Bojan Miladinoviæ

OVO NIJE KAMUFLA A

kratak roman
www.ilegalac.com
- Tata, tata, doði ne to da vidi Tataaa
- Evo me za minut pile.
Gde je Olja, zar se ovako èuvaju deca?
- Ka i pile tatino.
- Aaa, za to onog èiku streljaju dva puta?
- ta to gleda ?
- Partizanski film. Evo, premotavam da vidi .
- Nemoj da premotava . Nije to film za tebe, sad æe tata da ti pusti crtani.
- Neæuuu crtani, oæu ovaj film.
- Dobro, dobro, stisni pauzu, odmah se vraæam.
Ovo je neèuveno. Dozvolila je detetu od èetiri godine da gleda partizanski film.
Ulazim u kuhinju, a ona kao po obièaju dr i telefonsku slu alicu i blagim pokretom prs
ta
u visini usta, daje mi do znanja da je ne prekidam. Silom prilike èujem jednosmern
u
komunikaciju: Sve se desilo spontano. Pre nekoliko godina suprug mi je poklonio
kopiju
srednjovekovnog prstena, koji me je naprosto oèarao. Kasnije sam upoznala majstora
koji je napravio tu kopiju i re ila sam da pokrenem kolekciju srednjovekovnog naki
ta
Da, da majstor se zove Ljubi a, to obavezno da napomenete. Samo trenutak, moram da
proverim ta mi radi dete - poklapa slu alicu akom i malo osorno mi se obraæa.
- ta je bilo?
- Kako ta je bilo? Dete nam gleda neki partizanski film pun nasilja. Otkud ti ta
glupost?
- Dobila sam besplatno uz novine, zna ono to deli Socijalistièka partija? Nije
bio nikakav znak za uzrast.
- Drugi put gledaj ta stavlja u plejer, a sad idi da je ubedi da gleda crtani.
Mene neæe da poslu a.
- Ma da li si lud, dajem intervju za èasopis Moj nakit . Idi da joj prièa neke prièe
dok ja ne zavr im.
- Nemam vremena za prièe, poèeo sam da lemim ne to. Ne mogu sada da ostavljam.
- Ej, Branko, polomila sam se da doðem do ovog intervjua, ne zanima me,
snaði se.
Dok je dete bilo malo stvarno je nisam zanimao, ali je barem brinula o detetu, a
sada je ne zanimamo ni ja ni dete. U odlasku èujem glas povampirene ene: da, sada
sam tu, morala sam na trenutak da zabavim dete, znate kako je to da, da mo ete da
stavite da sam mama èetvorogodi nje devojèice
- Pile, hajde da ti tata pusti crtani zna onaj maèak kako
- Hoæu, ako mi objasni za to su onog èiku streljali dva puta.
E, ta me snaðe
- Hajde premotaj da vidim prvi put kada ga streljaju.
Premotavanje ne traje dugo jer dete nepogre ivo barata daljincem. Prepoznajem
scene iz filma Crvena Zemlja .
- Tata, onog èiku u plavom odelu i kaèketu streljaju dva puta. Vidi, prvi put je u
sredini, a drugi put kada ga streljaju je na kraju. Kako mogu da ga streljaju
dva puta?
- Vidi pile, to nije stvarno streljanje, to je samo gluma. Seti se onih glumaca i
z
pozori ta Taj èika je kobajagi streljan. On se samo pravio da je pao. Kada je
drugi put bilo streljanje on je ustao i ponovo pao.
- A, za to je samo on glumeo dva puta?
- Pazi ovako. Èike koje su pravile film to nisu ove to glume, veæ neke druge
èike dobile su zadatak da to br e naprave film, kako bi se neprijatelj osudio
to pre
- Nemci?
- Tako je, Nemci. Po to nisu imali vremena da zapo ljavaju druge glumce oni su
neke èike zamolili da glume dva puta. Jasno?
- Jeste. A, da li se i danas snimaju tako brzo filmovi?
- Doðite da vas poljubi mama, kako ste mi slatki
pro lost
- Kolega, sigurno se pitate za to sam vas ostavio za kraj?
- Pomislio sam da ste me sluèajno preskoèili.
- Nikako. Za razliku od ostalih studenata, va program zauzima znatno manje
memorije, a sasvim je funkcionalan. Sve to zahvaljujuæi drugaèijem pristupu
problemu. Ja vam se divim
- Ne znam ta da vam ka em
- Ne treba ni ta, sve ste rekli programskim linijama. Da li se sla ete da je buduænost
elektronike u mikrokontrolerima?
- Sla em se. Ureðaji æe biti nezamislivi bez njih.
- ta mislite, da li æe se smanjiti pouzdanost ureðaja?
- Nikako. Mikrokontroleri su upravo osmi ljeni da poveæaju pouzdanost ureðaja.
Neverovatno. Èovek mi se divi za program, a sme ka se na trivijalnu stvar. Znaèi
taèno je ono to prièaju, da je na ispitu pun ironije i podjebavaèki nastrojen. Ovo je
sigurno uvod za neko pitanje sa zvrèkom.
- Vidite kolega, kada se osmi lja neki proizvod poput mikrokontrolera, ujedno
se osmi lja i obja njenje za to je taj proizvod nastao
- Izvinite profesore
- Ah, nema potrebe da se izvinjavate, smeh je ponekad te ko kontrolisati. Èesto
takvo obja njenje slu i da skrene tokove misli, kako ne bi neko, ko nije odabran
do ao na ideju da ga upotrebi za smanjenje pouzdanosti ureðaja. ta mislte
da, recimo, firma koja proizvodi klavijature, proizvede pojedine primerke
koji æe da prestanu sa radom posle izvesnog vremena?
- Mislim da nije fer.
- Ah, nije fer da to bude u popodnevnim èasovima i vikendom da pokvari svirku,
ali obiènim danom ujutru, to da ne? Korisnik æe imati vremena da se
snaðe, a ovla æeni servis æe izvr iti jeftinu popravku, koju æe malo skuplje
naplatiti, i ureðaj po to mu je uèitan pravi softver nastavlja da radi, onako
kako bi inaèe trebao da radi. Vidite, farmacutske kuæe prodaju mnogo lekova
koji leèe samo posledicu bolesti, ali ne i uzrok, jer su svesne da ako bi leèile
uzrok, vrlo bi brzo bankrotirale. Da li je to fer?
Ba se u iveo, èak je poèeo i prstima da lupka po stolu kao da svira klavijature
koje ne proizvode ton. Ne znam to mi sve ovo prièa, ali ima logike.
- To nimalo nije fer, ali eto moramo da se pona amo kao da je fer, jer nemamo
alternativu.
- Tako je. Meðutim, kao to vidite sve savr eno funkcioni e i nikog ne grize
savest. Zamislite da radite kao in enjer u nekoj firmi koja pravi klavijature i
nadreðeni vam sasvim legalno postavi uslov da programirate neke primerke
kako kompanija eli. ta biste uradili? Naravno, iskljuèujemo moguænost da
vam to postave u firmi koja pravi medicinske aparate, a iskljuèujemo i moguænost
da ostanete na radnom mestu ako odbijete.
- Ne znam ta da vam
- Izvinite to vas prekidam. Nadam se da imate na umu da klavijatura ima veliki
broj komponenti, koje mogu posle odreðenog vremena bez ièije pomoæi da
otka u, te tako postane nefunkcionalna. to se tièe ispita mi smo zavr ili,
mogu da vam upi em èistu desetku, ali sam hteo da malo pro irimo temu i
razmenimo mi ljenja.
Koji ludak. Sva ova naglabanja nemaju veze sa usmenim. ta bih uradio?
- Verovatno bih pristao.
- Ne bi vam smetala politika kuæe?
- Verovatno, bi, u trenutku, ali kasnije ne, jer verujem da svaka firma ima neku
svoju politiku.
- Naravno da ima. Mama kompanija proizvodi pesticide, a æerka pakuje glinu za
èi æenje organizma. To vam je tako svuda u svetu. Da li sada verujete da su
mikrokontroleri osmi ljeni samo da bi poveæali pouzdanost ureðaja?
Njegov osmeh u meni izaziva golicanje u grlu, koje je zapravo maska, kojom elim
ve to da prikrijem smeh. Stavljam i ake preko nosa, dok ne proðe prvi nalet. Uspevam
vrlo kratko da odgovorim.
- Zavisi kako se programiraju.
- Tako je kolega. Eto, ponovo smo se vratili na programiranje. Meni bi bilo
zadovoljstvo da vam budem mentor na diplomskom. Ja imam korektnu saradnju
sa jednom nemaèkom firmom koja pravi kuæne sigurnosne sisteme, pa
ako ste voljni da odradite diplomski na tu temu, mogao bih da vam obezbedim
usavr avanje u njihovoj firmi.
- Profesore nikada nisam razmi ljao o odlasku u inostranstvo, malo sam
zateèen
- Da, da shvatam vas, ne morate ovog trenutka ni ta da odluèite. Razmislite pa
se javite.
- Hteo bih jo ne to da vas pitam, pre nego to razmislim.
- Naravno, pitajte.
- Da li ta firma postavlja neke specijalne zahteve?
- Malopre smo se slo ili da svaka napredna firma postavlja neke specifiène zahteve,
samo je na vama da li æete pristati ili ne.
Pristao sam i svojski se potrudio da projektujem kuæni alarmni sistem, koji je fak
tièki
bio preinaèen postojeæi, jer se sve svodilo na promenu mikrokontrolera, a samim
tim i kompletno programiranje novog. Promenu kontrolera su pravdali buduæim pro iren
jima,
to je donekle opravdavalo postojanje velikog broja neiskori æenih ulaza i izlaza.
Ja sam inventivno æu i radom zaslu io profesorovu naklonost, to je uslovilo da ansu
za usavr avanjem u inostrantsvu pretvorim u pogodak. Ostalo je jo da doðem na
poslednje savetovanje, koje je profesor zamislio da mi odr i u nekoj rupi od kafiæa,
koju
su svi popularno zvali rupa .
Ispijao sam pivo za ankom i povremeno bacao pogled na stepenice, u nameri da
vidim profesorove noge. Èekanje se malo odu ilo, tako da su mi pogledi bili sve reði i
nije ni èudo to sam zapoèeo konverzaciju sa ankerom, jedinom osobom u kafiæu.
- Ne mogu da verujem da ona mrcina od deka jo uvek radi i daje zvuk kao da je
juèe iza ao iz fabrike.
- Muzika ide iz kompjutera, dek je samo kamufla a.
- Da, da sada kapiram, neki majstor vam je prepravio dek i on beskonaèno vrti
traku, a ovi vu metri su prebaèeni na snimanje.
- Nemam ti ja pojma ta je radio, ali vidim da vr i posao.
Osmeh me je odao da delimo mi ljenje, jer sam i ja verovatno naseo kao i svi
ostali. On je uzvratio migom i zadr ao pogled prema stepenicama, to je bio dobar in
dikator
da neko silazi u rupu. Ko bi drugi, nego profesor. Prilazio je sa osmehom, a po
ankerovom izrazu lica, dalo se zakljuèiti da se poznaju. Kada je pri ao, klimnuo je g
lavom,
pogledao u njega pa u mene i blago udario akom o ank. Zapitao je konobara ta
pije, a nama je naruèio po pivo. Bio sam pri kraju sa pivom, tako da se nisam buni
o, a i
da je bilo pola fla e, verovatno ne bi imalo smisla odbiti profesora. Profesor se
poluzapovednièkim
tonom obratio ankeru sa zahtevom da nam osposobi bilijar. Dok su oni
vodili, verovatno, njihovu ustaljenu konverzaciju, ja sam po ko zna koji put kon
statovao
kako je profesor èudna sorta. Lako je se pomiriti sa tom konstatacijom, ali je mal
o te e
sa konstatacijom da nisam uzeo tap u ruke od srednje kole. Sa nadom da nisam zabor
avio
kako se dr i tap, u ao sam u prostoriju, u kojoj sam pre nekoliko trenutaka video
konobara kako gu va neki èar av kao da je prljava posteljina. Odsustvo prièe, hladna i z
a
bilijar pomalo teskobna prostorija izazivali su u meni blagu nelagodu. Profesor
je rukom
pokazao da ja imam prednost, ali kada sam se namestio da razbijem kuglasti troug
ao,
usledio je pokret ruke u vidu rampe.
- Da se razumemo, ko izgubi plaæa eton pokazao je rukom na stolicu gde je
bila èinijica sa etonima.
Klimnuo sam glavom i udario u belu kuglu. Kugle su poletele du stola, ali su
nekako ostale zgusnute. Muziku koja je dopirala iz zvuènika, poèeo je da preseca zve
ket
kugli u ritmu pokvarenog metronoma. Ubrzo sam shvatio da bojno polje u vidu zele
ne
èoje nije meni naklonjeno, ali bitka nije nimalo bila dosadna, jer sam svakim udar
cem
bio sigurniji u sebe. Uskoro smo poèeli i da se egaèimo na temu teorije sudara. Igra
nas
je opila, tako da smo pivo povremeno koristili samo da ovla imo grlo. Zdelica je o
stala
bez etona. Smernim udarcem profesor razbija harmonièan skup kugli, koje æe se nakon
haotiènih etnji ponovo naæi u harmoniji. Odmakao se jedan korak od stola, blago oslon
io
na tap i po prvi put danas mi se obratio ozbiljnim tonom.
- Kolega, ta mislite, koja je od ovih kugli najbitnija za igru?
- Crna.
- Za to?
- Zato to malom nepa njom mo e da okonèa partiju.
- Taèno je to, ali nepa nja se prevazilazi ve bom. Meðutim, postoji ne to to se
zove strategija. U bilijaru, a èesto i u ivotu, ne presuðuje polo aj crne, veæ
bele kugle. Ako protivniku ostavite belu u povoljnom polo aju, sigurno æe vas
pobediti. Ne ostavljajte protivniku ni ta na tacni. To je ujedno i prvi savet koji
sam hteo da vam podarim. Primetio sam da ste olako uzimali etone iz tacne u
nameri da se nekako kolo sreæe okrene. Taèno je, ovo je sve bila zabava, a
etoni nisu skupi, ali ipak razmislite dokle treba iæi, jer i ivot je igra. No, ovo
vam sve prièam zbog situacije kada pobeðujete, a protivnik se kao mi ukurvi i
èeka da napravite gre ku. Jedna gre ka nije nikada fatalna, mo ete samo da
izgubite partiju, ali ako ne shvatite da neko prati va e gre ke, izgubiæete vi e
od partije. Ako shvatite da nekog ne mo ete trenutno da pobedite, primirite se
i vi, ostavite to za neko drugo vreme. Vreme je da krenemo
Sve se potpuno slagalo sa njegovom prièom. Ja sam gubio, a on je dao predlog da
napustimo bilijarski sto. Mo da mu se urilo kuæi ili jednostavno nije hteo da pogre i.
Platio je tri piva i dva etona, kao to sam i oèekivao. Pri izlasku iz rupe, dubokim
udahom,
nedvosmisleno smo jedan drugom pokazali da nam vi e prija veèernja proleæna
sve ina, nego tipajuæi zadah podrumske memle. Pru io mi je ruku i poluzvanièno
dodao.
- Da li ste videli onaj prastari dek za ankom?
- Naravno, kelner mi je objasnio da je neki majstor napravio kamufla u.
- Taj majstor sam ja. Zapamtite, najbitnija stvar u ivotu je kamufla a. Mnoge
bi vrste izumrle da nije kamufla e. Ako nekada ne znate da izbegnete opasnost,
kamuflirajte se, mo da opasnost izbegne vas.
*
Konaèno je kraj kolske godine. Nema vi e dece koja poku avaju da mi se penju
na glavu. Samo jo danas i nema vi e napasti do septembra. Nikada nisam ovako mirno
zapisala èas, za to je ovakav mir, ta se de ava?
- Nastavnice, u ime odeljenja predajem vam ovaj skroman poklon. Mi bismo
voleli da nam vi predajete i iduæe godine, ali mi moramo da napustimo osnovnu
kolu.
Smeju se kao kreteni, ta mi bi da se i ja nasmejem? Morala sam kad su nagovorili
ovo deri te da deklamuje njihove fore moramo da napustimo osnovnu kolu nja,
nja, nja
- Hvala vam deco. Moram da priznam, da je i meni ao to me napu ta tako fino
odeljenje, ali osnovna kola nije mesto gde se treba zadr avati. elim vam
puno uspeha u predstojeæem kolovanju i u ivotu, naravno.
- Nastavnice, hoæete li da otvorite poklon?
- Naravno, samo da naðem makazice
ao mi je, ali jutros sam lakirala nokte. Nisam ba rada da se zezam sa selojtepom.
Po konturama deluje da je knjiga. Ba me zanima da li su znali ne to normalno da
izaberu. Tvrde korice ali ne mora ni ta da znaèe, jer i und eli to du e da traje pa
to je moj roman. Profesorki Oliveri Andriæ za uspomenu i dugo seæanje svi su se potp
isali.
Udahni, tako, pazi da ti ne zadrhti brada, napast je to
- Hvala vam deco. Stvarno ste me ganuli
- elimo vam da napi ete jo puno romana.
*
Veæ tri meseca radim u firmi, gde su zaposlene dve Nemice i tri Srbina. Ja sam
èetvrti Srbin, ali po to primam skromnu platu na ruke i nemam socijalno, ne mogu da
ubrojim sebe u zaposlene. Vlasnik, koji je inaèe jedan od ta tri Srbina, je velika
mutljavina,
tako da mi je bez problema obezbedio radnu vizu na godinu dana, iako se nigde ne
vodim kao radnik. Pre nego to sam do ao, strahovao sam da æu imati problema sa jeziko
m,
ali to je vreme vi e odmicalo, uvideo sam da mi poznavanje jezika uop te nije ni
potrebno, jer sam sa Nemicama vrlo slabo komunicirao. Jedna je bila sekretarica,
a druga
se bavila knjigovotsvom. Spavao sam u prostorijama firme i silom prilike sam bio
èuvar u firmi koja prodaje alarme, jer nisu hteli da mi plate stan. No, ja se nisa
m alio,
jer sam koristio prijemnu sobu, koja je bila bolje name tena od svih mojih dosada nj
ih
sme taja u Beogradu, a ja sam mogao malo i da u tedim. Posao mi je bio dvolièan. Kada
nisam sa majstorima instalirao alarme, razvijao sam ureðaj za komunikaciju sa alar
mom
preko napojne mre e. Taj ureðaj se naziva, interkom, i nije nikakva novost u svetu e
lektronike.
Èak je osmi ljen i protokol za komunikaciju dva uredjaja putem interkoma, koji
je javno dostupan, to mi je predstavljalo veliko olak anje u in enjerskom smislu i ni
sam
morao puno da mozgam oko softvera. Meðutim, meni su servirali nekoliko zahteva koj
i
su mi zadavali dosta muka, kako u in enjerskom, tako i u majstorskom smislu. Jedan
od
najte ih je bio zahtev za minijaturom, to se automatski sadr alo u zahtevu za jednost
avno æu.
Napraviti ne to sa to manje elemenata, a da bude funkcionalno je oduvek bio
in enjerski izazov. Spojiti elemente kako bi zauzimali to manje prostora, oduvek je
bio
majstorski izazov, jer je ovaj novorazvijeni ureðaj trebao da se sklapa ruèno u na oj
re iji,
za razliku od osnovnog alarma koji je sklapao robot negde u Kini. Kada sam im na
jozbiljnije
predoèio da sam iscrpeo sve svoje potencijale u minijaturi, rekli su mi da je vrem
e
da upoznam gospodina Fingerprinta.
Gospodina Fingerprinta sam upoznao u radionici, koja se nalazila u poveæoj sobi
njegovog stana. Pri samom èinu rukovanja shvatio sam da gospodin ima sasvim obièno
srpsko ime, Ljubi a. Odmah po ulasku, saèekala me je ljubaznost u vidu kafe i domaæe
rakije. Prihvatio sam ponuðeno, jer rakiju nikad ne odbijam, pogotovu u tuðini. Na
opu ten razgovor je presekao, tako to je ustao i iz ugla radionice gde smo sedeli z
a
minijaturnim stoèiæem, od etao do dugaèkog stola i vratio se dr eæi ne to u ruci. Nisam
puno oèajavao zato to nisam mogao da razaznam predmet koji je uzeo, jer sam znao da
je naumio da mi ga poka e. Spustio je na sto mikrokontroler, koji koristimo u cent
ralama
i mistièno se nasme io.
- Sigurno znate ta je ovo?
- Naravno
Pre ao je rukom preko mikrokontrolera i kao pravi ibicar otkrio mi ne to neoèekivano.
- Da li znate ta je ovo?
- Mikrokontroler, ali kabriolet.
- Ne da se zbuniti.
- Nikako Pre nekoliko godina isekao sam jedan spaljeni, tako da znam kakva
mu je unutra njost.
- Odlièno. Na zadatak je da onaj ureðaj koji si napravio smestimo u ovo kuæi te.
- Ne razumem. Toliko prostora ima na osnovnoj ploèi ili pored ploèe a mi da
seèemo èip. To je stvarno suludo, a i ekonomski nije opravdano riskantno
je, nema logike.
- Eh, mladiæu, meni je pripala ta obaveza da te urazumim, uka em na logiku i
ekonomsku opravdanaost. Da je riskantno, jeste. No, na tebi je da odluèi da li
 eli ili ne, niko te neæe prisiljavati.
- I dalje ne razumem ta da odluèim.
Dubok udisaj, potom izdisaj rastereæenja. Suvonjavo lice sagovornika kroz dim
cigarete deluje pomalo avetno, ali nastankom njegovog sigurnog glasa, takav prik
az nestaje
pre razilaska dima.
- Vidi , taj ureðaj treba da onesposobi alarm dok se ne obave neke stvari
- Dok se ne to ne ukrade?
- Tako nekako.
- Ja treba da se odluèim da li hoæu da budem lopov?
- Ja bih to pre nazvao pomaganje lopovima.
- Opet sam sauèesnik.
- Eh, sad Ako hoæe da ti objasnim do kraja, a ti to posle krsti to kako hoæe .
To su posebni zahtevi o kojima je profesor prièao. Do gu e sam u govnima, ali
neæu sigurno isplivati ako ujutru odem na aerodrom i vratim se u Srbiju. Moram da
ispitam
do tanèina ta spremaju. Klimam potvrdno glavom i sam sipam rakiju. Znam da tim
gestom odajem nervozu, ali sam svestan da ne mogu da je sakrijem i da hoæu.
- Kontroler je samo kamufla a za onaj interkom to si napravio. Spolja gledano
na ploèi centrale ne sme da bude dodatnih delova, jer bi to bilo fatalno ako bi
do lo do neke sumnje ili istrage. Prilikom provale fal kontroler se vadi i stavlja
novi sa pravim softverom, tako da niko ne mo e da pove e provalu sa firmom
Na trenutak sam imao oseæaj da sam akter nekog niskobud etnog trilera, ali kada
je belo i suvonjavo lice pedesetogod njaka izronilo iz dimne zavese, shvatio sam d
a se to
dogaða meni, u nekom gradu velièine Ni a, kome ne znam pravilno da izgovorim ime.
Èak je upotrebio i reè, provala.
- Koliko se robija ako nas uhvate?
- Ne razmatramo tu opciju, jer idemo na sigurno.
A ta je danas sigurno?
- ta bi bilo moje zadu enje?
- Zavisi od sluèaja. Nekada bi onesposobio ceo alarm, nekada bi simulirao provalu
radi provere, uglavnom ti bi to radio daljinski, ne bi ulazio u kuæu.
- Gospodine
- Ljubi a.
- Da, Ljubi a prevideli ste jednu sitnicu.
- Ka i slobodno, ja volim sitnice.
- Da bi to bilo neprimetno kao to elite, mora da se i èitaju sva setovanja iz
starog mikrokontrolera i upi u u novi. Tu se stavljaju ifre, zatim setovanja za
senzore i jo neki parametri. Taèno je da to mo e da se uradi za nekoliko
minuta, ali ne mo e daljinski.
- Zaboravio si da radi sa majstorima. To je njihov posao.
Jo uvek nemaju rupu. Barem onu, koju ja mogu da vidim.
- Ovo to sam ja napravio oèigledno ne mo e da se smesti u taj mikrokontroler
kabriolet, a i nije mi jasno kako bi se napravila ta plastika.
- To je moj deo posla. Zato su te poslali ovde. Ja sam taj koji radi pod lupom i
elim tebe da obuèim. Lemiæe mikrodelove pomoæu lupe i robotske ruke, a
kada sve to lepo spoji sa kontrolerom, ja æu to zaliti plastikom pomoæu kalupa.
Biæe sve kao original. Zapravo sve je kao original.
Ponovo je napravio ibicarski pokret i otkrio mi novi kontroler, koji se razlikova
o
od starog samo po nedostatku brojeva. Nije ni probao da mi ka e da je tampa najtriv
i-
jalnija operacija u celom procesu. Video mi je u oèima da imam poverenja u njegovo
umeæe. Ostalo je samo pitanje da li verujem njemu kao èoveku.
Nastupila je najte a noæ u mom ivotu. Vreme odluke. Pustio sam omiljenu kompilaciju
klasiène muzike i utonuo u re avanje jednaèina sa puno nepoznatih. Svaka
nepoznata je poèinjala sa reèima, ta ako. Nije mi puno bilo potrebno da shvatim kako
imam vi e nepoznatih od jednaèina. Odluèio sam da pristanem, prvenstveno zbog novca,
a sve nepoznate je potirala smirenost gospodina Ljubi e. On nije odgonetnuo nepozn
ate,
veæ svojom pojavom uèinio da na njih zaboravim. Sve sam zaboravio sem jedne:
ta ako mi se nikada vi e ne pru i ansa da uzmem neku kintu i vratim se u Srbiju da
nastavim svoj bedni ivot? Znam da neæu diplomu okaèiti o ekser, ali kakva me plata
èeka, znam da æe biti isto kao da sam je okaèio o krivi klin.
Èim sam im formalno pru io ruku, nas petorica poèeli smo da odr avamo savetovanja
na kojima smo razmatrali najmanje moguæe sitnice, koje bi mogle da poremete
plan. Na prvom savetovanju sam uvideo da su zapravo i li na blef, jer nisu poptuno
znali
da li neke prepreke mogu da se prevaziðu ili ne. Ipak su oni bili samo majstori ko
ji su
ugraðivali tuðe znanje. Na a taktika je bila veoma jednostavna. Ja sam trebao da onesp
osobim
alarm, a kao znak da je alarm onesposobljen bio bi tri uzastopna bljeska sijalic
e
na ulazu, koju je kontrolisao alarm. Tamo gde nije bilo senzora na krovu, jedan
bi se
pentrao na krov i simulirao da je kraða izvr ena preko krova, bez bojazni da æe sa kro
va
posmatrati dolazak policije, dok bi drugi elegantno otvorio vrata i pokupio ta je
mogao,
a treæi bi menjao mikrokontroler. Naravno, ostalo bi na policiji da razmi lja kakve
su to
akrobate skoèile na krov i izvr ile kraðu. Ako bi pak, bilo senzora, provaljivalo bi s
e kroz
prozor, a naravno alarm bi se oglasio sa zadr kom od tri minuta, to bi njima davalo
veliku prednost u begu. To bi se pravdalo sluèajnim resetom alarma, kome je zbog s
voje
slo enosti potrebno èitava tri minuta da doðe u radno stanje. Instalacija interkoma ne
bi
trebala da zadaje probleme, jer je mogao biti i dva kilometra udaljen, a ja bih
bio u blizini
dotiènog objekta i slanjem obiène sms poruke interkomu, zapravo iskljuèivao alarm.
Kako bi bilo fino kada bi mobilni telefon mogao da se smesti u mikrokontroler. B
iæe jednog
dana, ali tada neæe biti anse poput ove.
Narednih est meseci smo se bavili uobièajenim poslom, a Ljubi a je svojim operativnim
radom odluèivao u koju æe se kuæu ugraditi prepravljeni alarm. Deo plana je
bio i da Ljubi a sazna kada æe kuæa biti prazna. Dosta sam vremena proveo sa njim i
shvatio da je on nosilac ideje, a da je ova firma potreban uslov da bi ostvario
naumljeno.
On to nije isticao, ali nije ni skrivao. Nisam smogao snage da ga pitam da li je
on u dogovoru
sa profesorom izvr io moj transfer, ali sve viðeno ukazuje da se profesor ne bi ni
rukovao sa ona tri majstora. Poreklo njegovog nadimka otkrio sam na njegovu inic
ijativu,
tako to je izlivao parèe plastike sa tuðim otiscima, dok sam ja pravio moj mikrointer
kom.
Da je hteo, mogao je da mi dodeli prinudni odmor, jer smo uvek imali zalihu
prepravljenih kontrolera dovoljno za èetiri - pet izabranih kuæa. Meðutim, prisustvova
o
sam prezentaciji savr enog spoja tehnike i filigranskog rada. Nemam ideju kako je
dolazio
do tuðih otisaka, ali sumnjam da su to bili otisci sasvim obiènih ljudi. Takoðe sumnja
m
da su ona trojica taèno znali za to ga zovu Fingerprint.
Do lo je vreme za akcije. Pred prvu akciju ciklièno sam nizao ista pitanja u sebi.
ta ako ih uhvate? Ljubi a ka e da neæe propevati ni pod srednjovekovnim spravama za
muèenje. Svejedno, doæi æe u firmu i prevrnuæe je naglavaèke, a ja nemam alibi za tu
noæ. One dve vabice æe potvrditi da i ja radim tamo. Ma ta imaju one da potvrde, ja
spavam tamo. Beskonaènu petlju pitanja, prekinulo je saznanje da æe Ljubi a biti pored
mene sve vreme trajanja akcije. U jednom trenutku sam pomislio da je Ljubi a neki
psihoterapeut,
koga su unajmila ova trojica, da bi mene odobrovoljili da radim ove gluposti.
To je bio samo trenutak slabosti, usled lo e percepcije stvarnosti. Ljubi a je u sva
koj
narednoj akciji bio uz mene. Realno gledano, mogao je i on da alje sms poruke sa
unapred
odredjenim brojevima, ali sam to uvek radio ja. Do ao sam do zakljuèka da oni
uop te ne plaæaju moje fizièko prisustvo, veæ samo fizikalu pravljenja i programiranja
interkoma i njegovu probu na terenu.
Nakon prvih provala shvatio sam da su ljudi od zanata, to mi je ulivalo nadu da
ih neæe uhvatiti. Da bih sebe barem malo obezbedio iznajmio sam neku garsonjeru, a
u
firmu vi e nisam ni dolazio. Kada je trebalo da ugraðujemo alarm, oni bi me pokupili
kolima na dogovorenom mestu, a kod Ljubi e bi se dogovarali za akciju. Ljubi a je ne
kako
autoritetom ubedio ostale da ne dolazim vi e u firmu, jer objektivno nisam ni imao
potrebe. A, ja sam Ljubi u ubedio paranojom, jer sam mu barem pet puta naglasio da
ne
elim da padnem zbog gluposti. Najveæu paranoju sam mu pokazao, kada sam mu rekao
da me strah da policija ne provali sms poruke i tako nas otkrije. On se samo iro
nièno
nasmejao i dodao mi da mnogo gledam filmove. Nisam znao ta zapravo elim, sem novca
,
ali nisam eleo da mi se ivot svede na film sa obaveznim hap enjem negativaca. Sa
petsto evra po provali nisam puno u tedeo, a jedino to mi je bilo na pameti je da u t
ekam
dovoljno za neki stanèiæ u Srbiji. Kao i obièno ivot napravi ansu, a na meni je
ponovo da je prihvatim ili odbijem.
U prva dva meseca odradili smo jedanaest kuæa. Novine nisu pisale o pljaèkama
koje su se desile preko krova, tako da su odluèili da jo uvek koriste istu strategi
ju, ali
ovog puta ostali su tvrði krovovi, to je iziskivalo jo jednog èoveka na krovu. Upao sa
m
kao èetvrti èovek koji je menjao kontroler, a Ljubi a je kao i uvek nadgledao situacij
u sa
jednim zadatkom vi e; da iskljuèi alarm. Sticajem okolnosti pomagao sam i u èe ljanju
brava. Ona sitnica koju sam pre osam meseci naznaèio Ljubi i vi e ne postoji. to je naj
gore,
Ljubi a zna da sitnica koja mi je onda smetala, nije bila gluma. Ako onda nije bil
a
gluma, a sada olako prelazim preko nje, ta promena mo e da oznaèava povlaèenje straha.
Na moju sreæu strah se samo pritajio, a trenutno je bio nestao samo zato to sam
dobijao jo petsto evra po upadu.
Strah se vratio kada je Fingerprint prona ao mali èlanak u novinama, gde se
pomenula serija pljaèki preko krova. Odluèili su da se primirimo i jednostavno zabor
avimo
na krovove, da ne bi neko poèeo da se zanima za ablon. Na krovove nismo potpuno
zaboravili, jer su vlasnici kuæa kojima nisu obezbeðeni krovovi naglo poèeli da zahtev
aju
dodatak koji bi tobo e titio krov. Za divno èudo, Srbi su odluèili da iskoriste legalnu
ansu za zaradom i zaborave na provale, ali na koji vremenski period, to niko nije
mogao da predvidi, jer su i dalje ugraðivali prepravljene kontrolere u pojedine kuæe
.
Viza mi je isticala za nedelju dana, a nisam smeo nikom da pomenem. Tri noæi me je
budio udarac bele loptice. Èuo bih udarac taka, a kada bi loptica poletela i bila
negde blizu
glave ja sam se budio. Poèeo sam da razmi ljam gde ja to ostavljam belu protivniku.
Do sada nikada nisam pomislio, da ako bi pali, sa njima bi pao i prepravljeni ko
ntroler, a
pantljika bi poèela da se odmotava. Mo da bi im bio znaèajniji tvorac kontrolera od ob
iènih
provalnika. ta ako stave pred njih keks i mleko i pitaju, ko je pravio interkom?
Ni
nacisti nisu muèili ako bi im uspeo trik sa keksom i mlekom. Ljubi u ne bi odali sig
urno,
ali mene? Odluèio sam da odem, ali kako samo tako kukavièki da odem? ta me briga,
ne barataju pi toljima i neæe me sigurno juriti. A Ljubi a? Njemu æu reæi da ne mogu
vi e, a on neka im prenese ta eli.
Po treæi put kupio sam kartu za Srbiju. Ovaj put avionsku u jednom smeru.
*
Za to taksista nije u ao u dvori te? Kako æu da doðem do ulice sa ovim mojim
klimavim nogama po ovom ledu? Iæiæu polako uz gara e. Kako je hladno, nisam ponela
rukavice. Dobro je, tu su maramice. Pre li smo celu Karaburmu, a taksista u retrov
izoru
gleda moje suze koje se br e smenjuju od lampiona pored ulica. Ako nema kulturu,
poka i saoseæaj i gledaj pravo prokleti mu ki stvore. Dobro je, bar sam se setila da s
kinem
minku. Ne bih se ni setila da nisam i u kuæi plakala. Nikada nije video enu koja
samo gleda kroz prozor i plaèe? Nikada nije video enu koja ovako plaèe.
- Olja.
- Tanjice moja
- Polako, sve æe se srediti, samo polako, ne plaèi, hajde da se sklonimo sa vrata
- Kako da ne plaèem? Ti se smeje ?
- Ne smejem se, samo sam se nasmejala, plaèi samo plaèi, a ja æu da æutim
Pa, smejem se blesavice to sve shvatas bukvalno. Obesila se celom te inom i plaèe,
moram nekako da dohvatim vrata, èuæe nas narod. Ne oseæa da je etam, samo me
ste e za rame i plaèe. Onda da te barem dovuèem do kreveta. Tako, tako, sedi
- ta bre da æuti , reci da da je govno zar nije ðubre?
- Jeste Oljice, i govno i ðubre je.
- I pokvarenjak
- Ma mu karac je idem ja po konjak, za sekund sam tu.
Odakle joj snaga da ovoliko rida? Samo to se ne prekine. Znala sam da je on u
pitanju, èim mi je telefonom rekla da mora da spava kod mene. Sigurno su se posvaðal
i,
a mo da je i isterao iz stana. Uvek je glumatao neku dobrotu, a u stvari je tipièan
balkanac.
- Ej, polako, konjak je to
- Ma, ta polako, idi sipaj jo jedan.
Super je to se zagrcnula da je malo ka alj povrati. Manje cmizdri.
- E, sad da mi nazdravimo, a kretena ko jeb
- Mo e ko hoæe, samo znam da ja vi e neæu ... Tanjice on je lopov. Onaj najobièniji
bedni provalnik
- On?
- Da, on. Uhvatili su ga noæas. Obijao je neki stan jutros je pozvonio na vrata,
a ja jadna onako bunovna iza la sam u spavaæici, sve mislim pijan je ne mo e
da naðe kljuè on samo stoji i gleda me. Taman sam htela da ga ne to pitam,
ali su se pored njega stvorila dva èoveka i pokazala policijske znaèke. Predstavili
su se i rekli mi da nije ni ta stra no. Jadnièak, hteo je da me zagrli, ali je
zaboravio da su mu ruke u lisicama. Da, od sve muke sam se nasmejala i
rekla: naravno, nije ni ta stra no.
- Eh, Oljice, zna da te voli
- Da me voli ne bi krao ne bi me poni avao
- Nije ba to tako jednostavno. ta je bilo dalje?
- Pokazali su mi nalog za pretres stana, poèeli da me ispituju koliko sam dugo
sa njim, da li sam znala èime se bavi ja sam samo plakala
- Da li tebe ne to terete?
- Ne, ne, samo sam dala izjavu. Satima su pretresali stan i ni ta nisu na li. Svaku
su krpicu pretresli, pomerali svaki komad name taja, celo kupatilo razmontirali,
èak su i mleveno meso iz zamrzivaèa stavili u lonac da odlede.
- Stoke pandurske.
- Ma Tanjice, oni su bili sasvim normalni, fino su sa mnom postupali. On je
fukara, koja je sve vreme krila pogled.
- Izgleda da je tako no, sada je sve pro lo, opusti se.
- Nije pro lo! Sada bih se ujela dole da mogu. Za sve sam ja kriva. Naivna budala.
- Ih, najlak e je tako. to ka e moja baba, bilo pa pro lo i nepovratilo se.
- Odobravala sam njegovu prodavnicu auto delova i verc delova iz Turske.
Znam gde ivim i ne bi bilo fer da cepidlaèim. Ali Tanjice, to je samo bio jedan
deo njegove delatnosti. Tek sam sada shvatila
- ta si shvatila?
- Sve je smi ljeno radio. Ono to je znao sa dru tvom povremeno da zagine u
kafani je samo pokriæe. Tada je provaljivao, a popio bi verovatno ispred ulaza
jednu bombicu da bi bazdeo na vinjak. Nikad nije povisio ton, samo se sme kao
i dolazio u krevet.
- Ne plaèi vi e molim te. Pusti kretena.
- Kako da da ne plaèem? Kada smo bili na putu za Zlatibor, udarila sam se po
èelu i rekla da sam zaboravila antibejbi pilule, a on je prokomentarisao da ne
bi ni ta falilo da nam se omakne.
- Ma zezao se, valjda si sada shvatila koliko je ozbiljan.
- Ne nije se zezao. Rekao je da je spreman da radi jo vi e zbog deteta da ga
hrani od lopovluka moje dete da raste uz oca lopova
Veæ je devet. Mora da mi je Tanja stavila ne to u konjak, te sam ovoliko spavala.
Nedelja je. E, ba ti hvala to si pao u subotu da bih mogla da se odmorim u nedelju
.
Opet mislim na njega. Gde je ona Tanja? Sigurno je u kuhinji. Dozivam je promukl
im
glasom. Èujem kako klapara klompama.
- Dobro jutro. Jo uvek si smrknuta? Ej, sti e kafa sa keksiæima za tri minuta.
Hladno mi je. Jednom rukom joj dajem znak da sam saglasna za kafu, a drugom
se ma am za daljinski upravljaè. Smrknuta sam? Zar je oèekivati da se smejem posle
svega. Crtani vesti kupovina iz fotelje e, evo ga jutarnji program. Sigurno æe da
drobe o ledenoj ki i.
Po tovani gledaoci na vezi imamo gospoðu Draganu Dokoniæ tu iteljku za visokotransparent
ni
kriminal, koja æe nas posavetovati kako da se za titimo od virusa. Imamo
male smetnje na vezama, ali mislim da se èujemo. Dragana dobro jutro, kao to znamo
kompjuteri su sve prisutniji u na oj svakodnevnici, to je ohrabrujuæa vest, ali na alos
t
postoje zluradi ljudi, koji svojim aktivnostima, a prevashodno virusima koje kre
iraju,
mogu da nam naude. Recite nam, kako da se za titimo od takvih ljudi i aktivnosti?
- zatvorite
sve prozore, zatvorite sve prozore Izgleda da sa vezama ne to nije u redu. Re ija,
da li na vezi imamo gospoðu Radu iz hitne pomoæi? Ne. Iz re ije ka u da je ovo ipak
bila gospoða Dragana. teta, veza se prekinula. No, poslu ajte savet, jer napolju je v
eo-
ma hladno, a mi idemo dalje sa najnovijim vestima. Ministarstvo za preporuke je
preporuèilo
- Draga Oljice, znala sam da æe da ti se povrati osmeh.
*
Penzija je najveæa varka savremenog doba. U kapitalizmu radi kao konj da bi
kasnije imao za elementarni ivot. tedi kao mrav da bi mogao da u iva u elementarnom
ivotu. Meðutim, to to si u tedeo daæe sve na lekove, jer si na kraju toliko izraubovan
da te samo puna aka pilula mo e odr avati u elementarnom stanju, a u ivanje
æe pripisati zabludi koju je svesno lansirao sistem, protiv koga si usled istro enost
i nesposoban
da se bori . Socijalizam je imao malo skriveniju varku. Radio si kao konj, nisi
mogao ni ta da u tedi , ali si imao zagarantovanu besplatnu aku pilula, to bi se na kraj
u
svelo na isto. Narod je poznat po tome to ne voli skriveno i okultno, te je krenu
o iz
socijalizma u kapitalizam i zapao u tranziciju, koja ne podrazumeva zagarantovan
u aku
lekova. Ja sam u boljem polo aju od ostalih penzionera, jer sam u tedeo za elementar
ni
ivot i lekove, a nisam toliko izraubovan, jer sam sam sebe penzionisao pre vremen
a.
Morao sam, jer je ostala samo jo jedna fabrika u Srbiji koja nije privatizovana.
Kada
bude i ona privatizovana vi e se neæe moæi kupovati stanovi bez utvrðenog novèanog
porekla. Ja sam po urio i kupio dva komada. Kada sam ih veæ kupio, re io sam da odem
u penziju, jer u manjem mogu da ivim, a od rente veæeg da ivim. Da me nije primorala
ova nesreæna okolnost i ja bih se stopio sa ostalim penzionerima. Meðutim, dovoljno
sam radio da me muèi zajednièka boljka, koja se zove, navika. Pri odlasku u penziju
obavezno
kupi novi sat, jer se na starom skala zaglavila, ali i u mozgu se skala zaglavila
i
uskoro shvati da ti ni sat u penziji nije potreban.
Jo jedno novobeogradsko jutro. Po navici otvaram prozor da provetrim stan i
idem u kupatilo. Na pola brijanja oseæam hladan talas kako dopire iz sobe. Mogu da
zatvorim
vrata, ali volim da slu am vesti dok se brijem. Javljaju da je u Beogradu noæas bilo
minus dvadeset i est. Na toj temperaturi bi pukao neki cer, ali u Beogradu odavno
nema
cerova. Uskoro neæe biti ni ostalog drveæa. Morao sam da prièekam malo sa spiranjem
pene, jer je krenulo saop tenje Ministarstva za preporuke: Ministarstvo za preporu
ke je
preporuèilo graðanima da ne izlaze bez potrebe iz svojih domova, jer su veoma ote ani
uslovi za rad i kretanje. Ministarstvo ponavlja juèera nju preporuku poslodavcima, d
a
proglase dana nji dan neradnim. Ministarstvo takoðe preporuèuje ministrima iz ostalih
ministarstava da proglase dana nji dan neradnim, jer æe im obilazak ustanova biti on
emoguæen,
a time i uskraæena osnovna ministarska funkcija. Sad mogu da sperem penu,
jer nisu preporuèili da ostane posle brijanja. Hleba moram da kupim, a za dnevnu ta
mpu
ne moram na kiosk, jer sve ima u malom lokalnom duæanu.
Politièari mudruju, zabavljaèi po trgovima i mimo Nove godine pevaju, trajkaèi
prste odsecaju, deca profesore biju, a da vidimo ta rade kriminalci. Otrovala sve
krvu
pesticidom dr ao preminulog oca u zamrzivaèu zbog penzije osuðen zbog obijanja
trafike.
Danas je u prvom osnovnom sudu izreèena pravosna na presuda Ekremu Ljatifiju
iz Borèe. Sud je dokazao da je Ekrem pre dva meseca polomio katanac na trafici i i
z
iste izneo punu torbu cigareta i alkoholnog piæa u vrednosti od osam hiljada esto t
rideset
dinara. Ekrem je za uèinjeno delo osuðen na dva meseca zatvora. Sud je kao olak avajuæu
okolnost uzeo njegovo kajanje, kao i èinjenicu da Ekrem ivi u kartonskom nase-
lju pored Dunava i nema sredstava za ivot. Portparol suda je dodao da je sudstvo
u
sprezi sa policijom sve odluènije na suzbijanju kriminala u Srbiji. Pri tome je ve
oma
va no da nema za tiæenih i privilegovanih. Portparol je posebno istakao da uèinjena
reforma sudstva u praksi daje oèekivane rezultate, a kao primer je ovaj proces koj
i je
okonèan samo za pedeset i dva dana.
Tako je, to je pravo sudstvo, sve je transparentno, a posebno novinarstvo, jer s
u
èoveku i sliku okaèili.
Koju bih anketu mogao da sprovedem? Najbolje bi se primili na neko socijalno
istra ivanje, ali bi bilo glupo da ljudima dajem la nu nadu da konaèno neko na njih
obraæa pa nju. A mo da su siti istra ivanja i obeæanja i jednostavno me ignori u. Anketa
o pivu? Biæe malo sumnjivo, otkud im pare za pivo. Cigarete? Bingo, Cigani ne mogu
bez
cigareta i poslednju banku daju za dim. Listovi sa osam pitanja o cigaretama, od
kojih je
jedan u foliji. Spisak sa nasumiènim imenima, od kojih je jedno i Ekrem. Hemijske
olovke,
i da, moram da razmenim novac, jer bez toga nema ni ta. Nadam se Ekreme da
danas ne sakuplja sirovine.
Nema filozofije u nala enju jedinog ciganskog naselja u Borèi i to jo pored
Dunava. Dugo su tu i sa iveli su se sa ostalim stanovni tvom. Ostavio sam kola pored
bedema i zaputio se zaleðenim putem prema kartonskom naselju. Kerovi najavljuju mo
j
dolazak, ali oèigledno se nikom ne izlazi na ovu hladnoæu, a koji stepen razlike u k
orist
kartonske kuæe puno znaèi. Prilazim bli e kuæama i uviðam da one nisu ba od kartona.
Da ima dece ispred, bilo bi mi puno lak e, ovako æe potrajati. Nailazim na prvu kuæu i
kucam. Otvara mi neki suvonjav krezubi tip. Proma aj.
- Dobar dan domaæine.
- Dobar ti dan.
- Ja radim ankete o duvanu, plaæam dvesta dinara po anketi, pa
- Uði, uði brate.
- Ja æu da vam postavim neka pitanja o duvanu, a vi mi samo kratko odgovarajte.
Potpi ete, ja vam dam dvesta dinara i idem dalje. Mo e?
- Mo e bre brate.
Izgleda da sam ih ba obradovao mojim dolaskom. Nude mi i kafu. Me avina
dobrote zbog koristi i op te kulture, ali u korist kulture. Rado bih popio i poprièa
o, ali
zna se prioritet. Mehanièki èitam trivijalna pitanja sa ponuðenim odgovorima i ubrzava
m
njegove odgovore. Naravno, isto me èeka i sa njegovom enom. Pravim neku karikaturu
partizanskog pozdrava da ne bih prljao ruke i odlazim. Iza mene ostaju vrata
popunjena grubim glavama i deèjim glavicama, a ja kucam na sledeæa. Ponovo neki
mr avko. Proma aj, ali nemam kud sem da izdeklemujem i da uðem. I ovi su gostoprimljiv
i,
ali malo zahtevniji.
- Sva deca pu e, oæe da ispita i njih?
- Ne mogu stvarno, samo punoletni dolaze u obzir.
- Dobro, dobro, samo pitam. Ej, sad æu da zovem mog brata i snaju, pa da i njih
ispita .
- Kako ti se zove brat?
- Elvis.
- Samo malo da vidim Elvisa nema na spisku. Izgleda da nigde nije prijavljen.
Ali ajde ispitaæu i njih, ali prednost imaju prijavljeni. Samo malo zna li gde
ivi Ekrem Ljatifi?
- Znam bre bato, kako da ne znam.
- Odlièno, idemo sada da ti ispitamo brata i snaju, a ti æe da mi poka e gde
ivi Ekrem, jer je on prijavljen.
Sasvim logièno za bilo koji kraj planete. Ako ne to tra i , mo e da oèekuje i zahtev
za kontrauslugom. Nije mu te ko palo, niti je bilo ta posumnjao. Uspeo sam da ga
odvratim u nameri da me prati do Ekremovog praga, jer ne bih eleo da sluèajno Ekrem
èuje kako je negde upisan. Dosta je njemu upisivanja. A sasvim sigurno sledi mu je
dno
neprijatno upisivanje u zatvorsku kartoteku. Ekremova kuæa nije se puno razlikoval
a od
ostalih. Kuæu su dr ali jedan zid, greda i èetiri prajca za koje se nadam da su barem
dobro pobijeni u zemlju. Taj zid od predratne velike cigle, oivièavaju tri zida saèi
njena
od raznog priruènog materijala, od kojeg su se najvi e isticale graðevinske daske i li
m.
Krov je saèinjen od svega to podseæa na crep, ali bez crepa.
Stokila mi otvara vrata i shvatam da je to on. Isti je kao na slici, verovatno su
novinari dobili sliku iz istra nog zatvora. Smrknut je, ali me prima u kuæu i bez su
vi nih
pitanja pristaje na anketu. Samo sedi na nekoj gajbi i povremeno me pogleda kada
mi
daje odgovor na pitanje. Dva deèaka u u kavim jaknama sede na gvozdenom krevetu i
prate na dijalog.
- Hvala ti, samo jo da potpi e .
- Ja ne znam da pi em, sin æe da se potpi e umesto mene. On je pametan na
mamu.
- Ne, ne, mora svojeruèno. Ne mora to taèno, samo na vrlja ne to kao da si
doktor. Ja moram da imam tvoju aru da bih opravdao pare, a kakva je ara to
nikog ne zanima.
- Daj mr ti lice, ni ta neoèekivano neæe da pi e.
- Ajoj, izvini nisam skinuo foliju, evo sad oæe.
- Oæe kakva ti je ovo olovka? Kao da je iz vasione pala.
Jeste Ekreme, vasionska olovka za koju odlièno prijanjaju prsti.
- Ma to nam dali slu bene, a zaboravili su da je mraz i da mo e da se zalepi za
prste. Gde ti je ena da uradim i sa njom anketu.
- Na nebu. Videla me da ne znam da pi em, a obeæao sam davno
- Izvini
- Ali zato gleda decu kako pi u.
Obi ao sam jo tri kuæe, da ne bi posumnjao u svemirsku olovku i anketu. Na
odlasku su me ispraæali nervozni kerovi, sa istom estinom kao pri dolasku. Uskoro s
am
se stopio sa nepreglednom kolonom automobila, koja je vodila ka zakrèenom mostu.
Sreæa tvoja Ekreme to sam u penziji, te sam te odradio iz navike.
Mogao bih da zovnem Branka. Obeæao sam da æu da mu se javim èim stignem u
Srbiju, a pro lo je veæ tri meseca. Odjugovilo je, mo da æe biti voljan za etnju.
Koraèamo etali tem pored Save sa namerom da nastavimo etali tem pored
Dunava, èim se manja voda poda veæoj i nastavi da zapljuskuje neke druge obale. Nije
se
puno vizuelno promenio, a nije ni za oèekivati da se mlad èovek promeni za dve godin
e.
Kao i pre komuniciramo toplo, bez ustezanja i telovanja reènika. Meðutim, oseæam da
ono to nas najvi e vezuje, na e zajednièko bistvovanje po Nemaèkoj lebdi sve vreme
izmeðu nas. Kao da je sve izreèeno, ali reèi kru e negde u vazduhu i èekaju signal da se
prizemlje. Da li se jo uvek oseæa gre no prema ljudima koji nemaju jasno zacrtane
moralne brazde? Zar stvarno misli da je nekog ostavio na cedilu to nije dao otkaz
ni
rok? Da im je lepo objasnio da se pla i, bio bi slabiæ i izdajica, a ovako samo izda
jica, ali
u njegovoj glavi, jer se ispostavilo da ona trojica nemaju mozak. Nadam se da æe p
riznavanje
moje gre ke umanjiti njegov oseæaj sagre enja.
- Dugujem ti prièu ta se desilo nakon tvog odlaska.
- Ma ne, ne duguje mi ni ta.
- Kada ti isprièam, shvatiæe da ti dugujem. Prvo da ti ka em da su ona trojica
pala.
Iznenada uz Dunav je poèeo da duva hladan vetar izazivajuæi mr tenje na njegovom
licu.
- Kako? Nadam se da nisi i ti pao.
- Kao to vidi nisam, jer da sam pao ne bih se tako lako izvadio. Eh, kako.
Mnogo hteli, mnogo zapoèeli, a malo znali. Kada si ti oti ao, logièno je bilo da
naðemo èoveka koji æe tebe da zameni. Meðutim, tvojim odlaskom na li su
izgovor da nam ostane petsto evra u d epu. Zna i sam da ja ne znam puno o
elektronici i nisam ni slutio da u onom mo e da se pogre i, ali sam ih instiktivno
napustio. Godine iskustva i uroðena opreznost su odluèile da ih napustim.
- Ti si ih obuèio da koriste robotsku ruku i zalivaju kontroler?
- Naravno.
- Kako su pali onda?
- Ti si lepo osmislio onaj interkom. Napravio si da svaki alarm ima posebnu
adresu da ne bi mogao da se neki gre kom iskljuèi. Oni su uzeli jedan komad i
isklonirali softver. Sa tim softverom su poèeli da rade kontrolere. Nisu znali
da æe iskljuèivanjem jednog alarma iskljuèiti i sve ostale do kojih signal dopre.
Desilo se da su iskljuèili u kom iluku alarm koji je imao dojavu na mobilni.
Po to se taj alarm nije povratio za deset minuta, èoveku je bilo ne to sumnjivo
i pozvao je policiju. Kuæa gde su provaljivali je bila na istom putu i eto
Kako je vetar nastao, tako je i prestao. Iznenada i bez najave. Tanke bore na nj
egovom
èelu iz reljefa prelaze u obline, koje se stapaju sa prirodnim crtama lica.
- Kako si saznao?
- Iz novina, naravno. Sprdala se tampa sa njihovim kretenizmom nedelju
dana. Ja sam ih izabrao, a nisam se uverio da nisu tupani. Zato sam ti rekao
da ti dugujem prièu. Na neki naèin sam ti zahvalan to si tako napreèac oti ao.
- Ih Ljubi a, nemoj tako
- Ne treba sluèajnosti pripisivati vi oj sili pored ivih ljudi.
- Onda treba da odamo zahvalnost na em prijatelju profesoru.
Ne vredi da se pretvaram, verovatno je jo tamo skapirao da nas dvojicu profesor
vezuje.
- to njemu?
- Dugujem i ja tebi jednu prièu u vezi bele kugle u bilijaru.
sada njost
Subota. Jedini dan koji imam kompletno za odmor, a ja moram da pregledam
pisane zadatke. Jedino me te i pomisao da æu sebe èastiti obilaskom izlo be, kada zavr im
sa ovim napasnicima. Nakit , od osmog do osamnaestog veka. Ne mogu da doèekam
da vidim srednjovekovno prstenje i nau nice. Sreæna sam to se neko potrudio da izlo i
nakit, jer dok se napravi zgrada Muzeja grada Beograda, ja vrlo lako mogu da zaðem
u
klimaks. Za to mi odo e misli na klimaks, a nisam jo doma ila ni tridesetu? Ispostiæu
se ja do tada, posle mogu da lansiraju virus koji izaziva impotenciju i savr eno m
e neæe
zanimati koji mu karac èeka u redu za vakcinu. Da, ali ako elim da se do tada isposti
m,
moram i da se potrudim, jer oèigledno mu karci vi e i ne startuju.
Na stolu su nove ve banke, crvena hemijska i brisaè, sve to mi je za sada potrebno.
List za listom, crta za crtom, paraf za parafom, neka èula ude za kafom. Slobodna
tema, a nigde nema fantazije, buduænosti i ljubavi. Ba sam sme na, kako da deca pi u o
leptiriæima kada nigde nema cveæa? Ha, ti ovo napisao? Ne elim da budem ve tica koja
æe da sumnja na svakog, zato i nisam proveravala paraf, ali sada moram. E, da vidi
mo
ta æe da uradi ovaj brisaè. Bris, bris, bris, ni ta. Eh, momèe, lepo si ti falsifikovao m
oj
paraf i boju hemijske, ali nisi znao da sam parafirala sa specijalnom hemijskom,
koja je
uparena sa brisaèem. Isplatila se onolika patnja da naruèim ovo preko Ebay-a. Moraæe
da nauèi da svim falsifikatorima i prevarantima brzo doðe kraj. Nisi ni mogao da zna ,
da je veæ druga godina otkako sam raskinula sa onim lopovom i mene vi e niko ne mo e
da i a sem frizerke, ali samo kojoj ja dozvolim. Ne pla im se ja klimaksa, ali se pla i
m
da mi se mozak ne isposti do tada, a onda je d aba svetlucav nakit u vitrinama. Za
to
pravac konak kneginje Ljubice.
*
Od kako sam poèeo samostalno da se bavim alarmima, koristim svaku priliku da
se upoznam sa novim tehnologijama. Redovno obilazim sajmove i prezentacije, jer
mo e
na papiru ne to da izgleda svemirski, ali alarm prodaje samo praktièna prezentacija,
a
nikako fotografije sa zracima. Lak e je meni da merim i ocenjujem tuða iskustva, neg
o
da èekam prigovor, kako bih saznao da li ne to vredi ugraðivati ili ne. Ljubi a je bio m
oj
verni pratilac, ali od kako se totalno penzionisao, nalazimo neke druge izgovore
kako bi
pili pivo.
Na samom ulazu mlada dama se sme ka i nudi mi dobrodo licu u vremeplov.
Ovog puta alarm je u funkciji za tite nekog izanðalog nakita. U vitrinama nalik na
pokretne tezge, le i skladno rasporeðen nakit, sa jo skladnije postavljenim senzorima
.
Ti ina je toliko uporna da poèinje da smeta. Kada bi se barem naka ljao neki radnik, i
li
ova plavu a za susednom vitrinom. Ona se sigurno neæe naka ljati, jer je zaboravila i
da
di e. Povremeno èuènem da bih video kako je senzorska traka prionula za staklo i ugled
am
njeno lice, koje uvek ima zami ljen izraz. Èesto skuplja obrve, kao da ne to negoduje,
ali to ne kvari utisak zami ljenosti. Svaki put kada napravi puluèuèanj stavi ruke
izmeðu butina, ali ubrzo ih izvadi i sa njima prebaci kosu preko ramena. Zatim ruk
e
sklapa, kao da se moli. Lepo je gledati zami ljene ene, ali ako je budem samo gleda
o,
neæu jo dugo imati priliku da je gledam. Alarm sam pogledao i shvatio da ni ta nisam
novo video. Poèinjem pa ljivije da gledam prstenje kako bih mogao da zapoènem neku
prièu. Napokon èujem neke korake.
*
Do la sam u drugu salu, u kojoj mi oèi boje bronze poprimaju boju srebra. Zbog
ljudske gluposti ja samo znam da je prstenje od srebra i ni ta vi e. Sve manje u ivam
u
lepoti srednjovekovnog kinðurenja. Prsten koji je nekada bio u grobu, sada je samo
broj
u nekoj vitrini. Zar ne zaslu uje barem pomen gde je naðen? Nemam koga da pitam, jer
je u èitavoj sali samo jo jedan posetilac, koji se ba zainteresovao za prstenje. Kak
o
njemu ne smeta da gleda prsten, za koji ne zna ni iz kog veka potièe? Mo da je velik
i
poznavalac srednjovekovnog nakita. Èujem korake, neki gospodin ulazi pozdravlja se
sa
devojkom na ulazu i pita je da li ima nekih problema. Ona mu sa razvuèenim osmehom
odgovara da nema problema. Naravno da ima problema. Utegnut stariji gospodin, sm
elo
koraèa u nameri da siðe na donji nivo, koji sam posetila. Okreæem se i pogledi nam se
sreæu.
- Izvinite, da li vi radite ovde?
- Da, da, ja sam tvorac izlo be, izvolite pitajte.
- Ne mogu ni ta konkretno da vas pitam, jer nemam nikakvu informaciju o
nakitu. Meni brojevi ni ta ne znaèe
- Ah, da. Uz izlo bu je predviðeno da se dele male knji ice sa propratnim tekstom
o svakom eksponatu. tamparija je zakazala, tako da knji ice nisu isporuèene
na vreme. Imam èvrsta uveravanja da æe biti dopremljene u utorak.
Uostalom zar izlo ba ne zavreðuje da doðete jo koji put?
- Moram da vam ka em da sam do la iz Kragujevca da bih specijalno posetila
izlo bu. Platila sam ulaznicu i sada
Na razgovor je oèigledno pobudio pa nju jedinom preostalom posetiocu muzeja i
dao mu toliku slobodu da se ume a u razgovor.
- Izvinjavam se to se me am u razgovor, ali i ja sam do ao èak iz Ni a da bih
video izlo bu. Mislim da nije fer da nam uskratite malo vi e informacija o
ovako divnom nakitu.
- Ja ja se duboko izvinjavam, ali nemam vremena da etam sa vama po salama
i dajem informacije o svakom eksponatu. ao mi je, doðite posle utorka.
Taman sam udahnula da mu prebacim za drskost, ali me je drugi posetilac preduhit
rio.
- Mi vidimo jedinog krivca u vama, ali ja mogu da shvatim kako je to kada neko
ne ispuni obeæanje. Ako biste mogli da nam od tampate jedan primerak na
tampaèu re ili bismo problem.
- ta bi bilo kada bih svim posetiocima tampao? Ne, ne, stvarno ne mogu.
- Ali, nema posetioca, mi smo jedini, a treba nam samo jedan primerak. Vidim
da imate kompjuter sa tampaèem, tamo na ulazu. Molim vas potrudite se u
ime preðenih kilometara.
Krivac priznaje gre ku, nevoljno klima glavom, a jo nevoljnije koraèa ka stolu.
Za reè koja bi barem malo potkrepila kajanje, nije ostalo volje. Ostajemo stranac
i ja,
zarobljeni ti inom i èekujuæi da je poremeti zvuk tampaèa. Sporazumno æutimo, da ne
bi refleksivno krenuli da komentari emo situaciju. Rukom kreæem kao da elim da se
upoznamo, ali u deliæu sekunde druga ruka èini isti pokret i ruke zavr avaju prekr tene
na mojim grudima. Kao da je moj pokret okazao nameru i inicirao njegovu ruku. Uk
rstili
smo reèi sa imenima, poglede sa osmesima i ake na rukama. Sada smo malo manje
stranci. Prosedi gospodin prilazi i bez reèi pru a nam papire. Nekako sam procedila
reè,
hvala, i bez osmeha prihvatila papire. Zvala sam Tanju da mi pravi dru tvo, a dobi
la sam
stranca. No, nije mi odbojan, a po svemu sudeæi bio je veoma koristan. Jo uvek bez
reèi
kreæemo u podrum odakle poèinju brojevi. Ali za to je krenuo u obilazak od kraja? Ni ta
èudno. Nigde ne pi e odakle poèeti, a i ja sam videla pored vrata srebrni nakit, pa sa
m se
intuitivno spustila dole i krenula od bronze. Mo da ga zanima samo masivan mu ki
nakit i peèatno prstenje. Videæu uskoro. Kada smo si li u podrum, konaèno je progovorio
:
- Predla em da podelimo papire i da se razdvojimo, a da se kasnije zamenimo.
Ti uzmi prvu polovinu, a ja æu drugu.
- Da, da, ali zar neæe da prati od poèetka?
- Ja æu iz sredine. Stvarno mi nije problem da kasnije pove em u glavi ta sam
video. Problem nastaje kada ne znam ta sam video.
Dok brojim listove, klimam glavom i sme kam se. Prebrojala sam osam listova i
odvojila poslednja èetiri. I on se samo nasme io i krenuo ka sredini podruma. Momak
je
snala ljiv i uviðajan. Stvarno bi bilo neprikladno da budemo jedno pored drugog i st
alno
viruckamo u papire. Naravno, kada bi dolazila svaka u a u muzej, ne bi bili samo na
s
dvoje u celoj zgradi.
*
Do ao sam do fiktivne sredine i poklopio broj pored eksponata sa brojem na vrhu
papira. Bilo bi glupo da me sluèajno provali kako me ne zanima nakit. Uostalom nis
u
tako lo e ove nau nice, s obzirom na to da su stare oko hiljadu godina. Povremeno se
savijem i pogledam vitrinu iz nekog drugog ugla kako bih mogao nju da o acujem. Do
sada nam se nisu pogledi sreli, ali ima vremena, dvesta eksponata su garancija.
Meðutim,
njena predanost nakitu èini garanciju sve labavijom. Uvek kada je pogledam vidim
njen odraz u staklu od vitrine, i deluje mi kao da sedi u nekom vozu koji èeka na
semaforu
ispred Kragujevca.
*
Vratio se iz prizemlja. Ja sam pre desetak minuta zavr ila, tako da sam spremna
da razmenimo tafete. Na licu mu se nazire zadovoljstvo. Ne bi se onako pona ao da m
u
nije stalo do eksponata. Prilazi mi sa jedva primetnim sme kom, a ja sam se iskrev
eljila
sa jednim dugaèkim, izvoli, sa akcentom koji bi trebao da naglasi rastegljivost na
i . Ne
znam ta je on pomislio, jer nije vidno reagovao, ali ponekad znam da se iskrevelj
im
kada elim nekom da poka em kako mi prija to to mi je uradio. Poku avam nekako da
uspostavim prisniji kontakt, ali sa kredom u ruci, koja je uvek spremna da povuèe
crtu.
- Obrati pa nju na prsten pod brojem trideset osam.
- A, to?
- Jedino je on sa laticama i nekako zraèi.
- Aha, pogledaæu. A, ti pogledaj belobrdske nau nice, posebno one sa grozdovima.
- Da, zapazila sam te sa grozdovima, ali nisam znala da se tako zovu. Zahvaljujuæi
tebi sada znam.
- Ma ni ta nego, mogli bi kasnije da razmenimo utiske.
- Va i, èekaæu te gore.
Klimnuo je glavom u znak odobravanja, a ja sam se nekako naglo okrenula prema
jednoj vitrini. Nisam ga pratila ispod oka, ali imam oseæaj da je ostao malo zateèen
u
hodniku oivièenom vitrinama. Bez neækanja sam pristala da navodno razmenimo utiske,
ali èemu neækanje kada imam elju da ga malo bolje upoznam? Znam da iza utisaka stoje
i neki drugi utisci, ali nismo se sreli u kafiæu, gde je i oèekivati da naznaèeni atri
buti
naprave utisak. Oèigledno je da smo nas dvoje razmenili utiske, a ostaje nam samo
da ih
upotpunimo.
Kikotanje jednog para na ulazu odvojio mi je pogled od vitrine. Odvajam se i fii
zièki
od vitrine, jer sam izgubila koncentraciju, a nakit iz osamnaestog veka nije nov
ost za
mene.
Verujem da se vazduh ispred konaka ne razlikuje od onog u konaku, ali sam dobro
udahnula kada sam iza la.
*
Brzim koracima grabim ka izlazu. Svaki korak mi je te i, uprkos tome to sam bli e
saznanju da li me èeka. Oseæaj da je ispred vrata povremeno pokvari mirava sijalica
u mojoj glavi, koja na tren osvetli njeno lice u kupeu nekog voza. Sijalica sve èe æe m
irka.
Otvaram vrata, mirkanje sijalice se pretvara u uækastu svetlost okolnih lampiona,
na kojoj izbeljeni delovi njene plave kose, poprimaju boju jagorèevine. Bez reèi sil
azimo
niz stepenice i gledamo du iroke staze. Koraèamo masivnim ploèama koje bi trebalo
pri ulasku da naglase moæ zdanja ili pri izlasku pomognu na im èulima da jo dugo
zadr imo oseæaj superiornosti kojim je oduvek odisala zgrada. Ja ne izlazim sa oseæaje
m
superiornosti, jer ipak je ovo enski konak. Uspevam nekako da zapoènem prièu, ali ne
o
eksponatima kako sam najavio.
- Kada se vraæa u Kragujevac?
Upuæuje mi hladan pogled i poèinje da se cereka.
- Ja sam iz Beograda, malo sam lagala da bi imalo vi e efekta, ali Ni je dalji i
imao je veæi efekat.
- Za to onda nisi rekla da si iz Ni a ili Leskovca?
- Mislila sam da æe da me provali zbog naglaska, ali oèigledno èovek nije na to
obraæao pa nju, èim tebe nije provalio da nisi iz Ni a.
- Nisam o tome razmi ljao, samo sam hteo da nekako bude efektnije.
- Shvatila sam da blefira da si iz Ni a, ali ljubav prema nakitu ne mo e da se
izblefira.
Naravno pametnice, biæe sve kako ti ka e .
- Ne samo prema nakitu, veæ privlaèe me starine uop te, zato èesto poseæujem
izlo be.
- Lepo.
- Mogli bi da popijemo èaj, da se malo zagrejemo.
- I ja bih volela da se malo zagrejem. Hajdemo nani e.
Kreæemo ka Zelenjaku, veoma prljavom delu grada. Odraz prljav tine ne izostaje
ni u ovom trenutku, jer je vetar poèeo da kovitla i za tren podigao u visine rozik
astu najlon
kesu. Kesa je izmamila osmehe na na im licima i spontano nametnula prièu o prljav tini
u gradu. Poèeli smo od kesa koje se izbacuju kroz prozor, a na trotoaru Brankove
ulice zavr ili sa ispljunutim vakama, koje se leti lepe za obuæu.
- Branko, hvala ti za etnju, ba sam se fino zagrejala. Ja æu da saèekam neki
autobus ka Novom Beogradu.
Kako prosta fora. Kao da smo klinci. Ona vozi bicikl, a je je zamolim za jedan k
rug
oko zgrade. Ona podigne prednji toèak bicikle i ka e, evo ti obrni krug. Ja onda tre
ba da
budem jo banalniji.
- Bilo mi je zadovoljstvo. Mogu li da dobijem tvoj broj telefona? Hteo bih da
razmenimo utiske sa izlo be.
- Ah, da, da, kucaj
*
U la sam u autobus to su nam Japanci donirali. To su jedini autobusi u gradu u
kojima èovek mo e da se opusti i ako stoji. Nema truckanja niti uobièajene zaglu ujuæe
buke, koju ne mogu da nadjaèam ni naj e æom muzikom sa plejera. Prozor se cakli i jasno
prikazuje moj odraz. Zatièem sebe kako buljim u sopstvenu figuru, ali te im se da
gledam negde dalje. Nikada nisam murela u autobusu, ali sada elim. Reðaju mi se boje
pred oèima, povremeno podignem kapke i ugledam sebe. Sve manje trepæem, sve vi e
tonem u svet narukvica, nau nica, poèelica, prstenja, ogrlica i trepetljika. Nau nice
sa
jagodom, prsten sa laticom, narukvica sa motivom travke. Smr ala sam, prsten mi je
malo veæi, mo da æe pasovati onaj sa pet kamenèiæa u obliku krsta. Ne valja, bobice na
jagodama su suvi e sitne za kamenèiæe na prstenju. Probaæu onaj sa ucrtanom zvezdom.
Mo da bih mogla da promenim nau nice. Obiène alke od isprepletane ice, a uz to bi
pasovala ona narukvica
- Devojèice, u eni se malo, ne mogu da proðem.
- Izvinite izgleda da sam zadremala.
- Jes, jes, a ogleda se kao na modnoj pisti.
*
Zovnuo sam je da vidim da li je dobro stigla, a u stvari oboje znamo da sam hteo
da proverim da li mi je dala pravi broj. Mogao sam to i na semaforu, ali verovat
no ovako
ima vi e dra i za obe strane. Ispalo je dobro, prihvatila je igru, tako to mi je rekl
a da su
je neki kerovi saletali, ali je pre ivela. Pomislio sam da pravi kerovi oseæaju kada
ena
ima teranje, a oni izmi ljeni imaju ulogu da daju do znanja mu karcu da ena ima teran
je,
ali znam dobro da kontroli em neumesne misli. Ali za to sam uop te proveravao da
li mi je dala pravi broj? Nejebica ili mi se stvarno svidela? Njeno atletsko tel
o bi mi se
svidelo i da nije nejebice, a ono pametovanje ba i ne privlaèi. Kada bolje razmisli
m
mo da ne pametuje stalno, veæ je elela da ostavi utisak. I ja sam se pravio da me zan
ima
nakit, jer bolje zvuèi zanimati se za nakit, nego za alarme.
*
Iza la sam sa njim u neki klub. U sredu me je pozvao i jednostavno izrazio elju
da izaðemo, a ja sam bez puno teoretisanja naglasila da mogu samo vikendom. Ne zna
m
za to je toliko bio siguran da æe mi se svideti taj klub ili ga jednostavno nije zan
imalo da
li æe mi se svideti. Nismo razgovarali o muzici, a sresti nekog na izlo bi ne podraz
umeva
da taj ne izlazi po splavovima. Nije mi zvonio mobilni, tako da ni ta nije mogao d
a zakljuèi
na osnovu zvona. On je mu karac koji predla e, a ja to ga nisam pitala kakva se
muzika slu a u klubu, samo govori o mojoj nameri da sam htela da se vidimo, ali sa
mo
meni.
Nisam krila èuðenje kada mi je rekao da taj klub funkcioni e veæe desetak godina.
Glupo je bilo da se pravim sveznajuæa, a planirala sam da popijem barem jedno piæe, t
o
neminovno obeæava razgovor, jer nije æutljiv. Bili smo u drugom delu kluba i nismo v
ideli
muzièare, ali smo ih èuli dovoljno prigu eno da nam vokal i bubanj nisu smetali u prièi,
bez obzira to su svirali rok. Miris crnog vina iz èa e opio me je pre nego to sam ga
dokrajèila. On je pio pivo iz krigle, tako to je u poèetku srkutao kao da je vino, a
na kraju
u nekoliko gutljaja ogolio krigli dno. U prvoj rundi brbljali smo oboje, ali kad
sumiram,
vi e ja nego on. Druga runda je nastupila sa drugom turom piæa. Tokom druge
runde vi e smo se kikotali nego to smo prièali. Nisam bila svesna kakvu sam odvalu
napravila kada sam bez ustezanja konstatovala, da mo e da se obogati ako napravi n
eki
alarm koji æe imati ulogu pojasa nevinosti, jer smo se slo ili da srednjovekovne ska
lamerije
vi e nisu u modi, a mu karci su u svojoj posesivnosti ostali isti. Sreæom nije poèeo o
enskoj posesivnosti, jer ko zna kakvu bi mi saglasnost izmamio. Nije me zaèudilo to
se
slo io oko posesivnosti, ali jeste njegova smelost da mi svojim prstima kao buva uðe
u
rukav od d empera. Gledao me je u oèi i u sred razgovora, krenuo prstima ispod d emper
a,
ali nije dodirivao moju ruku. Kada smo utihnuli sa prièom, nastavio je da me gleda
prodorno, sa ne tako prodornim braon oèima i dotaknuo mi prstima ilu kucavicu. Vino
mi je otupelo reflekse da ne primetim njegovo unjanje, ali nije toliko da ne prim
etim
dodire. Razum je oprostio èulima i pravila sam se da ne primeæujem, sve dok nije ne no
izvukao prste i preselio ih u moju otvorenu aku. Nije mogao da vidi ili oseti moj
e telo
kako je zadrhtalo, ali sigurno je osetio drhtaj mojih prstiju, koji su se uz pom
oæ smernije
ruke nekako izmigoljili i krenuli prema nakarminisanoj èa i. Uèinilo mi se da sam se
otreznila, èim sam najednom videla ru na èa i. Ako mi se uèinilo da sam se otreznila, to
automatski znaèi da sam mo da u nekim momentima bila pijana. Totalno prekidanje
igre bi odalo moju otupelost, a nastavljanje bi naglasilo moju èulnost. Tra im neku
sredinu.
Nazdravila sam mu sa sme kom, koji mu karcu prija, a ne obeæava. Ruka koja me
je dodirivala nastavila je da ste e kriglu, a oèi koje su se trudile da me hipnoti u i
zgubile
su prodornost. Druga runda se zavr ila sa mojim pogledom na sat, jer se bli ila ponoæ,
koja osim prekretnice ka novom danu pravi prekretnicu i u saobraæaju. Odbila sam d
a
me prebaci do kuæe, ali nisam odbila da me isprati do tramvajske stanice. Svetlost
farova
sekla je februarsku noæ bez snega, a mi smo æutke koraèali trotoarom, koji je bio sve e
zabrlo en otpadom specifiènim za noæni provod. Na stajali tu nekoliko sredoveènih ljudi
je èekalo da se iza bre uljka pomole farovi spasa i povezu na mesto, gde ih verovatn
o
èeka topli krevet i lepa reè. Mene sigurno èeka topli krevet uz noæni program na radiju,
koji obiluje lepim reèima i stihovima. Farovi se pomaljaju na bregu, ine poèinju da z
veckaju,
Branko mi se pribli ava èujem reèi, Olja, lice ti je èarobno , a ja to èarobno lice
sklanjam u stranu, zatim pravim blagi poluokret, povijam glavu i molim se bezime
nom
Bogu da se vrata otvore ispred mene. Molitva mi je usli ena, nogama sam tri puta t
rupnula
i u noæi nestala.
*
Ritmika tela pospe ivala je grèeve na njenom licu, koje sam posmatrao sa dovoljne
udaljenosti sa koje mi se ne muti pred oèima. Vagala se u mom krilu, kao teg na te
razijama,
a ja sam balansirao na drugom tasu. Njena ruka je bila obmotana plavkastim
èar avom. Moja ruka je bila eljna dodira i potra ila je njenu ruku, koja je bila opijen
a
ritmikom i nije oseæala moje dodire. Moji prsti su pomislili kako bi se najbolje s
lagali sa
njenim prstima i pohitali ka igri preplitanja. Ne to se desilo, ritmika je utihnul
a. Æutanje
je prekinula promaja, koja je pomerila zavesu i njeno lice je obasjala svetlost
lampiona.
Lice joj je bilo èarobno i prosto pozivalo na osve enje utihnule ritmike.
Samo jednom sam je po eleo. Bilo je u mojim mislima fatalno, a van misli se
pokazalo pogubno. Sve bih dao da mogu da promenim tokove elja. Sve bih dao, a ni ta
nisam probao. Vreme je da probam.
*
Nema gore robije od podstanarskog statusa u Beogradu. Kada podignem platu,
odmah polovinu bacim za stan, a druga polovina ostaje za goli ivot. Da ne plaæam st
an
mogla bih za godinu dana da u tedim za put oko pola sveta. Mo da bih izgubljeno puto
vanje
lak e podnela da nije obaveznog seljakanja. Kada bih sastavila godinu dana u jedno
m
stanu bila bih presreæna.
Za dva dana æe osmi mart, u gradu se oseæa euforija, a ja obele avam kese, zatvaram
trakom kutije i i èekujem Tanju da doðe. Veæ sam se uhodala se kesama za ðubre,
kutijama od èipsa i crvenim markerom. U sobi mi odzvanjaju nervozni koraci, jer je
dino
etnjom mogu da se skoncentri em na spisak na papiru i glavi. Telefon se ogla ava uobièa
jenim
zvonom, mo da je onaj prevoznik poranio. Prilazim bli e, telefon je u doma aju
ruke. Ruka mahinalno pribli ava telefon oku, koje jasno vidi ime, Branko. Da li da
se
javim? Za to ne bih, barem ne moram da la em kako sam zauzeta.
- Æao Branko.
- Æao Olja. Nismo se odavno èuli i eto, po eleo sam da ti se javim
- Lepo od tebe.
- Kako provodi nedeljno prepodne?
- Ne pitaj, selim se. U totalnom sam haosu.
- Znam kako je. Imam i ja dug podstanarski sta . Kada je akcija?
- Ma otprilike za sat vremena, èekam prevoznika da mi se javi. elim samo da
pre ivim dana nji dan i da se stropo tam u krevet. ta ima kod tebe?
- Daj mi adresu.
- Ma ne nikako
- Nemam elju da te ubeðujem kako neæu zloupotrebiti tvoju buduæu adresu, ali
stvarno imam elju da ti pomognem.
- Ihh nismo deca. Nego, jednostavno ne elim da te maltretiram. To je sve
- Super. Ja samo elim da ti pomognem i to je sve daj mi adresu.
Tanja je bila bli a i otvorila je vrata, a ja sam ga iz sobe videla kako ve to presk
aèe
kutije. U ve tini preskakanja nije zaostajao ni momak koji je do ao sa njim. Predsta
vio
ga je kao jedinog radnika u njegovoj skromnoj firmi. Nisam imala èime da ih poslu im
,
pa smo jeli èips, koji smo uzimali kao deca iz kese. Sasvim sluèajno se nametnula pr
ièa o
moguænosti brzog interneta u mom novom stanu, a Tanja fanatik za filmove iskoristi
la je
priliku da sa njima prièa o najnovijim filmovima. Ne kapiram gde je èar gledati film
, koji
je neko snimio u bioskopu, ali ovog puta mi je prijao bilo koji razgovor u kome
nisam ja
sudelovala. Ponovo sam u ivala u njegovoj reèitosti, a o acovala sam i kako su se obuk
li.
Ispred mene su dva sportski obuèena èoveka, od kojih jedan pleni ukusom. Bele patike
sa vazdu nim ðonom, bele teniske èarape, plava majica ispod svilene ute trenerke, to je
skupo i prosek u ukusu, i naravno ne nosi Branko. Teget platnene patike, kojima
je verovatno
isekao iletom zastavicu za marku, prljavo sive èarape, platnene teget pantalone
koje imaju dve bele pruge du avova i crvena majica sa skromnom arom, koja je ispod
crnog bluzona na niranje, nosi Branko.
Prevoznik mi se javlja, ka e da je na pola sata vo nje do zgrade, mi poèinjemo
ubrzano da snosimo stvari. Kom inica preko puta, ovog puta umesto dobronamernog
pijuniranja stana, izigrava èuvara stvari. To joj nije palo te ko, jer znam da uvek i
ma
nekog ispred zgrade sa kojim je rada da poprièa. Tanja prati stvari u liftu, momak
istovara
sa Tanjom u prizemlju, a ja sa Brankom iznosim stvari iz stana i reðam ispred lift
a.
Branko je hteo da bude u prizemlju sa Tanjom, ali sam ja zapovednièkim tonom nared
ila
da ostane u stanu. Ispala sam kao neka ve tica, ali sam samo htela da budem bli e Br
anku,
a nisam znala za to. U trenutku sam pomislila da mi samo prija njegovo prisustvo,
ali sam kasnije uvidela da je odradila intuicija, jer sam se sa Brankom savr eno k
apirala
bez puno reèi. Kada smo prvi put napunili lift ostali smo sami u stanu i prve reèi k
oje
sam mu uputila, bile su reèi zahvalnosti to je do ao. Sa iznenadnim pitanjem, ve to je
izbegao da mi da bilo kakvu potvrdu moje zahvalnosti.
- Otkud ti ovaj Sansui risiver? On je stariji od nas. Prava je retkost.
- Moj pokojni otac ga je kupio u momaèkim danima, a ja sam ga uzela za uspomenu.
Veæ est godina je sa mnom.
- To znaèi
- Da, esta je godina kako mi je otac umro.
Napravio je neku boleæivu facu, sprema se da ne to ka e. Bilo ta da ka e biæe
emotivno. Prekidam njegov uzdah, a verovatno i misli.
- Dobro me podseti, njega æe da snesemo na kraju. Mo e li kod tebe u gepek?
- Biæe zavijen u staro æebe, ne bih mogao da dopustim da se negde ogrebe.
- Hvala ti.
Ponovo stan na Novom Beogradu, ali ovog puta dosta bli e gradu. Mo da se jednog
dana preselim i u sam grad. Izbacili smo sve stvari iz kombiæa i pristupili poslu
sa
istom emom. Branko i ja ulazimo u lift, a njegov drug ugurava kutije izmeðu nas. Ta
nja
je zalupila vrata i mahnula kroz zamuljano staklo. Pritiskam broj sedam, oseæam na
gli
trzaj i svetlo se gasi. Kutije dele na a tela, a mi delimo mrak i ustajao vazduh.
Posle drugog
sprata uviðam da se sijalica pali kada prolazi lift kroz sprat, a gasi u meðuspratu.
Vidim broj èetiri na vratima i njegove ruke na kutijama. Koristim trenutak tmine,
hvatam
ga za tople ruke i privlaèim ka sebi, murim i savijam se preko kutija. Oseæam arenilo
boja preko kapaka, ali ne i njegove usne. Nastupa interval tmine. Na trenutak mi
se
uèinilo da njegove ruke ele da me zadr e, ali stiska nije bilo. Vraæam svoje ruke u prv
obitni
polo aj i èekam da se pojavi broj sedam na vratima. Vratio mi je u paketu za neuzvraæe
no
milovanje i poljubac. Mogla sam sa njim iz kluba i u krevet da odem, ali meni
treba ne to trajnije. Sada uviðam da mi je nudio ne to trajnije, a ja nisam razumela.
Sada smo jedan-jedan, mo da mo emo i drugovi da budemo, ionako su mi svi kvazidrugiv
i
zauzeti kada treba da se selim.
Sve su stvari u stanu, a ponajvi e u sobi, jer nije ni za oèekivati da budu na drugo
m
mestu u jednosobnom stanu. Zovem Tanju u hodnik i zadu ujem je da im bude na
usluzi, jer moram da se izgubim na petnaest minuta.
Dok se drndavi kombi provlaèio izmeðu parkiranih automobila primetila sam
jednu prodavnicu u susednoj zgradi. Momci su mi nesebièno pomogli i veliko je pita
nje
da li æu nekada moæi da im se odu im, zato mogu da napravim neko meze, da ih barem
malo poèastim. Kada se moj otac nekom zahvaljivao, uvek je poklanjao piæe ili bombon
jeru
i nagla avao da je to samo njegov znak da ceni njihov èin, a valjda æe se ivot postarat
i
da im se adekvatno odu i. Voðena sliènom namerom prilazim rafu sa piæima, uzi-
mam vinjak i koka kolu i nastavljam ka delikatesu. Stajem iza starije ene i nemin
ovno
èujem njenu porud binu.
- Dvesta grama svinjske peèenice, ali da mi iseèete veoma koso i tanko, kako bi
izgledalo da je ima to vi e. Imam neke goste, pa
- Gospoðo, dvesta grama, je dvesta grama i ne mo e da bude vi e.
- Eh, mladiæu, znam ja koliko je dvesta grama, ali kada mi vi to tako lepo iseèete
i ja razvuèem bar unasto po celom ovalu, izgledaæe veoma bogato. Bitno je da
izgleda, a ostalo kako im bude.
ena je vrlo ozbiljno nastupila, a radnik je poku ao da je ismeje, sreæom nije mu
uspelo. On se kao ne to èudi, a mo da je vezao rep da prikrije proreðenu kosu. ena se
æutke odmakla od hladnjaka, a ja sam ostala da ga maltretiram sa zahtevom da mi is
eèe
Èajnu i kaèkavalj, i sve to rasporedi u dva tanjira od stiropora. Za èaèkalice i maslink
e
sama sam se postarala.
Èim sam u la u stan povirila sam kri om kroz poluotvorena vrata od sobe i ugledala
oljice od kafe u kojima se nazirao talog. Stigla sam taèno na vreme. Svi su brbljal
i,
a ja sam neprimetno oti la u kuhinju, da kao to reèe gospoða, maslinkama napravim
privid bogatije trpeze.
*
Nije prvi put da je Srbija objavila rat kriminalcima, ali je prvi put re ila da to
uradi
temeljito, slojevito i javno. Policija kao glavni nosilac posla anga ovala je emin
entne
struènjake, kako bi poveæala svoju efikasnost. Pozvan je svako za koga se smatralo d
a
mo e doprineti re enju kompleksnog problema. Ovog puta su se ujedinile pozicija i op
ozicija,
a policija se javno zaklela da æe i ovog puta biti u slu bi naroda. Struènjaci su
pokazali odanost narodu, tako to su se odrekli dnevnica u korist narodnih kuhinja
. U
strogoj tajnosti su dva meseca vr ene multidisciplinarne analize i do lo se do zaklj
uèka
da je kriminal u velikom opadanju, ali da javnost nije na adekvatan naèin upoznata
sa
tom èinjenicom. Veliki procenat nepismenog i polupismenog stanovni tva predstavljao
je nepremostivu prepreku u pravilnom sagledavanju pokazatelja kriminala u Srbiji
.
Radna grupa je do la do zakljuèka da æe edukacijom stanovni tva zemlja imati dvostruku
korist. Poveæala bi se op ta pismenost stanovni tva i ostvarilo bi se pravilno tumaèenje
pokazatelja kriminala. Meðutim, struènjacima je reèeno da su arlatani i da se ne
prihvataju takve metode, a policija je objavila veliko pro irenje bele knjige, u k
ojoj æe
biti zateftereni i najsitniji kriminalci. No, to je bio samo trik, da ne bi prav
e informacije
potekle ka kriminalnim vodama. Stvarnost je bila znatno drugaèija. Policija je pos
lu ala
struènjake, a kriminalce je pro irenjem bele knjige, kao oprobanom metodom, dr ala u
velikom grèu.
Kada bi ime Rodoljuba Stojanoviæa osvanulo na listi bogatih ljudi u nekom enskom
èasopisu, odmah bi se udavaèe razletele i potegle sve silikonske i salonske veze ne
bi li nekako upoznale dotiènog gospodina, a ostali bi se zapitali ta je to pokrao,
te vredi
dvanaest miliona dolara. Naravno, njegovo ime je strogo èuvana tajna, jer bi se sa
znanjem
da je toliko dr ava Srbija ulo ila u njegovo kolovanje, porazboljevale mnoge udavaèe,
a ostali bi pokrenuli prièe koliko jo ima takvih Rodoljuba koji nemilice tro e
narodni novac. Udavaèe nikada ne bi verovale da je novac u obrazovanje najbolje ul
o en
novac i da takav èovek pod uslovom da je iv, uvek vredi, a ostali nikada ne bi pove
rovali
da postoji samo jedan Rodoljub. Ako tome pridru imo pomisao da je narod izgubio
poverenje u izjave zvaniènika, onda je sasvim oèigledno da taj èovek mora zauvek da
ostane fikcija ili junak nekog jeftinog romana, bez odreðenog anra, koji se prodaje
na
kiosku ili kru i besplatno internetom.
Za one malobrojne verujuæe, Rodoljub postoji, ali je nevidljiv za razliku od njego
vih
dela, koja su èesto vidljiva ali se jednostavno pripisuju policiji.
Da nije do lo do demokratskih reformi Rodoljub bi i dalje bio poslu ni beogradski
inspektor, koji bi neprestano imao dodira sa sitnim provalnicima i krupnim kavga
d ijama.
Mislio je da ga je sreæa pogledala, kada je pozvan na prekretnièki razgovor, ali
je kasnije shvatio da vi e duguje svojoj dvanaestogodi njoj neumrljanoj karijeri, je
r je
nova vlast htela samo po ten kadar. Znao je on dobro da to nije va ilo za celu polic
iju,
jer bi u tom sluèaju policija morala da penzioni e i one sa deset godina radnog sta a,
to
nimalo nije isplativo, a stavila bi mrlju na sopstveni kadar. To je samo potvrdi
o kada mu
je pri prvom pojavljivanju na novom radnom mestu naznaèeno, ta policija namerava sa
ljudstvom u narednom periodu. Policija je uzela nov model za dugoroènu selekciju z
aposlenih,
koji se oslanjao na neprestan rad sa psiholozima, to bi na kraju urodilo pokajanj
em
za ne to to je veæ uèinjeno. Nije se oèekivalo da se neko javno pokaje, ali iskusni
psiholozi bi uvek znali u sasvim obiènom razgovoru da li se neko pokajao. Struènjaci
dobro znaju da svako mo e da pogre i, ali onaj ko pogre i i kasnije se iskreno pokaje,
velika je verovatnoæa da je po tenjaèina, kome se omaklo. Onaj ko se ne pokaje, nema
ta da tra i u policiji. Ako sudija uva ava kriminalcima iskreno kajanje, za te ne bi i
policija svojim radnicima, koji nisu kriminalci? Po to su struènjaci znali da proces
pokajanja
dugo traje, najvi i vrh policije re io je da Rodoljuba neprestano koluje na najpresti n
ijim
akademijama, kako bi mogao konstantno da prenosi znanje na kadar koji bi trebalo
polako da pristi e. Zato je za dvanaest godina njegovog kolovanja potro eno èitavih
dvanaest miliona dolara, a sasvim je sigurno da ne postoji vi e Rodoljuba.
Konaèno su se stekli uslovi, a i objektivna potreba da se osnuje posebno odeljenje
u policiji, koje bi se bavilo pravilnim predstavljanjem rada policije. Odeljenje
je èinilo
osam èlanova ukljuèujuæi i Rodoljuba, koji je bio naèelnik. Po to je u demokratskom
dru tvu sve transparentno kao u knji ari, a nikada se ne proverava da li knjiga ima
uvijaè,
narodu je to odeljenje predstavljeno, kao odeljenje za unapreðenje odnosa sa graðani
ma,
kako bi se graðani to vi e pribli ili policiji. To je zami ljeno kao dvosmerna
komunikacija sa jednim smerom pribli avanja, jer se policija za sve ove godine dov
oljno
pribli ila graðanima i vi e nije bilo potrebe za pribli avanjem. Odeljenje je bilo javno
, a
zadaci koje su obavljali bili su tajni. Tajnost zadataka su garantovali sami rad
nici, jedino
èime su i mogli, svojim po tenjem. U nekoj drugoj zgradi, ljubazno ensko osoblje javl
jalo
se na besplatan telefonski broj i bele ilo sugestije. U poèetku su graðani mislili da
mogu putem tog broja da proslede albe na rad policije, ali ih je strpljivo i ljub
azno ensko
osoblje vremenom naviklo samo na sugestije, koje su se sve slivale kod Rodoljuba
.
Rodoljub je dobro poznavao svoje podreðene, jer je svakog barem godinu dana
poduèavao raznim ve tinama, ali pomalo se pla io timskog rada, jer je to za njega bila
novina. Osim toga nije isto biti predavaè i voditi jedan tako ozbiljan projekat, o
d nacionalnog
interesa. Celu noæ je smi ljao uvodni tekst, kojim bi nekako naznaèio ta se od
njih oèekuje i kako da pristupe takvim zadacima. Kao i uvek, istreniran da ni ta ne
bele i
na papiru, zabele io je sve u glavi. Izlaganje je podelio na delove, a delove je u
glavi obele io
bojama.
Kada je u ao u salu velièine manjeg dvosobnog stana, nasme io se svojim podreðenim
kolegama, ali ne tako toplo kao to je znao svakom ponaosob. Kolege su shvatale
njegov polo aj, a i bile su svesne svoje odgovornosti, tako da nisu kvarile trenut
nu atmosferu.
Bez uobièajene jutarnje kafe, koju je kao predavaè ispijao sa kolegama, zapoèeo je
izlaganje.
Po tovane kolege, do lo je vreme da praktièno primenimo steèeno znanje. Duboko
sam ubeðen da neæemo imati prilike da primenimo svo steèeno znanje, ali ono to se
bude primenjivalo, moralo bi biti bez gre aka ili sa najmanjim moguæim gre kama. Kao
to znate, mi smo najbolji meðu najboljima i od nas se oèekuju rezultati. Preduslov za
rezultate je disciplina, a sve ostalo æe proizaæi iz timskog rada.
Pred Rodoljubovim oèima se pojavila crvena boja, koja je oznaèavala prelazak na
drugi deo.
Na zadatak je da nekako omoguæimo na em narodu, èak i onima u dijaspori, jer
æe se i oni jednoga dana vratiti u zemlju, da pravilno sagledavaju rad i uèinak poli
cije.
Pored toga imamo zadatak da kriminalcima poka emo svu superiornost policije, kako
bi
ih konstantno odvraæali od potencijalnih kriminalnih radnji. Ta dva cilja biæe neraz
dvojiva
i meðusobno æe se preplitati.
Pred Rodoljubovim oèima se pojavila narand asta boja, to je oznaèavalo da je
vreme za treæi deo.
Ako sam naglasio reè, nekako, red je i da naznaèim kako æe se to ostvariti. Odmah
æu da ka em vrlo jednostavno, putem medija. Mi smo po nekoliko puta odgledali sve
epizode CSI serijala i do tanèina razraðivali postupke, ali nikada nismo diskutovali
o
razlozima postojanja takvih serija. Ako mislite da su Amerikanci pravili takve s
erije da bi
nama pomogli u kolovanju kadrova, grdno se varate. Naime, takve serije su pravlje
ne
da bi se buduæi prekr ioci odvratili od zamisli da uèine neko krivièno delo. Proseèan
Amerikanac provodi puno vremena uz televizor i vi e se ne postavlja pitanje dostup
nosti
televizije. U svakoj novonastaloj selendri prvo se obezbedi repetitor, pa tek on
da zdravstvena
stanica. Po to su serije vrlo uverljive, a dostupnost se ne dovodi u pitanje, logièn
o
je da proseèan Amerikanac negde u Iaowa-i, pomisli da je prvi veæi grad opremljen sa
takvom ekipom. Dovoljno je da pomisli, a sve ostalo odrade stotine odgledanih ep
izoda.
No, da se vratimo u Srbiju. Za jednu ovako malu i siroma nu zemlju neprihvatljivo
je
snimanje takvog serijala, ali ve to uraðene kratke forme sa sliènom koncepcijom su pri
hvatljive,
a nadamo se i da æe biti delotvorne. Svako hap enje, ako se ve to ukomponuje
sa re ijskim elementima, mo e postati jedna domaæa CSI epizoda, samo u kraæoj formi
Od danas æe sav policijski materijal, koji se snima prilikom hap enja, prvo prolazit
i
kroz na e ruke, pa tek kada se valjano obradi davaæe se medijima. Neæe vi e biti uzaludn
o
potro enih scena hap enja.
Napravio je kratku stanku, a pred njegovim oèima pojavila se uta boja, koja je
oznaèavala poèetak èetvrtog dela. Rodoljub je imao trening iz elektronike, pa je usvoj
enu
emu, po kojoj su se otpornici oznaèavali bojama, jednostavno preneo u svakodnevni
ivot.
Ovo kratko izlaganje zavr io bih sa prièom o medijima. Do sada su mediji bili
naviknuti da kr e Zakon o kriviènom postupku, tako to su objavljivali imena lica prot
iv
kojih se vodi postupak, to je nekada znalo da ometa istragu, a èesto su i osumnjièeni
imali nesagledive posledice. Meðutim, do lo je drugo vreme zakon mora da se po tuje.
Svake promene stvaraju odbojnost kod ljudi i sasvim je razumljivo da æe toga biti
i
kod novinara. Ako dosada nji novinari nisu raspolo eni za takav vid saradnje, potra it
e
nove, kolovanije, trezvenije, koji æe shvatiti znaèaj i potrebu novog pristupa starim
temama. Upotrebite sva raspolo iva poznanstva i veze kako bi do li do takvih novinar
a.
Hvala vam na pa nji, nadam se pardon, jednu stvar sam umalo zaboravio da napomenem
.
Takvi novinari moraju biti spremni da objavljuju blic vesti, koje nemaju potporu
u
realnosti ili im se ne mo e uæi u trag. To bi bilo sve. Izvolite pitanja.
Izlaganje je bilo koncizno i delovalo je da su ga svi razumeli. Delovalo je frta
lj
minuta dok se nije javio za reè Borivoje, najmlaði èlan u odeljenju.
- Ako mo ete malo da mi pojasnite to za blic vesti. Buni me to to nemaju potporu
u realnosti.
- Ah, da. Kao i uvek najbolje je da vam dam konkretan primer. Vest bi mogla da
izgleda ovako Specijalno forenzièarsko odeljenje pri MUP-u, je uspostavilo
blisku saradnju sa istim odeljenjem iz Bugarske u cilju razmene steèenih znanja
i dalje regionalne saradnje. Naravno, to se nije dogodilo, ali takvu vest
niko neæe istra ivati niti dubiti. Ako krene da dubi, naiæi æe na odgovor, da je
sve drugo strogo poverljivo. Takva blic vest bi u narodu malo uzdigla ugled tog
odeljenja, a ne bi izazvala nikakve ne eljene posledice. Jo pitanja?
Borivoje okleva, ali ipak se usuðuje da pita.
- Ja bih da prokomentari em ove blic vesti. Ovako formulisano ispada da je ta
vest la .
- To samo deluje, jer la i nije la ako nema tetne posledice. Jo pitanja?
Nema.
*
Svetska ekonomska kriza je mnogima promenila ivote. Neki su pali u depresiju,
te su uz ekonomsku pridodali i du evnu krizu i time smanjili ansu za boljitkom kada
kriza proðe. Postoji skupina ljudi koja se vodi onom narodnom, kako do lo - tako pro l
o,
i smireno i èekuje prolazak. Oni najmalobrojniji su iskoristili krizu za vlastito us
avr avanje,
kako bi spremno doèekali ekonomski oporavak i nadoknadili sve ono to im je
kriza oduzela.
Pred samu krizu Ranka Milosavljeviæ je bila etajuæa novinarka, koja je uskakala
sa intervjuima i prilozima, gde god bi se ukazala potreba. Kada je kriza zakucal
a na vrata
televizijske kuæe u kojoj je radila, direktor je pokucao na vrata etajuæeg osoblja i
sa vidnom
tugom u oèima saop tio odluku o otpu tanju radnika. Svo etajuæe osoblje mu je
bilo drago i kvalitetno, ali je nekako morao da otpusti jednog radnika. Jedino R
anka nije
imala zavr en fakultet i to je prevagnulo u njegovom izboru. Nije imao hrabrosti d
a
Ranku izbaci na ulicu, pa je na ao kompromisno re enje i zaposlio je na ulici. Izbac
io je
jedno deri te koje je se bavilo pijaènim barometrom i gradskim saobraæajem, a na njeno
mesto postavio Ranku. Pasti sa konja na magarca nikom nije lako, ali nekako je k
riza
svojom te inom malo ubla ila pad.
Na la se tamo gde je bila pre deset godina. Sve je isto, samo su se promenili broj
evi
telefona i lica na pijacama. Udahnula je duboko i kao ekonomska kriza jednim pot
ezom
izbrisala godine jurnjave i dokazivanja, a kada je izdahnula bila je spremna za
novi
poèetak. Re ila je da naredne dve godine provede isto u jurnjavi i dokazivanju, ali
ovog
puta pred profesorima. Roditelji su oèekivali njen nastavak kolovanja i obradovali
je sa
u teðevinom, koja je bila dovoljna da pokrije kolarinu za preostale dve godine studij
a.
Posao na televiziji je otaljavala, sa elementima zabu avanja, a fakultetu se preda
no
posvetila. Nakon dve ipo godine marljivog rada imala je u ruci diplomu diplomira
nog
novinara i napokon je dobila oseæaj da umesto papira dr i moænu palicu, sa kojom mo e
da se odbrani od golorukih napadaèa. Meðutim, Ranka nije shvatala da to nije policij
ska
palica, koja samo slu i za odbranu, veæ neka sasvim druga palica sa kojom se napada.
Kriza je pro la, a ona jo uvek ostala na magarcu. Ovog puta je magarac nosio i te ku
diplomu i sve te e je podnosio teret posla.
Diploma joj je sazidala samopouzdanje, a novinarski sta prodornost. Re ila je da
se oproba u istra ivaèkom novinarstvu. irila je oèi i èuljila u i, ne bi li naèula neku ne
vdu
ili kakvu nesvakida nju prièu. Sreæa joj se delimoèno osmehnula na svetog Trifuna,
kada je prisustvovala slavi i èula gorku ispovest jednog seljaka pokraj Drine. Nij
e se
alio na Drinu, koja mu svake godine otme po koji metar du cele njive, jer je reèna æud
nepredvidljiva, ali se alio na dr avu koja mu ne dozvoljava da raskrsti sa njivom i
posveti se ljunku koji je u dana nje vreme bogom dan, kao i plodna oranica. Ne bi t
o
bilo ni ta èudno da nije spomenuo kako na nekoliko kilometara ispod njega privatnik
na
sprudu vadi ljunak sa svim dozvolama i bez ikakvih trzavica. ljunak koji Drina pot
kopava
ispod seljaèkih njiva, zavr ava na sprudu, sa koga neki drugi ljudi ubiraju korist.
Ranki je istog momenta srce presekao ig pravednosti, a u glavi se pojavio naslov,
ljunkarska
mafija. Kao i ljunkari i ona je krenula da kopa, ali ne po plitkom sprudu, veæ
malo dublje u potrazi za muljem koji obeæava. Po to svi kopneni i vodeni putevi vode
u
Beograd, Ranka je od èeprkanja u jednom selu pokraj Drine do la do Beograda gde je
trebalo da nastavi kopanje u potrazi za muljem. Mulj je prekrivalo granje i u si
lnom raskrèivanju
granja, neminovno je bilo da nekom privuèe pa nju.
Borivoje je dobio zadatak da nekako ostvari kontakt sa Rankom i ispita da li je
pogodna osoba za predstojeæu saradnju. U glavi je imao iroku lepezu oprobanih triko
va
u uspostavljanju kontakta, ali svi su zraèili naivno æu, a sluèaj je zahtevao veliku ozb
iljnost.
Sluèajan susret, a potom flert, da bi na kafi u obiènom kafiæu priznao da je on
jedan od ljudi, koje novine navode kao, izvor blizak policiji. Odluèio se za direk
tnu varijantu
i sroèio reèenicu : Ranka, ako te zanima ko su pravi vlasnici ljunkara, doði sutra
ujutro u deset u kafiæ, Petao etao . Ranka se zbunila i ni ta nije mogla da izusti. Iza
njenog
stola je bio zid, a ipak se panièno osvrnula kao da je htela da bude sigurna, da j
oj
neko ne stoji iznad glave i prislu kuje telefonski razgovor. Pre nego to je udahnul
a sa
namerom da pita ko je on, Borivoje je presekao stalo enim glasom : videæe me u izlogu
,
biæu u utoj ko noj jakni, piæu kafu i gledaæu prolaznike .
Osmi mart je skliznuo u deveti i potpuno se istopio u desetom kada su ene zaborav
ile
na jo jedno poni enje, koje im svake godine prireðuju mu karci uz njihovo preæutno
odobravanje. Tako je mislio Borivoje i nije bio od tih koji su enama poklanjali p
a nju
tog dana, a u sebi se nadali da æe zauvek biti kao i do sada u Srbiji, da su samo
tog
dana ene i mu karci ravnopravni. Namerno je pozvao Ranku devetog, kako bi se na li
po prestanku euforije.
Svakim trenom joj se vrzmalo pitanje po glavi, ko je taj stranac? Kada bi nakren
ula
èa u sa vodom videla bi obrise nepoznatog lica na povr ini èa e. Dok je prala zube,
pi kila, kuvala i pila kafu, uvek bi joj pred oèima bilo njegovo nepoznato lice. Por
ed zebnje
i teskobe, nije oseæala veliki strah, sve dok joj se nije ukljuèio alarm na mobilnom
,
koji joj je dao do znanja da treba da krene na sastanak.
Kada je napustila zgradu televizije, od etala je do prvog autobuskog stajali ta.
Nervozno je èekala autobus, za koji je znala da neæe naiæi. Nervozno èekanje podrazumeva
neprestano izviravnje na ulicu, zatim etkanje u svim pravcima, a u njenom sluèaju
neobavezno pogledivanje u svakog ivog stvora, kojeg je oko moglo da registruje.
Neko bi se iznervirao to èitavih petnaest minuta ne dolazi autobus, ali ona je samo
pogledala na sat i nastavila pe ice. Pe aèila je oko pet minuta kroz krivudave doræolske
ulice i u la u samoposlugu, gde je na uglu jednog rafa, sa pogledom na ulicu birka
la deèje
èokoladice. Iza la je iz prodavnice i nastavila smirenim korakom da koraèa trotoarom,
èiju su liniju presecale raznobojne haube. Kola amerièkih akcionih filmova, u kojima
neko nekog prati, zavr io se kada je kroz staklo kafiæa ugledala utu jaknu, delimièno
zaklonjenu granama obli njeg drveta, èiju je sliku stvorila refleksija skoro opranog
stakla.
Stranac je pratio njenu figuru, koja se spremala da zakoraèi u kafiæ. Ni ta joj nije
preostalo, sem da se nasme i, jer je shvatila da on zna kako izgleda. Kada je bila
na rastojanju
od oko dva koraka, Borivoje je ustao i pru io ruku.
- Po tovanje Ranka, ja sam Borivoje. Izvoli sedi.
- Drago mi je.
Oboje su registrovali konobara koji se pribli avao i strpljivo bez reèi èekali da je
uslu i. Naruèila je obiènu kafu. Gledala ga je pravo u oèi i èekala da zapoène prièu.
Tapacirana, visoka, barska stolica ulila joj je oseæaj sigurnosti. Stranac postaje
obièan
stranac od koga treba da uzme intervju.
- Verovatno se pita , kako znam ta ti treba?
- Ne, sve vreme se pitam ko si ti?
- Ja sam policijski inspektor. Zadu en sam za komunikaciju sa novinarima.
Verovatno ti je sada jasnije, otkud znam ta ti treba.
- Da, da sada mi je mnogo jasnije, ali mi nije jasno za to mi se nisi predstavio
kada si me nazvao?
- Hteo sam da vidim koliko ti je stalo do informacije.
- Aha sada si se uverio da mi je veoma stalo.
- Jesam, ba mi je drago da je tako.
Napravili su kratku stanku, jer su èekali da se konobar okrene i zapoène petometarsk
i
njihajuæi hod sa praznim anjcerom u ruci.
- Ti meni vlasnike ljunkara, a ja tebi?
Znao je da tu nema mnogo filozofije, ali stvar nije bila tako jednostavna da bi
mogao u jednoj reèenici da objasni ta u stvari eli. Izvadio je iz d epa, papir presavi
jen
na èetvrtku i stavio na sto.
- Ovo je tvoje. Ne duguje mi ni ta. Ta imena i bigrafije su samo izgovor da
bismo se sastali
- Opa, tu su i biografije. Pretpostavljam kriminalne.
- Zna se ta narod zanima. Elem, hteo sam da ti ponudim saradnju na du e staze.
Mi bismo te snabdevali policijskim materijalom u vezi aktuelnih kriviènih
dela, a tvoje bi bilo da to lepo prezentira narodu. Mi ti damo materijal, a ti
kao novinar napravi prièu.
Nije mogla da sakrije odu evljenje, ali je probala da prikrije sa ironiènim pitanjem
.
- Za to me zeza ?
- Ne zezam te. Zar ne vidi da sam ozbiljan?
- Ma to ti je u opisu posla sad se i ja malo zezam Borivoje, ne to si prevideo,
ja nemam emisiju.
- Znam. Nudim ti ansu da stvori emisiju.
Najednom se prenula, da je to sve mo da neka prevara, koja æe se tek kasnije
otkriti i neve to je poèela da napipava koliko u njegovoj prièi ima istine.
- Ma da, odmah ovde u kafiæu. Neka se zove neka se zove Rotacija.
- Odlièno ime. Ba u duhu naroda i policije.
Na svaki njen aljiv komentar, on je bio ozbiljan i njene komentare nekako prebaci
vao
u njegovu korist, koja je bila samo u reèima, jer jo uvek nema nikakvog dogovora.
- Dobro, kada mogu da se malo pobli e upoznam sa materijalom?
- Mo e odmah. Moja kancelarija je na pet minuta odavde. Kolima, naravno.
- Aha va i, samo da popijem kafu.
Kafom je htela da dobije na vremenu, kako bi se malo pribrala, jer oèigledno vi e
se nije oseæala kao da uzima intervju nekom strancu. Osetila se kao da ide kroz moèv
aru
punu ivog blata, a on je jedina osoba koja zna gde je blato, ide ispred nje i pov
remeno
joj pru a d entlmenski ruku.
- Skuvaæu ti novu u kancelariji.
Ustali su istovremeno bez reèi. On je vratio presavijen papir u d ep i krenuo prema
anku, a ona prema izlazu. Njegovo voðenje igre pre lo je u bezobrazluk, ali nije imal
a
kud. Strpljivo ga je gledala dok æaska sa ankerom i komentarisala u sebi kako je pr
avi
pandur, jer koristi svaku situaciju da pridobije nekog ili neku informaciju. Mo da
se
znaju ili pak eli bolje da ga upozna. Ðavo bi ga znao, pandur je to. Stajala je na èi
stom
trotoaru i mirno posmatrala parkirane automobile du ulice, kao da je htela da mu
da do
znanja da je spremna bez pogovora da ga prati do sledeæeg nivoa njegove igre. Gled
ala je
automobile i pogaðala koji bi mogao njegov da bude, a krajièkom oka je pratila njega
.
Pojavio se na vratima i izvinio, a ona nije stigla da izvaga koji je automobil i
nspektorski,
jer su svi spadali u prosek, sem nekoliko vozila biv e radnièke klase, koja se istop
ila pod
naletom tranzicije, a i èeznuæe kada se istope njihova vozila u nekoj visokoj peæi. Koraèa
li
su desetak koraka, a on je zastao kod crvenog Juga, otvorio vrata i rukom pokaza
o
da mo e da uðe. Ranka se potrudila da èuðenje ne izaðe iz njenih oèiju, ili joj se ne izmig
lji
smeh iz ponekad neposlu nih usta. Pre nego to je krenuo, izvadio je d epni plejer i
pomoæu nekog kabla u tekao u radio. Pitoma Portugalska muzika pokrivala je zujanje
savr eno èistog auta, koji je poèeo da se kotrlja negde ka Dunavu. Ona je u ivala u muzi
ci,
a on u svom uspehu, jer je pretpostavio da vi e nema prepreke njegovom zadatku.
U ao je u naselje na obali Dunava i parkirao na parkingu. Iza li su iz kola. Nije vi
deo
kako ga Ranka sumnjièavo gleda, jer je zakljuèavao vrata ali je èuo njen pomalo usplah
iren
glas.
- Poka i mi znaèku.
- Sumnja u mene?
- Ovde nema policije, samo stambene zgrade i drndavi Jugo. Hoæu da vidim
legitimaciju.
- Hoæe da je polako izvuèem sa dva prsta?
- Bilo kako, samo da je vidim.
Ti ina i obostrano streljanje oèima nije dugo trajalo, jer je Borivoje elegantno
ra nirao jaknu, zaobi ao kola i mirno pru io tra eno. Pomalo ljuta na sebe, letimièno je
pogledala legitimaciju i u stavu mirno klimnula glavom, kao znak da mu veruje. H
tela je
nekako da ispegla napetost koju je stvorila.
- Izvini, izgubila sam iz vida da je ovo tvoj auto.
- Nije moj, slu beni je.
- Ih, time se vozite?
- Ma da, zaplenjeno je nekom kriminalcu.
- A d ipovi se ne zaplenjuju?
Koraèaju æutke ka ulazu. Ranka oseæa njegovo ignorisanje i bez taktiènosti nastavlja.
- D ipovi se zaplenjuju, ali se prodaju i novac vraæa narodu.
- Ba tako. Uostalom inspektor ne treba da bude upadljiv.
Tek ga sat vremena poznaje, ali promenjena boja njegovog glasa slikovito joj je
pokazala da je preterala. Podsetila je sebe na samokntrolu. D entlmensko otvorenih
dvoje vrata, jednominutno æutanje u liftu i gledanje u stranu, prethodilo je ulask
u u
oskudno name ten, ali èist stan.
Skuvao je obeæanu kafu, a ona je izabrala liker, iz iroke lepeze ponuðenog piæa.
Dok je on pravio kafu, diskretno je stavila èokoladne bananice na tacne.
Iz torbice za dokumenta izvadio je disk i bez reèi ubacio u plejer. Krenule su
pokretne slike, a ona je veoma èesto srkutala u malim gutljajima kafu, kako bi pri
krila
pljuvaèku odu evljenja, koja joj se stvarala u ustima. Odgledala je prvi kratkometra n
i
film i prokomentarisala.
- Vi ste se ba potrudili pri snimanju i monta i. Èestitam.
- Napredujemo, zar ne?
- Vidno. Hajde pusti jo neki. Koliko imate spremljenih filmiæa?
- Dvadesetak. Imaæe dovoljno za mesec dana emitovanja, tvoje Rotacije, a
nova hap enja se snimaju, tako da æemo moæi kontinualno da te snabdevamo
filmiæima. Tebi ostaje da popuni emisiju sa komentarima i statistièkim podacima
i ma tovita si ti, smisliæe kako æe da popuni . Mo e da napravi
neku specijalku sa onom tvojom ljunkarskom mafijom, kasnije æe isplivati
neka druga mafija
- Samo jo da ubedim urednika i direktora
Rekla je to nekako zami ljeno, kao da je pred sobom imala neizvestan posao.
Meðutim, oboje su znali da æe sav posao oko ubeðivanja preuzeti na sebe materijal koji
joj je ponuðen. Imala je na umu jo neka pitanja, koja je smislila tokom kratke vo nje
,
ali ih je usled euforije trenutno zaboravila. Kada je omirisala èa icu sa likerom i
kucnula
se u èast, Rotacije, prisetila se samo pitanja u vezi stana gde se nalaze, ali po to
je obeæala
sebi da neæe vi e da ga pecka, prepustila se æaskanju bez pomisli na poslovna pitanja.
Æaskanje nije dugo trajalo, jer je elegantni pokret enske leve ruke, dao do znanja
mu kom mozgu da je vreme da se zajednièko vreme, pretvori u lepo provedeno zajednièko
vreme i nastavi da ih vezuje samo kroz poglede na sat ili najave programa, do sl
edeæeg
susreta, za koji su oboje bili sigurni da æe uskoro uslediti.
Zalupila je vrata od kola u ulici naspram televizije i krenula sigurnim korakom
ka
pe aèkom prelazu. Videla je ljude na autobuskom stajali tu, kako se naginju nad ulicom
i nervozne poglede upuæuju u daljinu ili èasovnik.
*
Mrak je udavio dan i dozvolio reklamama da poka u rasipni tvo grada. Pome ano
svetlo zbunjuje mi èula. Ne èujem fontanu koja je na deset koraka od mene, ali je vi
dim,
kao da je na tri. Zarobljena sam u svetlu i batu nervoznih koraka na
ploèniku ispred Bilet Servisa. Dva poluskupljena stopala èekaju znak iz glave da kre
nu
dalje. Glava èeka znak od oka. Oko èeka njega. ta ako moja stopala krenu nekontrolisa
no
da igraju kolice? Onda bih morala da bacim kredu koju nemam. Pojavio se. Pozdrav
bez stiska ruke i kreæemo dalje. Prièamo o mom privikavanju na novi stan. Meni prija
 to ga vidim, a mo emo i da prièamo o alarmima, ne smeta mi. Ne znam gde smo krenuli,
samo znam da koraèamo po ploèniku i polako presecamo osvetljene izloge. Zastajemo
ispred neke galerije, gde mi d entlmenski rukom i polukorakom u stranu, pokazuje d
a
uðem. Pisak senzora na ulazu nije dozvolio nadolazeæoj jezi da se ustolièi u mom telu.
Bitno je da sam je napokon osetila. Mrdalice na postoljima i zidovima, zbog svog
karaktera
mame osmehe u radoznalim ljudima. Iz daleka se vidi da nema vulgarnosti, èista
erotika. Bez reèi prilazimo prvoj mrdalici, koju neko veæ pokreæe. Devojka momku cepa
ko ulju, a on zabacuje glavu. To samo mo e da ispadne u vidu postera iz dvadeset god
ina
starog èasopisa. Kreæemo ka drugoj mrdalici, na kojoj su dvoje okrenuti jedno prema
drugom i dr e se za ruke. Pogledom se usagla avamo da on pomeri mrdalicu. Pokret
njegove ruke izaziva irenje njihovih ruku, a tela im se pribli avaju sasvim dovoljn
o da
im se usne spoje. Stojimo nepomièno, zateèeni prizorom. Gurkam ga i tiho ka em, da
mnogo traje poljubac. Podi e veðe i potvrðuje. U slabo osvetljenom uglu èami mrdalica
kojoj ne mogu da predvidim pokret. Prilazimo do postolja, svetlo ispod mrdalice
prolazi
kroz ice i obasjava nam lica. Upirem pogled ka mrdalici, koju pokreæem i èekam ta æe
da se desi. Oseæam njegove prste u kosi i pogled na mom licu. Desio se neoèekivano,
pored mrdalice na kojoj momak stavlja devojci ruku u kosu, na prvi poljubac.
Ovog puta nisam prigovarala da poljubac dugo traje.
*
U novinama je pisalo da mrdalice obiluju seksom i pomalo sam se pla io kako æe
Olja reagovati, ali na moju trenutnu sreæu i kolektivnu trajnu nesreæu erotika je to
talno
poistoveæena sa seksom.
Njeno lice pro arano senkom mrdalice, obnovilo je scene zapoèetih dodira i neuspelih
poljubaca. Taman kada sam pomislio da æu da zapoènem novu neuspelu scenu,
shvatio sam da sam akter produ enih starih scena. Prsti su se zamrsili u njenoj ko
si, a
usne krenule u istra ivaèki pohod. Pometnja u mozgu, kratak udisaj, trenutak u ivanja,
usne se odvajaju i ostavljaju oèima da razvijaju po udu. Iza nas èujem sve bli e korake,
a
krajièkom oka vidim nadolazeæe siluete. Prste iz kose odmrsujem, spu tam ruku i pu tam
ih da se ponovo zamrse meðu njenim prstima.
Mrdalice smo pokretali i sa ukr tenim pogledima pratili, sve dok nismo prste prili
kom
izlaza na tren rastavili.
Prve iskre proleæa, stvorile su plamièke romantike u nama. Sa eljom da se tako
nastavi, predla em da negde sednemo. Sa osmehom potvrðuje i ka e kako bi joj pasovao
neki zavuèeniji kafiæ. Hodamo lagano, a ruke nam se jo laganije nji u. Imam oseæaj da
bi sa na im rukama, kao jednom velikom vijaèom mogli da premostimo parkirana kola.
Koraèamo uskim trotorarom, koji jo vi e istièe skuèenost ulice. Svakim korakom smo
bli e kraju ulice, a svetla su sve prigu enija. Dolazimo do malene raskrsnice.
- Hajdemo levo.
- Ma bolje desno.
Vijaèa ima dva kraja, koja dr e ruke razlièitih ljudi.
Produ ili smo pravo i posle tridesetak koraka zastali i pogledima se usaglasili da
nema svrhe stajati ispred kafiæa, iz kog ne dopire glasna muzika. Pri ulasku primeæu
jem
galeriju na kojoj nema ljudi. Ovog puta uzimam ulogu predvodnika i prvi se penje
m uz
uske stepenice. Sedamo za sto, koji sa dve strane okru uju udobne klupe.
Pijuckamo kafu i komentari emo mrdalice koje smo videli. Nije nam dugo trebalo
da nastavimo gde smo stali. Na e kafe su verovatno istog ukusa, ali svaki put kada
je
skinem sa njenih usana postaje mi pitkija. Svakim poljupcem bili smo bli i, a svak
im
dodirom hrabriji. Kada sam mojim butinama dodirnuo njene pomislio sam da je prib
li avanju
kraj, ali spretnim manevrom Olja je prebacila noge preko mojih i na la se u
mom krilu. Postoji ne to to se zove praktièna blizina. Nismo vi e krivili glavu, a odsu
stvo
tuðih pogleda smo maksimalno iskoristili.
*
Nakon sedam dana od pomeranja mrdalica, pozvao me je na veèeru, koju planira
sam da spremi. Spretan poziv da mrdalice zamenimo na im telima. Po elela sam ja to i
ono veèe, ali moram da priznam da su jo tri dana ljubakanja po parkovima i etnje gra
dom,
kao i svakodnevna prièa telefonom, napravile ne to vi e od po ude. elim da se
probudim pored njega. Nisam se probudila pored mu karca od kako je onaj kreten uha
p en.
Zaboravila sam da ga pitam koju ribu sprema. Mo da ispadnem radoznala ve tica,
ako ga pred polazak pitam. Kupiæu roze vino, pa ako sprema neku plavu ribu savr eno
æe se slagati, ali ako sprema plemenitu belu neæe puno odudarati. Ma kupiæu neko
blago belo i roze, jer ne elim da mi jedna banalnost pokvari veèe.
Nije mi puno trebalo da pronaðem zgradu, jer sam prvih godinu dana radila u
koli na Du anovcu. Nisam od tada zalazila u ovaj kraj. Ni ta se nije izmenilo, sem ne
koliko
kioska to je uklonjeno i gomila modernih grafita to je dodato. Talas urbanog izra av
anja
zahvata sve delove grada. Ne postoji zgrada koja nije i arana. Èula sam da umetnici
imaju neki kodeks, po kome krabaju samo po zgradama koje su preko deset godina
stare.
Na vratima poèinjemo da se ljubimo, a miris ribe se me a sa mirisom rakije, koju
oèigledno veæ neko vreme pijucka. Sme ta me u jedinu sobu koju ima. Vidim dva kreveta
i odmah zakljuèujem da je jedan udoban. Èim sam sela, èuènuo je ispred mene i poèeo
rukama da mi mazi butine nudeæi mi poljubac. Prihvatila sam, ali sam se malo drznu
la i
zatra ila piæe. Pogled mi je nemiran i farba nevidljivom farbom èitavu sobu. Zidovi su
reljefni, prljavo beli i haotièno isprskani sivom bojom. Umesto slika su police, n
a kojima
su knjige i diskovi. Obo avam knjige, ali me ne zanima arenilo korica, veæ naslovi, k
oje
ne mogu da vidim dok ne ustanem. Ormar mi je na dohvat ruke i njegove stala e su
pune nekih sitnica, koje me uvek zanimaju, ali ovog puta samo mogu da se skoncen
tri em
na podnu policu koja je preko puta mene. Jo kada sam u la privukla me je polica
koja je u visini mojih grudi. Zajedno sa zvuènim kutijama, koje su pribli ne visine,
privlaèi
pogled kao da je èudo ive prirode. Mrtvoj prirodi ivost daje dek sa ogromnim skalama
,
koje igraju u ritmu muzike. Sa èa icama u ruci pojavljuje se trenutno èudo ive
prirode, koje zasenjuje sve prisutno.
- Pu ta muziku sa deka?
- Ne, to je samo kamufla a. Pu tam sa plejera.
- Kako kada dek obræe traku i one skale se pomeraju?
- Dek je autoreversni i stalno obræe jednu istu traku, a skale sam povezao direktn
o
na plejer.
- Priznajem da ti je uspela kamufla a.
Nismo mogli da zakamufliramo elju za poljupcima, koje smo razmenjivali u pauzama
u ispijanju piæa. Zapravo otpili bi po jedan gutljaj kada bi pravili pauzu u ljubl
jenju.
Kada smo na na im usnama napravili me avinu rakije i konjaka pre li smo u kuhinju.
Nije me iznenadila njegova pedanterija u kuhinji, jer sam se u istu uverila kada
sam posetila kupatilo. Suze sa sveæa polako se slivaju niz njihove duguljaste obra
ze i
zavr avaju na mesinganom postolju. Polako prinosi na sto pleh sa sku ama, izmeðu
kojih su kri ke pomorand i. Navikla sam da jedem ribu sa belim lukom. Nije mi proble
m
da mu zatra im, ali ne ide da samo ja bazdim na beli luk. Moram nekako da se snaðem.
- Znam recept za odlièan preliv, pravi se za pet minuta, a sigurno æe ti se svideti.
- Nije problem, napraviæu, samo reci kako.
- Iscedi pola limuna, dodaj malo maslinovog ulja, malko per una, soli i dva
èena belog luka.
- Nemam per un.
- Mo e i bez per una, probala sam.
Nije ni trepnuo, odmah je poèeo da cedi limun.
- Ej, otvori pajz i dodaj mi maslinovo ulje. Odmah je desno na polici.
Otvaram vrata prostorije koja je u rafovima od poda do tavanice. Nazirem fla u sa
maslinovim uljem, ali ipak ukljuèujem svetlo. Bljesak velike sijalice u maloj pros
toriji
izazvao je varnice u mojoj glavi. Vidim veliki broj dekova, poput onog u sobi. Èek
am da
varnice proðu i izbri u priviðenje onog deka iz sobe, kojeg su varnice umno ile u puno
primeraka. Varnice prestaju, a dekovi ostaju uredno poreðani na policama od poda d
o
plafona. Dominiraju sprebrni i crni, a na vrhu su dva ampanj boje. Shvatam da sam
dobro videla, ali ne shvatam ta predstavlja to to sam videla. Mo da bi i on isto rea
govao,
kada bi video moje cipele na istom mestu uredno slo ene u kutijama. Neka me pita
za to imam toliko cipela, da moram da ih odla em u pajzu, a ja æu njega za dekove. Nije
isto cipela i dek.
- Sakuplja dekove?
- Da, da dobro si videla.
Totalno zbunjujuæe i neoèekivano. Osetio je moje ushiæenje. Prihvatam se roze
vina i nazdravljam dekovima, ali samo u mislima.
- Zeza ?
- Ne zezam, ozbiljno sakupljam, ali samo one sa vu metrima.
- Priznajem da izgledaju moæno. Kada si poèeo da ih sakuplja ?
- Pre dve godine.
- A, ta te je navelo da ih sakuplja ? Izvini ja kao islednik
- Ni ta, volim ja da prièam o dekovima. Moji su imali gramofon od davnina i
nikada nisu bili zainteresovani za kasete. Kada sam imao esnaest, otac se
odre io i kupio novi plejer, a ja sam od d eparca kupio polovan dek kako bih
mogao muziku sa pozajmljenih diskova da snimam na kasete
- Da, da diskovi su bili papreno skupi tada.
- Papreno, ali su potisnuli ploèe i tako su postali jedini izvor nove muzike.
- Ako izuzmemo radio.
- Naravno, stari dobri radio. Tako sam otkrio da sprava iz sredine sedamdesetih,
mo e da zvuèi skoro kao sprava iz sredine devedesetih. Pred spavanje sam
pu tao tiho muziku. Jo uvek ne znam da li me je vi e uspavljivala muzika ili
veliki vu metri, sa diskretnim utim pozadinskim osvetljenjem To mi je
nekako ostalo u seæanju. U elji da se malo vi e posvetim sebi, ja sam poèeo da
o ivljavam uspomene i od toga napravio hobi.
- Sviða mi se tvoj hobi. Da li su svi ispravni?
- Svi su u radnom stanju, ali ne rade svi perfektno. Zub vremena èini svoje.
Kako je lepo bilo gledati ga dok prièa i secka luk. Dekovi ga inspiri u, a seckanje
mu nije strano. Sada ga gledam preko sveæa kako spretno prstima odvaja ko èice od ribe
i protinje stopu od èa e kroz dva prsta. U kuhinji nije bilo muzike, tako da smo slu a
li
ti inu, vakanje i povremeno zujanje fri idera.
Zavr ili smo jelo, oprali ruke, a on je sipao vino u èiste èa e i pozvao me u sobu.
Jela sam kao maèka koju redovno hrane; sporo, probirljivo i malo. Ne znam za to maèka
tako jede, ali ja sam tako jela da mi se ne naduje stomak. Nazdravljamo, a on mi
se pribli ava
i rukom me ne no mazi po licu. Do lo je vreme za dezert. Ne znam kada æe mi se
ovakav trenutak pru iti ponovo. elja za nasladom preskaèe sve barijere uètivosti. Prsti
ma
dodirujem njegovu ruku, gledam ga boleæivo i pravim dubok udisaj.
- Branko, htela bih da te ne to zamolim elim da donese to vi e dekova, da
ih poreða ispred stala e i napravi kamufla u.
- A, to
- ta si ti mislio?
- Ni ta, ni ta hajde da izabere dekove.
Sada shvatam. Verovatno je pomislio da je ne to u vezi seksualnog odnosa. Mo da
se pobojao da æe ostati bez seksa. Eh, mu karci. Ko zna ta bi meni pro lo kroz glavu,
kada bi momak zaustio da me ne to zamoli.
- Koliko mogu da izaberem?
- Èetiri.
- Uf, sada me stavlja na raskrsnicu sa deset puteva.
Ja gledam u dekove, a on u mene.
- Fale mi kablovi. Ej, odoh èas do kom ije. Ako je tu, raèunaj na jo tri komada.
Nije èekao moju reakciju, veæ se okrenuo i nestao u predsoblju. Ja sam iza la iz
pajza, kako bih sa distance acovala dekove i od uredno poreðane gomile, pravila bezb
roj
varijanti sa èetiri i sedam dekova.
U ao je. Njegov osmeh, kablovi u ruci i ljap po dupetu izazvali su blagi grè mom
u stomaku.
- Hoæu ona dva boje ampanja, onaj Sansui u drvetu, srebrni Kenwood i Kardon,
hmmm, onu crnu Yamaha-u iii srebrni Technics.
On ih je skidao i spu tao na pod, a ja sam ih prenosila u sobu i reðala kako sam
htela. Doneo je sedam kaseta i kablove. Ideja je bila da se u svaki dek stave ka
sete i pritisne
snimanje sa pauzom, a izlaz prvog da se spoji sa ulazom drugog i tako do sedmog.
Ukljuèio ih je u struju. Kako je èvakao prekidaèe, tako su se palila svetla na vu metr
ima.
O iveli smo tridesetpetogidi njake. Poèinjem da stavljam kasete, a on montira kablove.
Èvakanje vratanca i u tanje kablova prekinuo je njegov glas.
- Ba smo tim.
- Najbolji.
Koncert broj jedan za klavir od Tchaikovsky-og je pokrenuo vu metre. Ugasio je
svetlo i pribio se uz moje telo. Sve to sam do malopre po elela, nalazi se u ovoj s
obi,
ostaje mi samo da u ivam.
Zvonke tonove klavira, gu ili su na i uzdasi, a skale na dekovima pratile su ritam
na ih tela. Naravno, ne bih znala da ih nisam netremice gledala, dok me je njegova
skala
slatko probadala. Skale su lebdele svuda oko mene. Videla bi ih mutne, èkiljave, b
istre,
na trenutke blje tave, nekada obrnute, tminom pokrivene, kroz trepavice ili kapke,
stidne
dlake, ali uvek su bile deo mene.
Poljubac za laku noæ. Kao u snovima, be im od neznanca, izmeðu nekih zgrada,
poznato stepeni te i natpisi u liftu. Konaèno spas, otkljuèavam vrata od svog stana.
Sve skale su utihnule, zbog izostanka oèekivane reèenice, prespavaj kod mene.
Ostala je samo skala na mom risiveru.
*
Na a uobièajena besciljna etnja po centru grada, pretvorila se u etnju kojoj je
cilj, isprobavanje svih cipela koje njeno oko nameraèi. Vrlo je zahtevna. Ne zadr av
a se
puno oko nekog modela, ali ako joj se model na oko svidi, to je dobar znak za na
stanak
drugih muka, jer pored estetike cipela mora da zadovolji i niz drugih kriterijum
a. Na
kraju se zavr i sa reèenicom, kako je lep model, ali unutra je sve sintetika. Svako
modiranje
tra i rtvu, ali ona priznaje samo rtvu u hodanju dok tra i objekat za modiranje.
Ne smem ni da zamislim koliku je kilometra u nabila sa onom gomilom cipela u pajzu.
Mislio sam da u svemu tome nema meru i da æu do kasno posle podne gledati njeno tr
upkanje
ispred kosog ogledala, ali me je uverila u suprotno kada je iznenada u Knez
Mihajlovoj u la u jednu knji aru. To je bilo mesto na kome smo mogli oboje da u ivamo.
Ni ta nismo kupili, ali smo barem listali i tiho razgovarali. Izlazimo iz knji are i
kreæemo ka Kalemegdanu da malo predahnemo. Kao i uvek, gomila ljudi se mimoilazi,
ali ovog puta gomila ljudi zaobilazi ljude koji su ra trkani po celoj ulici i mirn
o èitaju
novine. Subota je, dan za u ivanje, ali ne shvatam kakvo je to u ivanje èitati novine
na
sred ulice. Mo da su stali da proèitaju neku bitnu vest.
- Ej, Olja, pala vlada.
- Ma daj otkud ti to?
- Pogledaj oko sebe. Svi dr e novine, sa naslovom pala vlada .
- Aaa, to. Ne brini ni ta, vlada æe se za koji minut povratiti.
- Da imaju rezervnog igraèa ne bi objavili.
- Ova vlada ne pada, mo e samo da posrne. Dok stignemo do susedne ulice
povratiæe se.
Koraèamo dalje, ali sreæom nije retka slika videti par, gde se ena sme ka, a mu karac
ima zabrinuto lice. Kao pod komandu svi spu taju novine i nastavljaju da etaju.
Zbunjeno zastajem i gledam ta se de ava.
- ta sam ti rekla? Kao da se ni ta nije desilo. To je samo flashmob.
- To je zajebancija
- ta god bilo, ali ne sme da dozvoli da te tako neko zezne.
- Tebe niko ne mo e da zezne?
- Te ko
*
Na severnim obroncima planine Jelice, ispod æuvika zvanog Èuèanj nalazi se laz
koga me tani zovu Rankov grob. Na pet minuta hoda kroz stoletne hrastove od Rankov
og
groba nalazi se baba Stanin laz. Za razliku od Ranka, Stana je iva, te se po njoj
sada
zove laz, ali kada umre sigurno æe se mesto nazvati Stanin grob, jer je ona jedini
stanovnik
toga kraja.
Mu a je davno izgubila u nesreænom sluèaju, a za svoje dve æeru ine povremeno
èuje da su ive ako joj po nekom prenesu pozdrav iz Beograda. Jedino su ovce njene d
ru benice
koje po celi bogovetni dan napasa na njenom lazu. Veæ du e vreme ivi po srpskom
receptu: malo jedi, brzo spavaj i ceo dan radi kako bi pre iveo. Mo da ne bi mogla
ni tako da pre ivi da njene vunene èarape nisu nadaleko èuvene. Nijedan vercer nikada
nije video baba Stanu, jer bi bilo gubljenje vremena iæi u planinu, ali nijednom s
e nije
moglo podvaliti, jer je baba Stana imala najmek u vunu od Golije do Rudnika. Trago
m
njenih èarapa jednom je do ao neki prirodnjak iz Kraljeva i konstatovao je da se nje
n laz
u nauci naziva biogena zona, ali nikog vi e nije zanimao uzrok tako mekoj vuni, veæ
samo èarape.
Dok je bila mlaða Stana je znala da na obramaèi odnese dve kotarice tre anja ili
kakvih kru èica èak u Kraljevo, ali od kako su je godine stigle, samo poseæuje kafanu ko
d
zadru nog doma u selu Lazac. U Kraljevo je i la petkom, jer je pijaèni dan, tako da jo
j se
usadila navika i nastavila je da poseæuje kafanu petkom, kako bi èula neku novost. G
odinama
unazad Stana je u kafani sa ispisnicima igrala tabliæa, ali od kako je zadnji ispi
snik
prestao valjano da pamti karte Stana je izgubila saigraèa, jer ovi mlaði su pratili
trendove
i bili su posveæeni samo tomboli i kladionicama. Uskoro je i Stana poèela da prati
trendove, te je i ona na la zabavu u tomboli i klaðenju.
Stana je ogrezla u klaðenju, tako da je poèela kafanu da poseæuje jo jednim
danom mimo petka, a kod gazde se redovno zadu ivala u èarapama. Gazda je verovao
Stani da æe isplesti èarape, ali ga je bilo strah da Stana ne promeni mesto boravka
pre
nego to isplete ono to mu je du na. Nije imao drugu moguænost sem da i on rizikuje
kao i Stana u klaðenju, a bilo mu je u interesu da udovolji babi, jer je dobro zar
aðivao na
njenim èarapama.
*
Pro lo je skoro dva meseca od na e prve intimnosti. Trebalo nam je oko mesec
dana da se probudimo jedno pored drugog. Do toga ne bi ni do lo, da nisam jedne veèe
ri
izrazila elju da prespavam kod njega. Nije se opirao mom predlogu, ali sam u njeg
ovom
pogledu osetila neku nelagodu. On je te veèeri izgubio deo potpune slobode, a ja s
am se
oslobodila sumnje u moguænost jo veæeg uèvr èenja veze. Ostalo mi je samo da utvrdim
do kojih granica.
Nije ni ta negodovao, ali sam i preko slu alice osetila da je zaustavio dah, kada
sam mu rekla da u petak elim da izaðem sa Tanjom. Razvio je neku vrstu posesivnosti
,
to mo e biti i dobro, ako je pravilno rasporeðena.
Ne znam kada se kafiæ puni petkom, zato sam u la oko jedanaest sati. Pun je,
nisam pogre ila. Sporo se probijam kroz gomilu i tra im pogodno mesto za stajanje.
Dim i znoj objedinjujuju enske i mu ke mirise u jednu prepoznatljivu sme u neprijatno
g
mirisa. Parfemi ne mogu da doðu do izra aja od jeftinih limenih trcaljki, jer su ih
njihovi vlasnici nemilice na trcali, kako ne bi i èileli pre zore. Oseæam miris amonijak
a i
okreæem se na tu stranu, jer imam oseæaj da æe se tamo naæi neko mesto. Æo ak u kome
je stoèiæ bez stolica èeka mene. Pomeram nekoliko fla a i stavljam ta nu na sto. Dolazi
konobar. Verovatno me je primetio kada sam se probijala kroz gomilu. Naruèujem dva
mala piva na toèenje. eljno i èekujem ta dva piva, kako bih napravila utisak da nekog
èekam. Najmanje to elim veèeras je neko nabacivanje, zato moram to pre da popijem
jedno pivo i da se izgubim, kako ne bi neko pomislio da sam pijandura, koju mo e z
a
jedno piæe da prisloni uza zid. Menjam sa konobarom dve novèanice za dva piva, a on
se
uz reèi zahvalnosti okreæe i odlazi. Iz jedne èa e otpijam odmah i stavljam je izmeðu
sebe i torbe, a drugu èa u sa druge strane torbe. Ne volim mraène kafiæe, ali mi veèeras
odgovara. Muzika vi e para u i svojim neskladnim tonovima, nego jaèinom. Da pu im,
nekako bih izgledala opu tenije, ovako sam usredsreðena samo na ispijanje piva, koje
mi sporo ide. Lutam u mislima, ali nikad ne odem predaleko, jer lutanje preseèem s
a
gutljajem piva. Lutanje sam privela kraju, kada sam ugledala penu na dnu èa e. Hajde
Olja, polako od niraj ta nu i uzmi maramice. Za to okleva , pa to je rutinska radnja. Ne
razmi ljaj ta æe biti posle, samo ih uzmi i lagano obri i nos. Maramicu stavi u d ep, a
pakovanje pribli i èa i, uhvati je sa dva prsta za stopu i æu ni sve zajedno u ta nu. ta s
se skamenila, to je samo trenutak, èijeg si postojanja samo ti svesna. Ne mogu ja
to, a i
grozim se lopovluka.
Da sam stavila èa u u ta nu, ne bih ovako spokojno kroèila nogom na trotoar, a i
jutro je pametnije od veèeri.
Podne je, vrata kafiæa su irom otvorena. Prepoznatljiva sme a sinoænjih mirisa
nestaje u njihovom stvaraocu vazduhu i te i da postane neprepoznatljiva. Vidim anke
ra
kako se dosaðuje, jer se samo dvoje za jednim stolom u ba ti ba kari. Nadam se da æe
mu prijati moje dru tvo. Sedam za ank i naruèujem espreso. Ne progovara ni ta van
potrebne komunikacije. ta sad? Prazan kafiæ, napolju je lepo vreme, a ja sela za ank
i
ne progovoram. Koliko piva treba da popijem da bih dobila èa u na poklon? Ne valja,
mo da je tup i neæe razumeti. Koliko ko ta lom? Za to mora da bude jo pametniji. Da
u tanje pare je prekinulo moje psihièke pripreme.
- Htela bih ne to da te zamolim...malo je neobièno, ali se nadam da æe razumeti.
- Niko me jo nije zamolio da mu dr im glavu dok povraæa, a sve drugo je veæ
viðeno. Reci
- Htela bih da poklonim momku èa u od piva, jer obo ava to pivo pa ne znam
kako bih mogla
- Veæ viðeno. Nije problem, pokloniæu ti jednu, ionako je sinoæ nestalo tri
komada.
- Jaoj, ne znam kako da ti zahvalim htela bih da ti poklonim svoju knjigu.
- Ti si pisac?
- Jesam, a ovaj roman je moj prvenac. Izvoli
Za nedeljni doruèak naumila sam da spremim gibanicu, njegovo omiljeno jelo.
Èesto doruèkuje burek, ali vikendom jogurt zamenjuje pivom. Da je neki radnik na graðe
vini
verujem da bi svako jutro ispijao pivo i imao pozama an stomak. Ovako, priroda
posla ga i u toj sferi kontroli e. Prevrnula sam pola grada da bih na la, Topvar, nj
egovo
omiljeno pivo. Ne bih znala to, da se nije jednom odao da povremeno poseæuje onaj
kafiæ
na Doræolu samo zbog tog piva. Ka e da ga je u kafiæu privukao poster, na kome je bila
Slovakinja sa ko uljom boje piva, iz koje su se sise spremale da iskipe poput pivs
ke pene.
Od kako je srknuo penu Topvara, ne postavlja pitanje koje je pivo na vrhu lestvi
ce.
Gibanica se malo ladnula i sasvim je spremna da je serviram. Oval sa uækastobraon
parèiæima razbija monotoniju belog èar ava bez teksture. Iz jednog kuhinjskog
dela vadim duguljast uvijen poklon i spu tam pred njega. Pogledao me je malo zaèuðeno,
jer sam mu do sada samo spontano poklanjala sitnice, koje nisam zavijala u ukras
ni
papir. Poèinje da otvara poklon, kao dete èokoladu, koju do sada nije videlo. Pojavi
la se
pivska èa a, koju je do sada èesto viðao, ali nije imao prilike da pije pivo iz nje uz d
omaæu
gibanicu. Ne progovara ni ta, samo pogledom prati moje pokrete ka fri ideru, odakle
vadim pripremljenu bocu piva. Dok sipam pivo, klima glavom u znak odobravanja.
- Odu evila si me, ne znam ta bih ti drugo rekao.
- Ne treba ni ta drugo da mi ka e , a i videla sam ti oèi kada si otvorio.
Sipam sebi pivo u obiènu èa u i nazdravljamo. Nekoliko puta je imao prilike da
pohvali moju gibanicu, ali je to sada uradio sa velikim gurmanskim uzdahom. Voli
m da
ga gledam dok jede prstima. Pojavio mi se oseæaj privlaènosti, kao kada sam ga videl
a
prvi put kako jede ribu. Mislim da je vreme da mu uz gibanicu i pivo serviram jo
ne to.
- Razmi ljala sam da uparimo moj Sansui risiver sa tvojim Sansui dekom.
- Samo ka i koji od ona dva eli i doneæu ga sutra.
- elim da donesem moj risiver kod tebe.
- Èek, èek
- Da, elim da ivimo zajedno.
- Tek tako? Zar ne bi trebalo malo bolje da se upoznamo?
- Ja sam te dovoljno upoznala i sigurna sam da mo emo da ivomo zajedno. Sve
zavisi od tebe, ali ne elim da te po urujem.
Prvo je zaæutao, gledao me par trenutaka i poèeo potvrdno da klima glavom,
zatim je moju aku, poklopio njegovom masnom akom i progovorio:
- Moram malo da razmislim
Ja ne moram puno da razmi ljam kako bih donela zakljuèak, da se radi o vikend
posesivnosti, jer je navikao da svakog petka negde izlazimo.
*
Nekada sam razmi ljao o ivotu u dvoje, ali su to dvoje uvek bili bajkoviti likovi,
a
ne stvarni. Kasnije, kada sam to dvoje zamenio pravim likovima, uvek je neko nes
tajao i
prekratio razmi ljanje, a realni likovi bi ponovo postali bajkoviti. Tek kada sam
razmislio,
za to realni likovi postaju bajkoviti, shvatio sam da sam sporo razmi ljao. Da sam
sporo razmi ljao, za to realni likovi postaju imaginarni, nikada ne bi Olja i ja pos
tali
stvarni likovi. Poèeo sam br e da razmi ljam.
Bli i se sezona odmora. Ljudi bi da to mirnije glave odu na odmor, a da ih to to
manje ko ta. Po pravilu te dve funkcije nikada ne bi trebalo da se preseku, ali ja
ka elja
uvek izrodi prihvatljivo re enje. Najjeftinije je da kom iji ostavi kuænog ljubimca koj
i ne
mo e da menja ambijent, a mora nekoliko puta na dan da se hrani. Oni koji nemaju t
akvog
kuænog ljubimca ili tako pa ljivog kom iju, pribegavaju kupovini tajmera, koji æe
paliti svetlo i televizor kako oni isprogramiraju i time stvoriti utisak da se n
eko stalno
muva po kuæi. Dok sam bio osnovac zaraðivao sam za d eparac, tako to sam kom ijama
pravio alarme za kola koji nikada ne pi te, ali su uredno imali jednu led diodu, k
oja je
blinkala ba kao kod pravih alarma. Nijedan auto nije obijen niti ukraden, ali nis
am
siguran da li je to zbog alarma ili starosti automobila. Sada mi za tekuæe odr avanj
e firme
kaplje na slièan naèin. Pijaène tajmere sam na flajerima predstavio kao naèin da se
potencijalni lopovi odvrate od prljave rabote. Naravno, na slici je prikazana sa
mo neka
kutija, da ne bi potencijalni kupci provalili o èemu se radi i oti li na pijac. Kada
doðu
kod mene u radnju saèekaæe ih vaka i praktièna demonstracija, a oni æe zaboraviti da to
mo da mo e negde jeftinije da se kupi. U celoj radnji to je najjeftinije i prodaje s
e, a to
je najbitnije deluje; najvi e na psihu, a mo da i na lopove piliæare.
Poruka od Olje. Opet po zavr etku posla ide kod Tanje? Ne mogu da verujem. Veæ
dva dana posle posla ide kod Tanje i uvek mi alje poruku. Za to mi nije rekla sinoæ?
Svako ima svoje potrebe, èesto iznenadne, a ima i pravo da ih nesmetano realizuje.
Nemam ni ta protiv potrebe da se stalno viða sa Tanjom, ali imam pravo da sumnjam.
Da joj nije Tanja drugarica pokrivalica? Mogu da zovnem Tanju na fiksni, a ona m
i hladno
ka e kako je malopre iza la, po alje joj poruku da sam je tra io i re ena stvar. Urezala
mi se slika biv e devojke, kako izlazi iz kafiæa u kome smo sedeli i javlja se na te
lefon.
Nisam joj èuo glas, ali sam i kroz staklo koje pomalo krivi sliku shvatio da se os
mehuje.
Bilo mi je drago da pored sebe imam sreænu devojku, ali kada sam se zapitao, za to
je iza la iz praznog kafiæa, a do tada to nije èinila, bilo je kasno, jer se veæ njemu o
smehivala
u ivo. Stalo mi je do Olje i nije u pitanju ljubomora, veæ strah od pogre nog emotivno
g
ulaganja. Moram da proverim. Zatvoriæu radnju, makar me kaznila inspekcija.
Sa kaèketom na glavi, koji bi trebao da mi sakrije lice, stojim za pultom pekare,
koja je preko puta kolskog dvori ta. Grickam neke tapiæe, pomno pratim izlaz iz dvori ta
i nadam se da Olja neæe preæi ulicu van pe aèkog prelaza, jer bi u tom sluèaju morao
kao pijun da podignem novine. Spremio sam novine, ali ipak bi bole oèi u pekari. Ak
o
krene preko ulice ili nizbrdo, to je dobar znak, jer je stajali te prema Karaburmi
sa ove
strane ispod pekare. Ali to je samo znak, jer mo e da nastavi mimo stanice ili da
skrene
u prvu popreènu ulicu. Smenjuju se dosadni nemi filmovi u kojima se deca guraju i
stvaraju
jo veæu neizvesnost.
Izlazi iz zgrade sa koleginicom. Sme ka se dok prièa. Deluje veselo. Nikada sa
posla nije do la vesela. Uvek joj je trebalo po sat vremena da se povrati. alila se
kako joj
se deca penju na glavu, ali po ovom ispada da negativnu energiju nakupi od kole d
o
kuæe. No, danas joj je verovatno poseban dan. Zastaju na kapiji i rastaju se. Olja
je krenula
uzbrdo. Verujem da æe biti jo veselija kada stigne na odredi te.
Nije vetrovito, ali njen ustar i brz hod izaziva strujanje vazduha, koje talasa n
jenu
juèe isfeniranu kosu. Dr im odstojanje, a reper mi je njena duga plava kosa. Zaputil
a
se prema Trgu Republike. Do sada su se dva tipa okrenula za njom. ene se ne okreæu,
ali znam da joj neke upuæu umerene poglede zavisti ili simpatije. Na Trgu se ne za
dr ava,
veæ nastavlja prema Kalemegdanu. Sada ne moram da dr im veliko odstojanje, jer je
Knez Mihajlova kao i uvek prepuna ljudi. Toliko uri da èak ni izloge ne pogleduje. t
o je
du e gledam, radoznalost se pretvara u nervozu. elim taj susret da vidim to pre i da
se
izgubim, ali kao za inat ona samo koraèa. Pred kraj ulice skreæe ka Sabornoj crkvi.
Mo da
je pobo na, ali to samo pokazuje u pojedinim trenucima. Bez zastajkivanja prolazi
pored crkve. Oèigledno nije taj trenutak. Ona neumorno koraèa, a ja zastajkujem na
dvadesetak koraka od crkve. Dolazi do kraja ulice i èeka na semaforu. Èekam i ja, sp
remam
se da po urim kako mi ne bi negde iza ugla zamakla. Prelazi ulicu i gubi mi se sa
vidika. Prelazim i ja ulicu van pe akog prelaza i trkom se sjurujem do ugla zgrade
. Sporo
di em, a jo sporije provirujem iza ugla. Jedno oko je izvan zida, ali nju ne vidi.
Provirujem
celu glavu, jer oba oka vide bolje nego jedno. Nema je. Koraknuo sam iza ugla, k
oji
vi e oèigledno nema koga da skriva. Preko ulice, Olja se udaljavala poploèanom stazom,
koja se zavr avale pred irokim stepenicama Konaka Kneginje Ljubice. Povukao sam se
ponovo iza ugla, a ovaj put sa oba oka i manje nervoze, pratio njeno njihajuæe tel
o, koje
je bilo sve manje i na kraju nestalo u prorezu masivnih vrata.
Moram malo da usporim sa razmi ljanjem, kako ne bi ponovo realni likovi postali
bajkoviti.
Nastalo je pomraèenje Sunca bez najave. Toliko je mraèno da su èak i fasade
izgubile sivilo, jer se nije upalila ulièna rasveta. Uvek sjajni krst na tornju cr
kve izgubio
je sjaj. Hodam oprezno trotoarom prema pe aèkoj zoni, jer se nadam da æe trgovci
ukljuèiti svetla u izlozima. Nema svetla ni u pe aèkoj zoni, ali izgleda da to nikom n
e
smeta. Ulica je puna ljudi, naziru se samo senke, ali niko se ne sudara. Èak ni pr
odavci
diskova nisu se pomerili, verovatno èekaju policajce da im lampama posvetle tezge,
jer
prijatelji se uvek naðu u nevolji. Ne ide vi e da tra im izgovore, jer dobro znam da j
e
samo moj um pomraèen. Moram da potra im adekvatno mesto za moj pomraèeni um.
Ako bi neko mene sada pratio, verovatno bi se razoèarao u odabir mesta na koje bih
ga
odveo.
Uprkos pomraèenosti na ao sam rupu, kojoj pomraèenje Sunca ne mo e da naudi,
jer nema prozore i uvek je ukljuèeno svetlo. Nisam bio ovde od kako sam sa profeso
rom
igrao bilijar. Ni ta se od onda nije promenilo, èak je i situacija ista; isti èovek je
za
ankom i nema posetilaca. Podi e mi èar av sa bilijar stola, prebraja etone u èiniji i
ostavlja me samog. Ne pita me sa kim æu da igram, jer verovatno nisam jedini, koji
igra
protiv nevidljivog igraèa. Prodoran udarac bele u ostale kugle oznaèio je poèetak najp
ravednije
igre. Branko protiv mene, a ko izgubi plaæa pivo. Svojski se trudimo da jedan
drugom ne ostavimo belu na pogodnom mestu, ali eð za pivom uvek nekog natera da
pogre i. Kao to se ja sada naginjem nad stolom, tako se i Olja naginje nad vitrinom
.
Mo da smo mogli zajedno da se naginjemo nad vitrinom. Da li me je provalila da me
nakit toliko ne zanima, da bih gledao izlo bu dva puta ili je htela da ide sama? Èem
a sva
ta pitanja? Kako èemu? Zar nije mogla lepo da mi ka e kako bi elela da pogleda izlo bu
ponovo? Kako ne kapira da joj je ovo najmanje treæi put kako gleda tu izlo bu? O tome
nisam razmi ljao. Naravno da nisi. Sada se stavi u njenu situaciju, ne bi joj bilo
svejedno
kada bi ti pomislio da je malo skrenula. Izgleda da je tako. Naruèi pivo, vodim sa
tri
prema jedan. Iskoristio si priliku, jer mi je popustila koncentracija zbog nje.
Opet ti je
ona opravdanje, prestani da tra i opravdanja, to samo rade nesigurni ljudi, a ti ni
si taj.
Gre i , za to bi ona pomislila da je neæu shvatiti ispravno, kada mi je rekla da me je
dovoljno upoznala i insistirala da ivimo zajedno. Shvatio si to bukvalno, te ko je
upoznati
èoveka, trebala joj je sigurnost i potpora. Pogre no si shvatio. Nisam, i ti ne izba
cuje
sve karte. Sada ti tra i opravdanje. Ne, seti se kada si joj rekao da montira alarm,
a
i ao si u Novi Sad da gleda dek, za koji si znao da neæe da kupi , jer je preskup, ali n
isi
mogao da ga ne vidi . Ne seri. Opa, sada se i ljutimo ponovo gubi , plati pivo, èetiri
prema jedan. Zna da gubim, zato to mislim na nju. Kada shvati da svako ima pravo na
opsesije, manje æe da gubi . Jo samo ovo pivo i ja napu tam igru, nisi prikladan za
razgovor, a ni za igru. Ovog puta je ljutina na tvojoj strani, ali prièuvaj se, po
staje prek i
ishitren.
*
Zvao me je izdavaè, ka e da eli da razgovaramo u ivo. Do sada sam ga samo ja
zvala i interesovala se kako ide roman. Stalno mi je poturao otrcanu frazu: ista
meta isto
odstojanje . La emo se vi e od dve godine. On me la e kako jo uvek tira od petsto kopija
nije prodat, a ja ga la em kako shvatam situaciju. Oboje smo svesni la i i igre u ko
joj
svi pobeðuju; on zaraðuje na mojoj intelektualnoj svojini, a ja stvaram odskoènu dasku
da bih kasnije zaradila. Mogu da razumem sebe, jer sve to trpim zbog vi ih ciljeva
, ali ne
mogu da razumem dr avu, kojoj sa istom lakoæom poturaju vaku o broju prodatih primera
ka.
U pro losti su se ljudi èudili, kako to da svi vidimo neku pojavu, a dr ava ne
vidi. Meðutim, kada bi se klupko odmotalo ne bismo se zaèudili ako bi iza zavese sta
jala
dr ava. No, veèiti naleti optimizma, kao plima bez oseke plave na a seæanja i dopu taju
zavesi koju pomera dr ava da ostane suva. Inercijalno uvek krenem sa nerazumevanje
m
takvih stvari, ali se ubrzo prizemljim, sa mi lju, ako je ne to transparentno i neza
konito,
iza toga sigurno stoji dr ava. Za to bi moj izdavaè prezao od divljeg tampanja knjiga,
kada ga dr ava ohrabruje u tome? Ne treba im bolja potpora od zvaniènika, koji se ut
rkuju
da otvore Sajam knjiga, najveæi generator sive ekonomije u knji evnom svetu. Kada
bih pitala onu deèurliju, to sam ih gonila po sajmu kao goniè robova, ta povezuje
eæerne jabuke ispred sajma i knjige na sajmu, svi bi u glas odgovorili, da se proda
ju bez
fiskalnog raèuna. Ja mogu da dodam, da su neki pre knjiga prodavali eæerne jabuke i
neæe se libiti da se vrate na staro, ako im sluèajno podbaci prodaja. Ovaj moj izdav
aè je
takav, ali je ipak gazda.
- Olja draga, izvoli smesti se. ta eli da popije ?
- Ne elim ni ta, urim, rekla sam ti da idem na nastavu.
- Ah, da da Imam radosne vesti. Prodaja tvoje knjige je krenula, tako da se
nadam da æemo uskoro moæi da tampamo drugo izdanje.
- Stvarno? Prosto neverovatno
- Ah, rekao sam ti ja da treba vremena, dok se to malo razradi zaista treba
vremena dok odreðena grupacija ljudi proèita i krene da daje preporuke. Posle
je mnogo lak e.
- Ba si me obradovao
- I ja sam se veoma obradovao kada su mi javili. Hteo sam da ti ponudim jedan
poslovni dogovor. Nije tipièan, ali se nadam da æe ti se svideti
- Nestrpljiva sam.
- Ti zna da ova kuæa nema urednika i da pisci dolaze sa preporukom
Za to ne izruèi sve, nego ovako posle svake reèenice tra i moju potvrdu? Ba je
smor.
- Znam, znam
- Eh, sada mi se ukazala objektivna potreba za privremenim urednikom
- Misli honorarnim?
- Tako nekako Do ao sam na ideju da napravim zbirku prièa, koja bi se zvala
evropske prièe . To je sada aktuelno i uveren sam da æe imati proðu. Pre dva
meseca sam napravio konkurs i ljudi su veæ poèeli da alju. Eto, mislio sam
da ti bude urednik te zbirke
Koja ljiga od èoveka. Ako zatra im honorar on æe naæi nekog drugog i nikada neæe
pisati na koricama, drugo izdanje, a puno bi mi znaèilo.
- Mo e, ali ja ne mogu da vr im lekturu i ne bih elela da se potpi em kao prireðivaè.
- Ma neee, nema potrebe za lekturom, proèitao sam ja neke prièe, pismeni su
a potpisaæu se ja kao prireðivaè. Bitno mi je da neko odabere kvalitetne prièe,
a u tebe imam puno poverenje.
- Ako je tako, onda pristajem.
*
Zaljubljena je u srednjovekovni nakit. elim da joj nekako pomognem u zaljubljenos
ti,
ali ne znam kako. Uvek sam za sebe smatrao da sam nepresu ni izvor ideja, ali
sada menjam mi ljenje. Posetio sam muzej i uverio se da ne prodaju replike. Jedino
to
sam tom prilikom korisno saznao je, da se izlo ba prvog juna preme ta u Panèevo i da
replike srednjovekovnog nakita prodaje muzej u Kru evcu. Nakit je jo uvek blizu, a
koliko je luda odlaziæe i u Panèevo da ga gleda. Pla io sam se te reèi, luda, a na kraju
sam
je ipak upotrebio. Najgore od svega je to nisam ra èistio sa sobom, da li elim da je
usreæim zbog nje same ili zbog sebe. Da se ne la emo, ja sam obièan èovek i kao takav
sebièno sam biæe. Ja sam zaljubljen u nju, a ona u nakit. Ako bih bio èarobnjak i neko
m
èarolijom stvorio nakit, ona bi blistala od sreæe, a i ja bih zablistao, jer pored s
ebe imam
sreænu devojku. Takav odnos za nas ne bi bio su tinski nov, jer smo tako ne to nesvesn
o
praktikovali i u seksu. Ne sviða mi se ba ta poza, ali ako je usreæim, meni æe se vrati
ti
kao bumerang u vidu boljeg seksa. Zapravo, meni je dovoljno da vidim njeno sreæno
lice,
pa da se oseæam bogatije, a ta moja sreæa izaziva kod nje ostavljam njenim oseæanjima.
Nije se upi kila kada mi je predala èa u i pivo, ali je glas izdao, to je meni bilo sas
vim
dovoljno da zakljuèim kako se oseæa kada me usreæi. Nisam otkrio èarobne moæi i jo
uvek ne znam da li sam èarobnjak, ali znam ta jesam. Nikada se nisam pitao da li èaro
bnjak
mo e da predvidi elje, pa na osnovu njih da ih ispunjava ili moraju da mu se
saop te. Da li bi se zadovoljila replikama?
Imam sreæu to ne vozi auto, jer bi moglo da se desi da zapamti poslednju kilometra u,
a u tom sluèaju ja bih morao da smi ljam kako sam pre ao trista kilometara u
jednom danu. Verovatno bih rekao da sam postavljao alarm u Kru evcu.
Put ka muzeju vodi preko platoa gde je nekada bio Lazarev grad. I sada je Lazare
v
grad, ali samo na razglednicama, koje vi e niko ne alje. Jedino to je ostalo od grad
skih
zidina su ostaci glavne gradske kule, visine estospratnice, koji mame poglede pro
laznika,
bez obzira da li su putnici namernici ili starosedeoci. Krupni beli oblutci, koj
i samo
to ne iskoèe iz zida, doèaravaju nekada nju snagu Morave, koja je u to vreme bila plovn
a
skoro do Kru evca. U samom Lazarevom gradu, na bre uljku pored crkve Lazarice, iz
sve e o i ane trave naziru se nadgrobne ploèe. Crkve su za Turke bile svetinje, koje su
rado ru ili ili pretvarali u konju nice. Sreæa u nesreæi je to su Turci Lazaricu pretvori
li u
talu i nisu morali za tu svrhu da poru e gradske zidine. Za razliku od Turaka, Srbi
svetinje
po tuju, te su okolne kuæe i tale sagradili od kamena istrgnutog iz gradskih zidina.
Suveniri su ba gde i treba da budu, odmah na ulazu u muzej. Bez puno konverzacije
uspevam da naznaèim èoveku na ulazu ta me zanima. Sve to me zanima i ne
zanima je izlo eno. Usredsreðujem se na nakit. Narukvice i ne gledam, jer ih ni ona
nije
puno gledala kada smo se prvi put sreli. Stvaram neku vrstu vizuelne maske i odb
acujem
veliko peèatno prstenje, jer to nije za njene tanke prste, a generalno nisu pogodn
i za
ensku ruku. Gledam jednostavne oblike i sve vi e se pitam ta je Olja videla u ovom
nakitu? Zar ena koja nosi prstenje sa raznim kamenèiæima, gravurama i sitnim detaljèiæima
,
najednom postaje opsednuta jednostavnim oblicima? to vi e gledam u vitrinu
dobijam utisak da gledam u prazno. Bronza se stapa sa srebrom i pravi novu bronz
u svetlije
boje. Prstenje gubi sjaj, a dobija na starini i te i da se poistoveti sa originaln
im
eksponatima. Tako izbledela bronza, no ena dimom od srebra izlazi iz vitrine nasta
vlja
putem, kojim idu svi posetioci. Dim je nestao, a vitrina je ostala prazna. Dim s
e verovatno
zavukao u vitrinu sa originalnim eksponatima, a ja sam progledao oèima, kojim Olja
sve vreme gleda nakit. Ne, to nije priviðenje, veæ specifièno gledanje nakita. Zub vre
me-
na je napravio gravure i sitne detalje, koje ne postoje na replikama. Neko je pr
obao
kalupima za prstenje da ukalupi vreme, ali oèigledno nije uspeo. Moja se misija u
Kru evcu
zavr ila i po ko zna koji put sam utvrdio saznanje, da nije sve tako kao to na prvi
pogled izgleda, a posebno srednjovekovni prsten od bronze u vitrini nekog muzeja
.
Obi ao sam dva puta muzej u Panèevu. Prvi put danju, spolja njost i unutra njost
muzeja, a drugi put noæu, ali samo spolja njost. Nalazi se u samom centru grada i u u ka
n
je izmeðu dve ulice, od kojih je jedna deo gradskog parka. Muzej je sme ten u veoma
lepoj staroj zgradi, u koju je predviðeno da se ulazi iz glavnog gradskog parka na
ogromna vrata optoèena visokim stubovima. Postoje jo jedna vrata, koja su naspram
glavnih vrata i vode u dvori te. Za razliku od ulaznih koja podseæaju na vrata nekog
manastira, ova se mogu tretirati kao obièna kuæevna vrata. Ako bih hteo da uðem na
sporedna vrata morao bih da priðem iz druge ulice, preskoèim malu rampicu, koja spreèa
va
uljezima da se parkiraju, i proðem izmeðu reda gara a i glavnog krila muzeja, koje
se prostire izmeðu te dve ulice. To je jedini logièki put za one po tene. Sa druge str
ane
gara a nalazi se dvori te u koje takoðe mo e da se uðe iz parka i sa ulice. Pored samog
ulaza iz parka nalazi se banka, a banku uvek nadgledaju kamere, tako da tu nije
pogodno
za ulaz. U blizini ulaza sa ulice ne postoji nijedna institucija, tako da za one
malo manje
po tene to je jedini logièki ulaz u dvori te. A, za one jo manje po tene, postoji mali pr
olaz
izmeðu poslednje gara e i zgrade koja se naslanja na zgradu muzeja. Dodu e taj prolaz
je uzan i zagraðen niskim zidom, ali ako se uzme u obzir da su sa druge strane zid
a
na tri koraka sporedna vrata muzeja, zaobiæi neko govno u prolazu i napeti se na m
i iæe
predstavlja malu rtvu za ono to se iza zida pru a.
U redovnim prilikama muzej obiluje siroma tvom, koje malo razuðuje jedna
kamena ploèa sa rimskim natpisom nepoznate sadr ine i ogroman sat, za koji su graðani
susedne zgrade verovatno pisali peticiju protiv pu tanja u funkciju, jer njegov ma
sivni
gong san pretvara u noænu moru. Privremenim doseljenjem izlo be muzej je zablistao
nakitom, ali nije i pogledima, jer oèigledno narodu koji ivi od danas do prekosutra
da bi
video sutra, nije do nakita.
Prevariti stacionarni alarm za vitrine nije nimalo lako i skoro uvek je takva ra
dnja
rezervisana za filmove, koje reditelji pi u sa velikom ma tom, ali prevariti alarm p
okretne
izlo be èesto nije potrebna èak ni ma ta. Ovaj alarm jedinu vezu sa spoljnim svetom
ima putem telefonske parice, pomoæu koje komunicira sa centrom, koji nadzire rad s
vih
alarma. Ako alarm otkrije neku nedozvoljenu radnju poziva centar, a ta se posle z
biva
mogu samo da pretpostavim. Sa druge strane, neko iz centra veèernjim pozivom prove
ri
da li je radnica ukljuèila alarm kada je napustila zgradu i time su eksponati osta
vljeni na
milost i nemilost, tmini i ti ini muzeja. Svaka vitrina ima senzor koji daljinskim
putem
javlja bazi da li je sve u redu. Radnik koji je postavljao alarm po tovao je sve k
nji ke
propise, za rafio je bazu za zid, prekrio bazom utikaè za telefon i time osigurao da
 neko
ne preseèe telefonski vod. Na prvi pogled deluje da bi alarm uspeo da javi centru
bilo
koji poremeæaj, ali pogledom u susednu sobu, gde su takoðe vitrine, do izra aja dolazi
isti takav utikaè, koji je naravno na identiènom mestu, kao onaj sa druge strane zid
a, jer
su te dve sobe nekada bile kancelarije. Da se alarm oslanja na mobilnu telefonij
u, morao
bih stvarno dugo da ma tam, ali ovako ma tu ostavljam za kreativnije stvari.
Dok sam bio u Nemaèkoj Ljubi a mi je bio kao otac. Izmeðu nas se razvila ljubav,
koja nije imala jednosmerni karakter. Ljubi a se nikada nije izja njavao po pitanju
dece,
ali se moglo naslutiti da je uskraæen za tu povremenu muku ili zadovoljstvo. Sumnj
am
da bi ikada svog roðenog sina obuèavao da krade, ali po to mu je privremenog sina
donela roda u vidu formirane liènosti, nije imao kud. Sada se ne viðamo èesto kao u
Nemaèkoj, ali odnos se nije promenio. On zna za Olju, ali Olja ne zna za njega, to
je
posledica na eg preæutnog dogovora, jer jo uvek nismo smislili kako da joj ga predsta
vim.
Ako si sa nekim dobar prijatelj, mora da ima valjanu prièu, jer prijatelj se ne post
aje
preko noæi.
Nikada ga nisam pitao, kakvim bi se poslom bavio da je u braku, jer nikada nismo
dotakli temu braka, ali sada imam potrebu da ga tako ne to priupitam.
Kalemegdan je oduvek bio na e sastajali te. Ovog puta smo seli na klupu pored
Save i po ko zna koji put se divili gnjurcima, koje smo proglasili za najopu tenij
e stanovnike
Save i Dunava. Jedino nismo saznali da li bi bili tako opu teni kada bi led okovao
reke. Iako je leto na pomolu, ja nisam opu ten kao gnjurac. Tra im trenutak da preki
nem
obostrano u ivanje, jer smo znali i po pola sata bez reèi da posmatramo gnjurce.
Nije mi problem da zatra im savet, ali mi je problem da se vraæam na deo zajednièkog
ivota, koji smo izgleda obojica odstranili kao slepo crevo. Igrom sluèaja nije nas
zabolelo,
ali smo to uradili preventivno. Mogao bih od nekog drugog da potra im savet, ali b
i
se to svelo na univerzalni savet, jer ne bih nikom smeo da iznesem naumljeno. Po t
o su
univerzalni saveti rezervisani samo za dubokoumne romane, koje èitaju oni to tra e
neku pouku ili poruku, ostaje mi jedino da se obratim Ljubi i:
- Da si u Nemaèkoj bio u braku, da li bi se bavio onim èime si se bavio?
Zamrzao je pogled negde u daljini, a gnjurci su prestali da poniru, kao da je
pogledom zamrzao Savu. To sam video samo na tren krajièkom oka i nisam smeo da
okrenem glavu ka njemu. Oèigledno da mu pitanje ne prija, kao to meni ne prija njeg
ov
pogled. Ipak progovara, ali ne odgovara, veæ na pitanje uzvraæa pitanjem:
- Kakvo je to pitanje?
- Treba mi savet, pa pravim mali uvod.
- A, tako te ko pitanje. Verovatno ne bih.
- Za to?
- Dugaèak ti je uvod
- Dugaèko je i pitanje.
- Aha Zato to sumnjam da bih na ao enu koja bi trpela lopova, a ako ne bi
znala da sam lopov i nekako kasnije otkrila, brak bi sigurno propao. Deca bi
prezrela oca, a to je verovatno gadan oseæaj. A, sada da èujem pitanje.
- Da, tako sam i mislio Hteo sam da ukradem ne to iz muzeja
Brzo se okrenuo ka meni. Imam oseæaj da sam se i ja zaledio.
- Branko, sine, zar to nije pro lost?
Znao sam da æe nekada upotrebiti reè, sine.
- Saslu aj me pa prosudi - klimanje glavom je znak da me slu a, nastavljam
dalje hoæu da ukradem jedan prsten iz muzeja i poklonim ga Olji, ali samo
jedan prsten i ni ta vi e. Mogu to da izvedem, ali me strah da ona ne posumnja,
jer ako posumnja napustiæe me. Sa druge strane oseæam da æe je prsten
beskrajno usreæiti...
- Treba ti savet, da li da uðe u taj rizik.
- Znao sam da æe me razumeti.
- Stvarno eli da je vidi sreænu?
- Veoma
- Nadam se da zna , da trenutna sreæa nema veze sa trajnom sreæom.
- Hoæu da vidim taj trenutak kada se zagleda u prsten
- Dobro, dobro shvatam. Moj ti je savet da uðe u rizik, ali bih voleo da ja
razradim plan.
- Ih Ljubi a, zna i sam koliko cenim tvoje znanje
- Dobro, dobro, ali mora mi obeæati da æe po tovati svaki deliæ moga plana.
Drugim reèima ne sme ni ta da zabrlja .
- Obeæavam.
Trenutno smo prekinuli razgovor, jer su gnjurci poèeli da igraju svoju igru ponira
nja
i izranjanja. Nama to deluje kao opu tena igra, a oni igraju igru egzistencije, ka
o i
svako ivo biæe.
*
Branka jo nema. Poèeo je da ugovara poslove po kafanama kao i svaki privatnik.
Kako bi bilo kada bi privatnici vodili ene i za drugim stolom iste kafane prièale o
parfemima
i kremama? Iako ne bismo èule ta prièaju pokvarile bismo im koncentraciju.
Zar nije cilj pregovora da jedna strana donese pogre nu odluku, kako bi druga dobi
la.
Jeste, ali bi oni usled na eg prisustva verovatno ostali nemi i ne bi se ni ta dogov
orili.
Onda je bolje ovako. Ja æu da èitam evropske prièe, a on neka pregovara.
Kada je Ðorðe pohaðao treæi razred osnovne kole i ao je Carskim drumom, du
reke Uvac, ba kao i mnogi karavani pre dolaska Turaka u Srbiju. Ne bi njemu preds
tavljao
problem pe aèenje, da od Carskog druma danas nije ostao samo po koji kamen ili
kakva isklesana stena radi pro irenja nekada njeg puta. Pe aèenje po zaraslom putu ni ta
se nije razlikovalo od pravljenja novih staza, tako da je nakon nekoliko godina
pe aèenja,
stvorio svoj Carski drum prema koli, koji nije toliko krivudao kao onaj pravi Car
ski.
U svojoj deèaèkoj glavi èesto je stvarao filmove, u kojima zajedno sa Beloglavim
Supovima preleæe ponore i tom prilikom im dodiruje krila. Kada je zavr io osmogodi nju
kolu elja mu se ostvarila. Meðutim, svaka elja ima svoju cenu.
Beloglavi Sup je vekovima spajao ljude, bilo kao grb Nemanjiæa ili upiranjem
ljudskih pogleda u nebo, pri kojima bi ljudi privremeno zaboravili na èarke i nesu
glasice.
Niko ne bi poverovao da se desilo èudo i da su pet godina seljani jednog sela pokr
aj Carskog
druma bili u zavadi zbog te ptice. Meðutim, èuda se ne de avaju èesto, zato ih
ponekad treba i prihvatiti.
Selo je poèelo da odumire, a seljani nezadovoljni podr kom dr ave re ili su da
preuzmu stvar u svoje ruke. Renovirali su o svom tro ku kolu koja potièe iz doba kral
jevine
i tako smanjili muke oko slanja dece na kolovanje, a nisu vi e imali bojazan da
æe deca èim zavr e kolu ostati u gradu, to se ranije de avalo. Oni su se svoje muke re il
ali kada su shvatili da im se deca muèe, jer do kole nema puta, re ili su da se pozab
ave
i tim problemom. Obratili su se lokalnim vlastima za pomoæ, ali su ih ovi uputili
na
jednu od evropskih neprofitabilnih organizacija koje su uvek spremne da pomognu.
Ovaj put se radilo o organizaciji koja se bavila oèuvanjem retkih ptica u Evropi,
od kojih
je i Beloglavi Sup. Organizacija je predlo ila model po kome bi imali i seljani i
ptice
korist, a ako imaju i ptice ima i organizacija. Sve to je trebalo je da u naredni
h pet godina
na svake dve nedelje rtvuju po jedno june za populaciju Beloglavih Supova i asfal
tni
put bi povezao celo selo sa kolom. Jedini uslov je bio da se populacija Supova u
narednih
pet godina privikne na hranili te koje bi bilo na vrhu sela. Ako bi se privikli, b
ilo bi
opravdano napraviti asfaltni put kroz celo selo, a organizacija bi iz fondova ka
snije
otkupljivala junce za potrebe ishrane Supova. Lako su svi preraèunali da sto dvade
set
junaca vredi sto puta manje od asfaltnog puta. Niko nije sumnjao da se Supovi neæe
uobroèiti, ali polovina sela je posumljala u dobre namere fonda i predlo ila je da s
ami
podaspu put barem za irinu staze, kako im se deca ne bi kaljavila na putu do kole.
Druga polovina je poverovala fondu i selo se podelilo. Postoji dosta sela sa pri
devom
gornje i donje, i ne bi nikom bilo èudno da je i ovo selo tako podeljeno, ali ovo
selo je
dobilo prideve srpsko i evropsko. Po to se èuda ne de avaju èesto, zato ih ponekad treba
i prihvatiti.
Zahvaljujuæi evropskom delu sela, projekat je za iveo. Svake godine struènjaci su
posmatrali ptice koje su se mno ile oèekivanom brzinom. Poslednje godine delegacija
fonda je do la u selo sa namerom da ispuni obeæano. Po to je Ðorðe najbolje vladao
stranim jezicima poveo je delegaciju fonda do hranili ta. Do li su do visoravni odak
le su
zajedno sa Supovima mogli da gledaju celo selo. Ovog puta Supovi nisu gledali se
lo iz
vazduha. ef delegacije se obratio deèaku.
- Za to su ovako mirni?
- Hranimo ih veæ pet godina.
- Divno. Idi ih malo pojuri da vidimo kako lete.
Deèak je krenuo ka Supovima, ali oni se nisu dali u beg veæ su nekim èudnim krikovima
i pokretima vratova davali znake pitomosti. ef delegacije je potrèao ka jatu
Supova, ali oni su se samo zbijali u gomilu i vratovima davali neke èudne znake. ef
je
ljutito konstatovao da su krila plemenitih ptica atrofirala i tako su se pretvor
ile u æurke.
Cela delegacija je demonstrativno krenula niz strmu stazu koja je vodila iz sela
.
Ðorðe je za mureo, polako krenuo ka litici u nameri da se vine u oblake. Leteo je spu te
nih
ruku i dodirivao krila Beloglavih Supova.
Seljani su prestali da hrane Beloglave Supove i uskoro je harmonija zavladala
selom. Ljubitelji ptica ka u da su primetili nove kolonije Supova po Crnoj Gori, B
osni i
Hercegovini, Hrvatskoj i Albaniji.
Ovaj tip lepo pripoveda. Obiluje ma tom i ima smisao za humor. Hmm, ponavlja
se. Napisao je u dve uzastopne reèenice kako su vratovima davali èudne znake. No, neæe
mu biti problem da to uvidi, a ako nastavi da pi e vrlo lako mo e da me zaseni. Mo da
ima i gotov roman, a ovo mu je samo odskoèna daska. Odvojiæu ja tebe na stranu za sv
aki
sluèaj. Da vidimo dalje
Neka vanzemaljska biæa, koja su ljudi prozvali Marsovcima iako nisu znali sa koje
planete potièu, vrlo su lako porobila Zemlju. Pomoæu zraka nepoznate strukture, spal
ili
su po nekoliko napu tenih objekata u svim veæim gradovima irom Zemlje i na human
naèin su pokazali da ele dijalog. Pored toga to su humani, pokazali su se i po teni, t
e
su svim dr avama sveta poslali dopis, u kome su naznaèili da je na njihovoj planeti
do lo
do klimatskih promena, tako da ne mogu vi e da uzgajaju kupus, koji je preko potre
ban
za opstanak njihove vrste. Naravno, nikog nisu hteli da dovedu u zabludu da æe sir
ov
kupus transportovati negde u svemir, pa su naznaèili da im zapravo treba jedna pit
oma
bakterija, koja se dobija njegovim ki eljenjem. Kada su se uverili da Zemljani neæe
zloupotrebiti
njihovu humanost poslali su istovremeno izaslanike u sve zemlje sveta, kako ne
bi Zemljani mogli da prave strategije u pregovorima. Jedan izaslanik je najavio
dolazak i
u Srbiju. Zahtevao je samo da u dvadeset dva èasa predsednik bude sam u skup tini, a
on æe mu se na adekvatan naèin okazati.
Taèno u dvadeset dva èasa po lokalnom vremenu, vanzemaljac je pokucao na vrata
skup tine. Predsednik je znao ko dolazi, jer je samo najvi i vrh bio upoznat sa njeg
ovim
dolaskom, ali nije znao da æe se pojaviti neko u oblièju èoveka sa slu alicama na
u ima. U i èekivanju tog biæa predsednika je oblilo sedam voda, ali kada ga je video pre
stao
je da se znoji, jer su mu sve ivotne funkcije spale na minimum. Vanzemaljac mu se
obratio na teènom srpskom.
- Po tovanje gospodine predsednièe, drago mi je to vas vidim.
- I meni - nekako je uspeo da promuca predsednik.
- Ja bih vas zamolio da pro etamo malo po gradu, a usput æemo poprièati.
- Mislim da bi bilo bolje da prièamo u skup tini.
- Za to?
- Neæe nam niko smetati u prièi.
- Meni ni ta ne smeta, a eleo bih da vidim Beograd. Da li se vi to pla ite da
etate po gradu?
- Ne, ne, nikako.
- Delujete mi veoma upla eno. Napraviæu nevidljivi tit, tako da æete biti bezbedni.
Hajdemo.
Krenuli su u etnju. Predsedniku nije trebalo dugo da se vrati u normalu, jer je
vanzemaljac poèeo da prièa o sportu. Divio se srpskim sportistima, to je predsedniku
veoma imponovalo. Vanzemaljac je zastao pored jednog izloga.
- Kako divne cipele.
- Da, da, italijanske su.
Nastavili su etnju u miru i harmoniji. Predsednik se opustio kao da je pored njeg
a
predsednik neke susedne dr ave. Zastali su kod jednog kioska.
- Predsednièe, da li mo ete da mi kupite vakaæu gumu, nemam va eg novca.
Predsednik se samo nasme io i pohitao ka kiosku. Kupio je desetak razlièitih vakaæih
guma kako bi udovoljio vanzemaljcu. Sa velikom zebnjom predsednik je otvorio
aku i ponudio vake. Pla io se dodira. Vanzemaljac je letimièno pogledao vake i dodao.
- Nemate vi e one Bazoka D o i one kao cigarete?
- To je pro lost, probajte ove uvozne, odliène su.
- Ne hvala, probao sam veæ.
Predsedniku je laknulo, jer ako mu naredni put zatra i sendviè, la e æe mu uruèiti
bez dodira. Nastavili su etnju u miru i harmoniji. Zastali su pored izloga jedne
velike
knji are. Vanzemaljac je gledao tridesetak sekundi izlog i nastavio dalje.
- Predsednièe, da preðemo na stvar.
- Sla em se.
- Sav kupus koji otkupimo platiæemo u zlatu, jer toga ima u izobilju na na oj
planeti. Mi znamo va e kapacitete u proizvodnji kupusa, tako da
- Mi mo emo da udesetostruèimo proizvodnju kupusa.
- Ne prekidajte me dok prièam. Ja sam zavr io svoju misiju ovde. Vidim da ni ta
ne proizvodite, èak vam i evropska knji evnost dominira u knji arama. Zato
sam odluèio da vas pripojim Evropskoj Uniji. U Nemaèkoj æe biti montirana
fabrika za preradu kiselog kupusa. O kolièinama koje æete morati da isporuèujete
biæete naknadno obave teni
- Ali
- Budite demokratski i ne prekidajte me. Moj zadatak je bio samo da odluèim
kojem centru da vas pripojim, a centri i kolièine su unapred odreðeni radi lak-
 e eksploatacije resursa. Predsednièe, ja æu vas sada napustiti. Imajte u vidu
da ovaj tit vi e ne deluje.
Niko nije video kako je vanzemaljac do ao u Srbiju, a predsednika je oblio hladan
znoj tako da nije primetio kako je vanzemaljac nestao.
U istorijskim ud benicima svih zemalja sveta ubele en je datum dolaska vanzemaljaca
na Zemlju, a u srpskom ud beniku je konaèno zabele en datum ulaska Srbije u
Evropsku Uniju.
Ovaj ba i nema neko pripovedanje, ali pogaða pravo u centar. Ne predstavlja
nikakvu opasnost, zato je idealan za ovu zbirku. Uf, sklapaju mi se oèi. Veèeras nem
a
vi e prièa, jer bih mogla nekog pogre no da ocenim, a to ne bi bilo dobro.
*
Kada je direktorka muzeja u Panèevu otkucala ifru na alarmu, koji se nalazi na
zidu odmah pored ulaznih vrata, udahnula je i pomislila kako je èeka jo jedan obièan
dan. Takav oseæaj je imala i dok se pela na stepenice ka prvom spratu, gde joj se
nalazi
kancelarija. Dok je otkljuèavala vrata mahinalno je pogledala niz hodnik, koji su
parcijalno
presecali sunèevi zraci i jasno oznaèavali gde se nalaze prozori. Negde na sredini
hodnika, gde je purpurni tepih obasjan sunèevim zracima gubio kraljevska obele ja,
nazirali su se neki sitni predmeti koji njenom iskusnom kustoskom oku nisu mogli
da
promaknu. Mo da bi to to je videla pripisala lo em radu èistaèice, da se srebrni prsten
nije na ao na putu sunèevim zracima, u ta se veoma brzo uverila. Nije se puno zadr aval
a
pored prstenja koje je izgledalo nasumièno pobacano, jer je u letu prepoznala prst
enje
i uputila se ka prostoriji odakle potièe. Kada se pojavila na vratima stavila je r
uku
na usta, usled u asnog prizora koji je videla. Odmah je obavestila policiju, kako
inaèe
pravila nala u.
Lokalni policijski inspektor je izvr io uviðaj i po to je procenio da je kraða specifièna,
obratio se specijalnom odeljenju kriminalistièke policije u Beogradu. Jedini na
raspolaganju je bio inspektor Majstoroviæ, koji se odmah sa prateæom ekipom uputio k
a
mestu izvr enja kriviènog dela. Tamo ih je doèekao lokalni inspektor sa in enjerom iz
firme koja obezbeðuje objekat. Majstoroviæ se upoznao prvo sa kolegom, potom sa in enj
erom
i krenuo u obilazak muzeja. Kolega mu je pokazao vrata na koja se sumnja da je
lopov u ao u muzej, ali Majstoroviæ je samo dao znak tehnièarima da obrade mesto i
zaputio se na sprat ka jedinom moguæem mestu za eksponate. Pred kancelarijom ga ja
saèekala upla ena direktorka muzeja, koja je mislila da æe je inspektor iz Beograda ne t
o
ispitivati, ali sve se zavr ilo na formalnom upoznavanju. Koraèali su sva trojica æutk
e
kroz hodnik, a razbacano prstenje, koje je bilo blizu vrata nije izazvalo veliku
pa nju
beogradskog inspektora. Samo je zavirio u sobu u kojoj je razbijena vitrina, pog
ledao
letimièno i nastavio dalje niz hodnik. Zavirivao je u svaku prostoriju sve dok nij
e ugledao
razbijeno kuæi te alarma, kome se pribli io sa velikim oprezom kao da je bomba.
Poèeo je radoznalo da zagleda alarm èiji je najveæi komad bio odmah pored zida, a osta
li
deliæi rasuti po parketu do polovine sobe velièine tridesetak kvadrata. Nekoliko put
a je
pogledao smrskano kuæi te alarma iz kleèeæeg polo aja, podigao se, otresao sitne komadiæe
sa pantalona i odluèno rekao:
- Za to ste mene zvali? Zar nije sve oèigledno?
- Inspektore, ovde ni ta nije oèigledno obratio mu se panèevaèki kolega.
- Lopov je izdrobio alarm, uzeo je ta je hteo i zbrisao.
- Upravo je tu problem, jer taj alarm ne mo e tako lako da se onesposobi. Evo
in enjer æe vam podrobnije objasniti rad alarma.
In enjer je strpljivo èekao i jo jednom dobio ansu da potkrepi svoju teoriju.
- Vidite, vama izgleda da je ovaj alarm prestao da radi zato to je smrskan, ali
praktièno to nije moguæe izvesti, a da alarm ne po alje centru informaciju o
napadu ispod kuæi ta su senzori i pri prvom udarcu poslao bi poruku. Jednostavno,
alarm je onesposobljen na neki drugi naèin, a potom razbijen.
- Polako, polako Hoæete da ka ete, da ako bi neki fudbaler utnuo ovakav
alarm kopaèkom, da bi alarm uspeo to vama u centar da javi?
- Ako bi prvim udarcem uni tio elektroniku, ne bi uspeo, ali ako bi alarm pre iveo
prvi udarac sigurno bi uspeo da nam dojavi, jer mu je potrebno samo èetiri
sekunde da nama u centar po alje poruku.
- Da rezimiramo. Postoje dva sluèaja. Da je lopov prvim udarcem onesposobio
alarm ili da ga je onesposobio na neki drugi naèin.
- Ba tako dodao je inspektor iz Panèeva.
- Da li vi i gospodin in enjer imate neku ideju kako je lopov mogao da onesposobi
alarm bez utiranja?
- Polomljena je sva elektronika koja pamti promene, tako da i ako je alarm
zabele io neku promenu, a nije iz nekog razloga poslao, ne mogu da je oèitam.
Samo sumnjam da je onesposobljen utiranjem - prvi se izjasnio in enjer.
- Nemam ni ja, zato smo pozvali vas, jer smatramo da imate vi e iskustva.
- Hvala vam na uva avanju. Da li se ovaj alarm ogla ava nekom sirenom u
muzeju? - obratio se in enjeru.
- Ima samo biper koji ima ulogu da obavesti radnike da se ne to nedozvoljeno
de ava.
- Da, da a, da li je moguæe da se udarcem onesposobi slanje poruke, a da
biper i dalje radi?
- Teoretski je moguæe, ali ne znam kako je to u praksi izvodljivo.
- Praksa uvek zezne teoriju. Gospodine in enjeru, hvala vam na saradnji, ja æu
vas pozvati ako nam ustrebaju neke dodatne informacije. Zamolio bih vas da
mi javite, ako kojim sluèajem slo ite kockice kako je alarm onesposobljen, a
da nije uno enjem ifre ili utiranjem.
Inspektor je iz malenog blokèiæa istrgao list papira, stavio na blok i zapisao svoje
prezime i broj mobilnog. In enjer je jedva èekao da napusti muzej, jer mu nije prija
la
sprdnja sa njegovim zvanjem, koju je inspektor svesno primenjivao. Uzeo je listiæ,
pozdravio
se i zaputio niz hodnik pribajuæi se uz zid, kako ne bi nagazio na neki prsten.
Kolege su ostale nasamo u ti ini muzeja, jer su se dva tehnièara bavila obradom brav
e u
prizemlju, a direktorka i ostali radnici su se nabili u njenu kancelariju, tiho
komentari uæi
dogaðaj. Krenuli su prema razbacanom prstenju, a Majstoroviæ je zapoèeo konverzaciju:
- Koliko je eksponata ukradeno?
- Samo jedan prsten.
- Jedan, ali vredan.
- Naprotiv. Uop te nema neku vrednost.
- Mislite?
- Tako ka e gospoða kustos.
- Kada muzej otkupljuje onda nema, ali kada se pro vercuje na zapad, najednom
vredi.
- Eh, ko bi ga znao
- Znam ja, sve to je vezano za pravoslavlje na zapadu vredi.
- Da, da znate ta mene buni?
- Ovo razbacano prstenje?
- Da, ali me vi e buni èinjenica da je alarm u jednoj sobi, a vitrina koju je razbio
u susednoj. To nagove tava da je lopov tipovao odreðenu vitrinu. Deluje kao
aljkav profesionalac, a takav ne postoji.
- Meni deluje da je lopov divljak, koji je naruèen od strane profesionalnog vercera
.
ta mislite, zbog èega je ovo prstenje po hodniku?
- Ne znam, totalno zbunjujuæe.
- Tako je. To je pobacano da bi nas zbunilo. Kako bi mi pomislili da je alarm
pi tao, a on po urio i prstenje mu nekako ispalo. Zakaèio o futer i ispalo mu iz
ruke ili ta veæ Su tina je da je naruèen samo jedan prsten, a ovo ostalo prstenje
je varka. No videæemo ta ka u otisci i ostali tragovi. Ako nije imao rukavice,
verovatno je negde na onoj traci to je lepio staklo ostavio neki otisak.
Pronaæiæe na i tehnièari ne to.
- Nadamo se. Mislim da je onaj èovek to je pristigao autor izlo be. Zamolio
sam gospoðu da ga pozove.
Majstoroviæ je pohvalio koleginu anga ovanost, to je ovaj sa poltronskim osmehom
prihvatio. Krenuli su ka mestu gde poèinje hodnik, a zavr avaju se stepenice, jer su
tamo stajali direktorka i autor izlo be. Usledilo je rukovanje i predstavljanje, k
ao neizostavni
deo posla, koji mu je i posle trideset godina posla mrsko padao. Za razne formal
nosti
u komunikaciji sa ljudima, istrenirao je sebe da pristupa mehanièki i uètivo, ali pr
i
rukovanju i predstavljanju to jo uvek nije uspeo. Obratio se autoru izlo be:
- Ako mo ete da nam malo pribli ite o kakvom se prstenu radi.
- Psten je iz petnaestog veka, izraðen od srebra, livenjem. Na glavi je urezana
stilozovana arabeska u nielo tehnici.
- A ta je nielo?
- To vam je materija koja ima jako crnu boju. Nanosila se na gravure kako bi
pojaèala linije.
- Dobro. Da li imate fotografiju ili neki crte ?
- Ne, na alost ne, ali postoji jedan veoma slièan koji je izlo en, a koliko èujem
nije ukraden.
Krenuli su svi zajedno ka sobama gde su izlo eni eksponati. Direktora se posle
dva koraka okrenula, jer je shvatila da su za vitrine potrebni kljuèevi. Meðutim, ka
da se
pojavila na vratima, videla je da se uzalud vratila, jer su autor u inspektor bi
li u èuèeæem
polo aju pored rasutog prstenja.
- Da, da vidim. Da li mo ete da mi malo pojasnite u èemu se razlikuju ovaj
prsten i onaj to je ukraden.
- Verujte ni ta su tinski, sem malo u ari. Isti period je u pitanju i isti lokalitet.
Postoji moguænost da ih je radio i isti majstor.
- Da li imate ideju za to je lopov ukrao onaj prsten, a nije ovaj pred nama?
- Stvarno ne bih da dajem neke pau alne ocene, ali ta dva prstena se veoma
malo razlikuju. Èak je ovaj na podu u boljem stanju od tog to je ukraden.
- Zanimljivo ka ite mi samo jo jednu stvar, da li je prsten mu ki ili enski?
- Mu ki. Ako smem da primetim, ovo prstenje po podu ima neki èudan sjaj.
- Kako to mislite?
- Ne umem da objasnim, samo znam da se nikada nisu tako sjaili.
- Sunce.
- Gledao sam ih ja puno puta i po suncu, ne bih rekao da je zbog toga.
Majstoroviæ se pozdravio i krenuo ka stepeni tu, jer mu se uèinilo da je prikupio
dovoljno podataka, a tvrdo je bio ubeðen da bi svako kalemljenje nepotrebnih sitni
ca
ometalo istragu. U velikom prizemnom holu je pri ao tehnièarima i poèeo da se raspituj
e
o otiscima. Kada su ga uverili da ide sve po planu, naredio im je da odmah uzmu
otiske
sa selotejp trake kojom je zalepljeno staklo vitrine i uporede sa tim na vratima
. Dodao
im je da æe piti kafu u nekoj obli njoj kafani i uputio se ka izlazu.
Rekao im je u nekoj, jer nije tako dobro poznavao Panèevo da bi mogao da precizira
u kojoj æe kafani biti. Znao je samo da mu je potrebna kafa, ali ne toliko kao piæe,
veæ razlog da se skloni iz ti ine muzeja koja mu nije dozvoljavala da trezveno razmi l
ja.
urilo mu se sa istragom, jer je znao da æe prsten koliko sutra otiæi u neku drugu ruk
u.
Nije iskljuèio moguænost i da je prsten veæ u neèijim drugim rukama. Kada je iza ao iz
muzeja, osvrnuo se oko sebe i na platou sa desne strane ugledao stolove koji su
nedvosmisleno
ukazivali da je na ao ono to tra i. Pro ao je pored picerije, ispred koje je bio
meni kredom ispisan na tabli. Nije ga puno zanimalo ta nude, jer je odmah ispod p
icerije
ugledao konabaricu sa tamnoplavom suknjom, belom ko uljom i crnim prslukom,
koja je sa anjcorom u ruci, oslonjena na tok, sa kog je odavno nestala farba, pra
tila
de avanja ispred kafane.
Konobarica ga je pratila pogledom dok se neækao u izboru stolova, a kada je
odmakao stolicu koja je bila tik do parka, krenula je ka njemu, hodom koji odmar
a telo,
a prilièi eni koja je zagazila u pedesetu. Sa anjcerom u jednoj ruci, a drugom zagl
avljenom
o poveæi novèanik koji je virio iz d epa od prsluka, pri la je i po elela dobar dan.
- Dobar dan. Kafu, vinjaèe i kiselu vodu.
- Ne slu imo ni ta sem kafe, koja je besplatna.
- Izvinite, malo sam umoran, nisam vas ba najbolje razumeo
- U trajku smo i samo slu imo kafu, koju ne naplaæujemo. Ne mogu da vam
donesem vinjak i kiselu vodu.
- Da, da onda kafu i obiènu vodu. Za to ste u trajku?
Konobarica je jednim poluokretom pokazala ankerici da spremi jednu kafu, a
potom smireno odgovorila:
- Na e preduzeæe je kupio neki biznismen, koji sada hoæe od ove kafane da napravi
apoteku i parfimeriju, a nama nudi socijalni program. Eto, hoæemo nekako
graðanima da skrenemo pa nju da nas podr e, jer vi e neæe imati gde da
piju prafu kafu. Piæe samo one buækuri e dva ili tri u jedan.
Nije imao ohrabrujuæi odgovor, zato je samo uzastopnim klimanjem glave dao do
znanja da razume situaciju. Hteo je da se na ali sa pitanjem, da li se radi o kont
roverznom
biznismenu, ali je odustao, jer se radilo o njenom radnom mestu. Kelnerica se ud
aljila
od stola korakom kakvim je i do la, i ugnezdila se u tok spremna da mu donese
kafu ili priðe novom gostu, ako u meðuvremenu pristigne. Iznad njega se nadvila lipa
,
koja je zavr ila proces formiranja listova i usmerila svu energiju na stvaranje cv
eta, kako
bi opravdala svoj plemeniti naziv, jer pored debelog hlada, svi od lipe oèekujemo
i mirisan
cvet, sa koga æe povremeno na sto pasti umorna pèela, koja æe sa nama na tren pode-
liti pèelinji svet. Ako pak padne u piæe, neko æe se zgroziti, a nekog æe opomenuti na n
jeno
rtvovanje za ka ièicu meda.
Dobio je kafu, zahvalio se i utonuo u re avanje srebrne nepoznanice sa arama od
nileoa. Nervirala ga je glupost, ovog puta najvi e to je alarm pokrivao samo ulazna
vrata,
a ne i sporedna. Nasmejao se od muke kada je shvatio da alarm ima jedinu ulogu d
a
zadaje tremu radniku koji prvi dolazi u muzej, jer nije lako uvek potrefiti ifru
u jutarnjim
satima, a ni sirenu nije prijatno èuti tako rano. Kamera se mo e razmatrati samo
kao eksponat u postavci savremene umetnosti. Preða nji postupci o teæenih nikada mu
nisu bili od koristi, jer se ne radi o zloèinima. Zato je pre ao na preða nje postupke
lopova, sa tendencijom da predvidi buduæe. Lopov mu je delovao kao sirovina, koja
je
dirigovana od nekog ko je taèno znao ta eli. Nije ga muèio lopov, jer je siguran da æe s
e
ostaviti neki trag, veæ njegov nalogodavac. Anga ovati drugog da izvede akciju nesum
njivo
ko ta u nekom obliku, a to znaèi da prsten sigurno ko ta vi e od najma lopova ili je
nalogodavcu veoma bitan prsten, a nije hteo da rizikuje. Poslati nekog drugog vo
di riziku
da taj propeva ako padne, ali to je manji rizik od liènog padanja. Rizik se svodi
na
minimum, ako je lopov tvrd orah. Zakljuèio je da je velika verovatnoæa da je lopov t
vrd
orah, a tra enje motiva za kraðu ba tog prstena je ostavio za kasnije, jer ga je tehn
ièar
pozvao i saop tio da postoji poklapanje otisaka sa brave i trake na staklu.
Kada je Majstoroviæ video na monitoru ime, Ekrem Ljatifi, samo je pre ao rukom
preko suvih usta i podigao slu alicu. Dobio je nagon da malo ovla i usta, ali nije i
mao
vremena, jer je veæ sazvao pripreme za akciju. Ostalo mu je samo da od istra nog sud
ije
dobije nalog za pretres stana, to je predstavljalo formu, jer se sudije nikada ni
su usprotivile
njegovom zahtevu. Majstoroviæ je procenio da Ekrem nije opasan po okolinu, pa je
po ao samo sa dva inspektora. Hap enje je trebalo da bude tiho, kako bi to manje kart
onsko
naselje brujalo o dolasku nekih ljudi. U kartonsko naselje je poslao inspektorku
koja se predstavila kao socijalni radnik, a njih dvojica su èekali izvan naselja.
Meðutim,
uspela je samo da locira u kojoj kuæici ivi Ekrem, ali ne i njega. Kom ije su joj rek
le da
sakuplja sirovine i da dolazi u popodnevnim èasovima. Niko ni ta nije posumnjao, jer
je
inspektorka bila ubedljiva, a i raspitivala se poimenice za njegovu decu. Jedino
im je
ostalo da naprave Ekremu partizansku zasedu na izlokanom putu, bez trunke kamena
,
koji vodi do naselja. Tako su i uradili.
Znali su da æe se èekanje odu iti pa su se posvetili sebi, kako bi imali neku korist,
a na taj naèin bi bili prirodniji i manje upadljivi. Inspektorka je glumila urbanu
èobanicu
bez ovaca, te je sedela ispod bedema sa ljubavnim vikend romanom u ruci, a Majst
oroviæ
i njegov kolega su pored puta glumili taksiste bez taksi obele ja, te su postavili
ahovsku
tablu na haubu od kola.
Ekrem se pojavio na skretanju za kartonsko naselje u kasnim popodnevnim èasovima
na trotoèka u, koji se sastojao od yadnjeg dela bicikla prikaèenim za korpu na dva
toèka. Kao i uvek bio je marljiv, ali danas nije imao sreæe, pa je korpa bila polupr
azna.
Si ao je sa bicikla i poèeo da ga gura, kako ne bi upao u neku rupu i pod teretom so
pstvene
te ine i kartona polomio vozilo tamo gde je spojeno. Inspektori su ga nekoliko
koraka pratili, a kada se Ekrem okrenuo da vidi ko ga prati, Majstoroviæ je progov
orio:
- Dobar dan.
- Dobar ti dan.
- Da li si ti Ekrem Ljatifi?
- Jesam. Za to pita ?
Majstoroviæ je podigao znaèku, pogledao Ekrema u oèi i shvatio da se nije puno
uzbudio. Istog trenutka mu je pro lo kroz glavu da prsten neæe naæi u njegovoj kuæi.
- Ja sam inspektor Majstoroviæ. Hteo bih da ti postavim nekoliko pitanja.
- Ja sam svoje odu io, nemam ja ta sa vama da razgovaram.
- Dobro, dobro ajde ipak me saslu aj. Oæe ?
- Ajde
- Gde si bio noæas posle devet sati?
- U mojoj kuæi. to pita ?
- Ko mo e to da potvrdi?
- Moja deca. ta oæe bre ti?
- Polako, polako da nisi sluèajno bio u muzeju u Panèevu.
Ekrem je istrgao jedan karton iz gomile i stavio ga na rub od korpe, a potom mir
no
seo i jo mirnije rekao:
- Nisam nikad bio u muzeju.
- Ekreme, da te vidim na televiziji poverovao bih, ali nemoj mene da zeza .
- Nikad nisam bio u Panèevu. Reci bre, ta oæe ?
- Oæu taj prsten to si ukrao i ime tog to ti je naredio da ga ukrade . Ni ta vi e.
Ekrem je oslonio laktove o butine, bezbri no ugnezdio glavu i poèeo prièu ispovednièkim
tonom:
- Ima tu u naselju jedan èièa, mnogo je pametan èovek. Dobro me savetovao, ali
ja ga nisam poslu ao. Ka e, Ekreme brate, ti si sada obele en èovek, ko god
obije neku bravu u krugu od trie s kilometara, tebe æe da vataju. Rekao mi da
odem nekud dalje, a ja ga nisam poslu ao E, tako mi i treba, sad me vatajte.
Evo, vam ruke vezuj
Inspektori su se zgranuli od naglog prelaza sa ispovednièkog na neurotièan ton.
Njegovo lice je poèelo da obliva znoj, stezao je pesnice ispred sebe i oblizivao d
ebele
usne. Bilo je za oèekivati da æe Ekrem da pukne i da postane navalentan, ali je Majs
toroviæ
pri ao i èuènuo, tako da je Ekrem bio za glavu vi i od njega. Èuo je kripanje pri
disanju, kao da je sama bes iz njega progovarala. Pocepana kragna na ko ulji nije
mogla
da sakrije talasanje damara na njegovom vratu.
- Polako Ekreme, ne elimo da te vezujemo, niti da te hapsimo.
- ta oæete onda?
- Samo polako, objasniæu ti. Neko je noæas provalio u muzej i ukrao prsten. Mi
smo prona li tvoje otiske na bravi i u vitrini. Dajem ti reè pred ovim ljudima
da neæe biti nijedan dan u zatvoru, samo nam predaj prsten i ka i ko te je
unajmio da ukrade .
- Nisam ja, kunem ti se mrtvom enom i ivom decom nisam ja
Majstoroviæa je za trenutak preseklo nabrajanje mrtvih i ivih, ali mu nije puno
trebalo da se seti gomile zakletvi i sraèunatih la i dokazanih lopova, pa je poèeo da
nastupa
rutinski.
- Ako neæe da saraðuje , onda idemo da ti pretresamo kuæu.
- Radite ta oæete.
- Gde su ti deca?
- ta te briga za moju decu? Oæe i njih da apsi ?
- Neæu Ekreme niti æu da ih pitam gde si bio sinoæ. Hoæu da ih skloni dok ti
pretresamo stan, da ne ispa taju zbog tvojih budala tina.
- Tu su negde u naselju ako, ako, neka gledaju kako apsi milicija. Neka dobro
zapamte kakva je milicija ajde vodite me, ta èekate?
Ekrem je ponovo pre ao u fazu savr ene mirnoæe sa ispru enim rukama ispred
sebe. Majstoroviæ je poveo kolege dovoljno daleko od Ekrema, kako ih ne bi èuo i dao
jedan nesvakida nji predlog, koji su ovo dvoje prihvatili samo zbog njegovog autor
iteta.
- Ekreme, hajde lepo otidi do kuæe i objasni deci da te neæe biti neko vreme. Mi
æemo te èekati ovde.
- A, tako
- Tako potrudi se da ih negde smesti i lepo im objasni da mora da zavr i
neki posao.
- Ne treba. Znaju moji deèaci da se snaðu i bez mene. Spremio sam ja njih na
sve, a posebno ako èuju da su me zgazila kola ili ubili oni æelavi. Vole njih
kom ije, ne brinem se ja za njih - pomerio je biciklo sa puta i povisio ton -
vodite me, ta èekate?
Majstoroviæ mu je usli io elju, ali bez stavljanja lisica. Znao je da æe Ekrem samo
gledati kroz staklo od automobila i da æe kolega biti pored njega. Nikada nije pon
i avao
osumnjièene bespotrebnim stavljanjem lisica.
Pre li su i Dunav, a njegove oèi nisu reagovale na okolno drveæe i objekte. I dalje
je gledao neke nepostojeæe pejza e. Bli io se trenutak kada neæe biti prostora za opu tenu
prièu, zato je Majstoroviæ probao jo jednom. Pozvao ga je po imenu, a on je i dalje
gledao kroz automobile i zgrade. Probao je ponovo.
- Ekreme, èoveèe, slu aj me dobro. Kada uðemo u ovu zgradu stvari se menjaju.
Ne va i vi e moja pogodba. Ako se pla i neke osvete zbog cinkarenja, reci mi
brate mili, nisam od kamena, neæemo da radimo ni ta ishitreno.
- Nisam ja ni ta ukrao i ne pla im se nikoga.
- Dobro Ekreme ima li advokata?
- Nemam.
- Ovo je poslednje to æu ti reæi. Dobiæe advokata po slu benoj du nosti, koji æe
samo otaljati posao, jer zna da nema pare da ga anga uje za suðenje. Ide na
policijsko zadr avanje od dva dana, a potom kod istra nog sudije, koji æe ti bez
razmi ljanja lupiti mesec dana pritvora. Ako budemo tapkali sa istragom, tih
mesec dana mo e da preraste i u dva meseca. Da li si se predomislio?
- Vodi me!
*
Dan sam proveo u i èekivanju njegovog odlaska, jer sam namerio u predveèerje
Olji da predam poklon. Kupio sam maleni kovèeg, koji sam sa unutra nje strane oblo io
purpurnom mekanom tkaninom i naravno ubacio prsten. Hteo sam nekako da joj zavar
am
èula, kako ne bi odmah prepoznala o kakvom je prstenu reè, pa sam pribegao
malom triku. Od malih nogu nas prati slika, kako pri otvaranju kovèega sa blagom u
vek
bljesne neka svetlost, koja obraduje onog to otvara. Da bih postigao takav efekat
rasturio
sam privezak koji ima ulogu lampice, poturio led diodu ispod tkanine, a mikropre
kidaè
postavio sa unutra nje strane poklopca. Sve je to povezivala baterija za sat, koja
je
neprimetno le ala pokrivena tkaninom. Nekoliko puta sam probao funkcionalnost, pre
nego to sam ga zatvorio malenim katanèiæem, jer nisam hteo da mi lo e naleganje
mikroprekidaèa upropasti foru.
Nije mi prvi put da sam je obradovao pagetama za veèeru. Volim da je gledam
kako odmereno potapa ka iku u sos, kome ne dopu ta da napuni ka iku, a potom pagete
spretno namotava vilju kom, koristeæi ka iku kao oslonac.
Neko ostavi za kraj koru hleba ili ono to se naðe na tanjiru, ali ona je uvek zavr av
ala
sa nekom salatom, a ovog puta li ila je jednu maslinku mesnatog dela i ko ticu
odlo ila na tacnicu. Spremio sam se da prekinem æutanje uvodom za poklon, ali me je
ona preduhitrila:
- Sve smo bli i Evropi.
- Veæ deset godina se najvi i vrh Alpa izdi e za po jedan centimetar godi nje i
nauènike stavlja u rebus.
- Vidi ga mo e li ti da se ne ruga na pomen Evrope?
- Te ko a, kako smo to bli i?
- Reæiæu ti, ali ovog puta sumnjam da æe moæi da se ruga . Od iduæeg meseca
za isti novac dobijamo tri puta br i internet.
- Ozbiljno?
- Najozbiljnije, èitala sam u novinama.
- Jaoj, Olja Srbi se napalili da skidaju filmove u visokoj rezoluciji i dr ava je
stavila na papir, da li joj je jeftinije da pusti tri puta br i internet ili da jo
j radi
celu noæ jedan blok termoelektrane samo za skidanje filmova. Doðe lepo sa
posla, dok ruèa i malo odmori film je na hard disku, a ne da ostavlja celu
noæ ukljuèen kompjuter da bi za sutra imao spreman film. Hajde razmisli
- Dakle, ti si neumoran
Kao i uvek samo se pravila da joj ne prija ovakva prièi o Evropi, ali znao sam da
su tinski odobrava moje stavove. Ne veruje ni ona preterano u Evropska obeæanja, veæ
spada u kategoriju ljudi koja se nada, to podrazumeva i neku vrstu vere kao potpo
ra
nadi. Nije joj trebalo dugo da promeni izraz lica i da mi ne no poklopi aku njenim
dlanom.
Okrenuo sam svoju aku i poèeo prstima da joj mazim dlan. Uzvratila je istom
radnjom, a pretpostavljam da su nas vodili isti impulsi. Ustao sam i podizanjem
spojenih
ruku, pozvao u sobu. Ne to je tiho prokomentarisala u vezi sudova na stolu, ali ja
sam to bez reèi ignorisao. Kroz tananu zavesu probijala se svetlost grada, a ja sa
m je valcerskim
polukorakom okrenuo, tako da se njeno lice stacioniralo suprotno od izvora svetl
osti.
Zamolio sam je da za muri i kada sam se uverio da je to uèinila, otvorio sam svoju
fioku sa ve om, uzeo drvenu èetvrtku uvijenu u ukrasni papir i stavio joj u ruku. Na
smejala
se pre nego to je otvorila oèi, a potom povukla za jedan kraj pantljike u vidu ma ne.
Nisam mogao da joj vidim ni ta u oèima, jer su se stapale sa ambijentom, ali sam gle
dao
njene dugaèke prste kako se poigravaju sa zlatnom icom, kojom je o bravicu bio okaèen
maleni kljuèiæ za katanac. U tri pokreta poput maðionièarskih, kljuèiæ osloboðen stega,
biva ponovo zarobljen u njenim prstima spreman da oslobodi ne to vrednije. Ne post
oji
katanac koji ne mo e silom da se otvori, zato kljuè najèe æe vredi samo, koliko je nama
stalo do èina elegantnog oslobaðanja blaga.
Kovèe iæ je poprimio oblik veselo otvorenih usta iz èije dubine je dopirala zvezdana
svetlost tek nastale zvezde, koja je obasjavala srebro neodreðene èistoæe. Prihvatio
sam kovèe iæ i odlo io jednim pokretom na krevet, dok je preko njenog domalog prsta
klizio plemeniti metal, koji je te io da se stopi sa njenom belom ko om. Oseæali smo
plemeniti metal, ja na licu, a ona na prstu, sve dok nije poprimio toplotu na ih t
ela, koja
su obasjavale lampice iz starih kaset dekova.
*
Policija se turo oglasila povodom pljaèke muzeja, jer bi objavljivanje imena i
detalja naru ilo tok istrage koju je Majstoroviæ sprovodio. Bio je duboko ubeðen da reèi
u cilju istrage mogu da dovedu do neke vrste panike kod nalogodavca, a pri toj vrt
oglavici
mo da napravi neki pogre an korak. Ostalo mu je samo da èeka reakcije, koje bi
dovele do nekih novih tragova.
*
Ranki je u opisu posla bilo da dva puta dnevno èita policijska saop tenja i filtrira
saobraæajne nezgode od drugih vesti, koje su sticajem okolnosti za nju bile zgode.
Sve je
fino bele ila i kasnije od Borivoja, njenog izvora iz policije, potra ivala dodatne
informacije.
Sa Borijevojem se viðala jednom nedeljno u njegovoj kancelariji, gde je na licu me
sta
gledala ponuðeni materijal, koji je ponekad imao oblik poturenog, i dobijala uputs
tva
do koje granice sme da ide u izve tavanju, a da ne poremeti istragu.
Saop tenje o pljaèki muzeja veoma ju je zagrejalo, a u neku ruku i obradovalo, jer
je do sada imala samo oru ane pljaèke i razbojni tva, za koje je imala utisak da je na
rod
malo oguglao. elela je da proprati jednu specifiènu prièu od nastajanja do zavr etka.
Nije praktikovala da zivka Borivoja pre dogovorenih susreta, ali je ovog puta to
uèinila.
- Zdravo Borivoje, Ranka ovde.
- U gu vi sam.
- Samo minut.
- Reci.
- Trebaju mi dodatne informacije u vezi pljaèke muzeja.
- Ne mogu ni ta mimo saop tenja.
- Ej, Borivoje, samo neki uvod da imam eksluzivu za narednu emisiju.
- Ne smem, mo e da ugrozi istragu.
- Aha. A, da li æe se ne to promeniti do srede uveèe, nije problem nalepiæu vest
pred emisiju.
- Nema od toga ni ta.
- Borivoje, stalno mi obeæava eksluzivu, a ja kasnim po sedam dana za ostalim
medijima, ne zezaj me èoveèe.
- Izvini, tako je ef naredio.
- Borivoje èoveèe, emisija mi gubi rejting, ako ne dobijem neku ekskluzivu,
popiæu otkaz.
- Biæe, obeæavam, vidimo se kao po obièaju
Mobilni telefon ima mnogo prednosti nad fiksnim, ali najveæa je ta to se ne èuje
onaj glupi zvuk kada ti neko zalupi slu alicu, jer se veza automatski prekida. Bor
ivoje je
sve èe æe bio hladan kao æilibar, to je Ranki poèelo da smeta.
Bila je ljuta na sebe, jer je od emisije koja je na poèetku obilovala istra ivaèkim
novinarstvom, napravila emisiju sa policijskim izve tajima.
Kontaktirala je autora izlo be, ali on je odbio bilo ta da komentari e. Od upla ene
direktorke muzeja u Panèevu, dobila je samo informaciju da se radi o mu kom srednjov
ekovnom
prstenu. Nije bila lenja, pa je ponovo zvala autora i predoèila mu da zna
koji je eksponat u pitanju i zamolila ga da joj ka e koliko vredi prsten. Meðutim, o
n je
ostao pri stavu da ne daje izjave. Autor nije znao da novinari imaju specijalne
metode,
kojima èupaju izjave. Novinarske reèi pojedinih dnevnih listova postale su toliko je
ftine,
da nisu vredele èak ni izvinjenja, ako bi se kasnije pokazalo da se radi o besmisl
ici.
Èarobne fraza, iz izvora koji je eleo da ostane anoniman, se toliko odomaæila da æe lju
di
jednog dana pomisliti da èitaju anonimne novine, kao to su i njihovi vlasnici. Rank
a je
imala dobru koleginicu u takvim dnevnim novinama.
*
Kada su pokloni u pitanju mislila sam da je Branko operisan sa stilom, pa mu se
ne poznaju rezovi na glavi, ali ovim prstenom je pomerio sve domete koje sam mu
pripisala.
Ne znam gde je kupio ovako savr enu kopiju, ali velièinu je potrefio kao da je merio
moje prstenje. Taman kada sam pomislila da se malo ohladio od mene, podsetio me
je
na na prvi susret i nedvosmisleno pokazao da sam mu u glavi. Priznao mi je kako j
o
uvek pamti na prvi susret i moj zami ljen izraz lica uperen ka vitrini sa prstenjem
. Nije
morao ni da mi ka e, jer me je samo tada video kako buljim u vitrinu, a meni je pr
sten
sve rekao.
Kako mrzim ovu pauzu. Bilo koji pristojan kafiæ je na tolikoj udaljenosti da mi
treba cela pauza samo za put do tamo i natrag, a kafu bih morala da pijem etajuæi.
Kada
sam u la u zbornicu snimila sam sve kretene i jedne novine, koje verovatno kru e od
jutros.
Sve mu karci i samo fudbal i politika. Samo æu im se nasme iti, uzeti novine i sesti
na dovoljnoj udaljenosti da ih ne èujem. Gde je ona spremaèica da mi skuva kafu? Val
jda
æe doæi kasnije, super je ena i za razgovor. Znam da u ovim novinama nema ni ta naroèito
i da æu samo isprljati ruke, ali nemam drugi izbor.
MUZEJ OSTAO BEZ PRSTENA. ta je ovo? Strana devet U noæi izmeðu ponedeljka
i utorka iz panèevaèkog muzeja ukraden je srednjovekovni prsten, koji je bio u
sklopu kolekcije nakita Muzeja Grada Beograda. Naime, Muzej Grada Beograda je
pozajmio svoju kolekciju panèevaèkom muzeju, ali na nesreæu samo nekoliko dana
nakon otvaranja izlo be, prsten je pozajmljen lopovima. Poèinioci su iskoristili sla
bo
za tiæen, kamerama nepokriven sporedni ulaz u muzej i izvr ili pljaèku. Za poèiniocima
se intenzivno traga i u cilju istrage ne spominju se nikakva imena koja bi mogla
da se
dovedu u vezu sa osumnjièenima. Dok se za poèiniocima intenzivno traga na a ekipa je
tragala za odgovorom, za to je ukraden samo jedan prsten i kakav je to prsten. Odg
ovor
smo na li kod strastvenog kolekcionara i velikog poznavaoca srednjovekovnog nakita
,
koji je za ovu priliku iz razumljivih razloga eleo da ostane anoniman. Na sagovorn
ik
napominje da je ilegalno tr i te nakita procvetalo i da nije iznenaðen to je tipovan sa
mo
jedan prsten. Naime, u kolekcionarskim krugovima veæ odavno kru e prièe, kako Muzej
Grada Beograda poseduje jedan prsten koji se dovodi u vezu sa Velikim upanom Niko
lom
Altomanoviæem, koji je gospodario zapadnim delovima Srbije u drugoj polovini
èetrnaestog veka. Zbog toga taj prsten ima veoma veliku vrednost na crnom tr i tu, ist
ièe
na sagovornik. Za sada ne mo emo dati odgovor kakav je alarmni sistem obezbeðivao
tako vredan prsten, jer u firmi koja je zadu ena za nadzor muzeja nisu bili raspol
o eni
za davanje bilo kakvih komentara.
Refleksivno preme tam pogled sa slike iz novina na juèera nji poklon. Slika je
zamrljana, olovna, a prsten na mojoj ruci blista olovnim sjajem. Nevidljive va ke
kreæu
iz babine rupe i kao osvajaèka vojska mile po celom telu. Prst na kome je prsten p
oèinje
naglo da me svrbi. Skidam ga i ubacujem u zad epak na torbi. Crvena traka kao opek
otina
opkrojila mi je prst. Ruke su mi sve bleðe, a vilica nepokretnija. Bez reèi izlazim
iz
zagu ljive prostorije da uhvatim sve iji vazduh dok jo mogu. Promaja u hodniku osve ava
,
ali samo trenutno. Izlazim iz zgrade, grabim vazduh i kreæem se ka obli njem drvetu.
U arenom hladu bora, murim, duboko di em i poku avam da mislim na ne to lepo.
Brankovo lice mi se pojavljuje, reljefno kao ru in cvet. Usne bi da se pomere i da
ga
poljube, ruke bi da ga zagrle, ali stiskam zube i grèim ake, prokleti mu ki stvore ti
si
kriv za ovakve oseæaje.
Dok sam bila ispod bora pitala sam se kako æu pre iveti naredna dva èasa, ali kao
i uvek deca su me okupirala njihovim budala tinama i zaboravila sam na novostvoren
u
brigu. Delimiènu koencidenciju stvari i dogaðaja proglasila sam za brigu, to nije za
pohvalu, ali ne mogu protiv svog biæa.
Veèe je veæ odmaklo, a Branko ne pominje prsten. Znam da na poslu èita novine,
ali postoji moguænost da nisu sve novine prenele vest. Prvo æu da stavim prsten, pa
tek
onda da ga pitam. Verovatno nije ni primetio da sam skinula prsten. Mada, nije b
a
mali. Ipak æu ga staviti, glupo je da pravim trzavice zbog mog pla ljivog biæa.
- Jesi li èuo da je ukraden neki srednjovekovni prsten iz muzeja u Panèevu?
- Ne, kada? - gleda me zapanjeno.
- Preksinoæ.
- Lopovi ne miruju
- Da, da htela sam da te pitam od koga si kupio ovu kopiju? Danas sam se
prepala kada sam proèitala u novinama.
- Nemam pojma, kupio sam ga od nekog tipa preko oglasa. Kupio sam ga dva
dana pre kraðe. Èovek pravi kopije, ne znam za to se treca
- Joj, pa ne znam ni ja, ovo je tako verna kopija da sam se jednostavno u trenut
ku
prepala i ceo dan me dr i taj oseæaj.
Video je da sam se ponovo usplahirila, prilazi mi i prebacuje mi kosu preko
ramena. Ste e mi ruku na kojoj je prsten i ljubi me u obraz.
- Ma hajde ne brini ta pi e u novinama, da li je mu ki ili enski?
- Joj, èekaj da se setim mu ki, ka u da je pripadao nekom Nikoli.
- A, ti ima na ruci enski. Eto, jo jedan razlog da bude spokojna.
- Kada me ti poljubi , ja sam uvek spokojna. Moram jo jednom da ti zahvalim
na prstenu.
- Samo me poljubi.
Poljupce smo uvek koristili kao sredstvo za prevazila enje povremenih èarki, zebnje
i straha, a sada i nekog neobja njivog oseæaja, koji je produkt mojih tripova.
- Da li taj èovek ima jo nakita?
- Ima samo prstenje.
- Super. Daj mi broj, htela bih da kupim jo neki.
- Nisam upisao broj, pogledaæe u onim oglasima, pod antikvitetima zar ti je
hitno?
- Ne, ne, nije mi hitno ja glupaèa svuda sam tra ila, a nisam se setila da
pogledam u oglase.
- Posetiæemo tog tipa zajedno. Nisi ti glupaèa, ti si moja
- ta sam ja?
Znala sam da neæe da mi ka e, veæ æe da mi ponudi usne.
Ponovo èevrtak i ova glupa pauza. Jedva èekam da otaljam jo ta tri èasa i odem
sa Brankom u pozori te. Usedeli smo se. Treba nam malo dinamike. O, tu je i spremaèi
ca,
taman da ubijem vreme.
Uvek me privlaèila njena neposrednost i otvorenost u prièi. Kada mi se po alila
na mu a alkoholièara shvatila sam da odudara od drugih.
- Olja, mnogo ti je lep taj prsten.
- O, hvala, to mi je poklonio deèko.
- Znala sam ja da je on divan. Ej, mnogo ti bolje stoji uz onaj zeleni komplet.
- Da zna . Taj dan sam se neækala ta da stavim i odluèila sam se za onu æilibarsku
ogrlicu i ovaj prsten. Nekako mi je drag, pa ga stalno nosim.
- Kad pomenu prsten sinoæ gledam ja Rotaciju
- ta ti je to?
- Ne zna za tu emisiju?
- Ne, prvi put èujem.
- Uuu, mnogo dobra. Tu ima da vidi raznih zloèina, pljaèki, proneveri, ali da
vidi samo kako to dobro snime ma, kao da gleda mali detektivski film.
- Stvarno?
- Ma da, od skoro je poèelo. Ona je enska nemoralna kao buva, svuda se zavlaèi.
Raskrinkala je onu ljunkarsku mafiju. Svaka joj èast.
- Da, da èitala sam ne to u novinama o tome, ali nisam ni ta gledala, slabo ti ja
gledam televiziju.
- Ma to mora da vidi e, da, sinoæ nije bilo ni ta naroèito, ali na kraju je bilo
o nekom nestalom prstenu iz muzeja. E, moja Olja gde mi ivimo
- Èekaj, to ono u Panèevu?
- Da, da. Bila je prvo u Panèevu, snimila je vrata na koja je u ao lopov. Posle je
bila u firmi koja je instalirala alarm. Neki baja drobio kako su postavili najsa
vr eniji
alarm, ali ne znaju kako je lopov uspeo da ga prevari. Pa da, tako su i
nama ukrali dnevnike i kompjuter, pa ste posle pisali ocene po seæanju
- Æuti neponovilo se. ta je bilo dalje?
- Uuu, nije to ni ta. Posle je oti la u Beograd. Bila je kod nekog tipa, jebem li ga
ta je, neki dr, mr, prd, ali je glavni za tu izlo bu. Njega je ispreskakala struèno.
Zamisli pitala ga da li je taj prsten pripadao Nikoli Altomanoviæu, a on sve
ne to okruglo pa na æo e, ali ipak nije njegov. Na kraju ga je pitala kako mo e
da tvrdi da nije njegov kada je iz nepoznatog otkupa. Zamisli èovek ne zna da
li je prsten enski ili mu ki. Ej, eno ka e da je prsten sedamnaest milimetara
u preèniku, a nije siguran da je enski. Ajde ti meni reci kakav je to mu karac
koji nosi prsten od sedamnaest milimetara?
- Ja ne znam stvarno nisam o tome razmi ljala
- Ja æu da ti ka em. Nikakav! Merila sam sinoæ. Moj prsten je osamnaest milimetara.
Ma u pravu je ona enska, nisu tu èista posla. Pitala je neke ljude to
se time bave i oni lepo ka u da je to Nikola spremio za svoju izabranicu, ali
nije stigao da joj da, jer ga je Car Lazar oslepeo. A, i onaj Lazar nije bio cveæk
a,
vidi oslepeo Velikog upana, a mi mu se tu klanjamo ona æe enska sve da
razotkrije, svi su oni povezani
- Eh, oslepljivanje je bilo normalno za to vreme, nego kad je repriza te emisije
?
*
 ta sada hoæe ovaj usrani kolski policajac?
- Nema parkiranja na trotoaru.
- Ovo nije parkiranje, veæ privremeno zaustavljanje.
- Ni to nije dozvoljeno.
- Samo pet minuta. Èekam enu da izaðe iz kole. Ona predaje ovde
- Bez obzira. Morate da se sklonite odatle. Opkru ite oko ovog bloka zgrada,
negde æete naæi mesto za parkiranje.
Tako je efe. Da nemam preèa posla, pitao bih te od kojih travki vam prave èaj u
stanici, te ste se tako kolektivno postali revnosni. Mo da sam kidnaper i zadr avanj
em
na trotoaru vrebam povoljnu priliku, ali tu je kolski policajac da osujeti akciju
. Ah, evo
ga jedno mesto, ali ovde se plaæa. Nema veze, imam deset minuta fore za plaæanje od
kada me registruje. Ma neæu ni da idem tamo, ne mogu da gledam onog majmuna u unif
ormi,
neka ona doðe ovde. Ajde javi se ah, ene, samo im je bitno da telefon ima lepu
masku, a da li æe da ga èuje to nije bitno. Ipak moram ispred kole.
Dolazim na raskrsnicu i bez sumnje vidim je ispred kolskog dvori ta. Spremam
se da joj mahnem, ali uviðam da ona stoji sa nekim èovekom i gleda u beton. Po to
danas dozivanje nije u modi, odluèujem se da prièekam semafor. Èoveku ne vidim lice,
ali vidim kako mlatara rukama, kao da joj ne to obja njava. Semafor menja stanje, a
automobili poèinju da se kreæu ulicom i presecaju mi vidik. U jednom trenutku èistog
vidika, spazio sam njegovu ruku na njenom ramenu, koju je ona velikom brzinom sk
inula.
Neko nedefinisano èulo me vodi do ugla trafike. Ponovo u meni radi balkanski sindr
om.
Ko je taj èovek to je poku ao da joj stavi ruku na rame? Uporno joj ne to obja njava,
a ona gleda u beton. Semafor je nekoliko puta promenio situaciju na ulici. Situa
cija
se menja i preko ulice. Ona poèinje da mu dr i neko predavanje, èak mu se unosi u
lice. Ne mogu da joj vidim izraz lica, ali kada podboèi desnu ruku na kuk, to je s
iguran
znak da je veoma ljuta. Moram da saznam ko je taj èovek. Prilazim semaforu i èekam
zeleno. Vi e se ne skrivam, ali to ne menja situaciju, jer su oni obuzeti njihovom
prièom.
Prelazim ulicu i upuæujem se ka njima. Videli su me. Napokon vidim lice tog èoveka.
Ne
samo da mi je poznat, veæ taèno znam ko je on. Prekinuli su razgovor, a Olja poèinje d
a
mi se sme ka i dodaje.
- De si ti do sada?
- Malo sam okasnio
- Ovo je moj biv i kom ija Goran, a ovo je moj momak Branko.
Ne elim da èekam njegovu reakciju, izbegavam rukovanje i brzo dodajem:
- Upoznali smo se davno.
- Da, da bilo je davno
- Kako je svet mali. Ej, Gorane, idemo mi, urimo drago mi je to smo se sreli.
Ako prolazi ovuda za vreme velikog odmora, mo emo da se isprièamo
- Hah, sumnjam ne dolazim èesto u centar. Pozdrav ljudi.
On se urno okreæe i kreæe niz ulicu, a i mi se okreæemo, i æutke ruku pod ruku
nastavljamo ka semaforu. Ono za veliki odmor je delovalo kao uètivo reèeno, ne elim d
a
te vi e nikada vidim. Do semafora ne progovaramo nijednu reè.
- Ne to si ljuta.
- Ma jesam, ona mi se deca ceo dan penju na glavu. Dobro je da sam u jednom
komadu.
Deca su za sve kriva, samo se sme kam i stavljam joj jednu ruku u d ep od farmerki.
Prstima je a oljim po dupetu, jer seks u najavi uvek podi e raspolo enje.
Sa deset metara vidim beli dugaèak papir zadenut za brisaè. Deset minuta je neosetno
skliznulo u malo vi e. a oljenje po dupetu je imalo kratkotrajan uèinak.
- ta je ovo? Za to nisi platio parkiranje? Ti nisi normalan
- Najlak e je reæi da nisam normalan. Onaj etajuæi majmun je napisao prijavu,
a trebao je da èeka deset minuta. Eto, ko nije normalan.
- Ti nisi normalan èim se uzda u njega.
- A, da li si razmi ljala da promeni posao?
- Ej, Branko, hajde da se manemo gluposti. Po li smo u pozori te, zar ne?
- Ima pravo. Izlazi iz kola.
- ta ti je?
- Predstava poèinje za sat vremena, a mi imamo kartu za parkiranje na ovom
mestu za èitav dan. Vreme je lepo, glupo bi bilo da ne
- Tako je mladiæu moj
Zujanje motora smenio je um ulice, koji se polako stopio sa umom na ih usana.
Krenuli smo nervoznim korakom, stisnutih aka. Uskoro smo nervozni korak
zamenili veselim i nismo primeæivali kako pored nas promièu parkirani automobili i
saobraæajni znaci. Samo bi povremeno osetili prsten na njenoj ruci, kada bi kroèili
sa
trotoara na neku ulicu.
*
Da li je moguæe da je to Goran? On je. Nadam se da me nije video, okrenuæu se i
izaæi na sporedni izlaz. Kako nije shvatio da smo juèe zavr ili za sva vremena? Okrenuæu
se polako dobro je, ne prati me. Sada sam ga eskivirala, ali ta ako krene da me èek
a
ovako svaki dan? Kazaæu Branku, pa neka to rasprave kao mu karci. Onda æe shvatiti da
nismo drugovi, a to nije dobro, jer æe ispasti da sam mu ne to radila iza leða sa biv im
.
Svaki dan imam trzavice, ne mogu da ivim normalno od budala tina.
- Æao.
Brz je kao lopov. ta kao, on je deklarisani lopov. Proæiæu pored njega. Vidi ti
- Skloni se od vrata.
- Neæu.
Jaoj, idu neka deca, samo mi jo to treba.
- Hajdemo da popijemo piæe i da poprièamo kao ljudi.
- Da .. da, dobra ideja. Gde si mislila da sednemo?
- Na poèetku ove ulice postoji neki kafiæ.
Koraèamo æutke, izbegavam njegov pogled i gledam u moje korake. Povremeno
vidim njegove pra njave i dotrajale patike. Ne zna se u ta je gore gledati, njegovo
lice ili
patike. Okreæem se i gledam koliko ima ðaka oko nas. Niko ne ide na ovu stranu, sada
je
prilika.
- ta hoæe ?
- Zar nismo po li u kafiæ? Hoæu da razgovaramo.
- E, ja neæu da razgovaramo. Kako ne shvata da smo juèe zavr ili sa prièom?
- Nismo nisam stigao da ti ka em da te jo uvek volim.
- Ej, Gorane, idi do prvog kioska kupi vodu i polij se malo po glavi. Oæe ?
- Oæe ti meni da da tri minuta za razgovor?
- Izvoli
- Znam da si ljuta na mene zbog mog pro log ivota, ali ja sam spreman da poènem
novi ivot. Odu io sam dru tvu ta sam imao, sada sam slobodan èovek.
Vidim ti u oèima da jo oseæa ne to prema meni
- Slu aj me budalo to to oseæam prema tebi, potire èinjenica da si ti lopov.
Jednom lopov - zauvek lopov. Ako sam bila juèe uljudna i razgovara sa tobom,
to ne znaèi da gajim bog zna kakve oseæaje prema tebi, veæ mi te bilo pomalo
ao, jer sam znala gde si proveo esnaest meseci. Osim toga ja sam u èvrstoj
vezi i nemam nameru da pravim neke izlete. Nemam vi e ni ta da ti ka em. A,
ti meni?
- Sada si u vezi si sa profesionalnim lopovom.
- Jaoj Gorane, dokle ide tvoja ljubomora hajde da se rastanemo kao ljudi
mo da se nekada susretnemo i jedno drugom u prolazu se izjadamo kako nam
deca imaju boginje ili zau ke, sve je to za ljude, ali ovo to ti sada radi
- Pitaj ga ta je radio u Nemaèkoj i odakle se znamo?
- Kraj, spu ta se zavesa, nema vi e èinova. Shvata ?
- Vidim ima lep prsten, odgovara opisu onom to je ukraden iz muzeja.
- Govno jedno ljubomorno. Bude li me jo pratio zvaæu policiju
- Razmisli otkud ti prsten i ko je mogao da zezne profi alarm.
Krenula sam niz ulicu gonjena eljom da to pre odem od njega, a usporavala me
elja za to prirodnijim izgledom, jer sam u blizini kole. Ne mogu da procenim kojom
se
brzinom kreæem, ali vidim kako mi se grudi tresu od o trine pokreta. to sam dalje od
kole, sve br e idem. Ne znam kakav mi je izraz lica, ali znam da sam se barem tri p
uta
manièno okrenula kako bih proverila da li me prati. Popreène ulièice brzo prolaze pore
d
mene, ali pred svaku raskrsnicu mi zastaje dah od pomisli da mo e da se pojavi iza
æo ka.
Konaèno dolazim do prometne ulice i uspevam istog trenutka da zaustavim taksi.
Veèe i noæ smo proveli bez dodira, pravila sam se da imam neke enske probleme.
Mr tila sam se na svaki pokret u krevetu i glumila neku malaksalost, ali kada sam
ujutru
ustala, shvatila sam da moje celokupno stanje nije daleko od onog to sam glumila.
Nisam ni glumila stanje, samo sam ga slagala za uzrok takvog stanja. Noæu sam se b
udila,
a njegovo lice je imalo bezbri an izraz, koji je postao vidljiv usled svetlosti me
seèine i
lampiona, koje su se stapale u tankoj zavesi i tako pome ane padale na njegovo lic
e. Slièan
izraz sam videla nekoliko puta i na Goranovom licu. Ali kako je mogao takav lopo
v
da ima miran san i bezbri an izraz lica? Taj lopov sada ka e da je moj deèko lopov.
Lopovska reè vredi kao papirnati naprstak, ali oèigledno je da miran san nije nikaka
v
indikator nevinosti. Jasno mi je da su u Goranu proradila ona najni a oseæanja, koja
mnogi me aju sa oseæanjima ljubavi, ali mi nije jasno otkud moj momak poznaje lopova
?
Ba sam glupaèa, to ja znam da je lopov zato to sam otkrila na jedan surov naèin.
Mo da Branko nema pojma da je on lopov, kao i mnogi drugi ljudi. Ovaj je relativno
skoro pao, a reko e na ulici da su se davno upoznali. Ako on zna za njegovu praksu
u
Nemaèkoj, onda nisu samo povr ni poznanici. Mo da su se tamo i upoznali. Branko je
tada bio na praksi, a ja sam ivela sa Goranom. Prosto je nemoguæe da su se tada upo
znali.
Kako on uop te zna ta je Branko radio u Nemaèkoj, kada nema dodirnih taèaka sa
elektrotehnièkim fakultetom. Sreli su se na urci gde nije bilo riba i utonuli u raz
govor.
To je samo deo pitanja i odgovora koji su mi ujutru isplivali zajedno sa podoènjac
ima, ali
bilo je dovoljno da potra im onaj broj telefona u oglasima dok je on obavljao juta
rnje
sreðivanje u toaletu.
Mobilni pretplatnik je bio nedostupan od podne do predveèe. Ba èudno za nekog
ko eli ne to da proda.
Nazvala sam i danas, ali stvar se nije promenila. Ne znam za to se taj èovek ne
javlja, ali je oèigledno da je oglas dat pre kraðe prstena, to iskljuèuje svaku vezu mu
zeja
i mog prstena. Jedino ako je planirao pljaèku i oglas dao smi ljeno za tu priliku da
ga
nekom uvali, dok policija ne krene da èe lja, a Branko ne sme da mi prizna da je kup
io
ukraden prsten. To je mnogo naivno, a i otkud Branku novac za toliko skup prsten
?
Neæu da zamaram glavu time, jer je to prosto nemoguæe. Verovatno se èovek upla io od
ove frke i ne javlja se na telefon. Jadan èovek, morao je da prekine posao zbog ne
kog
neotesanca. Valjda æe se sve ovo sti ati i èovek æe se oglasiti ponovo. Znam da Branko
nema nikakve veze sa prstenom i ova me novinarska maskarada vi e ne zanima, ali ne
znam kakve veze ima sa Goranom, to me veoma zanima. Da nije ovog prstena, mislila
bih da se znaju povr no, kao to je i on verovatno pri susretu pomislio za nas dvoje
. Bilo
koje dovoðenje njega i Gorana u vezu bilo bi za mene kontraproduktivno, a iskreno
se
nadam da me ona budala vi e neæe maltretirati. Kraj je kolske godine, nema moj broj i
ne zna gde ivim, a valjda æe ohladiti onu glupu glavinu do septembra.
*
Poèela je sezona odmora. Ovog leta svi se odmaraju pa i glumci, jer su Srbi ove
godine zaobi li grad teatar i kao nekada okupirali bugarsko primorje, ali ovog put
a ne
zbog odsustva viza, veæ posrnule plate ne moæi. Voditelji raznih kontakt emisija se
odmaraju od estradnih zvezda, koje rastereæene od stresa to ne moraju pravo sa aero
droma
u studio, tro kare svoj po teno zaraðen novac na pla ama irom sveta. Po to je i
Ranka voditelj, svoju emisiju je privremeno raspustila, sa obeæanjem da æe se na jes
en
pojaviti sa razre enjem raznih misterija pa i pljaèke muzeja. Naravno, ne bi to ona
obeæala,
da nije imala u vidu kako postoje ljudi koji nikada ne odmaraju.
Majstoroviæ je od cinkare u Centralnom zatvoru, dobio informaciju da je Ekrem
iskoristio svoje pravo na jedan besplatan poziv iz zatvorske sobe, ali usled turo
sti
informacije znao je samo da je Ekrem uspostavio kontakt sa Austrijom i ni ta vi e. M
ajstoroviæu
je ta informacija bila dovoljna da potkrepi svoju teoriju o naruèenoj pljaèki i
dodala mu zraèak nade da Ekrem nije svom nalogodavcu uspeo da preda prsten. Ponovo
je pribegao oprobanoj policijskoj metodi, koja je podrazumevala pogodbu izmeðu o teæen
e
strane i one koja èini tetu, sve u cilju smanjenja potencijalne tete. Majstoroviæ je
pripadao staroj inspektorskoj koli i na prigovore mlaðih kolega, koje su radnu knji i
cu
dobile u demokratiji, samo je odgovarao sa narodnom izrekom kako je napravljeno,
tako æe i da se slomi .
Sastao se sa Ekremom u sobi koja je namenjena za susret osumnjièenih sa advokatima
,
ali naravno bez advokata, jer oni èesto znaju da predstavljaju smetnju u dogovorim
a.
- Zapali cigaretu Ekreme.
- Ne pu im.
- Ih Ekreme, ne zezaj mene
- Ne uzimam ni ta iz pandurskog d epa.
- Dobro Ekreme
- ta oæete od mene?
- Polako bli i se mesec dana tvog boravka ovde. Mo e sutra da izaðe odavde
ili da ostane jo e mesec dana. Na tebi je da odluèi . Hoæu prsten i ime tog
to te je unajmio da ukrade .
- Rekao sam ti da nisam ni ta ukrao. Ja znam za svoja prava. Dr ite me ovde, a
nemate nikakve dokaze.
- Nemoj tako Ekreme. Svi smo videli tvoje otiske.
- Namestili ste mi zato to sam Ciganin i Albanac. Duplo ste mi namestili. Hoæu
da pi em predsedniku, znam ja svoja prava.
Majstoroviæ je lagano otresao puor sa cigarete, naslonio ju je na unutra nju stranu
konzerve od mesnog nareska i zavukao ruku u sako. Pogledao je u sako kao da ne z
na
ta ima unutra i bez naglih pokreta prvo izvadio hemijsku, potom blokèe, koje je pre
savio
tako da se pred Ekremom pojavio beli papir.
- Izvoli napi i - sablasnu ti inu poèelo je da remeti Ekremovo ubrzano disanje
sa povremenom kripom koja je dopirala iz pluæa - ne zna kako se zove predsednik?
Nema veze, jedan je predsednik. Poèni sa, dragi predsednièe
- Nije to. Ne znam da pi em.
- Da, da zato se potpisuje prstima. Slu aj me dobro Ekreme ovaj razgovor
nije dozvoljen, kao i neke druge sitnice, ali ja ne sme tam dokaze. Mo e da
misli o miliciji ta hoæe , ali mi to ne radimo. Ja samo elim da ovo to pre
zavr imo kako ti ne bi bila deca na ulici.
- Ne brini ti za moju decu.
- Dobro Ekreme reci mi samo jo ne to. Da li si imao neki brak pre ovog, prosto
je nelogièno da si se prvi put o enio u tridesetoj.
- ta misli ?
- Ne znam, ti mi reci.
- Inspektore, ja nisam pismen ali dobro pamtim. Reæiæu ti ono to me je savetovao
advokat da ti ka em, kada krene da zavlaèi nos tamo gde mu nije mesto:
Iskoristiæu svoje zakonsko pravo da ne odgovorim na to pitanje. I mi Cigani
imamo svoja prava. Oæe jo ne to da me pita ?
Majstoroviæ je klimnuo glavom i pru io mu ruku. Ekrem nije pomerio ruke sa stola.
Dok je Majstoroviæ skupljao rekvizite sa stola, oteo mu se uzdah, a potom reèi:
- Mnogo si zadrt èovek.
*
Od kako je Stani MUP izdao trajnu liènu kartu, mislila je da vi e nikada neæe kroèiti
nogom tamo, jer je izgubila iz vida moguænost da to mo e da bude i svojevoljno.
Sklanjala se od te zgrade kao od urokljivih pogleda, ali muka je naterala da se
po drugi
put naðe u zgradi u poslednjih mesec dana.
- Dobar dan sine, ja bih da prijavim kraðu.
- Mo e bako. Sedite na klupu i kada izaðe ena iz one kancelarije vi onda uðite.
Stana se zahvalila i strpljivo èekala.
Kada je u la de urni inspektor je uzdahnuo i prevrnuo oèima, ali Stana se pravila
da to ne vidi.
- Izvoli baba.
- Ja bih ponovo da prijavim onu kraðu.
- Radimo na tome baba.
- Koliko ja vidim samo lopovi rade, prekopa e i one od pre Hrista.
- Ne brini baba sve æemo ih pohvatati.
- Dok se vi nakanite oni æe da stignu do Biograda.
- Je l Biograda na moru baba?
- Sine ima li ti kakvog efa ovde, ti mene ne shvata za ozbiljno.
De urni inspektor je rekao babi da ide po efa. Umesto kod efa, oti ao je kod
podreðenog sa reèima da mu skine babu sa grbaèe kako zna i ume. Podreðeni je znao o
èemu se radi, jer je cela policijska stanica u Kraljevu preprièavala prvi Stanin dol
azak.
U ao je u kancelariju i o tro pogledao Stanu.
- U èemu je problem baba?
- Ne veruju mi da mafija i pljaèkaju grèke grobnice.
- Ne verujem ti ni ja. Opi i mi malo ta si videla.
- Evo ovako. Povi e Rankovog groba ima Grèko groblje. Pre neku godinu su
dolazili iz muzeja i kopali celo leto. Fina neka deca bila, kuvala sam im èorbu
od peèuraka svaki dan. Onomad doðo e neki ljudi i poèe e da kopaju. Ja im
priðoh onako ljudski da se pitamo, a oni mene otera e kao ugavo pakèe. Sutradan
sam se prikrala u èestar i sve sam videla ta su radili
- Pretpostavljam da su vadili ponude i nakit iz grobova.
- Jeste, ali i ti mi ba ne veruje
- Ma verujem baba
Stana je zavrtela glavom i otvorila svoju pletenu torbicu. Uhvatila je prstima s
motuljak
obavijen novinom i bez oklevanja pru ila inspektoru. Èim je pru ila, ustala je i
krenula ka vratima.
- To ti je sinko da ne nazebe kad krene gore u planinu.
Inspektor je ostao bez teksta, ali je ustao da isprati Stanu, ne zbog reda i nje
nih
godina, veæ da uèini sve to je u njegovoj moæi kako se ne bi ona povratila.
*
Kada se pomene reè, komunizam, odmah se u ljudskim glavama stvori slika koja
podseæa na period uhoðenja, cinkarenja, Goli Otok i ogranièavanja sloboda, ali retko
kome se pojavi slika o razvijenoj kolektivnoj svesti i brizi o ljudima. Ostaviti
kom iji
kljuèeve od stana, da vam zaliva cveæe dok ste na odmoru je bila redovna i normalna
pojava, a danas opstaju samo kaktusi ili mu katle, koje se prepu taju milosti ljudi
koji
poseæuju zajednièke prostorije u zgradi. Ako biste zatekli upi anog pijanca kako le i
ispred va eg ulaza, barem bi probali da ga probudite, ne bi li se negde sklonio do
tre njenja,
a danas bi ga preskoèili i prokomentarisali u sebi, da se veæ isplatio ulo en novac
u interfon i automatsku bravu, jer da nije toga on bi se upi ao u ulazu. Nestankom
komunizma, atrofirala je kolektivna svest i oseæaj za op te dobro, ali je opstalo uh
oðenje
i cinkarenje, koje je dobilo veliku potporu u dru tvu. U komunizmu su postojali lj
udi
koji su bili plaæeni za cinkarenje ili su pak neki pribegavali honorarnom radu i t
aèno su
znali ta je njihova interesna sfera. Danas cinkare shodno interesovanjima, same o
dreðuju
oblasti, obavezno volontiraju i ele da ostanu anonimne za buduæa pokoljenja.
Komunisti su sistem cinkarenja opravdavali èuvanjem poretka od imperijalistièke moæi,
a èega se pla i dana nje dru tvo i ta èuva pokazaæe vreme. Jedino se zna da se takav sis-
tem danas opravdava liènim stavovima, koji imaju potporu u prepisanim zakonima
nekog nedokazano naprednijeg dru tva.
*
Leto mi je pro lo kao jedna vo nja na velikom ringi pilu. U toj vo nji Branko mi
se pribli io iza leða i u povoljnom trenutku me je odgurnuo tako da sam umesto patka
uhvatila ru u. Ta ru a je bila karta za besplatnu ljubavnu vo nju, koja jo uvek traje.
Neko zvoni. Ukljuèujem televizor i prebacujem na kanal, koji je spojen sa kamerom
u pijunci. Ja sam vi e za one tradicionalne pijunke, neka on mene vidi da ga gledam,
ali ovo je Branko postavio pre nego to sam ja do la. Po tar se nestrpljivo hladi
nekim pismom.
- Za Branka, potpi ite ovde.
- Svoje ili njegovo ime?
- Va e ime i obavezno mu dajte, jer je iz suda.
- Suda? Ja to onda ne mogu da primim.
- Pametno. Sa ovim izve tajem mo e da podigne pismo u va oj po ti posle èetiri.
Prijatno.
Malo je falilo da se srozam pored vrata, ali sam se u trenutku setila da postoje
i
saobraæajni prekr aji. Znam da vozi kao ludak. Do skoro sam ga prekorevala zbog toga
,
ali se sve zavr avalo sa pomalo ciniènim osmehom. Po to me takav osmeh nervirao, prest
ala
sam i da mu sugeri em. to je dan vi e odmicao, ja sam postojala nervoznija. Nervozu
mi nije pravio taj potencijalni prekr aj, veæ to to mi nije prijavio da je ne to skrivi
o.
Do ao je iz po te pomalo uznemiren. Uzeo je iz fri idera pivo bez èa e, zavalio se
u fotelju i poèeo da prevræe kanale. Pred sobom vidim èlanak iz nekih enskih novina, sa
naslovom Pritajeni Balkanac? . Nije mi prvi put da mu vidim ovakvo lice, ali prvi
put
do ivljavam ovakav odnos prema meni.
- Branko, ima neki problem?
- Ma, moram kod sudije za prekr aje, vozio sam prebrzo, a nisam hteo panduru
da platim kaznu i potpi em zapisnik.
- To nije razlog da ne podeli problem sa mnom.
- Nisam hteo time da te optereæujem.
- Optereæuje me tvoja nervoza. Mi ivimo zajedno i moramo da prièamo o problemima.
- Idi stavi kafu, da smirim nervozu.
Bez reèi odlazim u kuhinju, nalivam lonèe i sedam za sto. Hoæu da ga ostavim
malo da presabere misli. Na e misli se nezavisno presabiraju. Gde je to on i ao pa j
e
prekoraèio brzinu? Nemoguæe da je negde u lokalu. On meni uop te ne prijavljuje gde
ide. I ao na Novi Beograd da postavi alarm, neka ga ustopirala i pitala da li ide
za Novi
Sad. On je klimnuo glavom i rekao da je ba tamo krenuo. Ne bi me ni ta iznenadilo,
nemam ja sise kao to sam imala sa dvadeset godina. Ulazim u sobu i name tam stoèiæ
izmeðu fotelje i kreveta. Vraæam se za kafu, koju nam serviram sa sme kom. Kako mi je
ao to se nisam setila da stavim jako crven karmin da pojaèam osmeh.
- Na kom su te putu to ukebali?
- I ao sam do Panèeva.
- Ne seæam se da si tamo postavljao neki alarm - malo se razvedrio.
- Nisam, nego sam ugovarao ugradnju alarma. Seæa se one firme to sam im
projektovao alarm za skladi te?
- Seæam se, ali mi nikada nisi rekao da si ugovarao posao u Panèevu.
- Ma zaboravio sam da ti ka em da smo oti li u neki riblji restoran.
Ponovo je promenio raspolo enje i sakrio pogled u oljicu kada je prièao o restoranu.
Opet ispred sebe vidim èlanak iz enskog magazina, ali ovog puta sa naslovom
kako postupiti kada on ne to krije? Nisam èitala takav èlanak, ali i da jesam opet bih
postupila pravolinijski.
- Daj mi da vidim taj poziv za sud?
- Bacio sam ga. Neæu ni da se pojavljujem. Ko ih jebe, neka me privedu.
Ne, to se meni ne de ava. Transformisao se u drugog èoveka. Oseæam da je sve
ovo la , a agresivnost instrument za prikrivanje la i. Spu tam kafu i upuæujem se ka
predsoblju i poèinjem da mu preturam po jakni. Uzimam pogu vanu plavu kovertu iz
unutra njeg d epa i polako prilazim krevetu. On gleda negde u stranu i nervozno èe ka
bradu. Raspravljam beli papir i poèinjem da èitam u sebi. Prvi osnovni sud krivièna
prijava zbog zlostavljanja ivotinja udru enje za za titu ivotinja Morka
- ta si to uradio crni Branko?
- Polako, polako nemoj da se nervira , sve æu da ti objasnim.
- Da mi objasni ? Da mi ponovo servira la i?
- Ne, nema vi e la i. Priznajem, probao sam da te sla em, ali vi e neæu
- Prièaj ta je bilo, a ja æu da procenim da li je la !
- Nemoj da vièe daj Olja, smiri se
- Dobro, neæu da vièem Sedi tu gde jesi i ne poku avaj da me dodirne prièaj
- Kao to sam ti rekao, bio sam sa tim ljudima u restoranu koji je u centru grada.
Kada smo se parkirali oni su uglavili kola u ulici gde je restoran, a ja sam
morao da obiðem èitav blok zgrada U povratku sam popreèio kroz taj blok
zgrada i u prolazu me je napao èopor kerova. Ja sam se na ao u èudu i krenuo
sam da ih utiram. Jedan se okura io i poèeo da mi cepa nogavicu. Nisam
mogao da be im, utnuo sam ga levom to sam mogao vi e. On me je nekako
pustio, ali je i dalje re ao nisam smeo da se okrenem i da be im ja sam ga
jednostavno jo nekoliko puta utnuo dok nije pobegao. Koliko se seæam bile
su na ulici neke klinke, koje su to verovatno snimile i eto, sada me tu i Morka.
- To ispada kao da je neko dete jurilo pe aèkom zonom i da ti se zabolo u stomak.
Sasvim obièan dogaðaj a?
- Pogledaj koliko je kerova po ulici, za to bi to bilo toliko va no?
- Za to? Misli da nisam primetila da nema onih crnih pantalona veæ du e vremena
na pranju? Gde su te pantalone? Bacio si?
- Bacio sam
- Branko, uljudno te pitam ta krije od mene?
- Ni ta.
- Dobro idem ja u etnju da se malo smirim, a ti budi mu ko pa kada se vratim
priznaj ta krije od mene.
Pertlam patike i vidim ga kroz noge kako navræe pivo i nepomièno bulji u televizor.
Samo mu je pokretan zglob kojim izvræe pivo. Vadim iz torbe novèanik sa dokumentima
i prebacujem u sportsku torbicu. Pri izlasku nisam se okrenula, tako da nisam vi
dela
njegovu reakciju. ta me briga za njegov pogled ili ubrzano disanje, kada nije pro
bao
da me zaustavi na izlazu. Kakav slabiæ. Dobro je to se ovo sada desilo, inaèe mogla s
am
da zaglibim u ivo blato.
Kreæem u besciljnu etnju. Vezujem kosu u rep, jer imam oseæaj da mi se nakostre ila
od muke. Poku avam pravilno da di em, kako bih smanjila tenziju, ali slaba vajda
od pravilnog disanja. U glavi mi je samo slika kako je negde u Panèevu i utira kuèiæe.
Za to bi to krio? Mo da nije bio sam. E, moj Branko mo da se na snimku vide tvoji
poslovni partneri ili partnerke. Mora da se snimak pojavio negde na internetu, p
a je
video neko iz Morke. Ne bi mogli tek tako da mu uruèe poziv za sud. Mo da su klinke
direktno poslale Morki, ali kako su ga onda identifikovali? Ne, ne, to mora da p
ostoji
negde na netu, a neki savesni kom ija je rekao o kome se radi.
Lokalna igraonica vrvi od napaljenih klinaca, sreæom daleko je od moje kole,
inaèe bih garant imala susret sa nekim ðakom. Kada bih mogla da biram oti la bih u
ugao, ali ovako moram pored dva derlana, koji se nesebièno prepucavaju. Dobro je d
a
nije bio treæi, pa oti ao, a ja da sednem izmeðu njih. Pojavljuje mi se prozor koji mi
omoguæava da surfujem i glupe misli nestaju pod naletom adrenalina, koji je kod me
ne
direktno proporcionalan dozi i èekivanja. Odlazim na Youtube i kucam utira psa .
Dobijam samo dva linka i oèigledno nemaju veze sa njim. Da stavim kera? Ma ne oni
su
fini, izra avaju se knji evno kada idu takve stvari u javnost, a u normalnom ophoðenju
gre e u pade ima. Staviæu, udara psa. Opet ni ta. Nije ga valjda ubio? Ajde da probam,
ubija psa. Nema. Èek, èek znam ja pravu reè. Kucam zlostavlja psa . Evo ga naslov
èovek zlostavlja psa u Panèevu . Iz eluca mi ne to navire, imam oseæaj da æe doæi do
grla. Kliknuæu pre nego to me ugu i sopstvena kiselina, jer mo da nema ni ta na snimku
i d abe æu se ugu iti. Vidi molim te kako ga utira Branko i ti ga pretera vidi ti
d ukelu jo uvek kidi e i re i, nije mu dosta. Izlazi iz prolaza i hoæe da ode, a kerina k
idi e
ako si se povratio, nije mi ao to si ga na kraju propisno i utirao. Ba si morao da
ga utira ispred lampiona da ti snime lice. Jebiga odbrana ne bira ni mesto ni vrem
e.
Znaèi bio je sam, nije to u pitanju. Preko sedamsto komentara Iskompleksirana buda
la
Ja bih tog maloumnika vezala za drvo pa utirala Monstrum, koji utira bespomoænu
kucu U Srbiji je sve vi e pomraèenih umova, koji etaju ulicama. Ljudi èuvajte
se Taj utira svoju enu i decu Ljudi ovo je samoodbrana, zar ne vidite kako kidi e
na njega. Pogledajte ove druge kako se spremaju da napadnu. Imate li mozga? Ti g
a
brani . Jo jedan pomraèeni um eta ulicama. Kako bi bilo da tebe neko i utira? Ne
mogu vi e da gledam. Muka mi je od komentara. Nemam snage u ekran da gledam.
Jebem ja svima vama mater du ebri nu. To æu vam nekada napisati, ali sad imam preèa
posla. Ponovo gledam ne bih li èula neki glas ili ne to to æe mi pomoæi da rekonstrui em
situaciju. Sve je isto, nema drugih glasova, sem njegovih psovki. Gledam strplji
vo
do poslednje sekvence. Kerina odlazi teturajuæi se, ostali kerovi se pokunjeno pov
laèe, a
snimak se zavr ava tako to snimatelj ne iskljuèuje odmah mobilni, veæ se okreæe u krug.
Verovatno je to deri te nastavilo da snima drugo deri te pa su isekli. Èek, èek ova prod
avnica
mi je poznata. Pa preko puta je muzej. Prolazila sam tuda kada sam tra ila muzej.
Nisam znala sa koje strane je ulaz pa sam zaluta. Ja sam pro la kroz ovaj smrdljiv
i prolaz,
samo iz suprotnog smera. Kao da je naruèeno, prsten poèinje da me svrbi, najednom
je ote njao. Nadolaze mi rupièasta seæanja. One noæi kada je imao poslovni sastanak,
ukraden je prsten iz muzeja. Sada saznajem da je te noæi bio u Panèevu i to na deset
metara od zgrade muzeja. Sklanjam prozore i kreæem ka pultu da platim. Vadim novèani
k
i zakaèinjem prstenom o nir od torbe. Deèko mi vraæa kusur, a ja èujem reèi sada si
u vezi si sa profesionalnim lopovom . Polako se kreæem ka izlazu. Kada sam iskoraèila
shvatila sam da nije krio nikakvu fuficu, veæ lokaciju.
Ulazim u stan, a on i dalje sedi i bleji u televizor. Verovatno je video da sam
jo
uvek ljuta i nije me udostojio ni pozdrava. Neæu ni ja njega. Opet navræe pivo. Tek
je tri
prsta otpio, sigurno je drugo, a mo da i treæe. Sedam na krevet, teatralno skidam pr
sten
sa ruke i spu tam ga na sto. Po to je propratio moju radnju, re ila sam da isteram stv
ari
na èistac. Ovog puta lagano.
- Na la sam snimak na internetu. Ako si i utirao kera, bolje da oni tu e tebe,
nego ti da tu i grad za o iljke od kereæih zuba.
- Hvala na razumevanju.
- Kada smo kod razumevanja, ne razumem kako se poklapa kraða onog prstena
sa tvojim prisustvom te noæi pored zgrade muzeja.
- I utirao sam kera negde u blizini muzeja?
- Da. Bila sam u tom muzeju nekoliko puta i prepoznala sam ambijent.
- Eto, sluèajno se pogodilo, a da nisam imao pojma
- Svet je pun sluèajnosti. Sve bi to bilo okej kada bi takva kopija imala da se
kupi u nekoj radnji. Zvala sam onaj broj iz novina i niko se ne javlja. Smem da
se kladim da si ti dao oglas kako bi me uverio da si negde kupio prsten. Jaka
stvar kupiti neku karticu i poslati oglas
- Daj bre Olja ta je tebi?
- Ja nemam mira od kako si mi poklonio ovaj jebeni prsten.
- E, ajde ne drami. Baci ga ako hoæe .
- Neæu da ga bacim, vraæam ti ga.
- Ako eli
- Jo jednom te uljudno molim da mi ka e za to si krio od mene odlazak u
Panèevo?
- Sve sam ti rekao, a ovo to si nabrojala sluèajno se potrefilo.
- Ja ti ne verujem.
- Ja ne verujem da je Goran tvoj biv i kom ija, pa ne dramim.
- A, tako? A, izvini otkud ga ti poznaje ?
Ne mogu da verujem kako je ovako hladan. To je ona lopovska mirnoæa koju gaje
do poslednje anse, koja bi ih naèinila nevinim. Ne znam samo ta ja poku avam da
doka em sebi i njemu. Kako me je samo provalio da se ne radi o kom iji. Da li je mog
uæe
da mu karci imaju intuiciju?
- Susreo sam se sa njim jednom, kada sam mu doneo neki novac iz Nemaèke.
Tada nji gazda me je zamolio da mu odnesem neki novac i eto morao sam
da upoznam tvog biv eg deèka.
- Da nije novac za neke pokradene stvari i nakit?
Znala sam da æu da mu razbijem tu njegovu hladnoæu. Ponovo je poèeo da se èe ka
po bradi i da izbegava pogled.
- Otkud bih ja znao za ta je bio novac? ta je tebi?
- Ima hrabrosti da me pita ? Taj moj biv i je lopov. Odrobijao je zbog lopovluka,
a ti kao nema pojma kome si nosio novac. Budi mu ko pa mi priznaj
barem to.
- Olja, ao mi je to si se uplela sa lopovom. Jednom sam ga video pre na eg
susreta, kako ja da znam da je taj èovek lopov? Ti si od kopije nekog prstena
iskonstruisala prièu kako sam kupio prsten od nekog lopova, pa ti to nije bilo
dovoljno i prebacila si se na teoriju da sam ja ukrao prsten. Oæe neko piæe da
malo razbistri glavu?
Koji je slabiæ sada koristi napad kako bi opravdao sebe. Oh, kako mu se povratilo
samopozdanje, kada mi udara kontru. Da, ja sam sve utripovala. Hvala, ali ne hva
la i
ne treba ti mene da ali , ali sebe lopovèino jedna. Kamo sreæe da sam na ringi pilu
uhvatila patka, a ne ru u.
*
- Olja.
- Tanjice moja
- Polako, nemoj da plaèe , sve æe se srediti
- Ja sam prokleta i ovaj je lopov ... ne mogu vi e
*
Te veèeri je napunila torbu najnu nijim stvarima i izletela brzinom misli. Pre
nego to je izletela, samo je rekla da æe mi se javiti za preostale stvari. Nakon dv
a dana,
hteo sam da joj sve priznam, ali me je Ljubi a odvratio od toga. Po njegovim reèima
to
ne bi ni ta promenilo, a postojala bi moguænost da napravi neki nepromi ljen potez.
Prsten sam zamotao u kesicu, potom uvaljao u braon plastelin i takvu lopticu sta
vio na
jedan rog napu tene kuæe u ulici Kraljeviæa Marka. To je bilo privremeno re enje, dok se
ne re i ova drama sa prstenom. Ljubi a je napravu za graviranje metala, pomoæu koje je
izlivao gumu za otiske, vratio u preða nje stanje i prodao nekom di d eju da re e ploèe.
Tada sam shvatio da taj èovek razmi lja isto kao i profesor. Najgluplje je proglasit
i neku
stvar da mo e slu iti samo za ono za ta je konstruisana. Oèekivao sam prekor to sam
protivniku ostavio belu kuglu, ali do toga nije do lo ni u kratkim crtama. Dobio s
am lekciju
iz epizode koja je mogla skuplje da me ko ta, a Ljubi a je osetio da se lekcija usad
ila
u moju glavu kao tablica mno enja i nije hteo da mi dr i dodatna predavanja. Pored t
oga
to sam oèekivao razre enje ove gluposti sa prstenom, oèekivao sam i Oljin dolazak po
stvari, kako bih mogao da ostvarim neku humaniju komunikaciju, jer telefonom nij
e
htela da razgovara. Nakon deset dana, od one za mene nezaboravne noæi, poslala mi
je
poruku da spakujem sve njene stvari u kutije i èekam njeno uputstvo za naredne rad
nje.
Znao sam da se neæe pojaviti. Do ao je neki kolega i odvezao stvari u nepoznatom pra
vcu.
Razmi ljao sam da joj napi em neko ispovednièko pismo i ubacim u njen omiljen
d emper, ali sam do ao do zakljuèka da bih samo sebe srozao. Umesto toga stavio sam u
jednu kutiju Sansui dek u nadi da æe pobuditi u njoj neke emocije kada ga bude ugl
edala.
Mnogo sam hteo i mnogo zapoèeo, a sada je do ao red i da platim zapoèeto. Svaki dan
proveden u i èekivanju da mi se nekako oka e, bila je nadnica, kojom sam odu ivao
zapoèeto.
*
Majstoroviæu je sluèaj sa prstenom poèeo da se otima kontroli. Ako bi neko drugi
posmatrao sluèaj, mo da bi zakljuèio da nikada nije ni bio pod kontrolom, ali po to se z
a
sluèaj samo interesovao Majstoroviæ, morao je silom prilike da proglasi kako se sluèaj
oteo kontroli. Ekrem nije hteo da prizna kraðu prstena, a Majstoroviæ nije hteo da p
rizna
sebi, a samim tim i drugima, kako ne postoji nalogodavac za kraðu prstena. Bio je
priklje ten
novinarima koji su naduli prièu do neoèekivanih razmera i tu iocem koji je hteo
to pre da okonèa sluèaj i stavi recku. Svi su tra ili razre enje sluèaja, sem sudija koji
u
bili njegovi stari znanci i nisu pravili problem u produ avanju pritvora u granica
ma
zakona, jer bi Majstoroviæ uvek na kraju opravdao vi emeseèni pritvor. Majstoroviæ je
re io da zalo i svoj ugled i reputaciju, za rezre enje problema, koji je narod poèeo da
naziva aferom. Morao je da se poigra sa nekim ljudima, koji mu nisu ba bili naklo
njeni.
Septembar se oki avio i doprineo da se bare pored Dunava prevremeno napune
vodom. Oni to su oskudni sa zemljom, postali su jo oskudniji, te nisu mogli da nap
asaju
stoku o dr avnom tro ku, a dugonoge ptice su uzaludno gacale po barama, jer su skapi
rale
da je to delo Dunava, a ne ki e. Takva pojava jedino je Majstoroviæu i la na ruku.
U svojoj policijskoj karijeri jedino se nije oprobao u filmad ijskom poslu. Bio je
bezbroj
puta prisutan kada su se snimala hap enja, ali nikada nije rukovodio snimanjem. Nj
egovo
je bilo da bezbedno neutrali e i onesposobi osumnjièene kako bi filmska ekipa mogla
mirno da snima hap enje. Ovog puta morao je sve sam da organizuje, jer je za ovakv
o
hap enje trabalo da zna to manji broj ljudi. Okupio je svoju standardnu ekipu za ha
p enja
opasnih kriminalaca, sa jedinom razlikom to su dvojica obukla ronilaèka odela.
- Dokle me vi e vucarate po ovom blatu? Ni vabe nisu muèile Cigane ko to vi
muèite. Ako oæete da me streljate uradite to odmah. Ovde niko neæe da vas
vidi.
- Majstoroviæu, dozvoli mi da ovog mamlaza nauèim pameti. Radim d abe
subotom i jo moram da slu am ovog Gandijevca.
- Posle snimanja Petroviæu, ni ta sad.
- Poneli smo celokupnu opremu za minkanje, ne brini neæe se ni ta poznavati.
- Rekao sam ne, tako æe i da ostane. Hoæu da mi Ekrem bude to prirodniji.
Kamerman je bio profesionalac i niko nije smeo da mu prigovara za maratonsku
etnju po blatu. Tra io je èistinu koja se zavr ava barom, koja u sebi ima trsku i neko
iblje. Na prvi pogled moglo je i bez toga, ali Majstoroviæ je imao poseban scenario
.
Nakon pola sata gacanja zaustavila se cela snimateljska ekipa. Kamerman se
obratio glumcima:
- Trèaæete ovom livadicom. Ekrem trèi prvi, a vi za njim. Dr ite odstojanje od
oko tri metra tako da mo ete svi da uðete u kadar. Kada Ekrem krene kroz
ono iblje vi mu se pribli avate i hvatate ga na sred bare uz obavezno kome anje.
Ti se Ekreme slobodno opiri hap enju. Tu mora da bude mesto hvatanja
zbog naredne scene. Ti, Ekreme povremeno se okreni, ali nemoj da padne ,
jer æemo morati ponovo da snimamo. Jasno?
Kamerman se nije iznenadio kada je video da æe Ekrem ne to da izusti, jer je praksa
pokazala da obièno pozajmljeni glumci prave probleme.
- Ja da idem u ovu ladnu vodu? To ja neæu.
- Ajde Ekreme ne izmotavaj se, veæ kreni da trèi - obratio mu se ozbiljnim
tonom Majstoroviæ.
- A, jok ja. Preobra enje je pro lo i ja vi e ne ulazim u vodu.
- Majstoroviæu, dozvoli mi da ga oplavim, pun mi je kurac ovih Gandijevaca
- Posle snimanja Petroviæu. Ekreme, ti bi da prièekamo Miholjdan da malo otopli?
- Ja se ne kupam pre Ðurðevdana.
Svi su se nasmejali, sem Petroviæa koji je stezao porculanske zube i èeliène pesnice.
- Ekreme, nepismena budalo. Nisi potpisao svoje priznanje, tako da mogu bezmalo
da te dr im do Ðurðevdana u zatvoru. Oæe da snimamo ovo posle Ðurðevdana
ili sada?
Ekrem je samo zavrteo glavom i krenuo da trèi. Meðutim, presekao ga je kamerman.
- Deæe bre, ja ovde dajem znak za poèetak. Uzmi ovaj kamenèiæ i dr i u ruci, a
drugu aku dr i otvorenu. Jasno?
- Mamu li vam pandursku, moj advokat æe sve da napi e predsedniku
- Majstoroviæu, je l ovaj nama ne to preti? - jedino je Petroviæu zasmetalo
Ekremovo negodovanje.
- Ma jok, hteo je metaforièki da ti da do znanja da se slabo snalazi sa papirom i
olovkom, nema on advokata, ni ta ti ne brini. Ajde spremite se.
Kamerman je dao znak. Ekrem je krenuo printom kao da ga juri medved, a ne
pandur glumac. Majstoroviæ je posle desetak sekundi prekinuo snimanje.
- Ne valja. Ti Petroviæu da obuèe ronilaèko odelo, a Jankoviæ maskirno.
- Ali
- Ne postavljaj pitanja, veæ se presvlaèi, nemamo puno vremena.
Majstoroviæ se setio Petroviæeve naravi i nije hteo da mu se pred kamerama omakne
koja pesnica, zato je na ao elegantnu metodu kako bi izbegao takvu scenu. Ekrem se
prihvatio vode, jer nikada ovako nije printao. Specijalci su èesto ve bali brzo presv
laèenje
tako da im je trebao nepun minut da razmene odelo.
Poèelo je snimanje prve scene drugi put, a za Ekrema treæi jer jednom imao prevremen
i
start. Svi su napeto posmatrali scenu kako tridesetak metara srpski specijalci
jure stokila a i konaèno ga sti u u bari, gde ga na jedvite jade savladavaju uz obilje
izbaèene
vode i ra trkanih kapljica, koje kao da su vodopadne. Kamerman se namerno nije
pribli io, kako kapljice ne bi poprskale kameru. Ne, nije on to tedeo policijsku ka
meru,
veæ je hteo potencijalnom gledacu da poka e kako je riskantno priæi blizu osumnjièenog.
Kamerman nije krio odu evljenje to je scena izvedena ba kako su on i Majstoroviæ
osmislili. Èak je Ekrema javno pohvalio, ali ga ovaj nije èuo jer je sedeo na nekom
panju
i grabio vazduh.
Glumaèka ekipa se promenila. Kod kamermana i Majstoroviæa su pri la dva ronioca,
koji su pa ljivo slu ali kamermana, dok su ostali oko bare razapinjali traku koja je
oznaèavala mesto zloèina.
- Jedan æe da stoji i da na moj znak podigne masku, a drugi æe da zagnjuri samo
da mu se vidi ona cevka za vazduh. Neæe vi e trajati od trideset sekundi. To je
sve.
- Kako da gnjurim po tom mulju, iskaljaæu odelo, neæe moæi da ga opere ni bog
otac.
- Ajde ne drami, ete ti tu Dunav pa operi Ajde u baru, da to zavr imo to pre,
ajde momci na posao
Ronioci su zauzeli svoja mesta i èekali znak, a Majstoroviæ se uputio ka Dunavu.
Niko nije znao za to je krenuo du Dunava uzvodno, ali su znali da nije etnje radi, j
er je
taj èovek sve smi ljeno radio.
Kada se vratio sve je bilo spremno za pokret. Kamerman i ronioci su spakovali
rekvizite, a Ekrem je sedeo na panju i dr ao se za stomak. Reko e mu, da je Ekremu p
ri-
palo muka od trèanja i da je malo povraæao, a kada je povraæao nije imao ko da mu prid
r i
glavu, te je iznenada pao i nije stigao da se doèeka na ruke. Tako su objasnili za t
o
se dr i za stomak i ima crvenu èvorugu na èelu. Majstoroviæu to ni ta nije bilo novo, po to
su se pri snimanjima gostujuæi glumci uvek samopovreðivali.
*
efovi poslanièkih grupa, kao i najveæi deo stanovni tva u Srbiji ne rade subotom,
meðutim, ove subote su se okupili kako bi zajedno sa Rodoljubom, struènjakom od
poverenja, razradili varijante akcije prikupljanja novca od legalizacije objekat
a, koja nije
dala eljeni rezultat. Èitava dva èasa Rodoljub je slu ao predloge pozicije i opozicije,
koji
su kao i uvek prerasli u meðusobna optu ivanja. Kada bi neki ef poslanièke grupe krenuo
sa optu bama Rodoljub bi se iskljuèio i posvetio se matematièkim proraèunima. Ni
nakon tri èasa prepucavanja nisu prestala. Pozicija je zahtevala da se nelegalizov
ani
objekti poru e i time poka e èvrsta ruka, a opozicija je izrazila sumnju da æe se ru iti
objekti samo stranaèki nepodobnih ljudi. U toku njihovog prepucavanja Rodoljub je
razvio
model, kojim bi obe strane bile zadovoljne. Bio je pristojan èovek i èekao je da oni
utihnu, pa tek da se on oglasi.
Zazvonio je Rodoljubov satelitski telefon. Iz taba mu je javljeno da se pojavio
problem, za èije je re evanje potrebno njegovo lièno prisustvo. Nije imao izbora, mora
o
je da prekine izlaganje politièara.
- Po tovani narodni poslanici, iskrsao je problem koji zahteva moje lièno prisustvo.
Pre nego to vas napustim elim da vam prezentiram svoj model za re avanje
problema. Trudiæu se da budem to precizniji i kraæi. Cenu legalizacije
objekata treba smanjiti na polovinu i tako motivisati graðane za postupak
legalizacije. - nastalo je nekulturno dobacivanje u sali od strane svih efova.
Rodoljub je samo podigao ruku u isceliteljski polo aj i nastavio sa izlaganjem.
Ponovo je zavladala svemirska ti ina. - Time æe se u skoro svakoj ulici u svakom
gradu promeniti kuæni broj. Kao to znate krajem godine prestaju da va e
stare liène karte, pa æe svi graðani morati da izvade nove. Da bi izvadili nove,
moraæe da promene mesto prebivali ta, a naravno za tu radnju mora da plate
republièku taksu. A, da bi to uradili moraæe da izvade uverenje o kuænom broju,
za koje æe morati da plate op tinsku i republièku taksu. Kako su svi graðani
pred zakonom jednaki, to pojeftinjenje æe se primenjivati retroaktivno, a promena
mesta prebivali ta æe takoðe va iti i za one graðane koji su izvadili novu
liènu kartu, pre promene broja. Po mom grubom proraèunu, ako prihvatite
ovakav model, na bud et æe dobiti naknadni priliv za jednu treæinu od ukupne
sume koja je prihodovana od legalizacije. Gospodo, hvala vam na pa nji i
vidimo se nekom narednom prilikom, kada se za to uka e potreba. Pardon
gospodo, zaboravio sam da vam ka em da donesete neki podzakonski akt,
kojim æete spreèiti upotrebu brojeva, kroz jedan, ili ono A Znam da vam je
to najmanji problem, po to ste se sada ujedinili.
Salom se prolomio gromoglasan aplauz. Rodoljub je re io jo jedan, na prvi
pogled nere iv problem, a uspeo je i po ko zna koji put da ujedini poziciju i opoz
iciju.
Na alost ovo delo kao i mnoga druga, za javnost æe ostati obavijena velom tajne, kao
to
je i njegovo postojanje. Takav je ivot Rodoljuba Stojanoviæa, koji je on bezrezevno
prihvatio.
Rodoljub je retko stavljao Rotaciju na krov svojih kola, ali je sada morao. Sluèaj
je
bio od nacionalnog znaèaja i pretio je da ugrozi njegov dugogodi nji rad.
Kada je saznao o èemu se radi odmah se zaputio sa svojim pomoænikom Borivojem
helikopterom u divljine Durmitora, tamo gde nastaje reka Tara. Pristao je da zlo
upotrebi
svoja ovla æenja za dobrobit cele zajednice i bez naloga je uzeo podatke o kretanju
jednog mobilnog broja, samim tim i osobe.
U Laðevcima pokraj Kraljeva su tankirali gorivo i nastavili dalje put Durmitora.
Nije im trebalo puno da se naðu iznad taèke gde je poslednji put lociran mobilni bro
j.
- efe, da se spustimo i pitamo da li je viðen subjekat?
- Nikako. to manje ljudi zna koga tra imo to bolje. Subjekat je verovatno na
nekom splavu ili èamcu. Moramo po uriti niz Taru.
Zbog prisustva pilotskog osoblja morali su osobu da nazivaju subjektom. Nastavil
i
su du kanjona Tare. Leteli su visoko, ali kada bi ugledali neki èamac spu tali bi se
vrlo
nisko, kako bi Borivoje mogao da prepozna subjekat. Ptice su javljale jedne drug
ima za
nadolazeæu èeliènu opasnost. Uskoro su dobar deo kanjona ispunili krici razlièitog zveri
nja
i drugih stanovnika, koji su takoðe divlji, ali ljudima izgledaju pitomo. Ptice ko
je
umeju da kre te su to nesebièno radile, a one to samo znaju da pevaju su pevale poseb
nu
melodiju za opasnost. Ovo nije bio prvi put da ivotinje najavljuju dolazak èeliène
ptice, tako da su i seljani iz okolnih sela, gde inaèe ne dopire parajuæi zvuk motor
a bili
obave teni o uljezu.
Nakon nekoliko neuspelih spu tanja Borivoje je potvrdio prisustvo subjekta u
jednom èamcu. Rodoljub se pribli io helikopterskom mikrofonu. Dubok glas nadjaèao je
tutnjanje motora i zvi danje elise:
- Obraæa vam se MUP Republike Srbije. Pristanite uz desnu obalu reke, polako i
bez panike.
- efe, ali ne vidim nigde pla u sa desne strane, neka pristanu uz levu.
- Borivoje, tamo je Bosna, ne smemo da kr imo propise pogledaj, vidi da
pristaju, iskusni su ovi treneri.
- Da .. da, ali ne mo emo da se spustimo tu.
- Eh, Borivoje, imamo lestve.
Rodoljub je dao znak pilotu da se umrtvi iznad èamca. Borivoje je izbacio lestve i
poèeo da se spu ta. Rodoljub je video panièna lica putnika, pa je morao jo jednom da se
oglasi:
- Po tovani graðani, bez panike, ne preti vam nikakva opasnost. Ovo je redovna
ve ba MUP-a Srbije.
Rodoljub je video kako subjekat okleva da se uspenje, ali je ubrzo odahnuo, jer
je
shvatio da je Borivoju veoma dobro preneo i ve tinu ubeðivanja. Pru io je ruku subjekt
u,
a potom i Borivoju. U èamcu je bilo jo usplahirenih putnika, pa je osetio potrebu d
a
se obrati poslednji put:
- Po tovani graðani, saputnik æe vas èekati u va em kampu. Nastavite bezbri no
putovanje i u ivajte u lepotama reke Tare. Zapamtite, ovo je samo taktièka
ve ba MUP-a Srbije.
Rodoljub je dao znak pilotu da okrene helikopter ka jednom proplanku sa desne
strane Tare. Dok se helikopter propinjao uz kanjon, svima je pogled bio uprt u s
amoubilaèke
skokove prepla enih divokoza.
Motor je zamukao, a travke na proplanku, koje nije polomio uragan to je izazvala
elisa, vratile su se u prvobitni polo aj i nastavile da se blago povijaju pod vetr
om prome-
njivog pravca. Rodoljub, Borivoje i subjekat udaljavali su se od helikoptera kak
o bi njihove
reèi samo oni èuli, a subjekat mogli da oslovljavaju po imenu. Odvojili su se dovolj
no
i posedali na zatupasto kamenje. Subjektu je potmulo zazvonio telefon u nepromoèiv
oj
torbici. Borivoje je pogledao na displej i dao subjektu znak da prebaci telefon
na
spikerfonski mod.
- Dobar dan Ranka, da li si jo uvek na raftingu?
- Dobar dan gospodine direktore. Jesam, jesam, pravimo malu pauzu.
- Odlièno. Slu aj me dobro upravo sam dobio informaciju da hvataju Ratka
Mladiæa u kanjonu Tare - Dok se direktor povratio od sreæe, Borivoje je
Ranki apnuo kako da se pona a.
- Da li je moguæe?
- Jeste, moguæe je, ovog puta je proverena informacija. Slu aj, da ne gubimo
vreme, ka u da vrvi od helikoptera, snimaj sve to mo e mobilnim telefonom,
treba nam bilo kakav snimak kao eksluziva.
- Razumem gospodine direktore, daæu sve od sebe. Èujemo se.
Ranka je vrtela glavom, smejala se i u isto vreme postavila kratko pitanje?
- Kakav je ovo cirkus Borivoje?
- Bili smo primorani na to. Dozvoli da ti predstavim mog efa Rodoljuba.
U toku njihovog rukovanja zaèuo se zvuk helikoptera, koji je svakog sekunda bio
sve jaèi. Svi su zablenuli u helikopter koji je poèeo da kru i iznad proplanka praveæi
manevar za spu tanje. Tako su Ranka i Rodoljub imali produ eno rukovanje. Ranka je
prekinula pometnju.
- Ovo je ona kuèka iz Prve Nezavisne televizije, dobila je i helikopter.
- Borivoje, idi sredi stvar. Reci joj da smo krenuli na poslovni put, ali smo
morali prinudno da sletimo na ovaj proplanak, kako bi se pilot olak ao. Posavetuj
je da napravi reporta u o divokozama kada je veæ ovde.
- Gospodine Rodoljube, hoæete li da mi objasnite èemu ovolika pometnja?
- Radi se o onom prstenu to je ukraden.
- Aaaa, tooo
- Da, da, saslu ajte me. Imamo problema sa jednim inspektorom, a da ne bi
problematièni inspektor napravio probleme irokih razmera, ja sam doleteo
da to spreèim. Naime, on je naknadno snimao hap enje èoveka koji je ukrao
prsten i imamo informaciju da æe on taj materijal da ponudi vama
- Èekajte, ta je tu sporno, to se dugo godina radi - prekinula ga je Ranka.
- To se dugo godina radilo, ali vi e se ne radi. Mi po tujemo Zakon o kriviènom
postupku. Hap enja se snimaju, ali se objavljuju po izricanju presude. Nadam
se da vam nije promakla ta èinjenica.
Ranka je propratila helikopter koji se udaljavao i dodala.
- Da da, ali sam se pitala kako dobijam hap enja od pre dva meseca?
- Ranka, na a dr ava je dobila nezavisno i efikasno sudstvo, zato ste dobijali
tako brzo materijal. Vidite, ako biste emitovali ovo to æe vam ponuditi inspektor,
ugrozili bi sav na dosada nji rad. Shvatate li?
- Da da vi ste ovde samo zbog po tovanja Zakona o kriviènom postupku?
- Upravo tako. Ja sam preuzeo svu odgovornost da se taj
- Samo malo, zvoni mi mobilni.
- Trenutak Ranka, prebacite na spikerfon. Ako vam inspektor nudi materijal, ne
smete da prihvatite. Uostalom ja æu biti uz vas.
- Nema problema evo. Halo
- Dobar dan, inspektor Majstoroviæ pokraj telefona, da li ja to prièam sa Rankom?
- Da, izvolite
- Budite ljubazni i dejte telefon inspektoru Rodoljubu, trebao bi da je tu negde
pored vas.
Rodoljub je zabezeknuto pogledao u Ranku, potom u telefon, koji je jednim dodiro
m
prebacio u normalni mod i brzim korakom je poèeo da se udaljava od Ranke. U
hodu je i odgovorio na poziv.
- Da.
- Slu aj me dobro gospodine nevidljivi i nedodirljivi. Ne vredi ti taj svemirski
telefon kad tvoj pilot ima obièan mobilni. Onog kamermana to me je odrukao
kod tebe veæ sam najurio, a ti æe morati da najuri pola milicije da bi ostao
nevidljiv. Jasno?
- Inspektore Majstoroviæu, kako se to pona ate?
- Mali ne seri, neæu dva puta da ti prièam. Ukoliko ta mala ne objavi ovo hap enje
osvanuæe naredne veèeri u dnevniku.
- Neæe ti uspeti. Ministarstvo æe poslati svim televizijama dopis da ih podseti na
Zakon o kriviènom postupku.
- Mali, nisam znao da si toliki budalaæ. Zbog tvog jebenog helikoptera neka
dronfulja u ivo drobi o hap enju Ratka Mladiæa. Jedan èovek ka e kako je
zbog va e potere morao da prekine partiju aha sa njim, drugi ka e kako ga je
malopre sreo u umi i poklonio mu apku. Budalaæu jedan, zbog tebe æe u svakoj
seoskoj zadruzi da se prodaju apke. Ukljuèi taj tvoj svemirski televizor i
biæe ti jasno da se jebe novinarima ta objavljuju. A, najmanje im se jebe za
nekog Cigu to je priznao da je ukrao prsten. Ja se odjavljujem, neæu kao
pojedini da rasipam narodne pare. Smisli neki izgovor to sam tra io tebe, da
ne pomisli mala da je prislu kujem. Ja to ne radim bez preke potrebe.
Rodoljub se trenutno okamenio. Da nije imao crnu ko nu jaknu, trenutno bi se
stopio sa prirodom. Ukljuèio je svoj satelitski d epni televizor i momentalno prebac
io na
kanal Nezavisne televizije. Neki gor tak je obja njavao kako je video Ratka Mladiæa ob
e enog
o lestvice helikoptera, koji je nestao u pravcu Srbije. Po eleo je da se stvarno
okameni i da se divojarac u prolazu oèe e o njega i obele i svoju teritoriju.
*
Veæ par dana vuèem drhatvicu sa groznicom na ustima. Naglo je zahladnelo, a
moje se telo nije priviklo na hladnoæu. Ne prepoznajem septembar, a ni sebe u zadn
jih
mesec dana. Volela bih da mogu ovako ivot da u u kam, kao to sam sada svoje telo
ovim æebetom. Probala sam, ali sam spoznala da imam usud u upoznavanju pogre nih
mu karaca. Iz veèeri u veèe ritualno se smenjuju oseæaji. Ritual poèinje oko dnevnika,
kada se oseæam ukleto, zatim se nastavlja sa oseæajem odbaèenosti, da bi se zavr ilo sa
propitivanjem da li ja ne to vredim. U tom ritualu mi obavezno lebdi Brankov lik.
Htela
sam da mu odgovorim na neku od njegovih poruka i suoèim se sa opasno æu pred kojom
sam pobegla, ali nisam imala snage. Uvek kada pomislim na njega, pojavi mi se u
glavi
slika ruke, preko koje je navuèena crna rukavica od fine tkanine, u kojoj blje ti ve
oma
mali ali prodorno svetlucajuæi dijamant. Pri la bih da osetim njegovu svetlost, ali
ruka je
toliko velika da mo e naglim pokretom da me zauvek zatvori sa dijamantom. U skuplj
enoj
ruci nema prozora, a dijamant ne mo e zameniti svetlost Sunca. Mo da je strah proizv
eo
oseæaj ukletosti i sada deluju zdru eno, ali nemam hrabrosti da naènem strah.
Be im od realnosti, utanjam u ljubavne romane i televizijske emisije. Ah, poèinje Ro
tacija,
dobra je ova Ranka
Po tovani gledaoci dobro do li u jo jedno izdanje emisije Rotacija. Pre letnje
pauze sam vam obeæala razre enje afere prsten. Obeæanje ispunjavam eksluzivnom
ve æu o hap enju èoveka koji je ukrao prsten. Radi se o Ekremu Ljatifiju, sa prebivali tem
u kartonskom naselju pokraj Dunava. Ovo hap enje se dogodilo jutros na levoj obali
Dunava, na dvesta metara uzvodno od znaka koji oznaèava hiljadu sto ezdeset i osmi
kilometar Dunava. Hap enje su izvele specijalne jedinice MUP-a Srbije. Snimci koji
slede
su eksluzivni, a zbog nedostatka vremena nisu pro li monta u u studiju. Sledi snimak
.
Jaoj, pa ovi ne mogu da ga stignu. Vidi mu se po faci da je kriminalac. Pazi mol
im
te kako se opire, a nema kud. ta si mislio bato, da zapliva Dunavom. Eto ti bare p
a plivaj
Ekrem je priznao delo koje mu se stavlja na teret, a da podsetim gledaoce, to je
kraða vrlo vrednog srednjovekovnog prstena iz panèevaèkog muzeja. Na alost pri hap enju
osumnjièenog prsten je ispao u baru. Kao to mo ete videti, èitavo podruèje je
obele eno i specijalne ronilaèke ekipe MUP-a Srbije ceo dan pretra uju baru. Do zakljuèe
nja
ove emisije, odnosno do osamnaest èasova nismo dobili informaciju da je prsten
pronaðen. Pretpostavljamo da æe se potraga nastaviti u jutarnjim èasovima. Sledi prilo
g
o taktièkoj ve bi helikopterskih jedinica policije Srbije i Crne Gore, koja je odr ana
u
reonu reke Tare
Zar je moguæe da je Branko kupio prsten od ovog Ganca? Ne smem ni da pomislim,
onaj je sve priznao, mo da su uhapsili Branka. Ne smeju da objave kako je Cigo veæ
utopio prsten. Jaoj, ne znam ta da mislim moram da ga èujem, morammm
- Zdravo Branko
- Ej, æao ba mi je drago to te èujem
- Da li si dobro?
- Onako nisam lo e, malo sam prehlaðen, ali guram ta je sa tobom? I ti prièa
kroz nos
- Da, da èuæemo se drugi put nije ovaj poziv kako mo da izgleda, ru no
sam te sanjala, pa sam htela da proverim da li si okej. Æao.
Momentalno sam iskljuèila televizor i pustila radio. Ukljuèila sam dek i pokrenula
kamufla u. Zgrèena u polo aju fetusa posmatram etajuæe skale. Pozadinska svetlost
vumetra mi smeta pri fokusiranju skala. Trebalo bi da mi se oèi priviknu na svetlo
st i
bolje vidim skale. Meðutim, skale su sve dalje i mutnije. Ne to me golica po vrhu no
sa.
Mahinalno bri em nos prstom i shvatam da je vla an. Kolika sam ja kukavica, kada ne
mogu sebi da priznam da plaèem, a kamoli da plaèem zbog Branka. Iznalazim razloge
kako je kupio prsten od onog Cige, samo da bih opravdala svoje sumanute ideje, a
deèko
je èistiji od moje suze. Mo e da folira sebe, ali ne mo e Branka. Cela Srbija gleda
Rotaciju, za to ne bi i on? On kao nema pojma, kako si htela da mu nekako ka e da si
se
debelo ogre ila? Ti si kao najveæa kukavica spustila slu alicu. Zar misli da æe te zovnut
i
i reæi ti, opra tam ti za sve tvoje nebuloze? Ako te zovne, onda sa njim ne to nije u
redu i
to definitivno nije momak za tebe. Telefon ti je na krevetu, a ti plaèe , samo plaèe
mrzim te Olja, mrzim te
*
Niko jo nije krstio mafiju, koja se bavila prekopavanjem oranica u potrazi za
davno zaboravljenim kulturnim blagom, tako da je Majstoroviæ dobio ansu da prvi krs
ti
kriminalce koji su se zaleteli da tra e prsten tamo gde ga je Ekrem izgubio. Narav
no da
nije d abe i ao da proveri koliko je bara udaljena od prvog znaka za kilometra u Dunav
a.
Mislio je da æe se Austrijska veza upecati na mamac, te je rasporedio specijalce p
o
okolnim prirodnim zaklonima. Meðutim, upecali su se visokotehnolo ki kopaèi starog
blaga. Ne bi ni imao osnov da ih strpa u pritvor, jer ni sudija ne bi potpisao p
ritvor za
èoveka koji je uhvaæen u obele enoj zoni sa lopatom u ruci, da kopaèi nisu poneli punu
opremu za istra ivanje. Ponekad i sama Zemlja izbaci dijamant, ba pred onog koji zn
a
da ga razlikuje od obiènog kamena, na koji i najèe æe lièi. Pri pretresu stanova osumnjièen
h
pronaðena je gomila iskopanog nacionalnog blaga, od èega je Majstoroviæ zadr ao
jedan prsten. Niko nije ni sumnjao da ga neæe upotrebiti u ispravne svrhe, zato je
taj prsten
oma io redak u zapisniku o privremeno oduzetim stvarima.
- Dobar dan gospodine kustos.
- Dobar dan inspektore. Veoma mi je drago to vas vidim. Da li ste za kafu ili
mo da domaæu?
- Oboje.
- Da, da sada æu da naruèim kafu.
- Mogla bi va a sekretarica da nam skuva kafu dok ne to poprièamo.
Kustos se tako toplo osmehnuo sekretarici, da je ona odmah ustala i krenula
prema vratima nabirajuæi prstima suknju prema gore, jer je smetnula sa uma zbog èega
je ustala. Kada ju je Majstoroviæ odmerio, trgla se, i kao svaka kulturna ena poèela
je
prstima da spu ta suknju koja se povukla prilikom sedenja.
- Inspektore, dozvolite da vam lièno èestitam to ste re ili ovaj sluèaj. teta to
niste mogli da pronaðete prsten. Ali, eto, nekad sreæa
- Ko ka e da nismo? - izvadio je providnu kesicu sa prstenom i spustio na sto.
Prona li smo, ali nije ba sve za javnost.
- Da da - kustos je klimao potvrdno glavom dok je odmotavao prsten - pa,
ovo nije taj prsten.
- Pogledajte malo bolje.
- Ma ne, ne, nije taj.
- Dobro dobro nije. A, da li je dovoljno da va muzej dobije na poklon pedesetak
prstenova, narukvica, onda onih na p, p, pomozite mi gospodine, stavlja
se na glavu
- Poèelica.
- Tako je. Ima jo nekih drangulija, ne znam im ime. Eh, da, da li je to sve dovol
jno
da vi prihvatite da je ovo taj prsten?
- Ja vas ni ta ne razumem - kustos se poprilièno upla io, a i Majstoroviæ se
pobojao da æe ostati kratkih rukava.
- Uhvatili smo neke kopaèe starog blaga, pa sam mislio da kada se to trajno
oduzme pripadne va em muzeju. Nije problem ja æu pogurati. Naravno, u
zamenu da vi potvrdite da je to taj prsten i vratite ga u kolekciju. U stvari im
a
tamo prstenja u izobilju, mo ete posle da stavite na njegovo mesto neki drugi.
Kustos je oklevao da bilo ta ka e, ali i neko ko nije inspektor bi procenio da se
lakomi. Zato je Majstoroviæ pogurao i ovu stvar kao i mnoge druge.
- Nadam se da znate, da ja to mogu da proguram da se pokloni nekom drugom
muzeju, a ako biste prihvatili, bili biste u centru pa nje sa ovom ve æu i zaboravilo
bi se ono naglabanje da li je mu ki ili enski prsten i èiji su propusti u
izlaganju eksponata. Recite ta vas muèi?
- Vidite, u ovom muzeju se nalaze zbirke i legati sa podruèja Beograda. Ne bi
bilo lepo da proglasimo ne to da je sa ovog podruèja, a nemamo pojma odakle
potièe. Znate, to nije fer prema ljudima koji dolaze u muzej.
- A, nemate neke liène stege?
- Ne, nije to toliko lièno.
- Onda mi recite koju lokaciju da prezentiram narodu?
- Ne razumem vas
- Ama, poka i mi na ovoj karti, gde eli da narod èuje da je pronaðeno blago?
*
Kada sam bila na prvoj godini studija, oti la sam kod lekara zato to me je ne to
stezalo u grudima. Lekar pred penzijom me je pa ljivo saslu ao, raspitivao se o moji
m
ispitima i ljubavnom ivotu, a potom saop tio da je jedini lek za moje stanje, suoèenj
e sa
problemom. Pitala sam ga, da li to znaèi da sam ja pukla? On se samo nasme io i reka
o
mi: Da si stvarno pukla, ne bi znala da si pukla i ne bi mogla to da me pita . Odmo
ri
malo, pa se suoèi sa problemom, videæe bolovi æe nestati. Seæam se dobro da mi nije
persirao kada mi je to rekao. Hteo je da dobro zapamtim te reèi. Mo da bih vremenom
i
zaboravila da me èovek njima nije izleèio, a narodni lekovi se tako lako ne zaboravl
jaju.
Nakon toliko godina, ponovo imam stezanje u grudima. Znam koji je lek za ovo
to bolujem, ostalo mi je samo da ga primenim.
Opet gledam podvoljak i podoènjake gazde, koji mi ovog puta drobi o zbirci prièa
koja je uspela. Klimam glavom i èekam da sam uvidi koliko me ta prièa zanima. Da li
stvarno misli da sam do la da preuzmem jednu kopiju knjige? Konaèno se ispostio.
- Za to ne pi e na koricama drugo izdanje?
- Kako Olja, kada je ovo tek prvo izdanje?
- Ne pitam te za tu zbirku, veæ za svoj roman. Za to?
- Ma onaj dizajner je prevideo to i tako je oti lo u tampu. Eh, tupana na sve
strane. Ispraviæu gre ku iduæi put. Obeæavam.
- Slu aj me dobro svinjo zadrigla. Ti si davno na tampao i treæe izdanje, a meni
si prodavao maglu kako ne ide prodaja. Ali tome je do ao kraj.
Ustajem i okreæem se ka vratima. Veoma polako vrcavo hodam. Znam da æe ne to
da mi ka e:
- Ti to meni?
Okreæem se, podboèujem ruku na kuk i kezim se.
- Jok, sekretarici izdavaèke kuæe Zlobuk. Do la sam da ti ka em da sam na tampala
hiljadu komada svog romana pod tvojom etiketom, sa potpuno istim
koricama. Hoæu reæi da sam piratizovala i podelila uliènim prodavcima. A, onu
zbirku prièa æu da postavim na internet.
Nastavila sam ka vratima. Iza la sam tiho i ne no zatvorila vrata. Mogla sam da
ih zalupim, ali me je bilo strah da se ne odbiju i ostanu otvorena, jer za ovakv
im skotovima
ne treba ostavljati otvorena vrata.
*
Ljubi a me je savetovao da ne tedim na advokatu, a ja ga èak nisam ni anga ovao.
Nisam utirao èoveka, veæ kera. Kada malo bolje razmislim trebao sam da ga anga ujem
kako bi titio moja prava, jer se na snimku jasno vidi kako mi je cepao pantalone.
Dolazim do sudnice koja je naznaèena na pozivu i vidim dvadesetak ljudi koji strpl
jivo
èekaju. ta je ovo? U isto vreme se odr ava samit nesvrstanih i nezavisnih. Ostajem
po strani i èekam ta æe da se desi. Zauzimam to kulturniji polo aj, jer meðu njima
garant ima i neki novinar, koji æe se truditi da i od najsitnijih detalja izvuèe prièu
. Nisam
ni sanjao da æu nekom, sem sudiji, obja njavati kako sam utirao d ukelu. Ako te ne to
ne iznenadi iza æo ka, ne znaèi da neæe ne to drugo negde na èistini. Video sam da su jo
neki ljudi prekrstili ruke, pa sam zauzeo i ja takav polo aj.
Bli i se pun sat kada bi trebalo da poène suðenje. Pravim blagi poluokret na desno
kako bih iz tobice izvukao mobilni i iskljuèio ga. Zaustavljam pokret i dah. Olja
smelo
koraèa niz hodnik i pogleduje u brojeve iznad sudnica. Nema potrebe da joj ma em, je
r
me je ugledala kada je spustila pogled sa zida. Oseæam kovitlanje u stomaku i blag
i grè
na licu. Malo me pecka i u nosu, nadam se da neæu da zaplaèem. Ako i zaplaèem, barem
znam za to plaèem. Ona ne skida osmeh sa lica. Nikada je nisam video elegantniju. Uz
an
komplet boje nedozrele masline, sa arama i dugmiæima boje terakote, naprskava polje
elegencije kapljicama seksipila. Prilazi na odstojanje koje je dovoljno da se za
grlimo, ali
ipak pru a ruku. Prihvatam pozdrav.
- Branko, do la sam da ti dam podr ku
- Hvala ti, nema pojma koliko mi znaèi - uviðam da nije trenutak za sentimente,
zato prebacujem prièu na drugu stranu - kako si zapamtila vreme?
- Ostao mi je samo datum u seæanju, a za sud i vreme pitala sam tvog radnika.
Nadam se da neæe da mu da otkaz.
- Ne, nikako...
Izlazi neka ena sa papirima u ruci i najavljuje sluèaj Morke protiv mene. Zamolila
je sukobljene strane da priðu, a ostalima je rekla da prièekaju jo koji trenutak. Pog
ledao
sam Olju pravo u oèi, dotakao je prstima po rukavu i krenuo ka vratima. Zapisnièarka
me upuæuje kod sudije. Ulazi za mnom jo jedan èovek, a potom i zapisnièarka. Tra i
mi liènu kartu. Dok strpljivo prepisuje podatke, obraæa mi se èovek za koga sam pretpo
stavljao
da je sudija.
- Gde je va pravni zastupnik?
- Nisam ga anga ovao. Mislim da za ovo za ta me terete mogu da se branim
sam.
- Vi imate zakonsko pravo, a da li mo ete da se branite, to vi najbolje znate -
sudija mi se pribli ava i tiho nastavlja sa prièom - vi ste sigurno odgledali
video, na osnovu kog vas terete
- Da, da, jesam.
- Po to ste bez advokata, zamolio bih vas da ne porièete krivièno delo, a i va e
kajanje bi mi pomoglo da lak e donesem presudu.
- To sam ja uèinio i ne be im od odgovornosti.
- Zahvaljujem vam se. Uzmite liènu kartu da ne zaboravite kasnije pa da krenemo.
Okreæem se prema klupi i vidim da su svi oni ljudi to su bili napolju zaseli po
Sali. Olja je sama i fizièki najudaljenija od mene. Sudija poèinje da se obraæa, ja ma
hinalno
ustajem.
- Sedite slobodno. Vi se Branko teretite da ste u Panèevu u noæi, èetvrtog juna,
nasrnuli fizièki na psa i naneli mu te ke telesne povrede, èime ste povredili
èlan dvesta ezdeset i devet Kriviènog zakonika Srbije. Za ovo krivièno delo je
zapreæena novèana kazna ili kazna zatvora u trajanju do godinu dana. Molim
vas da pogledamo video pa æe se obe strane izjasniti povodom sluèaja.
Ona zapisnièarka okreæe monitor ka nama i pu ta dokaz mog nedela. Muklu ti inu
prekida re anje onog kera, potom neki nedefinisani zvuci koji potièu od njegovog
gomilanja oko mojih nogu i na kraju njegovo cvilenje.
- Molim zastupnika Morke da izrekne ta ima.
- Po tovani sudijo, ovo je tipièan primer gnusnog napada na ivotinju koja od
oka nije uspela ni da se odbrani. Na snimku se jasno vidi da je optu eni zlostavlja
o
ivotinju. Èovek koji hladnokrvno zlostavlja ivotinju je potencijalni
zlostavljaè i ljudi. Zahtevam da se optu eni kazni najstro om predviðenom
kaznom. Hvala.
- Dobro. Branko ta imate vi da ka ete na ovo?
- Gospodine sudijo, mislim da ste u uvodnoj reèi pogre no definisali odnos
izmeðu mene i onog kera. Ja nisam fizièki nasrnuo na kera, veæ je ker nasrnuo
na mene, a ja sam se branio. Ja ne porièem da sam mu naneo telesne povrede,
ali porièem da sam ja na njega nasrnuo. Na snimku se vidi jo kerova koji su
takoðe re ali na mene. Ja sam morao da se odbranim.
- Branko, kako to mislite da sam pogre no definisao? Na snimku se jasno vidi
da ste vi prvi nasrnuli na psa, a na osnovu re anja ne mogu da zakljuèim da bi
vas i ti psi napali.
- Gospodine sudijo, vi gledate snimak koji nije kompletan. Naime, poèetak
dogaðaja kada je ker na mene nasrnuo nije snimljen ili je iseèen i tako stavljen
na internet. Mislim da ne mo ete na osnovu poloviènog snimka da kvalifikujete
ko je na koga nasrnuo.
- Ja baratam samo sa dokazima i ne mogu da sudim o onom to je bilo pre.
Morka, izvolite vi.
- Po tovani sudijo, upotreba reèi, ker, dovoljno govori kakav je stav tu ene
strane prema ivotinjama. Ako bi mogao da nam odgovori, za to je nastavio
ka prolazu, ako je video potencijalnu opasnost u tim psima. Pas ne ujeda bez
upozorenja. Ako je dobio upozorenje, za to se nije okrenuo i iza ao kroz prolaz
na suprotnoj strani?
- Gospodine sudijo, reè ker, je veoma zastupljena u na im narodnim pesmama i
u knji evnosti uop te, zato smatram da je kvalifikacija mog stava prema ivotinjama
na osnovu mog reènika krajnje neumesna. Kada smo kod toga, ova
reè pas, èak nije ni pogodna za na jezik. Ako bi vas napao veliki ker, dovoljno
je reæi kerina i svi æe znati kakav vas je ker napao, dok to za reè, pas, ba i nije
tako jednostavno. No, da odgovorim na pitanje. Taèno je da mi ivotni prostor
delimo sa ivotinjama, ali se zna neki prioritet. Ne mogu meni napu teni
kerovi da sa nekakvim upozorenjima odreðuju kretanje. Ja sam procenio da
mogu da proðem pored kerova koji su se u prolazu izle avali i u ao sam u prolaz.
Odmah sam do iveo napad i eto, ostalo se vidi na snimku Za to gospodin
ne objasni ta rade kerovi na ulici, zar im nije mesto u dvori tima kuæa ili
tim azilima?
- To je sve od vas Branko?
- To je odgovor na ovo pitanje i zamolio bih publiku da mi ne dobacuje da sam
monstrum.
- Ja ne èujem nikakvo dobacivanje, ali ako ga bude bilo reagovaæu. Ako mislite
da ste ugro eni od strane napu tenih pasa podnesite novu tu bu, ovde nije reè
o tome. Recite vi meni Branko
Zvoni mi jebeni mobilni, momentalno zavlaèim ruku u torbicu i pritiskam prvo
dugme kako bi prestao da zvoni. Vadim ga i nalazim dugme za ga enje.
- Molim vas Branko, ovo je ipak sud, poka ite malo po tovanja.
- Izvinjavam se
- Recite vi meni kada ste veæ iza li iz ulaza, za to ste se povratili i jo nekoliko
puta utnuli psa?
- Zato to je re ao i nisam bio siguran da neæe da se zaleti na mene kada mu
okrenem leða. Veæ sam na sebi imao pocepane pantalone i to mi je bilo
dovoljno da ne verujem pobesnelom keru. Kada je on krenuo u beg, ja ga vi e
nisam jurio. Da sam zlostavljaè ivotinja, kao to mi se pripisuje ja bih nastavio
da ga utiram do smrti.
- Da, da taj pas je krenuo u beg epajuæi, jer ste mu ne to polomili.
- Gospodine sudijo, ne bih da omalova avam va e zakljuèke, ali i fudbaler posle
udarca epa neko vreme iako mu ni ta nije slomljeno.
- Da li imate jo ne to da ka ete u svoju odbranu?
- ao mi je ako sam toj ivotinji naneo neke povrede, ali morao sam da se branim.
Nadam se da æete uva iti moje pravo na samoodbranu.
- Dobro. Evo ovako ja sam sagledao dokaze i va e izjave i mogu da konstatujem
da niste bili toliko ugro eni, da ste morali u tolikoj meri da utirate tog
psa. Pravilna samoodbrana u nekim sluèajevima podrazumeva i izbegavanje
konflikata, to je u ovom sluèaju izostalo, a rezultovalo je va im nasrtajima na
psa. Progla avam vas krivim, a s obzirom na to da ranije niste krivièno ka njavani
izrièem vam kaznu od mesec dana alternativnog slu enja zatvorske
kazne o èemu æete naknadno biti obave teni. Vi na ovu presudu imate pravo
- Sudijo, sram te bilo - prepoznajem Oljin glas i mahinalno se okreæem prema
njoj, sa podignutom akom, koja bi trebala da je umiri i zaustavi - korumpirani
stvore, sudi pau alno ne, ona je ustala i izrekla svoje i sad æuti. Tipièno
za nju.
- Ovo je ometanje pravde. Praviæu se da nisam èuo ovo, ali ako zaèujem jo jednu
reè preduzeæu mere, kako bih saèuvao dostojanstvo suda Vi na ovu presudu
imate pravo
- Sudija sramoto, sudi na osnovu namerno iseèenog snimka. Podmeæe vam
dokaze kako ko hoæe.
- Obezbeðenje, izbacite ovu nekulturnu damu napolje i uzmite joj liène podatke.
Shvatila je ta je napravila. Samo je stegla pesnice, udarila ne to nevidljivo u vaz
duhu
i krenula ka vratima, gde su je doèekala dva uniformisana mi iæavka, koji su se
nekada popularno zvali izbacivaèi.
*
Èim je Ekremova noga pre la inu klizeæe kapije Centralnog zatvora, Majstoroviæ
je otvorio vrata auta i krenuo ka njemu. Ekrem je stavio ruke u d epove i tako pok
u avao
da se odbrani od hladnoæe. Ta radnja nije ubla ila hladnoæu njegovog pogleda koji je
uputio Majstoroviæu.
- Zdravo Ekreme.
- Zdravo du manine.
- Kako hoæe . Uzmi ovu jaknu da se ne smrzne . Nije neka, ali je nova.
- Rekao sam ti da ni ta ne uzimam iz pandurske ruke.
- Dobro. Za jaknu neæu da te molim, ali kao Boga te molim da uzme ove papire.
- ta pi e tu?
- Ono to sam ti obeæao. Presuda. Osuðen si na onoliko koliko si odle ao. Ako
se nekada bude potpisivao gledaj da to lièi na ovaj potpis na papiru.
- Daj.
- Sada je sve gotovo, vi e te niko neæe dirati za prsten. Ako mo e da mi ka e
koga ima u Austriji?
- pijunirate mi i decu?
- Ne. Imam cinkaru u zatvoru, koji mi je rekao da si zvao Austriju.
Ekrem je krenuo trotoarom niz ulicu. Nije ba ni znao kuda ide, samo je eleo da
ode to dalje od inspektora i zatvora. Ako bi se nekada na ao u Beogradu, uvek je tr
a io
zgradu Beograðanke koja mu je bila orijentir. Kada bi nju prona ao, nije brinuo kako
æe
preæi Dunav. Èuo je inspektorove korake, ali se nije okretao. Nije ni morao da se ok
reæe,
jer mu je ovaj prepreèio put.
- ta oæe ?
- Sada je sve gotovo, reci mi samo koga si zvao u Austriji?
- Zvao sam sina iz prvog braka da se pobrine za braæu. Biæe sve gotovo kada
odem iz ove zemlje. Samo elim da odem negde gde nema takvih du manina.
Valjda je ostala neka zemlja gde ne mrze Cigane i Albance.
Majstoroviæ je video da Ekrem gubi strpljenje i pomerio se malo u stranu. Ekrem
je napravio nekoliko koraka i èuo dobro poznat glas.
- Gre i .
- Ja sam roðen gre an.
Ekrem je bez okretanja nastavio. Nije znao kuda ide, ali je znao ta tra i. Od
malena su ga uèili da vi e veruje u sreæu nego u Boga, zato je bio optimista da æe i ovo
g
puta naæi ono to tra i.
*
Nikada ne bih gledao Rotaciju da mi Olju nije vratila u naruèje. Gledam je iz po tov
anja,
a i zbog Oljine elje da je gledamo zajedno. Èekamo epizodu koja bi konaèno
zatvorila jedno poglavlje zajednièkog ivota. Znam da i ona eljno i èekuje trenutak kada
æe se objaviti pronalazak prstena, kako bi oko kamere sve reklo umesto na ih oèiju. Ja
sam eleo da mi oprosti, zato to sam znao da sam kriv, ali nikada se nisam pitao, d
a li
bih ja njoj oprostio onakav napad da sam nevin. ta bi nas spojilo da sam ja kojim
sluèajem
kupio kopiju i ba te noæi bio sa poslovnim partnerom, a Cigu koji je ukrao prsten
nisu nikada prona li. Verovatno ni ta. Ostalo bi mi jedino da joj plasiram neku la zb
og
èega sam bio u Panèevu. Ako bih joj plasirao la da sam bio sa nekom drugom enom, to
bi bilo najubedljivije, jer ena u to najlak e poveruje, ali bih mo da ugasio zauvek.
Sve
ostalo bi bilo manje podlo no sankcijama, ali neubedjivo i kao takvo ne bi potrlo
njenu
sumnju u vezi prstena. U tom sluèaju rizikovao bih sve da je zadr im. Ovako, ja sam
negativac, koji je igrom sluèaja ispao pozitivac i nekom daje oprost. Sa druge str
ane ona
se izdrala na sudiju radi oprosta. Kada se obostrano volimo, nije bitno ko æe kome
dati
oprost.
Po tovani gledaoci, gledate treæe izdanje u mesecu oktobru emisije Rotacija. Afera
srednjovekovnog prstena je konaèno dobila svoj epilog. U toku juèera njeg dana ronioci
specijalne jedinice MUP-a Srbije su na le prsten. Gledate eksluzivni snimak koji j
e
napravila na a ekipa.
Protiv poèinioca ovog nedela, Ekrema Ljatifija sa prebivali tem u kartonskom
naselju pokraj Borèe je podignuta optu nica, a on æe se braniti sa slobode.
- Koliku je papazjaniju izazvao ovaj èovek, a brani se sa slobode. Eh, to ti je
na e sudstvo.
Spremio sam sebe na ovakve komentare, zato klimam glavom i dajem do znanja
da elim da èujem ostatak emisije.
Autentiènost prstena potvrdio je i na sagovornik, kustos Muzeja Grada Beograda
iz èije je zbirke prsten i nestao. Gledate prilog.
- Vi ste autor ove izlo be?
- Tako je.
- Da li mo ete da nam potvedite autentiènost ovog prstena?
- Naravno. Zahvaljujuæi naporima MUP-a Srbije, a posebno anga ovanju inspektora
Majstoroviæa i ronioca u na muzej je vraæen veoma vredan prsten.
Nadam se da æe graðani Srbije znati da cene napore MUP-a, jer zahvaljujuæi
njima i naredne generacije æe moæi da u ivaju u na em kulturnom blagu.
Ovim zavr avamo aferu, prsten. Srbija je dobila jo jednu mafiju. Naime
- Vide li ti Branko onu ljigu od kustosa?
*
Miholjsko leto je nestalo u jednom danu, ali Stani to nije smetalo, jer je povad
ila
ono malo krompira to je posejala, a granje je odavno iz ume privukla. Ki ovina i hla
dnoæa
nikada je nisu omeli u bilo kojem naumu. Danas je ranije namirila ovce i krenula
njoj dobro znanim stazama i bogazima. Koristila je dan za preèice koje su vodile p
ored
tuðih avlija, a kada bi pala noæ svojim fenjerom bi obasjavala zaboravljene grobljan
ske
puteve i retke podasute drumove.
- O Stano.
- Oj Milenija.
- Svrati vamo da se malo razgovaramo.
- Drugi put. Ne smem da okasnim, ne primaju opklade posle osam.
- Ih, ta æe ti kocka doæi glave
- Gledaj svoja posla Milenija
- Jes i to to ka e , ali uði eno dok malo ne umine ki a.
- Ne brigaj, imam ja kabanicu. Ajd uzdravlje.
Jedino to je Stana prihvatila od savremenih civilizacijskih izuma je maja za sire
nje,
gumenjaci i plastièna kabanica.
Èim je Stana kroèila u kafanu nastalo je simpatièno dobacivanje, jer je svima prijala
njena pojava. Ona je samo sa sme kom podigla ruku i nastavila ka anku. Izvukla je
iz nedara smotuljak od novine i spustila na ank.
- Evo ti ova tri para èarapa i turi na onaj moj tiket.
- Ama Stano duguje mi dvadeset est pari. Ne mogu vi e da ti reckam.
- Sine, okraæao dan, nisam stigla vi e da ispletem. Neæe tebi baba ostati du na,
ne boj se
- Ovo æu da ti uzmem i smanjim dug, ali ne mogu vi e da ti reckam.
Stana ga je samo mrko pogledala i preletela pogledom po kafani. Videla je svog
ispisnika za stolom u æo ku kako prekr tenih ruku drema. Polagaèko je pri la. Znala je
da je prigluv, zato ga je blago prodrmala. Ispisnik Radivoje je samo podigao veðe,
a glava
i ruke su mu ostale u istom polo aju.
- Reci Stano.
- Radivoje, bi li ti meni pozajmio trista dinara, onaj ni tak mi opsigovao ove
èarape to sam mu donela.
- Ba me muèi Stano
- Znam da je nema tina Radivoje, ali ako bi mogao
- Ma nije to Stano, nego tako sam se lepo namestio, a sad moram da vadim
ruke
Radivoje je malo prebirao po debelom novèaniku koji je obilovao raznim kvitama
i izbrojio tri stotke. Stana je brzo pokupila novèanice i pri la anku. Kada je sa anke
rom
zavr ila razgovor pogledima, uputila se do æo ka, uzela jednu hoklicu i uputila se ka
Radivoju. Odmah je poèela da mu se ali kako joj je orlu ina odneo jednu pirgavicu iz
sred avlije. Njenu alopojku prekinuo je gazda.
- Narode podvlaèim crtu. Ne primam vi e uplate. U ovom kolu uplaæeno je
osam hiljada esto dinara. Kada pola uzme kafana igraèima ostaje èetiri hiljade
i trista dinara. Iz pro lih kola je preneto dvadeset èetiri hiljade i sedamsto,
to ukupno daje okruglo dvadeset devet hiljada. Molim za ti inu, poèinje
izvlaèenje.
U kafani je prestalo kome anje, a Stana se primakla Radivoju i poèela razgovor.
- Radivoje, bi li ti do ao jedan dan do mene da mi ubije onog orlu inu?
- Æuti Stano, poèelo je izvlaèenje.
- Ma neæe jo , prvo idu neki izve taji.
- Mator sam ti ja za te stvari.
- to? Ajde Radivoje, ako si mator nisi ubog. Ti samo treba da nani ani , a
pu ka æe da odradi svoje
- Dobro Stano, evo poèinje.
Grobljanska ti ina je pre la preko reke, provukla se kroz pukotine u zidu i klimave
prozore, i ubrzo popunila kafanu. Svi su gledali u veliki televizor sa ispupèenim
ekranom.
Ovim zavr avamo aferu, prsten. Srbija je dobila jo jednu mafiju. Naime, u selu
Ritopek kod Beograda, taènije na lokaciji Plavinaèki Potok uhvaæena je estoèlana grupa
koja èini samo jedan ogranak muzejske mafije. Ova dobro opremljena i nadasve vrlo
organizovana kriminalna grupa, koristila je visokotehno ka dostignuæa tehnike u loci
ranju
podzemnog blaga. Poèinioci ovog kriviènog dela su se toliko osilili da su u sred bel
a
dana vr ili iskopavanja. Meðutim, kako saznajemo grupa je veæ neko vreme praæena od
specijalnog odeljenja pri MUP-u Srbije, koje je ogranak jedinice za suzbijanje v
isokotransparentnog
kriminala. Sumnja se da je grupa u tesnoj vezi sa inostranim grupama
koje su celu akciju pratile putem interneta. Sledi snimak hvatanja kriminalne gr
upe od
strane specijalnih jedinica Republike Srbije.
Kafanom su poèele da odjekuju psovke: Jebem mu lebac, kada æe ta zdravstvena
mafija? Majku mu moram da promenim onu pravosudnu mafiju, vataju samo neku
boraniju. E, sledeæa æe da bude prehrambena mafija. Pih kada æe ta protivgradna mafija
Baba stana je krenula ka anku i u hodu dodala:
- Daj piæe za celu kafanu, neka se pamti kad je Stana dobila na lutriji.
Stana je pri la anku i tiho se gazdi obratila:
- Daj pare.
Gazda je samo æutao i odbrojavao novèanice ispod anka. Kada joj je gazda spustio
novèanice na sto, Stana je poèela glasno da broji.
- Iljadu, dve, jedan, dva, tri. Eto ti za tih dvadaset tri para èarapa. Stana ove
godine vi e ne plete, da ako i umrem do iduæe godine te se slatko odmorim.
- Ali Stano, ti mi duguje èarape
- Sikter more, znam ja po to ti prodaje nakupcima moje èarape. Donesi meni i
Radivoju kilo jagnjetine i po frtalj meke rakije.
Gazda je hteo ne to da progovori, ali je odustao kada je Stana podigla veðe i krivi
prst poput kukaèa. Jo je dr ala novac u ruci kada se obratila gostima u kafani.
- Slu ajte me dobro. Baba je poèela da zaboravlja. Ako neko oæe da me pokrade,
biæe pare u kutiji od Aleve paprike u kredencu. Nemoj da me d abe prljite
kukaèima i seèete sa britvama. Sad æe piæe
Stana je dobila aplauz, ali se samo nasme ila i podigla ruku u visini pognute glav
e.
I Radivoje se sme kao, a dok se Stana motala oko anka on je neprimetno zamenio
njegovu naslonjaèu sa Staninom hoklicom. Bio je èovek starinskog kova.
- Znala sam da æe èak do Biograda da stignu - promrmljala je Stana u sebi - E,
moj Radivoje, Ispratili smo Kralja, Tita i ove posle Tita, ni ta se nije promenilo
.
- Ne mo e da promeni narod.
- Da zna da ne mo e . I dalje nema ni ta dok malo ne podma e sa kakvom
èa æu.
- Ih, to se prenosi sa kolena na koleno. A, gde si ti to podmazala Stano?
- E, pa ne mora sve ti da zna
*
U domu porodice Milosavljeviæ vladala je uobièajena atmosfera. Rankini roditelji
su za stolom, na kome je tanjir sa korama od jabuka, kojima su upotpunjavali u iva
nje
pri gledanju æerkine emisije. Po zavr etku emisije suprug je blago stegao suprugu za
ruku i ushiæeno dodao:
- Hvala ti to si insistirala da tedimo za njeno kolovanje. To je na a najveæa
investicija.
- Nadam se da neæe vi e da postavlja pitanje ta smo postigli u ivotu. Rekla
sam ti da imamo zlatnu decu i to je dovoljno.
- Tek sam sada shvatio kakvo smo divno dete odgajili.
*
Jo jedno godi nje doba provedeno u zatvoru ni ta formalno nije promenilo u
Ekremovom ivotu. Nastavio je sa ivotom tamo gde je i stao, jer sakupljanje papira
ne
zavisi puno od godi njeg doba. Za vreme provedeno u zatvoru, na ao je utehu u èinjenic
i
da su mu sva deca ove godine bila du e na okupu nego inaèe.
Parkirao je svoje vozilo ispred one polovine kuæe koja nije imala prozor i pribli io
se rasklimanoj drvenoj stala i na kojoj je bila poklopljena kofa i lonèe. Prebacio j
e jaknu
i d emper preko stala e i poèeo da zavræe garave rukave od ko ulje.
- Miki sine, ponesi pe kir i sapun.
Mali je kao i uvek istrèao sa ushiæenjem da vidi oca i odmah se prihvatio lonèeta i
poèeo da poliva oca.
- De ti je brat?
- Na livadi igra fudbal.
- Dobro. Kad me pospe idi da ga dovede , neæu da ga jurim po mraku. Kako je
danas bilo u koli? Je l te pitala ne to uèiteljica?
- Nije ni ta. Tata dolazi neki èovek u belom odelu.
Ekrem se prihvatio pe kira i video kako im se pribli ava èovek u belom mantilu.
Kada je pro ao kuæu ispred njegove, shvatio je da æe verovatno sa njim koju prozboriti
.
Nije mu se svideo stranac, pa je sinu dao znak da ode da potra i brata. Brisao je
ruke i
èekao da mu se stranac obrati, jer mu je ovaj samouvereno prilazio.
- Dobar dan Ekreme.
- Dobar ti dan. A, koji si ti?
- Ja sam arko Radiæ, agent za
- Opet agent, pa samo to sam iza ao iz æorke. Da nije neko obio skup tinu?
Ekrem je povisio ton i poèeo da ste e pesnice. arko se brzo predstavio ponovo,
kako bi ga to pre re io zablude.
- Ja sam arko Radiæ, reklamni agent zlatarne Belje iz Slovenije.
- Dobro je, mislio sam da si onaj agent.
- Ne, ne.
- ta oæe ?
- Ako mo emo malo da uðemo unutra da poprièamo
- Nemam ti vremena ja za duge prièe, treba deci da spremam veèeru. Reci ta ti
treba?
- Malo je nezgodno, treba da vam poka em neke papire i da
- Agent, ka i ta oæe ili se maèinji iz moje avlije.
- Na a firma izraðuje nakit i hteli smo da za nas snimi promotivni spot. Videli
smo tvoje hap enje na televiziji i hteli smo da ti ponudimo ugovor za snimanje.
- Ti to mene zajebava ? - Ekrem je podigao veðe, a usne su mu do le do izra aja,
jer su mu usta ostala poluotvorena.
- Zar ti ja lièim na zajebanta?
- Samo zajebanti i cirkuzanti imaju takvo odelo. Koliko para?
- Pa nismo mislili u novcu, veæ u kompenzaciji
- Moja deca ne jedu kompenzaciju. Koliko para?
- Mislili smo da ti napravimo ovde monta nu kuæu.
- Ti to mene zajebava ? Ja imam jednu monta nu, ne trebaju mi dve.
- Ne, ne, Ekreme, ovo je prava monta na, od tvrdog materijala.
- Ama neæu ni ta to mo e da se razmontira, oæu pravu kuæu. Ja znam koliko
vredim. Moje je hap enje gledalo èetiri miliona ljudi. Sinoæ je rekla ona enskinja.
Ja nisam pismen ali èujem dobro. Ako ti ne odgovara mo e da ide .
- Èekaj, polako Ekreme Mi nemamo novca da ti kupimo ili napravimo kuæu.
Jedna firma nam duguje novac i mo e samo da nam da kuæu. Mi ti je dovezemo
i za dva dana namontiramo umesto ove. Nema proki njavanja, ne duva ti
promaja
- Mo e, ali da je namontira negde u Sloveniji. Mo e bilo koje cigansko naselje,
samo da je u Sloveniji.
- Ekreme, ti nisi dr avljanin Slovenije, ne mo e tamo da ivi .
- A, to ne mogu? O eni me, udaj me, samo da odem u Sloveniju. Samo da je
zdrava i da nije mnogo stara. Mo e neka polovna kao to sam i ja.
- Polako Ekreme, nisam ja agent za brak, ja sam reklamni agent.
- Pa izreklamiraj me da imam kuæu, da snimam filmove, svaka æe da se uda za
mene. Deca su mi mirna i poslu na. Ja znam sve da radim
- Ali Ekreme, kako ne razume nemam ja za to ovla æenja.
- Agent, ako nema Slovenije, onda nema filma. Ja znam koliko vredim. Èetiri
miliona mene gleda
- Ajde, moram da pozovem gazdu. Oæe sad da me uvede u kuæu?
- Oæu bre bato, izvoli uði.
Ekrem je krenuo ispred agenta, kako bi mu otvorio vrata, ali se naglo okrenuo.
- Reci gazdi da ne ulazim u vodu pre Ðurðevdana.
- Idi bre prepade me. To se sve snima u studiju, kakva voda, kakvi bakraèi
*
Rodoljub je dobio agencijski izve taj rejtinga svih emisija koje su se emitovale
kada se emitovala i Rotacija. Valjano je prouèio izve taj i pozvao Borivoja. Zamolio
ga je
da i on prouèi izve taj i donese svoj sud. Nakon nekoliko minuta Borivoje je to i uèin
io.
- efe, ovo je na telovano. Ispada da je cela Srbija samo gledala zvezde Granda i
Rotaciju. Kada se sve sabere ispada da televiziju gleda vi e ljudi neko to ih
zvanièno ima u Srbiji.
- Ne Borivoje, sasvim je moguæe. Pola Srbije ima po dva televizora. Na jednom
televizoru slu aju zvezde Granda, a na drugom gledaju Rotaciju u isto vreme.
Gledaju hap enje i u ivaju u muzici. Tek je onda pravi do ivljaj.
- efe, pa vi se alite?
- Ne. Kada sam se ja na takav naèin alio?
- Tako mi deluje.
- Da, ali to samo tako deluje. Vidi Borivoje, sve sam probao kako bih ovaj
narod malo otrgao od neprikladne zabave, ali bez uspeha. Èak sam izdejstvovao
da Srbija dobije br i internet, kako bi narod vi e gledao filmove, a manje
ove medijske prenose, ali uzalud. Da li si gledao Rotaciju?
- Jesam efe, izribaæu je, biæe mirna kao bubica.
- Eh, Borivoje, nije problem u njoj, veæ u narodu. Narodu nije interesantan sluèaj
kada dobije sudski epilog, veæ dok suðenje nije poèelo, kako bi on mogao
da sudi. Konkretno, narod bi hteo da rastrgne onog Roma to je ukrao prsten i
tako smanji svoju odgovornost za nepolo ene ispite, nema tinu i propale brakove.
Gledaju televizor i odmeravaju mu to veæu kaznu, kako bi umanjili svoju.
Ako takav narod krene da sudi, neminovno lete glave. Nije d abe giljotina
izmi ljena za vreme Bur oarske revolucije. Trebalo je za kratko vreme poseæi
tolike glave
- efe, pa vi to plaèete?
- Ne Borivoje, na ne to sam postao alergièan u ovoj prostoriji, a nikako da
oktrijem ta je uzrok. Borivoje, èuvaj se lo e navike. Ako je stvori , potrebno je
vreme da je spozna , a mnogo vi e vremena da je se re i . Majstoroviæ je spoznao
lo u naviku, ali je pred penzijom i ne eli da je se re ava. Narod tek treba
da je spozna, ali se pla im da æe bez spoznaje otiæi pravo u penziju Borivoje,
ja æu sutra preæi u drugu prostoriju, gde sigurno neæu imati alergiju, tako da
uzrok vi e neæe biti bitan. Umoran sam od analiziranja uzroka Borivoje.
Mo e da se vrati zadacima
*
Ljubi a je verovatno gledao Rotaciju, pa me je sutradan pozvao da proslavimo
sreæno okonèanje afere prsten. Iako me nije zivkao znao sam da je brinuo kao pravi r
oditelj.
Da sam zabrljao njegovom gre kom, verujem da se ne bi vi e jeo nego sada, jer kada
nastupi neka glupost, pravom roditelju neæe umanjiti brigu saznanje da je glupost
izazvala
vi a sila ili tuða gre ka.
Ceo dan je padala ki a i remetila je samu pomisao na etnju, a kamoli pravu etnju,
tako da je neminovno bilo da se stvorim u njegovom stanu. Kada me je poslu io
rakijom, poturio mi je jelovnik iz obli nje picerije. Pokazao sam prstom na neku p
icu
koja je obilovala prilozima, a on nije ni gledao jelovnik, veæ se odmah ma io telefo
na. Na
osnovu konverzacije zakljuèio sam da redovno koristi njihovu uslugu. Nije od onih t
o se
zaklinju da vole kuvanje, a potajno bi koristili usluge restorana samo kada bi i
mali novca.
Po to veæina ljudi zna gde ivi, ceo ivot se zaklinju sebi i drugima kako vole da kuvaj
u,
jer znaju da iza njihove zakletve stoji dr ava, a samim tim postoji mala ansa da se
uskoro ofiraju. Uz poluprazne èa e, jer smo neformalno veæ nazdravili, Ljubi a poèinje
zdravicu:
- Branko, sine, iv mi bio i pazi iduæi put gde ostavlja belu. Dr ava je ovog puta
prikrila belu kuglu , ali znaj da u
Neko je pozvonio, verovatno je raznosaè pica, jer je picerija ispred zgrade. Odlaz
i
u hodnik. Èujem ga kako se zahvaljuje, a potom ga vidim kako u kuhinju unosi dve
papirnate kutije. Nije odoleo da mi prigovori za belu. Kada malo bolje razmislim
izabrao
je pravi trenutak.
Dolazi sa jednim velikim metalnim ovalom, na kome se nekada iznosilo peèenje, a
danas krekeri i pica. Vraæa se po pivo. Iz litarske platiène fla e, koju zidari danas
zovu,
malo pivo, sipa penu avu teènost u krigle. Obojica smo posegnuli za parèiæima, ali smo
odustali èim smo pribli ili prste, jer je iz parèiæa izbijala vrelina.
- Da li bi mogao da mi napravi ureðaj koji bi daljinski prenosio video signal?
- Nije problem, gde bi vr io nadzor?
- U hotelskim sobama?
- Ne hvali se da si kupio hotel? - poku avam da se smejem, ali mi ne ide, jer i
da je kupio hotel ta ima da nadgleda sobe.
- Ma jok, elim da snimam politièare u hotelskim sobama.
- Ajde ne zezaj, pogledaj u Krivièni Zakonik koliko se robija za ucenu.
- Ne elim da ih snimam zbog ucene. Svi su oni odavno ucenjeni. Meni je ostala
èista pornografija, jer se valjaju sa najboljim ribama.
Iznad ovala se uzdi e maglièasta para, koje se me a sa dimom iz njegove cigarete,
tako da ponovo vidim njegovo avetno lice, ali ovog puta ne tako mistièno kao pre.
Grizem
picu i klimam glavom u znak odobravanja i ne elim da ga pitam, da li mu se takva
misao vrzma po glavi iz potrebe ili èiste navike.
Po tovani gledaoci, dnevnik poèinjemo udarnom ve æu. Srpski koeficijenat je
skoèio sa jedne, na jedan zarez èetiri jedinice. Naime, od danas æe proseènoj porodici u
Srbiji nedostajati jedan zarez èetiri plate meseèno za pre ivljavanje. Postoje opreèna
mi ljenja ta je izazvalo ovoliki skok, zato æemo ovoj temi posebnu pa nju posvetiti u
toku dnevnika.