P. 1
Govor i jezik

Govor i jezik

|Views: 3,244|Likes:
Published by Miguel Collins

More info:

Published by: Miguel Collins on Sep 29, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/10/2013

pdf

text

original

Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

etrurski. Stefan Nemanja. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. Ne uzimajte tu u re u svoja usta. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. gotski i drugi. simila. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. nego si sebe potu io. edo moje milo. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. Dijalektologija. znaj da je nisi osvojio. No.2. To su italski. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta. kao to su algol. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". jezik signalizacije i drugi. Njegove re i iz Hilandarske povelje. Osniva srpske dr ave. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. informativnoj funkciji.1. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog. do sada poznatim oblicima ivota. Podse anja radi. Sa gledi ta lingvistike. Teorijski deo 1. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. najre itije govore o tome: " uvajte. jezik je uvek u obavesnoj. fortran. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. Ima jezika kojim se odavno ne govori.1. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . kao to je poznato. staroslovenski. jezik kao zemlju. govorio je da se uvanjem jezika. Uzme li tu u re . Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. 1.

kako ga obi no defini u gramati ari. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja. Dakle. govor je psihofizi ki proces. 3 . jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije.govora. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti.B.141-144. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova.2 2 Ne i . Osnovi razvojne psihologije. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete. Sa gledi ta jezi kih disciplina. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. proces ra enja koji polazi od nejasnih. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem.. str. Jagodina.2000. sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti.

diskusije ili kakve prigodne informacije. govorio je Isokrat. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova. jezikom koji nije "ni odve prost. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. Jo davno je re eno da "dobro govoriti. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". iva re deluje sna nije od pisane. ne sme biti sama sebi cilj. bi e jasno i kao oblik te sadr ine". mora govoriti jasno. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. katkad. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". ni odve uzvi en". zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda.2. Jasnost je najva nija odlika govora. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. kako bi se potpunije do arala lepota ive. u formi referata. ton i boju. 1962. od njega e se brzo distanicirati slu aoci.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. uzdi u i se. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. ve i na pona anje. do neslu enih besedni kih visina.112 4 . koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. Govor mora imati i svoju melodiju.: Teorija knji evnosti. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. Beograd. predavanja. Str. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. izvorne re i. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. Savremena kola. Koliko e govornik imati uspeha u tome. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje. me utim. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan. Lepota govora. prikladan i otmen. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. R.

vojni ke. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. anticipirao je. umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. Nije dobro ako ovek previ e govori. sudske. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. "neverna misao³. njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. duhovne. Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu.dobrog govora. koliko na in na koji se govor interpretira. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". do izvesne mere. on nije privilegija samo malog broja odabranih. istine kao i la i". dobro i zlo. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". lepo i ru no. ve fenomen koji koriste svi ljudi. i temi o kojoj govore. Ve tina upotrebe re i. Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. kao to su prigodne. No "'re je". ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. 5 . ka e Andre id. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. pohvalne. a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. politi ke. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija.

4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. 33. uz pomo gestova i mimike. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. Primera radi. Beograd. pa sve do danas. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. nave emo re i Sokrata. N.3. pesni ki. nesvesno govori i o sebi. tj. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. 2004. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. Razgovorni. Jo od vremena stare Helade. posredno ili neposredno. dakle bez pripremljenog teksta. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine.: Osnovi retorike. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. Me utim. a realizacija jezika jeste govor. 6 . Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje. u ini dostupnim ulima. knji evni. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. u razli itim vidovima komunikacije. Str. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava. publicisti ki. Govore i. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima.

osna en razli itim vidovima gestikulacije.. usmeni govor ima primarni. a pisani. iva re . Druga ija je njena ro ena sestra. pokretima tela i efektima gestikulacije. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu."Pisana re li i na sliku. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. menja tempo i ritam. znacima interpunkcije. Pisani govor je stilski. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu. pravi du e ili kra e pauze. ali ako je to zapita . da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. visinu i boju glasa. u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. Tako je i s pisanom re i. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji. Pisani govor se mo e sa uvati. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. Jednom re ju. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. kako bi do arao idejnu. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. sekundarni zna aj. govornik koji usmeno izla e svoj govor. manje ili vi e. ona dostojanstveno uti. sve do pojave pisma. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti.. usmeni govor. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. pokazuje se svagda jedno te isto. Me utim. slu i se. ini ti se da je slika iva. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. bar do izvesne mere. Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. Prate i elementi usmenog 7 . u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". sa aspekta govorni ke ve tine.

Istovremeno. bez ikakvih priprema. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. ve prirodom teme o kojoj se govori. mo da. 8 . ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. valjalo bi. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. trebalo napisati. mo da. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. i na ina izlaganja samog govora. Po to je govor ve napisan. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. ili napisanog koncepta? Da li. Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. mo da. Da li je bolje govoriti usmeno. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. mimika). znanjem i elokvencijom govornika. treba govoriti sasvim slobodno. ili strukturom auditorijuma. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. a on ga samo ita. strukture. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . pre kona nog stava. koji nisu uslovljeni samo stavom. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. gest.izra avanja (pokreti tela. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. ili kakvog retori kog oka.

prvo po brzini preno enja poruke. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. govor je jezik u akciji. Beograd.: Osnovi retorike. 33-38.4. Naime. i sagovornik.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. Zamuckivanje. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. Kao dru tvena pojava. Mogu nost da ovek komunicira. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. a da se prakti no ne realizuje govorom. a naro ito da upotrebi. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. Govorna re razlikuje se od pisane re i. i to s lako om. i pisac. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. a brzim itanjem 600 re i. Ako neka osobamalo op ti. Niti bi mogao postojati jezik. 9 . ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. sistema i procesa. Str. logi nost je atribut mi ljenja. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja. zasnovana je na possbnim sposobnostima. injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. a ne jezika. U svakom od nas ivi i govornik. mogu nost op tenja je porasla. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. Jezik i govor su neraskidivo povezani. to ne zavisi od 5 Diki . N. zamor. i oda ilja . Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. zato postoje duboki razlozi. jezi ke simbole. i prijemnik. Zbog nove elektronske tehnike. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. i obratno. i italac. Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. 2004.

logi nost je atribut mi ljenja. Drugim re ima. frazerski ton. ali on sam nije nikakva logi ka ema. vesela i tu na ose anja. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. 10 . izve ta en. a dinami na ose anja u brzom ritmu. spori i dinami ni doga aji. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. iv ritam govora osvaja. disanje. pa e se va ni delovi. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. zanosi slu aoce. dok je umeren pogodniji za ube ivanje.samih jezi kih sredstava. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. Zna i. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. a ne jezika.

6 Diki . Beograd. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. za utvr ivanje zakonika. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. ustava.: Osnovi retorike. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. za usmeno predanje.5. On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi .6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. Str. za istorijske zapise i hronike. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. N. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. Jezik i misao nisu isto. a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. jer slu i za bele enje doga aja. U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. 11 . raznih dru tvenih sporazuma. imenuje i dovodi u me usobne odnose. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. 2004. 33-38. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja.to zna i i u samom saznavanju sveta.

6. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. u savremenom ivotu. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. verske ili socijalne pripadnosti. ali i nacije. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. Jezikom se mo e govoriti o svemu. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. nacionalne. jezik o jeziku. 12 . to zna i i o samom jeziku. Toje. dakle. tradicije. simbol etni ke. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. kao naj iroj i najtemeljnijoj. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. ve prirodne i spontane. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. Jezik je osobenost svake individue. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. ali i u sklopu istorije. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni.

Str. Mati . 4. Beograd.7. Dimitrijevi .. 33. Beograd.B. Zavod za izdavanje ud benika. 1962. 13 . Literatura 1. R. 1968.: Osnovi retorike. Beograd. Str. N.141-144. Savremena kola. 2004. str.: logopedija.112 3.: Teorija knji evnosti. Osnovi razvojne psihologije.2000. M. 2. Str 312. Diki . Ne i . Jagodina.

...........................................1 1...... 9 5...................................................................................... Odnos jezika i stvarnosti ....................1..................................... 3 2.............. Pojam govora ............................. 5 3............................ Teorijski deo ..... Usmeni i pisani govor .................................................................. 6 4......................................... 12 7..... Pojam jezika ......2............. Literatura ..........................................................11 6.............2 1.......................................................... Zaklju ak ....................................... ........... Govor i jezik u retorici ......................................13 14 .. Jezik i govor .........................................................................................2 1..................Sadr aj Uvod ....................................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->