Uvod

ovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstankom, a sna na kao ose anje gladi ili ljubavi; neophodna kao hrana, voda ili vazduh. elja da se iska u misli ili ose anja, da se kome ne to saop ti, ili reakcija na ivotno okru enje i razli ite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice ovekovog dalekog pretka. Iskonski nagon za spoznajom sveta i napor da se pronikne u tajne prirodnih zakona i pojava, da se o istim iska u sopstveni stavovi, ili da se saznaju reakcije drugih i do e do novih saznanja, rodili su ljudski govor koji je jo od prapo etaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost oveka, znak njegovog raspoznavanja i superiornosti nad svim bi ima zemaljskog sveta. Jezik i govor su istorijska kategorija. Govor je satkan od glasova, koji razli itim kombinovanjem daju ve e govorne celine. Tlas je osnovni elemenat govora. Valja znati da "glas i govor predstavljaju celinu i jedinstvo, pa bez kulture glasa, ne mo e biti prave kulture govora"1. Nastanak govora vezuje se za postanak oveka. Jezik i govor su stalni pratioci oveka i dru tva u celini. Misao koju nalazimo u indijskim Upani adama: "Govor u oveku sabirno je mesto svih znanja", sugeri e stav da govor nije samo osobenost ovekove individue, nego i iskustvena vrednost ljudske civilizacije. Govor, prema tome, ima i socijalnu, kreativnu i ideolo ku vrednost. Nema govora bez jezika, niti jezika bez govora. Govor se ostvaruje posredstvom jezika, kojije po kolskoj definiciji osnovno sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. Dodu e, ovek svoje misli i ose anja mo e iskazivati i bojama, zvi ducima, pantomimom, mimikom, ili na neki drugi na in, ali to jo uvek nije ivi jezik niti govor, ve samo neki od mnogo govora.

1

Mati , M.: Logopedija, Zavod za izdavanje ud benika, Beograd, 1968. Str 312.

1

nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika". Uzme li tu u re . gotski i drugi. kojim ovek potvr uje svoju superiornost nad svim ostalim. Osniva srpske dr ave. ijekavsku i ikavsku varijantu 2 . jezik je uvek u obavesnoj. nego si sebe potu io. bez obzira da li je prirodni ili ve ta ki. fortran. Sa gledi ta lingvistike. Njegove re i iz Hilandarske povelje. Podse anja radi.1. Teorijski deo 1. do sada poznatim oblicima ivota. Bolje ti je izgubiti najve i i najtvr i grad svoje zemlje. Ne uzimajte tu u re u svoja usta.2. Valja znati da postoji i itav niz ve ta kih jezika. informativnoj funkciji. Stefan Nemanja. govorio je da se uvanjem jezika. jezik signalizacije i drugi. Dijalektologija. To su italski. najre itije govore o tome: " uvajte.1. No. Pojam govora Govor se mo e osvetljavati i definisati sa isto lingvisti kog. staroslovenski. simila. ali njegov su tinski smisao je uvek isti: govor je vi edimenzionalni jezi ko-akusti ki fenomen. dijalektolo kog ili besedni kog aspekta. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignu a ljudske civilizacije i sva obele ja objektivnog i subjektivnog sveta. kao to je poznato. izu ava varijetete govora u okviru istog jezika. edo moje milo. Pojam jezika Danas u svetu ima vi e od tri hiljade ivih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. mogu za tititi interesi dr ave i naroda. etrurski. znaj da je nisi osvojio. Ima jezika kojim se odavno ne govori. ali su ostali pisani tragovi koji svedo e o njihovom postojanju. koji imaju razli ite namene u sistemu ljudske komunikacije. govor je komuniciranje "putem artikulisanih verbalnih signala proizvedenih aktivno u-govornih organa". Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost. ista i emo da u srpskom jeziku tokavski dijalekat poznaje ekavsku. kao to su algol. 1. jezik kao zemlju.

most kojim se uspostavlja veza sa neposrednim okru enjem. i najkra i put do dubinskih slojeva ovekove li nosti i najudaljenijih mesta irom planete. kako ga obi no defini u gramati ari. Osnovi razvojne psihologije.B. Dakle. osmi ljen do nivoa na kome se ostvaruju razli iti oblici svakodnevne komunikacije. Sa gledi ta jezi kih disciplina..2 2 Ne i . Razvoj govora je u stvari razvoj oblikovanja glasova. Jezik i govor nisu samo "sredstvo li nog izraza" i op tenja.141-144. govor je psihofizi ki proces. ve i simboli ka oznaka ovekove fizi ke i duhovne individualnosti.govora.2000. ve i sredstvo ube ivanja i nagovaranja. Jagodina. proces ra enja koji polazi od nejasnih. jezik nije samo sredstvo svakodnevne komunikacije. sredstvo identifikacije i prepoznavanja ne ije individualnosti. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i re i da bi se saop tile misli i ose anja. str. neodre enih i slu ajno formiranih glasova do jasnih i kontrolisanih glasova. 3 .

ako govornik svoje misli ne izla e jasno i razlo no. govorio je Isokrat. misaonu i kompozicionu celinu koja se sagovorniku saop tava usmeno ili pisanim putem. Lepota govora. mora govoriti jasno. predavanja. jezikom koji nije "ni odve prost. katkad. kako bi se potpunije do arala lepota ive. izvorne re i. tako da kod slu alaca izaziva emotivnu reakciju i maksimalno anga ovanje svesti. Govornik koji iskazuje neki stav ili ose anje. poku ava da uz pomo gestova i mimike izrazi sve svoje znanje. Otuda se za besedni tvo katkad upotrebljava sinonim krasnore ije. me utim. ve i na pona anje. Ume e govorenja je produktivno samo ako je u funkciji kakve ideje ili istine za koju se govornik zala e. koja podrazumeva posebno cenjenu formu besedni kog ume a. ne zavisi samo od istinitosti njegovih stavova.2. Jo davno je re eno da "dobro govoriti.112 4 . iva re deluje sna nije od pisane. Pri tom se govor esto izjedna ava sa re ju beseda. 1962. do neslu enih besedni kih visina. bi e jasno i kao oblik te sadr ine". Beseda je najvi i oblik usmenog izra avanja. u nastojanju da pridobije poverenje slu alaca. I Gorgija je nagla avao da se su tina retorike nalazi u re ima: "Retorika ima posla sa govorima. Jezik i stil kojim se uobli ava neki govor po mi ljenju Aristotela mora biti prevashodno jasan. diskusije ili kakve prigodne informacije. Koliko e govornik imati uspeha u tome. ne sme biti sama sebi cilj.3 Otmenost je osobina svakog 3 Dimitrijevi . uzdi u i se. R.: Teorija knji evnosti. "Ono to je jasno kao sadr ina u svesti. prikladan i otmen. ve i od uverljivosti izlaganja i lepote stilskog izraza. Str. Savremena kola. Govor i jezik u retorici Govor u retorici ozna ava zaokru enu tematsku. nastoje i da deluje ne samo na njihov razum i emocije. u kome do potpunog izra aja dolaze primarne vrednosti jezika. od njega e se brzo distanicirati slu aoci. ton i boju. ni odve uzvi en". zna i misliti uzvi eno! "Da bi govornik ostvario svoj cilj i postigao efekte nagovaranja. u formi referata. Govor mora imati i svoju melodiju. Jasnost je najva nija odlika govora. i dr im da je moja definicija sasvim ta na". Mo re i je tolika da "ni ta razborito ne nastaje bez nje". Beograd.

sudske. Mo re i srazmerna je veli ni besedni kog ume a. O tome najre itije svedo i narodna poslovica: "Lepa re i gvozdena vrata otvara". vojni ke. pohvalne. a naro ito ume e u njihovom povezivanju i stvaranju kompleksnih govornih celina. Govor ima svoju socijalnu i psiholo ku pozadinu. odre uje nivo ostvarene komunikacije i kvalitet samog govora. Skoro uvek izrazi ono to nismo hteli". njim se podjednako efikasno mogu propagirati ljubav i mr nja. lepo i ru no. puteve i pravce moderne stilisti ke ideje. od jezika svakodnevne komunikacije do razli itih formi funkcionalnih stilova. anticipirao je. njegova osnovna funkcija je da slu i oveku i da govori o oveku. jer su ljudi skloni da se dive ne em to je udaljeno". ali i na in da se spozna kultura i obrazovanje samog govornika. Aristotelov stav da "jeziku valja dati izgled ne eg neobi nog. on nije privilegija samo malog broja odabranih. Ovaj kvalitet besedni tva ostvaruje se neobi nim re ima i izrazima. umetni ke i druge besede iz oblasti kulture i javnog ivota. esto se desi da ka e "pone to to nije trebalo re i". No "'re je". Kultivisan i te an govor je sredstvo kojim se sti e poverenje slu alaca. i temi o kojoj govore. ka e Andre id. esto se lepom re ju ostvaruje ono to ne mo e silom i tiranijom. Kvintilijan je isticao da "bogovi ni ta lep e nisu podarili oveku od veli anstva re i". dobro i zlo.dobrog govora. istine kao i la i". do izvesne mere. Govor mo e biti opasno ili krotko oru je. funkcionalnom upotrebom stilskih figura i nesvakida njih govornih konstrukcija. U tom diskursu diferenciraju se razli iti govorni nivoi. Nije dobro ako ovek previ e govori. 5 . U nastojanju da se nametne kao dobar govornik. koliko na in na koji se govor interpretira. Najvi i nivo govora ostvaruje se posredstvom mnogobrojnih besedni kih modela. ve fenomen koji koriste svi ljudi. pogotovo ako nema besedni kog dara i moralnih vrlina. duhovne. Hajnc Lemermen zaklju uje da se govorni tvo "mo e na i u slu bi dobra kao i zla. kao to su prigodne. "neverna misao³. ali samo do one mere koliko su dorasli trenutku u kome govore. Ve tina upotrebe re i. Sama sadr ina govora ne odre uje njegovu vrednost toliko. politi ke.

uz pomo gestova i mimike. Za verbalno op tenje je neophodno da se jezik materijalizuje. nave emo re i Sokrata. knji evni. iz kojih se vidi za to on daje prednost usmenom govoru: 4 Diki . samo poznavanje jednog sistema znakova jo nije dovoljno za komunikaciju. 6 . Jo od vremena stare Helade. Tako je govor skup svih pojedina nih ostvarenja jezika. U govoru se oslikavaju i svi vidovi ivota i sva dostignu a materijalne i duhovne kulture i istorija ljudske civilizacije. me u govornicima i teoreti arima besedni ke ve tine. ili od teze koju pred slu aocima dokazuje. dakle bez pripremljenog teksta. administrativni i nau ni stil esto mogu biti u funkciji besedni ke ve tine. zavisi od prirode problema o kome besednik govori. ili itanjem napisanog govora? U istoriji besedni tva poznata su oba na ina govora. iznosi svoja unutra nja ose anja i na taj na in vr i identifikaciju svoje li nosti i svoga karaktera. Usmeni i pisani govor Po kolskoj definiciji. 2004. Me utim. N. posredno ili neposredno. Govore i. jezik je sredstvo za sporazumevanje me u ljudima. u razli itim vidovima komunikacije. ovek koji govori pred slu aocima usmenim ili pismenim putem.3. 33. tj. nesvesno govori i o sebi. ali ini se da su teoreti ari uvek davali blagu prednost usmenim formama besedni ke ve tine. Razgovorni. Str.4 Moderna stilistika razli ite vidove komunikacije izu ava u okviru funkcionalnih stilova koji su definisani tematskim okvirom konkretne informacije. publicisti ki. pesni ki. Beograd. Primera radi. Zato se u svim situacijama jezi kog komuniciranja jezi ki sistem stavlja u pokret i realizuje. A jezik je ema po kojoj se obrazuju re enice koje svakodnevno izgovaramo. Jezik je u velikoj meri apstraktna pojava. prisutna je stalno dilema kako govoriti pred slu aocima: usmeno. Koji e od ovih stilova biti upotrebljen.: Osnovi retorike. mi pokre emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni inovi. a realizacija jezika jeste govor. pa sve do danas. Pri tom se uvek misli na odre eni nivo informacija koje se primaju ili daju. u ini dostupnim ulima.

usmeni govor. sa aspekta govorni ke ve tine. sekundarni zna aj. Tako je i s pisanom re i. znacima interpunkcije.."Pisana re li i na sliku. Osnovni nedostatak govora koji se ita je u tome to govornik svoj pogled vi e usmerava na tekst nego na slu aoce. i koliko to u datom trenutku slu aocima odgovara. ali ako je to zapita u elji da dozna ne to od onoga to ona tvrdi. gramati ki korektniji a stilski otmeniji od usmenog govora. U takvom govoru sve je ura eno prema ve utvr enom planu. a to govorniku pru a mogu nost da pode ava ja inu. usmeni govor ima primarni. Govornik koji pred slu aocima saop tava tu i tekst. strukturalno i kompoziciono uvek dobro uobli en i doteran. bio jedini i najbolji na in primanja ili preno enja neke informacije. a ume sama sebe da brani i ume da govori i da uti s kim treba". sve do pojave pisma. jezikom koji zadovoljava knji evnu normu i koji je leksi ki bogatiji. pravi du e ili kra e pauze. menja tempo i ritam. Druga ija je njena ro ena sestra. ona dostojanstveno uti. a gramati ari su skloni da ih defini u kao dva analogna na ina ljudske komunikacije. do kraja otvoren i prisan kontakt sa njima. Usmeni govor se uvek ostvaruje u neposred-noj komunikaciji. da se misaono i emotivno anga uje onoliko koliko to sadr ina govora iziskuje.. kako bi do arao idejnu. a pisani. kao trajna vrednost koju mogu i drugi koristiti. mora posvetiti posebnu pa nju znacima interpunkcije. manje ili vi e. Iz istorije ljudskog dru tva zna se da je. ali ako je to zapita . pokazuje se svagda jedno te isto. Od tog perioda ova dva tipa govora naporedo traju. u ini ti se da ona govori kao da ne to razume. govornik koji usmeno izla e svoj govor. Prate i elementi usmenog 7 . jer ona se sa znanjem zapisuje u du i onoga koji se u i. visinu i boju glasa. slu i se. Pisani govor se mo e sa uvati. bar do izvesne mere. u situaciji je da neposredno prati njihovu reakciju i prema njihovom afinitetu modifikuje svoj govor i svoje pona anje. Zbog toga on nikada ne mo e ostvariti potpun. Pisani govor je stilski. iva re . Jednom re ju. Me utim. ini ti se da je slika iva. tako da govorniku ostaje samo da ga pred" slu aocima korektno saop ti ili pro ita. pokretima tela i efektima gestikulacije. osna en razli itim vidovima gestikulacije. tematsku i emotivnu vrednost takvog govora. Intonacione vrednosti ivog govora kompenzuju se u pisanom tekstu.

mo da. ili napisanog koncepta? Da li. a on ga samo ita. pre kona nog stava. gest. oni svoje prisustvo opravdavaju situacijom u kojoj su se na li i koja im nala e da budu korektni i strpljivi u i ekivanju trenutka kada e govornik zavr iti svoje itanje. ve prirodom teme o kojoj se govori. mo da. strukture. Govor mora da deluje kao da je nastao ba u trenutku istupanja pred slu aocima. treba napisati jasan koncept i osnovne podatke i prema njima improvizovati svoj govor? Ovo su samo neka od pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego to otpo ne priprema za govor. uskra ena mu je mogu nost improvizacije i bilo kakvih stilskih i tematskih zaokreta. mimika). znanjem i elokvencijom govornika. U takvoj situaciji slu aoci su naj e e ravnodu ni i inertni. ne sme da ostavlja utisak dugo pripremanog rada. niti govornik mo e imati ta an uvid u pona anje i reakciju slu alaca. trebalo napisati. Po to je govor ve napisan.izra avanja (pokreti tela. ne mogu se pri itanju efikasno ostvariti. otupljuje njihovu pa nju i znati elju. nau iti ga napamet i usmeno saop titi slu aocima? Ili. na svako pitanje se mo e dati bar nekoliko odgovora. odgovoriti bar na nekoliko va nih pitanja. ili kakvog retori kog oka. mo da. Ako se pa ljivo sagledaju razlozi koji su za ili protiv usmenog ili pisanog govora. ili pro itati ve napisani govor? Da li bi govor. Da li je bolje govoriti usmeno. sama injenica da im se ita ne to to je ve unapred smi ljeno i napisano. jer svako od njih predstavlja i mogu -nost razli itih metodolo kih pristupa u profilisanju forme. Istovremeno. ali bez pripremanja i rada on ne mo e biti zaista dobar i uspe an" . bez ikakvih priprema. O tome Ivan Ivanji ka e: "Pravi kontakt sa publikom mo e se posti i samo neposredno odr anim govorom koji deluje kao da je nastao na licu mesta. i na ina izlaganja samog govora. valjalo bi. koji bi slu aoce pokrenuo iz letargije i zaokupio im pa nju efektima besedni -kih akrobacija. 8 . Zbog toga on ne mo e u pravom trenutku i na pravi na in pode avati ni intonacione vrednosti glasa i gestikulativne elemente komunikacije. Pri tom treba imati u vidu da su ova pitanja retorskog karaktera. ili strukturom auditorijuma. koji nisu uslovljeni samo stavom. treba govoriti sasvim slobodno.

Kao dru tvena pojava. nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju. niti bi govornu komunikaciju bilo mogu e ostvariti bez nekog jezika.5 Dobar govornik nije uvek i dobar pisac. i obratno. Govorna re razlikuje se od pisane re i. Niti bi mogao postojati jezik. Govor je podlo an uticaju mnogih prakti nih inilaca koji su u vezi sa psihofiziolo kim osobinama oveka. zamor. mogu nost op tenja je porasla. Mogu nost da ovek komunicira. i sagovornik. Str. Jezik i govor su neraskidivo povezani. ne postoje manje ili vi e logi ni jezici. Zbog nove elektronske tehnike.: Osnovi retorike. a naro ito da upotrebi. to ne zavisi od 5 Diki . a da se prakti no ne realizuje govorom. U svakom od nas ivi i govornik. ali jezi ki obrasci opstaju i u ovakvim uslovima. jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasle uju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima. dobar pisani tekst ne mora da bude podesan za govor. i oda ilja . logi nost je atribut mi ljenja. injenica je da ovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za op tenjem.4. i pisac. a brzim itanjem 600 re i. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i pro imanju usled ega se menjaju i jedno i drugo. N. Ako neka osobamalo op ti. zato postoje duboki razlozi. 9 . 2004. i italac. koji obi no proisti u iz na ina ivota i neuspelog dru tvenog prilago avanja. za jedan minut obi nog itanja 250 re i. sistema i procesa. zasnovana je na possbnim sposobnostima. Na svakom jeziku se mo e govoriti vi e ili manje logi no. prvo po brzini preno enja poruke. govor je jezik u akciji. Beograd. 33-38. ve tinu organizovanog i prilago enog ko-ri enja jezi kih simbola u razli itim situacijama. a ne jezika. jezi ke simbole. Za jedan minut govora mo e se otpremiti u proseku 100 re i. i prijemnik. Zamuckivanje. Komunikacija je mogu a kada se u esnici slu e istim jezi kim kodom. Naime. Neki smatraju da je glavno obele je na eg doba suvi no komu niciranje. Jezik i govor Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke. i to s lako om.

Svaki jezik ima svoju sopstvenu logiku koja proisti e iz njegovog osobenog ustrojstva i nije svodljiva na neki sveop ti vanjezi ki logi ki obrazac. pa e se va ni delovi. zanosi slu aoce. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika. samo se treba uvati da usporavanje ne dobije deklamatorski. vesela i tu na ose anja. Zna i. Govorna dinamika ne mo e ostati jednaka u toku celoga govora. spori i dinami ni doga aji.Tako e se razlikovafi va ne i manje va ne misli. izve ta en. disanje. ali on sam nije nikakva logi ka ema. Ritam u govoru i u poeziji predstavlja povremeno ravnomerno pojavljivanje i nestajanje nekih jezi kih elemenata. iv ritam govora osvaja. mo e iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati krajnje nelogi no. 10 . a dinami na ose anja u brzom ritmu. Jezik kao osnovni instrument mi ljenja omogu uje logi no rasu ivanje. tu na ose anja i sumorne misli saop titi u sporom. Ono to je sa stanovip ta organizacije jednogjezika savr eno logi no. Drugim re ima. frazerski ton. a ne jezika. ve se menja prema prirodi pojedinih sadr ajnih celina i mogu nosti njihovog poimanja u trenutku saop tavanja.samih jezi kih sredstava. logi nost je atribut mi ljenja. usporavanjem se mo e naglasiti va niji deo re enice. dok je umeren pogodniji za ube ivanje. ali to va i za sve njih i nema veze s nekomj univerzalnom vanjezi kom logikom. a ubrzavanje da se ne oseti kao brzopletost. Zato ga je neophodno uskladiti sa tehnikom sopstvenog disanja. Na ritam govora uti e fiziolo ki ritam govornika-rad srca. Nema jezika koji su manje ili vi e logi ni. to ne zavisi od samih jezi kih sredstava. Jezici u svojim strukturama ispoljavaju razne protivre nosti. Na svakom jeziku se mo e govoriti manje ili vi e logi no. nego od na ina mi ljenja njihovog korisnika.

a uz to deluje i kao veza izme u mnogih pokoljenja. Ostavljaju i trajna svedo anstva o pro lim zbivanjima. 33-38. Da nemamo jezik ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet. N. Beograd. Odnos jezika i stvarnosti Odnos jezika i stvarnosti je veoma slo en. U ivotu oveka i dru tva jezik obavlja niz zna ajnih uloga koje se mogu klasifikovati na razne na ine.to zna i i u samom saznavanju sveta. imenuje i dovodi u me usobne odnose.: Osnovi retorike. Jezik nam olak ava orijentisanje u stvarnosti.5. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih generacija. koji se oveku uveliko i otkriva upravo kroz jezik. Jezik poma e u uobli avanju pojedinih vidova vanjezi ke stvarnosti time to ih izdvaja. Str. Prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji jezika kao osnovnoj i naj iroj. jer slu i za bele enje doga aja. ustava. Jezik i misao nisu isto. dr avnih ugovora i drugih va nih dokumenata. za istorijske zapise i hronike. S njom je povezana saznajna ili kognitivna funkcija jezika. 6 Diki . ali izme u njih postoji velika mera uzajamnog podrazumevanja. jezik ima i civilizacijski neophodnu kulturnu funkciju. 11 . on petovremeno obavezuje i budu e nara taje na po tovanje utvr enih dru tvenih normi.6 Pored svoje primene u neposrednom op tenju me u pojedinim pripadnicima dru tvenih grupa. 2004. Jezik igra zna ajnu ulogu u procesima mi ljenja i oblikovanja sveta. pa tako ne bismo imali mnogo ta ni da izra avamo ili saop tavamo drugima. za utvr ivanje zakonika. za usmeno predanje. raznih dru tvenih sporazuma. On tako u estvuje u izgra ivanju misaonih sadr aja koje prenosi .

simbol etni ke. No promene u jeziku ne smeju biti nasilne. Govoriti o oveku zna i govoriti o bi u koje se odlikuje govorom. Nastanak jezika nerazdvojno je povezan sa postankom oveka i mora se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bi a. jedno ose anje bliskosti i zajedni tva koje je bitan uslov dru tvenog ivota. njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta. Jezik je osobenost svake individue. kao naj iroj i najtemeljnijoj. U tom smislu se mo e govoriti o simboli koj funkciji jezika. Jezik se i razvio zato to su komunikacijske potrebe prevazi le sve to se moglo izraziti gestom ili krikom. Upotrebom jezika stvara se i u vr uje veza me u ljudima koji su njome obuhva eni. 12 . verske ili socijalne pripadnosti. tradicije. knji evnosti i kulture jedne dru tvene zajednice. ili drugostepeni jezik koji se javlja kada tra imo i dobijamo obja njenje neke nama nepoznate re i ili konstrukcije. Zaklju ak Jezik je dru tvena i promenljiva kategorija. u savremenom ivotu. ali i nacije. Obja njavanje samih upotrebljenih jezi kih sredstava ini metajezi ku funkciju jezika. Jezik ima i va nu estetsku funkciju jer ini bit knji evnih dela koja u itaocima izazivaju estetsko zadovoljstvo. ve prirodne i spontane. Kultura svake zajednice po iva na funkciji jezika. ali i u sklopu istorije. dakle. jezik o jeziku. Toje. nacionalne. u skladu sa evolutivnim tokovima ljudskog dru tva i civilizacije. Povezuju i ljude unutar i izme u generacija. jer jezik nije puki mehanizam za preno enje informacija nego visoko vrednovan inilac dru tvenog ivota za koji se vezuju sna ne kolektivne emocije. Ovo jo jednom potvr uje da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika. bilo u na em maternjem ili nekom drugom jeziku. to zna i i o samom jeziku. Jezikom se mo e govoriti o svemu.6.

7.: Teorija knji evnosti. N.. Diki . Jagodina.B. Ne i . Beograd. Zavod za izdavanje ud benika. str. Dimitrijevi . Beograd. 1968. Mati . Str 312.: Osnovi retorike.112 3. Osnovi razvojne psihologije. 13 .: logopedija. Literatura 1. 2. Str. 33. 1962.141-144. 4. Str. Savremena kola. Beograd. 2004. R.2000. M.

...11 6....................... Pojam jezika ................................. 9 5............................................................................... 12 7........................................ Odnos jezika i stvarnosti ................................ Jezik i govor .. Pojam govora ..... 6 4................. Usmeni i pisani govor ................................................................1 1.............................................................2 1.......................................................... Zaklju ak .......2.... Teorijski deo .................................. 5 3...... 3 2........................ ............. Govor i jezik u retorici ...... Literatura .....................................................................Sadr aj Uvod ..................2 1.......................................................................1...........................................................................................13 14 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful