P. 1
Muzicko

Muzicko

|Views: 1,841|Likes:
Published by Marko Radic

More info:

Published by: Marko Radic on Sep 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/23/2013

pdf

text

original

Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.Becki klasicari, 2 stava ili 4. Brz-lagan(menuet,skerco).

, brz Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo – razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod – pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1. reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven, tematski material se razradjuje. Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine, viola, violoncello. Hajdn napisao 77. Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava. Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar, drugu solista sa orkestrom. Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo koncerta, virtuozni umetak za solistu II – slozena pesma, III – rondo Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve, napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala, dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav, 108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje, betovenove vrhunac. Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I ansambli Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja, naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom. Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija, horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce. Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg obima I ima lirski karakter. Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha, pasija po materju I pasija po jovanu Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj, vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane znacajnija uloga pratnje. Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja romanticara, delo Roberta Sumana. Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu. Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja. Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene, neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi. Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,

clarinet. dovrsena muzicka misao. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa solemnis(svecana). u manjem prostoru. ne velikog obima. terca… Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi. Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I hora Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora. Himna – svecani napev. misa. horove. Tempo – brzina izvodjenja kompozicije Dinamika – razlikovanje tonova po jacini Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje. Aleluja – hvalite boga Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo) Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja Bell canto – lepo pevanje. I pevana misa. deciji. tvorac je Zan Batist Lili. vrhunac u XV I XVI. opelo I rekvijem. violu. Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene muzika.trajanje I boju.duvacki. da bi imali zenski opseg glasa.udaraljke I instrumenti s dirkama. Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona. a ostali glasovi I instrumenti su pratnja. Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije.tambura.balaljka. lagan-brz-lagan.Agnus Deo. srednji.Credo. moze biti samostalna ili deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera. kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost. Muski I zenski glasovi. a u misi nema recitative. Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke kompozicije Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav. Betovenova Misa Solemnis. poslednji je umro 1908. Ima naslov. Harmonija . Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi jedan ton Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci dolazi najmanje dva tona. libretto je text za operu Arija – kompozicija za solo glas I orkestar. Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu.kontrafagot. Gudacki – violina.Gloria. dogadjaj ili osecanje.u XVII se razvila orkestarksa misa. recitative slican po neodredjenom obliku. Pevana ima 5 delova:Kirie Eleison. Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije.sklad tonova. za vokalne soliste I hors a orkestarskom pratnjom. hor I orkestar. Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih Gudacki trio – pisan za violinu. 5 crnih dirki. Tiha misa – u celini bez pevanja. to su 4 osnovne karakteristike. mesoviti. saksofon . nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja lepota.Sanktus(sa Benediktusom). I nauka koja se bavi proucavanjem akorda Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona. Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje razresenje u konsonantnoj muzici Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I arije.heroja. Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije.fagot. viola. violoncello I kontrabas Zicani –harfa. Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju melodije. Uvertira – uvodna muzika za operu. ariji po pevljivosti.lauta. do 10 Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu. violu I violoncello Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar Muzicka tema – celovita. zenski. hvalospev u cast Boga. to je slikanje tonovima zapravo. Osnovna misao nekog muzickog oblika Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka.bas clarinet.oboa. Podela horova – muski. Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da otpeva ili instrument da odsvira Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki. violoncello Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista Glavna podela insturmenta – gudacki. Manji broj izvodjaca . najpoznatiji Farineli. Osnovni oblici su liturgija. violu I violoncelo Klavirski trio – pisan za violinu. Picikato – nacin sviranja na gudackim ins. Pisana za vokalne soliste. prikladna za dalju razradu.mandolina. arije I duete. istorije. srednje I duboke. gluma I balet.citra I cymbal Drveni duvacki – pikolo flauta. Gde se ton dobija okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala. melodija uvek pokrece ritam. likovno. Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti. knjizevnost. umetnosti ili prirodnih pojava. duboki Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini. inspirisano tekstom. Misa – pojavila se u XIV. 7 belih dirki Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi. Mocartova Krunidbena misa. Velike barokne mise dele se na numere. prima. pojavom… Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde. Tonove delimo na visoke.drzave Oda – vrsta svecane uzvisene pesme Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz literature.flauta.zicani.gitara.

dzez truba.bubanj. Oblikovanje novih formi. a tu se misli na klavirske minijature I solo pesme.kastanjete.triangle. Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u kom je tonalitetu kompozicija Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2 tonaliteta Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta. Muzika XX veka donosi a. .politonalnost I cetvrtonski system. horna. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam. harmonica Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon. Rata dolazi Dzez.dobos. tuba Instrumenti sa dirkama – cembalo. dajre I cinele. trombon. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego vokalnu muziku. Razlikuju se od romanticara post one slikaju tonovima.Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj. Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak XX veka.bi. sa njim Ksilofon. sonatine.saksofon I bendzo. pisu se manje forme : simfonijete. a teziste bacaju na harmoniju. orgulje. Oblici su zasnovani na elementima programnosti. klavir.Limeni duvacki – truba. sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna zbivanja. posle I sv. klavikord. metalofon I timpan Udaraljke sa neodredjenom visinom – Gong.

iz srbije.pulcinela. balet Kutijica igracaka. Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu. ucio u parizu.1899. zasnovan na folklore.sazeta I samo najavljena.u stilu tipicna romanticar.apolo.vokalne. Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom Manojlovicem I Stanislavom Binickim.Osnovao orkestar u Berlinu. Liturgija Sv.Bio dirigent.Najznacajnija dela su sa podrucja simfonijske I operske muzike. posvecenje proleca.Odisu ruskim duhom. 13. Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina. znacajan kao dirigent.Dela na podrucju klavira.sonatina.cis. a u zrelim godinama stvara koncertna I scenska dela.10. I Bogosloviji. veliki uzor Cajkovski.smrt I preobrazenje.4 klavirska koncerta u fis. Trionfo D’Afrodite.kamerne.iz stare srbije.opera: Saloma. za harfu introdukcija I allegro.opus 18. 15.sa kosova. Udaraljke zauzimaju primarno mesto u njegovom orkestru. utemeljivac nacionalne tradicije.Spojio sva iskustva srpskih kompozitora u izgradnji nacionalnog stila. Orfov instrumentarijumksilofon.blok flauta.triangle.Tema je kratka. iz stare srbije I makedonije.til ojlenspigel.6. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek. iako se muzicki jednostavno izrazava.kavaljer sa Ruzom Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk. vise klavirskih kompozicija. Uvertira Seherezada.zivot junaka.8.zvoncici. Interesovao ga balkanski folklore. tako je govorio zaratustra. Kompozicije za decu Deciji Kutak. zatim impresionizam.Sledio debisija.11. iz makedonije. Anatist Bogorodice-himna .Zrela dela-simf.Elektra. Poeme:Don zuan. najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa evropskim muzickim iskustvom.iz crne gore.slavuj. 15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor nasao inspiraciju u folklore.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji. iz bosne. proucava Vagnera I Musorgskog.metalofon. u Parizu se borio za umetnost I sopstveno prezivljavanje. Skoro sve za mesoviti hor acapella.Trilogija scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana.zivot razvratnika.Centralna oblast mu je horska muzika.Zasluzan za postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji. Bolero I opera Spanski Sat Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus. Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk. Stvaralastvo zasnovano na tradicijama ruske klasike.Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma. sa kosova. 4-Mirjana(jedna pesma).magbet.d.12.g molu. Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka. Najznacajnija dela su baleti : Zar ptica. balete Dafnis I Kloe. 14.Izvrstan poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega. najpoznatija u A-molu.ogledalo I dva koncerta. 2 sveske sap o 12 prelida za klavir.Od klavirskih dela Igra vode.9.muzike za pozoriste.gudacki kvartet I sonate za violinu I violoncello. Simfonija f-mol. dela su namenjena scenskom izvodjenju. Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost druge polovine XIX I prve polovine XX veka.More).Nastavnik u I bg gim. najznacajnija srpska muzicka licnost.pedagog I organizator muzickog zivota u Srbiji. Katuli karmina.petozvuk I celostepenu I crkvenu lestvicu.igra karata.2 opela:opelo u fis molu(tebe boga hvalim). petruska.7. Aram hacaturijan – jermenin. Opera Peleas I Melisanda mu donose svetsku slavu. kasnije unosi novine u izraz.orkestarske. oseca se Listov uticaj. Prvih 6 rukoveti “Iz Moje Domovine” 1-za muski hor. najcesci u c-molu. 10 programskih orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna. sa ohrida. 2 simfonije. stvorio sopstveni stil. violinska Spanska rapsodija.Jovana Zlatoustog. poznate melodrama su : price o vojniku. Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac kontrapunkta. don kihot. Elementi sum u harmonija I boja u novom obliku.Hajduk Veljko. Originalna dela:Kozara. koncert za klavir I orkestar. balet Gajane odakle je Igra Sabljama. opera: kralj edip. Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog tipa a ritam je nestalan. I period – orkestarska programska muzika. Rapsodija na paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama. 3 simfonije.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->