ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: 1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) 2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) 3. MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) 4. NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) 5. BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) 6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:

-

Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

ona ne pokazuje kretanje.). RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život. Koriste 4 Jandrić Jovan . Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. Uzdržanost. Bila je razvijena zemljoradnja. Oblici se vide pod pravim uglom. ilustruju život umrlog. oko je frontalno. uniformnost. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline. koji je bio vladar Gornjeg Egipta. Pronalaskom pisma počinje istorija.n. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu.slike . Ponekad izbačena noga.upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. frontalnost i ukočenost u umetnosti. već povećava statičnost.e. Religija diktira monumentalnost.niski bareljef (blago ispupčeni oblici) . One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. Pod Narmerom (Menes). domaćinstvo za njihov Ka. Postoje dve vrste: . Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono. ali nikad nije statična. Bojenje je kontinuirano i uniformno. često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. Glava je prikazana u profilu. stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta. U slikarstvu nema treće dimenzije. izbrisana je granica između života i smrti. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. piramide). Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. te figure nikad nisu slobodne. nema svetlosti i senke.1085 godine p.biste . noge su u profilu. Egipat nastaje u dolini reke Nil. Međutim u dolinama velikih reka.e. Naglašena je osa simetrije. međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. Muška tela su tamnija od ženskih. bez nijansi.).) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom. Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja.n. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. (plitak je). Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra.n.portretne statue . Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: . to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p.e. Poznavali su samo upravan način predstavljanja. monumentalnost. prve civilizacije. ukočenost – reprezentativnost. XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . Ne poznaju perspektivu.reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne. predstavljao božanstvo. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». da bi njegov duh. glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti).

.n. 1365 godine p. krhkije.e.e. Dela: - Princ Rahotep sa ženom Nofret.. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti.n. način češljanja. perspektiva je prikladna. svola. čistoti linija i boja. kvarcit 3. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri.Istorija umetnosti Stari vek izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje). vitka. 2610 godine p.n. graciozna. a glava je perikom vezana za trup. Umetnost teži ka eleganciji. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. muška i ženska figura su ravnopravne. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme. diorit Mikerin i njegova žena..e. bojeni reljef u krečnjaku 2.n. Dela: - Kraljica Nefretiti. 5 Jandrić Jovan . SKULPTURA 1. 3100 godine p. naglašen je realizam 3. simetrične su.e Akhenaton (Amenhotep IV). SLIKARSTVO 1. 1850 godine p. Raznolikost se javlja u skali tonova.e.. 2. kolorit je raznovrstan.n. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4.e. zaobljenih formi. 1375 godine p. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama. Figure su gracioznije. bez perspektive. Reljefi su puni života. Javljau se elegantnije proporcije. STARO CARSTVO Ukočen stav. Figure su zdepaste. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. portretna bista. izveštačeno. škriljac Portret Hesy – Raa. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala.n. realistične.n. obojen krečnjak Kefren. 2400 godine p.e. hladno. 2500 godine p. Dela: Paleta kralja Narmera.e.e. Dela: Sestrozis III. figure duže sa dužim vratovima. kruto.n..n... vertikalna osa simetrije. 1365 godine p. krečnjak (izuzetno prefinjena figura. 2650 godine p.e.n. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma.e. 2400 godine p. Pisar.n. draperija.. a vladari najveći. 1365 godine p. opterećenje plastike. nisu više zdepaste. rađeni po utvrđenim pravilima.e. bez osmeha. Dela: Brat preminuloga. dostojanstvene. plitki. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. jednostavna. robovi su najmanji. Dolazi do naturalizovanja figura. 2530 godine p. STARO CARSTVO Naglašena je snaga.n. kubične.

a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala). vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p.e.e. samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p. samostalan. Kipovi iz Abuovog hrama.e.e. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p. veliki nos.n. od 2000-1500 godine p. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri.n. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem.e.n.) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p.e.e.e. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura.n.e. Dela: Ženska glava iz Uruka.n..e. a lice i noge u profilu). bronza Pobednička stela Naram – Sina. 2300 – 2200 godine p.e. glavni grad Ur.n. – do 331 godine p.n. 612 godine p. Slike pričaju priču. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p. Oči su velike.e.n. stapanje Semita sa Sumerima.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p. Reljef: nema perspektive i skraćenja. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti.e. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva. kad je osvaja Aleksandar Veliki). Hititi pokoravaju Mitance. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno. samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p.).e. 1360 godine p. na području između reka Tigra i Eufrata.n.n. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja.). AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena.n.. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije.).n. vladar Sargon i njegovi naslednici.n. a ne čisto i kubično kao kod egipćana. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva. 2700 – 2500 godine p. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. dubina se prikazuje pomoću ravni. Neopterećeni životom posle smrti.e. pad Asirije.e. Asur i SZ Mesopotamiju. Veća je realističnost predstavljanja. te Asirija ponovo stiče samostalnost. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene. neidealnih proporcija: kratak vrat. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma. dinastija Ahmenida. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka. a ne prikazuju lepotu.e.n..n. Hititi naseljavaju Anadoliju. vladar Navukodonosor. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji. široka ramena. 2500 godine p. Javlja se stilizacija kose i brade.. 3500 – 3000 godine p. «Stijeg» iz Ura.n. a ne realistična. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p.n.n. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda. a Mitanci Siriju.. Dela: Glava Gudea 6 Jandrić Jovan .e. zamišljenog izraza.). Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p. bez istaknutog pokreta. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p.n. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna.e. Figure su snažne zdepaste.

velike je mase i zapremine. najpoznatije arhitektonsko delo. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom.e. Reljef je plitak. pehari. Smrtno ranjena lavica. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. stražari na vratima. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima.n. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. 650 godine p.Istorija umetnosti VAVILON Stari vek Kulturno središte Sumera. dualizam svetlosti i mraka. ulazna kapija u Vavilon. ceremonijalna. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima.n. NOVI VAVILON Vavilonska kula. 7 Jandrić Jovan . Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. Životinje su ljupke i vedre. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. Životinje su velike fizičke snage. Reljef je pun dramatske snage. kopče. nasleđujući njena temeljna obeležja. Skulptura je u arhitektonskom okviru. peščane i gleđosane opeke. 721 – 705 godine p. nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom. Statična je. Dela: Ištarine dveri.e. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju.n. reljef. Umetnost slična novosumerskoj.n. Persijska vera – učenje Zoroastra. Nemaju religioznu arhitekturu. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. Dela: Hamurabijeva stela. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. reljef. bikova i lavova.e. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. Hamurabijev zakonik. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti. Asurbanipal II u lovu na lavove. konjska oprema. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. Mnoštvo fantastičnih životinja. 1760 godine p. Zgrade su od opeke.e. Statična je. zdele i slično. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata. fibule. 850 godine p. od klesanog kamena.

Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. 1800 godine p. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. Imale su pljosnat. oni prosto «lebde».e.n. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. ali ipak odvojene: 1. frontalnog stava.n.e. 1550 godine p..n. 3. Figure su obojene. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti.n. Zastupljen je ritmičan talasast pokret. To su uglavnom vitke ženske figure. klinast oblik tijela. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri.n.n. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. nakit. a suknj je kupasta. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje.n. kamares stil.e. za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili. maske i sl.n. oružje.n. školjke. pećine i gajevi.e. hobotnice. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. 2600 – 1100 godine p.e. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. Tela su vitka.e. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva). a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Dela: Zmijska boginja.. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove.e.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. To su tesno povezane. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. Freska toreadora. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. tranke u struku. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Vaza sa oktopodom. u ritualnoj igri sa zmijama. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. a oblici su lišeni težine. zlato 8 Jandrić Jovan . Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom.e. srednju i najmlađu.e.e. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. U periodu 2000 – 1700 godine p. Oko 1600 godine p. dugačak nos u obliku grebena. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih.e. otkrivenih grudi. Oči su velike. Minojski stanovnici nisu gradili hramove. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja.n. boginje ili čak životinje. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu. ali i najneobičnija u egejskom svijetu. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost 2. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. KIKLADSKA umetnost. 1600 godine p. stubast vrat. terakota Krčag sa siskom. 1500 godine p.n. Atrejeva riznica.n.e. Kikladski vajari II milenijuma p. 1500 godine p.

n. slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan .e. 1550 – 1400 godine p.Istorija umetnosti Tri božanstva..

n.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p.n. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone.e.n. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti. grčko zidno 10 Jandrić Jovan .n. kao sto su npr. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti. 6.n.e. Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p.).e. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa.n. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti. godina p. grčku umetnost poznajemo sa originala. 5. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država). Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. Sve je rađeno bez detalja i neskladno. Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla.n. torzo kao trougao. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p.e.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400. pisanih izveštaja i rimskih kopija.e.e. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine.n.480 godina p. nisu vezana za arhitekturu.n.e. Helenski narodi su u skulpturi. ne samo u grnčariji. – osnivanje Olimpijskih igara. VIII vek p. doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo. a prikazani su prizori iz mitologije. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure. veri i tradiciji.n. dakle. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika. Geometrijski ornament je još uvek prisutan.n. ali oko 800-te godine p. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . 3. legendi i života.e. Mi. glava je predstavljena kao krug. Mnogo je jače isticanje teme. Oko 700 godine p.n. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil . Rađene su figurine malih dimenzija. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture. Dela su slobodna. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze.n. a ruke su uz telo. tj. zasnovane na jeziku.31 godina p. Skulpture su svedene i geometrijske. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike). Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima.e. . ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu.e.n. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog.e. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. odlikuje se svežinom. Najveće partije određene su za narativne scene.e. 675 – 650 godina p.e.n. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika.e. U V veku p. 1. 4. oblici su šematski. Dela: Dipilonska vaza.e. šahovski ornament.e. koncentrični krugovi). Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja. noge su paralelne.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p. 2.) KLASIKA (400 – 325 godina p.n. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi.

«stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi. Izražena je plemenitost duha. bronzi. – Grci su radili skulpturu u mermeru. bliže figure su dublje izvajane.p. a zamenjuje ga zamišljen izraz.p.p. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta. slika.p. a dobija na kitnjastoj. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat.e. Kuros.e.n. slobodna ili vezana za arhitekturu. STROGI STIL Krajem VI v.e. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči. Grčka statua je čudno neizdiferencirana. Rane grčke statue (650-625 godina p.. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima.n. 525 g. 570 – 560 g. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije.p. dok druga noga koja nosi 11 Jandrić Jovan . Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje. «Hera» ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih. neusiljeno.p. tome doprinosi i boja. ima više fantazija. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge. komponovane da se uklope u zabat.e. slonovači i zlatu. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura.e. dramskih umetnosti i književnosti. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). 600 g. 560 g. Kritijas i Talamis. Draperija nije više tako kruta. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina. Grčke su napete i pune skrivenoga života. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. predstavljaju doba razvoja filozofije.e.e.p.p.e.n. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. «slobodne». 650 g.e.n.n.p.n. detalji urezani iglom. 525 g. su zaista slobodne skulpture. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute . Psijaks Dionis u čunu.n.n.e. 530 g.Istorija umetnosti Stari vek slikarstvo dolazi do punog izraza. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata.n. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu. Poslednja Kora gubi svoju krutost. a glava dobija lak pokret.p.e. pozadina se boji). 540 g. tj. one nisu ni bogovi ni ljudi. Njihovi preci su egipatske statue.n. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef». Dok egipatske skulpture izgledaju smirene.n. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge. U V veku p. za razliku od pređašnje masivne krute perike. «Hera» izgleda kao oživeli stub..e. Rađene su kao slobodne skulpture. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža). Ona se naziva slobodnom nogom . Život prožima celu figuru. Glava Rampin. već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima. nestaje «arhajski osmeh” – znak života.) su tretirane ukočeno.. nova tzv. Skulptura je monumentalna. a reljef ispod zabata.p.e. Kuros.n. VI i V v. slika. Gubi se frontalnost i simetrija. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p. Friz Sifinijske riznice. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine.e. Arhajska skulptura.n. Umetnici ovog doba su: Hagelades. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. 570 g. preterano prefinjenoj ljupkosti. nosač teleta.n. Moskoforos. Eksekijas Kora.

Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu. Fidijin stil dominirao je do kraja V v.p. Eufranor. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji.p. Klasika teži neporemećenom miru. besprekornu anatomsku čistotu. bronza. usavršio kontraposto. zbog Peloponeskog rata (431-404 g.e. Dela: Doriforos Diskobol Niobida na umoru. tj. ritnmična ljupkost kompozicije. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra. kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu.p. Haljina je pripijena uz telo.e. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila. Poikušao je da proširi svoju skalu boja. položaj u mirovanju.e. prvi put contrapposto Auriga (vozar). prebacio težište na desnu nogu. Dela: Kritijev mladić. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g. univerzalnom tipu lepote.. Napisao je delo o proporcijama – Kanon.n. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu. 12 Jandrić Jovan .kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom.n. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima..440 g.p. jasnoću figure kroz određen stav . POLIKLET je pomerio stopala. a ne užasavajuća. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u obliku slova S.n. Dela: Doriforos (koplonoša). ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama. Skopas itd.p.. Za sklad proporcija.n. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. stapanje reljefa sa pozadinom.n. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa.e. mermer. 450 .e. 450-440 g.e. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine.n. prvi put patos. Polikleta i Fidije.p..p. 460 . Posejdon.Istorija umetnosti Stari vek glavni deo težine se zove angažovanom nogom. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. U arhaici je bila prisutna fantazija. 480 g. svoj duh i telo. Delo: Diskobol FIDIJA. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste.n.p.450 g. Umetnost ide ka opštem tipu. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. 470 g.e.. Teži se ravnoteži duha i tela. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. Najpoznatiji su: Zeuksid. 160m. Radio je u slonovači i zlatu. Do detalja razradio anatomiju tela. Grčki slikar je savladao skraćenje. u Atini. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ).p.. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora. nema ličnog izraza.n. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz.n. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela. pokret i kompoziciju. 460 g.p. najlepša statua u pokretu. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost.e..e.n. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu.e.

Posle Fidijske vedre snage. On teži ka eleganciji. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. seljaci. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret.n. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra. Počev od IV v. portret. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života. Dela: Afrodita.p. original.e. duboko klesane figure Nike sa Samotrake. prikazan etnički tip. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje. 180 g. koriste se nevažni efekti. Ovo je stil eksplozivne snage. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . Dela: Gal na umoru.n.Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije.e. Ucinio je smeli prodor u prostor. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. Duboko usađene oči – Skopasov stil.p. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. najslavnija statua. kopija. šaljivo i slikovito.n. 360 . 330 .e. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica. kopija Heraklo koji se odmara. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo. ima tri friza – istočni uradio Skopas .e. ostalo je da se izrazi.p.e. Groteskno. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom. možda Brijaksisovo delo). prosjaci. mermer. prenaglašenost je izraza. uravnotežen pokret. simbol savršenstva.p. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete.n.p. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue. neklasična žestina. Menja polikletove proporciji. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8).p. dostojanstvo i patos.. 200 g. umetnost priča i zabavlja. bronza.n..p. teatralnost i fizički bol. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti. Teme: osim mitoloških. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila». portret i sad cveta.p. Naracija je jaka.e.n. ulični svirači. Dela: Istočni friz na Mausoleumu. patetika. 330 g.e.320 g. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. borba Grka i Amazonki. 220 g.n. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. 230 – 220 g. njegove figure poseduju mekoću senke. odraz duhovnog. Nike sa Samotrake.n. 200-190 g. aktivna povezanost figure i prostora. patetičnost. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu.e. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela.n.n. unosi emocije i narušava miran izraz lica. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa....350 g.e. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. Duboko usađene oči. fizička i emocionalna. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti. grimasa.e.. promene u oblikovanju glave.p. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom.živa draperija. vidimo na Mausoleumu.p. Važna grana grčkog vajarstva je portret. npr. razdvajanje duha i tela Faun Barberin. mlade pomodarke i sl. 120m.

snagom i naznakom da je telo u pokretu.p.n. 2.p. Tokom V v. do VII v. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana.p. oporost. bronza.e.e. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama. od V v.n. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije.n.e. trup iz anfasa 1.e.n. zlato. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava.p. 4. bronza. 3. VII – početak VI v.e.n.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p.n. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. energija i živahnost plesa. Dela: Sarkofag iz Cerverterija. meki kamen razvoj portreta 5. ali im je religija mračna i mistična.p. IV v.e. 2. 3. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua.e.e.n.e. pa smrt znači rastanak. stopala i noge i glava u profilu.p.n.p.). namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer.n.e. trodimenzionalnošću. a preteče su Rima. prestaje administrativno da postoji Etrurska država. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir. Takođe kopiraju Grke.. 2. Apolon iz Veja. zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost. III v. rade bronzane statuete.p.e. 280 g.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo).. Oko 700 g. 500 g.n. 520 g. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost 1. od Grka preuzimaju alfabet. 5..n. 520 g. pun efekata. U periodu VI do kraja V v. 3.n. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g. bronza. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. manje sklono veselju.e. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje.n. Plesačica i plesač. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA.p. bronza. dela su zdepasta i mišićava. ARHAIKA.p.e. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure.n. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.e.n. glina Vučica.p.p. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). a ne produžetak života. 500 g. 4.n. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život.n. POREĐENJE: Grčka umetnost 1. ogledala i sl. VI i V v.e. Oni su bili majstori u obradi metala.p. 4. a u I v. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti.p. turobnost pečena zemlja. Toscanu osvajaju Rimljani.e. Grobnice postaju sve složenije. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću.p. za domaće tržište i izvoz. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. 5.n.p. 14 Jandrić Jovan ..e.p.

Njihova dela su bila angažovana i u službi države.n. slično grčkom patosu.p. tj. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka.p. Oni prihvataju grčku kulturu. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. oni su imali kult pokojnika. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). umetnost i zanatski perfekcionizam. (bio je 15 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g. Takođe. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina. pad Zapadnog Rimskog Carstva. ali se njena originalnost ogleda u portretu. kada umre glava porodice. 80 g. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine).p. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. Dela: Portret rimljanina. klasičnih i helenističkih dela. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće.n. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo. Grade ogromnu državu (od 331 g. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. kriza se odražava i u umetnosti. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. realističnom prikazu lica. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. PORTRET – koreni su u helenizmu.n. Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. U III veku krize. a glave dodavane. Tela su tipska.e. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. podozrenje i svirepost. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu. 30 g. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. dok su poza i draperija uzeti od Grka.p. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua. Uvoze na hiljadu originala arhajskih. 396 g.e. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda.e. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret.n.n. a još ih više kopiraju. naročito posle 146 g. 476 god. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom ..n.e. Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. mitologiju. kad Rimljani osvajaju Grčku.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela. Period oko 75 g. koja nije bila samo fizička već i duhovna.e. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju.. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. a ne u dokumentu.e. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta.p. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu.e.n. način oblačenja. Nemaju velikih umetnika.p.p. a i dela su retko potpisivana. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret.

Tehnike: 1. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji.p. uključujući predele i figure. Oko 100 g. dve vrste: a preko oslikane površine utiskuje se sloj voska b vosak se meša sa pigmentom. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. mermer Ženski portret. Nestao je kontraposto.p. I vek p. Poznati su fajanski portreti. kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. probiti i produbiti ravna površina zida. Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. te se uvećavaju. U hrišćanstvu su oči «prozori duše». Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. zidu . 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama. postaju izuzetno značajne i oblikovane. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia. 160 – 180 godina Filip Arabljanin. FRESKA. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. 20 g.mermer Trajan.. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. je povezana sa helenizmom. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi.n.e. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički. pejsaži.n.e. slavolucima i stubovima. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. drugi malo upušten tj. MOZAIK. već poetsko. 211 – 217 godina Plotin. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija. Ni senke nisu dosledne. složeniji stil.e. I vek p. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju.p. treći i četvrti stil. Koristi se tehnika skjaćaturo.. prvi stil iz II v. 244 – 249 godina Karakala .n.n. Ovde nema kosih linija. zidu i sl.n. ENKAUSTIKA. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g.. tj.. ali ništa nije sačuvano. istorijske. dostigao svojh najveći izraz. portreti. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine.Istorija umetnosti Stari vek ružan. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa. ali je nedosledna i nije naučno dokazana. Dela: Bitka kod Isa. pa zbog toga i kompleksaš – prim. nema skraćenja. - SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti. patuljasta tela i neraščlanjena. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. Pompeja. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. 50 godine 16 Jandrić Jovan . ali pune stvarnih pojedinosti.e. autora). Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. 90 godina. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. žanr-scene. Prvi je plan malo izbačen. Slikalo se na drvetu. Zastupljene su sve teme: mitološke.p. 3. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. a 395. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. Dela: August iz Primaporte. kopija u mozaiku Igra piljaka.e.n. slikanje na vlažnom – Al Fresco. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco 2. On je takođe i najveći promašaj. 63 – 79 godine. Koristi se linearna perspektiva – skenografia. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. teme su idealizovane.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi.e. nanosi. godine legalizovano Milanskim ediktom. mrtva priroda i dr. Boje su biljne i veštačke.

kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. fizičku ili emocionalnu. Ne samo individualnost lika. veličaju se duhovne osobine. Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. mermer 17 Jandrić Jovan . Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. crkva Sv. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. Nažalost. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. crkva Sta Maria Maggiore. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. Pozadina ne igra nikakvu ulogu. 430 godina. večnost. ali sve bezličnijeg. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. Potencira se duhovno. Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Vatikanske pećine. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. nije više opipljiva realnost. Petra i Sv. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. katkad veoma izražajnog.Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. čija je vera počivala u nadi u večni život. Figura nosi poruku – ima velike oči. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. Dela: Sarkofag Junija Basa. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. Ljudske figure su sve izduženije. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. smrt). Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. početak IV veka Mozaik u kupoli. pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. Solun. 450 godona. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. već ni samo ljudsko telo. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. Rim. Đorđa. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. Marcellina. Izbegavano je modelovanje. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). slonovača Eutropijev portret. početak VI veka. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. usađenih u gipsani malter. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Umetnost je kultnog karaktera.

dimenzionalno. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno. Balkan. ikona i freska. dvorsko. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Figure su idealizovane. Figure su višestruko naglašene: kompoziciono. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. usta mala. edukativna i komemorativna. Postoji disproporcija između figure i prostora. nego što stoji ili sedi. inverznoj perspektivi. nabora. a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil. Osnovni vidovi slikarstva: 18 Jandrić Jovan . Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu. Služi i Bogu i vladarima. Grčka. on se samo evocira. Glava je ovalna. pošto ima određenu simboliku. te nema monumentalne skulpture. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža. ruku. Svaki deo crkve.). Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. ima i specifičnu dekoraciju. ali i raskošno. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno. mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. Osnovne teme su religiozne. mozaik. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno. dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče.Istorija umetnosti Stari vek VIZANTIJSKA UMETNOST 395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). nebesko. tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. ali se zadržava utisak iracionalnog. čelo je visoko – pamet. asketizam izraza prigušuje lične crte. Oči su velike i one su «prozori duše». Slika iskazuje Božiju istinu. oči su ogromne i one su «prozori duše». Figura više lebdi. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek). Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici. Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. nos je dug. je ustaljena. koji je namerno smanjen. njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija. ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Vizantijska umetnost je simbolična. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. pa tek onda svetovni vladari. Italija. Bog otac se nikad ne prikazuje. ali ona nije nastavak grčke umetnosti. prostorno. negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. Ide se ka ortogonalizmu. da bi se stvorila dubina prostora. Podloga je plava ili zlatna. Forma lica. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g. figure i pejzaža. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva. dekoracije i dr. Tela su laka i izdužena. svečano.

a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima. Glavni elemenat stila je linearna arabeska. freska.Istorija umetnosti Stari vek IKONA je portretna slika Bogorodice. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. Naglašena je inverzna perspektiva. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole. Hrista. Jeftina je tehika. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. enkaustika na drvetu. Period stagnacije u umetnosti. nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. manastirska crkva u Dafni.. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan. verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. kao i poznih klasičnih motiva. veća je monumentalnost. Ravena. Grčka. Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu. mozaik. Kompozicije su manje. Venecija Anastazis. Kompozicija je uravnotežena i jasna. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. Figure su neobično tanke i visoke. Mozaik na kupoli. elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. II epoha Počinje carskim ediktom. na biljne i životinjske oblike. Ravena Bogorodica. a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata.. 547 g. 1200 g. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. najviše se radi mozaik. to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica.izdao Lav III. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju.je period vrhunca u slikarstvu. Vitale. ikona. Borba je trajala 100 godina. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. 547 g. Više je boja i detalja. Vitale. 533 – 549 g.dela: Justinijan sa pratnjom.. XIII vek. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. Ikona je izvanredno snažno delo. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. Marka. Ravena Carica Teodora sa pratnjom. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. mozaik. Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. polusuvom i suvom malteru. ikona 19 Jandrić Jovan . dok se ikonografija tek začinje. naglašava se pokret... crkva Svetog Spasa u Hori. crkva S. Figure su plastičnije. IV epoha . Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. crkva Sta Francesca Romana. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. svetaca ili predstava scena. Ikonofili – podržavali su izradu ikona. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. Rim. VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. 1410 – 1420 g. 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete.ornament na arapski način. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom. obično na drvo). katedrala Sv. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. 1310 – 1320 g. mozaik. naročito u slonovači i metalu. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. FRESKA je slika na vlažnom. nema monumentalmosti. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti. vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike. Apollinare in Classe. crkva S. XI vek Prizori iz Knjige Postanja. Figure su izrazito izdužene i vitke. Carigrad Starozavetna Trojica.

Istorija umetnosti Stari vek 20 Jandrić Jovan .

životinjski oblici. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. VIII – IX vek – Karolinška umetnost 3. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. 700 g. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. i plastikom hrišćanskog istoka. nego vajarstvo. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. Uticaji različitih kultura: 1. Stil je anarhičan. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. mermer. mozaici i reljefi. bio je glavni medijum životinjskog stila. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. sa knjiškog poveza. Češće je slikarstvo. Irska Reljef sa parapetne ploče. nazvan Zlatno doba Irske. VIII vek. presto i sarkofazi) i reljefna. (mračno doba. 700 g. Podela preromanike: 1. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku. plitak reljef u dve ravni. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. Razvija se vrlo plitka plastika. ostaci antičke kulture 2. kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive.. Italija Simbol Sv. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. To je umetnost seobe naroda.Dablin. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. Raspeće. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. ornamentu i šarama životinjskog stila. naglašavanje svetlosti i senke. romanika i gotika. 650 – 750 g. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti.. VI – VIII vek – Kultura varvara. 725 – 750 g. pa je period od 600 – 800 g. doba Merovinga 2. krstionica katedrale Cividale. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. Slovene. životinjskog stila. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte.. istočno hrišćanska kultura 3. kao deo svesne političke obnove. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. ali je sve 21 Jandrić Jovan . tako da je ostataka veoma malo. X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. Normane i dr. a 800 g. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. Ipak. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. geometrijski. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. potpis patrijarha Sigvalda. a to su trošni materijali.

Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog.. 850 g. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha. Karakteristike karolinške umetnosti: 1. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. Linearni je stil. Umetnik naglašava «prozorski» vid slike. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 1. 972 g.. 1015 g. sto predstavlja značajnu versku obnovu 2. skulpture nemaju treću dimenziju Dela: - Odo iz Melza. orijentacija od simbolike ka naraciji 2. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. dakle.. katedrala u Aachenu. kojim vladaju saksonski kraljevi. Radilo se slikarstvo. 816 – 835 g. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. 796 – 895 g. krunisao ga Sv. 800 – 810 g. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 4. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv. uz jake vizantijske uticaje.. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. Benedikt. druga plovina IX veka. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti... Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. Dela: - Gerovo raspeće. drvo. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. skulptura – reljef i crtež snažne grafike. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka.Darmstadt 22 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Srednji vek skoro iščezlo. početak XII veka. Sv. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog.. te ga papa 962 g. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde. osnovana opatija Cluny. rade se minijature i freske 5. obećava obnoviti državu Karla Velikog 3. 936 g. 870 g. 983 g. nastaju tri anarhična kraljevstva. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. prema značaju 4. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici 3. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. 910 g. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. radovi u slonovači i zlatu. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. funkcionalno dimenzionisanje figure. Michael. ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. zlato idrago kamenje - OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g. 975 – 1000 g. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. Verdenskim ugovorom.

imaju bogatu spoljnu dekoraciju. Zrela romanika se javlja u XII veku. Španiji na i u crkvama. Đenova . funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. naslađe iz karolinške i otonske umetnosti 2. pobeda Hrišćanstva u Evropi: ♦ hristijanizacija Viknga ♦ pad Kordovskog kalifata 1031 g.. već i izražajnu. Dela: 23 Jandrić Jovan .uticaj iz iluminiranih rukopisa. karakterističnih i tesno povezanih. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. zmajeva. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. monumentalna skulptura 2. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. brodovi su zasvođeni. Takođe postoji i izokefalij. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) 3. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. Piza. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. Nemačka i Engleska. te samim tim i obnova gradova: Venecija. reljefni likovi su mnogo više realni od slika. oko 1050 – 1100 g. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. jer ni karolinška. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. Dakle. nemaju samo dekorativnu namenu.. ♦ hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima 4. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. Razlog: masivni. karolinških i vizantijskih crkvi. One su masivne. skulptura je u timpanonu. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). Skulptor se boji prazne površine. bogato su razuđene. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. Italija. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. masivnost. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. obnavljanje trgovine u Sredozemlju. trodimenzionalni. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. veliki. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. Nema smisla za red. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. Veoma je retka slobodna skulptura. poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. frontalni strav. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. ornament i skulpturu. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: 1. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. nebesko je iznad zemaljskog. a potom Španija. Osnovni faktori su: 1. otonskih. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. Francuska ima vodeću ulogu. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu.

freska. Touluse. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. kao kod Vizantije. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. početak XII veka Strašni Sud. freska. Južni portal crkve St. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. Sv. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan . Sv. 1181. emajlirana ploča.. Zidanje Vavilonske kule. Nikolas iz Verduna. Odašiljanje apostola. trg pred katedralom. Pierre. 1166 g. crkva St.. Dakle. Figure su oivičene debelom konturom. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. Figure su stilizovane. naročito iluminiranih rukopisa. Vezelay. To je početak postepenog prelaza u gotiku. iz rukopisa Carmina Burana. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. Ubrzo posle 1150 g. zapadni timpanon katedrale u Autunu. Maissac. Glavni cilj slikarstrva je naracija. plus razni uticaji. Francuske. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. svetloj ili tamnoj. Engleske. bronza. Benedetto Antelami. XI vek Portret lekara. Sernin. koje su ispunjene svetlim. 1160. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. g. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. 1180 – 1190 g. minijatura. 1120 – 1132 gKralj David. početak XIII veka. kamena ploča. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. timpanon srednjeg portala narteksa. postoji snažno osećanje za kompoziciju. 1130 – 1135 g. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. Mihovil. Austrija Proletni pejsaž. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. Notre-Dame. 1090 g. Braunschweig. te pokrete i stavove. punim bojama. «fizički» slobodno stoji u niši. oko 1110. g.–Savin-sur Gartempe.Istorija umetnosti - Srednji vek Apostol. Belgije i J. Prelazak preko Crvenog mora.dela. Radi se na jednoobraznoj podlozi. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. Le Puy. zapadno pročelje katedrale Fidenca. a ne likovna lepota. 1025 – 1050 g. crkva St. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava.

Poklonjenje mudraca. period od kraja XII do početka XIII veka 2. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. Zagovara se trodimenzionalnost. Stil XIII veka je idealistički. a regionalne varijante preovlađuju. internacionalan stil. Skulptura je bila polihromna. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. osim verskih i profane teme (kalendari. konzolama i drugo. Do 1200. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. odlikuje se vedrinom. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. kao ni jedan stil do tada. POZNA (CVETNA) GOTIKA. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru . XIII i XIV vek 3. proporcionalnost oblika. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. a Flandrija poznu gotiku. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». ima tačno određeno mesto i vreme postanka. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. javlja se lična nota. profane ličnosti). kao stil manje vredan. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. širi se po celoj Evropi. RANA GOTIKA.glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. Tek u renesansi dobija ime gotika. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. na kapitelima. zodijački znaci. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. plemenitošću i duhovnošću. godine gotika predstavlja homogen. Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. Gotika počinje u arhitekturi. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. prozora. naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . pa oko 1400. varvarski (gotski). Osobine: slobodnija kompozicija. najprestižnjia hodočasnička crkva. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. godine. krunisanje Bogorodice). Podela Gotike: 1. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. RAZVIJENA GOTIKA. Razvija se iz romaničkog vajarstva. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. godine. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. Gotička umetnost. a Bog više ne kažnjava nego prašta. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor.

Dela: Portal kartuzijanskog manastira. kod Dijona. 1250 – 1260 g.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. početak XIV veka. Claus Sluter. Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. Statue u nišama. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. Dela: Zapadni portal. 1215 – 1220 g.. Portal južnog transepta. odraz mršavosti i splasnulosti. škrinje. Gotički realizam je realizam «osobitog». (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. nadgrobne spomenike). Izbočine su svedene na minimum. timpanon na portalu južnog transepta. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. jako izražen klasični stil. Dominira profil. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. na horskoj pregradi. godine u doba «Međunarodnog stila». Pieta. Smrt Bogorodice. 26 Jandrić Jovan . Ekkeheard i Uta. katedrala u Naumburgu. na horskoj pregradi. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. a ne kao zapremine. g. Katedrala u Strasbourgu. 1230 – 1250. Statua je bestelesna. katedrala u Chartresu. usresređen na pojedinosti. godine). godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. Pokrajinski muzej. Delo: Grob viteza. Skulptura ima očigledan. Claus Sluter Mojsijev kladenac. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. statua u drvetu. Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. Arnolfo di Cambio. 1225 – 1245 g. Notre-Dame. horske pregrade. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. katedrala u Chartresu. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica. Figura postaje šupljikava i apstraktna. 1250 – 1260 g. ali se radi i anfas. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. katedrala u Naumburgu. 1385 – 1393 g. Kartuzijanski manastir u Champmolu. početak XIV veka. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». katedrala u Naumburgu. Draperija je bogato naglašena. kao i reljefi manjih dimenzija. Vrhunac je 1400.. remek-delo kasnogotičkog naturalizma. Bon Tek posle 1350. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. Melhisadek i Avram. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. zapadni portal katedrale u Reimsu. u Champmolu. Blagovesti i Poseta. kod Dijona. Osa tela je slobodna. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. pa izgledaju kao linije. blago kriva u obliku slova S. ističu ljudsko saosećanje.. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). 1250 – 1260 g. Simbioza statue i stuba se razlaže. već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. Giovanni Pisano (sin). Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245. Dela: Raspeće. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. izraženija je krivina ose tela. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. ali ne samo zbog realizma. nizozemac. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti. izvijena. Stubovi su totalno potisnuti. Figura je živa. 1145 – 1170 g. Detalji su tačno odrađeni. 1395 – 1406 g. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. herojski i dramski patos Judin poljubac. 1220g..

mermerna statua. katedrala Prato. U XV veku propada vitraž. pre 1284 g. preplavljuje novi talas vizantijskog stila. Konjanička statua Cana Grande della Scala. nema nijansi. Dela: Madona na prestolu. gore je završena na zabat Raspeće Hristovo. Umetnik je sastavljao nacrt. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa vizantijskom tradicijom. 1280 – 1290 g.. rade se velike jednobojne sive površine stakla.. Kompozicija je velika. Jedino fini detalji su naknadno slikani. 1259. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. Boje: rubin crvena. Nasprot zidnom slikarstvu. reljefnije. 1302 – 1310 g. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče. traži se trodimenzionalna predstava. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture). Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. 1300 g. Već od 1250g. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. na mermernoj predikaonici.) i preovlađuje do 1300 godine.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. Ovaj novovizantijski stil. za razliku od Italije. Više je figura. Bio je Giottov učitelj. Od 1200 – 1250 g. propovedaonica u katedrali u Sieni. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. velika slika na drvetu.. nadgrobni spomenik. Prozor čuva dvodimenzionalnost. 1330 g. 1265 – 1268 g. tzv «Međunarodnog stila».) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. Dakle. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža.. nijanse plave. utančanog i prefinjenog ukusa. Figure su veće.. 27 Jandrić Jovan . gotički uticaj se proširuje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata javlja se novi revolucionarni stil. se javlja ubrzo posle Četvrtog krstaškog rata (1202 – 1204 g. Kompozicija je apstraktna i monumentalna. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. Giovanni Pisano Madona. kojeg su Italijani zvali «grčki manir».) Vodio je firentinsku slikarsku školu. Ponekad koristi «grčki manir».-1260 g. te jak osećaj za plastičnost i patetičnost. San Domenico. ITALIJA Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralačke energije u slikarstvu. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. 1282 g. krstionica Piza. Veoma je temeljna apsorpcija vizantijske tradicije. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. 1315 g. koji potiče iz romanike. puno je nijansi. katedrala Piza. Slikarstvo na drvetu. je «zlatno doba bojenog stakla». Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea.. Dela: Mermerna predikaonica. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. bez kasnovizantijske linearnosti. Romaničke elemente. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. ni senke. ne kao radnu površinu. olovne trake čine crtež. okvir ne gospodari kompozicijom. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira. čak i do 300. sa malim minijaturama u obojenom staklu. jarko zelena i oker. doslikavaju se elementi. Poseduje snažan stil. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha severno od Alpa. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. Predstavnici: CENNI DI PEPPI – CIMABUE (delovao 1272 – 1302 g. Orivieto. kolorit sveden. manje su kompozicije. koji su se zadržali u italijanskom slikarstvu..

Dela: Madona na prestolu. Dučovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog preveo na latinski. Siena. jer je upotrebio novu vrstu slikarskog prostora. 1305 – 1306 g. uz veličanstvenu upotrebu boje. Zadržao je gotički element – međusobno opštenje figura pogledom. freska. Za njega ja 1440 g. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa.) On je osnivač i najslavniji predstavnik Sienske škole. 1309 g.. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. 1342 g. freska. Dela: Prestolje mudrosti. bio je prvenstveno zidni slikar. 1315 g. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror.. a figure su nežno zaobljene. galerija Uffizi. muzej katedrale. Od početka je bio veoma blizak «grčkom maniru». Dela mu izgledaju životno. Dela: Rođenje Bogorodice. sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u arhitektonski okvir. a ne posmatrači u delu. senčenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum. U Ducciovim rukama «grčki manir» nije više tako ukočen. kapela Arena. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. Firenca DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 – 1318 g. freska. slika na drvetu. Dela: Oplakivanje Hrista. 1325 – 1350 g... Piza. 1365 g. krute uglaste draperije su talasaste i meke. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. elegantno oblikovanje i živahno pripovedanje. triptih. sinopija. On je začetnik «ere slikarstva». sa ograničenom skalom i intenzitetom boja naglašavaju Đotvu jednostavnost.Istorija umetnosti Srednji vek GIOTTO DI BONDONE (1267 – 1337 g.. Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator. Inovator je. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. slika na drvetu.) Bio je Cimabueov učenik u Firenci. 28 Jandrić Jovan . Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera. Tradicionalnu šemu u pogledu prostora i narativih detalj Đoto je podvrgao korenitom uprošćavanju. 1334 godina je prekretnica.. Fresco tehnika. Njegovo delo je snažno i on čini da smo mi učesnici. Kompozicija mu je savršeno usklađena sa emocionalnom sadržinom slike. Đoto je postavljen na čelo radionice pri katedrali u Firenci. Predio. Padova Madona na prestolu. freska Put do Golgote. Piza. 1309 g. Camposanto Trijumf smrti.. Siena. 1340 g. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. slika na drvetu. tj. Želja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom.. Pietro L: Dobra i zla uprava. Ambrogio L. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. 1325 – 1350 g. Oblicima daje snažnu trodimenzionalnost. srednja ploča oltara Maesta. arhitektura su svedeni na minimum. On je siensko slikarstvo preveo sa vizantijske na gotičku tradiciju. 1338 – 1340 g. da on ne bude iza njih već da ih sadrži..

delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. groteska. Sadrže niz motiva: fantazija. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar. 1394 – 1399 g. slika na drvetu. 1400 g. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila». šala. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. slika na drvetu. rađeno u Parizu.. jako senčenje Poklonjenje mudraca. 1413 – 1416 godine. Les tres riches heures du Duc de Berry. Dela: Rođenje Hristovo. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. vlada «međunaraodni stil». basna. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. 1325 – 1328 g. ona je nezavisan činoic. prikaz gotičkog Louvrea. tema je sejanje ozimog žita. naivan arhitektonski prostor. liči na kuću za lutke. slika na drvetu 29 Jandrić Jovan . svetlost gospodari celom slikom.. Minijatura Januar.Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana.

u poznoj gotici to je tehnika ulja. RANA RENESANSA – kraj XIV . povezanost i potpunost. «prerušeni simbolizam».). Renesansa se deli na: 1. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. individualni oblik i veličinu..Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. boju. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine 3. slika na drvetu. «glazuru» .početak XV veka ( 1495 godina). omogućuje baršunasto tamne prelaze. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje. 1425 – 1428 g. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom. Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. 2. dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. mišolovka i dr. 30 Jandrić Jovan . stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. 1330 g. Posle njih. već da se dostignu i prevaziđu. ulje postaje osnovni medijum slikanja. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća. Dela: Oltar Merode. Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. triptih. lični stil i izraz. On je podražavao istinu i potpunu istinu. fakturu površine. Homo universale je umetnik renesanse. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. stabilnost. MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. Zato on koristi tzv. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. Umetnik poseduje veliku individualnost. Obnavlja se zanimanje za jezik. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. on im je polazna tačka. istražuje se pokret i perspektiva. književnost i čuda antičkog sveta. Svest o renesansi se rodila u Italiji. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva».tanke providne premaze. omogućava tzv. istovremeno u Firenci i Holandiji. materijal. Petrarka – italijanski pesnik i humanista. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti .

slika na drvetu. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. pa čak i čudno poetske lepote. Kod njih nenaglašava neke crte. 1490 g. Lorenz. slika na drvetu.. tragično je završio. prikazan optički izgled vode.. Dela: Petrov ribolov. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena. Nurnberg. jasna svetlost razblažuje ivice senke. nego spoljašnji vid događaja. 1455 g. 1471 – 1481 g. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. slika na drvetu. Snažna realnost teme. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. Dela: Vrt uživanja. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. 1433 g. slika na drvetu.. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). 1476 g. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari.. Michael Pacher 31 Jandrić Jovan . slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. triptih. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. Dela: Francesco d'Este. poliptih. Optički efekat. 1432 g. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. Nesrećni genije. Austria. slika na drvetu. Meka. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu».Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja.1434 g. a ističe druge da bi naglasio karakter.. Uči od prethodne dvojice slikara. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. Čovek u crvenom turbanu. 1470 g. pa je postala uzor mnogim umetnicima. portret na drvetu. Tako je bilo do 1500 godine. to je najraniji «portret» pejsaža.. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. CONRAD WITZ Iz Basela je. Takođe pozadina se stapa sa nebom. Dela: Rođenje Hristovo. drveni oltar. Wolfgang. slika na drvetu.. 1518 g. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. crkva St. slika na drvetu. 1500 g. 1435 g. Dela: Portinarijev oltar.. poliptih. važi i za njegove portrete. Likovi su blagi i uproščeni. Skidanje sa krsta. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. Dela: Ganski oltar. 1444 g. Dela: Anđeo koji lebdi. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti. 1420 – 1425 g. parohijska crkva St. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove.. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. slika na drvetu. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova.. umro je kao fratar.

Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. kao perom.Firenca Uspenje Bogorodice. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije. Prvi graveri su bili zlatari. godine). Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. gravura. Može se pratiti individualni stil. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. obrazovan. Antički primeri direktno utiču na renesansu. gotovo da su skice. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. Gravure oko 1430. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. polazi se od prirode i proučava se anatomija..(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. mermer.. 1480 – 1490. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. Čine kombinaciju slike i teksta. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. intimne atmosfere i spontani. crkva Or San Michele. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. Antonija (1480 – 1490. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. 1435 g. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture.. godine. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići. reljef. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». kopoziciji. koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti.Istorija umetnosti Srednji vek GRAFIČKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. pozlaćena bronza. ćudljivog osobenjaka. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. Dela: Četiri sveca. Dela: Sveta Bogorodica. Primetan je uticaj i romanike i gotike. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. Obnavlja se antički duh. godine su modelovane finim šrafiranim linijama. Što se tiče klasične nagote. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. 1420 g. Ona dopušta meke. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. u društvu naučnika i pesnika. su se pojavila metalna slova. Porta della Mandorla 32 Jandrić Jovan . Umetnik više nije zanatlija kao do tad. detalju. položaju.. već je čovek mislilac. reljef. vazdušaste efekte. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. 1450 god. 1410 – 1414 g.

prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. 1425 g. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta.. 1440 – 1450 g. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba. a ne imitiranje. istražuje pokret. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. freska. stabilne.. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. Siena. sve više se ističu portreti. freska. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja.. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti.. Prostor je predstavljen što vernije. Učio je kod Ghibertija. freska. Đorđe. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. Firenca Poreski novčić. Bio je freskista. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. kapela Brancacci. konjanička statua. Preuzima oblike iz prirode.. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu.. 1427 g. 1411 – 1413 g. crkva Or San Michele. 1423 – 1425 g. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku..) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. 1415 – 1417 g. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. plastične i prirodno stoje u prostoru. a likovi su realistični i brutalni. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. perspektiva je nedisciplinovana. Služi se kontrastima svetlosti i senke. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. Jovanom. Marko. 1430 – 1432 g. Osnova je promatranje čoveka.Firenca. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE . crkva Or San Michele. zvonik firentinske katedrale. likovi su odeveni aktovi. Naglašava se psihologija likova. Donatello je govorio statui: «Govori. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. Njegova dela su monumentalne veličine. 1426 g.) Likovi su mu masivni. Dela: Madona na prestolu. Dela: Sv... crkva Sta Maria Novella. koristi na linearnu perspektivu David. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Firenca 33 Jandrić Jovan . trodimenzionalni. 1427 g. mermerna statua.. mermer. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom.. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne.Firenca Prorok (Zuccone). Pronašao je sistem linearne perspektive. freska. S. mermerna statua. forma se deformiše linijom i jakom konturom. ne idealizuje ih toliko. Dela: Blagovesti.. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. Giovanni. manastir Sv. Posle 1430g. boje i perspektive. Figure su mu masivnije. Rešio je većinu problema u vajarstvu. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. 1437 g. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. reljef na ploči od pozlaćene bronze. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. Marko. slikari su oslobođeni kanona. Firenza Izgnjanje iz raja. 1445 – 1450 g. 1425 g. bronzana statua. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. čija draperija pada kao prava tkanina. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g..FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. boja je sekundarni element.

Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g. gravura. slika na koži. 1445 – 1450 g. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana.. Kolorit je integralni deo dela. Dok je slikao glavu. Dela: - Otkrivanje Časnog Krsta.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni. Likovi opšte među sobom. geometriju urbinskog dvora. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela.. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam.) 1436 g. 1465 – 1470 g. reljef. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: - Tajna večera. 1456 g. 1445 – 1450 g. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. 1435 g. 1485 – 1490 g.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. kocke. cilindra i piramide.. 1476 g. Firenca. Oko 1450 g. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: - Oplakivanje Hrista. 1445 g.. dolazi u Firencu. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj. 1460g.. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. Spaja Masacciovu plastičnost. dok su slobodne statue potpuno retke. Dela: - Grobnica Leonarda Brunija. Dela: - Herkul i Antej. Palata Vechio. prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g. ali ne i da im priđemo.. terakota.. crkva San Fracesco. 1460 g. kupe. bronzana statuetea. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. katedrala Firenca Madona sa anđelima. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. mermer. slika na drvetu. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama. iz Venecije dolazi u Firenzu. freska. bronza. Firenca. Dela: - Anđeli koji pevaju. kao u pozorištu. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g. komemorativni. Bio je poznat po reljefima u mermeru. 1450 – 1457 g. freska.. Firenza 34 Jandrić Jovan . Dela: - Madona sa detetom i svecima. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. Oseća se Donatelov uticaj.. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar. 1470 g. Dela: - Putto sa delfinima. Firenca David. spoj pokreta i emocija. arhitektonske oblike i ljudsku figuru... ANTONIO ROSSELLINO Dela: - Portretna bista Giovanni Cellinija..

35 Jandrić Jovan ..Istorija umetnosti Srednji vek - Konjanička statua Colleonija. Putti) – naga deca sa krilima. Venecija Putto (mn. bronza. 1483 – 1488 g. zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi.

1455 – 1460 g. a više za vizuelni efekat. freska. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). Bio je genije u pravom smislu reči (slikar.) Bio je Verrocchijev učenik.Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. anatomiju i dr. PIETRO PERUGINO Dela: - Predaja ključeva. naročito ženskog. klasičnu fazu renesansne umetnosti. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. sklon misticizmu. Camera degli Sposi. crkva S. Bramante. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu. a bio je hrišćanin. Koristi žablju perspektivu. Dela: - Rođenje Venere.).) Bio je firentinski slikar. Padova. 1471 – 1474 g. čvrsto nacrtanu. Venice. Beleži svaki detalj. freska. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. Dela: - Madona sa svecima. Nema jakog kontrasta. srušena 1944 g. Figure mu «lebde». Voli patos. slika na drvetu. 1505 g. Mikelanđelo. Bolesno osećajan umetnik. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo. tvrdu. Zaccaria. 1455 g. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. su proširili neoplatonisti.. Jakova vode na pogubljenje. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole.matematičar. Slabo se interesuje za dubinu prostora.. jasno konstruisanu formu. Sebastian. Dela: - Sv. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. sa 36 Jandrić Jovan .. 1480 g. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. slika na drvetu. senčenje je ravnomerno. Njegove figure.. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. čak i kad stoje. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. zanet paganskom lepotom. arhitekta.. fizičar. Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova. kapela Oretari.oni utiču na osećanja posmatrača. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. 1480 g. Simetričnost postiže rasporedom masa. Galerija Ufizzi. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Platonovo shvatanje genija. 1473 g. statična i simetrična.. Oni predstavljaju vrhunac. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. 1482 g. Bio je mladi genije. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje.. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. slika na platnu. veliki prizor. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Sikstinska kapela Vatikan. Mantova. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Sv. freska. proučavao je mehaniku. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Vera u božansko poreklo genija. Giorgione.. Radio je freske. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. ispaštanju i kajanju. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja. Boje su mu jednostavne. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Oculus. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . botaniku. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. vajarstvo i slikarstrvo). Boje su hladne. jasnoća prostora. Rafaelo. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna.

slikarski bogata. U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. Firenza Campidoglio. možda nepravično. Figure su obavijene senkama i polusenkama. Paris. fizičku snagu. Firenca. a nije bio vernik.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. izolovan od sveta. 1545 g. crtež perom. Lorenzo. 1495 – 1498 g. Izrazita stvaralačka snaga. a forma joj je podređena. koje ih utapaju uprostor. radio je dugo i isporo. Dela: - Monaliza.. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. Rim Mojsije. Zbog ovakvog načina prikazivanja. On je glavni slikar visoke renesanse. 1509 – 1510 g. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom. aki je nije podražavao. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. Sta Maria delle Grazie. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. arhitekta. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»». slikar. precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Vezao se za klasičnu antiku V veka. Milano Poklonjenje Mudraca. Teži da iskaže čovekove strasti. Louvre..) Bio je učenik Pietra Peruginoa. Antiku je voleo. Takođe je bio genije. mermerna statua. Petra. a ne iluzionistiške predstave. Dela: - David. asketizmu. 1508 – 1512 g. 1481 – 1482 g. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku. Bio je oprezan kao slikar... 1513 – 1515 g... U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti. mistici. a vajarski solidna. mudrost i bol. sabijena energija. 1508 – 1512 g.. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. Portretista i slikar 37 Jandrić Jovan . slika na drvetu. slika više liči na poetsku viziju. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. 1503 – 1505 g. 1501 – 1504 g. pesnik. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. Njegove skulpture odišu napetošću. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. nego na običnu sliku stvarnosti. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. S. Vatikan. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. usavršeni sfumato Tajna večera.. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista. o o - Strašni Sud. Slikao je verske teme. freska. Rim: o Stvaranje Adama. Grobnica Giuliana Medicija. Napušta je. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. Oseća se psihološka akcija. Sikstinska kapela.. Bio je tip svetskog čoveka. jer je bio aristotelovac. nažalost bio je ciničan i nesrećan. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. Bio je sjajan crtač. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). slika na drvetu.. Stalno se vraćao svojim delima. mermer. Vatikan Začetak u materici. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. 1546 – 1564 g. 1465 g. Stvorio je sopstveni tip lepote.Istorija umetnosti Srednji vek 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu.. skulptura. freska. 1513 – 1516 g. radnja u mirovanju Rob na umoru.) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. mermer. najranija monumentalna statua visoke renesanse. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. 1534 – 1541 g. 1510 g. Delfska Sibila (proročica). «terribilita» . Firenza Bogorodica u Pećini.

Galerija Akademije Venecija.. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. akcija i emocija. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. pretpostavlja se da je bio Jevrej. spiralni i dinamični pokreti figura - VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. duboki tamni tonovi. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje.Istorija umetnosti Srednji vek Bogorodice. Bio je pod presudnim Giorgionea. 1526. «Tajanstveni» Giorgione . GIORGIONE (1477 – 1510 g. 1057 – 1510 g. Dela: - Madona del Granduca. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek.. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian.. Razlozi su brojni: prerana smrt. 1570.. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan . slika na platnu. već bićima od krvi i mesa. remek-delo. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. Beč. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. oličenje klasičnog duha visoke renesanse. Dva najpoznatija dela: - Oluja.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. nego na perspektivne vidike. Dela: - Čovek sa rukavicom. 1513 g. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje.. erotska alegorija Tri filozofa.. 1520. koji nije nastanjen živim statuama. 1505 g. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista. Intenzivna svetlost i faktura. Pojedinačni potezi četkice. 1510 – 1511 g. 1505 – 1506 g.. Louvre. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. služeći se samo bojom i svetlošću. slika na drvetu. suparništvo sa Tizianom. freska. g. freska. nego u Firenci i Rimu. g. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. g. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera. Villa Farensina. g. platno. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji. 1546. sjajno postavljena arhitektonska pozornica. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. harmonično uravnoteženo telo i duh.. Venecija Pavle III sa unucima. Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. freska. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: o «Atinska škola». venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. crkva Frari. Rim. tako da ni jedna ne smeta drugoj.. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi.) Najveći venecijanski slikar XVI veka. Mikelanđelu duguje za izražajnost. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave.

Figure su visoke. 1550 g. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. 1528 g. a sigurnost isčekivanjem. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. koji iz 39 Jandrić Jovan . JACOPO ROBUSTI . «izveštačeni». kao posebna vrsta ljudi. Ovaj stil je dao sjajne potrete. slika na drvetu Madona dugog vrata. 1526 g. izduženim figurama. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu.. smelim perspektivnim skraćenjima. ćudljivi vizionarski stil. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. 1521 g. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. Maniera (ital. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. svetlost nema izvor i svojstva.) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija.. Dela: - Maijin pohod Elizabeti. dvosmisleno. slika na drvetu.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma. Uznemirenost jednog sveta u previranju. Čudesno osećajni crteži. ukazuje na unutrašnju zebnju.izobličeno. San Michel. Antiklasični. 1535 g. slika na drvetu. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. Dela: - Skidanje sa krsta.. izduženih udova. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću. glavne su odlike ovog stila. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Slike su subjektivne. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. u kom je vera bila zamenjena sumnjom. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. 1524 g. kroz dosetku i iluziju. Itali Studija mlade devojke.. duboko uznemirujući. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela. Dela: - Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. Pokazuje isto tako čudne osobine.. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. Žestokim kontrastima tamno-svetlo.TINTORETTO (1518 – 1594 g. Galerija Uffizi. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. vitke.=stil). Ubrzo zatim je postao međunarodni. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Tanki izduženi oblici.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. Dela: - Autoportret. Manirizam se najpre razvio u Italiji. Galerija Uffizi.. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g.

CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Krajnje subjektivno koristi liniju. Mateja. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno. izvestan broj. to je bila karakteristika i pozne gotike. Giorgio Maggiore. Santo Tome. kupola katedrale u Parmi. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Podučava se Ticijanom i Tintoretom. Dela. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim.) Najveći maniristički slikar. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. 1586 g. Dela: - Sahrana grofa Orgaza. Umetnici. - Sv. platno. 1575 – 1577 g. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti. Pustolov. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g. Scuola di San Rocco.. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. a 1576 g. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. Dela: - Uspenje Bogorodice. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. Bio je firentinski zlatar i vajar. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika. 1525 g. Tek od 1600 g. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. 1570 g. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino. nerealna svetlost.. 1566 – 1567. slika na platnu. freska. 1539 – 1543 g. zlato i emajl. boju. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. crkva S. 1567 g. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO 40 Jandrić Jovan . platno. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g. Venice Tajna večera.. Punoća. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. freska. 1532g. Toledo. Scuola di San Rocco. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. 1605 g. Venice. Mikelanđela i Rafaela. Dela: - Hristos pred Pilatom.) Najklasičniji umetnik svoga vremena.. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. remek-delo iluzionističke perspektive. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. dolazi sa Krita u Veneciju.. ide u Rim.. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. 1573 g. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda.. 1535 g.Istorija umetnosti Srednji vek prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. 1592 – 1594. Dela: - Slanik Fransoa I. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. Dela: - Hristos u Levijevoj kući. svetlost. Grozničava. platno. Oseća se uticaj Parmigianina. Venice Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene.

Istorija umetnosti Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:

Srednji vek

-

Dekoracija u štuku, Fontainbleau, 1541 – 1545 g.

FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.

41

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 – 1608 g. Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana, što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:

-

Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

42

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristički. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji. NEMAČKA Zavičaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Grunewaldovi oblici su meki, elastični i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. Dela:

-

Izenhajmski oltar, 1510 – 1515 g., slika na drvetu, najznačajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice o Raspeće sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i večnosti, realnosti i simbolizam o Blagovesti o Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) o Vaskrsenje

ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomućenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.

-

Italijanske planine, 1495 g., akvarel Četiri jahača Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetu Adam i Eva, 1504 g., gravura Vitez, Smrt i Đavo, 1513 g., gravura Četiri Apostola, 1523 – 1526 g., slika na drvetu

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. «Ekspresionistički manirizam». Dela:

-

Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu Rapeće, 1503 g., slika na drvetu

ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g.)

43

Jandrić Jovan

bitniji je pejsaž HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. 1540g. Dela: - Seljačka svadba. “portable portreti”. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. Dela: - Erazmo Roterdamski. usled teške istorijske političko-verske krize. slika na drvetu Povratak lovaca. 1588 g. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena. portret na drvetu Henri VIII. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija.) Iz Augsberga. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g... nadareni pejsažista. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. Predstavnik je “linearnog stila”. a oživljeni su u XV veku. To su tzv. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. kao i Direr. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Nikada nije radio za crkvu. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. 1565 g. ptičija perspektiva. Rado je reljefe u Luvru. 1523 g. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. Koristi monoton kolorit. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. U doba 1550 – 1600 g. Slikao je pejsaže i žanr-scene.Istorija umetnosti Srednji vek Bio je bavarski slikar.. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Dela: - Mesarnica. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava. mrtva priroda... 1565 g. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. No je bio visoko obrazovan. Dela: - Bitka kod Isa. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. Oni su bogati i neplastični. slika na drvetu Slepac vodi slepca. Poznat je i kao portretista. Oni su izmišljeni još u antici.) Jedini je genije među holandskim slikarima. u Rim. Dela: 44 Jandrić Jovan . Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. brižljivo urađene detalje. portret na drvetu. slika na drvetu.. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g. 1529 g. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. 1551 g. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode.. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. razvoj repertoara tema koje će dopuniti. Perspektiva je smela. 1586 g.. i minimum oblikovanja i senki. Dela: - Mladić među ružama. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: 1. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa.

ubrzo razvija sopstveni jezik.. spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije. Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g. St. Dela: - Grobnica Henrija II.Istorija umetnosti Srednji vek - Reljefi sa česme Nevinih. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II). 1548 1549 g. Najznačajniji je vajar XVI veka. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . 1563 – 1570 g. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. patos i lepota koji traju i u smrti 45 Jandrić Jovan .. Denis.

karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. Najčešće se radi u štuku. a naručilac je bila katolička crkva. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. tako da one postaju nove vrednosti: . patetičan.pojačava se odnos svetlo-tamno. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . ako je nešto naglašeno osvetljava se . veliki evropski stil. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta 3. bronzi. netaknute teološkim dogmama.Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. građanskoj i protestantskoj. balkoni. dolazi u Rim. Takvim smerovima prostor se produbljuje. sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) 2. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse. žanrscene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma.nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. Predstavnik je rimske škole. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. bez radikalnog prevrata. Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. Postoje dve velike škole: . raznobojnom mermeru. a ne kao pojedinost . u Holandiji. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. u Italiji. zapadnoevropski stil. Zanima ga stvarnost tela. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. mržnja. a isto se obraćaju i katolicima i protestantima.) 1593 g. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: 1. Iako je .prepliću se arhitektura. a presecanjem oblika okvira slike. bol. stepeništa i nameštaj.skulpture su jakih i izvijenih pokreta.dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi.sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. prizor teži da nastavi i izvan nje . u Francuskoj. pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti . Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost . tako da delo ostavlja utisak kao celina . masa i zapremina. a grimasa ide do neukusa. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. Pojačava se gestikulacija . Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. 46 Jandrić Jovan . mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . oltari.pojačava se izraz lica. a senka je tamna i teška. dramatičan je.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji.Rimska (Karavađo) – realistični pristup . uglavnom. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. mrtva priroda. umetnost.simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike .

. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. Rim. dolazi u Rim. To je tzv. U mermer je uspevao da prenese. Rim Raspeće Sv. vrhunska obrada. već i duševno stanje uhvaćeno u jednom trenutku. pretvarajući je u tamnu masu. 1645 – 1652 g.. sjaj u očima i dr. Beg u Egipat. Karavađizam je tamno slikarstvo. aktivna povezanost sa prostorom Apolon i Dafne. Santa Maria del Popolo. materijalnost kose i puti. vuna. Na njegovim freskama. spoj arhutekture i skulpture Zanos Sv. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope. dramatične kopozicije i velikih emocija. Petra... Predstavnik je Bolonjske škole. 1604 g. Bio je vajar i arhitekta.. raznobojni mermer. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. kao i talijanskih majstora XVI veka. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost.. Radio je u mermeru. mermer i gipsani malter. 1597 – 1601 g. apsida crkve Sv. crkva S. U njegovim skulpturama su obuhvaćeni svi barokni elementi vajarstva: dinamične poze. Dela: Aurora. ali mu je tehničko umeće omogućilo da modeluje kao u vosku. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. koje najbolje obrađuje. izražajno lice. na tavanicama. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. 1621 – 1623 g. mermerna statua Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. 1622 – 1625 g.. Petra u Rimu. Luigi dei Francesci. Petra. bronza.) Bio je više reformator. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g.Istorija umetnosti Srednji vek Radi u novom obliku svetlo-tamnog.Rim. 1600 – 1601 g.) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. Cerasijeva kapelica. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. detalj stropne freske Vila Ludovisi. svila. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. a komponuje po takonu dijagonaliteta. kao i Rafaelo i Venecijanci.. 1623 g. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. tamno. Petra. mračno. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Rim. on nema savremenih odela. Potpuno izbacuje pozadinu. 1624 – 1633 g. 1657 – 1666 g. kopozicijsko rešenje. stil podrumskog osvetljenja. Dela: David. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. Figure gusto grupiše. Tereze.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. kretanje. a u obradi se često mešaju glatke. mermerna statua. ne samo fizičku grtađu. 1597 – 1601 g. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana. Galerija Borghese. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. pejsaž «civilizovan». delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g. iskrivljenost tela. likovi su manje važni. Na njega utiče Mikelanđelo. 1595 g. Dela: Pozivanje Sv. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. Mateje. nego revolucionar. snažan utisak. Rim BAROK U NEMAČKOJ 47 Jandrić Jovan . Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese.. stvara antimaniristički stil. mermer Presto Sv. jakih kontrasta.. suprotno renesansi. pozlaćena bronza.

a 1632 g. forma je teška i masivna. 1609 – 1610 g. slika na drvetu. to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. Skidanje sa krsta. Dela: Podizanje krsta. slavan i tražen. Dela: Portret princa Thomasa Savojskog na konju. 1612 – 1614.. graciozne i elegantne.. Narodna galerija London Otmica Ganimedova. tamo proučava Tiziana. PIETER PAUL RUBENS (1577 – 1640 g. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. Madrid Pejsaž sa zamkom Steen. a prirodu uzima veoma površno. 1634 g. te u Italiji od 1600 – 1608 g. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. bilo po dijagonalama ili složenim elipsama. Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da. već samostalna ostvarenja. složena kompozicija. ogromne slike. Razvija se pod uticajem protivreformacije. žanr-scene. Glavni poručilac je katolička crkva. Ovim širokim mrljama svetlosti i boje dinamično povezuje prostorne planove i oblike. u jedinstvene cekine. Porudžbine je skicirao na malom formatu. ljupkosti i dopadljivosti poteza. 1622 – 1623 g. On ulepšava figuru: smanjuje glavu. Senka je tu samo da istakne svetlost. Uglavnom radi portrete. Van Dyck je bio nežne prirode. 1613 g. crpi elemente lepote. živeo je veoma raskošno. Flandrija je bila pod Španskom vlašću. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. katedrala u Antwerpenu Maria del Medici. Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa.Istorija umetnosti Srednji vek U Nemačkoj i Austriji barok je uvezen stil. U Flandriji se razvija pod uticajem Španije. pa su i njegove figure veoma tanane. Po povratku postaje dvorski slikar. Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita. ono što ljudsko telo šini deformnim . jer ga zanima samo bolik. Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savršenstvo koje je i do danas nedostižno. slika na drvetu Vrt ljubavi. 1636 g.) Prvo je učio u Antwerpenu. Galerija Sabauda. portreti i crteži. pejsaži. 1632 – 1634 g. Radio je kompozicije koje posmatra odozdo – ponižavanje posmatrača. Njegovi pejsaži nisu dopuna slici. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno.) Bio je Rubensov pomoćnik. francuska kraljica iskrcava se u Marselju. ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g. Teme su mu: mitološke. pokazuje na freskama u Wurtzburgu. Radio je ženski akt. slika na platnu. BAROK U FLANDRIJI Barok veoma brzo postaje međunarodni stil. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije. a stopala i ruke predstavlja tanano. slkia na drvetu. Radio je brzo. ne posvećujući posebnu pažnju ni jednom liku. pomoćnici su ih pravili velikim. Muzej Prado. ANTONIE VAN DYCK (1599 – 1641 g. religiozne teme). Koristi paletu ružičaste. prve sa najudaljenijim. Tintoretija i ostale venecijance. Torino 48 Jandrić Jovan .. triptih. iz obilja prekipelog mesa .. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo. 1637 – 1638 g. Uz Velaskeza. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva – realistična otmenost i psiholočka dubina.a on ih je posle samo dovršavao i potpisivao. iz kajiševa slanine. Radio je širokim potezima kista koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu... oker i plave boje. iz gojaznosti. katedrala u Antwerpenu Pauzija i Glikera (Pastoralna idila). Figure su uvek u punoj svetlosti. Sve je crtao uopšteno. uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji su dolazili tu da rade.

ali svečanoj pozi. Konj je nervozan.Istorija umetnosti - Srednji vek Portret Charlesa I u lovu. kao i sve Dyckove životinje 49 Jandrić Jovan . prikaz vladara u neusiljenoj i ležernoj. Louvre. Paris.

Svetlost obasjava lica. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa . prozirnim namazima. zato senka ima više svetla. gde je sva umetnost zračila iz Antwerpena. umerena i jednostavna. brzi potezi kista. Prostor je skoro uvek mračan. Leyden. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomažu crkva i država. Slikajući model. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade. crtač i bakropisac. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . i ono stoji po strani od baroknog stila čitave katoličke Evrope. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima.II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. 1650 g. tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g.. sređena. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. već realnost trenutnog izraza.Suknari. Utrecht. II etapa . dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. Hals nije isticao njegove stalne osobine. enterijer. koja nije dala velike umetnike. verske teme – veoma retko i portret. kao i domovi građana. Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena. žanr-scene. 1627 g. ali potpuno različito od italijana i baroka (naglašene su razlike između svetlog i tamnog). III etpa .. Kompozicija je smirena. interesovanje za trenutno. ona zrači iz samih boja. Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova.I generacija je mirnija (i u korišćenju boja) . čiji je pigment nanosio čas u debelim. 50 Jandrić Jovan . Neguju se efekti svetlo-tamnog. Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoličke crkve. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. Pokrovitelji su bili ponekad opštinse građanske vlasti i građanske institucije.. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa.) Bio je najveći genije holandske umetnosti. Postoje dve generacije slikara: . protestanizam je bio državna vera. Muzej Fransa Halsa. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama. Tizianov način boja. čini da njegove slike deluju neposredno. Bio je portretista. Prostor je neutralan. Pastozna faktura.Čas anatomije. slike su male. Slikarstvo je građansko. Radio je mitološke teme. Državni muzej Amsterdam Malle Babbe. ali su njeni članovi bili značajni po tome što su karavađizam preneli drugim holandskim majstorima. a prenose ga i slikari Utrechtske škole. Bio je slikar. ispupčenim. dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine.. Ličnosti ne miruju. Delft i dr. 1664 g. a najčešće građanstvo – privatni kolekcionari.karavađovski uticaj.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK U HOLANDIJI Nasuprot Flandriji. Dela: Veseli pijanica. pogotovo posle 1600 g. meka je i prozaična i osvetljeni deo je blaži – meka svetlost. kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije». grupne portrete. koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili. nego su uvek u nekoj akciji. On je «slikar osmeha».) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. čas u tankim. On fenomenalno gradira svetlost. Amsterdam. slika na platnu. On je preteča impresionizma. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora. U holandskom baroku ne neguju se verske teme. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. Tematike su: grupni portret (obično grupa ljudi iz struke). u Holandiji je u XVII veku postojao veći broj umetničkih škola: Haarlem. svetlost je difuzna. pejsaž.Noćna straža.

Izraz je ličniji. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. Jan van Goyen. Pariz PEJSAŽISTI «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. II etapa – 1631 g. 1642 g. 1656 g. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Frakkfurt Noćna straža. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. ne teži se ostavljanju utiska. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva.. Institut Staedel... duboko realistične i jako osvetljene. Predstavnici: Paulus Poter. sipanja mleka. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja.. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. Dela: Devojka sa turbanom..Istorija umetnosti Srednji vek I etapa – je eksperimentalan stil. daje dublji smisao svetlotamnom. autorovo prisustvo se ne oseća.1626 g. kolekcija baronice Bentinck. kako ona ističe oblike. Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra.. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g. dolazi u Amsterdam . u 51 Jandrić Jovan . Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom. gravura Poljak na konju.) su malih dimenzija. Mauritshuis.. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. Hag Pismo. Državni muzej. Muzej Ermitraž. peščane morske obale. čitanja pisma. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva.. Pariz Čas anatomije dr. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja. 1625 – 1631 g. Državni muzej Amsterdam Astronom. Jacob van Ruisdael. Haag Oslepljivanje Samsona. krave. Mauritshuis. Louvre. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. 1656 g. Umro je siromašan i nepriznat. najčešće žene. Tulpa.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. sviranja ili stavljanja ogrlice... njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom. kontrast različitih faktura predmeta. slika na drvetu. vetrenjače. Amsterdam Povratak bludnog sina. Stvara dramatične dubine u slici.. bestidno prerušen. izvanredne svetlosti. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka. 1636 g. ulje na platnu. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti. Muzej Luvr. Rade se: ravnice. 1652 g.. NY Jakov blagosilja Josifove sinove.. Španja je dala velike svetitelje i književnike. 1669 – 1670 g. slika na platnu. razvija stil visokog baroka. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. 1632 g.. teatralan i dramatičan. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. 1636g. vodopadi .. Rijkmuseum. ali ne i slikare. 1666 g. 1660 – 1663 g. Njegove najranije slike (Lajdensko doba. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. 1655 g. III etapa – posle 1650 g. 1665 g. zbirka Frick. tj. Paris Čipkarica. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek. Naročito ispituje svetlost. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. slika na platnu. 1668 g. Amsterdam Hristos propoveda.

nema građanskih i familijarnih tema. 1619 g. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Prado. 1628 – 1629 g. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. uvek je radio po modelu. je vladao Luj XIV.. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: . Madrid Vulkanova kovačnica. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom.Istorija umetnosti Srednji vek kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g. trudi se da bude nepristrasan. Telo Sv. Dela: Vodonaša iz Sevilje.. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu.. Sva oko nje. gubi se pejsaž. London Pijanci (Bakhov trijumf). a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. remek-delo. Prado. barokni stil se javlja kao veoma jak.. u njemu nema mašte. Louvre. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće.) Slikao je mrtvu prirodu. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. Od 1660 – 1685g. 1628 g. On je portretista. 3) nije bilo kontrareformacije. Madrid Tkalje (Priča o Arahni).. Bonaventure.. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. nego metafizičke tajne svetlosti. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. Madrid. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 – 1642 g. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan). do 1622 g. ulje na platnu. 1624 g. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. što kasnije koriste impresionisti. Oni umetnost i 52 Jandrić Jovan . Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. upoznaje Rubensa. za razliku od Italijana koji neguju fresku. Inače. nema mitoloških šizea. To je za njih Stil Luja XIV. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje. Muzej Prado. Dela: Sv. 1656 g. Seraphion.u Madridu – od 1622 – 1623 g. Likovi su realni. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. sa nežnim prozračnim glazurama. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. 1629 g. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana. Prado. freski i kupola. i . Glavni motiv je ljudska figura. se zapostavlja. monumentalnih dekorativnih slika. Svojim delima ne daje lične ispovesti. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). koje ističu impast najosvetljenijh površina. nego u Halsa.u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. 1657 g. Od 1643 – 1661 g. Ono je ograničeno na posmatranje. ne idealizuje ih. 1630 g. lišena težnje za ulepšavanjem. Muzej Wellington. heroizmom i idealizovanjem.. pa i pejsaž. Slikarstvo je realistično.

odlazi u Rim i tamo ostaje. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse 3. i da naglasi oblik i kompoziciju.. tj. reprezentativne umetnosti dvora.).) Što se likovnih umetnosti tiče. La Tour se bavio efektima svetla. telo svodi na detalje lopte. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. a nema baroknih dijagonala. valjka. Luvr. Metropolitan museum.. Između 1630 – 1640 g. sinonim za «vrhunsko ostvarenje» 2. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti.. Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. Louvre. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. drveće je brižljivo postavljeno. Naziv klasičan ima tri značenja: 1. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. To je epoha Luja XIV. Luj Le Nain.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. vreme čuvene Versajske uglađenosti. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: 1. Dela: Seljačka porodica. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. ali za razliku od Karavađa. Forma je geometrijski pročišćena. Dela: 53 Jandrić Jovan . Italiji. Pariz. Teme su mu: mitološke. Radili su portrete. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. 1640 g. Forme pejsaža su idealizovane. ali nije naturalista. a bio je učenik i Venecijanske škole. Komponuje po horizontalama i vertikalama. kao što su žive boje. ulje na platnu. u njegovom delu je sve namerno i sračunato. Kolorit je sveden. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. kupe. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. religiozne i mitološke teme. 1640 – 1644 g. Slika verske teme. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. koji je vidljiv (sveća.) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. Klod Loren) 2. dolazi u Pariz. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. On je realista. koliko u Španiji. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. 1645 g. a 1642 g. treba da izbegne jeftina sredstva. baklja i sl. Luvr. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. Dela: Magdalena Pokajnica. Razlikuju se dva perioda: 1. Stil Luja XIV (Versajska umetnost. slika scene u noći i mraku.Istorija umetnosti Srednji vek književnost toga doba zovu «klasičnim». U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. koja prestaje 1690g. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. Ima osećaj za meru. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. 1642 g. 1640 g. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. jasnoću i red. što su odlike Renesanse i Klasicizma.. Pariz Seljački obed. svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). Stil Luja XIII 2. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. Holandiji i Flandriji. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. a koristi jak kolorit. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. Luj Le Nain. Louis. NY Josif drvodelja.

magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. g. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. narodna galerija. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. 1650. 54 Jandrić Jovan . Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor. Luvr. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije.. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. Realizam i utančanost lica. 1648 g. Taj interes za svetlost.) Klod Loren je bio pejzažista.. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. 1671 – 1683 g. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. London Otmica Sabinjanki. Metropolitan museum. Radio je «idilične» vidove pejzaža.. dovodi kasnije impresionizma.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike. Rim Pejzaž iz Kampanje. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. British museum. Luvr. Svetlo izbija iz pozadine slike. galerija Doria Pamphili. mermer. Radio je rafinirane reljefe. okoline Rima. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje.Istorija umetnosti Cefalus i Aurora. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. London Pastorala.. crtež tušem. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. Pariz Srednji vek CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g. 1636 – 1637 g. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. 1630 godina. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. Takođe. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. 1650. 1645. Dela: Milo iz Krotone. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. Klasicista.

Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem.. Umetnost teži da osvoji posmatrača. Ima težnju da se dopadne. Od 1663 g. dizajnirao je porcelan tapiserije. ružičasta i plava. Minhen 55 Jandrić Jovan .) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. Radio je portrete. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. Slika na platnu. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim.ljubavnica Luja XIV. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje.flert... Lebrun postaje njen direktor. na osnovu nje došao na Akademiju. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. neobavezno i površno. Bio je i dvorski portretista. često prelazeći granicu dobrog ukusa. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. igrom i muzikom. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. «Rubensovci» . Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka.. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». Boje su svetle. ženski akt. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. ljubav je neobavezna. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. pejzaže. Bitna je dopadljivost. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. Sve je lako. Pariz. Radi se i portret. konture ne postoje. bez emocionalne dubine. Pod uticajem je Rubensa. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. Pusenu. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima. mada je slika rušila sva akademska pravila.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. 1717 g. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. 1756 g. Slika na platnu Luvr. 1717 g. L'indifferent (Nonšalantni mladić). Luvr Pariz. ne samo zahvaljujući novcu.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . Slike su malih formata. Rafaelu. ponovo postaje centar. Dela: Gospođa de Pompadour. krupne trgovce. lišena dubine i strasti. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. 1715 g. Dela: Hodočašće na Kiteru. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: 1. koristi njegovu paletu boja. Više se ne radi za « Kralja Sunca». Ona više nije monarhistička ni versajska. puno je površne lepote i elegancije. kada je u akademiju primljen Vato. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. koja deluje na čula 2. Slike mu se graniče sa pornografijom. radio je scenografije. Slikarstvo je ljupko i čulno. Zovu ga i stilom Luja XV. umire Luj XIV. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. Alte Pinakothek. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. društva zabave i dokolice. 1717 g. Slika vedra životna zadovoljstva. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. Inače. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu.

Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta. 1771 – 1773 g. ali nepriznat. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta.. ulje na platnu. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. 1730 – 1735 g. On sadrži flamanski realizam. Pariz Buđenje Ljubavi. zbirka Frick. Umro je siromašan i zaboravljen.. Nacionalna galerija. 1734 g. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. Kanadska nacionalna galerija. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadour-ove. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. Muzika. Oko 1700 godine. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. građanski i jednostavan i pejzaži.. spontanost podseća na Rubensa. 1739 g. London 56 Jandrić Jovan . od većeg značaja. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. 1749 – 1750 g.. Luvr. preovlađivale u Evropi. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. Počeo je kao slikar mrtve prirode. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. Slikarstvo je zasnovano na liniji. Muzej Sir Joshua Sonaea. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. 1778 g. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. Fragonard je nadživeo svoju eru. ulje na platnu. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. Najviše se radi portret. Otava Povratak sa pijace.. slika na platnu. Dela: Kuhinjska mrtva priroda. Sumrak. Luvr.. jaka atmosferska magla. veći uticaj na njega Buše. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. Dela: «Kupačice» 1765 g. Luvr. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. Pariz. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. koje su kao tipične za rokoko.. erotske prizore i ljubavne susrete.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. manja je plastičnost oblika. 1738 g. Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. NY. 1739. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika.Porodica za doručkom. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme».Istorija umetnosti Srednji vek . Dela: Robert Andrews i njegova žena. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. 1769 g. Elipsasti pokret. Sa nadahnutom lakoćom. slika na platnu Luvr... uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi.

. London Srednji vek 57 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Gđa Siddons. 1785 g. ulje na platnu. Nacionalna galerija.

kao muza tragedije. Škotska Gđa Siddons. flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti. Kalifornija 58 Jandrić Jovan . Dela: Portret Johna Campbella. Dvorac Cawdor.. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima..Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. 1784 g. San Marino. U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca. 1778 g. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu.

naročito rimskih oblika u umetnosti. te industrijska revolucija u Engleskoj. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. takođe i iskopavanja u Rimu. ali je nepodražavaju slepo. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. U XIX veku se umetnost. mere. Pokretač je razum. Nestaju veliki stilovi. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. simetrije. naročito Rafaelom. Oko 1780 g. Realizam 4. Romantizam 3. reda. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. Od 1775 – 1780 g. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. kao reakcija na barok i rokoko. društvenom. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. Impresionizam 5. Antička umetnost se uzima kao uzor. bio je u Rimu. ravnoteže. Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. vode se žestoke borbe. Širi se čitavom Evropom. čistote.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. Engleska – Regency. Napoleonov slikar. Nasuprot tome XIX vek. a počinju «izmi». te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. koje traju još i danas. Velika Francuska buržoaska revolucija. ekonomskom. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. u blizini Napulja). gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). Jačanje socijalne svesti. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja.. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. a naročito slikarstvo brže razvija. načela koja se ne dovode u pitanje. stvara društvo koje je otvoreno. simetrije. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. naučnom i umetničkom. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. kako se za ideju bori i umire. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. 59 Jandrić Jovan . te zvanične i nezvanične umetnosti. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. Nemačka – Biedermeir. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života. Neoklasicizam 2. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. i Pompeje 1748 g.

slika u grčkom stilu. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. klasičan mit o spoju duše i tela. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. 1832 g.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. pozirala mnogim slikarima). Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela. a njegove protivnike romantičarima... Rueil . bilo je njegova životna težnja.. Kako se povećava broj motiva. postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. Luvr. Pariz «Roger oslobađa Angelicu».. u slavu carevih poduhvata.. crtež olovkom Louis Bertin. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. Nacionalna galerija London. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju. Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa.) Bio je Davidov učenik. 1842 g. izražava svoju prefinjenu osećajnost. VAJARSTVO 60 Jandrić Jovan . Pariz. slika na platnu.Brut. Pariz.Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. prelepa i dražesna žena bogatog bankara. Luvr.. slika u ulju. 1798 g. Brisel .. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. a u neoklasicizmu to je razum. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. NY .. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g.. 1819 g. 1805 g. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. 1808 g. difuzno osvetljenje i finoća konture. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma. Prvo je bio neoklasicista. Pariz . Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca».. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. Luvr. Pariz. Luvr. 1832 g. Pariz Ossianov san. a minijaturu i kameju sa divovskim. «romantički neoklascizam». 1787 g. 1784 g.. Pariz.) Engr je studirao u Toulousu. od 1797 g. kontraverzna slika. 1814 g. Musee Ingres. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. Muzej Carnavalet. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. Dela: Edip i Sfinga. 1793.Zakletva Horacija. Obično ga nazivaju neoklasičarem. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. Pariz (Madam Juliette Recamier. Francuska Odaliska.Sokratova smrt. Metropolitan museum.. Luvr. koje upućuju na duhovnu snagu. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije.Napoleon prelazi Alpe. Dela: . Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela. Pariz . kako ga je definisao Pursen. Luvr. Pariz. 1789 g.Madam Rekamije. Musee National du Chateau de Malmaison.. Od 1803 – 1807 g.Maratova smrt. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. bio njegov najveći izvor prihoda. 1813 g.. On je bio prusenovac. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. U romantizmu su pokretač osećanja. To je tzv. 1856 g. 1801 g. U kasnijim delima. dok je portret za koje kaže da nije voleo. Luvr. Istorijsko slikarstvo. Luvr. strogim bojama metalnog odsjaja. Luvr.

Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. Razvijeno je portretno vajarstvo. mermerna statua. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice.Istorija umetnosti Novi vek U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. Avgustinska crkva. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski).. Radio je nagu statuu Napoleona. 1804 – 1812 g. Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. mermerna statua. ljudski akt bez strasti. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja. 1798 – 1805 g. to jest. Od 1779 g. hladnoća. kao najviši ideal grčkoga genija. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti».. strogost. 1803 – 1808 g. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane. Rim 61 Jandrić Jovan . U stvari. 1808 g. London Italska Venera. Galerija Borghese. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. Apsley House. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine». te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije.) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar.. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. jasnoća i plemenitost konture.

) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. Retko je slikao portrete po porudžbini. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. promenljivost prirode i osećanja. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. a . Snažni fluidni potezi četkicom. Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») 3. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. Česte teme kojima su se bavili romantičari: 1. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva. slika na platnu. Teme: haremske odaje.Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. prizori sa ulice. već velikom broju stilova. Cambridge 62 Jandrić Jovan . FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g.Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. lov na lavove. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. mračnije nivoe ljudske duše) 4. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. ali je razlika u izboru motiva: . Bio je najveći kolorista romantizma. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. imaginaciju i maštu. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. Pariz Otmica Rebeke. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. Divio se Constableu. Luvr. Muzej Fitzwilliam. ne jednom. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću.. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g.. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. Rade se dramatično-sentimentalne teme. koji se suprotstavlja neoklasicizmu. Alžir i Maroko. 1845 – 1850 g.Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija. Pariz Odaliska.. kontrasti svetlog-tamnog. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. Luvr. NY Sardanpalova smrt.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. Odnos čoveka i prirode. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. koji na njega presudno utiče.. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. 1827 g.. ulje na platnu Metropolitan museum. U početku karijere upoznaje Žerikoa. pokazuju da je bio «rubensovac». a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. Luvr. 1822 – 1824 g. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. književnosti i pozorištu. 1846 g. spontanost. 1838 g. Bordeaux. Natprirodno tumačenje snova 2. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. Muzej likovnih umetnosti. Dela: Pokolj na Hiosu. Religija 5. Složenost ljudske duše (istražuju dublje. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. boje.

Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. 1850 g. Pariz «Meduzin» splav. Luvr.. litografija Vagon treće klase. Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Umro je 1824 g. Muzej likovnih umetnosti.) Dela: Sejač. On se ne može zvati realista. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. 1812 g. 1763 g. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika. 1862 g. Konji su bili njegova velika strast. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. a 1825 g. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. seli se u Madrid. Luvr. Pariz. 1821 – 1824 g. 1840 godine prelazi na slikanje. On je radio mala platna na licu mesta. David i Mikelanđelo. 1818 – 1819 g. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. bio je cenjen na dvoru kao portretista. postaje sve veći liberal. izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. realistične pojedinosti Ludak.. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. 1811 g. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. nastanio se u Bordou. Pa ipak. Napušta rokoko 63 Jandrić Jovan . ponovo dolazi u Madrid.1828 g. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. 1826 g. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. Dela: - - Oficir carske garde na konju. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile.) 1825 g. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima. Bio je zajedljiv politički karikaturista. Metropolitan museum. 1866 g. 1776 g. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. – dvorski slikar Karla IV. Muzej likovnih umetnosti.. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g. Dela: Papigno. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. ironija.. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska.. U toku 80-tih XVIII veka..) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. 1834 g. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. Pariz. privatna zbirka. veliki majstori baroka. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. Radio je satirične crteže za pariske novine. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu.. NY..

Dela: - «Ranjeni zidar»..dvorski portreti plemića i kraljevske porodice.. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos.tajanstveni svet veštica i čarobnjaka. . 1814.g.g. 1821. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. Prado. Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase. 1786 – 1787. . Institute of Art. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. Opčinjen je svetlošću i bojom. nemilosrdno ubijanje Bobabilicon.. Muzej likovnih umetnosti. narodni ustanak). Slobodan i ličan potez četkice. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode.g. njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera.g. Teme su mu bile: . Dela: - Hempstedska pustara.g. .g. Boston 64 Jandrić Jovan .g. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila. sunca i mora. boja sveža. 1797 – 1798.g. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete. muzej Prado Madrid. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba..Arrietom. 1812. Galadiano Porodica Karla IV. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti.g. 1836. prikazano streljanje i ustanička hrabrost. Bleštav kolorit. London. Kompozicija mu je slobodna. Skice za slike radio je u ulju – studije.g.g.lažni moral i tobožnja pobožnost. Prado.). oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu.religija .g. . .ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820.g.ciklus «crnih slika» (radio od 1819.Istorija umetnosti Novi vek i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza. muzej Lazzaro. Prado. Goja je bio slobodnouman čovek.ratna tematika (francuski napad. Dela: - Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa.. slika na platnu. Madrid. Rembrandta i prirode: . kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila. kada je poludeo pa do smrti 1828. . Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851. 1802 – 1803.) Engleski pejzažista.. Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. a .. . ulje na platnu. najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac».g. 1818.Radio je i tehniku bakropisa. Manchester Stoke kraj Naylanda. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem. te veliko bogatstvo palete. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837. Pejzaž okupan svetlošću.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža.maj 1808... NY Auto portret sa dr. Gadska umetnička galerija. Metropolitan Museum..svet osiromašenih ljudi. .Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima. široki tečni potezi četkicom. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti». Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom».. lepih i ružnih. 1839. Madrid.Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane. vode i vazduha i vatre.Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. skica uljem.g. svetle i prozirne boje). Madrid 3. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima.). Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena. prosvetiteljskih nazora.ugnjetavači. Minneapolis.g. 1800.

. vizionarski pesnik i slikar.g.) Bio je usamljenik. Priroda je za njega živo biće. 1785 – 1790. Od 1770 – 1777.g.g.. 1822. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g. Berlin Putnik nad morem magle. mlađa sestra sa dvadeset meseci. mada je ono mnogo manje smelo.g. 1824. naslovna strana knjige Europe. bojen rukom. stvarnog i natprirodnog..g. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti». a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju. Tate Gallerie. 65 Jandrić Jovan .g. imao je potresno detinjstvo.g.g. Kunsthaus. simboličnu faunu neoklascizma. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre... Hamburg Kunsthalle. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. a kasnije Friedrich Vilim IV.. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno. putovanje u tajnoviti. Fusselijev učenik. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake. Hamburg Kunsthalle. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. iskustva i mašte.Istorija umetnosti Novi vek CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar. njegova prostorna realnost. Tema putnika lutalice. Friedrich je umro siromašan. 1803 – 1810. Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije. Hamburg Mesečina nad morem.g. živi u Londonu.. Washington DC Njutn.g. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama. On je preobrazio ljupku. 1809 . Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa). živeo je Italiji. Stadtliche Museen.. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Neue Nationalgalerie. Dela: - Redovnik na morskoj obali. 1795. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik. a Prophecy. Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame. Dela: - Košmar. Od 1780. punu leptira i konja. Međutim. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. Berlin. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja.. Goethe Museen. On spada u tzv. kralj Aleksandar i dr. 1802.g. 1794. u Londonu. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. Berlin Brodolom «nade».g.. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825. reljef u metalu.. 1818. a potom je otišao u Dresden. «vizionarske slikare». Jedinstvena vrlina vajarstva. Za njega je moć razuma krajnje razorna. London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. Neue Nationalgalerie.g. neukrotivo i nepredvidivo.) Bio je Englez švajcarskog porekla.g.1810. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. car Nikola. Dela: - Prauzrok stvari – Bog. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. 1830 – 1835. Stadtliche Museen. Ofort tehnika. pošto guši viziju i nadahnuće.

Tj. Musee Petit Palais.g. Pariz REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. Kupačice. bronza. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. Dela: - Autoportret sa crnim psom. 1833 – 1836. koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. postao glavno glasilo pokreta. Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. ali 1848 g.g.g. France. Unutrašnjost mog ateljea. Spomenik maršalu Neju. njegovi autoportreti su maštovitih poza. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830.g. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. je od 1856 – 1857. svetovna antiherojska slika. Paris. neposrednog doživljaja».g. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. rubensovska (punija) putenost. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog. pored četkice.g. Musee d'Orsay. 1853. Paris. Po njemu umetnik mora biti realista. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare). slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način.g. Paris.. Najveći predstavnik realizma.. Časopis Le Realisme. 1849 . U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik.g.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon). a potencira se objektivnost. Dresden. na Triumfalnoj kapiji u Parizu. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. mitološku i alegorijsku tematiku. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim». Musee Fabre.g. Musee d'Orsay.Istorija umetnosti Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima.) Počeo je kao noebarokni romantičar. osuđuje se mašta. Potiskuje se subjektivan sud.. 1844. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode. S posustajanjem romantizma. te obeležja i običaje savremenog života. i 1848. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. tačnost i istinitost. Montpellier.) Dela: Novi vek - «Marseljeza». Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). je jedino remek delo romantičarskog vajarstva. Pokušao je da umetnost približi narodu.g. solidno i činjenički. 1853. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. Montpellier 66 Jandrić Jovan . delo bez patosa i osećanja.1850. pri čemu se služio. 1855.. Državna galerija slika.g. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. FRANCOIS RUDE (1784 – 1853. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855.. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. 1854 – 1855. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»).g. je bitna za pojavu realizma u Evropi. 1849.g. a odbaciti religijsku. 1855. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa. i slikarskim nožem – špatulom.g.g. Poklonik Le Naina i Rembrandta. Musee Fabre. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista. društva i naroda uopšte. dobija realistični ton. Tucači kamena. utopista. iz koje će izaći krajem XIX veka.. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz..

kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. Joseph Mallord William Turner. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 1. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. Černiševski. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. regionalnim i etničkim obeležjima. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. Podržavali su Risorgimento. prikazuje savremeni život građanskog Berlina 6. Nino Costa. pokret za Italijanski preporod. 5. BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj.Istorija umetnosti Novi vek Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme. prikazivao motive socijalne nepravde. Najpoznatiji: John Constable. škole. pažnju pojedinačnim. nacionalno obojen. BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja 2. uzvišene ideale i nadmoć mašte). te mnogi umetnici – pravci. ADOLF FON MENZEN .Nemac.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. Prizore cene zbog njihove običnosti.g. FRANCUSKI «REALISTI» .) koji je od 1848.g.g. Silvestro Lega. koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. Giovanni Fattori. 7.g. 4. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886. Predstvanici Vasilij Perov. 67 Jandrić Jovan . RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. 3. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905. Dakle. Richard Parkes Bonington. Ilja Rjepin. neka druga je i zadržao.

1869. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. koncerti. jasnoću. a ne kroz nju (boju)». pariski bulevari. balet. . nedovršena. kafane. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. Svoje palete čine svetlijima. a ne cilj. Renoir i Pisaro. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. poput skica. razliku između srednjeg plana i pozadine. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija. – prave vlastitu izložbu . Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. vrućina. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja. Njihov stil je slobodan.1873. revolucionarna ideja. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete. Dao ga je kritičar Louis Leroy. čine umetnikovu osnovnu stvarnost). igranke. bez tamnih tonova za senke. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. zalazak sunca» na izložbi 1874. Spontan odnos prema svetu. – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste . živahnim potezom kista u vidu zareza. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. jasnoću obrisa. prizori iz sveta zabave. svežina . simetriju. gracioznost. su bili povod za impresionističku sliku. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih.1874. zbog njihovog odnosa prema prirodi. sneg.g.1880. a naročito odsjaj u vodi.g. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija.1877. neposredan i promenjiv.g. magla. itd.. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» . ni kod režima Napoleona III. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu.. svakodnevna realnost. zbog Japanskih grafika i dr. javlja se zajednička svest .1863. lokvanji. Teme su: pejzaž. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. oblaci. Odblesci na vodi. Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme.1867 . Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. – usaglasili su se.g. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. ritmove..g. kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja. – raspada se skupina 68 Jandrić Jovan . a ne ono što oni čine.g. okret. oni i svetlost i senku izražavaju bojama. živahan. boja je središnja tema slike. pozorište. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. Javlja se novo shvatanje boje. skok. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih . izmaglica. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme.g. red). Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. kao pogrdan pojam.

EDOUARD MANET (1832 – 1883. Paris. slika nadahnuta japanskim grafikama.g. 1863..Istorija umetnosti - Novi vek 1881. potez je živahan. Harmonija u belom. takmiči se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi Impresija. London. moderne reprodukcije starijih dela. NY Nana. Musee d'Orsay . svetla i prozračna slika Žena sa suncobranom. Izbegava sve načine... Vremenom gubi konture. pozirala mu njegova žena Camille Železnička stanica Saint-Lazare. Bio je pobornik plein air slikarstva. Musee d'Orsay. Paris.g. Kunsthalle Hamburg. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. 1972 g. Čikago. razmazuje boje u velikim površinama. Pariz.) 69 Jandrić Jovan . odblesak. ono je za njega pregrada. da platno pretvori u slikarski 3D prostor. Musee d'Orsay. 1882. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja».g. izazvalo skandal na Salonu odbijenih.. 1875 g. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g.. nema dubine. Metropolitan museum. Pariz. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. 1916 – 1919 g. Uvek se bavi kompozicijom. glavne teme nisu uticaji svetla. Boje je nanosio direktno na belo platno. Olimpija. Pariz. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost. Dakle. na izložbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doručak na travi». Dela: Doručak na travi. voda pokriva čitavo platno. Metropolitan Museum. volumen svodi na ravni.. bez polutonova. čuvena slika po kojoj je pokret dobio ime Bulevar des Capucines.) Klod Mone je najdoslednji impresionista. Lokvanji. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna površina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju. dolazi više u dodir sa grupom impresionista.. postoji 7 varijacija ove slike. Mnoga njegova platna su slike slika. mrlje boja i potezi četkice. 1863. slika na platmu. 1868 g. Harmonija u plavom i zlatnom . ulje na platnu. 1874. 1881 . Posetio je Brazil. Musee Marmottan. 1866. zalazak sunca» 1874 g. London CLAUDE-OSCAR MONET (1840 – 1926 g.. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom. Paris.. počeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u različitim osvetljenjima i u različitoj atmosferi.1882. inspirisano Rafaelovom gravurom.. a ne kroz nju». na boje.g. Italiju.g.. Paris. Od 1890 g. cepka poteze i razlaže boju. nema senki i dubine Žena sa lepezama. 1877 g.. 1878 g. Vašington DC Japanka. Dela: Reka. delo bez senki. počev od Giottovog vremena. viorenje zastava na vetru Katerdala u Rouenu. 1863. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom. prikazana nagost žene je u kontrastu sa odećom dva muškraca.. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. voda je sjajna.. Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva. 1873 g.g. najpoznatiji primer impresionističke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena. Musee d'Orsay.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. 1875 – 1876 g. prostitutka Bar u Foliet Bergereu.. Slike mu se odlikuju osećajnom ćudljivošću. dok je predmet nevažan. Cansas City. Nacionalna umetnička galerija.g. Austriju i Nemačku.. Musee d'Orsay. Umetnički muzej. Frulaš. Belgiju. – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. izlazak sunca. japanski uticaj U čamcu. Takmičio se sa Renoarom u dočaravanju odsjaja u vodi.g. Paris. ulje na platnu. Njegova je zamisao o «čistom slikarstvu». slika na vodi nije tu da poveća dubinu prostora. Louvre. 1873.g. NY.. skandal na Salonu odbijenih. slika na platnu. 70-tih pod uticajem Morissotove.g. Po njegovoj slici «Impresija. Louvre. 1886. 1877. već jedinstvo stvarno obojene površine La Grenoulliere. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza. pravac dobija ime. a kasnije i Japanske umetnosti.. Muzej likovnih umetnosti.1869 g.. Pariz. već pare i dima na stvarnost oko sebe Rue Montorgueil. Holandiju. 1892 – 1894 g. Musee d'Orsay. Retko stvara «čist» pejzaž. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.

Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. satkane od svetla boje i atmosfere. pejsaž natopljen svetlošću. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. 1898. Više posmatra lica. Dela: Cote du Jallais. National Gallery. Louvre. 1879 g. London Ples na selu. National Gallery. mada je kao i Ingres.. 1874 g. London. niti je prihvatio sve njihove zamisli. a otac Jevrej španskog porekla. 1855 g. Paris. sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste. Takođe slika svetlost u enterijerima. boje i tonova. Musee d'Orsay. debeli slojevi boje zbog kontrasta Avenue de l'Opera u Parizu. a to je tehnika koja leži u srcu poentilizma i divizionizma. Musee d'Orsay. već je ostao privržen čvrstoći svojih motiva. Razbija utisak tradicionalne perspektive. Međutim. prikazuje užurbani život Pariza HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 – 1917 g. 1882 – 1883 g. nego pejsaž. NY.. Dega slika čvrste i određene portrete. Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. kao i Mone. kada slika Pariz. 70 Jandrić Jovan . Nije ravnodušan prema sudbini čoveka.. 1876 g. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. te mora sijati u hiljadu nijansi Kišobrani. Metropolitan museum. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kreću» u treperavom svetlu U loži. remek-delo. Svoja egzotična platna uvek je oslikavao jarkim i živim bojama.. kome se divio. a počeo je crtati još kao dete u Venecueli. London. te im se pridružio. Pariz Ples u gradu. Dela: La Grenouilire. ulje na platnu. 1867 g. seoce kod Pontoisea. Musee d'Orsay.seoski pejsaž. slika seoski život. pozorište). školovao se u tradiciji Ingresa. senka je pod uticajem okolnih boja.) Kamij Pisaro je bio jedan od vodećih impresionista. slika trenutni pokret. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. Kasnije prelazi u postimpresionizam. smatrao ga je trgovinom. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom.jedan je od najvećih kolorista svog vremena. Gogena. romantična.Istorija umetnosti Novi vek Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima. U slikarstvu polazi od crteža. Pariz. Bio je kreol. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama. 1869 g.) Imućan plemić po rođenju. strogiji je. Pariz CAMILLE PISSARRO (1830 – 1903 g. Pretežno je bio figurativni slikar. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela.. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost vode ili vazduha.. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu.. Od 1854 – 1859 g. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. igranke. pomodna tema para. Puškinov muzej. nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomoću minijaturnih tačkica.. no lica nisu portreti već pojave koje se kreću. mada nam umetnik ne dopušta da bacimo više od jednog letimičnog pogleda na njih Ljuljaška. Moskva. bio je slikar savremenog pariskog društva. radi fragmentarni potezom kista i vibrirajućim bojama Novi most. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure. Nacionalni muzej Stokholm. Radio je teme iz boemskog života (zabave. Van-Goga. koncerti. Vremenom menja svoj stil. Galerije instituta Courtland. 1876 g. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea).. forma je čvršća. više nego slikarstvo na otvorenom.. omalovažavao portretisanje. Vodi mlade umetnike Sezana. Majka mu je bila kreolka. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. 1872 g. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrače ljudskom toplinom koja je puna zanosa. Bio je stručnjak za portrete. naglašeno lice žene La Moulin de la Galette.

pastel. Muzee d'Orsay.. smelo proračunata kompozicija. Mislilac. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. ima oblik preteće utvare. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. Pariz. NY. smatrali da su njegova dela nedovršena.. Detroit. Fogg Art Museum. Luvr. Luvr. godine. Metropolitan Museum. 1892 – 1897. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. 1876 g. 1875 – 1877 g. samo je po koloritu impresionistička. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g.. 1868 – 1869 g. 1855 g. Pariz. Kritičari su. Rodinov muzej. Cambridge... Rodinov mutej. Balzac. NY. 1871 g. takođe za Vrata pakla. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima». Rodinov muzej. Muzee d'Orsay. mada deluje nenamešteno Primabalerina.. crtež olovkom. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela.. dolazi u Pariz da studira slikarstvo... Muzee d'Orsay. za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini.) Amerikanac. Pariz Čaša apsinta. Louvre.. skulptura u gipsu. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando. pastel. gospoda džokeji. 4 godine kasnije odlazi za London. 1864 g. umetnikova majka. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. Dela: - Novi vek Edouard Manet. skulptura. Pariz. 1878 g. Pariz.Istorija umetnosti U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo. Paris.. 1886 – 1898 g. Pariz. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. 1877 – 1880 g. Dela: Aranžman u crnom i sivom. Muzej likovnih umetnosti. Pariz. Metropolitan museum. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. kao skica. bronzana glava. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet.. prikazana unutrašnja patnja 71 Jandrić Jovan .. kao i za impresioniste. Umetnički institut. London Kupanje u legenu. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Tate Gallery. 1880 g. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. 1879 g. bronzana statua. 1886 g.. Louvre. Dela: Čovek slomljenog nosa. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. 1874. 1865 g. Dao je novo značenje vajarskih oblika. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. 1876 g. 1879 – 1889 g.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Paris. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu.

godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. slikarstvo ravnoteže.Le Figaro izdao manifest simbolizma. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. godine. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. čaša i jabuke. naročito kod kubista. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3. opasnost da se stil svede samo na optičko. zbirka Le Comte Pariz. divi se Delacroixu. 2. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. često guše svoju osećajnost. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. čvrstine i geometrijske stvarnosti. vizuelno posmatranje 3. već kakvi postoje u duhu slikara. Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. valjak. opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. kao impresionisti.umire Manet (1882. Galerija Tate London. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». 1898 – 1900. Dela: - Hristos u čistilištu. a ne sadržaj 2. da se ne bi izgubio sjaj. Želeo je da shvati bit stvarnosti. te su ga prevazišli u raznim pravcima. 1893. godine: . Takav pristup postao je trend. Bili su postimpresionisti.Vincent Van Gogh dolazi u Pariz . Le Comte Pariz. 1868 – 1870. slika slike. godine. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. bitna je impresija. različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. 1879 – 1882. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. godine. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. raspoređenom u određene geometrijske planove. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. koji su uništili i prostor i predmet. stvorio je konstruktivnije. racionalnije slikarstvo. Boja i oblik su osnovna građa slike. 1861. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. godine. gust impast.Izdavanje Zolinog «Dela». Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. 1886. tumačenje stvarnosti je ograničeno. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. a ne njene promenljive pojave. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». Jeana Moreasa . godine: . već da se ona primenjuje i na predmete. godine odlikovan je legijom časti). pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. kupu i loptu. 1879. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. a ne klasični chiaroscuro. 1883. što traje kratko. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 72 Jandrić Jovan .poslednja impresionistička izložba . Karakteristike postimpresionizma: 1. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma . Auto portret. izmiruje zahteve površine i dubine. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi.Georges Seurat. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim.

73 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Novi vek - Velike kupačice. postoji nekoliko verzija slike. savršena geometrija kompozicije. Umetnički muzej Filadelfija. trougaoni raspored. zbijeni ritam. 1898 – 1905. arhitekturalna kompozicija. preovlađuje plava i oker boja.

slično Egipćanima Cirkus. Sa Serom je 1884.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika. 1888. naglašeni potezi kista. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. Fondacija Vincent Van Gogh. godine je naslikao svoja najbolja dela. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. slika na platnu Nacionalna Galerija. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. Amsterdam Autoportret. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. Fondacija Vincent Van Gogh. ubrzo je postala manifest poentilizma. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. 1890. Teme su mu veselije. Umetnički Institut Čikago. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. Dela: - Kupači na Asnieresu. Njegove slike su sad plamtele bojom. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. godine. Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. Od tad pa do 1890. godine. 1889. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. godine. Čak je bio sebi odrezao uvo. 1911. Metropolitan Museum NY. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. Dela: - Ljudi koji jedu krompir. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. 1888. 1889. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. 1890. Posle je pručavao linearne vrednosti. godine. 1886. 1883 – 1884. godine seli se u Arles (južna Francuska). godine. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. koji kod njega nije bio posledica teorije. ozbiljne teme). stoga ga zovu i ekspresionistom. provodeći i po godinu i više dana nad njima. 1880 – 1885. godine. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. Dela: - Krojačica. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. kao i pesnik ljudske patnje. slika na platnu. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. 1884 – 1886. U tom razdoblju je psihički oboleo. 1899. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. London 74 Jandrić Jovan . godine osnovao Societe des Artistes Independants. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. godine. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. Nije postao slikar sve do 1880. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. 1885. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. National Gallery London. Tad još nije bio otkrio značaj boja. Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. godine. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. 1887 – 1888. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. 1885. godine. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu.

Cambridge 75 Jandrić Jovan . ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. Umetnički muzej Fogg. 1888. godine.Istorija umetnosti Novi vek - Zvezdano nebo. 1889. prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom.

g. Paul Ranson (1864-1909.g. Edouard Vuillard(1868-1940. Ipak. Ta Matete (Tržnica). 1891-1893.g.g. je sa Van Goghom. Edinbourgh. posećuje Tahiti i 1895.). nadahnutim svim kulturama.g.g. Felix Vallotton (1865-1925. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja.). Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943. 1888. drvorez.). slika na platnu.g. 1891. 1883. Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti. plakata i novina.g. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu.). godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima..g. nego Gogena. uprošćenim oblicima. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. a ne samo onima sa zapada. privatna zbirka. Kunstmuseum. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. dizajnu pozornica. Dela: - Enterijer.g. Muzej Likovnih umetnosti. već nanete čiste u velikim površinama. te priklanjanje figurativnim izvorima. Henri Gabriel Ibels (18671936. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. najviše orijentalnim i drevnim. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova. snažno uokvirenim crnim linijama. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka. Basel (CH). jedna pored druge.. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice.g. Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije. su osnovali grupu Nabi. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte.g. Nirvana. Bio je više pod uticajae Seurata. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. ni svetlost. 1892. Od 1888.. Boje su neprirodne i blistave. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. Škotska Nacionalna Galerija.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903.).. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije.g.). Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima.g. Njegovi simbolični sledbenici. 1889. ilustraciji. Boston Bili su simbolisti.g. posvetio se umetnosti. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode. 1898 g.. boja stvara različite odnose i harmonije. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. Dela: NABIS Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). Pierre Bonnard (1867-1947. ulje na platnu. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu.g. 1886. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim. Pariz 76 Jandrić Jovan . a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva. zbog gnušanja od modernog industrijskog života. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. seli se u Bretanju. 1892.g.

) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali.. čudan usamljenmik. Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom. 1885 g. Pariz Jednorozi. teme smrti.. Potomak je romantičara. ali je jezik njegovih slika još više ličan.) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. Louvre.. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita.. Tek kasno u životu je stekao priznjanje. Radi egzotične teme. USA Saloma pleše pred Herodom... Musee Gustave Moreau. Kurashiki. Dela_ - Pikaza (Salomina igra). 1876 g. Cambridge. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g. 1898 – 1900 godina 77 Jandrić Jovan . On je «slikar Saloma». 1893 g. iz serije Edgar Poe. ulje na platnu. ulje na platnu. Ilustrirao je knjige pesama i proze. divio se Delacroixu. Musee Gustave Moreau.Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g. Muzej Ohara. litografija Kiklop. stvorio je svet lične fantazije. Dela_ - Balon-oko. Foggov umetnički muzej. tajanstvene i fantastične aluzije. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista. 1882 g. 1876 g. 1876 g. Paris Priviđenje. Paris Pesma nad pesmama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful