Sonata – klavir/bilo koji instrument uz klavir.Becki klasicari, 2 stava ili 4. Brz-lagan(menuet,skerco).

, brz Ekspozicija –izlaganje dveju tema koje kontrastiraju. Razvojni deo – razrada tematskog materijala. Repriza –ponavljanje ekspozicije Uvod – pred sonatnim oblikom, u laganom tempu, Koda – 1. reminiscencija, secanje na prvu temu, 2. razvijenu uveo Betoven, tematski material se razradjuje. Gudacki kvartet / ciklicna forma kamernog muziciranja. Dve violine, viola, violoncello. Hajdn napisao 77. Solisticki concert – solo instrument uz pranju orkestra. 3 stava. Koncerto groso prethodnik. Naizmenicno svira grupa solista sa orkestrom. I –sonatni oblik I dvostruka ekspozicija, prvu orkestar, drugu solista sa orkestrom. Razvojni deo kratak, pred kodom se nalazi kadenca, centralni deo koncerta, virtuozni umetak za solistu II – slozena pesma, III – rondo Simfonija – pocetak 18 veka, iz italijanske uvertire, skarlatijeve, napolitanske simfonije. Tri odseka uvertira su tri stava postala, dopunjeni menuetom. Manhajmovci prave klasican orkestarski stil I drugu temu uvode u I stav. Hajdn uveo lagani uvod pred prvi stav, 108 simfonija, 12 londonskih, 6 pariskih. Mocart produbljuje, betovenove vrhunac. Fuga – trodelna kompozicija kontrapunktskog stila, na osnovu jedne teme ili vise njih. Prvobitna instrumentalni oblik, nastaje kasnije vokalna fuga. 3 dela : ekspozicija, razvojni deo I zavrsni deo. Fugi cesto prethodi preludijum, tokata ili fantazija Svita – ciklicna kompozicija od tri ili vise stavova, barokna I novija svita, oznacava niz, u italiji partita. Niz igara koje nemaju pravi igracki karakter. Igre medjusobno kontrastiraju karakteromBah ustalio stalne delove : alamenda, sarabanda, kuranta I zhiga. Solo instrumenti I ansambli Koncerto groso – instrumentalni oblik baroka. Nacin izvodjenja, naizmenicno sviranje grupe solista sa orkestrom. Oratorijum – obimno vokalno instrumentalno delo u osnovi epskog karaktera za vokalne soliste, hor I orkestar. Niz numera, arija, horova, dueta, delova. Iskljucivo se izvodi koncertno, karakteristican dostojanstven I svecan ton. Duhovni sadrzaj najcesce. Kantata –pisana za isti sastav kao za oratorijum ali znatno manjeg obima I ima lirski karakter. Pasija – liturgijsko muzicki prikaz biblijske legende o hristovom stradanju. Vise faza, motetske, oratorijske…Vrhunac kod Baha, pasija po materju I pasija po jovanu Solo pesma – oblik za solo glas I klavir, ranije to bile balada I frotola.Pevanje praceno instrumentom, Razvija se u nemackoj, vrhunac I konacan oblik kod Suberta. Dva tipa, stroficna – ista muzika za sve strofe, I prokomponovana – umetnicki oblik se prilagodjava zakonima teksta. Instrumentalna deonica kod stroficne pesme podredjena je vokalnoj deonici dok je kod prokomponovane znacajnija uloga pratnje. Klavirska minijatura – instrumentalna kompozicija malog obima jednostavna po obliku ali prigodna za izrazavanje raspolozenja romanticara, delo Roberta Sumana. Simfonijska poema – programsko orkestarsko delo u jednom stavu. Oslavanj se na sonatni oblik, rondo ili varijacije. Lajtmotiv I monotematizam ovde imaju siroku primenu. Stvorio Franc List.

Muzika – umetnost koja se sluzi tonovima kao sredstvom izrazaja. Zvuk – sve ono sto cujemo, delimo na neodredjene I odredjene, neodredjeni su sumovi a odredjeni muzicki donovi. Muzicki ton – artikulisan zvuk koji ima odredjenu visinu, jacinu,

Homofonija – tip viseglasja u kom jedan glas je glavni u donosenju melodije. istorije. nacin pevanja u kome dolaze do izrazaja lepota. to je slikanje tonovima zapravo. poslednji je umro 1908. zenski.oboa. I pevana misa. violu I violoncelo Klavirski trio – pisan za violinu. Jednoglasna muzika – izvodjenje jedne melodije Viseglasna – istovremeni tok najmanje 2 razlicite melodije. likovno. knjizevnost. hor I orkestar. Osnovni oblici su liturgija. Tonove delimo na visoke. Muski I zenski glasovi. lagan-brz-lagan. viola. terca… Dijatonski tonovi – osnovni ili prirodni tonovi. Gde se ton dobija okidanjem zica prstima umesto prevlacenjem gudala. 5 crnih dirki. Duhovna muzika – sva muzicka dela radjena po textovima iz Biblije. Misa – pojavila se u XIV. to su 4 osnovne karakteristike. Ansambl – skup umetnika koji zajedno izvode neko muzicko delo Modulacija – prelaz iz tonaliteta u tonalitet u okviru jedne muzicke kompozicije Duo – sastav za 2 instrumenta I ujedno delo pisano za taj sastav. umetnosti ili prirodnih pojava. Pevana moze biti misa brevis(mala) I misa solemnis(svecana). inspirisano tekstom.drzave Oda – vrsta svecane uzvisene pesme Programska muzika – stvorena I inspirisana na osnovu sadrzaja iz literature.trajanje I boju. tvorac je Zan Batist Lili. Recitativno pevanje – pevanje u kome na jedan slog reci dolazi jedan ton Melizmaticno pevanje – nacin pevanja u kome na jedan slog reci dolazi najmanje dva tona.Sanktus(sa Benediktusom).fagot. Picikato – nacin sviranja na gudackim ins.Gloria. pojavom… Apsolutna Muzika – insturmentalna muzika bez programa I naslova Kastrati – decaci kojima su pre puberteta odstranjene polne zlezde. ne velikog obima. Pisana za vokalne soliste. Opera – sinkreticno muzicko scensko delo u kome su sjedinjene muzika. Tempo – brzina izvodjenja kompozicije Dinamika – razlikovanje tonova po jacini Acapella – vokalno izvodjenje bez instrumentalne pratnje. da bi imali zenski opseg glasa. Osnovna misao nekog muzickog oblika Italijanska uvertira – uvertira koja ima 3 odseka. violu I violoncello Klavirski Kvartet – kamerni oblik pisan za klavir+gudacki orkestar Muzicka tema – celovita. za vokalne soliste I hors a orkestarskom pratnjom. opelo I rekvijem.mandolina.duvacki. vrhunac u XV I XVI.zicani. Podela horova – muski. dovrsena muzicka misao. u manjem prostoru. Interval – razmak po visini izmedju bilo koja dva tona. kvalitet glasa I bogata vokalna tehnika Lajt motiv – karakteristicna muzicka misao koja se provlaci kroz celu kompoziciju a vezana je za nkeu licnost. 7 belih dirki Hromatski tonovi – poviseni ili snizeni tonovi.kontrafagot.Credo. arije I duete. misa.u XVII se razvila orkestarksa misa. Aleluja – hvalite boga Opus – delo (celokupno stvaralastvo ili jedno delo) Virtuozitet – savrsena vestina izvodjenja Bell canto – lepo pevanje.lauta. recitative slican po neodredjenom obliku. violoncello I kontrabas Zicani –harfa. violoncello Tercet – kamerni sastav za 3 vokalna solista I delo Kvartet – kamerni sastav za 4 instrumenta ili 4 vokalna solista Glavna podela insturmenta – gudacki. hvalospev u cast Boga. Sinkretizam – spoj dveju ili vise umetnosti. Tiha misa – u celini bez pevanja. horove. I nauka koja se bavi proucavanjem akorda Akord – istovremeno zvucanje najmanje tri tona. libretto je text za operu Arija – kompozicija za solo glas I orkestar. Himna – svecani napev. Obim ili opseg : podrazumeva broj tonova koji neki glas moze da otpeva ili instrument da odsvira Registri – 3 registra kod glasa I instrumenta: visoki.sklad tonova.balaljka. srednji. gluma I balet. najpoznatiji Farineli.heroja. Gudacki – violina. a ostali glasovi I instrumenti su pratnja. Mocartova Krunidbena misa. Ima naslov. violu.bas clarinet. saksofon . Monodija – jednoglasno pevanje sa instrumentalnom pratnjom Konsonantna muzka – podrazumeva smirujuca sazvucja Disonantna muzika – podrazumeva napeta sazvucja koja traje razresenje u konsonantnoj muzici Ariozo – vokalni odlomak koji po svom stilu stoji izmedju recitative I arije. Harmonija . Pevana ima 5 delova:Kirie Eleison.flauta. deciji. moze biti samostalna ili deo nekog veceg muzicko-scenskog oblika – opera. a u misi nema recitative. melodija uvek pokrece ritam. Kamerna – muzika namenjena uzem auditorijumu. Duet – sastav za 2 vokalna solista I ujedno delo pisano za njih Trio – sastav za 3 instrumenta I ujedno I delo za njih Gudacki trio – pisan za violinu.gitara. Uvertira – uvodna muzika za operu. Responzornijalno pevanje – naizmenicno pevanje svestenika I hora Antifono pevanje – naizmenicno pevanje dva hora. prikladna za dalju razradu. dogadjaj ili osecanje.udaraljke I instrumenti s dirkama. Betovenova Misa Solemnis. mesoviti. Polifonija – svi glasovi I instrumenti su u donosenju melodije.Agnus Deo. Manji broj izvodjaca . Velike barokne mise dele se na numere. do 10 Gudacki trio – kamerni oblik pisan za violinu.tambura. srednje I duboke. ariji po pevljivosti. prima. duboki Ritam – tok zvukova koji se razlikuju po trajanju Melodija – niz tonova koji se razlikuju po visini.clarinet.citra I cymbal Drveni duvacki – pikolo flauta.

Limeni duvacki – truba. horna. a teziste bacaju na harmoniju. Prilikom stvaranja pojednostavljuju melodiju I ritam.dzez truba. Muzika XX veka donosi a. klavikord.politonalnost I cetvrtonski system. tuba Instrumenti sa dirkama – cembalo. posle I sv. Impresionizam – Pravac koji je obelezio kraj XIX I pocetak XX veka. sonatine.kastanjete. sa njim Ksilofon. Vece je interesovanje za instrumentalnu nego vokalnu muziku. . klavir. Razlikuju se od romanticara post one slikaju tonovima. Oblici su zasnovani na elementima programnosti. harmonica Udaraljke sa odredjenom visinom tona – ksilofon. Oblikovanje novih formi.triangle. Atonalnost – izraz upotrebljavamo kada ne mozemo da utvrdimo u kom je tonalitetu kompozicija Bitonalnost – izraz za kompozicije u kojima istovremeno zvuce 2 tonaliteta Politonalnost – izraz za kompocijie u kojima zvuci vise tonaliteta. a tu se misli na klavirske minijature I solo pesme. dajre I cinele. trombon.bi.saksofon I bendzo.bubanj.dobos. sve pokazuju kao licni dozivljaj a ne kao stvarna zbivanja. orgulje. pisu se manje forme : simfonijete. Rata dolazi Dzez.Stariji oblici nemaju vise tu formu I sadrzaj. metalofon I timpan Udaraljke sa neodredjenom visinom – Gong.

Bio dirigent. veliki uzor Cajkovski. I period – orkestarska programska muzika.8. Elementi sum u harmonija I boja u novom obliku. iz srbije. sa ohrida. koncert za klavir I orkestar. balete Dafnis I Kloe.slavuj. Mokranjac-rodjen u Mokranju kod negotina. petruska.Spojio sva iskustva srpskih kompozitora u izgradnji nacionalnog stila.muzike za pozoriste. kasnije unosi novine u izraz.d.vokalne. utemeljivac nacionalne tradicije. Aram hacaturijan – jermenin.igra karata. Dela su rapsodicnog Ili improvizovanog tipa a ritam je nestalan.4 klavirska koncerta u fis. Druzio se sa Nadezdom Fon Mek. Bolero I opera Spanski Sat Rahmanjinov – Plodan I raznorodan opus. 3 simfonije. 2 simfonije.Hajduk Veljko.Izvrstan poznavalac folklore I mnogo ucinio za proucavanje njega. 10 programskih orkestarskih kompozicija (popodne jednog fauna. Anatist Bogorodice-himna .til ojlenspigel.triangle. Rapsodija na paganinijevu temu u obliku teme sa varijacijama. zatim impresionizam.sa kosova.9. Najznacajnija dela su baleti : Zar ptica.cis. 4-Mirjana(jedna pesma). Trionfo D’Afrodite.opera: Saloma. Moris Ravel – izvrstan pijanista I odlican poznavalac kontrapunkta. znacajan kao dirigent.Najznacajnija dela su sa podrucja simfonijske I operske muzike.Sledio debisija.opus 18. violinska Spanska rapsodija.Klod debisi – jedini pravi rpedstavnik impresionizma.magbet.sazeta I samo najavljena. 14. stvorio sopstveni stil.Jovana Zlatoustog.u stilu tipicna romanticar.kamerne.sonatina. iz bosne. balet Kutijica igracaka. poznate melodrama su : price o vojniku. I Bogosloviji.iz stare srbije. zasnovan na folklore. don kihot.petozvuk I celostepenu I crkvenu lestvicu. Poeme:Don zuan. ucio u parizu.6. tako je govorio zaratustra. Simfonija f-mol. vise klavirskih kompozicija. Stvaralastvo zasnovano na tradicijama ruske klasike. dela su namenjena scenskom izvodjenju. u Parizu se borio za umetnost I sopstveno prezivljavanje.Odisu ruskim duhom. Orfov instrumentarijumksilofon. najpoznatija u A-molu. za harfu introdukcija I allegro.Od klavirskih dela Igra vode.Bio clan prvog gudackog kvarteta u srbiji.ogledalo I dva koncerta.12.zvoncici. sa kosova.kavaljer sa Ruzom Karl Orf: njegova muzika ima arhaicni prizvuk.2 opela:opelo u fis molu(tebe boga hvalim).Dela na podrucju klavira. Rihard Straus:najznacajnija nemacka muzicka licnost druge polovine XIX I prve polovine XX veka. Opera Peleas I Melisanda mu donose svetsku slavu. iz stare srbije I makedonije.11. iako se muzicki jednostavno izrazava.zivot junaka. Kompozicije za decu Deciji Kutak.iz crne gore. Svadba-interesantna cantata pisana za pozornicu. 15.10.Osnovao orkestar u Berlinu. Interesovao ga balkanski folklore. iz makedonije. 15 Rukoveti – kompozicije pisane u obliku horkse rapsodije koja je sacinjena od niza pesama za koje je kompozitor nasao inspiraciju u folklore.g molu.Tema je kratka.orkestarske.Trilogija scenskih cantata Trionfi:Karmina Burana. Uvertira Seherezada. 13.Nastavnik u I bg gim. Originalna dela:Kozara. proucava Vagnera I Musorgskog. Igor Stravinski – najveci kompozitor XX veka.metalofon.apolo.blok flauta.Zrela dela-simf.Zasluzan za postavljanje temelja savremene muzicke pedagogije u Srbiji. najcesci u c-molu. 2 sveske sap o 12 prelida za klavir.pedagog I organizator muzickog zivota u Srbiji.7. Katuli karmina. najvaznije sto je spojio tradicionalno narodno muziciranje sa evropskim muzickim iskustvom.pulcinela.1899. Uneo je novine u harmoniji:koristi cetvorozvuk.Elektra. Osniva Srpsku muzicku skolu sa Cvetkom Manojlovicem I Stanislavom Binickim. oseca se Listov uticaj. posvecenje proleca.zivot razvratnika. a u zrelim godinama stvara koncertna I scenska dela.gudacki kvartet I sonate za violinu I violoncello. opera: kralj edip. balet Gajane odakle je Igra Sabljama. Skoro sve za mesoviti hor acapella. Liturgija Sv.Centralna oblast mu je horska muzika. Prvih 6 rukoveti “Iz Moje Domovine” 1-za muski hor. Udaraljke zauzimaju primarno mesto u njegovom orkestru.smrt I preobrazenje.More). najznacajnija srpska muzicka licnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful