Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.Becki klasicari, 2 stava ili 4. Brz-lagan(menuet,skerco).

, brz Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo – razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod – pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1. reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven, tematski material se razradjuje. Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine, viola, violoncello. Hajdn napisao 77. Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava. Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar, drugu solista sa orkestrom. Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo koncerta, virtuozni umetak za solistu II – slozena pesma, III – rondo Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve, napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala, dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav, 108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje, betovenove vrhunac. Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I ansambli Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja, naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom. Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija, horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce. Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg obima I ima lirski karakter. Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha, pasija po materju I pasija po jovanu Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj, vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane znacajnija uloga pratnje. Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja romanticara, delo Roberta Sumana. Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu. Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja. Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene, neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi. Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,

violoncello I kontrabas Zicani –harfa. Gde se ton dobija okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala. violu.duvacki. knjizevnost. deciji. istorije. libretto je text za operu Arija – kompozicija za solo glas I orkestar. misa. Aleluja – hvalite boga Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo) Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja Bell canto – lepo pevanje. violu I violoncelo Klavirski trio – pisan za violinu. da bi imali zenski opseg glasa. terca… Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi. srednji. Velike barokne mise dele se na numere. tvorac je Zan Batist Lili. recitative slican po neodredjenom obliku. 5 crnih dirki.Credo. Pisana za vokalne soliste. arije I duete. u manjem prostoru. Misa – pojavila se u XIV. za vokalne soliste I hors a orkestarskom pratnjom. Picikato – nacin sviranja na gudackim ins.bas clarinet. Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi jedan ton Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci dolazi najmanje dva tona. a ostali glasovi I instrumenti su pratnja. Ima naslov.kontrafagot.mandolina. Tonove delimo na visoke. saksofon . melodija uvek pokrece ritam.zicani. a u misi nema recitative.udaraljke I instrumenti s dirkama. likovno. Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju melodije. horove.drzave Oda – vrsta svecane uzvisene pesme Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz literature. Tempo – brzina izvodjenja kompozicije Dinamika – razlikovanje tonova po jacini Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje. nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja lepota.Agnus Deo. prima. Betovenova Misa Solemnis.trajanje I boju. dogadjaj ili osecanje. dovrsena muzicka misao. Muski I zenski glasovi.sklad tonova.heroja. I nauka koja se bavi proucavanjem akorda Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona. Harmonija . violoncello Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista Glavna podela insturmenta – gudacki. Podela horova – muski. inspirisano tekstom. kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost. Tiha misa – u celini bez pevanja. Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene muzika. Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke kompozicije Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav. Himna – svecani napev. to su 4 osnovne karakteristike. poslednji je umro 1908. vrhunac u XV I XVI. Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu. viola.Gloria. prikladna za dalju razradu. Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije. Uvertira – uvodna muzika za operu. opelo I rekvijem. Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih Gudacki trio – pisan za violinu.clarinet. do 10 Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu. srednje I duboke. gluma I balet.Sanktus(sa Benediktusom).citra I cymbal Drveni duvacki – pikolo flauta. hor I orkestar. Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da otpeva ili instrument da odsvira Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki. Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona. Pevana ima 5 delova:Kirie Eleison. Gudacki – violina. mesoviti. najpoznatiji Farineli.lauta. zenski.gitara.fagot. hvalospev u cast Boga.oboa. ariji po pevljivosti. I pevana misa. umetnosti ili prirodnih pojava.flauta. Osnovna misao nekog muzickog oblika Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka. Manji broj izvodjaca . moze biti samostalna ili deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera. pojavom… Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde. Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I hora Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora. duboki Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini. 7 belih dirki Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi.u XVII se razvila orkestarksa misa. violu I violoncello Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar Muzicka tema – celovita.balaljka. ne velikog obima. Osnovni oblici su liturgija. Mocartova Krunidbena misa.tambura. to je slikanje tonovima zapravo. Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje razresenje u konsonantnoj muzici Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I arije. Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije. Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije. lagan-brz-lagan. Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa solemnis(svecana).

dajre I cinele. tuba Instrumenti sa dirkama – cembalo. klavikord. pisu se manje forme : simfonijete.bi. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam. Muzika XX veka donosi a. Oblikovanje novih formi. sa njim Ksilofon. horna. klavir. sonatine.politonalnost I cetvrtonski system. Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u kom je tonalitetu kompozicija Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2 tonaliteta Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta. Razlikuju se od romanticara post one slikaju tonovima. Rata dolazi Dzez. trombon. Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak XX veka. .bubanj. a teziste bacaju na harmoniju.Limeni duvacki – truba. posle I sv.saksofon I bendzo. orgulje. harmonica Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon.dobos.Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj. Oblici su zasnovani na elementima programnosti. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego vokalnu muziku.kastanjete. metalofon I timpan Udaraljke sa neodredjenom visinom – Gong. sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna zbivanja.triangle.dzez truba. a tu se misli na klavirske minijature I solo pesme.

iz srbije.More). Uvertira Seherezada.petozvuk I celostepenu I crkvenu lestvicu. za harfu introdukcija I allegro.zivot junaka. Najznacajnija dela su baleti : Zar ptica. iz bosne. opera: kralj edip.smrt I preobrazenje.Odisu ruskim duhom. oseca se Listov uticaj. najcesci u c-molu. Stvaralastvo zasnovano na tradicijama ruske klasike.Dela na podrucju klavira. Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk. 10 programskih orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna. balete Dafnis I Kloe.Centralna oblast mu je horska muzika. Liturgija Sv.Hajduk Veljko. petruska.Sledio debisija.d. violinska Spanska rapsodija.pedagog I organizator muzickog zivota u Srbiji.apolo.triangle.Najznacajnija dela su sa podrucja simfonijske I operske muzike. kasnije unosi novine u izraz. a u zrelim godinama stvara koncertna I scenska dela. Kompozicije za decu Deciji Kutak. najpoznatija u A-molu. Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac kontrapunkta. Trionfo D’Afrodite. vise klavirskih kompozicija. poznate melodrama su : price o vojniku.vokalne. Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog tipa a ritam je nestalan. 13.9. koncert za klavir I orkestar.ogledalo I dva koncerta. Skoro sve za mesoviti hor acapella. 15. 2 simfonije.opera: Saloma.til ojlenspigel.12. utemeljivac nacionalne tradicije. sa ohrida. Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka. 14. posvecenje proleca.sa kosova. Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom Manojlovicem I Stanislavom Binickim. Aram hacaturijan – jermenin. najznacajnija srpska muzicka licnost. stvorio sopstveni stil.kavaljer sa Ruzom Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk. Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina.Trilogija scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana. Bolero I opera Spanski Sat Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus.g molu. znacajan kao dirigent. Simfonija f-mol.cis. Poeme:Don zuan.Jovana Zlatoustog. Rapsodija na paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama. I period – orkestarska programska muzika.Spojio sva iskustva srpskih kompozitora u izgradnji nacionalnog stila.orkestarske. Elementi sum u harmonija I boja u novom obliku. u Parizu se borio za umetnost I sopstveno prezivljavanje.Izvrstan poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega.zvoncici.kamerne. sa kosova. ucio u parizu. don kihot.7.sazeta I samo najavljena. 2 sveske sap o 12 prelida za klavir.igra karata. balet Gajane odakle je Igra Sabljama. Katuli karmina. zasnovan na folklore. tako je govorio zaratustra. iz makedonije. 15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor nasao inspiraciju u folklore.11.gudacki kvartet I sonate za violinu I violoncello. Anatist Bogorodice-himna . proucava Vagnera I Musorgskog.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji.u stilu tipicna romanticar. iz stare srbije I makedonije. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek.Zrela dela-simf. veliki uzor Cajkovski.1899.4 klavirska koncerta u fis. Prvih 6 rukoveti “Iz Moje Domovine” 1-za muski hor. Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu.8.Bio dirigent.pulcinela. Originalna dela:Kozara. Opera Peleas I Melisanda mu donose svetsku slavu.metalofon.muzike za pozoriste. dela su namenjena scenskom izvodjenju. 4-Mirjana(jedna pesma). zatim impresionizam. Udaraljke zauzimaju primarno mesto u njegovom orkestru.sonatina.Nastavnik u I bg gim. Interesovao ga balkanski folklore.Elektra. Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost druge polovine XIX I prve polovine XX veka.Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma.Tema je kratka.Osnovao orkestar u Berlinu.blok flauta.slavuj.2 opela:opelo u fis molu(tebe boga hvalim).magbet.opus 18.iz stare srbije.zivot razvratnika.iz crne gore. iako se muzicki jednostavno izrazava. 3 simfonije. Orfov instrumentarijumksilofon. najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa evropskim muzickim iskustvom.Od klavirskih dela Igra vode.Zasluzan za postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji. balet Kutijica igracaka.10.6. I Bogosloviji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful