Muzicko

Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.Becki klasicari, 2 stava ili 4. Brz-lagan(menuet,skerco).

, brz Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo – razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod – pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1. reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven, tematski material se razradjuje. Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine, viola, violoncello. Hajdn napisao 77. Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava. Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar, drugu solista sa orkestrom. Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo koncerta, virtuozni umetak za solistu II – slozena pesma, III – rondo Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve, napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala, dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav, 108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje, betovenove vrhunac. Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I ansambli Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja, naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom. Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija, horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce. Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg obima I ima lirski karakter. Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha, pasija po materju I pasija po jovanu Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj, vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane znacajnija uloga pratnje. Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja romanticara, delo Roberta Sumana. Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu. Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja. Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene, neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi. Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,

arije I duete. nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja lepota. Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije.u XVII se razvila orkestarksa misa. saksofon . moze biti samostalna ili deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera. prikladna za dalju razradu.heroja. zenski. Ima naslov. da bi imali zenski opseg glasa. pojavom… Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde.oboa. violoncello I kontrabas Zicani –harfa. violoncello Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista Glavna podela insturmenta – gudacki. srednje I duboke.citra I cymbal Drveni duvacki – pikolo flauta. srednji. Picikato – nacin sviranja na gudackim ins. Pisana za vokalne soliste. prima. Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije.Credo. Osnovna misao nekog muzickog oblika Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka. knjizevnost. Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu. Velike barokne mise dele se na numere. inspirisano tekstom. Aleluja – hvalite boga Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo) Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja Bell canto – lepo pevanje. melodija uvek pokrece ritam. Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona. recitative slican po neodredjenom obliku. za vokalne soliste I hors a orkestarskom pratnjom. misa. Pevana ima 5 delova:Kirie Eleison.lauta. Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih Gudacki trio – pisan za violinu. Mocartova Krunidbena misa. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa solemnis(svecana). istorije. kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost. ariji po pevljivosti.Agnus Deo.sklad tonova. Gde se ton dobija okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala.balaljka. Osnovni oblici su liturgija.flauta.udaraljke I instrumenti s dirkama.Gloria. terca… Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi.mandolina. to su 4 osnovne karakteristike. lagan-brz-lagan. violu. 7 belih dirki Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi. Harmonija . I pevana misa. a u misi nema recitative. Podela horova – muski. viola.Sanktus(sa Benediktusom). I nauka koja se bavi proucavanjem akorda Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona. deciji. violu I violoncello Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar Muzicka tema – celovita. Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje razresenje u konsonantnoj muzici Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I arije. libretto je text za operu Arija – kompozicija za solo glas I orkestar. horove. Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi jedan ton Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci dolazi najmanje dva tona. Misa – pojavila se u XIV. Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti.trajanje I boju.tambura. hor I orkestar. mesoviti. violu I violoncelo Klavirski trio – pisan za violinu. Uvertira – uvodna muzika za operu. ne velikog obima. Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije. vrhunac u XV I XVI.clarinet. Tonove delimo na visoke.drzave Oda – vrsta svecane uzvisene pesme Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz literature. hvalospev u cast Boga. a ostali glasovi I instrumenti su pratnja. opelo I rekvijem. Tiha misa – u celini bez pevanja.gitara. dovrsena muzicka misao. tvorac je Zan Batist Lili. umetnosti ili prirodnih pojava.duvacki. najpoznatiji Farineli. Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju melodije. Himna – svecani napev. poslednji je umro 1908. Manji broj izvodjaca . 5 crnih dirki. Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da otpeva ili instrument da odsvira Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki. likovno.bas clarinet. u manjem prostoru. Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke kompozicije Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav.fagot. Betovenova Misa Solemnis. dogadjaj ili osecanje. Tempo – brzina izvodjenja kompozicije Dinamika – razlikovanje tonova po jacini Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje. Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene muzika. Gudacki – violina. to je slikanje tonovima zapravo. Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I hora Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora. gluma I balet. Muski I zenski glasovi. do 10 Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu.kontrafagot.zicani. duboki Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini.

Rata dolazi Dzez.Limeni duvacki – truba.triangle.saksofon I bendzo. a teziste bacaju na harmoniju. Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u kom je tonalitetu kompozicija Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2 tonaliteta Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta. trombon. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego vokalnu muziku. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam. Razlikuju se od romanticara post one slikaju tonovima. sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna zbivanja. posle I sv.bi. Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak XX veka. orgulje.Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj. harmonica Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon. pisu se manje forme : simfonijete. Muzika XX veka donosi a.bubanj. horna. tuba Instrumenti sa dirkama – cembalo. a tu se misli na klavirske minijature I solo pesme. klavir. .dobos. Oblikovanje novih formi.kastanjete. sonatine. klavikord. metalofon I timpan Udaraljke sa neodredjenom visinom – Gong.dzez truba. Oblici su zasnovani na elementima programnosti.politonalnost I cetvrtonski system. sa njim Ksilofon. dajre I cinele.

cis.Hajduk Veljko. Skoro sve za mesoviti hor acapella. balete Dafnis I Kloe. 2 sveske sap o 12 prelida za klavir.Od klavirskih dela Igra vode.d.Dela na podrucju klavira.Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji.sonatina. znacajan kao dirigent. Stvaralastvo zasnovano na tradicijama ruske klasike.iz crne gore.igra karata.gudacki kvartet I sonate za violinu I violoncello.Jovana Zlatoustog. najznacajnija srpska muzicka licnost. Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom Manojlovicem I Stanislavom Binickim. 15. Simfonija f-mol.petozvuk I celostepenu I crkvenu lestvicu. Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost druge polovine XIX I prve polovine XX veka.til ojlenspigel.muzike za pozoriste.1899.11. 15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor nasao inspiraciju u folklore.8. Liturgija Sv. Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog tipa a ritam je nestalan.Odisu ruskim duhom. iz srbije. Opera Peleas I Melisanda mu donose svetsku slavu.orkestarske.Najznacajnija dela su sa podrucja simfonijske I operske muzike. Udaraljke zauzimaju primarno mesto u njegovom orkestru. Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka. najcesci u c-molu.Nastavnik u I bg gim. Elementi sum u harmonija I boja u novom obliku.blok flauta.smrt I preobrazenje. oseca se Listov uticaj.slavuj. u Parizu se borio za umetnost I sopstveno prezivljavanje. Orfov instrumentarijumksilofon. kasnije unosi novine u izraz.sazeta I samo najavljena. Uvertira Seherezada.zvoncici. veliki uzor Cajkovski.Osnovao orkestar u Berlinu.kamerne. sa ohrida. Interesovao ga balkanski folklore.opus 18.More). 10 programskih orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna.opera: Saloma.10.apolo. sa kosova. za harfu introdukcija I allegro. 14. Trionfo D’Afrodite. petruska. I period – orkestarska programska muzika. Aram hacaturijan – jermenin.u stilu tipicna romanticar. don kihot.kavaljer sa Ruzom Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk. vise klavirskih kompozicija.9.2 opela:opelo u fis molu(tebe boga hvalim). I Bogosloviji.g molu. iz bosne.Zrela dela-simf.4 klavirska koncerta u fis.pedagog I organizator muzickog zivota u Srbiji. zatim impresionizam.Izvrstan poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega.Spojio sva iskustva srpskih kompozitora u izgradnji nacionalnog stila. poznate melodrama su : price o vojniku.pulcinela. Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina. violinska Spanska rapsodija.6. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek.iz stare srbije. zasnovan na folklore. najpoznatija u A-molu.7. Bolero I opera Spanski Sat Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus.zivot junaka. dela su namenjena scenskom izvodjenju.magbet. 2 simfonije. 4-Mirjana(jedna pesma). Poeme:Don zuan. opera: kralj edip. Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk. iako se muzicki jednostavno izrazava. koncert za klavir I orkestar. 3 simfonije. Najznacajnija dela su baleti : Zar ptica. utemeljivac nacionalne tradicije.Elektra. Katuli karmina.Sledio debisija. Kompozicije za decu Deciji Kutak. Prvih 6 rukoveti “Iz Moje Domovine” 1-za muski hor.Tema je kratka.metalofon. iz stare srbije I makedonije.triangle.Zasluzan za postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji.zivot razvratnika. Anatist Bogorodice-himna . balet Gajane odakle je Igra Sabljama.Centralna oblast mu je horska muzika. stvorio sopstveni stil. iz makedonije.Bio dirigent. proucava Vagnera I Musorgskog.12. balet Kutijica igracaka. ucio u parizu. posvecenje proleca. Rapsodija na paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama. tako je govorio zaratustra.Trilogija scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana. Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu.ogledalo I dva koncerta. Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac kontrapunkta. 13.sa kosova. najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa evropskim muzickim iskustvom. a u zrelim godinama stvara koncertna I scenska dela.vokalne. Originalna dela:Kozara.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful