teškim oštećenjem perenehimatoznih organa. Puls bolesnice je sitan i ubrzan. Najčešći izazivači su banalne gnojne patogene bakterije. a jezik suv i obložen. coli. Pošto se otvori Duglasov prostor. Posle toga se uvlači kraj gumenog drena u obliku slova T. a drugi kraj drena ostaje izvan vagine. duž igle kojom je prethodno izvršena punkcija i koju ne treba vaditi dok se ne uradi i kolpotomija. Pažljivim pregledom i analizom postojećih simptoma relativno lako se dolazi do tačne dijagnoze. Slmptomatologija difuznog peritonitisa. što dovodi do smrti bolesnice. U to vreme nastaje opšta intoksikacija organizma. posle perforacije ili rupture materice i kao komplikacija torkvacije ciste ili drugih tumora organa male karlice. Pri kraju bolesti u terminalnom stadijumu mogu da se jave i septični prolivi koji. dok difuzni peritonitis treba lečiti operacijom sa kojom se ne sme oklevati. Davanjem antibiotika. Ako treba da se uradi kolpotomija. te se otvor njime proširi. U izvesnim situacijama. Oči su upale. Sa napredovanjem bolesti stvara se takozvano Hipokratovo lice (facies Hypocrati). Trbuh je iznad ravni grudnog koša. a nikako nisu znak uspostavljanja prolaznosti crevnog trakta. Difuzni peritonitis u akušerstvu i ginekologiji Difuzni peritonitis je upalni proces na perijentalnom i visceralnom peritoneumu trbušnog zida i trbušnih organa. u prvom redu kao komplikacija zagnojenog apendicitisa ili perforacije na crevima. Usne su joj suve i ispucale. jer je pasaža creva prekinuta. te se ukrštaju. te pored peritonitisa istovremeno postoji i paralitični ileus. u njega se uvuče vrh dugačkog krivog peana. inficirane vanmaterične trudnoće. Diferencijalna dijagnoza. difuzni peritonitis javlja kao komplikacija posle ginekoloških ili akušerskih operacija. vrlo je teško dijagnostički odrediti da li se radi o pelveoperitonitisu ili o difiznom peritonitisu. znaci infekcije mogu 25 . Ponekad se na difuzni peritonitis može pomisliti i kod atipične kliničke slike vanmaterične trudnoće ili ileusa. instrumentom u obliku koplja preseca se zadnji svod vagine tačno po sredini. veoma osetljiv na dodir i pritisak.

u stvari. naizgled izgubljenim slučajevima. i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse. već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način. društveni i ekonomski problem. Oni na taj način u trbušnoj šupljini direktno deluju na uzročnike infekcije. a kod teških poremećaja opšteg stanja daje se i transfuzija krvi odgovarajuće grupe radi jačanja organizma bolesnice i podizanja i podsticanja njenog odbrambenog mehanizma. sa svoje strane. neposredno ili kasnije. odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. ipak se još uvek mnogi od pobačaja. uz operaciju. čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća. nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom. po izvršenoj intervenciji. prema tome.26 biti minimizirani. To. mogu se dati analgetici. Neke trudnice umiru u toku. U slučaju da se bolesnica žali na jake bolove. uz brzo pogoršanje opšteg stanja i egzitus bolesnice. septični prolivi iz donjih dclova creva mogu da maskiraju postojeći paralitični ili opstruktivni ileus. jer se preko peritoneuma u velikoj meri resorbuju. u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. pa je i broj obolelih žena manji. Prevencija infekcije polnih organa žene Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen. bolovanja i povremenih hospitalizacija. odstranjivanju gnojnog sadržaja. 26 . Osim toga. radi o stalnom ispiranju trbušne duplje rastvorenim antibioticima. izvanredan je medicinski. s jedne strane. posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. Isto tako. porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. Ako se potraže uzroci tome. što otežava blagovremenu dijagnozu. Odstranjivanjem gnojnog sadržaja kroz dren odstranjuju se uzročnici peritonitisa i njihovi toksini. porodičnu i društvenu situaciju. te se i u teškim. Takve žene. a time i celokupan društveni dohodak. dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija. a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. Tu se. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova. pak. od ogromne važnosti stalno praćenje i regulisanje balansa tečnosti i elektrolita. Zakašnjenje u postavaljanju dijagnoze i oklcvanje sa operativnom terapijom vodi ka progresiji bolesti. sa istovremenim ubrizgavanjem kap po kap rastvora antibiotika. nepovoljno utiče na njihovu bračnu. dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. tako uneti antibiotici imaju i opšte dejstvo. Zaštita zdravlja žena. bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa. Najbolji rezultati postižu se kad se operacija izvrši dok je bolesnica u dobrom stanju. naročito kod odmaklih trudnoća. stavljanju rastvora antibiotika u trbušnu duplju i njihovom parenteralnom davanju. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena. sa njom ne sme oklevati. i to kontinuirana drenaža. bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe. ali treba znati da je operativna intervencija često jedina spasonosna terapija. što dovodi do detoksikacije organizma bolesnice. Bilo da je izvršilac sama trudnica. neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice. Difuzni peritonits ginekološkog porekla leci se operativnom intervencijom koja se sastoji u otvaranju trbuha. Veoma povoljne rezultate pruža drenaža trbušne duplje. a s druge strane. zaštitom zdravlja žene. objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost. jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene. Ne treba gubiti iz vida da je.

27 Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.

Tuberkuloza ženskih polnih organa
Tuberkuloza ženskih polnih organa ne predstavlja problem u nekim razvijenim zemljama, gde je tuberkuloza kao bolest gotovo iskorenjena i gde je procenat tuberkuloznih bolesnica izvanredno mali. Međutim, u zemljama kao što je naša, u kojima i danas, postoji značajan procenat stanovništva sa oboljenjem izazvanim Kohovim bacilom, tuberkuloza genitalnih organa, iako se njena učestalost poslednjih decenija bitno smanjila, još uvek je dosta često oboljenje. Od tuberkuloze mogu da obole ljudi različitog uzrasta. Od nje najčešće obolevaju socijalno ugroženi slojevi stanovništva. Ona podjednako napada i muškarce i žene i može se lokalizovati na bilo kojim, pa i na genitalnim, organima. Tuberkuloza genitalnih organa nije retka kao što se ranije mislilo. Procenat genitalne tuberkuloze prema pojedinim autorima je različit. To je i razumljivo, pošto precenat oboljenja nije isti u svim zemljama. Taj procenat je značajan i smatra se da su genitalni organi zahvaćeni tuberkulozom kod više od 10% žena koje boluju od plućne tuberkuloze. Isto tako, danas se smatra da više od 5% žena koje pate od primarnog sterilitcta, u stvari, boluju od latentne genitalne tuberkuloze. U svakom slučaju, tuberkuloza ženskih polnih organa je ozbiljno oboljenje koje može da zahvati bilo koji od unutrašnjih ili spoljašnjih polnih organa. U takvim slučajevima najčešće se radi o sekundarnoj infekciji koja se sa primarnog ognjišta na genitalne organe prenosi hematogenim putem. Samo izuzetno, kada je u pitanju izolovana lokalizacija procesa na spoljnim polnim organima, vagini ili grliću, može biti govora o primarnoj genitalnoj tuberkulozi. Tuberkulozni proces na genitalnim organima najčešće se sreće na jajovodima, endometrijumu i jajnicima. Izazivajući promene na ovim organima, tuberkulozni proces dovodi do poremećaja funkcije pomenutih organa, što se obično ispoljava nekarakterističnim simptomima. U patoanatomskom pogledu tuberkulozni proces se ispoljava prisustvom karakterističnih tuberkula, lokalizovanih na serozi ili mukozi jajovoda, na jajnicima ili na endometrijumu. Ukoliko proces ima produktivni karakter i eksudativni tok, čvorići se aglomerišu, dolazi do njihove nekroze i do kazeifikacije, sa razaranjem tkiva bolešću zahvaćenog organa. Pri tome se na obolelim organima mogu stvarati tumorozne tvorevine, srasline i opturacije lumena jajovoda i materice. Ukoliko se proces izleči, razoreno obolclo tkivo zamenjuje nespecifično vezivo nesposobno da preuzme funkcije tkiva koje je zamenilo. Zbog toga, u toku tuberkuloznog procesa i posle izlcčenja, ukoliko nije došlo do obnavljanja funkcija obolelih organa, šio se dešava samo posle izlcčenja sasvim početnih lezija, funkcije obolelih genitalnih organa bivaju obično trajno narušene. To se, pre svega, odnosi na generativnu funkciju žene, koja je u najvećem broju tuberkuloznih oboljenja njenih polnih organa ugrožena. Samo ukoliko lumen jajovoda ostane prolazan, a cndomctrijum je bolešću nczahvaćcn ili izlcčen, može doći do graviditcta. Ali, najčešće tuberkulozu genitalnih organa žene prati stcrilitet, koji se i posle intenzivnog lečenja samo u vrlo malom procentu koriguje. Ako, ipak, nelečena ili nedovoljno lečena žena, pa čak i žena izlečena, od tuberkuloze genitalija ostane gravidna, često se radi o vanmateričnoj trudnoći, a ređe o intrauterinoj. U poslcdnjcm slučaju treba imati naumu da

27

28 graviditet u takvim okolnostima može dovesti do razbuktavanja procesa na genitalnim organima i do po život opasne generalizacije tuberkuloze, ukoliko proces nije potpuno ugašen. Dijagnoza genitalne tuberkuloze žene u najčešćim atipičnim slučajevima veoma se teško postavlja. Ovo najviše stoga što latentna genitalna tuberkuloza ne daje karakteristične simptome, niti karakteristični nalaz pri ginekološkom pregledu, niti, pak, postoje specifične laboratorijske analize koje bi sa sigurnošću potvrđivale ovu dijagnozu. To je razlog što mnogi slučajevi, naročito latentne tuberkuloze, ostaju nedijagnostikovani i protiču pod slikom hroničnog adneksitisa. Da bi se dijagnoza genitalne tuberkuloze mogla sa sigurnošću postaviti, treba da se u sekretima iz genitalija otkrije Kohov bacil, da se na opitnim životinjama po ubrizgavanju iz sekreta dobijenog materijala ustanove za tuberkulozu karakteristične promene ili, najzad, da se tuberkuloza dokaže histološkim pregledom kiretažom dobijenog endometrijuma ili, pak biopsijom ili operativnim putem dobijenog materijala. Zbog toga se često dešava da se tuberkuloza genitalija dijagnostikuje tek na operacionom stolu ili na obdukciji. U dijagnostici genitalne tuberkuloze veliki značaj pripada i anamnestičkim podacima. U stvari, pravilno uzeta anamneza može ukazali na postojanje tuberkuloze genitalnih organa. Dokaz može biti postojanje tuberkuloze u porodičnoj anamnezi, a u ličnoj anamnezi ranije preležana plućna tuberkuloza, kao i preležan eksudativni pleuritis ili specifični peritonitis ili, pak, postojanje neke druge lokalizacije tuberkuloznog procesa u organizmu. Na tuberkulozu genitalija takode treba misliti i u slučaju dugotrajnog primarnog steriliteta sa opstrukcijom jajovoda, gde su inače drugi nalazi negativni. Isto tako, u anamnezi ovih bolesti četo se nailazi i na poremećaje u menstruaciji, bilo da se radi o amenoreji ili oligomenoreji, bilo, pak, o menoragiji ili o neurednim i obilnim krvarenjima. Ne treba zaboraviti da latentna tuberkuloza ženskih polnih organa zbog nekarakteristične anamneze i simptomatologije protiče vrlo često pod vidom i dijagnozom nespecifičnog hroničnog adneksitisa. Pri tome nastaju trajna oštećenja koja čine ženu funkcionalno i seksualno manje vrednom i manje sposobnom za rad. Zbog toga u svim nejasnim slučajevima hroničnog adneksitisa, naročito ako je praćen sterilitetom, treba dostupnim dijagnostičkim metodama nastojati da se isključi ili potvrdi sumnja na tuberkulozu i da se posle toga sprovede odgovarajuća efikasna terapija. Samim ginekološim pregledom retko se može postaviti dijagnoza tuberkuloze genitalnih organa, jer je nalaz nekarakterističan, sličan nalazu i nespecifičnih hroničnih oboljenja ovih organa. Ponekad latentni tuberkulozni proces može postojati pored potpuno normalnog palpatornog ginekološkog nalaza. Obično se pri tome nailazi na manja ili veća zadebljanja na adneksima, lako osetljiva na palpaciju ili, pak, na nekarakteristične adneksne tumore. Na tuberkulozu genitalija nešto određenije ukazuje nalaz velikih adneksnih tumora kod devojaka i mladih žena koje nisu rađale, a nisu imale ni pobačaje niti upalne procese na genitalnim organima. Pošto se samim ginekološkim pregledom ne može postaviti sigurna dijagnoza u slučaju sumnje na tuberkulozu genitalija bolesnicu treba uputiti radi daljeg ispitivanja u bolničku ustanovu u kojoj za to ima mogućnosti. Pored sedimentacije eritrocita, broja leukocita, leukocitarne formule, treba ispitati i osetljivost organizma na tuberkulinske reakcije, i to u različitim razblaženjima. To, međutim, isto kao i Midelbrukova reakcija, ukazuje na mogućnost postojanja tuberkuloznog ognjišta u organizmu, ali ne dokazuje njegovu lokalizaciju na genitalnim organima. Kao što je već pomenuto, jedini siguran dokaz tuberkuloze genitalnih organa žene je nalaz Kohovog bacila u izlučevinama ili histološka potvrda dijagnoze. Zbog toga se vrši direktno traženje Kohovog bacila u menstrulanoj krvi ili cervikalnom sekretu ili, još češće, pokušava se kuliivisanje bacila iz ovih materijala. Osim toga, pomenutim materijalom inokolišu se opitne životinje i prati njihovo reagovanje. Materijal za histološki pregled dobija se eksplorativnom kiretažom ili biopsijom, ukoliko je proces lokalizovan na grliću, vagini ili spoljnim polnim organima. Ali, i pored velikog napretka u dijagnostici genitalne tuberkuloze, mnogo puta se tačna dijagnoza postavi neočekivano tek na operacionom stolu ili, pak pri histološkom pregledu preparata dobijenog operacijom, isečkom ili eksplorativnom kiretažom. U dijagnostičke svrhe, kod genitalne tuberkuloze značajnu pomoć pružaju i salpingografija, ginekografija i celioskopija. Iako je nalaz prvih dveju metoda nesiguran, ipak, postoje izvesni 28

29 kriterijumi na osnovu kojih se sa znatnom izvesnošću može sumnjati na genitalnu tuberkulozu žene. U tom pogledu mnogo je pouzdanija celioskopija, koja je gotovo isto toliko pouzdana kao i laparatomija. Ovo utoliko pre što se pri celioskopiji može po potrebi uzeti materijal za histološku analizu. Dijagnoza genitalne tuberkuloze može se sa sigurnošću postaviti i nalazom Kohovog bacila u gnoju ili sadržaju iz adneksnog tumora, dobijenog punkcijom suspektnog tumora vaginalnim putem. Terapija kod tuberkuloze ženskih polnih organa može biti konzervativna, operativna ili kombinovana. Konzervativna terapija je dugotrajna i mora se uporno i strpljivo sprovoditi. U akutnom stadijumu bolesnicu treba staviti u postelju i tretirati je visokim dozama tuberkulostatika i antibiotika. Pri tome se obično kombinuje paralelno davanje izoniazida i PAS-a i pareteralno davanje streptomicina. Rastvor PAS-a i streptomicina može se i lokalno aplikovati. Lokalna aplikacija naročito se preporučuje u latentne hronične tuberkuloze materice i jajovoda. Uz povremenu kontrolu bolesnice ovakva terapija sprovodi se po više meseci, pa i po godinu dana. Lokalna aplikacija tubcrkulostatika vrši se utcrotubarnim instilacijama ili ubrizgavanjem tubcrkulostatika u trbušnu duplju punkcijom trbušnog zida. Posle izvesnog bolničkog lečenja, poželjno je nastaviti konzervativno lečenje u podesnim klimatskim ili banjskim lečilištima Operativna terapija sprovodi se kod bolesnica sa ograničenim tuberkuloznim procesom ili u veoma odmaklim fazama bolesti. Kod starijih žena operacija je radikalnija i najbolje je da se odstrani materica sa obema adneksama. Kod mladih žena treba nastojati da se pronađe granica između bolesnog i zdravog tkiva (što je makroskopski vrlo teško učiniti), da bi se bolesno tkivo odstranilo, a zdravo ostavilo. Zato u ovakvoj situaciji postoji realna opasnost od recidiva. Da bi se to izbeglo, treba pre operativnog lečenja sprovesti lečenje tuberkulostaticima, tj. kombinovati konzervativnu sa operativnom terapijom. Konzervativno lečenje takode treba u mnogim slučajevima nastaviti i posle operacije. No, iako kombinovano sa tuberkulostaticima, operativno lečenje steriliteta prouzrokovanog tuberkuloznim procesom još ne daje povoljne rezultate.

Planiranje porodice
Planiranje porodice podrazumeva pravo supružnika da sami odlučuju o broju dece koju žele imati, o vremenu kada će žena ostati bremcniia i o ritmu kojim će se planirani porođaj odvijati. Ono ima za cilj ostvarenje suštinske ravnopravnosti žene, kao i pružanje mogućnosti ženi da prema prilikama i situaciji u porodici, prema želji svojoj i svog bračnog druga, u optimalnim zdravstvenim i drugim okolnostima čuvajući svoje zdravlje i sposobnosti za materinstvo, ostvaruje svoje želje u vezi sa potomstvom. Zbog toga u planiranju porodice, može se reći, žena u izvesnom smislu ima dominantnu ulogu, ne samo u biološkom pogledu, već i u pogledu donošenja odluke. Treba, međutim, istaći da pojam planiranja porodice podrazumeva ne samo zaštitu žene od neželjene bremenitosti, ostvarene korišćenjem kontracepcije, ili njeno oslobađanje od već nastale nepoželjne trudnoće slobodnim odlučivanjem, o arteficijalnom pobačaju, već i medicinsku pomoć supružnicima u sterilnim ili infertilnim brakovima, da žena koja nije zanosila ostane bremenita ili da u slučaju infertiliteta nastalu trudnoću iznese do termina porođaja i rodi zdravo i za život sposobno novorođenče. Prema tome, planiranje porodice obuhvata tri velika poglavlja u ginekologiji bračni sterilitet sa infertilitetom, kontracepciju i namerno prekidanje neželjenog graviditeta.

Bračni sterilitet
Smatra se da je jedan brak neplodan kad žena i posle tri godine normalnih bračnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skraćuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet žena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta žena može da zatrudni ali ne može da iznese trudnoću do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bračnom sterilitetu govori se zbog toga što neplodnost u braku može poticati od oba supružnika. Ranije je krivica 29

Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljoštenom glavicom. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju. u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa. čak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ženi. mogu da koriste i operativne metode. . pomoću koga se aktivno kreću. ako je trajna. nego i od sekreta koji se luči prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. kratak vrat i rep. No. klomifena i testosterona. Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum. i opipati njihovu konzistenciju. za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera. pored čisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti muškaraca. izgleda. sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima. već u izvesnoj meri i čitavog društva. Pored pregleda sperme. Najpre treba ustanoviti da K su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija. pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca. neophodno je da muž i žena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa. 40% muškarac. što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i muškarca i žene. u prvom redu na parotitis. Spermatozoidi. Posle toga treba izvršiti pregled. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživaljavanju orgazma. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine. a u terapiji se pored gonadrofina. iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. vrlo je važno i ispitivanje sperme. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakuiacija dešava se kao završni čin pri polnom opštenju. hemijske reakcije i broja. Isto tako. Danas se smatra da u 40% slučajeva krivicu za neplodnost snosi žena. genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav važniji poremećaj u njihovoj funkciji. a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i muškarac i žena. Osim toga. mirisa. koja je. Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima. Procenat sterilnih brakova kreće se i do 15%. Uzroci neplodnosti muškarca Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku. Da bi došlo do oplođenja. već ga treba uvek započeti sa muškarcem.30 za neplodnost. onaniji ili poluciji. Pre pregleda treba i od muškarca uzeti ličnu anamnezu. i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca. jer su oni direktni učesnici u oplođenju. Pre svega. jer se dešava da sperma. te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv. kada treba da nastupi ejakuiacija. Prema tome. posledica opturacije odvodnih puteva. ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu. pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici. pa ako se nade da je on sposoban za oplođenje. materičnu šupljinu i jajovode. u tom slučaju. gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. odnosno njene količine. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima. a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal. treba nastaviti sa ispitivanjem žene. koja je beličasta. 30 . treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. naziva se aspermija i ona. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti. viskoziteta. oblika i vitalnosti spermatozoida. da li su odgovarajuće veličine. odnosno duktusa deferensa. Sterilitet zbog svoje učestalosti nije samo problem bračnih drugova. epispadija). Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme. Pri tom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide. mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi. plastika duktusa deferensa.Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica. u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi. Kao što je već pomenuto. koji otežavaju ili onemogućavaju normalne polne odnose ili u većoj meri remete funkciju genitalnih organa. nacko potpuno zdravih muškaraca.

vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. kao i potražiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. kao i u kakvim je uslovima prekid trudnoće urađen. uzima se detaljna anamneza. Uzroci neplodnosti žene pri palpatorno normalnim genitalnim organima najčešće su endokrine i opstrukcione prirode. Uzroci neplodnosti žene I od žene. spontanim pobačajem. o eventualnoj grozdastoj moli. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih. Pri tome treba voditi računa da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje začeća. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme. pak. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti. dvorepih. dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba. nestručno ili stručno lice. kao što je pojačana kiselost vaginalnog sadržaja. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili. kretanje i život spermatozoida. pre nego sto se prede na ginekološki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti. reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak. a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje. i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. ili namernim prekidanjem. Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti. onda su ona uzrok. nadbubrega i štitnjače. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60. onda se radi o azoospermiji. odnosno u vreme na oko 14 dana pre očekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. Tek posle toga obavljaju se ginekološki i ostali pregledi. a ne prolaznog karaktera. a naročito neplodnosti muškarca. vrši se tzv. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi. važni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju.000. i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4. U l ml sperme nalazi se 80-100. kao i kako se prethodna trudnoća završila porođajem. Veoma važan podatak je i da li je bolesnica ranije već bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateričnoj trudnoći. Ako je postojao nameran prekid trudnoće. na prvi pogled sitni činioci. kao i promenjena viskoznost. dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. apsolutnog steriliteta muškarca. Isto tako. nepravilnog oblika i veličine) u većem procentu od 20% takode se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca.000.000 spermatozoida. Ukoliko su ova stanja trajna. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana. Isto tako. važno je znati ko ga je obavio. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. nužno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutrašnjih polnih organa. što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije. a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. Isto tako. Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. ako je to smanjenje jače izraženo. kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine. hipofize. odnosno koliko su uredni polni odnosi. kao i kakav je njen polni život. kao i od muškarca. a broj manji od normalnog. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. Isto tako.31 neprozirna. viskozna tečnost. eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. Naime. tj. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može bili uzrok relativne neplodnosti. hronično upala sluznice vagine.5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. ali i drugi. sama bolesnica. što može dovesti do njihove poremećene funkcije i do suženja ili potpune opturacije jajovoda. spermatozoide jedne određene osobe. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog ušća materice. nepravilan i nepovoljan položaj materice.000. Da bi žena ostala bremenita pri normalnim 31 . traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost. Dopušteno je da nenormalnih oblika bude najviše 20%. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija. Nasuprot tome. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena.

32 seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija. da oslobođena zrela jajna ćelija dospeva u jedan od jajovoda. koji treba da je prolazan ćelom svojom dužinom. te da dopusti prolaz spermatozoida do materične 32 .

pobacivale. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda. Kod endokrinih poremećaja sa posledičnom hipoplazijom materice i amenorejom. Ova metoda može se koristiti samo u slučaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supružnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadržaj ili cervikalna sluz uzročnici propadanja spermatozoida i nemogućnosti oplođenja. citohormonski pregledi vaginalnog sekreta. vanmaterične trudnoće itd. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naročito mnogo u zemljama gde je ova bolest još uvek dosta rasprostranjena. ispituje se više uzastopnih menstruacionih ciklusa. Tek ako svi testovi u više menstruacionih ciklusa budu negativni. jer širenjem suženja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpomažu u izvesnim slučajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. najčešće nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudnoće. ali posle svega toga više ne ostaju bremenite. prema tome da li je žena ostajala bremenita ili nije. da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomoću ultrazvuka. u dijagnostici proširenih vena male karlice. koja u poslednje vreme ima sve širu primenu u ginekologiji. Kako je sterilitet vrlo čest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze. Neplodnost se. kod svih sterilnih žena po sle pregleda sperme muža treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. Da bi se kod određene žene utvrdilo odusustvo ovulacije. U tom pogledu najvažnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija. To naročito važi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. te se zato i ne dijagnostikuju ili protiču pod dijagnozom hroničnog adneksitisa i parametritisa. što se obično dešava u ampularnom jelu jajovoda. Od njih se najviše koriste merenje bazalne temperature. na tuberkulozu se obično posumnja tek u toku traženja uzroka neplodnosti žene. U tu svrhu koriste se praktični testovi ovulacije.33 šupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ćelijom. O primarnom sterilitetu govori se kod žena koje nikad nisu bile gravidne. odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplođenog jajeta može da bude razlog steriliteta. U lečenju steriliteta danas se koristi i metoda veštačke inseminacije. Uzrok tome može bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg režnja hipofize. mogu se izvesti pomenuti zaključci i preduzeti odgovarajuće terapijske mere. odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta. uz korišćenje više različitih testova za dokazivanje ovulacije. U takvoj situaciji. Kako insuficijencija ovarijalne funkcije može biti razlog neplodnosti i kod žena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima. lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa. Važnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledičnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa žene. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena šupljine i zida materice. a o sekundarnom kod žena koje su bile trudne. što je slučaj i sa našom zemljom. U iznalaženju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja žene sve više koriste i pomoćne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Kao kod muškarca. rađale. spermatozoidi se zajedno sa spermom muža unose špricom i naročitom ka 33 . Latentni oblici tuberkuloze obično ne daju nikakve kliničke simptome. pak. nepravilna funkcija jajnika ili. ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ženskih genitalija. test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. Veliki značaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija. stanja endometrijuma i pravilnosti materične šupljine. odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. Pored dijagnostičkog značaja. Veštački prekid trudnoće je vrlo opasan. Prognoza u pogledu uspeha lečenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta. nerazvijenost materice i odsustvo cikličnih promena njene sluznice. nepovoljno deluje na dalju plodnost žene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naročito prve) trudnoće. opisani na drugom mestu. deli na sekundarnu i primarnu. tako i kod žena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo lečenje treba prepustiti specijalistima koji se naročito bave ovom problematikom. ove dve metode imaju i terapijsku vrednost.

ako se ništa ne čuje znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju. već se za to koristi koktel načinjen od sperme više davalaca. godine. Ni u jednom trenutku pritisak gasa ne srne da prede 2. njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu. Zbog mogućnosti prenošenja spermom HIV virusa. odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. zdravstvenim i fizičkim kvalitetima davalaca sperme. kao i patološka vaginalna flora. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu. ubrzana sedirnentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije. Insuflacija jajovoda Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Pri tom se. te žena može da oseti izvestan bol u plećkama. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju. u slučaju heteroinseminacije. uzročnika AIDS-a na primaoca. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. Kod nas koriščenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava očinstva ako žena ostane bremenita. kao i o apsolutnoj diskreciji. insuflacija se ne srne raditi u vreme akutnih i subakutnih upale organa male karlice i zbog mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. u zemljama gde se ova metoda koristi obično se ne daje sperma jednog davaoca. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. odnosno o anonimnosti kako davalaca. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta. U izvesnim zemljama vrši se veslačka inseminacija i spermom davalaca u slučaju da je kod muža ustanovljen apsolutan sterilitet. ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. međutim. u koji se stavlja takođe i sperma muža. Da bi se izbegla propagacija infekcije. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljendioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode a preko njih u trbušnu duplju. da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije. te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi samo ugljen-dioksid. daje jajovod neprolazan. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni 34 . svakoj bolesnici pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret.34 nilom direktno u materičnu duplju žene. stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dijela trbuha koji odgovara jajovodima najpre sa jedne a odmah zatim i sa druge strane. Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. a preko nje i frenikusc. tako i primalaca sperme. ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šitanja to je znak da je jajovod prolazan. mora voditi računa o psihičkim. pošto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. Pored infekcije. Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen dioksid pod pritiskom. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. tj. kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. To se vrši u sredini ciklusa. Smireno hronično upala polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. Pokazalo se. Ovu metodu prvi je primenio Rubin 1920. Da bi se to izbeglo.5 bara. pored ginekološkog pregleda. čak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju.

Da bi se izbegla ruptura jajovoda. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije. u toku intervencije ubrizgava se. a vodenih odmah posle ubrizgavanja. Nadalje. pa čak i malignih tumora materice i jajovoda. ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa. uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava. benignih. danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava. Uljana sredstva daju jasniju sliku. da bi se predupredilo širenje infekcije. uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse. a zatim. za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti. a ponekad i intaktne tubarne trudnoće. ako su prolazni u trbušnu duplju. Insuflacija jajovoda u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze. šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. ali se na njima teže ocrtava reljef sluznicc materice i jajovoda. amenoreje. To su infekcija. treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. dok su sluznica jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grlića. Osim toga. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal grlića materice u materičnu šupljinu i jajovode. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata. ova metoda ima i nedostatke. zbog čega se ona danas uglavnom i 35 . Pri vršenju histerosalpingografije. Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije.35 spazam jajovoda. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajovoda. i pored toga. a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike. a preko njih. Pored toga što se teže i sporije resorbuju. Histerosalpingografija srne da se radi samo ako ne postoje znaci upale i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. koji kasnije nestaje. Za sprovodenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom. što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo. U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta. ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. Histerosalpingografija I ova metoda. Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoza. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju. kao i insuflacija jajovoda. kako bi se izbegle pojave upale unutrašnjih polnih organa. pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencije.5 bara. U vezi sa tim. Vreme kada će se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva. Prilikom upotrebe uljanih sredstava poslednji kontrolni snimak vrši se posle 24 sata. Ipak. ali je sam snimak ponekad manje jasan. neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice. prema prostranstvu matericne duplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne srne da prelazi 2. Opasnost od embolije ne postoji pri korišćenju vodenih rastvora kontrastnih sredstava. ako se koriste uIjna kontrastna sredstva. služi prevenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda. a najkasnije posle nekoliko sati. pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima. No. niptura jajovoda i masna embolija. patoloških procesa i izraslina na sluznici materice i jajovoda.

kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima. ako je to potrebno.36 upotrebljava. banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda. pri čemu izgledaju kao napete. mora se hitno intervenisati. ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja. Posle histerosalpingografije. uključujući. No. po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci. ovakvi slučajevi prilično su retki. pa da se stanje bolesnice popravi. industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih. kada se isključi postojanje svih ostalih razloga za neplodnost žene. Ona se sprovodi konzervativnim. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi. odnosno od prekomeme stimulacije. U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta. o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci. Insuflaciju jajovoda i histcrosalpingografiju. elastične ciste. Operativna 36 . koju je bolje ne vršiti ambulantski. javlja se tzv. Podsticanje ovulacije. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. Pored konzervativne. pa i više. U najtežim slučajevima. banjskim ili operativnim postupcima i metodama. Neki ginekolozi radi prevencije upale preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike. kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. prvenstveno ovarijuma. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. neškodljiva. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla. koji se obično daju ciklično. po pravilu. Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom. u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha. a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista. Isto tako. koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona. sa lako povećanim i cističnim. Ipak. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. Nadražajna medikamentoza. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda. međutim. sa vrlo brzim tokom. Isto tako. te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. treba koristiti na kraju ispitivanja. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. Rebound efekat. žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. što je manje efikasno. daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. I pored teške kliničke slike. uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum. koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. i davanje hormona. Za razliku od primene ovarijalnih hormona. jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. Terapija steriliteta Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. a s druge sirane. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja. na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni. koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama. osetljivim jajnicima pri palpaciji. bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima. hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. a naročito klomifena. kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. a u drugoj progesteron. ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom.

No. najzad. Da bi se omogućilo supružnicima da. potupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. koja se često javlja kao posledica pobačaja. Tome doprinose savršenije operativne metode. zatim zbog obilnog krvarenja praćenog ISKRVARENJEM i. treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće. Kontracepcija Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera. Poslednjih godina. koji mogu da izazovu brojne. Do smrtnog ishoda može doći iz više razloga: zbog ŠOKA. pa i život trudnice. čije su reakcije i u normalnim uslovima već promenjene postojećom bremenitošću. za regulisanje rađanja. Naročito su opasni nestručno izvedeni prekidi. Svaka kontraceptivna metoda.37 terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. međutim. prati ženu u svim slučajevima namernog prekidanja trudnoće. bez većih opasnosti koriste i prekidanje već nastale bremenitosti a posebno da se pri tome žena zaštiti od nestručnih kriminalnih abortera dozvoljeni su legalni abortusi. izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje 37 . da je rukovanje njome lako. pre svega. izazvanog fizičkim bolom i psihičkom traumom. ili sredstvo. vrlo ozbiljne komplikacije. Mehanička sredstva i metode U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije. operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke. pa čak i da se završe smrtnim ishodom. važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda. nažalost. Ovo. Osim toga. razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. sama operacija predstavlja izvestan rizik. kao i osećanje krivice zbog uništavanja začetka često predstavljaju veliko psihičko opterećenje za trudnicu. Dosad. hemijske i biološke. Uz zabrinutost i psihičko opterećenje koje. U toku operacije ponovnog otvaranja začeplienih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda. prosto i shvatljivo. pored kontracepcije. zbog INFEKCIJE. jer može da ugrozi zdravlje. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. kao i poboljšane preoperativne pripreme i. postoperativna nega. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati. treba da je neškodljiva. Osećaj straha od intervencije i eventualnih komplikacija koje mogu da je prate. da je jeftina i svima pristupačna. još više. iako je prekid trudnoće kod nas zakonsko pravo žene prekid trudnoće kao metodu planiranja porodice treba što rede koristiti i da treba nastojati da se ona zameni što širom primenom kontracepcije. Prekid trudnoće kao metod planiranja porodice Predstavlja ozbiljnu psihičku i fizičku traumu koja u svakom slučaju ostavlja izvesne promene i posledice na organizmu i psihi trudnice. a ako se oplodi.

Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. imao je oblik pljosnatog tanjirića. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa. a donji. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija.38 METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS) veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. CERVIKALNE KAPICE prave se od gume ili metala koji ne rđa. koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće. VAGINALNA DIJAFRAGMA je na tankoj. CERVIKALNI PESARI korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. vaginalni deo. ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. Osim toga. ni muškarcu. Kad se stavi u vaginu. finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta. dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene. koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. koji 38 . Međutim. Posle upotrebe. Pravilno korišćena. Dijafragmu žena dobija od lekara. Dok je ceo. prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. Pre nameštanja.PREZERVATIVA. treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. te ga treba što češće preporučivati. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. jer im. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti. štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose. dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste. odmah po obavljenom polnom odnosu. uz očuvanje sposobnosti materinstva. odnosno pre polnog odnosa. ni ženi. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale. METODA KORIŠĆENJA KONDOMA . muškarac odmakne od žene. Da bi zašlita bila efikasnija. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao. te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan. niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. treba obavezno kontrolisati da li je ceo. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja. žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. Posle odnosa ne sme se odstraniti. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost. dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice. jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. neposredno pre ejakulacije.

bez teškoća se odstranjuje. a kad treba. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. i to obično spontano. kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene. koji neki autori procenjuju na oko 96%. Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene VAGINALNA ISPIRANJA. Najbolji rezultati. Vrlo retko. 39 . bakarnog konca. tj. To se retko dešava. da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. naročito u Japanu i Americi. presvučenog takode tankom plastičnom masom. Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. Zapažane su. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice. Iako se u najvećem broju dobro podnose. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika. Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu. pak. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum. nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda. čime su sprečavali nastajanje trudnoće. postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška. ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. slabije upalne promene na materičnoj sluznici. doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. No. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI) su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji. pa i generativne funkcije organizma.neko vreme posle nameštanja spirale. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije. a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se. obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. na koji deluju kao strana tela. sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice. prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili. gotovo kao dlaka. dolazi do spontanog ispadanja pesara. Ulošci su načinjeni od veoma tankog.39 je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. koji pripada grupi teških metala. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne. ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija. intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda. perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale. te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo. kontraceptivno sredstvo izvlači. povlačenjem za najlonski konac. treba je najpre izlečiti. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra. od kojih su se neki završili i smrću. osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine. Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene. kad zatreba. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo. koji viri u vaginu.

odnosno svojom kiselošću. rastvarajući se u vagini. te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. ponovo nastavlja sa 40 . stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama. stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu. Neka od njih. VAGINALNE TABLETE I GLOBULE stavljaju se duboko u vaginu. Duboko u vaginu. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost. Ali. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost. te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna. neposredno pre polnog odnosa. uništavaju zaostale spermatozoide. dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene. i pored toga. Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum. naročitim introduktorom. međutim. a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina. pokretljivost spermatozoida. reći da je ova metoda pouzdana. te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida. koja pokriva spoljno ušće grlića materice. hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. VAGINALNI ULOŠCI stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. ove tablete često sadrže i male količine kinina. SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu. postoje i preparati u obliku želea ili pene. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve. te se sama ne preporučuje. pre polnog odnosa. Osim toga. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta. Osim kiselih svojstava. Ne može se. Pored pomenuiih pasta. one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. čak ako do ovulacije i dođe. pa se posle tromesečne pauze. Biološke metode kontracepcije Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena.40 hemijskim putem. po jedna dnevno u toku devet meseći. kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti). kad se koriste druge antikoncepcione metode. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana. ako do oplođenja dođe. Vaginalne tablete i globule. čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. Međutim. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijantkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički. delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu.

Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete. kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum. Tablete su po hemijskom sastavu. Čim se prestane sa uzimanjem tableta. Nažalost. Pored toga. vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati. na 14 dana pre očekivane menstruacije. ni to nije dalo pouzdane rezultate. u stvari. koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta. dana menstruacionog ciklusa. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule. kao oralne tablete. i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje. Prema tome. Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom. STERILIZACIJA Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti. odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. a koji bi. te se može koristiti samo kod oko 50% žena. Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije. koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. Tako. te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem 41 . Jedna od njih je i atrofija endometrijuma. vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne. pa i neuredne metroragije. Osim toga. METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi.41 uzimanjem. Isto tako. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja. dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. dolazi se do zaključka da se oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije. na primer. cervikalnu sluz i direktno na jajnike. odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa. intrauterini pesari. kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije. Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma. Međutim. dana. Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije. kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju. i 16. su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. te su njene indikacije veoma uske. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini. ova računica ima samo relativnu vrednost. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava.

Tamo je ne samo zakonski odobrena. gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. 42 .42 stanovništva i visokim procentom priraštaja. već se ova metoda naširoko populariše.

ali ne moraju. fenomen papratizacije na njoj izostaje. odnosno u pubertetu i pred klimakterijum. umesto da pretrpi sekrecione promene. a kod žena podvezivanje jajovoda. dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa. intermenstrulni bolovi i krvarenja i sindrom premenstrualne napetosti. Osim toga.  Intermenstrualni bolovi i krvarenja . odnosno bez promena praćenih posebnim smetnjama i tegobama. već se on zadržava izvesno vreme. iako se javljaju u pravilnim razmacima. Isto tako. Kod njih se ovulacija mora dokazivati naročitim testovima. podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom. Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim. odnosno pred menstruaciju. često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode. pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa.43 Potreban je pristanak supružnika. kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. Isto tako. a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi. i takvih žena kod kojih se za vreme i posle ovulacije. javljaju nelagodnosti i tegobe koje sa priličnom sigurnošću potvrđuju da se ovulacija odigrala. nisu prava menstrualna krvarenja. u stvari.javljaju se otprilike u vreme ovulacije i mogu. što može biti razlog njihove neplodnosti. Ova krvarenja. mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti. Klinički znaci ovulacije Poznato je da kod velikog broja žena menstruacioni ciklusi protiču bez naročitih pojava i vidljivih promena. od kojih ih je inače teško razlikovati. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju. Ima. nema promena u cervikalnoj sluzi. Različitog intenziteta. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena. odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija. međutim. a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). nastavlja. medicinski opravdanim slučajevima. a samim tim može doći i do ovulacije. Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena. međutim. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem. Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije. Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. biti praćeni krvarenjem. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu. odnosno periodično i redovno. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona. Sluznica materice. krvarenja kod anovulacionih ciklusa. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. Anovulacioni ciklusi Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka. od vrlo slabih do 43 . do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom. Rebound-efekta. kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. Prema tome.

ali mogu biti veoma izraženi i neugodni. kada se kod njih javlja izražena poliurija. uspeh u lecenju. Sindrom premenstrualne napetosti Najčešće ispoljene smetnje. praćenih obilnim krvarenjem koje se ponavlja u više redovnih ciklusa. i karakterišu sindrom premenstrulne napetosti. čime se žena izlaže konfliktnim situacijama sa okolinom. ali je najčešće kod žena u četvrtoj deceniji. a kod malog broja ovulacija privremeno ili trajno nedostaje. već i da ustanove približan dan prskanja meska i oslobađanja jajne ćelije u duplji male karlice. Psihičko stanje žene može biti toliko poremećeno da se približava psihotičkim stanjima. Kako je ovulacija osnovna pretpostavka za nastanak graviditeta. u to vreme kod žena mogu da se jave vrlo jake glavobolje. Sindrom premenstrualne napetosti . postiže se eksplorativnom kiretažom ili davanjem estradiola. što dovodi do neadekvatnih reakcija. javlja se i ovulacija. Teži oblici premenstrualnih tegoba. Nezavisno od psihičkih promena. nervoza. Simptomi premenstrualne napetosti delimično se objašnjavaju premenstrualnim edemima koji se u to vreme stvaraju u različitim tkivima žene usled zadržavanja tečnosti u njima. koje se javljaju nekoliko dana pre očekivane menstruacije i često traju sve do početka menstrualnog krvarenja. Kod žena sa izraženim edemima u premenstrualnoj fazi pored sedativnih sredstava i analgetika. te se uzima kao jedna od kliničkih znakova ovulacije. nekoliko dana pre menstruacije. od interesa je za ženu . Dobri rezultati. kratkotrajno. U isto vreme nastaju i ostali simptomi premenstrualne napetosti. rede se javljaju. Kod izraženih slučajeva. da se u određenim slučajevima precizno i tačno ustanovi da li su ispitivani ciklusi ovulacioni ili nisu. traju obično par sati ali mogu i nekoliko dana. Određivanje ovulacije Od uspostavljanja menstruacionog ciklusa.ukazuju klinički da je u tom ciklusu bilo ovulacije. Kod druge polovine postoje manja ili veća odstupanja u vremenu javljanja ovulacije. tek naznačeno. ako je potrebno. Krvarenje je oskudno. Tako se događa otprilike kod oko 50% žena. promena raspoloženja i laka glavobolja. Ovo stanje može da se javi tokom cele generativne periode žene. ukoliko bolesnica pati od jake glavobolje. po 5 mg intramuskularno u prvoj fazi ciklusa.  Od kliničkih dokaza znatno su pouzdaniji laboratorijski testovi ovulacije. koje. Otoci se obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije. Pravi uzroci bola nisu poznati. a smatra se da je razlog krvarenju pad nivoa estrogena u to vreme ciklusa. Zapaženo je da se javlja u toku ovulatornih ciklusa. koja se kod najvećeg broja žena odigrava na oko 14 dana pre očekivane menstruacije. 44 .44 izuzetno jakih. vrijeme ovulacije – radi začeća itd. su: nemir. naročito kod žena sa izraženom glavoboljom postižu se davanjem 25mg metil-testosterona dnevno. od kojih su neki u stanju da pokažu ne samo da se ovulacija odigrala. Suzbijanje simptoma koji prate premenstrualnu napetost može se postići i izazivanjem anovulacionih ciklusa sintetskim progestinima u dozi od 5—10 mg od 5-og do 25-og dana ciklusa. u stvari. kao sastavni deo ovog ciklusa. treba preporučiti neslanu dijetu i diuretike. koje ponekad imaju osobine izrazitih migrena.

kada se. međutim je odrediti samo da li je u ispitivanom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije. pre ustajanja iz kreveta i pre bilo kakve aktivnosti. u određeno vreme. međutim. Prema tome. Zbog toga se pregnandiol može naći u mokraći samo onih žena kod kojih postoji žuto tijelo. Porast temperature zasniva se na dejstvu progesterona na termoregulacioni centar. na nekoliko dana pre pojave menstruacije ili na samom početku menstrulnog krvarenja. ovo krvarenje je po mehanizmu nastajanja slično krvarenju zbog smanjene količine hormona (withodrowl bleeding).  Ukoliko je ovulacija izostala usled nedostatka progesterona. Porast temperature zapaža se na 2-3 dana po ovulaciji.dobija se jednim potezom kirete ili posebne Novakove sonde i zato dobijeni materijal ima oblik tankog kaiša materične slozokože. TEST ARBORIZACIJE Razmaziv cervikalne sluzi je u vreme ovulacije karakterističan. dokazivanje prisustva pregnandiola u mokraći žene potvrđuje da se kod nje odigrala ovulacija. Prema tome. izjutra. u najširoj primeni test temperaturne krivulje. Materijal za biopsiju . Čestim pregledima vaginalnog sekreta u toku menstrualnog ciklusa na osnovu promena na deskvamisanim ćelijama vagine izazvanih prisustvom progesterona može se ustanoviti i pojava ovulacije i sa sa priličnom preciznošću može odrediti i vreme njenog nastajanja. tj. oskudnom. KRVARENJA U TOKU OVULACIJE Kod manjeg broja žeba može se zapaziti i izvesno krvarenje u vreme kada dolazi do ovulacije. pod deistvom progesterona došlo je do sekrecionih promena na endometrijumu i. Dokazivanje pregnandiola vrši se hemijskim metodama. meri i 45 . Zbog toga se i porast temperature održava onoliko koliko traje i lučenje progesterona i iščezava pred kraj sekrecione faze ciklusa. obrnuto. CITOHORMONSKI PREGLED VAGINALNIH RAZMAZA.45 ENDOMETRIJALNA BIOPSIJA Uzimanje komadića sluokože materice. Ovom metodom. Najčešće se tu radi o kratkotrajnom.u fazi sekrecije. odnosno u vreme najvećeg lučenja estrogena. Ovaj test je pozitivan u preovulatornoj fazi. Karakteristike razmaza određuje hormon koji predominira – estrogen prije i progesteron poslje ovulacije DOKAZIVANJE PREGNANDIOLA U MOKRAĆI ŽENE Pregnandiol je jedan od metabolita progesterona. preko koga se u ovaj hormon u vrlo malom procentu izlučuje iz organizma žene putem mokraće. fiksiranje i bojenje i mikroskopski pregled načinjenog preparata. jer se na njemu zapažaju oblici slični lišću paprati. TEMPERATURNA KRIVULJA. ako ne dođe do graviditeta. pod mikroskopom će se videti samo proliferisan endometrijum. zbog atrofije žutog tela naglo smanjuje lučenje progesterona u njemu. On se zasniva na malom porastu telesne temperature u vreme ovulacije.  Ako se ovulacija odigrala. kada je već stvoreno žuto telo i kad počinje sa lučenjem progesterona. Danas je. krvarenju koje vrlo brzo prestaje. koji se i inače zapaža u vreme ovulacije. Vrijeme uzimanja . Ono se objašnjava jače izraženim padom estrogena. Test merenja bazalne temperature izvodi se na taj način što žena svakog dana u toku nekoliko ciklusa.

nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. Ako je površina jajnika glatka. CELISKOPIJA Ona izvodi abdominalnim (laparoskopija) ili vaginalnim putem (kulposkopija). primarnu i sekundarnu. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina.  Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize. za vreme laktacije. Takva temperaturna krivulja. Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa. 46 . tj. doduše veoma retko. celioskopija se kao ozbiljna ofanzivna intervencija veoma retko koristi samo za dokazivanje ovulacije. a posebno njenog endometrijuma. znači daje ovulacija izostala. bez jasnog uspona u drugoj fazi ciklusa. FIZIOLOŠKA AMENOREJA Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. jer se zadovoljavajuće informacije o tome mogu dobiti od pomenuiih testova koji se bez opasnosti mogu rutinski koristiti. dovodi do atrofije materice u celini. a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije. pa i godinu dana. koja pokazuje da li je bilo ili nije bilo ovulacije u odgovarajućem ciklusu. Svakodnevne vrednosti temperature prenose se zatim na temperaturnu listu gde se od njih dobija krivulja. ULTRAZVUK Blabla Amenoreja Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom. dođe do graviditeta. znači da se u to vreme odigrala ovulacija. ako je reč o pobačaju. onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. pak. koja je različitog trajanja. Prestanak lučenja seksualnih hormona. znači da je ovulacija u posmatranom ciklusu izostala.  Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja. a ne bolest.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju. temperatura u sredini ciklusa popela za nekoliko desetinki stepena i jedno vreme zadržala na toj visini. trudnoće i estrogena iz posteljice. Ima. No. nastavlja se lučenje progesterona i temperatura se ne spušta. između ostalog.  Ako je dobijena temperaturna krivulja jednolična. naprotiv. koja se vida u ciklusima sa ovulacijom. iako prilično pouzdan.  Ako se. međutim. koje nastaje u to doba. naziva se bifazna. lažno negativan ili lažno pozitivan. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta.  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju.  Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela. Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku. ono to čini samo do izvesne vremenske granice.46 beleži rektalnu ili podjezičnu temperaturu. slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju. nema apsolutno sigurnu vrednost jer može biti. njegovo prskanje ih već stvoreno žuto telo. bez prisutnog meska ili bez prisustva žutog tela. Test ispitivanja temperaturne krivulje. posle porođaja. bez obzira na to. Posle porođaja amenoreja može da traje po više meseci. Pri tom se direktnim posmatranjem jajnika pomoću celioskopa može na njima zapaziti De Grafov folikul. u toku trudnoće.  Ako. u menopauzi. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima.

a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima. Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost. U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. hipotalamus. čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. naročito nadbubrega. I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode. Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti. hipofiznog. pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona. ciklično sa naknadnom primenom progesterona. Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog. izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu. posle 18 godina starosti.47 PATOLOŠKA AMENOREJA Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga. dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena). pospanost. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom. ili citohormonskim analizama. kore nadbubrega i pankreasa.Ako ti uzroci postoje još iz detinjstva . Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa. Ako se pak. AMENOREJA HIPOTALAMUSNOG POREKLA. štitnjače i pankreasa.  Sekundarna amenoreja . Ako se takvoj bolesnici daje progesteron. Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno. U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla.  Primarna amenoreja . Pri tome je. očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija. hipofiza. ovarijalnog uterusnog porekla. te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena. Osim toga. Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. tj. Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu.pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta. materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa. izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima. najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću). odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. jajnik. po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima. odnosno adiopozogenitalnog sindroma. što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa. 47 . Pored toga. hipoplazija genitelnih organa i amenoreja.počinje kasnije . materici i vagini perifernog porekla.Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. međutim. endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju. Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona. te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda.

onda treba davati gonadostimuline. takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox). On se obično javlja posle teških porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice. sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija štitne i nadbubrežne žlezde. Spoljni polni organi su ženskog tipa. gubitak libida. odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona.  Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona. što upotpunjuje sliku bolesti.. atrofija genitalnih organa. kratkog struka. oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. praćen njihovom pojačanom aktivnošću. Lečenje je simptomatsko i supstituciono.  Simmondsova bolest je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize.tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize. AMENOREJA OVARIJALNOG POREKLA Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika. 48 . Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena. iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela. može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača. Tumori hipofize. Ona se. odnosno da li je i u kojoj meri oštećena gonadotropna. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida. bilo da se radi o ageneziji. Prema tome. u prvom jedu estrogena. kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja. Ako je žena u babinjama.  Oštećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize. Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika.Takve osobe su niskog rasta. što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. Tu je oštećena funkcija stvaranja hormona rašćenja. amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika. Prema stepenu oštećenja sreće se i različita težina sindroma. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena. hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. često se sreće i koarktacija aorte.koji se ispoljava zakašnjenjem u psihičkom i fizičkom razvoju.posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja. ravnodušnost.  Hipofizni infantilizam . sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona. gonadotropnih. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. njena nedovoljna razvijenost. Hiperhormonska amenoreja . luteinskoj cisti. Amenoreja je primarna i konstantna. atrofišu. nastupa prekid laktacije.  Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti. Patoanatomski supstrat . viđa se kod Tarnerovog sindroma. redukcija sekundarnih seksualnih znakova. prekid laktacije. znaci hipotireoidizma. te podseća na pelerinu. ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize. Isto tako. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili. Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. a ponekad i drugih hormona. ličina pigmenta u njoj znatno smanjena. Koža bolesnice je bledožuta. a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika.  Potpuna agenezija je rijetka. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona. smanjena životna aktivnost. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama. a naročito materica.48 AMENOREJA HIPOFIZNOG POREKLA. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema. adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. hipoplaziji ili hipofunkciji.  Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. i ko. adinamija. Ako to nije moguće. Genitalni organi. međutim.

a reda amenoreja. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. OSTALI UZROCI AMENOREJE Pored navedenih uzroka. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom. Umesto da variraju. Ponekad. čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. mada izuzetno retko. Poznato je. Sindrom se. sjajne sivkastobeličaste boje. posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa. poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. što se ispoljava amenorejom. — Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. Ako to uspe. što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. posle izvesnog vremena može povratiti. Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom. u kori. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. pak. koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima. funkconalno manje vrednog endometrijuma ili. koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize. koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži. ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža. koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog. dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje. kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa. ipak. zadebljane tunike albugineje. Osim toga. Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom. Anamnestički. obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena. štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. U stvari. U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina. kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama. pre svega. Hormoni jajnika dati bolesnici sa 49 . TERAPIJA AMENOREJA Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. ono može biti i simptomatsko. usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju. naime. koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno. u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi. maIjavost dojki. do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije. pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. u vidu prave linije. vrši se klinasta resekcija oba jajnika. te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse. može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. Makroskopski. AMENOREJA UTERUSNOG POREKLA Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije. Do slične situacije. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. da je hipertireoidizam često praćen amenorejom. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije. adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena. jajnici su jasno povećani. Ovaj sindrom karakteriše jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika. ultrazvukom i ginekografijom. Na preseku jajnika. do veličine kokošjeg jajete.49 Stein-Leventalov sindrom. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona. isto tako.

Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrši supresija na aktivnost samih ovarijuma.Češće se. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elastično napeta kobasica.Ginatreziju često izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). odnosno prednjeg režnja hipofize ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj prečagi postavljenoj u njenom donjem delu. Od puberteta. Na taj način nastaje hematometra. menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. Ali. i to obično posle amputacije grlića. dejstvom preko hipotalamusa. u toku porođaja ili njihovog zašivanja i zarašćivanja. pa ga treba obazrivo sprovoditi. a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili. već je u embrionalnom životu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala. Ona može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice. posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe. menstralna krv se zadržava iznad prečage i puni odgovarajuće šuplje organe. međutim. elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. dolazi do retrogradnog 50 . Veoma redak uzrok ginatrezije. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona.50 amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. kada dođe do krvarenja iz materice. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju. konizacije. U iste svrhe koristi se i klomifen. Zbog toga. na izgled. a time i kriptomenoreje. No. treba da dođe do Rebound-efekta . vagini ili himenu postoji prepreka koja sprečava izlivanje krvi. ili rascepa grlića. lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno. . Tu se krv vremenom zgrušava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. Pošto ispuni vaginu. jer menstrulna krv ne može da otiče. može se pokušati sa centralnom stimulacijom jajnika. vulvovaginitis u ranom detinjstvu. Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna prečaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA. Kriptomenoreja Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji. iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. takode. ne čini himen. STEČENA GINATREZIJA veoma je retka. ona se nakuplja u materici. Do spoljašnjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grliću materice. . dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neškodljiva. Devojčice sa ginatrezijom do puberteta najšešće nemaju nikakve tegobe. rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. ili čak i šupljine tela materice.poboljšanja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika. može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. vida dijafragma u nivou himena koja. liči na amenoreju jer žena koja pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvarenja). Do potpune ili delimične atrezije grlića. u stvari.

smatra se nenormalnim. Funkcionalna krvarenja. po pravilu. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. Pored ovulacionih. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g krvi. koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. Za to vreme. pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom. neprolazna membrana plavičaste boje. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju. Svako krvarenje iz materaice. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa. da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. menstrualna krvarenja su. te postaju neprolazni. trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. Neuredna krvarenja mogu. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana. promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. iako ne postoji ovulacija. Neuredna krvarenja iz materice Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu. 51 . Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine. oštećenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji. međutim. kod kojih. odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju prečage koja sprečava oticanje menstrualne krvi. dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. tj. bezbolna. traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi. postoje i anovulacioni ciklusi. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu. Time se organizam brani od hematoperitoneuma. od puberteta. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života. koje nije redovna menstruacija. Globalno uzeto. nazivaju se menstruacija ili menzes. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja. a prestaju u klimakterijumu. zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije. kada se hormonska funkcija uspostavlja. te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispupčena. pa do klimakterij uma.51 prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama. koja može da dopre čak do peritoneuma. TERAPIJA KRIPTOMENOREJE operativna i sastoji se u delimičnoj eksciziji. već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja.

U svakom slučaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izražene sekundarne anemije. usled znatne destrukcije grlića i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova. krvarenje može biti veoma obilno. opipavanje grlića. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla. funkcionalne tumore jajnika. Rede se neuredno. inače retka u ovom oboljenju. Neuredna krvarenja iz materice često prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. aciklično krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. na izgled erodirana površina oko spoljnog ušća materice . Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histološkim pregledom kiretažom dobijenog materijala.52 Metroragije organskog porekla Ova krvarenja izazvana su nekim patološkim procesima koji postoje na ženskim polnim organima i koji se običnim ginekološkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti.je posledica hiperplazije materične sluznice. U takvim slučajevima uzrok krvarenja obično je istovremeno postojeća ovarijalna disfunkcija. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grlića pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma i histološki EROZIJA GRLIĆA MATERICE I EKTROPION. dolazi do lezije trošnog tkiva polipa te nastupaju oskudna aciklična krvarenja. oskudno. TUBERKULOZA. često posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima žene. vaginalna ispiranja. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus. pored acikličnog. KARCINOM GRLIĆA MATERICE. i kod nefunkcionalnih 52 . Dok je u samom kavumu. rede spontano. obično ne dovodi do krvarenja. U kasnim stadijumima. Naročito se teško postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj površini grlića.vrlo čest uzrok metroragije. odnosno može da se ispoljava pojačanim i produženim menstruacijama. često provocirano. ginekološki pregledi. — Kod ova dva stanja postoji crvena. može da bude posledica poremećene funkcije jajnika ili direktnog nekrotičnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum. TUMORI JAJNIKA. Tada. ova patološka stanja može da prati izvesno.Krvarenje je neuredno. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom. aciklično krvarenje. ADNEKSITIS — Upalni procesi na adneksima često dovode do neurednog krvarenja iz materice. Proces koji dovodi do neurednog acikličnog krvarenja može da bude lokalizovan na grliću materice. koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutrašnjih polnih organa žene i poremećene ovarijalne funkcije.Metroragija. No. MIOMI MATERICE . Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog ušća grlića. ŽENSKIH POLNIH ORGANA . na jajnicima ili jajovodima ili su. KARCINOM TELA MATERICE —jedan od prvih i najvažnijih simptoma ovog oboljenja.Iako retko. neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke. pak. Krvarenje kod mioma na materici. često provocirano. Metroragija se javlja samo u slučajevima kada se polip izduži i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog ušća grlića ili u vaginu. može biti i cikličnog tipa. koji luče estrogene hormone (tumori ćelija granuloze i tekomi). Krvarenje je u početku bolesti oskudno. obično neznatno. isto tako. Tu su zadugo aciklična krvarenja jedini simptomi bolesti. usled pritiska ili dodira. tzv. Pored toga. krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. Ovo naročito važi za submukozne. ENDOMETRIJALNI POLIP . aciklično. CERVIKALNI POLIP . mada znatno rede. U hroničnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poremećaja funkcije jajnika izazvane hroničnim upalnim ognjištem i dejstvom sraslina na ovarijume. napori pri defekaciji.

bolesnici treba dati potrebnu količinu krvi i odgovarajućim rastvorima nadoknaditi izgubljenu tečnost. Ovi tumori su veoma retki. DODATNA KRVARENJA. Kod materične trudnoće krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. obično udružen sa metritisom. Ne treba. možda je bolje nazivati ih disfunkcionim. Terapija metroragija usled upale i tumora. i to najčešće puerperalni endometritis. U takvim slučajevima krvarenje je produženo. Ukoliko se trudnoća ne može očuvati. Poremećaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus. koji se zbog toga kontrahuje i izručuje svoj sangvinolentni sadržaj u matericu. ali produženo i uporno. reč o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice. u prvom redu. Da bi to bilo moguće. — Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. ali isto tako na njihovu pojavu i održavanje može uticati i 53 . Disfunkcione methoragije (funkcionalna krvarenja) Disfunkcione metroragije su posledica poremećene funkcije endokrinih žlezda koje regulišu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa. međutim. ali oskudno. TUMORI JAJOVODA. hipofiza i jajnici. u slučajevima jače izražene anemije. nego funkcionim krvarenjima. te bolesnicu često dovodi do izraženog stepena sekundarne anemije. Neuredno krvarenje prati i vanmateričnu trudnoću. zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvičaste tečnosti. Tu je. U takvim slučajevima neophodno je biolškim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokraći i izvršiti mikroskopski pregled kiretažom dobijenog endometrijuma. takođe može doći do krvarenja iz materice. Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poremećenoj funkciji određenih organa. odstranjenje ovulamog tkiva i pražnjenj je terapija. Pored toga. bilo ektopične trudnoće. U puerperijumu. potrebno je postojećim dijagnostičkim sredstvima i metodama što ranije postaviti tačnu dijagnozu.53 tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice. Najzad. što se objašnjava povremenim pražnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda. i to bilo trudnoće koja se razvija u materici. Krvarenje kod ovog oboljenja obično je oskudno. posle porođaja ili pobačaja. čemu je najčešće uzrok zaostao komadić posteljice ili kasnije infekcija unutrašnjih polnih organa. koja je posledica obilnog krvarenja. ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje može biti uzrokovano i horionepiteliomom. funkcionalnim poremećajima i ostalim organskim patološkim promenama na materici i na drugim unutrašnjim polnim organima žene. Ovo je utoliko važnije što uspeh lečenja kod ove bolesti u najvećoj meri zavisi od blagovremeno započete terapije. U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. KRVARENJE U VEZI SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM Krvarenje se izuzetno može javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne. ali je to zato skoro redovan pratilac poremećene trudnoće.

koje endometrijumu daju izgled Šrederovog „švajcarskog sira". Pojedinačni sazreli De Grafovi folikuli često perzistiraju na površini jajnika. i 21. pregledom periferne krvi. Pod produženim dejstvom estrogenemije. hipotalamus. najčešće između 14. postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice. kako po ritmu javljanja. odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata koštane srži. disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja. jajnici i materica. tako i po količini i trajanju. Juvenilna krvarenja Ova krvarenja javljaju se u pubertetu. 54 . mnogobrojne nejednake žlezdane tvorevine.nastaje. ali se smatra da su ona posledica poremećaja u lancu kora velikog mozga. na jajnicima se ne odigravaju ovulacije. produženo i obilno krvarenje iz materice. stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa. te nema lučenja progesterona. Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog ljuštenja površinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno. Isto tako. jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja žutog tela. Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima. odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula. onda se ne može nazvati juvenilnim. koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije. može se izvršiti vaginalni pregled. Retko. a produžuje se faza proliferacije na endometrijumu. Anovulatorno krvarenje . ako je himenalni otvor prolazan za kažiprst. Usled toga izostaje faza sekrecije. hipofiza. zaboraviti na nadbubreg i štitnu žlezdu. Osnovni etiološki činilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lučenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja žutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus – Endometrijum je pod uticajem produženog dejstva estrogena. koje karakterišu redovne ovulacije praćene menstruacijama. pokatkad uz anesteziju bolesnice.54 nepravilna funkcija kore nadbubrega i štitaste žlezde. Ne treba. pri poremećenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva. Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rjeđi uzrok nepravilnog krvarenja najčešće je produžena nepravilna deskvamacija endometrijuma. upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima. koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. Kod žena sa izbalansiranom hormonskom ravnotežom hormoni prednjeg režnja hipofize. već se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok površni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne počnu da deskvamišu. a time ni lučenja progesterona. Važno mesto zauzimaju i psihički činioci. koja je praćena neurednim krvarenjem. Znatno češće viđaju u pubertetu i klimakterijumu. pored hiperplazije sluznice. Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isključe drugi mogući uzroci metroragije. kao uzrok metroragije treba isključiti krvna oboljenja. godine. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma. kao juvenilna i klimakterična krvarenja. što daje kliničku sliku hiperestrogenemije. nema stvaranja žutog tela. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa . Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi žene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja. što se kod devojčica obično vrši kombinovanim digitorektalnim pregledom. na osnovu posmatranja samog krvarenja. A takođe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa viđamo kod Hiper ili hipofunkcija štitne žlezde Prema vremenu javljanja. Ona su posledica još neusklađenih funkcionalnih odnosa između endokrinih žlezda koje regulišu menstruaciju. Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima. Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu još poznati. na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena. grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi žene i grupu klimakteričnih krvarenja.

koagulen. 3—4 dana. Ako do prestanka krvarenja ne dođe . odnosno krvnih elemenata u razmazu. Pošto je krvarenje iz materice zaustavljeno. menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje. vitamini. U takvim slučajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne. u mnogim slučajevima su dovoljna da zaustave krvarenje. zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimične nekroze. a i sama kiretaža unutrašnje površine materice. već organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice. Disfunkcione metroragije u generativnom dobu žene Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu žene može biti anovulacionog i ovulacionog tipa. Dijagnostički značaj kiretaže sastoji se u dobijanju sadržaja materice za histološki pregled. bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba.  Anovulaciono krvarenje je . Osim toga. kada suviše obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno lečenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih. koje devojčica sprovodi kod kuće. Takva krvarenja naročito se često sreću kod trombocitopenije različitog porekla.5 . S druge strane. što takode ima povoljno terapijsko dejstvo. a i pod kožom. Krvarenja ovulacionog tipa . daju mogućnost postavljanja tačne dijagnoze. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupiće deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem. Lečenje takvih bolesnica je internističko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti. Estrogenima se podstiče rast endometrijuma koji krvari i postiže privremena hemostaza u roku od 2 .5 mg stilbestrola dnevno. Sva ova stanja endometrijuma potiču iz anovulatomih ciklusa. Mlade bolesnice.3 dana.su obično redovna. Ova terapija najčešće je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere. obično krvare i iz drugih organa. Krvarenje u ovakvim slučajevima može se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. bazalnog sloja i ujedno služi kao podsticaj za usklađivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice. odstranjenje patološki promenjenog endometrijuma omogućava regeneraciju materične sluznice iz dubokog. sa 55  . neuredno i po vremenu javljanja i po količini. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji.od lekova se daju uterotonična sredstva. proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. omogućiti joj odmor. verovatno je anovulacionog tipa. poboljšavaju kontraktilnu sposobnost materičnog mišića. Ova sredstva. prekomerno proliferisane pod produženim dejstvom estrogena.aciklično. sa ugrušcima krvi. Naizgled slična disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti. pored krvarenja iz materice. jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. i amid nikotinske kiseline. često veoma ozbiljne bolesti. i dilatacija cervikalnog kanala. Lečenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje. ali produžena ili suviše obilna. u prvom redu vitamin K. nadoknaditi izgubljenu krv i tečnost i poboljšati opšte stanje organizma. 2.. Krvarenje kod juvenilne metroragije može poticati iz atrofičnog endometrijuma. na kojoj se tada viđaju petehijalni krvni podlivi. bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. Daje se intramuskularno. Eventualno izvršena kiretaža koristi se i kao dijagnostička i kao terapijska mera ako devojčica jako krvari iz nekrotične materične sluznice. Pregled krvnog razmaza. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju. dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove. koje obično traje 4 dana.55 Dijagnostičku kiretažu treba izbegavati sve dok je to moguće. kao i pregled punktata koštane srži.

Ako je.kod njih se između dve uzastopne menstruacije umeće još jedno krvarenje koje dolazi baš u vreme ovulacije. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom dužim od 35 dana. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skraćena. već u grupu poremećaja menstruacionog ciklusa. izazivanjem veštačkih ciklusa nekoliko meseci.  U slučajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja. U takvim slučajevima bolesnica se obraća lekani sa žalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. ženi treba objasniti o čemu je reč i to je dovoljno. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi često se normalizuju. Treba samo znati da kod izvesnih žena dužina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan. pak. Zbog toga. što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvrđuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature.5 mg stilbestrola. Na ovaj način pomera se ovulacija za nekoliko dana. Diferencijalna dijagnoza između ova dva tipa disfunkcionog krvarenja. gde se krv samo „pokaže" u vreme ovulacije.24 dana. a time i menstruacioni ciklusi. Određivanje tipa krvarenja važno je iz terapijskih razloga. u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2.56 premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvičastim odlivima. jer je trajanje sekiecione faze prilično konstantno i iznosi 14±2 dana. ili izazvati 3-4 četiri veštačka ciklusa. to se postiže produženjem patološki skraćene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. takode. jer se lečenje bolesnice. Isto se postiže i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vestački anovulatomi ciklusi. Skraćenje ciklusa se dešava na račun proliferacione faze. Za to se najčešće koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije. a ponekad i oskudne menstruacije. produžuje se faza proliferacije. a kraćim od tri meseca. Ima žena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke. pored iznetih kliničkih karakteristika. Terapija se sprovodi nekoliko meseci. postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. Druga terapija nije potrebna. Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije.  POLIMENOREJA — Polimenorcja je u stvari ciklično krvarenje i predstavlja učestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 . 56 . Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. uzrok polimenoreje suviše kratka sekreciona faza. Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana. odnosno korekcija patološkog stanja ne može pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena. OLIGOMENOREJA. u takvim slučajevima nije potrebno nikakvo lečenje. onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili. Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa OVULACIONA KRVARENJA . preduzima se hormonsko lečenje kojim se produžuje razmak između pojedinih perioda. Kod osoba kod kojih su ciklusi kraći. Oligomenoreja ne spada u metroragije. Krvarenja mogu biti  oskudna ili  oblilna kada se teško razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja).

u stvari. U slučaju profuznog krvarenja. ne pripada grupi poremećaja koji su obuhvaćeni nazivom metroragije. do 24. Kolebanje 57 . Ipak. Posle toga. koje karakteriše nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona. treba pronaći uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni. a ako se pokaže da je terapija ipak potrebna. što se postiže davanjem 10 mg enovida. provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. Zbog toga se na 4 dana pre očekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. ako je to potrebno. Krvarenje će i ovde prestali u toku 24 časa. Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimičnom obliteracijom materične šupljine (Ašermanov sindrom). Bolesnicu treba upozoriti da će se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prilično obilno. te se hipermenoreja poboljša. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i količina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri različiti kod raznih osoba. Ponekad lečenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg režnja hipofize. nekoliko dana pre početka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice. posle čega će krvarenje prestati. dok ga druge teško podnose. Za to vreme smanjuje se lučenje gonadostimulina i izazivaju veštačka menstrualna krvarenja. posle ustanovljavanja uzroka. Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica može da deluje kao podsticaj za lečenje. Umesto progesterona može se dati neki od sintetskih progestina. kao i posle progesterona. koja potiče ili od nedovoljne funkcije žutog tela. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati. bilo da je reč o ženama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. te je i ocena o tome relativna. HIPOMENOREJA. Ona. ali će se. suzbija se dejstvo prednjeg režnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju veštački ciklusi. ali su kratkotrajne ili oskudne po količini. vrši se eksplorativna kiretaža. a po količini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. Pregledom sluznice materice često se nade izvesna „nezrelost endometrijuma". koje nekim ženama ne čini naročite smetnje. Ako terapija ne da željene rezultate. supstitucijonom terapijom. onda se želi da se njime pojača progesteronsko dejstvo na endometrijum. 3 do 4 meseca. HIPERMENOREJA. — Hipermenoreja je po trajanju duže. normalne ovulacije. ako se isključe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biopšijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma. dana ciklusa. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poremećaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se. kao i oligomenoreja. a količina izgubljene krvi je minimalna. PREDMENSTRUALNO KRVARENJE . Kod mnogih od njih se posle kiretaže stanje toliko poboljša da nije potrebna nikakva dalja terapija. Međutim. u dozi od 10 mg dnevno od 17. iako ne u uobičajenom broju. U mnogim slučajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan. Ovaj poremećaj obično ne zahteva naročito lečenje. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. sintetski progestin. U iste svrhe može se koristiti enovid. Žene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim lečenjem. Hipomenoreja izazvana hormonskim poremećajem znatno je rjeđa. U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvršiti eksplorativnu kiretažu. mnogo se češće sreće kod hormonskih poremećaja.Kod ovog poremećaja. Ona ovde ima i dijagnostički i terapijski značaj. do 24. trajanje menstruacije duže od 7 dana i gubitak krvi veći od 150 ml može se smatrati nenormalnim. nekoliko dana kasnije ponovi ti. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do četiri naredna ciklusa. dana ciklusa. ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron.57 ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da rađaju. Ukoliko se pokaže da je lečenje ipak potrebno. 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima. što znači da kod njih postoje. Ovakva pojava može da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. Ovi poremećaji često se javljaju kod organskih oštećenja endometrijuma načinjenih bilo preterano grubom kiretažom ili nastalim patološkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). Hipomenoreja. već spada u grupu poremećaja menstruacionih ciklusa. privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. Po prestanku terapije obično se hormonski status žene uredi.

sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa. Insuficijencija žutog tela praćena je nedovoljnom zrelošću endometrijuma. tako da se materična sluznica ne skine i ne zameni za uobičajeno vreme. anovulacione metroragije većinom su aciklične.58 ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma. po 5 mg dnevno (enovid. kod kojih su tegobe izraženije. Kod drugih. Klinička i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. okrugle ili ovalne. Obično se daje neki od sintetskih progestina od 20. a može se i dokazati pregledom periferne krvi. zbog izostanka stvaranja žutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu. te se krvarenje nenormalno dugo produžuje. Javljaju se iznenada. Obično su praćena manje ili više izraženom sekundarnom anemijom. regeneracija i proliferacija. Na sluznici materice javlja se cističnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled švajcarskog sira. koji pokriva unutrašnju površinu materice. određivanjem količine hemoglobina i vrednosti hematokrita. međutim. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim. što se vidi već na prvi pogled. Dešava se. žutog tela. odnosno kontrolom broja eritrocita. što se konstatuje mikroskopskim pregledom materične sluznice. te sluznica materice nastavlja da proliferiše. 58 . Krivulja bazalne temperature je monofazna.U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materična sluznica deskvamiše se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. Mehanizam krvarenja i ovde se objašnjava produženim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. kad se i ispoljava insuficijencija žutog tela. Ovo je dosad 700x napiso Anovulaciona metroragija je najčešći oblik disfunkcionog krvarenja koje se naročito često vida u pubertetu i pred klimakterij um. Kod većine žena ovo stanje ne izaziva smetnje. videće se na istom histološkom preparatu istovremeno različite faze: deskvamacija. kada ga inače nema. bez prethodnih tegoba koje su inače često udružene sa menstruacijom. norlutin). mestimično cistično proširene. dati u sredini ciklusa. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se žuto telo. Intervali između pojedinih krvarenja su nejednaki. NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA . ali ga ima i u generativnoj periodi žene. nejednake veličine. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija žutog tela. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produžena funkcija. Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kiretaža. dana ciklusa. praćene oskudnim krvarenjem pre početka prave menstruacije. provera. što potvrđuje i nalaz pregnandiola u mokraći žene za vreme menstrualnog krvarenja. do 25. U iste svrhe može da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin). a sama krvarenja su često veoma obilna sa komadima ugrušane krvi. u mokraći nema pregnandiola. po izgledu same bolesnice. te lečenje i nije potrebno. koji može dostići veličinu lešnika. te ne dolazi do lučenja progesterona. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. Anovulaciona metroragija – kod žena u generativnom dobu Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produženo krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije. Isto tako. Smatra se da ova retka pojava može biti razlog obilnih i produženih krvarenja koja se kod nekih žena javljaju u prvim menstruacijama posle porođaja ili pobačaja. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su ciklična. veoma tankim slojem. On se vidi na površini jajnika kao providan mehurić. da se kod nekih žena deskvamacija endometrijuma vrši nesistematski i neujednačeno. a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isključivo dejstvo estrogena. Perzistentni De Grafov folikul i dalje luči estrogene. Ceo ovaj proces završi se do prestanka menstrualnog krvarenja. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patološkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produženog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme očekivane menstruacije.

Eksplorativnom kiretažom definitivno se zaustavlja patološko krvarenje kod oko 50% bolesnica. ako ne reaguju povoljno na hormonsko lečenje. pad estrogcna je evidentniji. Kod bolesnica koje su rađale i po godinama su blizu menopauzi. dolazi u obzir i histerektomija. pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. od kojih u prvom redu 59 . jednom mesečno. dana ciklusa. pored kiretaže. pak. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona. Isti rezultat se postiže i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa. neuredni. Izazvana su poremećajem ravnoteže u funkciji. ili. posle čega se situacija poboljšava. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i. U slučajevima klimakterične metroragije. Klimakterična krvarenja Klimakterična krvarenja obično se javljaju kratko vreme pre menopauze. zavisno od preparata). U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kraći ili duži. treba obratiti pažnju na ishranu i opštu terapiju bolesnice. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i produkcija progesterona. lečenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg. Povoljan efekat dijagnostičke i terapijske kiretaže zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na usklađivanju poremećenih hormonskih odnosa u organizmu. supresijom prednjeg režnja hipofize progestinima (od 5. u drugoj polovini ciklusa. onda se progesteron daje tri do četiri dana. do 25.dilatacija cervikalnog kanala takode poboljšavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma. Bolesnice sa atrofičnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena leče se naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa. odnosno u klimakterijumu. kao što su kalcijum i koagulen. što dovodi do njegove relativne insuficijencije praćene vazomotomim promenama koje uzrokuju poremećaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materične sluznice. najpre endocerviksa. Ono u početku nije obilno. endometrijalni polipi ili adenomioza). Ako se sa terapijom počne u fazi metroragije. do 24. Treba obavezno pregledati bolesnicu pomoću vaginalnih ekartera i izvršiti dijagnostičku kiretažu. praćenih obilnim krvarenjem. Smanjeno lučenje estrogena nedovoljno je za održavanje dalje proliferacije endometrijuma. može da traje od 10 dana pa do vise nedelja. Kiretaža materične sluznice i. perzistentni folikul počinje da degeneriše. ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu. koje prosečno iznosi 5 do 7 nedelja. sa oskudnim ili preterano obilnim. infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre površnih. još 3 meseca. Ovaj poremećaj proističe od postepenog gašenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize u lučenju gonadostimulina. a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja. Pa opet priča kako izgleda anovulatorno krvarenje --U slučaju klimakterične metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja može kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice. Samim tim smanjuje se i lučenje estrogena u njemu. zbog čega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja. dana). kada i nastaje krvarenje. Kod izvesnog broja žena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poremećaji. a naročito njenog površinskog sloja. veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. Ovulacije su retke i povremene. Ovaj način lečenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa. Posle toga progesteron se daje 24. a onda i endometrijuma. produženim i neurednim krvarenjem. na 28 dana u toku tri meseca. što dovodi do privremenog prestanka krvarenja. u prvom redu hipofize i jajnika. koje se iz nepažnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem. Inače. dana ciklusa 5 do 10 mg. zatim vitamini. na ranije opisani način (5 mg dnevno od 20. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgrušavanje krvi. endokrinih žlezda. često anovulatomi. ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima.59 Posle izvesnog vremena.

nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna. ili čak i godina. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni. lakim. mogu trajati duže. Tada je najbolje uraditi histerektomiju. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije. mogla bi. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa. objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. Ima. povraćanjem. žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima.60 vitamin K i nikotinamid. Ta promena ravnoteže. da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. Isto tako. gađenjem. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba. Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova. može da se ispolji glavoboljom. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. preosetljivu. a nekada ne mogu otkriti. koji se nekada mogu. Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja. i znatnim poremećajem opšteg stanja. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. Ovi bolovi. pa čak i dijarejom. brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja. drhtavicom. Dismenoreja Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama. koje boluju od izražene anemije. Obično se javlja kod mladih žena. hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji. razdražljivošću. jezom. U izvesnom procentu slučajeva (nešto preko 10%) opisana terapija klimakteričnih metroragija ostaje bez rezultata. tumora ili sraslina. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi. ali retko sa prvim menstruakcijama. međutim. da bi se kasnije. da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije. Dismenoreja nije bolest. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije. one postaju nepodnošljive. Od hormona treba dati progesteron. materičnih krvnih sudova u toku menstruacije. Smatralo se. različiti. uz druge faktore. zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. I uspostavlja se ciklus do potpunog gašenja. Najčešće su prve menstruacije bezbolne. češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. korisna je i aplikacija uterotonika. ukoliko se javi u toku dismenoreje. gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima 60 . To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi. obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju. tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću. preteranim radom i lošim životnim uslovima. Poremećaj opšteg stanja. posle nekoliko meseci. naime. dijabetesa. Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos. za drugu. Na taj način. Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa. Za razliku od primarne dismenoreje. dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije. koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva žutog tela. plačljivošću itd. Ona može biti primarna i sekundarna. mukom. javili slabije ili jače izraženi bolovi.

ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika. VANJSKA ENDOMETRIOZA – pojava materične sluznice izvan materice. eventualno. što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama. odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. danas gotovo napuštena terapijska metoda. Preduzima se . Iako terapijski opravdana. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu. LEČENJE DISMENOREJE Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. Po učestalosti. Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. pored analgetskog efekta. razlog bolnih menstmacija. tj. endometrioza eksterna i adenomioza. relativno dobra. Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. Ovo je stara. kada je to potrebno. na organima male karlice. sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. u stvari. a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna. na prednjoj 61 . ne postižu dobre rezultate. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije. stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice. da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima.61 normalan. davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat.samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko. psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina. dok traju bolovi. lečenjem bolesnice od upalnih procesa. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. ako se endometrijum javi izvan materične duplje. a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). korekcijom nepravilnih položaja materice. Poznato je. Ova metoda ranije se znatno češće koristila. koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. Ne treba zaboraviti da se. Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati. ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze. smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom. sedativa. po potrebi 2-3 tablete dnevno. To mogu biti tumori materice. Endometrioza Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene. Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice. aspirina ili kombinovanjem preparata. a danas je gotovo napuštena. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona. upala unutrašnjih polnih organa. naime. trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. antispazmodična i vazodilatatoma sredstva. izolovano data. u pitanju je endometrioza. Prema tome. slabih narkotika. kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su. jajnika ili jajovoda. tivne metode lečenja. U osnovi. operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom. Sama ili udružena sa drugim metodama. spazmolitika i. Pored ovoga.

Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica. pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice. UNUTRAŠNJA ENDOMETRIOZA (ADENOMIOZA) . može duboko da prodre u miometrij. naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama. Poreklo endometrioze nije uvek isto. na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu. može da patiod dispareunije. tankom crevu. manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove. Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. Kod takvih bolesnica. suprotno tome. vagini i vulvi. prema nekoj od opisanih mogućnosti. gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. opstipacije i i bolova pri defekaci. odnosno subileusa. 62 . u stvari. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da. pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine. Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini. kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. na cerviksu. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije.62 strani sigme i rektuma. zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima. a i zbog međusobnih sraslina. niti se njena pojava može lako objasniti. Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban). sigmom ili rektumom. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum. tj. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze. rez od operacije itd.raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama. ona razlog što žena ne može da ostane bremenita. a naročito na tankom crevu. Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije. broju i lokalizaciji. Širenje endometrija hematogeno .     Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. gde se implantiraju.u samoj materici. tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika. Lokalizovana na crevima. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida. Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici. pupku. Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je. ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe. na peritoneumu male karlice. ispunjene tečnošću čokoladne boje. Obično su to mala. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze. mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije. pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama. endometrioza može da dovede do posebnih simptoma.) Nadalje.

posle čega žena dobija krvarenje. Čim se to desi. potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu. cistično promenjen. ovo oboljenje je relativno retko. odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka. pak. tako i objektivan nalaz kod ove bolesti.  Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije. stilbestrol. Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu. po l mg. jer ni anamneza.  Menoragija.   Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija. ENDOMETRIOSIS INTERNA . Osim toga. vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu. KONZERVATIVNO LEČENJE ENDOMETRIOZE . Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije. provera. Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni. asimetrično. Ako su tegobe izraženije. ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom. koji treba davati peroralno više meseci. miometrij je znatno zadebljan. a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja. nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. te je uvećanje materice pomalo nepravilno. onda se može pokušati i sa primenom hormona . Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. ona se produžuva do 4 meseca. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti. kao i stilbestrolom. nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma. U svakom slučaju. što je relativno čest slučaj. a naročito celioskopija. Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora.ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid. dnevna doza se povećava na 2 mg. te je telo materice difuzno uvećano. Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima. onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić materice vrlo bolan. kada se obustavlja. zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. se daje svaki dan posle jela peroralno.simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice. te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju. kojima se dodaju male doze estrogena. najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol. ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. 63 .lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice. I njima se. Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva. Prema jednoj šemi. ginekografija.63 Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. LEČENJE Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg.

U takvim slučajevima. koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. drugih po 5 mg. ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci. Pored pomenutih hormona. od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron. odnosno nedovoljno održavanje lične higijene u tom delu tela. a ne oboljenje. oni se danas. Pruritus je kod dijabetičarki toliko čest da je on ponekad prvi znak šećerne bolesti. za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni. Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opšteg i lokalnog karaktera. PRURITUS VULVE je simptom. Tako. Hemijski činioci sadržani u sapunu. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa. Pretežno se sreće kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama. kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom. a nešto rede i kraurozu stidnice. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije. Počinje se sa malim dozama preparata. slučajeva kad se svrab ne može dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patološka manifestacija kod žene. avitaminozama. on prati neku osnovnu bolesti. četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno. a u težim oblicima endometrioze i duže. a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. međutim. Pruritus često prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. Ima. Kod njih prilično često istovremeno postoji i mikotična infekcija vagine. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum. trećih po 10 mg. sa obostranom adneksektomijom.64 norlutin. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca.  Od lokalnih uzroka. Tada se naziva simptomatski svrab. izraženom pothranjenošću. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa. Distrofična i prekancerozna stanja u ginekologiji Distrofične promjene na polnim organima žene na koje se u određenom procentu nadovezuju maligne promjene. pruritus se najčešće vida kod bolesnica od šećerne bolesti. zatim dermatitis. Samo izuzetno. sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. Dnevnu dozu od 20 mg. anovlar). zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini. sve više napuštaju. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih. a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma. Najčešće se javljaju kod žena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike. rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takođe mogu izazvati svrab na stidnici. a u predelu stidnog brežuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2. lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju. na primer. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice. OPERATIVNO LIJEČENJE . Posebno često može da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. Kao simptom. pruritus vulve može da izazove najpre higijenska zapuštenost. Uzrok svrabu na međici i čmaru mogu biti i crevni paraziti. ekcem i herpes. starosti i porodične situacije bolesnice.Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti. utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija.5 mg dnevno. pa se doze svake nedelje povećavaju.  Od opštih oboljenja. 64 .

Kako se pruritus vulve često vida kod dijabetičarki. Tek kada se isključe svi dosad poznati uzroci pruritusa. LEUKOPLAKIJA VULVE Javlja se najčešće kod starijih žena koje su prešle klimakterijum. Na koži stidnice. Radi toga se daje 10% anestezinska mast. ali se može javiti i ranije. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potražiti znake intertriga. kada dođe do atrofičnih promena na koži. Neki autori preporučuju i lokalnu potkožnu autohemoterapiju. mogu da se vide tragovi ekskorijacije. U kasnijem stadijumu. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljšanja. dermatitisa. U tom smislu. te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis". može da se javi i kod žena sa uremijom. Kod leukoplakije u početku u koži postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze. koja od stalnog češanja ogrubi i zadeblja. U izvesnom procentu na leukoplakiju se može nadovezati karcinom vulve. treba aplikovati lokalne anestetike. Kod simptomatskog pruritusa. radi smanjenja osetljivosti na nadražaje. ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashlađuju. treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju.65 anemijom. Verovatno je da postoji više uzroka koji dovode do osećaja svraba na stidnici. Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. svakoj bolesnici sa ovim simptomom. Osim toga. leukoplakije. sa izlečenjem ili poboljšanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. dobri rezultati se postižu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. tako da ženi ne daje mira ni danju ni noću. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zračenje. i to često na mestima gde postoje prskotine na koži. vulvitisa. ali može da dovede do nekroze kože na mestu infiltracije. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces. Esencijalni pruritus vulve zapaža se obično kod nervoznih i osetljivih žena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se osećajem upornog svraba na spoljnim polnim organima. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaža na stidnici. Zato se ne preporučuje rutinska operativna terapija. zbog upotrebe nekih lekova. anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen svrab koji je obično i prvi znak koji skreće pažnju na promenu na stidnici.1 ccm 96% alkohola na mestu gde žena oseća svrab. žuticom ili sa toksičnim manifestacijama. Ne degenerišu maligno svi slučajevi leukoplakije vulve. Svrab može da bude vrlo uporan i u najtežim slučajevima dosadan do neizdržljivosti. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. Kod upornih slučajeva. treba pregledati mokraću na šećer. a može doći i do lokalne infekcije. Ovaj simptom.5% rastvora novokaina ili infiltracija 0. Isto tako. Vrlo uporni slučajevi lece se uzdužnim incizijama na koži stidnice ili operativnim odstranjenjem kože sa predela na kome žena oseća svrab. 65 . a po potrebi odrediti i glikemiju. Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlića materice. a lokalno. bolesnici treba davati sedativna sredstva. a naročito ako je u odmaklim godinama. Posle toga ginekološkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isključiti postojanje kolpitisa. ostalim metodama pregleda treba potražiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve. mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije. krauroze i početnog raka stidnice. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. može se pokušati sa potkožnim injekcijama 0. u vidu masti ili praškova. a koji su zasad nepoznati. teškom tuberkulozom ili karcinomom.

opravdana i preventivna operacija. Za razliku od benignih. stanje javlja se veoma retko. Vagina postaje plića i uža. bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slučaju najmanje sumnje na moguću pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. skoro potpuno nestaju. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda. a sluznica vagine zajedno sa podsluzničnim tkivom atrofiše. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjišta leukoplakije. čak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogućnost pojave maligniteta. Ipak. Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. Ako se ne odstrane dok su mali. naročito ako su njima kompromitovana određena nervna stabla i putevi. Slučajevi maligne degeneracije krauroze. oni mogu da znatno narastu. infekcija. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev. prvenstveno torkvacija. U celini uzev. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. kako bi se smanjila mogućnost pojave recidiva. odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali već i organe u čijem se susedstvu razvijaju. dijagnostikovali kasno. uglavnom distrofično. a u odmakloj fazi su onemogućeni. tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opšte stanje bolesnica. Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci. a posebno ovarijalne ciste i miomi materice.66 Uz konzervativno lečenje. ovakvi tumori. Zato se i kod krauroze često pristupa operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. osim izuzetno. koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona. da ih deformišu i da. naročito lokalnom aplikacijom estrogena. pa čak i u skorijoj prošlosti. vršeći pritisak na njih. Do takvih situacija često je dolazilo u daljoj. benigni tumori ženskih polnih organa veoma su česti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu žene i na bilo kom od spoljašnjih ili unutrašnjih polnih organa. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije . maligni tumori ženskih polnih organa. benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju. i to obično kod žena u odmaklim godinama. Stidnica se u cjelini smežurava. Kako do danas ne raspolažemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izlečenje. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograničenih promena na koži stidnice. KRAUROZA VULVE — Ovo. prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. Danas se. međutim. da dislociraju susedna tkiva i organe. pa čak i klitoris. koji su relativno česti. mogu čak da izazivaju slabije ili jače bolove u određenim rcgionima organizma. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne. iako histološki benigni. veoma je važno da ih lekar što ranije otkrije i da bolesnicu što pre uputi na odgovarajuću terapiju. negde pre ili u vreme klimakterijuma. naročito ako su praćene pruritusom. Benigni tumori takode mogu da remete opšte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije. naročito na pojedinim polnim organima. Lečenje ovog oboljenja pokušava se davanjem ovarijalnih hormona. obično su vrlo opasni po zdravlje i ugrožavaju život bolesnice. Tumori vulve Benigni tumori stidnice Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljašnjih i unutrašnjim ženskih polnih organa. Ekscizija treba da se vrši u zdravo tkivo. često u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju osećaj svraba. Vršeći pritisak na susedna tkiva i organe. a u 66 . providna i krta i podseća na pergament.poremećaja u lučenju ovarijalnih hormona. Benigni tumori nemaju veliki značaj ukoliko svojom veličinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poremećaja i simptoma. kada su se bolesnice kasno obraćale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori. pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani. i zbog relativno male mogućnosti za to. dok su još mali i dok je njihov uticaj na organizam bez većeg značaja. ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavajući. ruptura ili krvarenja iz tumora.

može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. Tek ako su veoma veliki. Može da se javi na bilo kom delu stidnice. deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje. Karcinom vulve. Iako ih opaža kao strano telo. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci. Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić. sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže. ako to žena zahteva. čiji su zidovi nekrotični. ne daju nikakve simptome. mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa. najpre u regionalne limfne žljezde. Ovi tumori. Ponekad. krauroza). Osim toga. javlja se kod žena u odmaklim godinama života. rede. bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. (mala i čvrsta bradavica) ili. eventualno osećaj pritiska. obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa. jer daje rane metastaze. ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda. na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom. Međutim. neznatna.osim estetski neugodnog efekta. egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. Po pravilu. klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože. Veoma je maligan. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima. HEMANGIOMI VULVE Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki . Makroskopski. te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja. tj. Kod nekih od njih. bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu. posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice. hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom. Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. Mikroskopski. Ipak. naročito kod papiloma. Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna 67 . može otkriti i kod mladih bolesnica. on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter. ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija. predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. a i do daljeg širenja ulceracije. čvrsti i još uvek bezbolni. pak. posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma. obično duže vreme posle klimakterijuma. jedva uočljiva. mada se. u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i. karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni. Maligni tumori vulve KARCINOM VULVE. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože. ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu.67 potkožnom tkivu fibromi i lipomi. a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene.

TERAPIJA operativna ukoliko proces nije odmakao. NULTI STADIJUM). odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati. kada se maligni proces proširi na okolno tkivo. čvrste i pokretne žlezde.68 Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. gde je operacija kontraindikovana. javljaju se bolovi. T0 T1 T2 T3 T4 N0 N1 N2 N3 M0 M1a M1b regionalne limfne žlezde ne pipaju pipaju. nema udaljenih metastaza. Ipak. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan. ali su pokretne i nisu uvećane. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. po pravilu. na rektum. čak i na bešiku. PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI. ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm bez obzira na veličinu. ne reaguje na terapiju. Svrab je uporan. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija. otkriva sa zakašnjenjem. pipaju duboke žlezde male karlice ostale udaljene metastaze Carcinoma in situ ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm. (PREINVAZIVNI. Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice. Prognoza je u principu nepovoljna. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. 68 . Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. vrši se samo zračenje. pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje. gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice. ili gornjeg dela mokraćne ccvi. U odmaklim procesima. zbog lake dostupnosti organa nije teška. a često i u inkurabilan stadijum. Dijagnoza karcinoma vulve. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu. podrazumeva situaciju kada se maligna. nisu sumnjive na malignitet uvećane. klinički sumnjive na malignitet regionalne limfne žlezde ulcerisane. ili kod suviše starih ili bolesnih osoba. prvenstveno zbog toga što se bolest. Kasnije. sa njom i terapijom često se zakasni. neoplazma može u svom širenju da prede na medicu. Zavisno od primame lokalizacije. Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma. ili je sam tumor fiksiran za kost.

Kod velikih cista lečenje je operativno. a kada porasta žena ih obično sama napipava. Mikroskopski – planocelularni. obično na zadnjem zidu vagine. FIBROMI. ulceriše i inficira. ulcerozni. i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda. koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine. Terapija se sastoji u zračenju i. 69 . takozvanom preinvaziv T0 T1 T2 T3 T4 Carcinoma in situ ograničen je samo na zid vagine zahvaćeno i tkivo oko vagine. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane. ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice. u gornjoj trećini. Maligni proces počinje kao mala tvrdina. Dok su male. razmekšava. Veoma je maligan.ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni. ove ciste prolaze bez simptoma. rijetko o adenokarcinomu.69 Sarkom vulve. koje su prešle klimakterijum. pak. bolan infiltrat. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze. prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni. Prema prostranstvu maligno procesa na vagini. ali se može otkriti i kod nešto mladih žena. Bolesnice uskoro. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. zahvata organe trbušne duplje ili. Polazi od vezivnog tkiva stidnice. rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata. kad je to moguće. Nažalost. Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira. okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. ANGIOMI – tumori epitela i veziva . Kasnije se tvrdina širi. Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. Maligni tumori vagine KARCINOM VAGINE Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba. obično prema stidnim kostima fiksiran. po pojavi prvih znakova bolesti umiru. Dok kod malih nije potrebna terapija. Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst. PAPILOMI. u operativnom odstranjenju malignog tumora. infiltrativni. terapija je uglavnom neefikasna. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda. U pretkliničkom.obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. Tumori vagine Benigni tumori vagine Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći CISTE VAGINE . dopire do karličnih zidova izvan male karlice.

Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa. Mogu biti uzrok sterilitetu. umesto miomektomije. Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. može se u nekim slučajevima.Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. Od benignih tumora materice najčešći su   FIBROMI . Iz njih bolesnica obilno krvari.pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. iz tehničkih razloga. prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum. ako dođe do trudnoće. klinički bez posebnog značaja. Osim toga. koji su u stvari u kavumu 70 . Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto METASTATCKI TUMORI NA VAGINI Karcinom grlića materice. u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom. tamnoplavih lezija.70 TERAPIJA u početku bolesti operativna. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom. a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. remete i otežavaju njihovu funkciju. kobaltom danas betatronom SARKOM VAGINE To je veoma retko. vršeći pritisak na okolne organe. mada su takve situacije izuzetno retke.kao veoma redak. Vagina je tada pretvorena u kratku cev. neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. smanjene prolaznosti. Javlja se češće kod relativno mladih žena. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara. Tumori materice Benigni tumori materice Benigni tumori grlića materice. jer se brzo hematogeno metastazira. Ponekad. zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice .naročito ako dostignu značajniji rast. umesto miomektomije ili zajedno s njom. i kod mladih žena mora da se. ali i veoma opasno maligno oboljenje.  Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo. broja i veličine fibromioma. HEMANGIOM . CERVIKALNI MIOMI . oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal. Karcinoma tela materice Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih. ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) . a njihova simptomatologija je relativno oskudna. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije. dislociraju matericu i grlić i. uraditi i amputacija grlića. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova. ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma. Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa. uradi totalna histerektomija. Osim toga. zbog položaja. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine. neelastičnih. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati. Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju. kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja.koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice.

ponekad. sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju. deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje. izuzetno. Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice. a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. istmične. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog. Veoma su retki pre dvadeset pete godine. Subserozni fibromiomi. u drugoj polovini ovog doba. a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba. pa čak. Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na  submukozne  intramuralne (interstcijalne)  subserozne i Najčešći su intramuralni. a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i.mogu 71 . između 35 i 55 godine života. Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona. mogu da se uvrnu i da pri tom. ukoliko su na peteljci. i nekoliko stotina. sa peritonitisom. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena. ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni. postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike. mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva. ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije. Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne. i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora. Submukozni fibromiomi. Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom. a sam tumor. a ponekad preovladuje vezivno tkivo. izazovu kongestiju i nekrozu tumora.Myoma nascens. doduše retko može da dostigne nekoliko desetina. fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Fibromiomi materice To su čvrsti. cervikalne i fibromiome okruglih veza.. zatim subserozni a najrjeđi su submukozni.. ukoliko su na peteljci. zbog zatvaranja krvnih sudova. dilatirajući cevikalni kanal. Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije. kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji. pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. Predstavljaju 9. Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim . Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni.5% svih benignih tumora materice. Fibromiomi retko nastaju pojedinačno.71 zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni.

uretru i rektum. najslabija. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice. produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini. Kod trudnica sa miomom na materici. Ako se. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita. može da nastupi spontan pobačaj. o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji. pak. treba. U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su. Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije. pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije. u porođaju mogu nastati različite komplikacije. zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak. lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju. odnosno pobačaj i na tumore na adneksama. DIJAGNOZA FIBROMIOMA postavlja se ginekološkim pregledom. Fibromiomi. groznicom. Po operaciji trudnoća se nastavlja. sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini. dizurija. Ponekad fibromiom materice. Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe. naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. Osim toga. cistična i masna degeneracija. bez obzira na graviditet. TERAPIJA. što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće. SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. degenerativne promene počinju najpre od centra. trudnoća i pored postojećih mioma nastavi. može da. Kao posledica neurednih. položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma. ako polazi sa zadnje sirane. kao i menoragije.72 doći u intiman dodir sa ureterima. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina. ili kad se ustanovi da su 72 . kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa. degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu. prvenstveno na mokraćnu bešiku. opstipacija. sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj. zatim kalcifikacija i nekroza. pažljivo uraditi miomektomiju. Kada se jave. naročito kod većih mioma. pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu. zbog njihovog rasta. znatne veličine. fibromioma gde je ishrana. produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja. U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću. poremećenu trudnoću. Izvesne fibromiome prati sterilitet. pa se šire na ceo miom sve do kapsule. kad se trudnoća iznese do kraja. Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. ali vremenom. sekundarna anemija. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta. nazivaju se fibromiomi previja.

koji po učestalosti dolazi na prvo mesto. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi. histerektomija. mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome. da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi.  zatim karcinom grlića.  pa karcinom tela materice. da se izvrši miomektomija. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. nepravilnog oblika. Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve. te se i promene na njoj. Srećna je okolnost što je materica. hiperhromatična jedra. U stvari. To naročito važi za karcinom materice. Prema tome. gde to nije potrebno. već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju. Ona može biti parcijalna ili totalna. obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini. često inkurabilni oblici bolesti. onda na prvo mesto po učestalosti dolazi  karcinom dojke. Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati. u prvom redu krvarenje. te se još i danas u praksi sreću odmakli. bilo kakve da su. Nažalost. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti. tj. ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela. dobijenog isečkom sumnjivog tkiva. vrši se operativna ekstirpacija materice. ne javljaju i ne razvijaju iznenada. Kad to nije moguće.73 tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene. 73 . jer ne žele ili ne mogu više da rađaju. slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki. neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata. sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju. daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene. nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra. ili kod starijih žena. lako dostupna pregledima. Ove promene. iako unutrašnji polni organ. mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva. koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla. i pored toga. Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN) (Prekancerske promene na grliću materice) I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije. označavaju se kao displazija. Maligni tumori materice Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. ako se na njih misli..

Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni. U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći.  To se ne može reći i za displaziju III stepena. spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja. a preko ovog u invazivni karcinom grlića. umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju. jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen. mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa. kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa. Prema tome. konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa. Inače. ili na osnovu kolposkopskog pregleda. koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih. I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića. Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma. sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena. displasio gradus levis Displazija II stepena poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju displasio gradus mediocris se od bazalnog sloja do polovine epitela. kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje.74 DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE Može da se javi u tri stepena: lakša. na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau). umerena i teška. I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN). displazija grlića materice. Displazija I stepena promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela. nulti ili karcinoma in situ) Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa. Preinvazivni karcinom grlića materice (Intraepitelni. jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala. 74 .  Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića. a Displazija III stepena promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve displasio gradus maioris do površine epitela. ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena. najčešće oko spoljnjeg ušća materice. rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka.

doći će do daljih promjena na njoj. Javlja se kod relativno mladih žena. praćen i stvaranjem ulceracije na grliću. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. pored brze infiltracije. karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva. u parametrija i u gornji kraj vagine. Karcinom grlića materice Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića. Zanimljivo je i veoma važno da. a da je proces još operabilan. Infiltrativni oblik karcinoma grlića. i bolest prelazi u invazivni stadijum. i stvara ulceraciju. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta. 75 . Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću. koja se i golim okom može videti. maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10. Može da se javi i kod veoma mladih žena. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine. koja infiltriše okolna tkiva. organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti. a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti. To je tzv. pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene. Najčešći je vegetantni oblik. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. pre svega. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci. u samom epitelu. naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom. bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena. kao i kod ulceroznog tipa. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive. što mu i ime kaže. obično negde pred menopauzu. razara ih. I kod infiltrativnog. pa čak i nekoliko godina. dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija). U svakom slučaju.75 Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku. što podrazumeva. ne prodirući odmah u stromu. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako. Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu. pre svega grlić materice. Isto važi i za ulcerozni oblik koji je. ulcerozni i infiltrativni. neravna i trošna. maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu. čak i kod devojaka. odnosno ne dovodeći do invazije. Prvi period ovog stadijuma. kroz bazalnu membranu u zid grlića. površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari. zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama. Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa. kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu. takođe protiče asimptomatski. kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti. a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni.

nepravilnih ćelija. nalaz krupnih. jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše. odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje. nejednakih. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija. koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije. pak. Sa erozije. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. osim isečka. ukazuju na malignitet. odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića. U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje.76 ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA . sa mesta smene epitela. te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću. te grlić. maligni proces ne razvija upolje. grlić dobija bačvast oblik. vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen. često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. pri digitalnom pregledu. Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma.Ukoliko se od početne lezije. treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija. Kod ove lokalizacije. koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. duž tkiva endocerviksa. Zbog toga. pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala. ranije daju metastaze. vaginalni deo grlića izgleda čvrst. DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom. iako na izgled nepromenjen. može biti znatno prožet malignim tkivom. dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama. Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu. dosta često. znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu. pa im je i prognoza gora. Pri tome. kod endocervikalne forme karcinoma. Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju. u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija. aspiracijom. Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog. bezocelularnog i intermedijarnog tipa. – Ciljana biopsija 76 . Osim pregleda vaginalnog razmaza. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili. i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. Katkad i to nije dovoljno. pored ostalog. i. U svakom slučaju. već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. te obavezno. ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma.

pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju. za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola Prva dva simptoma treba da navede lekara da. može podeli u četiri stadijuma.  sukrvičasto belo pranje.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. bolest je već poodmakla. dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine. rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju. *. metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke. njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati. i njih je malo i nisu uvek alarmantni.  Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija.Kako su u Ia stadijumu. bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. Kad se simptomi jave. prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta. već samo laboratorijskim analizama Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija) maligni proces je prešao na gornji deo vagine. Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena. Svaka ginekološka ambulanta. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju. SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. čak i minimalnu.  Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se. Još se naziva nulti. eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau. a parametrija nisu još infiltrisana osim vagine. iako teorijski moguće. koja celom širinom infiltriše. bez radikalnih 77 .77 Svaku. intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ. treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda. što kod karcinoma grlića podrazum. šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. zahvatio je i parametrija.U prve simptome raka grlića materice spadaju  kontaktno krvarenje i uporno. No. koji preko parametrija. bez prodora kroz bazalnu membranu. ne širi na zid male karlice prelazi na zid karlice proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum. ne može se dijagnostikovati običnim pregledom. 0 I Ia* Ib II IIa IIb III IIIa IIIb IV Carcinoma in situ striktno ograničena na grlić materice. Dijeli se na dvije glavne grupe:  Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića. već je duže vreme u invazivnom stadijumu. bolje reći. a čak i ambulanta opšte prakse. grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom. izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma. pri čemu je njena donja trećine slobodna. obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. na terapiju rezistentno.

posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše. 78 .78 operativnih zahvata. Naravno.

odnosno histopatologa. U nultom stadijumu lečenje je operativno. imati na umu da citološki. onda se ne čeka porođaj. veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu. što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice. međutim. pa čak pokatkad i onemogućena. koje okružuje endocerviksa. ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu. nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena. zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. što može da zavede citologa. ako dođe do spontanog porođaja. pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta. Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene. ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju. jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće. od toga da li je rađala i da li želi još dece. Isto tako. onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja. U takvim slučajevima. Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. odlučiti da li je ta operacija dovoljna. Treba. Bolest se. a da je onda. a izbor metode zavisi od starosti bolesnice. onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju. Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji. pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom. osim u nedijagnostikovanim slučajevima. međutim. kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija. Ovakva konzervativna operacija. na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice. ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem. dilatacija cervikalnog kanala otežana. koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije. Međutim. Neki ginekolozi 79 . pa. što je slučaj kod negativnog nalaza. te je žena sposobna da kasnije zatrudni.79 RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA Nije naročito retko da. zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj. već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji. žena obolela od raka grlića materice zatrudni. a odstraniti maligno ognjište. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica. Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica. ako je to potrebno. trudnoća se do porođaja retko iznese. vrši se i kod gravidnih bolesnica. obično teže i kasnije otkriva. pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije. jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. zavisno od histološkog nalaza. jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu. TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE Zahteva brzu i energičnu terapiju.

pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma. Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. obično više godina posle menopauze. bolest bubrega itd. Osim toga. i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma.80 su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika. u drugom oko 50%. radi postavljanja dijagnoze. Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu. Ako se ne otkrije na vreme. u slučaju ponovljenih metroragija. Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma. Rak tela materice Najčešće se javlja kod starijih žena. A teži oblici su preinvazivni karcinom. odnosno oko 75%. No. rektum). Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se. Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima.). Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice. Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem. karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost.u prvom stadijumu je oko 80%. regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. srčana oboljenja. Međutim. karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda. Istovremeno sa širenjem per continuitatem. jajovode. proširene vene. maligni proces se širi limfogeno i hematogeno. od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo. izvrši eksplorativnu kiretažu. koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu. a drugi su pristalice jedino zračenja. Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa. a u trećem stadijumu je vrlo mali. već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje. posumnja i na ovo oboljenje i da. PROGNOZA Petogodinšnje preživljavanje . Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. parametrija. ova operativna metoda nije svuda prihvaćena. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma) 80 . a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku. Na ovo starosno doba. ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost.

DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE postavlja se. koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu. iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra. naročito u zapadnim zemljama. Tada je pri palpaciji materica uvećana. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno. koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma. pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom. pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice. No. treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da. inače retka komplikacija. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična. elastičnonapete konzistencije i osetljiva. i pored toga. broj leukocita je povećan. Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala. Pri pregledu bolesnice. zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. koji je inače stenoziran kod žena u senijumu.81 0 I I d1 I d2 I d3 Carcinoma in situ Karcinom ograničen na tijelo korpusa visokodiferenciran žlezdani karcinom diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma II III IV osim korpusa zahvatio je i grlić materice probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice. Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze. ako je pravilno lečen. loptasta. lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu. za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice. povremeno praćena jezom. osim pokatkad nešto uvećane materice. ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom. kod žena koje pri kraju generativne periode. Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa.Najvažniji simptom karcinoma tela materice. nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu. drhtavicom i groznicom. posle uzete anemneze. Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice. te zbog toga ginekološki pregled. obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. Isto tako. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala. Ova. Zbog toga. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima. objektivan nalaz u početku je teško postaviti. pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje. Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine. sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana. obično ne otkrije ništa. temperatura često je povišena. koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića. Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja 81 . u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice. Neuredno krvarenje .

sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića . otkriva slučajno. Simptomatologija. Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom. dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlića ili tela materice. nazivaju se displazijom i u lakšim oblicima mogu biti reverzibilne. koja je još u pretkliničkom stadijumu. Kod ovog malignog oboljenja. pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma. sklonosti ka bojenju. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma. poslednjih godina izvesni. Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. da bi se karcinom grlića ili tela materice otkrio u ranom pretkliničkom stadijumu. te je koristimo za grubu trijažu bolesnica. iz koga se na staklenoj pločici načini razmaz. 82 . TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne. pošto maligni proces probije bazalnu membranu. veličini i pravilnosti jedara. Metode ranog otkrivanja neoplastičnih promena na materici Na samom početku. zavisno od lokalizacije. kondenzaciji hromatina. veličini. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju.82 Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau . pre preduzimanja bilo kakve ozbiljnije terapije. AKANTHOMA UTERI Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. osim ginekološki.daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. pregleda i pomoću kolposkopa. svaka žena. Još i tada. Prelaze najpre u preinvazivni stadijum. koji se fiksira i boji po metodi papanikolau i u kome se pomoću mikroskopa traže ćelije sa malignim karakteristikama. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. Danas se. pravilnosti oblika. kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena Osim toga. broju mitoza. nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati. takozvanoj mikroinvaziji. Početne promene u ćelijama sa slabim poremećajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini. dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isječka. promene u ćelijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu. da bi posle nekoliko godina. Tada se bolest. u ranoj početnoj fazi invazije. No. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. U slučaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta. Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa. u odnosu nukleoprotoplazmatičnog indeksa. a takode od nje se uzima vaginalni i cervikalni bris.

koji osvetljava posmatranu površinu.  Sumnjiv nalaz: leukoplakija. bar jednom godišnje. povremeno. u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutrašnje površine donjeg kraja endocerviksa u slučaju rascepljenog vaginalnog dela grlića koja je.. 83 . baza leukoplakije. Ova promena nastaje usled prelaska cilindričnog epitela izvan endocerviksa oko spoljnjeg ušća materice gde se zapaža kao crvenkasta površina nazvana eritroplakija. B. a naročito u vreme i posle klimakterijuma. Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen pločastoslojevit epitel vaginalnog dela grlića na celoj njegovoj površini sa smenom u cilindričan oko spoljnjeg ušća materice. a po potrebi i češće. Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion. potpuno neškodljiva. Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehurića.zbog mogućnosti postojanja endocervikalnog karcinoma      Kolposkopija Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlića materice pomoću posebnog optičkog aparata nazvanog kolposkop. a ne i za kontrolu endocerviksa. a prvenstveno raka materice treba tako organizovati ginekološku službu da se sve žene u generativnom periodu. Prema većini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupišu u benigne i u sumnjive. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog sekreta uzetog iz kanala grlića materice i zadnjeg svoda vagine treba vršiti i kod žena kod kojih se na grliću makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene. nije praćena nikakvim komplikacijama i pruža dosta elemenata za trijažnu dijagnostiku pri rutinskim ginekološkim pregledima ugrožene ženske populacije. u svim sumnjivim slučajevima treba izvršiti eksplorativnu kiretažu endocerviksa. a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra. leukoplakija (bela poljana sluznici vaginalnc porcije) i Nabotova jajašca (ovula Nabothi). Prednji deo aparata. Od ektopije treba razlikovati. Ektopija. koji je ovoj metodi nedostupan. Ciljana biopsija u sumnjivim slučajevima . podvrgnu kontrolnom ginekološkom pregledu. koji se uvlači u vaginu. beli epitel i atipična zona transformacije. Kolposkopija je lako izvodljiva. Zato i kad je sluznica grlića prema vagini bez promene i bez biopsije. ektopija i tipična zona transformaacije. kao što su: eritroplakija (crvenkasta površina oko spoljnjeg ušća grlića). Početi razgledanjem grlića materice i sluznice vagine pomoću ekartera i uzimanjem vaginalnog sekreta za određivanje stepena čistoće i pregleda po metodi papanikolau.83 Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa žene.Pri šilerovoj probi sumnjivo mesto izgledaće najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim ćelijama neće pod dejstvom joda obojiti tamnomrkom bojom. kojim se posmatrani deo organa uvećava 10 do 25 puta.  Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika. BENIGNE SLIKE A. Normalna kolposkopska slika. a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake atipije. Njen osnovni nedostatak je što se može koristiti samo za pregled spoljne površine vaginalnog dela grlića. a utoliko pre kod žena kod kojih postoje značajnije promene. kao i ektopija. snabdeven je hladnim izvorom svetlosti.. mozaik.

Značaj ovog nalaza je u mogućnosti postojanja početne neoplazije ispod mozaične površine. nepravilnog oblika. koja se najčešće zapaža i makroskopski. ili da je maligna promena u endocerviksu ili na endometrijumu. Ova promena često prati leukoplakiju. Zato se. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne neoplazme. sto ne mora da znači i pojavu karcinoma. Crvene tačkice koje se pri kolposkopskom pregledu zapažaju na površini baze predstavljaju sitne krvne sudove u papilama. što ukazuje na mogućnost postojanja početne neoplazije. posle odgovarajuće obrade. dakle nepristupačna oku lekara. C. jer se u blagoj formi može javiti i kod upalnih promena. te se mora potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. Krvni sudovi cervikalnog epitela pravilno se raspoređuju. najčešće se javljaju oko spoljnjeg ušća. Kod ove promene dešava se prodiranje kaiševa pločastoslojevitog epitela u cilindričan epitel ektopije i vraćanje pločastoslojevitog epitela na deo grlića sve do spoljnjeg ušća materice. Ako se baza uzdiže iznad okolnog tkiva. ali može biti i samostalna lezija. Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj površini cerviksa dostupna pregledu. Histološki kod mozaika dolazi do spuštanja zadebljalog pločastog epitela u stromu. Za razliku od leukoplakije. D. Kako ono može da prethodi neoplastičnim promenama cervikalnih ćelija. Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze. imaju oblik polumeseca ili vadičepa. kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. ili kako se proces neoplazije može da razvija istovremeno sa leukoplakijom. SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE A. Usled toga nastaju Nabotova jajašca (ovula Nabothi). — Bele plaže na površini vaginalnog dela grlića. što zahteva pojačanu vaskularizaciju i što ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. nepravilnog širenja. Predstavlja žućkasto polje sa crvenkastim tačkicama na koje se naiđe kada se skine površina leukoplakije. E. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlića vide se pregrađene sitne površine. Beli epitel. 84 . Tipična zona transformacije (prerastanja). koji mu normalno pripada. Leukoplakija. koje podsećaju na pčelinje saće. Mozaik. ovu promenu treba operativno odstraniti. Jedna od druge odvojene su nežnim crvenim nitima. za razliku od tipične zone transformacije. Ne treba je mešati sa leukoplakijom kod koje je u pitanju parakeratoza. što menja prelamanje svetlosti i daje beličastu boju posmatranoj površini. Histološki. mora uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal. mora se mikroskopski ispitati. B. posle ovog nalaza. Zbog svega toga atipična zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko. Baza leukoplakije. kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipičnog epitela. Pri tome često dolazi do zapušenja kanalića cervikalnih žlezda cilindričnog epitela koji se proširio oko spoljnjeg ušća grlića. Ova promena. ova promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja površine grlića rastvorom sirćetne kiseline. nejednake su debljine. Pri kolposkopskom pregledu vidi se ograničeno beličasto. nema jedinstvenu karakterističnu kolposkopsku sliku.84 C. što je posebno često kod mozaika sa orožavanjem. i nejednake je debljine. U pitanju je metaplazija epitela sa povećanom gustinom ćelija. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. u pitanju je takozvana uzdignuta baza koja može da prethodi karfiolastom karcinomu grlića. u pitanju je parakeratoza. Krvni sudovi nemaju pravilnu arborizaciju. Atipična zona transformacije.

uvuče u cervikalni kanal. treba izvršiti frakcionisanu kiretažu. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću. jer se u razmazu nalazi izvestan broj ćelija sa jasnim malignim karakteristikama veliki broj. bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza. Materijal za ekološki pregled uzima se sa  sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice.  iz endocerviksa  iz zadnjeg svoda vagine. procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici. potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija. 85 . ali ga i ne isključuje. pa se špatula obrne za 180°. nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled. endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice. govori da postoji maligni proces na materici. Poznato je.85 Citološka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na grliću i telu materice Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića. obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati. nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa. ili špatulom od plastične mase čiji se vrh. Treća grupa ne ukazuje na malignitet. što je takode veoma zadovoljavajuće. naime. pripremljenog po metodi papanikolau. ili drvenom špatulom. Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze. a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau. koliko je moguće. Pre uzimanja materijala. uzan pojas citoplazme. koje se zamenjuju novim. Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled. Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima. na atrofične promene kod starijih žena i na izvesne znake upale. kao i ćelije sa izvesnim promenama koje mogu da ukazuju na laku atipiju. velika i nepravilna jedra. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%. naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja. najpre endocerviksa. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje. kako pojedinačnih tako i grupisanih (u plakarima) ćelija sa naglašenim znacima maligniteta. a zatim endometrijuma korpusa. da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija. Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. endocerviksa i endometrijuma. neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom. grupa I II III IV V Mikroskopski napad Nalaz je potpuno normalan Normalne ćelije i znaci lakih upalnih promena nalaze se i ćelije dubljih slojeva. poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara. treba potvrditi histološkim pregledom. Kao što je već rečeno. Ima veliki značaj kao trijažni postupak. koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina.

Sarcoma botrioides. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda. Osim toga. što se pri pregledu može lako ustanoviti. ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim. takode vrlo maligne prirode. Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Simptomatologija. Horionepiteliom Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje. Isto tako. nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu. u početku tromesečno. posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. Istovremeno međutim. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima. odnosno pretvoreni u luteinske ciste. bez karakteristične simptomatologije.86 Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. pak. Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica. dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani. a kasnije na 6 meseci. vremenskim razmacima ponovo kontrolisati. 86 . i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća. treba kontrolisati. Kad se posumnja na horionepiteliom. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život. Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole. dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. Sarkom materice Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Zaostale čupice ne uginu. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja. koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu. Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima. Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši. a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija. da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim. u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće. posle porođaja ili pobačaja. Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline. Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili. najčešće posle izbacivanja grozdaste mole. što dovodi do preterane stimulacije jajnika. Dijagnoza. koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva.

sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti. moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši. od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima. donju trećinu vagine. maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. Osim širenja krvnim putem. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. Tumori jajovoda Tumori na jajovodima se veoma retki. bila je izuzetno loša. ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja. neoplazmatične tvorevine. Umesto operacije. bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti.87 Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća. ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje. a zatim prelazi na susedne organe. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida. prvenstveno na sigmu i rektum. preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica. je isključivo operativna. mozak. jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati. čvrste konzistencije. u terapiji se koristi i aktinomicin D. tamnoljubičaste. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina. Pored metotraksajta. Poslednjih godina. oblika i veličine manje šljive. dobro ograničeni od okoline. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere. TERAPIJA Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza. a rede na grlić materice i na stidnicu. Prognoza Kasno se otkriva . koje se u to vreme jedino primenjivaio. situacija se bitno poboljšala. Osim toga. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu. Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše. odnosno na susedne organe. a i metastazama. To dovodi do sraslina 87 . odnosno mnogo bolji nego posle operacije. Postignuti rezultati su zadovoljavajući. koje se onda sprovodi posle histerektomije. Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. Sa operativnim lečenjem. međutim. na neposrednu okolinu. To su trošne. Javljaju se jednostrano. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. Ipak. slobodno pokretljivi. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik.prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede.

Paraovarijalne ciste Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. No. Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda. sadržajem rastegnute muskulature.88 neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. Veoma je maligan. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice. već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. odmaklom stadij umu. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa. Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje. Inače. zracima. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. što olakšava da se pri operativnom zahvatu. Ako se bolest otkrije u kasnom. spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. najčešće slučajno otkriva. Ako je pri tome nalaz pozitivan. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. Zbog toga se bolest obično kasnije. ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo oforona iz koga postaju. mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane. Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu. jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan. U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. terapija je operativna. Isto tako. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste. što otežava njihovo operativno odstranjenje. uvučene između dva lista široke veze materice. naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa. a rede se. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci. 88 . kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta. pa se može reći da ranih simptoma nema. onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda. cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša. slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. naglo. profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti. Lečenje je operativno.

Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima.  Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi. amenoreji ili sterilitetu. Njih delimo na dve podgrupe:  podgrupa feminizirajućih tumora gdje spadaju tumori granuloznih ćelija i tekomi  podgrupa maskulinizirajućih tumora .  U benigne tumore koji potiču od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni cistadenomi i serozni cistadenomi. Svi su veoma retki. karcinoma štitne žlezde ili od malignih melanoma.arenoblastomi i ovarijalni tumori slični tkivu nadbubrega. fibrohondromi i fibroosteomi. Isto tako mogu se javiti 89 .  Maligne tumore epitelnog porekla grupišemo u primarne solidne karcinome jajnika i cistične adenokarcinome jajnika. Treću grupu tumora čine teratomi i složeni tumori. Serozne cistadenome delimo na proste serozne ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama. Oni mogu da se podele u više grupa. čine četvrtu grupu ovarijalnih tumora. i to  Brenerov tumor i  disgerminoma ovarijuma.čine epitelni tumori jajnika.  Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika. Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije. zbog čega se bolesnica obraća lekaru.  U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste.tumori od žljezdanog tkiva . U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika. koju je na osnovu više postojećih klasifikacija prihvatio Read. Drugu grupu ovarijalnih tumora čine tumori vezivnog tkiva.  Prave neoplazme mogu poticati od žlezdanog i vezivnog tkiva jajnika. i to: folikulinske i luteinske ciste i folikulinski i luteinski hematomi. od karcinoma dojke. Prva grupa . Osim retencionih cista.  Teratomi su prave neoplazme kaje se takode često javljaju na jajnicima. od karcinoma materice.  metastatski potiču od malignih ognjišta gastrointestinalnog trakta. ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu. Funkcionalni tumori jajnika. rabdomiosarkomi. u pseudotumore spadaju i ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze.89 TUMORI JAJNIKA Tumori jajnika spadaju medu najčešće neoplazme u organizmu žene. Od njih su najčešći dermoidi.  U složene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika.  Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi. horionepiteliom i mezonefrom. Cistični adenokarcinomi jajnika mogu da budu serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi. bilo da su benigni ili maligni. a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi. prvenstveno funkcije bešike i rektuma. melanosarkomi. razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore. Prema podeli. I jedne i druge mogu biti benigne i maligne. SIMPTOMATOLOGIJA Tumori jajnika dok su mali. Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika. fibromiomi.

iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje. — Ovo su veoma česti tumori koje u praksi viđamo na jajnicima. Ovo stanje obično ne zahteva nikakvo posebno lečenje. potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod kojih je izostala ovulacija. elasticnočvrste su konzistencije. u tim okolnostima između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće. cirkulatomih i promenjenih hormonskih uticaja. postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju. naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se telo materice teško može da ispalpira. pa se u tom slučaju. čak. u slučaju postojanja ovarijalnog tumora. i preoperativna terapija sprovedu se adekvatnije. cisticnim tvorevinama koje dostižu veličinu zrna graška do veličine koštice trešnje. Nastaju iz nezrelih folikula ili degenerisanog žutog tela pod dejstvom upalniih. Na preseku. ako je znatnijih dimenzija. najbolje klinasta resekcija jajnika. jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje. Pri ginekološkom pregledu. već se umesto toga pretvaraju u male ciste približno jednake veličine i istanjenih zidova. može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida. Ovo je važno iz terapijskih razloga. U tome veliku pomoć mogu da pruže pomoćne dijagnostičke metode. Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim. I pored svih teškoća. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom. dok su još relativno mali. preoperativna priprema ili. Jajnici su uvećani do veličine zelenog oraha ih manjeg kokošijeg jajeta.90 bolovi. koja takode veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalnodijagnostičkih problema. U tom slučaju. prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita. određivanje položaja. može izazvati diferencijalnodijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascitesa. iako su slobodni i na dugačkoj peteljci. Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora. može posumnjati i na graviditet. Nešto je teža diferencijalna dijagnoza. Mikrocistična degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. teško je daljim ispitivanjima sa sigurnošću ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. u kori jajnika takode se vidi veći broj ovakvih cističnih tvorevina. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i folikulinske i luteinske hematome. Pseudotumori jajnika Retencione ciste. u vidu pojedinačnih cista koje delimično ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu veličinu mandarine. To potvrđuje i odsustvo ostataka žutih tela na jajnicima. dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. beličasosivkaste boje i neravne površine. Folikulinske ciste veoma se često nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehurića veličine zrna prosa do zrna graška. Smatra se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih draži na jajnik zbog čega folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju. ali oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate ovarijalne tumore. Rede. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova trudnoće. Osim toga. u terapiji mikrocistične degeneracije jajnika koristi se parcijalna. neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize. zavisno od njegove veličine. Rede se tumor. tumor se opipava. njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomoću sondiranja materične duplje ili histerosalpingografijom omogućava postavljanje tačne dijagnoze. u odmaklim slučajevima bolesti već i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošću postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. Ipak. Postavljanje tačne dijagnoze. veličine i prirode tumora danas je veoma uprošćeno i olakšano korišćenjem ehografije. kada govorimo o mikrocističkoj degeneraciji jajnika ili. Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora. pak. Ako se ipak za to ukaže potreba. 90 . u maloj karlici ili u trbušnoj duplji sa strane od materice. Već i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora.

ali po pravilu mnogo manje dramatična. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje. po pravilu. jer luteinske ciste posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Klinička slika je gotovo istovetna. a u retkim slučajevima. ne prethodi izostanak menstruacije niti se javljaju drugi znaci bremenitosti. Otvara se trbušna duplja. postavlja se pitanje diferencijalne dijagnoze između ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. veliku pomoć u postavljanju dijagnoze mogu da pruže i anamnestički podaci. Tada je lečenje operativno. Ciste žutog tela. Ukoliko dođe do operacije poželjno je da se odstrani sama cista. osim što je kod vanmaterične trudnoće intraabdominalno krvarenje obilnije. Ovi pojedinačni cistični tumori jajnika veoma su slični pravim neoplazmama i od njih se razlikuju samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih ćelija granuloznog sloja i ponekad nalazom zrnastog brežuljka sa jajnim ćelijama. može da nastupi intraabdominalno krvarenje sa kliničkom slikom kao kod ektopične trudnoće. 91 .cnu pri pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. Icčenje je operativno. Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlače se i ciste. te ne zahteva posebnu terapiju. Ako dođe do njihovog prskanja. ukoliko dođe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja. U krajnjoj liniji sa praktičnog stanovišta terapije nije ni posebno važno da se uvek postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja. ali obično sa daleko lakšim simptomima. odstranjuje tečna i koagulisana krv iz abdomena. Ovakve ciste sreću se i kod grozdaste mole. Pojedinačne folikulinske ciste često pr. bilo folikulinskih. i luteinskih cista jajnika. — Ciste žutog tela iako rede od folikulinskih cista takode se često viđaju na jajnicima. zatvaraju se prekinuti krvni sudovi. Prskanje ovakvih cista obično prolazi bez većeg krvarenja i bez ozbiljnijih kliničkih simptoma. kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz funkcije. Osim cista žutog tela. kliničkoj slici rupture jajovoda kod vanmaterične trudnoće. mogu nastati i takozvane luteinske ciste. kliničkoj slici vanmaterične trudnoće.91 Folikulinske ciste jajnika To su pojedinačni pscudotumori jajnika. Zbog dalje produkcije folikulinske tečnosti mešak se sve više uvećava tako da folikulinska cista može da dostigne veličinu mandarine. po čemu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. koje nastaju iz De Grafovog folikula kad izostane ovulacija. a da se ovarijalno tkivo što više sačuva. što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Samo pri obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinička slika abdominalnog krvarenja slična. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze ili teke interne. i to obično obostrano. na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili hematomi žutog tela. intraabdominalnom krvarenju. Pri tome se vodi računa da se kod mladih žena odstrane samo oboleli organi. Osim folikulinskih. Kao što smo pomenuli. što se inače zapaža ako je u pitanju ektopična trudnoća. otklanja uzrok krvarenja. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću koja se sve više širi i snižava zid nastale cistične formacije. luteinskih cista ili hematoma. jer je lečenje u svim slučajevima ovog stanja operativno. odnosno rctcncione ciste. čija je simptomatologija veoma slična. U takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sačuva što više zdravog tkiva jajnika. Pojedine ciste mogu dostići priličnu veličinu i može doći do njihovog uvrtanja oko peteljke. pa je samim tim i klinička slika teža. Folikulinske ciste nemaju veliki klinički značaj i ne zahtevaju posebno lečenje. u svim slučajevima ruptura. kako bi se sačuvalo što više funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa. Krvarenju iz prsnutog zida ciste ili hematoma. jer posle izvesnog vremena spontano iščezavaju. Osim toga. Klinički značaj ovih hematoma je u tome što može doći do njihove mpture i do intraabdominalnog krvarenja. koje postaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula (corpus luteum atreticum). ako ne nastupi spontana regresija ciste. nadoknađuje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajuće grupe.

U ćelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin. režnjevite su površine i multilokularne su sa veoma istanjenim zidom One mogu da dostignu ogromnu veličinu. osim toga. Iako se u većini slučajeva radi o benignim promenama koje iščezavaju po operativnom odstranjenju ciste. To su tzv. odnosno ako to nije moguće odstranjenjem ciste sa odgovarajućim jajnikom. Ovarijalne serozne ciste obično su jednostrane. sastoji se u odstranjenju. 47). U tom slučaju stvaraju se multilokularne ciste. enukleacijom. Sa unutrašnje strane takvih cista polaze papilami izraštaji koji mogu da se spajaju i pregrađuju cistu u više odaja. Može da se desi da papilame ekrescencije cističnih tumora prodiru ne samo u unutrašnjost ciste već i prema njenoj površini i da se presađuju na okolne organe. — Ove neoplazme po učestalosti predstavljaju jednu četvrtinu svih benignih tumora jajnika. Kod starijih žena treba uraditi histerektomiju sa obostranom adneksektomijom (si. proste serozne ciste jajnika. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem više cističnih tvorevina na jajniku. treba uvek obavezno histološki obraditi i mikroskopski pregledati. ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokaže da je cista maligna. Kod većih cističnih tumora 92 . I jedni i drugi su vrlo česti i sreću se u oko 45% svih tumora jajnika. koju treba odstraniti. Ispunjeni su bistrom albuminskom tečnošću niske specifične težine. onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu. sa bazalno postavljenim silnim jedrima i uglavnom je glatka. ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku operacije ex tempore. ponekad snabdevenim trepljama.92 Pravi tumori jajnika Tumori jajnika epitelnog porekla. Istovremeno. same ciste. Danas su tako veliki tumori veoma retki. ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces. 46). Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili pseudomucinozne cistadenome. da remete njihovu funkciju i da deformišu prednji zid donjeg dela trbuha. Terapija je operativna i kod mladih žena. i to su najveći tumori otkriveni u čovječijem organizmu. izvršiti histološki pregled ex tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odlučiti se samo za cistektomiju ako je nalaz benigan. Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseća na epitet creva. što je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i što. Ako postoji sumnja da je cista na jajniku. sa lečenjem ne treba odugovlačiti. Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo. obloženog jednim redom niskih ćelija i odvojeni vezivnim omotačem od ovarijuma. čak i ako je u toku intervencije urađen pregled ex tempore. malignog karaktera. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. Zbog toga što su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne neoplazme i što i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora. Serozne ciste ili cistadenomi. Pseudomicin se izlučuje iz epitelnih ćelija i u vidu guste. jer se može u stvari raditi o malignom tumoru. koji ponekad takodc može biti netačan. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veličinu (si. ipak kod takvih proliferacija treba biti veoma oprezan. viskozne i zamućene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste. i kod benignih cističnih tumora može vremenom nastupiti maligna degeneracija. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i maligni. Pseudomucinozne ciste obično se javljaju jednostrano.. ali se u oko 15 do 20% mogu istovremeno javiti na oba jajnika. a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogućnosti sačuvati organe. One su obložene kubičnim ili cilindričnim epitelom. takođe su veoma česte i predstavljaju nešto oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. To su tumori tankog zida. jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. čije međusobne pregrade vremenom iščezavaju. Ovo utoliko prč. Po poreklu potiču od ćelija germinativnog epitela sa površine jajnika. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim proliferacijama prema njihovoj šupljini. što se može očekivati naročito kod starijih žena. Ciste jajnika obično ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne počnu da vrše pritisak na susedne organe. Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom.

93 može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa. prvenstveno omentuma i crevnih viju 93 .

treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora. Kod mladih žena odstranjuje se cista. u slučaju torzije ciste oko njene peteljke. prema šupljini. uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama. U počeku pri pregledu ima se utisak da postoji obična jednostrana ovarijalna cista. obično glatke površine. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste. Bolest obično počinje na jednom jajniku pa se kasnije. on se sreće u oko 15% svih ovarijalnih tumora. po mogućnosti enukleacijom. verovatno limfnim putem. U doba od 20 do 30 godina odnos dobroćudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10. Kod malignih neoplazmi jajnika najčešće se radi o cistadenokarcinomu. pa maligne ćelije ubrzo prelaze u peritonealnu šupljinu i na okolne organe. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutrašnjosti tumora. čvrste konzistencije. kao i prosti serozni cistadenomi. ako postoji sumnja na malignitet. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih žena. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. su benigni. prema današnjim shvatanjima. pa ako se isključi maligni proces. a kasnije maligno tkivo probija ovu čahuru. cista nade i na drugom jajniku. treba nastojali da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva. međutim. Pri tome može doći i do presađivanja izručenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima. razvijaju se papilomatozni izraštaji u kojima mogu da se kriju ognjišta maligne degeneracije. a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajući ascit sukrvičastog izgleda. Osim toga. a između 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. Ponekad se. Prema nekim autorima. Karcinom jajnika relativno je često oboljenje. Posle 70. u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i. javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju. Maligni proces limfnim putem rano prodire duž jajovoda i 94 . Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajući poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove. a na jajniku mogu da se razviju i metastatska ognjišta karcinoma druge lokalizacije. Maligna degeneracija. širi i na drugi. Pseudomucinozne ciste. ako dođe do prskanja ciste. izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbušnim organima. dok je adenokarcinom pseudomucinoznih ćelija znatno redi. Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje. kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Isto tako. i 70. Tako. javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. po pravilu. otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. Tumor je režnjevite grade. Sa starošću procenat malignih neoplazmi se povećava tako da između 50. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uvećanja jajnika u celini. Isto tako. ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. i solidan karcinom jajnika retko se javlja. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku.94 ga. Vrlo često uskoro dolazi do pojave ascita u trbušnoj duplji Sličnog su razvoja i adenokarcinomi cističnih tumora jajnika. Ako nastupi prskanje ciste. Primaran karcinom jajnika razvija se na ovarijalnom tkivu kao takav od početka. godine starosti procenat malignih na celokupan broj tumora jajnika iznosi više od 50. Učestalost i procenat učešća karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starošću bolesnice. na primer. Karcinom jajnika Karcinom jajnika može biti primaran i sekundaran. kao i prvi. U početku tumor na jajniku je ograničen vezivnom čahurom. godine procenat malignih tumora nešto se smanjuje. Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija. a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom degeneracijom u početku benignih cističnih tumora.

fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru. Lečenje kod karcinoma jajnika i inače je operativno. Dijagnoza malignog tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne. u odmaklim i zapuštenim slučajevima karcinoma jajnika dolazi do presađivanja malignih ćelija na visceralni i parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih. oni su oskudni i nckarakteristični. da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu inklavirana. neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu. Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obično je teška i nepouzdana. mogu da se stvaraju priraslice. onda je u pitanju II A stadijum. iako nema znakova da je bolest prešla na susedne organe male karlice i da je dala udaljene metastaze. difuzno rasejanih. prvenstveno creva. Ako su njome zahvaćeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik. I ovde je kapsula tumora ćela ili rupturisana. daljom citostatskom terapijom ili jonizujućim zračenjem. srastao sa okolinom i ukoliko je praćen ascitom. pa je zato potrebna histološka potvrda. U prvom stadijumu maligni proces zadržao se na jajnicima. Maligne ćelija mogu da predu i na zid materice i da na njemu dovedu do stvaranja malignih ognjišta. čvrstih. ove medikamente treba davati što duže. Za povoljan terapijski rezultat poželjno je što ranije otkrivanje bolesti. Ipak. na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake starije žene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. uz konsultaciju nadležnog konzilijuma. Ako se bolest rano dijagnostikuje. U suštini. I tu može kapsula tumora biti cela ili rupturisana.95 dovodi do stvaranja metastaza. No i tada. sličan postupak primenjuje se i u odmaklim slučajevima kada se maligni tumor ne može u celini ekstirpirati. nepokretna. prema ustaljenom 95 . peritoneum. kvrgasta ognjišta različite veličine. Prema podacima dobijenim kliničkim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u četiri klinička Stadijuma. U četvrtom stadijumu maligni proces. Desi se često kod karcinoma jajnika. Osim toga. U prvom B stadljiimu tumor zahvata oba jajnika. jer kod ovog oboljenja nema ranih simptoma. osim na jajnicima i u maloj karlici. ubrzo po oporavku. Između karcinoma jajnika i okolnih organa. To naročito važi za makroskopsku dijagnozu koja se postavlja samo na osnovu izgleda tumora. pa se kasnije. Nekad je čak i makroskopsla izgled tumora nekarakterističan i dijagnoza samo na osnovu njega nepouzdana. Treba znati da je kod žena posle menopauze postojanje ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet. Pri tome kapsula tumora može biti rupturisana ili ćela. pa sa operacijom ne treba odugovlačiti ni kod mladih bolesnica. naročito u odmaklim slučajevima. U prvom —A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um. U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika. dok je još u operabilnom stadijumu. Terapija. a ako su angažovani i drugi karlični organi. pri celioskopiji ili na operacionom stolu. juće zračenje. te se u takvim slučajevima obavezno odmah po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. U drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u maloj karlici. čvrste konzistencije. kvrgaste površine. ali se u trbušnoj duplji nalazi ascit sa malignim ćelijama u njemu. Po pravilu. kod većine bolesnica operativno lečenje treba dopuniti odstranjenjem omentuma i kasnije. U trećem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama izvan male karlice do organa trbušne duplje (omentum. tanko crevo i njegov mezcnterijum). daje udaljene metastaze čak i na organima izvan trbušne duplje. u pitanju je II B stadijum. definitivna dijagnoza može da se potvrdi tek pri uzimanju isecka. Ascita nema. ali bez pojave ascita. Da bi se postigao što bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika. čvrsta. Ovakvo stanje naziva se karcinoza peritoneuma. a kada se ipak jave. U stavljanju dijagnoze malignog tumora jajnika može da pomogne i pregled sadržaja dobijenog punkcijom Duglasovog prostora ili tumora. manjih ili većih metastatskih ognjišta i sa stvaranjem velike količine ascita. Ovo treba imati na umu pri ginekološkom pregledu i postavljanju dijagnoze. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je moguće. Za maligni proces naročito govori postojanje kvrgastih. najbolja terapijska mera je operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom.

jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na njega. dok primamo žarište može biti maleno i ne mora uzrokovati jasne simptome. dojki. osim u vrlo retkim slučajevima. Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez obzira na upotrebu citostatika. Ponekad je teško ustanoviti primarno ognjište iz kog potiču ove metastaze. pak. Zbog toga treba povremeno kontrolisati klinički izgled i stanje bolesnice. olakšava subjektivno stanje bolesnice. U izvesnim. jer u mnogim slučajevima usporava tok malignog procesa. ipak su ova poboljšanja najčešće kratkotrajna. To se može pravilno realizovati jedino dobro organizovanom ginekološkom službom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja žena. u najvećem broju slučajeva ovim medikamentima samo se produžuje život. lako. Za uspeh u lečenju kod malignih tumorajajnika najvažnija je rana dijagnoza i blagovremeno preduzeto lečenje. može doći i do dugotrajnih remisija bolesti. koje treba da se bar jednom godišnje podvrgnu ginekološkom pregledu. U odmaklim slučajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i lokalno. osim kliničkim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjišta.96 protokolu lečenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. na mesto malignog tumora. Iako se citostaticima postižu izvanredna poboljšanja. Lokalnim dejstvom na maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produžuje joj se život U toku lečenja citostaticima treba voditi računa o njihovom toksičnom dejstvu i pratećim pojavama koje ga karakterišu. no treba sukcesivno kombinovati. još i histološkim pregledom odstranjenog tumora jajnika. U odmaklim inoperabilnim slučajevima. posle ili bez eksplorativne laparotomije. terapija samo citostaticima ne dovodi do definitivnog izlečenja. više preparata (za to danas postoje posebni međunarodni protokoli). ona je ipak od velike koristi. prilično retkim slučajevima. U takvim slučajevima najčešće se radi o metastazama tumora gastrointestinainog trakta. samo citostaticima. smanjuje maligne infiltrate i produžuje život bolesnice. Veoma je važno. smanjuje ili kupira stvaranje ascita. a ne postiže se definitivno izlečenje. Prema tome. Metastatski tumori jajnika. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma jajnika postavlja se. uz to. Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber 96 . pomoću za to podesnih metoda. lečenje se sprovodi kombinovanjem jonizujućeg zračenja i citostatika ili. jetre i materice. ne zadržavati se na korišćenju samo jednog citostatika. — Već smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i metastaze malignih tumora drugih organa. Zanimljivo je da metastatski tumori mogu dostići znatne razmere i izazvati velike smetnje. a takođe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju.

Ovi tumori prilično su retki i predstavljeni su čvrstim neoplazmama koje češće zahvataju jajnik u celini. zejtinastim.97 govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. Tumori vezivnog tkiva jajnika Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najčešće se sreću fibromi jajnika. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakšava stavljanje tačne preoperativne dijagnoze. po mogućnosti uz očuvanje zdravog jajničkog tkiva. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na operacionom stolu ili još češće i sigurnije pri histološkom pregledu operativno odstranjenog preparata. Najčešće se otkrivaju u doba polne zrelosti žene. Meigsov sindrom. Pored šupljine ispunjene neprovidnim. Ukoliko se ranije ne dijagnosikuju i ne odstrane. Terapija je operativna i sastoji se u hirurškom odstranjenju primarnog i metastatskog žarišta. a rede samo jedan njegov deo. odnosno tumori koji luče hormone i na taj način izazivaju određene promene u organizmu žene. kože. ali veoma brzo raste tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbušnu duplju. a retko su i bilateralne. Tumor je obično mali. Ovaj tumor se teško dijagnosti kuje. budući daje u pitanju benigna neoplazma. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa tkivom koje prvenstveno potiče od embrionalnog ektoderma. 48). Dermoidne ciste relativno su česte i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih ovarijalnih tumora. Medu teratomima jajnika najčešće su dermoidne ciste. koji potiču od ovarijalne strome. kosti. Osim toga. dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u njih izliju svoj sadržaj. Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna. Ostali teratomi i složeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao raritet. Lečenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida. Funkcionalni tumori jajnika Ovu grupu čine hormonski aktivni tumori. Ima tendenciju da probije kapsulu i da se širi na susedne organe. mogu da rastu i da vremenom dostignu veličinu od muške pesnice do glave čoveka. 49). dlaka. ascit i hidrotoraks spontano se povlače. Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. I dennoidne. Inače. Fibromi jajnika češće se javljaju istovremeno na oba ovarijuma i tada su obično nejednake veličine. Pri pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima osećaj da je cista teška i da pada u prvobitan položaj kad se iz njega odgurne. masnim sadržajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice. Mogu da budu praćene sterilitetom. To je veoma maligan tumor koji po svom izgledu i gradi makroskopski podseća na dermoid. obično ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da počnu da vrše pritisak na susedne organe i dovedu do remećenja njihove funkcije i do osećaja bola. Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim slučajevima najčešće je reč o sarkomu_Jajnika. zbog čega se ponekad žena po prvi put i obrati lekaru. mogu da se uvrnu oko svoje peteljke. Pri postojanju ovog sindroma. Danas se i u ovakvim slučajevima pokušava davanje citostatika. mišića itd. koje se obično javljaju jednostrano. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. kao i ostale ciste jajnika. Teratomi i kompleksni tumori jajnika Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time što u sebi sadrže tkivne elemente sva tri klicina lista ovuluma (si. da prsnu i izliju svoj sadržaj u trbušnu duplju i da se inficiraju. Pri tome je fibrom od zdravog tkiva jajnika ograđen čvrstom fibroznom čahurom. Veoma retko ascit i hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. što se retko može učiniti. Prognoza kod ovakvih bolesnica je loša. ukoliko se ovarijalni tumor odstrani operacijom. Potiču od ćelija koje u normalnim okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u 97 . leči se operativnim putem i zračenjem i veoma je loše prognoze.

Pri histološkom pregledu zapažaju se brojne ćelije granuloze koje pokazuju težnju da se redaju u obliku rozete. bez obzira na starost bolesnice. Za potvrdu dijagnoze potreban je histološki pregled isečka. Tumori granuloze imaju nekarakterističan makroskopski izgled. karekteriše ih pojačana estrogena aktivnost koja je naročito uočljiva kod osoba u predpubertetu i posle menopauze. Javljaju se obično jednostrano kao glatki. preporučuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi naknadnim jonizujućim zračenjem. Feminizirajući tumori jajnika. —Kod feminizirajućih tumora razlikujemo tumore koji potiču od ćelija granuloza i . odnosno hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. odnosno znake hiperplazije. režnjevita izraslina male fli srednje veličine. — Tumori teka ćelija slični su tumorima granuloze po svom estrogenom. — Ovi tumori su veoma retki i karakteriše ih ispo ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. Tumor luči velike količine 98 . režnjeviti tumori različite veličine. međutim. I jedni i drugi prilično su retki. Kad se jave pre vremena uobičajenog za pubertet. Tumori granuloze. Pored njih na preparatu se vidi i oskudno vezivno tkivo. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. pošto se tekomi po pravilu dijagnostikuju kod osoba posle menopauze. javljaju se menstrualna krvarenja. Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog života žene. Tumori teka ćelija. Na preseku su žućkaste boje.tumore koji potiču od ćelija teke. a njena sluznica pod mikroskopom pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti. delimo ih na feminizirajuće i maskulinizirajuće tumore. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao čvrsta. Ovo je utoliko lakše prihvatiti. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom. zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog brežuljka i pod pazusima. Ako se jave kod žena u kasnijim godinama. Pri tome materica može biti lako uvećana. To su čvrste. I jedni i drugi veoma su retki. ili povremeno aciklično krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog životnog doba ne bi očekivalo. U 5 do 10% mogu da se jave čak i pre puberteta. Lečenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora. Na preseku su žućkaste boje. 50). Sami tumori po svom toku obično su benigniv a u izvesnom manjem procentu može doći i do maligne degeneracije. javljaju posle menopauze i u generativnoj periodi žene. odnosno „feminizirajućem dejstvu" (si. karakteriše ih postojanje menstrualnog krvarenja i u vreme kada se inače javlja menopauza sa klimakterij umom. Dijagnoza se najteže postavlja u generativnom periodu žene i tada je moguća tek histološkim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji. Klinički. a kod žena posle menopauze. zatim kad se histološkim pregledom endometrijuma postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. Arenoblastom. Javljaju se obično posle menopauze i klinički se ispoljavaju izvesnim uvećanjem materice. Maskulinizirajući tumori jajnika. Zbog toga na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u slučaju krvarenja iz materice. pri postojanju tumora na jednom od jajnika. Najčešće se.98 patološkim okolnostima produkuje višak ženskih ik" muških polnih hormona. mikroskopskim pregledom endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretažom. vezivnom čahurom ograničene neoplazme koje se javljaju obično jednostrano i najčešće su benignog karaktera. Makroskopski i po dejstvu teško ih je razlikovati od tumora granuloznih ćelija. odvojeni fibroznom čahurom od zdravog ovarijainog tkiva. Dijagnoza ovih tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze. kod devojčica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uvećavaju se dojke i materica. a postoperativno histološkim pregledom operativno odstranjenog preparata. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks i onda govorimo o Meigsovom sindromu. . Histološka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim slučajevima. ginekološkog pregleda dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima. na preseku kompaktne^ a mestimično i cistične grade. Po histološkoj gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slični tumorima kore nadbubrega. sekretornom aktivnošću. u slučaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet. Većinom su benignog toka. odnosno cističnog izgleda. mesti mično kompaktnog. ali u izvesnom procentu (8 10%) mogu biti i maligni.

Najčešće se javlja kod devojčica u ranim godinama. već pri samom nastajanju obično je praćena naglim. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i znaci pseudohermafroditizma. kao što su: gubitak raspodele masnog tkiva karakterističnog za figuru žene. a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome. da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. koji se izlučuje preko bubrega. zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu. pri čemu iščezavaju simptomi koji ga prate. Po histološkoj građi odgovara seminomu testisa kod muškaraca. Količina 17ketosteroida u mokraći bolesnice znatno je povišena. mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. gađenje. Dysgerminoma jajnika takođe je veoma redak tumor. i gubitak menstruacije. i 40. To je čvrst. Brenerov tumor obično je malen. a posle hirurškog odstranjenja veoma često recidivira. predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. teško može da izvrši ginekološki pregled. ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim 99 . Neklasirkovani tumori jajnika Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika. te se nalazi u velikoj meri u mokraći bolesnice. Tumori jajnika. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. a samim tim i promena karakteristične figure žene. Terapija je takođe operativna. Smatra se da je benigne prirode. Brzo raste i izvanredno je maligan. lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor. inkapsuliran tumor sa ognjištima čistione degeneracije. Najčešće se javlja jednostrano kod žena u toku i posle menopauze. atrofija dojki. Ova. zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa. koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. osim njegove" veličine i težine. Ako se dijagnoza potvrdi. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji. Po svom izgledu liči na fibrom jajnika sa kojim se može zameniti. te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru. naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu. Od kliničkih simptoma najčešće ga prate znaci defeminizacije. Količina 17ketosteroida u mokraći je povećana i ne smanjuje se na davanje konizonskih preparata. Zbog toga se dijagnostikuje tek histološkim pregledom. najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj.99 androgena. Terapija je operativna. hipertrofija klitorisa. Bol u abdomenu. On je čvrst i žućkaste boje. ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka. veoma intenzivnim bolom. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam. ali može dostići i znatnu veličinu. Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora. a zatim. produbljenje glasa. isključivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i odstranjenju samog tumora. koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najčešće javljaju kod žena između 20. Klinički tok i simptomi poremećaja isti su kao i kod arenoblastoma. Ne daje nikakve simptome niti izaziva teškoće po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. Terapija ovih tumora. Komplikacije ovarijalnih tumora Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio). ali može da se javi i kod odraslih žena u doba pune polne zrelosti. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa obostranom adneksektomijom. lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. godine starosti. I oni produkuju muški polni hormon i izazivaju maskulinizaciju. ne tako retka komplikacija. nastupa i nekroza u njemu. prestanak menstruacija i raspodela masnog tkiva na telu kao kod muškaraca. povraćanje. Na jajniku mogu da se jave i tumori slični tumorima kore nadbubrega. 51). Maligne karakteristike pokazuju samo u l 2%. perzistira.

inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa. prikači za neki od trbušnih organa. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora. iako je retka. što je relativno retka pojava. Isto tako. obično dolazi do zagnojavanja u njima. a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike. pak. postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum. masna i cistična degeneracija. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. sa kojim je možda i ranije srastao. U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje. te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene. 100 . što je bez velikog kliničkog značaja. Osim ovih komplikacija. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. od kojih su najčešće: hialina. terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan. kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije. veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom. a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom.100 organima. najčešće za omentum. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti. Lečenje je operativno. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora. uvrnutog organa. ili češće difuzan peritonitis. pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav. njen se sadržaj brzo i lako resorbuje. prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke. učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. koja nije naročito velika. stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. No. ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju. dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. Osim malignih promena u kompaktnim. jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. Ako se radi o seroznoj cisti. bilo. trbušnu duplju treba drenirati. samo mogu biti još naglašeniji. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji. bešiku ili vaginu. Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. U svakom slučaju. Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora. pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno. Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice.

razvija normalno. Treba istaći da različita hemoterapijska sredstva ispoljavaju različit stepen 101 . može se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom. U takvoj situaciji. oni su ipak veoma ohrabrujući. doduše retko. može biti reč o rupturi ciste. pak. U porođaju. što je afinitet leka veći prema tumorskim nego prema zdravim ćelijama. Mnogim bolesnicama citostatici produžuju život. ona predstalja tumor previja i može da onemogući vaginalni porođaj. strogo odabranim slučajevima može primeniti i pre i posle zračenja. Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda. međutim. trombocita i ponekad anemija. Posle toga se trudnoća obično nastavlja bez teškoća i komplikacija. nežno i pažljivo izvedena. i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite. Zbog toga što je terapijska širina ovih medikamenata veoma mala. ako cista nije naročito velika i pritiskom i prisustvom ne ometa rast materice. Pri tome se mora voditi računa o toksičnom delovanju dosad poznatih hemoterapijskih sredstava. kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog poboljšanja. jer citostatici često pružaju izvesno olakšanje bolesnicama. Tu pre svega. da bi se predupredio nastanak kontrakcija materičnog mišića. Torkvacija ciste u trudnoći praćena je burnim i teškim simptomima i zahteva hitnu operativnu intervenciju. a takode i poremećaje u funkciji jetre i bubrega. Takode se ovo lečenje u izvesnim. a u odmakloj trudnoći i tokolitici. ukoliko je funkcija zdravog jajnika neoštećena. a kod nekih i do trajnog izlečenja. te da se omogući spontan porođaj. Poneki od hemoterapijskih preparata mogu izazvati i poremećaje u domenu nervnog sistema. može doći do toksičnih pojava pa čak i do ozbiljnih komplikacija koje u najtežim slučajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda. ovi medikamenti imaju na ćelije koje se brzo dele. zasniva se na tome. u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materičnih kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. To naročito važi za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku od cista na peteljci ne mogu digitalno podići iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbušnu duplju. Najčešći od njih su pad broja leukocita. bez gnječenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne materice i susednih organa. male doze progesterona. uz preduzimanje svih potrebnih mera da se bremenitost i pored operativne intervencije očuva. tako i na ćelije normalnog tkiva. ako se cista nalazi u Duglasovom prostoru. Operacija treba da bude kratkotrajna. Hemoterapija u ginekologiji Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopšte sve se više primenjuju hemoterapijska sredstva. Iako rezultati nisu apsolutno zadovoljavajući. Mogućnost nastajanja komplikacija u trudnoći i u porođaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje lekara da odstrani cistu operacijom još u početku trudnoće. onda se poiodaj dovršava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cističnog tumora. ako nema druge mogućnosti. bilo da se hemoterapijska sredstva daju posle operativne intervencije. Samo u retkim slučajevima dolazi do spontanog pobačaja. Trudnoća se u takvim prilikama. gađenja i povraćanja i do alopecije. koja nepovoljno deluju kako na maligne ćelije. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokušava i lečenje malignih oboljenja • ženskih polnih organa. Zbog toga su pri neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoželjni simptomi najčešći kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. ili. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoće mogu dovesti do komplikacija. da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa. no se češće može koristiti i u kombinaciji sa operativnim lečenjem. nije retko da. do pojave osećanja muke. Terapijski efekat. Torkvacija cističnog tumora je druga komplikacija koja može da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoće. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poželjno. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajući uspeh lečenja dosadašnjim metodama: operativnom i radijacijom.101 Cista jajnika i trudnoća Kako se ciste jajnika najčešće javljaju kod žena u generativnoj periodi. osim na tumorske. kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspešne. Poželjno je samo da se trudnica. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji. prvenstveno na ćelije koštane srži i želudačne i crevne sluznice. ako se o tome ne vodi računa. a po oceni i odluci lekara koji vodi porođaj. Najizrazitije dejstvo.

Na njih je. Na hemoterapiju od ginekoloških oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom. može se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno više citostatika po određenim semama i protokolima. antimetabo^ lite. endometrijalno i lokalno. antibiotike i hormone.il. osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujući se sa alkilirajućim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. Od ovih sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard. ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija od po pet dana po 25 mg. Leukoran. kao. genitalnog trakta i drugih tkiva. na čemu se danas. kod koga se postiže visok procenat izlečenja čak i u odmaklim slučajevima sa metastazama. na primer. Daje se obično u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta. dakle. U lečenju bolesnica obolelih od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru. Manjevjpe alkilirajuća sredstva su hemijska jedinjenja koja vrlo brzo i lako reaguju. Kao što smo već pomenuli. Muleran (Busulfan). koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska sredstva prilično toksičan. uglavnom. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo izlučuje preko bubrega. pak. povraćanje. Od antibiotika u lečenju malignih oboljenja najčešće se primenuje aktinomicin D. Obično se hemoterapijska sredstva kod operabilnih ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim lečenjem i ponekad sa zračenjem. Daje se intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram težine dnevno. h: i pojavi alopecije. intramuskularnim i oralnim putem ili. nauzeji i povraćanju. lokalno ili kombinovano. Njegova toksičnost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici desni i jezika. Zbog toksičnosti treba ih davati oprezno i pod stalnom kliničkom kontrolom bolesnica sa praćenjem vrednosti broja leukocita. Pretpostavlja se da alkilirajuća sredstva deluju na taj način što izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju alkilgrupu (metil. Uobičajena dnevna doza je 2. na osnovu odluke nadležnog konzilijuma. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jače ispoljenim toksičnim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti. U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva. sa dugim pauzama između serija. hematoterapijska sredstva aplikuju se intravenskim. Pojedini od ovih preparata aplikuju se oralno. Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slična jedinjenjima koja su normalni metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. endokavitarno lokalno.5 mg na dan. Opisani su slučajevi odličnog reagovanja čak i kod inoperabilnih karcinoma. ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. Na prve znake toksičnosti treba obustaviti davanje ovog preparata. Od antimetabolita najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naročito uspešno koristi u lečenju horionepitelioma i maligne grozdaste mole. a drugi parenteralno.102 toksičnosti i da deluju na različite organe i sisteme u organizmu žene. Znaci toksičnosti su ulcerozni stomatitis. Kod ovog oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. Prilično je toksičan. Nije još razjašnjeno antikancerozno dejstvo akti n omi čina. kose i noktiju. Zamenjujući normalne metabolite u metaboličkom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. U ginekologiji koristi se sa priličnim uspeli om kod horionepitelioma. To donekle pruža mogućnost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice. Mehanizam dejstva pomenutih različitih supstanci još nije u potpunosti poznat. zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose. odnosno Hlorambucil. odnosno u alkilirajuće supstance. ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno dejstvo na koštanu srž. Na taj način remete se procesi normalnog metabolizma ćelija. i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin). Citoksan. Na njih su najosetljivije ćelije koje se brzo dele. Sva hemoterapijska sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa. Način aplikacije različit je kod različitih hematoterapijskih sredstava. prvenstveno ćelija koštane srži. oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom vrlo velike doze progesterona k o. ali slučajevi potpunog izlečenja zasad su još uvek retki. U većim dozama sva ova sredstva izazivaju toksične efekte od kojih su najčešći nauzeja. Ako se 102 . inoperabilnih karcinoma endometrijuma. Od hormona u hemoterapiji maligr. terapija citostaticima putem protokola i bazira. trombocita i drugih toksičnih simptoma. Trietilen fosforamid (Tiotepa). (Endoksan). Pri! tome se postižu samo prolazni palijativni rezultali. leukopenija i trombocitopenija. etil) za prijemčiv receptor supstanci kao što su intracelularni enzimi ili nukleinska kiselina. leukopeniji i trombocitopeniji. Na drugom mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. lokalizaciji i stadijumu bolesti.

103 maligni tumor može da odstrani u celini, onda se to učini i lečenje se nastavi citostaticima. Ako se tumor ne može u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani što se može više malignog tkiva uz istovremenu omentektomiju, a lečenje se produži citostaticima ili jonizujućim zračenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na koštanu srž i druge važne, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim slučajevima sa ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika usporava se i onemogućava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim slučajevima kao palijativna mera citostatici se daju endarterijalno. Karcinom grlića materice, vagine i vulve obično slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao dopuna operativnog lečenja. Nešto bolji, ali još uvek nedovoljno zadovoljavajući rezultati kod ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su izgleda podesniji za lečenje bolesnica sa karcinomom pločastog epitela. Isto tako, na citostatsko lečenje prilično je rezistentan i karcinom tela materice. Kod bolesnica sa ovim karcinomom se, kao što smo već pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti izvesni rezultati postižu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljšanje stanja • bolesnice i izvesno olakšanje subjektivnih te goba može da se kao prolazan fenomen očekuje i u toku davanja citostatika kroz odgovarajuću femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naročiti aparati koji se pune na nekoliko dana i svoj sadržaj automatski i postepeno injiciraju u određenu arteriju. Zbog komplikovanog načina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj način lečenja nije naišao na širu primenu. Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja ženskih polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ograničeno i njima se ne može postići definitivno izlečenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena sprečava nastajanje recidiva, a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog iziečenja, citostatici produžuju život bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju već postojeći ascit i sprečavaju pojavu novog. Već samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz opreznost da ne dođe do izražaja njihovo toksično dejstvo, te da ne ugroze život bolesnica. Pri davanju citostatika treba znati da maligne ćelije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih ćelija koje više ne reaguju na citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po mogućnosti, kombinovati više ovih preparata. Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekoloških karcinoma pruža izvesno ohrabrenje, oni još uvek ne rešavaju pitanje izlečenja malignih oboljenja genitalnih organa žene.

Citogenetski problemi u ginekologiji
Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak. Zahvaljujući tome, u medicini uopšte, a u ginekologiji posebno, razjašnjen je postanak izvesnih urođenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, čije se poreklo doskora nije poznavalo. Naime, skorašnjim otkrićem u citogenetici dokazano je da se jedama supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog mirovanja teško zapaža u jedru, u toku deobe ćelija koncentriše u končaste tvorevine, hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupišu u obliku vretena između centrozoma dvaju budućih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzdužno dele i svaka od novonastalih ćelija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka ćelija. Broj hromozoma u jedru karakterističan je i stalan za određenu životinjsku vrstu. Doskora se mislilo da se u ćeliji čoveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija

103

104 istraživanja, pokazala su da se kod čoveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset treći par predstavlja polne hromozome (si. 52). Kako su određeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakterističnih osobina vezanih za određene gene, sa kliničke tačke gledišta veoma je važna njihova identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj koji nosi. Identifikacija hromozoma vrši se na osnovu njihove veličine, dužine i odnosa njihovih krakova ili, bolje reći, na osnovu položaja centrozoma na hromatidama, kao i na osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfološke karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom slučaju dva najveća hromozoma čine par označen brojem l, a par dvaju najmanjih označen je brojem 22. Par polnih hromozoma obeležen je brojem 23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru međusobno jednaki, polni hromozomi su kod ženske osobe takode jednaki i označavaju se sa XX, a polni hromozomi kod muškaraca su nejednaki po izgledu i veličini. Veći hromozom po obliku liči na autosome i označava se sa X, a manji podseća na slovo Y i označava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi ženskih osoba, označeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni hromozom Y koji se nalazi samo kod muškaraca jedino je nosilac muškosti. U stvari, u hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane određene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara određena osobina. Pretpostavlja se da su geni sastavljeni od još sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontrolišu pojedine enzime i metaboličke procese. Kao što smo pomenuli, geni prenose određene osobine na potomke, odnosno određuju njihove telesne i duševne karakteristike. Geni su u hromozomima takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu određenu osobinu poseduje dva istovetna gena, onda za nju kažemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu određene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji će gen za određenu osobinu u tom slučaju biti. ispoljen i uočljiv, a koji potisnut i nezapažen zavisi od toga koji je dominantan, a koji rečešivan. Mnoštvo parnih gena za različite telesne i duševne karakteristike omogućava u nasledu neslućen broj kombinacija osobina koje će se kao nasledne pojavili kod određenog potomka. Sami geni, koji održavaju aktivnost ćelija i služe kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutrašnji raspored nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uočljive telesne i duševne osobine i karakteristike koje karakterišu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duševne osobine u konstituciji genotipa postoje po dva gena od kojih samo jedan može doći do izražaja u fenotipu (si. 53). Kao što svaka ćelija u organizmu čoveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne ćelije sadrže 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muške i ženske polne ćelije izvrše po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja se vrši po tipu mejoze, od 46 hromozoma ćelije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili ćelija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj hromozoma zadržava se posle druge deobe koja se odvija po tipu sličnom mitozi. Kao rezultat ovih dveju deoba polnih ćelija u toku njihovog sazrevanja proističe činjenica da svaka zrela polna ćelija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe, odnosno u toku sazrevanja polnih ćelija dolazi do obilate simetrične razmene homologih delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina čiji su oni nosioci. Ova pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oplođenje sposobne zrele ćelije i muškarca i žene, ili gamcti, sadrže po 23 hromozoma. Kada se pri oplođenju spoje muška i ženska polna ćelija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23 para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda će oplođena ćelija imati dva Xseksualna hromozoma i začetak će biti. ženskog pola. Ako je, pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda će novonastalo biće biti muškog roda. U toku sazrevanja muških i ženskih polnih ćelija, odnosno u toku i posle oplođenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numeričke aberacije koje za sobom 104

105 povlače značajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u naslađivanju osobina inkornpatibilna sa životom, kao posledica takvih aberacija veliki broj oplođenih jajnih ćelija može da ugine još u svom ranom razvoju i da bude iz bačen iz materice. Prema današnjim shvalanjima, više od 20% spontanih pobačaja posledica je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oplođenju. Isto tako, danas se i znatan broj poremećaja i oboljenja u telesnoj i psihičkoj sferi pojedinih osoba pripisuje hromozomskim aberacijama. U tome i leži klinički značaj promena u oplodnim ćelijama, odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazličiti mehanički, hemijski, t rmički ili fizički činioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u ćelijama eksperimentalnih životinja. Nažalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se mehanički i bezrezervno prenosili i na čoveka, a osim toga, takvi se opiti na čoveku ne mogu vršiti. Najčešće strukturne i numeričke aberacije na hromozomima. — U oplodnim ćelijama čoveka svakom određenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim ćelijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo nislednog materijala time izgubljen zavisi dal ć% takvi gameti biti sposobni za oplođenje i, ako do oplođenja ipak dođe, da U će se i dokle razvijati život, da li će se zbog intrauterinog uginuća začetka ili ploda trudnoća završiti spontanim pobačajem ili će se, pak, roditi manje ili više oštećeno dete. Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presađivanja otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presađivanje dešava na hromozomima istog para u pitanju je homologa, a ako se vrši sa hromozoma jednog na hromozom drugog para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije može da nastane parcijalna trizomija u naslađivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je obično praćena psihičkim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga da li je i u kolikoj meri oštećen, odnosno izgubljen nasledni materijal. Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogućnost hromozomske aberacije, Ona se sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180 stepeni. Na taj način, iako je genetski materijal uglavnom sačuvan, njegovo redanje, odnosno međusobni odnos u hromozomu je invertiran, što se takode može manifestovati psihičkim i telesnim poremećajima. Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, čiji su vrhovi otpali, a preostali distalni delovi se savijaju, približavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod delecije, u manjoj ili većoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove količine i značaja zavisiće i sudbina zigota, odnosno začetka i ploda. Do veoma teške situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzdužno nego poprečno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju od proksimainih i na taj način svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi gameti oplode i jedinka ostane u životu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te se na njoj javljaju značajne, veoma teške mentalne i telesne promene. Prisustvo normalnog broja hromozoma u ćelijama čoveka naziva se euploidija. U toku redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i značajna numerička odstupanja, takozvane numeričke aberacije. To se vida u slučajevima kad se u toku sazrevanja polnih ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, već jedna ćelija pri tome dobija više hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj način sadržaće manje ili više od 23 hromozoma. Kada se takvi gameti u toku oplođenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda će nastali zigot imati manje ili više hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva se aneuploidija. Većina takvih oplođenih jajnih ćelija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i ovulum nastavi svoj dalji razvoj, ćelije njegovog začetka imaće takode nenormalan broj hromozoma, a sam začetak ispoljavaće različite nenormalnosti u telesnom ili duševnom razvoju. Ove nenormalnosti zavisiće od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva monozomija, a ako ih je više od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija, 105

pravi se na taj način što se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba većeg broja ćelija u stadijumu metafaze. ovo je prvi put da se pruža mogućnost citološkog određivanja pola pomoću nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telašca. Barovo telašce ne postoji. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni hromozomi. može preživeti. Osim toga. Za pravljenje kariotipa koriste se obično kulture ćelija dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih leukocita. Tada se govori o mozaicizmu. bilo numeričkih aberacija. a zatim i kod Tumerovog i Klinefelterovog sindroma. Poznati su samo slučajevi nedostatka jednog od polnih hromozoma pri čemu jedinka preživi. pa se u normalnim slučajevima ne može ni pronaći. u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom. odnosno muškaraca. pa je i kariotip svih ćelija identičan i u svakoj ćeliji nalaze se po 23 para normalnih hromozoma. makazama se njihove konture opseku. Pri tome treba voditi računa da se sem naslednih poremećaja mogu da jave i kongenitalne stečene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. odnosno XY seksualnih hromozoma kod žena. tj. nervnih ćelija mačke. pri čemu se poslednje mesto rezerviše za seksualne hromozome. U ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne. kada je i proučavanje hromozoma najlakše. Kariotip. U normalnim slučajevima. identičnu hromozomsku sliku. čemu potpomaže ispitivanje kariotipa. iako praćena manjim ili većim somatskim ili psihičkim nedostacima. kako na autosomnim tako i na seksualnim. jer smanjenje ili povećanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma. Prema tome. praćeno je određenim poremećajima sa karakterističnom kliničkom slikom. kao mala ispupčenja sa površine jednog režnja jedra u vidu dobošarske palice. nerazvijenost dojki. Membrana takvih ćelija pomoću hipotoničnog rastvora rastegne se i prsne. Takvo hromatinsko telašce dokazano je kasnije u visokom procentu i u jedrima drugih ćelija žene. koji je takode praćen različitim fenotipskim nenormalnostima.106 odnosno tetrazomija. u organizmu čoveka sve ćelije imaju jednaku. U leukocitima muškaraca ovakvih tvorevina nema. pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku jedne ćelije. Naime. Bar je pre nekoliko decenija takode načinio vrlo važno otkriće kad je najpre u jedrima. oblik i eventualne strukturne nepravilnosti na svim hromozomima. Ovo je veoma važno. dotle se monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek završava smrću oplođene jajne ćelije. u potvrdi dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma. Smatra se da Barovih telašca ima u svim ćelijama organizma žene. kao i nepravilnosti u njihovoj strukturi. desiti da se kod pojedinih osoba . koji karakteriše nizak rast. Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telašca i prisustvo XX. U neutrofilnim polinukleamim leukocitima žene hromatinska telašca takode se mogu naći. u ćelijama muškarca. u izvesnom procentu. godine opisao sindrom kod mladih žena. Može se. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj. u velikoj meri danas služe kao pomoćne metode u određivanju pola u nejasnim slučajevima. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim slučajevima. dok se u jedrima ćelija muškarca nalazi izvanredno retko. parovi poredaju po veličini i označe brojevima od l do 23. citogenetska ispitivanja pomažu i u postavljanju dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju dominantnim ili recesivnim putem. U tome i leži značaj ovog otkrića. međutim. oslobađajući hromozome iz jedarne supstance. Zapravo. Ovarijalna dizgenezija Tumer je 1938. Zatim se sadržaj takve ćelije pomoću mikroskopa više stotina puta uveliča i mikrofotogfafiše. a to su ćelije žene i eventualno ćelije muškaraca sa izvesnim nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). infantilizam ženskih polnih organa. pa se hromozomi srede po parovima. ali da se zbog tehničkih teškoća ne mogu uvck otkriti. a kasnije i u jedrima ćelija simpatičkih gangliona čoveka našao hromatinsko telašce. nedostatak dlakavosti na stidnom 106 . hromatinsko ili Borovo telašce nalazi se uglavnom samo u ćelijama u kojima ima bar dva X seksualna hromozoma. zapazi više ćelijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih ćelija: prisustvom bilo strukturnih. Jedan od osnovnih takvih poremećaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom ili ovarijalna dizgenezija.

te i inače nizak rast učiniti još nižim. kod takvih osoba nedostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. godine starosti. vrednosti 17ketosteroida u mokraći bolesnice su na donjoj granici normale. Osim toga. Mongoloizam (downov sindrom) Ovo nasledno stanje nije tako retko. Ovakve osobe u tipičnim slučajevima jedva dostižu visinu od 120 do 130 cm. odnosno 48 hromozoma. Osim estrogena. Osim toga. što se vida kod normalnih žena. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici. kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam. tj. i to na račun seksualnih hromozoma. iako po izgledu muškarci.107 brežuljku i pod pazusima. Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzročno lečiti. odnosno njihova zamena naborima fibroznog tkiva koje podseća na jajničko i nalazi se na • mestu gde su inače smesteni jajnici. a u pojedinim slučajevima čak i ginekomastija. te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. koje se obično javlja kod žena stalno lišenih estrogenih hormona. karakterisana nedostatkom jednog polnog hromozoma (XO). dok drugi seksualni hromozom nedostaje. Estrogeni se mogu davati ciklično ili kontinuirano. hromatinnegativne. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti čak i krvarenja iz materice. seksualni hromozomi kod ovakvih osoba označavaju se sa XO. često sa mentalnom zaostalošću. malim testisima i hialinizacijom semenifernih tubulusa. Osim toga. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog seksualnog hromozoma. U jednoj od tih deoba seksualni hromozomi se ne razdvajaju već oba prelaze u jednu istu ćeliju. slabije vitalno. Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost muških polnih hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize u mokraći. razvoj dojki i pojavu dlakavosti ženskog tipa. Ovaj tip poremećaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji u toku redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih ćelija. Klinički. niti definitivno izlečiti. evnuhoidnog telesnog razvoja. njihovo stanje može se bitno popraviti supstitucionom terapijom. kratak vrat u obliku pelerine i ponekad mentalna zaostalost. Prema tome. a takode i razvoj unutrašnjih i spoljnih polnih organa. Međutim. Citogenetska ispitivnja pokazuju povećan broj hromozoma u kariotipu. Umesto samo XY seksualnih hromozoma. Zbog toga što nema jajnika ili što su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez ikakve funkcije. Klinefelterov sindrom Ovaj sindrom javlja se kod osoba muškog fenotipa. novorođeno dete je mlitavo. amenoreja. od kojih je jedna. osobe sa Klinefelterovim sindromom. Ovo zbog toga što se hromatinska telašca javljaju. sa velikim jezikom 107 . po pravilu. ovakve o: obe imaju XXY ili čak XXXY hromozoma. davanjem estrogena posle prestanka rasta. Takve osobe su visokog rasta. ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom. postoji nedostatak sazrevanja jajnih ćelija i ovulacije. odnosno više loza ćelija sa različitim kariotipom. A pošto nema ovulacije. kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma. jer može dovesti do prevremenog okoštavanja epifiza. a samim tim i nedostatak estrogenih hormona u organizmu. poseduju u jedrima svojih ćelija jedno ili čak i dva hromatinska telašca. Zbog toga laboratorijska ispitivanja posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje gonadotropnih hormona u mokraći. ponekad. Javlja se češće kod žena koje rađaju u starijim godinama nego kod mladih. mogu se davati i progestinski preparati. Treba se čuvati preranog početka ove supstitucione terapije. Davanje estrogena takvim osobama ne samo što pomaže razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa žene nego sprečava i prevremenu pojavu degenerativnih poremećaja i preranog starenja. ovakve osobe mogu imati i urođenu manu kardiovaskularnog aparata u vidu koarktacije aorte. Od seksualnih hromozoma postoji samo jedan X. cubitus valgus. što čini da ukupno poseduju 47. sa terapijom estrogenima treba započeti posle 14. po pravilu. odnosno posle vremena kada treba da nastupi pubertet. po pravilu. Kao što smo pomenuli. iako su ženskog izgleda. Osim ovoga. Dok su osobe sa Turnerovim sindromom. Davanje estrogenih hormona potpomaže metaboličke procese u organizmu takvih osoba. kod njih se može zapaziti i oskudna kosmatost na telu.

Citogenetski. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i već je dokazano da se pojedini nasledni poremećaji. poslednjih godina učinjeni su pokušaji pronalaženja uzročne veze između nasleda i različitih bolesti koje se javljaju kod čoveka. šansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete teorijski iznosi 50 procenata. a druga jedan hromozom. oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. Zbog toga će u nasledu doći do izražaja poremećeni gen Xhromozoma majke. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan hromozom na 21. Prema tome. paru. odnosno u toku njihovih redukcionih deoba. takva su deca mentalno zaostala. To zavisi od podele grupe hromozoma na 21. bez manifestnih znakova bolesti.108 koji viri kroz poluotvorena usta. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava. postoji mogućnost i njegovog češćeg javljanja u određenim porodicama. Pošto je Yhromozom nosilac samo muškosti. sa veoma niskim koeficijentom inteligencije. paru onda će se ponovo roditi mongoloid. Kod žene se hemofilija može javiti izvanredno retko. i to samo u slučaju ako žensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim putem. paru. sa niskim čelom i takozvanom mongoloidnom mrljom na leđima i sa iskošenim očima. 108 . U toku sazre van ja jajne ćelije žene koja je prenosilac hcmofilije. te će od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muške dcce dotične žene naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest neće javiti. kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. karakterističan za hemofiliju. između dveju generacija muškaraca. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj način što jedna nova ćelija dobij a dva. paru hromozoma kao posledica nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih ćelija. dok žena. Osim toga. Druga. muška deca naslediće od majke defektan Xhromozom i Yhromozom od oca. u stvari vezan za Xseksualni hromozom. Osim pomenutih ispitivanja važnih naslednih oboljenja. to on neće imati gen koji u sebi nosi osobinu koja utiče na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajućem genu Xhromozoma. Kako kod žene postoje dva X seksualna hromozoma. i javiće se karakteristična slika hemofilije. kod nje se ispoljavaju dominantne osobine. onda će zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i novorođenče će biti normalno. pak. Ako se. normalan i oštećen Xhromozom se razdvajaju. služi samo kao prenosilac. Ovo se tumači time da je poremećaj koagulacije. čak i ako se u njenim ćelijama nalazi oboleo Xhromozom. odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. zbog čega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija. Naknadna istraživanja svakako će otkrili i druge veze između citogenetike i raznih dosad neobjašnjenih oboljenja. koja se javlja samo kod muškaraca. pak. Na taj način objašnjen je i mehanizam prenošenja hemofilije. koji je inače recesivan. Zanimljivo je da kod mongoloidnih osoba postoje šanse i za rađanje normalnog potomstva (takav slučaj zabeležila je dr Morić u Ginekološkoj bolnici u Beogradu). a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih hromozoma.