Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

Dijalektologija. Teorijski deo 1. gotski i drugi. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen.2. simila. govorio je da se uvanjem jezika. koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. jezik signalizacije i drugi. No. kao to su algol. do sada poznatim oblicima ivota. etrurski. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. Osniva srpske dr ave. 1. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. znaj da je nisi osvojio. staroslovenski. To su italski. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. edo moje milo. Ima jezika kojim se odavno ne govori. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. Podse anja radi. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". Stefan Nemanja. Uzme li tu u re . fortran. kao to je poznato.1. Ne uzimajte tu u re u svoja usta. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. najre itije govore o tome: " uvajte. nego si sebe potu io. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika.1. jezik je uvek u obavesnoj. jezik kao zemlju. informativnoj funkciji. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. Njegove re i iz Hilandarske povelje. Sa gledi ta lingvistike.

Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja. sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti. proces ra enja koji polazi od nejasnih. Osnovi razvojne psihologije. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova.B. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije. Jagodina. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja. Dakle..2000.141-144. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. 3 . govor je psihofizi ki proces. kako ga obi no defini u gramati ari. Sa gledi ta jezi kih disciplina.2 2 Ne i . neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. str.govora.

u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. bi e jasno i kao oblik te sadr ine". Savremena kola. prikladan i otmen. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. Lepota govora. Jo davno je re eno da "dobro govoriti. iva re deluje sna nije od pisane. Str. ton i boju. 1962. do neslu enih besedni kih visina. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. katkad. Beograd. ve i na pona anje. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan. Koliko e govornik imati uspeha u tome. jezikom koji nije "ni odve prost. diskusije ili kakve prigodne informacije. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. izvorne re i. ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". uzdi u i se. Govor mora imati i svoju melodiju. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. ni odve uzvi en". Jasnost je najva nija odlika govora. u formi referata. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. govorio je Isokrat. ne sme biti sama sebi cilj. R. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . mora govoriti jasno.: Teorija knji evnosti. me utim. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova.112 4 .2. predavanja. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. kako bi se potpunije do arala lepota ive. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje.

Nije dobro ako ovek previ e govori. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. do izvesne mere. No "'re je". U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. 5 . Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. politi ke. Ve tina upotrebe re i. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. dobro i zlo. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. vojni ke. njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. anticipirao je. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". "neverna misao³. kao to su prigodne. ka e Andre id. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. on nije privilegija samo malog broja odabranih. umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota.dobrog govora. Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". ve fenomen koji koriste svi ljudi. esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. koliko na in na koji se govor interpretira. Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. istine kao i la i". lepo i ru no. pohvalne. i temi o kojoj govore. sudske. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. duhovne.

4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. Jo od vremena stare Helade. knji evni. Beograd. Primera radi. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava.: Osnovi retorike. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje.3. Str. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. nesvesno govori i o sebi. pa sve do danas. publicisti ki. 6 . U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. tj. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. u razli itim vidovima komunikacije. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. 33. dakle bez pripremljenog teksta. nave emo re i Sokrata. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. Razgovorni. uz pomo gestova i mimike. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. Me utim. mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. u ini dostupnim ulima. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. posredno ili neposredno. 2004. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. a realizacija jezika jeste govor. Govore i. pesni ki. N.

Pisani govor se mo e sa uvati. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. pokretima tela i efektima gestikulacije. ona dostojanstveno uti. ali ako je to zapita . strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. osna en razli itim vidovima gestikulacije. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. pokazuje se svagda jedno te isto. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. znacima interpunkcije. usmeni govor. Jednom re ju. sa aspekta govorni ke ve tine. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. Pisani govor je stilski. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu. sve do pojave pisma.. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. govornik koji usmeno izla e svoj govor. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. sekundarni zna aj. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji. Prate i elementi usmenog 7 . a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. a pisani. iva re . tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. usmeni govor ima primarni.. visinu i boju glasa. pravi du e ili kra e pauze. manje ili vi e. kako bi do arao idejnu. ini ti se da je slika iva. slu i se. Tako je i s pisanom re i. Druga ija je njena ro ena sestra. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. menja tempo i ritam. bar do izvesne mere."Pisana re li i na sliku. Me utim.

izra avanja (pokreti tela. ili kakvog retori kog oka. znanjem i elokvencijom govornika. strukture. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. Po to je govor ve napisan. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. Istovremeno. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. bez ikakvih priprema. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. ili napisanog koncepta? Da li. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. pre kona nog stava. 8 . mimika). treba govoriti sasvim slobodno. Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. trebalo napisati. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. ve prirodom teme o kojoj se govori. Da li je bolje govoriti usmeno. ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. mo da. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. mo da. valjalo bi. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. i na ina izlaganja samog govora. koji nisu uslovljeni samo stavom. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. ili strukturom auditorijuma. Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. mo da. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. a on ga samo ita. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. gest.

i sagovornik. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. zasnovana je na possbnim sposobnostima. Kao dru tvena pojava. govor je jezik u akciji. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. prvo po brzini preno enja poruke. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. logi nost je atribut mi ljenja. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. zamor. Zbog nove elektronske tehnike. Naime. a brzim itanjem 600 re i. a naro ito da upotrebi. mogu nost op tenja je porasla. 9 . injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. to ne zavisi od 5 Diki . Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no. Jezik i govor su neraskidivo povezani. i obratno. Mogu nost da ovek komunicira. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama.: Osnovi retorike. N. i italac. 2004. sistema i procesa. Str. a da se prakti no ne realizuje govorom.4. Govorna re razlikuje se od pisane re i. a ne jezika. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja. i oda ilja . dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. jezi ke simbole. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. Zamuckivanje. 33-38. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. Ako neka osobamalo op ti. ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. U svakom od nas ivi i govornik. Niti bi mogao postojati jezik. zato postoje duboki razlozi. i pisac. i to s lako om. i prijemnik. Beograd. Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom.

a dinami na ose anja u brzom ritmu. izve ta en. Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. spori i dinami ni doga aji. zanosi slu aoce. pa e se va ni delovi. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. 10 . samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. iv ritam govora osvaja. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. Zna i. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. disanje. a ne jezika.samih jezi kih sredstava. ali on sam nije nikakva logi ka ema. logi nost je atribut mi ljenja. frazerski ton. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. Drugim re ima. vesela i tu na ose anja.

U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. 11 . ustava. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju.5. 6 Diki . za usmeno predanje. jer slu i za bele enje doga aja.: Osnovi retorike.to zna i i u samom saznavanju sveta. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. N. za utvr ivanje zakonika. Str. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. Beograd. On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi . pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. 33-38. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. raznih dru tvenih sporazuma. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. Jezik i misao nisu isto. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. imenuje i dovodi u me usobne odnose. za istorijske zapise i hronike. 2004. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik.

verske ili socijalne pripadnosti. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. simbol etni ke. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni. ali i u sklopu istorije. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. kao naj iroj i najtemeljnijoj. ve prirodne i spontane. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. 12 . knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. jezik o jeziku. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. tradicije. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika.6. to zna i i o samom jeziku. Toje. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. u savremenom ivotu. Jezikom se mo e govoriti o svemu. nacionalne. Jezik je osobenost svake individue. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. dakle. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. ali i nacije. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo.

141-144. Literatura 1.: Teorija knji evnosti. 4. Diki . Dimitrijevi . 13 . Zavod za izdavanje ud benika. 33. Str. Osnovi razvojne psihologije. M.112 3. Str..: Osnovi retorike.2000. 1968. Str 312. 2. 1962. Savremena kola. Beograd. Mati . str. N. 2004.7. Beograd. Ne i .: logopedija. Jagodina. Beograd.B. R.

................................11 6............................. 5 3.......................... 12 7.. 6 4........................................ ..................................................13 14 ......................................................... Pojam govora .................................................. Govor i jezik u retorici ............................. Zaklju ak ......................................1................................................................ Teorijski deo ............. Odnos jezika i stvarnosti .................................................... Jezik i govor ..1 1........ 9 5.................................. Literatura ...................................Sadr aj Uvod .............................................. Pojam jezika .........2 1....................................2............ Usmeni i pisani govor ............. 3 2.............2 1.......................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful