P. 1
Duborez-Od Pocetnika Do Majstora

Duborez-Od Pocetnika Do Majstora

5.0

|Views: 12,831|Likes:
Published by keraolivera

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: keraolivera on Sep 29, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/01/2015

pdf

text

original

DUBOREZ

Od početnika do majstora Sadržaj:
-Umetnost duboreza -Izbor drveta za duborez -Redosled koraka pri izradi duboreza -Izbor Dleta -Postoji mnogo tehnika oštrenja -Ostrenje noza i ravnih dleta -Proveravanje ivice -Finaliziranje oštrice -Ostrenje U i V dleta -Jos malo o ostrenju dleta - praktichan rad - ostrenje -Dramatika senke -Tri nachina dodavanja senki na duborezu (dramatike) -Duborez niskog reljefa -Duborez visokog reljefa -Podrezivanje -Ravnanje pozadine -Laminiranje -Rad na pozadini -Korišćenje sprava za merenje dubine -Rad na pozadini -Korišćenje sprava za merenje dubine -Svi pravimo greške! -Duborez urezivanjem -Intaglio duborez -primer za dubinu -Rezbarenje -Rad na pozadini -Rad na motivu -Primeri postupka rada -Recepti starih majstora za obnovu drveta

Umetnost duboreza
Izučavanje izvesnih oblika zanata poslednjih godina je postalo važan elemenat u umetnosti. Ukoliko je početnik do izvesne mere savladao početne teškoće crtača i poseduje prilično široko znanje o zakonima dizajna ali nema znanja o njegovoj primeni u umetnosti duboreza, onda su dva faktora koja direktno utiču na njegov napredak (mimo prirodnog dara) njegova prilika za vežbu. Niko ne može postati dobar duborezac bez zavidne prakse - neprestane vezbe, ako se traže najbolji rezultati. Niko se ne može nadati da će izbeći opasnost da postane, s jedne strane, dosadni imitator veštačkih svojstava starog rada; ili sa druge strane, sledbenik svake novotarije koja ne predstavlja ništa osim mode. Ako su alat i poznavanje materijala bile jedine stvari koje su duborezcu trebale da bi postao majstor, onda nema ničeg što bi se izjednačilo sa staromodnim šegrtstvom da bi se postalo dobar zanatlija. Dnevni rad sa alatima obezbeđuje spretnost ruku sa kojom se ni jedan amater ne može takmičiti. Mnogi tradicionalni zanati prenošeni su na ovaj način i nisu se mogli naučiti ni na jedan drugi. Postoji, međutim, druga strana pitanja koju treba uzeti u obzir, podjednako važna kao i praktični deo zanatske veštine. Umetnost duboreza takođe mora da ispuni intelektualnu funkciju, kao tumač snova i fantazija mašte. U tom smislu, ohrabrenja se tesko može naći u dosadnoj rutini moderne radionice. Stoga, postoje dva potpuno razdvojena stanovišta sa kojih se može posmatrati umetnost. Može se posmatrati sa stanovišta običnog zanatlije koji je posmatra prvenstveno kao sredstvo preživljavanja; ili se može posmatrati kao predmet intelektualnog interesovanja, zasnovanog na odnosu sa zakonima umetnosti uopšte. Kao što se, u prvom slučaju, korišćenje alata ne može naučiti bez izvesnog korišćenja znanja o zakonima umetnosti, koliko god ta znanja bila mala, metoda šegrtstva ima tu prednost da je praktičnija; ali nju moramo prihvatiti uz sve nametnute uslove pritiska komercijalnog interesovanja i njene upotrebe: uslovi koji se lako mogu zamisliti su daleko pogodniji za izvodjenje dosadnog rada po zadatku nego za avanturistički radoznali duh koji bi trebalo da vodi poduhvate jednog energičnog umetnika. S druge strane, premda nezavisno izučavanje umetnosti pruža širi opseg interesovanja umetnika, baš iz tog razloga, izložen je riziku da uleti u lavirint zbunjujućih i jalovih teorija. Ćinjenica je da ni jedan metod u današnje vreme ne može isključivo zavisiti od razvitka; niti može biti proglašen potpunim sam po sebi, niti nezavisnim od drugih. Jedina sigurna zaštita od maglovite teorije je neprestana vežba sa alatom; zanatliji koji u potpunosti uživa u vežbanju i poboljšanju svojih tehničkih veština opšte studije i inteligentna koncepcija širokih mogućnosti njegove umetnosti biva esencijalna samo onda dok deluje kao protivdejstvo uticaju mehaničkog izvršavanja radnji. Što su više ove kontradiktornosti proizvoljne, to će biti izvesniji ciljevi duboresca, a njegovo razumevanje teškoća duž ovog puta jasnije, omogućujući mu da bira šta ima svrsishodniju i suštinskiju vrednost, imajući u vidu i teoriju i praksu svoje umetnosti. Umetnik nikada ne može iscrpeti interesovanje koje mu pruža njegova umetnost u svom beskrajnom obraćanju mašti i fantaziji; a takođe i marljivom vežbom i odlučnošću da uspe. Sasvim se razumno može nadati takvom stepenu umešnosti baratanja sa alatima koja će mu omogućiti da svojim rukama sprovede u delo svaku ideju koja ima konačan oblik u njegovim mislima. Uopšteno govoreći, uvek će njegove manuelne veštine biti u maloj prednosti nad njegovom percepcijom. Tako duborezac-umetnik može sam za sebe izgrađivati prirodan i pouzdan način izražavanja svojih misli, a takođe će na taj način nadoknađivati svoje tehničke nedostatke ushićenjem živahnom zanimljivošću u izvorima same umetnosti. Meru njegovog uspeha delom će određivati njegova prirodna sposobnost za rad, a delom količina vremena koje je u stanju da posveti svojoj praksi. Izvori njegove umetnosti pružaju beskrajno polje za vežbu njegove umešnosti dizajna, a kako je ovo najbliže njegovim mogućnostima to će dobijati i najviše njegove najpotpunije pažnje, ne samo kao eksperiment na papiru, već kao vežba koja će izneti ono najbolje od njegove sposobnosti u radu sa alatom. Izvesne tehničke teškoće sa kojima će se susresti tokom rada praksom će postepeno nestati. Ohrabrenje dolazi i otuda što je duborez umetnost koja ne izaziva

trenutne misteriozne kombinacije “genija” obeleženog neverovatnim talentom, već je pre takva umetnost koja zahteva priznanje jasne i srećne inspiracije normalnog i zdravog uma. U tom smislu, to je životno delo za svakog entuzijastu koji stremi da otkrije breme svog sopstvenog malog ali dragocenog dara i da ga učini razumljivim drugima; dok će, u isto vreme, sačuvati sebe od zabuna i izveštačenosti koje ga okružuju.

Izbor drveta za duborez
Lipa - Meko drvo kremaste bele do crvenkaste boje koje se lako obrađuje, a takođe se vrlo dobro i lepi u veće blokove. Nema obeležja, ujednačene je ravne i fine teksture, a srž je gotovo potpuno bela. Dobro se dubi i odlična je za rad sa puno detalja. Veoma je laka. Lipa se koristi za duborez, tokarenje i za izradu igračaka. Lipa ne spada u trajno drvo i prilichno se skuplja pa se zbog toga ne koristi za trajne radove u duborezu. Zbog pomenutih osobina ne smatra se prvoklasnim drvetom pa se zbog toga koristi za jeftinije rezbarske radove. Najcheshce se koristi za obuku. Orah - takođe poznat i kao crni orah. Izuzetno izdržljivo drvo koje će dobro primiti duborez. Granulacije je srednje krupnoće ali ipak ravna. Čvorovi u drvetu predstavljaju veoma interesantne oblike. Upotrebljava se u proizvodnji nameštaja, duborezu, tokarenju i duborezanju na nameštaju. Za obradu je dobar samo zreo orah koji je kompaktan i dobro se obradjuje nozem, polira i glacha. Seche se u svim pravcima ima pora ali su nevidljive. Zbog toga se vrlo chesto koristi za duborez. Orah je vrlo trajno drvo, chak mu se i koren koristi za obradu. Topola - lako drvo koje je klasifikovano kao tvrdo i zanimljivo je za duborez. Ne spada u teško drvo. To je neutralno drvo svetle boje i lako prima premaze. Lako i jednostavno se šmirgla. Gruba šmirgla granulacije 220 i fina šmirgla granulacije 400. Dobro je za rezanje nožem, kao i za pirografiju. Obično drvo koje se lako nalazi. Mahagoni - Postoji vishe vrsta. Uspeva u tropskim podruchjima. Mahagoni je zuckasto crvene do tamnocrvene boje. Dosta je tesko drvo, tvrd je i teshko se cepa. Pravilnog je rasta, trajnog jei postojanog oblika. Zbog svojih prvoklasnih osobina spada u najskupocenije vrste drveta. Vrlo je kompaktan, odlicno se polira i obradjuje u rezbarstvu. Koristi se za izradu namestaja (kao furnir i masivno drvo), za uredjenje enterijera stambenih i radnih prostora, aviona, zeleznickih vagona i brodskih salona, u umetnickom stolarstvu, za izradu preciznih sprava (mernih instrumenata i fotoaparata), uglomera, lenjira, rucki, za strugarske i rezbarske radove. Treshnja - Ovo je srednje teshko i tvrdo drvo, chvrsto, lako se obradjuje. Ne spada u trajno drvo. Dobra za rezbarske i strugarske radove. Tisa - teshko i tvrdo, chvrsto i elastichno drvo. Zbog svojih osobina se teshko cepa i dobro se povrshinski obradjuje. Najcheshce se koristi u umetnickom stolarstvu za strugarske i rezbarske radove, za stubove, za izradu sudova pribora za jelo. Shljiva - tvrdo i teshko drvo. Ne spada u trajno drvo. Teshko se obradjuje i hoce da puca. Koristi se uglavnom zbog svoje crvenkaste boje i strukture lepih shara. Krushka - Crvenkasto mrke boje prilichno tvrda, teshko cepljiva, ali spada u trajno drvo koje je kompaktno, elastichno i fino vlazno. Dobro se polira i obradjuje. Vrlo malo se sushi a pri sushenju ne menja oblik. Hrast - Ovo je srednje teshko i tvrdo drvo, chvrsto i elastichno, lako se obradjuje. Dugo traje, nezasticeno na otvorenom i do 120 godina, pod krovom do 200 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina.

Bukva - Teshko i vrlo tvrdo drvo, chvrsto, dobro se obradjuje. Ne traje dugo na otvorenom, do 60 godina, u zatvorenom prostoru do 800 godina. Dud - tezak, tvrd i sjajan, teshko se cepa i trajan je. Pod uticajem svetlosti dobija tamnocrvenu boju kao mahagoni. Upotrebljava se za drvorez, stolariju itd. Jova - lako, srednje tvrdo drvo, osrednje cvrstoce, srednje elastichno drvo. Lako se obradjuje ne traje dugo. Koristi se za nameshtaj, za izradu kutija za cigare, za olovke i igrachke za strugarske i rezbarske radove. Trajnost na otvorenom do 40 god. u zatvorenom do 400god. Javor - beli i crveni, spada u tvrdo drvo sa gustom teksturom, sitnozrn, homogene strukture, lepih godova, kompaktan i homogen, lep za duborez i rezbariju, pravljenje figura itd., pogodan za sve radove. Chuvena izrada gusala zbog homogene strukture i kompaktnosti, daje dobar zvuk. Lepo se obradjuje i pored svoje tvrdoce. (U belom javoru sam radio ovu ikonu gore).

Redosled koraka pri izradi duboreza
1. Prenesite motiv 2. Napravite bezbednu liniju duž linije motive rezbarskim nožem 3. Dletom grubo uradite pozadinu do zeljene dubine 4. Proverite da je motiv podjednako ispupčen sa svih strana 5. Obrijte pozadinu tako da bude glatka 6. Zasecite uglove ravnim dletom sa iskošenim sečivom 7. Ravnim dletom sa zasečenim vrhom, rezbarskim nožem ili ravnim dletom, zaoblite ivice koje trebaju da budu oble 8. Radite na oblicima motiva 9. Obratite paznju sta je u prvom planu, tj. sta je ispred a sta ispod. 10. Počnite da šmirglate površinu motiva. Podvucite dleto pod sastave motiva i podloge kako biste zasekli linije. 11. Lagano išmirglajte pozadinu da biste uklonili sve neravnine. Tragove delta ostavite. 12. Dodajite detalje na motivu 13. Opet ismirglajte 14. Sad ide finishiranje, lakiranje, ili pak ako zelite pirografija, bojanje i sl. A sad, malo detaljnije cu objasniti postupke iz predhodnog posta: Tachka 1 Prenoshenje motiva se vrsi indigo papirom. Uvecanje motiva se moze uraditi korishtenjem foto shopa i akrobata. KAKO UVECATI MOTIV Jedna od prvih faza u izradi duboreza je prenoshenje motiva na radnu povrshinu. Tu uglavnom treba prilagoditi motiv velichini radne povrshine, tj. drveta koje nam je na raspolaganju. Mi svi, uglavnom, imamo skenere i stampache koji stampaju na A4 formatu (veci su u krv skupi). I sada se postavlja pitanje, kako da odstampam nesto sto je vece od A4 formata i da li to uopshte moze na mom “A4 shtampachu”? Svidja mi se motiv, slika ili sl. ja bih to radio na vecem formatu, ali kako da prenesem motiv kad moj stampach shtampa samo A4? I suprotno ovome, ponekad imamo potrebu da velichinu motiva prilagodimo formatu “radne povrshine”, tj. da ga uvecamo.

Reshenje je jednostavno i evo ga: 1. Otvorimo sliku u Photoshop-u, za one koji ne znaju kako, evo jednostavno, File > Open, nadjemo folder u kome je nasa “slikica” 2. Idemo gore u file meni i na Image> Image size 3. Otvori se prozor Image size 4. jednostavno upishemo zeljene dimenzije u polja Width ili Height , a u prozorchicu do postavimo jedinicu mere, najbolje cm ili mm 5. Rezoluciju uvek povecajte na 300 da bi slika imala bolji kontrast napomena: slichice koje su male teshko se povecavaju, tj. ako su malih dimenzija i male rezolucije 6. Sva tri prozorchica na dnu prozora Image size treba da su chekirana samim tim upisujete samo jednu vrednost, za shirinu ili visinu, a photoshop proporcionalno povecava i drugu dimenziju 7. Kliknete na OK i to je to 8. Ovim je zavrshena prva faza vasheg rada 9. File > Save as ( Sada je najbolje sachuvati vash rad u nekom folderu ) 10. Opet idemo na File > Save as i u prozoru ispod File name izaberemo Format - Photoshop PDF 11. Otvorice se prozor Save Adobe PDF, mislim da su automatska podeshavanja koja se nude sasvim ok, ako ne podesite ih u presetu, najbolje staviti High Quality Print 12. Chekirajte prozor View PDF after saving, Klik na Save PDF 13. Imate snimljen pdf vaseg motiva A sad stampa: 1. Imate snimljen i otvoren motiv, automatski, ako se ne otvori otvorite Adobe akrobat i otvorite vashu pdf slichicu 2. File > Print 3. U prozoru Page Scalin izaberite > Tile large page 4. u Preview-u vidite kako ce vasa slika biti rasporedjena na vise A4 formata 5. OK 6. Stampach ce otshtampati vas rad na vishe A4 listova 7. Isecite i spojite motiv u jednu “sliku” Tachka 2. Bezbedna linija - na 2-3 milimetra zasechete nozem i to vam je bezbedna, sigurnosna ili zaustavna linija, kako hocete. Posle malo vezbe, kad nauchite da kontrolishete dleto, nece vam ni trebati. Tachka 3. Obichno je max dubina duboreza do 2/3 daske, dok pojedini duboresci preporuchuju 1/2 dubine. Po meni “nikad nije dovoljno duboko”. Tacka 4. Mislim da je jasno ... Tachka 5 Ne glatka u bukvalnom smislu, bolje reci da je ujednachena, izravnati “rezovi”, tj priblizno iste dubine

Tachka 6 Na duborezu izvrsiti zasecanja ravnim dletom tako da se uglovi naglase, ivice koje padaju zaseci pod 90stepeni prema podlozi Tachka 7 Mislim da je ovo jasno Tachka 8 Ovde vec pochinje ono sto pruza “umetnichko” zadovoljstvo i dozivljaj. Vi u stvari ovde pochinjete da vajate. Savet: Skidajte materijal u veoma tankim slojevim. Tackla 9 Nadovezuje se, spaja sa tachkom 8. Obratite paznju gde ce vam kasnije doci podrezi. Tack 10 Ovo smirglanje je sitnom shmirglom. Bez velikog pritiska. Zasecanjem motiva vi ga odvajate od pozadine. Tachka 11 Kao i kod tachke 5, samo sada sa shmirglom, nikako ne ravnajte do savrshene glatkoce, ukoliko to vash dizajn ne zahteva (ukoliko niste tako zamislili). Odredjene shkole duboreza to nikako ne prihvataju, ali zashto i ne???, ako ste u dizajnu tako zamislili, recimo glatka pozadina - grub motiv. Tachka 12 Sada pochinje najlepshi rad u duborezu, dodavanje detalja. Ovde do izrazaja dolazi vash umetnicki dar. Ne mislite da ako se nesto nece videti to nema veze. Na opsti vizuelni utisak utiche i neki detalj kojeg nije ni svestan prilikom posmatranja. (Konac delo krasi) Tachka 13 Ne treba preterivati sa shmirglanjem. Opet bih naglasio da sve zavisi od vasheg dizajna, kako ste zamislili. Ali nikako ne dozvolite da se nigde ne vide tragovi dleta, da vam duborez bude vishe gladak nego da ste ga radili laserskom tehnikom. Tachka 14 Ovo je vec prepushteno vashem osecaju. O tehnikama “bojanja” drveta ima dosta na ovom sajtu u raznim temama.

Izbor Dleta
Za pochetak rada je dovoljan komplet pribora kao na slici, u broju razlichitih sirine dleta nikad ne mozete preterati. Na slici je komplet koji se moze kupiti kod nas. Mnogi pochetnici se ne snalaze za sta treba koristiti koje dleto, pa evo kratkog pregleda za sta se najcesce upotrebljava dleto odredjenog oblika:

1. Brojevi 1, 2 su olučasta dleta, Prave se sa granicom koja varira od skoro ravne do vrlo široke zaobljene . Ovi alati se prave u dva oblika, ravnih strana i lopatastog oblika (dleto broj 3); . Oni imaju mnoge prednosti kao što je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Neophodna su pri dovršavanju površine rada, kao i kod uobličavanja lisnatih struktura a naročito kod podreza. Takodje sluze kao osnovni alat za uklanjanje pozadine. 2. Broj 3 je olučasto dleto (gouges), ali ga zovu i povijeno olučasto dleto – u ovom slučaju napred povijeno, a kada je granica oštrice okrenuta naopako onda unazad povijeno. Prjpeporučljivo je da kada birate ovakve alate da oni budu kao ovi koji su prikazani na ilus-traciji sa veoma blagom krivinom na prevoju; ona imaju više opštih namena za razliku od jako povijenih koja su dobra samo za veoma duboke šupljine. Ovi alati se koriste za pravljenje zareza u šupljinama gde obična olučasta dleta ne mogu da dopru zahvaljujući tome što vlakna drveta pružaju otpor. Ima ih u rznim sirinama. poznata kao povijena dleta (bent chisels); u principu se koriste za nivelisanje podloge (ili pozadine), a stoga se još zovu i dleta za podlogu (grounders). Ovi alati se prave sa različitim krivinama ili prevojima po dužini, veće koleno, dovešće samo do toga da alat ne odgovara za namenu nivelisanja na ravnoj podlozi. 3. Broj 4 koso zaseceno dleto, imaju mnoge prednosti kao što je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Ona su lakša i jednostavnije se oštre, a neophodna su pri dovršavanju površine rada, kao i kod uobličavanja lisnatih struktura a naročito kod podreza, kao i za takozvano “brijanje” povrsina. Veoma korisno dleto, postoji zasecheno levo i zasecheno desno. 4. Broj 5 je ravno dleto ali ima svedenu oštricu i zove se ugaono dleto; služi za dopiranje do nepristupačnih uglova, a najkorisniji je alat kad se koristi kao nož za osetljive ivice ili krivine. 5. Broj 6 se zove V alat ili alat za razdvajanje (parting tool), zahvaljujuci svom obliku. Služi za pravljenje zareza i žlebova sa ravnim stranama i oštrim unutrašnjim uglovima na dnu. Može se koristiti za različite namene, kao što je podrezivanje čišćenje oštro definisanih uglova, uokviravanje crteža itd. Trebalo bi da ga dobijete sa pravom oštricom, a ne svedenog kao što se neka prave.

6. Broj 7 duborezachki noz-neophodan i najuniverzalniji alat, najcesce se koristi 7. Broj 8, 8, 10 rezbarski i drugi nozevi 8. Broj 11 kamen za ostrenje Ovde je opisana najcesca upotreba ovih dleta, sto ne znachi da mu vi mozete naci i drugu namenu. Uglavnom svaki duborezac ima neki svoj izbor dleta koje najchesce upotrebljava. I evo jednog Pfeil pochetnichkog kompleta. Pfeil ima najbolji duborezachki pribor, ali skup ko djavo. Ovaj komplet sam platio nesto vishe od 100EU. Malo pristojniji kompleti kostaju i preko 1000EU.

Posle alata dolazi drugo pitanje, kako ucvrstiti komad drveta na kome cemo raditi. Postoje dva nacina, stegom ili napraviti radnu plochu. Ja sam pristalica radne ploche jer mi je lakse da okrecem podlogu nego da se ja setam oko nje. Na slici je sema a dimenzije prilagodite. Sledeci korak, jedan od najvaznijih je ostrenje dleta. Ostar alat je jedna od najvaznijih stvari u duborezu. Sutra cu i to okaciti ako uhvatim vremena. Posle alata dolazi drugo pitanje, kako ucvrstiti komad drveta na kome cemo raditi. Postoje dva nacina, stegom ili napraviti radnu plochu. Ja sam pristalica radne ploche jer mi je lakse da okrecem podlogu nego da

se ja setam oko nje. Na slici je sema a dimenzije prilagodite. Sledeci korak, jedan od najvaznijih je ostrenje dleta. Ostar alat je jedna od najvaznijih stvari u duborezu.

Postoji mnogo tehnika oštrenja
Postoji mnogo načina oštrenja, a najbolje je da sami pronađete šta vam najviše odgovara i da se toga držite. Svaki put kad promenite tehniku, menjate i ugao, tako da svaki put morate iz početka da formirate ivicu alata. Zato odaberite jedan način i držite ga se. To znači da ćete nakon 8-10 oštrenja dobiti dobru ivicu. Ni nož ni dleto neće biti savršeno oštri nakon prvog oštrenja. Potrebno je neko vreme rada i više oštrenja dok ne postignete savršenu oštrinu alata. Zato budite strpljivi. Malo dubite, malo oštrite, opet malo dubite, malo oštrite…uskoro ćete doći do željenog rezultata. Kao i svaki alat tako i dleta treba odrzavati i ostriti. Dobro naostrena dleta i noz su glavni preduslov rada. Ostrenje dleta je majstorska vestina, i treba dosta vezbe da bi se ona savladala.

Ostrenje noza i ravnih dleta
Smedji brusni kamen, granulacija 800

Počnite smeđim kamenom za oštrenje. Postavite nož postrance ravno na kamen. Zatim lagano podignite

zadnji kraj noža sasvim malo sa kamena. Zamislite da ste ga podigli toliko da ispod zadnjeg kraja možete da umetnete 4-5 listova papira. Tako ćete dobiti ugao od 10-12 stepeni. Što je ugao u odnosu na kamen manji, to će alat imati finiju ivicu. Manji ugao znači da će manje čelika zadirati u drvo. Za noževe kojima se prave sigurne linije ili izrezuju linije oštrica bi trebalo da bude što uža. Ravna delta ne zahtevaju tako uske ivice pa ih možete podići više prilikom oštrenja. Ona se oštre pod uglom od 20-25 stepeni. Pratite uputstva proizvođača alata. Nakon što naučite kako se koji alat ponaša, možete prilagoditi ugao oštrenja svojim potrebama. Vucite nož duž kamena u pravcu suprotnom od oštrice. Kada završite potez do kraja, okrenite nož i ponovite isto sa druge strane. Ono što radite sa jedne strane noža radite i sa druge kako biste formirali dvostranu oštricu. Prilikom ostrenja noza primenite potez kretanja po kamenu kao kad berberin ostri britvu na kaish. Kada jednom formirate dobru oštricu, počnite da koristite beli kamen fine granulacije. Grubi smeđi kamen se koristi samo za formiranje ivice, nakon toga samo treba da zadržite taj ugao. Za ravna delta potrebna vam je jednostrana oštrica, a ne dvostrana kao na nožu. Stoga koristite 4-5 prelaza po ivici zasecanja, a onda okrenite dleto za još jedan prolaz drugom stranom.

Proveravanje ivice
Sa smeđim kamenom radite dok ne vidite da je formirana nova ivica zasecanja. Proverite sjaj duž ivice. Ovo obično traje nekih 15 minuta ozbiljnog rada. Ono čemu se nadate u ovoj fazi je tanka ivica. To je zapravo mali trag metala na samoj ivici oštrice koji je napravio kamen. Držite alat pod jakim svetlom. Ako okrenete sečivo postrance i pogledate direktno na oštricu videćete svetlu liniju…ta linija je tanka ivica. Oštrica oštrine brijača je pod svetlom gotovo nevidljiva jer nema sjajne linije. Ako vidite ivicu alata to znači da još nije oštar. Takođe proverite duž strana oštrice. Tražite bilo kakve svetle tačke koje strče sa linije oštrice. To su takozvani “zubi” na oštrici koji još nisu skinuti. Radite sa grubim kamenom dok svi “zubi” ne nestanu i dok ivica ne bude veoma tanka. Do ovog rezultata ćete doći vežbom i iskustvom.

Finaliziranje ostrice
Fini beli brusni kamen, granulacija 800 Sledeći je na redu fini beli kamen. Nož bi trebalo da je neznatno uspravljeniji u odnosu na položaj na smeđem kamenu, znači pod uglom od 12-15 stepeni. Koristite iste poteze nožem unazad. Ovo sada formira manji ugao i vodi ka formiranju oštre ivice. Sa novim nožem radite 10-15 minuta na belom kamenu. Na ovom kamenu se vide opiljci sivkaste boje. Ponovo proverite oštricu pod jakim svetlom. Tražite bilo koje svelte površine duž ivice oštrice. Svetli tragovi znače da još morate da radite na belom kamenu i da još imate tanku ivicu. Osnovni cilj rada na smeđem kamenu je da napravite tanku liniju…osnovni cilj rada na belom kamenu je da je uklonite. U ovoj fazi oštrenja tanka ivica će biti veoma fleksibilna i ako proverite oštrinu prstom, osetićete je. Pređite prstom od tupe strane noža ka oštrici. Osetićete rub tanke ivice kada dotaknete vrh oštrice.

Ne zaboravite kako drzite dleta. Na slici dole je polozaj dleta pri ostrenju i radu, u zavisnosti sa kojim drvetom radite. Ne bih preporucio stalno prepravljanje nagiba dleta, bolje je formirati ostricu jednog dleta za meko drvo a drugog za tvrdo.

Ostrenje U i V dleta
Jedno od najproblematichnijih ostrenja je ostrenje profilisanih dleta. Ja sam dosta vremena proveo trazeci najefikasniji nachin ostrenja a da ne ostetim dleta koja ni malo nisu jeftina. Ovaj metod ostrenja profilisanih dleta “brusnim papirom” iliti “shmirglom” mi se chini najefikasniji uzimajuci u obzir brigu da ne ostetim dleta. Ovaj trik sa drvetom, za ostrenje profilisanih dleta funkcionishe. Pa ovako: 1. U lipovom drvetu dletom sa strane pozitivnog profila izdubimo kanal (kao na slici) 2. Do njega, negativnim profilom dleta takodje usechemo, i otklonimo oshtre ivice drveta da ne bi smetali shmirgli da se useche (kao na slici) 3. Prvo postavimo brusni papir iznad prvog kanala, ja sam prvo koristio granulaciju 800 4. Poliranje sam radio sa papirom granulacije 1200 Ostrio sam dok dleto nije pochelo da mi seche brusni papir skoro kao zilet.

Jos malo o ostrenju dleta - praktichan rad - ostrenje Prva stvar koju duborezac mora da uradi je da naoštri alat. To jest, ako predpostavimo da su oni upravo stigli od proizvođača, formirane ivice ali bez oštrice. Primetićete da svaki od njih ima dug nagib koji se zaršava tupom ivicom, na mestu gde bi trebalo da se nalazi oštrica. Uzećemo ravno dleto broj i njega ćemo prvo naoštriti jer je najlakše, a tako ćemo i steći malo iskustva pre nego što pređemo na olučasta dleta. Kamen za ostrenje postavite na tezgu u položaj tako da kraj bude okrenut onome ko radi. Alati koji se koriste za meko drvo traže veću površinu kosine i oštriju ivicu od alata koji se koriste za tvrdo drvo. Oba ugla su prikazana u predhodnom postu. Postavite površinu oštrice dleta na kamen pod uglom , a sa dva prsta leve ruke pritiskajući oštricu što je moguće bliže kamenu. Potom počnite da vučete alat od kraja do kraja kamena vodeći da desnu ruku ne pomerate gore – dole, već da je držite na istom nivou tokom čitavog poteza, pritom jako pritiskajući oštricu levom rukom, kako bi bila u dobrom dodiru sa kamenom. Talasanje desne ruke za rezultat ima zaobljenu ivicu koja je fatalna za oštrinu. Povrsina ostrice dleta treba da je idealno ravna, ne smeju postojati obline. Kroz praksu će se mišići ručnog zgloba navići na pravilne kretnje, međutim, važno je da ovo naučite kako biste na vreme stekli dobre navike. U početku treba raditi veoma sporo, dok se šake ne naviknu na pokrete. Duborezački alati za razliku od tesarskih, neki imaju ostricu sa obe strane i ti se oštre se sa obe strane, u približnom odnosu od 2/3 spolja i 1/3 iznutra. . Videćete da je nakon oštrenja na kamenu, dok prst klizi niz alat i preko ivice, oštrica hrapava. To se mora ukloniti pomoću oštrenja strane na finom belom kamenu. Pasta napravljena od korunda i šafrana u prahu pomešanim sa mazivom koristi se podmazivanje kože pre oštrenja. Kada je alat dovoljno naoštren , a sve neravnine uklonjene, spremno je za upotrebu, mada je dobro probati ga na komadu drveta i proveriti ima li još neravnina pa ako je potrebno ponovo ga naoštriti na belom kamenu Pre nego što ostavimo ovaj alat, pogledatajmo ga nakon što je korišćen izvesno vreme nakon čega je postao tup. Njegova oštrica i kosina iznad nje sada su u velikoj meri uglačane zahvaljujući trenju sa drvetom. Stavićemo ga na kamen, trudeći se da zadržimo originalni ugao dletai. Videćemo kad pogledamo u alat nakon malo oštrenja da ovoga puta ima oštri obod duž ivice za razliku od sivog čelika koji je bio u dodiru sa kamenom. Ovaj sjajni obod je deo uglačane površine koju je imala čitava kosina pre nego što smo počeli drugo oštrenje, što dokazuje da stvarna oštrica još nije dotakla kamen. Sada dolazimo u iskušenje da podignemo neznatno desnu ruku, kako bismo se oslobodili ovog sjajnog oboda (koji se po nekad zove “sveća”); tako ćemo dobiti ivicu brže nego da smo oštrili sav metal iza nje. Uradimo ovo i uskoro dobijemo našu ivicu; svetli obod je nestao, a mi smo uradili jednu ne baš pametnu stvar, a nismo uštedeli ni mnogo vremena, zato što smo upravo počeli da pravimo oblu ivicu, koja će ako nastavimo tako dovesti do toga da alat bude beskoristan sve dok se ponovo ne formira. Ovde nema pomoći: potrebno je mnogo vremena i muke za oštrenje alata; sa dobrim metodom i pažnjom biće potrebno veoma malo brušenja, sem ako alat nije uništen. Ostrenje profilisanih dleta (U i V dleta) na drugi nacin (kamenom za ostrenje ) uzećemo olučasto dleto . Budući da je ovo obla alatka, uzecemo kamen koji smo odredili za olučasta dleta. Počinjemo da oštrimo alat na isti način kao što je opisano za ravno dleto, samo što sad imamo još jedan pokret. Kako bi svi delovi ivice alata bilo u dodiru sa kame-nom, ovo dleto mora da se kotrlja sa strane na stranu dok ide gore dole. Kako bismo ovo dovršili moramo polako da uvežbamo zglob kako bi ušao u korak sa ovim gore – dole pokretima; Potpuno je nebitno da li ćete jedan zaokret alata napraviti tokom jednog prolaza duž kamena ili samo jedan okret kroz više gore-dole prolaza. Glavna stvar je ujednačenost oštrenja duž čitave oble ivice jer ako jedan deo naoštrite više ona će postati talasasta, a to je nešto što treba izbegavati što je moguće više. Kada je spoljna strana čisto naoštrena, oštri se unutrašnja strana sa klinom koji smo napravili od drveta koji je u dimenzijama i oblika unutrasnje strane dletanego slika dole. Dršku alata treba držati levom rukom dok je oštrica naslonjena na komad drveta. Držite klin između prstiju i palca iskosivši ga malo preko unutrašnje ivice; raditi u seriji kratkih poteza na dole, počinjući potez

u jednom uglu dleta i završavajući ga u drugom. Ponavljajte ovu radnju, veoma blagim pokretima dok ne uklonite sve neravnine čime ćete alat verovatno dovesti u stanje da je spremno za upotrebu. Ja za ovu radnju upotrebljavam brusni papir granulacije 1200. Sa dletom veiner se postupa na isti način ali budući da ovaj alat nije u preseku deo kruga ( ima ravne strane ), radi se jedna po jedna strana; da biste mu sačuvali oblik ravnih strana jednu stranu oštriti najviše šest puta pa preći na drugu sa istim brojem puta oštrenja. Sa ovim alatom se mora pažljivo raditi jer mu se oblik lako kvari. Unutrašnjost se oštri sa klinom od drveta koji smo napravili (kao za U dleta), prekrivenim smirglom granulacije 1200, strana po strana, jer je nemoguće naoštriti čitavu sekciju ovog alata u jednom potezu. Kada oštrice alata počnu da se tupe, najčešće ih je dovoljno naoštriti samo smirglo, sto treba činiti često. Budući da je postupak sa svim olučastim dletima manje-više isti, praksa će omogućiti ovaj postupak prilagode obliku alata sa kojim radite. Ostala su nam samo još V dleta dleta u obliku kašike. Vrh V dleta je toliko oštar da predstavlja teškoću za oštrenje iznutra. U ove svrhe se koristi klin u obliku noža, a takođe je dobro da isečete i klin od drveta sa tankom ivicom i da ga zamotate smirglom pa njime često prolazite kroz ugao između stranica. Ukoliko nema oštar vrh, ovaj alat je beskoristan; i trunčica neravnine ili zatupljenosti će mu smetati da prolazi kroz drvo ili će cepati drvo. Prilikom oštrenja ovog alata strane treba jako pritisnuti na kamen, i svaki čas proveravati kakav se efekat dobiva. Ako počne da se javlja praznina na jednoj strani kao što se često dešava, onda oštrite drugu stranu dok ne nestane, vodeći računa da pritisak bude najjači na vrhu alata. Ukoliko strane počnu da gube oblik, prođite alatom duž kamena držeći ga pod pravim uglom u odnosu na kamen ali pod pravilnim nagibnim uglom; u ovom slučaju alat se drži skoro na kraju između prstiju i palca. Dleta u obliku kašika drže se pod mnogo višim uglom u odnosu na kamen sve dok oštrica nije u dobrom odnosu sa površinom, a mogu se voditi i postrance duž kamena vodeći računa da je svaki deo oštrice u dodiru i da se oštri isti broj puta. Ovo možete raditi tako što ćete oštriti prvo jednu polovinu pa drugu ili oko alata u zavisnosti od veličine i dubine alata. Kako god da je dobijete oštrica mora imati kosinu sečenja koja je duga i ravna, a ne obla i zatupljena. Mnogi profesionalni duboresci imaju komplete klinova za oštrenje unutrašnjosti alata (napravljenih od materijala od koga je I kamen za ostrenje), od različitih krivina koje se tačno poklapaju sa svakom šupljinom alata koji imaju, uključujući i trouglasti za unutrašnjost V dleta. Isto pravilo se ponekad primenjuje i za obline spoljne strane olučastih dleta i za njih se prave odgovarajući kanali na ravnom kamenu, što predstavlja posao koji je i težak i zahtevan. Dok se unutrašnjost dleta tretira odgovarajućim klinom koji se lako može prilagoditi svrsi obradom na tocilu, sa spoljnom stranom nije teško raditi pa se ožlljebljeno kamenje može i izostaviti. Moram da naglasim izuzetnu važnost održavanja alata u dobrom stanju. Kada je alat zaista oštar čuje se fijuk tokom rada; tup alat daje loš proizvod, a duborezac gubi i vreme i živce. Nema sumnje da velika tehnička veština prikazana na radovima Grinlinga Gibonsa i njegovih sledbenika ne bi nikad postignuta bez pomoći izuzetno oštrih alata. Alata koji nisu samo naoštreni a potom korišćeni sve dok se nisu istupili, već alata koji su bili uvek oštri i koji nikad nisu ni bili ni blizu toga da se istupe. Oštrenje alata je zaista umetnost sama po sebi, pa kao i druge umetnosti ima svoje sledbenike koji pobeđuju teškoće sa očitom lakoćom, dok drugi posrću na svakom koraku. Nestrpljenje je kamen spoticanja kod ovakvih radnji. Dobar početak je pravi dobitak. Pažljivo ispitivanje svakog alata i po cenu gubitka vremena ispravljanje grešaka u proizvodnji, jedini je način da se postane ekspert za oštrenje alata.

I da zavsim temu ostrenja sa jos par napomena. Dleta sa jednostranom ostricom(sl.1), treba ostriti samo sa strane gde je kosina. Kad se postigne zeljena ostrina, drugom stranom samo lagano preci preko kamena ili ga vertikalno zabosti u neko meko drvo. Kod dleta na slici 2 ostriti obadve strane. I na kraju provera, uzmete list od novine, drzite na jednom cosku, ostalo neka lagano visi. Dletom zasecite ivicu novina. Ako dleto sece novinu a da je ne guzva onda je dobronaostreno.

Dramatika senke
Crtez dugo vremena nije smatran umetnichkim delom da bi u savremeno doba Da Vinchijevi, Mikelandjelovi, Direrovi itd. crtezi dostizali baslosovne sume. Po meni, duborez dodje negde na prelazu izmedju crteza i skulpture, ne da dodje nego mu je tu mesto. Sta daje jednom crtezu draz, dubinu, dramatichnost? Naravno senka. Kako to postici u duborezu? Podrezom. Sa podrezom se postize dramatichnost jednog duboreza. Igra senki je ono sto mi vidimo i osecamo. Ko god da je fotografisao neki duborez, reljef ili skulpturu video je da treba da se potrudi da nadje dobar ugao da bi prikazao svoj rad. Uvek primeti da mu rad izgleda lepse nego na fotki. Jedan moj savet: nikako ne fotografisati rad sa direktnom svetloshcu prema njemu, svetlost uvek treba da dolazi sa strane. Iz tog razloga ne volim da radim duborez sa sema, a i ako uzmem da ga radim obavezno iscrtam senke, da bih znao gde dolaze podrezi. Pogledajte slike renesansnih majstora, uvek imate “tachku” odakle dolazi svetlost, narochito slike majstora svetla - Rmbranta.

Moze duborez da bude dubok i 5cm, npr., ali je plitak ukoliko nema podreza. Da bi ovo razjasnili, sledeci post cu napisati o tome, sta je plitki ili “niski” reljef, kako ga neki zovu,. a sta je duboki. Uglavnom, razlika je u podrezu.

Tri nachina dodavanja senki na duborezu (dramatike)
Kako vaše majstorstvo bude napredovalo počećete da se opredeljujete za različite stilove duboreza. Dok će vaši prvi radovi biti više nalik plitkim krugovima oko duboreza, kasniji će biti mnogo smeliji i dramatičniji. Planiranje i korišćenje senki dobijenih duborezanjem, dodaće novu dimenziju vašem radu. Postoje tri jednostavna načina da dodate senke. 1. Prvi je pomoću podreza koji se nalazi na spoju dva elementa ispod objekta u prednjem planu. 2. Drugi je planiranje nekoliko manjih površina na vašem dizajnu na kojima će jedan element motiva koji se nalazi na najvišem nivou dizajna biti okružen površinom koja leži na najdubljem nivou duboreza. 3. Treći način da dodate senku je da u potpunosti oslobodite pozadine neki mali element i učinite da slobodno pluta nad površinom duboreza. I na kraju evo kako izgleda senka dobijena podrezom. Na mojoj ikoni Sv. Oca Nikole moze se videti kako to izgleda u duborezu. Duborez je inache radjen na osnovu reprodukcije jedne freske. Obratiti paznju na desnu ruku, koja je, “plivajuci ili plutajuci element”, i na mantiju koja je uglavnom uradjena sa podrezima, naravno zbog “dramatichnosti” senki. I ako vam ne smeta, jedan savet, ako radite duborez “sa fotografije ili slike” tamo gde god je senka uvek dodje podrez, tako cete odrzati dramatiku senki.

Duborez niskog reljefa
Većina primera ranih egipatskih i grčkih umetnika urađena je stilom koji se zove niski reljef. Kod ove tehnike, ivice jedne izdubljene površine naginju se na dole ka sledećoj površini preseka. Spojevi dve površine su lako uočljivi. Niski reljef je duborez koji se radi u definisanim slojevima i čitava izdubljena površina ima plitak izgled. Niski reljef nije samo duborez koji se radi na maloj dubini drvene površine, ovaj izraz odražava vizuelni utisak koji stvara duborez. Na slici dole možete videti da se spojevi izdubljenih površina susreću, a da ni jedna površina ne baca senku na sledeću dublju oblast. Korišćenjem tehnike niskog reljefa motiv je smešten na drvenu pozadinu vidljivim presecima koji naglašavaju utisak da je motiv izrezan u duborezni blok. Nakon što prenesete motiv na čisto drvo, pomoću sigurne linije uklanite pozdinu. Višak drveta se uklanja “C” dletom ili ravnim dletom zasečenog vrha. Kad utvrdite nivo pozadine počnite da radite sa olučastim dletom i primenjujte pliće rezove. U ovoj fazi, pozadina ne mora da bude potpuno zaravnjena. Pojedinačne oblasti unutar dizajna su sledeće na redu. Koristite opet sigurnu liniju da biste definisali preseke svake oblasti, a zatim obrijte ili zaoblite površinu na kojoj radite kako biste stvorili izgled dimenzije. Uglavnom ćete počinjati zaobljavanje sa visokim tačkama u centru ovih površina, a potom raditi nagibe u svim smerovima prema susednim delovima dizajna. Premda ova vrsta duboreza deluje plitko, ne znachi da ne treba ici "duboko", radite na tome da postignete različite nivoe. Nivoi cvetnih dizajna koji su ušuškani ispod latica cveta trebalo bi da deluju niže od samog cveta, a ipak iznad pozadine. Niski reljef obično obiluje finim detaljima koji se dube ili „V“ dletom ili nožem. Kada formirate osnovne nivoe, zaoblite sve površine i dodate detalje, počećete da doterujete rad do krajnjeg izgleda. Niski reljefi mogu da budu vrlo uzbudljivi, velikih dimenzija i sa puno detalja, a prave se na dubini od samo 2cm ili još manjoj.

Duborez visokog reljefa Podrezivanje
Duborez visokog reljefa stvara mnogo dramatičniji efekat dubine od duboreza niskog reljefa. Osnovna kreacija dizajna duboreza ista je kao i kod niskog reljefa osim poteza koji se zove podrezivanje. Današnji trend u duborezu je više naklonjen realističnom i detaljnijem radu i najčešće se ostvaruje kroz visoki reljef. Zmajevi doslovno iskaču iz površine drveta, a latice cvetova zadiru u pozadinu i uspinju se i uvijaju u vazduhu. Podrezivanje se koristi da bi prikrilo preseke različitih površina na radu. Podrez doseže ispod površine spajanja i pravi razmak između dve sekcije. Tako se stvara utisak dubine jer oku izgleda da jedna površina pluta nad drugom jer visoke površine bacaju senku na površine ispod njih. Podrezivanje se dovršava drvodeljskim nožem ili olučastim dletima. Dve razdvojene površine se najpre dube kao i kod niskog reljefa. Potom se drvodeljski nož koristi za zasecanje ispod više površine u nižu površinu pod oštrim uglom. Olučasto dleto, ravno dleto zasečenog vrha i sl. se potom koristi za dosezanje ovog reza i stvaranje željenog efekta. Podrez ne mora biti ni dubok ni dramatičan. Dovoljno je ukloniti malo drveta da bi se dobio efekat senke u duborezu.

Ravnanje pozadine
Postoje dva shvatanja sto se tiche smirglanja. Jedno smatra da smirglu ne treba upotrebljavati u duborezu i da se sve moze uraditi dletima, dok drugo shvatanje upotrebu smirgle smatra “normalnim” delom duborezachkom rada. Da li ćete glačati ili šmirglati završeni duborez, zavisi od nekoliko faktora. Pre svega u obzir se uzima drvo na kome radite duborez. Neke vrste drveta se bolje šmirglaju od drugih. Lipa se lista prilikom šmirglanja i formira finu teksturu nalik paukovoj mreži. Beli i crni orah prihvataju šmirglu prilično dobro, kao i hrast i većina čamovine. Pre nego što počnete da šmirglate svoj duborez, isprobajte šmirglu na otpadu koji je ostao od drveta na kom radite. Postepeno šmirglajte u tankim slojevima. Ako ste se odlučili da šmirglate jednu površinu, savet je da ošmirglate čitav duborez. Proces šmirglanja proizvodi malo drugačiji krajnji efekat nego neošmirglana površina što se prilično uočava nakon kompletnog finiširanja. Morate šmirglati nežnim pokretima jer možete oštetiti drvo pogotovo ako je reč o mekim vrstama. Često čistite prašinu pomoću suve krpe. Dobra je i oštra četkica za uljane boje koja dobro uklanja prašinu sa ivica kao i svaka četkica za zube. Kad god je moguće šmirglajte u pravcu vlakana na drvetu mada to može biti prilično teško kod duboreza sa puno detalja. Olovke pripremljene kao sprava za merenje dubine, kao i čačkalice takođe mogu da pomognu prilikom šmirglanja. Šmirgla se obmota oko ovih pomagala kako bi se dosegla teško pristupačna i uska mesta. Olovka je jako dobra jer njome možete da proizvedete jači pritisak nego prstima. Drugi način ravnanja površine je grebanje nekim od alata za duborez. Ravna dleta i ravna dleta sa zasečenim vrhom sa dobro naoštrenim sečivima, držati se upravno na površinu pozadine i njima se grebe duž pozadine u smeru vlakana drveta. Savijeno „U“ dleto, okrenuto na drugu stranu, takođe se koristi za ravnanje površine. Oštro sečivo će uklanjati višak drveta u veoma tankim slojevima. Vrh drvodeljskog noža se koristi za doterivanje ivica i useka. I ovde morate često čistiti prašinu krpom. Dok se lipa šmirgla, beli orah se glača dletima. Grebanje je tehnika koja se koristi pri proizvodnji stolica kako bi se dobile zaobljene ivice na sedištu. Kada završite glačanje, izložite rad jakom svetlu i pregledajte sa svih strana kako biste videli da li je potrebno još glačanja. Kada završite šmirglanje ili grebanje, na radu ne bi trebalo da bude ni tragova obeležavanja olovkom ni udubljenja koja olovka ostavlja. Ovo je veoma važno proveriti jer kad jednom premažete rad nekim sredstvom za zaštitu ovi tragovi će ostati na njemu zauvek. Šmirglanje i grebanje ne znači da svaki potez dleta treba da bude uklonjen. Ostavljanje tragova dleta na radu može da bude veoma efektno i može da predstavlja lep kontrast dobro uglačanim površinama visokog reljefa. U tom slučaju ćete samo uglačati telo poteza ali nećete uklanjati pojedinačni rez.

Laminiranje
Ovo je jedna od tehnika koju koriste neki duborezci da bi dobili debljinu, a ja je licno nikad ne bih koristio. Visoki reljef je jedna od više vrsta duboreza koji mogu biti i masivni i dramatični. Kad planirate motiv, utvrđujete ne samo dužinu i širinu daske koja će vam biti potrebna, već i koliko duboko želite da zasecate u drvo. Najčešća debljina daske koja se može naći u prodaji je od 2,5cm-5cm. međutim moguće je naći i deblje daske od 10cm-12cm. ukoliko vaš duborez zahteva deblju dsku od one koju možete da nabavite, možete da laminirate dve ili više dasaka. Laminiranje jednostavno znači lepljenje dve ili više dasaka kako bi se dobila jedna deblja. Pre nego što počnete proverite da li su površine dasaka očišćene od prašine. Nanesite ujednačen tanak sloj belog lepka za drvo (PVA) na površine koje želite da zalepite, a potom sastavite daske. Postavite neku dasku

koja je malo veća od komada koje lepite, na vrh. Ova daska će zaštiti drvo koje lepite od tragova stega koje mogu nastati tokom procesa stezanja. Sve ovo pričvrstite stegama za stolarski sto. Stege postavljajte na 5cm-10cm jednu od druge kako biste pravilno utegli čitavu površinu koja se lepi. Učvršćujte jednu po jednu stegu povećavajući pritisak. Nemojte do kraja zatezati jednu stegu pre nego šro pređete na drugu jer ćete tako imati neujednačen pritisak što će oslabiti dejstvo lepka. Ostavite da se suši 24h. Kad počnete da radite duborez, tretirajte zalepljene daske kao jednu celinu.

Rad na pozadini Korišćenje sprava za merenje dubine
Kod reljefnog duboreza moraćete da otklanjate veće količine materijala sa pozadine vašeg rada. Upotrebom sprava za merenje dubine olakšaćete posao, tako što ćete znati koliko materijala treba da uklonite. Postoji nekoliko jednostavnih sprava za merenje dubine koje možete da napravite kod kuće. Uzmite novu olovku i dobro zašiljite jedan kraj, na tom šiljku obeležite olovkom dubinu reza. Ovo možete ubaciti u zareze na pozadini i na osnovu toga možete proceniti koliko još drveta morate ukloniti. Za detaljne radove kao što su useci koristite čačkalicu. Čak i komad kartona može da posluži. Karton bi trebalo da ima „uši“ na krajevima kako bi mogao da klizi duž visokih delova duboreza.

Svi pravimo greške!
Bez obzira koliko smo pažljivi, bez obzira koliko vremena posvetimo svakom duborezačkom potezu, ponekad, negde, napravićemo grešku. Nož će iskliznuti ili će vas tekstura drveta odvući sa linije motiva ili će visoke površine biti oštećene. To što je napravljena greška, ne znači da projekat treba baciti jer postoji nekoliko načina da popravite pogrešne rezove na svom radu. Prvo što morate zapamtiti je da na reljefnom duborezu nisu važne linije motiva koji ste kopirali, već završni rad. Linije dizajna su vodilje, odnosno mapa, za konačan rad jer kad završite duborez nijedna od tih linija se neće videti. Ako ste promašili liniju motiva, nastavite da dubite nazad lagano ka liniji. Većina motiva je lako prilagodljiva varijacijama na originalne linije dizajna. Izbegavajte iznenadne promene poteza u nameri da se vratite liniji vodilji jer će ovo samo još više istaći grešku. Neka ta izrezana linija bude nova linija dizajna na kojoj ćete nastaviti da radite. Postoje tri glavna razloga zbog kojih vaš rez može skliznuti sa linije motiva. 1. Prvo, možda pokušavate da režete previše duboko vać sa prvim rezom. Duboki rezovi u nenačetom drvetu nisu podložni kontroli kao ponavljani plitki rezovi. Pokušaj da skinete previše drveta jednim potezom, dovešće do toga da preforsirate rez, vršeći preveliki pritisak na alat. Ukoliko shvatite da prejako pritiskate oštricu, stanite i izvucite nož. Započnite da režete tamo gde ste stali ali ovog puta koristite plitke poteze da biste dovršili liniju. 2. Drugi razlog za skretanje sa linije motiva je samo drvo. Ako radite sa drvetom koje ima dobro definisanu liniju granulacije, oštrica noža će želeti da prati vlakno drveta. Orah je drvo sa jakom linijom granulacije i duboki rezovi imaju tendenciju da vuku nož duž tih linija, a isto je i sa hrastom. Kad vaš motiv prelazi preko granulacije ili ako sečete preko krajeva granulata, koristite male plitke sigurne linije da biste ustanovili radnu liniju. Kad radite sa komadom drveta morate biti svesni kako se kreću linije granulata i morate predvideti sledeći rez. Tako ćete izbeći mnoge greške. Ako radite na veoma komplikovanom motivu, nakon što ga prenesete na podlogu provedite malo vremena razmatrajući moguće probleme, a takve oblasti obeležite crvenom olovkom. Kasnije, kada se udubite u rad te oznake će vam signalizirati površine na koje treba obratiti pažnju.

3. Treći i najčešći razlog za greške u duborezu je korišćenje nedovoljno oštrog alata. Nenaoštreni alati su najveći uzrok grešaka kako na rezu tako i na duborescu. Da bi napravio rez na drvetu, nenaoštren alat mora se na silu provući kroz materijal. Što više budete pritiskali, to će biti veće šanse da sečivo iskoči sa linije motiva pa čak i sa drveta. Ovo može oštetiti rad, a vas povrediti. Svaki rad počnite tako što ćete potrošiti nekoliko minuta na oštrenje alata, ova navika će vam pomoći da izbegnete brojne greške. Ponekad proklizavanje alata može da ukloni velike količine materijala bez koga će dizajn biti drastično izmenjen. Ako je moguće zaustavite se pre nego što je čitav iver uklonjen. Malo lepka za drvo može se sipati ispod isečka, a površina se vratiti na mesto. Za male isečke koristite čačkalicu za nanošenje lepka ispod ivera. Pritisnite isečak ili iver čvrsto na podlogu dok lepak ne uhvati. Ostavite ovu površinu da se osuši preko noći pre nego što nastavite da radite. Premda većina belih lepkova za drvo hvata vać za pola sata, adhezivno sredstvo nije dovoljno jako tako da je rad moguć tek sledećeg dana. Kad se lepak preko noći osuši, izrežite ili izgrebite višak lepka ako ga ima. Pažljivo uklanjanje lepka je veoma važno naročito ako ćete premazivati vaš duborez jer beli lepak ne prima boje. Ne koristite super lepak ili plastični cement za popravke jer nijedan neće dovoljno čvrsto vezati materijal da biste mogli da nastavite duborez. Topli lepak koji se koristi u mnogim umetnostima i zanatima uspešno će zalepiti dva komada drveta ali se nakon toga ne može rezbariti jer ako zarežete po lepku skinućete čitavu traku. Ukoliko je otpao ceo komad drveta, čim lepak počne da se steže zalepite ga selotejpom kako bi držao isečak preko noći. Traka deluje kao mala stega i osigurava da isečak ostane na mestu pod pritiskom zbog boljeg vezivanja. Ako je u pitanju komad koji je otpao sa nekog dela motiva, kao na primer vrh lista izrezanog iz bloka, možda će vam biti potreban tipl kao dodatak lepku. Kao što biste napravili stolarski drveni tipl da biste spojili dva komada drveta, čačkalica može poslužiti kao tipl za duborez. Isecite čačkalicu kako biste dobili minijaturan tipl koji odgovara veličini dela koji popravljate. Grafitnom mekom olovkom obeležite na isečku mesto gde ćete umetnuti tipl. Pređite nekoliko puta preko markera kako biste ostavili deblji sloj grafita. Sada stavite isečak na mesto sa koga je ispao i lagano ga pomerajte napred nazad preko površine spajanja. Tako ćete preneti grafitnu oznaku sa isečka na drvo i osigurati da ste odredili tačno mesto gde ćete izbušiti rupe za vaš minijaturni tipl. Drvodeljskim nožem napravite rupe u oba komada. Stavite malo lepka u svaku rupu kao i preko površine delova koji se spajaju. Stavite tipl u isečak, a potom u rupu na drvetu. Upotrebite traku kao stegu da biste osigurali vezu tokom noći. Dobro očistite sve viškove lepka sa površine zbog finiširanja.

Duborez urezivanjem
Urezivanjem se samo spoljne linije motiva dube u površini drveta. Svaka linija motiva se seče bilo u obliku slova V pomoću drvodeljskog noža, bilo ravnim rezom pomoću malog „U“ dleta, „V“ dleta ili drugog alata za zasecanje. Izdubljene linije dovršenog motiva su ujednačene i po dubini i po širini. Jednostavne linije motiva sa velikim praznim površinama nadvisuju rezove. Pozadina motiva ostaje u nivou originalne površine drveta. Ovo stvara dvodimenzionalni efekat; prva dimenzija je površina drveta, a druga dimenzija je linija reza. Kod niskog i visokog reljefa negativni prostor je pozadina koja se uklanja tokom procesa dubljenja ali kod urezivanja negativna površina je glavni motiv. Sprava za merenje dubine je veoma važan alat kod duboreza urezivanjem. Možete upotrebiti i čačkalicu obeleženu olovkom da biste izmerili dubinu. Čačkalica se lako ubacuje u rez kako bi se proverila ujednačenost reza. Zadržavanje ujednačene linije, kako po dubini tako i po širini, osnovni je zadatak kako bi ste dobili dobar komad umetničkog duboreza.

Veoma detaljni, intrigantni motivi takođe su odlični za ovu vrstu duboreza. Ovde se koriste dve linije različitih veličina. Linije motiva koje definišu velike površine, kao na primer krilo ptice, isecaju se dublje i šire nego linije finih detalja. Sve linije koje okružuju velike površine moraju biti iste veličine i dubine. Linije detalja moraju biti male dubine i širine, kao na primer pojedinačne linije pera na krilu ptice. Ovaj šablon definisanja motiva koristi se tokom čitavog rada. Ne pokušavajte da iz jednog poteza postignete željenu dubinu. Ponavljanje poteza i skidanje tankih slojeva omogućava vam bolju kontrolu nad potezima i sprečava cepanje materijala i odstupanje od linije. Ako koristite drvo krupne granulacije možete napraviti prethodni rez pre nego što počnete da dubite. Jednostavno zarežite liniju rezbarskim nožem do dubine koju želite da postignete na kraju. Napravite nekoliko poteza dok ne dosegnete tu dubinu. Sada postavite dleto u zarez i počnite da dubite tanke slojeve. Duborez urezivanjem je stekao popularnost tokom Renesanse zahvaljujući klasičnom drvorezu. Umetnici poput Direra koristili su duborez urezivanjem kako bi dobili izuzetno detaljne slike sa fantastičnom perspektivom i efektima dimenzije. Kod drvoreza, duborez urezivanjem se koristi za uklanjanje pozadine motiva, ostavljajući samo linije motiva na nivou prvobitne površine drveta. Ovo je suprotna tehnika od duboreza urezivanjem u dekorativne svrhe jer je ovde površina krajnji motiv. Kod drvoreza morate imati na umu da će se dizajn koji režete štampati kao slika u ogledalu. Ono što režete na levoj strani drvoreza pojaviće se na desnoj strani odštampane slike. Stoga, ako mislite da nešto napišete na drvorezu, morate ga napisati kao odraz u ogledalu.u suprotnom možete dobiti divnu sliku sa tekstom napisanim unazad. Koristite osnovne tehnike objašnjenje u duborezu urezivanjem. Za drvorez koristite drvo koje se lako obrađuje, kao što je lipa, jer ćete veoma fine detalje. Takođe koristite debelu dasku jer ćete urezivati bar 2,5cm u dubinu, a možda i više. Ova duborezana drvena ploča će biti stalno izlagana vlažnoj štamparskoj boji pa je stoga potrebno da bude što deblja jer je tako manja verovatnoća da će se izvitoperiti usled vlage. Iscrtajte motiv blagim pritiskom olovke. Kad završite duborez, ostaće samo linije motiva na kojima ne želite vidljive tragove nastale usled pritiska olovke. Ujednačenost dubine rezanja kod drvoreza može da izgleda kao nepotrebna ali ipak neka rad bude uredan i ujednačen. Kada budete odštampali prvu kopiju sa vašeg drvoreza shvatićete da se trud isplatio. Stoga radite polako i strpljivo kako biste dobili fino urađen komad. Kada završite sa duborezanjem, okrenite ploču licem na dola na dasku sa šmirglom i šmirglajte dok ne postignete potpuno ravnu površinu. Nemojte preterivati sa šmirglanjem, radite to što je moguće manje. Komadom glatkog tvrdog drveta uglačajte drvorez trljanjem po čitavoj površini. Nakon toga će drvorez biti sjajan. Prilikom glačanja nemojte pritiskati komad tvrdog drveta na površinu drvoreza, već ga blago trljajte. Lak pritisak je dovoljan da postignete dobro uglačanu površinu. Bojom za drvorez na bazi vode pređite preko čitave površine drvoreza. Najbolje je koristiti valjak za boju jer će na taj način ona biti naneta ujednačeno i bez viška u udubinama. Ukoliko koristite valjak, nanesite malo boje na staklenu ploču prođite valjkom kroz boju nekoliko puta ali svaki put po drugim uglom kako biste rasporedili boju ujednačeno. Nakon toga nanesite valjkom boju na drvorez na isti način kako ste učinili sa valjkom, svaki put po drugim uglom. Sada drvorez okrenite licem na dole na papir za štampu. Veću dasku stavite preko drvoreza i pritegnite je kako bi se postigao pritisak na papir. Najednostavniji način da to uradite je da dlanovima, raširenih prstiju pritiskate dasku. Nađite sredinu daske i stanite naspram nje, a potom polako pritiskajte.

Polako brojte do deset, toliko vremena je potrebno da se boja prenese na papir. Sklonite dasku. Okrenite drvorez zajedno sa papirom. Nežno podignite papir sa drvoreza. Krenite od jednog ugla i ljuštite papir polako i ujednačenim pokretima. Otsak će morati da se osuši na ravnoj površini preko noći. Obrišite boju sa drvoreza. Ukoliko se boja zadržala u udubljenjima očistite je pamučnim tupferima ali vodite računa da na drvetu ne ostanu pamučna vlakna. Nemojte prati drvorez vodom jer ćete prouzrokovati deformacije drveta, a samim tim poremetiti i motiv. Sa jednim drvorezom se može napraviti više kopija ali svaki naredni nanos boje biće malo manje jasan. Odlučite koliko kopija želite da napravite pre nego što počnete da radite. Recimo da hoćete da napravite 25 kopija. Probajte drvorez sa bojom, prvih nekoliko kopija može biti umrljano jer drvo još nije počelo da “radi” sa bojom. Kad dobijete prvi jasan otisak, obeležite ga na levoj margini papira oznakom 1/25. napišite naziv slike u centru donje margine i potpišite se i unesite datum na desnoj margini. Upravo ste dobili prvi otisak vaše ograničene serije grafika. Možda vam se čini da je 25 kopija mnogo, međutim, uskoro ćete videti da će skoro svi koje poznajete želeti jedan primerak. Štampanje možete ponavljati mnogo puta duže vreme sve dok je drvorez pravilno uskladište na ravnoj površini. Kada završite ediciju, nežno obišite površinu drvoreza blago navlaženom krpom, ne natapajte drvo vodom. Sada uramite drvorez i tako ćete dobiti i lepu grafiku i lep drvorez.

Intaglio duborez
Ako ste gledali kako se prave kolachi sa modlama, verovatno ste videli valjak sa modlama čiji je dizajn urezan u površinu drveta. Kada se testo za kolače istanji na dasci onda se valjkom prelazi preko njega, a na testu ostaju divni oblici. Ovaj valjak je primer za intaglio duborez. Kao i kod duboreza urezivanjem glavni dizajn je urezan u površinu drveta, dok pozadina ostaje na prvobitnom nivou drveta. Starinska presa za buter, pečat za vosak su takođe primeri ove duborezačke tehnike. Kod visokog i niskog reljefa glavni dizajn je zapravo pozitivna slika, odnosno najviša površina koja ostaje nakon završetka duboreza. Intaglio duborez koristi obrnutu tehniku kako bi stvorio efekat slike. Ovde je glavna slika negativna površina rada. Umesto da uklanjate pozadinu, uklanjte materijal sa dizajna. Intaglio koristi ovu obrnutu tehniku mnogo detaljnije od duboreza urezivanjem. Svaka površina slike je izdubljena i modelirana trodimenzionalno. Obline latica cvetova i uvojci listova umesto da izranjaju pred vama, zapravo poniru u dubinu drveta. Najfiniji intaglio je najbolje urađen onda kada je dubina dizajna preterana. Svaka površina slike ponire u drvo, dalje od originalnog nivoa podloge, kako bi se naglasio ovaj stil. Olučasta dleta, „V“ dleta i ravna dleta sa zasečenim vrhom su glavni alati za intaglio. Drvodeljski nož će takođe biti dobrodošao deo alata, naročito za duboke detaljne linije koje spajaju pojedinačne delove motiva. Kako i kod svakog duboreza, oštrite alat često. Koristite kratke plitke poteze kako biste postavili dizajn polako. Više nego kod bilo koje druge tehnike, kod intaglia je veoma lako ukloniti drvo ali je veoma taško vratiti ga ako ste uklonili previše. Ovo je izvanredna duborezačka tehnika za bilo koji panelni drveni element kod proizvodnje nameštaja. Budući da najveći deo originalne drvene površine ostaje po završetku dizajna, intaglio je zahvalan za detalje na nameštaju, modeliranje i lako umetanje celih panela. Prednje strane kutija i čela fijoka su naročito pogodni delovi nameštaja za intaglio duborez. S obzirom da je glavni duborez sakriven unutar dubine drvene površine, tokom godina dizajn na kome ste satima vredno radili biće veoma malo oštećen. Iako su stari po nekoliko stotina godina kovčežići za nakit će možda imati iskrzane ivice ili načete ćoškove ali će duborez biti netaknut.

Primer za dubinu Postoji nekoliko načina da proverite dubinu intaglia. Jedan od načina je da držite rad ispred ogledala sa izvorom svetla koji stvara jake senke. Senke će vam pokazati različite dubine. Korišćenjem ogledala imaćete obrnutu sliku i novi pogled na svoj rad, a promeniće se i perspektiva vašeg oka u odnosu na sliku. Drugi način da proverite dubinu je da utisnete glinu, omekšali vosak ili hlebno testo u sliku. Svaka od ovih materija će poprimiti tačan oblik vašeg duboreza i prikazati ga u obrnutoj perspektivi. Zapravo otisak će ličiti na visoki reljef. Pčelinji vosak ćete omekšati tako što ćete ga držati u rukama nakoliko minuta. Zatim nežno mesite vosak. Što ga više budete mesili to će se lakše oblikovati. Hlebno testo ne znači da morate svaki put da ga zamesite već možete koristiti nekoliko komada gotovog hleba bez kore. Sredinu hleba mesite u rukama, ako je previše suv dodajte nekoliko kapi mleka i nastavite da meseite. Potom ga utisnite u duborez. Pošto ste jasno razgraničili radne površine po dubini, počnite da sređujete svaku od njih. Zaoblite lattice cveta i napravite jasne ivice na svim linijama i uglovima. Poravnajte zaobljene površine, bilo grebanjem oštrom ivicom delta, bilo laganim šmirglanjem. Lakše je svaku površinu ošmirglati čim je završite nego čekati da završite ceo duborez pa da onda šmirglate sve odjednom. Sada počnite da dodajete detalje. Kao i kod duboreza urezivanjem, detalji sežu unutar izdubljenih površina. Lagano površinsko šmirglanje vašeg duboreza je neophodno pre nego što on postane deo nameštaja.

Rezbarenje
Jedan od najjednostavnih oblika duboreza je onaj poznat kao rezbarenje. Ova vrsta rada nema savremeno poreklo jer se njen razvoj može pratiti do izvora u varvarskom instinktu za ukrašavanje zajedničkom drevnim stanovnicima Novog Zelanda i drugim ostrvima južnih mora. Tehnički, a sa modernim alatima, to je oblik umetnosti koji zahteva vrlo malo veštine, a dosta preciznosti i strpljivog ponavljanja. Kako su ga praktikovali njegovi varvarski izumitelji, savršenost ova dva kvaliteta uzdiže njihov rad na visoko mesto prave umetnosti. Teško je shvtiti kontradiktornu činjenicu da je ovaj očito jednostavan oblik umetnosti nekada bio pred-stavnik goruće želje za prefinjenošću žestokih i ratnički nastrojenih muškaraca i da bi trebalo, pod uticajem lepo vaspitanog društva da postane jednostavan zadatak estetski nastrojenih školarki. U rukama ovih umetnika - ratnika i sa alatima sa kojima su raspolagali, uglavnom napravljenih od zaoštrenih ribljih kostiju i sličnih sirovih materijala to je bila umetnost koja je zahtevala ekvivalent mnogih finih umetničkih kvaliteta jer su je na taj način shvatili mnogo kultivisaniji narodi. Velika spretnost i svrsishodna namena ispoljili su se u razrađenim ukra-sima na veslima kanua, drškama sekira i drugog oružja što je, s obzirom na tehničke ne-savršenosti alata, zaista veoma impresivno. Budući da je tako, nema bitnog razloga zbog čega tako rudimentarnu formu kao što je rezbarija ne bi smo primenjivali na način saglasan njegovoj stvarnoj prirodi i ograničenjima. Budući da postoji tek nekoliko razlika u elementima, a da je metod tako jednostavan, logično je da uviđajući takva ograničenja kreiramo veći deo našeg dizajna. Stoga umesto proverene prenaglašene raznovrsnosti potražimo njegovu na-jjaču tačku na suprotnoj strani i pomoću jenoličnog ponavljanja motiva nalik pletenoj korpi i osvojimo nagradu koja baš i nije za bacanje pomoću strpljenja i izdržljivosti. Jedino na ovaj način tako ograničen oblik umetničkog izražavanja postaje interesantan i to u najmanjoj meri. Dizajn koji se obično povezuje sa “civilizovanom” praksom ovog rada pripada, uopšteno go-voreći, poznatoj kao “geometrijski” dizajn, što će reći dizajn sačinjen od krugova koji se me-đusobno presecaju u zamršenom motivu. I sada “raznovrsnost” dobijena na takav način, za razliku od uzvišene jednoličnosti varvarskog metoda, je crta koja obeležava slabu želju za postizanje velikih rezultata uz malo napora. Takva “raznovrsnost” je u potpunosti mehanička, tehničke teškoće, sa modernim alatima na raspolaganju, su na prvi pogled detinjarija; zato je takva vrsta dizajna potpuno neodgovarajuće za rad ukoliko su ljudske naklonosti nadražene na razuman način.

Važna činjenica sa ovom vrstom dizajna je ta da su ovi geometrijski motivi u najvećoj meri, mimo njine nepodesne “raznovrsnosti”, zasnovani na jednom detalju. Sve komplikovane rez-barije na veslima i motkama, kao što se može videti u našim muzejima, zasnovane su na detalju kod koga rupe variraju u veličini od 1.58 mm (1/16”) do nesšto malo manje od 6.35 mm (1/4”) po najdužoj strani i to samo na posebnim mestima kao što su bordure i tome slično gde dostižu i nešto malo veću veličinu. Takvu raznovrsnost umetnik je dopustio sebi zahvaljujući približnom poznavanju kružnog oblika, mada ju je uglavnom postizao pronicljivom promenom proporcije rupa ili pomoću promene naglaska na vertikalnim i horizontalnim linijama. --------------------------------------------------------------------------------------------Rezbarenje je danas za duboresce postalo oblik umetnosti samo po sebi. Ova tehnika koristi rezove trouglastog oblika kako bi se dobio interesantan i intrigantan dizajn koji će plesati preko površine drveta. Motivi za rezbarenje definisani su sa nekoliko osnovnih elemenata, kao što su trougao ili linija slobodnog oblika, mada razločite veličine i pozicije ovih elementa kreiraju nove motive. Zbog toga što se u tehnici rezbarenja koristi tek nekoliko oblika može se učiniti da će motivi biti statični, međutim, to je daleko od istine. Trouglovi mogu biti dugi i uski ili veoma kratki i puni po izgledu, jednake kosine su uključene u oblik trougla. Rezbarenje je izuzetno podesno za ornamentisane kutije za nakit, držače za police i daske za hleb koje će predstavljati ukras u kuhinji. Ova tehnika se u osnovi radi rezbarskim nožem. Rezbarenje kao umetnost razvija se u dva pravca. Prvi je motiv koji je stvoren od trouglastih oblika ili tradicionalno rezbarenje. Slobodna forma rezbarenja se dobija fino izrezanim linijama koje se razlikuju po obliku i pravcu. Tradicionalno rezbarenje se može podeliti na fino rezbarenje i krupno rezbarenje. Prvo iznenađenje koje čeka početnika ujedno i ono koje će mu otvoriti oči za čitav niz ograničenja nad slobodom njegovih radnji usađeno u otkriću da drvo ima određenu zrnatost ili vlakna. Ono se ponaša veoma jogunasto odbijajući da bude isečeno baš na tom mestu, odsečeno na onom, a uz sve to izgleda još i kao da uživa u tome što mu osujećuje svaki trud. Postepeno će upoznavati svoj komad drveta; gde vlakna poniru i gde izviru ili se upredaju, a kroz praksu će postati njihov gospodar. U ovome će naći, svojoj prvoj tehničkoj teškoći, neku vrstu blagoslova u prikrivenoj formi jer mu ovo postavlja granice za nešto što bi u drugom slučaju bio beskrajno maglovit izbor metoda. Sada ćemo uzeti komad drveta, bez čvorova i pravilno isečenog sa svih strana. Neka veličina bude 30.5cm . Pričvrstićemo ga za tezgu pomoću dve stege ili jedne stege i stolarskih mengela tako da drži suprotne uglove. Sada smo spremni da počnemo da radimo ali sve do ovog trenutka nismo razmišljali o dizajnu koji nameravamo da izvedemo jer smo bili zauzeti alatima i nestrpljivi da počnemo napad na svilenkasto drvo njegovim oštrim ivicama. Drvo bi trebalo da bude malo duže od dizajna jer će stege oštetiti krajeve. Napravite neki svoj dizajn imajući na umu one tačke koje će biti uzimane prilikom postavljanja dizajna, a koje imaju za cilj izbegavanje teškoća koje bi bile prevelike za prvi pokušaj. Te tačke bi u nekoj meri trebale da imaju ovaj efekat: dizajn bi trebalo da predstavlja lišće, položeno ravno na pozadinu, bez komplikacija u perspektivi. Oni ne bi smeli da imaju talasastu površinu. Margine svih elemenata bi, drugim rečima, trebalo da budu što je moguće bliže prvobitnoj površini drveta, a koju bi trebalo obraditi u najmanjoj mogućoj meri . Spoj listova i cveta predstavljen je jednostavnim rezovima olučastim dletom. Na dizajnu ne bi trebalo da bude ničeg što zahteva predstavljanje zaobljenim površinama. Prolaz za alat kojim će se čistiti pozadina između elemenata ne sme biti manji od 6.5mm (1/4”); to će omogućiti ugaonom graunderu širine 4.76mm (3/16”) da slobodno prolazi napred nazad. Pozadina bi trebala da bude ukopana na dubini od 3/16” (4.76mm).

Rad na pozadini
Jos jednom da ponovimo: prvo treba da prenesete svoj motiv u punoj veličini na drvo pomoću indigo papira. Zatim bilo sa veinerom ili V dletom uokvirite sve listove i sve ostalo, na dubinu od 3mm (1/8”), vodeći računa da ostanete na spoljnoj strani crteža. Za sada ignorišite manje detalje planirajući dizajn kao masu. Za marginu za sad ne treba praviti žleb jer ćemo nju raditi većim alatom. U ove svrhe uzmite olučasto dleto širine 6.35mm (1/4”), a onda počnite u donjem levom uglu panela da sečete žleb otprilike 1.59 mm (1/16”) unutar linije okvira motiva vodeći računa da ne odsečete delove lišća; počnite malo iznad ugla na dnu i završite malo ispod ugla na vrhu. Tokom ove radnje kao i u svim koje slede, zrnatost drveta će manje više biti očigledna. Postepeno ćete upoznavati komad drveta na kome radite pa ćete seći tako da vaš alat ide sa zrnima, a ne nasuprot njih; što bi rekli, sećićete što je moguće više uzbrdo u smislu smera vlakana. Ovo se ne može baš izvesti u dubokim šupljinama ali do tada ćete već steći izvesno iskustvo pre nego što ovo pokušate. Sad uzmite ravno dleto i zabodite ga u izdubljeni okvir, pritiskajući alat vertikalno na dole do one tačke da mislite da predstavlja dubinu pozadine. Za ovo vam nije potreban malj, budući da je drvo dovoljno meko da možete rukom pritisnuti alat, samo imajte na umu da sila mora biti proporcionalna željenoj dubini, kao i smeru zrna; Mnogo je manje pritiska potrebno kada se alat vodi kroz drvo dok su mu ivice paralelne sa zrnom, nego kad je položeno u poprečnom smeru; mali alati lakše prodiru od velikih što je i logično ali moramo voditi računa i o tim stvarima ili nam se može dogoditi nezgoda. Kada ste prošli kroz ceo dizajn na ovaj način, koristeći olučasta dleta koja su potrebna za blage i oštre krive, spustite drvo skoro do podloge, ostavljajući malo za finiširanje. Ovo radite sa bilo kojim alatom koje najbolje odgovara prostoru; što veći to bolji. Secite poprečno zrna što je moguće više a ne niz njih. Ravno olučasto dleto je zgodno za ovu svrhu na većim površinama, a graunderi za uže prolaze. Na ovaj način će podloga ostati u grubom stanju pa ćete je kasnije dovršiti. Sada uzmite olučasta i ravna dleta pa sa njima isecajte okvir što je moguće tačnije do dubine podloge i ako imate sreće, najviše za debljinu dlake dublje. Dok ovo radite neka vam se strane naginju ka spolja prema dnu. Ukoliko se olučasta dleta ne uklapaju u konture vaših linija, nemojte se mučiti, već taj mali deo ostavite za kasnije i uradite ga alatom za čišćenje, bilo ravnim olučastim dletom ili ugaonim dletom koje se koristi kao nož. Sada imamo čitavu konturu izrezanu na dubinu pozadine pa možemo da raščišćavamo drvo koje strči između dizajna i podloge svuda okolo. Ovo ćemo raditi sa graundersima koristeći najveće kad je moguće i uzimajući najmanje samo kad je baš neophodno zbog prostora. Kada smo ovo uradili dovršićemo šuplje strane panela i napraviti mitre. Ponovo uzmite olučasto dleto i napravite čist prorez dodirujući liniju crteža na kraju panela i dopirući do dna ponora, tj. do stvarne dubine pozadine. Da biste napravili mitru (granicu) na vrhu leve strane panela izvlačite rez sve dok alat ne dosegne dno proreza koji ide duž vrha; čim stignete do ove tačke malo ga zaokrenite na gore . Brz okret drške na levo uklanja samo male količine drveta i tako formira jednu polovinu mitre. Rez poprečno na zrna bi trebalo prvo uraditi jer se na taj način smanjuje rizik od cepanja. Sada sve ponovite na drugoj strani zrna i jednu mitru ste skoro završili. A sada nekoliko reči o poniranju podloge. One uvek izgledaju bolje ako su izdubljene olučastim dletom od onih koje su isečene pravim uglom na dole. U prvom slučaju one stvaraju utisak da je čitav rad urađen iz jednog komada drveta, dok kod zasecanja pod pravim uglom uvek podsećaju na nameštaj, kao da je komad drveta zalepljen da bi formirao marginu. Sada imamo isplaniran rad i prilično ujednačen nivo pozadine pa smo spremni da radimo malo duboreza. Pre nego što počnemo moram da vas podsetim da morate biti veoma pažljivi pri rukovanju alatom; to je stvar od najvećeg značaja ukoliko želimo da izbegnemo gomilu isečenih prstiju i oštećenih radova. Leva ruka u

duborezu ima isto posla koliko i desna ali na drugačiji način. Uhvatite ravno ili olučasto dleto levom rukom pomalo ispruženih prstiju, tj. mali prst bi trebalo da bude na sečivu, a palac bi trebalo da bude uperen ka vrhu drške; zglob treba da je oslonjen na rad. Desna ruka se koristi za guranje alata napred i za usmeravanje alata ovamo ili onamo, zapravo radi kao vodilja. Obe ruke se mogu opisati kao suprostavljene jedna drugoj po snazi jer se pritisak na alat desnom rukom ublažuje levom dok se ne postigne potpuna ravnoteža i ne ostavi taman onolika sila koliko je potrebno da se drvo iseče nežno bez opasnosti od klizanja unapred i oštećenja rada ili povrede prstiju. Na taj način alat je pod potpunom kontrolom, a i najmanja promena pritiska bilo koje ruke može mu promneniti smer ili ga zaustaviti. Nikada nemojte voditi alat samo jednom rukom jer se nikada ne zna šta se može dogoditi ako sklizne. Nikada ne talasajte alatom i uopšte imajte na umu da su to opasne sprave i za onog ko ih koristi i za rad. Nikada ne primenjujte previše sile na alat kada se nalazi u blizini osetljivih prolaza već isecajte malo po malo drveta kao miš u malim delićima. Sada smo spremni da dovršimo naš panel. Uzmite graundere u skladu sa veličinom i uvek koristite najveći mogući. Alat držite dobro pritisnut na dole i obrijte neravnine na pozadini, vodeći alat kako pravo tako i malo na stranu. Radite pravo do lišća koje bi ako je dovoljno duboko isečeno trebalo da omogući isečcima da slobodno otpadaju ostavljajući čistu liniju preseka; ukoliko to nije slučaj onda se upravne strane moraju ponovo seći dok pozadina nije očišćena od isečaka. Alati za pozadinu su veoma skloni da se ukopaju u pozadinu i obavljaju posao sami za sebe: oštar alat, praksa i blagi pokret u stranu će ovo sprečiti. Uglove do kojih ne možete dopreti povijenim dletima, možete dovršiti ugaonim dletom.

Rad na motivu
Sada smo došli do ukrašavanja površine, za duborez ovog dizajna dodaćemo je samo malo. Sve se radi olučastim dletima. Uopšteno govoreći, uđite u žleb na njegovom najširem kraju i izađite iz njega na najužem kraju spuštajući dršku alata postepeno kako idete ka tome da podignete alat sa drveta istovremeno iscrtavajući oblike. Rezovi olučastim dletima nikada ne izgledaju tako dobro kao kada su urađeni u jednom potezu; ponovno prolaženje uz dodatke ostavlja za sobom loš izgled. Ako ovo ipak mora da se uradi alat se mora propustiti na kraju kroz čitav žleb kako bi uklonio tragove alata – pobočno klizanje ivicom u kombinaciji sa kretnjom napred obično uspeva. Da biste napravili kružni centar cveta, utisnite olučasto dleto najpre nežno i pod pravim uglom u odnosu na drvo. Kada je napravljen rez oko čitavog kruga uvedite ivicu alata u rez vrteći dršku prstima sve dok ivica ne zaseče svoj put do željene dubine. Izdubite strane listova tamo gde je neophodno pomoću ravnog olučastog dleta unutrašnjom stranom i pomoću ravnog i ugaonog dleta spoljnom stranom. Njih bi trebalo koristiti klizećim potezom ili kao da radite nožem i ne treba ih samo gurati napred. Završite površinu na isti način svuda između zareza olučastih dleta i po ivicama listova formirajući veoma blag nagib , a onda možete reći da se ovaj panel može nazvati završenim.

Primeri postupka rada

Slichne sheme kao na slici mozete da nadjete u bilo kojoj knjizi za crtanje portreta. Ochi, nos i usta su centralni delovi svakog lika, a ako pogodite ochi uradili ste 50% posla. Ako ste nekad crtali portrete ili ljudsku figuru bice vam lakse, ali nije neophodno, jer po tehnologiji, zadatu temu cete preneti sa indigo papirom, pa moze neko i da vam nacrta. Ovakvi radovi, kao sto je ovaj na gornjoj slici, imaju malo deformisane proporcije. Na donjoj slici su idealne proporcije (sto malo ko ima, teorija je teorija) kojih se chovek moze u osnovi drzati kao nekog vodicha za rad. Počnite tako što ćete nacrtati rešetku visoku 8” i široku 5”. Podelite pravougaonik na kvadrate stranice 1”. Za ovu vežbu crtanja koristićemo ćeliju od 1” koja odgovara širini oka na vašem crtežu. Tako ćete dobiti crtež koji je najpribližniji prirodnoj veličini. Obeležite središnu vertikalnu liniju rešetke. Ovo će biti tačka podele lica s leva na desno. Obeležite središnu horizontalnu liniju rešetke koja će biti linija podele između čela i površine sa crtama lica. Gornja polovina rešetke sadrži obod obrva, čelo i lobanju. Ova površina se kod duboreza Duha iz drveta koristi za duborezanje kose i naglašenih detalja ornamenata. Obod obrva leži na dnu ovog dela rešetke i visok je oko pola ćelije. Površina sa crtama lica zauzima donju polovinu rešetke. Ova površina sadrži oči, nos, usta i bradu, kao i najveći deo ušiju.

Radite sa linijama rešetke: • Nos se postavlja u dve centralne gornje ćelije. Trebalo bi da bude jednu ćeliju širok i dve ćelije dug. Nos se širi od pola ćelije širine na grebenu do jedne ćelije širine na nozdrvama. Nozdrve su visine oko pola ćelije. • Oči su široke jednu ćeliju i visoke pola ćelije. Podeljene su jednom celom ćelijom u kojoj se nalazi nos. donja polovina ove ćelije oka sadrži čitav donji kapak. • Zenice oka leže na središnoj liniji ćelije oka. Predstavljaju polukrug koji nestaje u gornjem kapku. Zenice su dve ćelije udaljene jedna od druge. • Usta su dve ćelije široka i smeštena direktno ispod linija zenica. Leže na donjoj polovini jedinice ispod nosa. Donja usna je punija od gornje. Uglovi usana su povijeni na dole do tačke koja se nalazi na dve trećine ove ćelije. • Brada leži u poslednjoj ćeliji ispod nosa i široka je samo malo više od jedne ćelije. • Linija vilice počinje na središnoj liniji donje polovine rešetke. Ovo je blago zakrivljena linija koja se naginje jednu ćeliju na dole i doseže do površine brade preko crteža. • Uši počinju isto na ovoj središnoj liniji i dosežu do površine čela. Vrh ušiju ne sme da prelazi sredinu oboda obrva. • Najviša tačka jagodičnih kostiju leži tamo gde linija dna ćelije koja sdrži oko, preseca središnu liniju zenice.

I sve se to nacrta i krene se sa radom. I onda imamo malo poteskoca, lako je to nacrtati, olovka i gumica na papiru ostavljaju sasvim razlichiti trag od dleta u drvetu, treba to sad izdubiti u drvetu, kako poceti??? Meni su u pochetku bile najproblematichnije ochi: deo ispod obrva-najtezi deo, oko i deo lica ispod oka. Na slici je detalj ociju sa mog duboreza. U ovoj fazi se najbolje vide povrsine u drvetu. Kad dodjete do ovih povrsina, a mislim da je iz ove faze lako uochljivo kako ih treba “odraditi”, kasnije su samo finese dodavanja finih detalja. Na slici tri pravac strelica pokazuje pad povrsina.

Recepti starih majstora za obnovu drveta
VAŽNO NEKI OD DOLJE NAVEDENIH SASTOJAKA SU ŠTETNI ZA ZDRAVLJE KORISTITE ODGOVARAJUÆA SREDSTVA ZA ZAŠTITU NA RADU SVE ŠTO RADITE ,RADITE NA VLASTITU ODGOVORNOST ODRŽAVANJE DUBOREZA Laneno ulje 0,8 L. Bijela piva 0,8 L. Bjelanjak 1/2 Amonijak 10 gr. Alkohol 10 gr. Sve sastojke dobro izmiješati. Oèišæen drvorez premazati otopinom i na mokro polirati mekom krpom ODRŽAVANJE POLITURE 1. Laneno ulje 20 dijelova. Bijeli ocat 20 dijelova. Terpentin firnis 5 dijelova. Napraviti mješavinu i èuvati u zaèepljenoj boci. Za èišæenje staviti na krpicu i lagano izglaèati površinu. 2.

Laneno ulje 12 dijelova. Bjelanjak 2 kom. Ustajala piva 10 dijelova. Antimon-klorid 1 dio. Napraviti mješavinu (manju kolièinu jer se kvari) staviti na krpu i prepolitirati namještaj. 3. Maslinovo ulje èisto 2 dijela. Terpentin 1 dio. 4. Ricinusovo ulje 2 dijela. Ocat bijeli 1 dio. 5. špirit 1 dio. Biljno ulje 1 dio. Vrijedi za gore navedene otopine: Premazati namještaj i na mokro polirati, stalno mijenjajuæi krpicu. 6. Stearin Terpentin 10 dijelova. špirit 1 dio. Vrlo malo stearina otopiti u mješavini terpentina i špirita. Otopinom na tanko namazati namještaj. Nakon sušenja prepolitirati. 7. Cerezin bijeli 0,2 L. Petrolej 1 L. Rastopiti cerezin u toplom petroleju, ohladiti i èuvati u zatvorenoj boci. Otopinom na tanko namazati namještaj. Nakon sušenja prepolitirati. POLITIRANJE DRVA Klasièno politiranje je spor i naporan posao no ne može ga nadomjestiti niti jedan suvremen lak. Kod politiranja najveèu pažnju posvetiti mehanièkoj obradi površine drva, jer i jedan jaèi potez popreko godova može nanijeti nepopravljivu štetu površini. BRUSITI I GLAÈATI SAMO UZDUŽ GODOVA Na mehanièki uglaèanu površinu polituru nanašati na slijedeæi naèin. Napraviti tampon ovisno o velièini površine za politiranje (ne preko 1 m2) Od vunene krpice napraviti lopticu i staviti ju u kvadratnu krpu od lanenog platna, èije krajeve skupiti i zavezati. Na jastuèiæ kapnuti par kapi lanenog ulja i poèeti politirati radeæi krugove i osmice. Ne politirati èitavu plohu odjednom ako je veèa od 1 m2. Kada se krpica poène lijepiti, kapnuti opet par kapi ulja i nastaviti polirati do željenog sjaja POLITURE 1. Politura za orah i palisander (tamne vrste drva) Rubin šelak 10 dijelova. špirit 40 dijelova. Otopiti šelak u špiritu.

2. Bijela politura Žuækasti šelak Metil-alkohol Špirit 90%. Otopiti šelak u metilnom alkoholu. Pomiješati 1 dio otopine sa 10 dijelova špirita. 3. Bijela politura -2Bijeljeni šelak 250 gr. Alkohol 90% 2 L. Olovno bjelilo po potrebi Otopiti šelak u alkoholu, ostaviti nekoliko dana na toplom i umiješati bjelilo do željenog tona. 4. Brza politura šelak 14 gr. špirit lak 1/2 L. Petrolej 19 gr. Benzol 1 gr. Eter 28 gr. U špiritu otopiti šelak, dodati eter, petrolej, špirit-lak i benzol Prije i za vrijeme upotrebe protresati bocu. 5. Politura za svjetlo drvo Bijeljeni šelak 10 dijelova. špirit 45-50 dijelova. Otopiti šelak u špiritu. 6. Lak politura Alkohol 1 L. Gumi lak 16 gr. Dekstrin 125 gr. Pomješati sastojke i ostaviti nekoliko dana. Ponovno protresti i profiltrirati SKIDANJE STARE POLITURE Namoèiti špiritom polituru i odmah po omekšavanju sastrugati polituru metalnim stolarskim strugaèem (ciklingom) pazeæi da se ne oštete godovi drva. Za posebno stare i debele politure špiritu dodati malo amonijaka. Nastojati da drvo bude što kraæe vrijeme pod djelovanjem otapala PRIPREMA DRVA ZA MOÈENJE I BOJENJE 1. Nakon blanjanja i struganja drva postakljenim papirima, drvo mokrom kr-pom lagano navlažiti i prièekati da se osuši, te ponovno prepolirati finim postakljenim papirom. Drvo æe na taj naèin dobiti izvanrednu glatkoæu. 2. Površinu smolastog drva poželjno je oprati nitro ili nekim drugim nemasnim otapalom LIÆENJE LAZURNIM BOJAMA 1. Za kvalitetno premazivanje potrebno je drvo prvo premazati bezbojnom lazurom i nakon sušenja, obojenom.

2. Ako se želi istaknute godove, treba drvo premazati lazurom, prièekati neko vrijeme i tada krpom lagano istrljati površinu. 3. Kvalitetu lazurne boje se može poboljšati dodavanjem 10% bezbojnog uljenog laka kod drugog nanosa boje

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->