P. 1
Istorija Umetnosti IV - Skripte

Istorija Umetnosti IV - Skripte

|Views: 1,921|Likes:
Published by Ana Dimitrijevic

More info:

Published by: Ana Dimitrijevic on Oct 02, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/29/2014

pdf

text

original

NABISTI

Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na jevrejskom), su najavili po~etak MODERNE. Grupa mladih se 1888 god. okupila u Pont Avenu slede}i GOGENA. Jedina izlo`ba koju su napravili bila je1889 god. u periodu kada je GOGEN dolazio razo~aran sa Martinika i odlu~io da ponovo potre`i raj na Tahitiju. Zatim grupa mladih umetnika iz Pariza do{la je u Pont Aven predvo|ena Polom SERIZJEOM. Gogen ih ube|uje u vezu forme i umetni~kog do`ivljaja tj. onoga {to se da videti i onoga {to se mora izraziti. Umetnost mora sintetizovati formu i podrazumeva tajanstvenost boje koja ima specijalne mogu}nosti delovanja. Boja ima sakrivene emotivne naboje, kao {to i muzika deluje na emocije.

Pol SERIZJE:
- Talisman – slika nastala na pakli cigareta, veli~ine dlana. Pejza`, put, jezero, ku}a, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se mo`e gledati sa razli~itih strana, a bilo je va`no da se boja mo`e naneti ~ista iz tube, ne mora se me{ati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuca... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta. (Aristotel je zahtevao da se imitira (mimezis), ali sada taj princip otpada)

Pol GOGEN:
- Vizija posle propovedi – Slika nastala kao manifest svaga {to se de{ava. Insistirao je na ~istoj, ravnoj povr{ini. Crveno je jedan nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, `ene predstavljaju jedan vidljivi deo sveta, a iznad je borba jakova sa An|elom – scena iz snovi|enja, sve je u jednoj slici na ravnoj povr{ini. Jakov i An|eo su skoro na glavama `ena, lebde u prostoru. Prime}ujemo ~istu, ravnu povr{inu i matemati~ku preciznost. Za Gogena i ostale savremenike va`nu ulogu imala je japanska grafika. 1890 god. de{ava se velika izlo`ba koja je doprinela dvodimenzionalnom shvatanju prostora.. Gogen je prvi oti{ao na jug Francuske da bi upoznao primitivne korene Francuske umetnosti (vitra`). Klju~na slika iz tog perioda je `uti hrist. Gogen propagira gledanje srednjovekovnog slikarstva, vitra` predstavlja naj~istije boje opasane i zaustavljene crnom konturom. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam.

Emil BERNAR:

Jedan od Nabista, dobro informisan slikar koji prvi koristi kloazonizam i smatra da je Gogen to preuzeo od njega, te su se oko toga sporili (istori~ari su pripisali tu metodu Gogenu) - @eteoci heljde - Crvene konture. Bernar, se ina~e podu~avao u Kairu i sa DENI-em se bavio teoretisanjem. Bio je zna~ajan teoreti~ar, objavio je nove estetske stavove i imao je `ivu prepirku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. Ideolog, ali ne mnogo interesantan likovno. Nabisti su bili neobi~no bratstvo. Okupljali su se kod Pola RONSANA koji je imao veliku ku}u i istra`ivali su svetsku umetnost i okultisti~ke sfere. Apatija (bolest) kraja veka gde ljudi upadaju u raspolo`enja proro{tva i sl.

Moris DENI:
- April – delo puno simbolike, Deni se divio Pivi De [AVANU (Ribar) i usvojio je kolorit Fra AN\ELIKA. Nama analize prostora, povr{ine sa belim refleksima. Vidimo `ene u belom na zelenoj pozadini i plava reka pozadi. DENI je najve}i teoreti~ar moderne umetnosti, a smatra da je slika jedna povr{ina pokrivena bojama. Sezan je zahtevao od slike harmoniju paralelnu prirodi, ne mora ponavljati prirodu. Ovde je nagla{en dekorativni kvalitet. DENI se bavio primenjenom umetno{cu, scenografijom itd.

Pjer BONAR:
Slikao je po uzoru na japanske slikare, ~ak se tako i potpisuje, napravio je i pe~at sa inicijalima: PB - Vojnici – - Paravan – predstavlja godi{nja doba: jesen, prole}e, leto, zimu. Pime}jemo izra`en Japanski uticaj. Nabisti su se delom nazivali i simbolistima i impresionistima i poku{avali su da uravnote`e ta dva odnosa. Razumeli su povr{inu, istisnuli su iluziju prostora i oslobodili boju.

Eduar VIJAR:
- U krevetu – slika je maksimalno proci{}ena, ~itavu povr{inu defini{u konture. Nagla{en krst u gornjem delu slike. - U radionici – Jedan `ivotni ambijent. Majka mu je ina~e bila kroja~ica, po ku}i je uvek bilo {arenih krpica, te je uvek na slikama zadr`avao bledu atmosferu. Prvo je sve fotografisao, pa onda slikao. Pozadina je ta~kasta, tapete se stapaju sa haljinom `ene i pejza`em kroz otvoren prozor, previ{e dekorativnih vrednosti, ali je zna~ajno napu{tanje ustaljenog principa

predstavljanja prostora. Ove slike su malih dimenzija sa po{tovanjem likovnih ideja, ali nisu moderno agresivne kao {to }e to biti kod Fovista, umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napu{ta prostor.

SECESIJA
Javlja se krajem 19-og i po~etkom 20-og veka. Nastaje po~etkom prvog svetskog rata. To je stil koji se raspoznaje u ~itavoj Evropi, ali pod razli~itim nazivima. - ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) - JUGEN STIL – u Nemackoj - LIBERTI STIL – u Engleskoj Bur`oasko dru{tvo krajem 19-og veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industrijalizacija – {to vrlo pla{i umetnike. ^ini im se da dela koja proizvode fabrike ogoljavaju predmete. Sve je mumificirano, jednoli~no, dosadno. Umetnici poku{avaju da na|u inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti – pogotovo gotici. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industriski napredak sa onim {to se zvalo umetni~ki zanat. Materijal koji je kori{}en je staklo, gvo`|e, armirani beton (odre|ena vrsta), metal, mesing, aluminijum itd.

Secesija – zna~i odpadni{tvo, odvajanje, raskidanje sa osnovnim
telom. U Be~u je secesija obele`ila pokret mladih studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. Isto se de{ava i u Minhenu, s tim {to iza njih staje profesor Franc fon [tul, i osnivaju ~asopis ''JUGEN''. U Francuskoj ''ART NOUVOE''¸ tako se zvala jedna prodavnica razli~itih predmeta za ku}u. Tako|e u Engleskoj: ''LIBERTI''¸isto po prodavnici razli~itih rukotvorina. Za Englesku je karakteristi~no {to je i pre kraja 19-og veka postojao jedan krug oko umetnika ^arlsa Morisa – udru`enje ARTS & KRAFTS. Moris je tvrdio da je ~ovek krajem 19-og veka i kao proizvo|a~ i kao potro{a~ u slu`bi ma{ine – potpuno otu|en, pora`avaju}e pot~injen ma{ini. ^ovekova prirodna potreba je potreba za ornamentom, ~ovek se mora vratiti

starom srednjevekovnom iskustvu. U tom novom duhu mo`e se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. Ornament mora biti prirodan, oslonjen na organsku formu, stilizacija cve}a, li{}a... vijugavo, pretvara se iz jednog oblika u drugi. Biljni ornamenti su: perunika, lale, razne vrste orhideja, zvon~i}i, |ur|evak... Stil mora biti totalni – sve se mora praviti. Secesija dakle predstavlja jedan totalni i internacionalni stil – podstcala je i negovala jedan internacionalni duh, razli~iti predstavnici me| usobno su se vi|ali i pose}ivali i organizovali jedni drugima izlo`be. Evropa je bila kao jedna ku}a.

^arls MEKINGTO[ ( iz Glazgova):
Engleski arhitekta, prestavnik secesije. Insistirao na geometrizaciji. Name{taj sveo na crnu i belu boju.

GIMAR (Francuska):
Veliki arhitekta, dizajnira sve ulaze u metro stanice u Parizu. Pariz 1900 god. treba da postane svetska prestonica. Odr`ava se ''Svetska izlo`ba''¸ na ovoj izlo`bi ina~e u~estvovala je i Srbija, predstavnici su bili \or|e Jovanovi} i Paja Jovanovi} – nagrada za Du{anov Zakonik. - Ajfelov toranj – uradjen 1899 god., samo od gvo`|a. - Metro – 1900 god., dizajnira ga u duhu novog stila, sve je od livenog gvo`|a i stakla, stilizovano i izuvijano (svetiljke, dr`a~ i natpise za metro dizajnirani kao neke d`inovske biljke). GIMAR je jako voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju ^arlsa Darvina). Ima istra`iva~ki odnos prema prirodi. Osim livenog, za secesiju je tipi~no i kovano gvo`|e koje se lako oblikuje. Karakteristi~na je i upotreba najrazli~itijih plo~ica od majolike. - Hotel - GIMAR je projektovao sve – od stolice do dr`a~a za ~a~kalice i salvete. Francuzi su prednja~ili u oblikovanju najrazli~itijih ku}nih predmeta, kao na primer GIMAROVA: - Tifani lampa – sa irisima - Stona lampa – pe~urke, oko 1900 god. koju je projektovao GALE – ~uveni francuski staklar. Nasledio je od oca fabriku i odlu~io sve da promeni... Sve radi po ugledu na prirodu. Veliki pronalaza~, izmislio je i razli~ite staklene smese.

Rene LALIK:
Jo{ jedan poznati francuski slikar, kao i veliki dizajner nakita, ne samo od zlata, nego i od razli~itih stakli}a, koristi ~ak i krlju{ti od riba.

Franc Fon [TUK:
- Ose}ajnost – On je bio na ~elu nema~ke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izlo`be – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. (Nade`da Petrovi} to preuzima od njih). Takozvano ushi}enje prema prirodi. U ateljeu Franca Fon [TUKA prvi put je zabele`eno ime Vasilija KANDINSKOG.

Gustav KLIMT:
Najve}i predstavnik u Austriji. Radi dekorativno i dvodimenzijalno. Slikao je simboli~ke kompozicije, portrete i pejza`e ispunjavaju}i povr{inu slike {arenim kvadratima. Izazivao je skandale u jednoj miliciskoj zemlji, kakva je bila Austrija po~etkom 20-og veka (u vreme kada KLIMT stvara, bila je tvrda militarna sredina). On i grupa umetnika odbijaju poslu{nost akademiji i institucijama. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih Beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzori}). Odre|ena sloboda i samostalnost razlikuje ih u odnosu na akademiju. Paviljon je projektovao Jozef OLBRIH. Zgrada ima oblik kocke, beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. Paviljon je bio pravi ambijent umetnosti, kao da ste kro~ili u jedno umetni~ko delo. Klimt je uradio i veliki broj kompozicija za univerzitete (Medicinski i Pravni Fakultet). Za Medicinski fakultet uradio je sliku na kojoj bolest razara telo – potresno. Klimt je optu`ivan od savremenika da preteruje u erotici, da je vulgaran. Njegova dela se danas ve}inom nalaze u Umetni~kom istorijskom Muzeju u Be~u. - Poljubac - Osim mozaika, dobro je poznavao i ikonopis, divio se pravoslavnim, naro~ito ruskim ikonama. Divio se lepoti linije, smatrao je da linija sadr`i energiju onoga koji ju je povukao, to je kao udarac bi~em, nema odstupanja, kad jednom povu~e{ - to je to! Pomera estetske standarde i kriterijume toga doba (naslikao je golu trudnicu – prvi put takav `enski akt).

Jozef HOFMAN:
- Vila Stohlet – projektovao sve u njoj, od pribora do same zgrade, sve je u jednom duhu. KLIMT je u terpezariji uradio friz. Koristi zlatne listi}e. Koristio je komadi}e stakla u svojim zidnim slikama, koje zato izgledaju kao mozaici. To nije slu~ajno, radio je kao dekorater u severnoj Italiji, tamo je video Ravenu i Vizantiske mozaike {to mu je poslu`ilo kao inspiracija.

NAJAVA EKSPRESIONIZMA
Na~elno gledano ekspresionizam je pokret koji se javlja kao reakcija na impresionizam, zna~i totalna suprotnost. Ekspresionizam je okrenut unutra{njem svetu, unutra{njem do`ivljaju. Glavne karakteristike se vezuju za severne narode (Skandinavce). Na kraju 19-og veka nastaju velike krize, dru{tvo se ogledalo u korupciji, nastaje industriska

. kasnije se prenosi na sve vidove umetnosti... koristi je i onda kad koristi boju. na kartonu. Veliki poklonik DEGAA i njegovih slika. veliki majstor litografije. Rembrant. ali dobro i pa`ljivo iskazuje svoju emociju. igra~ica i od nje pravi veliko ime.. Ekspresionizam. . LOTREK kroz veselu povr{inu prizora posmatra nemilosrdno o{trim okom. ali on koristi no}no osvetljenje). prati savremenike. a podrazumeva jedan pre svega.U Mulen Ru`u – dosta podse}a na DEGAOVU „^a{u Apsinta“. Anri TULUZ-LOTREK (1864-1901) Francuski slikar i grafi~ar. film. Njen izvorni termin odre|en je tek na kraju 19-og veka. Liniju koristi sa velikim ume}em. mo`da ~ak i nepristojna poza. Vrlo izazovna. Kada je sazreo odlu~io je da njegov tematski repertoar ostane klasi~an tj. Neki smatraju da ekspresionizam nije samo karakteristi~an za kraj 19-og veka. kako izvo|a~e ..Guli ulazi u Mulen Ru` – Guli je njegova prijateljica. `ene tra`e pravo glasa. ne iznosi svoj sud. Jedna vrsta autodidakta. Fizi~ki je bio odvratan kepec ali i umetnik izvrsnog talenta koji je vodio raspusan `ivot po no}nim lokalima Pariza. Smelo koristi najrazli~itije tehnike i me{a ih. slikarstvo. slika portrete i zabave po no}nim restoranima. SNA`AN INDIVIDUALAN IZRAZ.. ve} da je to i pojava koja se mo`e pratiti kroz ~itavo ~ove~anstvo (Pe}ina Altamira. za razliku od Emila Zole on ne `eli da kritikuje drup{tvo. uglavnom pojave na margini klasicnog dru{tva. zato ih ~esto slika sa le|a ili iz profila. Jo{ kao dete imao je nesre}u da padne sa konja i ostane bogalj te kao takav nije mogao da pose}uje zvanicne {kole. Ipak ovo delo nije impresionisti~ki ise~ak `ivota. ^esto slika male formate na krilu. iako prvo vezan za knji`evnost. a ~ovek se prirodno okre}e sam sebi. Ekspresionizam se mo`e posmatrati kao kategorija. Ljudi na slici su odsutni. itd. pozori{te. Egipat. Vi{e ne postoji jedan sveobuhvatni stil niti ~vrsti kanoni. cirkusima. Na slici vidimo anonimne osobe i prijatelji.. Nikada vi{e ne}e biti formiran jedan kompaktan stilski jezik. tj. a ne kao sistemska odrednica. Kao nenadma{an crta~ umeo je da s malo poteza zabele`i brz pokret ili do~ara atmosferu. Uzori su mu bili ENGR i DEGA a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasle| uje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu boju.). Ose}aj za krupni kadar (njegov do`ivljaj) bio je fantasti~an.. slika prijatelje. AUTORSKI PE^AT.revolucija.Igranka u kafeu – Slu~ajna i fragmentalna kompozicija. . Pripadao je bogatoj plemi}koj porodici i zahvaljuju}i naporima svoje okoline privatno je u~io crtanje u klasicistickom stilu. .

Radio je kompozicije. Smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. koje umiru od tuberkuloze. Njegovo delo nije pobu|ivalo nikakvu pa`nju savremenika. u Norve{koj. On komunicira vizuelno a ne tekstom. Samo za pijatelje. Otac mu je bio lekar. Jedan od vo|a norve{kih modernih slikara. koristi intezivne boje (crvenu. on razvija vlastiti pristup zasnovan na impresionizmu i simbolizmu. portrete i pejza`e. Izlo`bom u Berlinu 1892 god. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. uklju~uju}i i sebe. . plavu). Edvard MUNK (1863-1944) Veliki Norve{ki slikar i graver. bolesti i smrt pratili su ga ceo `ivot. {to dovodi do revolucije u oblasti plakata. genijalan i originalan. Za `ivota je uradio malo plakata. Bolest je na neki na~in uvek bila prisutna u njegovom okru`enju. ulazi u kategoriju umetni~kog dela. . `utu. Frojd je za njega govorio da je on u svojoj . Lotrek koristi potpis u duhu japanskog pe~ata..Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. Iako je akademski {kolovan.Mej Milton – isto ra|en na japanski na~in. PLAKATI: . crnu. Iako je do`iveo 80-tu. me|utim ve} u 14-oj godini gubi majku i sestru. Vi{e }e uticati na umetnike 20-og veka nego na svoje savremenike. U vreme kada po~inje da stvara. divan – odjek tada aktuelne secesije. na severu. vrlo komplikovan proces koji LOTREK brzo savladava (jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat).Bal u Mulen Ru`u – litografija. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka. pripadao je dobrostoje}oj porodici koji nisu podr`avali njegovu sklonost ka umetnosti. veoma pobo`an ~ovek.. On je onaj mali bradati ~ovek pored jedne vrlo visoke osobe u dnu odaje. MUNK se nakon ovoga seli neko vreme u Nema~ku i vr{i veliki uticaj na Nema~ki ekspresionizam. Putovao je u Belgiju i Pariz {to je veoma uticalo na njegov dalji rad. {to }e u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome `ivi. izaziva takvu guru da se ~lanovi liberalnog dru{tva na ~elu sa Maks Libermanom povla~e iz organizacije i osnivaju Berlinsku secesiju. le~io je najsiroma{nije slojeve dru{tva. U njegovim plakatima se ~esto sre}u karikature. aveti.tako i same goste. Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). Zato su mu teme ve} na samom po~etku mra~ne. .@ana Avril – ra|en na japanski na~in. Studirao je slikarstvo. Ostale teme koje su ga zaokupljale su bile seksualne `elje i `ena (nevino dete ili vampirica). oko 32 komada.

frustriranost. On ima jedan novi odnos prema pejza`u. Dok je u belom. Kao npr. On to poku{ava da predstavi ritmom. Dijagonala. Negove uobi~ajene teme su: strah. Desno je starija `ena – sve ovo predstavlja `ivotno doba jedne `ene. . . Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa (friz `ivota). ima psiholo{ki pozitivan efekat. Religiozan koncept prene{en u li~nu koncepciju (mlada devojka u ekstazi). svako od aktera na slici mora sam da se suo~i sa smr}u. On je jedan od prvih savremenika koji se divi LOTREKU. a u sredini je par. zgrabila je mu{karca. kad stremi u vis.Glas – Vrlo te{ka tema. @ensa osoba krajnje stilizovana u prvom planu (personifikacija glasa) glas usamljenosti. iza je neki drugi `ivot (~amac). .Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo na~in. vi{e nema snage. Kod MUNKA nema otvorenih emocija. uljana slika i grafika. U crvenom. Falusni simbol se javlja u mnogim njegovim delima. nema ni prozore ni vrata.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bli`njeg. Sna`na psiholo{ka poruka postignuta kompozicijom i linijom. Usamljena. deformisana figura u prvom planu. . ~e`nje. soba je totalno prazna. mu{karac sa ne{to starijom devojkom. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19-og veka bio grad no}nih barova i boemskog `ivota. Kod ekspresionista forma je deformisana. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). vra}a se ku}i i vi{e ne slika tako sna`ne teme. koje mo`da predstavljaju smrt. MUNKOVE slike nose puno simbolike. Ima crveni oreol.`ene i mu{karci sede i pri~aju i sli~no. bol i patnju“. udata.Krik – Nastaje 1893 god. Kod MUNKA ona ide na dole. U to vreme prvi put ~uje za Van GOGA {to mu daje smelost u izra`avanju svog unutra{njeg sveta. MUNK u prirodi poznaje svoj unutra{nji emotivni naboj. i ima izlo`bu u Minhenu. MUNK je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. Sama je u {umi.opsednutosti seksom i smr}u klasi~an primer problema koje je on analizirao. . Do tada je radio ve} oko 10 god. Postoje dve verzije. Levo je mlada devojka u belom. insistira na do`ivljaju usamljenosti. a ne ono {to je repertoar slikarstva do tada. voli dvodimenzijalnost i japansku umetnost. . u slici: . pada i to ne samo jedanput. On ka`e: „Ja `elim da slikam krik. Dijagonalu zavr{ava sa dve nepoznate tamne siluete. ali je ubila umetnika u njemu. stub zalaska sunca. Pri~a slike ide sa leva na desno. a u crnom sama scena je dopunjena parovima koji groteskno ple{u. opasna. Ve} 1908 god. na gore. dok se mrtvac na slici ne vidi. predstavlja nevino. psihoterapija je pomogla njegovoj li~nosti.Igra `ivota – 1900 god. MUNK pre`ivljava jedan u`asno sna`an nervni slom. Seksualni simbol je sunce koje zalazi. otu| enost.

{ovinisti~kim potezima ~etke i boje. Njegove tradicionalne realisti~no-romanti~arske slike su bile toliko dobre da je 1881 god. MUNK je veoma plodan i ceo `ivot eksperimenti{e sa raznim temama. podsme{ljiv sadr`aj. sigurna za apstraktnu boju. On je kroz svoje slike kritikovao korumpiranost ljudskog dru{tva u kojem je `iveo. Njegov rad se menja sa upoznavanjem Francuskog impresionizma koji je tada jo{ uvek bio svetogr|e me|u akademicima. Prikazuje se kako lebdi na rubu ve~nosti ali njegova ruka. linearna. . . Zavr{io je Briselsku akademiju (3 god. {koljki. na Pariski.Sabla`njene maske – prikazuje porodi~ni ambijent sobe sa maskiranom figurom koja sedi za stolom a druga maskirana figura ulazi na vrata. MUNK rado koristi takvu tehniku. surovo autenti~ne slike bednih i pijanih skitnica i neobja{njive susrete maskiranih figura. a od 1882 god. prikazuju umetnika kao intelektualca. On je ne polira jer se uklapa u njegov sadr`aj.Susret u univerzumu – Mu{karac i `ena – dva komplementarna principa.. Njegova karijera mo`e se predstaviti i kroz njegove fascinantne auto-portrete.Na mese~ini – tako|e drvorez. Ova uznemiruju}e fantasti~na slika otkriva poja~anos umetnikove unutra{nje uznemirenosti. . studija) iako se ~inilo da je autodidakt. Vrlo ~esto slika ljude sa maskama na licu (pokriva njihova prava lica). . Maskirane figure vode poreklo iz flamanskih karnevala. ali se razlikovao od Norve`anina po tome {to je bio naslednik Flamanskog i Holandskog slikarstva. ENSOR uvodi brutalni. Bio je dobar grafi~ar. gde su njegova majka i njeni ro|aci dr`ali prodavnicu suvenira punu igra~aka. One su bile oli~enje razvrata i nemorala. Oboje su sle|eni ugledav{i jedno drugo. MUNK je mnogo uticao na nema~ke majstore. Ro|en je u Ostendenu. primljen na Briselski salon. pokazuje da nikada nije gubio vezu sa novim eksperimentima. D`ejms ENSOR (1860-1949) Njegov `ivot tekao je uporedo sa MUNKOVIM. a njegov savremenik je bio D`ejms ENSOR. apstraktnim. vidi se i struktura drveta. Slikao je `ene sa dna lestvice ljudskog dru{tva. .Tri devojke na mostu – . Stari tip drvoreza. koju je ina~e vratio u upotrebu GOGEN. brodskih modela u bocama i grotesknih maski popularnih na flamanskim karnevalima (koje }e bitno uticati na njegova budu}a dela). Njegovo lepo i mladala~ko lice ve} mu~e sumnja u sebe i nervira napregnutost.U plavom odelu – rani auto-portret ra|en {irokim. na Belgijskoj obali. paletama i razli~itim stilovima ctanja. Divio se @or`u SERI. crveno i zeleno.Izme|u sata i postelje – je njegov poslednji auto-portret.

Krajem 80ih god. .Kosturi se bore za telo obe{enog .Spletke – Ruga se savremenicima. prljavi. Sjedinjavao je ~udnu imaginaciju sa na~inom gledanja. moralno labavih na~ela. To ose}anje kulminira ovom slikom. veseli {e{ir sa perom.Portret umetnika okru`en maskama – na ovoj slici predstavlja sebe kao RUBENSA. . mrtve prirode. @eleo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. Anri RUSO (Carinik): Glavni prelaz sa romantizma 19-og veka na fantaziju 20-og veka omogu}ili su REDON. isto tako bi razapeli Hrista kao {to su uradili u Jerusalimu“. Odbijena ali javno izlo`ena tek 40 god. vedri brkovi i brada. razobli~uje ih u najotvorenijem smislu. 19-og veka on prelazi iz religiozne teme (hristove muke). kompoziciji. Nema odnos prema prostoru. . Maske se i dalje ~esto pojavljuju a negde su i vrlo li~ne kao na slici: . najmorbidnijih i najjezivijih crte`a i bakroreza. Tek pola veka kasnije. . Predstavnik primitivnog toka. Na njega uti~u romantizam i simbolizam. ENSOR i RUSO. Sve dok se nije povukao sa polo`aja carinskog inspektora bio je ne{kolovani umetnik. nastaju neki od njegovih najsjajnijih. portreti prijatelja i suseda. On ka`e: „ljudi su dvoli~ni. Savremenici ga ne razumeju. Ima sasvim individualan odnos prema figuri. Njegov uticaj je vrlo sna`an jer je stvorio individualan svet fantasti~nih tema izra`en disonatnom bojom i treperavom linijom. bio je prou~avan od strane DIFIJA. Celog `ivota slikao je i crtao mrtve prirode i pejza`e koji nas podse}aju na rad amatera ili folklornih umetnika. Drama se odigrava na uskoj pozornici. Koristio je debeo nanos boje i jak kolorit.Ulazak Hrista u Brisel – 1888 god. Po~inje da slika tek u ~etrdesetoj godini `ivota. Ove teme nisu interpretirane u usko religioznom smislu. li{}e i `ivotinje. Naj~e{}e teme su mu Pariske scene. ENSOR predstavlja najzna~ajnijeg pionira fantasti~ne umetnosti. RUSO je fascinantan spoj naivnosti. nevinosti i mudrosti. Hrist ulazi na magarcu. Gleda pravo u posmatra~a. 90-ih god. potpuno samouk. Kasnije se sve vi{e posve}uje slikarstvu. kasnije. detalji biljaka. ljudi oko njega su sa grotsknim maskama.ENSOROVA nova dela nisu zadovoljila `iri Briselskog salona i sva su odbijena. Jedna mala crta ekspresionizma javlja se i u primitivnoj umetnosti.ose}anje smrti je kod njega bilo vrlo sna`no i ispoljeno u mnogim slikama. ve} vi{e predstavljaju neku li~nu reakciju na svet koji mu se zgadio.

Ono {to je znao o biljkama nau~io je u botani~koj ba{ti.San – to je njegovo poslednje delo naslikano 1910 god. Sliku je objasnijo kao san te dame koja se (u svom snu) na{la u sred d`ungle. Vrhunac njegove slikarske karijere je slika: . `ivotinje i bilje koje je posmatrao u zoolo{kom i botani~kom vrtu. . Gajio je strast za dalekim d`unglama. LOTREK. Dve sitne figure u arlekinskim kostimima su u prednjem planu. balon. preobra`enje i prizore tropskog tajanstva. brod ukra{en zastavama i gvozdeni most preko Sene.Karnevalsko ve~e – njegova prva slika. U levoj ruci mu je paleta na kojoj su ispisana imena njegovih biv{ih `ena i tada{nje `ene.Oluja u d`ungli – slika sa njegovom omiljenom tematikom . To je fantazija na kojoj su mu nadrealisti zavideli.RUSO je uporno radio i izlagao iako su ga ismevali i publika i kriti~ari. DEGA.Usnula ciganka – najzanosnija i naj~arobnija slika moderne umetnosti. Boja je prigu{ena {to i prili~i no}noj smeni ali osvetljene daleke planine izme|u tamnog neba i jo{ tamnijeg drve}a stvaraju u prednjem planu ose}anje tajanstvene bele mese~ine. Ambijent svake slike je masa lisnatog rastinja i d`ungle. BRAKOM i MATISOM prvu generaciju velikih umetnika 20-og veka. Ova kompozicija ima ne{to ~udno i apstraktno (mandolina i boca prikazuju neizbe`ne rekvizite kubisti~kog slikarstva). RENOAR I dr. Genije pre nego naivac. Merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju-inkarnat. . .Portret Pjera Lotija – Ne robuje {emama i nikakvom u~enju . ali su se za njegova dela sve vi{e interesovali ozbiljni umetnici kao {to su REDON. Remek-delo. Gajio je legendu da je bio u Meksiku. . predstavlja sa PIKASOM. Te iste godine je i umro. Pejza` je beskrajan i pust.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao {to kroja~ {ije odelo. Zoo vrtu i atlasima. . Prikazuje Ajfelov toranj. bledim mesecom i tamnoputim frula{em le`i bujan ali nakazan akt na viktorijanskoj sofi. ali nikad nije putovao. egzoti~nog vo}a i upla{enih `ivotinja. U sred divlje d`ungle sa lavovima i slonom u senci. U prednjem delu slike stoji tajanstvena figura bradatog umetnika obu~enog u crno sa beretkom na glavi.Ja: Portret-pejza` . Na ovim slikama prikazuje li{}e koje je skupljao.auto-portret koji je dostigao slavu na velikoj Pariskoj izlo`bi 1889 god. Slika je zami{ljena kao duboki prostor ~iji su svi elementi tretirani frontalno i plo{no.

Studirao prvo u Parizu. Sa naturalisti~ke tehnike koju razvija pomo}u chiaroscura (odnos svetlosti i boja) prelazi na gotovo zvu~nu upotrebu ~iste boje. Upisuje se u MOROOV atelje i poha|a akademije. Uticao je na slikare u celoj Evropi. Naglo je prekinuo naturalisti~ku tradiciju i svesno je deformisao modele koje je uzimao iz prirode slu`e}i se ~istim bojama.ravna. VLAMENK. povezuju ih isti stavovi. tada ima ve} tridesetak godina. Slika nema za uzor stvaran i vidljiv svet. ve} za {kolu. MARKE. Nisu imali ni manifest ni program. To je bio stav Pola GOGENA o sintetizmu.FOVIZAM Slika ili bilo koja druga kompozicija je samo povr{ina. ideje i prijateljstvo. a ime je dobio po revolucionarnom stavu svojih predstavnika (fovizamdivlja{tvo). dolazi do razbijanja formi. okre}e se samoj sebi. postaje direktno sredstvo kreacije. odr`ava se jesenji salon na kome izla`u umetnici inspirisani predhodnom Van GOGOVOM izlo`bom. Vremenom njegova boja postaje jasnija i individualizira se sve vi{e sa slikom tj. Najstariji u grupi fovista. Glavni predstavnici su MATIS. Na po~etku je bio . Zajedno rade od 1905 do 1910 god. Zato se Fovisti ne smatraju za pokret. Na slikarstvo prelazi 1890 god. Anri MATIS: Francuski slikar. Svi predstavnici se pojavljuju na salonu. Fovizam najpre insistira na kvalitetima boje. Ve} ima desetogodi{nje iskustvo u traganju u slikarstvu. Usvajaju se ideje SEZANA i Van GOGA. DEREN i dr. slika . dvodimenzionalna povr{ina. nakon {to je pro~itao jednu raspravu o umetnosti. Van GOG je rekao: „Pre nego {to naslikam ono {to vidim. `elim da naslikam ono {to ose}am“. je dakle slikarski pokret ponikao u Francuskoj 1905 god. Ovakvi stavovi bili su naro~ito primamljivi nakon organizovanja velike izlo`be Van GOGA u Parizu. 1905 god. klju~noj sadr`ini. Iskustvo egipatske umetnosti (GOGEN) i sna`an uticaj japanske umetnosti. Nova zna~enja i upotreba boje. Foviza. kada je ovaj umetnik rehabilitovan.

pomo}u grafike otkriva upotrebu decoupage (dekupa`) kojom iz akvarel-papira re`e slike veoma ~iste boje. Prou~ava i SEZANA. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. Na slici je najva`niji {e{ir koji je prilika da se poka`e kako boja ima autonomnu. Bio je dakle vo|a ove grupe. vrlo rano kupuje jednu od verzija SEZANOVIH kupa~ica i ne odvaja se od ove slike do kraja `ivota. kao da se radi o dve `ene. pred samoubistvo. Dok je MATIS prou~avao staro. Prostora nema. nezavisnu funkciju. Kako nema prostora na slici. To je slika koja mu je otvorila neka nova iskustva. Motiv je sasvim tradicionalan. Da bi definisao povr{ine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. Zelena crta deli sliku na dve simetri~ne polovine. ~ak i u najve}oj bedi. zadivljen je ~isto}om kolorita i jednostvnim re{enjima. 50-ih god. Bio je najsmeliji od svih fovista. . dva raspolo`enja i karaktera. U~estvovao je i na izlo`bi secesije u Berlinu. Na ovom portretu zelena crta je nose}i stub. Bio je veoma liberalan profesor na akademiji (@or` RUO je tako|e bio kod njega u ateljeu). pa oblikovana tamnim konturama. ona dobija novi intezitet. jedno vreme tako i radi ali ne zadugo. Dve polovine lica razli~ito su obra|ene. Moris De VLAMENK: Suprotan slikar od MATISA. Matis to preuzima od GOGENA i Nabista. Izvori MATISOVE poetike bili su orijentalna umetnost. bojene povr{ine). Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. portrete). On unutra{nje do`ivljaje izra`ava spontano i smelo. Ina~e je otvoren za nova re{enja. po{to su svi ostali bili jako mla|i. Postoji razlikovanje svetla. povr{inski naneta.Madam Matis 2 – Portret sa zelenom crtom.Madam Matis 1 – bila je na salonu. pa se razmazuje po platnu. on slobodno (prvi put) pravi novi tip portreta.vezan za neoimpresionizam. VLAMENK veruje u ~ist slikarski instikt. Bavio se jo{ i scenografijom i grafikom. MATIS je slobodu izraza usvojio od Gistava MOROA. Njegova noga nikad nije kro~ila u Luvr. . Kriti~ar Vozel je na to rekao: „Donatelo me|u divljim zverima“ Inace fovel zna~i divlja `ivotinja – fovisti. Dugo je razmi{ljao o slici. Boja nije deskriptivno upotrebljena. Boja ide direktno iz tube. pejza`e. Sam portret je zapostavljen. Podse}a fizionomijom na japanku. a u sredini prostorije bila je postavljena jedna klasi~na statua. crna~ka skulptura i persijska keramika. boja je dominantna (velike ~iste. pod uticajem je Pola SINJAKA. jako je postojana. . Izlo`ba je bila tako napravljena da su slike visile po zidovima salona. Susre}e se sa delima Pola GOGENA koje je ovaj radio na Tahitiju. konstrukcija. Boja je ~ista. misli se da je jedna grupa slikara bila u njegovom ateljeu. Senke na licu su debele tamne linije (kloazonizam).

Njegova dubina je odre|ena logikom linearne perspektive. .Obala Sene – Ovde postoji prostor. esteti~ari (Benedeto Kro~e). do Fransisa BEJKONA. Slikari ipak ne mogu neiscrpno tro{iti svoj talenat. Bio je neobi~an i po pona{anju. VLAMENK je `iveo alternativnim `ivotom.Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. ma koliko on kratko trajao. On ne po{tuje koherentnost tela (ruku oblikuje na vi{e na~ina). VLAMENK napreduje prvih 10 god. Radi kompoziciju sa figurama i bira razli~ite ta~ke posmatranja. Sve je izlomljeno. Ose}a se ritam drve}a. Naslikan 1905. Bio je biciklista.Toliko je slobodan da mu je bilo `ao {to njegov prodavac kod koga je kupovao boje nije imao jo{ intenzvnije boje. deo Pariza kraj Sene. povr{ina. Ka`e: „[ta je slika i {ta ona dalje mora biti?“ Na po~etku 20-og veka. Gradi kretanje u slici. @or` BRAK: . Za razliku od njega MATIS usavr{ava svoje slikarstvo. Ponovo tamna kontura. zna~i osloba|anje slike i ostavlja traga na ekspresioniste. zamenjuje kubizmom. Nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. Sam kolorit nije bitan. onim unutra{njim. Radio je samo jedan period po ideji fovista. Po~etak 20-og veka je period intezivnog modernizma (do I svetskog rata) i nove i ozbiljne analize. Fovizam predstavlja najve}u prekretnicu u slikarstvu 19-og veka. On slobodno sla`e boju. nema planova niti analize prostora. mozai~ne strukture. god. Jezik slike su: linija. ritam. Raul DIFI: . Sve je pot~injeno koloristi~kom tretmanu. Andre DEREN: DEREN je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. Fovizam.Sve~anost – ^iste. ve} vatromet boja. .Bato Lavoar – Ovo je ~itav grad. Njega ne interesuje prostor ve} boja. Slika ku}e na selu. BRAK ideje fovizma ve} od 1908 god. bojene povr{ine. violinista. razmi{ljaju {ta se posti`e intuicijom.Grupa – Ignori{e anatomsku preciznost. Njegov uticaj se prati do duboko u 20 vek. ritam. . Ideje fovizma ostaju u telu moderne umetnosti. i posle stagnira. tj. kontura je tamno plava ili tamno ljubi~asta. svirao je i zara|ivao po kafeima. VLAMENK je imao jeftin atelje u baraci. . ali su se njegovi doprinosi brzo izgubili.

Usvaja od LOTREKA fragmentalni kadar.Kes Van DONGEN: Ne pripada grupi fovista. U~i kod Gistava MOROA. RUO je obele`io prvu polovinu 20-og veka i trudi se da napravi novi.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog Pariskog kvarta. Bio mu je najomiljeniji u~enik. portreti) i religiozne teme. On je priu~en slikar koji radi poznate teme (aktovi. @or` RUO: Nije isklju~ivo vezan za fovizam. `eli da obnovi religisku umetnost 20-og veka. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. nalik Sumerima.Glava Hrista – Bojom i linijom poku{ao je izraziti sebe. ^vrsto je stegao {aku u kojoj dr`i ne`an cveti}. On ovim portretom pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. RUO. Slabo sara|uje sa trgovcima. Ovo je jedan od najpotresnijih portreta Hrista. RUO zanemaruje ~injenice i smatra da su ovo korumpirani povr{ni ljudi.Tri akta – Rade}i na ovoj slici on analizira tri razli~ita tela ne dovodeci ih u me|usobnu komunikaciju. Crkva me|utim nije spremna da naru~i bilo {ta od ovako ekspresivnog umetnika. zlatno. Kralj kao da je li~nost iz svetog pisma. i jeste spalio mnogo toga. RUO je majstor linije. Obnavlja religioznu umetnost 20-og veka. On radi vitra`e za male kapele. Sve je prenagla{eno. u dno slike stavlja crkvu. svojstven stil.Portret gospodina X – Odnos prema modelu je u prvom planu . .Stari kralj – RUO radi slike godinama (ima debele namaze bojom). usvajaju}i tehniku vitra`a i religiozne teme. da ljudi trpe i fizi~ke deformacije. Kralja radi vi{e od 20 god. . Radi portrete iz kafana. Svi umetnici su vodili ka tome da se slika na autonomnim zakonima. . pona{a se slobodno u odnosu na formu. Sasvim disproporcionalno. . On je `eleo da spali mnoga dela.Tri studije – Zdepaste figure. RUO smatra da se lo{e moralno vladanje ~oveka vidi na njegovom licu. Intenzivna mu je boja. Nagla{ava ekspresivan intezitet boja u svojim slikama i jaku konturu. NEMA^KI EKSPRESIONIZAM – Grupa MOST . RUO isti~e da je on prona{ao odnos crvenog sa crnom konturom tako {to je gledao vitra`e. Time se posti`e ekspresivnost slike. Sunce je npr.`uto. Rodom iz Holandije. Ku}a Gistava MOROA je muzej a RUO je bio ina~e njegov prvi kustos. . ima tamne debele konture (Petar KONJOVI] mnogo prati RUOA i usvaja neke njegove ideje).

uglavnom su studirali arhitekturu ili likovnu akademiju. to nije klasi~an portret. ^inili su jedno jezgro vrlo obave{tenih i imu}nih mladih ljudi iz dobrostoje}ih porodica. Mislili su da je bolje da deluju kao grupa a ne kao pojedinci. . U Nema~koj je bila sna`no rasprostranjena ideja Ni~ea da je BOG MRTAV. Kontura razdvaja i defini{e bojene povr{ine – princip kao kod fovista. samo proglas urezan u drvorezu. Oni su dela primitivne umetnosti videli u Drezdenskom muzeju afri~ke umetnosti (kolonije). GOGEN. Drvorez je u nema~koj umetnosti tradicija (DIRER). . Grupa je {iroko poznata sve do I svetskog rata kada se sasvim raspada. veliki uticaj je imao i Frojd (podsvest. a do toga je dovelo to {to su imali iste uzore i izvore.. boja se ne modeluje. Deluje kao pe}insko slikarstvo. sistem ~lanova. Pored Ni~ea. Van GOGA. Ernst Ludvig KIHNER: Naja~a li~nost u grupi MOST. Zavladao je jedan nihilizam. ali na jedan noviji na~in. debeo nanos boje. @ena je anonimna osoba.. MUNKA. Dok grupa MOST. Grupa MOST ima simboli~an naziv. uz pomoc uzora – GOGENA. Tada se udru`uje grupa umetnika koji zastupaji iste ideje. ali napu{taju fakultete smatraju}i da }e vi{e nau~iti sami. ono {to ih razlikuje od drugih grupa je to {to su bili jako dobro organizovani (izlo`be. @ele da premoste krizu i naprave jedan „most“ ka modernoj umetnosti i novoj slici. donatora). Francuski ekspresionisti su se vi{e zanimali formom nego temama. neka vrsta etnolo{kog obele`ja.Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. (Po~etkom 20-og veka izlo`be Van GOGA i GOGENA organizovane su u svim ve}im gradovima Evrope). ^ovek koji nije optere}en evropskom kulturom (slobodniji u izrazu). ilustracije). Inspiraciju tra`e u primitivnom izrazu (GOGEN).Grupa MOST je osnovana je 1905 god. Oni nisu imali manifest. iracionalno). crte`om. slikarstvo. Za sredi{te je imala Nemacki grad Drezden. prostorom na slici a pre svega bojom (formalna revolucija). govori o savremenom dru{tvu i to onom najni`em sloju. ne odbacuju}i staro iskustvo). . koji je uradio HEKEL.Suncokreti – Uticaj Van GOGA. Oni se vra}aju drvorezu. npr. naro~ito u umetni~kim i intelektualnim krugovima. Poza li~i na Gogena. japanska umetnost i naro~ito ideja da se napusti model tradicionalne umetnosti. Na njemu je pisalo: „Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti” ( koja }e odgovarati savremenom `ivotu. insistira na novom sadr`aju. Grupa MOST je negovala razli~itost u disciplinama (grafika. Primitivan crte`. [ire svoje ideje i organizuju zajedni~ki rad u zajedni~kom prostoru. nanosi se direktno u velikim povr{inama. nema volumena. nasuprot njima. Nisu postojale direktne veze izme|u Nema~kih i Francuskih umetnika iako su bili vrlo sli~ni. to vi{e ne li~i na goti~ki drvorez.

Namerno prese~en kadar. bio je odlican grafi~ar. .Le`e}i akt – Smelo deformi{e formu. gotovo su identi~ne. Nisu u{li u probleme apstraktne slike. ostali su vezani za sadr`aj ali odlaze daleko u deformaciju. Kombinuje konveksne i konkavne forme (smenjivanje ritma). Maks PEK[TAJN: . Zavr{io `ivot samoubistvom.Bista sa {e{irom – Smelo formiran jedan novi tip portreta.Le`e}i akt – Linorez. Oto MILER: . Namerno se igra sa konfuzijom. Pojave koje je dru{tvo `elelo da pre}uti.Devoj~ica – Jedna od onih koje su jo{ od rane mladosti na ulici.Auto portret – Bio je jevrejin. Razbijen apstraktni proctor. bitan je odnos umetnika prema motivu. ne nosi neke psiholo{ke odrednice. ~ak namerno i preteruju. vrlo intenzivan kolorit. Siluete. . Erih HEKEL: Obnavlja tehniku drvoreza. . . ovoj tehnici koja nikada nije imala neke velike popularnosti.@ene na ulici – grupa {eta~a. Uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati). .Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izlo`bu. Karl [mit ROTLUF: . radio sa grupom. KIHNER je 1938 god. Jedna varijacija plave sofe jedna plava povr{ina uokvirena crvenom. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. rado su je koristili. ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. uticaj kubizma. U~inio je da drvorez postane jedna samostalna tehnika oslobo|ena narativnosti – deluje samo bojom i crte`om. daju novu vrednost.Krovovi – Govori povr{inom intenzivnih boja.. nagla{ava pojedine delove. Odnos silueta. U grupi MOST de{avaju se promene (uticaj kubizma). tamni ritam vertikalnih senki na `utoj pozadini (fovizam). ^isto beloj povr{ini (devoj~ica). Nema nagove{taja prostora. Vidi se veliki uticaj MUNKA. Zbunjuju}a figura u drugom planu. Oni otvoreno govore o moralnom padu nema~kog dru{tva. on suprotstvalja jedan ~ak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi na~in). nema neke posebne individualizacije.

vera u duhovnost. ve} kao gre{nike (sa maskama). Hrist je u centru.Najmanje agresivan od svih ~lanova grupe MOST. Govorio je: „Ako nema boga. prevarantski. .Tajna ve~era – 12 apostola. NOLDE je naro~ito stekao to ube|enje posle svog velikog puta (od Nema~ke do Pacifika) sa ekspedicijom koja je prou~avala `ivot ljudi od Pacifika do Sibira. treba ga izmisliti“. kao i RUO. . Drugi likovi su podmukli. On je umetnik izrazite individualnosti. deformisan odnos prema Hristu i ~itavom u~enju. `eli da ka`e da se duhovno posrtanje odra`ava i na fizi~ki izgled. u to da je ~oveku jako potreban bog. Rado je radio kupa~ice i `ivotinje. Apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. on je tada imao ve} 40 godina. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. NOLDE. Nekad su mu slike ~ak i dosadne jer koristi isti motiv u razlicitim kompozicijama. godine). Starci su prikazani kao mornari. mo`da kao RUO. . Emil NOLDE: Pridru`uje se grupi na njihov zahtev. Dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad dru{tva. To je jedna od najtragi~nijih grupa u istoriji. direktno iz tube. insistirao na vra}anju religioznoj umetnosti (reakcija na Ni~ea). Pravi se izlo`ba degenerativne umetnosti da se poka~e {ta to nije dobro u nema~koj umetnosti i njihova dela se prodaju {akom i kapom u bescenje (1939.Stuzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice. u nematerijalni svet. Apostoli kao pijanci. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. govorili su na jedan vizuelno novi na~in. Grupa MOST progla{ena je degenerativnom grupom. ne kao ljude ravne Hristu. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlo`e u grupi. Sti~e uvid u veru. obi~aje.. jer sa dolaskom Hitlera. Bele`i razli~ite no{nje.. sa novim temama (zabranjenim temama). . izdvaja se belom ko{uljom i crvenim d`emperom (stradanje) i dr`i pehar (po bibliji) i naravno ima u`asavaju}i bol na licu.Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. ali prihvata saradnju sa njima (idejna srodnost).

Londonu. nau~nika i igra~a pri ~emu ga interesuje psiholo{ka strana . Austrijski slikar. raznih pesnika i muzi~ara.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nema~kim paralelno javlja i u Austriji. Sistem birokratije bio je neverovatno slo`en i razvijen. Bio je upisan na umetni~ku akademiju ali su ga izbacili jer je radio na svoj na~in. Ovi umetnici smatrali su da je to neprihvatljivo. U vreme nastanka JUGEN stila (1910 god. Austija je do I svetskog rata bila policijska dr`ava. Sve je funkcionisalo pod jednom lupom nadzora. Bio je ve} poznat pisac kad je po~eo da slika. Pragu i Parizu. Berlinu. U mladim danima pripadao je pokretu secesije. Na svojim putovanjima radio je portrete svojih prijatelja. grafi~ar i pisac. Ulazi u Berlinski umetni~ki krug i tada po~inju njegova putovanja po Evropi. @iveo je u Be~u. Oskar KOKO[KA: Jedan od predstavnika ekspresionizma.) zainteresovao se za slikarstvo.

Nekoliko godina je `iveo i radio (kao profesor na akademiji) u Drezdenu. Lion i dr. prenagla{en (o~i npr. Posle toga [ILE poku{ava da se oporavi. Apstraktan prostor (skoro da ga nema). -Autoportret – ra|en 1922 god. `ivi siroma{no u izbegli{tvu u Finskoj. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . mogla bi biti majka. Ekspesionisti~ka linija sve vi{e ja~a u njegovom izrazu. nedefinisana povr{ina. Kada izbija II svetski rat. Ima se utisak da slika nije zavr{ena. o{tru liniju. Pariz. Slikao je urbane sredine kao {to su Drezden. Slikao je gradove sa istom analizom kao i portrete. susre}e se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. Smele deformacije. pobegao je u London gde se izdr`avao prodajom svojih slika i tekstova. Na svim njegovim portretima obavezno je slikao i ruke i posvetio je veliku pa`nju tom detalju. mesa). Kada se zaratilo. Jako mnogo agresivnih poruka. Vidimo nervoznu.Vitez lutalica – auto-portret nastao 1914 god.Nevesta vetra – Autoportret sa Almom Maler. . ali sa druge strane portret je deformisan. Imao je interesantan i raznovrstan potez. uvodi ljudsku strast). Boja i linija. `ena koja tuguje. kasnije je putovao po Evropi i radio pejza`e. Tada ulazi u fazu interesovanja za gradove.). Izaziva pravi skandal 1908. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav MALER (imaginacija i stvarnost. Egon [ILE: Kao mlad dolazi u atelje Gustava KLIMTA. komedija – suprotnost. kada je iz psiholo{ke faze u{ao u autobiografski analizam. ali jeste. Uticaj secesije vidi se po pozadini slike. postavlja se pitanje da li su to dva mu{karca ili mu{karac .portreta vi{e od problema boje. Vra}a se u Nema~ku tek posle rata. boja je obavezno razre|ena (struktura tela. dole pi{e drama. Na barokni na~in smestio ih je u jedan uski prostor. . a po{to je bio delimi~no jevrej. Smelo deformi{e telo – telo jednog novog Hrista.Razbojnici. U Salcburgu je imao svoju slikarsku {kolu 1954 god. Slika i malo raspe}e. Le~io se od trauma rata. Slike su mu postajale sve svetlije u koloritu i sna`nije u boji. Slova su tako|e jako agresivna. velika {aka. Policija je spalila veliki broj njegovih crte`a i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladi}a. savremenici se protivili tome. Putuje po selima. Sunce i mesec zna~e katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. Toledo. 2/3 bela. . revoltiran {to Nema~ka opet u~estvuje. krajnje melanholi~no i te{ko. radost za `ene – @ena koja dr`i ogoljen le{ (pieta). kombinovana tehnika. Radio je portrete svojih savremenika.Ljubavnici – Te{ko se mo`e svrstati i u sliku ili u crte`.

. Nisu do~ekali dete.Krovovi – .Slepa majka. Po~etkom rata mora da je napusti. za to vreme ona je ~ekala bebu. povbr{inskog i narativnog. Dvostruki odnosi i do`ivljaji sveta. ruke su u polo`aju kao da moli. Deformisan akt. . koju dobija u jednom ratnom logoru `elev{i da pobegne od rata. Dete poku{ava da na|e dojku majke. kao da razmi{lja o ljubav i ima u podsvasti mr`nju – kao dva pola ljubavi. Pravi sliku na principu dekorativnog. Inace `ena mu je umrla od stra{nog gripa. On koji za to vreme ne zna {ta }e se desiti slika ovu sliku. Sam [ILE umire od kolere.Upoznaje devojku u koju se zaljubljuje.i `ena.

ali mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. Kubizam se deli na dve faze: ANALITI^KI KUBIZAM (1908–11 god. ozbiljan i najtemeljniji revolt moderne umetnosti. Oni su predmete na svojim slikama usitnjavali i vremenom su postali toliko mali. Ne zanima ih psiholo{ka strana a kolorit je neinteresantan (preovla|uju mrke oker boje). Velike povr{ine jo{ vi{e usitnjavaju i one sve vi{e li~e na povr{inu dijamanta. u Parizu na inicijativu PIKASA i BRAKA. javno ih je prikazao tek posle 20 god. Jednako se nanosi boja. ali nedovoljno. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci (Barselona). Kubizam nastaje 1906-07 god. U `argonu su ih zvali „gospo| ice iz Avinjona“. Nema planova. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. Teme slika su mrtve prirode a portreti su kao predmeti. jer svaki predmet je imao pole|inu koja se na slikama ne vidi. Oni sada slikaju tu pole|inu ali su zbog toga primorani da otvaraju predmet. Ovo delo je PIKASO ~uvao u ateljeu. FAZA SINTEZE – je druga faza. Predpostavljamo da je PIKASO hteo da ne{to ostane od lepog slikarstva. Konstantnim mrvljenjem do{li su do skoro potpune apstrakcije. na salonu u Parizu (kupuje je muzej Moderne umetnosti iz Njujorka koji po~inje da kolekcionira i preuzima vo|stvo dok Pariz pada u drugi plan). Pre toga je PIKASO pro{ao kroz plavu i ru`i~astu fazu. napu{ta sve ono {to je do tada bio princip u jednoj slici (prve decenije 20-og veka. pokazivao je samo prijateljima (to je radio svesno).Gospo|ice iz Avinjona – PIKASO – najrevolucionarnije i najzna~ajnije delo moderne umetnosti sa kojim avangarda ulazi u svoju po~etnu fazu. . Prva avangarda. Kasnije ih totalno izbacuje a ostaju samo devojke. Tema: Radio je mnogo studija za ovu sliku. Oni su bili za~etnici ovog pravca kojem su kasnije pri{li mnogi umetnici. kao sa~injeni iz malih povr{ina koje li~e na kube. nema prostora. od starog slikarstva. programski rad koji najavljuje kubizam. sve je jednako va`no. Misli se da je on to uradio zato {to je `eleo da slika komunicira sa posmatra~em (na . Kubizam stvara jednu sasvim novu sliku.KUBIZAM Kubizam je pravi. pada sa slike. Gospo|ice su manifestno delo. sve je na povr{ini. Kubisti su hteli da prika`u jednu novu realnost smatraju}i da renesansa jeste bila realan pravac. To je slika koja nastaje kao grom iz vedra neba. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj SEZANA).) ANALITI^KA FAZA – je prva faza kubizma.) i SINTETI^KI KUBIZAM (1912–15 god. Ostala je i mrtva priroda. Tada uvode kola`. U nju su u{li kada su sve izmrvili i potpuno izgubili predmet. to je istoriska avangarda nema veze sa kasnijim pokretom).

Imaju mnogo uglova i ise~enih povr{ina. Ajn{tajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije. plodnost. Egipatski na~in prikazivanja tela (o~i.to ga inspiri{e srednjevekovno crkveno slikarstvo). nemaju nijedne prave crte. jedan put sa boka (egipatsko iskustvo) to rade kubisti. Predmet je analiziran. PIKASO je po{tovao matemati~ki princip neoimpresionizma (u nano{enju boje). Najvi{e je radio mrtve prirode. Nos je konkavan. se~en. udubljen.Devojka koja svira – Nestaje i boja. u boji.Portugalac. glava iz profila).Pojavljuju se slova. Jedan od glavnih predstavnika i tvorac je avangardnog pokreta. Jako slobodno ih deformi{e. Napravio je jednu veliku sintezu – programski po~etak moderne umetnosti @or` BRAK: Francuski slikar. ali i pejza`e i aktove. to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve ta~ke: jedan put anfas. pojavljuje se dislokacija odre| enih delova tela. to su fragmenti. Pablo PIKASO (slike iz KUBISTI^KE faze): . sinteza razli~itih uglova. @ena u donjem desnom uglu je u nepristojnom polo`aju (prekolumbiska umetnost). a unutar slike je geometriska struktura. dematerijalizovan. Simbol: `ena. ustuknula je pred formom. Doslovno sve u prirodi svodi na geometriske forme. pora|anje. BRAK je dosta radikalniji (intenzivniji kolorit). I PIKASO i BRAK do{li su nezavisno jedan od drugog. kao da umetnik kru`i oko predmeta. To je novi princip predstavljanja ljudskog lica. Lica su ura|ena pod uticajem afri~kih maski. imaju . do iste ideje. Zajedno je radio sa PIKASOM. Devojke su se~ene ne po{tuju}i fizi~ki princip. Izvr{io je veliki uticaj na savremeno Evropsko slikarstvo. ona je najintenzivnija. . o~i nisu simetri~ne. podela masa (anatomski). Brak je jedno vreme pripadao fovistima (dosta umereno). Prolazio je kroz mnoge faze ali uvek je sa~uvao punu originalnost. anfas. Figure se me|usobno preklapaju. Ima dve dijagonale kao krst. opa`anja. . kao afri~ka plastika. Kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). ali bez nekog smisla. Slikali su slike sa istom temom. Analiti~ki period kubizma. Provodi jedno leto sa Raulom DIFIJEM. Zna~i. kubizma. mrtva priroda je ta~ka oslonca na slici. cifre na slici. Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sli~an. ne posmatra sve iz istog ugla. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno pro{iruju. U svakom polju Su 1 ili 2 figure.Devojka koja sedi – Slika iz1909 god.

iako su do{li do same ivice. PIKASO je smatrao da slika ne mo`e da `ivi pez predmeta. mo`da su vrlo rano oti{li tako daleko te su se ipak vratili predmetu. Kubizam je otvorio i 4-tu dimenziju – VREME. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je do{ao vrlo naglo (za svega 3 god. Me|utim.Mrtva priroda: @ivela Francuska – Pojavljuje se kola`. realnosti ali na jedan novi. Kubizam je rasprostranjen sve vi{e.Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja. Do sinteti~kog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila odre|ena. Sada. Otkriva {ta je to lepo u ma{inama. tako da slobodno kombinuje tehnike. na samoj ivici apstrakcije. ve} se pribli`ava materijalnom svetu. bukvalan na~in. slika vi{e nije ulje na platnu. sa kubizmom. Fernan LE@E: Ma{inska estetika.zajedni~ki do`ivljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). tapeta i novina na sliku. Uklju~uje se kad je kubizam ve} u sintetickoj fazi. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. .Mrtva priroda sa vo}em i fla{om – koristi razli~ite vizure. Cenio je ono {to je PIKASO radio. . Pikaso nije `eleo da u~estvuje u zajedni~kim izlo`bama jer je smatrao da se kubizam akademizuje {to mu se nije dopadalo. . Huan GRIS: [panski slikar. Unose komadi}e trske. {ta ma{ine mogu doneti modernom slikarstvu. .) i to zahvaljujuci intenzivnom radu i BRAKA i PIKASA.

VAJARSTVO KUBIZMA Na prve kubisti~ke skulpture uticalo je najvi{e kubisti~ko slikarstvo ali i otkri}e afri~ke primitivne skulpture.Glava `ene – iz 1908 god.Reljef: gitara – iz 1914 god. Radio je za sebe u ateljeu. . Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni. . `ice. sada su u sklopu umetni~kog dela. gotovo da nije izlagao ni jednu skulpturu. bojeni metali (sekundarno upotrebljeni). Sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu. Pablo PIKASO (skulpture): . Dr`ao ih je kod sebe u ateljeu.

On daje jo{ jedan doprinos primenjiju}i novu tehniku „kola` na skulpturi“. Takve su njegove mnogobrojen Medrano figure koje su zna~ajne za nastaju}u tradiciju skulpture kao konstrukcije sastavljene vi{e od prostora nego od mase. Izvajana figura pretvorila se u niz {upljina uobli~enih ~vrstim odnosima. Ugledaju}i se na njih. U svojim najranijim radovima koji su bili ve} pod uticajem kubizma. Vladimir TATLJIN dolazi u Pariz da vidi dela PIKASA.Skulptura je uvek do sada ra~unala sa ve~nim i trajnim materijalom. Otac je insistirao na njegovom crte`u (ve} sa 15 god. izra|uju}i konstrukcije od razli~itog materijala. Ona ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. Sa njom se gubi tre}a dimenzija. . Pablo PIKASO (1881-1973) Slikar. lim i drvo. Aleksandar ARHIPENKO: Prvi pionir kubisti~ke skulpture. imao je kompletno .^a{a apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. kocka {e}era. PIKASO razvija svoje konstrukcije ili asambla`e kako su se one zvale. Tada je video ovaj reljef. Otac PIKASA je bio profesor umetnosti.Reljef – Novi materijali. gips. Poreklom [panac. Kasnije otvara {upljine u masi figure potpuno menjaju}i istorijsku koncepciju skulpture kao ~vrstog tela okru`enog prostorom. Kubisti vra}aju boju skulpturi i to nije obi~na boja nego vrlo intenzivna boja.@ena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prate}i anatomsku ta~nost. dekorater i kerami~ar.Crni sede}i torzo – tipi~an primer njegovog ranog stvarala{tva. . Kasnije ide u Pariz gde osniva svoju vajarsku {kolu. koristi jedva nagove{tenu geometrijsku strukturu koja celoj figuri daje ~vrstinu. vajar. . Ro|en je u Kijevu gde je i po~eo da studira ali je studije nastavio u Moskvi. Metalna ka{ika (prava). te je tako on dobio umetni~ko vaspitanje. Najavljuje ASAMBLA` (kola` sa tre}om dimenzijom). To vr{i veliki uticaj na konstruktivisti~ku skulpturu .

ko{~atost.. neizvesna sudbina. ^est je posetilac velikih spektakala sa dosta ljudi (Cirkus MEDRANO. Kopira VELASKEZA (jo{ dok je bio u Madridu).Dva ~oveka u plavom. I Faza . nagla{ena vertikala. Kod nas se o Pivi De [AVANU pi{e u ~asopisu „Nove Iskre“. U ovoj fazi nastaje njegovo ~uveno delo „Gospo|ice iz Avinjona“. do 1906 god. Otkriva su{tinu predmeta. PIKASO u to vreme ne izla`e vi{e sa kubistima (kruta dogma). po kafi}ima.. do 1904 god. prostora. Otac mu donosi golubove kao modele (savladao je i mnoge grafi~ke finese). te`i ka trajnom i ve~nom kao {to je egipatska umetnost.Korida – Prvi radovi su mu u tradiciji ekspresionizma. pijanci – Ljudi sa margine. Kod ku}e se kretao u boemskim krugovima gde se raspravljalo o nihizmu. Vratio se ku}i i zaklju~io da mu i ne treba akademija i dalje nastavio da samostalno prikuplja znanje. i SINTETI^KI KUBIZAM koji je trajao od 1912 god. Gertruda [tajn ga naziva velikim sinteti~arem razli~itih stavova. RIVERU i dr. Od rane mladosti `iveo je i radio u Parizu. II Faza – RU@I^ASTA FAZA: Trajala je od 1904 god. Nazivali su ga RAFAELOM 20-og veka. Ni~eu i sl. Tu .PLAVA FAZA: Trajala je od 1901 god. dolazi u Pariz i slede}ih 4 god. . pa se ponovo vratio kubizmu i pribli`io apstraktnoj umetnosti. ali gleda radove po podrumima kao {to su egipatska plastika. Pro{ao je kroz zvani~nu {kolu u Madridu. oslobodio se iluzija. u barakama. Vidljiv svet se mora sa~uvati u umetnosti.Arlekin koji sedi – U prvoj fazi je pod uticajem gotike.). Za nedelju dana je uradio prijemni ispit koji je ina~e trajao mesec dana. Slede ANALITI^KI KUBIZAM koji je trajao od 1907 do 1912 god.crta~ko obrazovanje). bar na asocijativnom nivou misli. To je bio nagli okret ka kubizmu. . Mesen`er. Do kraja `ivota je bio otvoren za razli~ite uticaje. Kabare i sl. radi po ugledu na LOTREKA. ide na dvodimenzijalnost slike. ali se ubrzo razboleo i nije zavr{io ni prvi semestar. Po~eo je kao postimpresionist.. Teoreti~ari tog vremena su bili Apoliner. Ni ru`i~asta faza ne odi{e veseljem. Ve`ba opa`anje i vizuelizaciju. slike ne idu. li~na i umetni~ka. Debela kontura. Najvi{e je pod uticajem TULUZLOTREKA i Pivi De [AVANA (simbolizam). gr~ke vaze i skulpture i dr. savladava egzistencijalne probleme. ZURBARANA. . U Parizu `ivi boemski. zatim uz BRAKA osnovao kubizam. Pro{ao je kroz klasi~nu fazu. tako da nije oti{ao totalno u apstrakciju. do 1915 god. Ceni svoj individualizam.. 1900 god. Dosta pose}uje Luvr. Pikaso je i dalje usamljen.

Meko te~e. se~e prostor. a na stepenicama je ~ovek. . Imao je liniju sli~nu lepoti ENGROVE linije. Odu{evljen je bio Pompejom i Herkulanumom. do 1930 god. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. U to vreme se `eni ruskom balerinom Olgom Koklovom koja mu ra|a sina Pavla. slobodno sen~i.Seljaci i seljanke – Krupne figure. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935 god. U to vreme ide u Rim i za jednog majstora baleta radi scenografiju za balet Parada. . uvek u momentima razmi{ljanja. Radio je mape i ilustracije za klasi~ne tekstove (Aristofan. Bitan mu je ritam kompozicije. Linija je bitno izra`ajno sredstvo. Boja je naneta plakatski. senke i figure nisu logi~no povezane. Psihoanaliti~ari. bio je i veliki ilustrator. Dislokacija je obavezna. linija u jednom dahu. . Jedan veliki grafi~ki list. Ovde se vidi da se nije tek tako lako oprostio od kubizma. Disproporcionalne. Mnogi misle da je najve}i doprinos moderni dao u svojoj kubisti~koj fazi. koje je uradio 1921 god. vi{e kao simboli `ena. U vreme I svetskog rata skroz napu{ta kubizam i okre}e se gr~koj skulpturi. .Arlekini – pod uticajem cirkusa.Tri igra~ice – uradio 1925 god. Desno je bik.Portret Stravinskog – Pikaso je ljubitelj muzike Stravinskog. Maks @akab je bio PIKASOV prijatelj i pesnik. a devoj~ica predstavlja .se zaustavlja.Tri muzi~ara – Zaklju~no kubisti~ko delo. PIKASO je izlagao sa nadrealistima. . III Faza – KLASI^AN PERIOD: Trajao je od 1916 god. Nikad nije prestajao da crta. Ovidije). hvata unutra{nji `ivot modela. do 1924 god. . Otvoren za razli~ite ideje. Neposredan crte`. {rafira po svom senzibilitetu.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. ali nikada nije bio potpisnik nadrealisti~kog manifesta. kao majke. Grafika ga je uvek privla~ila. razli~ito ga ~itaju. pa i nadrealizam. Govorio je: „Koje su to slike koje bivaju sadr`aj sna jednog umetnika“? U periodu od 1924 god. Jungovci tvrde da je ova slika arhietipska predstava bekstva iz Hida. Odli~no razume poetiku nadrealnog a i sam voli poetiku snova. .Dva `enska akta – Ove monumentalne `enske aktove prikazivao je imaju}i u vidu ideju materinstva. . (Frojdovci) dokazuju da je PIKASO {izofrenik. mnoga njegova dela su nastala u duhu nadrealnog. a ne realan prostor. suprotstavlja mu se devoj~ica sa svetiljkom i cve}em i tu su dva goluba (obavezni element njegovih slika). povr{inski nema volumena. Prime}ujemo slobodnu igru anfasa i profila. konj koji be`i sa grudima `ene. Mo} opservacije.Na pla`i – iz 1924 god. Po{tovao je svoju individualnost. Sve je pot~injeno ritmu. Monumentalni `enski aktovi. @iveli su zajedno u da{~arama lo`e}i pe} PIKASOVIM crte`ima.

@ena sa kolicima – ura|ena 50-tih god. U toku II svetskog rata PIKASO je ovakvim scenama izra`avao protest. Ovo ga je stra{no pogodilo. Za 6 nedelja uradio je jako malo skica. . borbu kroz `ivot. kada je Franko pao. Posetio je izlo`bu mogulske skulpture koja ga je inspirisala. svuda se strada. Bio je protiv Franka. soba nije imala ba{ najbolju distancu za sagledavanje. na strani seljaka. ali zbog dimenzija. Slikao je tanjire u gr~kom stilu (povr{ina tanjira kao slikano platno) . . ^est je i konj koji mo`da zna~i personifikaciju ~oveka. Konj prenosi bol na pticu i sve zavr{ava majkom sa detetom. shvatio je da je najva`niji individualizam. Dislokacija. To su bili MATISOVI stavovi o slikarstvu.Ma~ka i ptica – . zatvoreni repertoar simbola. Bik je ~est motiv. Umire 1973 god. 20-og veka. Dokumentarac ima snagu {tampe. Predstavljene su tri razli~ite agonije.Gernika – iz 1937 god. noga sa strane. Radio je u jednoj radionici keramike u Sevru. Slika je kao udobna fotelja gde }e se ~ovek odmoriti.Mrtva priroda sa skulpturom – . dekorativna. . sve je u jednom trouglu {to je i zaplet drame. Anri MATIS (faza posle FOVIZMA): Kada je napustio fovizam. Konj se ponavlja. Bik (Franko) predstavlja opasnost za majku i dete. Napisao je MOJ DNEVNIK. njen brat Leo i Rusi bili su prvi kupci MATISOVIH i PIKASOVIH dela. a po zavr{etku rata ona je preba~ena u Ameriku. ali oli~ava bespomo}nost. .6x3. njegova }erka Paloma. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (slika je ogromna . fokusira tradiciju. Studenti su bili razo~arani MOROOVOM {kolom (MATIS je tu studirao). 1947 god. Ovu sliku je dobila [panija.Konj iz Sevra – imao je 60 god. rodio mu se sin Klod a 1949 god. Nije bitna tema. ve} uskladiti svoje emocije sa koloritom slike. do nje je pali borac (polomljen ma~) {to predstavlja agoniju. Slika se ~ita sa desna na levo.5m). Dole je ranjena `ena. Kod PIKASA je uni{tena granica zatvorenog i javnog prostora. Dora Mar fotografisala je faze ove slike. da bi se shvatila kao dokument o stradanju.@ena na terasi – iz 1910 god. PIKASO je bio jako apoliti~an. Gertruda [tajn. Nedu`ne `rtve malog bombardovanog {panskog sela. kad ju je uradio. Slika je crno–belo siva. Radio je vaze u obliku `enskih tela. . Gore je sunce i sve}a da bi to naglasio.umetnikovu savest. Sa desna na levo je ku}a u plamenu i `ena koja vri{ti upomo} i druga koja be`i iz goru}e ku}e.Igra – Cikli~ni ritam. ne zna se da li je slikano u ku}i ili na trgu. Tehnika je livenje u bronzi (neodadisti koristili su asambla` – slobodno kombinovanje razlicitih materijala – kola`).

Jedna noga je podignuta da se telo shvati kao da ima masu (uticaj MIKELAN\ELA i Bogorodica iz Bri`a). To je bila veoma bu~na pojava. Gledajuci ove figure mo`e se vizuelizovati zvuk.@ena u narodnoj no{nji – FUTURIZAM 1909 god.. oni su `eleli da novo doba u Italiji povrati staru poziciju u svetu umetnosti. naslikao je ritam. . Ideja je da futurizam svojom pojavom napravi skandal.Pogled kroz prozor – . tipi~no obele`je moderne. Italiju su smatrali grobljem u kojem se uvek ne{to samo kopa. Zato opet odlazi u Maroko. Tradicija je mrtva. . Figure su raspore|ene kao note u notnom sistemu. Manifest je politi~ki orijentisan. futurizam je najavljen manifestom. potpisnik je prvog manifesta (literature). ve} ga organizuju kao sliku. Predstavnici su vizuelne poezije.Sto~i} – Nagla{eno dekorativno . Slova se dislociraju i stavljaju u novi kontekst. Zabele`io je vreme. Poni{ten prostor.Akt u prostoru – mre`a. pesnik iz severne Italije. Latinska kultura je u osnovi evropske kulture. Za svaki segment umetnosti postojao je po jedan manifest.Muzika – Jednostavno. Tomazo Marineti. po jednoj isto~nja~koj umetnosti. va`no im je da se ne postavljaju stare kategorije u prvi plan.Crvena soba – Potire sve predmete iz sobe . Igra je lepo prihva}ena ali muzika nije (nejasna banalna pitanja pola i sli~no). ^asopis „SLOBODA RE^I“ bio je oficijalno glasilo futurista. u ~asopisu FIGARO. ali tu prostora nema. Javlja se `elja da Italija izadje iz provinciske senke. . moderan umetnik mora se okrenuti vremenu u kome `ivi. Jedno krilo futurista je uz Musolinija i `ele da Italija procveta i povrati istorisko mesto. Va`an je vizuelni izgled stranice. Imamo do`ivljaj prostora. Stranica je kao ~isto polje i zna~enje re~i nije u prvom planu. Ne po{tuju strukturu teksta.

Nove ideje. ono {to je u slikarstvu najva`nije. poentilista. 1909 god. Italijanski umetnici odu{evljeni su svim sa polazi{ta ma{ina. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasi~nih formi u pokretu. estetiku ma{ine. . Linijama se mora pot~initi struktura slike da bi se predstavila brzina. tu se de{ava pokret masa. Kasnije dolazi asambla`. . Umberto BO^ONI: Italijanski vajar i slikar. jer je on izraz modernog doba. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine.Konjanik i ku}a – Izri~ito se tra`i da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo. vreme. Futurizam je izazvao senzaciju svojom pojavom i ni{ta kao to nije tako brzo primljeno niti prihva}eno. Izlagali su svuda po Evropi. Pretapaju jedan predmet u drugi. U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu. Zami{ljao je pokretanje mi{i}a. . pogotovo osnove fizike. 1912 god. Futuristi su promenili tematiku slike.Me|u novim umetnicima vlada mi{ljenje da je – trka~ki automobil – lep{i od Nike sa Samotrake. . Majka kao izvor novog `ivota. prikazuju ubrzan gradski `ivot. BO^ONI je napravio manifest slikarstva i skulpture. Teorija relativiteta vrlo je va`na za slikarstvo koje napu{ta dotada{nji model prikazivanja i gradi novu strukturu. prate sliku. Ova umetnost zastupa estetiku ma{ine. Prihvata izlomljenost kubizma. Nova estetika je u prvom planu. a ne po{tuje tradicionalne principe. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. ali futuristi unose kolorit (boja mora dobiti odre|eni zvuk).. sfera mentalnog.Razvoj boce u prostoru –Nekoliko stvari se istovremeno pro`imaju. Mnoga dela su nestala za vreme rata. Jedan od osniva~a futurizma. Postoje 2 principa: ma{ina i brzina. Studirao je u Rimu i Milanu. Kod Kubista brojevi i slova su bez funkcije.. Glavno pitanje je bilo: „kako postaviti brzinu“? Kombinuju se pro{la iskustva. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. ~ak i u San Francisku. [ta je linija sila? Trascidencija fizi~kih pojava.Bekstvo u kafe – Preuzima ne{to od neoimpresionista. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. O~ekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i ve~nosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena.Opra{tanje – Brojevi vezani za slike. desila se velika senzacija. Prihvatili su i znanja kubista (izlomljen potez). . ma{ina) .Jaha~i – predstavljena je brzina. a 1915 god. Javlja se i ku}a i majka. Avion je preleteo Laman{. sve se sliva jedno u drugo. organizovao je prvu Futuristi~ku izlo`bu u Parizu. ~itav niz asocijacija koje se povezuju. karton). Moraju se pratiti linije sila. . vidimo novi tip predstavljanja boje a svetlost dematerijalizuje.Materija – `ena koja sedi (njegova majka). Te iste god. tj.

Linija sile BO^ONIJEVE pesnice – Apstraktni sadr`aj koji je BALA poku{ao da materijalizuje. Ne realizuje svoje projekte i ideje.Elasti~nost – Slikar mora u svesti imati i ono {to vidi i ono {to zna i na taj na~in se gradi celovitost. Predmet kod njegovih skulptura gotovo da je nestao. sadr`aj slike. Boja ima va`nu ulogu. \ino SEVERINI: Ima kaleidoskopski pristup. BO^ONI je bio mobilisan i poginuo je u ratu. ali je ostavio gomile skica po kojima su japanci pravili razne . . ona sama je slika. Novi i druga~iji odnos prema prikazivanju sveta.Dinamizam psetanceta na lancu – Futuristi su puno gledali fotografiju i film i `ele da naprave sintezu razli~itih stilova. Orfizam. Futuristi su uticali na mnoge pravce. Boja na slici mo`e biti i forma i kompozicija i prostor.. kao u muzici (Orfej). a KARA sa \or|om De KIRIKOM organizuje metafizi~ko slikarstvo. .Ruka violiniste – koristio je to zapa`anje. MANIFEST INTERNACIONITA – kao disk na kojem se sve pretapa i kre}e. napustio futurizam (koji i traje negde do 1916. ta ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa. Giom Apoliner je dao nov naziv. Nikad se predmet ne mo`e posmatrati izolovano. metal i boja. Multiplikovane linije forme. Antonio Sant ELIJA: . .Dinamizam automobila – Kretanje uz pomo} linija sila. jer se u ovom slikarstvu potpuno odvaja od vidljivog sveta i ide u apstrakciju. LUSOLO ka`e: „muzika futurizma je buka“. insistira na deskriptivnom sadr`aju. more i vaza sa cve}em – Slika razmi{lja o energiji i kvalitetima odre|enih pojava. . KARA je 1916 god. Karlo KARA: . Slika potpuno gra|ena od slova.Devojka `uri na balkon – . \akomo BALA: . Orfizam (direktnim spajanjem).godine).Centrala – Tvorac manifesta arhitekture. Boja ispunjava sve zahteve prema slici. npr. Umetnik treba da u|e u su{tinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opa`anja. Aluminijum.Milanski bife – konfuzni enterijer kafi}a.Balerina.

neprestano se osloba|aju}i nepotrebnih detalja BRAGALA: Eksperimentisao sa fotografijom. . Poginuo je u II svetskom ratu. u vi{e nivoa. Te`i su{tini. ^vrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena. 1914 god. gde se istovremeno odvija vi{e funkcija. Rajmond DI[AN: Jedan od prvih Kubisti~kih vajara. to treba dopustiti mladim generacijama da bi se postigao najve}i prosperitet u kulturi i arhitekturi. . To je kasnije poslu`ilo i slikarima. Njegov konj i jaha~ postaju apstraktna svemirska ma{ina. Polirana povr{ina. Tvrdio je da svaka generacija treba da gradi grad ispo~etka. DELONE ka`e: Boja je klju~ni princip slike i slika se mo`e temeljiti u boji. To je bila zanimljiva sinteza.Ajfelova kula – Sonja DELONE: Supruga Roberta DALONEA. kao BRANKUSI.Disk – Francuzi su bili ponosni na ovo delo koje je bilo bez ikakvog principa podra`avanja.projekte. Brat Marsela Di{ana. Poku{ao je da pove`e konjsku glavu i ne{to od principa ma{ine. Nagove{tavao je pravac novih arhitektura. Nastavila rad posle Robertove smrti. Na njega uti~e RODEN ali brzo prelazi u Kubiste. radila je tapiserije i slike. . jer uklapanje u stare ideje zna~i ograni~avanje arhitekte.Forme koje kru`e oko sunca – iz 1913 god. nagove{tavao je izgled modernog grada. Robert DELONE: .

Jako izdu`ena figura. a ne atributima. Sreten STOJANOVI] je preko svog u~itelja BURDELA video ovo delo). Poreklom je sa severa Nema~ke iz ni`eg dru{tvenog sloja (otac mu je bio rudar). egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. Po~etkom 20-og veka odlazi u Luvr i divi se primitivnoj kulturi. evropskoj pro{losti (MIKELAN\ELO). Svojim delima daje asocijativne i simboli~ke nazive. Predstavlja ~oveka na poni`avaju}i na~in.No} – `enska figura – Spu{tene glave i ruku koje su polo`ene na noge. izazvala je veliku pa`nju mladih. Poreklom je sa juga Francuske i otuda taj ose}aj za volumen forme.Leda – Izlo`ena po~etkom 20-og veka. I sam RODEN je prihvatio to delo. njegovo shvatanje je stoga prili~no konzervativno. U skulpturi je bilo veoma te{ko realizovati koncept ekspresionizma. Tako je i stekao smelost za izdu`ivanje figura. Napravio je sintezu forme i sadr`aja. ali skulptura dobija emotivan i li~an odraz prema svetu. . jer je ponudila ne{to novo u odnosu na RODENA. jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. Poznaje RODENOV rad. MAJOL se ina~e bavio i slikarstvom i scenografijom. . @eleo je da istra`uje tihi svet emocija. zato {to su naru~ioci dela mnogo uticali na skulptore. Skulptura govori isklju~ivo formom. nema analize svetlosti. tanke ruke i noge. . Vra}a se nekim po~etcima skulpture. Odlu~io je da napusti uzore skulpture 19-og veka i okrene se pro{losti.SKULPTURA NA PO^ETKU 20-og VEKA Arstid MAJOL: Bio je pandan nabistima i po{tovalac GOGENOVOG rada.Oboren (sru{en) . Na povr{ini tog zatvorenog volumena se ni{ta ne de{ava. podsticao je i mnoge vajare (~ak i na{e. Glava pada. . ~etvorono{ke. Uglavnom su to `enske figure koje nose neku poruku do koje se mo`e do}i samo dugim posmatranjem. a koristi kamen i bronzu. Vilhelm LEMBRUK: Opredelio se za modelovanje. Zatvorena je u sebe da se ne bi ni{ta nametalo.

Do svog izraza je do{ao kada je putovao na jug Rusije. . Sa njim zapo~inje razvoj apstraktne skulpture u Evropi. Sa sobom je doneo neke radove koje je izlo`io. dobija porud`binu za Parisko groblje za koje je uradio skulpturu: . . posebno za vreme I svetskog rata kada je izvr{io samoubistvo. Tako se i od LEMBRUKA javljaju nepravilnosti na povr{inama. Konstantin BRANKUSI: Ne pripada ni jednom pravcu. Verovao je da je tamo sa~uvan iskonski `ivot prirode. Poti~e sa severa Nema~ke iz kraja gde je negovano grn~arstvo. ura|ena u bronzi. tapiserije i dr. ali iz kasnijeg perioda. Pisao je drame. dakle on je slomljeni gubitnik. Kada je do{ao u Pariz ve} je poznavao vajarske tehnike i bio je obrazovan.Poljubac – sli~na skulptura ura|ena je posle njegove smrti u Peruu. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. ali deluju vrlo monumentalno. Ernst BARLAH: Bio je vi{e klesar. Bio je svestran. kada ostavlja vidljiv trag na teksturi i povr{ini.Osvetnik – Figura je u pokretu. Smatrao je da RODEN previ{e insistirana povr{inskim efektima. U Pariz je do{ao je zbog Luvra i Pariske umetni~ke scene. Istra`uje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). Dolaskom u Pariz otvara nove vidike i interesuje se za apstraktnu umetnost. On je `eleo da otkrije su{tinu forme. BRANKUSI je odbio poziv i rekao: „Ispod kro{nje velikog drveta nema `ivota“. Posle smrti njegova dela su poklonjena gradu Duzburgu. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. zatvorenim formama koje su pune unutra{nje energije. To prenosi na Henri MURA. posebno mu je interesantan Ruski seljak. radio drvoreze. Posle Francuske. Poreklom je Rumun. U jednoj ruci dr`i slomljen ma~. U svojoj skulpturi tra`i i nalazi ne{to iskonsko. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno i morao je da se povu~e iz javnosti. i tako ostavlja utisak siluete. ve} oblikuje masu. Prepoznatljiv je po kompaktnim. Posle I svetskog rata dobija narud`bine za velike spomenike. pa je prve skulpture pravio od terakote koristeci no`. Skulpture su mu obi~no malih dimenzija. Ne zadr`ava se na detaljima. Prisutan je i melanholi~an i elegi~an stav.{to nam ote`ava da zaklju~imo da li figura pada ili se di`e. Zapazio ga je RODEN i pozvao ga da do|e u njegov atelje. Karijeru je po~eo na akademiji u Bukure{tu. 1908 god. LEMBRUK odlazi u Italiju da vidi MIKELAN\ELA. Pravi figure od gipsa i bronze. dvodimenzijalnog crte`a.

Ostavlja materijal da govori sam o sebi. O ovome je vi{e puta razmi{ljao i stalno je ponavljao ovaj lik (i to u serijama). Lirsku (glavni predstavnik Vasilij KANDINSKI – osniva~ grupe Plavi Jaha~) i 2. od drveta. JAJASTI – radi ih u drvetu i mermeru. a prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za ku}u. bore}i se sa istim problemom. univerzalna forma od koje sve poti~e. On ne razmi{lja samo o skulpturi. . APSTRAKCIJA Apstraktnu umetnost delimo na: 1.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. . Postament je sastavni deo skulpture. Moderan odnos prema formi.Vremenom upro{}ava forme i zadr`ava se na 2 oblika: 1. . Na njega je uticala i folklorna. ve} i o njenom postamentu koji sam pravi. presa za vino). 2. .Adam – Vretenasta skulptura dd visoko poliranog metala. ornament na stolicama i dovratnicima i alatke koje su pravili seljaci.Po~etak sveta – jajastog oblika. VRETENASTI – radi ga od metala (metal je fantasti~no ispoliran). PLAVI JAHA^: . Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. Stilizovana je. {to je bilo neuobi~ajeno u to vreme. ima i geometriske i organske elemente koji ~ine celinu. Uvek razmi{lja o vrednosti postupka i materijala. Sam je deljao i klasao. Izgleda kao totem.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke i uglavnom govori o plodnosti. Koristi nove materijale. Geometrijsku (glavni predstavnik je Pit MONDRIJAN). npr.General Popesku – reprezentativni portret koji je uradio za akademiju u Bukure{tu. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). tradicionalna umetnost Rumunije. . U to vreme bilo je te{ko u tom materijalu posti}i tako visoku poliranost. ^ak je i sam fotografisao svoja dela.

ponudi sve druge umetnosti gde se insistira na spontanom (radovi dece. futurizam. . MARK je ro|en u porodici slikara. Prpu{teno novoj izgradnji – boja. Oni uklju~uju Ruske primitivne grafike. smatrao je da ako slika konje mora da u|e u psihologiju tih `ivotinja i `ivi njihovim svetom (`uti konji). Manje je prepoznatljivo. pri~a i religioznih tema.). Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv.@ivotinje u pejza`u – Fovizam. forma. nije bila kompaktna i me|usobno srodna (deca neobrazovanih ljudi). prvi put izla`u i deca. a i radova grupe MOST. \or|e. Franc MARK je zanimljiva li~nost koja je imala samo nekoliko godina da se iska`e. Uz KANDINSKOG. futiurizma i ekspresionizma. Odlazi i na Svetu Goru. . PLAVI JAHA^ je okupio razne umetnike.@uti konji – Prepoznatljivo ali halucinantno. Oni su zbog toga vrlo napadni {irom Evrope.Grupa PLAVI JAHA^. 1910 god. KANDINSKI je zaintresovan za studije umetnosti u Minhenu. Franc MARK: Nema~ki slikar. 1911 god. 1912 god. za razliku od fovizma. jedan od osniva~a grupe PLAVI JAHA^. tu je bilo i japanskih radova. . neobrazovani ljudi i na zahtev KANDINSKOG izla`e i Anri RUSO. jer se u njihovom delu vidi prirodni nagon za kreacijom. jer se ~inilo da tradicija potpuno nestaje. 1911 god. Mnogo je voleo `ivotinje. I na ovoj i na drugoj izlo`bi bili su izlo`eni samo grafi~ki radovi. publikacije. naivaca). i tada je zvani~no i istupila. Nemaju manifest. Oni su okupili ljude koji grade jezik moderne umetnosti. kubizma. PLAVI JAHA^ poku{ava da nasuprot realnog toka konstruktivizma. kubizam. \or|a. Znatno je uticao na Nema~ke slikare izme|u dva svetska rata. Omiljeni motiv su mu bile `ivotinje. Bio je samo jedan broj.Naslovna strana almanaha – Plavi Jaha~ – vrsta zbornika. S po~etkom I svetskog rata 1914 god. Zato se dosta cene radovi dece (neoptere}eni. ritam. Umetnici i pored grupe zadr`avaju svoju individualnost. vrlo rano se interesuje za onostrano i misti~no. prestaju sa radom. izla`u ponovo. prorodni do`ivljaj koji dete saop{tava vizuelno). Ideja KANDINSKOG je bila vezana za Sv. po{to nisu imali nov~anih mogu}nosti. kataloga. ova grupa nastala u Nema~koj.razbijeno 1920 god. Ova grupa nastaje iz uspe{ne saradnje KANDINSKOG i Franca MARKA. inovatore. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. sre}e Franca MARKA kada je iza sebe ve} imao nekoliko umetni~kih udru`enja (Falauks . August MAKE: .

U tom krugu se vode rasprave {ta i koliko ~ovek mo`e saznati o svetu u kome `ivi. Bavio se teorijom u umetnosti. sre}emo i KLEA. U tom periodu se desilo razbijanje atoma. tamo je bila i Nade`da Petrovi}). Napisao je knjigu „O duhovnom u umetnosti“ gde obja{njava da se treba osloniti na instinkt a ne na razum. Muzika je najapstraktnija umetnost. `ivota. on napu{ta titulu doktora prava. Posle ove grupe mo`e se govoriti o slikarstvu koje je autonomno i istra`uje vlastiti jezik. Bio je profesor i u Moskvi. okulisti~ko u~enje odabranih. kako ka`e KLE „kada sam postao slikar“. . Unosi elemente Ruske folklorne umetnosti i intenzivne boje. kubizam i futurizam. On ide na ~asove kod Franca Fon [TUKA (secesija). U 30-oj god. KANDINSKI mnogo razmi{lja na teoriskom planu. a u principu je nepoznat. poreklom je iz imu}ne porodice.Mrtva priroda – Ostao je izraziti fovista. KANDINSKI jo{ 1910 god. taj atelje je nudio velike slobode umetniku. KANDINSKI ulazi u svet umetnosti i ide neizvesnim i mukotrpnim putem. U teozofskoj teoriji se misli da je na{ svet neka vrsta senke. Po povratku u Rusiju formirao je 22 muzeja i Rusku Akademiju Nauka i Umetnosti.). ali da su ideje. energija. Ova grupa otvara novo polje istra`ivanja i napu{ta ideju o tome da je slika prozor. Na fizi~koj ravni stalno se mo`e dolaziti do novih saznanja. KANDINSKI je neuobi~ajena figura u krugovima tradicionalne i moderne umetnosti. On je jedan od osniva~a grupe PLAVI JAHA^. Taj sku~eni krug vodi [tajner Rudol. sunce). Iz Sankt Petersburga ide u atelje Antona A@BEA (Minhen. Make je uradio dosta akvarela. u~enja i sl. Nezavisno od toga. Sve je samo boja i uzaludno je tra`iti predmet. Smatrao je da boja mo`e da izrazi emociju pa je tako i slikao. a susret izme|u MAKEA i KLEA je urodio putovanjem u Tunis (svetlost. KANDINSKI se osloba|a tradicije. Njegove slike podse}aju na eksplozije u kosmosu. boja. U PLAVOM JAHA^U je bilo dosta Rusa. Muzika mu poma`e da postane slikar. odnosi me|u ljudima i duhovnost mo}ni i da }e se sve sjediniti u jednu du{u. veza im je bio KANDINSKI. Na izlo`bi PLAVOG JAHA^A.Neguje ljubav za fovizam. Vasilij KANDINSKI: Ruski slikar koji je poput ve}ine radio u klasi~nom stilu dok se u Nema~koj nije upustio u apstraktno slikarstvo. Madam Lavacki je bila istaknuti teozof. Aleksej Van JAVLJENSKI: . Bio je i odli~an muzi~ar. Bili su sme{teni u [vajcarskoj. Duhovni svet je ne{to {to se ne menja. „To je trenutak“. pi{e studiju „O Duhovnom u umetnosti“. Bio je profesor {kole BAUHAUS. On u Minhen donosi i svoje mesto istaknutog teozofa (u~enje popularno oko 1910 god. PLAVI JAHA^ ostavlja dubok trag na sve pravce.

. . Prve tri kompozicije su bile vezane i asocijativno se mo`e prepoznati realan svet. budu}u `enu. Njemu je taj glas ostao u se}anju i pravi ovu sliku za svoju. Svaka slika je malo stvaranje univerzuma (duhovnost.^udan zvuk – Kada je po~eo I svetski rat. . Forme i boje se formiraju po zakonitostima. Mnogi se sla`u da njegov period BAUHAUSA postaje geometrizovan pod uticajem industrijalizma i sa druge strane MALJEVI]A. KANDINSKI ina~e boje vezuje za zvuk. kao re~enica. nema vode}eg kretanja. Ostalih {est su pod uticajem supermatizma. Kompozicije su za njega najslo`enije forme. pa u Rusiju i ukljuc~uje se u krug va`nih umetnika. Slika ima mogu}nost da se dr`i iako nema sve zakone tradicije. Naslikao ih je svega deset.Crni luk – Crvena i plava kao pandan. on odlazi u Skandinaviju. Apstraktna slika zahteva obrazovanog.Kada je ovo pisao imao je muziku za uzor. Slika nema centar. hieroglifi (ono {to je bitno za svaku civilizaciju). npr. On je bio glavni komesar revolucionarnih muzeja. . Javlja mu se mlada Nina telefonom u `elji da ga intervjui{e. konjanici. ne{to {to je zadato posmatra~u. . govori celinama koje imaju mogucnost komunikacije. `uta-`enski princip i dr. Improvizacije predstavljaju vizuelizacije sopstvenih ose}anja. Ona prou~ava kako se osloboditi sveta imitiranja realnosti. On slobodno organizuje lete}e forme.. Slika treba da se gradi na sintaksi. pripremljenog posmatra~a..Kompozicija 7 – Nagove{taj prirode i arhitekture. Deseta je skoro potpuno okrenuta kosmosu. Imresije nastaju pod neposrednim uticajem prirode. jo{ uvek neznaju}i. rade}i u BAUHAUSU. objavljuje delo „Ta~ka i lunija u ravni“ knjiga o principima i zakonima po kojima nastaje apstraktna slika. razum). ku}ice. Svoje manje radove deli na impresije i improvizacije. 1926 god. ljubi~asto kao sinteza. kosmos koji ne prepoznajemo je crn. KANDINSKI misli da na njegovim slikama predmeti odvla~e pa`nju. Koristi transparentne forme.Kompozicija 10 – Umesto bele podloge ima crnu. crvena-fanfare. Ova slika deluje na posmatra~a na osnovu instikta.Skica za kompoziciju 2 – Pejza`. povorka ljudi. crni luk kao most. Sitlizovano i geometrizovano. . a to je ono {to umetnik treba da upozna.

Uravnote`eni plasticizam (pre nego harmonija). Pozadina je sastavljena od cvetova i neba i ima jaku tendenciju ka deljenju na posebne }elije.Pit MONDRIJAN (1872-1944) Holandski slikar i teoreti~ar. osnovne i ~iste boje (crvena. Sve je krenulo iz kubizma. U Pariz je do{ao 1912 god. koji je dobio ime po Holandskom ~asopisu koji je zastupao njegove ideje.Drve}e u cvatu – grane ~ine mre`u tamnih linija na ru`i~asto plavo-sivoj pozadini. objavljuje TEORIJA NEOPLASTICIZMA – sredstvo pomo}u koga se promenljivost prirode mo`e svesti na plasti~an izraz odre|enog odnosa. Jedan od osniva~a grupe „DE STIL“ 1917 god. je te`nja da se potpuno oslobodi predmeta i da sliku postavi kao ~iste plasti~ne vrednosti (boja. sivom i belom). Pod uticajem kubizma. kao zreli ekspresionista u tradiciji Van GOGA i Fovista. To se vidi na slici: . Tamne linije povezuju . U Parizu 1920 god. ritam) Bio je najradikalniji apstraktni slikar na{eg doba. njegovo slikarstvo trpi potpunu promenu. Posmatranjem prirode mo`e se videti {ta se sastoji iz koje forme i to denaturalizacijom forme. plava postavljene u suprotnosti sa crnom. `uta. kompozicija.

Interesovao se samo za odnose i nije `eleo nikakve elemente koji bi skretali pa`nju niti bilokakve slu~ajne asocijacije. Van GOGA). U to vreme rata radi mnogo tih slika (pravougaoni kadrovi). izrazito kalvinisti~ke orijentacije (insistiranje na jednoj krajnje redukovanoj formi `ivota). U trenutku kada je ve} dosta napredovao u istra`ivanjima tih osnovnih kretanja u prirodi. Tvrdio je da je njegov cilj „~ista stvarnost“. Ve} od 1916 god. Postepeno dolazi do jednobojnosti. ali sa jasnim planom . Klju~ni odnos sudara 2 osnovne sile – vertikale i horizontale. potekao iz veoma ~vrsto religiozne porodice. Odri~u se deskriptivnih i evokativnih naslova (po ugledu na muziku). Bio je ~lan teozofskog dru{tva (odredjene ideje teozofije insistirale su na vertikalnom usavr{avanju `ivota). Jasni odnosi horizontala i vertikala pod pravim uglom plus polukru`ne forme. A tre}i veliki Holan|anin bi}e upravo on. Grane se postepeno ispravljaju. Za razliku od KANDINSKOG. gotike ili baroka. . njegove slike obavezno se zovu kompozicije. obreo se u onim ~uvenim barakama gde su se sakupljali umetnici.Plavo drvo – iz 1910 god.Kompozicija – asocijacije su vitra`. HORIZONTALA je zemlja. Sada taj odnos pronalazi izme|u ravnice i zvonika crkve u Holandiji. Obojena polja uokvirena tamnom konturom. U ovim slikama vi{e nije mogu}e prepoznati predmet. Forma se mo`e prepoznati u nekim nagove{tajima. Odlazi u Pariz. `ivot. Zahtevali su od njega da se odrekne umetnosti (ta{tina). to je za njega bilo vrlo traumati~no. Zaklju~io je da se taj odnos vertikala i horizontala mo`e na}i i u prirodi. MONDRIJAN je Holan|anin. on nije te`io za ~istim lirskim ose}anjem. Usvaja sve {to mo`e nau~iti od kubista. Najvi{e u~i gledaju}i velika dela Holandske umetnosti (iskustvo REMBRANTA. Upro{}avaju}i sve vi{e ove elemente.da upozna kubizam. Kasnije je bio pod uticajem tradicije. stvorio jedan potpuno apstraktni stil koji je on nazvao NEOPLASTICIZAM. lukovi (sve zajedno asocira na crkvu).Sivo drvo – iz 1911 god. izbija I svetski rat i on odlazi u Amsterdam. Pravi i redukciju kolorita. i napu{ta kvadratni odnos na slici i pravi elipsu (oblik slike). Vrlo su zanimljive. . princip rasta (duhovni aspekt `ivota). . obavezno je pod pravim uglom (temelj za gra|enje odnosa). . Su{tina deformacija je po REMBRANTU. na njima se mo`e pratiti kako je MONDRIJAN postepeno ispravljao grane. Prekida odnos prvo sa ocem. Imao je ideju ~istog odnosa (princip horizontale i vertikale). VERTIKALA je osnovni princip prirode. Slika je i{la na redukciju. nastala u trenutku kada je Pit MONDRIJAN do{ao u Pariz. materija. pa onda sa ostatkom porodice. MONDRIJAN je u toku narednih 10 god. krstovi. ali istovremeno neguje svoje ideje. [koluje se u provinciskim {kolama.ove }elije kao {to ramovi dr`e prozorska okna od obojenog stakla. Pravi studije drveta i to na desetine njih. Ose}ao je stegu takve porodice.

sugeri{e perspektivu {to nije hteo). ali jednim drugim putem. U Parizu je upoznao velikog predstavnika orfizma Roberta DELONEA. Poku{ali su da ravnopravno. napu{ta Pariz. zbivanja su na periferiji. Sve sfere `ivota podvrgnuti takvim zahtevima. Kada je 1930 god. Centar je prazan. nadahnu}u i sl. te mistifikatorske ideje o inspiraciji. Njima se pridru`uju i dvojca arhitekata OUD i VILS. Bio je odu{evljen idejom da se od nekoliko elemenata mo`e napraviti toliko slika. ali sa druge strane pokazalo se da je ipak mogu}e izgraditi ku}u koja je potpuno preneta neoplasticisti~ka slika ([REDER). svako bi mogao to da bude. su u njegov atelje dolazili razni umetnici. harmoni~nom ambijentu kada vi{e ne bi postojali umetnici. tako se analizira teorija boja. belu i sivu. Pokupio je sve slike. @iveo je na ivici bede ali dosledan svojim stavovima. „DE STIL“ je branio i objavljivao svoja umetni~ka iskustva u istoimenoj reviji sve do 1938 god. Boja je intenzivna. opravdaju svoja iskustva. tj. nego i tekstom. (to je bila nau~na osnova). Crna linija nije svuda zavr{ena. Odlazi u Njujork gde kona~no postaje slavan (nastaje interesovanje . 30-tih god. sve u cilju da ~ovek `ivi u jednom savr{enom. Ispostavilo se da je to utopija. ^ovek bi bio mnogo bli`e savr{enoj. samo sugeri{e. sre}e jo{ nekoliko ljudi koji slicno razmi{ljaju: Bert Van Der LEK. Nastavljamo kretanje koje sugeri{e linija. kada grupa nestaje. Dujsburg hteo da i dijagonalu uvede u sliku. . objavljuju MANIFEST NEOPLASTICIZMA u kome ove grupa umetnika konstatuje da umetnost neoplasticizma mora biti zasnovana samo na ~vrstim elementima plasti~kog jezika. Tako|e su zahtevali da ti principi budu primenjeni i usvojeni u svim granama stvarala{tva (od aviona do ~ajnika na stolu). plavu i `utu i 3 ne-boje odnosno crnu. zatim kratko boravi u Londonu. ve}inom iz Amerike. I{ao je tom idejom da se vezuju koncentri~ni krugovi za odre|ene povr{ine boja. ne samo delom. Odnosi me|u bojama moraju biti odnosi horizontala i vertikala pod pravim uglom jer se smatra da je savr{ena forma. harmoni~noj energiji kosmosa.1917 god. Sara|ivali su i sa BAUHAUSOM. Mora se temeljiti na 3 boje. Namerno izbacuje sivu (nejasno}a. forma kocke u trodimenzialnoj projekciji. Mondrijan odbacuje ideju i mogu}nost da se uvede jo{ jedna vrsta kretanja u sliku (dijagonala se mo`e posti}i i ako sliku postavimo pod uglom od 45 sterpeni). 1938 god. on daje ideju o re{etki ali ne crta re{etku.Kompozicija – {ta se obi~no de{ava kod MONDRIJANA. Svi zajedno osnivaju grupu „DE STIL“ i istoimeni ~asopis u kome 1918 god. koji je nezavisno od MODRIJANA do{ao na istu ideju i Teo Van DUJSBURG koji tako|e analizira geometriske forme i njihov odnos sa bojom. crvenu. potpuno ~ista i oslobo|ena individualnog rukopisa i uvek odgovara odre|enom ritmu. Umetnost se mora odre}i individualnosti.

i u drugoj polovini 20-og veka. Ideje „DE STILA“ i Pita MONDRIJANA nastavile su da `ive i posle njegove smrti. dizajn name{taja. sve sa automobil~i}ima i sl. ^ak su i neke njegove utopisti~ke ideje ostvarene (grafi~ki dizajn.). boje zidova u enterijeru kao IKEA npr.Brodvejski bugi–vugi – Slika koja je ozna~ila bitne ideje koje je stekao u Americi na temeljima muzike. Ovu sliku porede sa velegradom. Nestaju crne linije. Postaju obojene. . i sl. . Nije hteo da napusti svoje osnovne principe.kolekcionara i muzeja). RITAM mu je nose}a struktura slike. Umetnost okrenuta {irokim slojevima ljudi koji `ele da koriste jednostavne predmete. MONDRIJAN je bio odu{evljen Njujorkom. pre svega JAZZ–a. ^inilo mu se da je upravo JAZZ muzika ponudila taj klju~ koji je isti kao u njegovom slikarstvu. a u to vreme je to bila popularna ali ne i zvani~na muzika. ali u Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i sve`ini. Odnos `uto–plavo–crveno. perspektiva iz vazduha. U Americi dolazi do promena u njegovim slikama.

Rodile su se nove ideje. u Nema~koj su delovali veliki umetnici i desilo se dosta zna~ajnih stvari. BROJER. da ti veliki tira`i udovlje ukusu modernog ~oveka. KLE. [kola se poklapa sa vremenom koje pripada Vajmarskoj republici. Ku}a je krajnji cilj svih umetnosti sve one se mogu upotrebiti pri gra|enju ku}e. Obrazovanje se nije ograni~avalo samo na umetni~ko zanatstvo ve} i na izvo|enje modela za industrijsku masovnu proizvodnju. Valter GROPIjUS je bio osniva~ ove grupe. BAUHAUS je {kola koja je nastala u Vajmaru 1919 god. Bauhaus govori o kompleksnom pristupu gra|enja ku}e. 1925 god. posle I svetskog rata. 1937 god. Pokret se zala`e za obnovu zanatstva ignori{u}i tipiziranu proizvodnju. BAUHAUS je bila {kola za oblikovanje. GROPIJUS je oti{ao u SAD i sa FAJNINGEROM i MoholiNA\OM. ona je iz Vajmara preme{tena u Desau u objekat koji je projektovao GROPIJUS. osnovao je u ^ikagu „Novi BAUHAUS“ sa starim programom.BAUHAUS Obuhvata dvadesete godine 20-og veka. Ovo je period sna`nih previranja. [kola je nastala sjedinjavanjem {kola za primenjenu i likovnu umetnost. kada je opkoljena milicijom i nacional-komunisti~kom omladinom. Miis Van Der ROE i dr. a pogotovu name{taja. novi pravci u muzici i sl. arhitekturu i zanatstvo. Insistira se na novom ure| enju dru{tva. Pokret –Werkbundpo~etkom 20-og veka zala`e se da se potrebe dru{tva prilagode industriskoj proizvodnji. Nastavni plan {kole imao je dva paralelna kursa: nastavu o proizvodnji i nastavu o oblicima. U {koli je negovan timski na~in rada pri proizvodnji predmeta vezanih za arhitekturu. Valter GROPIJUS: . Treba na}i meru. Kroz ovu {kolu pro{lo je dosta umetnika kao {to su: KANDINSKI. U periodu od 10 god. To su dve sinhronizovane pojave. a zatim u Berlin gde je i raspu{tena po dolasku nacista 1933 god. i radila je do 1933 god. [LEMER. BAUHAUS je dru{tvo neimara Nema~ke. MEJER. velike krize i inflacije.

Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. radio je kao profesor na Harvardu u SAD. ura|eno u njihovom stilu. 1925 i 1926 god. arhitekta otvoren za nove ideje i uticaje koji se uklapaju u njegov plan. Od 1938 god. Svi su bili na ivici bede. Vrlo zna~ajno je bilo i njegovo teoretsko delo „Sinteza u arhitekturi“. vile i stanovi profesora i radionice. Na izgradnji katedrale su sara|ivali najrazli~itiji profili umetnika. To je bile njegova vizija primenjenih umetnosti. razmenjuju}i ideje. predava~i i profesori. ve} su boravili i u fabrikama. Oskar [LEMER i dr. Ideja BAUHAUSA je bila {kolovanje stru~njaka za pravljenje predmeta za industrisku proizvodnju sa motoom „lepo je ono {to je funkcionalno“. diskutuju}i o njima i sl. Svi su zajedno 24h. Sve je to bila vrsta zatvorenog sveta (mala utopija). internat. Svima je bio potreban novi program za proizvodnju. prvenstveno slikare bez dobre reputacije. Ku}e su sa dva ulaza (KANDINSKI i KLE su npr. Pol KLE. Postojali su svi uslovi za veliku dru{tvenu krizu. `iveli zajedno). Gradio je novim materijalima kao {to su staklo i gvo`|e. Ceo {kolski kompleks je delo u~enika i profesora. Za sve je bio najzaslu`niji Valter GROPIJUS. Ne interesuje ih preterano tradicija. u Desauu dobijaju prostor i GROPIJUS projektuje {kolu. Na naslovnoj stranici njihovog manifesta je katedrala. @iveo je i radio u Nema~koj i SAD. Studenti nisu radili samo u radionicama. KANDINSKI koji je va`io za ludog sa onakvim slikarstvom. Uklju~io je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. Profesori su me|usobno sara|ivali i razmenjivali ideje. To je dovelo do ogromnih ekonomskih problema. Na jednom mestu su {kola.Nema~ki arhitekta zna~ajan kao jedan od pionira moderne arhitekture. Lajonel FAJNINGER: Ameri~ki slikar i karikaturista nema~kog porekla. Amerikanac Lajonel FAJNINGER. Divili su se umetnosti gotike i uzor im je graditeljstvo tog perioda. Pored zgrada BAUHAUSA u Nema~koj. Nema~ka je bila pora`ena u I svetskom ratu i trebalo je da plati veliku od{tetu. Sve {to zadovoljava funkciju je prihvatljivo. Svi treba da se skupe i sara|uju na izgradnji ku}e. Sve je funkcionalno i prilago|eno potrebama {kole. Stvarao je u duhu kubizma i apstraktne umetnosti zbog ~ega je iz Nema~ke emigrirao u SAD i tamo sa GROPIJUSOM osnovao {kolu „Novi BAUHAUS“. Imao je viziju kako umetnost 20-og veka treba da se uklju~i u nove tokove dru{tva i njegove nove potrebe. pa je trebalo preorijentisati dru{tvene potencijale sa ratnih na mirnodopske uslove.GROPIJUS je projektovao i {kole i stambene visoke blokove u SAD. . Austrijanac Johan ITEN.

Herbert BAJER: Grafi~ki dizajner. kocka (kvadrat). Svi u~esnici su izvodili svoje projekte. tapiseriju. U~enik prvenstveno mora da savlada zanat. Postojali su odseci po materijalima. pitanjima boja.Kula u Trepentou – Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti kao {to su slikarstvo. KLE. . Kroz re{etku se prelama svetlost tako {to se ona okre}e. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. I{li su u radionice.krug i kvadrat. boju zamenjuje svtlo{}u. Mnogo su izlagali i pripremali razli~ite publikacije. Izdavali su i ~asopis sve do 1933 god. Spektar sa dva sredi{ta . Nisu po{tovali odre|ene dogme i principe. vajarstvo. keramiku. dobija elektromotor. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. obradu stakla i sl. kupa (trougao). Ina~e u Bauhausu nema skulpture. Tri savr{ene forme su lopta (krug). Student mora da nau~i sve {to jedan predmet mora da zadovolji.. Interesuje ga svetlo. Stela GUNTA: . Skulptura je postala mobilna. Uradio je projekat ma{ine za scenografiju sa novim principima. Kakva je boja i kog spektra odgovara kojoj povr{ini. Bavio se pitanjima spektra. koji je predavao tapiseriju. Va`no je da ponuda bude prihvatljiva finansiski i da materijali nisu skupi. Mohonji-NA\ i dr. 7 – Isprepletani oblici. BAUHAUS se izdr`avao od projekata za industriju. Kvadrat mora biti u su{tini svakog predmeta. Laslo Moholji-NA\: Pet godina je vodio pripremni te~aj za BAUHAUS. tj. knjige i kataloge.Delo br. Analiza je koja boja ide uz koju formu i koji se efekat posti`e. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. Studenti su prvo i{li kod ITENA na pripremni kurs koji je trajao 6 meseci a za to vreme prolazili bi kroz sve radionice i nakon toga sami procenjivali {ta im najvi{e odgovara. mobilna skulptura. Ma{ina za scenografiju je proizvodila i zvuk. objavili su svoja teorijska razmi{ljanja. vec studije stati~kodinami~kih odnosa. . ali idu i kod profesora koji im predstavljaju principe i zahteve predmeta.Tapiserija – Ona je bila saradnik KLEA. Ova struktura preuzeta je u mnogim {kolama u Evropi. Zainteresovan za sve mogu}nosti skulpture.

ovo je jedna od prvih {kola sa ~asovima fotografije. To je bio najcelovitiji sistem. da u nama budi predstave iako nam umetnik ne ka`e {ta ona zna~i.U~estvovali su i drugi umetnici kao npr. stranica deluje kao forma. Stalno imrovizuje. svesno ih redukuju. Bio je {iroko obrazovan ~ovek. BAUHAUS je imao {irok i zna~ajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. a `ena mu je bila pijanistkinja. materijale i cene. I danas postoji kao obnovljen. U dnevniku pi{e: „Boja me je osvojila i ja sam postao slikar“. a ^ikago je postao najzna~ajniji umetni~ki centar. Slobodno je menjao stil i rime. do`ivljava se kao jedan sistem. funkcije. Umetnici sagledavaju sve potrebe. Bio je profesor u BAUHAUSU. atipi~an umetnik. negovao ih je podjednako. istra`uje. Ro|en je u Bernu. Pol KLE: [vajcarski slikar nema~kog porekla. Jednostavna {tampa bez mnogo boja. Prva obrazovanja dolaze od muzike po{to poti~e iz muzi~ke porodice. mada vizuelno privla~na. ka`e on. „Slikar je kao pesnik“. Fotografija je vrlo va`na. {irio se uticaj po celom svetu. poznavalac poezije i filozofije. ne otkriva svoje puno svojstvo tj. sajamske {tandove i sl. Pokrenuli su mnoge ideje. Lomio se izme|u muzike i likovne umetnosti. U likovnoj umetnosti se obreo kao zreo ~ovek. Mnogi umetnici su odlazili u ^ikago sredinom 30-tih god. ostali su i do danas nezamenjivi. On isto tako zna da u svakom konvencionalnom sistemu znak ne predstavlja vi{e nego jedan . Radio je tako da sama slika. nije samo tekst u centru pa`nje. Ceo list je komponovan kao celina. To je bilo presudno putovanje. Stekao je krug prijatelja.). Rusi i ~lanovi „DE STILA“. Ponovo okupljeni stvorili su novi BAUHAUS. Radili su projekte za izlo`be. On je iz nejednakih elemenata skovao svoj li~ni slikarski jezik. je proveo u toj {koli. To je bio jeftin na~in oblikovanja. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafi~ki elementi. sliva koja idu vertikalno i sl. ne robuje sistemu. 1914 god.Kvadrat – Prou~avao je odnose boja i intezitete boja. BAUHAUS je pre`iveo i Hitlera i II svetski rat i opet ponovo o`iveo kada je po~ela obnova. Za njega je umetnost bila „jezik znakova“. Otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uklju~ene u stvaranje jedne ku}e. Jozef ALBERS: . Odr`avaju se letnji seminari i pripada svetskom vrhu. je putovao sa MAKEOM u Tunis. Svoje iskustvo je preneo u SAD. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. ili TOTAL DIZAJN. bio je violinista. 15 god. Neki proizvodi su ve~ni.

Knjiga postojanja je prototip stvaranja. ve} samo koristi plavu. . pastele na staklu. Slabo je razumljiv. jer ona stvaraju dela bez presije. U trenutku kada ga opazimo.Stari zvuk – Magi~an kvadrat. Na kontrastu se dobija ose}aj prostora. KLE je hteo da njegovi znaci deluju na na{u svest kao vizuelne ~injenice ali ida imaju svojstvo okida~a. Prihvata i na~in rada poentilista. nepo{tuju}i nikakve standarde i kanone. materijale i podloge. Pejza` sa ku}ama i drve}em. U BAUHAUSU je vodio {kolu tapiserije. Koristio je i radove dece. kao {to je Bog stvorio svet. Umetnik mo`e da se izra`ava u svemu {to mu do|e pod ruku. ali raspore| eni na druga~iji na~in. Razli~ite civilizacije i slojevi. .Jesen u selu – Niz ku}a koje evociraju uspomenu na jesen. nailazi ciklus po principu {ahovskih polja i magi~nog kvadrata. tako i umetnik treba da stvara svoje delo. Smatrali su da je on zalutao. drevno iskustvo. jer pismo to prevazilazi. takva skala boja daje harmoniski zvuk. U trakama su saop{tavali odre|ene poruke.„okida~“. crvenu i `utu.Pun mesec – iz 1914 god. Vizuelizuje [enbergovu deseto–tonsku lestvicu. . KLE je voleo igre.Pastorala–ritmovi – pejza`. KLE je izuzetno plodan. svaka strana isti zbir. 1923-24 god.Svetlost i jo{ mnogo toga – Zahteva od posmatra~a da se uklju~i u igru. ~ije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se mo`e preneti poruka prepoznatljiva i za ~oveka 20-og veka. ve} zato {to ono nudi otvoreno polje komunikacije. Zainteresovan za prou~avanje pisma. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi. Bojena polja mogu davati isti zbir. jer imaju jesenje boje. potpuna sloboda. @eli da poka`e zvu~ni ton njegove slike. Ne razmi{lja da li je apstraktno ili figurativno. ali KLE je ipak vrlo zna~ajan za apstraktne umetnike posle II svetskog rata jer pru`a mogu}nost istra`ivanja. lesonitu. slobodni nau~nici koji sami grade fantaziju. . Ose}a se dubok uticaj DELONEA i orfizma (boja je slika). kao da je gledano arheolo{kom sondom. naro~ito de~ije koje podrazumevaju vizuelne predstave. automatski mu pridajemo njegovo zna~enje ne razmi{ljaju}i dalje o njegovom obliku. stilizacijom i geometrizacijom. Prou~avao je staro pismo.Genije – je gre{ka u univerzumu. Koristi boje i ritmove da evocira odre|ene sadr`aje. Radio je 20-ak god.. KLE ima do`ivljaj zvuka kao i KANDINSKI. . menjao tehnike. . {to je klju~no za ~ovekovu civilizaciju. Ne stavlja boje jednu pored druge. ali za harmoniju boja. ne uklapa se u sistem prirode. Poznavao je i kubizam. ne ograni~ava ga materijal. ^esto je radio dela malog formata.. Neki su mislili da je to po ugledu na {ah. . Usvojio je i neke ideje kubista kao npr. Pri vrhu je horizont i traka neba. geometrizaciju. Radio je akvarele. da prihvati i u~estvuje u re{avanju rebusa.

Apoliner je u svojoj knjizi predstavio ideje kubizma. Ovaj eksperiment je malo gde mogao da se primeni. sa druge strane MARINETI je bio odu{evljen prijemom u Rusiji (izvanredna sinhronizacija). Italija je za Ruse pojam lepote. Nedeljom je otvarao svoj salon i sam je sprovodio zainteresovane posetioce i tuma~io im radove. Ivan Morzov). Ni{ta manji nije ni uticaj Francuske (simbolizam). Obuhvata prve godine 20-og veka. [ukin je. SEZANA i dr. Oni su kupovali MATISA. Predmet treba da se posmatra simultano. udu`enje Mir iskustva (Svet umetnosti) izve{tavalo je o svim va`nim de{avanjima u Parizu.RUSKA AVANGARDA Naziva se i kao istoriska avangarda ili ruski eksperiment. Tradicionalno je obo`avaju. Kubizam je doneo odlu~uju}i raskid sa starom umetno{cu. zatim PIKASA. GOGENA. Rusi su me|u prvima prihvatili futurizam i MARINETIJA. a u drugoj polovini 20-og veka javlja se kao neoavangarda. na nivou pojmova. ali nisu je prihvatili kao recept. U vreme kada nijedni drugi kolekcionari za to nisu bili zainteresovani. pre svega. Grupa velikih Ruskih kolekcionara omogu}avala je Ruskim umetnicima da se upoznaju sa delima velikih svetskih slikara. To su bili uglavnom ugledni bankari (Sergej [ukin. Ozbiljno su razmi{ljali o predmetu i prostoru. . Ideja kubizma je bila veoma va`na za Ruse. kupovao MATISA. Van GOGA. Oni su razmi{ljali konceptualno. do 30-tih. U svojoj ljubavi prema umetnosti [ukin nije bio egoista. To sve je bilo od velikog zna~aja za Ruske umetnike jer su i bez odlaska u Pariz mogli da vide i prate sva savremena kretanja. Ruska sredina je u prvoj polovini 20-og veka bila vrlo burna i dinami~na i u takvom . 1912 god. Imao je izuzetnu recepciju u Rusiji. GOGENA (danas se sva ta dela nalaze u muzeju u Sankt Petersburgu). Rusija je odr`avala konstantne veze sa Italijom.Svetlosti ulice – od BO^ONIJA kao da je najavila ovaj pravac.

Pojavljuju se slova na slici (ikone – to su upotrebljavali i PIKASO i BRAK. on se ozbiljno predstavlja tek 1913 god. scenografija i kostim. Koncentracija je bila u dva grada: Moskva i Sankt Peterzburg. Na nekim predstavama Ruskog baleta sara|ivali su i PIKASO i MATIS. zra~enja.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. MALJEVI^ predstavlja ne{to u su{tini ja~e od `ivota. muzika. Uticaj PLAVOG JAHA^A (KANDINSKI) i ~itava njihova ideja je bila jako bliska Ruskoj kulturnoj sredini jer su mnogi Ruski umetnici u~estvovali na izlo`bama PLAVOG JAHA^A zajedno sa KANDINSKIM. pojavljuje na izlo`bama u Sankt Peterzburgu. LARIONOV je namerno i svesno koristio dela primitivnih umetnika. Slikalo se po vojnim zgradama (grafiti po zidovima vojnih WC–a i sl.burnom previranju jednako je u~estvovao i slikar i muzi~ar i pesnik i pisac (grupe su ~esto multidisciplinarne).).) – svetlo. Natalija GONCAROVA: . Bila im je ~ast da sara|uju sa jednom takvom umetni~kom trupom. To je jako vre|alo tada{nju vlast i ljude od ukusa. Intenzivan kolorit. Ruski tekstovi. Usvojio multicipaciju oblika da bi do~arao njihovo kretanje. Organizovane su razli~ite izlo`be i razli~ita udru`enja (jedna od izlo`bi je bila 1912 god. . Mihajlo LARIONOV: . Dok je bio u vojsci slikao je na na~in primitivnih majstora. ~isto bojene povr{ine (kao fovisti). licio (lat.Pobeda nad suncem – Sunce predstavlja `ivot na na{oj planeti. Linije svetla. Umetnica GONCAREVNA odmah mu se pridru`uje (kasnije mu postaje supruga).Zelena i `uta {uma – Ima jedan bojeni ritam. Kazimir MALJEVI^: Iako se jo{ 1910 god.Devojka na ulici – usvojio stvaove futurista. i to projektom pod nazivom: . LARIONOV i dr. i ona je bila {amar dru{tvenom ukusu). Ne{to {to }e biti . mo`da je to video od njih). Nagla{ene linije sila (svetla). koreografija. Izlagali su mnogi umetnici: Vladimir MALJEVI^. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. Odlu~io je da svoj pokret nazove lucizam (rejonizam). To se moglo videti na Ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. Sergej JAR\INJEV: Ruski balet.

. Istra`ivao je razli~ite bojene odnose i kompoziciju u istom smislu. ali to je u slede}oj fazi. vidljivim predmetima. {to mu je pomoglo da na|e taj univerzalni klju~ tj. Situaciju u kojoj }e `ivot izgledati druga~ije (futuristi~ka i utopisti~ka ideja). Neprihvatljivo je da umetnost ima samo jedan ugao posmatranja. Ovde se vidi sinteza dva stila. . ali tek godinu dana kasnije razmi{lja o tome kako da to i naslika. KVADRAT. ali on je naslikao sliku za koju su rekli da predstavlja kraj umetnosti (dalje se od toga ne mo`e ni{ta uraditi). klju~nim formama. SUPERMACIJA – Nadvisivanje. . Postavlja novi zahtev pred umetnika. Da je ostao samo na ovome MALJEVI^ bi bio samo jedan od pripadnika kubo-futuristi~kog stila. Radio je scenografije koje }e ga izvu}i iz kubo-futurizma.O{tra~ – Poku{ava da nao{tri no` (ili makaze) na tocilo. Sa supermatizmom zavr{ava se jedna vekovna tendencija umetnosti. Razli~ite energije zna~e razli~ite boje i forme. Govori se da je slikarstvo jezik. Taj rad ni{ta ne prikazuje ve} govori o nekim univerzalnim.sna`nije od na{e ontolo{ke veze sa Suncem. Vra}a se istra`ivanju prauzroka.@ena sa vedrima – Na poluzi su dve kante sa vodom (na dva kraja) koje su `ene stavljale preko ramena. Peta dimenzija je dimenzija energije. koja postoji u ose}anjima. Slikarstvo mora uzeti u obzir i 5-u dimenziju. . SUPERMATIZAM . 4tu su uveli futuristi i kubisti za vreme kada je An{tajn izveo teoriju relativiteta. Supermatizam predstavlja jedan trascedentalan pojam. Mo`da je ovde jo{ vi{e usvojio ideje futurizma jer insistira na brzini. Zala`e se za prevlast ose}ajnog i duhovnog nad predmetnim u slikarstvu.Crni kvadrat (na beloj osnovi) – postoji i „belo na belom“ . Za{to crn? Zato {to je hteo da poka`e da je to kraj himeri~kog odnosa umetnika prema prirodi. nadmo}nost (nad Suncem). Ogroman broj studija je napravio analizirajuci SEZANOVE „Karta{e“. Mora postojati jedna unutra{nja struktura jezika umetnosti. 1915 god. To je prolazno. koji je do tada negovao. Futurizam vra}a boju koja se uklopila u taj ritam izlomljenih kubisti~kih formi. efemerno. kubizma i futurizma. Uticaj Ruskih lingvista koji su povezivali znak sa zna~enjem (radili su istra`ivanja tipa kako funkcioni{u bajke) imalo je uticaja i na umetnike. Umetnik mora da uo~i odnose izme|u razli~itih energija u prostoru. da ima svoju sintaksu. Jedan novi po~etak. Vrlo je va`an ritam jer prostora nema (zato {to je apstraktan). Zala`e se za jedan sistem.Bespredmetno slikarstvo koje se ne}e baviti obi~nim. MALJEVI^ je napisao manifest u kome ka`e da njegov posao (posao umetnika) nije da od `ivih predmeta pravi mrtve stvari tako {to }e ih slikati. ve} umetnik mora da gradi jednu nad-stvarnost. Ve} u prvim scenografijama koristio je taj crni kvadrat.

U PIKASOVOM ateljeu najvi{e se divio reljefima. razli~ite materijale.Od 1915 do 1920 god. @eli supermatizam da predstavi kao jednu novu religiju. zato {to delimi~no izlaze u slobodan prostor i te`e slobodnom prostoru. jer nije imao novca. Svaki od spratova (prostora) ima odre|enu funkciju (jasna dru{tvena uloga). godi{njicu ulaska u zimski dvorac i sl. zabranjen svaki vid udru`ivanja. spektakle ne trgovima. Od velike je va`nosti kao i MALJEVI^.Spomenik tre}oj internacionali – Najve}e njegovo delo. dok je TATLJIN bio anga`ovan najvi{e od svih. On ih je nazivao kontrareljefi. Sve je po~elo tako {to je on odlu~io da mora oti}i u Pariz i upoznati PIKASA. TATLJIN sledi njegov primer i sakuplja razli~ite predmete. Ve} kao mlad ukrcao se na brod i putovao je po svetu (zbog porodi~nih okolnosti). propagandni materijali). . Zato se prevac zove KONSTRUKTIVIZAM. Koristio je ono {to je video kod PIKASA. ali i jedan umetnik svestranog interesovanja. ali je i PIKASO tada bio siroma{an i nije bio u mogu}nosti da hrani jo{ jedna usta. a ako ste vi{e obrazovani razume}ete drugi nivo. Umetnici su dali sna`an pe~at novoj vlasti (plakati. ve} ih koristi onakve kakvi jesu (vernost materijalu). Umro je u 40 i nekoj god. PIKASO je koristio predmete sekundarno. a to je SOCREALIZAM. Vladimir TATLJIN: Bio je veliki vajar. ^elicna konstrukcija dr`i forme od stakla. . Tako je i do{ao do PIKASA i ponudio se da radi u njegovom ateljeu ( da pere i ~isti). MALJEVI^ je bio na strani revolucije. razumete samo prvi nivo ako ste malo obrazovani. Oslanja se na Rusku teolo{ku misao. . a jo{ vi{e nivoa ako imate i duhovnu misao). Druga bitna stvar je vernost ideji (skulptura ne treba da imitira prirodu.Crveni konjanici – slika koju je uradio pred kraj `ivota. a ostatak vremena je bio na ulici. pre svega. jako je mnogo pisao i to jednim zaumnim jezikom (ne koristi se obi~nim recima).Maketa – ra|ena je za spomenik tre}oj internacionali. Neva`no je bilo da li se oni sla`u jedni sa drugima. ve} da bude objekat sama za sebe). ali na `alost revolucija jede sopstvenu decu i ve} je 1930 god. `ivota {to zna~i da je stvarao samo oko 10 god. Predvi|ena su de{avanja u . ali svaki materijal on po{tuje i ne prera|uje.Crni kvadrat – . Revolucija je u po~etku podr`avala ovakva revolucionarne ideje (putuju}e izlo`be vozovima. Priklju~io se folklornoj trupi (svirao je harmoniku). Tako da je TATLJIN povremeno dolazio kod njega u atelje. zbog ~ega je i imao sukob sa MALJEVI^EM.Ljubi~asti trougao – . Ovaj projekat zami{ljen je u vreme burnih revolucionarnih de{avanja.). Koristi se simboli~nim porukama (kao Biblija. MALJEVI^ je razvijao teoriju supermatizma. ali je bio po strani de{avanja. Postoji samo jedna umetnost. Zami{ljeno je da bude visoko oko 400m. Sve to zajedno konstrui{e.

On je autor koji je napravio sintezu izme|u MALJEVI^EVOG supermatizma i TATLJINOVOG konstruktivizma. propagandni plakat.4. 20 poslednjih godina svog `ivota posvetio je pravljenju ma{ine za letenje. ^isto i jednostavno graficko re{enje. za jedan dan.. Ovo je militantan.kongrasnim dvoranama.Beli i crveni – Beli je ostatak ruske carske vojske koja je poku{ala da zaustavi prodor revolucije..2. projektovao i takve stvari kao {to je odelo za Rusku zimu (telesna toplota kru`i i greje telo kao pe}). . polulopta na vrhu.3.. Zamisao je bila da se donji nivo (kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao zemlja). 1922 god... Jedan od njih je bio: . pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. . bibliotekama. cilindar za nedelju dana a loptica tj.30. nije uspeo to da smisli.. Na vrhu su predvidjene radio stanice (za emitovanje parola tipa „danas smo svi sre}ni“). Radio je analize razli~itih vrsta krila (kako lete vilini konjici. posebno je zapa`en. Pre ili posle njega o tome sli~no ni{ta nije predlo`eno. TATLJIN je npr.). jedan vizionarski spomenik. crveni trougao.20. Dva pola istog naroda sukobljavaju se u gra| anskom ratu. Bio je ruski jevrejin. radio je plakate. insekti.Proun (1. El LISICKI: Poznatiji kao ELEAZAR. Ovo je bila vrlo smela ideja. Naravno.) – su nazivi njegovih dela.. Iz domena primenjene umetnosti. partiskim prostorijama. Radio je i ilustracije za knjigu Majakovskog . drugi nivo (piramida) za mesec dana.. Beli krug.Ledi Mar{ (super tipografski). Napravio je arhitektonsku postavku za Rusku izlo`bu u Berlinu.

On ozbiljno analizira program i estetiku. prilago|eno novim potrebama. Delimi~no re{enje za njega je . Otac mu je bio gra|evinski in`enjer i bio je u Gr~koj. Vra}a se iskustvima tradicionalne umetnosti. ali KIRIKO slika do 1930 god. ne{to trascedentalno. Ne zala`e se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna povr{ina koja gradi svoj svet). Ova {kola traje izmedju 1910 i 1920 god. On ide daleko.METAFIZI^KO SLIKARSTVO \or|o De KIRIKO: Metafizika – termin \or|a De KIRIKA. KIRIKO stoga poznaje antiku. On prihvata realnost. KIRIKO `eli da otkrije ne{to iznad fizike (meta). Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. kao prauzrok sveta – pravilni poluluk). KIRIKO je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. Sve to dokazuje {irokim teoriskim radom. Metafizi~ko slikarstvo se od samog po~etka smatra kao izolovana {kola.Kant). Koristi semioti~ke grupe simbola (analizira osnovne geometriske forme. Poku{ava da izgradi ne{to {to je u duhu tradicije. Njegovi tekstovi su tekstovi filozofa. U analizi luka uvek je imao ose}aj neizvesnosti. jednu vrstu vidovitosti. Slikarstvo metafizi~ke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. MORANDI i KARA ni{ta novo nisu doneli. Ne u~estvuje u umetni~kim promenama kao ve}ina pokreta. Njegovi naslednici. On je osniva~ {kole i ~itavog koncepta. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. Pominje se u njegovim spisima. ali `eli da je prevazi|e (kao nema~ki filozofi romanti~ari .

te je KIRIKO bio inspirisan tom idejom. U pozadini je voz a prostor se preseca njim. Svakodnevi geometrizovani predmeti. retko vo}e. ima jedno oko (kao kiklop). retko vi|eno u Evropi). forma koju treba koristiti u slikarstvu. Linija je ugravirana preko debelih slojeva boje. Trudi se da uhvati drugu stvarnost.sova. Po povratku iz Pariza. nema informacija o du`ini ni veli~ini. Dosledan je starim si`eima kao {to su arhitektura trga (kvatro}ento). Taj efekat prihvataju i razra| uju nadrealisti. sre}e KIRIKA koji je u to vreme tako|e u vojsci. biva odu{evljen \OTOVIM radovima i italijanskim izborom boja. Ne zna se kako je organizovan trg zbog velike senke.Mrtva priroda – iz 1913 god. Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. Sve kao da je sme{teno na scenu. Ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. Tu su i jedra. Prisustvo apsurdne arhitekture se ose}a. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO je me{anje stvari koje se u prirodi ne sre}u zajedno. Imitira slikarstvo freski. 1912 god. Proporcije torzoa su pomerene. Imamo utisak melanholije. ravnomerno organizovani. dok je mobilisan. KIRIKO se divi arhitekturi (posebno ure|enju rimskih gradova i Egipta). u Firenci. To je vrsta proro~kog. Banane. ima krajnje neuobi~ajene forme tela. Senke su previ{e tvrde. KIRIKO je {iroko obrazovan. niti se kre}e. ne{to {to pripada prirodi (1913 to je bilo egzoti~no. Izgleda kao da je od gume.Enigma sati – Prvu podr{ki KIRIKU dao je Apoliner Gijom koji mu je pozirao. .luk. On ga deformi{e. Ne `eli da menja ne{to bitno po pitanju sadr`ine. koji ~ine zatvoreni sistem. Ova igra senki je bila interesantna KIRIKU koji se ne dr`i predmeta. ljudskog pona{anja. Tu se nalazi i zagonetan predmet . \or|o MORANDI: Jedan od najve}ih italijanskih grafi~ara 20-og veka. se dru`i sa Kubistima (sinteti~ki kubizam). Ova lutka je izgubila ruke. Sama mrtva priroda je alogi~na. Slika podse}a na `eleznicku stanicu. Senke su nelogi~ne i nema senke od table. Efekat je bio iznena|enje i nelagodnost. Lutka dr`i lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. Ne znamo {ta je iza zida. . Uz torzo i banane pojavljuje se i arhitektura sa lukovima. natprirodnog. [panski trg je za njega inspirativan. predmet pro{losti koji asocira na daleku arheologiju.Prorok – Neki italijanski istori~ari smatraju da je KIRIKOV brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. . 1910 ide u Pariz. mrtva priroda i manikine (kroja~ke lutke. odlika su njegovih dela. . U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). Karlo KARA: Napu{ta futurizam krajem I svetskog rata kada. od nekog mekog materijala.

Mnogo usvaja od ENGRA i to usvaja njegov precizni.Portret devojke koja sedi – Osetan je uticaj japanske umetnosti. Parisku [kolu ~ine razli~iti autori. Mnogo njegovih dela je izgubljeno. Bio je jevrejin. Uvek koristi debelu. . Podseca na de~iji crte`. Vidljiv je izlomljen potez. Danas se on vrlo ceni zbog nenametljive ekspresivnosti.Maks @akob – Radio ga je i Pikaso. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. On ne prihvata ideje kubizma. sre}e se sa BRANKUSIJEM. sa kom i deli atelje. a nisu Francuzi. MODILJANI u Pariz dolazi ve} na~et tuberkolozom. Crte`e menja za pi}e za kafanskim stolom. Odlu~io je da do| e u Pariz da sam obezbedi umetni~ku karijeru. naj~e{ce jevreji odnosno isklju~eni. . MODILJANI je umro od tuberkoloze. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji (valersko zasi}enje). odba~eni i prognani umetnici.Akt koji le`i – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naro~ito le`eci akt). Linija ne defini{e forme do kraja. Vi{e se okre}e ekspresionistima i neoimpresionistima. pogotovo {to su prese~eni i agresivno upu}eni posmatracu. meki crte` koji defini{e formu. Vrlo ~esto su to deformisani portreti. Tamo je ve}ina njih siroma{nih.Pesnik Zborovski – Najuspe{nija njegova dela su dela prijatelja. Interesuje ga primitivna plastika. Bilo je te{ko definisati razli~ite pojave koje u~estvuju u umetni~koj sceni Pariza. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mi{ela. a njegova poslednja ljubav @ana se ubila malo posle toga. Kombinuje tehnike. Njegovo slikarstvo nije sistemati~no. tamnu konturu koja defini{e velike povr{ine boja (kao neoimpresionisti). Pripada uglednoj dobrostoje}oj porodici bankara. ali ve} po~etkom 20-og veka otac je bankrotirao i ubio se te on ostaje sam sa majkom. MODILJANI se odli~io da sve te pojave nazovu Pariska [kola (kod nas isto tako nastaje Beogradska [kola). . Po~inje sa vajarstvom. kao i ve}ina umetnika Pariske [kole. Taj prostor je mesto dru`enja i pomaganja. . MODILJANI `eli da predstavi svoj do`ivljaj. MODILJANI dolazi iz Italije.PARISKA [KOLA (1911-1915) Amadeo MODILJANI: PARISKA [KOLA – Termin koji se pojavljuje odmah posle I svetskog rata. Po dolasku. Haim SUTIN: . 1920 god.

Svi su o~ekivali da } e postati rabin. . a na platnu je motiv iz zavicaja. radnje. kroz prozor mu se vidi ajfelova kula. Rusko selo. Deluju kao apokalipti~ne vizije. an|ele i proroke.@ena i riba – Grafika. . kao i ve}ina iz Pariske [kole. skoro da ne izlazi iz ateljea. to su njegove slike. njegova omiljena disciplina. jevrejin. u~male palanke iz Ruske nedo|ije. . prostora. Posle II svetskog rata ide da slika tavanicu. Kada je prvi put napustio Pariz i oti{ao u provinciju 30tih.Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magi~an broj. te dolazi u Pariz ali tu `ivi u oskudici. Kolorit mu je intenzivan. deformisana je i igra~ka. boji direktno iz tube (vidi se trag). Slika je mala pri~a o smislu sveta. Izraziti je figurativac. kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. tamo su dolazili Amerikanci i do SUTINA dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva njegova dela (preko 100 radova). Poeti~no. bojena povr{ina. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama (La Fontena i Biblije). Vidi se raspe}e. se~enje planova. Koristi debele slojeve paste.De~ak sa ciglom – Vi{e li~i na starca. Vezan je za rodni grad. .Pad an|ela – Insistira na jevrejskim tekstovima. Bio je zatvoren umetnik. jevrejski kultni broj. fantasti~no. njega odlikuje sna`an kolorit ({to nije karakteristika kubista). stvarno-nestvarni svet. . ^esto je koristio herbejske izraze. bila je presudna za BEJKONA. Mark [AGAL: [AGAL dolazi iz Vitebska. . ne po{tuje lokalni ton. [AGAL prihvate ideje kubizma (geometrizacije. Sna`an kolorit. Dekadencija i melanholija.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. Bio je vrlo obrazovan. Daje nelogi~an ose}aj. Prisutna je namerna naivnost izraza. Imao je `elju da upozna dela Van GOGA. Intenzivna crvena. deformisana figura sa ogromnim rukama. . pored crte`a i ulja. odnosa u oblicima. prostor je slobodno kombinovan) me|utim.Dolazi iz Rusije.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. On je izraziti ekspresionista. slo`ena psihologija.

predlagali su da se poru{e sve institucije dru{tva a akademije su bile prve na udaru. Ruga se svim vrednostima gra|anskog kapitalistickog dru{tva.DADAIZAM Dadizam je antiumetnost. Svesno su insistirali na odre| enoj agresivnosti. ali se zala`u za demistifikaciju tog zavr{nog umetni~kog projekta. ve} i literarni radovi. DADISTI U CIRIHU: Ciri{ka grupa DADA osnovala je ~asopis ''Der Dada'' 1918 god. poezija. ilustracije po zidovima). u kome su se pojavile. malogra|an{tina. Koncept DADE je ne{to potpuno druga~ije. Zagreb. Sam termin DADA nije bio strogo ograni~en na sam naziv grupe. Prvi put se Americka scena uklju~uje u umetni~ke tokove. Organizuju ve~eri posve}ene odre|enim temama. igra~ka). to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). smatrao je da se autor naziva DADA (drveni konji}. Smatrali su da je sve to podlo`no propadanju. Vrlo ~esto svesno su organizovali skandale (crna~ki bubnjevi. to je predmet ismevanja tj. zatim u [paniju. Ljubljanu i kona~no se stacionira u Parizu i tu se i zavr{ava. vri{tanje) {to je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. oblici vizuelne poezije. demistifikacija umetni~kog dela. Dadisti su bili me|usobno vrlo razli~iti. Tristan CARA. scena. Drugi su smatrali da je to univerzalna re~ koja se izgovara isto na svim jezicima. Svesno zalaganje za apsurd. paradoks (to je bio osnovni postulat). ali sam ~in stvaranja. Oni ne odri~u postojanje stvarala{tva (umetnosti). Hans ARP: . pevanje. ne samo ilustracije. ^e{ku (Prag) ~ak i u Beograd. Umetni~ko delo mogu}e je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje li~nosti. Vi{e je predstavljao simbol otpora. jedan od protagonista dadista u Cirihu. najrazli~itiji eksperimenti i kombinacija razli~itih umetnosti (muzika. Odatle se {iri u Nema~ku. ^emu stvarati nova umetni~ka dela ako ih ratovi stalno iznova ru{e? Dadaizam je suo~en sa takvom moralnom krizom da odlu~uje da druga~ije deluje. Zala`u se za primitivizam. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije dru{tva.

pravougaonici. . Zainteresovani su za ideje {irenja apstrakcije. Imao je sedmoro dece i svi su bili umetnici. Marsel DI[AN je bio jedan od najzna~ajnijih me|u grupom umetnika koji su stigli u Ameriku (pored njega su bili i PIKABIJA. Slova su namerno izvo|ena de~ijim rukopisom. Potpuno obi~ne predmete. jer ne `eli da naslovi imaju preneseno zna~enje. Dendi u krilu dadista. Skice radi bacaju}i komadi}e papira na sto. namerno koristi jezik pro{losti stavljajuci odrednice prostora. Marsel DI[AN: Pripada umetni~koj porodici. De{avaju se prve velike migracije preko Atlantika. To ga nije spre~ilo da formuli{e interesantne ideje koje se baziraju na ma{inskoj tehnici. a u stvari ni{ta ne zna~e.@ena od {ibica – Koristio je {ibice i ukosnice. Mnogi umetnici odlaze u Ameriku. pa reljef (strukturalni). Stalno putuje po svetu. nema jedinstva prostora. .Parada ljubavnika – Dve ma{ine kao de~ak i devoj~ica. . Sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. njegov brat. . Man REJ i dr. On se ruga. bio je skulptor. spontano. Rajmon Binon DI[AN. Prostor je nedefinisan.Cvet i ~eki} – Sa slikarstva prelazi na kola`. Neka vrsta grafema (odre|enih grafi~kih znakova). Oni su poznavali ideje PLAVOG JAHA^A (Minhen. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetni~kom stvaranju. ali i neke koje samo asociraju na ma{inski svet. a sestra slikarka.Kvadrati.). Koristi natpise u slikama. . da bi od njih napravio umetni~ko delo. lukovi i krugovi – Namerno daje ovakav naziv. Neki su smatrali da je dadaizam kona~an kraj umetnosti. . obi~no su nazivi slika stajali van slike. KANDINSKI). parodira. . Koristio je i poznate predmete. Imamo sukob. Hobi mu je skupljanje automobila. Frensis PIKABIJA: Poreklom Kubanac. Ma{inska estetika. Sofija Tauber ARP: Supruga Hansa Arpa. Pojavljuje se na slici pored naziva. ali on obavezno stavlja na slike.Organska apstrakcija.Portret kao fotografska kamera – Portret ~uvenog ameri~kog fotografa Alfreda [TIGLICA.Dete karburatora – Uvodi vrlo zanimljive ideje. pripadnik bogate kubanske porodice. Koristi jednu vrstu reljefa koja se koristi organskim formama koje on u odre|enoj meri geometrizuje.

Kada se krene u analize ovog predmeta vidi se koliko je nelogi~an i kako nema nikakvu funkciju. umetnost je odluka! . misaonog procesa). Kad su mu javili ovu vest sa tugom. Ruga se toj ve~itoj impresioniranosti ljudi ovom slikom. filozofija). Slika koja je izazvala skandal. uliveno je u staklu. . obi~an mali kavez u kome su poslagane male kocke (nekad je za ovakve kockice koristio mermer. kao i same predmete. lopata za sneg i dr. Prezire po{tovanje zanata u umetnosti.) pa bi ih izlo`io kao umetni~ka dela.Tun – Njegova poslednja slika.Drobilica za ~okoladu – Osim {to je radio redimejd. slobodna a dole je ne`enja podveden njoj. .Veliko staklo – Radi od 1913 do 1923 god.Pisoar – Izlo`io je u Njujorku i nazvao fontana. Umetnik treba da bude filozof. nekad {e}er . . Po{to DI[AN nije hteo da mistifikuje umetni~ko stvarala{tvo.Stavljao je svoj potpis na ve} gotove proizvode (npr. Zato mu je LEONARDO bio veliki uzor. Nevestina vizuelna imaginacija. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. Preterano je agresivna i ulazi u svet umetnosti na velika vrata. delo koje ve} postoji. To je {ifra na francuskom za neki uvredljivi izraz.To~ak na kuhinjskoj stolici – skulptura . Posle se posvetio igranju {aha. on je rekao: „odli~no. Me|utim. Sve {to je naslikano. . u tira`u). 1913 god. ve} je slu`ilo odre|enoj funkciji. a ne majstor.Sa tajnim zvukom – Klupko kanapa i metalna polica ali u umetni~kom kontekstu. i sam je kostruisao predmete sa odredjenom funkcijom koja je besmislena. . mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) da bi do~arao kretanje. Umetnik samim ~inom odluke ve} stvara umetni~ko delo. U su{tini pripada kubizmu. .Akt koji silazi niz stepenice – iz 1912. Ono {to se danas mo`e videti po svetu su kopije (prve kopije su ura|ene 1964 god. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija. Pustio ih je da propadnu. njegova je postala podjednako popularna kao i LEONARDOVA.oli~enje kristalizacije tj. Tako je i „doterao“ jednu reprodukciju LEONADROVE Mona Lize. Preneto u galeriju ili muzej i sa odre|enim teoriskim delovanjem. Gore je nevesta. Na njemu se uvek ogledaju odre|ene pojave. . kona~no je gotovo“! Cenio je tu slu~ajnost. potpuno odbacuje sliku na platnu. Najzna~ajnija njegova delovanja su skulpture koje se nazivaju REDIMEJD. staklo uvek je druga~ije. O ovom DI[ANOVOM delu napisane su knjige i knjige (alhemija. nije gajio strahopo{tovanje prema svojim delima.Portret Mona Lize sa brkovima – Postoje i neka slova. Skoro svi njegovi predmeti su propali. stvara se umetni~ko delo. . ^esto je tvrdio da ne}e da bude glup kao slikar.Za{to ne kinuti – kantar. polica za boce. Ova slika tj.

. Nema~ka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog II svetskog rata. kao i dela svojih savremenika. ~asopisa) zajedno sa tekstom tj. novina. Nastaje vreme velikih inflacija te su koristili i nov~anice u kola`ima. Man REJ: Zna~ajan je jer je prona{ao jednu foto-tehniku (bez fotoaparata) koju nazivamo rajograf (fotogram). Hana je svoja. slovima.Rez kuhinskim no`em – aludira na sam nastanak ovakvih kola`a (seckanje papira. Hana HAREG: Veoma uporna. Kristijan [AD: Tako|e koristio fotograme u odre|enim dadaisti~kim izdanjima (Cirih).TATLJIN – Foto kola` koji predstavlja Vladimira TATLJINA (Ruski konstruktivizam) u njegovom prostoru sa letelicom (koju je ovaj poku{avao da napravi).). istrajala je u pravljenju kriti~kih slika (kola`a) koji govore o savremenom dru{tvu. razvije i fiksira. DADISTI U BERLINU: Formira se jedna grupa mladih umetnika nagla{eno politi~ki anga`ovana. . Prvi put koriste foto-kola`e (iz novina. .. Raul HAUSMAN: .Dnevnik – Ova vrsta umetnosti sa pojavom Hitlera osu|ena je kao degenerativna ume-nost. sa~uvala zakopav{i ih u svojoj ba{ti.Koristio je razne pseudonime.Mehani~ka glava – Skulptura koja ukazuje na ljude koji se pona{aju kao lutke (roboti) koji trpe razli~ite torture od strane vlasti. Misli se da je pre Man REJA koristio ovu tehniku. li{en samostalnog rasu|ivanja. Koristi razli~ite predmete (uglavnom transparentne) kako bi svetlost samo delimi~no pro{la kroz njih. Preparirani papir se osvetli.Glava – Jedan ovakav kola` . .Autoportret – . Georg GROS: . ^ovek je robot.

Radio je karikature i to crte` i akvarel. Inspirisala ga je mr`nja.Tako|e pripada Berlinskoj Dadi. Sa dolaskom Hitlera. MERCBAU je sru{en. DADISTI U HANOVERU: Kurt [VITERS: . Nacizam ga primorava na begstvo u Ameriku.Malo bolestan konj – Koristi ise~ke iz razlicitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje. . . ali kasnije pravi novu. On upoznaje mladog Maksa ERNSTA koji pravi jedan skandalozan nastup u Kelnu gde je publiku uvodio kroz WC u soare.Kola` – koji predstavlja in`injera Hartfelba. DADISTI U KELNU: Maks ERNST: Delovala je jedna grupa zahvaljuju}i Hansu ARPU. Gradi i ku|u na taj na~in (zove se MERCBAU) od razlicitih predmeta.MERCBILT . .slika od razli~itih materijala. .Dobro sklopljeno – tako|e koristi predmete kojima daje jedno novo zna~enje i zove ih MERC. Tamo je doziveo totalnu metamorfozu.

Rasprostranjen je {iroko po Evropi. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. Andre Breton (lekar. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega odnosi na knji`evnost. ali i u Americi (mnogi umetnici su . ali ti izvorni principi nazivaju se istoriskom avangardom. Ne treba odbacivati snove jer su to slike podsvesti koje poma`u re{avanju bitnih problema li~nosti. kako bi se lak{e pratio razvoj ideja. zahtevale su da se dru{tvo promeni u skladu sa njihovim zahtevima. Efekat De Kiriko je zna~io druga~ije gledanje na stvarnost. ve} }e se jasno ispoljiti podsvest. pesnik.NADREALIZAM Jo{ jedan avangardni pokret koji traje od 1924 do 1933 god. zahvaljuju}i iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). skriveni svet. Ona poti~e jo{ od De KIRIKA i njegovog metafizi~kog slikarstva. Ti sukobi doveli su do toga da se avangarda ne zaboravi (a i ne mo`e se re}i da su neuspe{ni i proma{eni. Tok misli ne}e biti podre|en racionalnom rasu|ivanju. imao je uvid u podsvesnu stranu misli. a neki prate}i. 1924 god. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. Video je va`nost toga da se ljudi oslobode strahova i to su radili psihoanalizom. Breton. izgubili su veru u stvarala{tvo. iznad fizi~kog. Izgubljene generacije mladih. Andre Breton). ^ak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi do{li do novih otkri}a. ostale su bez poverenja u principe ~ove~nosti i umetnosti. ~ak zauzima vode}e mesto. Ideje avangarde prisutne su i u drugim tekovinama umetnosti. Osloba|aju se od malogra|anskih tendencija. vide izvan stvarnosti i za to koriste odre|ene metode. Ona je imala {irok uticaj tokom 20og veka i ekspresionizam koji neki smatraju avangardom i apstrakcija traju ceo 20 vek. Nadrealizam se zasniva ne principu automatizma misli. vi|enju sveta na metafizi~ki nacin. kao i tradicionalna umetnost. iako nisu ostvareni) i neki od pojmova avangarde su ipak {iroko prihva}eni. U raznim situacijama neku pravci su vode}i. Avangarda odbacuje akademski pristup umetnosti i sve su avangarde imale lo{u komunikaciju sa dru{tvenom zajednicom. I postmoderna prihvata neke principe avangarde. Psihoanaliza mo`e doprineti da se umetnikova ma{ta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. vizija i san. Ruska avangarda je oti{la najdalje poku{avaju}i da oblikuje nove istitucije (princip je paradoksalan – umetnost gradi utopisti~ko dru{tvo i stoga se kre}e u novi svet). Racionalnost i podsvest su ravnopravni. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. De KIRIKO je insistirao na nadprirodnim elementima. Frojd isti~e va`nost sna. posle rata. Treba gledati elasti~no na projekte avangarde. Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. Umetnost obostrane realnosti je podsvest. Potenciraju se halucinacija.

pa savije papir da se to ne vidi. jer ono kao disciplina ne mo`e pratiti tok misli. Sama ideja nadrealisti~kog slikarstva je do`ivela velike otpore. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. Salvador DALI. Papir je pao na pod. Kola`. tome su se protivili i umetnici. to se ne mo`e dozvoliti u slikarstvu. rad podsvesti je razli~it kod svakog umetnika. pa se Nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. ASAMBLA@ (Vane @IVADINOVI] – kese sa peskom u boji). Nadrealisi su vi{e cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slu~aju. Maks ERNST: On se mo`e uvrstiti u oba toka (dadaizam i nadrealizam) jer je jednako eksperimentisao u njima. i bila je vrlo va`na za njegov rad. Ovo je izrazito individualisti~ki pokret.) figurativni ili metafori~ki (Iv TANGI. Breton ka`e: „slika mora da donese takvo iznena|enje. kao kad se igla za {ivenje i ki{obran na|u na stolu za seciranje“! ERNSTOVE slike upravo tako deluju. iz drugog konteksta. onda neko drugi nacrta ne{to na istom papiru itd. Razli~iti predmeti iz razli~itih konteksta su zajedno. sada dobija naziv umetni~kog rada. Slobodna {etnja kroz razli~ite kontekste stvara novi svet – efekat De Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljive. ERNST izla`e u Parizu. otisci prirodnih struktura (ERNST je to koristio u boji). Ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. Proces slikanja zahteva vreme gde se mo`e pratiti tok misli. Posle se papir razvije i zajedno ti crte`i daju celinu. Slici daje karakter nadrealizma. Slucaj ili igra? Ono {to je ranije postojalo kao igra. . po{to se insistira na automatizmu misli. ve} i od umetnika do umetnika. Rene MARGIT). Umetnik nacrta ne{to.tokom II svetskog rata oti{li u Ameriku).) apstraktni (Huan MIRO. ali ovaj je od metala tj. ali se izdvajaju dva toka: 1. 1925 god. ali su i stare uklju~ene u kontekst umetnosti.Slon – pripada organskom svetu. ERNST ga je pritisnuo i na njemu se dobija struktura drveta. jer se sve moglo kola`irati. Frota` je tehnika koju je izmislio ERNST. Breton Nadrealizam karakteri{e kao konvulzivnu (gr~evitu) lepotu. Ova metoda omogu}ava da se sa~uvaju novi kvaliteti predmeta tj. Andre MASON) i 2. Te{ko je sistematizovati ovaj pokret. Kori{}eno je mnogo novih tehnika. .

Radio je slike. Oni su odre|eni i prepoznatljivi elementi. ali koriste}i simbole organskog sveta. muzi~ki zapisi i ~udovi{ta kao iz kutije. MIROOV stil nazvan je „Bimorfna Apstrakcija“ jer su njegovi crte`i vi{e fluidni i krivolinijski nego geometrijski. U^ELA.Deca jedu ribu – po{tovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. Cenio je svet de~ijih radova. Slova. ali je imao distancu prema njemu (sve se zna).Portret – Vidimo dislokacije. ve} postoje forme koje to mogu da budu. Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su po{tovali kao npr. I{ao je ka vlastitom izrazu (svojevitost li~nosti i po{tovanje tradicije). Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. Dete ima neposredan odnos.Karneval arlekina – Deli prostor na dva polja (imaginarni rascep). . Tu je glavni element stvrala{tva. . To je kola`na slika na kojoj se smenjuju asocijacije. Zahteva se novi odnos prema slici. na D`eksona POLOKA. ^ini jezgro [panije u nadrealizmu. spontano prenosi plod imaginacije. Po~eo je od fotelje. forma tela.APSTRAKTNI NADREALIZAM: Andre MASON: . Inspirisan je [panskom tradicijom te se seli u [paniju. brojevi i rukopis ~ine izlomljen sistem slike. Oni kao da se menjaju na na{e o~i. Oblici na njegovim slikama `ive svojim sna`nim `ivotom. Na njegovim radovima nema senki. . Fragmenti figure grade novu celinu. Odu{evljen je kubizmom. jer nema ni prostora. Plodan autor neiscrpne ma{te. dok nije podstaknuo imaginaciju. kao npr. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. Inspiracija su mu bile Sunce i boje [panije. a tu su i Salvador DALI kao i BUNJUEL. MASONOV atelje je bio pored MOROOVOG. MIRO je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. ilustracije. U Americi do`ivljava veliko priznanje i vr{i veliki uticaj na tamo{nje umetnike. grafike. ali je malo te`e na}i decu). pejza`. pa kasnije u Ameriku. Huan MIRO: [panac iz okoline Barselone. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se mo`e otkriti temelj apstraktne ideje. Forme prelaze iz jednog u drugi svet. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) i dovodi nas u zabunu. ali nisu. keramiku (slobodna forma) i mnoge murale. simboliste. Podsticao je ma{tu sla`u}i na papir predmete i posmatraju}i komunikaciju izme|u njih i njihovih senki. MOROA i dr. . Prenosi na platno slobodni tok misli. ali sve su noge razli~ite. jer nema mesta za prozor po{to nema ni prostora. Novi elementi su zmijolike forme. Nema koheretnosti vremena i prostora.Fotelja Luj XVI – Delo stvareno za razne uticaje.

Najotvorenije prestavlja figuralni i metafori~ki tok nadrealizma. iracionalnog i automatskog. . u procesu stvaranja.Sunce i njegova {irina – Ne zna se da li je to organska forma. 1942 god. Nazivi su vezani za svetlost. DALI slika iracionalan i fantasti~an svet snova i halucinacija vrlo jednostavnim postupkom. Nadrealisti su 1924 god. ~ak i podsti~e taj delirijum. izba~en je iz pokreta nadrealista. u snovima ili u imaginaciji uop{te. formulisali estetiku nesvesnog. a neki misle da prodire duboko u misli ~oveka. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. 1929 god. {to se ne vidi i ne poznaje. Pod uticajem razvoja psihoanalize (Frojd). Nalazi se u delirijumu (paranoi~kom). prepu{tao se slobodnom izra`avanju ne vode}i ra~una o znanjima i slikarskoj tradiciji. kubizma i apstraktnog racionalizma da bi se utvrdio kao protagonista nadrealizma u Francuskoj i u SAD. sem {to on nije lud. on `eli da slika ono iza brda. jer insistira na luda~koj strani li~nosti. Crte` mu je u svim fazama izveden do perfekcije. To sve izaziva veliku pa`nju kolekcionara i pravi fantasti~ne cifre za njegova dela. Salvador DALI (1904-1989) [panski slikar. vizije i halucinacije. kao i da poseduje veliku energiju. Izaziva senzacije koje prodaje.METAFORI^KI NADREALIZAM: Iv TANGI: Samouk. posle sukoba sa BRETONOM. me|utim sumnja se da je to samo deo njegove mediske kampanje. Koristi forme koje se ne vezuju za postoje}e. DALI je preterano insistirao na svom egu. To {to je radio je bio pravi nadrealizam.^etiri sata sunca – Neka dela se uop{te ne mogu vezati za inspiraciju. . Gradi svet koji nije ni svet `ivota ni svet industrije niti mehanike Neki ga do`ivljavaju kao kosmi~ki svet. te komercijalizuje i ru{i nadrealizam. Riznice lepog koje se ponekad mogu izraziti u odsustvu kontrole razuma. `eleo je da prenese efekte svetlosti. njegovi snovi. DALI gradi veliku medisku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. MASON ga je po{tovao. Kada su ga pitali za razliku izme|u njegovih slika i slika ludaka. . Pro{ao je kroz faze futurizma. Ne `eli da defin{e prostor. odlazi u Pariz. Pri~alo se da je kao mladi} imao vidovnja~ke i nadprirodne sklonosti. on je rekao da nema razlike. otkrili su 4 oblasti nesvesnog.

posvecene ratnim stradanjima(Predskazanje gradjanskog rata) Uvek postoji granica izmedju toga koliko je to {to prikazuje istina. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. Rene MAGRIT: Radio je ilustracije za „Minotaur“. Simboli~ko umetni~ko delo ne mo`e nad`iveti smrt. 1930 god. npr. Svi|ale su mu se ideje nadrealista. Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: {ta je prvo nastalo. Radio je i neke jasno socijalno i politicki tonirane slike.Perspektiva Madam Rekamije od Davida – Preno pone{to od ambijenta. Seksualnost je skrivena u podsvesti. odvratnih ko`a i dovodi ih u neo~ekivan dodir sa ostalim predmetima. MARGIT je Belgijanac. a koliko manipulacija. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenadjenje. ve} udatu `enu koju je on zaveo a {to je dovelo do raskida odnosa sa njegovim ocem. ali stavljenih u nelogi~an me|usobni odnos. njegove slike ru{e tabue.Upornost se}anja . izlazi almanah „Nemogu}e“. Restaurira ideje moderne. Naslikao je nekoliko satova koje mi znamo kao predmete. Radio je i u filmovima ~uvenog re`isera Luisa Bunjuela „Andaluzijski Pas“ i „Zlatno Doba“ kao scenograf i kostimograf. . Antonija – iz 1946 god. MARGIT se bavi igrom . Jedan ~asovnik je obe{en o granu ogolelog drveta. Smatra se da se umetnost nalazi izme|u imana i pojave. Vodio je prepiski sa Vanom @IVADINOVI]EM. I drugi nadrealisti su imali svoje ~asopise jer nadrealizam podrazumeva javni oblik delovanja. Bio je slepo zaljubljen u Galu. DALI je ostvario nadrealnu atmosferu kakvu ponekad do`ivljavamo u snovima.Na slici je superrealisti~an. . .Isku{enje Sv. . pa ih razvija na svoj na~in. Iz ovih alogi~nosti ro|ene su ideje postmoderne.Interesuje se za medije. . drugi je preba~en preko odrane ko`e a sve je to predstavljeno u perspektivi dubokog prostora ostvarenog nijansiranim bojama i o{tro povu~enom linijom horizonta. Zaklju~io je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi toga. ~asopis Nadrealista u Parizu. Posle II svetskog rata radio je u [paniji komercijalizovane slike u duhu katoli~kog misticizma. Perspektiva `ivota je smrt. Slobodna sinteza ve} ra|enih stvari. ona }e morati da prestaje da traje. Ovakvim postupkom slikanja prepoznatljivih detalja. . Slika nije {to i stvarni predmet.Crvena kula – Koristi seksualne simbole.@irafa u plamenu – Smele kombinacije. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. ali umesto nje stavlja mrtva~ki sanduk. ali on im daje jezive oblike ljigavih.Ovo nije lula – Naslikana lula ispod koje pi{e – ovo nije lula. saradjivao je sa BUNJELOM. nove ideje.

on ga je video tek u ~asopisima. MUR je slo`en autor. . a na ~ovekovu primedbu MIKELAN\ELO faunu izbija zube). ali prvo ide u London. vitalnost. krajem 40–tih. on pravi napredak u tehni~kom smislu i stilski. on napu{ta ovakvo stanovi{te i usvaja bronzu.tautologija. . ali i drvo. On sam je nau~io da svira violinu. {to je hteo da prenese i na sina. Njegova karijera je atipi~na (Herbert Rid – Knjiga o Henriju MURU). Prvi put izla`e 1929 god. a kasnije i kao vajar (od njega uzima princip ugla~anog oblika). mo`da prozor. Pripada nadrealizmu. Biva praba~en u Francusku i biva otrovan gasnim bombama. treba je razumeti. Ali godinama.^ovekov raspored . Kamen je obavezan materijal. On zaklju~uje da forma mo`e da se stilizuje. MUR ide u umetni~ku {kolu u Licu. Navodi uspomenu iz najranijeg detinjstva kada je redovno i{ao u crkvu i voleo obrede zbog propovedi koje je slu{ao. Po izbijanju I svetskog rata. ali po{to dolazi iz sumorne porodi~ne sredine. ^vrsto se dr`i nau~enog (anti-klasi~an ideal skulpture). Ro|en je 1898 god. Po muzejima on gleda najvi{e arhajski period i skulpture Acteka i Maja koje su tada prvi put predstavljene. kao gips i glinu.Ostvarenje – Da li se slika mo`e odvojiti od konteksta stvarnosti. Inspirisan je bio Van GOGOM i drugim ekspresionistima. tj. postupak vajanja. Vra}a se u London pred kraj rata i radi kao profesor. MURA je to podstaklo na prou~avanje MIKELAN\ELA. . ne kao portret. Otac je hteo da on bude muzi~ar. MIKELAN\ELO je odgovorio da je star. on je mobilisan. Pogled je uko~en (sumerska skulptura). Inovativan u razli~itim igrama. MUR koristi i stare tehnike kao {to je ume}e kamena u kamen (umesto o~iju). Uti~e na mnoge vajare druge polovine 20-og veka. Jednom je anonimno posetio BRANKUSIJEV atelje. Ro|en je kao sedmo dete u porodici rudara. Kasnije se interesuje i za romanti~ku skulpturu. Henri MUR: Veliki vajar. Od po~etka pokazuje sklonost prema umetnosti.uljana slika je uljana slika. a prva zapa`ena izlo`ba je bila1936 god. posebno propoved o MIKELAN\ELU (radionica MIKELAN\ELA je bila otvorena na ulici. neki ~ovek je prolazio dok je ovaj radio glavu Fauna i pitao za Faunove god. Rod`er Fraj pi{e o njima i podsti~e MURA na ljubav prema njima. Tu pose}uje muzeje i ~ita. nagla{ene su njene polne odlike.Mlada devojka – Stilizovana kao totem. U tehni~kom smislu on smatra (nau~en od MIKELAN\ELA) da je skulptura klesanje. ve} kao radost `ivota. Gertruda [tajn je tako|e ~itav svoj opus bazirala na tautologijama . Kao na praistoriskim figurama. {ta znaci slika. izla`e sa njima i prihvata ne{to od njihove koncepcije.

Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. On ga uvek oblikuje tako da pobu|uje ma{tu. nabijeni snagom `ivota. a vajarski samo konturama.MUR poku{ava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove (model dobijen genetski koji delimo svi). Neki ka`u da MUROVA figura govori slikarski. Oblikovano po pricipu asocijacija. ve} se gleda okolo. MUR na tome insistira jer radi na problemu {upljine. oble forme pune unutra{nje energije koja im daje `ivot. stilizovana forma. U bronzi uve}anu formu pa onda kombinuje bronzu i drvo. JAN^I]). . On poznaje re{enja ARHIPENKA (rupa u stomaku). One su visoke oko 6 do 7m. Radi modele u gipsu i makete. nikada nije izgubio pejza` iz vida.Kralj i kraljica – U parku. ali on i defini{e figuru. Izgledaju kao brda. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se ra|a iz slojeva ~aure). on usvaja. Postaje ~lan na{e Akademije Umetnosti (imao je izlo`bu u Beogradu 1959 god. Ne postoji vi{e samo jedan – anfas pogled. Taj princip arhetipa – pramodela pona{anja. Ta ideja rupe je izazovna za vajare. Li~i na neki `i~ani instrument. Ta ideja o {upljini zaokuplja MURA. Nekada ih radi iz delova. On napu{ta taj posao i `ivot vezuje isklju~ivo za skulpturu. govore o tajni ra|anja. On za~inje VITALISTI^KU SKULPTURU. razvijao. . on je tu formu obarao.). To je mo`da klju~ni pojam koji se provla~i svuda. MUR `eli da se ova skulptura pona{a u skladu sa prirodom. kao i RJEPIN. MUR je vajar koji je obele`io tokove vitalisti~ke. Da bi do ovoga do{ao. Njegovi le`e}i aktovi naro~ito ovako deluju. {upljina. Kada se forma probije dobija se slobodni prostor. Na njega uti~e PIKASO preko reprodukcija jer nije video originale. . I neki na{i vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu {kolu koja je bila na granici apstraktnog (Oto LOGO. ^ak i njegovi studenti pi{u da ga ne}e za profesora. pri~ali su javno. Za{iljena. Njega zbog nadrealista optu`uju da je levi~ar. kao svaki Englez. Neki ka`u da je ove ideje mogao da dobije gledaju}i egipatske sarkofage. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. Nastavlja da istra`uje zatvorene. ali je govorio da. a ne ilustruje za o~evid. ali on nagla{ava da se u su{tini u njegovim skulpturama mo`e na}i pravi `enski akt. On se bavi problemom kako predstaviti klicu `ivota. a naro~ito je fasciniran materinstvom. nadrealna. Vrlo bitna su njegova ispitivanja: ''Klju~na i unutra{nja forma''. izgleda druga~ije. Ove javno izlo`ene figure 30–tih su izazvale jak revolt. One. organske skulpture koja poku{ava da o`ivi arhetip.

ali se posle I svetskog rata opredeljuje za novi objektivizam. To su godine kada cvetaju dru{tvene anomalije. . O tome govori umetnost nove objektivnosti.NEMA^KO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Oni su kao mladi}i ratovali i iz rata izlaze sa sna`nim kriti~kim stavom. fovizam. a ne za nadrealiste. ekspresionizam. GROS je zapam}en po odli~nim grafikama i ciklusu ''Ecce homo''. Georg GROS: On je svoj prvi bunt izrazio u okvirima DADE. nered i korupcija. . Oni umetni~kim delima izra`avaju poruke svetu.Smrt pesnika Anice – kubizam.

. vidi se svaki konac. svaka dlaka. Ovde je opet. GROS je javno eksponiran i prvi napu{ta Nema~ku. DIKS je izvanredan portretista. On govori crte`om. Njegov crte` je vrlo va`an. . jako va`na linija.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa `eljom da se obnovi i uzdigne Nema~ki duh. Sa druge strane.Autoportret – Stisnute usne. Vrlo su agresivni. ljudi u pro{losti uspeli da savladaju. Sve defini{e linijom. ali on je umoran i radi pejza`e o megalopolisu na melanholi~an i depresivan na~in. Oto DIKS je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. Prsti su joj kao kand`e. nervozan.Pri~a o mornaru Mileru – Vra}a se folkloru. Lica su kao maske. On predstavlja jedan tip li~nosti (kao kod ENGRA. On svoje poliptihe (ima ih 9) naziva ''Zlatno runo'' i ''Odlazak'' (I go now). govori neposredno i jasno. @eleo je da poka`e da su patnje koje oni imaju. tvrda jaka kontura. . sabija ih kao krpene lutke bez mogu}nosti odlu~ivanja. iskidan. Maks BEKMAN: On je tako|e do{ao iz rata. obnovi simboli~ku i estetsku stranu slike. kao de~iji crte`. Ljudi su kao pajaci u scenama iz bordela. ni{ta se ne mo`e pre}utati. -Odlazak – Sredi{nji pano: Alegorija putovanja modernog duha kroz agoniju modernog sveta. Bankar) i prevazilazi Silvijin portret.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kriti~ar i to vrlo anga`ovana u raskrinkivanju svih ru`nih afera.Karneval – Pijanstvo i transformacija ljudi koji piju. preuveli~ane ruke. Putovao je po Italiji i poku{ava da pored nema~ke tradicije. On se vraca DIRERU i GRINEVALDU (gotici). tvrdog i isklju~ivog karaktera. Oni pokazuju ja~anje samodiscipline. i o~ekivalo se da }e kao veliki levi~ar i satiri~ar i u Americi nastaviti istu karijeru.Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju mladi}e u luci gde je i GROS bio.. Deluje pomalo kao ikona.Otac i majka – Depresivan pogled. vrlo kriti~ki. O`ivljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). On je posle II svetskog rata ponovo otkriven. on ljude deformi{e. ''nemoralni i prljavi''. on na neumoljiv na~in prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada (depresivan pogled na `ivot). Na ekspresivan na~in deformi{e njeno telo. . On je skoro svake godine uradio po jedan autoportret. vra}a se tradiciji. Oto DIKS: . Sa dolaskom Hitlera na vlast be`i u Ameriku 1932 god. Kralj i kraljica na ~amcu sa detetom i . . on se povla~i u jedno malo mesto i skoro da radi u ilegali. On se odmah posle II svetskog rata vra}a u Nema~ku. ali samo nekoliko dana nakon toga umire.

neodlu~nost. uvek na pole|ini pi{e da je sliku radio po [ekspiru. ~ovekovo mu~enje drugih. Iz straha. Kralj je okrenut le|ima.Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili. . . on je posmatrac – kralj je svako od nas. Upravo po zavr{etku ove slike.Desno krilo: Izjalovljenost. ~ovekovo samomu~enje.Levo krilo: Sadizam. ^ovek nosi svoj le{ (svoje grahe). a dete ozna~ava slobodu u krilu. . on be`i u Holandiju. .njihovim d`elatom.

njegova primitivna umetnost (radovi dece. neskandalozan. odakle POLOK poti~e. ali je va`an njegov spontani pristup umetnosti. To je prilika da se prvi put proslave i pojave umetnici u Americi. Otac mu je bio poljoprivrednik. Tamo se ipak najvi{e usredsredio na vajarstvo. APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM D`ekson POLOK: Najve}i predstavnik apstraktne ekspresivnosti (njen pandan u Evropi je lirska apstrakcija). KLEU je mnogo va`niji sam ~in kreacije od kona~nog umetni~kog dela. Amerikanci su imali sna`an izraz (uticaj Frojda). mnogi umetnici (cela BAUHAUS {kola) se sele. Te{ko je nastaviti utopisti~ke ideje. DALI. formi i liniji. Sa nacional-socijalizmom. Tu su i nadrealisti (~ak i BRETON. Oba pravca se ~esto zajedno zovu – ENFORMEL. Sa 13 god. ide u {kolu slikanja u Los An|eles. Ideja da se delo spontano stvara jako je va`na posle II svetskog rata. a Evropljani su okrenuti vi{e KANDINSKOM. Marks ERNST uz svoju budu}u `enu Beti GRUGCUHAJM ima muzej u Njujorku i Veneciji).ENFORMEL APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA 1945 god. ve} se traba upustiti u apstrakciju. Evropa je razru{ena vi{e nego posle I svetskog rata. Amerikanci kupiju jo{ u 19-om veku dela velike umetnosti. Klju~na figura za nova istra`ivanja je Vasilij KANDINSKI (u Parizu je osnovano dru{tvo apstraktnih umetnika). retrospektivu su dobili BRAK i LE@E. On dolazi iz tipi~no americke porodice (obala je kulturno prosve}enija. Pa`nja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza 19-og veka (SEZAN) i svedenosti (geometriske forme). divlja zemlja). Po prvi put se de{ava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti se preme{ta u Njujork (u MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). Rat pradstavlja prekretnicu i za umetnost. Vajarstvo je u odnosu na slikarstvo omogu}avalo da do|u do izra`aja . Pit MONDRIJAN je tamo. za razliku od zapada. natur{~i}i). odnosno be`e u Ameriku.. POLOK je bio najmla|i od petoro dece. Osim PIKASA. zavr{en je II svetski rat. ali se mislilo da kubizam nije zavr{io sa svojim idejama. Otac mu je umro dok je bio vrlo mlad. Pol KLE je bio dosta po strani. koji je mahom pustinja. Klju~ne izlo`be su posve}ivane PIKASU. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost i da se treba okrenuti boji. D`ekson POLOK se rodio u Vajomingu 1912 god.. Krenulo je opet od iskustva kubizma. Tamo odlaze i pisci i muzi~ari.

POLOK dolazi u Njujork (za vreme ekonomske krize) na studije kod profesora Bentona koji nije mnogo uticao na njega i postaje pravi marginalac.). 1929 god. dela bez naslova ili opisnog naslova: . Osim slikarstva. Tada je bio u dodiru sa velikim prostranstvima ameri~kog zapada i verovatno se odatle javlja ona uporna `udnja za beskrajnim koja }e biti epska osnova ~itavog njegovog umetni~kog stvarala{tva. neposredne i impulsivne li~nosti. kao ve} zreo ~ovek. Umro je u 44-oj god. `utim i plavim – . ve} krajem 30-tih. Alkohol ga je potpuno savladao i nikada nije na{ao du{evni mir iako je imao ekonomsku sigurnost i slavu. Presudno je {to Indijanci slikaju po pesku (to je bila komunikacija sa duhovima). Nakon 1935 god. necenzurisan nikakvim kriterijumima). a neki kasniji ovo slikarstvo (apstraktni ekspresionizam) nazivaju akciono slikarstvo. Tada je po~eo da pije i postaje alkoholi~ar. Bio je zatvoren u sebe i nije bio sklon razgovoru. Od profesora prihvata tehniku sna`nih i dinami~kih pokreta ~etkom u baroknom stilu.Mu{karac i `ena – Uticaj PIKASA. Zbog toga se ose}ao neshva}enim u dru{tvu. ubio se u saobracajnoj nesreci 1956 god. Zadovoljavao je `elju u ne~em opipljivom. Nekad je tu i ono oko slike (pesak.) po~inje seriju dripling slika. POLOK misli da jedan slika u slici.crte njegove neugla|ene. a potom je odu{evljen PIKASOM. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost je slobodan diktat misli. On igra oko platna. Bavio se geolo{kim i topografskim ispitivanjima u velikom kanjonu i celoj Kaliforniji. POLOK kao kop~u sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. U me|uvremenu se o`enio slikarkom Le KRASNER i seli se na Long Ajlend gde ostaje ceo `ivot. jako je frustriran i nezadovoljan sobom i na kraju u napadu destruktivnih impulsa. zanimala ga je i filozofija. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El GREKU. psihoanaliza i Indija. u automobilskoj nesre}i.. ali ubrzo. razre|enu boju. Kriticar Grindberg insistira na izra`ajnosti. platno je dole. Njegov temperament i nerazumevanje ameri~ke publike za njegov rad doveli su ga do potpunog sloma. Misli se da je to preuzeo od Masona. POLOK je do`iveo tragi~an kraj. Pr{i ~etkicu i njom pravi najzamr{eniji splet linija. Upoznaje meksi~ke slikare i zahvaljuju}i dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. on se intenzivno dru`i sa [pancima i uklju~an je u ideju o automatizmu (nadrealizam). Ve} po~etkom 40-tih (ta~nije od 1943 do 1950 god. Tu pravi samostalne izlo`be i do`ivljava veliki uspeh.. U njujorku je imao dosta izlo`bi. POLOK kre}e u ~itanje Frojda i Junga. staklo. a ne ono . najvi{e ga inspiri{e PIKASO i nadrealisti. . pod alkoholom.Srebrno sa zelenim. ^itao je Frojda i Juinga.Plave palice – Dripling je tehnika koja podrazumeva industrisku.

Po dolasku Hitlera. spontano i ~isto. U slici vi{e nema kompozicionih zahteva. Prijatelj je sa mnogim slikarima BAUHAUSA. Njegova platna su ogromna (3x3m) i De KUNINGOVI gestovi su agresivni. VOLS je bio zoolog. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. On nije `eleo da postane profesionalni slikar. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945 god. On u logorima radi mala dela (crte`e i akvarele). Za njega nije va`no {to prikazuje telo. Radi seriju posve}enu `enama. ali kad je po~eo rat. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. ili ispred nje.bez stava. energiju i prihvataju}u povr{inu. galerista mu donosi platna i on 1947 god. veli~ine dlana. sna`ni i emotivni naboji podsvesti. poznavao je botaniku. on dolazi u Pariz. Otac mu je bio jedan od najva`nijih dr`avnih ~inovnika. ali on ih opseca. Za njega je jako va`an gest. Antoni TAPIES: . geologiju i sl. ve} je za njega `ena i predmet divljenja i demon. muzi~ar. iluzije prostora. bol i strahove. Vilijem De KUNING: Holan|anin koji je emigrirao u Ameriku 1926 god. LIRSKA APSTRAKCIJA Oto VOLS: Oto VOLS je ro|en u Berlinu. Posle velikog uspeha. Platna su ogromna. Ona je izazvala potres jer VOLS nudi nepretenciozan stav prema umetnosti . On pred kraj `ivota `ivi samo na rumu. on mu pravi izlo`bu. Slika se svela na boju. ne{to opasno (po u~enju Frojda). Pisao je intimne bele{ke u kojima saop{tava napetost. Neki misle da su to VOLSOVE vizije i halucinacije. gusenice). pravi izlo`bu – “[OK”. ali njegova namera nije postoje}a forma ve} revolt.oko nje. Neki ovakav `ivot povezuju sa filozofijom `ena. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme na njegovim slikama (cvr~ci. boravio je po logorima. Koristi i velike ~etke na {tapovima.

belo. art brut – ru`nu. 1956 god. Po~inje da pravi 3D objekte – crno. ali se ne vra}aju na tradicionalan izraz. Amsterdam. Dado \URI] ga je sreo 50tih i DIBIFE mu je pomogao da se probije. Karel APEL: . crveno i u tim formama tra`i imaginarne pejza`e. umobolnih i amatera. Oni prihvataju figuraciju. Platno je podloga za slaganje razli~itih masa. Koristi lepak. Trebalo je umetnost vratiti istinskom stvarala{tvu. @an DIBIFE: Autor koji je stvorio kolekciju slika ludaka i nepismenih ljudi tzv. GRUPA KOBRA ENFORMEL je za mnoge nihilizam. Umetnost. velikom KLEU i MUNKU. oblake. Grupa Kobra je nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. a i posmatra~ treba da gradi i na|e nove forme. prljavu umetnost. 60–tih god. a onda sledi grebanje (vra}anje LEONARDU – “zagledajte se u neki stari zid. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. Slikar pred slikom. DIBIFEOVA slika postaje reljef. Slogan KOBRE bi je: “U umetnosti nema pristojnosti. dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za na{e umetnike (Mi}u POPOVI]A). smatraju da umetnost treba vratiti iskonu.[panac koji dolazi iz Barselone u Pariz. Pou~en VOLSOM. Umetnici posle II svetskog rata u Parizu. Brisel. Dugo godina mu je slu`ila kao podsticaj i nadahnu}e. vide}ete ~itave bitke”). se okre}e apstrakciji i eksperimentu. DIBIFE ~esto izla`e dela dece. nespokoj. Slikari treba da gledaju stari zid. njegove slike su prestale da se brinu o estetskom i lepom. to je neukrotiva `elja”. bitumen i smolu.

ALE[INSKI insistira na crta`ima dece. KOBRA radi velike formate. Evokativnost je prisutna i ona podsti~e posmatra~a. dinami~ko slikarstvo. Jako je va`no iskustvo SARTRA i filozofija egzistencijalizma (apsurd ~ovekovih napora u ovom svetu). APEL je smatrao da je najva`nije sa~uvati izvor. Izla`u i misle da rukopis nosi specifi~no obele`je. 60-tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. ALE[INSKI koristi i de~ije oblike igara ({kolice.. veliko platno. spontanost. ALE[INSKI kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz. Vidljivi su svi potezi ~etkom. ku}ice). Pjer ALE[INSKI: . KOBRA se raspada posle nekoliko godina. to ja izraz automatizma. energija itd.Daleko od iza – 50-tih god. intenzivnu boju u velikim povr{inama. Ovde vidimo biomorfne forme.Glava – Galerije jo{ uvek `ele male formate.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. Ova spontana doga|anja umetnik ne sputava. most. FIGURACIJA POP ART (NEODADIZAM) . koristi industrisku. Azgern JORN: .

stripovi. Pionir je Ri~ard HAMILTON sa svojom izlo`bom „^ovek. Njujork je va`no mesto u kulturi. Poku{ava da bude kriti~an. On po~inje u Engleskoj u periodu izme|u 1949 i 1951 god.). Slava DI[ANA krenula je sa Ameri~kog tla. ne ide do kraja sa poistove}ivanjem sa masovnom kulturom. prestao da slika. masovnu histeriju. Figuralni tok u umetnosti razvija se paralelno sa apstraktnim i naizmeni~no nadvladavaju jedan drugog.Radoznala `ena – Koristi razli~ite fragmente. strip). . Zadr`ava distancu u odnosu na masovne ikone. da uka`e na dru{tvene anomalije. Svesno se oslanjaju na lokalni tradicionalni izraz. Napravio je izlo`bu gde je predstavio razli~ite oblike masovne kulture. Tada je Frensis BEJKON po~eo da upotrebljava fotografije u svojim delima {to je dovelo do velike promene u pristupu umetni~kom delu. filmovi. Pop ART kao konceptualna umetnost i novi realizam su srodni pravci jer se bave figuracijom. inspirisana DADOM. U Americi su se stvari potpuno promenile. masovna kultura je tih 50-tih god. Ri~ard HAMILTON: Britanac.Umetnost konstatacije i statisti~kog popisa stvarnosti. nisu toliko nihilisti~ki orjentisani ali jasno stoje iza toga da su svi ~ove~iji napori sme{ni i uzaludni. cveta ideologija filmskih zvezda (Merlin Monro je jedna od takvih zvezda). NEODADIZAM je sna`na figurativna koncepcija. Govorio je isto {to i HAMILTON.^uveni kola`.[ta je to {to moderan stan ~ini razli~itim od drugih? . Uzor izaziva divljenje. Umetnici kre}u od svima dobro poznatih vrednosti (kao npr. Jedan od za~etnika engleskog pop-arta. Neodadisti po{tuju ideje anarhizma. i bila je povezana sa tehnolo{kim temama.Ona – Alen D@ONS: Isto britanac. U ~emu ljudi nalaze smisao? – njihovo je pitanje. . ali je 20–tih god. Tada Amerikanci stupaju na umetni~ku scenu. kao kola`. Termin Pop-art nastao je u Engleskoj i odnosi se na grupu umetnika koji su bili mnogo predaniji svesti o svom sopstvenom dru{tvenom nemiru i ose}anju potreba za izmenom ustanovljenih vrednosti. pod nazivom „Ovo je sutra{njica“ koja dovodi do razvoja engleskog pop-arta. Mada. ma{ina i pokret“. Tvrdio je da se umetnost mora uklju~iti u te tokove ako ho}e da opstane (1956 god. U SAD nije isklju~ivo dominantna apstrakcija. ~uveniji doga|aj u engleskoj umetnosti bila je izlo`ba iz 1956 god. . Delovi dobijaju trodimenzialnost. Prva faza engleskog pop-arta po~inje u intervalu od 1953 do 1958 god. do`ivela procvat. . Ma{ine.

Svi poku{avaju da razre{e te probleme. ni asambla`. ve} izraz stvarnog izvora. U kojoj meri je ne{to umetnost je stvar odluke. Delo nije povla{}en predmet. Glorifikuju se svi oblici `ivota. U Engleskoj. tradicija je kratka. Slika mo`e da podrazumeva najrazli~itije upotrebne predmete. razglednice). Nema koherentnog sistema. U Evropi vlada ~vrsto saznanje o klasi~noj tradiciji. ostalo je marginalizovano. ako je ona umetni~ko delo. Obnovio je tehniku enkaustike. RAU[ENBERG koristi sve {to mu do|e pod ruke. Razglednice su u to vreme totalni ki~. Figuracija je imala neo~ekivani prodor. pre svega neslikarski materijal. . ne{to {to ne odgovara i ne uklapa se u kontekst. bez cilja. Deluje na posmatra~a. ali kao kreativni impulsi. Najve}i procvat do`ivljava u americkom dru{tvo koje je zainteresovano za svaku robu. galerista.Meta .Robert RAU[ENBERG: Prou~ava odnos umetnosti i `ivota. Radio je zastave. ni skulptura.u gornjem delu slike su lica i to zajedno sa licem deluje nelagodno. tapete. Koristi iskustvo kombinovanog slikarstva gde su svi materijali mogu}i. Radio je i scenografije i filmove. boja koja nema kvalitet koji se o~ekivao u uljanom slikarstvu. Bilo {ta {to je u galerijama je umetnost. papir. u Americi i za nju se vi{e vezuje.Monogram – Ni slika. Slika nije povla{}en predmet (sklad. Ni{ta nije naknadno ude{avano. Neki tvrde da se trendovi u umetnosti razvijaju sa ukusom i interesom kupaca. . ne prime}uje lokalnu tradiciju. ona je otvorena za razli~ite materijale. Asambla` ne re{ava problem volumena ni mase. Ne odgovara odre|enim konvencijama.Bez naslova – U kombinovanu sliku mo`e da u|e sve {to umetnik. shodno ideologiji ovog pravca koristi (jastu~e za igle. Sve zajedno je organizovano bez estetskog kriterijuma. pa 60-tih god. Najvi{e doprinosi glorifikaciji potro{a~kog dru{tva. Radio je i slikao mete. D@ONS je dva puta ro|en kao umetnik. Masovna kultura nije u srazmeri sa oficijalnom. Lorens Alovej. Prvo u Engleskoj. D`asper D@ONS: Tvrdio je da Leo Kasteli. sve je slobodno sklapanje. D@ONS od najobi~nijih predmeta pravi skulpturu. uravnote`enost). Roj LIHTEN[TAJN: . Kod njega je nagla{ena vitalisti~ka ideja. Masovna je popularnija. arhitekte i slikari poku{ali su da premoste jaz izme|u umetnosti i masovne kulture koja se {irila zahvaljuju}i medijama. Ovo je prostorna instalacija. mo`e prodati sve. . U Americi.

anga`ovan na humanisti~ki na~in. mnogobrojna dela. instalacije.[pahtla .Sladoled . Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetni~ko delo. sve to postoji oko njega. nova vrsta torture. POP ART je umetnost samoposluge. Roj LIHTEN[TAJN tvrdi da umetnost pop-arta `eli da . monumentalnog i grandioznog izgleda.. Klas OLDENBURG: . Do sada je skulptura koristila trajne materijale. . Umetnik ne izmi{lja nove predmete i prostore. uvek isto.. [tampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik (ina~e. Govorio je o tipi~nim modernim spravama za mu~enje. Endi VORHOL: Kontradiktoran umetnik koji izaziva odu{evljenje ili prezir. pravio reklame i firme.Umetnik koji uveli~ava strip na enormno velike dimenzije (3-5m). tu su mnogobrojni umetnici. Veliki manipulator. Atelje mu je fabrika. a sada koristi i tekstil {to je krajnje neprilago|eno skulpturi koja dobija ambijentalna obele`ja. Bele`io je sate u ateljeu a da se ni{ta ne de{ava. Cilj je delo dovesti do potro{a~a a da ono bude jednako popularno. On odabira ikonu koju uveli~ava i postavlja u kontekst galerije. Neverovatno uzbudljivi elementi javljaju se u pop-artu koji odr`ava estetiku stereotipa. Ovu tehniku preneo je i u tre}u dimenziju. ali od po~etka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. Prvi put je govorio o elektri~noj stolici. Po njegovom mi{ljenju to se ne razlikuje od umetnosti. Pro{ao je umetni~ke {kole.Kembel supa – Re|ao u galerijama. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetni~kog dela. Tradicionalno je vaspitan. dominantno mesto). jer vreme kao ma{ina to o~ekuje od umetnika. Mit o Merlin Monro razvio je do fascinantnih razmera. Naklonjen je kolektivnom radu.Oguljena banana .Vodopad pomfrita – . Imao je mogu}nosti za rad. a stvara se pitanje tira`a. Sve {to napravi umetnik je umetni~ko delo. Roditelji su mu Poljaci. Fernan LE@E je predlagao da umetnik izdvoji jedan predmet i da mu ogromne dimenzije. Potpuno industriski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala.Sve su to obi~ni predmeti monstruoznih dimenzija. Mnogo vi{e koristi ideologiju zvezda. LIHTEN[TAJN je. Skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. koristi tr`i{te za promociju i sticanje bogatstva. Sa ovom umetno{}u nestaje pitanje originala. kao u prodavnici. Napravio je veliki prodor u film i slikarstvo. To je izazvalo veliki strah kod ljudi. o saobra}ajnim nesre}ama (radio je serigrafije na tu temu. prosta~ko dru{tvo uva`ava multiplikaciju). kao i VORHOL.

gleda u `ivot, prihvati ga i poistoveti se sa njim. Ova umetnost glorifikuje potro{a~ko dru{tvo.

@or` SEGAL:
- Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani ~itavi ambijenti. Pravi metalni delovi autobusa, a putnik je od ~istog belog gipsa. Insistira na figurama i tipi~nim gestovima. Umetnost tipi~na za industrisko doba, odgovara potro{a~kom dru{tvu i ne kritikuje dru{tvo u kome nastaje, nego ga prihvata i predstavlja u veselom svetlu.

NOVA FIGURACIJA
Druga figuracija nastala posle pop-arta vezana za Evropu posle II svetskog rata. Nova figuracija je imala tendenciju savremenog slikarstva da u vreme velike avanture apstraktne umetnosti, ponovo otkrije snagu izraza ljudske figure i lika. Na njenu pojavu uticala su izvesna nadrealisti~ka ostvarenja, {to se videlo na izlo`bi „Figuracija i defiguracija“ odr`anoj 1965 god. Kontinuitet interesovanja za ljudsku figuru i lik se ne prekida {to vidimo u delima \AKOMETIJA i DIBIFEA, ali se nagla pojava nove figuracije vezuje za ime Frensisa BEJKONA.

Frensis BEJKON:
Irac. Svaki umetnik koji je negovao figuraciju nastojao je da joj da individualna obele`ja. Va`na je bila grupa KOBRA koja govori da figuracija ima snage da stvori poverenje. 1946 god. BEJKON je krenuo na velika platna.

Inspiracija su mu VELASKEZ, TICIJAN, RAFAEL i dr. On usvaja kompozicione {eme koje su oni predlo`ili, ali ih deformi{e. Izrazito ekspresivno je orijentisan. Uticaj fotografije je osetan u njegovim delima, posebno Mejbrid`a (fotografije pokreta), kao i dela Man REJA (prona{ao tehniku fotograma - Rejogram). Ostavio je bele{ke o tome. Tek kad gleda fotografije on shvata su{tinu predstavljenog i razliku vidljivog i predstavljenog. Ono {to je predstavljeno je model za predstavljanje, on predstavlja predstavljeno. Bio je vezan i za nadrealizam, bio je usamljenik. Insistira na iracionalnom bolu koji se javlja u sukobu mesa i kostiju, kao {to otvorena ~eljust (~esto je vidimo na njegovim slikama) govori o tom bolu i patnji. „Kad ulazite u mesaru, sa`alite se na meso“ tako je govorio. Slika REMBRANTOVOG vola i druge takve slike da bi na potresan na~in saop{tio krik i bol tipi~an za modernog ~oveka. Radio je u serijama. - Raspe}e – kao stara tema. ^ovek koji kretanjem postaje deformisan, koristi postupke uvijanja (sukob normi i zahteva). U ateljeu je imao tone razli~itog materijala (kao MERC–BAU). @ivot i umetnost se sa`imaju, potiru. - Gove|e polutke – motiv koji se ponavlja (REMBRANT).

NOVI REALIZAM
Ovaj pravac nastao je 1960 god. Tvorac je teoreti~ar Pjer RESTANIA. Koristi predmetnost u novom kontekstu. Ideja na primerima dela Iv KLAJNA - plamen zlatno plave mase (azbest sa pigmentom, sagoren plamenom). Bojio `enska tela i otiskivao ih na platna, i svojim telom je pravio hepeninge i akcije. Novi realizam te`i za novim tuma~enjem predmetne realnosti (posebno u gradskoj sredini), putem asambla`a odba~enih stvari, neodadaisti~kih objekata, pokretne skulpture i oblika figurativnih

predstava. On stavlja naglasak na zasi}enosti predmetima industrijske civilizacije i potro{a~kim mentalitetom.

Pjero MANSONI:
Italijan. U Milanu predstavlja novi realizam. Sve {to iza|e iz umetnika je umetni~ko delo. U konzervu je spakovano govno umetnika. Inzvaredno duhovit. @eleo je da ideju realizma dovede do apsurda. Novi realisti su imali nekoliko izlo`bi. Najzna~ajnija izlo`ba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. @eleli su da neke principe dovedu do kraja.

Fernandez ARMAN:
(poetika kvantiteta) Francuz. Dovodi se u vezu sa pop-artom, jer su hronolo{ki bliski. Novi realisti po{tuju ideje realista, imaju kriti~ki stav prema realnosti. Ideja kvantiteta je bitna. Koristio je brojne predmete da bi se video apsurd. Sekao je i lomio intrumente i ulivao ih u pleksiglas. U Fijatu je napravio spomenik od starih automobila ulivenih u pleksiglas.

SEZAR:
(poetika kompresije) Govorio je: „Ja sam ma{ina“. Prihvatio je estetiku nove industriske ere. Koristio svojstva tada{njih ma{ina. Odu{evljen je presom. Za njega je to impresivna tehnika. Njegovi radovi po{tuju taj princip.

KRISTO:
50-tih oti{ao u Francusku. Imresioniran pakovanjem u vi{e slojeva. - Pakovanje Rajstaga – Trebalo je mnogo posla i novca, a zid kratko traje. Lend Art je bio njegov koncept.

Jan TINGILI:
Vajar. Koristio je razne stvari sa otpada, uglavnom ono {to je odbacila industrija (to~kovi, sajle, zup~anici) i povezivao ih elektromotorom. U ~ast Njujorka, ispred muzeja je napravio ma{inu koja je tandrkala i na kraju se raspala pred publikom, {to joj je i bio program. @eleo je da se naruga Amerikancima. Njegove konsrukcije su uglavnom fantasti~no radile, iako su izgledale kao da }e se raspasti svakog trenutka. Iz njega je iza{la neka nova celina, ne{to poeti~no i sklono igri.

OPTI^KA UMETOST (OP ART)

instalacija igre forme i boje. Ima precizan sistem nano{enja boje. Radi niz radova bliskih VAZARELIJU. a posmatra~ se {eta. trougao. Novina je u njegovoj nereprezentativnosti. @UTI MANIFEST . da uvek bude kvadrat ili trougao. nazvali su svoju umetnost opti~kom. problem figure i pozadine. u zavisnosti od ugla posmatranja. slika. U svakoj umetnosti. Sve je stati~no. Treba koristiti matemati~ku i geometrisku progresiju da bi se usvojio princip modula. Op-art je bli`i egzaktnim naukama nego umetnosti. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno ~ini da se gradi ispup~enje. ima opti~kih varki u ovom ili onom smislu. ali je i{ao na akademiju u Francuskoj. od praistorije pa do danas. otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. ali je ovo matemati~ki precizno sa ~vrstim sistemima. slavi nauku. . krug. U Parizu 1955 god. Viktor VAZARELI: Prou~avao je MONDRIJANA i NA\A. Gradi se racionalno. Variraju}a boja. postao dr`avljanin Francuske. Bavili su se odnosima crnog i belog na slikama. a suprotno tome nastojanju da pro{iri polje opti~ke varke {to je vi{e mogu}e. Radi u duhu apstraktne umetnosti. Slicno MONDRIJANOVOM Bugi-Vugi-ju. Autor je plakata.Vega – slika je dobila ime po najsjajnijoj zvezdi u sazve`|u LIRE. jer se bavi pitanjima vizuelnog opa`anja (kako se slika ili skulptura mogu uklopiti i kako se mogu dobiti zakonitosti opa`anja). vidi razli~ite slike. kao u {ahu a to i jeste ideja. VAZARELI je 1959 god. od jasnih stavova a nije stvar impulsa i trenutne imaginacije. Variraju}i ih i grade}i sistem mre`a. 40-tih god. [ah je savr{enstvo vizuelne predstave.Ovaj projekat obuhvata ve}i krug umetnika koji su stasali posle II svetskog rata. Ra~una na preplet i apstraktne ritmove. . Insistira na zakonitostima i principima nauke. Do{li su do zaklju~ka da je fon glavna ideja. Neguje apstraktnu umetnost. Smatrali su da se u novo iskustvo ~oveka moraju uneti zakoni fizike i optike. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogu}nosti. Posmatra~. Zahteva da posmatra~ bude aktivan i da gleda iz razli~itih uglova. to je zakon koji ka`e da se takvi predmeti najlak{e uo~avaju.({tampan na `utom papiru). Napisali su manifest. Ono {to je nauka ponudila ~ovek treba da usvoji. Do{ao je na ideju da modul izgradi precizno. u skladu sa programima avangardnih grupa tzv. raspored i odnosi grade osnovnu strukturu. Jakov ADAM: Rodom iz Palestine. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira razli~ite bojene pravougaonike. Tamo je zavr{io {kolu. oni su imali svoju prvu izlo`bu.

raditi. razli~ito obojene. . Radio je moderne detalje.Ovo je bilo plodotvorno otkri}e. racionalne umetnosti. kuvati. Insistira na ogromnim dimenzijama. ambijentalne celine). Uradio je mnoga dela {irom sveta (kongresne dvorane. Rafael SOTO: Majstor za takve ambijente. Koristio je tanke cev~ice od pleksiglasa. Delo komunicira sa industriskim dru{tvom koje je verovalo u progres. a svetlost se odbija i u svakom ~asu druga~ije izgleda. Dobro je prihva}en. Ve{ao ih uz zid. NJUMAN: Umetnik ameri~ke geometriske umetnosti tzv. Koristio je nove materijale i bojio ih je intenzivnim bojama. ne{to u ~emu }e ljudi `iveti.

. Dela Minimal Arta se izra|uju po ve} utvr|enom programu umetnika u fabrikama (galvanizovano gvo`|e. Ona insistira na istra`ivanju osnovnih geometrijskih oblika i ~istih odnosa i namaza bojenih povr{ina. kompozicije. u slikarstvu ili vajarstvu. ~etke. gla~ani bakar i sl. Slika je velikih dimenzija (4-5m). ona je iznad umetnosti. odsustvo svakog individualizma i li~nog obele`ja. Ad RAJNHARD: . Svi }e se baviti filozofijom. Umetnost poteza i insistira se na tautolo{kom stavu. pa su neki mislili da je to kraj umetnosti. na prvom mestu u SAD.MINIMAL ART Minimal Art je orijentacija u likovnoj umetnosti koja je stupila na scenu 1965 god. Slika se ograni~ava samo na povr{inu boje. Moris LUIS: ^etke sa bojom i jednoli~nim potezima. . crne i `ute – Slike nazivana i po brojevima. forme.Crni kvadrati – Prete~a minimalisti~kog stava u umetnosti tj.. Bez slu~ajnosti.) kao antiteza li~nom izrazu autora. Poznatija je i kao „umetnost ABC“ a u vajarstvu kao „primarna struktura“. Esfort KELI: . napregnuti ~elik. krajnja redukcija. i potpunoje ignorisan svaki subjektivan damr (jednoli~no obojeno). Identifikovanjem realnosti forme i materijala nastavlja se tradicija ~istog konstruktivizma sa prilago|avanjem savremenoj arhitekturi. Tvrde ivice. Ni{ta izvan slike se ne unosi u sliku. automatizma.Ko se boji crvene. Na odre|enim ritmovima vidimo samo ravne linije (ni{ta subjektivno).

Umetnici minimal arta su vrlo zna~ajni kao teoreti~ari. Nastojali su da delo oslobode manualnog rada. Ne zahteva se da je delo unikat. Skulptura je rukopis. odgovara joj ta~no odre|en polo`aj gledanja. Karl ANDRE: Poreklomje Englez. Koristio je razli~ito obojene fluo–cevi i stavljao ih je ispred metalne cevi. Pravi predstavnik u izradi kubastih povr{ina je Donald D@AD. Tako je dobijao uvek druga~ije delo.Pejza` pored reke Hadson – Asocijativni nazivi. a ne kao nekad. Gradi se po principu automatizma.Kengur – Amblem Australije. Insistira na arheotipima. Obja{njena je i ideja o boji i svetlu. . princip modula (multiplikuju razli~ite module). Skulptura je izgubila volumen. sa svih strana. Sa NINBERGOM se ustoli~io kao vo|a trendova. Uvek radi kocke od razli~itog materijala (~elik. Minimalisti~ka umetnost se odrekla narativnosti. gradi novu vrstu skulpture. Koristi industriske ma{ine sa kojima dobija ve}u preciznost. .Bez naziva – {uplje kocke. Antoni KARO: . na tome gradi kompletna dela. Jako insistira na boji i izdvaja se u ambijentu a ~esto su odricali i potrebu postamenta. Ovo je navelo slede}e generacije da se okrenu industriskim na~inima proizvodnje i livenja. . predstavlja varijantu ~istih formi. ali prednost je sa one strane okeana. Smit je ~ovek {iroke kulture. Koristi aluminijum ili fini ner|aju}i ~elik. nove forme. Obja{njavali su principe minimalisti~ke skulpture. organizuju ih grade}i druge strukture. Sol Le VIT: . Sve je rupa. Sna`an preokret na principima modula.60-tih godina. kada ovo slikarstvo dosti`e vrhunac. masu. crte` u prostoru. aluminijum).Pesma irskog kova~a – Polazi od nadrealizma (njihov rad i izlaganje delovali su na skulpturu). Isto se de{ava i u skulpturi 60-tih.Nosiljka – Koristi gotove polufabrike i od njih pravi dela tj. Skulptura deluje dvodimenzionalno. Grade sisteme a ostalo je zadatak industrije. samo linija defini{e prostor. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. Dejvid SMIT: . Grade umetni~ke tokove.

a druga je kontrapozicija (op art.. Odbacuju popularisti~ki stav pop arta tj. 1965 god. KONCEPTUALNA UMETNOST Konceptualna umetnost je raznorodan pokret koji je obuhvatao razli~ite tipove delovanja (bodi art. minimal art i konceptualna umetnost nastale 70-ih god. To se primenjuje sa dve strane: jedna je figuracija (nova figuracija. Jozef KO[UT: Prvi konceptualni umetnik. izlo`io je stolicu u tri oblika: obi~nu stolicu. pribli`ila se dobu u kome stvara. fotografiju stolice i tekst iz re~nika o tome {ta je to . racionalnu struju. lend art).). Umetnost se okrenula prema zbivanjima u savremenom dru{tvu. KONCEPTUALNA umetnost – nije va`no ko }e {ta i od ~ega napraviti. Reakcija na enformel i pop art je umetnost koja je po{la sa suprotnih pozicija.Moduli – Koristio je 144 jednake plo~ice i u svakoj galeriji od njih pravio razli~ite skulpture. pop art). Svaka pojava se javlja kao reakcija na neku predhodnu. pravi se tira`.

1973 god. malo kasnimo za svetom. Bio je profesor koji je propagirao konceptualnu umetnost.Kako mrtvom zecu objasniti sliku – Koristio je dostignu}a raznih nauka. LEND ART Umetnik mo`e da deluje u svakoj sredini i ne mora se dr`ati ode|enih granica. Jozef BOJS: . Prava komunikacija sa umetni~kim delom opet zahteva jezik. umetnost i `ivot umetnika su identi~ni. iako je slikano. slikamo. Umetni~ka dela koriste se vizuelnim jezikom. Govorimo. imao je performans u SKC–u. ostaje na nivou skice. Razli~ite ideje i stavovi se ra|aju. Delo je vi{e opisivano nego gledano. Va`an je koncept. Pravi umetnik. Delo je dematerijalizovano. U osnovi je pojam. Izvodio je performans bodi art. BODI ART Bansen NJUMAN: Vezan za uspeh. Samo telo umetnika koristi se u umetni~koj produkciji Marina ABRAMOVI]: Serija ritmova 70-ih godina. a mi prevodimo na govorni jezik. Joko ONO: Imaginarna mapa. Ovaj problem je vrlo inspirativan. Umetnik sam treba da objasni koncept umesto kriti~ara i niko ne treba da sudi insistira na tautologiji (isto u svim varijantama). nacrta. a ne sama materijalizacija i sve je stvar jezika. a da li se i razumemo? Delo razumemo posredstvom re~i. zamisli. Ri~ard SMITSON: . Dolazi do demistifikacije umetnika i dela. ni{ta izvan toga nije slika. pona{ao se kao prorok. rado koristi tehni~ke mogu}nosti. \ina PEJM: Povredjivala se u umetnosti bodi arta. ideja a umetnik je taj koji je ima i nije va`no u kom mediju i kako }e se realizovati. Ni{ta izvan onog {to vidimo ne treba da zaklju~imo.stolica (pitanje me|usobnog odnosa). Pravio je publikacije.

Spiralni jeti – . du`ine preko 40km. SRPSKO SLIKARSTVO . Nasip visok je oko 46m. SMITSON je poginuo snimaju}i za jedno svoje delo.. Voda u jezeru je nado{la i spirala je potopljena. U Meksiku je postavljao mnogo ogledala i odre|ene strukture zemlje i pratio je reflekse.Spiralni nasip – Nalazi se daleko od civilizacije.

Upornim radom dolazi u atelje Ota VAGNERA. talasasta. To se i desilo ali kasno jer je ME[TROVI] bio prestar za {kolovanje. Stubovi su simboli junaka. koji je ina~e sara|ivao sa Gustavom KLINTOM. Ro|en je uVrpolju. da glorifikuje dinastiju. oni prelaze okvire fontane. odlazi u Italiju. ali je dela slao i u Jugoslaviju. Fontana. Ura|ena je samo maketa. ME[TROVI] ve} po~etkom 20-og veka dobija veliko priznanje od RODENA za veoma dobro poznavanje arhitekture i skulpture. 1907 i 1908 god. . ali dok je do{ao do njega pre{ao je mukotrpan put. Hram je mogao biti gotov da su studenti i profesori generacijama radili i ulagali. Figure raznih ljudi koji su jako `edni. On je progla{en za nacionalistu. Zapa`en je bio na izlo`bama secesije u Be~u. Me{tani su to primetili. da se na|e donator koji bi ga {kolovao.Ivan ME[TROVI]: (1883-1962) Predstavnik secesije kod nas. nepravilnog oblika. ali njegov be~ki finansijer ubrzo odustaje. Ubrzo postaje jasno da je ME[TROVI]samouki genije.Izvor `ivota – Nalazi se u Zagrebu. te radi kao {egrt. Tada je radio i u~io u splitskoj radionici Pava Bilini}a. izradio je veliki broj reljefa u kamenu. Posle II svetskog rata `iveo je u SAD i radio za internacionalnu publiku. Za vreme I svetskog rata napustio je realisti~ki stil dotada{njih skulptora punih poleta i senzualnosti i pre{ao na izradu celog niza religioznih tema. nagih figura i portreta.Kraljevi} Marko 1 – Prime}ujemo treperavost po ugledu na . pa je Bilini} poslao njegove radove u Split. Vajar i svetski umetnik. @eleo je da o`ivi kosovski ep. a prvi me|unarodni uspeh posti`e u Rimu 1911 god.Vidovdanski hram . koje je prete`no dao upro{}ene u drvetu (bio je inspirisan vizantijskom. da je grandoman. inspirisan MIKELAN\ELOM. Roden je rekao da je on najve}i vajar malih slovenskih naroda. njegovo prvo veliko delo. Uglavnom klesarski zanat. ni da nastavi sa {kolovanjem te radi najrazli~itije poslove. Kasnije govori da je to bio najte`i period njegovog `ivota. u Sant Bendu ta~nije. Mnogi su se upla{ili. Oni su radili kao sezonski radnici a on je ~uvao stoku i goveda a usput je radio ne{to od kamena i drveta. za Vidovdanski Hram. u Rim i u srpskom paviljonu je predstavio sve velike skulpture posve}ene Kosovskom ciklusu. . Tamo je i umro. Poreklom je iz Splita.Nalazi se u muzeju u Kru{evcu. Vezujemo ga za Be~ku secesiju zato {to je {kolovan u Be~u kod Ota VAGNERA. te je od svega toga ostala samo ideja i maketa. gotskom i crna~kom skulpturom). upoznaje RODENA i razmenjuju svoja znanja u njegovom ateljeu. Nema novca ni da se vrati ku}i. Posle rata `iveo je u Zagrebu i bio je prvi rektor novoosnovane Umjetni~ke Akademije. Odlazi u Be~. On je znao da pove`e ta dva znanja. koji }e ovekove~iti sve te patnje i stradanja. a u Slavoniju dolazi sa roditeljima. . Izme|u dva rata. 1912 god.

Umro je u Beogradu. Vlada sigurno i kompozicijom i skulpturom. bronzi i drvetu stvorio je ogromna dela sa figurama i reljefima sa temama iz narodne poezije. ali za razliku od RODENA.Pobednik – Projektovao je i podigao po pozivu u ^ikagu (ve} kao zreo i iskusan majstor).Sr|a Zlopogle|a – . Poznavao je ne samo RODENA nego i radove MIKELAN\ELA. Torzo je bez ruku.Milo{ Obili} – Ravan RODENOVOM ~oveku koji hoda. Sreten STOJANOVI]: (1898-1960) Vajar. “Impresije iz Rusije” i “Biste”. Ep i `elja da se povrati sloboda. bio je odli~an klesar. On putuje po Evropi i bavi se pedago{kom delatno{}u u Beogradu. Ne odgovara mu okolina. ali je narocito sna`an u portretima. . Konje je uradio u pokretu ali u bloku kao kod Egipatske umetnosti. Grafizam koji je primenio po ugledu na Asirsku i Sumersku skulprturu koju je najvi{e posmatrao u Luvru u donjem nivou. Bio pripadnik srpske revolucionarne omladine u Bosni.Glava Milo{a Obili}a – . Velike zasluge ima u stvaranju modernog psiholo{kog profila. Posle I svetskog rata. nije se oslobodio kamena (bloka). Pravo umetni~ko delo.Indijanci na konjima – spomenik u ^ikagu. ME[TROVI] je pokazao da zna {ta je spomenik a {ta skulptura. Reljef u kamenu. Kralj Aleksandar Kara|or|evi} bio je njegov veliki mecena. . U kamenu. Izdao je knjige “O umetnosti i umetnicima”. Za vreme rata bio je u vojnim zatvorima i tamo je bio zaposlen u radionici za izradu predmeta u duborezu.Kraljevi} Marko 2 – Nova i dramati~na forma. a posle u Pariz kod u~itelja Burdela.Glava Kraljevi}a Marka – Smatrao je da sve pesme kosovskog ciklusa pripadaju kolektivnom nasle|u.Kosovka devojka – Nova i vrlo smela interpretacija.Odmor – .RODENA. Bio je potresen ~injenicom da je Austrija anketirala BiH. Jako je visoko podignut i dekoratvan. ^ovek i konj izgledaju kao jedna masa. . . gde je po~eo da se bavi rezanjem skulpture u drvetu. kao i umetni~kom kritikom. mitologije i religije. Unosi sve`inu i raznolikost u na{u savremenu plastiku. . Jedan je od osnivaca i dugogodi{nji rektor Akademije Likovnih Umetnosti u Beogradu. Portret je linearan kao da zna kako je junak izgledao. odlazi u Be~ na studije. . . Burdel nije ostavio dublji trag na njegovom izrazu ali ga je usmerio na pravi put u gra|enju forme sa ~vrstom konstrukcijom. Uradio je na stotine portreta istaknutih li~nosti iz na{eg i svetskog javnog i umetni~kog `ivota. istorije. Junak je namerno deformisan.

. kao uticaj kod njega. Studirao je arhitekturu u Nema~koj ali se opredeljuje za vajarstvo koje studira u Firenci. Taj se na~in vremenom pretvara u ugla~ane i o{tre forme.Rob – Sa podjednakim uspehom negovao i sitnu plastiku.Labudova smrt – . bez individualnog karaktera. U Gorskom vencu je tra`io tragicnu romantiku. mermeru i bronzi se odlikuju punim izrazom i kompaktnom formom. Du{an JOVANOVI] – \UKIN: (1891-1945) Vajar. Raskida sa gra| anskim realizmom. Njihova ~ulnost je duboko u njima i pojavljuje se samo kao nagove{taj ili te`nja.Bez ruku.\akometi – Sa`imanje mase u {iroke i odlu~no izmodelirane povr{ine.Moja mati – . . a sa reljefa u drvetu prelazi na reljefe u bronzi u kojima ispoljava ose}anje za monumentalnost koje se razvija u brojnim spomenicima koje je uredio.Igra~ica – Njega su tokom dugog umetni~kog `ivota interesovale najvi{e tri teme: Gorski venac. Ro|en je u Beogradu gde je i zavr{io gimnaziju.Kupa~ica – . ve} za op{tim. @ensko telo kod njega je nezgrapno i nespretno u pokretu. gde je problem osvetljenja tesno povezan sa iznijansiranom psihologijom. fragmentarno.Pop Mi}o . . se pojavljuje u grupi radova u kojima je crta~ki element u stilizaciji doveo do izrazite dekorativnosti i prenagla{enog pokreta. .Devojka sa draperijom . On ne vaja u drvetu. ra{~lanjuju}i volumen u duhu {ire shva}ene kubisti~ke discipline. ve} stvara .Igra~ica . Bio je me|u prvim skulptorima izme|u dva svetska rata.Devojka sa cvetom – U po~etku svoje karijere neguje uglavnom reljef u drvetu.Nikola Vuli} – U grozni~avom impresionistickom postupku. @iveo i umro u Beogradu. . . u `enskom telu ~ulnost i poeziju a u `ivotinjama ~ednost i neposrednost.. Usiljen pokret i velika glava. naro~ito `enske aktove u bronzi: . `ensko telo i `ivotinje. kolektivnim psihi~kim osobinama. kao kod RODENA. gde je on izrazio su{tinu svog skulptorskog postupka – Sublimiranje pokreta i unutra{njeg `ivota sa relacijama objektivne forme.Knez Bajko – u njima nije i{ao sa individualizacijom konkretnog lika. Njegovi portreti u granitu. Tek u kasnijem periodu se vra}a realisti~koj formi.Le`e}i `enski akt – sa izvanrednim ose}ajem za formu.^e`nja – . Secesija. Predstavnik kubizma kod nas.Iguman Stefan – . Ra|en u Burdelovoj tradiciji.Moj otac – i .Lav – .

Violinista – . .do`ivljaj sna. 2. Uticaj [AGALA. . . . Po~inje rat i on odlazi u Krakov. isti kolorit i isti si`e. zatim odlazi u Pariz i Prag. zatim studije nastavlja na Krakovskoj akademiji. . gde i ostaje da `ivi. . ^lan je grupe “OBLIK”. pa kasnije i u Prag. Dru`i se sa umetnicima i pose}uje izlo`be. Van GOGA.Akt s' le|a – nastao oko 1932 god. Izlo`be je imao u Zagrebu i Sarajevu. Fovizam (od 1930 pa na dalje). U BJELI]EVOM stvaranju jasno se uo~avaju 3 perioda: 1. Postaje scenograf u narodnom pozori{tu u Beogradu. Otkriva SEZANA. idealizovan oblik. BONARA i RENOARA. 3. Zatvoreni stati~ki ritam. – faza fovizma Milan KONJOVI]: (1898-1993) . Jovan BIJELI]: (1886-1964) Jedan od najzna~ajnijih ~lanova avangardne srpske savremene umetnosti. U Parizu pose}uje Luvr i druge muzeje. Njegova skulptura je skulptura zatvorenih i stati~nih ritmova. Op~injen je SEZANOM a ne kubizmom koji je tada cvetao. GOGENA. Realizam (od 1925 do1930).Devoj~ica u kolicima .Borba dana i no}i – Usvojio je ideje PLAVOG JAHA^A. i kada je lio u bronzi.2 super portreta – .Devojka sa mandolinom – Se~e planove (kao PIKASO). On nikada.Glava – ~ista analiza forme (afri~ka skulptura) i grafizam (ARHIPENKO).3 godine). Imao je vi{e samostalnih izlo`bi.oblike drveta i sva veli~ina i jednostavnost je u tome da unutra{nju igru tkiva i materije oslobodi i minimalnim korekturama pretvori u `ensko telo. Kubizam (do 1925). Njegove `ivotinje imaju iznijansiran psiholo{ki profil i neki svoj neobi~an svet. uticala je na prva opredeljenja mladog BIJELI]A koji slika mu{ke i `enske aktove i mrtve prirode u tom duhu. Da bi skupio novac. U~estvovao je na ULUS-ovim izlo`bama. naro~ito prema RENOARU.Apstraktni predeo – Najvi{e li~i na MAKEA. Njegova ljubav prema francuskim impresionistima. {e{ir kao zup~anik. portreti{e devojke u nacionalnim no{njama (Krakovijanke) prema kojima se kasnije {tampaju dopisnice.Cve}arka – Neguje asimetri~nost. Slikarstvo prvo u~i u Bosni (Sarajevu . Asocijativne veze sa davno do`ivljenim stvarima . (PLAVI JAHA^). nije te`io osvajanju prostora i njegovom uklju~ivanju u oblik. stilizovane forme i poetski razvijena linija predstavljaju osnovna formativna obele`ja njegovog vajarstva. KANDINSKOG.

. Odlazi u Pariz gde prolazi kroz LOTOV atelje i do`ivljava fazu Neoklasicizma. njeni pejza`i i plodovi. Slika predele. posle rata (od 1945 do 1952) koja donosi seriju vojvo|anskih portreta.Radi u svim slikarskim tehnikama. njeni ljudi i njihovi domovi. mrtve prirode i enterijere.Slikar. . Ro|en u Somboru.Sombor – pejza`. oboga}ena bojama prole}nog i letnjeg vojvo|anskog pejza`a. Na red dolazi “siva faza” . Rane slike radi u impresionisti~kom duhu dok su mu slike sa akademije izrazito ekspresionisti~kog temperamenta. @iveo neko vreme u Parizu gde pod uticajem SEZANA . njegov je osnovni element boja u gustom namazu i tamni koloriti (faktura vitra`a). Radi ~ak i tapiseriju. kompozicije iz savremenog `ivota. Imao je sna`an temperament i strasan kolorit. . Stvaraju}i i razvijaju}i svoju slikarsku viziju zamahom i ekspresionisti~kom emotivno{}u. i tada nastaju njegova prva uljana dela na tlu Vojvodine. pa radi seriju slika sa kubisti~kim obele`jem.Mrtva priroda 53 – pod uticajem PIKASA. zazvu~ala je fovisti~ki smela i ~ista boja. Njegovi stalni motivi su Vojvodina. {to ukazuje na ekspresionisti~ku dispoziciju njegovog slikarskog temperamenta. osnovana galerija s njegovim imenom kojoj je poklonio 500 radova. Njegova slikarska zrelost zapo~inje “plavom fazom” (od 1926 do 1931). Odu{evljava se El GREKOM i KOKO[KOM. ponovo vlada boja u intenzivnim hromatskim orkestracijama a dominantna tema je i dalje pejza` intimnog `ivota. SEZAN i PIKASO podsti~u njegovu radoznalost. Sve vi{e upro{}ava i pretvara u likovni simbol. osvetljena do`ivljajem mora sa putovanja u Dubrovnik i okolinu. uz pejza` i mrtve prirode. Dela mu se nalaze u Narodnom Muzeju u Beograd.Plavi atelje . vrelo sunce. ~ime se pribliava apstrakciji. Studirao na Akademiji u Be~u i Pragu. Kolorit i oble forme usvaja od LE@EA. Parisku plavu fazu zamenjuje topla gama `ute i crvene faze. Pripadao je grupo “OBLIK” pre II svetskog rata. Od 1953 god. Uskoro. Petar DOBROVI]: (1890-1942) Slikarstvo u~io u Budimpe{ti. koje napu{ta i radi sam. kroz njegovu geometrizovanu formu. U Somboru je 1966 god. bez deskripcije.

Akt plave devojke .Mali maslinjak – . pojavilo se kod njega kolebanje izme|u racionalnog i emotivnog. U po~etku je bio pod jakim uticajem kubizma i LOTOVE {kole kojeg se posle oslobodio. nego kao rezultati.Veliki maslinjak – ima dekorativnih povr{ina. tamna kontura. . Prvi njegov boravak u Parizu je u znaku interesovanja za konstruktivisti~ku teoriju. Put do kubizma je pre{ao u svojim crte`ima. . . [UMANOVI] je pro{ao kroz tri slikarska perioda: ljudsku figuru (akt najvi{e). Ro|en je u Sremu.usavr{ava svoj crte` i formu. Vrlo mu je smetala humanisti~ka tradicija. . slikao je i mrtvu prirodu i pejza`e iz Pariza i iz rodnog Srema. Poslednje godine `ivota proveo je u [idu. {to je primetno na njegovim ranijim delima. Posle 1922 god. Sunce dalmatinskih pejza`a u~inilo je da dugo sputavana emocija progovori svojim jezikom: ~ista boja. sa nagla{enom ulogom svetlosti.Stari Bepo sa Hvara – Human odnos prema ~oveku. Sliku nikada nije do kraja shvatio kao ravnu povr{inu pokrivenu linijama i bojom. 1. Pored ve}eg broja `enskih aktova. Veoma va`an element DOBROVI]EVOG izraza jeste linija.Crte` – Crte`i su vi{e kao eksperimenti.Leda sa labudom – pokazuje te`nju da ostvari monumentalni stil 20og veka. Njegovo slikarstvo je intenzivnog kolorita i jasnog ekspresivnog crte`a. Svoje slike predela podelio je na 2 celine. Studirao u Zagrebu i u Parizu gde je dugo i `iveo. . dekorativnost.Stara luka u Dubrovniku – Boja dovedena do punog inteziteta i koloristi~ki uravnote`ena. pariski i {idski predeo i mrtvu prirodu. . Mnogo ubedljiviji postaje kada linearan crte` zamenjuje modelacijom. . pariskih i {idskih predela. 2. ni analiti~ke ni sinteti~ke. @ivot je zavr{io na mitrova~kom groblju gde je bio streljan od strane usta{a. Sava [UMANOVI]: (1896-1942) Veliki slikar aktova. . u Vinkovcima. Njegova poetika je bila vi{e akademska nego kubisti~ka – bez analize forme.Dubrova~ki {tradun – .Skulptor u ateljeu – pribli`io se analiti~kom kubizmu PIKASA. Razvija izuzetno ose}anje za prirodu i rasvetljen predeo. Slika se pretvara u ~istu koloristi~ku viziju u kojoj se gube vrednosti objekata i forme. Uspe{no u~estvuje na doma}im i stranim izlo`bama.Dubrova~ka luka . ritam u slici. Pariski period. Zagreba~ki period.Odmor venere – Iz ciklusa mitolo{kih slika. so~nog je kolorita.Seoska mesarnica – . izme|u forme i boje. Odra`ava sna`an temperament i impulsivni zamah.

Prelazi iz linearnog perioda u klasi~ni renesansni poetski izraz. Po`arevac.. kasnije pada sa konja i ponovo dolazi do ozle|enja ki~me.Pijani brod – Dijagonalna kompozicija. Ona je svoje pesme objavljivala u Italijanskim ~asopisima. kasnije poznati italijanski muzi~ar. Usled bolesti vra}a se u [id. kriti~ar i pesnik. nastoje}i da bojom i sve`inom poka`e [idske lepote. sa kojim i ostaje prijatelj putem pisama sve do njegove smrti. Prva dva razreda zavr{ava u Nici i tu u~i francuski. Ponovo se vra}a u Beograd gde zavr{ava nastavni~ki kurs. Zatim sa majkom kre}e u nova lutanja po svetu: [panija. 1932 god. zatim dolazi u Srbiju. Ro|ena 1909 god. Italija. Od rane mladosti ona putuje po svetu i u~i razne jezike. mrtvih priroda. Milena je bila i pesnik. Engleska. Posle njenog uspeha na izlo`bama upoznaje ~itav niz intelektualaca i umetnika. Prvo i jedino dete Danice PAVLOVI] ugledne srpkinje. Iz gimnazije opet ide za Italiju. u Po`arevcu. Imala je operaciju na ki~mi. Milena PAVLOVI] – BARILI: (1909-1945) Srpska slikarka koja spada me|u mali broj nadrealista u periodu izme| u dva rata.Koncert u polju – Drugi Pariski boravak predstavlja vra}anje koloristi~kom slikanju i napu{ta neoklasicisti~ku strogost forme i prihvata sve`u. Slika serije aktova. gde intenzivno radi sve do smrti.Bera~ice – njegova poslednja slika. . U~estvuje na raznim izlo`bama. pozajmljena od @ERIKOOVOG “Meduzinog splava”. zatim u Nema~ki manastir ne bi li nau~ila i nema~ki jezik. U tom periodu slika u akademskom maniru i to naj~e{}e portrete i figuralne kompozicije. i Italijana Bruna BARILIJA. .Kraj prozora . Radi sa nejednakim uspehom i velike kompozicije u ciklusima.Doru~ak na travi .Drum zimi – jedna slika iz te serije. po~inje njeno sanjarsko metafizi~ko slikarstvo i njen linearan period gde u~estvuje na izlo`bama zajedno sa De KIRIKOM. od slobodne transpozicije se okre}e ka akademskoj stilizaciji i hladnoj paleti. i oslobo|enje od prazne forme. so~nu paletu. a zavr{ava kompozicijama koje predstavljaju njegovo najvece ume}e. . zavr{ena pred sam kraj njegovog `ivota. poku{avajuci da uradi monumentalni stil: – [idske kupa~ice – su iz tog ciklusa Radi i seriju de~ijih likova i nekoliko sne`nih pejza`a: . Zavr{ila je umetni~ku {kolu u Beogradu. Odlazi opet u Minhen ali da studira i u~i kod Franc Fon [TUKA. Vra}a se u Po`arevac i postaje ~lan udru`enja LADA.. Vra}a se realizmu. Boravi u Veneciji gde nastaju platna najve}e . Boravi u Italiji neko vreme. a vec slede}e godine (1945) iznenadno umire.Sa povratkom u Zagreb.

nadrealno misti~ko. To je slikarstvo sna. Radi dekore za predstave: Sebastijan. Udaje se i ubrzo 1945 god. Njegove poslednje slike koje je radio za vreme okupacije. Rani anti~ki period svetlog kolorita. sa an|elima i 2. 1926 god. maniristi~ko i imaginativno. Zajedno sa Sevom kupio je sliku Maksa Ernsta “Sova” (Ptica u kavezu) koja je sada u muzeju savremene umetnosti. Odlazi u Ameriku. umire. Posle nje u Po`arevcu na mestu njene ku}e se nalazi galerija njenih radova. tamnog kolorita. pokrenuo je ~asopis “Putevi”.Kola`i – Mislio je da je nadrealizam vezan za kni`evnost.Devojka sa lampom – itd.Privi|enje u dimu – slika iz nadrealisti~ke faze. u staroj i uglednoj porodici. .vrednosti: . gde je nastao i ciklus kola`a La vie mobile. Renesansni preiod.Za~arana lepotica – . Rodio se u Beogradu a poginuo tokom njegovog oslobo|enja. Jedan je od osniva~a beogradske grupe nadrealista i potpisnik manifesta. Radoica @IVANOVI] – NOE: (1903-1944) Najzna~ajniji period njegovog stvaranja je doba njegove pripadnosti nadrealisti~kom pokretu. San letnje no}i (koja nije realizovana). Ro|en 1902 god. nose obele`je mlakog impresionizma. Marko RISTI]: (1902- ) Pristalica nadrealizma. on je prvi najdosledniji nadrealista u jugoslovenskom slikarstvu. Njeno slikarstvo se mo`e podeliti na dva perioda: 1. Zatim postaje anga`ovana kao ilustrator ~asopisa VOGUE. Taj period je veoma te`ak. Vane @IVADINOVI] – BOR: Umetnici su imali svoj manifest. . upoznao je BRETONA i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu. Beograd. 1922 god. Njujork. Jovana RISTI]A. [kolovao se u Beogradu i [vajcarskoj. Nadrealisti~ku fazu smenjuje slikanjem mrtvih priroda na SEZANOV na~in i realisti~kih portreta. pesnik. akademika i dr`avnika. Uglavnom su se bavili . Nadrealizam je pokret koji se kona~no odvja sinhrono sa svetskim tokovima. a zbog po~etka rata nije mogla da se vrati u Evropu. Sara|ivao je u pariskom ~asopisu “Minotaure”. prevodilac.

^esto se pojavljuje po neka grafi~ka arabeska. Njegovo slikarstvo se prema evoluciji njegovog kolorita mo`e podeliti na taman . Slika mrtve prirode. on napu{ta ovaj za njega karakteristi~an ambijent ispunjen odre| enom atmosferom. pro{arane jakim akcentima. Radi i kao slikar i kao javni radnik tj. predstavnik intimisti~kog slikarstva. knjigama. . Vajarstvo je u~io kod BURDELA. Svetao period . boravi u Parizu gde upoznaje dela SEZANA.Enterijer – 3. ~istu figuru i pejza`. je u Parizu. u tamnobraon periodu. tanak i gladak namaz boje. crte`. Zeleni period . Savetnik ambasade u Parizu. Posle oslobo| enja. U tome ima ne~eg duboko ljudskog i potresnog (nota nostalgije). i silazi u svet obi~nih stvari i pojava. kao posledice duhovne krize jednog dru{tva koje je zamorno i povuklo u svoje sumorne polumra~ne prostorije. U njegovom stvaranju izme|u 2 rata. tepisima i vazama. Pred II svetski rat po~inje njegov tre}i impresionisti~ki period koji traje sve do oslobo|enja (analiza svetlosti). Od 1919 do 1922 god. zapo~inje njegov savremeni period.bogata skala svih tonova. Boja se rasvetljuje i postaje fluidna.Advokati – . posle isklju~ivo slika. Od 1926 god. pejza`e i aktove u intenzivnim bojama. I{~ezava prvobitna neoklasicisti~ka strogost. ose}a se izvesna melanholija. Njegova tada{nja platna karakteri{u sme| ili zelenkast tonalitet.hladan. uravnote`en hladnim bojama i izvanrednom lirskom tanano{}u. te`i {to svedenijoj transpoziciji. Kod njega uvek preovla|uje arhitektonska kompozicija. Naj~e{}e slika mrtvu prirodu. Milo MILUNOVI]: Privatno studira slikarstvo u ateljeu Djakometija u Firenci. jer ga je to prvo zanimalo. . kasnije profesor na FLU. u tamnoj gami.fotografijom. slu`i se {irokim povr{inama. Marko ^ELEBONOVI]: Pored Mila Milunovi}a. 1. Za vreme II svetskog rata bio je ~lan Francuskog pokreta otpora. masa i . zelen i svetao period. 2. gde se pojavljuje njegova ekspresionisti~ka nota. sa starim foteljama. Slika neoklasicisti~ki.Porodica – slika iz tog perioda. Forma je stro`ija u naizmeni~nom se~enju horizontale i vertikale.velike svetlosne povr{ine. enterijer sa figurom. Oko 1950 god. veliki valerski registri: . Taman period . Izranja u pune sve`e prostore. On ima le`eran crte` i lako deformisan predmet i kompoziciju koja nije optere}ena aran`iranjem.Pesak – Automatizam misli.

. upro{}nih oblika. on ostvaruje vlastitu varijantu ekspresionizma u na{em slikarstvu izme|u dva rata. \or|e ANDREJEVI] – KUN: Bio je |ak Petra DOBROVI]A i M.Kvalitet boje. Na po~etku radi jednostavno. . Stalno proganjan kao aktivan politi~ki i kulturni radnik. Posle toga se orijenti{e na socijalnom slikarstvu sa . i sve se vi{e orijenti{e na socijalnom slikarstvu i u Beogradu postaje njen najizrazitiji predstavnik. ekonomi~ne palete.Mrtva priroda sa gipsanim modelom i violinom – estetski racionalisti~ka.svuda dolazi do izra`aja prevlast tona nad ~istom bojom. u{u{kan. Pristupa grupi “@IVOT” 1934 god. ali kolorit je znatno `ivlji. Bila je kod LOTA. . sklono{}u za grotesknom deformacijom. nastaju dela koja podse}aju na Van GOGA po svojim namazima.Vrca (Mre`a) - Predrag Pe|a MILOSAVLJEVI]: Intimisti~ko slikarstvo.Dva lebde}a akta – Estetika ru`nog kao trag vremena. . U uznemirenom ritmu kompozicije.Bahanal – Zora PETROVI]: Predstavnica na{eg fresko slikarstva. fino modelovano. U periodu izme|u 1920i 1921 god. boravi na Kapriju i u Rimu. ali od njega ne prihvata izraziti ekspresionizam ali zato sa fresaka prihvata maslinasti ton.Ribari na Kapriju – slika iz tog perioda Od 1927 god. MILOVANOVI]A u umetnickoj {koli u Beogradu. . .Nojev balon – Ignjat JOB: U Zagrebu zavr{ava vi{u {kolu za umetnost.Sanjarenje – .

odnosno predmetnost. ose}anje za dramu svetlo-tamnog. ve} zbog upornosti da se ide svojim putem. filmskom i pozori{nom re`ijom. upu}en starim majstorima u Luvru u potrazi za svojim nadahnu}em.Stra{ilo – . Susret sa rodnim krajem. a pojedine njegove vizije imaju ne{to i od SUTINA. Crnom Gorom. realan predmet i njegovo postojanje u prostoru. Od 1926 do 1932 god.Majka – Petar LUBARDA: LUBARDA je kao ^ELEBONOVI]. To postaje jedan od osnovnih faktora njegove umetnosti.Osnova – . je bio od izvrsnog zna~aja za njega.Mrtva priroda sa zelenom draperijom – . za harmoniju neutralnog tona i jake ~iste boje kao i ilustrativnost. U poslednjoj fazi uvodi pleh.Veliki sinteti~ki predeo - . On svoj odnos prema prirodi gradio i do`ivljava kao odnos prema epohi. {ljunak i gvo`|e koji u kontekstu slike dobijaju nov pikturalni i sadr`ajni smisao. tako da je njegovo li~no ose}anje pretvarano u ose}anje vremena u odre|enom trenutku. ali ne zbog straha od novog. @eleo je da prvo izu~i zanat i da savlada primarnu materiju. Njegov rad delimo u nekoliko faza. Njegov izraz je gra|en originalno na postulatima koncepcije BONARA i VIJARA. od postimpresionisti~ki shva}enih enterijera kompozicija i mrtvih priroda. Karakteristike njegovog izraza su: egzaktan izraz. ni zbog provinciskog konzervatizma. . .Kamen i gvo`|e – .Konji – Mi}a POPOVI]: Bavi se i knji`evno{}u. sve do apstraktnih kompozicija u kojima dominira tema materije i njene strukture. usmerenom na osnovu biv{eg poretka. . realisti~ko uop{tavanje. je bio u Parizu. gde je istan~an kolorit. suprotno svima.preovla|uju}om naracijom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->