Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.Becki klasicari, 2 stava ili 4. Brz-lagan(menuet,skerco).

, brz Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo – razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod – pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1. reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven, tematski material se razradjuje. Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine, viola, violoncello. Hajdn napisao 77. Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava. Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar, drugu solista sa orkestrom. Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo koncerta, virtuozni umetak za solistu II – slozena pesma, III – rondo Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve, napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala, dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav, 108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje, betovenove vrhunac. Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I ansambli Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja, naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom. Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija, horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce. Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg obima I ima lirski karakter. Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha, pasija po materju I pasija po jovanu Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj, vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane znacajnija uloga pratnje. Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja romanticara, delo Roberta Sumana. Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu. Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja. Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene, neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi. Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,

to su 4 osnovne karakteristike. melodija uvek pokrece ritam. Tiha misa – u celini bez pevanja.kontrafagot. Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije.heroja.Sanktus(sa Benediktusom). dogadjaj ili osecanje.udaraljke I instrumenti s dirkama.Agnus Deo. Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke kompozicije Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav. 5 crnih dirki. viola.balaljka. Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona. ne velikog obima.drzave Oda – vrsta svecane uzvisene pesme Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz literature. Pisana za vokalne soliste. arije I duete. tvorac je Zan Batist Lili. najpoznatiji Farineli. Aleluja – hvalite boga Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo) Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja Bell canto – lepo pevanje. Gudacki – violina. za vokalne soliste I hors a orkestarskom pratnjom. misa. violoncello Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista Glavna podela insturmenta – gudacki. horove. pojavom… Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde.u XVII se razvila orkestarksa misa. ariji po pevljivosti. Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti. vrhunac u XV I XVI. inspirisano tekstom. Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju melodije. Manji broj izvodjaca .tambura. Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih Gudacki trio – pisan za violinu. Picikato – nacin sviranja na gudackim ins. Tonove delimo na visoke. Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da otpeva ili instrument da odsvira Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki. 7 belih dirki Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi. dovrsena muzicka misao. Gde se ton dobija okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala. Podela horova – muski.flauta. Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije. violoncello I kontrabas Zicani –harfa.mandolina. istorije.fagot. da bi imali zenski opseg glasa. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa solemnis(svecana). a ostali glasovi I instrumenti su pratnja. do 10 Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu. poslednji je umro 1908. Ima naslov.Gloria. libretto je text za operu Arija – kompozicija za solo glas I orkestar. Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene muzika. recitative slican po neodredjenom obliku.gitara. violu I violoncelo Klavirski trio – pisan za violinu.zicani. to je slikanje tonovima zapravo. Tempo – brzina izvodjenja kompozicije Dinamika – razlikovanje tonova po jacini Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje. zenski. nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja lepota. umetnosti ili prirodnih pojava. Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I hora Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora.clarinet. Osnovna misao nekog muzickog oblika Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka. Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu. hvalospev u cast Boga.oboa. opelo I rekvijem. u manjem prostoru.lauta. duboki Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini. srednje I duboke. Harmonija . srednji. prikladna za dalju razradu. Uvertira – uvodna muzika za operu. I nauka koja se bavi proucavanjem akorda Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona. Pevana ima 5 delova:Kirie Eleison. lagan-brz-lagan. Misa – pojavila se u XIV. Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje razresenje u konsonantnoj muzici Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I arije. terca… Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi. likovno.Credo. kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost. hor I orkestar. Muski I zenski glasovi. prima. Himna – svecani napev.citra I cymbal Drveni duvacki – pikolo flauta. Velike barokne mise dele se na numere. Betovenova Misa Solemnis. Osnovni oblici su liturgija. deciji. gluma I balet. saksofon . moze biti samostalna ili deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera. mesoviti.bas clarinet. Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije. knjizevnost. violu I violoncello Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar Muzicka tema – celovita.sklad tonova. I pevana misa.trajanje I boju. Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi jedan ton Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci dolazi najmanje dva tona. Mocartova Krunidbena misa. violu.duvacki. a u misi nema recitative.

politonalnost I cetvrtonski system. sa njim Ksilofon. tuba Instrumenti sa dirkama – cembalo. klavir. Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u kom je tonalitetu kompozicija Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2 tonaliteta Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta.dzez truba. metalofon I timpan Udaraljke sa neodredjenom visinom – Gong.bi. trombon. pisu se manje forme : simfonijete. Rata dolazi Dzez. Oblikovanje novih formi. Razlikuju se od romanticara post one slikaju tonovima.Limeni duvacki – truba. posle I sv. sonatine. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam. Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak XX veka.saksofon I bendzo. klavikord. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego vokalnu muziku. Oblici su zasnovani na elementima programnosti. dajre I cinele. sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna zbivanja.bubanj. harmonica Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon.Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj. horna.triangle. .dobos. a tu se misli na klavirske minijature I solo pesme.kastanjete. Muzika XX veka donosi a. a teziste bacaju na harmoniju. orgulje.

10 programskih orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna.Odisu ruskim duhom. vise klavirskih kompozicija. iz srbije. poznate melodrama su : price o vojniku.apolo. tako je govorio zaratustra.blok flauta.Spojio sva iskustva srpskih kompozitora u izgradnji nacionalnog stila.magbet. najpoznatija u A-molu. kasnije unosi novine u izraz.d. najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa evropskim muzickim iskustvom. stvorio sopstveni stil.2 opela:opelo u fis molu(tebe boga hvalim).12.orkestarske.u stilu tipicna romanticar. Interesovao ga balkanski folklore.Najznacajnija dela su sa podrucja simfonijske I operske muzike. najznacajnija srpska muzicka licnost. balet Kutijica igracaka.zivot razvratnika. opera: kralj edip. Originalna dela:Kozara. proucava Vagnera I Musorgskog.6. Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka.pulcinela.1899.g molu. Simfonija f-mol.7. 4-Mirjana(jedna pesma). za harfu introdukcija I allegro. 15.More). Elementi sum u harmonija I boja u novom obliku. a u zrelim godinama stvara koncertna I scenska dela. veliki uzor Cajkovski. don kihot. Rapsodija na paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama.11. posvecenje proleca.ogledalo I dva koncerta. Kompozicije za decu Deciji Kutak.kavaljer sa Ruzom Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk.metalofon. Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog tipa a ritam je nestalan. Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu. Orfov instrumentarijumksilofon.Jovana Zlatoustog.opera: Saloma.Sledio debisija. 3 simfonije. najcesci u c-molu.Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma.igra karata.zivot junaka.zvoncici. Opera Peleas I Melisanda mu donose svetsku slavu. violinska Spanska rapsodija. Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina. znacajan kao dirigent.Elektra.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji.4 klavirska koncerta u fis.triangle. iz makedonije. Liturgija Sv. Aram hacaturijan – jermenin. Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk.vokalne.iz stare srbije. oseca se Listov uticaj. petruska. I period – orkestarska programska muzika. Bolero I opera Spanski Sat Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus. sa kosova.Dela na podrucju klavira. balet Gajane odakle je Igra Sabljama. Katuli karmina. 13. 15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor nasao inspiraciju u folklore. Trionfo D’Afrodite.kamerne. Udaraljke zauzimaju primarno mesto u njegovom orkestru.Centralna oblast mu je horska muzika.smrt I preobrazenje. Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost druge polovine XIX I prve polovine XX veka.Bio dirigent. 2 sveske sap o 12 prelida za klavir.Izvrstan poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega. I Bogosloviji. zatim impresionizam. utemeljivac nacionalne tradicije.gudacki kvartet I sonate za violinu I violoncello. balete Dafnis I Kloe.sa kosova. u Parizu se borio za umetnost I sopstveno prezivljavanje.iz crne gore. 2 simfonije.til ojlenspigel.Nastavnik u I bg gim. zasnovan na folklore.slavuj.Trilogija scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana. Prvih 6 rukoveti “Iz Moje Domovine” 1-za muski hor. iz bosne. Najznacajnija dela su baleti : Zar ptica. sa ohrida.muzike za pozoriste.8.Zasluzan za postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji. Uvertira Seherezada. Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom Manojlovicem I Stanislavom Binickim. 14. Stvaralastvo zasnovano na tradicijama ruske klasike.opus 18.sonatina. dela su namenjena scenskom izvodjenju.sazeta I samo najavljena.Osnovao orkestar u Berlinu. Anatist Bogorodice-himna .cis.9.Od klavirskih dela Igra vode. Poeme:Don zuan. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek. koncert za klavir I orkestar.Zrela dela-simf. Skoro sve za mesoviti hor acapella.10.Tema je kratka.Hajduk Veljko. iz stare srbije I makedonije. iako se muzicki jednostavno izrazava.petozvuk I celostepenu I crkvenu lestvicu.pedagog I organizator muzickog zivota u Srbiji. ucio u parizu. Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac kontrapunkta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful