Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.

Becki klasicari, 2 stava ili

4. Brz-lagan(menuet,skerco)., brz
Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo –
razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod
– pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1.
reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven,
tematski material se razradjuje.
Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine,
viola, violoncello. Hajdn napisao 77.
Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava.
Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa
orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar,
drugu solista sa orkestrom.
Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo
koncerta, virtuozni umetak za solistu
II – slozena pesma, III – rondo
Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve,
napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala,
dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I
drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav,
108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje,
betovenove vrhunac.
Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne
teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije
vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi
cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija
Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija
svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki
karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne
delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I
ansambli
Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja,
naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom.
Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog
karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija,
horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican
dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce.
Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg
obima I ima lirski karakter.
Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom
stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha,
pasija po materju I pasija po jovanu
Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I
frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj,
vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista
muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se
prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne
pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane
znacajnija uloga pratnje.
Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima
jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja
romanticara, delo Roberta Sumana.
Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu.
Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I
monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja.

Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene,
neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi.
Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,
trajanje I boju, to su 4 osnovne karakteristike. Tonove delimo na
visoke, srednje I duboke.
Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da
otpeva ili instrument da odsvira
Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki, srednji, duboki
Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju
Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini, melodija uvek
pokrece ritam.
Harmonija - sklad tonova, I nauka koja se bavi proucavanjem
akorda
Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona.
Tempo – brzina izvodjenja kompozicije
Dinamika – razlikovanje tonova po jacini
Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje.
Podela horova – muski, zenski, mesoviti, deciji. Muski I zenski
glasovi.
Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije
Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije.
Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju
melodije, a ostali glasovi I instrumenti su pratnja.
Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije.
Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti.
Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi
jedan ton
Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci
dolazi najmanje dva tona.
Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene
muzika, knjizevnost, likovno, gluma I balet. Pisana za vokalne soliste,
hor I orkestar.
Uvertira – uvodna muzika za operu, libretto je text za operu
Arija – kompozicija za solo glas I orkestar, moze biti samostalna ili
deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera.
Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I
hora
Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora.
Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije.
Osnovni oblici su liturgija, misa, opelo I rekvijem.
Misa – pojavila se u XIV, vrhunac u XV I XVI. Tiha misa – u celini bez
pevanja, I pevana misa. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa
solemnis(svecana), Pevana ima 5 delova:Kirie
Eleison,Gloria,Credo,Sanktus(sa Benediktusom),Agnus Deo.u XVII
se razvila orkestarksa misa, za vokalne soliste I hors a orkestarskom
pratnjom. Velike barokne mise dele se na numere, horove, arije I
duete, a u misi nema recitative. Mocartova Krunidbena misa,
Betovenova Misa Solemnis.
Aleluja – hvalite boga
Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo)
Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja
Bell canto – lepo pevanje, nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja
lepota, kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika
Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz
celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost, dogadjaj ili osecanje.
Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom
Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja
Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje
razresenje u konsonantnoj muzici
Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I
arije, recitative slican po neodredjenom obliku, ariji po pevljivosti.
Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona, prima, terca…
Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi, 7 belih dirki
Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi. 5 crnih dirki.
Himna – svecani napev, hvalospev u cast Boga,heroja,drzave
Oda – vrsta svecane uzvisene pesme
Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz
literature, istorije, umetnosti ili prirodnih pojava. Ima naslov, to je
slikanje tonovima zapravo, inspirisano tekstom, pojavom…
Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova
Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde,
da bi imali zenski opseg glasa, poslednji je umro 1908, najpoznatiji
Farineli.
Picikato – nacin sviranja na gudackim ins. Gde se ton dobija
okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala.
Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu, u manjem
prostoru. Manji broj izvodjaca , do 10
Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu, violu I violoncelo
Klavirski trio – pisan za violinu, violu I violoncello
Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar
Muzicka tema – celovita, dovrsena muzicka misao, ne velikog
obima, prikladna za dalju razradu. Osnovna misao nekog muzickog
oblika
Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka, lagan-brz-lagan,
tvorac je Zan Batist Lili.
Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo
Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke
kompozicije
Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav.
Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih
Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih
Gudacki trio – pisan za violinu, violu, violoncello
Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo
Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista
Glavna podela insturmenta – gudacki,zicani,duvacki,udaraljke I
instrumenti s dirkama.
Gudacki – violina, viola, violoncello I kontrabas
Zicani –harfa,gitara,lauta,tambura,balaljka,mandolina,citra I cymbal
Drveni duvacki – pikolo
flauta,flauta,oboa,fagot,kontrafagot,clarinet,bas clarinet, saksofon
Limeni duvacki – truba,dzez truba, trombon, horna, tuba
Instrumenti sa dirkama – cembalo, klavikord, klavir, orgulje,
harmonica
Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon, metalofon I
timpan
Udaraljke sa neodredjenom visinom –
Gong,bubanj,dobos,triangle,kastanjete, dajre I cinele.
Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u
kom je tonalitetu kompozicija
Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2
tonaliteta
Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta.

Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak

XX veka. Oblikovanje novih formi, a tu se misli na klavirske
minijature I solo pesme. Oblici su zasnovani na elementima
programnosti. Razlikuju se od romanticara post one slikaju
tonovima, sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna
zbivanja. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam,
a teziste bacaju na harmoniju.
Muzika XX veka donosi a,bi,politonalnost I cetvrtonski
system. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego
vokalnu muziku.Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj,
pisu se manje forme : simfonijete, sonatine, posle I sv. Rata
dolazi Dzez, sa njim Ksilofon,saksofon I bendzo.

Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma, ucio u

parizu. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek, u Parizu se borio
za umetnost I sopstveno prezivljavanje, proucava Vagnera I
Musorgskog. Opera Peleas I Melisanda mu donose
svetsku slavu.
Kompozicije za decu Deciji Kutak, balet Kutijica igracaka,
2 sveske sap o 12 prelida za klavir, 10 programskih
orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna,More),
vise klavirskih kompozicija,gudacki kvartet I sonate za
violinu I violoncello.
Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk,petozvuk I
celostepenu I crkvenu lestvicu.Tema je kratka,sazeta I
samo najavljena. Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog
tipa a ritam je nestalan. Elementi sum u harmonija I boja u
novom obliku.
Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac
kontrapunkta.Sledio debisija, stvorio sopstveni stil.Dela na
podrucju klavira,kamerne,orkestarske,vokalne,muzike za
pozoriste.Od klavirskih dela Igra vode,sonatina,ogledalo I
dva koncerta, za harfu introdukcija I allegro. Uvertira
Seherezada, violinska Spanska rapsodija, balete Dafnis
I Kloe, Bolero I opera Spanski Sat
Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus.Odisu ruskim
duhom, veliki uzor Cajkovski.4 klavirska koncerta u
fis,cis,d,g molu, najcesci u c-molu,opus 18. Rapsodija na
paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama. 3
simfonije, najpoznatija u A-molu.
Aram hacaturijan – jermenin, zasnovan na folklore. 2
simfonije, koncert za klavir I orkestar, balet Gajane odakle je
Igra Sabljama.
Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka. Stvaralastvo
zasnovano na tradicijama ruske klasike, zatim
impresionizam, kasnije unosi novine u izraz, a u zrelim
godinama stvara koncertna I scenska dela. Najznacajnija
dela su baleti : Zar ptica, petruska, posvecenje proleca.
Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu,
poznate melodrama su : price o
vojniku,pulcinela,apolo,igra karata, opera: kralj
edip,slavuj,zivot razvratnika.
Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost
druge polovine XIX I prve polovine XX veka.Bio
dirigent.Osnovao orkestar u Berlinu.Najznacajnija dela su sa
podrucja simfonijske I operske muzike. I period –
orkestarska programska muzika, oseca se Listov uticaj.
Simfonija f-mol,Zrela dela-simf. Poeme:Don zuan, don
kihot,magbet,til ojlenspigel,zivot junaka,smrt I
preobrazenje, tako je govorio zaratustra,opera:
Saloma,Elektra,kavaljer sa Ruzom
Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk, iako se
muzicki jednostavno izrazava. Udaraljke zauzimaju primarno
mesto u njegovom orkestru, dela su namenjena scenskom
izvodjenju. Orfov instrumentarijum-
ksilofon,metalofon,zvoncici,triangle,blok flauta.Trilogija
scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana, Katuli
karmina, Trionfo D’Afrodite.
Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina, najznacajnija
srpska muzicka licnost.Spojio sva iskustva srpskih
kompozitora u izgradnji nacionalnog stila.Izvrstan
poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega,
najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa
evropskim muzickim iskustvom.Centralna oblast mu je
horska muzika, znacajan kao dirigent,pedagog I organizator
muzickog zivota u Srbiji.Nastavnik u I bg gim, I
Bogosloviji.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji.1899.
Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom
Manojlovicem I Stanislavom Binickim.Zasluzan za
postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji.
15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije
koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor
nasao inspiraciju u folklore. Skoro sve za mesoviti hor a-
capella.u stilu tipicna romanticar, utemeljivac nacionalne
tradicije. Interesovao ga balkanski folklore. Prvih 6 rukoveti
“Iz Moje Domovine” 1-za muski hor, 4-Mirjana(jedna
pesma),6.Hajduk Veljko,7. iz stare srbije I
makedonije,8.sa kosova,9.iz crne gore,10. sa
ohrida,11.iz stare srbije,12. sa kosova, 13. iz srbije, 14. iz
bosne, 15. iz makedonije. Originalna dela:Kozara,
Liturgija Sv.Jovana Zlatoustog,2 opela:opelo u fis
molu(tebe boga hvalim). Anatist Bogorodice-himna