Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. edo moje milo. nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . do sada poznatim oblicima ivota. simila. Njegove re i iz Hilandarske povelje. staroslovenski. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. Dijalektologija. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. Uzme li tu u re . Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata.1. Ne uzimajte tu u re u svoja usta. jezik kao zemlju. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. jezik signalizacije i drugi. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. Stefan Nemanja. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta. etrurski. Podse anja radi. znaj da je nisi osvojio. Osniva srpske dr ave. informativnoj funkciji. jezik je uvek u obavesnoj. kao to je poznato. nego si sebe potu io. No. koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. Ima jezika kojim se odavno ne govori. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". To su italski. Teorijski deo 1. govorio je da se uvanjem jezika. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim.2.1. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. Sa gledi ta lingvistike. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. 1. kao to su algol. fortran. najre itije govore o tome: " uvajte. gotski i drugi.

i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete.. kako ga obi no defini u gramati ari. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja. govor je psihofizi ki proces. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije.141-144. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja. Jagodina. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti. str.B. Sa gledi ta jezi kih disciplina.govora. Osnovi razvojne psihologije. 3 .2 2 Ne i . sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti.2000. Dakle. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. proces ra enja koji polazi od nejasnih.

ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova. iva re deluje sna nije od pisane. zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. bi e jasno i kao oblik te sadr ine". me utim. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. R.112 4 . ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". Jasnost je najva nija odlika govora. Savremena kola. u formi referata. ve i na pona anje. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. Beograd. Koliko e govornik imati uspeha u tome. ne sme biti sama sebi cilj. 1962. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. katkad. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje. govorio je Isokrat.2. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . Str. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. Jo davno je re eno da "dobro govoriti. diskusije ili kakve prigodne informacije. mora govoriti jasno. kako bi se potpunije do arala lepota ive. predavanja. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. prikladan i otmen. uzdi u i se.: Teorija knji evnosti. Govor mora imati i svoju melodiju. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. ton i boju. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". izvorne re i. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. jezikom koji nije "ni odve prost. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. Lepota govora. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. do neslu enih besedni kih visina. ni odve uzvi en". Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan.

U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi.dobrog govora. a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. istine kao i la i". Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. duhovne. 5 . lepo i ru no. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. anticipirao je. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. No "'re je". ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. Nije dobro ako ovek previ e govori. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". Ve tina upotrebe re i. Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. "neverna misao³. sudske. kao to su prigodne. pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. on nije privilegija samo malog broja odabranih. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". do izvesne mere. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. i temi o kojoj govore. pohvalne. politi ke. njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". ve fenomen koji koriste svi ljudi. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu. dobro i zlo. Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. koliko na in na koji se govor interpretira. vojni ke. ka e Andre id.

ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. 6 . 2004. nesvesno govori i o sebi. 33. knji evni. Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. dakle bez pripremljenog teksta. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine.: Osnovi retorike. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. uz pomo gestova i mimike. Me utim. nave emo re i Sokrata. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje. Str. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava. Primera radi. posredno ili neposredno. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. a realizacija jezika jeste govor. Govore i. Jo od vremena stare Helade. Beograd. u razli itim vidovima komunikacije. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. pa sve do danas. tj.4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. N. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. u ini dostupnim ulima. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. Razgovorni. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. publicisti ki. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika.3. pesni ki.

Prate i elementi usmenog 7 . Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu. sve do pojave pisma. pravi du e ili kra e pauze. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. sekundarni zna aj. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. pokretima tela i efektima gestikulacije. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. visinu i boju glasa. govornik koji usmeno izla e svoj govor. Druga ija je njena ro ena sestra. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst. a pisani. kako bi do arao idejnu. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. Jednom re ju."Pisana re li i na sliku. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. manje ili vi e. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. usmeni govor ima primarni. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. usmeni govor. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. Pisani govor se mo e sa uvati. iva re . u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi. slu i se. osna en razli itim vidovima gestikulacije. ini ti se da je slika iva. znacima interpunkcije. ali ako je to zapita . Tako je i s pisanom re i. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. Pisani govor je stilski. sa aspekta govorni ke ve tine. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. ona dostojanstveno uti. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. bar do izvesne mere. Me utim.. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. menja tempo i ritam. pokazuje se svagda jedno te isto. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji..

ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. ili strukturom auditorijuma. gest. Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. treba govoriti sasvim slobodno. Istovremeno. 8 . ve prirodom teme o kojoj se govori. strukture. ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. i na ina izlaganja samog govora. Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. znanjem i elokvencijom govornika. pre kona nog stava. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. Po to je govor ve napisan. mo da. mimika). mo da. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. trebalo napisati.izra avanja (pokreti tela. a on ga samo ita. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. koji nisu uslovljeni samo stavom. bez ikakvih priprema. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. ili kakvog retori kog oka. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. Da li je bolje govoriti usmeno. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. valjalo bi. ili napisanog koncepta? Da li. mo da. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima.

zamor. i obratno. 2004. ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. logi nost je atribut mi ljenja. Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. mogu nost op tenja je porasla. i pisac. Beograd. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. 9 . zasnovana je na possbnim sposobnostima. i prijemnik. to ne zavisi od 5 Diki . Kao dru tvena pojava. Mogu nost da ovek komunicira. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. Str. U svakom od nas ivi i govornik. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. Govorna re razlikuje se od pisane re i. Jezik i govor su neraskidivo povezani. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja.: Osnovi retorike. i italac. sistema i procesa. i oda ilja . Zamuckivanje. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. N. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. Niti bi mogao postojati jezik. Ako neka osobamalo op ti. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. zato postoje duboki razlozi. Zbog nove elektronske tehnike. injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem. jezi ke simbole. i sagovornik. a da se prakti no ne realizuje govorom. govor je jezik u akciji. i to s lako om. Naime. a ne jezika. 33-38. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. prvo po brzini preno enja poruke. Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke.4. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no. a naro ito da upotrebi. a brzim itanjem 600 re i. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac.

Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. iv ritam govora osvaja. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. logi nost je atribut mi ljenja. spori i dinami ni doga aji. Drugim re ima. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. a ne jezika. izve ta en. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika.samih jezi kih sredstava. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. pa e se va ni delovi. zanosi slu aoce. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. 10 . vesela i tu na ose anja. frazerski ton. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. Zna i. disanje. a dinami na ose anja u brzom ritmu. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. ali on sam nije nikakva logi ka ema. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca.

to zna i i u samom saznavanju sveta. za istorijske zapise i hronike. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja. N. Beograd. imenuje i dovodi u me usobne odnose. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. 6 Diki . Jezik i misao nisu isto. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. 2004. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. raznih dru tvenih sporazuma.5. za utvr ivanje zakonika. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. za usmeno predanje. Str. On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi . koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. 33-38. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. 11 . a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. jer slu i za bele enje doga aja.: Osnovi retorike. ustava. Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en.

nacionalne. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. ali i nacije. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. kao naj iroj i najtemeljnijoj. 12 . ali i u sklopu istorije. ve prirodne i spontane. tradicije. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. Jezikom se mo e govoriti o svemu. Toje. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. jezik o jeziku. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. Jezik je osobenost svake individue. to zna i i o samom jeziku. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni. u savremenom ivotu. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. verske ili socijalne pripadnosti. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. simbol etni ke. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne.6. dakle. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika.

Str.B. Beograd. R. str. Osnovi razvojne psihologije.141-144. Literatura 1. Ne i . 1968.. 4. 2.: Osnovi retorike.: logopedija. Beograd. 1962.7. 33.2000.: Teorija knji evnosti. M. N. Str. Savremena kola. Jagodina. Mati .112 3. Diki . Beograd. 2004. Dimitrijevi . Zavod za izdavanje ud benika. 13 . Str 312.

................... Literatura ...................................... 12 7..... 3 2.......2 1............. Zaklju ak ................................................. ................. 9 5. Pojam govora .............................................................................................. Jezik i govor .......................2 1..... Usmeni i pisani govor .............Sadr aj Uvod ........................................ Odnos jezika i stvarnosti ................................................................................................................1......................................................................... Govor i jezik u retorici ... Pojam jezika .................................13 14 ........................................................................1 1........................................2..............11 6. 5 3........................................................ Teorijski deo ......................... 6 4........

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful