Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.Becki klasicari, 2 stava ili 4. Brz-lagan(menuet,skerco).

, brz Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo – razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod – pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1. reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven, tematski material se razradjuje. Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine, viola, violoncello. Hajdn napisao 77. Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava. Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar, drugu solista sa orkestrom. Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo koncerta, virtuozni umetak za solistu II – slozena pesma, III – rondo Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve, napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala, dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav, 108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje, betovenove vrhunac. Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I ansambli Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja, naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom. Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija, horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce. Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg obima I ima lirski karakter. Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha, pasija po materju I pasija po jovanu Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj, vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane znacajnija uloga pratnje. Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja romanticara, delo Roberta Sumana. Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu. Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja. Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene, neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi. Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,

violu. vrhunac u XV I XVI. saksofon . Betovenova Misa Solemnis. likovno. Osnovna misao nekog muzickog oblika Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka. dogadjaj ili osecanje. I nauka koja se bavi proucavanjem akorda Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona. Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih Gudacki trio – pisan za violinu. srednje I duboke. pojavom… Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde. lagan-brz-lagan.bas clarinet. ariji po pevljivosti.sklad tonova.clarinet.drzave Oda – vrsta svecane uzvisene pesme Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz literature. Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije. srednji. melodija uvek pokrece ritam. poslednji je umro 1908. Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke kompozicije Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav. to je slikanje tonovima zapravo. horove. knjizevnost. Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi jedan ton Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci dolazi najmanje dva tona. violu I violoncelo Klavirski trio – pisan za violinu.gitara. Podela horova – muski.balaljka. hor I orkestar. Aleluja – hvalite boga Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo) Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja Bell canto – lepo pevanje.udaraljke I instrumenti s dirkama. Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da otpeva ili instrument da odsvira Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki. Mocartova Krunidbena misa. a ostali glasovi I instrumenti su pratnja.Credo.lauta.mandolina. violoncello I kontrabas Zicani –harfa.trajanje I boju. Gde se ton dobija okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala.u XVII se razvila orkestarksa misa. istorije. Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene muzika. umetnosti ili prirodnih pojava. Tempo – brzina izvodjenja kompozicije Dinamika – razlikovanje tonova po jacini Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje. Osnovni oblici su liturgija. kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost. hvalospev u cast Boga.flauta. violu I violoncello Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar Muzicka tema – celovita. Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije.duvacki. Picikato – nacin sviranja na gudackim ins. I pevana misa. prikladna za dalju razradu. Velike barokne mise dele se na numere. Harmonija . u manjem prostoru. misa. Pisana za vokalne soliste.Gloria. Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije. Misa – pojavila se u XIV. duboki Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini. a u misi nema recitative. moze biti samostalna ili deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera. Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona. viola. arije I duete. inspirisano tekstom. najpoznatiji Farineli. Gudacki – violina.Agnus Deo. Pevana ima 5 delova:Kirie Eleison. Tonove delimo na visoke.fagot. tvorac je Zan Batist Lili. zenski. da bi imali zenski opseg glasa. libretto je text za operu Arija – kompozicija za solo glas I orkestar.citra I cymbal Drveni duvacki – pikolo flauta.tambura.Sanktus(sa Benediktusom). gluma I balet.zicani. do 10 Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu. za vokalne soliste I hors a orkestarskom pratnjom. ne velikog obima. opelo I rekvijem. Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje razresenje u konsonantnoj muzici Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I arije. recitative slican po neodredjenom obliku. nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja lepota. terca… Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi. 5 crnih dirki. Manji broj izvodjaca . Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju melodije. prima.oboa. Himna – svecani napev. Uvertira – uvodna muzika za operu. Muski I zenski glasovi. Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu.heroja. Ima naslov. Tiha misa – u celini bez pevanja. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa solemnis(svecana). 7 belih dirki Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi. violoncello Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista Glavna podela insturmenta – gudacki. deciji. mesoviti. Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I hora Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora. to su 4 osnovne karakteristike. dovrsena muzicka misao.kontrafagot. Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti.

Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj. metalofon I timpan Udaraljke sa neodredjenom visinom – Gong.bubanj. Oblici su zasnovani na elementima programnosti. orgulje. sonatine. a teziste bacaju na harmoniju. pisu se manje forme : simfonijete. a tu se misli na klavirske minijature I solo pesme. horna. .dobos.politonalnost I cetvrtonski system. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego vokalnu muziku.dzez truba. dajre I cinele. Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u kom je tonalitetu kompozicija Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2 tonaliteta Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta. Razlikuju se od romanticara post one slikaju tonovima. klavir. sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna zbivanja. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam.saksofon I bendzo.kastanjete. sa njim Ksilofon. harmonica Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon.triangle.Limeni duvacki – truba. Muzika XX veka donosi a. posle I sv. trombon.bi. Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak XX veka. klavikord. Oblikovanje novih formi. tuba Instrumenti sa dirkama – cembalo. Rata dolazi Dzez.

Zasluzan za postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji. zasnovan na folklore.6. Elementi sum u harmonija I boja u novom obliku.10. Originalna dela:Kozara.Bio dirigent. Poeme:Don zuan. najcesci u c-molu. 2 simfonije. Najznacajnija dela su baleti : Zar ptica. Opera Peleas I Melisanda mu donose svetsku slavu. oseca se Listov uticaj. Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk. balet Gajane odakle je Igra Sabljama. poznate melodrama su : price o vojniku. najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa evropskim muzickim iskustvom. najznacajnija srpska muzicka licnost. 13. najpoznatija u A-molu.9. iz stare srbije I makedonije.Dela na podrucju klavira. Katuli karmina.Sledio debisija.12.Osnovao orkestar u Berlinu.sa kosova.triangle.Hajduk Veljko.kavaljer sa Ruzom Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk.orkestarske.Jovana Zlatoustog.Centralna oblast mu je horska muzika. 3 simfonije.magbet. Rapsodija na paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama.7.iz crne gore. Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina.Trilogija scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana. don kihot.igra karata. Uvertira Seherezada. Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac kontrapunkta.Od klavirskih dela Igra vode. Prvih 6 rukoveti “Iz Moje Domovine” 1-za muski hor.8.d. Kompozicije za decu Deciji Kutak. Stvaralastvo zasnovano na tradicijama ruske klasike. sa kosova. petruska. posvecenje proleca.ogledalo I dva koncerta. 15. Anatist Bogorodice-himna .Izvrstan poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega. dela su namenjena scenskom izvodjenju.opera: Saloma.zivot junaka.sazeta I samo najavljena. iz srbije. Liturgija Sv.Najznacajnija dela su sa podrucja simfonijske I operske muzike.pulcinela. Orfov instrumentarijumksilofon.Odisu ruskim duhom.g molu.zvoncici. kasnije unosi novine u izraz. proucava Vagnera I Musorgskog. iz bosne. a u zrelim godinama stvara koncertna I scenska dela.iz stare srbije.Tema je kratka.vokalne. koncert za klavir I orkestar.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji. Udaraljke zauzimaju primarno mesto u njegovom orkestru.kamerne. opera: kralj edip. violinska Spanska rapsodija. veliki uzor Cajkovski.gudacki kvartet I sonate za violinu I violoncello. za harfu introdukcija I allegro.petozvuk I celostepenu I crkvenu lestvicu. 4-Mirjana(jedna pesma).apolo.metalofon. znacajan kao dirigent. iz makedonije.Zrela dela-simf. stvorio sopstveni stil. sa ohrida.u stilu tipicna romanticar.4 klavirska koncerta u fis.blok flauta. balet Kutijica igracaka. Trionfo D’Afrodite. 15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor nasao inspiraciju u folklore. 14. u Parizu se borio za umetnost I sopstveno prezivljavanje. Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka. utemeljivac nacionalne tradicije.cis.zivot razvratnika. vise klavirskih kompozicija. Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu.Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma.More). Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog tipa a ritam je nestalan.Elektra.opus 18.sonatina.pedagog I organizator muzickog zivota u Srbiji.smrt I preobrazenje.1899.slavuj.11. I Bogosloviji.til ojlenspigel. ucio u parizu.muzike za pozoriste. Bolero I opera Spanski Sat Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus.Nastavnik u I bg gim. zatim impresionizam. iako se muzicki jednostavno izrazava. Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom Manojlovicem I Stanislavom Binickim. I period – orkestarska programska muzika. 2 sveske sap o 12 prelida za klavir. Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost druge polovine XIX I prve polovine XX veka. Interesovao ga balkanski folklore. balete Dafnis I Kloe.2 opela:opelo u fis molu(tebe boga hvalim). tako je govorio zaratustra. Simfonija f-mol. Skoro sve za mesoviti hor acapella. 10 programskih orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek. Aram hacaturijan – jermenin.Spojio sva iskustva srpskih kompozitora u izgradnji nacionalnog stila.