Istorija Umetnosti IV - Skripte

NABISTI
Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na jevrejskom), su najavili po~etak MODERNE.

Grupa mladih se 1888 god. okupila u Pont Avenu slede}i GOGENA. Jedina izlo`ba koju
su napravili bila je1889 god. u periodu kada je GOGEN dolazio razo~aran sa Martinika i
odlu~io da ponovo potreì raj na Tahitiju. Zatim grupa mladih umetnika iz Pariza do{la je
u Pont Aven predvo|ena Polom SERIZJEOM. Gogen ih ube|uje u vezu forme i
umetni~kog doìvljaja tj. onoga {to se da videti i onoga {to se mora izraziti. Umetnost
mora sintetizovati formu i podrazumeva tajanstvenost boje koja ima specijalne
mogu}nosti delovanja. Boja ima sakrivene emotivne naboje, kao {to i muzika deluje na
emocije.
Pol SERIZJE:
- Talisman – slika nastala na pakli cigareta, veli~ine dlana. Pejza`, put, jezero, ku}a, slika
nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se moè gledati sa razli~itih
strana, a bilo je va`no da se boja moè naneti ~ista iz tube, ne mora se me{ati niti koristiti
sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna
ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuca... Boja ovde deluje na emocije, nije samo
imitacija vidljivog sveta. (Aristotel je zahtevao da se imitira (mimezis), ali sada taj princip
otpada)
Pol GOGEN:
- Vizija posle propovedi – Slika nastala kao manifest svaga {to se de{ava. Insistirao je na
~istoj, ravnoj povr{ini. Crveno je jedan nedefinisan prostor, vizija je odvojena
dijagonalom, ène predstavljaju jedan vidljivi deo sveta, a iznad je borba jakova sa An|
elom – scena iz snovi|enja, sve je u jednoj slici na ravnoj povr{ini. Jakov i An|eo su skoro
na glavama èna, lebde u prostoru. Prime}ujemo ~istu, ravnu povr{inu i matemati~ku
preciznost.
Za Gogena i ostale savremenike va`nu ulogu imala je japanska grafika. 1890 god.
de{ava se velika izlo`ba koja je doprinela dvodimenzionalnom shvatanju prostora..
Gogen je prvi oti{ao na jug Francuske da bi upoznao primitivne korene Francuske
umetnosti (vitra`). Klju~na slika iz tog perioda je ùti hrist. Gogen propagira gledanje
srednjovekovnog slikarstva, vitra` predstavlja naj~istije boje opasane i zaustavljene
crnom konturom. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam.
Emil BERNAR:
Jedan od Nabista, dobro informisan slikar koji prvi koristi kloazonizam i smatra da je
Gogen to preuzeo od njega, te su se oko toga sporili (istori~ari su pripisali tu metodu
Gogenu)
- @eteoci heljde - Crvene konture. Bernar, se ina~e podu~avao u Kairu i sa DENI-em se

bavio teoretisanjem. Bio je zna~ajan teoreti~ar, objavio je nove estetske stavove i imao je
ìvu prepirku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. Ideolog, ali
ne mnogo interesantan likovno.
Nabisti su bili neobi~no bratstvo. Okupljali su se kod Pola RONSANA koji je imao
veliku ku}u i istraìvali su svetsku umetnost i okultisti~ke sfere. Apatija (bolest) kraja
veka gde ljudi upadaju u raspoloènja proro{tva i sl.
Moris DENI:
- April – delo puno simbolike, Deni se divio Pivi De [AVANU (Ribar) i usvojio je kolorit
Fra AN\ELIKA. Nama analize prostora, povr{ine sa belim refleksima. Vidimo ène u
belom na zelenoj pozadini i plava reka pozadi. DENI je najve}i teoreti~ar moderne
umetnosti, a smatra da je slika jedna povr{ina pokrivena bojama.
Sezan je zahtevao od slike harmoniju paralelnu prirodi, ne mora ponavljati prirodu. Ovde
je nagla{en dekorativni kvalitet. DENI se bavio primenjenom umetno{cu, scenografijom
itd.
Pjer BONAR:
Slikao je po uzoru na japanske slikare, ~ak se tako i potpisuje, napravio je i pe~at sa

inicijalima: PB
- Vojnici –
- Paravan – predstavlja godi{nja doba: jesen, prole}e, leto, zimu. Pime}jemo izraèn
Japanski uticaj.
Nabisti su se delom nazivali i simbolistima i impresionistima i poku{avali su da
uravnoteè ta dva odnosa. Razumeli su povr{inu, istisnuli su iluziju prostora i oslobodili
boju.
Eduar VIJAR:
- U krevetu – slika je maksimalno proci{}ena, ~itavu povr{inu defini{u konture.

Nagla{en krst u gornjem delu slike.
- U radionici – Jedan ìvotni ambijent.
Majka mu je ina~e bila kroja~ica, po ku}i je uvek bilo {arenih krpica, te je uvek na
slikama zadràvao bledu atmosferu. Prvo je sve fotografisao, pa onda slikao. Pozadina je
ta~kasta, tapete se stapaju sa haljinom ène i pejzaèm kroz otvoren prozor, previ{e
dekorativnih vrednosti, ali je zna~ajno napu{tanje ustaljenog principa predstavljanja
prostora. Ove slike su malih dimenzija sa po{tovanjem likovnih ideja, ali nisu moderno
agresivne kao {to }e to biti kod Fovista, umereno se prihvata ideja Moderne – samo se
napu{ta prostor.
SECESIJA
Javlja se krajem 19-og i po~etkom 20-og veka. Nastaje po~etkom prvog svetskog rata.
To je stil koji se raspoznaje u ~itavoj Evropi, ali pod razli~itim nazivima.
- ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje)

- JUGEN STIL – u Nemackoj
- LIBERTI STIL – u Engleskoj
Buròasko dru{tvo krajem 19-og veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana
industrijalizacija – {to vrlo pla{i umetnike. îni im se da dela koja proizvode fabrike
ogoljavaju predmete. Sve je mumificirano, jednoli~no, dosadno. Umetnici poku{avaju da
na|u inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti – pogotovo gotici. Zadatak koji su sebi
zadali je bio – ujediniti industriski napredak sa onim {to se zvalo umetni~ki zanat.
Materijal koji je kori{}en je staklo, gvo`|e, armirani beton (odre|ena vrsta), metal, mesing,
aluminijum itd.
Secesija – zna~i odpadni{tvo, odvajanje, raskidanje sa osnovnim telom. U Be~u je

secesija obeleìla pokret mladih studenata koji odbijaju da rade po akademskim
kanonima. Isto se de{ava i u Minhenu, s tim {to iza njih staje profesor Franc fon [tul, i
osnivaju ~asopis ''JUGEN''. U Francuskoj ''ART NOUVOE''¸ tako se zvala jedna
prodavnica razli~itih predmeta za ku}u. Tako|e u Engleskoj: ''LIBERTI''¸isto po
prodavnici razli~itih rukotvorina. Za Englesku je karakteristi~no {to je i pre kraja 19-og
veka postojao jedan krug oko umetnika ârlsa Morisa – udruènje ARTS & KRAFTS.
Moris je tvrdio da je ~ovek krajem 19-og veka i kao proizvo|a~ i kao potro{a~ u slu`bi
ma{ine – potpuno otu|en, poraàvaju}e pot~injen ma{ini. ôvekova prirodna potreba je
potreba za ornamentom, ~ovek se mora vratiti starom srednjevekovnom iskustvu. U tom
novom duhu moè se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive.
Ornament mora biti prirodan, oslonjen na organsku formu, stilizacija cve}a, li{}a...
vijugavo, pretvara se iz jednog oblika u drugi. Biljni ornamenti su: perunika, lale, razne
vrste orhideja, zvon~i}i, |ur|evak... Stil mora biti totalni – sve se mora praviti.
Secesija dakle predstavlja jedan totalni i internacionalni stil – podstcala je i negovala
jedan internacionalni duh, razli~iti predstavnici me|usobno su se vi|ali i pose}ivali i
organizovali jedni drugima izlo`be. Evropa je bila kao jedna ku}a.
ârls MEKINGTO[ ( iz Glazgova):
Engleski arhitekta, prestavnik secesije. Insistirao na geometrizaciji. Name{taj sveo na

crnu i belu boju.
GIMAR (Francuska):
Veliki arhitekta, dizajnira sve ulaze u metro stanice u Parizu. Pariz 1900 god. treba da
postane svetska prestonica. Odràva se ''Svetska izlo`ba''¸ na ovoj izlo`bi ina~e
u~estvovala je i Srbija, predstavnici su bili \or|e Jovanovi} i Paja Jovanovi} – nagrada za
Du{anov Zakonik.
- Ajfelov toranj – uradjen 1899 god., samo od gvo`|a.
- Metro – 1900 god., dizajnira ga u duhu novog stila, sve je od livenog gvo`|a i stakla,
stilizovano i izuvijano (svetiljke, drà~ i natpise za metro dizajnirani kao neke dìnovske
biljke).
GIMAR je jako voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju ârlsa Darvina). Ima
istraìva~ki odnos prema prirodi.
Osim livenog, za secesiju je tipi~no i kovano gvo`|e koje se lako oblikuje.
Karakteristi~na je i upotreba najrazli~itijih plo~ica od majolike.
- Hotel - GIMAR je projektovao sve – od stolice do drà~a za ~a~kalice i salvete.
Francuzi su prednja~ili u oblikovanju najrazli~itijih ku}nih predmeta, kao na primer
GIMAROVA:
- Tifani lampa – sa irisima
- Stona lampa – pe~urke, oko 1900 god. koju je projektovao GALE – ~uveni francuski
staklar. Nasledio je od oca fabriku i odlu~io sve da promeni... Sve radi po ugledu na
prirodu. Veliki pronalaza~, izmislio je i razli~ite staklene smese.
Rene LALIK:
Jo{ jedan poznati francuski slikar, kao i veliki dizajner nakita, ne samo od zlata, nego i
od razli~itih stakli}a, koristi ~ak i krlju{ti od riba.
Franc Fon [TUK:
- Ose}ajnost – On je bio na ~elu nema~ke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa

velikim skandalima otvarali izlo`be – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju.
(Nade`da Petrovi} to preuzima od njih). Takozvano ushi}enje prema prirodi. U ateljeu
Franca Fon [TUKA prvi put je zabeleèno ime Vasilija KANDINSKOG.
Gustav KLIMT:
Najve}i predstavnik u Austriji. Radi dekorativno i dvodimenzijalno. Slikao je

simboli~ke kompozicije, portrete i pejzaè ispunjavaju}i povr{inu slike {arenim
kvadratima. Izazivao je skandale u jednoj miliciskoj zemlji, kakva je bila Austrija
po~etkom 20-og veka (u vreme kada KLIMT stvara, bila je tvrda militarna sredina). On i
grupa umetnika odbijaju poslu{nost akademiji i institucijama. Napravili su PAVILJON
SECESIJA (po ugledu na njih Beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon
Cvjete Zuzori}).
Odre|ena sloboda i samostalnost razlikuje ih u odnosu na akademiju. Paviljon je
projektovao Jozef OLBRIH. Zgrada ima oblik kocke, beli kubus na koga je postavio
jednu zlatnu kuglu.
Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. Paviljon je bio pravi ambijent umetnosti, kao
da ste kro~ili u jedno umetni~ko delo.
Klimt je uradio i veliki broj kompozicija za univerzitete (Medicinski i Pravni Fakultet).
Za Medicinski fakultet uradio je sliku na kojoj bolest razara telo – potresno.
Klimt je optuìvan od savremenika da preteruje u erotici, da je vulgaran. Njegova dela se
danas ve}inom nalaze u Umetni~kom istorijskom Muzeju u Be~u.
- Poljubac - Osim mozaika, dobro je poznavao i ikonopis, divio se pravoslavnim,
naro~ito ruskim ikonama. Divio se lepoti linije, smatrao je da linija sadrì energiju onoga
koji ju je povukao, to je kao udarac bi~em, nema odstupanja, kad jednom povu~e{ - to je
to! Pomera estetske standarde i kriterijume toga doba (naslikao je golu trudnicu – prvi put
takav ènski akt).
Jozef HOFMAN:
- Vila Stohlet – projektovao sve u njoj, od pribora do same zgrade, sve je u jednom duhu.
KLIMT je u terpezariji uradio friz. Koristi zlatne listi}e. Koristio je komadi}e stakla u
svojim zidnim slikama, koje zato izgledaju kao mozaici. To nije slu~ajno, radio je kao
dekorater u severnoj Italiji, tamo je video Ravenu i Vizantiske mozaike {to mu je
posluìlo kao inspiracija.
NAJAVA EKSPRESIONIZMA
Na~elno gledano ekspresionizam je pokret koji se javlja kao reakcija na impresionizam,

zna~i totalna suprotnost. Ekspresionizam je okrenut unutra{njem svetu, unutra{njem
doìvljaju. Glavne karakteristike se vezuju za severne narode (Skandinavce). Na kraju 19-
og veka nastaju velike krize, dru{tvo se ogledalo u korupciji, nastaje industriska
revolucija, ène traè pravo glasa, a ~ovek se prirodno okre}e sam sebi.
Ekspresionizam, iako prvo vezan za knjièvnost, kasnije se prenosi na sve vidove
umetnosti, film, pozori{te, slikarstvo, itd...
Neki smatraju da ekspresionizam nije samo karakteristi~an za kraj 19-og veka, ve} da
je to i pojava koja se moè pratiti kroz ~itavo ~ove~anstvo (Pe}ina Altamira, Egipat,
Rembrant...).
Ekspresionizam se moè posmatrati kao kategorija, a ne kao sistemska odrednica. Njen
izvorni termin odre|en je tek na kraju 19-og veka, a podrazumeva jedan pre svega,
SNAÀN INDIVIDUALAN IZRAZ, tj. AUTORSKI PEÂT.
Vi{e ne postoji jedan sveobuhvatni stil niti ~vrsti kanoni. Nikada vi{e ne}e biti
formiran jedan kompaktan stilski jezik.
Anri TULUZ-LOTREK (1864-1901)
Francuski slikar i grafi~ar, veliki majstor litografije. Jedna vrsta autodidakta. Jo{ kao
dete imao je nesre}u da padne sa konja i ostane bogalj te kao takav nije mogao da
pose}uje zvanicne {kole. Fizi~ki je bio odvratan kepec ali i umetnik izvrsnog talenta koji
je vodio raspusan ìvot po no}nim lokalima Pariza. Kao nenadma{an crta~ umeo je da s
malo poteza zabeleì brz pokret ili do~ara atmosferu.
Pripadao je bogatoj plemi}koj porodici i zahvaljuju}i naporima svoje okoline privatno
je u~io crtanje u klasicistickom stilu. Kada je sazreo odlu~io je da njegov tematski
repertoar ostane klasi~an tj. slika prijatelje, prati savremenike, slika portrete i zabave po
no}nim restoranima, cirkusima... uglavnom pojave na margini klasicnog dru{tva.
Veliki poklonik DEGAA i njegovih slika. Uzori su mu bili ENGR i DEGA a sa druge
strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasle|uje samo ljubav prema
japanskim drvorezima i svetlu boju, ali on koristi no}no osvetljenje).
- Igranka u kafeu – Slu~ajna i fragmentalna kompozicija. Ose}aj za krupni kadar
(njegov doìvljaj) bio je fantasti~an. Na slici vidimo anonimne osobe i prijatelji, za
razliku od Emila Zole on ne èli da kritikuje drup{tvo, ne iznosi svoj sud, ali dobro i
pa`ljivo iskazuje svoju emociju. Ljudi na slici su odsutni, zato ih ~esto slika sa le|a ili iz
profila. Liniju koristi sa velikim ume}em, koristi je i onda kad koristi boju. Smelo koristi
najrazli~itije tehnike i me{a ih. êsto slika male formate na krilu, na kartonu...
- Guli ulazi u Mulen Ru` – Guli je njegova prijateljica, igra~ica i od nje pravi veliko
ime. Vrlo izazovna, mo`da ~ak i nepristojna poza.
- U Mulen Ruù – dosta podse}a na DEGAOVU „â{u Apsinta“. Ipak ovo delo nije
impresionisti~ki ise~ak ìvota. LOTREK kroz veselu povr{inu prizora posmatra
nemilosrdno o{trim okom, kako izvo|a~e tako i same goste, uklju~uju}i i sebe. On je onaj
mali bradati ~ovek pored jedne vrlo visoke osobe u dnu odaje.
PLAKATI:
- Bal u Mulen Ruù – litografija, vrlo komplikovan proces koji LOTREK brzo savladava
(jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). Uvodi figuru (ranije je na plakatima
bio samo tekst), {to dovodi do revolucije u oblasti plakata. On komunicira vizuelno a ne
tekstom, koristi intezivne boje (crvenu, crnu, ùtu, plavu). Za ìvota je uradio malo
plakata, oko 32 komada. Samo za pijatelje...
- @ana Avril – ra|en na japanski na~in, divan – odjek tada aktuelne secesije.
U njegovim plakatima se ~esto sre}u karikature.
- Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. Smelo i sasvim novo
vizuelno sredstvo, ulazi u kategoriju umetni~kog dela.
- Mej Milton – isto ra|en na japanski na~in, jako redukovanim sredstvima govori jednu
poruku.
Lotrek koristi potpis u duhu japanskog pe~ata. Njegovo delo nije pobu|ivalo nikakvu
pa`nju savremenika, nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva
Fondaciju Tuluz Lotreka.
Edvard MUNK (1863-1944)
Veliki Norve{ki slikar i graver, genijalan i originalan. Jedan od vo|a norve{kih

modernih slikara. Radio je kompozicije, portrete i pejzaè. Vi{e }e uticati na umetnike
20-og veka nego na svoje savremenike. U vreme kada po~inje da stvara, u Norve{koj, na
severu, pripadao je dobrostoje}oj porodici koji nisu podràvali njegovu sklonost ka
umetnosti, me|utim ve} u 14-oj godini gubi majku i sestru, koje umiru od tuberkuloze,
{to }e u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome ìvi.
Bolest je na neki na~in uvek bila prisutna u njegovom okruènju. Otac mu je bio lekar,
veoma poboàn ~ovek, le~io je najsiroma{nije slojeve dru{tva. Zato su mu teme ve} na
samom po~etku mra~ne.
Studirao je slikarstvo. Putovao je u Belgiju i Pariz {to je veoma uticalo na njegov dalji
rad. Iako je akademski {kolovan, on razvija vlastiti pristup zasnovan na impresionizmu i
simbolizmu.
Izlo`bom u Berlinu 1892 god. izaziva takvu guru da se ~lanovi liberalnog dru{tva na
~elu sa Maks Libermanom povla~e iz organizacije i osnivaju Berlinsku secesiju. MUNK
se nakon ovoga seli neko vreme u Nema~ku i vr{i veliki uticaj na Nema~ki
ekspresionizam.
Iako je doìveo 80-tu, aveti, bolesti i smrt pratili su ga ceo ìvot. Ostale teme koje su ga
zaokupljale su bile seksualne èlje i èna (nevino dete ili vampirica). Frojd je za njega
govorio da je on u svojoj opsednutosti seksom i smr}u klasi~an primer problema koje je
on analizirao.
Falusni simbol se javlja u mnogim njegovim delima. Kao npr. u slici:
- Igra ìvota – 1900 god. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa (friz ìvota). Do tada je
radio ve} oko 10 god. i ima izlo`bu u Minhenu. Pri~a slike ide sa leva na desno. Levo je
mlada devojka u belom, a u sredini je par, mu{karac sa ne{to starijom devojkom. Desno
je starija èna – sve ovo predstavlja ìvotno doba jedne ène. Dok je u belom, predstavlja
nevino. U crvenom, opasna, udata, zgrabila je mu{karca, a u crnom sama scena je
dopunjena parovima koji groteskno ple{u. Seksualni simbol je sunce koje zalazi.
Ve} 1908 god. MUNK preìvljava jedan uàsno snaàn nervni slom, vra}a se ku}i i vi{e
ne slika tako sna`ne teme, vi{e nema snage, psihoterapija je pomogla njegovoj li~nosti,
ali je ubila umetnika u njemu.
- Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bli`njeg, dok se mrtvac
na slici ne vidi. Kod MUNKA nema otvorenih emocija, insistira na doìvljaju
usamljenosti, svako od aktera na slici mora sam da se suo~i sa smr}u, soba je totalno
prazna, nema ni prozore ni vrata. Negove uobi~ajene teme su: strah, frustriranost, otu|
enost.
MUNK je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu, potom odlazi u
Pariz koji je osamdesetih godina 19-og veka bio grad no}nih barova i boemskog ìvota.
On je jedan od prvih savremenika koji se divi LOTREKU, voli dvodimenzijalnost i
japansku umetnost. U to vreme prvi put ~uje za Van GOGA {to mu daje smelost u
izraàvanju svog unutra{njeg sveta.
On kaè: „Ja èlim da slikam krik, bol i patnju“, a ne ono {to je repertoar slikarstva do
tada, - ène i mu{karci sede i pri~aju i sli~no.
- Krik – Nastaje 1893 god. Postoje dve verzije, uljana slika i grafika.
MUNK u prirodi poznaje svoj unutra{nji emotivni naboj. On ima jedan novi odnos
prema pejzaù. Usamljena, deformisana figura u prvom planu. Kod ekspresionista forma
je deformisana.
Dijagonala, kad stremi u vis, na gore, ima psiholo{ki pozitivan efekat. Kod MUNKA
ona ide na dole, pada i to ne samo jedanput. Sna`na psiholo{ka poruka postignuta
kompozicijom i linijom. Dijagonalu zavr{ava sa dve nepoznate tamne siluete, koje mo`da
predstavljaju smrt.
- Glas – Vrlo te{ka tema. On to poku{ava da predstavi ritmom, crno – plavo (crno-bele
dirke klavira). @ensa osoba krajnje stilizovana u prvom planu (personifikacija glasa) glas
usamljenosti, ~e`nje. Sama je u {umi, iza je neki drugi ìvot (~amac), stub zalaska sunca.
MUNKOVE slike nose puno simbolike.
- Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo na~in. Ima crveni oreol.
Religiozan koncept prene{en u li~nu koncepciju (mlada devojka u ekstazi).
- Tri devojke na mostu –
- Susret u univerzumu – Mu{karac i èna – dva komplementarna principa, crveno i
zeleno. Stari tip drvoreza, koju je ina~e vratio u upotrebu GOGEN. MUNK rado koristi
takvu tehniku. Bio je dobar grafi~ar.
- Na mese~ini – tako|e drvorez, vidi se i struktura drveta, linearna. On je ne polira jer se
uklapa u njegov sadràj.
MUNK je veoma plodan i ceo ìvot eksperimenti{e sa raznim temama, paletama i
razli~itim stilovima ctanja. Njegova karijera moè se predstaviti i kroz njegove
fascinantne auto-portrete.
- U plavom odelu – rani auto-portret ra|en {irokim, apstraktnim, {ovinisti~kim potezima
~etke i boje, prikazuju umetnika kao intelektualca. Njegovo lepo i mladala~ko lice ve}
mu~e sumnja u sebe i nervira napregnutost.
- Izme|u sata i postelje – je njegov poslednji auto-portret. Prikazuje se kako lebdi na rubu
ve~nosti ali njegova ruka, sigurna za apstraktnu boju, pokazuje da nikada nije gubio vezu
sa novim eksperimentima.
MUNK je mnogo uticao na nema~ke majstore, a njegov savremenik je bio Dèjms
ENSOR.
Dèjms ENSOR (1860-1949)
Njegov ìvot tekao je uporedo sa MUNKOVIM, ali se razlikovao od Norveànina po

tome {to je bio naslednik Flamanskog i Holandskog slikarstva.
Ro|en je u Ostendenu, na Belgijskoj obali, gde su njegova majka i njeni ro|aci dràli
prodavnicu suvenira punu igra~aka, {koljki, brodskih modela u bocama i grotesknih
maski popularnih na flamanskim karnevalima (koje }e bitno uticati na njegova budu}a
dela).
Zavr{io je Briselsku akademiju (3 god. studija) iako se ~inilo da je autodidakt. Njegove
tradicionalne realisti~no-romanti~arske slike su bile toliko dobre da je 1881 god.
primljen na Briselski salon, a od 1882 god. na Pariski. Divio se @orù SERI. Njegov rad
se menja sa upoznavanjem Francuskog impresionizma koji je tada jo{ uvek bio svetogr|e
me|u akademicima.
ENSOR uvodi brutalni, podsme{ljiv sadràj, surovo autenti~ne slike bednih i pijanih
skitnica i neobja{njive susrete maskiranih figura.
Vrlo ~esto slika ljude sa maskama na licu (pokriva njihova prava lica). Slikao je ène sa
dna lestvice ljudskog dru{tva. One su bile oli~enje razvrata i nemorala. On je kroz svoje
slike kritikovao korumpiranost ljudskog dru{tva u kojem je ìveo.
- Sabla`njene maske – prikazuje porodi~ni ambijent sobe sa maskiranom figurom koja
sedi za stolom a druga maskirana figura ulazi na vrata. Oboje su sle|eni ugledav{i jedno
drugo. Maskirane figure vode poreklo iz flamanskih karnevala. Ova uznemiruju}e
fantasti~na slika otkriva poja~anos umetnikove unutra{nje uznemirenosti.
ENSOROVA nova dela nisu zadovoljila ìri Briselskog salona i sva su odbijena.
- Ulazak Hrista u Brisel – 1888 god. Hrist ulazi na magarcu, ljudi oko njega su sa
grotsknim maskama. On kaè: „ljudi su dvoli~ni, moralno labavih na~ela, prljavi, isto
tako bi razapeli Hrista kao {to su uradili u Jerusalimu“. Odbijena ali javno izloèna tek 40
god. kasnije. Krajem 80-ih god. 19-og veka on prelazi iz religiozne teme (hristove muke).
Ove teme nisu interpretirane u usko religioznom smislu, ve} vi{e predstavljaju neku
li~nu reakciju na svet koji mu se zgadio. To ose}anje kulminira ovom slikom.
Koristio je debeo nanos boje i jak kolorit. Savremenici ga ne razumeju. Tek pola veka
kasnije, bio je prou~avan od strane DIFIJA. Na njega uti~u romantizam i simbolizam.
- Spletke – Ruga se savremenicima, razobli~uje ih u najotvorenijem smislu. Jedna mala
crta ekspresionizma javlja se i u primitivnoj umetnosti.
Njegov uticaj je vrlo snaàn jer je stvorio individualan svet fantasti~nih tema izraèn
disonatnom bojom i treperavom linijom.
- Kosturi se bore za telo obe{enog - ose}anje smrti je kod njega bilo vrlo sna`no i
ispoljeno u mnogim slikama. Drama se odigrava na uskoj pozornici.
90-ih god. nastaju neki od njegovih najsjajnijih, najmorbidnijih i najjezivijih crteà i
bakroreza. Maske se i dalje ~esto pojavljuju a negde su i vrlo li~ne kao na slici:
- Portret umetnika okruèn maskama – na ovoj slici predstavlja sebe kao RUBENSA,
vedri brkovi i brada, veseli {e{ir sa perom. Gleda pravo u posmatra~a.
ENSOR predstavlja najzna~ajnijeg pionira fantasti~ne umetnosti.
Anri RUSO (Carinik):
Glavni prelaz sa romantizma 19-og veka na fantaziju 20-og veka omogu}ili su

REDON, ENSOR i RUSO.
Sve dok se nije povukao sa poloàja carinskog inspektora bio je ne{kolovani umetnik.
Kasnije se sve vi{e posve}uje slikarstvu. Celog ìvota slikao je i crtao mrtve prirode i
pejzaè koji nas podse}aju na rad amatera ili folklornih umetnika. Naj~e{}e teme su mu
Pariske scene, mrtve prirode, portreti prijatelja i suseda, detalji biljaka, li{}e i ìvotinje.
RUSO je fascinantan spoj naivnosti, nevinosti i mudrosti. Sjedinjavao je ~udnu
imaginaciju sa na~inom gledanja.
Predstavnik primitivnog toka, potpuno samouk. Po~inje da slika tek u ~etrdesetoj
godini ìvota. @eleo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. Ima sasvim
individualan odnos prema figuri, kompoziciji. Nema odnos prema prostoru.
RUSO je uporno radio i izlagao iako su ga ismevali i publika i kriti~ari, ali su se za
njegova dela sve vi{e interesovali ozbiljni umetnici kao {to su REDON, DEGA,
LOTREK, RENOAR I dr.
- Karnevalsko ve~e – njegova prva slika. Remek-delo. Slika je zami{ljena kao duboki
prostor ~iji su svi elementi tretirani frontalno i plo{no. Boja je prigu{ena {to i prili~i
no}noj smeni ali osvetljene daleke planine izme|u tamnog neba i jo{ tamnijeg drve}a
stvaraju u prednjem planu ose}anje tajanstvene bele mese~ine. Dve sitne figure u
arlekinskim kostimima su u prednjem planu.
- Ja: Portret-pejza` - auto-portret koji je dostigao slavu na velikoj Pariskoj izlo`bi 1889
god. Prikazuje Ajfelov toranj, balon, brod ukra{en zastavama i gvozdeni most preko
Sene. U prednjem delu slike stoji tajanstvena figura bradatog umetnika obu~enog u crno
sa beretkom na glavi. U levoj ruci mu je paleta na kojoj su ispisana imena njegovih
biv{ih èna i tada{nje ène.
- Portret Pjera Lotija – Ne robuje {emama i nikakvom u~enju
- Pesnik i muza – Pravio je sliku kao {to kroja~ {ije odelo. Merio je figuru i stavljao tubu
pored lica da uporedi boju-inkarnat.
Gajio je strast za dalekim dùnglama. Ono {to je znao o biljkama nau~io je u
botani~koj ba{ti, Zoo vrtu i atlasima. Gajio je legendu da je bio u Meksiku, ali nikad nije
putovao.
- Oluja u dùngli – slika sa njegovom omiljenom tematikom
- Usnula ciganka – najzanosnija i naj~arobnija slika moderne umetnosti. Ova
kompozicija ima ne{to ~udno i apstraktno (mandolina i boca prikazuju neizbe`ne
rekvizite kubisti~kog slikarstva). Pejza` je beskrajan i pust.
Na ovim slikama prikazuje li{}e koje je skupljao, ìvotinje i bilje koje je posmatrao u
zoolo{kom i botani~kom vrtu, preobraènje i prizore tropskog tajanstva. Ambijent svake
slike je masa lisnatog rastinja i dùngle, egzoti~nog vo}a i upla{enih ìvotinja. Vrhunac
njegove slikarske karijere je slika:
- San – to je njegovo poslednje delo naslikano 1910 god. Te iste godine je i umro. To je
fantazija na kojoj su mu nadrealisti zavideli. U sred divlje dùngle sa lavovima i slonom u
senci, bledim mesecom i tamnoputim frula{em leì bujan ali nakazan akt na
viktorijanskoj sofi. Sliku je objasnijo kao san te dame koja se (u svom snu) na{la u sred
dùngle.
Genije pre nego naivac, predstavlja sa PIKASOM, BRAKOM i MATISOM prvu
generaciju velikih umetnika 20-og veka.
FOVIZAM
Slika ili bilo koja druga kompozicija je samo povr{ina. To je bio stav Pola GOGENA o
sintetizmu, slika - ravna, dvodimenzionalna povr{ina. Iskustvo egipatske umetnosti
(GOGEN) i snaàn uticaj japanske umetnosti. Nova zna~enja i upotreba boje, dolazi do
razbijanja formi.
Slika nema za uzor stvaran i vidljiv svet, okre}e se samoj sebi, klju~noj sadrìni.
Usvajaju se ideje SEZANA i Van GOGA. Fovizam najpre insistira na kvalitetima boje.
Van GOG je rekao: „Pre nego {to naslikam ono {to vidim, èlim da naslikam ono {to
ose}am“. Ovakvi stavovi bili su naro~ito primamljivi nakon organizovanja velike izlo`be
Van GOGA u Parizu, kada je ovaj umetnik rehabilitovan.
1905 god. odràva se jesenji salon na kome izlaù umetnici inspirisani predhodnom Van
GOGOVOM izlo`bom. Svi predstavnici se pojavljuju na salonu. Zajedno rade od 1905 do
1910 god. Nisu imali ni manifest ni program. Zato se Fovisti ne smatraju za pokret, ve}
za {kolu, povezuju ih isti stavovi, ideje i prijateljstvo.
Foviza, je dakle slikarski pokret ponikao u Francuskoj 1905 god. a ime je dobio po
revolucionarnom stavu svojih predstavnika (fovizam-divlja{tvo). Naglo je prekinuo
naturalisti~ku tradiciju i svesno je deformisao modele koje je uzimao iz prirode sluè}i se
~istim bojama. Uticao je na slikare u celoj Evropi. Glavni predstavnici su MATIS,
MARKE, VLAMENK, DEREN i dr.
Anri MATIS:
Francuski slikar. Studirao prvo u Parizu. Na slikarstvo prelazi 1890 god. nakon {to je
pro~itao jednu raspravu o umetnosti. Upisuje se u MOROOV atelje i poha|a akademije.
Sa naturalisti~ke tehnike koju razvija pomo}u chiaroscura (odnos svetlosti i boja) prelazi
na gotovo zvu~nu upotrebu ~iste boje. Vremenom njegova boja postaje jasnija i
individualizira se sve vi{e sa slikom tj. postaje direktno sredstvo kreacije.
Najstariji u grupi fovista, tada ima ve} tridesetak godina. Ve} ima desetogodi{nje
iskustvo u traganju u slikarstvu. Na po~etku je bio vezan za neoimpresionizam, jedno
vreme tako i radi ali ne zadugo, pod uticajem je Pola SINJAKA.
Susre}e se sa delima Pola GOGENA koje je ovaj radio na Tahitiju, zadivljen je
~isto}om kolorita i jednostvnim re{enjima. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza.
Prou~ava i SEZANA, vrlo rano kupuje jednu od verzija SEZANOVIH kupa~ica i ne
odvaja se od ove slike do kraja ìvota, ~ak i u najve}oj bedi, pred samoubistvo. To je
slika koja mu je otvorila neka nova iskustva. Dugo je razmi{ljao o slici. Ina~e je otvoren
za nova re{enja. Bio je dakle vo|a ove grupe, po{to su svi ostali bili jako mla|i. Izlo`ba je
bila tako napravljena da su slike visile po zidovima salona, a u sredini prostorije bila je
postavljena jedna klasi~na statua. Kriti~ar Vozel je na to rekao: „Donatelo me|u divljim
zverima“ Inace fovel zna~i divlja ìvotinja – fovisti.
Izvori MATISOVE poetike bili su orijentalna umetnost, crna~ka skulptura i persijska
keramika. U~estvovao je i na izlo`bi secesije u Berlinu. Bavio se jo{ i scenografijom i
grafikom. 50-ih god. pomo}u grafike otkriva upotrebu decoupage (dekupa`) kojom iz
akvarel-papira reè slike veoma ~iste boje.
- Madam Matis 1 – bila je na salonu. Motiv je sasvim tradicionalan. Fovisti prihvataju
standardni tematski repertoar (mrtve prirode, pejzaè, portrete). Boja nije deskriptivno
upotrebljena, ona dobija novi intezitet. Prostora nema. Na slici je najva`niji {e{ir koji je
prilika da se pokaè kako boja ima autonomnu, nezavisnu funkciju. Senke na licu su
debele tamne linije (kloazonizam). Matis to preuzima od GOGENA i Nabista. Boja je
~ista, povr{inski naneta, pa oblikovana tamnim konturama.
- Madam Matis 2 – Portret sa zelenom crtom. Bio je najsmeliji od svih fovista. Podse}a
fizionomijom na japanku. Postoji razlikovanje svetla. Dve polovine lica razli~ito su obra|
ene. Zelena crta deli sliku na dve simetri~ne polovine, kao da se radi o dve ène, dva
raspoloènja i karaktera. Na ovom portretu zelena crta je nose}i stub, konstrukcija. Kako
nema prostora na slici, on slobodno (prvi put) pravi novi tip portreta. Sam portret je
zapostavljen, boja je dominantna (velike ~iste, bojene povr{ine). Da bi definisao
povr{ine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. Boja ide direktno iz tube, pa se
razmazuje po platnu, jako je postojana.
On unutra{nje doìvljaje izraàva spontano i smelo. MATIS je slobodu izraza usvojio
od Gistava MOROA, misli se da je jedna grupa slikara bila u njegovom ateljeu. Bio je
veoma liberalan profesor na akademiji (@or` RUO je tako|e bio kod njega u ateljeu).
Moris De VLAMENK:
Suprotan slikar od MATISA. Dok je MATIS prou~avao staro, VLAMENK veruje u
~ist slikarski instikt. Njegova noga nikad nije kro~ila u Luvr. Toliko je slobodan da mu je
bilo ào {to njegov prodavac kod koga je kupovao boje nije imao jo{ intenzvnije boje.
- Bato Lavoar – Ovo je ~itav grad, deo Pariza kraj Sene. Naslikan 1905. god.
VLAMENK je imao jeftin atelje u baraci. Njega ne interesuje prostor ve} boja. On
slobodno slaè boju, kontura je tamno plava ili tamno ljubi~asta. Slika ku}e na selu.
VLAMENK je ìveo alternativnim ìvotom. Bio je biciklista, violinista, svirao je i zara|
ivao po kafeima.
Bio je neobi~an i po pona{anju. Nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. Sam
kolorit nije bitan, ve} vatromet boja. Sve je pot~injeno koloristi~kom tretmanu, nema
planova niti analize prostora.
Slikari ipak ne mogu neiscrpno tro{iti svoj talenat. VLAMENK napreduje prvih 10
god. i posle stagnira. Za razliku od njega MATIS usavr{ava svoje slikarstvo. Radio je
samo jedan period po ideji fovista.
Andre DEREN:
DEREN je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. Radi kompoziciju sa figurama i bira
razli~ite ta~ke posmatranja.
- Grupa – Ignori{e anatomsku preciznost. On ne po{tuje koherentnost tela (ruku oblikuje
na vi{e na~ina). Ponovo tamna kontura.
- Obala Sene – Ovde postoji prostor. Njegova dubina je odre|ena logikom linearne
perspektive. Ose}a se ritam drve}a.
Jezik slike su: linija, povr{ina, ritam. Sve je izlomljeno, mozai~ne strukture.
Raul DIFI:
- Sve~anost – îste, bojene povr{ine, ritam. Gradi kretanje u slici.

Fovizam predstavlja najve}u prekretnicu u slikarstvu 19-og veka, ali su se njegovi
doprinosi brzo izgubili. Po~etak 20-og veka je period intezivnog modernizma (do I
svetskog rata) i nove i ozbiljne analize.
@or` BRAK:
- Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. BRAK

ideje fovizma ve} od 1908 god. zamenjuje kubizmom.
Kaè: „[ta je slika i {ta ona dalje mora biti?“
Na po~etku 20-og veka, esteti~ari (Benedeto Kro~e), razmi{ljaju {ta se postiè
intuicijom, tj. onim unutra{njim.
Fovizam, ma koliko on kratko trajao, zna~i osloba|anje slike i ostavlja traga na
ekspresioniste. Njegov uticaj se prati do duboko u 20 vek, do Fransisa BEJKONA. Ideje
fovizma ostaju u telu moderne umetnosti.
Kes Van DONGEN:

Ne pripada grupi fovista. Rodom iz Holandije. Radi portrete iz kafana. Nagla{ava
ekspresivan intezitet boja u svojim slikama i jaku konturu.
@or` RUO:
Nije isklju~ivo vezan za fovizam. Obnavlja religioznu umetnost 20-og veka. U~i kod
Gistava MOROA. Bio mu je najomiljeniji u~enik. On je priu~en slikar koji radi poznate
teme (aktovi, portreti) i religiozne teme. Ku}a Gistava MOROA je muzej a RUO je bio
ina~e njegov prvi kustos.
RUO je majstor linije, pona{a se slobodno u odnosu na formu.
- Tri akta – Rade}i na ovoj slici on analizira tri razli~ita tela ne dovodeci ih u me|usobnu
komunikaciju.
- Glava Hrista – Bojom i linijom poku{ao je izraziti sebe. Ovo je jedan od najpotresnijih
portreta Hrista. On ovim portretom pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. RUO smatra
da se lo{e moralno vladanje ~oveka vidi na njegovom licu, da ljudi trpe i fizi~ke
deformacije.
- Tri studije – Zdepaste figure, nalik Sumerima. RUO zanemaruje ~injenice i smatra da
su ovo korumpirani povr{ni ljudi. Usvaja od LOTREKA fragmentalni kadar. Intenzivna
mu je boja, ima tamne debele konture (Petar KONJOVI] mnogo prati RUOA i usvaja
neke njegove ideje).
RUO isti~e da je on prona{ao odnos crvenog sa crnom konturom tako {to je gledao
vitraè.
- Portret gospodina X – Odnos prema modelu je u prvom planu
- Stari kralj – RUO radi slike godinama (ima debele namaze bojom). Slabo sara|uje sa
trgovcima. Kralja radi vi{e od 20 god. Time se postiè ekspresivnost slike. Kralj kao da je
li~nost iz svetog pisma. ^vrsto je stegao {aku u kojoj drì neàn cveti}. RUO, usvajaju}i
tehniku vitraà i religiozne teme, èli da obnovi religisku umetnost 20-og veka. Crkva me|
utim nije spremna da naru~i bilo {ta od ovako ekspresivnog umetnika.
On radi vitraè za male kapele, a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. On je
èleo da spali mnoga dela, i jeste spalio mnogo toga.
- Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog Pariskog kvarta. Sasvim
disproporcionalno, u dno slike stavlja crkvu. Sve je prenagla{eno. Sunce je npr. zlatno-
ùto.
RUO je obeleìo prvu polovinu 20-og veka i trudi se da napravi novi, svojstven stil.
Svi umetnici su vodili ka tome da se slika na autonomnim zakonima.
NEMA^KI EKSPRESIONIZAM – Grupa MOST
Grupa MOST je osnovana je 1905 god. Za sredi{te je imala Nemacki grad Drezden.
Nisu postojale direktne veze izme|u Nema~kih i Francuskih umetnika iako su bili vrlo
sli~ni, a do toga je dovelo to {to su imali iste uzore i izvore, npr. GOGEN, japanska
umetnost i naro~ito ideja da se napusti model tradicionalne umetnosti.
Francuski ekspresionisti su se vi{e zanimali formom nego temama, crteòm, prostorom
na slici a pre svega bojom (formalna revolucija). Dok grupa MOST, nasuprot njima,
insistira na novom sadràju.
U Nema~koj je bila sna`no rasprostranjena ideja Ni~ea da je BOG MRTAV, naro~ito u
umetni~kim i intelektualnim krugovima. Zavladao je jedan nihilizam. Tada se udruùje
grupa umetnika koji zastupaji iste ideje. Mislili su da je bolje da deluju kao grupa a ne
kao pojedinci. înili su jedno jezgro vrlo obave{tenih i imu}nih mladih ljudi iz
dobrostoje}ih porodica, uglavnom su studirali arhitekturu ili likovnu akademiju, ali
napu{taju fakultete smatraju}i da }e vi{e nau~iti sami. Pored Ni~ea, veliki uticaj je imao
i Frojd (podsvest, iracionalno).
Grupa MOST ima simboli~an naziv. @ele da premoste krizu i naprave jedan „most“ ka
modernoj umetnosti i novoj slici, uz pomoc uzora – GOGENA, Van GOGA, MUNKA...
Oni nisu imali manifest, samo proglas urezan u drvorezu, koji je uradio HEKEL. Na
njemu je pisalo: „Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti” ( koja }e odgovarati
savremenom ìvotu, ne odbacuju}i staro iskustvo). Drvorez je u nema~koj umetnosti
tradicija (DIRER), neka vrsta etnolo{kog obele`ja. Oni se vra}aju drvorezu, ali na jedan
noviji na~in, to vi{e ne li~i na goti~ki drvorez. Inspiraciju traè u primitivnom izrazu
(GOGEN). ôvek koji nije optere}en evropskom kulturom (slobodniji u izrazu). Oni su
dela primitivne umetnosti videli u Drezdenskom muzeju afri~ke umetnosti (kolonije).
Grupa MOST je negovala razli~itost u disciplinama (grafika, slikarstvo, ilustracije),
ono {to ih razlikuje od drugih grupa je to {to su bili jako dobro organizovani (izlo`be,
sistem ~lanova, donatora). [ire svoje ideje i organizuju zajedni~ki rad u zajedni~kom
prostoru. Grupa je {iroko poznata sve do I svetskog rata kada se sasvim raspada.
Ernst Ludvig KIHNER:
Naja~a li~nost u grupi MOST.

- Suncokreti – Uticaj Van GOGA, debeo nanos boje. (Po~etkom 20-og veka izlo`be Van
GOGA i GOGENA organizovane su u svim ve}im gradovima Evrope).
- Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. Deluje kao pe}insko slikarstvo.
Primitivan crte`, nema volumena, boja se ne modeluje, nanosi se direktno u velikim
povr{inama. Kontura razdvaja i defini{e bojene povr{ine – princip kao kod fovista. Poza
li~i na Gogena. @ena je anonimna osoba, to nije klasi~an portret, govori o savremenom
dru{tvu i to onom najnièm sloju.
- Leè}i akt – Smelo deformi{e formu, ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima,
nagla{ava pojedine delove. Razbijen apstraktni proctor. Zbunjuju}a figura u drugom
planu, ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. Namerno se igra
sa konfuzijom.
- Bista sa {e{irom – Smelo formiran jedan novi tip portreta, ne nosi neke psiholo{ke
odrednice, bitan je odnos umetnika prema motivu. Kombinuje konveksne i konkavne
forme (smenjivanje ritma).
U grupi MOST de{avaju se promene (uticaj kubizma).
- @ene na ulici – grupa {eta~a, uticaj kubizma. Odnos silueta, gotovo su identi~ne, nema
neke posebne individualizacije. Siluete, tamni ritam vertikalnih senki na ùtoj pozadini
(fovizam). Nisu u{li u probleme apstraktne slike, ostali su vezani za sadràj ali odlaze
daleko u deformaciju.
KIHNER je 1938 god. Zavr{io ìvot samoubistvom.
Erih HEKEL:
Obnavlja tehniku drvoreza, bio je odlican grafi~ar. Vidi se veliki uticaj MUNKA.
U~inio je da drvorez postane jedna samostalna tehnika oslobo|ena narativnosti – deluje
samo bojom i crteòm.
- Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izlo`bu.
- Devoj~ica – Jedna od onih koje su jo{ od rane mladosti na ulici. Uzimali su samo takve
modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati). Pojave koje je
dru{tvo èlelo da pre}uti. Oni otvoreno govore o moralnom padu nema~kog dru{tva, ~ak
namerno i preteruju. îsto beloj povr{ini (devoj~ica), on suprotstvalja jedan ~ak
renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi na~in). Namerno prese~en
kadar.
- Leè}i akt – Linorez, ovoj tehnici koja nikada nije imala neke velike popularnosti, daju
novu vrednost, rado su je koristili. Jedna varijacija plave sofe jedna plava povr{ina
uokvirena crvenom. Nema nagove{taja prostora.
Karl [mit ROTLUF:
- Krovovi – Govori povr{inom intenzivnih boja.
Maks PEK[TAJN:
- Auto portret – Bio je jevrejin, radio sa grupom, vrlo intenzivan kolorit.
Oto MILER:
Najmanje agresivan od svih ~lanova grupe MOST. Rado je radio kupa~ice i ìvotinje.
Nekad su mu slike ~ak i dosadne jer koristi isti motiv u razlicitim kompozicijama.
Emil NOLDE:
Pridruùje se grupi na njihov zahtev, on je tada imao ve} 40 godina, ali prihvata
saradnju sa njima (idejna srodnost). Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje
predstaviti ako se izloè u grupi. On je umetnik izrazite individualnosti, mo`da kao RUO,
insistirao na vra}anju religioznoj umetnosti (reakcija na Ni~ea). NOLDE je naro~ito
stekao to ube|enje posle svog velikog puta (od Nema~ke do Pacifika) sa ekspedicijom
koja je prou~avala ìvot ljudi od Pacifika do Sibira. Beleì razli~ite no{nje, obi~aje...
Sti~e uvid u veru, u to da je ~oveku jako potreban bog, vera u duhovnost, u nematerijalni
svet. Govorio je: „Ako nema boga, treba ga izmisliti“.
- Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da
propoveda veru. Gust namaz boje i intenzivan kolorit, direktno iz tube.
- Tajna ve~era – 12 apostola, deformisan odnos prema Hristu i ~itavom u~enju. Apostoli
kao pijanci, Hrist je u centru, izdvaja se belom ko{uljom i crvenim dèmperom
(stradanje) i drì pehar (po bibliji) i naravno ima uàsavaju}i bol na licu. Drugi likovi su
podmukli, prevarantski. Apostole pokazuje u jednom drugom svetlu, ne kao ljude ravne
Hristu, ve} kao gre{nike (sa maskama).
- Stuzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice. NOLDE, kao i RUO,
èli da kaè da se duhovno posrtanje odraàva i na fizi~ki izgled. Starci su prikazani kao
mornari. Dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad
dru{tva.
Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put, govorili su na jedan vizuelno novi na~in, sa
novim temama (zabranjenim temama). To je jedna od najtragi~nijih grupa u istoriji, jer sa
dolaskom Hitlera, Grupa MOST progla{ena je degenerativnom grupom. Pravi se izlo`ba
degenerativne umetnosti da se poka~e {ta to nije dobro u nema~koj umetnosti i njihova
dela se prodaju {akom i kapom u bescenje (1939. godine).
AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM
Ekspresionizam se sa Nema~kim paralelno javlja i u Austriji. Austija je do I svetskog
rata bila policijska dràva. Sistem birokratije bio je neverovatno sloèn i razvijen. Sve je
funkcionisalo pod jednom lupom nadzora. Ovi umetnici smatrali su da je to
neprihvatljivo.
Oskar KOKO[KA:
Jedan od predstavnika ekspresionizma. Austrijski slikar, grafi~ar i pisac. U mladim

danima pripadao je pokretu secesije. Bio je ve} poznat pisac kad je po~eo da slika. U
vreme nastanka JUGEN stila (1910 god.) zainteresovao se za slikarstvo. Bio je upisan na
umetni~ku akademiju ali su ga izbacili jer je radio na svoj na~in.
Ulazi u Berlinski umetni~ki krug i tada po~inju njegova putovanja po Evropi. @iveo je
u Be~u, Berlinu, Londonu, Pragu i Parizu. Na svojim putovanjima radio je portrete svojih
prijatelja, raznih pesnika i muzi~ara, nau~nika i igra~a pri ~emu ga interesuje psiholo{ka
strana portreta vi{e od problema boje. Na svim njegovim portretima obavezno je slikao i
ruke i posvetio je veliku pa`nju tom detalju.
Nekoliko godina je ìveo i radio (kao profesor na akademiji) u Drezdenu. Tada ulazi u
fazu interesovanja za gradove. Slikao je gradove sa istom analizom kao i portrete. Slikao
je urbane sredine kao {to su Drezden, Pariz, Toledo, Lion i dr.
Kada se zaratilo, a po{to je bio delimi~no jevrej, pobegao je u London gde se izdràvao
prodajom svojih slika i tekstova.
U Salcburgu je imao svoju slikarsku {kolu 1954 god. Slike su mu postajale sve svetlije
u koloritu i sna`nije u boji. Imao je interesantan i raznovrstan potez.
- Vitez lutalica – auto-portret nastao 1914 god. kada je iz psiholo{ke faze u{ao u
autobiografski analizam.
Izaziva pravi skandal 1908. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala :
- Razbojnici, radost za ène – @ena koja drì ogoljen le{ (pieta), mogla bi biti majka,
èna koja tuguje. Smelo deformi{e telo – telo jednog novog Hrista. Sunce i mesec zna~e
katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. Slova su tako|e jako agresivna, dole pi{e drama,
komedija – suprotnost. Jako mnogo agresivnih poruka, savremenici se protivili tome.
- Nevesta vetra – Autoportret sa Almom Maler, koja je bila njegova velika ljubav kada je
umro Gustav MALER (imaginacija i stvarnost, uvodi ljudsku strast). Na barokni na~in
smestio ih je u jedan uski prostor.
Radio je portrete svojih savremenika. Le~io se od trauma rata, kasnije je putovao po
Evropi i radio pejzaè. Kada izbija II svetski rat, revoltiran {to Nema~ka opet u~estvuje,
ìvi siroma{no u izbegli{tvu u Finskoj. Vra}a se u Nema~ku tek posle rata.
Egon [ILE:
Kao mlad dolazi u atelje Gustava KLIMTA. Policija je spalila veliki broj njegovih
crteà i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladi}a. Posle toga [ILE poku{ava da se
oporavi. Putuje po selima, susre}e se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u
ovakvim motivima. Slika i malo raspe}e. Ekspesionisti~ka linija sve vi{e ja~a u
njegovom izrazu.
-Autoportret – ra|en 1922 god. Uticaj secesije vidi se po pozadini slike, ali sa druge
strane portret je deformisan, prenagla{en (o~i npr.), velika {aka. Apstraktan prostor
(skoro da ga nema). 2/3 bela, nedefinisana povr{ina. Ima se utisak da slika nije zavr{ena,
ali jeste.
- Ljubavnici – Te{ko se moè svrstati i u sliku ili u crte`, kombinovana tehnika. Boja i
linija. Vidimo nervoznu, o{tru liniju, boja je obavezno razre|ena (struktura tela, mesa),
krajnje melanholi~no i te{ko. Smele deformacije, postavlja se pitanje da li su to dva
mu{karca ili mu{karac i èna. Dvostruki odnosi i doìvljaji sveta, kao da razmi{lja o
ljubav i ima u podsvasti mr`nju – kao dva pola ljubavi.
- Slepa majka- Upoznaje devojku u koju se zaljubljuje. Po~etkom rata mora da je
napusti, za to vreme ona je ~ekala bebu. On koji za to vreme ne zna {ta }e se desiti slika
ovu sliku. Dete poku{ava da na|e dojku majke. Deformisan akt, ruke su u poloàju kao da
moli. Pravi sliku na principu dekorativnog, povbr{inskog i narativnog. Inace èna mu je
umrla od stra{nog gripa. Nisu do~ekali dete. Sam [ILE umire od kolere, koju dobija u
jednom ratnom logoru èlev{i da pobegne od rata.
- Krovovi –
KUBIZAM
Kubizam je pravi, ozbiljan i najtemeljniji revolt moderne umetnosti. Prva avangarda,

napu{ta sve ono {to je do tada bio princip u jednoj slici (prve decenije 20-og veka, to je
istoriska avangarda nema veze sa kasnijim pokretom). Kubizam stvara jednu sasvim novu
sliku.
Kubizam nastaje 1906-07 god. u Parizu na inicijativu PIKASA i BRAKA. Oni su bili
za~etnici ovog pravca kojem su kasnije pri{li mnogi umetnici. Kubisti su hteli da prikaù
jednu novu realnost smatraju}i da renesansa jeste bila realan pravac, ali nedovoljno, jer
svaki predmet je imao pole|inu koja se na slikama ne vidi. Oni sada slikaju tu pole|inu ali
su zbog toga primorani da otvaraju predmet.
Kubizam se deli na dve faze: ANALITI^KI KUBIZAM (1908–11 god.) i
SINTETI^KI KUBIZAM (1912–15 god.)
ANALITI^KA FAZA – je prva faza kubizma. Oni su predmete na svojim slikama
usitnjavali i vremenom su postali toliko mali, kao sa~injeni iz malih povr{ina koje li~e na
kube. Velike povr{ine jo{ vi{e usitnjavaju i one sve vi{e li~e na povr{inu dijamanta.
Teme slika su mrtve prirode a portreti su kao predmeti. Ne zanima ih psiholo{ka strana
a kolorit je neinteresantan (preovla|uju mrke oker boje).
Konstantnim mrvljenjem do{li su do skoro potpune apstrakcije. Tada uvode kola`.
FAZA SINTEZE – je druga faza. U nju su u{li kada su sve izmrvili i potpuno izgubili
predmet.
- Gospo|ice iz Avinjona – PIKASO – najrevolucionarnije i najzna~ajnije delo moderne
umetnosti sa kojim avangarda ulazi u svoju po~etnu fazu. Gospo|ice su manifestno delo,
programski rad koji najavljuje kubizam. Ovo delo je PIKASO ~uvao u ateljeu, pokazivao
je samo prijateljima (to je radio svesno), javno ih je prikazao tek posle 20 god. na salonu
u Parizu (kupuje je muzej Moderne umetnosti iz Njujorka koji po~inje da kolekcionira i
preuzima vo|stvo dok Pariz pada u drugi plan).
To je slika koja nastaje kao grom iz vedra neba. Pre toga je PIKASO pro{ao kroz plavu
i ruì~astu fazu. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se
uticaj SEZANA). Jednako se nanosi boja, jednako se lome forme – pozadina i figura se
ne razlikuju, sve je jednako va`no. Nema planova, nema prostora, sve je na povr{ini.
Tema: Radio je mnogo studija za ovu sliku, na mnogim od njih su mornari koji se
vesele u luci (Barselona). U àrgonu su ih zvali „gospo|ice iz Avinjona“. Kasnije ih
totalno izbacuje a ostaju samo devojke. Ostala je i mrtva priroda. Predpostavljamo da je
PIKASO hteo da ne{to ostane od lepog slikarstva, od starog slikarstva, ali mrtva priroda
je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi, pada sa slike. Misli se da je on to uradio
zato {to je èleo da slika komunicira sa posmatra~em (na to ga inspiri{e srednjevekovno
crkveno slikarstvo). Zna~i, mrtva priroda je ta~ka oslonca na slici, u boji, ona je
najintenzivnija.
Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno pro{iruju. U
svakom polju Su 1 ili 2 figure. Imaju mnogo uglova i ise~enih povr{ina, nemaju nijedne
prave crte. Ima dve dijagonale kao krst, a unutar slike je geometriska struktura.
Devojke su se~ene ne po{tuju}i fizi~ki princip, podela masa (anatomski). Jako
slobodno ih deformi{e, pojavljuje se dislokacija odre|enih delova tela. Lica su ura|ena
pod uticajem afri~kih maski. To je novi princip predstavljanja ljudskog lica. Nos je
konkavan, udubljen, kao afri~ka plastika, o~i nisu simetri~ne. Egipatski na~in
prikazivanja tela (o~i, anfas, glava iz profila), to je princip da se predstavljaju dva
pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve ta~ke: jedan put anfas, jedan put sa
boka (egipatsko iskustvo) to rade kubisti. @ena u donjem desnom uglu je u nepristojnom
poloàju (prekolumbiska umetnost). Simbol: èna, plodnost, pora|anje.
Napravio je jednu veliku sintezu – programski po~etak moderne umetnosti
@or` BRAK:
Francuski slikar. Jedan od glavnih predstavnika i tvorac je avangardnog pokreta,

kubizma. Zajedno je radio sa PIKASOM. Brak je jedno vreme pripadao fovistima (dosta
umereno). Provodi jedno leto sa Raulom DIFIJEM. Slikali su slike sa istom temom.
BRAK je dosta radikalniji (intenzivniji kolorit).
Prolazio je kroz mnoge faze ali uvek je sa~uvao punu originalnost. Najvi{e je radio
mrtve prirode, ali i pejzaè i aktove.
Doslovno sve u prirodi svodi na geometriske forme, ne posmatra sve iz istog ugla.
I PIKASO i BRAK do{li su nezavisno jedan od drugog, do iste ideje.
Izvr{io je veliki uticaj na savremeno Evropsko slikarstvo.
- Portugalac- Pojavljuju se slova, cifre na slici, ali bez nekog smisla, to su fragmenti.
Pablo PIKASO (slike iz KUBISTI^KE faze):
- Devojka koja sedi – Slika iz1909 god. Analiti~ki period kubizma, sinteza razli~itih
uglova, opaànja, kao da umetnik kruì oko predmeta. Figure se me|usobno preklapaju.
Predmet je analiziran, se~en, dematerijalizovan.
- Devojka koja svira – Nestaje i boja. Kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki
tonovi), ustuknula je pred formom. PIKASO je po{tovao matemati~ki princip
neoimpresionizma (u nano{enju boje). Ajn{tajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme
kao krajnje relativne kategorije. Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sli~an, imaju
zajedni~ki doìvljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora).
- Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja, na samoj ivici apstrakcije.
PIKASO je smatrao da slika ne moè da ìvi pez predmeta, iako su do{li do same ivice.
Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je do{ao vrlo naglo (za svega 3
god.) i to zahvaljujuci intenzivnom radu i BRAKA i PIKASA. Kubizam je otvorio i 4-tu
dimenziju – VREME.
Me|utim, mo`da su vrlo rano oti{li tako daleko te su se ipak vratili predmetu, realnosti
ali na jedan novi, bukvalan na~in. Unose komadi}e trske, tapeta i novina na sliku.
- Mrtva priroda: @ivela Francuska – Pojavljuje se kola`, jedna nova tehnika u koju se
unose stvarni materijali.
Do sinteti~kog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je
bila odre|ena. Sada, sa kubizmom, slika vi{e nije ulje na platnu, ve} se pribliàva
materijalnom svetu.
Huan GRIS:
[panski slikar. Cenio je ono {to je PIKASO radio.

- Mrtva priroda sa vo}em i fla{om – koristi razli~ite vizure. Uklju~uje se kad je kubizam
ve} u sintetickoj fazi, tako da slobodno kombinuje tehnike. Kubizam je rasprostranjen
sve vi{e. Pikaso nije èleo da u~estvuje u zajedni~kim izlo`bama jer je smatrao da se
kubizam akademizuje {to mu se nije dopadalo.
Fernan LE@E:
Ma{inska estetika. Otkriva {ta je to lepo u ma{inama, {ta ma{ine mogu doneti
modernom slikarstvu.
VAJARSTVO KUBIZMA
Na prve kubisti~ke skulpture uticalo je najvi{e kubisti~ko slikarstvo ali i otkri}e

afri~ke primitivne skulpture.
Pablo PIKASO (skulpture):
- Glava ène – iz 1908 god. Sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu.

- Reljef: gitara – iz 1914 god. Radio je za sebe u ateljeu, gotovo da nije izlagao ni jednu
skulpturu. Drào ih je kod sebe u ateljeu. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni,
ìce, bojeni metali (sekundarno upotrebljeni), sada su u sklopu umetni~kog dela.
Skulptura je uvek do sada ra~unala sa ve~nim i trajnim materijalom. Vladimir
TATLJIN dolazi u Pariz da vidi dela PIKASA. Tada je video ovaj reljef. To vr{i veliki
uticaj na konstruktivisti~ku skulpturu
- â{a apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. Metalna ka{ika (prava),
gips, kocka {e}era.
Najavljuje ASAMBLA` (kola` sa tre}om dimenzijom).
Aleksandar ARHIPENKO:
Prvi pionir kubisti~ke skulpture. Ro|en je u Kijevu gde je i po~eo da studira ali je
studije nastavio u Moskvi. Kasnije ide u Pariz gde osniva svoju vajarsku {kolu.
U svojim najranijim radovima koji su bili ve} pod uticajem kubizma, koristi jedva
nagove{tenu geometrijsku strukturu koja celoj figuri daje ~vrstinu.
Kasnije otvara {upljine u masi figure potpuno menjaju}i istorijsku koncepciju skulpture
kao ~vrstog tela okruènog prostorom.
On daje jo{ jedan doprinos primenjiju}i novu tehniku „kola` na skulpturi“, izra|uju}i
konstrukcije od razli~itog materijala. Takve su njegove mnogobrojen Medrano figure
koje su zna~ajne za nastaju}u tradiciju skulpture kao konstrukcije sastavljene vi{e od
prostora nego od mase. Ugledaju}i se na njih, PIKASO razvija svoje konstrukcije ili
asamblaè kako su se one zvale.
- Crni sede}i torzo – tipi~an primer njegovog ranog stvarala{tva.
- @ena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prate}i
anatomsku ta~nost. Izvajana figura pretvorila se u niz {upljina uobli~enih ~vrstim
odnosima.
- Reljef – Novi materijali, lim i drvo. Kubisti vra}aju boju skulpturi i to nije obi~na boja
nego vrlo intenzivna boja. Ona ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. Sa njom se
gubi tre}a dimenzija.
Pablo PIKASO (1881-1973)
Slikar, vajar, dekorater i kerami~ar. Poreklom [panac. Otac PIKASA je bio profesor
umetnosti, te je tako on dobio umetni~ko vaspitanje. Otac je insistirao na njegovom
crteù (ve} sa 15 god. imao je kompletno crta~ko obrazovanje). Ve`ba opaànje i
vizuelizaciju. Otac mu donosi golubove kao modele (savladao je i mnoge grafi~ke
finese). Od rane mladosti ìveo je i radio u Parizu. Po~eo je kao postimpresionist, zatim
uz BRAKA osnovao kubizam. Pro{ao je kroz klasi~nu fazu, pa se ponovo vratio
kubizmu i pribliìo apstraktnoj umetnosti.
Pro{ao je kroz zvani~nu {kolu u Madridu. Za nedelju dana je uradio prijemni ispit koji
je ina~e trajao mesec dana, ali se ubrzo razboleo i nije zavr{io ni prvi semestar. Vratio se
ku}i i zaklju~io da mu i ne treba akademija i dalje nastavio da samostalno prikuplja
znanje. Kopira VELASKEZA (jo{ dok je bio u Madridu), ZURBARANA, RIVERU i dr.
Kod ku}e se kretao u boemskim krugovima gde se raspravljalo o nihizmu, Ni~eu i sl.
Do kraja ìvota je bio otvoren za razli~ite uticaje. Nazivali su ga RAFAELOM 20-og
veka. Gertruda [tajn ga naziva velikim sinteti~arem razli~itih stavova.
1900 god. dolazi u Pariz i slede}ih 4 god. savladava egzistencijalne probleme. U Parizu
ìvi boemski, u barakama, po kafi}ima, radi po ugledu na LOTREKA.
- Korida – Prvi radovi su mu u tradiciji ekspresionizma.
I Faza - PLAVA FAZA:
Trajala je od 1901 god. do 1904 god. Najvi{e je pod uticajem TULUZ-LOTREKA i

Pivi De [AVANA (simbolizam). Kod nas se o Pivi De [AVANU pi{e u ~asopisu „Nove
Iskre“.
- Dva ~oveka u plavom, pijanci – Ljudi sa margine. Debela kontura, oslobodio se iluzija,
prostora, ide na dvodimenzijalnost slike.
- Arlekin koji sedi – U prvoj fazi je pod uticajem gotike, nagla{ena vertikala, ko{~atost.
II Faza – RU@IÂSTA FAZA:
Trajala je od 1904 god. do 1906 god. êst je posetilac velikih spektakala sa dosta ljudi
(Cirkus MEDRANO, Kabare i sl.). Dosta pose}uje Luvr, ali gleda radove po podrumima
kao {to su egipatska plastika, gr~ke vaze i skulpture i dr. Ni ruì~asta faza ne odi{e
veseljem. Pikaso je i dalje usamljen, neizvesna sudbina, li~na i umetni~ka, slike ne idu...
U ovoj fazi nastaje njegovo ~uveno delo „Gospo|ice iz Avinjona“. To je bio nagli okret
ka kubizmu. Otkriva su{tinu predmeta, teì ka trajnom i ve~nom kao {to je egipatska
umetnost.
Slede ANALITI^KI KUBIZAM koji je trajao od 1907 do 1912 god. i SINTETI^KI
KUBIZAM koji je trajao od 1912 god. do 1915 god. Teoreti~ari tog vremena su bili
Apoliner, Mesenèr... PIKASO u to vreme ne izlaè vi{e sa kubistima (kruta dogma).
Ceni svoj individualizam. Vidljiv svet se mora sa~uvati u umetnosti, bar na
asocijativnom nivou misli, tako da nije oti{ao totalno u apstrakciju. Tu se zaustavlja.
Mnogi misle da je najve}i doprinos moderni dao u svojoj kubisti~koj fazi. U vreme I
svetskog rata skroz napu{ta kubizam i okre}e se gr~koj skulpturi. U to vreme ide u Rim i
za jednog majstora baleta radi scenografiju za balet Parada. Odu{evljen je bio Pompejom
i Herkulanumom. U to vreme se èni ruskom balerinom Olgom Koklovom koja mu ra|a
sina Pavla. Nikad nije prestajao da crta. Linija je bitno izraàjno sredstvo, uvek u
momentima razmi{ljanja. Maks @akab je bio PIKASOV prijatelj i pesnik. @iveli su
zajedno u da{~arama loè}i pe} PIKASOVIM crteìma. Imao je liniju sli~nu lepoti
ENGROVE linije. Meko te~e, slobodno sen~i, {rafira po svom senzibilitetu. Mo}
opservacije, hvata unutra{nji ìvot modela.
- Portret Stravinskog – Pikaso je ljubitelj muzike Stravinskog. Neposredan crte`, linija u
jednom dahu.
III Faza – KLASIÂN PERIOD:
Trajao je od 1916 god. do 1924 god.

- Dva ènska akta – Ove monumentalne ènske aktove prikazivao je imaju}i u vidu ideju
materinstva. Monumentalni ènski aktovi. Disproporcionalne, vi{e kao simboli èna, kao
majke.
- Seljaci i seljanke – Krupne figure.
- Arlekini – pod uticajem cirkusa.
- Tri muzi~ara – Zaklju~no kubisti~ko delo, koje je uradio 1921 god. Ovde se vidi da se
nije tek tako lako oprostio od kubizma. Bitan mu je ritam kompozicije, a ne realan
prostor.
- Tri igra~ice – uradio 1925 god. Sve je pot~injeno ritmu, se~e prostor. Dislokacija je
obavezna, senke i figure nisu logi~no povezane. Prime}ujemo slobodnu igru anfasa i
profila. Boja je naneta plakatski, povr{inski nema volumena.
- Na plaì – iz 1924 god. Otvoren za razli~ite ideje, pa i nadrealizam. PIKASO je izlagao
sa nadrealistima, ali nikada nije bio potpisnik nadrealisti~kog manifesta. Po{tovao je
svoju individualnost. Odli~no razume poetiku nadrealnog a i sam voli poetiku snova.
Govorio je: „Koje su to slike koje bivaju sadràj sna jednog umetnika“?
U periodu od 1924 god. do 1930 god. mnoga njegova dela su nastala u duhu
nadrealnog.
- Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma, bio je i veliki ilustrator. Grafika
ga je uvek privla~ila. Radio je mape i ilustracije za klasi~ne tekstove (Aristofan,
Ovidije). Ovo je zagonetan bakropis iz 1935 god. Jedan veliki grafi~ki list, razli~ito ga
~itaju. Desno je bik, konj koji beì sa grudima ène, a na stepenicama je ~ovek,
suprotstavlja mu se devoj~ica sa svetiljkom i cve}em i tu su dva goluba (obavezni
element njegovih slika). Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju
mitologije. Psihoanaliti~ari, (Frojdovci) dokazuju da je PIKASO {izofrenik. Jungovci
tvrde da je ova slika arhietipska predstava bekstva iz Hida, a devoj~ica predstavlja
umetnikovu savest, borbu kroz ìvot. Bik je ~est motiv, ali oli~ava bespomo}nost. êst je
i konj koji mo`da zna~i personifikaciju ~oveka.
- Gernika – iz 1937 god. Dislokacija, zatvoreni repertoar simbola. Nedu`ne `rtve malog
bombardovanog {panskog sela. PIKASO je bio jako apoliti~an. Ovo ga je stra{no
pogodilo. Bio je protiv Franka, na strani seljaka. Bik (Franko) predstavlja opasnost za
majku i dete. Slika se ~ita sa desna na levo.
Sa desna na levo je ku}a u plamenu i èna koja vri{ti upomo} i druga koja beì iz
goru}e ku}e. Dole je ranjena èna, noga sa strane, do nje je pali borac (polomljen ma~)
{to predstavlja agoniju.
Konj se ponavlja, sve je u jednom trouglu {to je i zaplet drame. Predstavljene su tri
razli~ite agonije. Kod PIKASA je uni{tena granica zatvorenog i javnog prostora, ne zna
se da li je slikano u ku}i ili na trgu, svuda se strada. Gore je sunce i sve}a da bi to
naglasio, fokusira tradiciju. Konj prenosi bol na pticu i sve zavr{ava majkom sa detetom.
Dora Mar fotografisala je faze ove slike. Za 6 nedelja uradio je jako malo skica.
Ovu sliku je dobila [panija, a po zavr{etku rata ona je preba~ena u Ameriku, kada je
Franko pao, kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (slika je
ogromna - 6x3.5m), ali zbog dimenzija, soba nije imala ba{ najbolju distancu za
sagledavanje. Slika je crno–belo siva, da bi se shvatila kao dokument o stradanju.
Dokumentarac ima snagu {tampe. U toku II svetskog rata PIKASO je ovakvim scenama
izraàvao protest.
1947 god. rodio mu se sin Klod a 1949 god. njegova }erka Paloma. Umire 1973 god.
- Ma~ka i ptica –
- Konj iz Sevra – imao je 60 god. kad ju je uradio. Radio je u jednoj radionici keramike u
Sevru. Radio je vaze u obliku ènskih tela. Slikao je tanjire u gr~kom stilu (povr{ina
tanjira kao slikano platno)
- @ena sa kolicima – ura|ena 50-tih god. 20-og veka. Tehnika je livenje u bronzi
(neodadisti koristili su asambla` – slobodno kombinovanje razlicitih materijala – kola`).
Anri MATIS (faza posle FOVIZMA):
Kada je napustio fovizam, shvatio je da je najva`niji individualizam. Studenti su bili

razo~arani MOROOVOM {kolom (MATIS je tu studirao). Napisao je MOJ DNEVNIK.
To su bili MATISOVI stavovi o slikarstvu.
- Mrtva priroda sa skulpturom –
- @ena na terasi – iz 1910 god. Posetio je izlo`bu mogulske skulpture koja ga je
inspirisala. Nije bitna tema, ve} uskladiti svoje emocije sa koloritom slike. Slika je kao
udobna fotelja gde }e se ~ovek odmoriti. Gertruda [tajn, njen brat Leo i Rusi bili su prvi
kupci MATISOVIH i PIKASOVIH dela.
- Igra – Cikli~ni ritam, dekorativna.
- Muzika – Jednostavno, naslikao je ritam. Zabeleìo je vreme. Figure su raspore|ene kao
note u notnom sistemu. Gledajuci ove figure moè se vizuelizovati zvuk. Igra je lepo
prihva}ena ali muzika nije (nejasna banalna pitanja pola i sli~no). Zato opet odlazi u
Maroko.
- Crvena soba – Potire sve predmete iz sobe
- Sto~i} – Nagla{eno dekorativno
- Pogled kroz prozor –
- Akt u prostoru – mreà, tipi~no obele`je moderne. Poni{ten prostor, po jednoj
isto~nja~koj umetnosti. Imamo doìvljaj prostora, ali tu prostora nema. Jedna noga je
podignuta da se telo shvati kao da ima masu (uticaj MIKELAN\ELA i Bogorodica iz
Brià).
- @ena u narodnoj no{nji –
FUTURIZAM
1909 god. u ~asopisu FIGARO, futurizam je najavljen manifestom. To je bila veoma

bu~na pojava. Ideja je da futurizam svojom pojavom napravi skandal. Tomazo Marineti,
pesnik iz severne Italije, potpisnik je prvog manifesta (literature). Za svaki segment
umetnosti postojao je po jedan manifest. Tradicija je mrtva, moderan umetnik mora se
okrenuti vremenu u kome ìvi. Italiju su smatrali grobljem u kojem se uvek ne{to samo
kopa, oni su èleli da novo doba u Italiji povrati staru poziciju u svetu umetnosti.
Manifest je politi~ki orijentisan. Javlja se èlja da Italija izadje iz provinciske senke.
Latinska kultura je u osnovi evropske kulture. Jedno krilo futurista je uz Musolinija i èle
da Italija procveta i povrati istorisko mesto.
âsopis „SLOBODA REÎ“ bio je oficijalno glasilo futurista. Stranica je kao ~isto polje
i zna~enje re~i nije u prvom planu. Vaàn je vizuelni izgled stranice. Predstavnici su
vizuelne poezije, va`no im je da se ne postavljaju stare kategorije u prvi plan. Slova se
dislociraju i stavljaju u novi kontekst. Ne po{tuju strukturu teksta, ve} ga organizuju kao
sliku. Me|u novim umetnicima vlada mi{ljenje da je – trka~ki automobil – lep{i od Nike
sa Samotrake, jer je on izraz modernog doba. Nova estetika je u prvom planu. Postoje 2
principa: ma{ina i brzina.
Italijanski umetnici odu{evljeni su svim sa polazi{ta ma{ina. 1909 god. desila se velika
senzacija. Avion je preleteo Laman{. Ova umetnost zastupa estetiku ma{ine, a ne po{tuje
tradicionalne principe. Glavno pitanje je bilo: „kako postaviti brzinu“? Kombinuju se
pro{la iskustva.
Umberto BOÔNI:
Italijanski vajar i slikar. Jedan od osniva~a futurizma. Studirao je u Rimu i Milanu.

1912 god. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma
klasi~nih formi u pokretu. Te iste god. organizovao je prvu Futuristi~ku izlo`bu u Parizu.
Zami{ljao je pokretanje mi{i}a.
- Razvoj boce u prostoru –Nekoliko stvari se istovremeno proìmaju. Mnoga dela su
nestala za vreme rata. Futurizam je izazvao senzaciju svojom pojavom i ni{ta kao to nije
tako brzo primljeno niti prihva}eno. Izlagali su svuda po Evropi, a 1915 god. ~ak i u San
Francisku. U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu. O~ekuje se da se
vajar oslobodi uniformisanosti i ve~nosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, tj.
estetiku ma{ine.
- Konjanik i ku}a – Izri~ito se traì da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo,
karton)... Kasnije dolazi asambla`.
- Bekstvo u kafe – Preuzima ne{to od neoimpresionista, poentilista, vidimo novi tip
predstavljanja boje a svetlost dematerijalizuje.
Prihvatili su i znanja kubista (izlomljen potez), ali futuristi unose kolorit (boja mora
dobiti odre|eni zvuk).
- Materija – èna koja sedi (njegova majka). Majka kao izvor novog ìvota. Prihvata
izlomljenost kubizma. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije, nikada ni
jedan predmet nije izolovan iz sredine, sve se sliva jedno u drugo. Javlja se i ku}a i
majka, ~itav niz asocijacija koje se povezuju. Pretapaju jedan predmet u drugi.
Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka, pogotovo osnove fizike. Teorija
relativiteta vrlo je va`na za slikarstvo koje napu{ta dotada{nji model prikazivanja i gradi
novu strukturu, novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina, vreme, ma{ina)
- Opra{tanje – Brojevi vezani za slike, prate sliku. Kod Kubista brojevi i slova su bez
funkcije. Futuristi su promenili tematiku slike, prikazuju ubrzan gradski ìvot. BOÔNI
je napravio manifest slikarstva i skulpture.
- Jaha~i – predstavljena je brzina. Nove ideje, ono {to je u slikarstvu najva`nije. Moraju
se pratiti linije sila, tu se de{ava pokret masa. Linijama se mora pot~initi struktura slike
da bi se predstavila brzina. [ta je linija sila? Trascidencija fizi~kih pojava, sfera
mentalnog.
- Elasti~nost – Slikar mora u svesti imati i ono {to vidi i ono {to zna i na taj na~in se
gradi celovitost, sadràj slike.
- Dinamizam automobila – Kretanje uz pomo} linija sila. Multiplikovane linije forme.
\akomo BALA:
- Linija sile BOÔNIJEVE pesnice – Apstraktni sadràj koji je BALA poku{ao da
materijalizuje. Aluminijum, metal i boja. Boja ima va`nu ulogu, ta ideja dolazi iz
slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadràju.
- Devojka ùri na balkon –
- Dinamizam psetanceta na lancu – Futuristi su puno gledali fotografiju i film i èle da
naprave sintezu razli~itih stilova.
- Ruka violiniste – koristio je to zapaànje. Futuristi su uticali na mnoge pravce, npr.
Orfizam (direktnim spajanjem). Giom Apoliner je dao nov naziv, Orfizam, jer se u ovom
slikarstvu potpuno odvaja od vidljivog sveta i ide u apstrakciju, kao u muzici (Orfej).
Boja na slici moè biti i forma i kompozicija i prostor. Boja ispunjava sve zahteve prema
slici, ona sama je slika.
\ino SEVERINI:
Ima kaleidoskopski pristup. Predmet kod njegovih skulptura gotovo da je nestao.

- Balerina, more i vaza sa cve}em – Slika razmi{lja o energiji i kvalitetima odre|enih
pojava. Nikad se predmet ne moè posmatrati izolovano. Umetnik treba da u|e u su{tinu
predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opaànja. Novi i druga~iji odnos
prema prikazivanju sveta.
Karlo KARA:
- Milanski bife – konfuzni enterijer kafi}a. KARA je 1916 god. napustio futurizam (koji i
traje negde do 1916.godine). BOÔNI je bio mobilisan i poginuo je u ratu, a KARA sa
\or|om De KIRIKOM organizuje metafizi~ko slikarstvo.
MANIFEST INTERNACIONITA – kao disk na kojem se sve pretapa i kre}e. Slika
potpuno gra|ena od slova. LUSOLO kaè: „muzika futurizma je buka“.
Antonio Sant ELIJA:
- Centrala – Tvorac manifesta arhitekture. Ne realizuje svoje projekte i ideje, ali je

ostavio gomile skica po kojima su japanci pravili razne projekte. 1914 god. nagove{tavao
je izgled modernog grada, gde se istovremeno odvija vi{e funkcija, u vi{e nivoa.
Nagove{tavao je pravac novih arhitektura. Tvrdio je da svaka generacija treba da gradi
grad ispo~etka, to treba dopustiti mladim generacijama da bi se postigao najve}i
prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje zna~i ograni~avanje
arhitekte.
Rajmond DI[AN:
Jedan od prvih Kubisti~kih vajara. Poginuo je u II svetskom ratu. Brat Marsela Di{ana.
Poku{ao je da poveè konjsku glavu i ne{to od principa ma{ine. To je bila zanimljiva
sinteza. Njegov konj i jaha~ postaju apstraktna svemirska ma{ina. ^vrsto i nedeskriptivno
prikazivanje volumena. Polirana povr{ina. Na njega uti~e RODEN ali brzo prelazi u
Kubiste. Teì su{tini, kao BRANKUSI, neprestano se osloba|aju}i nepotrebnih detalja
BRAGALA:
Eksperimentisao sa fotografijom. To je kasnije posluìlo i slikarima.
Robert DELONE:
- Forme koje kruè oko sunca – iz 1913 god.

- Disk – Francuzi su bili ponosni na ovo delo koje je bilo bez ikakvog principa
podraàvanja. DELONE kaè: Boja je klju~ni princip slike i slika se moè temeljiti u boji.
- Ajfelova kula –
Sonja DELONE:
Supruga Roberta DALONEA, radila je tapiserije i slike. Nastavila rad posle Robertove
smrti.
SKULPTURA NA POÊTKU 20-og VEKA
Arstid MAJOL:
Bio je pandan nabistima i po{tovalac GOGENOVOG rada. Odlu~io je da napusti uzore

skulpture 19-og veka i okrene se pro{losti. Poznaje RODENOV rad, jedno vreme je i
radio kod njega u ateljeu. Vra}a se nekim po~etcima skulpture, evropskoj pro{losti
(MIKELAN\ELO).
Poreklom je sa juga Francuske i otuda taj ose}aj za volumen forme. Napravio je sintezu
forme i sadràja. Svojim delima daje asocijativne i simboli~ke nazive. Uglavnom su to
ènske figure koje nose neku poruku do koje se moè do}i samo dugim posmatranjem.
- No} – ènska figura – Spu{tene glave i ruku koje su poloène na noge. Zatvorena je u
sebe da se ne bi ni{ta nametalo. Na povr{ini tog zatvorenog volumena se ni{ta ne de{ava,
nema analize svetlosti, njegovo shvatanje je stoga prili~no konzervativno, ali skulptura
dobija emotivan i li~an odraz prema svetu. Skulptura govori isklju~ivo formom, a ne
atributima. MAJOL se ina~e bavio i slikarstvom i scenografijom. @eleo je da istraùje
tihi svet emocija.
- Leda – Izloèna po~etkom 20-og veka, izazvala je veliku pa`nju mladih, jer je ponudila
ne{to novo u odnosu na RODENA. I sam RODEN je prihvatio to delo, podsticao je i
mnoge vajare (~ak i na{e, Sreten STOJANOVI] je preko svog u~itelja BURDELA video
ovo delo). U skulpturi je bilo veoma te{ko realizovati koncept ekspresionizma, zato {to
su naru~ioci dela mnogo uticali na skulptore.
Vilhelm LEMBRUK:
Opredelio se za modelovanje, a koristi kamen i bronzu. Poreklom je sa severa Nema~ke

iz nièg dru{tvenog sloja (otac mu je bio rudar). Po~etkom 20-og veka odlazi u Luvr i
divi se primitivnoj kulturi, egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. Tako je i stekao
smelost za izduìvanje figura.
- Oboren (sru{en) - Jako izduèna figura, tanke ruke i noge. Predstavlja ~oveka na
poniàvaju}i na~in, ~etvorono{ke. Glava pada, {to nam oteàva da zaklju~imo da li
figura pada ili se diè. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila, i
tako ostavlja utisak siluete, dvodimenzijalnog crteà. U jednoj ruci drì slomljen ma~,
dakle on je slomljeni gubitnik. Posle Francuske, LEMBRUK odlazi u Italiju da vidi
MIKELAN\ELA, ali iz kasnijeg perioda, kada ostavlja vidljiv trag na teksturi i povr{ini.
Tako se i od LEMBRUKA javljaju nepravilnosti na povr{inama. Prisutan je i
melanholi~an i elegi~an stav, posebno za vreme I svetskog rata kada je izvr{io
samoubistvo. Posle smrti njegova dela su poklonjena gradu Duzburgu.
Ernst BARLAH:
Bio je vi{e klesar. Poti~e sa severa Nema~ke iz kraja gde je negovano grn~arstvo, pa je
prve skulpture pravio od terakote koristeci no`. Do svog izraza je do{ao kada je putovao
na jug Rusije. Verovao je da je tamo sa~uvan iskonski ìvot prirode, posebno mu je
interesantan Ruski seljak. Prepoznatljiv je po kompaktnim, zatvorenim formama koje su
pune unutra{nje energije. Skulpture su mu obi~no malih dimenzija, ali deluju vrlo
monumentalno. Ne zadràva se na detaljima, ve} oblikuje masu. Istraùje pokret i oblik
na granici prirodnog (pod uticajem gotike). Pravi figure od gipsa i bronze. Posle I
svetskog rata dobija narud`bine za velike spomenike. Po dolasku Hitlera njegovo delo je
zabranjeno kao degenerativno i morao je da se povu~e iz javnosti. Bio je svestran. Pisao
je drame, radio drvoreze, tapiserije i dr.
- Osvetnik – Figura je u pokretu, ura|ena u bronzi.
Konstantin BRANKUSI:
Ne pripada ni jednom pravcu. Sa njim zapo~inje razvoj apstraktne skulpture u Evropi.
Poreklom je Rumun. Kada je do{ao u Pariz ve} je poznavao vajarske tehnike i bio je
obrazovan. Karijeru je po~eo na akademiji u Bukure{tu. U Pariz je do{ao je zbog Luvra i
Pariske umetni~ke scene.
Dolaskom u Pariz otvara nove vidike i interesuje se za apstraktnu umetnost. Sa sobom
je doneo neke radove koje je izloìo. Zapazio ga je RODEN i pozvao ga da do|e u njegov
atelje. BRANKUSI je odbio poziv i rekao: „Ispod kro{nje velikog drveta nema ìvota“.
Smatrao je da RODEN previ{e insistirana povr{inskim efektima. On je èleo da otkrije
su{tinu forme. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama.
U svojoj skulpturi traì i nalazi ne{to iskonsko. To prenosi na Henri MURA.
1908 god. dobija porud`binu za Parisko groblje za koje je uradio skulpturu:
- Poljubac – sli~na skulptura ura|ena je posle njegove smrti u Peruu.
Vremenom upro{}ava forme i zadràva se na 2 oblika: 1. JAJASTI – radi ih u drvetu i
mermeru; 2. VRETENASTI – radi ga od metala (metal je fantasti~no ispoliran).
- Po~etak sveta – jajastog oblika, univerzalna forma od koje sve poti~e. Postament je
sastavni deo skulpture. Na njega je uticala i folklorna, tradicionalna umetnost Rumunije,
a prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za ku}u, ornament na stolicama i dovratnicima i alatke
koje su pravili seljaci, npr. presa za vino).
Moderan odnos prema formi. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske
skulpture (stroga stilizacija). On ne razmi{lja samo o skulpturi, ve} i o njenom
postamentu koji sam pravi. âk je i sam fotografisao svoja dela. Uvek razmi{lja o
vrednosti postupka i materijala. Ostavlja materijal da govori sam o sebi.
- Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. Izgleda kao totem. Stilizovana
je, od drveta, ima i geometriske i organske elemente koji ~ine celinu. Sam je deljao i
klasao, {to je bilo neuobi~ajeno u to vreme.
- Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. O ovome je vi{e puta razmi{ljao i
stalno je ponavljao ovaj lik (i to u serijama), bore}i se sa istim problemom.
- Adam – Vretenasta skulptura dd visoko poliranog metala. U to vreme bilo je te{ko u
tom materijalu posti}i tako visoku poliranost. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat
ogledala. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke i uglavnom govori o plodnosti.
Koristi nove materijale.
- General Popesku – reprezentativni portret koji je uradio za akademiju u Bukure{tu.
APSTRAKCIJA
Apstraktnu umetnost delimo na: 1. Lirsku (glavni predstavnik Vasilij KANDINSKI –
osniva~ grupe Plavi Jaha~) i 2. Geometrijsku (glavni predstavnik je Pit MONDRIJAN).
PLAVI JAHA^:
Grupa PLAVI JAHA^, za razliku od fovizma, kubizma, futiurizma i ekspresionizma,

nije bila kompaktna i me|usobno srodna (deca neobrazovanih ljudi).
1911 god. ova grupa nastala u Nema~koj, i tada je zvani~no i istupila. 1912 god. izlaù
ponovo. S po~etkom I svetskog rata 1914 god. prestaju sa radom. Ova grupa nastaje iz
uspe{ne saradnje KANDINSKOG i Franca MARKA. KANDINSKI je zaintresovan za
studije umetnosti u Minhenu. 1910 god. sre}e Franca MARKA kada je iza sebe ve} imao
nekoliko umetni~kih udruènja (Falauks - razbijeno 1920 god.).
Ideja KANDINSKOG je bila vezana za Sv. \or|a. On radi mnogo slika na temu ruskih
bajki, pri~a i religioznih tema. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. \or|e.
- Naslovna strana almanaha – Plavi Jaha~ – vrsta zbornika, kataloga, publikacije. Bio
je samo jedan broj, po{to nisu imali nov~anih mogu}nosti. PLAVI JAHA^ je okupio
razne umetnike. Oni su okupili ljude koji grade jezik moderne umetnosti, inovatore. 1911
god. prvi put izlaù i deca, neobrazovani ljudi i na zahtev KANDINSKOG izlaè i Anri
RUSO. I na ovoj i na drugoj izlo`bi bili su izloèni samo grafi~ki radovi. Oni uklju~uju
Ruske primitivne grafike, tu je bilo i japanskih radova, a i radova grupe MOST.
Franc MARK:
Nema~ki slikar. Uz KANDINSKOG, jedan od osniva~a grupe PLAVI JAHA^.

Omiljeni motiv su mu bile ìvotinje. Znatno je uticao na Nema~ke slikare izme|u dva
svetska rata.
Franc MARK je zanimljiva li~nost koja je imala samo nekoliko godina da se iskaè.
MARK je ro|en u porodici slikara, vrlo rano se interesuje za onostrano i misti~no. Odlazi
i na Svetu Goru. Mnogo je voleo ìvotinje, smatrao je da ako slika konje mora da u|e u
psihologiju tih ìvotinja i ìvi njihovim svetom (ùti konji).
- @uti konji – Prepoznatljivo ali halucinantno. PLAVI JAHA^ poku{ava da nasuprot
realnog toka konstruktivizma, ponudi sve druge umetnosti gde se insistira na spontanom
(radovi dece, naivaca), jer se u njihovom delu vidi prirodni nagon za kreacijom. Zato se
dosta cene radovi dece (neoptere}eni, prorodni doìvljaj koji dete saop{tava vizuelno).
Oni su zbog toga vrlo napadni {irom Evrope, jer se ~inilo da tradicija potpuno nestaje.
Umetnici i pored grupe zadràvaju svoju individualnost. Nemaju manifest.
- @ivotinje u pejzaù – Fovizam, kubizam, futurizam. Manje je prepoznatljivo. Prpu{teno
novoj izgradnji – boja, ritam, forma.
August MAKE:
Neguje ljubav za fovizam, kubizam i futurizam. Na izlo`bi PLAVOG JAHAÂ,

sre}emo i KLEA, a susret izme|u MAKEA i KLEA je urodio putovanjem u Tunis
(svetlost, boja, sunce). „To je trenutak“, kako kaè KLE „kada sam postao slikar“. Make
je uradio dosta akvarela. U PLAVOM JAHAÛ je bilo dosta Rusa, veza im je bio
KANDINSKI.
Aleksej Van JAVLJENSKI:
- Mrtva priroda – Ostao je izraziti fovista. Unosi elemente Ruske folklorne umetnosti i
intenzivne boje. PLAVI JAHA^ ostavlja dubok trag na sve pravce. Ova grupa otvara
novo polje istraìvanja i napu{ta ideju o tome da je slika prozor. Posle ove grupe moè se
govoriti o slikarstvu koje je autonomno i istraùje vlastiti jezik.
Vasilij KANDINSKI:
Ruski slikar koji je poput ve}ine radio u klasi~nom stilu dok se u Nema~koj nije
upustio u apstraktno slikarstvo.
Bavio se teorijom u umetnosti. Napisao je knjigu „O duhovnom u umetnosti“ gde
obja{njava da se treba osloniti na instinkt a ne na razum. Njegove slike podse}aju na
eksplozije u kosmosu. Sve je samo boja i uzaludno je traìti predmet. On je jedan od
osniva~a grupe PLAVI JAHA^. Bio je profesor {kole BAUHAUS. Po povratku u Rusiju
formirao je 22 muzeja i Rusku Akademiju Nauka i Umetnosti. Bio je profesor i u
Moskvi. Smatrao je da boja moè da izrazi emociju pa je tako i slikao.
KANDINSKI je neuobi~ajena figura u krugovima tradicionalne i moderne umetnosti.
U 30-oj god. ìvota, on napu{ta titulu doktora prava. Bio je i odli~an muzi~ar, poreklom
je iz imu}ne porodice. Muzika mu pomaè da postane slikar. Muzika je najapstraktnija
umetnost. KANDINSKI ulazi u svet umetnosti i ide neizvesnim i mukotrpnim putem. Iz
Sankt Petersburga ide u atelje Antona A@BEA (Minhen, tamo je bila i Nade`da
Petrovi}), taj atelje je nudio velike slobode umetniku. On ide na ~asove kod Franca Fon
[TUKA (secesija).
Nezavisno od toga, KANDINSKI se osloba|a tradicije. On u Minhen donosi i svoje
mesto istaknutog teozofa (u~enje popularno oko 1910 god.), okulisti~ko u~enje
odabranih. Taj sku~eni krug vodi [tajner Rudol. Bili su sme{teni u [vajcarskoj.
Madam Lavacki je bila istaknuti teozof. U tom krugu se vode rasprave {ta i koliko
~ovek moè saznati o svetu u kome ìvi. U tom periodu se desilo razbijanje atoma.
KANDINSKI mnogo razmi{lja na teoriskom planu. Na fizi~koj ravni stalno se moè
dolaziti do novih saznanja, u~enja i sl. Duhovni svet je ne{to {to se ne menja, a u
principu je nepoznat. U teozofskoj teoriji se misli da je na{ svet neka vrsta senke, ali da
su ideje, energija, odnosi me|u ljudima i duhovnost mo}ni i da }e se sve sjediniti u jednu
du{u. KANDINSKI jo{ 1910 god. pi{e studiju „O Duhovnom u umetnosti“. Kada je ovo
pisao imao je muziku za uzor. Ona prou~ava kako se osloboditi sveta imitiranja realnosti.
Kompozicije su za njega najsloènije forme. Naslikao ih je svega deset. Prve tri
kompozicije su bile vezane i asocijativno se moè prepoznati realan svet. Ostalih {est su
pod uticajem supermatizma. Deseta je skoro potpuno okrenuta kosmosu. Svoje manje
radove deli na impresije i improvizacije.
Imresije nastaju pod neposrednim uticajem prirode.
Improvizacije predstavljaju vizuelizacije sopstvenih ose}anja. KANDINSKI misli da
na njegovim slikama predmeti odvla~e pa`nju. Forme i boje se formiraju po
zakonitostima, a to je ono {to umetnik treba da upozna. Slika treba da se gradi na
sintaksi, kao re~enica. Svaka slika je malo stvaranje univerzuma (duhovnost, razum).
KANDINSKI ina~e boje vezuje za zvuk, npr. crvena-fanfare; ùta-ènski princip i dr.
- Skica za kompoziciju 2 – Pejza`, konjanici, povorka ljudi, ku}ice...
- Crni luk – Crvena i plava kao pandan, crni luk kao most, ljubi~asto kao sinteza.
- ûdan zvuk – Kada je po~eo I svetski rat, on odlazi u Skandinaviju, pa u Rusiju i
ukljuc~uje se u krug va`nih umetnika. On je bio glavni komesar revolucionarnih muzeja.
Javlja mu se mlada Nina telefonom u èlji da ga intervjui{e. Njemu je taj glas ostao u
se}anju i pravi ovu sliku za svoju, jo{ uvek neznaju}i, budu}u ènu.
1926 god. rade}i u BAUHAUSU, objavljuje delo „Ta~ka i lunija u ravni“ knjiga o
principima i zakonima po kojima nastaje apstraktna slika. Mnogi se slaù da njegov
period BAUHAUSA postaje geometrizovan pod uticajem industrijalizma i sa druge
strane MALJEVI]A.
- Kompozicija 7 – Nagove{taj prirode i arhitekture. Sitlizovano i geometrizovano.
- Kompozicija 10 – Umesto bele podloge ima crnu, kosmos koji ne prepoznajemo je crn.
Koristi transparentne forme, govori celinama koje imaju mogucnost komunikacije,
hieroglifi (ono {to je bitno za svaku civilizaciju). On slobodno organizuje lete}e forme.
Slika nema centar, ne{to {to je zadato posmatra~u, nema vode}eg kretanja. Slika ima
mogu}nost da se drì iako nema sve zakone tradicije. Ova slika deluje na posmatra~a na
osnovu instikta. Apstraktna slika zahteva obrazovanog, pripremljenog posmatra~a.
Pit MONDRIJAN (1872-1944)
Holandski slikar i teoreti~ar. Jedan od osniva~a grupe „DE STIL“ 1917 god. koji je
dobio ime po Holandskom ~asopisu koji je zastupao njegove ideje. U Parizu 1920 god.
objavljuje TEORIJA NEOPLASTICIZMA – sredstvo pomo}u koga se promenljivost
prirode moè svesti na plasti~an izraz odre|enog odnosa.
Sve je krenulo iz kubizma. Posmatranjem prirode moè se videti {ta se sastoji iz koje
forme i to denaturalizacijom forme, osnovne i ~iste boje (crvena, ùta, plava postavljene
u suprotnosti sa crnom, sivom i belom). Uravnoteèni plasticizam (pre nego harmonija),
je te`nja da se potpuno oslobodi predmeta i da sliku postavi kao ~iste plasti~ne vrednosti
(boja, kompozicija, ritam)
Bio je najradikalniji apstraktni slikar na{eg doba. U Pariz je do{ao 1912 god. kao zreli
ekspresionista u tradiciji Van GOGA i Fovista. Pod uticajem kubizma, njegovo slikarstvo
trpi potpunu promenu. To se vidi na slici:
- Drve}e u cvatu – grane ~ine mreù tamnih linija na ruì~asto plavo-sivoj pozadini.
Pozadina je sastavljena od cvetova i neba i ima jaku tendenciju ka deljenju na posebne }
elije. Tamne linije povezuju ove }elije kao {to ramovi drè prozorska okna od obojenog
stakla. Upro{}avaju}i sve vi{e ove elemente, MONDRIJAN je u toku narednih 10 god.
stvorio jedan potpuno apstraktni stil koji je on nazvao NEOPLASTICIZAM.
Za razliku od KANDINSKOG, on nije teìo za ~istim lirskim ose}anjem. Tvrdio je da
je njegov cilj „~ista stvarnost“. Interesovao se samo za odnose i nije èleo nikakve
elemente koji bi skretali pa`nju niti bilokakve slu~ajne asocijacije.
- Plavo drvo – iz 1910 god. nastala u trenutku kada je Pit MONDRIJAN do{ao u Pariz.
MONDRIJAN je Holan|anin, potekao iz veoma ~vrsto religiozne porodice, izrazito
kalvinisti~ke orijentacije (insistiranje na jednoj krajnje redukovanoj formi ìvota).
Ose}ao je stegu takve porodice. Zahtevali su od njega da se odrekne umetnosti (ta{tina),
to je za njega bilo vrlo traumati~no. Prekida odnos prvo sa ocem, pa onda sa ostatkom
porodice. [koluje se u provinciskim {kolama. Najvi{e u~i gledaju}i velika dela
Holandske umetnosti (iskustvo REMBRANTA, Van GOGA). A tre}i veliki Holan|anin
bi}e upravo on. Odlazi u Pariz, obreo se u onim ~uvenim barakama gde su se sakupljali
umetnici, ali sa jasnim planom - da upozna kubizam. Usvaja sve {to moè nau~iti od
kubista, ali istovremeno neguje svoje ideje. Pravi studije drveta i to na desetine njih. Vrlo
su zanimljive, na njima se moè pratiti kako je MONDRIJAN postepeno ispravljao grane.
Imao je ideju ~istog odnosa (princip horizontale i vertikale). HORIZONTALA je zemlja,
materija, ìvot. VERTIKALA je osnovni princip prirode, princip rasta (duhovni aspekt
ìvota).
Bio je ~lan teozofskog dru{tva (odredjene ideje teozofije insistirale su na vertikalnom
usavr{avanju ìvota). Zaklju~io je da se taj odnos vertikala i horizontala moè na}i i u
prirodi.
- Sivo drvo – iz 1911 god. Slika je i{la na redukciju. Grane se postepeno ispravljaju.
Klju~ni odnos sudara 2 osnovne sile – vertikale i horizontale, obavezno je pod pravim
uglom (temelj za gra|enje odnosa). Pravi i redukciju kolorita. Postepeno dolazi do
jednobojnosti. U trenutku kada je ve} dosta napredovao u istraìvanjima tih osnovnih
kretanja u prirodi, izbija I svetski rat i on odlazi u Amsterdam. Sada taj odnos pronalazi
izme|u ravnice i zvonika crkve u Holandiji. U to vreme rata radi mnogo tih slika
(pravougaoni kadrovi). Kasnije je bio pod uticajem tradicije, gotike ili baroka. Su{tina
deformacija je po REMBRANTU, i napu{ta kvadratni odnos na slici i pravi elipsu (oblik
slike). U ovim slikama vi{e nije mogu}e prepoznati predmet.
- Kompozicija – asocijacije su vitra`, krstovi, lukovi (sve zajedno asocira na crkvu).
Forma se moè prepoznati u nekim nagove{tajima. Jasni odnosi horizontala i vertikala
pod pravim uglom plus polukru`ne forme. Obojena polja uokvirena tamnom konturom.
Ve} od 1916 god. njegove slike obavezno se zovu kompozicije. Odri~u se deskriptivnih
i evokativnih naslova (po ugledu na muziku). 1917 god. sre}e jo{ nekoliko ljudi koji
slicno razmi{ljaju: Bert Van Der LEK, koji je nezavisno od MODRIJANA do{ao na istu
ideju i Teo Van DUJSBURG koji tako|e analizira geometriske forme i njihov odnos sa
bojom, ali jednim drugim putem.
U Parizu je upoznao velikog predstavnika orfizma Roberta DELONEA. I{ao je tom
idejom da se vezuju koncentri~ni krugovi za odre|ene povr{ine boja, tako se analizira
teorija boja. Njima se pridruùju i dvojca arhitekata OUD i VILS.
Svi zajedno osnivaju grupu „DE STIL“ i istoimeni ~asopis u kome 1918 god.
objavljuju MANIFEST NEOPLASTICIZMA u kome ove grupa umetnika konstatuje
da umetnost neoplasticizma mora biti zasnovana samo na ~vrstim elementima plasti~kog
jezika.
Mora se temeljiti na 3 boje, tj. crvenu, plavu i ùtu i 3 ne-boje odnosno crnu, belu i sivu.
Odnosi me|u bojama moraju biti odnosi horizontala i vertikala pod pravim uglom jer se
smatra da je savr{ena forma, forma kocke u trodimenzialnoj projekciji. Umetnost se mora
odre}i individualnosti, te mistifikatorske ideje o inspiraciji, nadahnu}u i sl. (to je bila
nau~na osnova).
Tako|e su zahtevali da ti principi budu primenjeni i usvojeni u svim granama
stvarala{tva (od aviona do ~ajnika na stolu). Sve sfere ìvota podvrgnuti takvim
zahtevima, sve u cilju da ~ovek ìvi u jednom savr{enom, harmoni~nom ambijentu kada
vi{e ne bi postojali umetnici, svako bi mogao to da bude.
ôvek bi bio mnogo bliè savr{enoj, harmoni~noj energiji kosmosa. Ispostavilo se da je
to utopija, ali sa druge strane pokazalo se da je ipak mogu}e izgraditi ku}u koja je
potpuno preneta neoplasticisti~ka slika ([REDER).
„DE STIL“ je branio i objavljivao svoja umetni~ka iskustva u istoimenoj reviji sve do
1938 god. kada grupa nestaje. Sara|ivali su i sa BAUHAUSOM. Poku{ali su da
ravnopravno, ne samo delom, nego i tekstom, opravdaju svoja iskustva.
- Kompozicija – {ta se obi~no de{ava kod MONDRIJANA. Centar je prazan, zbivanja su
na periferiji. Crna linija nije svuda zavr{ena. Nastavljamo kretanje koje sugeri{e linija,
on daje ideju o re{etki ali ne crta re{etku, samo sugeri{e. Boja je intenzivna, potpuno
~ista i oslobo|ena individualnog rukopisa i uvek odgovara odre|enom ritmu.
Bio je odu{evljen idejom da se od nekoliko elemenata moè napraviti toliko slika. Kada
je 1930 god. Dujsburg hteo da i dijagonalu uvede u sliku, Mondrijan odbacuje ideju i
mogu}nost da se uvede jo{ jedna vrsta kretanja u sliku (dijagonala se moè posti}i i ako
sliku postavimo pod uglom od 45 sterpeni). Namerno izbacuje sivu (nejasno}a, sugeri{e
perspektivu {to nije hteo).
@iveo je na ivici bede ali dosledan svojim stavovima. 30-tih god. su u njegov atelje
dolazili razni umetnici, ve}inom iz Amerike. 1938 god. napu{ta Pariz. Pokupio je sve
slike, zatim kratko boravi u Londonu. Odlazi u Njujork gde kona~no postaje slavan
(nastaje interesovanje kolekcionara i muzeja). U Americi dolazi do promena u njegovim
slikama. Nestaju crne linije. Postaju obojene. Odnos ùto–plavo–crveno.
- Brodvejski bugi–vugi – Slika koja je ozna~ila bitne ideje koje je stekao u Americi na
temeljima muzike, pre svega JAZZ–a, a u to vreme je to bila popularna ali ne i zvani~na
muzika. înilo mu se da je upravo JAZZ muzika ponudila taj klju~ koji je isti kao u
njegovom slikarstvu. RITAM mu je nose}a struktura slike. Nije hteo da napusti svoje
osnovne principe, ali u Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i sveìni. Ovu sliku
porede sa velegradom, perspektiva iz vazduha, sve sa automobil~i}ima i sl.
MONDRIJAN je bio odu{evljen Njujorkom.
Ideje „DE STILA“ i Pita MONDRIJANA nastavile su da ìve i posle njegove smrti, i u
drugoj polovini 20-og veka. âk su i neke njegove utopisti~ke ideje ostvarene (grafi~ki
dizajn, dizajn name{taja, boje zidova u enterijeru kao IKEA npr. i sl.). Umetnost
okrenuta {irokim slojevima ljudi koji èle da koriste jednostavne predmete.
BAUHAUS
Obuhvata dvadesete godine 20-og veka. BAUHAUS je {kola koja je nastala u Vajmaru
1919 god. i radila je do 1933 god. kada je opkoljena milicijom i nacional-komunisti~kom
omladinom.
[kola se poklapa sa vremenom koje pripada Vajmarskoj republici. To su dve
sinhronizovane pojave. U periodu od 10 god. posle I svetskog rata, u Nema~koj su
delovali veliki umetnici i desilo se dosta zna~ajnih stvari. Rodile su se nove ideje, novi
pravci u muzici i sl. Ovo je period sna`nih previranja, velike krize i inflacije. Insistira se
na novom ure|enju dru{tva. BAUHAUS je dru{tvo neimara Nema~ke. Bauhaus govori o
kompleksnom pristupu gra|enja ku}e. Ku}a je krajnji cilj svih umetnosti sve one se mogu
upotrebiti pri gra|enju ku}e. Valter GROPIjUS je bio osniva~ ove grupe. Pokret se zalaè
za obnovu zanatstva ignori{u}i tipiziranu proizvodnju. Pokret –Werkbund- po~etkom 20-
og veka zalaè se da se potrebe dru{tva prilagode industriskoj proizvodnji. Treba na}i
meru, da ti veliki tiraì udovlje ukusu modernog ~oveka.
BAUHAUS je bila {kola za oblikovanje, arhitekturu i zanatstvo. 1925 god. ona je iz
Vajmara preme{tena u Desau u objekat koji je projektovao GROPIJUS, a zatim u Berlin
gde je i raspu{tena po dolasku nacista 1933 god. [kola je nastala sjedinjavanjem {kola za
primenjenu i likovnu umetnost. U {koli je negovan timski na~in rada pri proizvodnji
predmeta vezanih za arhitekturu, a pogotovu name{taja. Obrazovanje se nije
ograni~avalo samo na umetni~ko zanatstvo ve} i na izvo|enje modela za industrijsku
masovnu proizvodnju. Nastavni plan {kole imao je dva paralelna kursa: nastavu o
proizvodnji i nastavu o oblicima. Kroz ovu {kolu pro{lo je dosta umetnika kao {to su:
KANDINSKI, KLE, [LEMER, BROJER, MEJER, Miis Van Der ROE i dr.
1937 god. GROPIJUS je oti{ao u SAD i sa FAJNINGEROM i Moholi-NA\OM,
osnovao je u îkagu „Novi BAUHAUS“ sa starim programom.
Valter GROPIJUS:
Nema~ki arhitekta zna~ajan kao jedan od pionira moderne arhitekture. Od 1938 god.
radio je kao profesor na Harvardu u SAD. Gradio je novim materijalima kao {to su staklo
i gvo`|e. Imao je viziju kako umetnost 20-og veka treba da se uklju~i u nove tokove
dru{tva i njegove nove potrebe. To je bile njegova vizija primenjenih umetnosti.
Nema~ka je bila poraèna u I svetskom ratu i trebalo je da plati veliku od{tetu. To je
dovelo do ogromnih ekonomskih problema. Postojali su svi uslovi za veliku dru{tvenu
krizu, pa je trebalo preorijentisati dru{tvene potencijale sa ratnih na mirnodopske uslove.
Svi su bili na ivici bede. Svima je bio potreban novi program za proizvodnju. Ideja
BAUHAUSA je bila {kolovanje stru~njaka za pravljenje predmeta za industrisku
proizvodnju sa motoom „lepo je ono {to je funkcionalno“.
Sve {to zadovoljava funkciju je prihvatljivo. Ne interesuje ih preterano tradicija. Divili
su se umetnosti gotike i uzor im je graditeljstvo tog perioda. Na naslovnoj stranici
njihovog manifesta je katedrala. Na izgradnji katedrale su sara|ivali najrazli~itiji profili
umetnika. Svi treba da se skupe i sara|uju na izgradnji ku}e. Za sve je bio najzaslu`niji
Valter GROPIJUS, arhitekta otvoren za nove ideje i uticaje koji se uklapaju u njegov
plan.
Uklju~io je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva, prvenstveno slikare bez dobre
reputacije. KANDINSKI koji je vaìo za ludog sa onakvim slikarstvom, Pol KLE,
Austrijanac Johan ITEN, Amerikanac Lajonel FAJNINGER, Oskar [LEMER i dr.
predava~i i profesori. Sve je to bila vrsta zatvorenog sveta (mala utopija). 1925 i 1926
god. u Desauu dobijaju prostor i GROPIJUS projektuje {kolu. Preselili su se u Desau jer
u Vajmaru nisu imali takve uslove. Na jednom mestu su {kola, internat, vile i stanovi
profesora i radionice. Svi su zajedno 24h, razmenjuju}i ideje, diskutuju}i o njima i sl.
Ku}e su sa dva ulaza (KANDINSKI i KLE su npr. ìveli zajedno). Profesori su me|
usobno sara|ivali i razmenjivali ideje. Studenti nisu radili samo u radionicama, ve} su
boravili i u fabrikama. Ceo {kolski kompleks je delo u~enika i profesora, ura|eno u
njihovom stilu. Sve je funkcionalno i prilago|eno potrebama {kole.
Pored zgrada BAUHAUSA u Nema~koj,GROPIJUS je projektovao i {kole i stambene
visoke blokove u SAD. Vrlo zna~ajno je bilo i njegovo teoretsko delo „Sinteza u
arhitekturi“.
Lajonel FAJNINGER:
Ameri~ki slikar i karikaturista nema~kog porekla. @iveo je i radio u Nema~koj i SAD.

Stvarao je u duhu kubizma i apstraktne umetnosti zbog ~ega je iz Nema~ke emigrirao u
SAD i tamo sa GROPIJUSOM osnovao {kolu „Novi BAUHAUS“.
- Kula u Trepentou – Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene
umetnosti kao {to su slikarstvo, vajarstvo, tapiseriju, keramiku, obradu stakla i sl. Ova
struktura preuzeta je u mnogim {kolama u Evropi. Postojali su odseci po materijalima.
U~enik prvenstveno mora da savlada zanat. I{li su u radionice, ali idu i kod profesora
koji im predstavljaju principe i zahteve predmeta. Student mora da nau~i sve {to jedan
predmet mora da zadovolji.
Stela GUNTA:
- Tapiserija – Ona je bila saradnik KLEA, koji je predavao tapiseriju. Studenti su prvo
i{li kod ITENA na pripremni kurs koji je trajao 6 meseci a za to vreme prolazili bi kroz
sve radionice i nakon toga sami procenjivali {ta im najvi{e odgovara. BAUHAUS se
izdràvao od projekata za industriju. Va`no je da ponuda bude prihvatljiva finansiski i da
materijali nisu skupi. Svi u~esnici su izvodili svoje projekte.
Laslo Moholji-NA\:
Pet godina je vodio pripremni te~aj za BAUHAUS.

- Delo br. 7 – Isprepletani oblici, mobilna skulptura, boju zamenjuje svtlo{}u. Interesuje
ga svetlo. Zainteresovan za sve mogu}nosti skulpture. Ina~e u Bauhausu nema skulpture,
vec studije stati~ko-dinami~kih odnosa. Uradio je projekat ma{ine za scenografiju sa
novim principima. Kroz re{etku se prelama svetlost tako {to se ona okre}e. Skulptura je
postala mobilna, dobija elektromotor. Ma{ina za scenografiju je proizvodila i zvuk.
Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. Vajar koristi predmete u sekundarnoj
funkciji. Nisu po{tovali odre|ene dogme i principe.
Herbert BAJER:
Grafi~ki dizajner. Bavio se pitanjima spektra, tj. pitanjima boja. Kakva je boja i kog
spektra odgovara kojoj povr{ini. Tri savr{ene forme su lopta (krug), kocka (kvadrat),
kupa (trougao). Kvadrat mora biti u su{tini svakog predmeta. Spektar sa dva sredi{ta -
krug i kvadrat. Analiza je koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiè. Profesori su
objavljivali svoje teorijske tekstove. Mnogo su izlagali i pripremali razli~ite publikacije,
knjige i kataloge. KLE, Mohonji-NA\ i dr. objavili su svoja teorijska razmi{ljanja.
Izdavali su i ~asopis sve do 1933 god. U~estvovali su i drugi umetnici kao npr. Rusi i
~lanovi „DE STILA“. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i
vertikala, sliva koja idu vertikalno i sl.). Ceo list je komponovan kao celina, stranica
deluje kao forma, doìvljava se kao jedan sistem, nije samo tekst u centru pa`nje.
Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafi~ki elementi. To je bio jeftin na~in
oblikovanja. Jednostavna {tampa bez mnogo boja, svesno ih redukuju. Fotografija je vrlo
va`na, ovo je jedna od prvih {kola sa ~asovima fotografije. Radili su projekte za izlo`be,
sajamske {tandove i sl. Neki proizvodi su ve~ni, ostali su i do danas nezamenjivi.
Jozef ALBERS:
- Kvadrat – Prou~avao je odnose boja i intezitete boja. Svoje iskustvo je preneo u SAD.
Mnogi umetnici su odlazili u îkago sredinom 30-tih god. Ponovo okupljeni stvorili su
novi BAUHAUS, a îkago je postao najzna~ajniji umetni~ki centar. BAUHAUS je imao
{irok i zna~ajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. Otvorio je novi pristup u oblikovanju
u svim disciplinama koje su uklju~ene u stvaranje jedne ku}e. To je bio najcelovitiji
sistem, ili TOTAL DIZAJN. Umetnici sagledavaju sve potrebe, funkcije, materijale i
cene. Pokrenuli su mnoge ideje, {irio se uticaj po celom svetu. BAUHAUS je preìveo i
Hitlera i II svetski rat i opet ponovo oìveo kada je po~ela obnova. I danas postoji kao
obnovljen. Odràvaju se letnji seminari i pripada svetskom vrhu.
Pol KLE:
[vajcarski slikar nema~kog porekla. Bio je profesor u BAUHAUSU. 15 god. je proveo

u toj {koli. Ro|en je u Bernu, atipi~an umetnik. Prva obrazovanja dolaze od muzike po{to
poti~e iz muzi~ke porodice, bio je violinista, a èna mu je bila pijanistkinja. Lomio se
izme|u muzike i likovne umetnosti, negovao ih je podjednako. U likovnoj umetnosti se
obreo kao zreo ~ovek. 1914 god. je putovao sa MAKEOM u Tunis. To je bilo presudno
putovanje. Stekao je krug prijatelja. U dnevniku pi{e: „Boja me je osvojila i ja sam
postao slikar“.
Bio je {iroko obrazovan ~ovek, poznavalac poezije i filozofije. „Slikar je kao pesnik“,
kaè on. Slobodno je menjao stil i rime. Stalno imrovizuje, ne robuje sistemu, istraùje.
On je iz nejednakih elemenata skovao svoj li~ni slikarski jezik. Radio je tako da sama
slika, mada vizuelno privla~na, ne otkriva svoje puno svojstvo tj. da u nama budi
predstave iako nam umetnik ne kaè {ta ona zna~i.
Za njega je umetnost bila „jezik znakova“. On isto tako zna da u svakom
konvencionalnom sistemu znak ne predstavlja vi{e nego jedan „okida~“. U trenutku kada
ga opazimo, automatski mu pridajemo njegovo zna~enje ne razmi{ljaju}i dalje o
njegovom obliku.
KLE je hteo da njegovi znaci deluju na na{u svest kao vizuelne ~injenice ali ida imaju
svojstvo okida~a.
- Pun mesec – iz 1914 god. Pejza` sa ku}ama i drve}em, ali raspore|eni na druga~iji
na~in, stilizacijom i geometrizacijom. Ose}a se dubok uticaj DELONEA i orfizma (boja
je slika). Poznavao je i kubizam. Na kontrastu se dobija ose}aj prostora.
- Jesen u selu – Niz ku}a koje evociraju uspomenu na jesen, jer imaju jesenje boje.
Koristi boje i ritmove da evocira odre|ene sadràje. Ne razmi{lja da li je apstraktno ili
figurativno, potpuna sloboda.
- Genije – je gre{ka u univerzumu, ne uklapa se u sistem prirode, slobodni nau~nici koji
sami grade fantaziju. Koristio je i radove dece, jer ona stvaraju dela bez presije,
nepo{tuju}i nikakve standarde i kanone.
- Pastorala–ritmovi – pejza`, drevno iskustvo. U trakama su saop{tavali odre|ene poruke.
Pri vrhu je horizont i traka neba. Razli~ite civilizacije i slojevi, kao da je gledano
arheolo{kom sondom. Zainteresovan za prou~avanje pisma, ne samo zbog komunikacije
dvoje ljudi, jer pismo to prevazilazi, ve} zato {to ono nudi otvoreno polje komunikacije,
{to je klju~no za ~ovekovu civilizaciju.
Prou~avao je staro pismo, ~ije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se
moè preneti poruka prepoznatljiva i za ~oveka 20-og veka. KLE je izuzetno plodan.
Radio je 20-ak god.
êsto je radio dela malog formata, menjao tehnike, materijale i podloge. Radio je
akvarele, pastele na staklu, lesonitu... U BAUHAUSU je vodio {kolu tapiserije. Umetnik
moè da se izraàva u svemu {to mu do|e pod ruku, ne ograni~ava ga materijal.
1923-24 god. nailazi ciklus po principu {ahovskih polja i magi~nog kvadrata. KLE je
voleo igre, naro~ito de~ije koje podrazumevaju vizuelne predstave.
- Stari zvuk – Magi~an kvadrat, svaka strana isti zbir, ali za harmoniju boja. Bojena polja
mogu davati isti zbir, takva skala boja daje harmoniski zvuk. Neki su mislili da je to po
ugledu na {ah. Vizuelizuje [enbergovu deseto–tonsku lestvicu. @eli da pokaè zvu~ni ton
njegove slike. KLE ima doìvljaj zvuka kao i KANDINSKI.
- Svetlost i jo{ mnogo toga – Zahteva od posmatra~a da se uklju~i u igru, da prihvati i
u~estvuje u re{avanju rebusa. Usvojio je i neke ideje kubista kao npr. geometrizaciju.
Prihvata i na~in rada poentilista. Ne stavlja boje jednu pored druge, ve} samo koristi
plavu, crvenu i ùtu.
Slabo je razumljiv. Smatrali su da je on zalutao, ali KLE je ipak vrlo zna~ajan za
apstraktne umetnike posle II svetskog rata jer pruà mogu}nost istraìvanja. Knjiga
postojanja je prototip stvaranja, kao {to je Bog stvorio svet, tako i umetnik treba da stvara
svoje delo.
RUSKA AVANGARDA
Naziva se i kao istoriska avangarda ili ruski eksperiment. Obuhvata prve godine 20-og
veka, do 30-tih, a u drugoj polovini 20-og veka javlja se kao neoavangarda. Ovaj
eksperiment je malo gde mogao da se primeni.
- Svetlosti ulice – od BOÔNIJA kao da je najavila ovaj pravac. Imao je izuzetnu
recepciju u Rusiji. Rusija je odràvala konstantne veze sa Italijom. Tradicionalno je
oboàvaju. Italija je za Ruse pojam lepote. Rusi su me|u prvima prihvatili futurizam i
MARINETIJA, sa druge strane MARINETI je bio odu{evljen prijemom u Rusiji
(izvanredna sinhronizacija). Ni{ta manji nije ni uticaj Francuske (simbolizam), uduènje
Mir iskustva (Svet umetnosti) izve{tavalo je o svim va`nim de{avanjima u Parizu. Grupa
velikih Ruskih kolekcionara omogu}avala je Ruskim umetnicima da se upoznaju sa
delima velikih svetskih slikara. To su bili uglavnom ugledni bankari (Sergej [ukin, Ivan
Morzov). Oni su kupovali MATISA, GOGENA, Van GOGA, SEZANA i dr. U vreme
kada nijedni drugi kolekcionari za to nisu bili zainteresovani.
[ukin je, pre svega, kupovao MATISA, zatim PIKASA, GOGENA (danas se sva ta dela
nalaze u muzeju u Sankt Petersburgu). U svojoj ljubavi prema umetnosti [ukin nije bio
egoista. Nedeljom je otvarao svoj salon i sam je sprovodio zainteresovane posetioce i
tuma~io im radove. To sve je bilo od velikog zna~aja za Ruske umetnike jer su i bez
odlaska u Pariz mogli da vide i prate sva savremena kretanja.
Kubizam je doneo odlu~uju}i raskid sa starom umetno{cu. Predmet treba da se
posmatra simultano. Ideja kubizma je bila veoma va`na za Ruse, ali nisu je prihvatili kao
recept. Oni su razmi{ljali konceptualno, na nivou pojmova. Ozbiljno su razmi{ljali o
predmetu i prostoru. 1912 god. Apoliner je u svojoj knjizi predstavio ideje kubizma.
Ruska sredina je u prvoj polovini 20-og veka bila vrlo burna i dinami~na i u takvom
burnom previranju jednako je u~estvovao i slikar i muzi~ar i pesnik i pisac (grupe su
~esto multidisciplinarne).
Uticaj PLAVOG JAHAÂ (KANDINSKI) i ~itava njihova ideja je bila jako bliska
Ruskoj kulturnoj sredini jer su mnogi Ruski umetnici u~estvovali na izlo`bama PLAVOG
JAHAÂ zajedno sa KANDINSKIM.
Sergej JAR\INJEV:
Ruski balet, Ruski tekstovi, muzika, koreografija, scenografija i kostim. Na nekim

predstavama Ruskog baleta sara|ivali su i PIKASO i MATIS. Bila im je ~ast da sara|uju
sa jednom takvom umetni~kom trupom. Koncentracija je bila u dva grada: Moskva i
Sankt Peterzburg. Organizovane su razli~ite izlo`be i razli~ita udruènja (jedna od izlo`bi
je bila 1912 god. i ona je bila {amar dru{tvenom ukusu). Izlagali su mnogi umetnici:
Vladimir MALJEVI^, LARIONOV i dr.
Mihajlo LARIONOV:
- Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. Linije svetla, zra~enja. Odlu~io je da

svoj pokret nazove lucizam (rejonizam), licio (lat.) – svetlo.
Umetnica GONCAREVNA odmah mu se pridruùje (kasnije mu postaje supruga).
- Devojka na ulici – usvojio stvaove futurista. Usvojio multicipaciju oblika da bi do~arao
njihovo kretanje. Pojavljuju se slova na slici (ikone – to su upotrebljavali i PIKASO i
BRAK, mo`da je to video od njih). Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu.
Dok je bio u vojsci slikao je na na~in primitivnih majstora. Slikalo se po vojnim
zgradama (grafiti po zidovima vojnih WC–a i sl.). To je jako vre|alo tada{nju vlast i ljude
od ukusa. LARIONOV je namerno i svesno koristio dela primitivnih umetnika.
Natalija GONCAROVA:
- Zelena i ùta {uma – Ima jedan bojeni ritam. Nagla{ene linije sila (svetla). Intenzivan
kolorit, ~isto bojene povr{ine (kao fovisti). To se moglo videti na Ruskim ikonama i
delima folklorne umetnosti.
Kazimir MALJEVI^:
Iako se jo{ 1910 god. pojavljuje na izlo`bama u Sankt Peterzburgu, on se ozbiljno

predstavlja tek 1913 god. i to projektom pod nazivom:
- Pobeda nad suncem – Sunce predstavlja ìvot na na{oj planeti. MALJEVI^ predstavlja
ne{to u su{tini ja~e od ìvota. Ne{to {to }e biti sna`nije od na{e ontolo{ke veze sa
Suncem. Situaciju u kojoj }e ìvot izgledati druga~ije (futuristi~ka i utopisti~ka ideja).
- @ena sa vedrima – Na poluzi su dve kante sa vodom (na dva kraja) koje su ène
stavljale preko ramena. Ovde se vidi sinteza dva stila, kubizma i futurizma. Futurizam
vra}a boju koja se uklopila u taj ritam izlomljenih kubisti~kih formi.
- O{tra~ – Poku{ava da nao{tri no` (ili makaze) na tocilo. Mo`da je ovde jo{ vi{e usvojio
ideje futurizma jer insistira na brzini. Radio je scenografije koje }e ga izvu}i iz kubo-
futurizma, koji je do tada negovao. Da je ostao samo na ovome MALJEVI^ bi bio samo
jedan od pripadnika kubo-futuristi~kog stila, ali on je naslikao sliku za koju su rekli da
predstavlja kraj umetnosti (dalje se od toga ne moè ni{ta uraditi).
- Crni kvadrat (na beloj osnovi) – postoji i „belo na belom“ , ali to je u slede}oj fazi.
1915 god. MALJEVI^ je napisao manifest u kome kaè da njegov posao (posao
umetnika) nije da od ìvih predmeta pravi mrtve stvari tako {to }e ih slikati, ve} umetnik
mora da gradi jednu nad-stvarnost.
SUPERMATIZAM - Bespredmetno slikarstvo koje se ne}e baviti obi~nim, vidljivim
predmetima. SUPERMACIJA – Nadvisivanje, nadmo}nost (nad Suncem). Jedan novi
po~etak. Zalaè se za prevlast ose}ajnog i duhovnog nad predmetnim u slikarstvu. Ve} u
prvim scenografijama koristio je taj crni kvadrat, ali tek godinu dana kasnije razmi{lja o
tome kako da to i naslika. Taj rad ni{ta ne prikazuje ve} govori o nekim univerzalnim,
klju~nim formama. Postavlja novi zahtev pred umetnika. Ogroman broj studija je
napravio analizirajuci SEZANOVE „Karta{e“, {to mu je pomoglo da na|e taj univerzalni
klju~ tj. KVADRAT. Za{to crn? Zato {to je hteo da pokaè da je to kraj himeri~kog
odnosa umetnika prema prirodi. Vra}a se istraìvanju prauzroka.
Neprihvatljivo je da umetnost ima samo jedan ugao posmatranja. To je prolazno,
efemerno. Zalaè se za jedan sistem. Govori se da je slikarstvo jezik, da ima svoju
sintaksu. Uticaj Ruskih lingvista koji su povezivali znak sa zna~enjem (radili su
istraìvanja tipa kako funkcioni{u bajke) imalo je uticaja i na umetnike. Mora postojati
jedna unutra{nja struktura jezika umetnosti. Sa supermatizmom zavr{ava se jedna
vekovna tendencija umetnosti. Supermatizam predstavlja jedan trascedentalan pojam.
Slikarstvo mora uzeti u obzir i 5-u dimenziju. 4-tu su uveli futuristi i kubisti za vreme
kada je An{tajn izveo teoriju relativiteta.
Peta dimenzija je dimenzija energije, koja postoji u ose}anjima. Umetnik mora da uo~i
odnose izme|u razli~itih energija u prostoru. Razli~ite energije zna~e razli~ite boje i
forme.
Istraìvao je razli~ite bojene odnose i kompoziciju u istom smislu. Vrlo je vaàn ritam
jer prostora nema (zato {to je apstraktan).
Od 1915 do 1920 god. MALJEVI^ je razvijao teoriju supermatizma, jako je mnogo
pisao i to jednim zaumnim jezikom (ne koristi se obi~nim recima). Koristi se
simboli~nim porukama (kao Biblija, razumete samo prvi nivo ako ste malo obrazovani, a
ako ste vi{e obrazovani razume}ete drugi nivo, a jo{ vi{e nivoa ako imate i duhovnu
misao). Oslanja se na Rusku teolo{ku misao. @eli supermatizam da predstavi kao jednu
novu religiju.
- Crni kvadrat –
- Ljubi~asti trougao –
- Crveni konjanici – slika koju je uradio pred kraj ìvota. Umro je u 40 i nekoj god. ìvota
{to zna~i da je stvarao samo oko 10 god.
Vladimir TATLJIN:
Bio je veliki vajar, pre svega, ali i jedan umetnik svestranog interesovanja. Od velike je
va`nosti kao i MALJEVI^. Sve je po~elo tako {to je on odlu~io da mora oti}i u Pariz i
upoznati PIKASA. Ve} kao mlad ukrcao se na brod i putovao je po svetu (zbog
porodi~nih okolnosti). Priklju~io se folklornoj trupi (svirao je harmoniku), jer nije imao
novca. Tako je i do{ao do PIKASA i ponudio se da radi u njegovom ateljeu ( da pere i
~isti), ali je i PIKASO tada bio siroma{an i nije bio u mogu}nosti da hrani jo{ jedna usta.
Tako da je TATLJIN povremeno dolazio kod njega u atelje, a ostatak vremena je bio na
ulici. U PIKASOVOM ateljeu najvi{e se divio reljefima. PIKASO je koristio predmete
sekundarno. TATLJIN sledi njegov primer i sakuplja razli~ite predmete. Sve to zajedno
konstrui{e. Zato se prevac zove KONSTRUKTIVIZAM. On ih je nazivao kontrareljefi,
zato {to delimi~no izlaze u slobodan prostor i teè slobodnom prostoru. Koristio je ono
{to je video kod PIKASA, razli~ite materijale. Neva`no je bilo da li se oni slaù jedni sa
drugima, ali svaki materijal on po{tuje i ne prera|uje, ve} ih koristi onakve kakvi jesu
(vernost materijalu). Druga bitna stvar je vernost ideji (skulptura ne treba da imitira
prirodu, ve} da bude objekat sama za sebe).
- Spomenik tre}oj internacionali – Najve}e njegovo delo. Zami{ljeno je da bude visoko
oko 400m. Ovaj projekat zami{ljen je u vreme burnih revolucionarnih de{avanja.
MALJEVI^ je bio na strani revolucije, ali je bio po strani de{avanja, dok je TATLJIN bio
angaòvan najvi{e od svih, zbog ~ega je i imao sukob sa MALJEVIÊM. Revolucija je u
po~etku podràvala ovakva revolucionarne ideje (putuju}e izlo`be vozovima, spektakle
ne trgovima, godi{njicu ulaska u zimski dvorac i sl.). Umetnici su dali snaàn pe~at novoj
vlasti (plakati, propagandni materijali), ali na àlost revolucija jede sopstvenu decu i ve}
je 1930 god. zabranjen svaki vid udruìvanja. Postoji samo jedna umetnost, a to je
SOCREALIZAM.
- Maketa – ra|ena je za spomenik tre}oj internacionali. êlicna konstrukcija drì forme od
stakla. Svaki od spratova (prostora) ima odre|enu funkciju (jasna dru{tvena uloga).
Predvi|ena su de{avanja u kongrasnim dvoranama, bibliotekama, partiskim prostorijama.
Na vrhu su predvidjene radio stanice (za emitovanje parola tipa „danas smo svi sre}ni“).
Zamisao je bila da se donji nivo (kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao
zemlja), drugi nivo (piramida) za mesec dana, cilindar za nedelju dana a loptica tj. polu-
lopta na vrhu, za jedan dan. Ovo je bila vrlo smela ideja, jedan vizionarski spomenik. Pre
ili posle njega o tome sli~no ni{ta nije predloèno. TATLJIN je npr. projektovao i takve
stvari kao {to je odelo za Rusku zimu (telesna toplota kruì i greje telo kao pe}). 20
poslednjih godina svog ìvota posvetio je pravljenju ma{ine za letenje. Radio je analize
razli~itih vrsta krila (kako lete vilini konjici, insekti...). Naravno, nije uspeo to da smisli.
El LISICKI:
Poznatiji kao ELEAZAR. Bio je ruski jevrejin.

- Proun (1,2,3,4...20...30...) – su nazivi njegovih dela. On je autor koji je napravio sintezu
izme|u MALJEVIÊVOG supermatizma i TATLJINOVOG konstruktivizma.
Iz domena primenjene umetnosti, radio je plakate. Jedan od njih je bio:
- Beli i crveni – Beli je ostatak ruske carske vojske koja je poku{ala da zaustavi prodor
revolucije. Dva pola istog naroda sukobljavaju se u gra|anskom ratu. Ovo je militantan,
propagandni plakat. îsto i jednostavno graficko re{enje. Beli krug, crveni trougao,
pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti.
Radio je i ilustracije za knjigu Majakovskog - Ledi Mar{ (super tipografski).
1922 god. posebno je zapaèn. Napravio je arhitektonsku postavku za Rusku izlo`bu u
Berlinu.
METAFIZI^KO SLIKARSTVO
\or|o De KIRIKO:
Metafizika – termin \or|a De KIRIKA. Pominje se u njegovim spisima. On je osniva~
{kole i ~itavog koncepta. Njegovi naslednici, MORANDI i KARA ni{ta novo nisu
doneli.
Ova {kola traje izmedju 1910 i 1920 god. ali KIRIKO slika do 1930 god. Vra}a se
iskustvima tradicionalne umetnosti.
Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. Ne u~estvuje u umetni~kim
promenama kao ve}ina pokreta. Metafizi~ko slikarstvo se od samog po~etka smatra kao
izolovana {kola. Poku{ava da izgradi ne{to {to je u duhu tradicije, prilago|eno novim
potrebama. KIRIKO èli da otkrije ne{to iznad fizike (meta), ne{to trascedentalno.
On ide daleko. Slikarstvo metafizi~ke umetnosti zahteva osobitu senzualnost, jednu
vrstu vidovitosti. On ozbiljno analizira program i estetiku. Smatra da je metafizika
odvajanje od sveta imitacije. Ne zalaè se za revolucionarne stavove (slika je
dvodimenzionalna povr{ina koja gradi svoj svet). On prihvata realnost, ali èli da je
prevazi|e (kao nema~ki filozofi romanti~ari - Kant).
KIRIKO je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. Otac mu je bio gra|evinski
inènjer i bio je u Gr~koj. KIRIKO stoga poznaje antiku. Sve to dokazuje {irokim
teoriskim radom. Njegovi tekstovi su tekstovi filozofa. Koristi semioti~ke grupe simbola
(analizira osnovne geometriske forme, kao prauzrok sveta – pravilni poluluk). U analizi
luka uvek je imao ose}aj neizvesnosti. Delimi~no re{enje za njega je luk, forma koju
treba koristiti u slikarstvu. 1910 ide u Pariz. 1912 god. se druì sa Kubistima (sinteti~ki
kubizam).
- Enigma sati – Prvu podr{ki KIRIKU dao je Apoliner Gijom koji mu je pozirao.
Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. Slika podse}a na èleznicku stanicu. Prisustvo
apsurdne arhitekture se ose}a. Ne postoji deformacija usled prisustva perspektive, nema
informacija o duìni ni veli~ini. Imamo utisak melanholije. KIRIKO se divi arhitekturi
(posebno ure|enju rimskih gradova i Egipta). To je vrsta proro~kog, natprirodnog,
ljudskog pona{anja. [panski trg je za njega inspirativan. On ga deformi{e. KIRIKO je
{iroko obrazovan. Ne èli da menja ne{to bitno po pitanju sadrìne. Dosledan je starim
sièima kao {to su arhitektura trga (kvatro}ento), mrtva priroda i manikine (kroja~ke
lutke. Trudi se da uhvati drugu stvarnost.
- Mrtva priroda – iz 1913 god. Uz torzo i banane pojavljuje se i arhitektura sa lukovima.
Ne zna se kako je organizovan trg zbog velike senke. Sama mrtva priroda je alogi~na.
Proporcije torzoa su pomerene. Izgleda kao da je od gume, od nekog mekog materijala.
Senke su previ{e tvrde. Banane, ne{to {to pripada prirodi (1913 to je bilo egzoti~no,
retko vo}e, retko vi|eno u Evropi). Tu se nalazi i zagonetan predmet - sova, predmet
pro{losti koji asocira na daleku arheologiju. U pozadini je voz a prostor se preseca njim.
Tu su i jedra. Ne znamo {ta je iza zida, kopno ili more? EFEKAT KIRIKO je me{anje
stvari koje se u prirodi ne sre}u zajedno. Taj efekat prihvataju i razra|uju nadrealisti.
- Prorok – Neki italijanski istori~ari smatraju da je KIRIKOV brat imao jednu predstavu
u kojoj jedan glumac niti govori, niti se kre}e. Efekat je bio iznena|enje i nelagodnost, te
je KIRIKO bio inspirisan tom idejom. Ova lutka je izgubila ruke, ima krajnje
neuobi~ajene forme tela, ima jedno oko (kao kiklop). Lutka drì lenjir i sedi pred jednim
arhitektonskim planom. Sve kao da je sme{teno na scenu. Senke su nelogi~ne i nema
senke od table. Ova igra senki je bila interesantna KIRIKU koji se ne drì predmeta.
Karlo KARA:
Napu{ta futurizam krajem I svetskog rata kada, dok je mobilisan, sre}e KIRIKA koji je
u to vreme tako|e u vojsci. Po povratku iz Pariza, u Firenci, biva odu{evljen \OTOVIM
radovima i italijanskim izborom boja. Imitira slikarstvo freski. Linija je ugravirana preko
debelih slojeva boje.
\or|o MORANDI:
Jedan od najve}ih italijanskih grafi~ara 20-og veka. Svakodnevi geometrizovani

predmeti, ravnomerno organizovani, koji ~ine zatvoreni sistem, odlika su njegovih dela.
U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa).
PARISKA [KOLA (1911-1915)
Amadeo MODILJANI:
PARISKA [KOLA – Termin koji se pojavljuje odmah posle I svetskog rata. Bilo je
te{ko definisati razli~ite pojave koje u~estvuju u umetni~koj sceni Pariza, a nisu
Francuzi.
MODILJANI se odli~io da sve te pojave nazovu Pariska [kola (kod nas isto tako
nastaje Beogradska [kola). Parisku [kolu ~ine razli~iti autori, naj~e{ce jevreji odnosno
isklju~eni, odba~eni i prognani umetnici. MODILJANI dolazi iz Italije. Bio je jevrejin.
Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mi{ela. Taj prostor je mesto druènja i
pomaganja. Tamo je ve}ina njih siroma{nih. MODILJANI u Pariz dolazi ve} na~et
tuberkolozom. Pripada uglednoj dobrostoje}oj porodici bankara, ali ve} po~etkom 20-og
veka otac je bankrotirao i ubio se te on ostaje sam sa majkom. Bio je veoma obrazovan i
dosta je putovao. Odlu~io je da do|e u Pariz da sam obezbedi umetni~ku karijeru. Po
dolasku, sre}e se sa BRANKUSIJEM, sa kom i deli atelje. Po~inje sa vajarstvom.
Interesuje ga primitivna plastika. Njegovo slikarstvo nije sistemati~no. Crteè menja za
pi}e za kafanskim stolom. Kombinuje tehnike. Mnogo njegovih dela je izgubljeno.
- Portret devojke koja sedi – Osetan je uticaj japanske umetnosti. On ne prihvata ideje
kubizma. Vi{e se okre}e ekspresionistima i neoimpresionistima, kao i ve}ina umetnika
Pariske [kole. Vidljiv je izlomljen potez. Mnogo usvaja od ENGRA i to usvaja njegov
precizni, meki crte` koji defini{e formu.
- Pesnik Zborovski – Najuspe{nija njegova dela su dela prijatelja. Vrlo ~esto su to
deformisani portreti. MODILJANI èli da predstavi svoj doìvljaj. U pozadini se vidi
uticaj Sezana i u modulaciji (valersko zasi}enje).
- Maks @akob – Radio ga je i Pikaso. Podseca na de~iji crte`. Linija ne defini{e forme
do kraja. Uvek koristi debelu, tamnu konturu koja defini{e velike povr{ine boja (kao
neoimpresionisti).
- Akt koji leì – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naro~ito leèci akt),
pogotovo {to su prese~eni i agresivno upu}eni posmatracu.
1920 god. MODILJANI je umro od tuberkoloze, a njegova poslednja ljubav @ana se
ubila malo posle toga. Danas se on vrlo ceni zbog nenametljive ekspresivnosti.
Haim SUTIN:
Dolazi iz Rusije, jevrejin. Imao je èlju da upozna dela Van GOGA, te dolazi u Pariz ali
tu ìvi u oskudici. Bio je zatvoren umetnik, skoro da ne izlazi iz ateljea. Kada je prvi put
napustio Pariz i oti{ao u provinciju 30-tih, tamo su dolazili Amerikanci i do SUTINA
dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva njegova dela (preko 100 radova). On je izraziti
ekspresionista.
- Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. Izraziti je figurativac, kao i ve}ina iz
Pariske [kole. Koristi debele slojeve paste. Kolorit mu je intenzivan, boji direktno iz tube
(vidi se trag). Intenzivna crvena, bila je presudna za BEJKONA.
- De~ak sa ciglom – Vi{e li~i na starca, deformisana figura sa ogromnim rukama,
deformisana je i igra~ka. Daje nelogi~an ose}aj, sloèna psihologija. Dekadencija i
melanholija, to su njegove slike. Deluju kao apokalipti~ne vizije.
Mark [AGAL:
[AGAL dolazi iz Vitebska, u~male palanke iz Ruske nedo|ije. Bio je vrlo obrazovan.
êsto je koristio herbejske izraze. Svi su o~ekivali da }e postati rabin. Vezan je za rodni
grad, kroz prozor mu se vidi ajfelova kula, a na platnu je motiv iz zavicaja. [AGAL
prihvate ideje kubizma (geometrizacije, se~enje planova, prostor je slobodno
kombinovan) me|utim, njega odlikuje snaàn kolorit ({to nije karakteristika kubista), kod
njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu.
- Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magi~an broj, jevrejski kultni broj.
- Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena, radnje, prostora, odnosa u oblicima.
Prisutna je namerna naivnost izraza. Snaàn kolorit, bojena povr{ina, ne po{tuje lokalni
ton.
- Pad an|ela – Insistira na jevrejskim tekstovima. Posle II svetskog rata ide da slika
tavanicu. Vidi se raspe}e, Rusko selo, an|ele i proroke. Slika je mala pri~a o smislu sveta.
- @ena i riba – Grafika, pored crteà i ulja, njegova omiljena disciplina. Oprobao se i u
zidnom slikarstvu i u ilustracijama (La Fontena i Biblije). Poeti~no, fantasti~no, stvarno-
nestvarni svet.
DADAIZAM
Dadizam je antiumetnost, demistifikacija umetni~kog dela. Krajnje jasan revolt u

odnosu na sve institucije dru{tva. Umetni~ko delo mogu}e je realizovati u bilo kom
trenutku od strane bilo koje li~nosti. Zalaù se za primitivizam. Oni ne odri~u postojanje
stvarala{tva (umetnosti), ali se zalaù za demistifikaciju tog zavr{nog umetni~kog
projekta. Smatrali su da je sve to podlo`no propadanju, ali sam ~in stvaranja, to je cilj (u
tom smislu nije antiumetnost).
Dadisti su bili me|usobno vrlo razli~iti. Prvi put se Americka scena uklju~uje u
umetni~ke tokove. Odatle se {iri u Nema~ku, zatim u [paniju, ê{ku (Prag) ~ak i u
Beograd, Zagreb, Ljubljanu i kona~no se stacionira u Parizu i tu se i zavr{ava.
Tristan CARA, jedan od protagonista dadista u Cirihu, smatrao je da se autor naziva
DADA (drveni konji}, igra~ka). Drugi su smatrali da je to univerzalna re~ koja se
izgovara isto na svim jezicima. Sam termin DADA nije bio strogo ograni~en na sam
naziv grupe. Vi{e je predstavljao simbol otpora. Koncept DADE je ne{to potpuno
druga~ije. Svesno zalaganje za apsurd, paradoks (to je bio osnovni postulat).
Ruga se svim vrednostima gra|anskog kapitalistickog dru{tva, to je predmet ismevanja
tj. malogra|an{tina. êmu stvarati nova umetni~ka dela ako ih ratovi stalno iznova ru{e?
Dadaizam je suo~en sa takvom moralnom krizom da odlu~uje da druga~ije deluje.
DADISTI U CIRIHU:
Ciri{ka grupa DADA osnovala je ~asopis ''Der Dada'' 1918 god. u kome su se
pojavile, ne samo ilustracije, ve} i literarni radovi, oblici vizuelne poezije, najrazli~itiji
eksperimenti i kombinacija razli~itih umetnosti (muzika, scena, poezija, ilustracije po
zidovima). Organizuju ve~eri posve}ene odre|enim temama. Vrlo ~esto svesno su
organizovali skandale (crna~ki bubnjevi, pevanje, vri{tanje) {to je izazivalo veliko
negodovanje u javnosti. Svesno su insistirali na odre|enoj agresivnosti, predlagali su da se
poru{e sve institucije dru{tva a akademije su bile prve na udaru.
Hans ARP:
Organska apstrakcija. Koristi jednu vrstu reljefa koja se koristi organskim formama
koje on u odre|enoj meri geometrizuje.
- Cvet i ~eki} – Sa slikarstva prelazi na kola`, pa reljef (strukturalni). Skice radi bacaju}i
komadi}e papira na sto, spontano.
Sofija Tauber ARP:
Supruga Hansa Arpa. Oni su poznavali ideje PLAVOG JAHAÂ (Minhen,

KANDINSKI). Zainteresovani su za ideje {irenja apstrakcije. De{avaju se prve velike
migracije preko Atlantika. Mnogi umetnici odlaze u Ameriku. Marsel DI[AN je bio jedan
od najzna~ajnijih me|u grupom umetnika koji su stigli u Ameriku (pored njega su bili i
PIKABIJA, Man REJ i dr.).
- Kvadrati, pravougaonici, lukovi i krugovi – Namerno daje ovakav naziv, jer ne èli da
naslovi imaju preneseno zna~enje.
Frensis PIKABIJA:
Poreklom Kubanac, pripadnik bogate kubanske porodice. Stalno putuje po svetu. Hobi
mu je skupljanje automobila. Dendi u krilu dadista. To ga nije spre~ilo da formuli{e
interesantne ideje koje se baziraju na ma{inskoj tehnici.
- Portret kao fotografska kamera – Portret ~uvenog ameri~kog fotografa Alfreda
[TIGLICA. Ma{inska estetika.
- Parada ljubavnika – Dve ma{ine kao de~ak i devoj~ica. Prostor je nedefinisan. Imamo
sukob, nema jedinstva prostora. On se ruga, parodira, namerno koristi jezik pro{losti
stavljajuci odrednice prostora. Koristi natpise u slikama, obi~no su nazivi slika stajali van
slike, ali on obavezno stavlja na slike. Slova su namerno izvo|ena de~ijim rukopisom.
- Dete karburatora – Uvodi vrlo zanimljive ideje. Neka vrsta grafema (odre|enih
grafi~kih znakova). Pojavljuje se na slici pored naziva. Koristio je i poznate predmete, ali
i neke koje samo asociraju na ma{inski svet, a u stvari ni{ta ne zna~e. Neki su smatrali
da je dadaizam kona~an kraj umetnosti.
- @ena od {ibica – Koristio je {ibice i ukosnice. Potpuno obi~ne predmete, da bi od njih
napravio umetni~ko delo.
Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali
umetni~kom stvaranju. Sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom.
Marsel DI[AN:
Pripada umetni~koj porodici. Rajmon Binon DI[AN, njegov brat, bio je skulptor, a
sestra slikarka. Imao je sedmoro dece i svi su bili umetnici.
Stavljao je svoj potpis na ve} gotove proizvode (npr. polica za boce, lopata za sneg i
dr.) pa bi ih izloìo kao umetni~ka dela. Tako je i „doterao“ jednu reprodukciju
LEONADROVE Mona Lize.
- Akt koji silazi niz stepenice – iz 1912. Slika koja je izazvala skandal. Preterano je
agresivna i ulazi u svet umetnosti na velika vrata. U su{tini pripada kubizmu, mada
koristi multiplikovanje forme (futurizam) da bi do~arao kretanje. Kasnije u jednom
intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija.
1913 god. potpuno odbacuje sliku na platnu. Najzna~ajnija njegova delovanja su
skulpture koje se nazivaju REDIMEJD, delo koje ve} postoji, ve} je sluìlo odre|enoj
funkciji. Umetnik samim ~inom odluke ve} stvara umetni~ko delo, umetnost je odluka!
- Sa tajnim zvukom – Klupko kanapa i metalna polica ali u umetni~kom kontekstu.
Preneto u galeriju ili muzej i sa odre|enim teoriskim delovanjem, stvara se umetni~ko
delo.
- To~ak na kuhinjskoj stolici – skulptura
- Drobilica za ~okoladu – Osim {to je radio redimejd, i sam je kostruisao predmete sa
odredjenom funkcijom koja je besmislena. Kada se krene u analize ovog predmeta vidi se
koliko je nelogi~an i kako nema nikakvu funkciju.
Po{to DI[AN nije hteo da mistifikuje umetni~ko stvarala{tvo, kao i same predmete,
nije gajio strahopo{tovanje prema svojim delima. Pustio ih je da propadnu. Skoro svi
njegovi predmeti su propali. Ono {to se danas moè videti po svetu su kopije (prve kopije
su ura|ene 1964 god. u tiraù).
- Portret Mona Lize sa brkovima – Postoje i neka slova. To je {ifra na francuskom za
neki uvredljivi izraz. Ruga se toj ve~itoj impresioniranosti ljudi ovom slikom. Me|utim,
njegova je postala podjednako popularna kao i LEONARDOVA.
- Za{to ne kinuti – kantar, obi~an mali kavez u kome su poslagane male kocke (nekad je
za ovakve kockice koristio mermer, nekad {e}er - oli~enje kristalizacije tj. misaonog
procesa).
Prezire po{tovanje zanata u umetnosti. Umetnik treba da bude filozof, a ne majstor.
Zato mu je LEONARDO bio veliki uzor. êsto je tvrdio da ne}e da bude glup kao slikar.
- Veliko staklo – Radi od 1913 do 1923 god. Sve {to je naslikano, uliveno je u staklu.
Nevestina vizuelna imaginacija. Gore je nevesta, slobodna a dole je neènja podveden
njoj. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo.
Kad su mu javili ovu vest sa tugom, on je rekao: „odli~no, kona~no je gotovo“! Cenio je
tu slu~ajnost. Ova slika tj. staklo uvek je druga~ije. Na njemu se uvek ogledaju odre|ene
pojave. O ovom DI[ANOVOM delu napisane su knjige i knjige (alhemija, filozofija).
- Pisoar – Izloìo je u Njujorku i nazvao fontana.
- Tun – Njegova poslednja slika. Posle se posvetio igranju {aha.
Koristio je razne pseudonime.
Man REJ:
Zna~ajan je jer je prona{ao jednu foto-tehniku (bez fotoaparata) koju nazivamo

rajograf (fotogram). Preparirani papir se osvetli, razvije i fiksira. Koristi razli~ite
predmete (uglavnom transparentne) kako bi svetlost samo delimi~no pro{la kroz njih.
Kristijan [AD:
Tako|e koristio fotograme u odre|enim dadaisti~kim izdanjima (Cirih). Misli se da je

pre Man REJA koristio ovu tehniku.
DADISTI U BERLINU:
Formira se jedna grupa mladih umetnika nagla{eno politi~ki angaòvana. Prvi put
koriste foto-kolaè (iz novina, ~asopisa) zajedno sa tekstom tj. slovima.
Nema~ka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog II svetskog rata. Nastaje vreme velikih
inflacija te su koristili i nov~anice u kolaìma.
Raul HAUSMAN:
- Glava – Jedan ovakav kola`

- Mehani~ka glava – Skulptura koja ukazuje na ljude koji se pona{aju kao lutke (roboti)
koji trpe razli~ite torture od strane vlasti. ôvek je robot, li{en samostalnog rasu|ivanja.
- TATLJIN – Foto kola` koji predstavlja Vladimira TATLJINA (Ruski konstruktivizam)
u njegovom prostoru sa letelicom (koju je ovaj poku{avao da napravi).
Hana HAREG:
Veoma uporna, istrajala je u pravljenju kriti~kih slika (kolaà) koji govore o

savremenom dru{tvu.
- Rez kuhinskim noèm – aludira na sam nastanak ovakvih kolaà (seckanje papira,
novina...).
- Autoportret –
- Dnevnik – Ova vrsta umetnosti sa pojavom Hitlera osu|ena je kao degenerativna ume-
nost. Hana je svoja, kao i dela svojih savremenika, sa~uvala zakopav{i ih u svojoj ba{ti.
Georg GROS:
Tako|e pripada Berlinskoj Dadi. Inspirisala ga je mr`nja. Radio je karikature i to crte` i

akvarel.
- Kola` – koji predstavlja inìnjera Hartfelba.
Nacizam ga primorava na begstvo u Ameriku. Tamo je doziveo totalnu metamorfozu.
DADISTI U HANOVERU:
Kurt [VITERS:
- Dobro sklopljeno – tako|e koristi predmete kojima daje jedno novo zna~enje i zove ih
MERC. Gradi i ku|u na taj na~in (zove se MERCBAU) od razlicitih predmeta. Sa
dolaskom Hitlera, MERCBAU je sru{en, ali kasnije pravi novu.
- MERCBILT - slika od razli~itih materijala.
DADISTI U KELNU:
Maks ERNST:
Delovala je jedna grupa zahvaljuju}i Hansu ARPU. On upoznaje mladog Maksa

ERNSTA koji pravi jedan skandalozan nastup u Kelnu gde je publiku uvodio kroz WC u
soare.
- Malo bolestan konj – Koristi ise~ke iz razlicitih anatomskih atlasa koje slobodno
kombinuje.
NADREALIZAM
Jo{ jedan avangardni pokret koji traje od 1924 do 1933 god. Ideje avangarde prisutne
su i u drugim tekovinama umetnosti, ali ti izvorni principi nazivaju se istoriskom
avangardom, kako bi se lak{e pratio razvoj ideja. I postmoderna prihvata neke principe
avangarde. Avangarda odbacuje akademski pristup umetnosti i sve su avangarde imale
lo{u komunikaciju sa dru{tvenom zajednicom, zahtevale su da se dru{tvo promeni u
skladu sa njihovim zahtevima. Ruska avangarda je oti{la najdalje poku{avaju}i da
oblikuje nove istitucije (princip je paradoksalan – umetnost gradi utopisti~ko dru{tvo i
stoga se kre}e u novi svet). Ti sukobi doveli su do toga da se avangarda ne zaboravi (a i
ne moè se re}i da su neuspe{ni i proma{eni, iako nisu ostvareni) i neki od pojmova
avangarde su ipak {iroko prihva}eni. Treba gledati elasti~no na projekte avangarde. Ona
je imala {irok uticaj tokom 20-og veka i ekspresionizam koji neki smatraju avangardom i
apstrakcija traju ceo 20 vek, kao i tradicionalna umetnost. U raznim situacijama neku
pravci su vode}i, a neki prate}i.
1924 god. Andre Breton (lekar, pesnik, multidisciplinarni umetnik) napisao je
MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega odnosi na knjièvnost. Nadrealizam se
zasniva ne principu automatizma misli. Tok misli ne}e biti podre|en racionalnom rasu|
ivanju, ve} }e se jasno ispoljiti podsvest. Racionalnost i podsvest su ravnopravni.
Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. Breton, zahvaljuju}i iskustvu (za vreme rata
radio je kao lekar u bolnici), imao je uvid u podsvesnu stranu misli. Video je va`nost toga
da se ljudi oslobode strahova i to su radili psihoanalizom. Izgubljene generacije mladih,
posle rata, ostale su bez poverenja u principe ~ove~nosti i umetnosti, izgubili su veru u
stvarala{tvo. Psihoanaliza moè doprineti da se umetnikova ma{ta razvije ukoliko se
mozak oslobodi racionalnog. Umetnost obostrane realnosti je podsvest, skriveni svet.
Potenciraju se halucinacija, vizija i san. Frojd isti~e va`nost sna. Ne treba odbacivati
snove jer su to slike podsvesti koje pomaù re{avanju bitnih problema li~nosti. Ova tema
je postala ravnopravna sa drugim, ~ak zauzima vode}e mesto. Ona poti~e jo{ od De
KIRIKA i njegovog metafizi~kog slikarstva.
Efekat De Kiriko je zna~io druga~ije gledanje na stvarnost. De KIRIKO je insistirao na
nadprirodnim elementima, vi|enju sveta na metafizi~ki nacin, iznad fizi~kog.
Osloba|aju se od malogra|anskih tendencija, vide izvan stvarnosti i za to koriste odre|
ene metode. âk su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi do{li
do novih otkri}a. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi –
Filip Supo, Andre Breton), ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma.
Rasprostranjen je {iroko po Evropi, ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom II svetskog
rata oti{li u Ameriku). Ovo je izrazito individualisti~ki pokret, po{to se insistira na
automatizmu misli, rad podsvesti je razli~it kod svakog umetnika, pa se Nadrealizam ne
razlikuje samo od sredine do sredine, ve} i od umetnika do umetnika. Te{ko je
sistematizovati ovaj pokret, tome su se protivili i umetnici, ali se izdvajaju dva toka: 1.)
apstraktni (Huan MIRO, Andre MASON) i 2.) figurativni ili metafori~ki (Iv TANGI,
Salvador DALI, Rene MARGIT).
Maks ERNST:
On se moè uvrstiti u oba toka (dadaizam i nadrealizam) jer je jednako eksperimentisao

u njima. Sama ideja nadrealisti~kog slikarstva je doìvela velike otpore. Ako je
automatizam misli dozvoljen u poeziji, to se ne moè dozvoliti u slikarstvu, jer ono kao
disciplina ne moè pratiti tok misli. Proces slikanja zahteva vreme gde se moè pratiti tok
misli. Nadrealisi su vi{e cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slu~aju. Slucaj ili
igra? Ono {to je ranije postojalo kao igra, sada dobija naziv umetni~kog rada. Umetnik
nacrta ne{to, pa savije papir da se to ne vidi, onda neko drugi nacrta ne{to na istom
papiru itd. Posle se papir razvije i zajedno ti crteì daju celinu. Ne vode se u radu
nikakvim moralnim principima.
Frota` je tehnika koju je izmislio ERNST, i bila je vrlo va`na za njegov rad. Papir je
pao na pod, ERNST ga je pritisnuo i na njemu se dobija struktura drveta. Ova metoda
omogu}ava da se sa~uvaju novi kvaliteti predmeta tj. otisci prirodnih struktura (ERNST
je to koristio u boji). Kola`, jer se sve moglo kolaìrati. ASAMBLA@ (Vane
@IVADINOVI] – kese sa peskom u boji).
Kori{}eno je mnogo novih tehnika, ali su i stare uklju~ene u kontekst umetnosti. 1925
god. ERNST izlaè u Parizu. Slici daje karakter nadrealizma. Breton Nadrealizam
karakteri{e kao konvulzivnu (gr~evitu) lepotu. Razli~iti predmeti iz razli~itih konteksta
su zajedno. Breton kaè: „slika mora da donese takvo iznena|enje, kao kad se igla za
{ivenje i ki{obran na|u na stolu za seciranje“! ERNSTOVE slike upravo tako deluju.
- Slon – pripada organskom svetu, ali ovaj je od metala tj. iz drugog konteksta. Slobodna
{etnja kroz razli~ite kontekste stvara novi svet – efekat De Kiriko – smelo igranje sa
poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljive.
APSTRAKTNI NADREALIZAM:
Andre MASON:
- Deca jedu ribu – po{tovao je asocijativnost (riba se prepoznaje, ali je malo teè na}i
decu). Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su po{tovali kao npr. simboliste,
UÊLA, MOROA i dr.
Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo.
- Fotelja Luj XVI – Delo stvareno za razne uticaje. Prenosi na platno slobodni tok misli.
Po~eo je od fotelje, ali sve su noge razli~ite, forma tela, pejza`. To je kola`na slika na
kojoj se smenjuju asocijacije. MASONOV atelje je bio pored MOROOVOG.
Inspirisan je [panskom tradicijom te se seli u [paniju, pa kasnije u Ameriku. U Americi
doìvljava veliko priznanje i vr{i veliki uticaj na tamo{nje umetnike, kao npr. na
Dèksona POLOKA.
Huan MIRO:
[panac iz okoline Barselone. Plodan autor neiscrpne ma{te. Radio je slike, ilustracije,
grafike, keramiku (slobodna forma) i mnoge murale. Inspiracija su mu bile Sunce i boje
[panije. Odu{evljen je kubizmom, ali je imao distancu prema njemu (sve se zna). I{ao je
ka vlastitom izrazu (svojevitost li~nosti i po{tovanje tradicije). Uspeo je da ostvari novi
repertoar znakova i simbola, ali koriste}i simbole organskog sveta. îni jezgro [panije u
nadrealizmu, a tu su i Salvador DALI kao i BUNJUEL.
MIROOV stil nazvan je „Bimorfna Apstrakcija“ jer su njegovi crteì vi{e fluidni i
krivolinijski nego geometrijski. Oblici na njegovim slikama ìve svojim sna`nim ìvotom.
Oni kao da se menjaju na na{e o~i.
- Karneval arlekina – Deli prostor na dva polja (imaginarni rascep). Forme prelaze iz
jednog u drugi svet. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni
ugao) i dovodi nas u zabunu, jer nema mesta za prozor po{to nema ni prostora. Novi
elementi su zmijolike forme, muzi~ki zapisi i ~udovi{ta kao iz kutije. Cenio je svet
de~ijih radova. Dete ima neposredan odnos, spontano prenosi plod imaginacije. Tu je
glavni element stvrala{tva. Podsticao je ma{tu slaù}i na papir predmete i posmatraju}i
komunikaciju izme|u njih i njihovih senki, dok nije podstaknuo imaginaciju. Na njegovim
radovima nema senki, ve} postoje forme koje to mogu da budu, ali nisu. Zahteva se novi
odnos prema slici.
- Portret – Vidimo dislokacije. Fragmenti figure grade novu celinu. Slova, brojevi i
rukopis ~ine izlomljen sistem slike. Oni su odre|eni i prepoznatljivi elementi. Nema
koheretnosti vremena i prostora, jer nema ni prostora. MIRO je tvrdio da nema potpuno
apstraktne forme, sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se moè otkriti
temelj apstraktne ideje.
METAFORI^KI NADREALIZAM:
Iv TANGI:
Samouk, prepu{tao se slobodnom izraàvanju ne vode}i ra~una o znanjima i slikarskoj

tradiciji. MASON ga je po{tovao. To {to je radio je bio pravi nadrealizam.
- êtiri sata sunca – Neka dela se uop{te ne mogu vezati za inspiraciju. Ne èli da
defin{e prostor, on èli da slika ono iza brda, {to se ne vidi i ne poznaje.
- Sunce i njegova {irina – Ne zna se da li je to organska forma. Nazivi su vezani za
svetlost, èleo je da prenese efekte svetlosti. Gradi svet koji nije ni svet ìvota ni svet
industrije niti mehanike Neki ga doìvljavaju kao kosmi~ki svet. Koristi forme koje se ne
vezuju za postoje}e.
Salvador DALI (1904-1989)
[panski slikar. Pro{ao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma da bi

se utvrdio kao protagonista nadrealizma u Francuskoj i u SAD.
Nadrealisti su 1924 god. formulisali estetiku nesvesnog, iracionalnog i automatskog.
Pod uticajem razvoja psihoanalize (Frojd), otkrili su 4 oblasti nesvesnog. Riznice lepog
koje se ponekad mogu izraziti u odsustvu kontrole razuma, u snovima ili u imaginaciji
uop{te.
DALI slika iracionalan i fantasti~an svet snova i halucinacija vrlo jednostavnim
postupkom. Crte` mu je u svim fazama izveden do perfekcije. Najotvorenije prestavlja
figuralni i metafori~ki tok nadrealizma. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli,
njegovi snovi, vizije i halucinacije. Nalazi se u delirijumu (paranoi~kom), u procesu
stvaranja, ~ak i podsti~e taj delirijum. Kada su ga pitali za razliku izme|u njegovih slika i
slika ludaka, on je rekao da nema razlike, sem {to on nije lud.
1942 god. izba~en je iz pokreta nadrealista, posle sukoba sa BRETONOM. DALI je
preterano insistirao na svom egu, te komercijalizuje i ru{i nadrealizam, jer insistira na
luda~koj strani li~nosti. DALI gradi veliku medisku atrakciju i do krajnjih granica
komercijalizuje svoje ideje. To sve izaziva veliku pa`nju kolekcionara i pravi fantasti~ne
cifre za njegova dela.
Izaziva senzacije koje prodaje, a neki misle da prodire duboko u misli ~oveka. 1929
god. odlazi u Pariz. Pri~alo se da je kao mladi} imao vidovnja~ke i nadprirodne
sklonosti, kao i da poseduje veliku energiju, me|utim sumnja se da je to samo deo njegove
mediske kampanje. Interesuje se za medije, saradjivao je sa BUNJELOM. Vodio je
prepiski sa Vanom @IVADINOVI]EM.
Posle II svetskog rata radio je u [paniji komercijalizovane slike u duhu katoli~kog
misticizma. Radio je i u filmovima ~uvenog reìsera Luisa Bunjuela „Andaluzijski Pas“ i
„Zlatno Doba“ kao scenograf i kostimograf.
Bio je slepo zaljubljen u Galu, ve} udatu ènu koju je on zaveo a {to je dovelo do
raskida odnosa sa njegovim ocem.
- Upornost se}anja - Na slici je superrealisti~an. Naslikao je nekoliko satova koje mi
znamo kao predmete, ali on im daje jezive oblike ljigavih, odvratnih koà i dovodi ih u
neo~ekivan dodir sa ostalim predmetima. Jedan ~asovnik je obe{en o granu ogolelog
drveta, drugi je preba~en preko odrane koè a sve je to predstavljeno u perspektivi
dubokog prostora ostvarenog nijansiranim bojama i o{tro povu~enom linijom horizonta.
Ovakvim postupkom slikanja prepoznatljivih detalja, ali stavljenih u nelogi~an me|
usobni odnos, DALI je ostvario nadrealnu atmosferu kakvu ponekad doìvljavamo u
snovima.
- Crvena kula – Koristi seksualne simbole. Seksualnost je skrivena u podsvesti, njegove
slike ru{e tabue.
- @irafa u plamenu – Smele kombinacije, organska forma iz koje se pojavljuju
neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenadjenje. Radio je i neke jasno
socijalno i politicki tonirane slike, npr. posvecene ratnim stradanjima(Predskazanje
gradjanskog rata) Uvek postoji granica izmedju toga koliko je to {to prikazuje istina, a
koliko manipulacija. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije.
- Isku{enje Sv. Antonija – iz 1946 god.
Rene MAGRIT:
Radio je ilustracije za „Minotaur“, ~asopis Nadrealista u Parizu. I drugi nadrealisti su

imali svoje ~asopise jer nadrealizam podrazumeva javni oblik delovanja. 1930 god. izlazi
almanah „Nemogu}e“. MARGIT je Belgijanac. Svi|ale su mu se ideje nadrealista, pa ih
razvija na svoj na~in. Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: {ta je prvo nastalo,
pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. Zaklju~io je
da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi
toga. Smatra se da se umetnost nalazi izme|u imana i pojave.
- Perspektiva Madam Rekamije od Davida – Preno pone{to od ambijenta, ali umesto nje
stavlja mrtva~ki sanduk. Perspektiva ìvota je smrt. Simboli~ko umetni~ko delo ne moè
nadìveti smrt, ona }e morati da prestaje da traje. Iz ovih alogi~nosti ro|ene su ideje
postmoderne, nove ideje. Restaurira ideje moderne. Slobodna sinteza ve} ra|enih stvari. -
Ovo nije lula – Naslikana lula ispod koje pi{e – ovo nije lula. Slika nije {to i stvarni
predmet. MARGIT se bavi igrom tautologija. Gertruda [tajn je tako|e ~itav svoj opus
bazirala na tautologijama - uljana slika je uljana slika.
- ôvekov raspored - Ostvarenje – Da li se slika moè odvojiti od konteksta stvarnosti.
{ta znaci slika, mo`da prozor. Inovativan u razli~itim igrama. Inspirisan je bio Van
GOGOM i drugim ekspresionistima.
Henri MUR:
Veliki vajar. Pripada nadrealizmu, izlaè sa njima i prihvata ne{to od njihove

koncepcije. Ro|en je 1898 god. Prvi put izlaè 1929 god. a prva zapaèna izlo`ba je
bila1936 god. Njegova karijera je atipi~na (Herbert Rid – Knjiga o Henriju MURU).
Uti~e na mnoge vajare druge polovine 20-og veka. Ro|en je kao sedmo dete u porodici
rudara. Otac je hteo da on bude muzi~ar. On sam je nau~io da svira violinu, {to je hteo
da prenese i na sina.
MUR ide u umetni~ku {kolu u Licu. Od po~etka pokazuje sklonost prema umetnosti.
Navodi uspomenu iz najranijeg detinjstva kada je redovno i{ao u crkvu i voleo obrede
zbog propovedi koje je slu{ao, posebno propoved o MIKELAN\ELU (radionica
MIKELAN\ELA je bila otvorena na ulici; neki ~ovek je prolazio dok je ovaj radio glavu
Fauna i pitao za Faunove god; MIKELAN\ELO je odgovorio da je star, a na ~ovekovu
primedbu MIKELAN\ELO faunu izbija zube).
MURA je to podstaklo na prou~avanje MIKELAN\ELA, ali po{to dolazi iz sumorne
porodi~ne sredine, on ga je video tek u ~asopisima. Po izbijanju I svetskog rata, on je
mobilisan, ali prvo ide u London. Tu pose}uje muzeje i ~ita. Biva praba~en u Francusku i
biva otrovan gasnim bombama. Vra}a se u London pred kraj rata i radi kao profesor. Po
muzejima on gleda najvi{e arhajski period i skulpture Acteka i Maja koje su tada prvi put
predstavljene. Rodèr Fraj pi{e o njima i podsti~e MURA na ljubav prema njima. On
zaklju~uje da forma moè da se stilizuje. Kasnije se interesuje i za romanti~ku skulpturu.
Jednom je anonimno posetio BRANKUSIJEV atelje, a kasnije i kao vajar (od njega
uzima princip ugla~anog oblika).
- Mlada devojka – Stilizovana kao totem, treba je razumeti, ne kao portret, ve} kao radost
ìvota, vitalnost. Kao na praistoriskim figurama, nagla{ene su njene polne odlike.
Pogled je uko~en (sumerska skulptura). MUR koristi i stare tehnike kao {to je ume}e
kamena u kamen (umesto o~iju). ^vrsto se drì nau~enog (anti-klasi~an ideal skulpture).
MUR je sloèn autor, on pravi napredak u tehni~kom smislu i stilski. U tehni~kom smislu
on smatra (nau~en od MIKELAN\ELA) da je skulptura klesanje. Kamen je obavezan
materijal, ali i drvo. Ali godinama, krajem 40–tih, on napu{ta ovakvo stanovi{te i usvaja
bronzu, tj. postupak vajanja, kao gips i glinu.
MUR poku{ava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove (model dobijen
genetski koji delimo svi). Taj princip arhetipa – pramodela pona{anja, on usvaja, a
naro~ito je fasciniran materinstvom. To je mo`da klju~ni pojam koji se provla~i svuda.
On ga uvek oblikuje tako da pobu|uje ma{tu, a ne ilustruje za o~evid. Ove javno izloène
figure 30–tih su izazvale jak revolt. One, pri~ali su javno, govore o tajni ra|anja. âk i
njegovi studenti pi{u da ga ne}e za profesora. On napu{ta taj posao i ìvot vezuje
isklju~ivo za skulpturu. Nastavlja da istraùje zatvorene, oble forme pune unutra{nje
energije koja im daje ìvot. On za~inje VITALISTI^KU SKULPTURU. I neki na{i vajari
idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu {kolu koja je bila na granici apstraktnog (Oto
LOGO, JANÎ]).
- Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. Oblikovano po pricipu asocijacija. Li~i na neki ì~ani
instrument. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina, {upljina. Ta ideja o {upljini
zaokuplja MURA. On poznaje re{enja ARHIPENKA (rupa u stomaku). Ta ideja rupe je
izazovna za vajare. Kada se forma probije dobija se slobodni prostor, ali on i defini{e
figuru. Ne postoji vi{e samo jedan – anfas pogled, ve} se gleda okolo, izgleda druga~ije.
MUR na tome insistira jer radi na problemu {upljine. Vrlo bitna su njegova ispitivanja:
''Klju~na i unutra{nja forma''. Radi modele u gipsu i makete. U bronzi uve}anu formu
pa onda kombinuje bronzu i drvo. On se bavi problemom kako predstaviti klicu ìvota.
Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se ra|a iz slojeva ~aure). Neki
kaù da je ove ideje mogao da dobije gledaju}i egipatske sarkofage. Da bi do ovoga
do{ao, on je tu formu obarao, razvijao, ali je govorio da, kao svaki Englez, nikada nije
izgubio pejza` iz vida.
Na njega uti~e PIKASO preko reprodukcija jer nije video originale. Neki kaù da
MUROVA figura govori slikarski, a vajarski samo konturama.
- Kralj i kraljica – U parku. Za{iljena, stilizovana forma, nadrealna. MUR èli da se ova
skulptura pona{a u skladu sa prirodom. Njegovi leè}i aktovi naro~ito ovako deluju.
Nekada ih radi iz delova, ali on nagla{ava da se u su{tini u njegovim skulpturama moè
na}i pravi ènski akt. One su visoke oko 6 do 7m. Izgledaju kao brda, nabijeni snagom
ìvota. MUR je vajar koji je obeleìo tokove vitalisti~ke, organske skulpture koja
poku{ava da oìvi arhetip. Njega zbog nadrealista optuùju da je levi~ar. Postaje ~lan
na{e Akademije Umetnosti (imao je izlo`bu u Beogradu 1959 god.), kao i RJEPIN.
NEMA^KO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI
Oni su kao mladi}i ratovali i iz rata izlaze sa sna`nim kriti~kim stavom. Oni
umetni~kim delima izraàvaju poruke svetu. To su godine kada cvetaju dru{tvene
anomalije, nered i korupcija. O tome govori umetnost nove objektivnosti.
Georg GROS:
On je svoj prvi bunt izrazio u okvirima DADE, ali se posle I svetskog rata opredeljuje
za novi objektivizam, a ne za nadrealiste.
- Smrt pesnika Anice – kubizam, fovizam, ekspresionizam. GROS je zapam}en po
odli~nim grafikama i ciklusu ''Ecce homo''.
- Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju mladi}e u luci gde je i GROS bio.
Njegov crte` je vrlo vaàn, nervozan, iskidan, kao de~iji crte`. On govori crteòm, govori
neposredno i jasno, vrlo kriti~ki.
- Karneval – Pijanstvo i transformacija ljudi koji piju. Vrlo su agresivni. Lica su kao
maske.
GROS je javno eksponiran i prvi napu{ta Nema~ku. Sa dolaskom Hitlera na vlast beì
u Ameriku 1932 god. i o~ekivalo se da }e kao veliki levi~ar i satiri~ar i u Americi
nastaviti istu karijeru, ali on je umoran i radi pejzaè o megalopolisu na melanholi~an i
depresivan na~in.
On se odmah posle II svetskog rata vra}a u Nema~ku, ali samo nekoliko dana nakon toga
umire.
Oto DIKS:
- Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa èljom da se obnovi i uzdigne Nema~ki duh.

On se vraca DIRERU i GRINEVALDU (gotici). Sve defini{e linijom, vra}a se tradiciji.
- Pri~a o mornaru Mileru – Vra}a se folkloru. Deluje pomalo kao ikona. DIKS je
izvanredan portretista, on na neumoljiv na~in prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada
(depresivan pogled na ìvot).
- Otac i majka – Depresivan pogled, preuveli~ane ruke. Ovde je opet, jako va`na linija.
Oìvljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl), ni{ta se ne moè pre}utati, vidi se svaki
konac, svaka dlaka.
- Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kriti~ar i to vrlo angaòvana u raskrinkivanju
svih ru`nih afera. Prsti su joj kao kandè. Na ekspresivan na~in deformi{e njeno telo. On
predstavlja jedan tip li~nosti (kao kod ENGRA, Bankar) i prevazilazi Silvijin portret.
Oto DIKS je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera, on se povla~i u jedno malo
mesto i skoro da radi u ilegali. On je posle II svetskog rata ponovo otkriven.
Maks BEKMAN:
On je tako|e do{ao iz rata. Putovao je po Italiji i poku{ava da pored nema~ke tradicije,

obnovi simboli~ku i estetsku stranu slike. On svoje poliptihe (ima ih 9) naziva ''Zlatno
runo'' i ''Odlazak'' (I go now). @eleo je da pokaè da su patnje koje oni imaju, ljudi u
pro{losti uspeli da savladaju. Sa druge strane, on ljude deformi{e, sabija ih kao krpene
lutke bez mogu}nosti odlu~ivanja. Ljudi su kao pajaci u scenama iz bordela, ''nemoralni i
prljavi''. On je skoro svake godine uradio po jedan autoportret. Oni pokazuju ja~anje
samodiscipline, tvrdog i isklju~ivog karaktera.
- Autoportret – Stisnute usne, tvrda jaka kontura.
-Odlazak – Sredi{nji pano: Alegorija putovanja modernog duha kroz agoniju modernog
sveta. Kralj i kraljica na ~amcu sa detetom i njihovim dèlatom. Kralj je okrenut le|ima,
on je posmatrac – kralj je svako od nas.
Upravo po zavr{etku ove slike, on beì u Holandiju. Iz straha, uvek na pole|ini pi{e da
je sliku radio po [ekspiru.
- Desno krilo: Izjalovljenost, neodlu~nost, ~ovekovo samomu~enje. ôvek nosi svoj
le{ (svoje grahe).
- Levo krilo: Sadizam, ~ovekovo mu~enje drugih.
- Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili, a dete ozna~ava slobodu u krilu.
ENFORMEL
APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA
1945 god. zavr{en je II svetski rat. Evropa je razru{ena vi{e nego posle I svetskog rata.
Rat pradstavlja prekretnicu i za umetnost. Te{ko je nastaviti utopisti~ke ideje. Krenulo je
opet od iskustva kubizma. Klju~ne izlo`be su posve}ivane PIKASU. Pa`nja javnosti je na
kubizmu jer se mislilo da je on sinteza 19-og veka (SEZAN) i svedenosti (geometriske
forme), ali se mislilo da kubizam nije zavr{io sa svojim idejama, ve} se traba upustiti u
apstrakciju. Osim PIKASA, retrospektivu su dobili BRAK i LE@E. Klju~na figura za
nova istraìvanja je Vasilij KANDINSKI (u Parizu je osnovano dru{tvo apstraktnih
umetnika). Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost i da se treba okrenuti boji,
formi i liniji...
Pol KLE je bio dosta po strani, neskandalozan, ali je vaàn njegov spontani pristup
umetnosti, njegova primitivna umetnost (radovi dece, natur{~i}i). Ideja da se delo
spontano stvara jako je va`na posle II svetskog rata. KLEU je mnogo va`niji sam ~in
kreacije od kona~nog umetni~kog dela. Po prvi put se de{ava da Pariz gubi prvenstvo i
centar umetnosti se preme{ta u Njujork (u MOMA – Muzej Moderne Umetnosti).
Amerikanci kupiju jo{ u 19-om veku dela velike umetnosti. Sa nacional-socijalizmom,
mnogi umetnici (cela BAUHAUS {kola) se sele, odnosno beè u Ameriku. Pit
MONDRIJAN je tamo. Tu su i nadrealisti (~ak i BRETON, DALI; Marks ERNST uz
svoju budu}u ènu Beti GRUGCUHAJM ima muzej u Njujorku i Veneciji). Tamo odlaze
i pisci i muzi~ari. To je prilika da se prvi put proslave i pojave umetnici u Americi.
APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM
Dèkson POLOK:
Najve}i predstavnik apstraktne ekspresivnosti (njen pandan u Evropi je lirska

apstrakcija). Amerikanci su imali snaàn izraz (uticaj Frojda), a Evropljani su okrenuti
vi{e KANDINSKOM. Oba pravca se ~esto zajedno zovu – ENFORMEL.
Dèkson POLOK se rodio u Vajomingu 1912 god. Otac mu je bio poljoprivrednik.
POLOK je bio najmla|i od petoro dece. On dolazi iz tipi~no americke porodice (obala je
kulturno prosve}enija, za razliku od zapada, odakle POLOK poti~e, koji je mahom
pustinja, divlja zemlja). Otac mu je umro dok je bio vrlo mlad. Sa 13 god. ide u {kolu
slikanja u Los An|eles. Tamo se ipak najvi{e usredsredio na vajarstvo. Vajarstvo je u
odnosu na slikarstvo omogu}avalo da do|u do izraàja crte njegove neugla|ene,
neposredne i impulsivne li~nosti. Zadovoljavao je èlju u ne~em opipljivom. Bio je
zatvoren u sebe i nije bio sklon razgovoru. Zbog toga se ose}ao neshva}enim u dru{tvu.
1929 god. kao ve} zreo ~ovek, POLOK dolazi u Njujork (za vreme ekonomske krize)
na studije kod profesora Bentona koji nije mnogo uticao na njega i postaje pravi
marginalac. Od profesora prihvata tehniku sna`nih i dinami~kih pokreta ~etkom u
baroknom stilu. Upoznaje meksi~ke slikare i zahvaljuju}i dugotrajnim diskusijama
upoznaje barok. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El GREKU, a potom je odu{evljen
PIKASOM.
Nakon 1935 god. najvi{e ga inspiri{e PIKASO i nadrealisti. U njujorku je imao dosta
izlo`bi. U me|uvremenu se oènio slikarkom Le KRASNER i seli se na Long Ajlend gde
ostaje ceo ìvot. Tu pravi samostalne izlo`be i doìvljava veliki uspeh.
Osim slikarstva, zanimala ga je i filozofija, psihoanaliza i Indija. îtao je Frojda i
Juinga. Bavio se geolo{kim i topografskim ispitivanjima u velikom kanjonu i celoj
Kaliforniji. Tada je bio u dodiru sa velikim prostranstvima ameri~kog zapada i verovatno
se odatle javlja ona uporna ùdnja za beskrajnim koja }e biti epska osnova ~itavog
njegovog umetni~kog stvarala{tva. Tada je po~eo da pije i postaje alkoholi~ar. Alkohol
ga je potpuno savladao i nikada nije na{ao du{evni mir iako je imao ekonomsku
sigurnost i slavu. Njegov temperament i nerazumevanje ameri~ke publike za njegov rad
doveli su ga do potpunog sloma.
Kriticar Grindberg insistira na izraàjnosti, a neki kasniji ovo slikarstvo (apstraktni
ekspresionizam) nazivaju akciono slikarstvo. POLOK je doìveo tragi~an kraj. Umro je u
44-oj god. u automobilskoj nesre}i.
- Mu{karac i èna – Uticaj PIKASA, ali ubrzo, ve} krajem 30-tih, on se intenzivno druì
sa [pancima i uklju~an je u ideju o automatizmu (nadrealizam). To ga je pokrenulo i
shvatio je da umetnost podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost je
slobodan diktat misli, necenzurisan nikakvim kriterijumima). POLOK kre}e u ~itanje
Frojda i Junga, jako je frustriran i nezadovoljan sobom i na kraju u napadu destruktivnih
impulsa, pod alkoholom, ubio se u saobracajnoj nesreci 1956 god. POLOK kao kop~u sa
lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. Presudno je {to Indijanci slikaju po pesku (to je bila
komunikacija sa duhovima). Ve} po~etkom 40-tih (ta~nije od 1943 do 1950 god.)
po~inje seriju dripling slika, dela bez naslova ili opisnog naslova:
- Srebrno sa zelenim, ùtim i plavim –
- Plave palice –
Dripling je tehnika koja podrazumeva industrisku, razre|enu boju. Pr{i ~etkicu i njom
pravi najzamr{eniji splet linija. On igra oko platna, platno je dole. Nekad je tu i ono oko
slike (pesak, staklo...). Misli se da je to preuzeo od Masona. POLOK misli da jedan slika
u slici, a ne ono oko nje, ili ispred nje. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva
energija. Platna su ogromna, ali on ih opseca. Koristi i velike ~etke na {tapovima. U slici
vi{e nema kompozicionih zahteva, iluzije prostora. Slika se svela na boju, energiju i
prihvataju}u povr{inu.
Vilijem De KUNING:
Holan|anin koji je emigrirao u Ameriku 1926 god. Radi seriju posve}enu ènama. Za
njega nije va`no {to prikazuje telo, ve} je za njega èna i predmet divljenja i demon,
ne{to opasno (po u~enju Frojda). Za njega je jako vaàn gest. Njegova platna su ogromna
(3x3m) i De KUNINGOVI gestovi su agresivni, sna`ni i emotivni naboji podsvesti.
LIRSKA APSTRAKCIJA
Oto VOLS:
Oto VOLS je ro|en u Berlinu. On nije èleo da postane profesionalni slikar. Otac mu je
bio jedan od najva`nijih dràvnih ~inovnika. VOLS je bio zoolog, muzi~ar, poznavao je
botaniku, geologiju i sl. Prijatelj je sa mnogim slikarima BAUHAUSA. Po dolasku
Hitlera, on dolazi u Pariz, ali kad je po~eo rat, boravio je po logorima, da bi posle
intervencije prijatelja bio spasen. On u logorima radi mala dela (crteè i akvarele),
veli~ine dlana. Pisao je intimne bele{ke u kojima saop{tava napetost, bol i strahove.
Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945 god. on mu pravi izlo`bu. Uglavnom
se pojavljuju biomorfne forme na njegovim slikama (cvr~ci, gusenice), ali njegova
namera nije postoje}a forma ve} revolt. Posle velikog uspeha, galerista mu donosi platna
i on 1947 god. pravi izlo`bu – “[OK”.
Ona je izazvala potres jer VOLS nudi nepretenciozan stav prema umetnosti - bez stava,
spontano i ~isto. Neki misle da su to VOLSOVE vizije i halucinacije. On pred kraj ìvota
ìvi samo na rumu. Neki ovakav ìvot povezuju sa filozofijom èna.
Antoni TAPIES:
[panac koji dolazi iz Barselone u Pariz. Pou~en VOLSOM, njegove slike su prestale da
se brinu o estetskom i lepom. Koristi lepak, bitumen i smolu. 1956 god. dobija nagradu
na bijenalu i njegovo delo je podstrek za na{e umetnike (Mi}u POPOVI]A).
60–tih god. se okre}e apstrakciji i eksperimentu.
@an DIBIFE:
Autor koji je stvorio kolekciju slika ludaka i nepismenih ljudi tzv. art brut – ru`nu,
prljavu umetnost. Dugo godina mu je sluìla kao podsticaj i nadahnu}e. Trebalo je
umetnost vratiti istinskom stvarala{tvu. Platno je podloga za slaganje razli~itih masa, a
onda sledi grebanje (vra}anje LEONARDU – “zagledajte se u neki stari zid, vide}ete
~itave bitke”). Slikari treba da gledaju stari zid, oblake. Slikar pred slikom, a i posmatra~
treba da gradi i na|e nove forme. DIBIFE ~esto izlaè dela dece, umobolnih i amatera.
Dado \URI] ga je sreo 50-tih i DIBIFE mu je pomogao da se probije. DIBIFEOVA slika
postaje reljef. Po~inje da pravi 3D objekte – crno, belo, crveno i u tim formama traì
imaginarne pejzaè.
GRUPA KOBRA
ENFORMEL je za mnoge nihilizam, nespokoj, ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI.
Grupa Kobra je nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen, Brisel, Amsterdam.
Umetnici posle II svetskog rata u Parizu, smatraju da umetnost treba vratiti iskonu,
velikom KLEU i MUNKU. Oni prihvataju figuraciju, ali se ne vra}aju na tradicionalan
izraz. Slogan KOBRE bi je: “U umetnosti nema pristojnosti; Umetnost, to je neukrotiva
èlja”.
Karel APEL:
- Glava – Galerije jo{ uvek èle male formate. KOBRA radi velike formate, koristi
industrisku, intenzivnu boju u velikim povr{inama. Vidljivi su svi potezi ~etkom. APEL
je smatrao da je najva`nije sa~uvati izvor, most, spontanost. Jako je va`no iskustvo
SARTRA i filozofija egzistencijalizma (apsurd ~ovekovih napora u ovom svetu).
Pjer ALE[INSKI:
- Daleko od iza – 50-tih god. KOBRA se raspada posle nekoliko godina. ALE[INSKI
insistira na crtaìma dece. Ovde vidimo biomorfne forme. Evokativnost je prisutna i ona
podsti~e posmatra~a. ALE[INSKI kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz.
60-tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. Izlaù i misle da rukopis nosi
specifi~no obele`je, to ja izraz automatizma. ALE[INSKI koristi i de~ije oblike igara
({kolice, ku}ice).
Azgern JORN:
- Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu, veliko platno, dinami~ko
slikarstvo, energija itd. Ova spontana doga|anja umetnik ne sputava.
FIGURACIJA
POP ART (NEODADIZAM)
Umetnost konstatacije i statisti~kog popisa stvarnosti. Pop ART kao konceptualna

umetnost i novi realizam su srodni pravci jer se bave figuracijom. Figuralni tok u
umetnosti razvija se paralelno sa apstraktnim i naizmeni~no nadvladavaju jedan drugog.
U SAD nije isklju~ivo dominantna apstrakcija.
NEODADIZAM je sna`na figurativna koncepcija, inspirisana DADOM. Tada
Amerikanci stupaju na umetni~ku scenu. Njujork je va`no mesto u kulturi. Svesno se
oslanjaju na lokalni tradicionalni izraz. Slava DI[ANA krenula je sa Ameri~kog tla, ali je
20–tih god. prestao da slika. Neodadisti po{tuju ideje anarhizma, nisu toliko nihilisti~ki
orjentisani ali jasno stoje iza toga da su svi ~ove~iji napori sme{ni i uzaludni. U ~emu
ljudi nalaze smisao? – njihovo je pitanje.
Termin Pop-art nastao je u Engleskoj i odnosi se na grupu umetnika koji su bili mnogo
predaniji svesti o svom sopstvenom dru{tvenom nemiru i ose}anju potreba za izmenom
ustanovljenih vrednosti. On po~inje u Engleskoj u periodu izme|u 1949 i 1951 god. Tada
je Frensis BEJKON po~eo da upotrebljava fotografije u svojim delima {to je dovelo do
velike promene u pristupu umetni~kom delu. Prva faza engleskog pop-arta po~inje u
intervalu od 1953 do 1958 god. i bila je povezana sa tehnolo{kim temama. Pionir je
Ri~ard HAMILTON sa svojom izlo`bom „ôvek, ma{ina i pokret“. Mada, ~uveniji doga|
aj u engleskoj umetnosti bila je izlo`ba iz 1956 god. pod nazivom „Ovo je sutra{njica“
koja dovodi do razvoja engleskog pop-arta.
Ri~ard HAMILTON:
Britanac. Jedan od za~etnika engleskog pop-arta.

- [ta je to {to moderan stan ~ini razli~itim od drugih? - ûveni kola`. Napravio je
izlo`bu gde je predstavio razli~ite oblike masovne kulture. Tvrdio je da se umetnost mora
uklju~iti u te tokove ako ho}e da opstane (1956 god.).
- Ona –
Alen D@ONS:
Isto britanac. Govorio je isto {to i HAMILTON.

- Radoznala èna – Koristi razli~ite fragmente, kao kola`. Delovi dobijaju
trodimenzialnost. Zadràva distancu u odnosu na masovne ikone, ne ide do kraja sa
poistove}ivanjem sa masovnom kulturom. Poku{ava da bude kriti~an, da ukaè na
dru{tvene anomalije. U Americi su se stvari potpuno promenile, masovna kultura je tih
50-tih god. doìvela procvat. Ma{ine, stripovi, filmovi, cveta ideologija filmskih zvezda
(Merlin Monro je jedna od takvih zvezda). Uzor izaziva divljenje, masovnu histeriju.
Umetnici kre}u od svima dobro poznatih vrednosti (kao npr. strip).
Robert RAU[ENBERG:
Prou~ava odnos umetnosti i ìvota. Kod njega je nagla{ena vitalisti~ka ideja.
Glorifikuju se svi oblici ìvota, ali kao kreativni impulsi. Koristi iskustvo kombinovanog
slikarstva gde su svi materijali mogu}i. Slika nije povla{}en predmet (sklad,
uravnoteènost), ona je otvorena za razli~ite materijale. RAU[ENBERG koristi sve {to
mu do|e pod ruke.
- Monogram – Ni slika, ni asambla`, ni skulptura. Asambla` ne re{ava problem volumena
ni mase. Ovo je prostorna instalacija, pre svega neslikarski materijal, boja koja nema
kvalitet koji se o~ekivao u uljanom slikarstvu. Ni{ta nije naknadno ude{avano. Delo nije
povla{}en predmet, ve} izraz stvarnog izvora. Slika moè da podrazumeva najrazli~itije
upotrebne predmete.
- Bez naslova – U kombinovanu sliku moè da u|e sve {to umetnik, shodno ideologiji
ovog pravca koristi (jastu~e za igle, papir, tapete, razglednice). Razglednice su u to
vreme totalni ki~, ne{to {to ne odgovara i ne uklapa se u kontekst. Ne odgovara odre|
enim konvencijama. Sve zajedno je organizovano bez estetskog kriterijuma, bez cilja.
Nema koherentnog sistema, sve je slobodno sklapanje.
Radio je i scenografije i filmove. Figuracija je imala neo~ekivani prodor.
Dàsper D@ONS:
Tvrdio je da Leo Kasteli, galerista, moè prodati sve. Bilo {ta {to je u galerijama je
umetnost. U kojoj meri je ne{to umetnost je stvar odluke. D@ONS od najobi~nijih
predmeta pravi skulpturu. Radio je i slikao mete.
- Meta - u gornjem delu slike su lica i to zajedno sa licem deluje nelagodno. Deluje na
posmatra~a.
Obnovio je tehniku enkaustike. Radio je zastave. D@ONS je dva puta ro|en kao
umetnik. Prvo u Engleskoj, pa 60-tih god. u Americi i za nju se vi{e vezuje. Najvi{e
doprinosi glorifikaciji potro{a~kog dru{tva. U Evropi vlada ~vrsto saznanje o klasi~noj
tradiciji. U Americi, tradicija je kratka, ne prime}uje lokalnu tradiciju. Najve}i procvat
doìvljava u americkom dru{tvo koje je zainteresovano za svaku robu, ako je ona
umetni~ko delo. Neki tvrde da se trendovi u umetnosti razvijaju sa ukusom i interesom
kupaca. U Engleskoj, Lorens Alovej, arhitekte i slikari poku{ali su da premoste jaz izme|
u umetnosti i masovne kulture koja se {irila zahvaljuju}i medijama. Masovna kultura nije
u srazmeri sa oficijalnom. Masovna je popularnija, ostalo je marginalizovano. Svi
poku{avaju da razre{e te probleme.
Roj LIHTEN[TAJN:
Umetnik koji uveli~ava strip na enormno velike dimenzije (3-5m). Potpuno industriski
se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. On odabira ikonu koju
uveli~ava i postavlja u kontekst galerije. LIHTEN[TAJN je, kao i VORHOL, pravio
reklame i firme. Po njegovom mi{ljenju to se ne razlikuje od umetnosti. Cilj je delo
dovesti do potro{a~a a da ono bude jednako popularno. Ovu tehniku preneo je i u tre}u
dimenziju. Skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza.
Endi VORHOL:
Kontradiktoran umetnik koji izaziva odu{evljenje ili prezir. Veliki manipulator, koristi
trì{te za promociju i sticanje bogatstva. Napravio je veliki prodor u film i slikarstvo.
Roditelji su mu Poljaci. Tradicionalno je vaspitan. Pro{ao je umetni~ke {kole, ali od
po~etka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. Imao je mogu}nosti za rad.
Naklonjen je kolektivnom radu. Atelje mu je fabrika, tu su mnogobrojni umetnici,
mnogobrojna dela, instalacije...
Beleìo je sate u ateljeu a da se ni{ta ne de{ava. Prvi put je govorio o elektri~noj stolici.
To je izazvalo veliki strah kod ljudi, nova vrsta torture. Govorio je o tipi~nim modernim
spravama za mu~enje, o saobra}ajnim nesre}ama (radio je serigrafije na tu temu,
dominantno mesto), angaòvan na humanisti~ki na~in. Mnogo vi{e koristi ideologiju
zvezda. Mit o Merlin Monro razvio je do fascinantnih razmera. [tampa njeno lice na
panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik (ina~e, prosta~ko dru{tvo uvaàva
multiplikaciju).
- Kembel supa – Re|ao u galerijama, uvek isto, kao u prodavnici. POP ART je umetnost
samoposluge. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetni~ko delo. Sve {to
napravi umetnik je umetni~ko delo. Sa ovom umetno{}u nestaje pitanje originala, a
stvara se pitanje tiraà. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu
umetni~kog dela. Umetnik ne izmi{lja nove predmete i prostore, sve to postoji oko njega.
Klas OLDENBURG:
- Oguljena banana -
- Vodopad pomfrita –
- Sladoled -
- [pahtla - Sve su to obi~ni predmeti monstruoznih dimenzija, monumentalnog i
grandioznog izgleda. Fernan LE@E je predlagao da umetnik izdvoji jedan predmet i da
mu ogromne dimenzije, jer vreme kao ma{ina to o~ekuje od umetnika.
Do sada je skulptura koristila trajne materijale, a sada koristi i tekstil {to je krajnje
neprilago|eno skulpturi koja dobija ambijentalna obele`ja. Neverovatno uzbudljivi
elementi javljaju se u pop-artu koji odràva estetiku stereotipa. Roj LIHTEN[TAJN tvrdi
da umetnost pop-arta èli da gleda u ìvot, prihvati ga i poistoveti se sa njim. Ova
umetnost glorifikuje potro{a~ko dru{tvo.
@or` SEGAL:
- Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani ~itavi ambijenti. Pravi metalni delovi autobusa, a

putnik je od ~istog belog gipsa. Insistira na figurama i tipi~nim gestovima. Umetnost
tipi~na za industrisko doba, odgovara potro{a~kom dru{tvu i ne kritikuje dru{tvo u kome
nastaje, nego ga prihvata i predstavlja u veselom svetlu.
NOVA FIGURACIJA
Druga figuracija nastala posle pop-arta vezana za Evropu posle II svetskog rata. Nova
figuracija je imala tendenciju savremenog slikarstva da u vreme velike avanture
apstraktne umetnosti, ponovo otkrije snagu izraza ljudske figure i lika. Na njenu pojavu
uticala su izvesna nadrealisti~ka ostvarenja, {to se videlo na izlo`bi „Figuracija i
defiguracija“ odrànoj 1965 god.
Kontinuitet interesovanja za ljudsku figuru i lik se ne prekida {to vidimo u delima
\AKOMETIJA i DIBIFEA, ali se nagla pojava nove figuracije vezuje za ime Frensisa
BEJKONA.
Frensis BEJKON:
Irac. Svaki umetnik koji je negovao figuraciju nastojao je da joj da individualna

obele`ja. Va`na je bila grupa KOBRA koja govori da figuracija ima snage da stvori
poverenje. 1946 god. BEJKON je krenuo na velika platna.
Inspiracija su mu VELASKEZ, TICIJAN, RAFAEL i dr. On usvaja kompozicione
{eme koje su oni predloìli, ali ih deformi{e.
Izrazito ekspresivno je orijentisan. Uticaj fotografije je osetan u njegovim delima,
posebno Mejbridà (fotografije pokreta), kao i dela Man REJA (prona{ao tehniku
fotograma - Rejogram). Ostavio je bele{ke o tome. Tek kad gleda fotografije on shvata
su{tinu predstavljenog i razliku vidljivog i predstavljenog. Ono {to je predstavljeno je
model za predstavljanje, on predstavlja predstavljeno. Bio je vezan i za nadrealizam, bio
je usamljenik. Insistira na iracionalnom bolu koji se javlja u sukobu mesa i kostiju, kao
{to otvorena ~eljust (~esto je vidimo na njegovim slikama) govori o tom bolu i patnji.
„Kad ulazite u mesaru, saàlite se na meso“ tako je govorio. Slika REMBRANTOVOG
vola i druge takve slike da bi na potresan na~in saop{tio krik i bol tipi~an za modernog
~oveka. Radio je u serijama.
- Raspe}e – kao stara tema. ôvek koji kretanjem postaje deformisan, koristi postupke
uvijanja (sukob normi i zahteva). U ateljeu je imao tone razli~itog materijala (kao
MERC–BAU). @ivot i umetnost se saìmaju, potiru.
- Gove|e polutke – motiv koji se ponavlja (REMBRANT).
NOVI REALIZAM
Ovaj pravac nastao je 1960 god. Tvorac je teoreti~ar Pjer RESTANIA. Koristi
predmetnost u novom kontekstu. Ideja na primerima dela Iv KLAJNA - plamen zlatno
plave mase (azbest sa pigmentom, sagoren plamenom). Bojio ènska tela i otiskivao ih na
platna, i svojim telom je pravio hepeninge i akcije.
Novi realizam teì za novim tuma~enjem predmetne realnosti (posebno u gradskoj
sredini), putem asamblaà odba~enih stvari, neo-dadaisti~kih objekata, pokretne
skulpture i oblika figurativnih predstava. On stavlja naglasak na zasi}enosti predmetima
industrijske civilizacije i potro{a~kim mentalitetom.
Pjero MANSONI:
Italijan. U Milanu predstavlja novi realizam. Sve {to iza|e iz umetnika je umetni~ko
delo. U konzervu je spakovano govno umetnika. Inzvaredno duhovit. @eleo je da ideju
realizma dovede do apsurda. Novi realisti su imali nekoliko izlo`bi. Najzna~ajnija izlo`ba
zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. @eleli su da neke principe dovedu do kraja.
Fernandez ARMAN:
(poetika kvantiteta)
Francuz. Dovodi se u vezu sa pop-artom, jer su hronolo{ki bliski. Novi realisti po{tuju
ideje realista, imaju kriti~ki stav prema realnosti. Ideja kvantiteta je bitna. Koristio je
brojne predmete da bi se video apsurd. Sekao je i lomio intrumente i ulivao ih u
pleksiglas. U Fijatu je napravio spomenik od starih automobila ulivenih u pleksiglas.
SEZAR:
(poetika kompresije)
Govorio je: „Ja sam ma{ina“. Prihvatio je estetiku nove industriske ere. Koristio
svojstva tada{njih ma{ina. Odu{evljen je presom. Za njega je to impresivna tehnika.
Njegovi radovi po{tuju taj princip.
KRISTO:
50-tih oti{ao u Francusku. Imresioniran pakovanjem u vi{e slojeva.
- Pakovanje Rajstaga – Trebalo je mnogo posla i novca, a zid kratko traje. Lend Art je
bio njegov koncept.
Jan TINGILI:
Vajar. Koristio je razne stvari sa otpada, uglavnom ono {to je odbacila industrija
(to~kovi, sajle, zup~anici) i povezivao ih elektromotorom. U ~ast Njujorka, ispred
muzeja je napravio ma{inu koja je tandrkala i na kraju se raspala pred publikom,
{to joj je i bio program. @eleo je da se naruga Amerikancima. Njegove
konsrukcije su uglavnom fantasti~no radile, iako su izgledale kao da }e se
raspasti svakog trenutka. Iz njega je iza{la neka nova celina, ne{to poeti~no i
sklono igri.
OPTI^KA UMETOST (OP ART)
Ovaj projekat obuhvata ve}i krug umetnika koji su stasali posle II svetskog rata. U
Parizu 1955 god. oni su imali svoju prvu izlo`bu. Napisali su manifest, u skladu sa
programima avangardnih grupa tzv. @UTI MANIFEST - ({tampan na ùtom papiru).
Bavili su se odnosima crnog i belog na slikama, nazvali su svoju umetnost opti~kom,
jer se bavi pitanjima vizuelnog opaànja (kako se slika ili skulptura mogu uklopiti i kako
se mogu dobiti zakonitosti opaànja). Do{li su do zaklju~ka da je fon glavna ideja,
problem figure i pozadine. Smatrali su da se u novo iskustvo ~oveka moraju uneti zakoni
fizike i optike. Ono {to je nauka ponudila ~ovek treba da usvoji. Treba koristiti
matemati~ku i geometrisku progresiju da bi se usvojio princip modula. Variraju}a boja,
raspored i odnosi grade osnovnu strukturu. Gradi se racionalno, od jasnih stavova a nije
stvar impulsa i trenutne imaginacije.
Op-art je bliì egzaktnim naukama nego umetnosti. Novina je u njegovoj
nereprezentativnosti, a suprotno tome nastojanju da pro{iri polje opti~ke varke {to je vi{e
mogu}e. U svakoj umetnosti, od praistorije pa do danas, ima opti~kih varki u ovom ili
onom smislu.
Viktor VAZARELI:
Prou~avao je MONDRIJANA i NA\A. 40-tih god. otkrio je da je dovoljno koristiti tri

osnovne forme: kvadrat, krug, trougao. Variraju}i ih i grade}i sistem mreà, dobio je
bezbrojan univerzum i stalno nove mogu}nosti. Do{ao je na ideju da modul izgradi
precizno, da uvek bude kvadrat ili trougao. Koristio je zakonitosti perspektive i
projektovanja u kojima se stalno ~ini da se gradi ispup~enje. Zahteva da posmatra~ bude
aktivan i da gleda iz razli~itih uglova, kao u {ahu a to i jeste ideja. [ah je savr{enstvo
vizuelne predstave, to je zakon koji kaè da se takvi predmeti najlak{e uo~avaju. Insistira
na zakonitostima i principima nauke, slavi nauku. VAZARELI je 1959 god. postao
dràvljanin Francuske. Autor je plakata, slika, instalacija - igre forme i boje.
- Vega – slika je dobila ime po najsjajnijoj zvezdi u sazve`|u LIRE.
Jakov ADAM:
Rodom iz Palestine. Tamo je zavr{io {kolu, ali je i{ao na akademiju u Francuskoj.

Neguje apstraktnu umetnost. Radi niz radova bliskih VAZARELIJU. Koristi preparirane
kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira razli~ite bojene
pravougaonike. Posmatra~, u zavisnosti od ugla posmatranja, vidi razli~ite slike. Sve je
stati~no, a posmatra~ se {eta.
Radi u duhu apstraktne umetnosti. Ima precizan sistem nano{enja boje. Ra~una na
preplet i apstraktne ritmove. Slicno MONDRIJANOVOM Bugi-Vugi-ju, ali je ovo
matemati~ki precizno sa ~vrstim sistemima. Ovo je bilo plodotvorno otkri}e. Uradio je
mnoga dela {irom sveta (kongresne dvorane, ambijentalne celine). Radio je moderne
detalje. Koristio je tanke cev~ice od pleksiglasa, razli~ito obojene. Ve{ao ih uz zid, a
svetlost se odbija i u svakom ~asu druga~ije izgleda.
Rafael SOTO:
Majstor za takve ambijente. Koristio je nove materijale i bojio ih je intenzivnim

bojama. Insistira na ogromnim dimenzijama, ne{to u ~emu }e ljudi ìveti, raditi, kuvati.
Delo komunicira sa industriskim dru{tvom koje je verovalo u progres. Dobro je
prihva}en.
NJUMAN:
Umetnik ameri~ke geometriske umetnosti tzv. racionalne umetnosti.

MINIMAL ART
Minimal Art je orijentacija u likovnoj umetnosti koja je stupila na scenu 1965 god. na
prvom mestu u SAD. Ona insistira na istraìvanju osnovnih geometrijskih oblika i ~istih
odnosa i namaza bojenih povr{ina. Poznatija je i kao „umetnost ABC“ a u vajarstvu kao
„primarna struktura“.
Identifikovanjem realnosti forme i materijala nastavlja se tradicija ~istog
konstruktivizma sa prilago|avanjem savremenoj arhitekturi. Dela Minimal Arta se izra|uju
po ve} utvr|enom programu umetnika u fabrikama (galvanizovano gvo`|e, napregnuti
~elik, gla~ani bakar i sl.) kao antiteza li~nom izrazu autora.
Ad RAJNHARD:
- Crni kvadrati – Prete~a minimalisti~kog stava u umetnosti tj. u slikarstvu ili vajarstvu.
Tvrde ivice, odsustvo svakog individualizma i li~nog obele`ja. Bez slu~ajnosti,
automatizma, forme, ~etke, kompozicije... Slika se ograni~ava samo na povr{inu boje.
Slika je velikih dimenzija (4-5m), i potpunoje ignorisan svaki subjektivan damr
(jednoli~no obojeno). Na odre|enim ritmovima vidimo samo ravne linije (ni{ta
subjektivno).
- Ko se boji crvene, crne i ùte – Slike nazivana i po brojevima.
Moris LUIS:
êtke sa bojom i jednoli~nim potezima, krajnja redukcija. Umetnost poteza i insistira se
na tautolo{kom stavu. Ni{ta izvan slike se ne unosi u sliku, pa su neki mislili da je to kraj
umetnosti. Svi }e se baviti filozofijom, ona je iznad umetnosti.
Esfort KELI:
60-tih godina, kada ovo slikarstvo dostiè vrhunac, predstavlja varijantu ~istih formi.
Sa NINBERGOM se ustoli~io kao vo|a trendova. Grade umetni~ke tokove, ali prednost
je sa one strane okeana. Isto se de{ava i u skulpturi 60-tih. Snaàn preokret na principima
modula.
Dejvid SMIT:
- Pesma irskog kova~a – Polazi od nadrealizma (njihov rad i izlaganje delovali su na

skulpturu), gradi novu vrstu skulpture. Skulptura je izgubila volumen, masu. Skulptura je
rukopis, crte` u prostoru. Gradi se po principu automatizma.
- Pejza` pored reke Hadson – Asocijativni nazivi. Koristi aluminijum ili fini ner|aju}i
~elik. Koristi industriske ma{ine sa kojima dobija ve}u preciznost. Ovo je navelo slede}e
generacije da se okrenu industriskim na~inima proizvodnje i livenja.
- Kengur – Amblem Australije. Smit je ~ovek {iroke kulture. Insistira na arheotipima, na
tome gradi kompletna dela. Sve je rupa, samo linija defini{e prostor. Skulptura deluje
dvodimenzionalno, odgovara joj ta~no odre|en poloàj gledanja, a ne kao nekad, sa svih
strana.
Sol Le VIT:
- Bez naziva – {uplje kocke. Uvek radi kocke od razli~itog materijala (~elik,
aluminijum). Pravi predstavnik u izradi kubastih povr{ina je Donald D@AD. Kocke je
bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. Umetnici minimal arta su vrlo zna~ajni kao
teoreti~ari. Obja{njavali su principe minimalisti~ke skulpture, princip modula
(multiplikuju razli~ite module), organizuju ih grade}i druge strukture. Nastojali su da
delo oslobode manualnog rada. Grade sisteme a ostalo je zadatak industrije.
Antoni KARO:
- Nosiljka – Koristi gotove polufabrike i od njih pravi dela tj. nove forme. Ne zahteva se
da je delo unikat. Minimalisti~ka umetnost se odrekla narativnosti. Jako insistira na boji i
izdvaja se u ambijentu a ~esto su odricali i potrebu postamenta. Obja{njena je i ideja o
boji i svetlu. Koristio je razli~ito obojene fluo–cevi i stavljao ih je ispred metalne cevi.
Tako je dobijao uvek druga~ije delo.
Karl ANDRE:
Poreklomje Englez.
- Moduli – Koristio je 144 jednake plo~ice i u svakoj galeriji od njih pravio razli~ite
skulpture.
KONCEPTUALNA umetnost – nije va`no ko }e {ta i od ~ega napraviti, pravi se tira`.
KONCEPTUALNA UMETNOST
Konceptualna umetnost je raznorodan pokret koji je obuhvatao razli~ite tipove

delovanja (bodi art, lend art). Svaka pojava se javlja kao reakcija na neku predhodnu.
Reakcija na enformel i pop art je umetnost koja je po{la sa suprotnih pozicija. Umetnost
se okrenula prema zbivanjima u savremenom dru{tvu, pribliìla se dobu u kome stvara.
Odbacuju popularisti~ki stav pop arta tj. racionalnu struju. To se primenjuje sa dve
strane: jedna je figuracija (nova figuracija, pop art), a druga je kontrapozicija (op art,
minimal art i konceptualna umetnost nastale 70-ih god.).
Jozef KO[UT:
Prvi konceptualni umetnik. 1965 god. izloìo je stolicu u tri oblika: obi~nu stolicu,
fotografiju stolice i tekst iz re~nika o tome {ta je to stolica (pitanje me|usobnog odnosa).
Govorimo, slikamo, a da li se i razumemo? Delo razumemo posredstvom re~i, iako je
slikano. Delo je vi{e opisivano nego gledano. Prava komunikacija sa umetni~kim delom
opet zahteva jezik. Umetni~ka dela koriste se vizuelnim jezikom, a mi prevodimo na
govorni jezik. Ovaj problem je vrlo inspirativan. Razli~ite ideje i stavovi se ra|aju. Vaàn
je koncept, a ne sama materijalizacija i sve je stvar jezika. U osnovi je pojam, ideja a
umetnik je taj koji je ima i nije va`no u kom mediju i kako }e se realizovati.
Dolazi do demistifikacije umetnika i dela. Delo je dematerijalizovano, ostaje na nivou
skice, nacrta, zamisli. Umetnik sam treba da objasni koncept umesto kriti~ara i niko ne
treba da sudi insistira na tautologiji (isto u svim varijantama).
Bio je profesor koji je propagirao konceptualnu umetnost. Pravio je publikacije, rado
koristi tehni~ke mogu}nosti. Ni{ta izvan onog {to vidimo ne treba da zaklju~imo, ni{ta
izvan toga nije slika.
BODI ART
Bansen NJUMAN:
Vezan za uspeh. Izvodio je performans bodi art. Samo telo umetnika koristi se u
umetni~koj produkciji
Marina ABRAMOVI]:
Serija ritmova 70-ih godina, malo kasnimo za svetom.
\ina PEJM: Povredjivala se u umetnosti bodi arta.
Joko ONO: Imaginarna mapa.
Jozef BOJS:
- Kako mrtvom zecu objasniti sliku – Koristio je dostignu}a raznih nauka. 1973 god.
imao je performans u SKC–u. Pravi umetnik, pona{ao se kao prorok, umetnost i ìvot
umetnika su identi~ni.
LEND ART
Umetnik moè da deluje u svakoj sredini i ne mora se dràti ode|enih granica.
Ri~ard SMITSON:
- Spiralni jeti –
- Spiralni nasip – Nalazi se daleko od civilizacije. Nasip visok je oko 4-6m, duìne preko
40km. Voda u jezeru je nado{la i spirala je potopljena. SMITSON je poginuo snimaju}i
za jedno svoje delo. U Meksiku je postavljao mnogo ogledala i odre|ene strukture zemlje
i pratio je reflekse.
SRPSKO SLIKARSTVO
Ivan ME[TROVI]: (1883-1962)
Predstavnik secesije kod nas. Vajar i svetski umetnik. Vezujemo ga za Be~ku secesiju
zato {to je {kolovan u Be~u kod Ota VAGNERA, ali dok je do{ao do njega pre{ao je
mukotrpan put. Ro|en je uVrpolju. Poreklom je iz Splita, a u Slavoniju dolazi sa
roditeljima. Oni su radili kao sezonski radnici a on je ~uvao stoku i goveda a usput je
radio ne{to od kamena i drveta. Tada je radio i u~io u splitskoj radionici Pava Bilini}a.
Uglavnom klesarski zanat. Me{tani su to primetili, pa je Bilini} poslao njegove radove u
Split, da se na|e donator koji bi ga {kolovao. To se i desilo ali kasno jer je ME[TROVI]
bio prestar za {kolovanje, te radi kao {egrt.
Ubrzo postaje jasno da je ME[TROVI]samouki genije. Odlazi u Be~, ali njegov be~ki
finansijer ubrzo odustaje. Nema novca ni da se vrati ku}i, ni da nastavi sa {kolovanjem te
radi najrazli~itije poslove. Kasnije govori da je to bio najteì period njegovog ìvota.
Upornim radom dolazi u atelje Ota VAGNERA, koji je ina~e sara|ivao sa Gustavom
KLINTOM. ME[TROVI] ve} po~etkom 20-og veka dobija veliko priznanje od
RODENA za veoma dobro poznavanje arhitekture i skulpture. On je znao da poveè ta
dva znanja. 1907 i 1908 god. upoznaje RODENA i razmenjuju svoja znanja u njegovom
ateljeu. Roden je rekao da je on najve}i vajar malih slovenskih naroda.
Zapaèn je bio na izlo`bama secesije u Be~u, a prvi me|unarodni uspeh postiè u Rimu
1911 god. za Vidovdanski Hram.
Za vreme I svetskog rata napustio je realisti~ki stil dotada{njih skulptora punih poleta i
senzualnosti i pre{ao na izradu celog niza religioznih tema, koje je prete`no dao
upro{}ene u drvetu (bio je inspirisan vizantijskom, gotskom i crna~kom skulpturom).
Posle rata ìveo je u Zagrebu i bio je prvi rektor novoosnovane Umjetni~ke Akademije.
Izme|u dva rata, inspirisan MIKELAN\ELOM, izradio je veliki broj reljefa u kamenu,
nagih figura i portreta.
Posle II svetskog rata ìveo je u SAD i radio za internacionalnu publiku, ali je dela slao
i u Jugoslaviju. Tamo je i umro, u Sant Bendu ta~nije.
- Izvor ìvota – Nalazi se u Zagrebu, njegovo prvo veliko delo. Fontana, nepravilnog
oblika, talasasta. Figure raznih ljudi koji su jako èdni, oni prelaze okvire fontane.
- Vidovdanski hram - Nalazi se u muzeju u Kru{evcu. Ura|ena je samo maketa. @eleo je
da oìvi kosovski ep, koji }e ovekove~iti sve te patnje i stradanja. Stubovi su simboli
junaka. Hram je mogao biti gotov da su studenti i profesori generacijama radili i ulagali.
Mnogi su se upla{ili. On je progla{en za nacionalistu, da je grandoman, da glorifikuje
dinastiju, te je od svega toga ostala samo ideja i maketa.
1912 god. odlazi u Italiju, u Rim i u srpskom paviljonu je predstavio sve velike
skulpture posve}ene Kosovskom ciklusu.
- Kraljevi} Marko 1 – Prime}ujemo treperavost po ugledu na RODENA. Grafizam koji je
primenio po ugledu na Asirsku i Sumersku skulprturu koju je najvi{e posmatrao u Luvru
u donjem nivou.
- Kraljevi} Marko 2 – Nova i dramati~na forma. Konje je uradio u pokretu ali u bloku
kao kod Egipatske umetnosti. Junak je namerno deformisan. Torzo je bez ruku. Portret je
linearan kao da zna kako je junak izgledao. ôvek i konj izgledaju kao jedna masa. Pravo
umetni~ko delo.
- Glava Kraljevi}a Marka – Smatrao je da sve pesme kosovskog ciklusa pripadaju
kolektivnom nasle|u. Ep i èlja da se povrati sloboda. Bio je potresen ~injenicom da je
Austrija anketirala BiH. Kralj Aleksandar Kara|or|evi} bio je njegov veliki mecena.
- Kosovka devojka – Nova i vrlo smela interpretacija. Reljef u kamenu, bio je odli~an
klesar.
- Sr|a Zlopogle|a –
- Glava Milo{a Obili}a –
- Milo{ Obili} – Ravan RODENOVOM ~oveku koji hoda. Poznavao je ne samo
RODENA nego i radove MIKELAN\ELA, ali za razliku od RODENA, nije se oslobodio
kamena (bloka).
- Pobednik – Projektovao je i podigao po pozivu u îkagu (ve} kao zreo i iskusan
majstor). Jako je visoko podignut i dekoratvan. Ne odgovara mu okolina. ME[TROVI] je
pokazao da zna {ta je spomenik a {ta skulptura.
- Indijanci na konjima – spomenik u îkagu.
U kamenu, bronzi i drvetu stvorio je ogromna dela sa figurama i reljefima sa temama iz
narodne poezije, istorije, mitologije i religije. Uradio je na stotine portreta istaknutih
li~nosti iz na{eg i svetskog javnog i umetni~kog ìvota.
Sreten STOJANOVI]: (1898-1960)
Vajar. Bio pripadnik srpske revolucionarne omladine u Bosni. Za vreme rata bio je u
vojnim zatvorima i tamo je bio zaposlen u radionici za izradu predmeta u duborezu, gde
je po~eo da se bavi rezanjem skulpture u drvetu. Posle I svetskog rata, odlazi u Be~ na
studije, a posle u Pariz kod u~itelja Burdela. Burdel nije ostavio dublji trag na njegovom
izrazu ali ga je usmerio na pravi put u gra|enju forme sa ~vrstom konstrukcijom. On
putuje po Evropi i bavi se pedago{kom delatno{}u u Beogradu, kao i umetni~kom
kritikom. Jedan je od osnivaca i dugogodi{nji rektor Akademije Likovnih Umetnosti u
Beogradu. Unosi sveìnu i raznolikost u na{u savremenu plastiku. Vlada sigurno i
kompozicijom i skulpturom, ali je narocito snaàn u portretima. Izdao je knjige “O
umetnosti i umetnicima”, “Impresije iz Rusije” i “Biste”.
Velike zasluge ima u stvaranju modernog psiholo{kog profila. Umro je u Beogradu.
- Odmor –
- Devojka sa cvetom – U po~etku svoje karijere neguje uglavnom reljef u drvetu, a sa
reljefa u drvetu prelazi na reljefe u bronzi u kojima ispoljava ose}anje za monumental-
nost koje se razvija u brojnim spomenicima koje je uredio.
- Rob – Sa podjednakim uspehom negovao i sitnu plastiku, naro~ito ènske aktove u
bronzi:
- Igra~ica -
- Kupa~ica –
- Leè}i ènski akt – sa izvanrednim ose}ajem za formu.
- Devojka sa draperijom - Bez ruku, fragmentarno, kao kod RODENA. Usiljen pokret i
velika glava. Njegovi portreti u granitu, mermeru i bronzi se odlikuju punim izrazom i
kompaktnom formom.
- \akometi – Saìmanje mase u {iroke i odlu~no izmodelirane povr{ine. Ra|en u
Burdelovoj tradiciji. Taj se na~in vremenom pretvara u ugla~ane i o{tre forme.
- Moj otac – i - Moja mati –
- Nikola Vuli} – U grozni~avom impresionistickom postupku, gde je problem osvetljenja
tesno povezan sa iznijansiranom psihologijom, gde je on izrazio su{tinu svog
skulptorskog postupka – Sublimiranje pokreta i unutra{njeg ìvota sa relacijama
objektivne forme.
Du{an JOVANOVI] – \UKIN: (1891-1945)
Vajar. Predstavnik kubizma kod nas. Secesija, kao uticaj kod njega, se pojavljuje u
grupi radova u kojima je crta~ki element u stilizaciji doveo do izrazite dekorativnosti i
prenagla{enog pokreta. Ro|en je u Beogradu gde je i zavr{io gimnaziju. Studirao je
arhitekturu u Nema~koj ali se opredeljuje za vajarstvo koje studira u Firenci. Bio je me|u
prvim skulptorima izme|u dva svetska rata. Raskida sa gra|anskim realizmom,
ra{~lanjuju}i volumen u duhu {ire shva}ene kubisti~ke discipline. Tek u kasnijem
periodu se vra}a realisti~koj formi. @iveo i umro u Beogradu.
- ê`nja –
- Labudova smrt –
- Lav –
- Igra~ica – Njega su tokom dugog umetni~kog ìvota interesovale najvi{e tri teme:
Gorski venac, ènsko telo i ìvotinje. U Gorskom vencu je traìo tragicnu romantiku, u
ènskom telu ~ulnost i poeziju a u ìvotinjama ~ednost i neposrednost.
- Iguman Stefan –
- Pop Mi}o -
- Knez Bajko – u njima nije i{ao sa individualizacijom konkretnog lika, ve} za op{tim,
kolektivnim psihi~kim osobinama.
@ensko telo kod njega je nezgrapno i nespretno u pokretu, bez individualnog karaktera.
Njihova ~ulnost je duboko u njima i pojavljuje se samo kao nagove{taj ili te`nja. On ne
vaja u drvetu, ve} stvara oblike drveta i sva veli~ina i jednostavnost je u tome da
unutra{nju igru tkiva i materije oslobodi i minimalnim korekturama pretvori u ènsko
telo.
Njegove ìvotinje imaju iznijansiran psiholo{ki profil i neki svoj neobi~an svet.
Njegova skulptura je skulptura zatvorenih i stati~nih ritmova. On nikada, i kada je lio u
bronzi, nije teìo osvajanju prostora i njegovom uklju~ivanju u oblik. Zatvoreni stati~ki
ritam, idealizovan oblik, stilizovane forme i poetski razvijena linija predstavljaju osnovna
formativna obele`ja njegovog vajarstva.
- Glava – ~ista analiza forme (afri~ka skulptura) i grafizam (ARHIPENKO).
- Cve}arka – Neguje asimetri~nost, {e{ir kao zup~anik.
- Devojka sa mandolinom – Se~e planove (kao PIKASO).
Jovan BIJELI]: (1886-1964)
Jedan od najzna~ajnijih ~lanova avangardne srpske savremene umetnosti. Slikarstvo

prvo u~i u Bosni (Sarajevu - 3 godine), zatim studije nastavlja na Krakovskoj akademiji,
zatim odlazi u Pariz i Prag.
Njegova ljubav prema francuskim impresionistima, naro~ito prema RENOARU, uticala
je na prva opredeljenja mladog BIJELI]A koji slika mu{ke i ènske aktove i mrtve
prirode u tom duhu. Da bi skupio novac, portreti{e devojke u nacionalnim no{njama
(Krakovijanke) prema kojima se kasnije {tampaju dopisnice.
U Parizu pose}uje Luvr i druge muzeje. Otkriva SEZANA, Van GOGA, GOGENA,
BONARA i RENOARA. Druì se sa umetnicima i pose}uje izlo`be. Op~injen je
SEZANOM a ne kubizmom koji je tada cvetao. Po~inje rat i on odlazi u Krakov, pa
kasnije i u Prag.
Izlo`be je imao u Zagrebu i Sarajevu. Postaje scenograf u narodnom pozori{tu u
Beogradu, gde i ostaje da ìvi. Imao je vi{e samostalnih izlo`bi. U~estvovao je na ULUS-
ovim izlo`bama. ^lan je grupe “OBLIK”. U BJELI]EVOM stvaranju jasno se uo~avaju 3
perioda: 1. Kubizam (do 1925), 2. Realizam (od 1925 do1930), 3. Fovizam (od 1930 pa
na dalje).
- Devoj~ica u kolicima -
- Borba dana i no}i – Usvojio je ideje PLAVOG JAHAÂ. Uticaj [AGALA, isti kolorit i
isti siè.
- Apstraktni predeo – Najvi{e li~i na MAKEA, KANDINSKOG, (PLAVI JAHA^).
Asocijativne veze sa davno doìvljenim stvarima - doìvljaj sna.
- Violinista –
- 2 super portreta –
- Akt s' le|a – nastao oko 1932 god. – faza fovizma
Milan KONJOVI]: (1898-1993)
Slikar. Ro|en u Somboru. Studirao na Akademiji u Be~u i Pragu, koje napu{ta i radi
sam. Odu{evljava se El GREKOM i KOKO[KOM, {to ukazuje na ekspresionisti~ku
dispoziciju njegovog slikarskog temperamenta. Pripadao je grupo “OBLIK” pre II
svetskog rata. Imao je snaàn temperament i strasan kolorit. SEZAN i PIKASO podsti~u
njegovu radoznalost, pa radi seriju slika sa kubisti~kim obele`jem. Kolorit i oble forme
usvaja od LE@EA. Odlazi u Pariz gde prolazi kroz LOTOV atelje i doìvljava fazu
Neoklasicizma.
Uskoro, kroz njegovu geometrizovanu formu, zazvu~ala je fovisti~ki smela i ~ista boja.
Slika predele, kompozicije iz savremenog ìvota, mrtve prirode i enterijere.
Njegova slikarska zrelost zapo~inje “plavom fazom” (od 1926 do 1931), i tada nastaju
njegova prva uljana dela na tlu Vojvodine.
- Plavi atelje - Radi u svim slikarskim tehnikama. Radi ~ak i tapiseriju. Parisku plavu
fazu zamenjuje topla gama ùte i crvene faze, oboga}ena bojama prole}nog i letnjeg
vojvo|anskog pejzaà, osvetljena doìvljajem mora sa putovanja u Dubrovnik i okolinu.
Na red dolazi “siva faza” , posle rata (od 1945 do 1952) koja donosi seriju vojvo|anskih
portreta, uz pejza` i mrtve prirode.
Od 1953 god. ponovo vlada boja u intenzivnim hromatskim orkestracijama a
dominantna tema je i dalje pejza` intimnog ìvota, bez deskripcije.
Stvaraju}i i razvijaju}i svoju slikarsku viziju zamahom i ekspresionisti~kom
emotivno{}u, njegov je osnovni element boja u gustom namazu i tamni koloriti (faktura
vitraà).
Njegovi stalni motivi su Vojvodina, njeni pejzaì i plodovi, vrelo sunce, njeni ljudi i
njihovi domovi. Sve vi{e upro{}ava i pretvara u likovni simbol, ~ime se pribliava
apstrakciji. U Somboru je 1966 god. osnovana galerija s njegovim imenom kojoj je
poklonio 500 radova. Dela mu se nalaze u Narodnom Muzeju u Beograd.
- Sombor – pejza`.
- Mrtva priroda 53 – pod uticajem PIKASA.
Petar DOBROVI]: (1890-1942)

Slikarstvo u~io u Budimpe{ti. Rane slike radi u impresionisti~kom duhu dok su mu
slike sa akademije izrazito ekspresionisti~kog temperamenta. @iveo neko vreme u Parizu
gde pod uticajem SEZANA usavr{ava svoj crte` i formu. Uspe{no u~estvuje na doma}im
i stranim izlo`bama. Put do kubizma je pre{ao u svojim crteìma. Veoma vaàn element
DOBROVI]EVOG izraza jeste linija, {to je primetno na njegovim ranijim delima. Mnogo
ubedljiviji postaje kada linearan crte` zamenjuje modelacijom.
- Crte` – Crteì su vi{e kao eksperimenti, nego kao rezultati.
- Odmor venere – Iz ciklusa mitolo{kih slika.
- Leda sa labudom – pokazuje te`nju da ostvari monumentalni stil 20-og veka.
Posle 1922 god. pojavilo se kod njega kolebanje izme|u racionalnog i emotivnog, izme|
u forme i boje. Sunce dalmatinskih pejzaà u~inilo je da dugo sputavana emocija
progovori svojim jezikom: ~ista boja, tamna kontura, ritam u slici, dekorativnost.
- Mali maslinjak –
- Veliki maslinjak – ima dekorativnih povr{ina, so~nog je kolorita.
Razvija izuzetno ose}anje za prirodu i rasvetljen predeo.
- Dubrova~ka luka -
- Dubrova~ki {tradun –
- Seoska mesarnica –
- Stara luka u Dubrovniku – Boja dovedena do punog inteziteta i koloristi~ki
uravnoteèna. Slika se pretvara u ~istu koloristi~ku viziju u kojoj se gube vrednosti
objekata i forme.
- Akt plave devojke -
- Stari Bepo sa Hvara – Human odnos prema ~oveku. Njegovo slikarstvo je intenzivnog
kolorita i jasnog ekspresivnog crteà, sa nagla{enom ulogom svetlosti. Odraàva snaàn
temperament i impulsivni zamah.
Sliku nikada nije do kraja shvatio kao ravnu povr{inu pokrivenu linijama i bojom. Vrlo
mu je smetala humanisti~ka tradicija.
Sava [UMANOVI]: (1896-1942)
Veliki slikar aktova, pariskih i {idskih predela. Ro|en je u Sremu, u Vinkovcima.

Studirao u Zagrebu i u Parizu gde je dugo i ìveo. Poslednje godine ìvota proveo je u
[idu. U po~etku je bio pod jakim uticajem kubizma i LOTOVE {kole kojeg se posle
oslobodio. @ivot je zavr{io na mitrova~kom groblju gde je bio streljan od strane usta{a.
Pored ve}eg broja ènskih aktova, slikao je i mrtvu prirodu i pejzaè iz Pariza i iz
rodnog Srema.
Prvi njegov boravak u Parizu je u znaku interesovanja za konstruktivisti~ku teoriju.
Njegova poetika je bila vi{e akademska nego kubisti~ka – bez analize forme, ni
analiti~ke ni sinteti~ke.
[UMANOVI] je pro{ao kroz tri slikarska perioda: ljudsku figuru (akt najvi{e), pariski i
{idski predeo i mrtvu prirodu. Svoje slike predela podelio je na 2 celine. 1. Zagreba~ki
period; 2. Pariski period;
- Skulptor u ateljeu – pribliìo se analiti~kom kubizmu PIKASA.
Sa povratkom u Zagreb, od slobodne transpozicije se okre}e ka akademskoj stilizaciji i
hladnoj paleti.
- Kraj prozora -
- Koncert u polju –
Drugi Pariski boravak predstavlja vra}anje koloristi~kom slikanju i napu{ta
neoklasicisti~ku strogost forme i prihvata sveù, so~nu paletu. Slika serije aktova, mrtvih
priroda, a zavr{ava kompozicijama koje predstavljaju njegovo najvece ume}e.
- Doru~ak na travi -
- Pijani brod – Dijagonalna kompozicija, pozajmljena od @ERIKOOVOG “Meduzinog
splava”, i oslobo|enje od prazne forme.
Usled bolesti vra}a se u [id, gde intenzivno radi sve do smrti. Vra}a se realizmu,
nastoje}i da bojom i sveìnom pokaè [idske lepote. Radi sa nejednakim uspehom i velike
kompozicije u ciklusima, poku{avajuci da uradi monumentalni stil:
– [idske kupa~ice – su iz tog ciklusa
Radi i seriju de~ijih likova i nekoliko sne`nih pejzaà:
- Drum zimi – jedna slika iz te serije.
- Bera~ice – njegova poslednja slika, zavr{ena pred sam kraj njegovog ìvota.
Milena PAVLOVI] – BARILI: (1909-1945)
Srpska slikarka koja spada me|u mali broj nadrealista u periodu izme|u dva rata. Ro|ena
1909 god. u Poàrevcu. Prvo i jedino dete Danice PAVLOVI] ugledne srpkinje, i Italijana
Bruna BARILIJA, kasnije poznati italijanski muzi~ar, kriti~ar i pesnik.
Od rane mladosti ona putuje po svetu i u~i razne jezike. Zavr{ila je umetni~ku {kolu u
Beogradu. Boravi u Italiji neko vreme. Prva dva razreda zavr{ava u Nici i tu u~i
francuski, zatim dolazi u Srbiju, Poàrevac. Iz gimnazije opet ide za Italiju, zatim u
Nema~ki manastir ne bi li nau~ila i nema~ki jezik. Ponovo se vra}a u Beograd gde
zavr{ava nastavni~ki kurs. Odlazi opet u Minhen ali da studira i u~i kod Franc Fon
[TUKA, sa kojim i ostaje prijatelj putem pisama sve do njegove smrti. U tom periodu
slika u akademskom maniru i to naj~e{}e portrete i figuralne kompozicije. Vra}a se u
Poàrevac i postaje ~lan udruènja LADA. U~estvuje na raznim izlo`bama. Zatim sa
majkom kre}e u nova lutanja po svetu: [panija, Italija, Engleska...
Imala je operaciju na ki~mi, kasnije pada sa konja i ponovo dolazi do ozle|enja ki~me,
a vec slede}e godine (1945) iznenadno umire. 1932 god. po~inje njeno sanjarsko
metafizi~ko slikarstvo i njen linearan period gde u~estvuje na izlo`bama zajedno sa De
KIRIKOM. Posle njenog uspeha na izlo`bama upoznaje ~itav niz intelektualaca i
umetnika. Milena je bila i pesnik. Ona je svoje pesme objavljivala u Italijanskim
~asopisima. Prelazi iz linearnog perioda u klasi~ni renesansni poetski izraz. Boravi u
Veneciji gde nastaju platna najve}e vrednosti:
- Za~arana lepotica –
- Devojka sa lampom – itd.
Odlazi u Ameriku, Njujork, a zbog po~etka rata nije mogla da se vrati u Evropu. Taj
period je veoma teàk. Zatim postaje angaòvana kao ilustrator ~asopisa VOGUE. Radi
dekore za predstave: Sebastijan, San letnje no}i (koja nije realizovana). Udaje se i ubrzo
1945 god. umire. Njeno slikarstvo se moè podeliti na dva perioda: 1. Rani anti~ki
period svetlog kolorita, sa an|elima i 2. Renesansni preiod, tamnog kolorita, nadrealno
misti~ko.
To je slikarstvo sna, maniristi~ko i imaginativno. Posle nje u Poàrevcu na mestu njene
ku}e se nalazi galerija njenih radova.
Radoica @IVANOVI] – NOE: (1903-1944)
Najzna~ajniji period njegovog stvaranja je doba njegove pripadnosti nadrealisti~kom

pokretu, on je prvi najdosledniji nadrealista u jugoslovenskom slikarstvu. Rodio se u
Beogradu a poginuo tokom njegovog oslobo|enja. Nadrealisti~ku fazu smenjuje
slikanjem mrtvih priroda na SEZANOV na~in i realisti~kih portreta. Njegove poslednje
slike koje je radio za vreme okupacije, nose obele`je mlakog impresionizma.
- Privi|enje u dimu – slika iz nadrealisti~ke faze.
Marko RISTI]: (1902- )
Pristalica nadrealizma, pesnik, prevodilac. Ro|en 1902 god. u staroj i uglednoj porodici,
Jovana RISTI]A, akademika i dràvnika. [kolovao se u Beogradu i [vajcarskoj. 1922 god.
pokrenuo je ~asopis “Putevi”.
1926 god. upoznao je BRETONA i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu,
gde je nastao i ciklus kolaà La vie mobile. Zajedno sa Sevom kupio je sliku Maksa
Ernsta “Sova” (Ptica u kavezu) koja je sada u muzeju savremene umetnosti, Beograd.
Jedan je od osniva~a beogradske grupe nadrealista i potpisnik manifesta. Sara|ivao je u
pariskom ~asopisu “Minotaure”.
- Kolaì – Mislio je da je nadrealizam vezan za knièvnost.
Vane @IVADINOVI] – BOR:
Umetnici su imali svoj manifest. Nadrealizam je pokret koji se kona~no odvja sinhrono
sa svetskim tokovima. Uglavnom su se bavili fotografijom.
- Pesak – Automatizam misli.
Marko ÊLEBONOVI]:
Pored Mila Milunovi}a, predstavnik intimisti~kog slikarstva. Vajarstvo je u~io kod

BURDELA, jer ga je to prvo zanimalo, posle isklju~ivo slika. Radi i kao slikar i kao
javni radnik tj. Savetnik ambasade u Parizu, kasnije profesor na FLU. Njegovo slikarstvo
se prema evoluciji njegovog kolorita moè podeliti na taman , zelen i svetao period.
1. Taman period - bogata skala svih tonova, uravnoteèn hladnim bojama i izvanrednom
lirskom tanano{}u.
2. Zeleni period - hladan, veliki valerski registri:
- Advokati –
- Enterijer –
3. Svetao period - velike svetlosne povr{ine, pro{arane jakim akcentima.
On ima leèran crte` i lako deformisan predmet i kompoziciju koja nije optere}ena
aranìranjem. Naj~e{}e slika mrtvu prirodu, enterijer sa figurom, ~istu figuru i pejza`. U
njegovom stvaranju izme|u 2 rata, ose}a se izvesna melanholija, kao posledice duhovne
krize jednog dru{tva koje je zamorno i povuklo u svoje sumorne polumra~ne prostorije,
sa starim foteljama, knjigama, tepisima i vazama. U tome ima ne~eg duboko ljudskog i
potresnog (nota nostalgije). Za vreme II svetskog rata bio je ~lan Francuskog pokreta
otpora. Posle oslobo|enja, on napu{ta ovaj za njega karakteristi~an ambijent ispunjen
odre|enom atmosferom, i silazi u svet obi~nih stvari i pojava.
- Porodica – slika iz tog perioda.
Milo MILUNOVI]:
Privatno studira slikarstvo u ateljeu Djakometija u Firenci. Od 1919 do 1922 god.

boravi u Parizu gde upoznaje dela SEZANA. Slika neoklasicisti~ki, u tamnoj gami.
Njegova tada{nja platna karakteri{u sme| ili zelenkast tonalitet, tanak i gladak namaz
boje. Od 1926 god. je u Parizu, u tamnobraon periodu. I{~ezava prvobitna
neoklasicisti~ka strogost. Forma je stroìja u naizmeni~nom se~enju horizontale i
vertikale. Pred II svetski rat po~inje njegov tre}i impresionisti~ki period koji traje sve do
oslobo|enja (analiza svetlosti). Boja se rasvetljuje i postaje fluidna. êsto se pojavljuje po
neka grafi~ka arabeska.
Oko 1950 god. zapo~inje njegov savremeni period, gde se pojavljuje njegova
ekspresionisti~ka nota. Izranja u pune sveè prostore, sluì se {irokim povr{inama, teì
{to svedenijoj transpoziciji. Slika mrtve prirode, pejzaè i aktove u intenzivnim bojama.
Kod njega uvek preovla|uje arhitektonska kompozicija, crte`, masa i svuda dolazi do
izraàja prevlast tona nad ~istom bojom.
- Mrtva priroda sa gipsanim modelom i violinom – estetski racionalisti~ka.
- Vrca (Mreà) -
Predrag Pe|a MILOSAVLJEVI]:
Intimisti~ko slikarstvo.Kvalitet boje, u{u{kan.

- Sanjarenje –
- Nojev balon –
Ignjat JOB:
U Zagrebu zavr{ava vi{u {kolu za umetnost. U periodu izme|u 1920i 1921 god. boravi
na Kapriju i u Rimu.
- Ribari na Kapriju – slika iz tog perioda
Od 1927 god. nastaju dela koja podse}aju na Van GOGA po svojim namazima, ali
kolorit je znatno ìvlji. U uznemirenom ritmu kompozicije, sklono{}u za grotesknom
deformacijom, on ostvaruje vlastitu varijantu ekspresionizma u na{em slikarstvu izme|u
dva rata.
- Bahanal –
Zora PETROVI]:
Predstavnica na{eg fresko slikarstva. Bila je kod LOTA, ali od njega ne prihvata
izraziti ekspresionizam ali zato sa fresaka prihvata maslinasti ton.
- Dva lebde}a akta – Estetika ru`nog kao trag vremena.
\or|e ANDREJEVI] – KUN:
Bio je |ak Petra DOBROVI]A i M. MILOVANOVI]A u umetnickoj {koli u Beogradu.

Pristupa grupi “@IVOT” 1934 god. i sve se vi{e orijenti{e na socijalnom slikarstvu i u
Beogradu postaje njen najizrazitiji predstavnik. Stalno proganjan kao aktivan politi~ki i
kulturni radnik.
Na po~etku radi jednostavno, fino modelovano, ekonomi~ne palete, upro{}nih oblika.
Posle toga se orijenti{e na socijalnom slikarstvu sa preovla|uju}om naracijom,
usmerenom na osnovu biv{eg poretka. To postaje jedan od osnovnih faktora njegove
umetnosti.
Karakteristike njegovog izraza su: egzaktan izraz, realan predmet i njegovo postojanje
u prostoru, realisti~ko uop{tavanje, ose}anje za dramu svetlo-tamnog, za harmoniju
neutralnog tona i jake ~iste boje kao i ilustrativnost.
- Majka –
Petar LUBARDA:
LUBARDA je kao ÊLEBONOVI]. On svoj odnos prema prirodi gradio i doìvljava

kao odnos prema epohi, tako da je njegovo li~no ose}anje pretvarano u ose}anje vremena
u odre|enom trenutku. Od 1926 do 1932 god. je bio u Parizu, upu}en starim majstorima u
Luvru u potrazi za svojim nadahnu}em, ali ne zbog straha od novog, ni zbog
provinciskog konzervatizma, ve} zbog upornosti da se ide svojim putem, suprotno svima.
@eleo je da prvo izu~i zanat i da savlada primarnu materiju, odnosno predmetnost.
Susret sa rodnim krajem, Crnom Gorom, je bio od izvrsnog zna~aja za njega.
Njegov izraz je gra|en originalno na postulatima koncepcije BONARA i VIJARA, a
pojedine njegove vizije imaju ne{to i od SUTINA.
- Mrtva priroda sa zelenom draperijom –
- Konji –
Mi}a POPOVI]:
Bavi se i knjièvno{}u, filmskom i pozori{nom reìjom. Njegov rad delimo u nekoliko

faza, od postimpresionisti~ki shva}enih enterijera kompozicija i mrtvih priroda, gde je
istan~an kolorit, sve do apstraktnih kompozicija u kojima dominira tema materije i njene
strukture.
U poslednjoj fazi uvodi pleh, {ljunak i gvo`|e koji u kontekstu slike dobijaju nov
pikturalni i sadràjni smisao.
- Osnova –
- Kamen i gvo`|e –
- Stra{ilo –
- Veliki sinteti~ki predeo -

Istorija Umetnosti IV - Skripte

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija Umetnosti IV - Skripte

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NABISTI

Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na jevrejskom), su najavili po~etak MODERNE.

- @eteoci heljde - Crvene konture. Bernar, se ina~e podu~avao u Kairu i sa DENI-em se

Slikao je po uzoru na japanske slikare, ~ak se tako i potpisuje, napravio je i pe~at sa

- U krevetu – slika je maksimalno proci{}ena, ~itavu povr{inu defini{u konture.

- ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje)

Secesija – zna~i odpadni{tvo, odvajanje, raskidanje sa osnovnim telom. U Be~u je

^arls MEKINGTO[ ( iz Glazgova):

Engleski arhitekta, prestavnik secesije. Insistirao na geometrizaciji. Name{taj sveo na

Franc Fon [TUK:

- Ose}ajnost – On je bio na ~elu nema~ke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa

Najve}i predstavnik u Austriji. Radi dekorativno i dvodimenzijalno. Slikao je

Na~elno gledano ekspresionizam je pokret koji se javlja kao reakcija na impresionizam,

Anri TULUZ-LOTREK (1864-1901)

Edvard MUNK (1863-1944)

Veliki Norve{ki slikar i graver, genijalan i originalan. Jedan od vo|a norve{kih

D`ejms ENSOR (1860-1949)

Njegov `ivot tekao je uporedo sa MUNKOVIM, ali se razlikovao od Norve`anina po

Anri RUSO (Carinik):

Glavni prelaz sa romantizma 19-og veka na fantaziju 20-og veka omogu}ili su

- Sve~anost – ^iste, bojene povr{ine, ritam. Gradi kretanje u slici.

- Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. BRAK

Kes Van DONGEN:

NEMA^KI EKSPRESIONIZAM – Grupa MOST

Ernst Ludvig KIHNER:

Naja~a li~nost u grupi MOST.

Karl [mit ROTLUF:

- Krovovi – Govori povr{inom intenzivnih boja.

- Auto portret – Bio je jevrejin, radio sa grupom, vrlo intenzivan kolorit.

Jedan od predstavnika ekspresionizma. Austrijski slikar, grafi~ar i pisac. U mladim

Kubizam je pravi, ozbiljan i najtemeljniji revolt moderne umetnosti. Prva avangarda,

Francuski slikar. Jedan od glavnih predstavnika i tvorac je avangardnog pokreta,

Pablo PIKASO (slike iz KUBISTI^KE faze):

[panski slikar. Cenio je ono {to je PIKASO radio.

Na prve kubisti~ke skulpture uticalo je najvi{e kubisti~ko slikarstvo ali i otkri}e

Pablo PIKASO (skulpture):

- Glava `ene – iz 1908 god. Sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu.

Pablo PIKASO (1881-1973)

I Faza - PLAVA FAZA:

Trajala je od 1901 god. do 1904 god. Najvi{e je pod uticajem TULUZ-LOTREKA i

II Faza – RU@I^ASTA FAZA:

III Faza – KLASI^AN PERIOD:

Trajao je od 1916 god. do 1924 god.

Anri MATIS (faza posle FOVIZMA):

Kada je napustio fovizam, shvatio je da je najva`niji individualizam. Studenti su bili

1909 god. u ~asopisu FIGARO, futurizam je najavljen manifestom. To je bila veoma

Italijanski vajar i slikar. Jedan od osniva~a futurizma. Studirao je u Rimu i Milanu.

Ima kaleidoskopski pristup. Predmet kod njegovih skulptura gotovo da je nestao.

Antonio Sant ELIJA:

- Centrala – Tvorac manifesta arhitekture. Ne realizuje svoje projekte i ideje, ali je

Eksperimentisao sa fotografijom. To je kasnije poslu`ilo i slikarima.

- Forme koje kru`e oko sunca – iz 1913 god.

SKULPTURA NA PO^ETKU 20-og VEKA

Bio je pandan nabistima i po{tovalac GOGENOVOG rada. Odlu~io je da napusti uzore

Opredelio se za modelovanje, a koristi kamen i bronzu. Poreklom je sa severa Nema~ke

Grupa PLAVI JAHA^, za razliku od fovizma, kubizma, futiurizma i ekspresionizma,

Nema~ki slikar. Uz KANDINSKOG, jedan od osniva~a grupe PLAVI JAHA^.

Neguje ljubav za fovizam, kubizam i futurizam. Na izlo`bi PLAVOG JAHA^A,

Ameri~ki slikar i karikaturista nema~kog porekla. @iveo je i radio u Nema~koj i SAD.

Pet godina je vodio pripremni te~aj za BAUHAUS.

[vajcarski slikar nema~kog porekla. Bio je profesor u BAUHAUSU. 15 god. je proveo

Ruski balet, Ruski tekstovi, muzika, koreografija, scenografija i kostim. Na nekim

- Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. Linije svetla, zra~enja. Odlu~io je da

Iako se jo{ 1910 god. pojavljuje na izlo`bama u Sankt Peterzburgu, on se ozbiljno