Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

Ne uzimajte tu u re u svoja usta. Stefan Nemanja. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa".2. Njegove re i iz Hilandarske povelje. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. To su italski. kao to je poznato. etrurski. informativnoj funkciji. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta.1. jezik kao zemlju. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. govorio je da se uvanjem jezika. staroslovenski. Osniva srpske dr ave. Uzme li tu u re . mogu za tititi interesi dr ave i naroda. Teorijski deo 1. Sa gledi ta lingvistike. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. nego si sebe potu io. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. najre itije govore o tome: " uvajte. do sada poznatim oblicima ivota. kao to su algol. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. Dijalektologija. jezik signalizacije i drugi. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. Ima jezika kojim se odavno ne govori. edo moje milo. gotski i drugi. koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. No. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". Podse anja radi.1. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. simila. fortran. znaj da je nisi osvojio. jezik je uvek u obavesnoj. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. 1. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog.

Sa gledi ta jezi kih disciplina. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti. kako ga obi no defini u gramati ari.2000. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova. Dakle. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete. Jagodina. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti.govora. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. str. proces ra enja koji polazi od nejasnih.B. Osnovi razvojne psihologije.2 2 Ne i ..141-144. govor je psihofizi ki proces. Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja. 3 .

u formi referata. jezikom koji nije "ni odve prost. ve i na pona anje. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. R. Govor mora imati i svoju melodiju. izvorne re i. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. diskusije ili kakve prigodne informacije. kako bi se potpunije do arala lepota ive. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. me utim. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. Savremena kola. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan.2. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. ne sme biti sama sebi cilj. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". Lepota govora. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. katkad. zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. Beograd. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. prikladan i otmen.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. ni odve uzvi en". bi e jasno i kao oblik te sadr ine". koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. 1962. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. Jo davno je re eno da "dobro govoriti.112 4 . uzdi u i se. ton i boju. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje. Str. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". govorio je Isokrat. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e.: Teorija knji evnosti. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova. Koliko e govornik imati uspeha u tome. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. predavanja. do neslu enih besedni kih visina. Jasnost je najva nija odlika govora. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. iva re deluje sna nije od pisane. mora govoriti jasno.

politi ke. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". ka e Andre id. No "'re je". odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. anticipirao je. ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. kao to su prigodne. koliko na in na koji se govor interpretira. on nije privilegija samo malog broja odabranih. a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. duhovne. pohvalne. lepo i ru no. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli".dobrog govora. Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. Ve tina upotrebe re i. pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. 5 . i temi o kojoj govore. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. dobro i zlo. sudske. Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu. istine kao i la i". Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. do izvesne mere. vojni ke. ve fenomen koji koriste svi ljudi. Nije dobro ako ovek previ e govori. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". "neverna misao³. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova.

posredno ili neposredno. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. Str. nesvesno govori i o sebi. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje. 2004. 6 . mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. Beograd. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. nave emo re i Sokrata. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava.: Osnovi retorike. Govore i. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. 33.4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. Razgovorni. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. dakle bez pripremljenog teksta. Jo od vremena stare Helade. u ini dostupnim ulima. u razli itim vidovima komunikacije.3. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. tj. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. pesni ki. Primera radi. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. Me utim. pa sve do danas. N. knji evni. a realizacija jezika jeste govor. publicisti ki. uz pomo gestova i mimike. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora.

Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. a pisani. Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji. ona dostojanstveno uti. pokretima tela i efektima gestikulacije. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi. pokazuje se svagda jedno te isto. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. ali ako je to zapita . Pisani govor se mo e sa uvati. pravi du e ili kra e pauze. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba".. Pisani govor je stilski. usmeni govor. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. sekundarni zna aj. u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu."Pisana re li i na sliku. osna en razli itim vidovima gestikulacije. znacima interpunkcije. kako bi do arao idejnu. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. bar do izvesne mere. Prate i elementi usmenog 7 .. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. Me utim. menja tempo i ritam. Tako je i s pisanom re i. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. slu i se. sve do pojave pisma. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. Jednom re ju. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. govornik koji usmeno izla e svoj govor. manje ili vi e. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. sa aspekta govorni ke ve tine. Druga ija je njena ro ena sestra. visinu i boju glasa. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. usmeni govor ima primarni. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. ini ti se da je slika iva. iva re .

Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. mimika). Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. 8 . koji nisu uslovljeni samo stavom. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. Po to je govor ve napisan. trebalo napisati. gest. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. bez ikakvih priprema. Istovremeno. pre kona nog stava. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. Da li je bolje govoriti usmeno. znanjem i elokvencijom govornika. treba govoriti sasvim slobodno. ili kakvog retori kog oka. strukture. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor.izra avanja (pokreti tela. ili strukturom auditorijuma. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. mo da. a on ga samo ita. valjalo bi. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. ve prirodom teme o kojoj se govori. mo da. mo da. ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. ili napisanog koncepta? Da li. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. i na ina izlaganja samog govora.

N. zamor. 2004. Str. i to s lako om. Ako neka osobamalo op ti. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. sistema i procesa. Niti bi mogao postojati jezik. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. mogu nost op tenja je porasla.4.: Osnovi retorike. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja. logi nost je atribut mi ljenja. U svakom od nas ivi i govornik. Zamuckivanje. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. Naime. ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. Beograd. govor je jezik u akciji. Kao dru tvena pojava. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. i sagovornik.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. Zbog nove elektronske tehnike. zasnovana je na possbnim sposobnostima. Mogu nost da ovek komunicira. 33-38. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no. Jezik i govor su neraskidivo povezani. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. a da se prakti no ne realizuje govorom. a naro ito da upotrebi. jezi ke simbole. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. Govorna re razlikuje se od pisane re i. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. i italac. zato postoje duboki razlozi. Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. prvo po brzini preno enja poruke. to ne zavisi od 5 Diki . injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem. i obratno. i pisac. a brzim itanjem 600 re i. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. i prijemnik. i oda ilja . ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. a ne jezika. 9 .

pa e se va ni delovi. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. izve ta en. Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. Zna i.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. spori i dinami ni doga aji. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. zanosi slu aoce. a dinami na ose anja u brzom ritmu. a ne jezika. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. iv ritam govora osvaja. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. frazerski ton.samih jezi kih sredstava. 10 . Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. vesela i tu na ose anja. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. ali on sam nije nikakva logi ka ema. disanje. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. Drugim re ima. logi nost je atribut mi ljenja.

33-38.5.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. N. a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja.to zna i i u samom saznavanju sveta. Beograd. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. 11 . On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi . Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. Jezik i misao nisu isto. 6 Diki . jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. imenuje i dovodi u me usobne odnose. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja.: Osnovi retorike. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. 2004. Str. za istorijske zapise i hronike. za usmeno predanje. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. za utvr ivanje zakonika. ustava. raznih dru tvenih sporazuma. pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. jer slu i za bele enje doga aja. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika.

ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. nacionalne. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. tradicije. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. Jezik je osobenost svake individue. u savremenom ivotu. verske ili socijalne pripadnosti. dakle. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. 12 .6. Toje. Jezikom se mo e govoriti o svemu. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. kao naj iroj i najtemeljnijoj. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. ve prirodne i spontane. simbol etni ke. to zna i i o samom jeziku. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. jezik o jeziku. ali i nacije. ali i u sklopu istorije. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika.

Beograd. 13 . Literatura 1. Ne i . 1962.B. Str 312. Mati . Osnovi razvojne psihologije. Jagodina. 2.: logopedija.141-144. R.7. str. Dimitrijevi .112 3.: Teorija knji evnosti. 1968. N.. 33. Savremena kola. Zavod za izdavanje ud benika.: Osnovi retorike. 2004. Diki . Str. Beograd.2000. Str. Beograd. M. 4.

...................... 3 2................ Odnos jezika i stvarnosti ..................11 6............. Govor i jezik u retorici ........13 14 .......1................................................... Zaklju ak .............. Teorijski deo ..................................Sadr aj Uvod . Literatura .................................................... 9 5.............................................................................................................. Pojam jezika ... Usmeni i pisani govor .......1 1.......................... Jezik i govor ....................................................................................................... .................2 1.......................................... 12 7...................... Pojam govora ..... 6 4............................................................................................2 1................. 5 3................................................................................2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful