Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. znaj da je nisi osvojio. Ne uzimajte tu u re u svoja usta. Uzme li tu u re . Podse anja radi. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . edo moje milo. fortran. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. No. jezik kao zemlju. etrurski. Osniva srpske dr ave. staroslovenski. nego si sebe potu io. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta.2. najre itije govore o tome: " uvajte.1. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. jezik signalizacije i drugi. kao to su algol. kao to je poznato. informativnoj funkciji. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog.1. To su italski. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. Sa gledi ta lingvistike. do sada poznatim oblicima ivota. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". Ima jezika kojim se odavno ne govori. jezik je uvek u obavesnoj. Stefan Nemanja. Dijalektologija. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. simila. Teorijski deo 1. govorio je da se uvanjem jezika. Njegove re i iz Hilandarske povelje. 1. gotski i drugi. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta.

Jagodina. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja. 3 .. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije.govora. sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti. str. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova.141-144. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete.B.2000.2 2 Ne i . Osnovi razvojne psihologije. proces ra enja koji polazi od nejasnih. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja. Sa gledi ta jezi kih disciplina. kako ga obi no defini u gramati ari. Dakle. govor je psihofizi ki proces.

ve i na pona anje. Beograd. 1962. R. iva re deluje sna nije od pisane. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". bi e jasno i kao oblik te sadr ine". katkad. ton i boju. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. predavanja. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. u formi referata. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja.112 4 . zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. Savremena kola. Koliko e govornik imati uspeha u tome. izvorne re i. jezikom koji nije "ni odve prost. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca. diskusije ili kakve prigodne informacije. prikladan i otmen. do neslu enih besedni kih visina. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. Jasnost je najva nija odlika govora. uzdi u i se. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. me utim. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova. Govor mora imati i svoju melodiju. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. mora govoriti jasno.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . Jo davno je re eno da "dobro govoriti. Str. kako bi se potpunije do arala lepota ive. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. govorio je Isokrat. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. Lepota govora.: Teorija knji evnosti. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". ni odve uzvi en". poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. ne sme biti sama sebi cilj.2.

Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". do izvesne mere. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. 5 . Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu.dobrog govora. dobro i zlo. sudske. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". kao to su prigodne. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. anticipirao je. Nije dobro ako ovek previ e govori. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. istine kao i la i". Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. koliko na in na koji se govor interpretira. No "'re je". jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. pohvalne. politi ke. on nije privilegija samo malog broja odabranih. ka e Andre id. duhovne. vojni ke. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. lepo i ru no. ve fenomen koji koriste svi ljudi. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. Ve tina upotrebe re i. i temi o kojoj govore. "neverna misao³. njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja.

Primera radi. publicisti ki.4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. u ini dostupnim ulima. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. N. nesvesno govori i o sebi. mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. pa sve do danas. uz pomo gestova i mimike. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. Razgovorni. Jo od vremena stare Helade. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. knji evni. Govore i. Beograd. u razli itim vidovima komunikacije. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. posredno ili neposredno. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. tj. Str. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava. a realizacija jezika jeste govor.: Osnovi retorike. dakle bez pripremljenog teksta. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno.3. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. 2004. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. nave emo re i Sokrata. 6 . Me utim. 33. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. pesni ki.

manje ili vi e. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. menja tempo i ritam. visinu i boju glasa. u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. Pisani govor je stilski. osna en razli itim vidovima gestikulacije. ali ako je to zapita . i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. sekundarni zna aj. a pisani. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. iva re . bar do izvesne mere. Tako je i s pisanom re i. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. sa aspekta govorni ke ve tine. usmeni govor ima primarni. Druga ija je njena ro ena sestra. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. Pisani govor se mo e sa uvati. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst."Pisana re li i na sliku.. kako bi do arao idejnu. Jednom re ju. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. ini ti se da je slika iva. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. govornik koji usmeno izla e svoj govor. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. pokretima tela i efektima gestikulacije. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. sve do pojave pisma. ona dostojanstveno uti. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. znacima interpunkcije. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi.. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. Me utim. pokazuje se svagda jedno te isto. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. slu i se. pravi du e ili kra e pauze. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu. Prate i elementi usmenog 7 . Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. usmeni govor.

bez ikakvih priprema. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. i na ina izlaganja samog govora. Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. treba govoriti sasvim slobodno. a on ga samo ita. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. ve prirodom teme o kojoj se govori. Istovremeno. znanjem i elokvencijom govornika. mo da.izra avanja (pokreti tela. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. 8 . Po to je govor ve napisan. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. ili strukturom auditorijuma. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. pre kona nog stava. strukture. trebalo napisati. ili napisanog koncepta? Da li. mo da. koji nisu uslovljeni samo stavom. mo da. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. valjalo bi. mimika). Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. gest. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. Da li je bolje govoriti usmeno. ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. ili kakvog retori kog oka.

Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. zato postoje duboki razlozi. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem. Mogu nost da ovek komunicira. a ne jezika. i oda ilja . a da se prakti no ne realizuje govorom. zamor. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja. Ako neka osobamalo op ti. zasnovana je na possbnim sposobnostima. Zamuckivanje. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. Zbog nove elektronske tehnike. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. 9 . Jezik i govor su neraskidivo povezani. i italac. i sagovornik. sistema i procesa. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. 33-38. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. N. mogu nost op tenja je porasla. a naro ito da upotrebi.4. logi nost je atribut mi ljenja. Str. prvo po brzini preno enja poruke. Kao dru tvena pojava. Niti bi mogao postojati jezik.: Osnovi retorike. U svakom od nas ivi i govornik. a brzim itanjem 600 re i. jezi ke simbole. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. i pisac. 2004. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. Beograd. i obratno. Govorna re razlikuje se od pisane re i. i prijemnik. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. i to s lako om. Naime. govor je jezik u akciji.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. to ne zavisi od 5 Diki . ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no.

usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. disanje. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. 10 . to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. logi nost je atribut mi ljenja. pa e se va ni delovi. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. vesela i tu na ose anja. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. Zna i. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. izve ta en.samih jezi kih sredstava. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. Drugim re ima. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. spori i dinami ni doga aji. ali on sam nije nikakva logi ka ema. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. iv ritam govora osvaja. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. frazerski ton. a ne jezika. zanosi slu aoce. a dinami na ose anja u brzom ritmu. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika.

U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. N. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. imenuje i dovodi u me usobne odnose. Beograd. Jezik i misao nisu isto.: Osnovi retorike. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. 2004. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. Str. a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. za usmeno predanje. za utvr ivanje zakonika.5. ustava. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. 11 . dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. 6 Diki .to zna i i u samom saznavanju sveta. za istorijske zapise i hronike. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. jer slu i za bele enje doga aja. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. raznih dru tvenih sporazuma.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi . 33-38. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja. pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija.

dakle. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. ali i nacije. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. u savremenom ivotu. ve prirodne i spontane. nacionalne. to zna i i o samom jeziku. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika. jezik o jeziku. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. simbol etni ke. 12 . Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. verske ili socijalne pripadnosti. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. ali i u sklopu istorije. Jezikom se mo e govoriti o svemu. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. Toje. kao naj iroj i najtemeljnijoj. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija.6. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. Jezik je osobenost svake individue. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. tradicije.

33.141-144. Beograd. M. 2004. Jagodina. Diki . Str 312. Beograd.: Osnovi retorike.112 3. R. Osnovi razvojne psihologije. Savremena kola.. 4. Dimitrijevi . Literatura 1. 13 .B.2000. Zavod za izdavanje ud benika.: logopedija. Mati . 2.7. N. 1968. Str. 1962. str.: Teorija knji evnosti. Ne i . Beograd. Str.

............. 6 4..........................................1 1.......... .................... Zaklju ak ...................................................... Govor i jezik u retorici .......... 5 3............................. Pojam govora ............................ 9 5..2 1.............................................................................1....... 3 2......... Teorijski deo ................................................ Jezik i govor .................................. Usmeni i pisani govor .............................................. Literatura .......................13 14 ..11 6...Sadr aj Uvod ................................................2..................................................................... Pojam jezika ....................2 1....................................................... 12 7........................................................................ Odnos jezika i stvarnosti ........................................