Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

1. jezik kao zemlju. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. kao to su algol. nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. etrurski. informativnoj funkciji. To su italski. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. Ne uzimajte tu u re u svoja usta. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. simila. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. 1. Stefan Nemanja. Teorijski deo 1. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. do sada poznatim oblicima ivota. najre itije govore o tome: " uvajte. jezik signalizacije i drugi. fortran. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. kao to je poznato. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. Ima jezika kojim se odavno ne govori. nego si sebe potu io. No. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. edo moje milo. Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost.1. znaj da je nisi osvojio. Dijalektologija.2. gotski i drugi. staroslovenski. jezik je uvek u obavesnoj. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". Podse anja radi. Sa gledi ta lingvistike. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. Uzme li tu u re . Njegove re i iz Hilandarske povelje. govorio je da se uvanjem jezika. Osniva srpske dr ave.

B. 3 . kako ga obi no defini u gramati ari. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova. govor je psihofizi ki proces. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. proces ra enja koji polazi od nejasnih. Sa gledi ta jezi kih disciplina. most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja. Jagodina.141-144.2 2 Ne i . sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti.govora. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja.2000. Osnovi razvojne psihologije. Dakle.. str. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti.

ne sme biti sama sebi cilj. Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. u formi referata. me utim. do neslu enih besedni kih visina. zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. ve i na pona anje. Lepota govora. bi e jasno i kao oblik te sadr ine". ton i boju. Savremena kola. Jo davno je re eno da "dobro govoriti. jezikom koji nije "ni odve prost. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje.112 4 . ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. Koliko e govornik imati uspeha u tome. mora govoriti jasno.2. Jasnost je najva nija odlika govora. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. prikladan i otmen. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. ni odve uzvi en". R. Govor mora imati i svoju melodiju. Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje".: Teorija knji evnosti. kako bi se potpunije do arala lepota ive. izvorne re i. Str. koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. govorio je Isokrat. predavanja. iva re deluje sna nije od pisane. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. Beograd. diskusije ili kakve prigodne informacije. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. 1962. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. katkad. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. uzdi u i se. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza.

ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. Nije dobro ako ovek previ e govori. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". lepo i ru no. Ve tina upotrebe re i. duhovne. 5 . Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. kao to su prigodne.dobrog govora. "neverna misao³. esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. koliko na in na koji se govor interpretira. pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". pohvalne. on nije privilegija samo malog broja odabranih. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. vojni ke. do izvesne mere. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. ka e Andre id. Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. No "'re je". njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. dobro i zlo. Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu. ve fenomen koji koriste svi ljudi. sudske. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". istine kao i la i". Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. anticipirao je. politi ke. i temi o kojoj govore. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje.

: Osnovi retorike.4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. N. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. u razli itim vidovima komunikacije. nave emo re i Sokrata. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava. tj. 2004. pa sve do danas. Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. pesni ki. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki .3. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. Primera radi. nesvesno govori i o sebi. Jo od vremena stare Helade. Str. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. Me utim. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. u ini dostupnim ulima. Razgovorni. 6 . 33. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. a realizacija jezika jeste govor. uz pomo gestova i mimike. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. Beograd. mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem. dakle bez pripremljenog teksta. Govore i. publicisti ki. posredno ili neposredno. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. knji evni.

kako bi do arao idejnu. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. pravi du e ili kra e pauze. sve do pojave pisma. usmeni govor. ini ti se da je slika iva. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. iva re . manje ili vi e. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi. ona dostojanstveno uti. a pisani. Tako je i s pisanom re i. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". znacima interpunkcije. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji.. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. menja tempo i ritam. bar do izvesne mere. visinu i boju glasa. Jednom re ju. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. usmeni govor ima primarni. Me utim."Pisana re li i na sliku. Prate i elementi usmenog 7 . slu i se. Pisani govor se mo e sa uvati. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu. osna en razli itim vidovima gestikulacije. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. govornik koji usmeno izla e svoj govor. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. ali ako je to zapita . u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. pokazuje se svagda jedno te isto. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. sa aspekta govorni ke ve tine. jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. pokretima tela i efektima gestikulacije. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. sekundarni zna aj. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. Pisani govor je stilski. Druga ija je njena ro ena sestra..

trebalo napisati. gest. mo da. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. i na ina izlaganja samog govora. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. Da li je bolje govoriti usmeno. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. znanjem i elokvencijom govornika.izra avanja (pokreti tela. a on ga samo ita. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. pre kona nog stava. ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. bez ikakvih priprema. ili napisanog koncepta? Da li. valjalo bi. ve prirodom teme o kojoj se govori. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. koji nisu uslovljeni samo stavom. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. mo da. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. treba govoriti sasvim slobodno. mimika). Po to je govor ve napisan. strukture. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. ili strukturom auditorijuma. ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. Istovremeno. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. mo da. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. 8 . koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. ili kakvog retori kog oka.

Kao dru tvena pojava. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. i prijemnik. Str. logi nost je atribut mi ljenja. govor je jezik u akciji. 9 . Beograd. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. Govorna re razlikuje se od pisane re i. Ako neka osobamalo op ti. injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem. 33-38. prvo po brzini preno enja poruke. Niti bi mogao postojati jezik. zamor.4. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. to ne zavisi od 5 Diki . i pisac. a da se prakti no ne realizuje govorom. U svakom od nas ivi i govornik. Naime. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. Mogu nost da ovek komunicira. 2004.: Osnovi retorike. i oda ilja . Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. zasnovana je na possbnim sposobnostima. Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. a ne jezika. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. zato postoje duboki razlozi. jezi ke simbole. mogu nost op tenja je porasla. Jezik i govor su neraskidivo povezani. N. Zamuckivanje. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. i sagovornik. a brzim itanjem 600 re i. i italac. sistema i procesa. Zbog nove elektronske tehnike. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika. a naro ito da upotrebi. i to s lako om. i obratno.

Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no.samih jezi kih sredstava. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. a ne jezika. zanosi slu aoce. frazerski ton. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. Drugim re ima. a dinami na ose anja u brzom ritmu.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. 10 . Zna i. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. ali on sam nije nikakva logi ka ema. vesela i tu na ose anja. izve ta en. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. spori i dinami ni doga aji. Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. pa e se va ni delovi. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. iv ritam govora osvaja. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. logi nost je atribut mi ljenja. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. disanje.

Str. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet.to zna i i u samom saznavanju sveta. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. 6 Diki . raznih dru tvenih sporazuma. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. Jezik i misao nisu isto. za usmeno predanje. 2004. jer slu i za bele enje doga aja. za istorijske zapise i hronike. U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine. imenuje i dovodi u me usobne odnose. ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. 33-38. za utvr ivanje zakonika.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. N. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja.5.: Osnovi retorike. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. Beograd. Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi. 11 . S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi . Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. ustava.

ve prirodne i spontane. dakle. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. nacionalne. ali i u sklopu istorije. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. to zna i i o samom jeziku. Toje. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. Jezikom se mo e govoriti o svemu. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. u savremenom ivotu. Jezik je osobenost svake individue. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. kao naj iroj i najtemeljnijoj. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. 12 . u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika. ali i nacije. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. verske ili socijalne pripadnosti. simbol etni ke.6. tradicije. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. jezik o jeziku.

4. 33. Str. Osnovi razvojne psihologije. 2004. 1968.: logopedija. Dimitrijevi . Diki . R. Literatura 1.: Osnovi retorike. Zavod za izdavanje ud benika. Str 312.: Teorija knji evnosti. M.. Savremena kola.B. 13 . N. Beograd. Str.2000. Jagodina.112 3. 1962.141-144. Beograd. 2. Mati . Beograd. Ne i .7. str.

............................................2 1................................1.................................. .................................................................................... Usmeni i pisani govor ......... Odnos jezika i stvarnosti ......................................Sadr aj Uvod ............................................................. 12 7..................... Pojam govora ............................................................ Teorijski deo ................................... Zaklju ak ...1 1........13 14 ................................................ Literatura ........................................................ Pojam jezika ........11 6........................................................................2 1.................... 9 5.............................. 3 2.. Govor i jezik u retorici .......................... 6 4.... 5 3.....................................................2..... Jezik i govor ........

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful