ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: 1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) 2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) 3. MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) 4. NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) 5. BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) 6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:

-

Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

Poznavali su samo upravan način predstavljanja. Uzdržanost.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. Ponekad izbačena noga. ilustruju život umrlog. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline. Egipat nastaje u dolini reke Nil. Koriste 4 Jandrić Jovan . međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. već povećava statičnost.e. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora. ona ne pokazuje kretanje.reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne.) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih.n. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. Religija diktira monumentalnost. Pod Narmerom (Menes). Međutim u dolinama velikih reka. Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja. Ne poznaju perspektivu. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom. koji je bio vladar Gornjeg Egipta.portretne statue . glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti).slike . Bojenje je kontinuirano i uniformno. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo.). frontalnost i ukočenost u umetnosti. da bi njegov duh. ukočenost – reprezentativnost. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. monumentalnost. domaćinstvo za njihov Ka.1085 godine p. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. nema svetlosti i senke. Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću. oko je frontalno. Glava je prikazana u profilu. noge su u profilu. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Bila je razvijena zemljoradnja.upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri.e. Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». Oblici se vide pod pravim uglom.niski bareljef (blago ispupčeni oblici) .e. Postoje dve vrste: .n. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. ali nikad nije statična. U slikarstvu nema treće dimenzije. izbrisana je granica između života i smrti. stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. piramide).). Pronalaskom pisma počinje istorija. (plitak je). Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono. uniformnost.biste . Muška tela su tamnija od ženskih. Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: . XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . Naglašena je osa simetrije. te figure nikad nisu slobodne. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. predstavljao božanstvo. prve civilizacije.n. često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. bez nijansi. U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta.

SKULPTURA 1. kubične. realistične. opterećenje plastike. vertikalna osa simetrije. robovi su najmanji. perspektiva je prikladna.e Akhenaton (Amenhotep IV). kolorit je raznovrstan. Umetnost teži ka eleganciji. naglašen je realizam 3. graciozna. STARO CARSTVO Naglašena je snaga. škriljac Portret Hesy – Raa. a glava je perikom vezana za trup. Reljefi su puni života. izveštačeno. 2610 godine p.n. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri. Dela: Paleta kralja Narmera. 2400 godine p.. Figure su gracioznije.n. drvo Ti posmatra lov na nilske konje.. kruto. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. 1375 godine p. rađeni po utvrđenim pravilima. Dela: - Kraljica Nefretiti. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti. krečnjak (izuzetno prefinjena figura.n. muška i ženska figura su ravnopravne.e. bez perspektive. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama. Dela: Sestrozis III.. 1365 godine p.n.e. bez osmeha.e.e. a vladari najveći. 1365 godine p. hladno. diorit Mikerin i njegova žena.. 2400 godine p. Dela: Brat preminuloga. Uzimaju se otisci za posmrtne maske.e.n.Istorija umetnosti Stari vek izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje). krhkije. svola..n. 2500 godine p. plitki. 5 Jandrić Jovan .e. vitka. 2650 godine p.e. SLIKARSTVO 1. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. jednostavna. zaobljenih formi. Dolazi do naturalizovanja figura. STARO CARSTVO Ukočen stav. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz.n.n.e. dostojanstvene. 2. obojen krečnjak Kefren.n. čistoti linija i boja. način češljanja.e. Figure su zdepaste. Javljau se elegantnije proporcije.e. 1850 godine p.. figure duže sa dužim vratovima. 1365 godine p. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme. kvarcit 3. Pisar. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. 3100 godine p..n. simetrične su. portretna bista. Raznolikost se javlja u skali tonova. Dela: - Princ Rahotep sa ženom Nofret..n. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4.n. nisu više zdepaste. 2530 godine p. draperija. bojeni reljef u krečnjaku 2.e.

Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji. 2500 godine p.e. «Stijeg» iz Ura. te Asirija ponovo stiče samostalnost. veliki nos. – do 331 godine p. vladar Navukodonosor. zamišljenog izraza. 2300 – 2200 godine p.). samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena. 1360 godine p.n.e.e.. a ne čisto i kubično kao kod egipćana. na području između reka Tigra i Eufrata. a lice i noge u profilu). Reljef: nema perspektive i skraćenja.. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem.. 3500 – 3000 godine p. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva. a Mitanci Siriju. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p.n. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti. pad Asirije.e.). Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna.) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p.n. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene.e.n. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala). bez istaknutog pokreta. Dela: Glava Gudea 6 Jandrić Jovan .e. stapanje Semita sa Sumerima. Oči su velike. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura.n. Dela: Ženska glava iz Uruka. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska. široka ramena.e.e.e. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno. Asur i SZ Mesopotamiju.n.n.).n.e. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja. kad je osvaja Aleksandar Veliki).e. vladar Sargon i njegovi naslednici. neidealnih proporcija: kratak vrat.n. Javlja se stilizacija kose i brade.n.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p. 2700 – 2500 godine p. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p.e. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri.n. samostalan.n.n.e.e. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije. a ne prikazuju lepotu. Hititi pokoravaju Mitance. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo.n. Hititi naseljavaju Anadoliju.). dubina se prikazuje pomoću ravni. 612 godine p. samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p. Veća je realističnost predstavljanja. glavni grad Ur. Figure su snažne zdepaste.n. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p.. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka. od 2000-1500 godine p.. Slike pričaju priču. a ne realistična. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture. bronza Pobednička stela Naram – Sina. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p.e.n. Neopterećeni životom posle smrti.n. vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p. dinastija Ahmenida. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda.e.e.n. Kipovi iz Abuovog hrama.e. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p.n.e.

dualizam svetlosti i mraka. peščane i gleđosane opeke. pehari. konjska oprema. Smrtno ranjena lavica. 850 godine p. ceremonijalna. velike je mase i zapremine. Reljef je pun dramatske snage. najpoznatije arhitektonsko delo. Skulptura je u arhitektonskom okviru. ulazna kapija u Vavilon. zdele i slično. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. 1760 godine p. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. 721 – 705 godine p. Persijska vera – učenje Zoroastra. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. Statična je. od klesanog kamena.n. Umetnost slična novosumerskoj. Životinje su ljupke i vedre. Reljef je plitak. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. Statična je. NOVI VAVILON Vavilonska kula. bikova i lavova. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima.Istorija umetnosti VAVILON Stari vek Kulturno središte Sumera. 650 godine p. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. Životinje su velike fizičke snage.e. Hamurabijev zakonik. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. Asurbanipal II u lovu na lavove. Nemaju religioznu arhitekturu. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom.n. Zgrade su od opeke.e. nasleđujući njena temeljna obeležja. nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. stražari na vratima. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka.n.e. 7 Jandrić Jovan . reljef. Dela: Hamurabijeva stela. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata.e. fibule. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. Dela: Ištarine dveri. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja.n. reljef. kopče. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. Mnoštvo fantastičnih životinja.

U periodu 2000 – 1700 godine p. terakota Krčag sa siskom. frontalnog stava.n. nakit.e. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta. boginje ili čak životinje. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. Figure su obojene. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. kamares stil. srednju i najmlađu. dugačak nos u obliku grebena. 1550 godine p. ali i najneobičnija u egejskom svijetu. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta. zlato 8 Jandrić Jovan . u ritualnoj igri sa zmijama.e. Kikladski vajari II milenijuma p. stubast vrat. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe.n.n. a oblici su lišeni težine.n.e. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. oni prosto «lebde». 1500 godine p. 1600 godine p. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa.. oružje.n. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja.n. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija. Oči su velike. Vaza sa oktopodom. za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost.e. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. Tela su vitka. klinast oblik tijela.n. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. ali ipak odvojene: 1. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva).e. Atrejeva riznica. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. pećine i gajevi. Freska toreadora. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. Minojski stanovnici nisu gradili hramove. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam.n. školjke..e. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost 2. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove.e. 1800 godine p.e. Dela: Zmijska boginja. To su uglavnom vitke ženske figure. otkrivenih grudi. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu.n.n. maske i sl. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih.e. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. 2600 – 1100 godine p. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima. Oko 1600 godine p. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje. 1500 godine p. KIKLADSKA umetnost. To su tesno povezane. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron.e.e. a suknj je kupasta. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. 3. tranke u struku.n.e. Zastupljen je ritmičan talasast pokret.n. hobotnice. Imale su pljosnat. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom.

Istorija umetnosti Tri božanstva. slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan .n. 1550 – 1400 godine p.e..

torzo kao trougao. oblici su šematski. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima.n.n.e. grčko zidno 10 Jandrić Jovan .n. koncentrični krugovi). Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa.n. VIII vek p.480 godina p. Rađene su figurine malih dimenzija. – osnivanje Olimpijskih igara. Mnogo je jače isticanje teme.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p.n. 675 – 650 godina p. ne samo u grnčariji.n.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka. a ruke su uz telo. godina p. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p. tj. dakle. nisu vezana za arhitekturu. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture. Mi. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika.n. veri i tradiciji.) KLASIKA (400 – 325 godina p.e.e. Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p.e. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti.e.e.e.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p. . Oko 700 godine p. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu.e.e. ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza. Helenski narodi su u skulpturi.e. 5. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone. a prikazani su prizori iz mitologije. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike). figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. U V veku p.e. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog.n.n. Dela su slobodna. zasnovane na jeziku.e. Najveće partije određene su za narativne scene. Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p. Skulpture su svedene i geometrijske.e. 1.n.e. šahovski ornament. odlikuje se svežinom. grčku umetnost poznajemo sa originala. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p. Dela: Dipilonska vaza.n. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država).n.n. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil . Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja. legendi i života.). ali oko 800-te godine p.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400. noge su paralelne. doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo.e. 3.n. glava je predstavljena kao krug. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze.e. 6.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . Geometrijski ornament je još uvek prisutan. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika.n. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog. Sve je rađeno bez detalja i neskladno.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti.31 godina p. pisanih izveštaja i rimskih kopija. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive.n. kao sto su npr. 2. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla. 4.

e. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p. Arhajska skulptura.e. Draperija nije više tako kruta. su zaista slobodne skulpture. bronzi. one nisu ni bogovi ni ljudi. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef».n. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti.p. Rane grčke statue (650-625 godina p. slobodna ili vezana za arhitekturu. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije. Kuros. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje. Poslednja Kora gubi svoju krutost. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta. neusiljeno. nestaje «arhajski osmeh” – znak života. Grčke su napete i pune skrivenoga života. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu.p.e.e.e. «stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi.e.. 650 g. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge. Rađene su kao slobodne skulpture.n. 560 g. «Hera» izgleda kao oživeli stub. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. tome doprinosi i boja.n. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina.n. Moskoforos. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima..n.Istorija umetnosti Stari vek slikarstvo dolazi do punog izraza. 525 g. 540 g. detalji urezani iglom. Ona se naziva slobodnom nogom . prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. «Hera» ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih.p.e. tj. Skulptura je monumentalna.p. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura.p.. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči.n. nosač teleta.e.e. Psijaks Dionis u čunu. 530 g. komponovane da se uklope u zabat. «slobodne». Život prožima celu figuru. predstavljaju doba razvoja filozofije.e.e.n. dramskih umetnosti i književnosti. 570 g. STROGI STIL Krajem VI v. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi.n.p. Eksekijas Kora. bliže figure su dublje izvajane. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute . Umetnici ovog doba su: Hagelades. Kritijas i Talamis. za razliku od pređašnje masivne krute perike. a dobija na kitnjastoj. 525 g. slika. Njihovi preci su egipatske statue. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. 570 – 560 g.e.p. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina.p. a glava dobija lak pokret. – Grci su radili skulpturu u mermeru. već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima.p. ima više fantazija.n.e.n.p.n.e. Izražena je plemenitost duha.n. Glava Rampin. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata. Gubi se frontalnost i simetrija. slika. Kuros. Friz Sifinijske riznice. pozadina se boji). Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. slonovači i zlatu.p. VI i V v. a zamenjuje ga zamišljen izraz. U V veku p. preterano prefinjenoj ljupkosti. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz. dok druga noga koja nosi 11 Jandrić Jovan .n. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža).n. a reljef ispod zabata.) su tretirane ukočeno. 600 g. Grčka statua je čudno neizdiferencirana. nova tzv.

najlepša statua u pokretu.Istorija umetnosti Stari vek glavni deo težine se zove angažovanom nogom. Umetnost ide ka opštem tipu. Dela: Doriforos Diskobol Niobida na umoru.. Grčki slikar je savladao skraćenje. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. Poikušao je da proširi svoju skalu boja.n.n. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima. ritnmična ljupkost kompozicije. svoj duh i telo. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine. 450-440 g. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela.n.e.. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju.440 g. prvi put contrapposto Auriga (vozar). Polikleta i Fidije. usavršio kontraposto. kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu. Posejdon. bronza. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. stapanje reljefa sa pozadinom.n. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila.p. Do detalja razradio anatomiju tela. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. Napisao je delo o proporcijama – Kanon. 460 .e. Haljina je pripijena uz telo. 460 g. položaj u mirovanju.n. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu. pokret i kompoziciju. Klasika teži neporemećenom miru.p. tj. 480 g. 470 g.p. a ne užasavajuća.e.p.n. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost.p.450 g.. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste.p. U arhaici je bila prisutna fantazija..p. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora. POLIKLET je pomerio stopala. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu. 450 . ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra.p. Najpoznatiji su: Zeuksid. Eufranor. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g.e.n.. ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama. prvi put patos. Za sklad proporcija.e.kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike.e.n.e. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila.e. jasnoću figure kroz određen stav .. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji. u Atini.e. Delo: Diskobol FIDIJA.n.. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ).p. nema ličnog izraza. prebacio težište na desnu nogu. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca.p. Radio je u slonovači i zlatu. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u obliku slova S. univerzalnom tipu lepote. zbog Peloponeskog rata (431-404 g.e. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom. besprekornu anatomsku čistotu. Dela: Kritijev mladić. Skopas itd. Teži se ravnoteži duha i tela. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. 12 Jandrić Jovan . Dela: Doriforos (koplonoša). mermer. Fidijin stil dominirao je do kraja V v.n. 160m.

n. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue.n. prikazan etnički tip. njegove figure poseduju mekoću senke. bronza.n. patetika.e..350 g. 180 g.320 g. kopija Heraklo koji se odmara. Ovo je stil eksplozivne snage. 330 g.p.n.p.n.n.n. 120m. Dela: Gal na umoru.. ima tri friza – istočni uradio Skopas . teatralnost i fizički bol.p. On teži ka eleganciji.p.. 200-190 g.. unosi emocije i narušava miran izraz lica. borba Grka i Amazonki. 230 – 220 g. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. original.n. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života. Menja polikletove proporciji. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo. Groteskno. odraz duhovnog. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. Nike sa Samotrake. Važna grana grčkog vajarstva je portret.p. razdvajanje duha i tela Faun Barberin.živa draperija. duboko klesane figure Nike sa Samotrake.e. 360 .e. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. Teme: osim mitoloških. možda Brijaksisovo delo). koriste se nevažni efekti. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra.. mlade pomodarke i sl. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. prenaglašenost je izraza.p. promene u oblikovanju glave.p. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa.n. portret i sad cveta. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom.p.e. Duboko usađene oči – Skopasov stil. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. uravnotežen pokret. patetičnost. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti. grimasa. portret. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije.e. seljaci. fizička i emocionalna. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete.p. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret. 200 g. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8).Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v. ulični svirači. Počev od IV v. kopija. Dela: Afrodita. Dela: Istočni friz na Mausoleumu. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela. ostalo je da se izrazi. simbol savršenstva. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje. šaljivo i slikovito. neklasična žestina. dostojanstvo i patos. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila». vidimo na Mausoleumu. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere. aktivna povezanost figure i prostora.e.e. npr.e. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa.n. Posle Fidijske vedre snage. mermer. Ucinio je smeli prodor u prostor..e. umetnost priča i zabavlja.p. Naracija je jaka. 330 .e. najslavnija statua. 220 g. Duboko usađene oči. prosjaci. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu.

p. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok. bronza.p. prestaje administrativno da postoji Etrurska država. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje.e. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir. do VII v. 4. bronza. trodimenzionalnošću. oporost. glina Vučica.n.p. 500 g. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom.p. 3. 2. POREĐENJE: Grčka umetnost 1. turobnost pečena zemlja.e. meki kamen razvoj portreta 5. energija i živahnost plesa.n. 280 g. snagom i naznakom da je telo u pokretu.p.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo).n.p. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA. od V v..n. rade bronzane statuete.p.p. bronza. pa smrt znači rastanak. 2.e. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost. Oko 700 g. namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer..n.e.e.e. ali im je religija mračna i mistična.n. zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava.e. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. dela su zdepasta i mišićava. 500 g.n. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g. manje sklono veselju. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti. Tokom V v. a u I v. trup iz anfasa 1.e. od Grka preuzimaju alfabet.e.p.p. 2. U periodu VI do kraja V v. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.e. 5. 520 g. 4.e. 5.n. Takođe kopiraju Grke.e.e.. IV v.n.n.n.n.p. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA.p.p. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana.. Plesačica i plesač. VI i V v. stopala i noge i glava u profilu. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. za domaće tržište i izvoz. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost 1.p. Oni su bili majstori u obradi metala. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua.n. Apolon iz Veja. Toscanu osvajaju Rimljani. 520 g. ogledala i sl. 4.p.p.e.p.e. a preteče su Rima. ARHAIKA.e.n. VII – početak VI v. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama. a ne produžetak života.n. 14 Jandrić Jovan . Dela: Sarkofag iz Cerverterija.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p. III v. bronza. zlato.n.n.e.). 3. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. 3.n. pun efekata. Grobnice postaju sve složenije. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci.

p. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu. dok su poza i draperija uzeti od Grka. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku.n. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). klasičnih i helenističkih dela.. Njihova dela su bila angažovana i u službi države.p.e. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda. U III veku krize. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka. Dela: Portret rimljanina. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. 80 g.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g. a glave dodavane.e. Oni prihvataju grčku kulturu. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. Takođe.e. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. a i dela su retko potpisivana. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. oni su imali kult pokojnika. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . kriza se odražava i u umetnosti. slično grčkom patosu. PORTRET – koreni su u helenizmu. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima. Period oko 75 g. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. Nemaju velikih umetnika.e.n. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno. Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla.e. (bio je 15 Jandrić Jovan .e. a ne u dokumentu. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta. naročito posle 146 g.p. a još ih više kopiraju.p. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). Tela su tipska. umetnost i zanatski perfekcionizam. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće. Uvoze na hiljadu originala arhajskih. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila.n. realističnom prikazu lica. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu.p.e.. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo.n.p. Grade ogromnu državu (od 331 g. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. pad Zapadnog Rimskog Carstva. 396 g. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua. tj. 476 god. način oblačenja.n. kad Rimljani osvajaju Grčku. koja nije bila samo fizička već i duhovna. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina.n. ali se njena originalnost ogleda u portretu. mitologiju. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta. podozrenje i svirepost. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. kada umre glava porodice.n. Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. 30 g.p.

ali ništa nije sačuvano.e.n.n. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji. nema skraćenja. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. treći i četvrti stil. Tehnike: 1. mrtva priroda i dr. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. tj.p. kopija u mozaiku Igra piljaka.Istorija umetnosti Stari vek ružan. je povezana sa helenizmom. žanr-scene. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički. nanosi. istorijske. autora). postaju izuzetno značajne i oblikovane. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. Dela: August iz Primaporte.p. Boje su biljne i veštačke. složeniji stil. zidu .n. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. 20 g.e. dve vrste: a preko oslikane površine utiskuje se sloj voska b vosak se meša sa pigmentom. pa zbog toga i kompleksaš – prim.e. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. Slikalo se na drvetu. 3. Koristi se tehnika skjaćaturo. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco 2. 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama.n.. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia. Ni senke nisu dosledne. Ovde nema kosih linija. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. te se uvećavaju. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. Pompeja. Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. patuljasta tela i neraščlanjena. drugi malo upušten tj. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g.p. 90 godina. Zastupljene su sve teme: mitološke. Prvi je plan malo izbačen. 160 – 180 godina Filip Arabljanin. teme su idealizovane. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. 244 – 249 godina Karakala .. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. godine legalizovano Milanskim ediktom. ali pune stvarnih pojedinosti. kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. On je takođe i najveći promašaj. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. FRESKA. uključujući predele i figure. MOZAIK.e. - SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti. 50 godine 16 Jandrić Jovan .n. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija. I vek p. 63 – 79 godine. Dela: Bitka kod Isa. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom. ali je nedosledna i nije naučno dokazana.. slikanje na vlažnom – Al Fresco. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. portreti. zidu i sl. prvi stil iz II v. 211 – 217 godina Plotin.e. Oko 100 g. a 395.e. Koristi se linearna perspektiva – skenografia. već poetsko. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. pejsaži. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. probiti i produbiti ravna površina zida.p. U hrišćanstvu su oči «prozori duše».n. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. Poznati su fajanski portreti.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu.mermer Trajan. slavolucima i stubovima. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi. I vek p.. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine. dostigao svojh najveći izraz. ENKAUSTIKA. mermer Ženski portret. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. Nestao je kontraposto.

crkva Sv. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. već ni samo ljudsko telo. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Vatikanske pećine. Đorđa. katkad veoma izražajnog. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. ali sve bezličnijeg. Nažalost. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. Potencira se duhovno. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. Ne samo individualnost lika. Marcellina. Umetnost je kultnog karaktera. Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. Ljudske figure su sve izduženije. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. početak VI veka. nije više opipljiva realnost. Rim. Izbegavano je modelovanje. crkva Sta Maria Maggiore. čija je vera počivala u nadi u večni život. Petra i Sv. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. fizičku ili emocionalnu. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. mermer 17 Jandrić Jovan . pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. Dela: Sarkofag Junija Basa. večnost. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. slonovača Eutropijev portret. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Solun. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Figura nosi poruku – ima velike oči. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama.Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. 430 godina. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. smrt). Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. usađenih u gipsani malter. 450 godona. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. početak IV veka Mozaik u kupoli. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. Pozadina ne igra nikakvu ulogu. veličaju se duhovne osobine.

Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost. edukativna i komemorativna. oči su ogromne i one su «prozori duše». Grčka. prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. nos je dug. Figure su idealizovane. drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g. Osnovne teme su religiozne. doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno. ima i specifičnu dekoraciju.). Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Italija. Ide se ka ortogonalizmu. Podloga je plava ili zlatna. ali ona nije nastavak grčke umetnosti. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. te nema monumentalne skulpture. koji je namerno smanjen. dekoracije i dr. pa tek onda svetovni vladari. nebesko. Oči su velike i one su «prozori duše». pošto ima određenu simboliku. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. Vizantijska umetnost je simbolična. Slika iskazuje Božiju istinu. on se samo evocira.Istorija umetnosti Stari vek VIZANTIJSKA UMETNOST 395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). Tela su laka i izdužena. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. ruku. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. Služi i Bogu i vladarima. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. je ustaljena. Forma lica. Svaki deo crkve. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija. nabora. asketizam izraza prigušuje lične crte. stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva. figure i pejzaža. Bog otac se nikad ne prikazuje. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. Balkan. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno. Figura više lebdi. Glava je ovalna. Postoji disproporcija između figure i prostora. prostorno. čelo je visoko – pamet. ali i raskošno. njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. Osnovni vidovi slikarstva: 18 Jandrić Jovan . Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža. dimenzionalno. negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. usta mala. a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. da bi se stvorila dubina prostora. tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek). ali se zadržava utisak iracionalnog. nego što stoji ili sedi. dvorsko. ikona i freska. svečano. dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu. transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama. Figure su višestruko naglašene: kompoziciono. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil. inverznoj perspektivi. ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. mozaik.

V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. Rim. obično na drvo).izdao Lav III. Hrista. crkva S. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. katedrala Sv. tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Figure su neobično tanke i visoke. freska. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan. Ravena. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti.dela: Justinijan sa pratnjom.. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. Jeftina je tehika.. XIII vek. crkva Svetog Spasa u Hori. polusuvom i suvom malteru. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika.Istorija umetnosti Stari vek IKONA je portretna slika Bogorodice. naročito u slonovači i metalu. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. Venecija Anastazis. a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. 1310 – 1320 g. na biljne i životinjske oblike. Ikona je izvanredno snažno delo. nema monumentalmosti. enkaustika na drvetu. draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja.ornament na arapski način. XI vek Prizori iz Knjige Postanja. 533 – 549 g. II epoha Počinje carskim ediktom. ikona 19 Jandrić Jovan . Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Ravena Bogorodica. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. Carigrad Starozavetna Trojica. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole. kao i poznih klasičnih motiva. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva. dok se ikonografija tek začinje. Mozaik na kupoli. crkva Sta Francesca Romana. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. crkva S. Naglašena je inverzna perspektiva. 1410 – 1420 g. 547 g.. Kompozicije su manje. Vitale. 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. manastirska crkva u Dafni. Period stagnacije u umetnosti. najviše se radi mozaik. Figure su izrazito izdužene i vitke.. veća je monumentalnost. verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika.je period vrhunca u slikarstvu. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica. elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. Glavni elemenat stila je linearna arabeska. Kompozicija je uravnotežena i jasna. IV epoha . Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. Borba je trajala 100 godina. Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. Ikonofili – podržavali su izradu ikona.. mozaik. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom. Figure su plastičnije. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. Vitale. ikona. naglašava se pokret. Više je boja i detalja. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti. svetaca ili predstava scena. FRESKA je slika na vlažnom. Apollinare in Classe. Ravena Carica Teodora sa pratnjom. nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. mozaik. mozaik. vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera. 1200 g. Marka. 547 g.a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima. Grčka.

Istorija umetnosti Stari vek 20 Jandrić Jovan .

650 – 750 g. Podela preromanike: 1. sa knjiškog poveza.. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. nego vajarstvo. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. 725 – 750 g. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. životinjski oblici. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. mermer. kao deo svesne političke obnove. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. Raspeće.. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen.. životinjskog stila. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku. ornamentu i šarama životinjskog stila. VIII vek. 700 g. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. presto i sarkofazi) i reljefna. Ipak. krstionica katedrale Cividale. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. Normane i dr. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. Irska Reljef sa parapetne ploče. kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. i plastikom hrišćanskog istoka. X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. VIII – IX vek – Karolinška umetnost 3. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. Stil je anarhičan. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. VI – VIII vek – Kultura varvara. ali je sve 21 Jandrić Jovan . «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. a 800 g. bio je glavni medijum životinjskog stila. To je umetnost seobe naroda. 700 g. ostaci antičke kulture 2. nazvan Zlatno doba Irske. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. a to su trošni materijali. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope.Dablin. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. Češće je slikarstvo. Italija Simbol Sv. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. romanika i gotika. mozaici i reljefi. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. geometrijski. plitak reljef u dve ravni. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. naglašavanje svetlosti i senke. doba Merovinga 2. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. Razvija se vrlo plitka plastika. pa je period od 600 – 800 g. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. Uticaji različitih kultura: 1. tako da je ostataka veoma malo. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. potpis patrijarha Sigvalda. istočno hrišćanska kultura 3. Slovene. (mračno doba.

prema značaju 4. krunisao ga Sv. 983 g. početak XII veka. uz jake vizantijske uticaje.. funkcionalno dimenzionisanje figure. Karakteristike karolinške umetnosti: 1. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha. nastaju tri anarhična kraljevstva. radovi u slonovači i zlatu. Michael. dakle. 1015 g. katedrala u Aachenu. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. Sv.Istorija umetnosti Srednji vek skoro iščezlo. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 4. ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka. Benedikt. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija.. druga plovina IX veka. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. Verdenskim ugovorom. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. orijentacija od simbolike ka naraciji 2. 796 – 895 g. sto predstavlja značajnu versku obnovu 2. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi.. 910 g. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. drvo. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici 3. obećava obnoviti državu Karla Velikog 3. 870 g. Linearni je stil... skulpture nemaju treću dimenziju Dela: - Odo iz Melza. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv. rade se minijature i freske 5. zlato idrago kamenje - OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde.. 850 g. 975 – 1000 g.. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Radilo se slikarstvo. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. osnovana opatija Cluny. 936 g. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. 816 – 835 g. Umetnik naglašava «prozorski» vid slike. skulptura – reljef i crtež snažne grafike. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. Dela: - Gerovo raspeće. 800 – 810 g. te ga papa 962 g. kojim vladaju saksonski kraljevi. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 1.Darmstadt 22 Jandrić Jovan . 972 g.

arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. Đenova . One su masivne. Španiji na i u crkvama. nemaju samo dekorativnu namenu. ♦ hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima 4. Nemačka i Engleska. frontalni strav. pobeda Hrišćanstva u Evropi: ♦ hristijanizacija Viknga ♦ pad Kordovskog kalifata 1031 g. a potom Španija. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. oko 1050 – 1100 g. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. te samim tim i obnova gradova: Venecija. Piza. Osnovni faktori su: 1. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti. Dakle. karolinških i vizantijskih crkvi. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. veliki. skulptura je u timpanonu.. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: 1. brodovi su zasvođeni. Dela: 23 Jandrić Jovan . Razlog: masivni. Takođe postoji i izokefalij. naslađe iz karolinške i otonske umetnosti 2.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. Veoma je retka slobodna skulptura. Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. reljefni likovi su mnogo više realni od slika. jer ni karolinška. Italija. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) 3. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. Nema smisla za red.. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. otonskih. trodimenzionalni. Skulptor se boji prazne površine.uticaj iz iluminiranih rukopisa. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. masivnost. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. Zrela romanika se javlja u XII veku. zmajeva. već i izražajnu. bogato su razuđene. ornament i skulpturu. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. karakterističnih i tesno povezanih. monumentalna skulptura 2. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. Francuska ima vodeću ulogu. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. nebesko je iznad zemaljskog. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . obnavljanje trgovine u Sredozemlju. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu.

Braunschweig. 1090 g. crkva St. Radi se na jednoobraznoj podlozi. 1160. Zidanje Vavilonske kule. zapadno pročelje katedrale Fidenca. trg pred katedralom. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. zapadni timpanon katedrale u Autunu. «fizički» slobodno stoji u niši. Odašiljanje apostola. Sv. bronza. XI vek Portret lekara. Figure su stilizovane.. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. punim bojama. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. Belgije i J. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. 1130 – 1135 g. Sv. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. početak XII veka Strašni Sud. Nikolas iz Verduna. Dakle. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. Benedetto Antelami. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. kao kod Vizantije. emajlirana ploča. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. Južni portal crkve St.Istorija umetnosti - Srednji vek Apostol. koje su ispunjene svetlim. Figure su oivičene debelom konturom. Ubrzo posle 1150 g. Pierre. 1025 – 1050 g. Mihovil. 1180 – 1190 g. Le Puy.. Glavni cilj slikarstrva je naracija. freska. g. To je početak postepenog prelaza u gotiku. a ne likovna lepota. naročito iluminiranih rukopisa. postoji snažno osećanje za kompoziciju. 1181. Vezelay. Francuske. crkva St. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. iz rukopisa Carmina Burana. g. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. Austrija Proletni pejsaž. te pokrete i stavove. početak XIII veka. 1166 g. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni. 1120 – 1132 gKralj David. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava. minijatura. plus razni uticaji. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. Engleske. Sernin.dela. Prelazak preko Crvenog mora. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan .–Savin-sur Gartempe. Maissac. timpanon srednjeg portala narteksa. kamena ploča. svetloj ili tamnoj. Notre-Dame. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. Touluse. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. freska. oko 1110.

Osobine: slobodnija kompozicija. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. javlja se lična nota. godine. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. period od kraja XII do početka XIII veka 2. ima tačno određeno mesto i vreme postanka. POZNA (CVETNA) GOTIKA. RANA GOTIKA. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. širi se po celoj Evropi. varvarski (gotski). Podela Gotike: 1. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. godine gotika predstavlja homogen. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. XIII i XIV vek 3. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. RAZVIJENA GOTIKA. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. zodijački znaci. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru . poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). na kapitelima. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture.glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. Razvija se iz romaničkog vajarstva. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. a regionalne varijante preovlađuju. konzolama i drugo. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. a Flandrija poznu gotiku. Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. Stil XIII veka je idealistički. Tek u renesansi dobija ime gotika. prozora. Do 1200. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. kao ni jedan stil do tada. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. krunisanje Bogorodice). to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. Gotička umetnost. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. Poklonjenje mudraca. proporcionalnost oblika. plemenitošću i duhovnošću. osim verskih i profane teme (kalendari. profane ličnosti). pa oko 1400. kao stil manje vredan. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. a Bog više ne kažnjava nego prašta. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». Gotika počinje u arhitekturi. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. godine. odlikuje se vedrinom. internacionalan stil. Skulptura je bila polihromna. najprestižnjia hodočasnička crkva. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. Zagovara se trodimenzionalnost. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista.

izraženija je krivina ose tela. kod Dijona. Pokrajinski muzej. herojski i dramski patos Judin poljubac. Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245. Portal južnog transepta. Draperija je bogato naglašena. godine u doba «Međunarodnog stila». Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. Simbioza statue i stuba se razlaže. 1215 – 1220 g. 1395 – 1406 g. Stubovi su totalno potisnuti. katedrala u Naumburgu. kao i reljefi manjih dimenzija. Claus Sluter Mojsijev kladenac. ali se radi i anfas. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. škrinje. Giovanni Pisano (sin). Katedrala u Strasbourgu.. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. Figura postaje šupljikava i apstraktna. katedrala u Naumburgu. 1250 – 1260 g. Izbočine su svedene na minimum. blago kriva u obliku slova S. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. 1230 – 1250. na horskoj pregradi. već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). Dela: Raspeće.. kod Dijona. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. Blagovesti i Poseta. Gotički realizam je realizam «osobitog». Melhisadek i Avram. usresređen na pojedinosti. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». remek-delo kasnogotičkog naturalizma. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. Dominira profil. 1225 – 1245 g. Bon Tek posle 1350. nizozemac. Claus Sluter. pa izgledaju kao linije. ističu ljudsko saosećanje. početak XIV veka. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. katedrala u Naumburgu. katedrala u Chartresu. Dela: Portal kartuzijanskog manastira. 1385 – 1393 g. (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Detalji su tačno odrađeni. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica. Notre-Dame. horske pregrade. Statue u nišama. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. g. 1145 – 1170 g. ali ne samo zbog realizma.. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. na horskoj pregradi. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. statua u drvetu. Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. Delo: Grob viteza. Vrhunac je 1400.. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti. 1250 – 1260 g. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. u Champmolu. jako izražen klasični stil. Statua je bestelesna. 1220g. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. Ekkeheard i Uta. izvijena. Pieta. Kartuzijanski manastir u Champmolu. Arnolfo di Cambio. Skulptura ima očigledan. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. Dela: Zapadni portal. Figura je živa. početak XIV veka. nadgrobne spomenike). a ne kao zapremine. godine). Osa tela je slobodna. zapadni portal katedrale u Reimsu. timpanon na portalu južnog transepta. 26 Jandrić Jovan . Smrt Bogorodice. 1250 – 1260 g. odraz mršavosti i splasnulosti. katedrala u Chartresu. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir.

propovedaonica u katedrali u Sieni. mermerna statua.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. San Domenico. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. 1259. te jak osećaj za plastičnost i patetičnost. Dela: Mermerna predikaonica. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira. rade se velike jednobojne sive površine stakla. Giovanni Pisano Madona.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. manje su kompozicije. 1265 – 1268 g. katedrala Piza. reljefnije. se javlja ubrzo posle Četvrtog krstaškog rata (1202 – 1204 g. Poseduje snažan stil. Jedino fini detalji su naknadno slikani. 1330 g.) Vodio je firentinsku slikarsku školu. sa malim minijaturama u obojenom staklu. velika slika na drvetu. 1280 – 1290 g. kojeg su Italijani zvali «grčki manir». Već od 1250g. ni senke. puno je nijansi. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture). Veoma je temeljna apsorpcija vizantijske tradicije. doslikavaju se elementi. okvir ne gospodari kompozicijom. 1282 g. olovne trake čine crtež.. traži se trodimenzionalna predstava. tzv «Međunarodnog stila». mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče. nijanse plave. Nasprot zidnom slikarstvu. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea. katedrala Prato. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. Od 1200 – 1250 g. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa vizantijskom tradicijom. 1315 g. krstionica Piza. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. kolorit sveden. mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha severno od Alpa. 1300 g. za razliku od Italije.. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. ne kao radnu površinu. utančanog i prefinjenog ukusa. 1302 – 1310 g.. gotički uticaj se proširuje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata javlja se novi revolucionarni stil.) i preovlađuje do 1300 godine. 27 Jandrić Jovan . Kompozicija je apstraktna i monumentalna. Kompozicija je velika. Dakle.-1260 g. Ovaj novovizantijski stil. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. U XV veku propada vitraž. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla.. Prozor čuva dvodimenzionalnost.. Više je figura. Umetnik je sastavljao nacrt. Boje: rubin crvena. Dela: Madona na prestolu. preplavljuje novi talas vizantijskog stila. čak i do 300. je «zlatno doba bojenog stakla». ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. Ponekad koristi «grčki manir». koji potiče iz romanike. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. pre 1284 g. nema nijansi. Slikarstvo na drvetu. Figure su veće. Predstavnici: CENNI DI PEPPI – CIMABUE (delovao 1272 – 1302 g. ITALIJA Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralačke energije u slikarstvu. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. bez kasnovizantijske linearnosti.. Bio je Giottov učitelj. Konjanička statua Cana Grande della Scala. Orivieto. Romaničke elemente.. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. na mermernoj predikaonici. gore je završena na zabat Raspeće Hristovo. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. koji su se zadržali u italijanskom slikarstvu. nadgrobni spomenik. jarko zelena i oker. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi.

1342 g. 28 Jandrić Jovan . galerija Uffizi.. Ambrogio L. krute uglaste draperije su talasaste i meke. elegantno oblikovanje i živahno pripovedanje. kapela Arena. Dela: Madona na prestolu. 1338 – 1340 g. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. a figure su nežno zaobljene. U Ducciovim rukama «grčki manir» nije više tako ukočen. 1325 – 1350 g. sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. Siena. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u arhitektonski okvir. 1325 – 1350 g. freska. Firenca DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 – 1318 g. slika na drvetu. tj. da on ne bude iza njih već da ih sadrži. Njegovo delo je snažno i on čini da smo mi učesnici.. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa.. Oblicima daje snažnu trodimenzionalnost. Padova Madona na prestolu.) On je osnivač i najslavniji predstavnik Sienske škole.. jer je upotrebio novu vrstu slikarskog prostora. slika na drvetu.) Bio je Cimabueov učenik u Firenci. Tradicionalnu šemu u pogledu prostora i narativih detalj Đoto je podvrgao korenitom uprošćavanju. sinopija. Đoto je postavljen na čelo radionice pri katedrali u Firenci. Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera. Predio. sa ograničenom skalom i intenzitetom boja naglašavaju Đotvu jednostavnost. freska. 1334 godina je prekretnica. Dučovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost. a ne posmatrači u delu. arhitektura su svedeni na minimum. 1309 g. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror. 1305 – 1306 g. Siena. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. 1315 g. muzej katedrale. Dela: Prestolje mudrosti. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. Inovator je.Istorija umetnosti Srednji vek GIOTTO DI BONDONE (1267 – 1337 g. On je siensko slikarstvo preveo sa vizantijske na gotičku tradiciju.. freska Put do Golgote. Zadržao je gotički element – međusobno opštenje figura pogledom. Piza. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog preveo na latinski. Kompozicija mu je savršeno usklađena sa emocionalnom sadržinom slike. Dela: Oplakivanje Hrista. senčenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum. bio je prvenstveno zidni slikar... Želja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom. Dela: Rođenje Bogorodice. Fresco tehnika. srednja ploča oltara Maesta.. Pietro L: Dobra i zla uprava. 1365 g. freska. On je začetnik «ere slikarstva». Piza. Za njega ja 1440 g. Dela mu izgledaju životno. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti.. 1309 g. uz veličanstvenu upotrebu boje. Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator. 1340 g. slika na drvetu. triptih. Od početka je bio veoma blizak «grčkom maniru». Camposanto Trijumf smrti.

najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. groteska. naivan arhitektonski prostor. šala. 1325 – 1328 g. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika.Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. Sadrže niz motiva: fantazija. Dela: Rođenje Hristovo. liči na kuću za lutke. tema je sejanje ozimog žita. 1413 – 1416 godine. slika na drvetu 29 Jandrić Jovan . Minijatura Januar. rađeno u Parizu. jako senčenje Poklonjenje mudraca. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila». vlada «međunaraodni stil». Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. basna. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti.. svetlost gospodari celom slikom. prikaz gotičkog Louvrea.. 1394 – 1399 g. slika na drvetu. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. slika na drvetu. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar. ona je nezavisan činoic. 1400 g. Les tres riches heures du Duc de Berry.

Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. fakturu površine. 1330 g. stabilnost. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti . književnost i čuda antičkog sveta.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. triptih. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina.). skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi.početak XV veka ( 1495 godina). dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. omogućava tzv. omogućuje baršunasto tamne prelaze. povezanost i potpunost. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. Petrarka – italijanski pesnik i humanista. materijal. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje. mišolovka i dr. dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. Obnavlja se zanimanje za jezik. 30 Jandrić Jovan . u poznoj gotici to je tehnika ulja. Svest o renesansi se rodila u Italiji. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine 3. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. Posle njih. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. On je podražavao istinu i potpunu istinu. Umetnik poseduje veliku individualnost. MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću.tanke providne premaze. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g.. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva». stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. 1425 – 1428 g. slika na drvetu. Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. on im je polazna tačka. Renesansa se deli na: 1.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. «glazuru» . istražuje se pokret i perspektiva. Homo universale je umetnik renesanse. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. Zato on koristi tzv. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). lični stil i izraz. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Dela: Oltar Merode. već da se dostignu i prevaziđu. individualni oblik i veličinu. «prerušeni simbolizam». 2. RANA RENESANSA – kraj XIV . Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. boju. ulje postaje osnovni medijum slikanja. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. istovremeno u Firenci i Holandiji. Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost.

čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. poliptih. CONRAD WITZ Iz Basela je. Nesrećni genije. Dela: Anđeo koji lebdi. nego spoljašnji vid događaja. Uči od prethodne dvojice slikara. triptih. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. Dela: Francesco d'Este. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena.. Optički efekat. slika na drvetu. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). slika na drvetu. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu.. važi i za njegove portrete. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari. prikazan optički izgled vode.. 1476 g. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. a ističe druge da bi naglasio karakter. slika na drvetu. Snažna realnost teme.. 1500 g.. Dela: Ganski oltar. to je najraniji «portret» pejsaža. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela.slika na drvetu. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. 1518 g. Lorenz. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu». pa je postala uzor mnogim umetnicima. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. Wolfgang. Likovi su blagi i uproščeni. Nurnberg. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. Austria. umro je kao fratar. 1455 g. Dela: Vrt uživanja. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. jasna svetlost razblažuje ivice senke.. slika na drvetu. Tako je bilo do 1500 godine. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora.. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti. tragično je završio. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. 1490 g. Kod njih nenaglašava neke crte. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja. Michael Pacher 31 Jandrić Jovan .. poliptih. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. 1432 g. 1444 g. Dela: Portinarijev oltar. Takođe pozadina se stapa sa nebom. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. 1420 – 1425 g. 1470 g. 1471 – 1481 g. portret na drvetu. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. slika na drvetu. drveni oltar. 1433 g. slika na drvetu. Dela: Petrov ribolov.. Čovek u crvenom turbanu. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. Meka. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove.1434 g. 1435 g. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. slika na drvetu. Skidanje sa krsta. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. pa čak i čudno poetske lepote. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. crkva St. ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. parohijska crkva St. Dela: Rođenje Hristovo..Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno.

crkva Or San Michele. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture.. intimne atmosfere i spontani. Prvi graveri su bili zlatari. Obnavlja se antički duh. Čine kombinaciju slike i teksta. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići. Dela: Sveta Bogorodica. Dela: Četiri sveca. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. 1480 – 1490.. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. Antonija (1480 – 1490.. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». koje je htelo da je osvoji. Može se pratiti individualni stil. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. kopoziciji. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. Porta della Mandorla 32 Jandrić Jovan . Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini. reljef. Umetnik više nije zanatlija kao do tad. Što se tiče klasične nagote. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije. 1410 – 1414 g. godine.Firenca Uspenje Bogorodice.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. ćudljivog osobenjaka. obrazovan. kao perom. položaju. godine su modelovane finim šrafiranim linijama. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. mermer. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. 1420 g. su se pojavila metalna slova. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. godine). Antički primeri direktno utiču na renesansu. Gravure oko 1430. Ona dopušta meke. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture. vazdušaste efekte. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. pozlaćena bronza. Primetan je uticaj i romanike i gotike. 1450 god.Istorija umetnosti Srednji vek GRAFIČKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. detalju. već je čovek mislilac. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. u društvu naučnika i pesnika. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. polazi se od prirode i proučava se anatomija. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. 1435 g. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. gravura. gotovo da su skice.. reljef.

Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju.. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. 1426 g. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. mermer. Firenca 33 Jandrić Jovan . Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. reljef na ploči od pozlaćene bronze. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. Bio je freskista. freska. boja je sekundarni element. freska. Dela: Madona na prestolu.Firenca. crkva Sta Maria Novella. Učio je kod Ghibertija. S. konjanička statua. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. 1425 g. Preuzima oblike iz prirode. 1425 g..Firenca Prorok (Zuccone). Prostor je predstavljen što vernije. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku. 1440 – 1450 g. čija draperija pada kao prava tkanina. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. istražuje pokret. bronzana statua. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. 1423 – 1425 g. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. plastične i prirodno stoje u prostoru. Marko. perspektiva je nedisciplinovana. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. freska. Marko. Rešio je većinu problema u vajarstvu. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. Donatello je govorio statui: «Govori. Naglašava se psihologija likova.) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. 1437 g. Figure su mu masivnije. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba. koristi na linearnu perspektivu David. stabilne. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE . manastir Sv. trodimenzionalni. Siena. 1427 g. 1430 – 1432 g. Dela: Blagovesti.. 1445 – 1450 g. crkva Or San Michele. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. Firenca Poreski novčić. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. 1411 – 1413 g. mermerna statua.. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g. likovi su odeveni aktovi. mermerna statua.. Osnova je promatranje čoveka. Dela: Sv. crkva Or San Michele. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo. ne idealizuje ih toliko. a likovi su realistični i brutalni. Služi se kontrastima svetlosti i senke. Jovanom. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora..) Likovi su mu masivni. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija.. forma se deformiše linijom i jakom konturom. prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata... Firenza Izgnjanje iz raja.. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. a ne imitiranje. Njegova dela su monumentalne veličine. Đorđe. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali.. Giovanni. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti. Pronašao je sistem linearne perspektive. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. boje i perspektive.. kapela Brancacci. freska.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. slikari su oslobođeni kanona. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. 1427 g. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. Posle 1430g. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. sve više se ističu portreti.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela.. 1415 – 1417 g. zvonik firentinske katedrale.

ali ne i da im priđemo. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: - Oplakivanje Hrista. gravura. cilindra i piramide. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. Spaja Masacciovu plastičnost. Dela: - Anđeli koji pevaju. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. kao u pozorištu. Kolorit je integralni deo dela.. 1485 – 1490 g. komemorativni. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Dok je slikao glavu. kupe... prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g. reljef. terakota. 1445 – 1450 g.. Dela: - Grobnica Leonarda Brunija.Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g. Oko 1450 g. Palata Vechio.. 1476 g. 1465 – 1470 g. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. 1460g. ANTONIO ROSSELLINO Dela: - Portretna bista Giovanni Cellinija. mermer. dok su slobodne statue potpuno retke. kocke. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi.. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori.) 1436 g. 1456 g. bronza.. Dela: - Otkrivanje Časnog Krsta. Firenza 34 Jandrić Jovan .) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. crkva San Fracesco. Likovi opšte među sobom. 1450 – 1457 g. Dela: - Madona sa detetom i svecima. slika na drvetu. 1445 g.. Oseća se Donatelov uticaj. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj... 1445 – 1450 g. freska. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Firenca. dolazi u Firencu. arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Firenca. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. freska. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g.. 1435 g. Firenca David. Dela: - Herkul i Antej. slika na koži.. 1470 g. iz Venecije dolazi u Firenzu. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar. 1460 g. Dela: - Putto sa delfinima. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: - Tajna večera. katedrala Firenca Madona sa anđelima. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. bronzana statuetea. geometriju urbinskog dvora. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama. spoj pokreta i emocija.

bronza. Venecija Putto (mn. 1483 – 1488 g. Putti) – naga deca sa krilima. zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način. 35 Jandrić Jovan ..Istorija umetnosti Srednji vek - Konjanička statua Colleonija. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi.

kapela Oretari. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . Beleži svaki detalj. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. Galerija Ufizzi. botaniku. Sebastian. Vera u božansko poreklo genija. arhitekta. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu.) Bio je firentinski slikar. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. sa 36 Jandrić Jovan . Venice. Oculus. Boje su hladne. Slabo se interesuje za dubinu prostora. PIETRO PERUGINO Dela: - Predaja ključeva. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). Oni predstavljaju vrhunac. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Nema jakog kontrasta. zanet paganskom lepotom. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo.Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse... Bramante. a bio je hrišćanin.. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. Sv. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse.. freska.oni utiču na osećanja posmatrača. sklon misticizmu. proučavao je mehaniku. čvrsto nacrtanu. vajarstvo i slikarstrvo). napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. fizičar. 1480 g. 1480 g. statična i simetrična. ispaštanju i kajanju. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja. slika na drvetu. naročito ženskog. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. Njegove figure.matematičar. 1455 g. Padova. Koristi žablju perspektivu. Figure mu «lebde». pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Bio je mladi genije. umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. Simetričnost postiže rasporedom masa. Boje su mu jednostavne. Giorgione. su proširili neoplatonisti. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje. Dela: - Madona sa svecima. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo. Dela: - Rođenje Venere.. veliki prizor.. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva.. srušena 1944 g. senčenje je ravnomerno. Jakova vode na pogubljenje. Voli patos. 1473 g. Zaccaria. freska. Sikstinska kapela Vatikan. tvrdu. klasičnu fazu renesansne umetnosti. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici.. a više za vizuelni efekat. Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. crkva S. Radio je freske. jasno konstruisanu formu. freska. Camera degli Sposi. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. slika na platnu.). Platonovo shvatanje genija. čak i kad stoje. anatomiju i dr. 1505 g. Mikelanđelo. Mantova. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red. Rafaelo. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. 1471 – 1474 g. 1482 g. Dela: - Sv. Bolesno osećajan umetnik. slika na drvetu. 1455 – 1460 g. jasnoća prostora. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim.) Bio je Verrocchijev učenik. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika.

Rim: o Stvaranje Adama. najranija monumentalna statua visoke renesanse. Sikstinska kapela. Teži da iskaže čovekove strasti. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). Louvre. a ne iluzionistiške predstave. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. 1513 – 1516 g.. Rim Mojsije. mermer. slika na drvetu.Istorija umetnosti Srednji vek 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu. U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. 1503 – 1505 g. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro.. 1508 – 1512 g. Vezao se za klasičnu antiku V veka. 1545 g. Slikao je verske teme. 1546 – 1564 g. Antiku je voleo. Delfska Sibila (proročica).. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»». njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. S. On je glavni slikar visoke renesanse. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti. freska. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. «terribilita» . Lorenzo. izolovan od sveta. asketizmu. radnja u mirovanju Rob na umoru. Zbog ovakvog načina prikazivanja. Firenza Bogorodica u Pećini. Dela: - David. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. 1508 – 1512 g. Stvorio je sopstveni tip lepote. koje ih utapaju uprostor. mermer. radio je dugo i isporo. Vatikan.. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. Dela: - Monaliza. Takođe je bio genije. 1465 g. usavršeni sfumato Tajna večera. sabijena energija. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. a forma joj je podređena. skulptura.) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. crtež perom.. slikarski bogata. slika na drvetu. jer je bio aristotelovac. Oseća se psihološka akcija. 1495 – 1498 g. Petra. nego na običnu sliku stvarnosti.. mermerna statua. a vajarski solidna. Izrazita stvaralačka snaga.. aki je nije podražavao. mudrost i bol.. Figure su obavijene senkama i polusenkama. pesnik. Paris. Grobnica Giuliana Medicija. 1501 – 1504 g.. a nije bio vernik. arhitekta. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. Njegove skulpture odišu napetošću. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku. Bio je oprezan kao slikar. slika više liči na poetsku viziju. Milano Poklonjenje Mudraca. 1534 – 1541 g. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. Napušta je.. precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. slikar. mistici.. Bio je sjajan crtač. 1513 – 1515 g. 1510 g. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. freska. Firenca. 1509 – 1510 g. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). 1481 – 1482 g. Vatikan Začetak u materici.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. o o - Strašni Sud. možda nepravično. Bio je tip svetskog čoveka. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. Firenza Campidoglio. Portretista i slikar 37 Jandrić Jovan . nažalost bio je ciničan i nesrećan. Sta Maria delle Grazie. Stalno se vraćao svojim delima. fizičku snagu.

harmonično uravnoteženo telo i duh. oličenje klasičnog duha visoke renesanse.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. Mikelanđelu duguje za izražajnost.Istorija umetnosti Srednji vek Bogorodice.. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. duboki tamni tonovi. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. 1057 – 1510 g. g... živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. g. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea.. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine.. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. akcija i emocija. Venecija Pavle III sa unucima. 1505 g. 1570. freska.. slika na platnu. Galerija Akademije Venecija. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. 1526. 1520. Louvre. nego u Firenci i Rimu. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje. Beč. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: o «Atinska škola». g. freska. Villa Farensina. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. 1510 – 1511 g. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera. Bio je pod presudnim Giorgionea. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji. suparništvo sa Tizianom. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. pretpostavlja se da je bio Jevrej. Razlozi su brojni: prerana smrt. služeći se samo bojom i svetlošću. 1513 g. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. koji nije nastanjen živim statuama. 1546. Dela: - Čovek sa rukavicom. Rim. Intenzivna svetlost i faktura. freska. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. erotska alegorija Tri filozofa. tako da ni jedna ne smeta drugoj. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. g. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave. Dva najpoznatija dela: - Oluja.. Dela: - Madona del Granduca. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek. remek-delo. već bićima od krvi i mesa. Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. sjajno postavljena arhitektonska pozornica.. spiralni i dinamični pokreti figura - VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. 1505 – 1506 g. platno. nego na perspektivne vidike. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan . «Tajanstveni» Giorgione . GIORGIONE (1477 – 1510 g. slika na drvetu. crkva Frari. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca.) Najveći venecijanski slikar XVI veka.. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi. Pojedinačni potezi četkice.

Dela: - Autoportret. vitke. Dela: - Maijin pohod Elizabeti. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Pokazuje isto tako čudne osobine. kroz dosetku i iluziju.=stil). ukazuje na unutrašnju zebnju. 1550 g. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija.izobličeno. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. slika na drvetu. izduženih udova. slika na drvetu Madona dugog vrata. 1535 g. svetlost nema izvor i svojstva. 1524 g. Galerija Uffizi. Čudesno osećajni crteži.) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. 1528 g. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja. slika na drvetu. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse.. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela... Figure su visoke. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. duboko uznemirujući. Ubrzo zatim je postao međunarodni. ćudljivi vizionarski stil. u kom je vera bila zamenjena sumnjom. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta.. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. «izveštačeni».. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. 1526 g. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. Žestokim kontrastima tamno-svetlo. Uznemirenost jednog sveta u previranju. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Dela: - Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. kao posebna vrsta ljudi.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. Dela: - Skidanje sa krsta. Tanki izduženi oblici. koji iz 39 Jandrić Jovan . 1521 g. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. Slike su subjektivne. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. San Michel. Maniera (ital. Antiklasični.. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. dvosmisleno. Itali Studija mlade devojke. glavne su odlike ovog stila. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Ovaj stil je dao sjajne potrete. JACOPO ROBUSTI . smelim perspektivnim skraćenjima. a sigurnost isčekivanjem. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma. Galerija Uffizi. Manirizam se najpre razvio u Italiji. izduženim figurama.TINTORETTO (1518 – 1594 g.

jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. platno. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. svetlost. 1575 – 1577 g. Venice Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. Scuola di San Rocco. platno. nerealna svetlost. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. 1535 g. Toledo. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Bio je firentinski zlatar i vajar. a 1576 g. kupola katedrale u Parmi. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. Umetnici. Venice Tajna večera. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. 1539 – 1543 g. ide u Rim. 1570 g. 1586 g. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. 1525 g. Dela. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. Dela: - Uspenje Bogorodice. crkva S. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino.. zlato i emajl. Mateja. Oseća se uticaj Parmigianina. Podučava se Ticijanom i Tintoretom. Dela: - Slanik Fransoa I. 1532g. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Dela: - Hristos pred Pilatom. freska. remek-delo iluzionističke perspektive. izvestan broj. Venice. Pustolov. Giorgio Maggiore. freska. boju. Scuola di San Rocco. Dela: - Sahrana grofa Orgaza.Istorija umetnosti Srednji vek prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse.. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno. 1592 – 1594. slika na platnu. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g. platno. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca.. dolazi sa Krita u Veneciju. Mikelanđela i Rafaela. Krajnje subjektivno koristi liniju. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje.. Grozničava. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. 1605 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Tek od 1600 g. 1566 – 1567.. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO 40 Jandrić Jovan . to je bila karakteristika i pozne gotike.) Najklasičniji umetnik svoga vremena. - Sv.. 1567 g. Punoća. Santo Tome.) Najveći maniristički slikar. Dela: - Hristos u Levijevoj kući. 1573 g. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu..

Istorija umetnosti Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:

Srednji vek

-

Dekoracija u štuku, Fontainbleau, 1541 – 1545 g.

FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.

41

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 – 1608 g. Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana, što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:

-

Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

42

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristički. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji. NEMAČKA Zavičaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Grunewaldovi oblici su meki, elastični i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. Dela:

-

Izenhajmski oltar, 1510 – 1515 g., slika na drvetu, najznačajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice o Raspeće sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i večnosti, realnosti i simbolizam o Blagovesti o Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) o Vaskrsenje

ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomućenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.

-

Italijanske planine, 1495 g., akvarel Četiri jahača Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetu Adam i Eva, 1504 g., gravura Vitez, Smrt i Đavo, 1513 g., gravura Četiri Apostola, 1523 – 1526 g., slika na drvetu

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. «Ekspresionistički manirizam». Dela:

-

Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu Rapeće, 1503 g., slika na drvetu

ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g.)

43

Jandrić Jovan

Dela: - Seljačka svadba. usled teške istorijske političko-verske krize. Oni su izmišljeni još u antici. “portable portreti”. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. Nikada nije radio za crkvu. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. Dela: - Mladić među ružama. brižljivo urađene detalje.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. 1565 g. Oni su bogati i neplastični. u Rim.. 1529 g.. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2.. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. 1565 g. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. bitniji je pejsaž HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g. Dela: - Bitka kod Isa. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: 1. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. Slikao je pejsaže i žanr-scene. slika na drvetu Slepac vodi slepca. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. kao i Direr. razvoj repertoara tema koje će dopuniti. Koristi monoton kolorit. 1551 g. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. Perspektiva je smela. U doba 1550 – 1600 g. slika na drvetu. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g. 1540g. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja. i minimum oblikovanja i senki. Dela: - Erazmo Roterdamski. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Dela: 44 Jandrić Jovan . ptičija perspektiva. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. mrtva priroda. slika na drvetu Povratak lovaca. No je bio visoko obrazovan. nadareni pejsažista. portret na drvetu Henri VIII. Rado je reljefe u Luvru.) Jedini je genije među holandskim slikarima. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka. Predstavnik je “linearnog stila”. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. 1523 g.) Iz Augsberga.. Poznat je i kao portretista. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku.. 1588 g. portret na drvetu. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. Dela: - Mesarnica.. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. a oživljeni su u XV veku.Istorija umetnosti Srednji vek Bio je bavarski slikar. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora.. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. 1586 g. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena. To su tzv. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava..

St.Istorija umetnosti Srednji vek - Reljefi sa česme Nevinih. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . patos i lepota koji traju i u smrti 45 Jandrić Jovan . Najznačajniji je vajar XVI veka.. 1548 1549 g. Denis. spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije. Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. ubrzo razvija sopstveni jezik. 1563 – 1570 g. Dela: - Grobnica Henrija II. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II)..

U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: 1.) 1593 g. patetičan. u Holandiji. Takvim smerovima prostor se produbljuje. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost . mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . bez radikalnog prevrata. a ne kao pojedinost .dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta 3. a naručilac je bila katolička crkva. ako je nešto naglašeno osvetljava se .sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. prizor teži da nastavi i izvan nje . Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. a presecanjem oblika okvira slike. Predstavnik je rimske škole. u Francuskoj. a grimasa ide do neukusa.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. tako da delo ostavlja utisak kao celina .nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. raznobojnom mermeru.prepliću se arhitektura. dolazi u Rim.pojačava se odnos svetlo-tamno. veliki evropski stil. Pojačava se gestikulacija . masa i zapremina. Iako je . Najčešće se radi u štuku.simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike . a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti . sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) 2. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. dramatičan je. bronzi.pojačava se izraz lica. mržnja. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse. stepeništa i nameštaj. balkoni. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . umetnost.Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. građanskoj i protestantskoj. u Italiji.Rimska (Karavađo) – realistični pristup . oltari. tako da one postaju nove vrednosti: . a senka je tamna i teška. mrtva priroda. bol. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. Zanima ga stvarnost tela. 46 Jandrić Jovan . uglavnom. netaknute teološkim dogmama. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. Postoje dve velike škole: . BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. zapadnoevropski stil. žanrscene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma.skulpture su jakih i izvijenih pokreta. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu.

već i duševno stanje uhvaćeno u jednom trenutku. ne samo fizičku grtađu. sjaj u očima i dr. 1624 – 1633 g. mermerna statua. Predstavnik je Bolonjske škole. na tavanicama. Dela: David. suprotno renesansi. a u obradi se često mešaju glatke. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu.Istorija umetnosti Srednji vek Radi u novom obliku svetlo-tamnog. Figure gusto grupiše. detalj stropne freske Vila Ludovisi. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. stil podrumskog osvetljenja. nego revolucionar. aktivna povezanost sa prostorom Apolon i Dafne. 1645 – 1652 g. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor.Rim. on nema savremenih odela. Potpuno izbacuje pozadinu. pejsaž «civilizovan». apsida crkve Sv. 1657 – 1666 g. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana. snažan utisak. Mateje. Karavađizam je tamno slikarstvo. raznobojni mermer. stvara antimaniristički stil. dramatične kopozicije i velikih emocija. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. Na njegovim freskama. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g. kao i talijanskih majstora XVI veka. 1597 – 1601 g. Rim. 1622 – 1625 g. 1595 g. mermer Presto Sv.. Galerija Borghese. materijalnost kose i puti. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope.. a komponuje po takonu dijagonaliteta. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. mračno. U njegovim skulpturama su obuhvaćeni svi barokni elementi vajarstva: dinamične poze.. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. Petra. kretanje.) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. crkva S. Petra. Rim. izražajno lice. iskrivljenost tela. Beg u Egipat. kopozicijsko rešenje. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. pozlaćena bronza. dolazi u Rim. jakih kontrasta.) Bio je više reformator. vrhunska obrada. Rim BAROK U NEMAČKOJ 47 Jandrić Jovan . Bio je vajar i arhitekta.. Cerasijeva kapelica. 1623 g. ali mu je tehničko umeće omogućilo da modeluje kao u vosku. svila. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. Luigi dei Francesci. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti.. 1621 – 1623 g. Rim Raspeće Sv. 1597 – 1601 g. Petra u Rimu. To je tzv. Na njega utiče Mikelanđelo. mermerna statua Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. Dela: Aurora. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. tamno. kao i Rafaelo i Venecijanci. U mermer je uspevao da prenese. Dela: Pozivanje Sv. 1604 g... Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. Petra. pretvarajući je u tamnu masu. koje najbolje obrađuje. mermer i gipsani malter. Tereze. likovi su manje važni. spoj arhutekture i skulpture Zanos Sv. Santa Maria del Popolo. Radio je u mermeru. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese..) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila.. 1600 – 1601 g. vuna.. bronza.

katedrala u Antwerpenu Maria del Medici. iz gojaznosti. BAROK U FLANDRIJI Barok veoma brzo postaje međunarodni stil. Dela: Portret princa Thomasa Savojskog na konju. oker i plave boje. 1632 – 1634 g. Senka je tu samo da istakne svetlost. 1636 g. ne posvećujući posebnu pažnju ni jednom liku. tamo proučava Tiziana. Glavni poručilac je katolička crkva. crpi elemente lepote. ANTONIE VAN DYCK (1599 – 1641 g. Koristi paletu ružičaste. Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. ono što ljudsko telo šini deformnim . Dela: Podizanje krsta. Ovim širokim mrljama svetlosti i boje dinamično povezuje prostorne planove i oblike. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi..a 1632 g. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. ljupkosti i dopadljivosti poteza.) Prvo je učio u Antwerpenu.. Muzej Prado. a stopala i ruke predstavlja tanano. ogromne slike. žanr-scene. bilo po dijagonalama ili složenim elipsama. pomoćnici su ih pravili velikim. 1634 g. u jedinstvene cekine. religiozne teme). Uglavnom radi portrete. 1637 – 1638 g. Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. složena kompozicija. Radio je brzo. već samostalna ostvarenja. to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. katedrala u Antwerpenu Pauzija i Glikera (Pastoralna idila).a on ih je posle samo dovršavao i potpisivao. slavan i tražen. ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g. Galerija Sabauda. pokazuje na freskama u Wurtzburgu. Po povratku postaje dvorski slikar. Radio je ženski akt. portreti i crteži. Teme su mu: mitološke. Razvija se pod uticajem protivreformacije. prve sa najudaljenijim. Madrid Pejsaž sa zamkom Steen. Narodna galerija London Otmica Ganimedova. slika na platnu. Njegovi pejsaži nisu dopuna slici.. Radio je širokim potezima kista koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu. 1613 g. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo. graciozne i elegantne. živeo je veoma raskošno.Istorija umetnosti Srednji vek U Nemačkoj i Austriji barok je uvezen stil.. Torino 48 Jandrić Jovan . a prirodu uzima veoma površno. pejsaži.) Bio je Rubensov pomoćnik. uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji su dolazili tu da rade. 1609 – 1610 g. PIETER PAUL RUBENS (1577 – 1640 g. triptih. francuska kraljica iskrcava se u Marselju. slika na drvetu. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije. Figure su uvek u punoj svetlosti. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno. slika na drvetu Vrt ljubavi.. Radio je kompozicije koje posmatra odozdo – ponižavanje posmatrača. slkia na drvetu. Skidanje sa krsta. te u Italiji od 1600 – 1608 g.. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. iz kajiševa slanine. pa su i njegove figure veoma tanane. On ulepšava figuru: smanjuje glavu. 1612 – 1614. forma je teška i masivna. Uz Velaskeza. Porudžbine je skicirao na malom formatu. jer ga zanima samo bolik. Flandrija je bila pod Španskom vlašću. Tintoretija i ostale venecijance. Sve je crtao uopšteno. Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita. 1622 – 1623 g. Van Dyck je bio nežne prirode. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva – realistična otmenost i psiholočka dubina. Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savršenstvo koje je i do danas nedostižno. iz obilja prekipelog mesa . U Flandriji se razvija pod uticajem Španije.

Istorija umetnosti - Srednji vek Portret Charlesa I u lovu. kao i sve Dyckove životinje 49 Jandrić Jovan . Paris. prikaz vladara u neusiljenoj i ležernoj. Konj je nervozan. Louvre. ali svečanoj pozi.

u Holandiji je u XVII veku postojao veći broj umetničkih škola: Haarlem. Državni muzej Amsterdam Malle Babbe. Amsterdam. Bio je portretista. Muzej Fransa Halsa. 1627 g. prozirnim namazima. Dela: Veseli pijanica. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade. verske teme – veoma retko i portret. 1650 g. Ličnosti ne miruju. 50 Jandrić Jovan . čas u tankim. On je «slikar osmeha».. Slikarstvo je građansko. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. pejsaž. Radio je mitološke teme.II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. koja nije dala velike umetnike. II etapa . a najčešće građanstvo – privatni kolekcionari. Tizianov način boja. III etpa . Neguju se efekti svetlo-tamnog. interesovanje za trenutno. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama.. a prenose ga i slikari Utrechtske škole. Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoličke crkve. U holandskom baroku ne neguju se verske teme. brzi potezi kista. protestanizam je bio državna vera. Postoje dve generacije slikara: . Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. pogotovo posle 1600 g.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. čiji je pigment nanosio čas u debelim. grupne portrete. Delft i dr. kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije». Tematike su: grupni portret (obično grupa ljudi iz struke).Noćna straža. ispupčenim. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. Prostor je skoro uvek mračan. Kompozicija je smirena. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. gde je sva umetnost zračila iz Antwerpena. crtač i bakropisac. Utrecht. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. Leyden. dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili. Pastozna faktura. i ono stoji po strani od baroknog stila čitave katoličke Evrope. Slikajući model.Suknari. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. Svetlost obasjava lica. ali su njeni članovi bili značajni po tome što su karavađizam preneli drugim holandskim majstorima. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora. kao i domovi građana. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). sređena. žanr-scene. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima. Prostor je neutralan.Čas anatomije. tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g.karavađovski uticaj. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. Pokrovitelji su bili ponekad opštinse građanske vlasti i građanske institucije. 1664 g. ali potpuno različito od italijana i baroka (naglašene su razlike između svetlog i tamnog).. nego su uvek u nekoj akciji. koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova.) Bio je najveći genije holandske umetnosti. Hals nije isticao njegove stalne osobine. meka je i prozaična i osvetljeni deo je blaži – meka svetlost. On fenomenalno gradira svetlost. čini da njegove slike deluju neposredno.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK U HOLANDIJI Nasuprot Flandriji. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa . enterijer. Bio je slikar. Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena.I generacija je mirnija (i u korišćenju boja) . zato senka ima više svetla. slika na platnu. dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. On je preteča impresionizma. ona zrači iz samih boja. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomažu crkva i država. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. svetlost je difuzna.. i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa. slike su male. umerena i jednostavna. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . već realnost trenutnog izraza.

1636 g. Hag Pismo. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. III etapa – posle 1650 g. slika na drvetu.. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. 1669 – 1670 g.. u 51 Jandrić Jovan . 1666 g.. Državni muzej Amsterdam Astronom. 1625 – 1631 g.. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva. 1642 g. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. Njegove najranije slike (Lajdensko doba. Stvara dramatične dubine u slici. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti.. slika na platnu. Paris Čipkarica.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. duboko realistične i jako osvetljene.. 1656 g. ne teži se ostavljanju utiska. sviranja ili stavljanja ogrlice. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka. Haag Oslepljivanje Samsona. 1632 g. Izraz je ličniji. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. Muzej Ermitraž. zbirka Frick. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. Jacob van Ruisdael. vodopadi . Naročito ispituje svetlost. izvanredne svetlosti. 1636g. 1660 – 1663 g. Dela: Devojka sa turbanom. 1668 g. kako ona ističe oblike. Institut Staedel. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. krave. Louvre.. peščane morske obale. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. 1652 g. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode.. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom. Umro je siromašan i nepriznat. autorovo prisustvo se ne oseća. sipanja mleka. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek. daje dublji smisao svetlotamnom. ulje na platnu. Mauritshuis.. Muzej Luvr. Pariz PEJSAŽISTI «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja. ali ne i slikare. Državni muzej.Istorija umetnosti Srednji vek I etapa – je eksperimentalan stil. bestidno prerušen. čitanja pisma.. dolazi u Amsterdam . razvija stil visokog baroka. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Tulpa. kontrast različitih faktura predmeta.1626 g. II etapa – 1631 g. tj. najčešće žene. vetrenjače. teatralan i dramatičan. 1655 g. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. Frakkfurt Noćna straža. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer.. slika na platnu... Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. Amsterdam Hristos propoveda. Predstavnici: Paulus Poter. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. Rijkmuseum. Španja je dala velike svetitelje i književnike. Amsterdam Povratak bludnog sina. NY Jakov blagosilja Josifove sinove. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. 1656 g. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g. Pariz Čas anatomije dr. kolekcija baronice Bentinck. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. Mauritshuis. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom... Jan van Goyen. 1665 g.) su malih dimenzija. gravura Poljak na konju. Rade se: ravnice.

nego metafizičke tajne svetlosti. To je za njih Stil Luja XIV. 1629 g. 3) nije bilo kontrareformacije. nego u Halsa. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje.. Slikarstvo je realistično. ulje na platnu. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. Dela: Vodonaša iz Sevilje. upoznaje Rubensa. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. Muzej Wellington. pa i pejsaž. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. monumentalnih dekorativnih slika. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: . Od 1643 – 1661 g. vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). Telo Sv. sa nežnim prozračnim glazurama. nema mitoloških šizea. Madrid Vulkanova kovačnica. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene..) Slikao je mrtvu prirodu.. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. gubi se pejsaž. nema građanskih i familijarnih tema. Glavni motiv je ljudska figura. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Likovi su realni. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana. 1619 g. heroizmom i idealizovanjem. 1656 g. Od 1660 – 1685g. 1628 g. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. za razliku od Italijana koji neguju fresku. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela.. ne idealizuje ih. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 – 1642 g. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. Louvre. Muzej Prado. Seraphion. 1628 – 1629 g. 1657 g. Ono je ograničeno na posmatranje. freski i kupola. što kasnije koriste impresionisti. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. Prado. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti... Svojim delima ne daje lične ispovesti. Prado. Bonaventure. uvek je radio po modelu. 1624 g.u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. 1630 g. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama.. do 1622 g. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice.u Madridu – od 1622 – 1623 g. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. i . je vladao Luj XIV. lišena težnje za ulepšavanjem. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. barokni stil se javlja kao veoma jak. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. Oni umetnost i 52 Jandrić Jovan . u njemu nema mašte. Prado. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan). Sva oko nje. On je portretista. Madrid. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. trudi se da bude nepristrasan. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom.Istorija umetnosti Srednji vek kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. koje ističu impast najosvetljenijh površina. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. Dela: Sv. Inače. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. London Pijanci (Bakhov trijumf). remek-delo. se zapostavlja.

sinonim za «vrhunsko ostvarenje» 2. Slika verske teme. reprezentativne umetnosti dvora. Ima osećaj za meru. 1640 – 1644 g. Dela: Magdalena Pokajnica.. a koristi jak kolorit. Dela: 53 Jandrić Jovan .. Pariz. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. Naziv klasičan ima tri značenja: 1. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti. odlazi u Rim i tamo ostaje. ulje na platnu. Metropolitan museum. Luvr. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način.) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. Stil Luja XIII 2. religiozne i mitološke teme. Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. ali za razliku od Karavađa. a bio je učenik i Venecijanske škole. što su odlike Renesanse i Klasicizma.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. NY Josif drvodelja. Pariz Seljački obed. Luj Le Nain. Forme pejsaža su idealizovane. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. u njegovom delu je sve namerno i sračunato. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: 1. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. Luj Le Nain. Kolorit je sveden. 1640 g. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. valjka. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. Louvre. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. drveće je brižljivo postavljeno. a 1642 g. 1645 g. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike.). jasnoću i red. 1640 g. treba da izbegne jeftina sredstva.. Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. Holandiji i Flandriji. telo svodi na detalje lopte. Teme su mu: mitološke. Radili su portrete. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. Forma je geometrijski pročišćena. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. To je epoha Luja XIV. Klod Loren) 2. slika scene u noći i mraku. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). baklja i sl. Između 1630 – 1640 g. Italiji.) Što se likovnih umetnosti tiče. La Tour se bavio efektima svetla. On je realista. koliko u Španiji. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. kao što su žive boje. vreme čuvene Versajske uglađenosti.Istorija umetnosti Srednji vek književnost toga doba zovu «klasičnim». Razlikuju se dva perioda: 1. koji je vidljiv (sveća. 1642 g. kupe. ali nije naturalista. koja prestaje 1690g. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. Komponuje po horizontalama i vertikalama. Dela: Seljačka porodica. tj. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse 3.. i da naglasi oblik i kompoziciju. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. Stil Luja XIV (Versajska umetnost. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. a nema baroknih dijagonala. Luvr. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. Louis. dolazi u Pariz.

Luvr. Luvr. 54 Jandrić Jovan . U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. Takođe. Realizam i utančanost lica. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. 1636 – 1637 g. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem.) Klod Loren je bio pejzažista. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. galerija Doria Pamphili. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor. Klasicista. Rim Pejzaž iz Kampanje. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. 1648 g. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. Metropolitan museum. 1645. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. 1650. Radio je «idilične» vidove pejzaža.Istorija umetnosti Cefalus i Aurora. British museum. okoline Rima. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. crtež tušem. Radio je rafinirane reljefe. 1671 – 1683 g. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. Pariz Srednji vek CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom.. London Otmica Sabinjanki. dovodi kasnije impresionizma. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. Svetlo izbija iz pozadine slike. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. 1650. London Pastorala. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem.. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. 1630 godina. mermer. g. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. narodna galerija. Dela: Milo iz Krotone. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike.. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. Taj interes za svetlost..

krupne trgovce. lišena dubine i strasti. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. puno je površne lepote i elegancije. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. koja deluje na čula 2. igrom i muzikom. «Rubensovci» . 1717 g. Umetnost teži da osvoji posmatrača. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. Slika vedra životna zadovoljstva. Bio je i dvorski portretista. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. Pariz. dizajnirao je porcelan tapiserije. 1715 g. često prelazeći granicu dobrog ukusa.. ponovo postaje centar.flert. konture ne postoje. Pusenu. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. umire Luj XIV. L'indifferent (Nonšalantni mladić). mada je slika rušila sva akademska pravila. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. 1756 g.) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. 1717 g. Alte Pinakothek. Dela: Hodočašće na Kiteru. Rafaelu. Luvr Pariz. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. Slikarstvo je ljupko i čulno.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) .. Slika na platnu..boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. na osnovu nje došao na Akademiju. koristi njegovu paletu boja. kada je u akademiju primljen Vato. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. Slike mu se graniče sa pornografijom. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. Radio je portrete. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Boje su svetle. pejzaže. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. neobavezno i površno. «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. Lebrun postaje njen direktor. Minhen 55 Jandrić Jovan .. ljubav je neobavezna. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem. Inače. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. Bitna je dopadljivost. Zovu ga i stilom Luja XV. Više se ne radi za « Kralja Sunca». Od 1663 g. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: 1. društva zabave i dokolice. Slike su malih formata. ženski akt. ne samo zahvaljujući novcu. Sve je lako. Slika na platnu Luvr. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. Radi se i portret. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. bez emocionalne dubine. Pod uticajem je Rubensa. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu. Ona više nije monarhistička ni versajska. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim. ružičasta i plava. Ima težnju da se dopadne. radio je scenografije. 1717 g. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage.ljubavnica Luja XIV. Dela: Gospođa de Pompadour.

Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta. ulje na platnu. 1749 – 1750 g. 1734 g. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele. Luvr.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka. manja je plastičnost oblika. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. Slikarstvo je zasnovano na liniji. koje su kao tipične za rokoko. 1730 – 1735 g.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. Muzika.Porodica za doručkom. Luvr. Pariz Buđenje Ljubavi.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme».. Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g. Najviše se radi portret. NY. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. 1739. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. Fragonard je nadživeo svoju eru. 1771 – 1773 g. Dela: Robert Andrews i njegova žena. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. Dela: Kuhinjska mrtva priroda.. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. građanski i jednostavan i pejzaži. slika na platnu Luvr.. Luvr. 1769 g.. Otava Povratak sa pijace.. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. Dela: «Kupačice» 1765 g. ali nepriznat. spontanost podseća na Rubensa. Nacionalna galerija. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadour-ove. preovlađivale u Evropi. erotske prizore i ljubavne susrete.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. Umro je siromašan i zaboravljen. On sadrži flamanski realizam.. ulje na platnu. 1778 g. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. 1739 g. od većeg značaja. jaka atmosferska magla. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa.. slika na platnu. Počeo je kao slikar mrtve prirode. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. Muzej Sir Joshua Sonaea. Sumrak. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. Elipsasti pokret.. veći uticaj na njega Buše. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa.Istorija umetnosti Srednji vek . Kanadska nacionalna galerija. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije. Oko 1700 godine. 1738 g. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. Pariz. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. London 56 Jandrić Jovan . Sa nadahnutom lakoćom.. zbirka Frick.

Nacionalna galerija.Istorija umetnosti Gđa Siddons. London Srednji vek 57 Jandrić Jovan . 1785 g.. ulje na platnu.

flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji..) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti.. Dvorac Cawdor. San Marino. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu.Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. 1784 g. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima. Škotska Gđa Siddons. Dela: Portret Johna Campbella. 1778 g. Kalifornija 58 Jandrić Jovan . U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca. kao muza tragedije.

načela koja se ne dovode u pitanje. Romantizam 3. ekonomskom. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja. Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. stvara društvo koje je otvoreno. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. Nemačka – Biedermeir. Velika Francuska buržoaska revolucija. i Pompeje 1748 g. simetrije. Pokretač je razum. koje traju još i danas. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. te industrijska revolucija u Engleskoj. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. ali je nepodražavaju slepo. mere. simetrije. Širi se čitavom Evropom. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). naročito rimskih oblika u umetnosti. kao reakcija na barok i rokoko. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. kako se za ideju bori i umire. Neoklasicizam 2. naročito Rafaelom. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. vode se žestoke borbe. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. Napoleonov slikar. Nestaju veliki stilovi. društvenom. Nasuprot tome XIX vek. a počinju «izmi». čistote.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. Oko 1780 g. reda. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. 59 Jandrić Jovan . Engleska – Regency. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. ravnoteže. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. takođe i iskopavanja u Rimu. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. Od 1775 – 1780 g. naučnom i umetničkom. te zvanične i nezvanične umetnosti. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. bio je u Rimu. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. Impresionizam 5. a naročito slikarstvo brže razvija.. Antička umetnost se uzima kao uzor. U XIX veku se umetnost. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. u blizini Napulja). Realizam 4. Jačanje socijalne svesti.

kontraverzna slika. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. Luvr. 1842 g.. difuzno osvetljenje i finoća konture. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju. U kasnijim delima. VAJARSTVO 60 Jandrić Jovan .Brut. Nacionalna galerija London. Brisel . izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. 1856 g. Pariz. To je tzv. Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa. pozirala mnogim slikarima). Musee National du Chateau de Malmaison. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g. Kako se povećava broj motiva. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. Luvr.) Bio je Davidov učenik. Luvr. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. Luvr. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji.. 1819 g. Francuska Odaliska.. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. slika u grčkom stilu. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». Pariz. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. 1805 g.Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora.. Prvo je bio neoklasicista. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. Dela: Edip i Sfinga.. 1832 g. Pariz . NY . Pariz. od 1797 g. Od 1803 – 1807 g. Pariz (Madam Juliette Recamier. a minijaturu i kameju sa divovskim. U romantizmu su pokretač osećanja. On je bio prusenovac. 1787 g. 1798 g.. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. klasičan mit o spoju duše i tela. slika u ulju. koje upućuju na duhovnu snagu.. crtež olovkom Louis Bertin. izražava svoju prefinjenu osećajnost.Zakletva Horacija. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. 1793. 1808 g. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću.. 1813 g. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije. Pariz . bio njegov najveći izvor prihoda. a u neoklasicizmu to je razum. strogim bojama metalnog odsjaja. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar.Sokratova smrt. dok je portret za koje kaže da nije voleo. «romantički neoklascizam». Pariz Ossianov san. 1784 g. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. Muzej Carnavalet. slika na platnu. u slavu carevih poduhvata. Luvr. Musee Ingres.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. prelepa i dražesna žena bogatog bankara. Pariz. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin. Dela: . Istorijsko slikarstvo.Madam Rekamije. Pariz «Roger oslobađa Angelicu». 1832 g. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g. Luvr. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. Pariz.. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela.. 1801 g. Luvr. bilo je njegova životna težnja. kako ga je definisao Pursen. Luvr. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac.) Engr je studirao u Toulousu. Rueil ...Maratova smrt. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela.. Obično ga nazivaju neoklasičarem. Luvr.. Metropolitan museum. a njegove protivnike romantičarima. 1814 g.Napoleon prelazi Alpe. 1789 g.

Od 1779 g. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. kao najviši ideal grčkoga genija. 1803 – 1808 g. 1798 – 1805 g. Avgustinska crkva. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane.Istorija umetnosti Novi vek U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. jasnoća i plemenitost konture. Radio je nagu statuu Napoleona. strogost. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». London Italska Venera. to jest. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. mermerna statua.. Apsley House. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine». Razvijeno je portretno vajarstvo. mermerna statua. 1808 g. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. Galerija Borghese.) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. 1804 – 1812 g. Rim 61 Jandrić Jovan . Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski). U stvari. Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. hladnoća.. te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije. ljudski akt bez strasti..

koji se suprotstavlja neoklasicizmu.. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. Luvr. Cambridge 62 Jandrić Jovan . Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama.Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. Alžir i Maroko. Muzej likovnih umetnosti. 1838 g. NY Sardanpalova smrt.. Religija 5. Divio se Constableu.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva. boje. Teme: haremske odaje. već velikom broju stilova. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g.. Pariz Odaliska. Pariz Otmica Rebeke. književnosti i pozorištu. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. Složenost ljudske duše (istražuju dublje. ali je razlika u izboru motiva: . grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») 3. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću.. Snažni fluidni potezi četkicom. Muzej Fitzwilliam. koji na njega presudno utiče. slika na platnu. lov na lavove. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. ulje na platnu Metropolitan museum. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. Luvr. 1827 g. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. pokazuju da je bio «rubensovac».Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. Bordeaux. FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. Dela: Pokolj na Hiosu. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija.Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. 1845 – 1850 g. Bio je najveći kolorista romantizma. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. Rade se dramatično-sentimentalne teme. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. ne jednom. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. kontrasti svetlog-tamnog. U početku karijere upoznaje Žerikoa. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. Česte teme kojima su se bavili romantičari: 1. 1846 g. Natprirodno tumačenje snova 2. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. spontanost. Odnos čoveka i prirode. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. 1822 – 1824 g. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. prizori sa ulice.. Luvr. Retko je slikao portrete po porudžbini. promenljivost prirode i osećanja. mračnije nivoe ljudske duše) 4. imaginaciju i maštu. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. a .

Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. Bio je zajedljiv politički karikaturista. 1821 – 1824 g. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika.. seli se u Madrid. 1834 g. a 1825 g..) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose. Umro je 1824 g. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. Muzej likovnih umetnosti. Pa ipak. bio je cenjen na dvoru kao portretista. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. On je radio mala platna na licu mesta. realistične pojedinosti Ludak. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile. 1862 g.. 1776 g. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g.) 1825 g.1828 g. ironija. – dvorski slikar Karla IV. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». NY. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. Pariz.. Konji su bili njegova velika strast. litografija Vagon treće klase. Metropolitan museum. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. 1826 g. ponovo dolazi u Madrid.. David i Mikelanđelo. Pariz.. nastanio se u Bordou. 1850 g. Pariz «Meduzin» splav. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu.) Dela: Sejač. privatna zbirka. Luvr. izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu.. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. 1866 g. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Muzej likovnih umetnosti. Dela: - - Oficir carske garde na konju. 1818 – 1819 g. veliki majstori baroka.. 1812 g. 1763 g. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. postaje sve veći liberal. 1840 godine prelazi na slikanje. On se ne može zvati realista. Radio je satirične crteže za pariske novine. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. Luvr. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. 1811 g.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. Napušta rokoko 63 Jandrić Jovan . otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. Dela: Papigno. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. U toku 80-tih XVIII veka. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu.

NY Auto portret sa dr. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba.. Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851.g.Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima.g. skica uljem. nemilosrdno ubijanje Bobabilicon.g.. 1802 – 1803. Opčinjen je svetlošću i bojom. Madrid. Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. boja sveža. vode i vazduha i vatre. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila..Radio je i tehniku bakropisa.. široki tečni potezi četkicom. Dela: - Hempstedska pustara. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima. Dela: - Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa.Istorija umetnosti Novi vek i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza.g.ciklus «crnih slika» (radio od 1819. 1786 – 1787. Muzej likovnih umetnosti.. .g.. prikazano streljanje i ustanička hrabrost. Skice za slike radio je u ulju – studije. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. Boston 64 Jandrić Jovan . sunca i mora. njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos. Madrid.tajanstveni svet veštica i čarobnjaka. Minneapolis.. a . .g. .ratna tematika (francuski napad. Rembrandta i prirode: .) Engleski pejzažista. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti». Institute of Art..g. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837. Manchester Stoke kraj Naylanda. 1814.svet osiromašenih ljudi. kada je poludeo pa do smrti 1828. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba..g. muzej Prado Madrid. muzej Lazzaro. najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac». Goja je bio slobodnouman čovek. 1812. London. Pejzaž okupan svetlošću.). 1821.lažni moral i tobožnja pobožnost. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete.g. Teme su mu bile: .g. (Akvarel tehnika omogućuje nežne.ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820. narodni ustanak). Bleštav kolorit. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode. 1839.Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane. 1800. Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase. Gadska umetnička galerija. te veliko bogatstvo palete. Dela: - «Ranjeni zidar». Prado. 1818.Arrietom. prosvetiteljskih nazora.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža. Kompozicija mu je slobodna. Prado. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti.g. svetle i prozirne boje). Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena. Madrid 3. slika na platnu.g. 1836. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem.g. Metropolitan Museum.religija . . . kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila. 1797 – 1798.g.)... Slobodan i ličan potez četkice.dvorski portreti plemića i kraljevske porodice.maj 1808. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». . Galadiano Porodica Karla IV. Prado. . .ugnjetavači. lepih i ružnih.Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. ulje na platnu.g.g.

Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame. živeo je Italiji. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827. 1785 – 1790.g. stvarnog i natprirodnog. On spada u tzv. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. Hamburg Kunsthalle. Dela: - Prauzrok stvari – Bog. Tate Gallerie.g. 1803 – 1810. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. Hamburg Kunsthalle.. Berlin Brodolom «nade». živi u Londonu. 1822. Od 1780. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog.Istorija umetnosti Novi vek CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac. Washington DC Njutn. Fusselijev učenik... imao je potresno detinjstvo. car Nikola.g. a Prophecy. Stadtliche Museen. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju. 1818.. punu leptira i konja. «vizionarske slikare». iskustva i mašte. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Kunsthaus. Hamburg Mesečina nad morem. Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije.. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. Berlin.. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno. a kasnije Friedrich Vilim IV. bojen rukom. simboličnu faunu neoklascizma. Međutim. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825. 1794. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik.g. Priroda je za njega živo biće. putovanje u tajnoviti. Za njega je moć razuma krajnje razorna. mada je ono mnogo manje smelo. pošto guši viziju i nadahnuće. Ofort tehnika. neukrotivo i nepredvidivo. Dela: - Redovnik na morskoj obali. Dela: - Košmar.. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi.. Friedrich je umro siromašan. 1802. 1830 – 1835. naslovna strana knjige Europe. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g. mlađa sestra sa dvadeset meseci.g. 1795..1810.g. Berlin Putnik nad morem magle. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti».. reljef u metalu.) Bio je Englez švajcarskog porekla. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama. a potom je otišao u Dresden.. London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. 1824. Neue Nationalgalerie.g.g.g.) Bio je usamljenik. Tema putnika lutalice. kralj Aleksandar i dr. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar. On je preobrazio ljupku. Goethe Museen. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa). u Londonu. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake.g. 1809 .g. 65 Jandrić Jovan .g. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja.g. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. Jedinstvena vrlina vajarstva. Stadtliche Museen. njegova prostorna realnost. Neue Nationalgalerie.g. vizionarski pesnik i slikar. Od 1770 – 1777.

1855. Paris. Tj. na Triumfalnoj kapiji u Parizu.g. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. Kupačice.) Počeo je kao noebarokni romantičar. Državna galerija slika. je bitna za pojavu realizma u Evropi. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. Časopis Le Realisme. 1853. pored četkice.g. koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo.g. Po njemu umetnik mora biti realista.g. 1833 – 1836. Najveći predstavnik realizma. 1855. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. Tucači kamena. i 1848. Paris. Dela: - Autoportret sa crnim psom. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva. S posustajanjem romantizma. i slikarskim nožem – špatulom. Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885.) Dela: Novi vek - «Marseljeza». iz koje će izaći krajem XIX veka. svetovna antiherojska slika. utopista. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855.g.g.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste.g. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). Pariz REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. ali 1848 g. France. Musee Petit Palais. te obeležja i običaje savremenog života. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog.. postao glavno glasilo pokreta.g. Musee Fabre. 1844. 1853. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g.g.. rubensovska (punija) putenost. 1849. osuđuje se mašta. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare).. Unutrašnjost mog ateljea. Musee d'Orsay. 1849 .1850. a potencira se objektivnost. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način. a odbaciti religijsku. je od 1856 – 1857. solidno i činjenički.. Pokušao je da umetnost približi narodu.g.g. dobija realistični ton.Istorija umetnosti Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon). tačnost i istinitost. bronza.g. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). Musee Fabre. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik. Dresden. Paris. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. Montpellier. FRANCOIS RUDE (1784 – 1853.g.g. 1854 – 1855.. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. Montpellier 66 Jandrić Jovan . mitološku i alegorijsku tematiku. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. Poklonik Le Naina i Rembrandta.g. Spomenik maršalu Neju. pri čemu se služio. njegovi autoportreti su maštovitih poza. društva i naroda uopšte. Potiskuje se subjektivan sud. neposrednog doživljaja».. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz.. delo bez patosa i osećanja. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim». Musee d'Orsay.

g. pokret za Italijanski preporod. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. ADOLF FON MENZEN . Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. 3. nacionalno obojen. Richard Parkes Bonington.Nemac.Istorija umetnosti Novi vek Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme. Silvestro Lega. Ilja Rjepin. prikazuje savremeni život građanskog Berlina 6. 4.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka.g.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 1. Giovanni Fattori. neka druga je i zadržao. regionalnim i etničkim obeležjima. Dakle. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku. prikazivao motive socijalne nepravde. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu. 7. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. Predstvanici Vasilij Perov. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja. Černiševski. Podržavali su Risorgimento. 5. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905. pažnju pojedinačnim.g. Joseph Mallord William Turner. uzvišene ideale i nadmoć mašte). Prizore cene zbog njihove običnosti. RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. Nino Costa. FRANCUSKI «REALISTI» . Najpoznatiji: John Constable. 67 Jandrić Jovan . Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886.g. te mnogi umetnici – pravci. BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja 2. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela.) koji je od 1848.kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja. škole.

lokvanji. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. gracioznost. magla.g. ni kod režima Napoleona III. Svoje palete čine svetlijima. bez tamnih tonova za senke. red). – prave vlastitu izložbu .g. poput skica.. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću. okret. živahnim potezom kista u vidu zareza. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. Dao ga je kritičar Louis Leroy. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika. jasnoću obrisa. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. razliku između srednjeg plana i pozadine. zbog Japanskih grafika i dr.1877. – usaglasili su se. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. pariski bulevari. Spontan odnos prema svetu. Renoir i Pisaro. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje. a naročito odsjaj u vodi. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom.g.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi.g. neposredan i promenjiv. simetriju. pozorište.1869. Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme.1863. Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija.. skok. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. prizori iz sveta zabave. ritmove.g. kao pogrdan pojam. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. javlja se zajednička svest . boja je središnja tema slike. zalazak sunca» na izložbi 1874. svakodnevna realnost. jasnoću. čine umetnikovu osnovnu stvarnost). Odblesci na vodi. su bili povod za impresionističku sliku. Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. itd. živahan. zbog njihovog odnosa prema prirodi. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. balet. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. oblaci. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. izmaglica. – raspada se skupina 68 Jandrić Jovan . Teme su: pejzaž. a ne cilj. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. sneg. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste .g. .Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome.1880. Javlja se novo shvatanje boje. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih . Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja. vrućina. oni i svetlost i senku izražavaju bojama. koncerti. igranke. kafane. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» . a ne kroz nju (boju)». nedovršena.1867 . Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. revolucionarna ideja. kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja.. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika. Njihov stil je slobodan.g.1874. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih. svežina . a ne ono što oni čine.1873.

svetla i prozračna slika Žena sa suncobranom.. Uvek se bavi kompozicijom. Posetio je Brazil. 1886.1869 g. razmazuje boje u velikim površinama. Njegova je zamisao o «čistom slikarstvu». Paris. Čikago.g. Pariz.. izlazak sunca. pravac dobija ime. Cansas City. 1877 g. izazvalo skandal na Salonu odbijenih.Istorija umetnosti - Novi vek 1881.. 1874. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom. slika na platnu. Mnoga njegova platna su slike slika. Lokvanji.g. Dela: Doručak na travi.. 1873 g. London. prikazana nagost žene je u kontrastu sa odećom dva muškraca. 1882.. najpoznatiji primer impresionističke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena. nema senki i dubine Žena sa lepezama. Musee d'Orsay..g.. dolazi više u dodir sa grupom impresionista. 1873. Slike mu se odlikuju osećajnom ćudljivošću. Pariz. voda je sjajna.. NY Nana. Bio je pobornik plein air slikarstva. a ne kroz nju». slika nadahnuta japanskim grafikama. moderne reprodukcije starijih dela. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. slika na platmu.g. Nacionalna umetnička galerija. 1863.g.g.. Boje je nanosio direktno na belo platno. Pariz. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g.. Musee d'Orsay. Musee d'Orsay. nema dubine. ulje na platnu. Kunsthalle Hamburg. Austriju i Nemačku. Harmonija u belom. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja»... pozirala mu njegova žena Camille Železnička stanica Saint-Lazare.1882. Belgiju.. zalazak sunca» 1874 g. Paris. Paris. japanski uticaj U čamcu. već jedinstvo stvarno obojene površine La Grenoulliere. 1868 g. Dela: Reka. Metropolitan Museum. Paris. Po njegovoj slici «Impresija. Izbegava sve načine. 1881 . prostitutka Bar u Foliet Bergereu. dok je predmet nevažan. Louvre. Holandiju. Takmičio se sa Renoarom u dočaravanju odsjaja u vodi. 1875 g. 70-tih pod uticajem Morissotove. na boje. Paris. mrlje boja i potezi četkice. 1878 g.. voda pokriva čitavo platno.g. glavne teme nisu uticaji svetla. inspirisano Rafaelovom gravurom. Louvre. London CLAUDE-OSCAR MONET (1840 – 1926 g. cepka poteze i razlaže boju. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza. a kasnije i Japanske umetnosti. potez je živahan. Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva. EDOUARD MANET (1832 – 1883. volumen svodi na ravni. Olimpija.) Klod Mone je najdoslednji impresionista. – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. viorenje zastava na vetru Katerdala u Rouenu. Frulaš. 1972 g.) 69 Jandrić Jovan . ono je za njega pregrada.. takmiči se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi Impresija. odblesak.. Muzej likovnih umetnosti. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.g. slika na vodi nije tu da poveća dubinu prostora. Vremenom gubi konture. čuvena slika po kojoj je pokret dobio ime Bulevar des Capucines. 1863. delo bez senki. 1892 – 1894 g.. Harmonija u plavom i zlatnom . Pariz. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom. 1875 – 1876 g. bez polutonova. počeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u različitim osvetljenjima i u različitoj atmosferi. Dakle. ulje na platnu. 1916 – 1919 g.. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. postoji 7 varijacija ove slike. Retko stvara «čist» pejzaž. Italiju. Musee d'Orsay. na izložbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doručak na travi». Metropolitan museum. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost. već pare i dima na stvarnost oko sebe Rue Montorgueil. Umetnički muzej. Od 1890 g. da platno pretvori u slikarski 3D prostor. Musee d'Orsay . Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. počev od Giottovog vremena. 1863. 1866.g. 1877. Vašington DC Japanka. skandal na Salonu odbijenih. Musee d'Orsay. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna površina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju. Musee Marmottan. NY.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin..g.

. više nego slikarstvo na otvorenom. ulje na platnu. 1872 g.. Paris.Istorija umetnosti Novi vek Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima.) Kamij Pisaro je bio jedan od vodećih impresionista. Od 1854 – 1859 g. 1876 g. Radio je teme iz boemskog života (zabave. a počeo je crtati još kao dete u Venecueli. U slikarstvu polazi od crteža. radi fragmentarni potezom kista i vibrirajućim bojama Novi most. Musee d'Orsay. Više posmatra lica. Dela: La Grenouilire. London. strogiji je. 1879 g. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom. Vodi mlade umetnike Sezana. Pretežno je bio figurativni slikar. 1867 g. Galerije instituta Courtland. 1874 g.seoski pejsaž. Dela: Cote du Jallais. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. a otac Jevrej španskog porekla. školovao se u tradiciji Ingresa. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu. sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste.jedan je od najvećih kolorista svog vremena.. Musee d'Orsay. nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. pejsaž natopljen svetlošću. London Ples na selu. Nacionalni muzej Stokholm. kada slika Pariz. 1855 g. Bio je stručnjak za portrete. bio je slikar savremenog pariskog društva.. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomoću minijaturnih tačkica. NY. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. 1898. Dega slika čvrste i određene portrete. a to je tehnika koja leži u srcu poentilizma i divizionizma. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kreću» u treperavom svetlu U loži. te mora sijati u hiljadu nijansi Kišobrani.. već je ostao privržen čvrstoći svojih motiva. 70 Jandrić Jovan . kome se divio. Nije ravnodušan prema sudbini čoveka.) Imućan plemić po rođenju. Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. pomodna tema para. senka je pod uticajem okolnih boja. debeli slojevi boje zbog kontrasta Avenue de l'Opera u Parizu. prikazuje užurbani život Pariza HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 – 1917 g. Louvre. mada je kao i Ingres. Pariz Ples u gradu. 1882 – 1883 g. slika seoski život. boje i tonova. satkane od svetla boje i atmosfere. Musee d'Orsay. 1869 g. Kasnije prelazi u postimpresionizam. romantična. igranke. naglašeno lice žene La Moulin de la Galette. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost vode ili vazduha. Vremenom menja svoj stil. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. London. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure.. koncerti. slika trenutni pokret. Moskva.. nego pejsaž. niti je prihvatio sve njihove zamisli.. Međutim. smatrao ga je trgovinom. 1876 g. National Gallery.. Van-Goga. Gogena. zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrače ljudskom toplinom koja je puna zanosa. Svoja egzotična platna uvek je oslikavao jarkim i živim bojama. omalovažavao portretisanje. forma je čvršća. kao i Mone. Pariz CAMILLE PISSARRO (1830 – 1903 g. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. remek-delo. Razbija utisak tradicionalne perspektive. Puškinov muzej. Metropolitan museum. National Gallery. seoce kod Pontoisea. Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. Majka mu je bila kreolka. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. Pariz. pozorište). upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. Bio je kreol. Takođe slika svetlost u enterijerima.. mada nam umetnik ne dopušta da bacimo više od jednog letimičnog pogleda na njih Ljuljaška. te im se pridružio. no lica nisu portreti već pojave koje se kreću. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea).

Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Tate Gallery. kao skica. pastel. 1876 g. Luvr. Rodinov mutej. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. Pariz Čaša apsinta. Dela: Aranžman u crnom i sivom.. Pariz. Metropolitan Museum. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. Dao je novo značenje vajarskih oblika.) Amerikanac. 1892 – 1897. mada deluje nenamešteno Primabalerina. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. 1855 g.Istorija umetnosti U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo. 1878 g. smelo proračunata kompozicija... Louvre.. Detroit. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. Metropolitan museum. 1879 g. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. godine. skulptura u gipsu. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet. 1877 – 1880 g. ima oblik preteće utvare. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g. Cambridge. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando.. Pariz... Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. Rodinov muzej. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. Dela: Čovek slomljenog nosa.. kao i za impresioniste. 1886 – 1898 g. 1864 g. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. Paris. 4 godine kasnije odlazi za London. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. 1886 g. Muzee d'Orsay.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. pastel. 1871 g. Dela: - Novi vek Edouard Manet. 1874. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu. Pariz. takođe za Vrata pakla. skulptura. crtež olovkom. Balzac. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. Paris. 1880 g... za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. Mislilac.. umetnikova majka. bronzana glava. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. smatrali da su njegova dela nedovršena.. NY. Pariz. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima». bronzana statua. Muzee d'Orsay. Luvr. samo je po koloritu impresionistička. London Kupanje u legenu. Pariz. Muzee d'Orsay. Umetnički institut. NY. Louvre.. 1868 – 1869 g. Muzej likovnih umetnosti. 1879 – 1889 g. 1875 – 1877 g. Fogg Art Museum. Pariz. Kritičari su. prikazana unutrašnja patnja 71 Jandrić Jovan . 1876 g. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. gospoda džokeji. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Rodinov muzej.. 1865 g.

godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. Galerija Tate London. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. godine odlikovan je legijom časti). 1879. 1898 – 1900. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. godine: . izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. gust impast. zbirka Le Comte Pariz. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 72 Jandrić Jovan . divi se Delacroixu. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. 1879 – 1882.Le Figaro izdao manifest simbolizma. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». Želeo je da shvati bit stvarnosti. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. godine. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. raspoređenom u određene geometrijske planove. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. Le Comte Pariz.Izdavanje Zolinog «Dela». umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). što traje kratko. godine. izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma . stvorio je konstruktivnije. često guše svoju osećajnost. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. 1893. već kakvi postoje u duhu slikara. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. a ne njene promenljive pojave. naročito kod kubista. čvrstine i geometrijske stvarnosti. Bili su postimpresionisti. racionalnije slikarstvo. različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3. 1868 – 1870. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. bitna je impresija.poslednja impresionistička izložba . Boja i oblik su osnovna građa slike. Jeana Moreasa . te su ga prevazišli u raznim pravcima. koji su uništili i prostor i predmet. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. izmiruje zahteve površine i dubine. čaša i jabuke.umire Manet (1882. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. Karakteristike postimpresionizma: 1. godine. godine: .Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja.Georges Seurat. 2. pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. tumačenje stvarnosti je ograničeno. 1861. kupu i loptu. Auto portret. da se ne bi izgubio sjaj. Dela: - Hristos u čistilištu. 1886. kao impresionisti. godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. slika slike. godine. valjak. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. vizuelno posmatranje 3. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». a ne klasični chiaroscuro. slikarstvo ravnoteže. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906.Vincent Van Gogh dolazi u Pariz . Takav pristup postao je trend. opasnost da se stil svede samo na optičko. a ne sadržaj 2. već da se ona primenjuje i na predmete. 1883.

zbijeni ritam.Istorija umetnosti Novi vek - Velike kupačice. postoji nekoliko verzija slike. 73 Jandrić Jovan . 1898 – 1905. preovlađuje plava i oker boja. trougaoni raspored. Umetnički muzej Filadelfija. arhitekturalna kompozicija. savršena geometrija kompozicije.

naglašeni potezi kista. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. Tad još nije bio otkrio značaj boja. godine. 1890. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. godine. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. provodeći i po godinu i više dana nad njima. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. slika na platnu. 1890. godine osnovao Societe des Artistes Independants. godine seli se u Arles (južna Francuska). kao i pesnik ljudske patnje. National Gallery London. godine. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. godine. 1889. godine. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. Dela: - Ljudi koji jedu krompir. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. Njegove slike su sad plamtele bojom. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika. U tom razdoblju je psihički oboleo. Čak je bio sebi odrezao uvo. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. godine. Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. koji kod njega nije bio posledica teorije. stoga ga zovu i ekspresionistom. 1889. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. 1911. 1880 – 1885. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. slično Egipćanima Cirkus. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. 1885.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. Fondacija Vincent Van Gogh. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. Metropolitan Museum NY. Fondacija Vincent Van Gogh. ubrzo je postala manifest poentilizma. ozbiljne teme). godine. godine. 1899. Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. London 74 Jandrić Jovan . odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. 1885. 1884 – 1886. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. Sa Serom je 1884. 1888. 1886. Amsterdam Autoportret. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). Teme su mu veselije. Od tad pa do 1890. 1883 – 1884. Dela: - Kupači na Asnieresu. Umetnički Institut Čikago. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. 1888. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. godine. slika na platnu Nacionalna Galerija. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. Posle je pručavao linearne vrednosti. Dela: - Krojačica. godine je naslikao svoja najbolja dela. Nije postao slikar sve do 1880. 1887 – 1888.

Umetnički muzej Fogg. 1888. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. Cambridge 75 Jandrić Jovan . prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom.Istorija umetnosti Novi vek - Zvezdano nebo. 1889. godine.

Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode. uprošćenim oblicima. Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata.g. Od 1888. je sa Van Goghom. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu.g. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. Boje su neprirodne i blistave. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima. Boston Bili su simbolisti.g. Nirvana. drvorez.. 1888. posvetio se umetnosti. 1889.g. posećuje Tahiti i 1895. Pariz 76 Jandrić Jovan . 1886. a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva. ulje na platnu. najviše orijentalnim i drevnim.g. privatna zbirka.g. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima. Dela: - Enterijer. dizajnu pozornica.g. godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu.g.. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova. Dela: NABIS Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti.g. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim. Njegovi simbolični sledbenici. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte. Henri Gabriel Ibels (18671936. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka.g.g. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. boja stvara različite odnose i harmonije. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije. seli se u Bretanju. 1892.g.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943.). Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije..). Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima. 1892. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. Škotska Nacionalna Galerija. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima. nego Gogena. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu. Felix Vallotton (1865-1925.. a ne samo onima sa zapada.g. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu. 1898 g. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897..g. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. snažno uokvirenim crnim linijama. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. Ipak. Muzej Likovnih umetnosti. slika na platnu. Edouard Vuillard(1868-1940. Basel (CH). jedna pored druge.). 1883. Edinbourgh.g. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. ni svetlost. zbog gnušanja od modernog industrijskog života. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Kunstmuseum.). Paul Ranson (1864-1909.). plakata i novina.g. Pierre Bonnard (1867-1947. su osnovali grupu Nabi. te priklanjanje figurativnim izvorima. nadahnutim svim kulturama. 1891-1893. Ta Matete (Tržnica).g. ilustraciji.). Bio je više pod uticajae Seurata. već nanete čiste u velikim površinama. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. 1891.

tajanstvene i fantastične aluzije. 1876 g. Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom. Paris Pesma nad pesmama. Muzej Ohara. ulje na platnu. On je «slikar Saloma».) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. Radi egzotične teme.. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. 1876 g. Musee Gustave Moreau. Tek kasno u životu je stekao priznjanje. Potomak je romantičara. Cambridge. USA Saloma pleše pred Herodom. Louvre. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g.. iz serije Edgar Poe. Dela_ - Balon-oko. Foggov umetnički muzej. 1893 g. Dela_ - Pikaza (Salomina igra). ali je jezik njegovih slika još više ličan.. teme smrti. Musee Gustave Moreau. 1885 g. 1898 – 1900 godina 77 Jandrić Jovan . Kurashiki. divio se Delacroixu.) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti... ulje na platnu. Pariz Jednorozi. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista. Ilustrirao je knjige pesama i proze. čudan usamljenmik..Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g. stvorio je svet lične fantazije. litografija Kiklop. 1876 g. Paris Priviđenje. 1882 g.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful