Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

edo moje milo. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. govorio je da se uvanjem jezika.2. jezik signalizacije i drugi. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. jezik je uvek u obavesnoj. staroslovenski. etrurski. Uzme li tu u re . do sada poznatim oblicima ivota.1. Njegove re i iz Hilandarske povelje. kao to su algol. Sa gledi ta lingvistike. Ima jezika kojim se odavno ne govori. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. Ne uzimajte tu u re u svoja usta. Dijalektologija. 1. fortran. Teorijski deo 1. To su italski. nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. Stefan Nemanja. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog. gotski i drugi. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . simila. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta. informativnoj funkciji. najre itije govore o tome: " uvajte. No. kao to je poznato. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata.1. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. Osniva srpske dr ave. Podse anja radi. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. nego si sebe potu io. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". znaj da je nisi osvojio. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. jezik kao zemlju.

osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. Sa gledi ta jezi kih disciplina. str. Osnovi razvojne psihologije. proces ra enja koji polazi od nejasnih. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. govor je psihofizi ki proces.2000. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete. kako ga obi no defini u gramati ari. Dakle.2 2 Ne i . 3 . Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja.141-144.B. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije.govora. Jagodina. sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja.. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova.

Jo davno je re eno da "dobro govoriti. ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. izvorne re i. Jasnost je najva nija odlika govora. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje.: Teorija knji evnosti. u formi referata. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. 1962. ton i boju. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. diskusije ili kakve prigodne informacije. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. prikladan i otmen. mora govoriti jasno. do neslu enih besedni kih visina. bi e jasno i kao oblik te sadr ine". Str. Govor mora imati i svoju melodiju. ni odve uzvi en". Beograd.112 4 . ne sme biti sama sebi cilj. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. uzdi u i se. Savremena kola. govorio je Isokrat. koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca.2. ve i na pona anje. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. predavanja. jezikom koji nije "ni odve prost. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. me utim. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. R.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . katkad. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. iva re deluje sna nije od pisane. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova. Koliko e govornik imati uspeha u tome. Lepota govora. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. kako bi se potpunije do arala lepota ive. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje.

funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. pohvalne. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. No "'re je".dobrog govora. vojni ke. ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. anticipirao je. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu. do izvesne mere. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. i temi o kojoj govore. istine kao i la i". Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. Nije dobro ako ovek previ e govori. umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". politi ke. lepo i ru no. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. koliko na in na koji se govor interpretira. 5 . Ve tina upotrebe re i. ka e Andre id. a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. ve fenomen koji koriste svi ljudi. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. sudske. dobro i zlo. duhovne. on nije privilegija samo malog broja odabranih. kao to su prigodne. "neverna misao³.

N. mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. uz pomo gestova i mimike. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. Razgovorni. Beograd. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava. pesni ki. Str. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . Me utim. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. publicisti ki. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. u razli itim vidovima komunikacije. knji evni. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. nave emo re i Sokrata. dakle bez pripremljenog teksta.4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije.: Osnovi retorike. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju.3. Govore i. 33. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. Jo od vremena stare Helade. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. pa sve do danas. u ini dostupnim ulima. 2004. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. nesvesno govori i o sebi. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. tj. 6 . prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. a realizacija jezika jeste govor. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. posredno ili neposredno. Primera radi. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje.

mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. kako bi do arao idejnu. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. ini ti se da je slika iva."Pisana re li i na sliku. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. Pisani govor je stilski. Pisani govor se mo e sa uvati. pravi du e ili kra e pauze. ona dostojanstveno uti. iva re . pokazuje se svagda jedno te isto. Druga ija je njena ro ena sestra. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. Prate i elementi usmenog 7 . sve do pojave pisma. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji. usmeni govor ima primarni. Me utim. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. Jednom re ju. bar do izvesne mere. visinu i boju glasa. sekundarni zna aj. a pisani. slu i se. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. osna en razli itim vidovima gestikulacije. usmeni govor. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". pokretima tela i efektima gestikulacije. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst.. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi.. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. ali ako je to zapita . Tako je i s pisanom re i. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. znacima interpunkcije. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. manje ili vi e. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. sa aspekta govorni ke ve tine. u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu. Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. govornik koji usmeno izla e svoj govor. menja tempo i ritam. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita.

Da li je bolje govoriti usmeno. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. 8 . ili strukturom auditorijuma. i na ina izlaganja samog govora. ili kakvog retori kog oka. strukture. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. mo da. treba govoriti sasvim slobodno. Po to je govor ve napisan. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. ili napisanog koncepta? Da li. mo da. Istovremeno. koji nisu uslovljeni samo stavom. trebalo napisati. Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. a on ga samo ita. mo da. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . valjalo bi.izra avanja (pokreti tela. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. bez ikakvih priprema. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. znanjem i elokvencijom govornika. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. mimika). ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. ve prirodom teme o kojoj se govori. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. pre kona nog stava. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. gest.

i obratno. a ne jezika. sistema i procesa. i to s lako om. Ako neka osobamalo op ti. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja. i sagovornik. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. Mogu nost da ovek komunicira. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. N. prvo po brzini preno enja poruke. i pisac. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. Kao dru tvena pojava. i oda ilja . injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem. i italac. Str. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. 9 . Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. a naro ito da upotrebi. mogu nost op tenja je porasla.: Osnovi retorike. Naime.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. a da se prakti no ne realizuje govorom. zamor. Jezik i govor su neraskidivo povezani. 33-38. logi nost je atribut mi ljenja. Zamuckivanje. Govorna re razlikuje se od pisane re i. Niti bi mogao postojati jezik. to ne zavisi od 5 Diki . govor je jezik u akciji. jezi ke simbole. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no.4. i prijemnik. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. U svakom od nas ivi i govornik. 2004. a brzim itanjem 600 re i. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. Zbog nove elektronske tehnike. Beograd. zasnovana je na possbnim sposobnostima. zato postoje duboki razlozi. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor.

Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. a ne jezika. ali on sam nije nikakva logi ka ema. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika.samih jezi kih sredstava. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. zanosi slu aoce. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. iv ritam govora osvaja. vesela i tu na ose anja. Zna i. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. a dinami na ose anja u brzom ritmu. izve ta en. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. 10 . spori i dinami ni doga aji. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. logi nost je atribut mi ljenja. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Drugim re ima. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. disanje. pa e se va ni delovi. frazerski ton.

On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi . raznih dru tvenih sporazuma.5. imenuje i dovodi u me usobne odnose. za istorijske zapise i hronike. U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. Beograd. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. 6 Diki . pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. 33-38. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. N. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja. za utvr ivanje zakonika. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. 2004. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. ustava.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa.: Osnovi retorike. Jezik i misao nisu isto. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima.to zna i i u samom saznavanju sveta. a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. 11 . Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. Str. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. jer slu i za bele enje doga aja. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. za usmeno predanje.

dakle. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika. to zna i i o samom jeziku. simbol etni ke. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. Jezik je osobenost svake individue. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. jezik o jeziku. tradicije. ali i u sklopu istorije. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. u savremenom ivotu. Toje. Jezikom se mo e govoriti o svemu. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. nacionalne. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. verske ili socijalne pripadnosti. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku.6. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. ve prirodne i spontane. ali i nacije. 12 . Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. kao naj iroj i najtemeljnijoj. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni.

Ne i . Savremena kola. Jagodina. 4. Literatura 1.: Teorija knji evnosti.7. Beograd.. Str. Str 312. M.: Osnovi retorike.2000. Diki .B. Beograd. N.112 3. 33. Mati . Str.: logopedija. 13 .141-144. Zavod za izdavanje ud benika. 2. 2004. Beograd. Osnovi razvojne psihologije. 1968. Dimitrijevi . str. R. 1962.

..2...................... Usmeni i pisani govor ............ 12 7..... Pojam govora ..........................13 14 ......... Pojam jezika .... 3 2...............................1 1............................ Zaklju ak ................................................................................................. 9 5...................................................................... Odnos jezika i stvarnosti .............................. Literatura .............................................11 6................ Jezik i govor ............................................... ...............................1...................... Govor i jezik u retorici ......................................................................2 1..............Sadr aj Uvod ............2 1......................... Teorijski deo ........ 5 3..................................................................................................... 6 4..................................