ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: 1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) 2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) 3. MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) 4. NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) 5. BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) 6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:

-

Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. Naglašena je osa simetrije. da bi njegov duh.n. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo.upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. te figure nikad nisu slobodne. Ne poznaju perspektivu. domaćinstvo za njihov Ka.reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne. Oblici se vide pod pravim uglom. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Muška tela su tamnija od ženskih. bez nijansi. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. predstavljao božanstvo.n.). Bojenje je kontinuirano i uniformno.e.portretne statue . glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti). Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja. Religija diktira monumentalnost.niski bareljef (blago ispupčeni oblici) . Uzdržanost. nema svetlosti i senke. ona ne pokazuje kretanje. uniformnost. izbrisana je granica između života i smrti. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline.). Poznavali su samo upravan način predstavljanja. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. oko je frontalno.e. Postoje dve vrste: .n. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. prve civilizacije. (plitak je). piramide).e. Glava je prikazana u profilu. Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. Pod Narmerom (Menes). Međutim u dolinama velikih reka. često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. noge su u profilu. ali nikad nije statična.slike . Bila je razvijena zemljoradnja. Egipat nastaje u dolini reke Nil. U slikarstvu nema treće dimenzije. monumentalnost. Ponekad izbačena noga. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu. stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. ilustruju život umrlog.1085 godine p. međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom.) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život.biste . Koriste 4 Jandrić Jovan . One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. već povećava statičnost. Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. Pronalaskom pisma počinje istorija. XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . frontalnost i ukočenost u umetnosti. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. koji je bio vladar Gornjeg Egipta. U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: . Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. ukočenost – reprezentativnost.

.e.e. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. škriljac Portret Hesy – Raa. SLIKARSTVO 1.e. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4. figure duže sa dužim vratovima. Figure su zdepaste.. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri. naglašen je realizam 3. Dela: Sestrozis III. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama.n. Dela: - Princ Rahotep sa ženom Nofret. Dela: Brat preminuloga. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme. Dolazi do naturalizovanja figura. bez osmeha. obojen krečnjak Kefren.e.e. vertikalna osa simetrije. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. 2500 godine p. zaobljenih formi. 1850 godine p. simetrične su. 1365 godine p.. 1375 godine p. jednostavna. robovi su najmanji. bojeni reljef u krečnjaku 2.n. kvarcit 3. Dela: Paleta kralja Narmera.e Akhenaton (Amenhotep IV).. 2610 godine p.e.n.n. izveštačeno. kubične. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. Javljau se elegantnije proporcije. 2. kruto.n. 5 Jandrić Jovan .e.Istorija umetnosti Stari vek izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje).. portretna bista. a glava je perikom vezana za trup. a vladari najveći. 2650 godine p. SKULPTURA 1. Dela: - Kraljica Nefretiti. 2400 godine p.e.e. Raznolikost se javlja u skali tonova.. 2530 godine p. plitki. 2400 godine p. Pisar. krečnjak (izuzetno prefinjena figura. 1365 godine p. rađeni po utvrđenim pravilima. Reljefi su puni života.n. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. Umetnost teži ka eleganciji.. svola.e.n. graciozna. kolorit je raznovrstan. realistične. Figure su gracioznije.e. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz. perspektiva je prikladna. STARO CARSTVO Naglašena je snaga. 1365 godine p. diorit Mikerin i njegova žena. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. muška i ženska figura su ravnopravne. čistoti linija i boja. nisu više zdepaste. vitka. način češljanja. draperija. krhkije.n. dostojanstvene.. bez perspektive. opterećenje plastike.n.n. STARO CARSTVO Ukočen stav.n. 3100 godine p. hladno.n.

n.e. samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p.n.n. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji.). vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma. samostalan. a ne prikazuju lepotu. 2700 – 2500 godine p.n.n.n. 3500 – 3000 godine p. Figure su snažne zdepaste.e. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena. Oči su velike. Slike pričaju priču. stapanje Semita sa Sumerima. dubina se prikazuje pomoću ravni. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p.n. Dela: Ženska glava iz Uruka. zamišljenog izraza. vladar Navukodonosor.).e. široka ramena.n. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva. Dela: Glava Gudea 6 Jandrić Jovan . vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura. od 2000-1500 godine p.e.e.e. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri.). Reljef: nema perspektive i skraćenja. na području između reka Tigra i Eufrata.e. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti. neidealnih proporcija: kratak vrat. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p. veliki nos. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka.. «Stijeg» iz Ura.).n. a ne čisto i kubično kao kod egipćana. Neopterećeni životom posle smrti. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture. Asur i SZ Mesopotamiju.e. Veća je realističnost predstavljanja. 1360 godine p. te Asirija ponovo stiče samostalnost. dinastija Ahmenida.e. a lice i noge u profilu).n..e.e.e. samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p.n. a Mitanci Siriju.n. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. – do 331 godine p..e.e. Kipovi iz Abuovog hrama. bez istaknutog pokreta. 2500 godine p.n.. pad Asirije.e. Hititi naseljavaju Anadoliju. 2300 – 2200 godine p. bronza Pobednička stela Naram – Sina. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p. 612 godine p. Hititi pokoravaju Mitance. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno. Javlja se stilizacija kose i brade.n. kad je osvaja Aleksandar Veliki).n.n. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p.e. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije.e. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem.n.n. a ne realistična. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p.e.n. glavni grad Ur. vladar Sargon i njegovi naslednici.) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala).e.. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene.

naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. bikova i lavova. velike je mase i zapremine. Hamurabijev zakonik. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom. Statična je.Istorija umetnosti VAVILON Stari vek Kulturno središte Sumera. Dela: Hamurabijeva stela. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. od klesanog kamena. reljef. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. 7 Jandrić Jovan . Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. Mnoštvo fantastičnih životinja.n. 650 godine p. Zgrade su od opeke. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. Skulptura je u arhitektonskom okviru. NOVI VAVILON Vavilonska kula. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. Persijska vera – učenje Zoroastra. Dela: Ištarine dveri. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. 721 – 705 godine p. Reljef je pun dramatske snage. Umetnost slična novosumerskoj. Reljef je plitak. ulazna kapija u Vavilon. 850 godine p. nasleđujući njena temeljna obeležja. 1760 godine p. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. Nemaju religioznu arhitekturu. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima.n. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. ceremonijalna. stražari na vratima. dualizam svetlosti i mraka. Životinje su ljupke i vedre. konjska oprema. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. zdele i slično. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. pehari. Smrtno ranjena lavica.e. Asurbanipal II u lovu na lavove. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti.e. kopče. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. reljef.n. peščane i gleđosane opeke.n. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. fibule. Životinje su velike fizičke snage. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». Statična je. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju.e.e. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. najpoznatije arhitektonsko delo.

za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje. Figure su obojene.e. ali i najneobičnija u egejskom svijetu. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. Zastupljen je ritmičan talasast pokret. srednju i najmlađu. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili. Tela su vitka.e. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom.n. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. To su tesno povezane. Dela: Zmijska boginja. maske i sl. školjke. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p.n. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe. oružje. a oblici su lišeni težine.n. To su uglavnom vitke ženske figure.e. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. Vaza sa oktopodom. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua.n. KIKLADSKA umetnost. 1500 godine p. boginje ili čak životinje. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove. pećine i gajevi. otkrivenih grudi. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. 3. Kikladski vajari II milenijuma p. u ritualnoj igri sa zmijama. zlato 8 Jandrić Jovan . Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. dugačak nos u obliku grebena. stubast vrat. hobotnice.e. kamares stil. oni prosto «lebde».n. 1800 godine p. Freska toreadora. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. nakit. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. frontalnog stava. klinast oblik tijela.n.n. Minojski stanovnici nisu gradili hramove. 1600 godine p. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu.n.n. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima.e. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. a suknj je kupasta.e. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta.n.e. 2600 – 1100 godine p. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti. terakota Krčag sa siskom.. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. Imale su pljosnat.e.n. tranke u struku. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija.e. Oči su velike.. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva). a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju.e. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. 1550 godine p. Oko 1600 godine p.n. ali ipak odvojene: 1.e. Atrejeva riznica. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta.e. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost 2. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. 1500 godine p. U periodu 2000 – 1700 godine p.

slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan .. 1550 – 1400 godine p.n.e.Istorija umetnosti Tri božanstva.

Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. kao sto su npr.n. VIII vek p.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država). doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive. Dela: Dipilonska vaza. oblici su šematski.n.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. godina p. šahovski ornament. Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. 5. Sve je rađeno bez detalja i neskladno. ne samo u grnčariji. 4. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu. pisanih izveštaja i rimskih kopija. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p.n.n.e. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika.n. 1.31 godina p.e.n. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti. grčko zidno 10 Jandrić Jovan . 2. a prikazani su prizori iz mitologije. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu.e. . Mi.e. 675 – 650 godina p.e.e. 3.e.). u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure. grčku umetnost poznajemo sa originala. Helenski narodi su u skulpturi. Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p. – osnivanje Olimpijskih igara.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p. zasnovane na jeziku. odlikuje se svežinom.e.n.n.e. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja.n. ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza. Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti.e. nisu vezana za arhitekturu.n. torzo kao trougao. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze. koncentrični krugovi).e. tj.n.e. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti. legendi i života. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil . Skulpture su svedene i geometrijske. Mnogo je jače isticanje teme. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog.e. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. veri i tradiciji. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla.n. glava je predstavljena kao krug.n. 6. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima. Dela su slobodna.) KLASIKA (400 – 325 godina p.e. a ruke su uz telo. noge su paralelne.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400.n.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti.n. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike). dakle.n. Oko 700 godine p.480 godina p. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi. ali oko 800-te godine p.e.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p.e. U V veku p. Geometrijski ornament je još uvek prisutan. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog. Najveće partije određene su za narativne scene. Rađene su figurine malih dimenzija.

e. 600 g.e. nestaje «arhajski osmeh” – znak života. Život prožima celu figuru. «slobodne». slonovači i zlatu. predstavljaju doba razvoja filozofije. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog. a dobija na kitnjastoj.p. U V veku p. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima. Psijaks Dionis u čunu.p. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat. Rađene su kao slobodne skulpture. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge.n. – Grci su radili skulpturu u mermeru. Kuros. 525 g. 540 g. Rane grčke statue (650-625 godina p. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. 570 – 560 g. slika. 650 g. STROGI STIL Krajem VI v. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči. bronzi.. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža). 570 g. Umetnici ovog doba su: Hagelades.e. 530 g..e. Draperija nije više tako kruta. Gubi se frontalnost i simetrija. nosač teleta. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije.e. nova tzv. Friz Sifinijske riznice. one nisu ni bogovi ni ljudi. tome doprinosi i boja. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina.n. 560 g. Kuros.p.n. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata.e.p. Glava Rampin. Grčke su napete i pune skrivenoga života. slobodna ili vezana za arhitekturu. pozadina se boji). «Hera» izgleda kao oživeli stub. Poslednja Kora gubi svoju krutost. Izražena je plemenitost duha.p.p.n. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. «Hera» ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih. a glava dobija lak pokret. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine. «stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi. dok druga noga koja nosi 11 Jandrić Jovan .n.e. slika. a zamenjuje ga zamišljen izraz.n. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije.Istorija umetnosti Stari vek slikarstvo dolazi do punog izraza. neusiljeno. Arhajska skulptura.e. detalji urezani iglom.. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija.e. tj. Eksekijas Kora. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta.e.p. dramskih umetnosti i književnosti.p. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina.n. Njihovi preci su egipatske statue.n. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef».n.p. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz. preterano prefinjenoj ljupkosti. Kritijas i Talamis. Ona se naziva slobodnom nogom .n.e. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti.n. a reljef ispod zabata.e.p.) su tretirane ukočeno. su zaista slobodne skulpture. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute .n. 525 g. Skulptura je monumentalna. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge. prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene.n. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. komponovane da se uklope u zabat.e. za razliku od pređašnje masivne krute perike. ima više fantazija. Moskoforos. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima.n. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p. Grčka statua je čudno neizdiferencirana. bliže figure su dublje izvajane.e. VI i V v.p.

n. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. mermer. 450-440 g. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. besprekornu anatomsku čistotu.p. 480 g.n. nema ličnog izraza. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. 460 g.n. 460 . najlepša statua u pokretu. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana.450 g. Poikušao je da proširi svoju skalu boja. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima. ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama. stapanje reljefa sa pozadinom.e.n.Istorija umetnosti Stari vek glavni deo težine se zove angažovanom nogom.. Delo: Diskobol FIDIJA.n.p. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. Haljina je pripijena uz telo. Dela: Doriforos (koplonoša).e. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. Polikleta i Fidije. prebacio težište na desnu nogu. 450 .e. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u obliku slova S. jasnoću figure kroz određen stav . Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona. kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu.p.440 g. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila.p. prvi put contrapposto Auriga (vozar).p. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom.n. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. Umetnost ide ka opštem tipu. u Atini.kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora.e... tj. svoj duh i telo.n.n.e. zbog Peloponeskog rata (431-404 g. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu.p. Za sklad proporcija. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu. univerzalnom tipu lepote.. Posejdon.n.p.p. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela.p.e. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost. Fidijin stil dominirao je do kraja V v. Najpoznatiji su: Zeuksid.. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste.p. 12 Jandrić Jovan . već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra. Dela: Doriforos Diskobol Niobida na umoru.e.e.. 160m. Teži se ravnoteži duha i tela. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca. pokret i kompoziciju. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ).e. Napisao je delo o proporcijama – Kanon. Radio je u slonovači i zlatu. POLIKLET je pomerio stopala. Klasika teži neporemećenom miru. Eufranor. Do detalja razradio anatomiju tela. ritnmična ljupkost kompozicije. a ne užasavajuća.n. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g. Skopas itd.e.. usavršio kontraposto. prvi put patos. bronza. U arhaici je bila prisutna fantazija. 470 g. Dela: Kritijev mladić. Grčki slikar je savladao skraćenje. položaj u mirovanju.

dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8). Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola. promene u oblikovanju glave. duboko klesane figure Nike sa Samotrake.. Naracija je jaka..p. Počev od IV v.p. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. 360 . prikazan etnički tip. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti. original. borba Grka i Amazonki.n. Groteskno.p. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra.n. Ucinio je smeli prodor u prostor. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje. ostalo je da se izrazi. fizička i emocionalna. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete.živa draperija.e.320 g. kopija Heraklo koji se odmara. Važna grana grčkog vajarstva je portret.e. 220 g. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila». vidimo na Mausoleumu.p. npr.e. razdvajanje duha i tela Faun Barberin. 330 g.n. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom.e. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. 200 g. portret i sad cveta. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa. najslavnija statua.p. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu. 200-190 g. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . Dela: Istočni friz na Mausoleumu.. Dela: Gal na umoru. On teži ka eleganciji. bronza. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom. Ovo je stil eksplozivne snage. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života.n.. 330 . Posle Fidijske vedre snage. unosi emocije i narušava miran izraz lica.p.. Nike sa Samotrake. odraz duhovnog. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije. mlade pomodarke i sl.n. kopija. teatralnost i fizički bol.e. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa. ima tri friza – istočni uradio Skopas . grimasa.n. ulični svirači. šaljivo i slikovito. dostojanstvo i patos. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike.n.350 g. koriste se nevažni efekti. njegove figure poseduju mekoću senke.n. aktivna povezanost figure i prostora.. patetika.Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v. Duboko usađene oči – Skopasov stil.e. 230 – 220 g.e. seljaci. portret.n. simbol savršenstva. 120m. patetičnost. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret.e.p. Dela: Afrodita.p. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue. uravnotežen pokret. Duboko usađene oči. 180 g.e.p.p. mermer. neklasična žestina. Teme: osim mitoloških. možda Brijaksisovo delo). Menja polikletove proporciji. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere.e. prenaglašenost je izraza.n. prosjaci. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo. umetnost priča i zabavlja.

e.p. 5. ogledala i sl.e.p.p.n. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g.n. a u I v. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci. od Grka preuzimaju alfabet.e. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. Takođe kopiraju Grke. 500 g. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava. 280 g. 3. 4.p.p. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua. a ne produžetak života. od V v. 14 Jandrić Jovan .e. POREĐENJE: Grčka umetnost 1.n. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA.. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje.n. stopala i noge i glava u profilu.e.p.e. rade bronzane statuete. 2.e.n. U periodu VI do kraja V v. 2.e. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). glina Vučica. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir.e.n. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život.n. zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost. snagom i naznakom da je telo u pokretu. ali im je religija mračna i mistična. Toscanu osvajaju Rimljani.e.e. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama. VII – početak VI v.n. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti. Oko 700 g. 4. trup iz anfasa 1.p. meki kamen razvoj portreta 5.p. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v. ARHAIKA. III v.n. do VII v. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana. 2.p. 4.n.n. bronza.e. turobnost pečena zemlja. VI i V v. bronza.p. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. energija i živahnost plesa.n. za domaće tržište i izvoz.n. 500 g. Dela: Sarkofag iz Cerverterija.n.n. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo). Tokom V v. pa smrt znači rastanak.p. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA. manje sklono veselju. Plesačica i plesač. IV v. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću. zlato. trodimenzionalnošću. Apolon iz Veja. Oni su bili majstori u obradi metala. namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer.e. dela su zdepasta i mišićava. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok. 520 g. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. 5.. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. pun efekata.e.. bronza. a preteče su Rima.. bronza.n.). slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost 1. 3. oporost.p. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p.n. prestaje administrativno da postoji Etrurska država.p.e. 520 g. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. Grobnice postaju sve složenije. 3.e.e.p.p.p.p.n.

p. mitologiju. slično grčkom patosu. Njihova dela su bila angažovana i u službi države. a još ih više kopiraju.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. Uvoze na hiljadu originala arhajskih. Nemaju velikih umetnika. 476 god. Oni prihvataju grčku kulturu. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. realističnom prikazu lica. Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. a i dela su retko potpisivana. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip).p.. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima.e.p. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće.e. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua.e.p.n.n. podozrenje i svirepost. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret.. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda. 30 g. Tela su tipska.n. kada umre glava porodice. klasičnih i helenističkih dela. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. a ne u dokumentu. umetnost i zanatski perfekcionizam. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu. Period oko 75 g. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju. naročito posle 146 g. dok su poza i draperija uzeti od Grka. koja nije bila samo fizička već i duhovna. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta. 396 g.e.p. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se. PORTRET – koreni su u helenizmu. Grade ogromnu državu (od 331 g. Takođe. 80 g. U III veku krize. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti.n. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila. tj.p. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno.n. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. a glave dodavane. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka.e.e. ali se njena originalnost ogleda u portretu. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera. oni su imali kult pokojnika. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. način oblačenja. kriza se odražava i u umetnosti. pad Zapadnog Rimskog Carstva. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta.n. Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. Dela: Portret rimljanina. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina. (bio je 15 Jandrić Jovan . Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret.n. kad Rimljani osvajaju Grčku.e.p.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo.

e.n. prvi stil iz II v. nanosi. 63 – 79 godine. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. Koristi se linearna perspektiva – skenografia. kopija u mozaiku Igra piljaka. Prvi je plan malo izbačen. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. teme su idealizovane..e. ali ništa nije sačuvano. mrtva priroda i dr.. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. drugi malo upušten tj. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. istorijske. te se uvećavaju. zidu . ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji. 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi. ali pune stvarnih pojedinosti. 160 – 180 godina Filip Arabljanin. Slikalo se na drvetu.p.e.n. Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. Boje su biljne i veštačke. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. ali je nedosledna i nije naučno dokazana. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. slikanje na vlažnom – Al Fresco. autora).. tj. patuljasta tela i neraščlanjena. pa zbog toga i kompleksaš – prim. U hrišćanstvu su oči «prozori duše». reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine. 211 – 217 godina Plotin. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. ENKAUSTIKA. mermer Ženski portret. postaju izuzetno značajne i oblikovane. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija. dostigao svojh najveći izraz. pejsaži. Dela: August iz Primaporte. Dela: Bitka kod Isa.p. treći i četvrti stil. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom.. probiti i produbiti ravna površina zida. 3. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički.e. 90 godina. već poetsko. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. žanr-scene. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. Nestao je kontraposto.n.p. uključujući predele i figure. Zastupljene su sve teme: mitološke. 20 g. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa.Istorija umetnosti Stari vek ružan. portreti. Ni senke nisu dosledne. - SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti. I vek p.e. 244 – 249 godina Karakala .e. godine legalizovano Milanskim ediktom. Ovde nema kosih linija. složeniji stil.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu. Koristi se tehnika skjaćaturo. Oko 100 g. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco 2. slavolucima i stubovima.n. MOZAIK. On je takođe i najveći promašaj. Tehnike: 1. a 395. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. Pompeja. nema skraćenja. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia. Poznati su fajanski portreti.mermer Trajan. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. je povezana sa helenizmom.n.p. dve vrste: a preko oslikane površine utiskuje se sloj voska b vosak se meša sa pigmentom. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. I vek p. FRESKA. zidu i sl.n. 50 godine 16 Jandrić Jovan .

katkad veoma izražajnog. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. Potencira se duhovno. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. Marcellina. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Ljudske figure su sve izduženije. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. Dela: Sarkofag Junija Basa. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. Izbegavano je modelovanje. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. početak IV veka Mozaik u kupoli. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. Đorđa. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). smrt). crkva Sv. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju.Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. ali sve bezličnijeg. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. Ne samo individualnost lika. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. večnost. 430 godina. Vatikanske pećine. Solun. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Figura nosi poruku – ima velike oči. nije više opipljiva realnost. mermer 17 Jandrić Jovan . 450 godona. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. Pozadina ne igra nikakvu ulogu. već ni samo ljudsko telo. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. crkva Sta Maria Maggiore. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. Umetnost je kultnog karaktera. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. slonovača Eutropijev portret. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Nažalost. Rim. fizičku ili emocionalnu. čija je vera počivala u nadi u večni život. Petra i Sv. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. veličaju se duhovne osobine. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. usađenih u gipsani malter. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. početak VI veka.

Italija. ruku. dekoracije i dr. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno. ali i raskošno. prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g. dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. Svaki deo crkve. nego što stoji ili sedi. Osnovne teme su religiozne. Osnovni vidovi slikarstva: 18 Jandrić Jovan . Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. Ide se ka ortogonalizmu. nabora. čelo je visoko – pamet. Podloga je plava ili zlatna. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. Vizantijska umetnost je simbolična. doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno. njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. edukativna i komemorativna. pa tek onda svetovni vladari. ima i specifičnu dekoraciju. Glava je ovalna. nebesko. ali se zadržava utisak iracionalnog. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. Forma lica. Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. Bog otac se nikad ne prikazuje. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža. da bi se stvorila dubina prostora. Slika iskazuje Božiju istinu. prostorno. Grčka. mozaik. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama. dimenzionalno. inverznoj perspektivi. tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. on se samo evocira. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. Figure su višestruko naglašene: kompoziciono. asketizam izraza prigušuje lične crte. negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. te nema monumentalne skulpture. pošto ima određenu simboliku. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu. oči su ogromne i one su «prozori duše». ali ona nije nastavak grčke umetnosti. je ustaljena.). stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva. mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. Postoji disproporcija između figure i prostora. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. svečano. Figure su idealizovane. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil. Balkan. Tela su laka i izdužena. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici. dvorsko. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek). Figura više lebdi. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno. Služi i Bogu i vladarima. nos je dug. usta mala. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. ikona i freska. koji je namerno smanjen. Oči su velike i one su «prozori duše».Istorija umetnosti Stari vek VIZANTIJSKA UMETNOST 395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). figure i pejzaža. a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme.

svetaca ili predstava scena. manastirska crkva u Dafni. Vitale. 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike..je period vrhunca u slikarstvu. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. obično na drvo). enkaustika na drvetu. XIII vek. 547 g. Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. freska. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom. 1410 – 1420 g. Marka. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti. Period stagnacije u umetnosti. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. mozaik. Više je boja i detalja. Ravena Bogorodica. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. mozaik. ikona 19 Jandrić Jovan . Odeća je prikazana u raskošnim šarama. Grčka. Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu. 547 g. Naglašena je inverzna perspektiva. a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. Figure su neobično tanke i visoke. katedrala Sv. crkva Svetog Spasa u Hori.dela: Justinijan sa pratnjom. tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Ikonofili – podržavali su izradu ikona. Ravena Carica Teodora sa pratnjom.ornament na arapski način. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan. mozaik. najviše se radi mozaik. nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. Venecija Anastazis.. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole. crkva Sta Francesca Romana.izdao Lav III. veća je monumentalnost. ikona.a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima. XI vek Prizori iz Knjige Postanja. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera. dok se ikonografija tek začinje. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta.. crkva S. nema monumentalmosti. V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. Apollinare in Classe.. to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica. verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. 533 – 549 g. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva. Figure su izrazito izdužene i vitke. Ravena. Jeftina je tehika. Vitale. Kompozicija je uravnotežena i jasna. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. IV epoha . Glavni elemenat stila je linearna arabeska. crkva S.. VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. Rim. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. FRESKA je slika na vlažnom.Istorija umetnosti Stari vek IKONA je portretna slika Bogorodice. 1200 g. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. Kompozicije su manje. Borba je trajala 100 godina. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. na biljne i životinjske oblike. II epoha Počinje carskim ediktom. Hrista. kao i poznih klasičnih motiva. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. Carigrad Starozavetna Trojica. naročito u slonovači i metalu. 1310 – 1320 g. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. Mozaik na kupoli. polusuvom i suvom malteru. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. naglašava se pokret. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. Figure su plastičnije. Ikona je izvanredno snažno delo.

Istorija umetnosti Stari vek 20 Jandrić Jovan .

«Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. 650 – 750 g. VI – VIII vek – Kultura varvara. VIII – IX vek – Karolinška umetnost 3. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. kao deo svesne političke obnove. romanika i gotika. krstionica katedrale Cividale. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. geometrijski. životinjskog stila. presto i sarkofazi) i reljefna. potpis patrijarha Sigvalda. Normane i dr. pa je period od 600 – 800 g. Irska Reljef sa parapetne ploče. Italija Simbol Sv. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. i plastikom hrišćanskog istoka. naglašavanje svetlosti i senke.. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. Razvija se vrlo plitka plastika. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. ali je sve 21 Jandrić Jovan . Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. Češće je slikarstvo. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. istočno hrišćanska kultura 3.. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. Ipak. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. mermer. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. Uticaji različitih kultura: 1. nazvan Zlatno doba Irske. 700 g. ornamentu i šarama životinjskog stila. (mračno doba. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. plitak reljef u dve ravni.. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa.Dablin. a 800 g. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. Raspeće. životinjski oblici. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. sa knjiškog poveza. doba Merovinga 2. 725 – 750 g. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. a to su trošni materijali. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. Stil je anarhičan. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. ostaci antičke kulture 2. Slovene. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. Podela preromanike: 1. bio je glavni medijum životinjskog stila. nego vajarstvo. 700 g. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. mozaici i reljefi. VIII vek. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. tako da je ostataka veoma malo. To je umetnost seobe naroda. je proglašen od strane pape za cara Rimljana.

Umetnik naglašava «prozorski» vid slike. radovi u slonovači i zlatu. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde. osnovana opatija Cluny. prema značaju 4. 972 g.. 936 g. 910 g. uz jake vizantijske uticaje. 800 – 810 g. 1015 g. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici 3. te ga papa 962 g. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. 816 – 835 g. dakle. 870 g. 975 – 1000 g. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. Verdenskim ugovorom. Dela: - Gerovo raspeće. kojim vladaju saksonski kraljevi. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv.Istorija umetnosti Srednji vek skoro iščezlo. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. zlato idrago kamenje - OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g. druga plovina IX veka. obećava obnoviti državu Karla Velikog 3. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. krunisao ga Sv. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. orijentacija od simbolike ka naraciji 2. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. Michael... drvo. 796 – 895 g. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. Sv. Karakteristike karolinške umetnosti: 1. funkcionalno dimenzionisanje figure. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 1. Radilo se slikarstvo. rade se minijature i freske 5. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka.. Linearni je stil. katedrala u Aachenu. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog. Benedikt. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. skulptura – reljef i crtež snažne grafike.. početak XII veka.. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 4. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. sto predstavlja značajnu versku obnovu 2.Darmstadt 22 Jandrić Jovan . 983 g. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha. skulpture nemaju treću dimenziju Dela: - Odo iz Melza. 850 g.. nastaju tri anarhična kraljevstva.

Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. Osnovni faktori su: 1. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. Nemačka i Engleska. Italija. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . zmajeva. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. nebesko je iznad zemaljskog. bogato su razuđene. reljefni likovi su mnogo više realni od slika. Francuska ima vodeću ulogu. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. Piza. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. karakterističnih i tesno povezanih. Španiji na i u crkvama. otonskih. Razlog: masivni. te samim tim i obnova gradova: Venecija. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. Veoma je retka slobodna skulptura. ♦ hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima 4. Dakle. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Zrela romanika se javlja u XII veku. Đenova . već i izražajnu. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) 3. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: 1. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. jer ni karolinška. Takođe postoji i izokefalij.uticaj iz iluminiranih rukopisa. masivnost. ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. Skulptor se boji prazne površine. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik).. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. Dela: 23 Jandrić Jovan . frontalni strav. Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). oko 1050 – 1100 g. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. monumentalna skulptura 2. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti. nemaju samo dekorativnu namenu. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. skulptura je u timpanonu. karolinških i vizantijskih crkvi. One su masivne. a potom Španija. kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. trodimenzionalni. brodovi su zasvođeni. naslađe iz karolinške i otonske umetnosti 2.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. obnavljanje trgovine u Sredozemlju. veliki. Nema smisla za red. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. ornament i skulpturu. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. pobeda Hrišćanstva u Evropi: ♦ hristijanizacija Viknga ♦ pad Kordovskog kalifata 1031 g.. Izražena mu je monumentalnost i lični stil.

Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni.. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. Mihovil. 1181. Belgije i J. Figure su oivičene debelom konturom. kamena ploča. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. Sernin. crkva St. koje su ispunjene svetlim. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti - Srednji vek Apostol. Zidanje Vavilonske kule. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. Prelazak preko Crvenog mora. timpanon srednjeg portala narteksa. iz rukopisa Carmina Burana. Južni portal crkve St.. 1025 – 1050 g. 1130 – 1135 g.dela. a ne likovna lepota. freska.–Savin-sur Gartempe. Vezelay. Figure su stilizovane. freska. Nikolas iz Verduna. g. minijatura. Sv. To je početak postepenog prelaza u gotiku. 1180 – 1190 g. Glavni cilj slikarstrva je naracija. crkva St. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. zapadno pročelje katedrale Fidenca. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. punim bojama. početak XIII veka. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. Braunschweig. 1160. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. početak XII veka Strašni Sud. naročito iluminiranih rukopisa. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. 1120 – 1132 gKralj David. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. Notre-Dame. Benedetto Antelami. Pierre. 1090 g. Austrija Proletni pejsaž. Engleske. postoji snažno osećanje za kompoziciju. Maissac. XI vek Portret lekara. Ubrzo posle 1150 g. 1166 g. kao kod Vizantije. Radi se na jednoobraznoj podlozi. trg pred katedralom. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. bronza. Sv. svetloj ili tamnoj. plus razni uticaji. g. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. Odašiljanje apostola. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. te pokrete i stavove. Touluse. Dakle. emajlirana ploča. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. «fizički» slobodno stoji u niši. Francuske. zapadni timpanon katedrale u Autunu. oko 1110. Le Puy.

Gotika počinje u arhitekturi. kao ni jedan stil do tada. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. profane ličnosti). ima tačno određeno mesto i vreme postanka. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . javlja se lična nota. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. XIII i XIV vek 3. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. Stil XIII veka je idealistički. Poklonjenje mudraca. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. kao stil manje vredan. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. Gotička umetnost. širi se po celoj Evropi. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. prozora. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. internacionalan stil. a regionalne varijante preovlađuju. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. a Bog više ne kažnjava nego prašta. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. odlikuje se vedrinom. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. konzolama i drugo. na kapitelima. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru .Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. osim verskih i profane teme (kalendari. RAZVIJENA GOTIKA. najprestižnjia hodočasnička crkva. poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. RANA GOTIKA. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. pa oko 1400. Razvija se iz romaničkog vajarstva. period od kraja XII do početka XIII veka 2. godine. Tek u renesansi dobija ime gotika.glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. plemenitošću i duhovnošću. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. POZNA (CVETNA) GOTIKA. Skulptura je bila polihromna. Do 1200. Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. godine. varvarski (gotski). Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. Osobine: slobodnija kompozicija. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. proporcionalnost oblika. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. krunisanje Bogorodice). njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. Zagovara se trodimenzionalnost. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». a Flandrija poznu gotiku. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. Podela Gotike: 1. zodijački znaci. godine gotika predstavlja homogen.

već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. Simbioza statue i stuba se razlaže. Draperija je bogato naglašena. 26 Jandrić Jovan . katedrala u Chartresu. Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. katedrala u Chartresu. Dela: Raspeće. blago kriva u obliku slova S. Delo: Grob viteza. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. kod Dijona. 1250 – 1260 g. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. Giovanni Pisano (sin). timpanon na portalu južnog transepta. Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir. herojski i dramski patos Judin poljubac. 1220g. Ekkeheard i Uta. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245. Melhisadek i Avram. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. 1250 – 1260 g. u Champmolu. Kartuzijanski manastir u Champmolu. Arnolfo di Cambio. Dela: Zapadni portal.. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». (na dovratnicima katedrale u Reimsu). jako izražen klasični stil. nadgrobne spomenike). Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti.. ali se radi i anfas. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. Detalji su tačno odrađeni. a ne kao zapremine. Claus Sluter Mojsijev kladenac. Pokrajinski muzej. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza.. g. pa izgledaju kao linije. 1395 – 1406 g. Skulptura ima očigledan. početak XIV veka. 1145 – 1170 g. zapadni portal katedrale u Reimsu. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. Pieta. kao i reljefi manjih dimenzija. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica. Bon Tek posle 1350. Notre-Dame. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub..Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. remek-delo kasnogotičkog naturalizma. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. 1385 – 1393 g. izvijena. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. godine). izraženija je krivina ose tela. Statua je bestelesna. 1225 – 1245 g. nizozemac. ističu ljudsko saosećanje. katedrala u Naumburgu. Smrt Bogorodice. Izbočine su svedene na minimum. početak XIV veka. na horskoj pregradi. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. Vrhunac je 1400. ali ne samo zbog realizma. 1250 – 1260 g. Dominira profil. horske pregrade. Katedrala u Strasbourgu. na horskoj pregradi. odraz mršavosti i splasnulosti. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. Figura postaje šupljikava i apstraktna. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. statua u drvetu. godine u doba «Međunarodnog stila». 1215 – 1220 g. Blagovesti i Poseta. katedrala u Naumburgu. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. Portal južnog transepta. škrinje. Gotički realizam je realizam «osobitog». Dela: Portal kartuzijanskog manastira. usresređen na pojedinosti. kod Dijona. katedrala u Naumburgu. Stubovi su totalno potisnuti. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. Osa tela je slobodna. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. 1230 – 1250. Statue u nišama. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. Figura je živa. Claus Sluter.

koji potiče iz romanike. Giovanni Pisano Madona. Boje: rubin crvena. traži se trodimenzionalna predstava. puno je nijansi. ni senke. kojeg su Italijani zvali «grčki manir». krstionica Piza. Bio je Giottov učitelj.) Vodio je firentinsku slikarsku školu. 1315 g. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture).. 1259. nijanse plave. Veoma je temeljna apsorpcija vizantijske tradicije. mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha severno od Alpa. katedrala Piza. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče. U XV veku propada vitraž. Orivieto. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi. jarko zelena i oker. Poseduje snažan stil. velika slika na drvetu. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. ne kao radnu površinu. Konjanička statua Cana Grande della Scala. katedrala Prato. Kompozicija je apstraktna i monumentalna.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. te jak osećaj za plastičnost i patetičnost. čak i do 300. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. Nasprot zidnom slikarstvu. sa malim minijaturama u obojenom staklu.. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira. Jedino fini detalji su naknadno slikani. Figure su veće. 1280 – 1290 g. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. mermerna statua.. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. San Domenico. koji su se zadržali u italijanskom slikarstvu. okvir ne gospodari kompozicijom. 1282 g. Predstavnici: CENNI DI PEPPI – CIMABUE (delovao 1272 – 1302 g. za razliku od Italije. pre 1284 g. Slikarstvo na drvetu. 1302 – 1310 g. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva.. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa vizantijskom tradicijom..) i preovlađuje do 1300 godine. Dela: Madona na prestolu. gotički uticaj se proširuje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata javlja se novi revolucionarni stil. 1265 – 1268 g. Ponekad koristi «grčki manir». 1330 g. preplavljuje novi talas vizantijskog stila. se javlja ubrzo posle Četvrtog krstaškog rata (1202 – 1204 g. tzv «Međunarodnog stila». Umetnik je sastavljao nacrt. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. olovne trake čine crtež. Dakle. Već od 1250g. ITALIJA Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralačke energije u slikarstvu. manje su kompozicije. nema nijansi. Romaničke elemente. bez kasnovizantijske linearnosti. 1300 g. Kompozicija je velika. Od 1200 – 1250 g. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla. kolorit sveden. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. gore je završena na zabat Raspeće Hristovo. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. nadgrobni spomenik. reljefnije. je «zlatno doba bojenog stakla».-1260 g.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. propovedaonica u katedrali u Sieni. na mermernoj predikaonici. doslikavaju se elementi. Prozor čuva dvodimenzionalnost.. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike.. utančanog i prefinjenog ukusa. Dela: Mermerna predikaonica. Ovaj novovizantijski stil. rade se velike jednobojne sive površine stakla. Više je figura. 27 Jandrić Jovan .

Dela mu izgledaju životno. Firenca DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 – 1318 g...) On je osnivač i najslavniji predstavnik Sienske škole. U Ducciovim rukama «grčki manir» nije više tako ukočen.Istorija umetnosti Srednji vek GIOTTO DI BONDONE (1267 – 1337 g. sinopija. 1325 – 1350 g. srednja ploča oltara Maesta. slika na drvetu. 1309 g. Želja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom. Siena.. Inovator je. Padova Madona na prestolu. uz veličanstvenu upotrebu boje. Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. 1342 g. galerija Uffizi. Za njega ja 1440 g. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. 1305 – 1306 g.. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. 1340 g. krute uglaste draperije su talasaste i meke. Dela: Prestolje mudrosti. Dela: Oplakivanje Hrista. freska.. 1334 godina je prekretnica. a ne posmatrači u delu. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa... tj. Od početka je bio veoma blizak «grčkom maniru». sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. freska. Kompozicija mu je savršeno usklađena sa emocionalnom sadržinom slike. Oblicima daje snažnu trodimenzionalnost. elegantno oblikovanje i živahno pripovedanje. arhitektura su svedeni na minimum. Siena. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u arhitektonski okvir. Đoto je postavljen na čelo radionice pri katedrali u Firenci. slika na drvetu. freska. On je siensko slikarstvo preveo sa vizantijske na gotičku tradiciju. slika na drvetu. da on ne bude iza njih već da ih sadrži. Predio. Dela: Madona na prestolu. Piza. Pietro L: Dobra i zla uprava. 1315 g. 1338 – 1340 g. Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera. 1309 g. sa ograničenom skalom i intenzitetom boja naglašavaju Đotvu jednostavnost. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog preveo na latinski. On je začetnik «ere slikarstva». Fresco tehnika. kapela Arena. Dela: Rođenje Bogorodice. muzej katedrale. a figure su nežno zaobljene. Njegovo delo je snažno i on čini da smo mi učesnici.. bio je prvenstveno zidni slikar. Tradicionalnu šemu u pogledu prostora i narativih detalj Đoto je podvrgao korenitom uprošćavanju. 28 Jandrić Jovan . PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. Ambrogio L. 1325 – 1350 g.. Piza. triptih. Camposanto Trijumf smrti. senčenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator. 1365 g. sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. Dučovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost. jer je upotrebio novu vrstu slikarskog prostora. Zadržao je gotički element – međusobno opštenje figura pogledom. freska Put do Golgote.) Bio je Cimabueov učenik u Firenci.

Dela: Rođenje Hristovo. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. basna. svetlost gospodari celom slikom. Les tres riches heures du Duc de Berry. slika na drvetu 29 Jandrić Jovan . JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti. šala. 1413 – 1416 godine.. 1400 g. 1325 – 1328 g. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila».Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. liči na kuću za lutke. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar. Minijatura Januar. rađeno u Parizu. 1394 – 1399 g. tema je sejanje ozimog žita. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. jako senčenje Poklonjenje mudraca. groteska. slika na drvetu. Sadrže niz motiva: fantazija.. vlada «međunaraodni stil». slika na drvetu. naivan arhitektonski prostor. ona je nezavisan činoic. prikaz gotičkog Louvrea.

dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). Umetnik poseduje veliku individualnost. ulje postaje osnovni medijum slikanja. «prerušeni simbolizam». individualni oblik i veličinu. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje.tanke providne premaze. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva». omogućava tzv. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. povezanost i potpunost. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine 3. lični stil i izraz. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. Renesansa se deli na: 1. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. Posle njih. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). književnost i čuda antičkog sveta. 1425 – 1428 g. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. on im je polazna tačka. već da se dostignu i prevaziđu. «glazuru» . Zato on koristi tzv. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. istražuje se pokret i perspektiva. omogućuje baršunasto tamne prelaze. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti . triptih. stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. Petrarka – italijanski pesnik i humanista. 2. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina. materijal. u poznoj gotici to je tehnika ulja. 30 Jandrić Jovan . stabilnost.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. Obnavlja se zanimanje za jezik. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. On je podražavao istinu i potpunu istinu. Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. Dela: Oltar Merode. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela.početak XV veka ( 1495 godina). boju. mišolovka i dr. Svest o renesansi se rodila u Italiji. Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. fakturu površine. istovremeno u Firenci i Holandiji.). slika na drvetu. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. Homo universale je umetnik renesanse. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća. RANA RENESANSA – kraj XIV . U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. 1330 g. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom.. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik.

Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Dela: Anđeo koji lebdi. Lorenz. pa čak i čudno poetske lepote. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). Optički efekat. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno. 1432 g. portret na drvetu. slika na drvetu. prikazan optički izgled vode. Dela: Vrt uživanja. slika na drvetu. to je najraniji «portret» pejsaža. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari.Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja.. Dela: Francesco d'Este. umro je kao fratar. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja.. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. Dela: Petrov ribolov. Dela: Portinarijev oltar. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti.. 1444 g. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. Likovi su blagi i uproščeni. slika na drvetu. Čovek u crvenom turbanu. važi i za njegove portrete. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu». Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije.. Meka. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena. Uči od prethodne dvojice slikara. Nurnberg. Dela: Rođenje Hristovo. poliptih. 1455 g. slika na drvetu. ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. 1420 – 1425 g. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja.. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. tragično je završio. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. parohijska crkva St. Dela: Ganski oltar. 1470 g. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. slika na drvetu. jasna svetlost razblažuje ivice senke. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. 1490 g. nego spoljašnji vid događaja. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. Snažna realnost teme. Wolfgang... 1435 g.slika na drvetu. slika na drvetu. Takođe pozadina se stapa sa nebom. drveni oltar. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. Tako je bilo do 1500 godine.1434 g. slika na drvetu. crkva St. pa je postala uzor mnogim umetnicima. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. CONRAD WITZ Iz Basela je. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. Skidanje sa krsta. 1471 – 1481 g. Kod njih nenaglašava neke crte. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova.. Nesrećni genije. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela. 1433 g. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. 1500 g.. triptih. a ističe druge da bi naglasio karakter. Michael Pacher 31 Jandrić Jovan . Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. 1476 g. Austria. poliptih.. 1518 g.

Prvi graveri su bili zlatari. vazdušaste efekte. Porta della Mandorla 32 Jandrić Jovan . Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. položaju. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići. Čine kombinaciju slike i teksta. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. u društvu naučnika i pesnika. Može se pratiti individualni stil. Gravure oko 1430. 1420 g. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. godine su modelovane finim šrafiranim linijama. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. crkva Or San Michele. 1480 – 1490. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. 1450 god. kao perom. Dela: Četiri sveca. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. 1435 g. Antonija (1480 – 1490. Primetan je uticaj i romanike i gotike. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». kopoziciji. obrazovan.. Umetnik više nije zanatlija kao do tad.. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. gravura. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. intimne atmosfere i spontani. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. Obnavlja se antički duh. reljef. ćudljivog osobenjaka. mermer.. već je čovek mislilac. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije. reljef. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. 1410 – 1414 g. detalju. gotovo da su skice. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. su se pojavila metalna slova. Dela: Sveta Bogorodica. godine.. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. polazi se od prirode i proučava se anatomija. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca. Antički primeri direktno utiču na renesansu.Firenca Uspenje Bogorodice. pozlaćena bronza. Ona dopušta meke. Što se tiče klasične nagote.Istorija umetnosti Srednji vek GRAFIČKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. godine).

plastične i prirodno stoje u prostoru. slikari su oslobođeni kanona.Firenca Prorok (Zuccone). freska. 1430 – 1432 g. Osnova je promatranje čoveka. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. koristi na linearnu perspektivu David. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. Učio je kod Ghibertija. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. konjanička statua.. trodimenzionalni. Prostor je predstavljen što vernije. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. stabilne. freska.. zvonik firentinske katedrale. ne idealizuje ih toliko. Siena. crkva Sta Maria Novella. perspektiva je nedisciplinovana. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti.) Likovi su mu masivni. Pronašao je sistem linearne perspektive. a likovi su realistični i brutalni. crkva Or San Michele. 1423 – 1425 g. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom.. Bio je freskista.. 1437 g. 1415 – 1417 g. Dela: Blagovesti. mermerna statua.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. Marko. likovi su odeveni aktovi. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta.. mermer.. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. manastir Sv. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE . Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. čija draperija pada kao prava tkanina. Posle 1430g. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. 1426 g. 1445 – 1450 g.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. S. Giovanni. Firenca 33 Jandrić Jovan . U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. 1440 – 1450 g. a ne imitiranje. Marko.) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. boje i perspektive. sve više se ističu portreti.. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. mermerna statua.. Naglašava se psihologija likova. forma se deformiše linijom i jakom konturom. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Figure su mu masivnije. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. istražuje pokret. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Dela: Sv. Firenca Poreski novčić. Preuzima oblike iz prirode. Dela: Madona na prestolu... TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. Donatello je govorio statui: «Govori. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Njegova dela su monumentalne veličine. 1425 g. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. boja je sekundarni element... prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. 1411 – 1413 g. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g. Rešio je većinu problema u vajarstvu. kapela Brancacci. 1427 g. Jovanom. Služi se kontrastima svetlosti i senke. 1425 g.Firenca. freska. 1427 g. crkva Or San Michele. Đorđe. Firenza Izgnjanje iz raja. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. freska. reljef na ploči od pozlaćene bronze.. bronzana statua. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu.

1460g. Dok je slikao glavu. prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g. kao u pozorištu.. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: - Oplakivanje Hrista. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam.. Dela: - Anđeli koji pevaju. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: - Tajna večera. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. Dela: - Grobnica Leonarda Brunija. kupe.. Oko 1450 g. 1485 – 1490 g. Palata Vechio. 1450 – 1457 g. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. 1456 g. katedrala Firenca Madona sa anđelima. Firenca David. freska.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. kocke.. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. ANTONIO ROSSELLINO Dela: - Portretna bista Giovanni Cellinija. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. freska. slika na drvetu. bronzana statuetea. reljef. dolazi u Firencu. mermer. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama. terakota. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj.. Dela: - Otkrivanje Časnog Krsta. arhitektonske oblike i ljudsku figuru. 1476 g. 1465 – 1470 g. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. 1445 – 1450 g. gravura. Kolorit je integralni deo dela. Likovi opšte među sobom.. 1470 g. Dela: - Madona sa detetom i svecima. geometriju urbinskog dvora.. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g. 1460 g. Dela: - Herkul i Antej.. 1445 g.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska.Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g.. crkva San Fracesco. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. Firenca. bronza. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana.. cilindra i piramide.. dok su slobodne statue potpuno retke. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Firenza 34 Jandrić Jovan . dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. 1435 g. spoj pokreta i emocija. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. 1445 – 1450 g. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni. slika na koži. ali ne i da im priđemo. komemorativni. Firenca. iz Venecije dolazi u Firenzu. Oseća se Donatelov uticaj.) 1436 g. Spaja Masacciovu plastičnost.. Dela: - Putto sa delfinima.

Putti) – naga deca sa krilima. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi. bronza. 1483 – 1488 g..Istorija umetnosti Srednji vek - Konjanička statua Colleonija. Venecija Putto (mn. 35 Jandrić Jovan . zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način.

senčenje je ravnomerno. 1455 g. Sv. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. naročito ženskog. a bio je hrišćanin. freska.. jasno konstruisanu formu. ispaštanju i kajanju. Dela: - Madona sa svecima. Nema jakog kontrasta. Zaccaria. proučavao je mehaniku. Oni predstavljaju vrhunac. Padova.) Bio je firentinski slikar. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. anatomiju i dr. PIETRO PERUGINO Dela: - Predaja ključeva. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). Giorgione. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. 1471 – 1474 g. Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse.Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. slika na drvetu. jasnoća prostora. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu. crkva S. Figure mu «lebde». slika na drvetu. Dela: - Sv. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. 1473 g..).. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova. 1505 g. 1480 g. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. Bolesno osećajan umetnik. srušena 1944 g. zanet paganskom lepotom. Jakova vode na pogubljenje. Sikstinska kapela Vatikan. a više za vizuelni efekat.) Bio je Verrocchijev učenik. Koristi žablju perspektivu. čvrsto nacrtanu. Dela: - Rođenje Venere. fizičar. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika.. 1482 g.. Venice. su proširili neoplatonisti. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo. statična i simetrična. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje. Simetričnost postiže rasporedom masa. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. 1455 – 1460 g. Boje su mu jednostavne.. freska. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo. 1480 g. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Oculus. slika na platnu.matematičar. vajarstvo i slikarstrvo).. Radio je freske. Rafaelo. Voli patos. Boje su hladne. arhitekta. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. botaniku. Bramante. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. Sebastian. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. freska. Camera degli Sposi. Njegove figure. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. Galerija Ufizzi. Mikelanđelo. veliki prizor. čak i kad stoje. tvrdu. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja. Beleži svaki detalj. Vera u božansko poreklo genija.oni utiču na osećanja posmatrača. Bio je mladi genije. sa 36 Jandrić Jovan . Platonovo shvatanje genija. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. klasičnu fazu renesansne umetnosti.. Mantova. kapela Oretari. sklon misticizmu.

precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Grobnica Giuliana Medicija. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. nažalost bio je ciničan i nesrećan. Vatikan. freska. Paris.. usavršeni sfumato Tajna večera.. arhitekta.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. Bio je tip svetskog čoveka. mistici. skulptura. Delfska Sibila (proročica). Firenca. 1510 g. 1534 – 1541 g. Napušta je. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. «terribilita» . Milano Poklonjenje Mudraca. izolovan od sveta. Dela: - Monaliza. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. Stvorio je sopstveni tip lepote.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). a forma joj je podređena.. Stalno se vraćao svojim delima. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. Antiku je voleo. Lorenzo.. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Sikstinska kapela. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos.) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. 1503 – 1505 g. slika više liči na poetsku viziju. freska. radio je dugo i isporo. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. slikar. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku. Dela: - David. 1508 – 1512 g. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. Slikao je verske teme. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. 1513 – 1515 g. Louvre. Rim Mojsije. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. radnja u mirovanju Rob na umoru. mermerna statua. a nije bio vernik. nego na običnu sliku stvarnosti. najranija monumentalna statua visoke renesanse. On je glavni slikar visoke renesanse. Takođe je bio genije. 1508 – 1512 g. asketizmu. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. Sta Maria delle Grazie. Njegove skulpture odišu napetošću. slika na drvetu. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze.. mudrost i bol. 1513 – 1516 g. Firenza Bogorodica u Pećini. aki je nije podražavao. 1495 – 1498 g. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica).. jer je bio aristotelovac. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih. fizičku snagu. 1545 g. U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. crtež perom. Figure su obavijene senkama i polusenkama. 1465 g. 1481 – 1482 g. Zbog ovakvog načina prikazivanja. sabijena energija. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom. Firenza Campidoglio. mermer. a vajarski solidna. a ne iluzionistiške predstave.Istorija umetnosti Srednji vek 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu. Vatikan Začetak u materici. 1546 – 1564 g. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g.. 1509 – 1510 g.. o o - Strašni Sud. Bio je sjajan crtač. Vezao se za klasičnu antiku V veka. slika na drvetu. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»». Oseća se psihološka akcija. pesnik. Portretista i slikar 37 Jandrić Jovan . 1501 – 1504 g. S.. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. možda nepravično. Teži da iskaže čovekove strasti. Izrazita stvaralačka snaga. Petra. slikarski bogata. mermer. Rim: o Stvaranje Adama.. koje ih utapaju uprostor.. Bio je oprezan kao slikar.

1057 – 1510 g. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. duboki tamni tonovi. Dva najpoznatija dela: - Oluja. harmonično uravnoteženo telo i duh. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea. Intenzivna svetlost i faktura. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. Louvre. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: o «Atinska škola».. živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera. GIORGIONE (1477 – 1510 g.. nego u Firenci i Rimu. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. «Tajanstveni» Giorgione . kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse.. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan . Koristi istu paletu boja kao i Bellini. 1505 g. Pojedinačni potezi četkice. 1505 – 1506 g. akcija i emocija. erotska alegorija Tri filozofa. oličenje klasičnog duha visoke renesanse. 1520. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista.Istorija umetnosti Srednji vek Bogorodice. Venecija Pavle III sa unucima. tako da ni jedna ne smeta drugoj. 1510 – 1511 g. suparništvo sa Tizianom. platno. Galerija Akademije Venecija. g. 1513 g.) Najveći venecijanski slikar XVI veka. Mikelanđelu duguje za izražajnost. slika na platnu. g. remek-delo... pretpostavlja se da je bio Jevrej. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji.. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje. već bićima od krvi i mesa. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. Dela: - Madona del Granduca. g. Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. Villa Farensina. crkva Frari.. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek. freska. nego na perspektivne vidike.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. freska. 1526. Rim. sjajno postavljena arhitektonska pozornica. Beč. g. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro. Razlozi su brojni: prerana smrt. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. 1546. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. koji nije nastanjen živim statuama. 1570. Bio je pod presudnim Giorgionea.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. slika na drvetu. freska. služeći se samo bojom i svetlošću.. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. spiralni i dinamični pokreti figura - VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. Dela: - Čovek sa rukavicom. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave.. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi.

Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. u kom je vera bila zamenjena sumnjom. a sigurnost isčekivanjem. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja. ukazuje na unutrašnju zebnju. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Galerija Uffizi. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g. Maniera (ital. Ubrzo zatim je postao međunarodni. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. dvosmisleno. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno.. San Michel. Dela: - Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma. svetlost nema izvor i svojstva. smelim perspektivnim skraćenjima. slika na drvetu Madona dugog vrata. slika na drvetu. ćudljivi vizionarski stil. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. 1528 g. Uznemirenost jednog sveta u previranju.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. Tanki izduženi oblici.=stil). «izveštačeni».) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. JACOPO ROBUSTI . Manirizam se najpre razvio u Italiji. vitke. kroz dosetku i iluziju. glavne su odlike ovog stila. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću.. 1526 g. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja.. Dela: - Skidanje sa krsta. Itali Studija mlade devojke. 1524 g. slika na drvetu. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. Dela: - Maijin pohod Elizabeti. 1535 g. Slike su subjektivne. 1550 g. koji iz 39 Jandrić Jovan . Žestokim kontrastima tamno-svetlo.TINTORETTO (1518 – 1594 g. duboko uznemirujući. Galerija Uffizi. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. izduženim figurama. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. Ovaj stil je dao sjajne potrete. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Pokazuje isto tako čudne osobine. kao posebna vrsta ljudi. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. Dela: - Autoportret. Čudesno osećajni crteži. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija. Figure su visoke. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu.izobličeno. izduženih udova.. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela. Antiklasični..Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. 1521 g. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj..

Umetnici. Dela: - Slanik Fransoa I. 1605 g. Dela: - Sahrana grofa Orgaza. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. Scuola di San Rocco. boju. Toledo. Krajnje subjektivno koristi liniju. svetlost.Istorija umetnosti Srednji vek prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Dela: - Uspenje Bogorodice.) Bio je fenomenalno obdaren slikar.) Najklasičniji umetnik svoga vremena.. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. Bio je firentinski zlatar i vajar. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje.. platno. 1586 g. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. 1525 g. Venice. - Sv. Punoća. ide u Rim. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. 1532g.. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti. Scuola di San Rocco. dolazi sa Krita u Veneciju. Dela: - Hristos pred Pilatom. Mateja.) Najveći maniristički slikar. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. 1575 – 1577 g. crkva S. a 1576 g. 1535 g. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. Santo Tome. platno. 1592 – 1594. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. Giorgio Maggiore. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO 40 Jandrić Jovan . Grozničava. Pustolov. freska. freska. Venice Tajna večera.. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. zlato i emajl. to je bila karakteristika i pozne gotike. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. 1573 g. platno. Venice Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Dela: - Hristos u Levijevoj kući. 1567 g. 1539 – 1543 g. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g. Tek od 1600 g. remek-delo iluzionističke perspektive.. nerealna svetlost. 1566 – 1567. Mikelanđela i Rafaela.. izvestan broj. kupola katedrale u Parmi. Dela. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. Oseća se uticaj Parmigianina.. slika na platnu. 1570 g. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. Podučava se Ticijanom i Tintoretom.

Istorija umetnosti Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:

Srednji vek

-

Dekoracija u štuku, Fontainbleau, 1541 – 1545 g.

FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.

41

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 – 1608 g. Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana, što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:

-

Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

42

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristički. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji. NEMAČKA Zavičaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Grunewaldovi oblici su meki, elastični i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. Dela:

-

Izenhajmski oltar, 1510 – 1515 g., slika na drvetu, najznačajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice o Raspeće sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i večnosti, realnosti i simbolizam o Blagovesti o Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) o Vaskrsenje

ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomućenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.

-

Italijanske planine, 1495 g., akvarel Četiri jahača Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetu Adam i Eva, 1504 g., gravura Vitez, Smrt i Đavo, 1513 g., gravura Četiri Apostola, 1523 – 1526 g., slika na drvetu

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. «Ekspresionistički manirizam». Dela:

-

Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu Rapeće, 1503 g., slika na drvetu

ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g.)

43

Jandrić Jovan

Dela: 44 Jandrić Jovan . Perspektiva je smela. 1586 g. brižljivo urađene detalje. Predstavnik je “linearnog stila”. bitniji je pejsaž HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g. Dela: - Mladić među ružama. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika.. Poznat je i kao portretista. Nikada nije radio za crkvu. Dela: - Seljačka svadba. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž.. “portable portreti”. 1565 g. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. usled teške istorijske političko-verske krize.. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku.. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. portret na drvetu Henri VIII.) Iz Augsberga. slika na drvetu Slepac vodi slepca.. U doba 1550 – 1600 g.Istorija umetnosti Srednji vek Bio je bavarski slikar. 1540g. razvoj repertoara tema koje će dopuniti. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela. u Rim. Dela: - Erazmo Roterdamski.. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: 1. ptičija perspektiva. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. slika na drvetu. Oni su bogati i neplastični.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. Slikao je pejsaže i žanr-scene. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. 1529 g. Dela: - Mesarnica. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. a oživljeni su u XV veku. Koristi monoton kolorit. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. Dela: - Bitka kod Isa. slika na drvetu Povratak lovaca. 1588 g. portret na drvetu. 1551 g. kao i Direr. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. To su tzv. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. No je bio visoko obrazovan. mrtva priroda. Oni su izmišljeni još u antici. Rado je reljefe u Luvru. 1565 g. i minimum oblikovanja i senki. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji...) Jedini je genije među holandskim slikarima. 1523 g. nadareni pejsažista.

Denis. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II). Najznačajniji je vajar XVI veka. 1563 – 1570 g. ubrzo razvija sopstveni jezik.. Dela: - Grobnica Henrija II.Istorija umetnosti Srednji vek - Reljefi sa česme Nevinih.. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . 1548 1549 g. St. patos i lepota koji traju i u smrti 45 Jandrić Jovan . Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g.

skulpture su jakih i izvijenih pokreta. a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. a naručilac je bila katolička crkva.) 1593 g.nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) 2. u Holandiji. a ne kao pojedinost . pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti . tako da one postaju nove vrednosti: . a senka je tamna i teška. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. žanrscene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma. bol. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. građanskoj i protestantskoj. Takvim smerovima prostor se produbljuje. dolazi u Rim.Rimska (Karavađo) – realistični pristup . mržnja. netaknute teološkim dogmama. umetnost.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. a grimasa ide do neukusa. balkoni. bez radikalnog prevrata. oltari.dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. u Francuskoj.pojačava se izraz lica. Iako je . Zanima ga stvarnost tela.prepliću se arhitektura. Bio je beskompromisan revolucionarni realista.sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. ako je nešto naglašeno osvetljava se . Postoje dve velike škole: . karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. Pojačava se gestikulacija . Predstavnik je rimske škole. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž.simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike . Najčešće se radi u štuku. tako da delo ostavlja utisak kao celina . zapadnoevropski stil. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta 3. Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . patetičan. u Italiji. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: 1. dramatičan je. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost . bronzi. masa i zapremina. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. prizor teži da nastavi i izvan nje . uglavnom. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. raznobojnom mermeru. stepeništa i nameštaj.Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. a presecanjem oblika okvira slike.pojačava se odnos svetlo-tamno. veliki evropski stil. 46 Jandrić Jovan . BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse. mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . mrtva priroda.

a u obradi se često mešaju glatke. 1604 g.. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. koje najbolje obrađuje. iskrivljenost tela. Dela: Pozivanje Sv. Rim BAROK U NEMAČKOJ 47 Jandrić Jovan . Galerija Borghese. svila. Petra. Bio je vajar i arhitekta. Rim..) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. Cerasijeva kapelica. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. bronza. Predstavnik je Bolonjske škole. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. ne samo fizičku grtađu.Istorija umetnosti Srednji vek Radi u novom obliku svetlo-tamnog. detalj stropne freske Vila Ludovisi. pozlaćena bronza. dramatične kopozicije i velikih emocija. stil podrumskog osvetljenja. Dela: David. aktivna povezanost sa prostorom Apolon i Dafne.. Rim Raspeće Sv. vrhunska obrada. Rim. kretanje. Petra. Petra u Rimu. 1597 – 1601 g. Dela: Aurora. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. a komponuje po takonu dijagonaliteta. suprotno renesansi. on nema savremenih odela. Petra. kao i Rafaelo i Venecijanci. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. To je tzv. Na njegovim freskama. mermer Presto Sv. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana.. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g. Figure gusto grupiše. dolazi u Rim. ali mu je tehničko umeće omogućilo da modeluje kao u vosku. stvara antimaniristički stil. kao i talijanskih majstora XVI veka. nego revolucionar. 1595 g. mermerna statua Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. na tavanicama. Beg u Egipat. apsida crkve Sv. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese. izražajno lice. mermerna statua.. likovi su manje važni.. jakih kontrasta.. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. pejsaž «civilizovan». Santa Maria del Popolo. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu. kopozicijsko rešenje. 1597 – 1601 g. 1645 – 1652 g. Luigi dei Francesci. spoj arhutekture i skulpture Zanos Sv. Potpuno izbacuje pozadinu. Na njega utiče Mikelanđelo. 1621 – 1623 g. 1600 – 1601 g. sjaj u očima i dr. U mermer je uspevao da prenese. materijalnost kose i puti. Radio je u mermeru. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. 1622 – 1625 g. Mateje. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. crkva S.. raznobojni mermer.. pretvarajući je u tamnu masu. 1623 g. 1657 – 1666 g.. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. već i duševno stanje uhvaćeno u jednom trenutku. Tereze.) Bio je više reformator. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. tamno. U njegovim skulpturama su obuhvaćeni svi barokni elementi vajarstva: dinamične poze. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. 1624 – 1633 g. mermer i gipsani malter. vuna. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope. snažan utisak.Rim. mračno. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g. Karavađizam je tamno slikarstvo.

a prirodu uzima veoma površno. ljupkosti i dopadljivosti poteza. francuska kraljica iskrcava se u Marselju.. uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji su dolazili tu da rade. žanr-scene. Figure su uvek u punoj svetlosti. Koristi paletu ružičaste. Glavni poručilac je katolička crkva. 1612 – 1614. Uglavnom radi portrete. Njegovi pejsaži nisu dopuna slici. slika na drvetu. Torino 48 Jandrić Jovan . Radio je brzo. religiozne teme). pejsaži. bilo po dijagonalama ili složenim elipsama. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno. već samostalna ostvarenja. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva – realistična otmenost i psiholočka dubina.a 1632 g. Dela: Portret princa Thomasa Savojskog na konju. Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savršenstvo koje je i do danas nedostižno.. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo. katedrala u Antwerpenu Maria del Medici. forma je teška i masivna. triptih. Narodna galerija London Otmica Ganimedova. to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. slika na platnu. prve sa najudaljenijim. Radio je kompozicije koje posmatra odozdo – ponižavanje posmatrača. Sve je crtao uopšteno. 1634 g. crpi elemente lepote. Tintoretija i ostale venecijance. 1632 – 1634 g. Dela: Podizanje krsta. živeo je veoma raskošno. Po povratku postaje dvorski slikar. slkia na drvetu. iz obilja prekipelog mesa . Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita. portreti i crteži. 1622 – 1623 g. 1613 g. U Flandriji se razvija pod uticajem Španije. Razvija se pod uticajem protivreformacije. oker i plave boje. ne posvećujući posebnu pažnju ni jednom liku.. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. tamo proučava Tiziana. katedrala u Antwerpenu Pauzija i Glikera (Pastoralna idila). Radio je širokim potezima kista koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu.. Radio je ženski akt.) Prvo je učio u Antwerpenu. te u Italiji od 1600 – 1608 g.. iz gojaznosti. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije. ono što ljudsko telo šini deformnim . Muzej Prado..) Bio je Rubensov pomoćnik. Madrid Pejsaž sa zamkom Steen. slika na drvetu Vrt ljubavi. Flandrija je bila pod Španskom vlašću. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. PIETER PAUL RUBENS (1577 – 1640 g. u jedinstvene cekine. iz kajiševa slanine.Istorija umetnosti Srednji vek U Nemačkoj i Austriji barok je uvezen stil. ogromne slike. ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g. Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. jer ga zanima samo bolik. Skidanje sa krsta. Ovim širokim mrljama svetlosti i boje dinamično povezuje prostorne planove i oblike. Galerija Sabauda. Uz Velaskeza. pomoćnici su ih pravili velikim. 1636 g. graciozne i elegantne. pokazuje na freskama u Wurtzburgu. 1637 – 1638 g. pa su i njegove figure veoma tanane. Teme su mu: mitološke. složena kompozicija. Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da.a on ih je posle samo dovršavao i potpisivao. ANTONIE VAN DYCK (1599 – 1641 g. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. Porudžbine je skicirao na malom formatu. a stopala i ruke predstavlja tanano. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. slavan i tražen. BAROK U FLANDRIJI Barok veoma brzo postaje međunarodni stil. Senka je tu samo da istakne svetlost. On ulepšava figuru: smanjuje glavu. 1609 – 1610 g. Van Dyck je bio nežne prirode.

prikaz vladara u neusiljenoj i ležernoj. Paris. ali svečanoj pozi. Louvre. kao i sve Dyckove životinje 49 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti - Srednji vek Portret Charlesa I u lovu. Konj je nervozan.

ali potpuno različito od italijana i baroka (naglašene su razlike između svetlog i tamnog). 1627 g.Suknari. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora.. protestanizam je bio državna vera. ona zrači iz samih boja. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama. Pastozna faktura. Bio je slikar. i ono stoji po strani od baroknog stila čitave katoličke Evrope. čas u tankim. Kompozicija je smirena. Slikajući model. koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili. Svetlost obasjava lica. grupne portrete. On fenomenalno gradira svetlost. Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoličke crkve. ispupčenim. svetlost je difuzna. slika na platnu. prozirnim namazima. crtač i bakropisac. On je preteča impresionizma. dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije».. Prostor je skoro uvek mračan.) Bio je najveći genije holandske umetnosti. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK U HOLANDIJI Nasuprot Flandriji. meka je i prozaična i osvetljeni deo je blaži – meka svetlost. Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. 50 Jandrić Jovan . dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . Radio je mitološke teme. Delft i dr. 1650 g. žanr-scene. II etapa . Muzej Fransa Halsa. Hals nije isticao njegove stalne osobine. Ličnosti ne miruju. a najčešće građanstvo – privatni kolekcionari.I generacija je mirnija (i u korišćenju boja) . već realnost trenutnog izraza. slike su male. U holandskom baroku ne neguju se verske teme. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomažu crkva i država. Prostor je neutralan. zato senka ima više svetla. Amsterdam. ali su njeni članovi bili značajni po tome što su karavađizam preneli drugim holandskim majstorima. pejsaž. Državni muzej Amsterdam Malle Babbe. Utrecht. kao i domovi građana. Bio je portretista. On je «slikar osmeha». Tematike su: grupni portret (obično grupa ljudi iz struke). a prenose ga i slikari Utrechtske škole.. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa . Tizianov način boja.Čas anatomije. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. pogotovo posle 1600 g. Pokrovitelji su bili ponekad opštinse građanske vlasti i građanske institucije.. koja nije dala velike umetnike. čini da njegove slike deluju neposredno. nego su uvek u nekoj akciji. i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa. Neguju se efekti svetlo-tamnog. čiji je pigment nanosio čas u debelim. koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova. Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena. enterijer.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. brzi potezi kista. III etpa . tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g.Noćna straža. sređena. gde je sva umetnost zračila iz Antwerpena. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. Dela: Veseli pijanica.II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost.karavađovski uticaj. Slikarstvo je građansko. interesovanje za trenutno. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. u Holandiji je u XVII veku postojao veći broj umetničkih škola: Haarlem. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. 1664 g. Postoje dve generacije slikara: . Leyden. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. umerena i jednostavna. verske teme – veoma retko i portret.

slika na drvetu. 1632 g. Tulpa. ali ne i slikare. II etapa – 1631 g. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g. Mauritshuis. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. 1656 g. bestidno prerušen. Louvre. Umro je siromašan i nepriznat... tj. Rijkmuseum. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. Pariz PEJSAŽISTI «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. daje dublji smisao svetlotamnom. sviranja ili stavljanja ogrlice... 1636 g. kako ona ističe oblike. Muzej Ermitraž. gravura Poljak na konju. Amsterdam Povratak bludnog sina.. 1666 g.. Haag Oslepljivanje Samsona. kolekcija baronice Bentinck.1626 g. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. Izraz je ličniji.. čitanja pisma. kontrast različitih faktura predmeta. Jan van Goyen. vodopadi . slika na platnu. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. zbirka Frick. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. III etapa – posle 1650 g. Mauritshuis.. 1660 – 1663 g. 1665 g. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. 1656 g. Paris Čipkarica. Hag Pismo. slika na platnu. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. Institut Staedel. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja. Dela: Devojka sa turbanom. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. Državni muzej Amsterdam Astronom.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. Naročito ispituje svetlost. Pariz Čas anatomije dr. duboko realistične i jako osvetljene. 1642 g. Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. najčešće žene. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne.. 1668 g.. autorovo prisustvo se ne oseća. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. NY Jakov blagosilja Josifove sinove. teatralan i dramatičan. Frakkfurt Noćna straža. 1636g. Španja je dala velike svetitelje i književnike.) su malih dimenzija. krave. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva.. peščane morske obale. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom.Istorija umetnosti Srednji vek I etapa – je eksperimentalan stil. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. Muzej Luvr. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek. Stvara dramatične dubine u slici. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom. Amsterdam Hristos propoveda. 1652 g. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka.. 1625 – 1631 g. ne teži se ostavljanju utiska. Njegove najranije slike (Lajdensko doba.. 1669 – 1670 g. Jacob van Ruisdael. sipanja mleka.. ulje na platnu. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. izvanredne svetlosti. u 51 Jandrić Jovan . Rade se: ravnice. dolazi u Amsterdam . Državni muzej. razvija stil visokog baroka. 1655 g. Predstavnici: Paulus Poter.. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. vetrenjače.

Sva oko nje. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. Od 1643 – 1661 g. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama.. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus.Istorija umetnosti Srednji vek kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g. Od 1660 – 1685g. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana. Telo Sv. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice. upoznaje Rubensa. pa i pejsaž.. nego u Halsa. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 – 1642 g. London Pijanci (Bakhov trijumf). Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. uvek je radio po modelu. ne idealizuje ih. Muzej Wellington. 1628 g. 1657 g. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. Oni umetnost i 52 Jandrić Jovan . što kasnije koriste impresionisti. Prado. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: . je vladao Luj XIV.. lišena težnje za ulepšavanjem.. Svojim delima ne daje lične ispovesti. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. se zapostavlja. do 1622 g. Dela: Sv. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. Prado. nego metafizičke tajne svetlosti. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. Bonaventure. Madrid Vulkanova kovačnica. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti. heroizmom i idealizovanjem. 1624 g. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. monumentalnih dekorativnih slika. freski i kupola. u njemu nema mašte. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. i . Madrid. Louvre. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan). sa nežnim prozračnim glazurama. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju.. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. 1656 g. vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. ulje na platnu. koje ističu impast najosvetljenijh površina. On je portretista. Ono je ograničeno na posmatranje. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. nema mitoloških šizea. Inače. Slikarstvo je realistično. 1630 g.u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. 3) nije bilo kontrareformacije. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. Glavni motiv je ljudska figura. 1628 – 1629 g. Likovi su realni. Dela: Vodonaša iz Sevilje. gubi se pejsaž. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Seraphion. nema građanskih i familijarnih tema. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje. 1629 g. Muzej Prado. remek-delo.) Slikao je mrtvu prirodu. 1619 g...u Madridu – od 1622 – 1623 g. To je za njih Stil Luja XIV. Prado. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. za razliku od Italijana koji neguju fresku. barokni stil se javlja kao veoma jak. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. trudi se da bude nepristrasan.

Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. 1642 g. Forma je geometrijski pročišćena. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. telo svodi na detalje lopte. takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse 3. u njegovom delu je sve namerno i sračunato.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. ali nije naturalista. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. Forme pejsaža su idealizovane. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. Ima osećaj za meru. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. slika scene u noći i mraku. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. Između 1630 – 1640 g. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela.) Što se likovnih umetnosti tiče.. kao što su žive boje. Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. baklja i sl. Pariz. odlazi u Rim i tamo ostaje. a 1642 g. a koristi jak kolorit. Dela: Seljačka porodica. koliko u Španiji. Klod Loren) 2. On je realista. Stil Luja XIII 2. Luj Le Nain. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. treba da izbegne jeftina sredstva. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. To je epoha Luja XIV.Istorija umetnosti Srednji vek književnost toga doba zovu «klasičnim». jasnoću i red. 1645 g. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. Stil Luja XIV (Versajska umetnost. Razlikuju se dva perioda: 1. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. a bio je učenik i Venecijanske škole. dolazi u Pariz. Louvre. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. sinonim za «vrhunsko ostvarenje» 2. Italiji. 1640 g.). Pariz Seljački obed. valjka. tj. ali za razliku od Karavađa. reprezentativne umetnosti dvora. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. a nema baroknih dijagonala. koja prestaje 1690g. Metropolitan museum. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). vreme čuvene Versajske uglađenosti.. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. Louis. Dela: Magdalena Pokajnica. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. Slika verske teme. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. 1640 g. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: 1.. Luvr. kupe. i da naglasi oblik i kompoziciju. drveće je brižljivo postavljeno. Radili su portrete. NY Josif drvodelja..) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. religiozne i mitološke teme. Naziv klasičan ima tri značenja: 1. Luj Le Nain. La Tour se bavio efektima svetla. Kolorit je sveden. ulje na platnu. Dela: 53 Jandrić Jovan . koji je vidljiv (sveća. Luvr. Teme su mu: mitološke. što su odlike Renesanse i Klasicizma. Holandiji i Flandriji. 1640 – 1644 g. Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. Komponuje po horizontalama i vertikalama.

) Klod Loren je bio pejzažista. Luvr. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. Rim Pejzaž iz Kampanje. British museum. dovodi kasnije impresionizma. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. Pariz Srednji vek CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g.. Dela: Milo iz Krotone. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor. 1630 godina.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. galerija Doria Pamphili. Klasicista. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. 1645. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike. 1636 – 1637 g. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. Takođe. 54 Jandrić Jovan . okoline Rima. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. Realizam i utančanost lica. 1650. Metropolitan museum. Svetlo izbija iz pozadine slike. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. 1648 g. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. Taj interes za svetlost. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem.. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. g. Radio je rafinirane reljefe. Luvr. 1671 – 1683 g. crtež tušem. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. London Pastorala..Istorija umetnosti Cefalus i Aurora. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. London Otmica Sabinjanki. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. 1650. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Radio je «idilične» vidove pejzaža. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije.. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. mermer. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. narodna galerija.

Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. Slika na platnu Luvr. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. ružičasta i plava. Od 1663 g. koristi njegovu paletu boja. Boje su svetle. L'indifferent (Nonšalantni mladić). konture ne postoje. na osnovu nje došao na Akademiju. Ona više nije monarhistička ni versajska. bez emocionalne dubine. Slika vedra životna zadovoljstva. Dela: Gospođa de Pompadour. Slike mu se graniče sa pornografijom. «Rubensovci» . Pariz.. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem. Rafaelu. Luvr Pariz. pejzaže. Bitna je dopadljivost. ljubav je neobavezna. Slike su malih formata. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. Umetnost teži da osvoji posmatrača. radio je scenografije. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. koja deluje na čula 2. a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. Bio je i dvorski portretista. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: 1. 1715 g.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . lišena dubine i strasti. mada je slika rušila sva akademska pravila. ne samo zahvaljujući novcu. ponovo postaje centar. neobavezno i površno.) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. ženski akt. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. Više se ne radi za « Kralja Sunca». Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. Lebrun postaje njen direktor. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Slikarstvo je ljupko i čulno. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. Sve je lako. 1756 g. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima. igrom i muzikom. Minhen 55 Jandrić Jovan . Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka.flert.. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. Slika na platnu. Radi se i portret. dizajnirao je porcelan tapiserije. Dela: Hodočašće na Kiteru.. društva zabave i dokolice. 1717 g. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. puno je površne lepote i elegancije. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. Zovu ga i stilom Luja XV. kada je u akademiju primljen Vato. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. krupne trgovce. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. Ima težnju da se dopadne. umire Luj XIV. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. Pusenu. Inače. Alte Pinakothek. često prelazeći granicu dobrog ukusa.ljubavnica Luja XIV. «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje. Radio je portrete. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. 1717 g.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. 1717 g. Pod uticajem je Rubensa..

On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. Muzika. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. Sa nadahnutom lakoćom. spontanost podseća na Rubensa. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. 1739. Najviše se radi portret. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. ulje na platnu. Kanadska nacionalna galerija. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. ali nepriznat. 1778 g. manja je plastičnost oblika.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom..) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista. slika na platnu. Nacionalna galerija. Elipsasti pokret. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje.. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. veći uticaj na njega Buše.. Luvr. 1734 g. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa. 1749 – 1750 g.Istorija umetnosti Srednji vek . uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka. Luvr. Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g.. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadour-ove. građanski i jednostavan i pejzaži.. od većeg značaja. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. Fragonard je nadživeo svoju eru.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme». Luvr. Oko 1700 godine. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. jaka atmosferska magla. 1769 g. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. Počeo je kao slikar mrtve prirode. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta.. Pariz Buđenje Ljubavi. Dela: Robert Andrews i njegova žena. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. Umro je siromašan i zaboravljen. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. On sadrži flamanski realizam. preovlađivale u Evropi.. ulje na platnu. London 56 Jandrić Jovan . Slikarstvo je zasnovano na liniji. 1771 – 1773 g... 1730 – 1735 g.Porodica za doručkom. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta. NY. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. 1739 g. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. Pariz. Dela: «Kupačice» 1765 g. slika na platnu Luvr. Dela: Kuhinjska mrtva priroda. koje su kao tipične za rokoko. Otava Povratak sa pijace. Muzej Sir Joshua Sonaea. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. 1738 g. erotske prizore i ljubavne susrete. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele. zbirka Frick. Sumrak.

1785 g. London Srednji vek 57 Jandrić Jovan .. Nacionalna galerija. ulje na platnu.Istorija umetnosti Gđa Siddons.

Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima. U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca.. Dela: Portret Johna Campbella. Dvorac Cawdor. Kalifornija 58 Jandrić Jovan . flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji.. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. San Marino.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti. 1784 g. Škotska Gđa Siddons.Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. 1778 g. kao muza tragedije.

Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. koje traju još i danas. naročito rimskih oblika u umetnosti. Nestaju veliki stilovi. čistote. Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. Od 1775 – 1780 g. kako se za ideju bori i umire. Antička umetnost se uzima kao uzor. stvara društvo koje je otvoreno. Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. simetrije. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. Realizam 4. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. a naročito slikarstvo brže razvija. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. Neoklasicizam 2. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. Jačanje socijalne svesti. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja. i Pompeje 1748 g. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. kao reakcija na barok i rokoko. načela koja se ne dovode u pitanje. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. ravnoteže. takođe i iskopavanja u Rimu. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. u blizini Napulja). Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. naročito Rafaelom. bio je u Rimu. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. a počinju «izmi». kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. ali je nepodražavaju slepo. 59 Jandrić Jovan . Romantizam 3. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. te zvanične i nezvanične umetnosti. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. ekonomskom. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. Nasuprot tome XIX vek. društvenom. Napoleonov slikar. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). Velika Francuska buržoaska revolucija. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. reda. naučnom i umetničkom. U XIX veku se umetnost. vode se žestoke borbe. Oko 1780 g. Impresionizam 5. Pokretač je razum. mere. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. te industrijska revolucija u Engleskoj.. simetrije. Širi se čitavom Evropom. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. Nemačka – Biedermeir. Engleska – Regency. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih.

Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. 1808 g. Dela: . Luvr. Prvo je bio neoklasicista..) Bio je Davidov učenik. bio njegov najveći izvor prihoda. To je tzv. Luvr. crtež olovkom Louis Bertin. Pariz. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. VAJARSTVO 60 Jandrić Jovan . Pariz. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g.. strogim bojama metalnog odsjaja. On je bio prusenovac. klasičan mit o spoju duše i tela. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju.. Luvr. 1789 g. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». Pariz. Francuska Odaliska. U romantizmu su pokretač osećanja.Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom.Brut. Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa. radi u Davidovom ateljeu u Parizu..Zakletva Horacija. Luvr. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g. 1856 g. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela. izražava svoju prefinjenu osećajnost. Luvr. slika u ulju. u slavu carevih poduhvata. slika na platnu. prelepa i dražesna žena bogatog bankara. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g.Napoleon prelazi Alpe. Dela: Edip i Sfinga. Luvr. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. od 1797 g. a u neoklasicizmu to je razum. 1842 g. Luvr. Pariz (Madam Juliette Recamier. Pariz . preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. Pariz. 1787 g. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. «romantički neoklascizam». slika u grčkom stilu. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. Pariz . Musee National du Chateau de Malmaison. a njegove protivnike romantičarima. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. 1784 g. Musee Ingres.. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. dok je portret za koje kaže da nije voleo. Kako se povećava broj motiva. 1798 g.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma.. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts.. 1793. NY . 1813 g. Obično ga nazivaju neoklasičarem.. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. bilo je njegova životna težnja. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac. U kasnijim delima. Nacionalna galerija London. postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. Rueil . kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. Pariz. pozirala mnogim slikarima)..Maratova smrt. Istorijsko slikarstvo. Brisel . kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. kontraverzna slika. Metropolitan museum.Sokratova smrt. koje upućuju na duhovnu snagu.. difuzno osvetljenje i finoća konture. Luvr. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. 1814 g. 1805 g. Pariz Ossianov san. Luvr.) Engr je studirao u Toulousu.. kako ga je definisao Pursen. 1819 g. 1832 g. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma. a minijaturu i kameju sa divovskim. Od 1803 – 1807 g. Muzej Carnavalet. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije... 1801 g.Madam Rekamije. 1832 g. Pariz «Roger oslobađa Angelicu».. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin.

U stvari..) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. Galerija Borghese. jasnoća i plemenitost konture. Radio je nagu statuu Napoleona. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine». London Italska Venera.. Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski). te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije. strogost. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. 1798 – 1805 g. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane. mermerna statua. mermerna statua. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja.. Razvijeno je portretno vajarstvo. Apsley House. ljudski akt bez strasti. Od 1779 g. 1804 – 1812 g. 1803 – 1808 g. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». 1808 g. Avgustinska crkva. hladnoća. kao najviši ideal grčkoga genija. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. to jest. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice.Istorija umetnosti Novi vek U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. Rim 61 Jandrić Jovan . ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g.

radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. promenljivost prirode i osećanja. Cambridge 62 Jandrić Jovan .Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. Pariz Odaliska. lov na lavove. Složenost ljudske duše (istražuju dublje. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu.Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. kontrasti svetlog-tamnog. ulje na platnu Metropolitan museum. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. Retko je slikao portrete po porudžbini. NY Sardanpalova smrt. Dela: Pokolj na Hiosu. Natprirodno tumačenje snova 2. Bio je najveći kolorista romantizma. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. Muzej Fitzwilliam. Divio se Constableu. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen.. a . 1827 g. Muzej likovnih umetnosti. Česte teme kojima su se bavili romantičari: 1. mračnije nivoe ljudske duše) 4. Luvr. imaginaciju i maštu. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. pokazuju da je bio «rubensovac». Teme: haremske odaje. ne jednom. 1838 g. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva.. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. Snažni fluidni potezi četkicom.. Luvr. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi.Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. 1822 – 1824 g. 1846 g. već velikom broju stilova. koji na njega presudno utiče. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. Luvr. FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g. 1845 – 1850 g. književnosti i pozorištu. spontanost. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. Pariz Otmica Rebeke. boje.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. Odnos čoveka i prirode.. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. Religija 5. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. koji se suprotstavlja neoklasicizmu. prizori sa ulice. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») 3.. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. slika na platnu. Alžir i Maroko. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. Bordeaux. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. ali je razlika u izboru motiva: . Rade se dramatično-sentimentalne teme. U početku karijere upoznaje Žerikoa. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću.

NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. litografija Vagon treće klase.. NY. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. realistične pojedinosti Ludak. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. Luvr.. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. Napušta rokoko 63 Jandrić Jovan . interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. – dvorski slikar Karla IV. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. 1840 godine prelazi na slikanje. Muzej likovnih umetnosti. Metropolitan museum. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. Muzej likovnih umetnosti. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi. 1811 g.. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom. seli se u Madrid.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g.) Dela: Sejač. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. 1850 g.. izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile. Bio je zajedljiv politički karikaturista. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. On je radio mala platna na licu mesta. U toku 80-tih XVIII veka. 1763 g.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. 1812 g.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu. 1866 g.1828 g. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. 1862 g. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. Luvr.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima.. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. ponovo dolazi u Madrid. privatna zbirka. Umro je 1824 g. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. Dela: - - Oficir carske garde na konju.. Konji su bili njegova velika strast.. postaje sve veći liberal.) 1825 g. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . Pariz «Meduzin» splav. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. 1826 g. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». ironija. David i Mikelanđelo. Radio je satirične crteže za pariske novine. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. a 1825 g. 1821 – 1824 g. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta. Pa ipak. bio je cenjen na dvoru kao portretista. 1818 – 1819 g. 1834 g. nastanio se u Bordou.. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. 1776 g. Dela: Papigno. Pariz. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. veliki majstori baroka. Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja. On se ne može zvati realista. Pariz.

Rembrandta i prirode: . Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. Goja je bio slobodnouman čovek.Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. .g.g. . prosvetiteljskih nazora. 1802 – 1803.) Engleski pejzažista. najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac». Slobodan i ličan potez četkice. . .). prikazano streljanje i ustanička hrabrost.. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam.ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820. ulje na platnu. boja sveža. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima..Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba. . Dela: - Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa. Manchester Stoke kraj Naylanda. .g. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos.svet osiromašenih ljudi. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti».. nemilosrdno ubijanje Bobabilicon. 1821.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža. a . 1836. Minneapolis.. 1800.religija . muzej Prado Madrid. Opčinjen je svetlošću i bojom.Arrietom. Teme su mu bile: .dvorski portreti plemića i kraljevske porodice. Institute of Art. muzej Lazzaro..tajanstveni svet veštica i čarobnjaka. slika na platnu.Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika.ugnjetavači. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila. 1818. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete. Prado.g. 1814.g. Muzej likovnih umetnosti. Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase.. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem.. Boston 64 Jandrić Jovan . kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila.. lepih i ružnih.g. Skice za slike radio je u ulju – studije. Bleštav kolorit. 1812.g.g. narodni ustanak). Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti.g. njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera.. Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851.). Prado. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode. Pejzaž okupan svetlošću.g. vode i vazduha i vatre. 1797 – 1798. Kompozicija mu je slobodna. Metropolitan Museum.g.g.g. Prado.Istorija umetnosti Novi vek i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza. kada je poludeo pa do smrti 1828. Madrid.lažni moral i tobožnja pobožnost. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. London. široki tečni potezi četkicom. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». te veliko bogatstvo palete. 1839. 1786 – 1787. sunca i mora. .Radio je i tehniku bakropisa. Galadiano Porodica Karla IV. svetle i prozirne boje).. . NY Auto portret sa dr.g. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. Madrid 3. Madrid. skica uljem. Dela: - «Ranjeni zidar».maj 1808.g.ratna tematika (francuski napad.ciklus «crnih slika» (radio od 1819. Dela: - Hempstedska pustara.g. Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena.. Gadska umetnička galerija. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837.

Berlin. 1822. a potom je otišao u Dresden. Neue Nationalgalerie. 1794. Jedinstvena vrlina vajarstva..) Bio je usamljenik. Neue Nationalgalerie. Friedrich je umro siromašan. stvarnog i natprirodnog. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. 1818. 1824. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre. Dela: - Košmar.. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g. punu leptira i konja. Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije.g. On je preobrazio ljupku. Berlin Brodolom «nade». Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. Goethe Museen. Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame.g. živi u Londonu. car Nikola. Ofort tehnika. 1803 – 1810.g. živeo je Italiji..g. njegova prostorna realnost.. Dela: - Prauzrok stvari – Bog. Priroda je za njega živo biće. Washington DC Njutn. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. iskustva i mašte. a kasnije Friedrich Vilim IV. Tema putnika lutalice. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. Od 1770 – 1777. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik. pošto guši viziju i nadahnuće. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. Hamburg Kunsthalle..g. Hamburg Kunsthalle.. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. Berlin Putnik nad morem magle. Tate Gallerie. Za njega je moć razuma krajnje razorna. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa).g.1810. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825.g. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti». Dela: - Redovnik na morskoj obali. Stadtliche Museen.. On spada u tzv.) Bio je Englez švajcarskog porekla. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno.. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. bojen rukom. 1802.g.g.. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. naslovna strana knjige Europe. imao je potresno detinjstvo. 1830 – 1835. 1809 . Od 1780. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar.g. Fusselijev učenik. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama. Hamburg Mesečina nad morem. 1785 – 1790.g. kralj Aleksandar i dr. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja.Istorija umetnosti Novi vek CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac. a Prophecy. simboličnu faunu neoklascizma. Međutim. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. putovanje u tajnoviti.. mlađa sestra sa dvadeset meseci.g. 1795. neukrotivo i nepredvidivo. «vizionarske slikare». Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. reljef u metalu. 65 Jandrić Jovan . vizionarski pesnik i slikar. Stadtliche Museen. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Kunsthaus.g. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju.. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. mada je ono mnogo manje smelo.g. u Londonu. London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu.

iz koje će izaći krajem XIX veka. 1854 – 1855.g. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode. Montpellier. osuđuje se mašta.g. Dela: - Autoportret sa crnim psom..g. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare). Pariz REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. a odbaciti religijsku. je od 1856 – 1857. Musee d'Orsay. S posustajanjem romantizma. svetovna antiherojska slika.g. pored četkice.g. France. 1855. Po njemu umetnik mora biti realista. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. Musee Fabre. Musee d'Orsay. Musee Fabre. ali 1848 g. solidno i činjenički. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način. Kupačice. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života.g.Istorija umetnosti Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima.. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. 1844. i slikarskim nožem – špatulom. na Triumfalnoj kapiji u Parizu. postao glavno glasilo pokreta. Pokušao je da umetnost približi narodu.. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon). mitološku i alegorijsku tematiku.g.g. 1855. bronza. pri čemu se služio. 1849. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost. i 1848. Paris. Potiskuje se subjektivan sud. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva.g.g. Tucači kamena. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog. Dresden. te obeležja i običaje savremenog života. Najveći predstavnik realizma. a potencira se objektivnost.. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste. 1849 . 1853.) Počeo je kao noebarokni romantičar. koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). FRANCOIS RUDE (1784 – 1853. Časopis Le Realisme. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca.g. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. 1853. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. dobija realistični ton. utopista. Državna galerija slika. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim». Tj. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma.g. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa. Poklonik Le Naina i Rembrandta. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. 1833 – 1836.. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio.) Dela: Novi vek - «Marseljeza». Musee Petit Palais. Paris. tačnost i istinitost.1850. Spomenik maršalu Neju.. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz. njegovi autoportreti su maštovitih poza.g. društva i naroda uopšte. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855. neposrednog doživljaja». Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885. Montpellier 66 Jandrić Jovan . Paris.g.g. rubensovska (punija) putenost. je bitna za pojavu realizma u Evropi. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). delo bez patosa i osećanja. Unutrašnjost mog ateljea..

Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja. Černiševski. ADOLF FON MENZEN . Najpoznatiji: John Constable. neka druga je i zadržao. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela.g. Predstvanici Vasilij Perov. 7. Podržavali su Risorgimento.g. Ilja Rjepin. RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje.g. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. regionalnim i etničkim obeležjima. škole. 3. BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. 67 Jandrić Jovan .) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870. Silvestro Lega. FRANCUSKI «REALISTI» . prikazivao motive socijalne nepravde.Nemac. 5. pokret za Italijanski preporod.) koji je od 1848. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja.g. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. prikazuje savremeni život građanskog Berlina 6. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. Giovanni Fattori. Joseph Mallord William Turner.Istorija umetnosti Novi vek Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog. te mnogi umetnici – pravci. Richard Parkes Bonington. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja. uzvišene ideale i nadmoć mašte).kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja 2. pažnju pojedinačnim. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku. Nino Costa. 4. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886. Dakle. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 1. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905. nacionalno obojen.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. Prizore cene zbog njihove običnosti.

javlja se zajednička svest . nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja.1869.g. neposredan i promenjiv.1880. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. sneg.1874. a ne kroz nju (boju)». itd. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. čine umetnikovu osnovnu stvarnost).1863. oblaci.1873. okret. – usaglasili su se. igranke. pariski bulevari. Odblesci na vodi. su bili povod za impresionističku sliku.g. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. živahnim potezom kista u vidu zareza. Javlja se novo shvatanje boje.. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih .g. poput skica. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme. jasnoću obrisa. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. Dao ga je kritičar Louis Leroy. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. revolucionarna ideja. balet. ritmove. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja. lokvanji. koncerti. svakodnevna realnost. izmaglica. pozorište. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih. kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja. kafane. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom. Teme su: pejzaž. – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste . vrućina. red). skok. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. zalazak sunca» na izložbi 1874. . Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije. – raspada se skupina 68 Jandrić Jovan .g. ni kod režima Napoleona III. zbog njihovog odnosa prema prirodi.. oni i svetlost i senku izražavaju bojama. Renoir i Pisaro. Spontan odnos prema svetu. jasnoću.g. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću.1877. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. Svoje palete čine svetlijima.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. boja je središnja tema slike. magla.1867 . a ne cilj. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. živahan. – prave vlastitu izložbu . kao pogrdan pojam.g.g. a ne ono što oni čine. Njihov stil je slobodan. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» . a naročito odsjaj u vodi. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija.. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. simetriju. zbog Japanskih grafika i dr. prizori iz sveta zabave. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. svežina . ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika. bez tamnih tonova za senke.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. gracioznost. razliku između srednjeg plana i pozadine. nedovršena. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna.

slika nadahnuta japanskim grafikama. 1875 g. 1873 g.) Klod Mone je najdoslednji impresionista. 1866. postoji 7 varijacija ove slike. Metropolitan Museum.g. ono je za njega pregrada. volumen svodi na ravni. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom. Musee d'Orsay. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g. japanski uticaj U čamcu. Njegova je zamisao o «čistom slikarstvu».g. Nacionalna umetnička galerija. Vašington DC Japanka. Cansas City. moderne reprodukcije starijih dela... takmiči se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi Impresija. Harmonija u plavom i zlatnom . dok je predmet nevažan.. 1863.g. mrlje boja i potezi četkice. slika na platmu. čuvena slika po kojoj je pokret dobio ime Bulevar des Capucines.g. razmazuje boje u velikim površinama. Musee d'Orsay. Po njegovoj slici «Impresija. Frulaš. Musee d'Orsay . slika na vodi nije tu da poveća dubinu prostora. izlazak sunca. 1875 – 1876 g. voda je sjajna. NY. London. Musee d'Orsay. ulje na platnu. Slike mu se odlikuju osećajnom ćudljivošću. počev od Giottovog vremena. počeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u različitim osvetljenjima i u različitoj atmosferi.. Belgiju. viorenje zastava na vetru Katerdala u Rouenu. Italiju. 1972 g.g. Kunsthalle Hamburg. Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva.1882. Harmonija u belom. ulje na platnu. 1882. Muzej likovnih umetnosti.g. a kasnije i Japanske umetnosti. Paris.. 1877 g. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom. Paris. voda pokriva čitavo platno. Pariz.g. Lokvanji. 1874. bez polutonova. 1916 – 1919 g. Pariz. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost.. Čikago. London CLAUDE-OSCAR MONET (1840 – 1926 g. a ne kroz nju». skandal na Salonu odbijenih. na boje. izazvalo skandal na Salonu odbijenih. Musee d'Orsay. Izbegava sve načine. slika na platnu. Mnoga njegova platna su slike slika. Musee Marmottan. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. Pariz. Bio je pobornik plein air slikarstva.. 1881 . Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza. inspirisano Rafaelovom gravurom. Dakle. Boje je nanosio direktno na belo platno.g. nema senki i dubine Žena sa lepezama. pravac dobija ime. 1873. 70-tih pod uticajem Morissotove. Musee d'Orsay. dolazi više u dodir sa grupom impresionista. Olimpija. najpoznatiji primer impresionističke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena. odblesak. Pariz. Od 1890 g. Paris.Istorija umetnosti - Novi vek 1881. da platno pretvori u slikarski 3D prostor. već pare i dima na stvarnost oko sebe Rue Montorgueil. delo bez senki. 1886... potez je živahan.. prostitutka Bar u Foliet Bergereu.. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. Dela: Reka. – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. glavne teme nisu uticaji svetla.) 69 Jandrić Jovan . cepka poteze i razlaže boju. već jedinstvo stvarno obojene površine La Grenoulliere. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna površina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju.g.. EDOUARD MANET (1832 – 1883. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja». 1863.. Paris. Vremenom gubi konture. 1863. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. Umetnički muzej. pozirala mu njegova žena Camille Železnička stanica Saint-Lazare. 1877.g. Holandiju.. Dela: Doručak na travi. svetla i prozračna slika Žena sa suncobranom. Metropolitan museum.. NY Nana. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. 1892 – 1894 g.. Austriju i Nemačku. prikazana nagost žene je u kontrastu sa odećom dva muškraca.1869 g. 1868 g.. Paris. Uvek se bavi kompozicijom. na izložbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doručak na travi». Posetio je Brazil. 1878 g. Louvre.. Retko stvara «čist» pejzaž. nema dubine.. zalazak sunca» 1874 g. Louvre. Takmičio se sa Renoarom u dočaravanju odsjaja u vodi.

omalovažavao portretisanje. seoce kod Pontoisea. ulje na platnu. 1876 g. Nacionalni muzej Stokholm.. 70 Jandrić Jovan . Bio je kreol. koncerti. Galerije instituta Courtland. nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. National Gallery. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. Bio je stručnjak za portrete. Nije ravnodušan prema sudbini čoveka. remek-delo. senka je pod uticajem okolnih boja. Vremenom menja svoj stil. Majka mu je bila kreolka. slika seoski život. National Gallery. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu. pejsaž natopljen svetlošću. romantična. školovao se u tradiciji Ingresa. Pariz CAMILLE PISSARRO (1830 – 1903 g. niti je prihvatio sve njihove zamisli. bio je slikar savremenog pariskog društva. Van-Goga. forma je čvršća. te im se pridružio. kada slika Pariz. debeli slojevi boje zbog kontrasta Avenue de l'Opera u Parizu. Pretežno je bio figurativni slikar. naglašeno lice žene La Moulin de la Galette. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kreću» u treperavom svetlu U loži. više nego slikarstvo na otvorenom. a otac Jevrej španskog porekla. London Ples na selu. radi fragmentarni potezom kista i vibrirajućim bojama Novi most. 1855 g. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure. a počeo je crtati još kao dete u Venecueli. te mora sijati u hiljadu nijansi Kišobrani. strogiji je.. U slikarstvu polazi od crteža. Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. no lica nisu portreti već pojave koje se kreću. prikazuje užurbani život Pariza HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 – 1917 g. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. 1869 g. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. a to je tehnika koja leži u srcu poentilizma i divizionizma. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea). nego pejsaž... zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrače ljudskom toplinom koja je puna zanosa. Od 1854 – 1859 g. Vodi mlade umetnike Sezana. mada je kao i Ingres. Pariz Ples u gradu. kome se divio. slika trenutni pokret. Razbija utisak tradicionalne perspektive. 1874 g. 1867 g.. Musee d'Orsay. Više posmatra lica. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama. Puškinov muzej. 1876 g. Dela: La Grenouilire. Dega slika čvrste i određene portrete. Gogena. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomoću minijaturnih tačkica. Takođe slika svetlost u enterijerima. kao i Mone.. 1879 g..) Imućan plemić po rođenju. pozorište). Louvre. satkane od svetla boje i atmosfere. 1872 g. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost vode ili vazduha. London. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. boje i tonova. Paris. već je ostao privržen čvrstoći svojih motiva. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. Radio je teme iz boemskog života (zabave. Metropolitan museum. igranke. Svoja egzotična platna uvek je oslikavao jarkim i živim bojama. Musee d'Orsay. Dela: Cote du Jallais. Moskva. pomodna tema para. 1898.) Kamij Pisaro je bio jedan od vodećih impresionista.jedan je od najvećih kolorista svog vremena.. smatrao ga je trgovinom. mada nam umetnik ne dopušta da bacimo više od jednog letimičnog pogleda na njih Ljuljaška. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. Pariz. Musee d'Orsay. London... sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste. NY. Međutim. Kasnije prelazi u postimpresionizam. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. 1882 – 1883 g.Istorija umetnosti Novi vek Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima.seoski pejsaž.

Dela: Čovek slomljenog nosa.. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Paris.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Pariz. umetnikova majka. 1880 g. godine. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. Paris. skulptura u gipsu. Muzee d'Orsay. bronzana statua. Pariz.. 1876 g. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. 1874. Luvr. 1879 – 1889 g. NY. Tate Gallery. Rodinov mutej. Kritičari su. Louvre.. gospoda džokeji. kao skica. Dela: Aranžman u crnom i sivom.. Louvre. Muzee d'Orsay. 1886 – 1898 g. smatrali da su njegova dela nedovršena. Umetnički institut. mada deluje nenamešteno Primabalerina. 1855 g. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. Metropolitan Museum. 1875 – 1877 g. 1879 g. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. Rodinov muzej.. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. 1886 g. 1865 g... Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima». On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela.. Balzac. Pariz. skulptura. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. pastel.. 1868 – 1869 g. Metropolitan museum. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando.. Rodinov muzej. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Mislilac. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu.) Amerikanac.Istorija umetnosti U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo. 1871 g. Pariz. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. Pariz. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. Muzee d'Orsay.. 1864 g. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica.. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet. Detroit. 4 godine kasnije odlazi za London.. Fogg Art Museum. bronzana glava. 1876 g. takođe za Vrata pakla. Dao je novo značenje vajarskih oblika. pastel. NY. 1877 – 1880 g. 1878 g. smelo proračunata kompozicija. Muzej likovnih umetnosti. Cambridge. London Kupanje u legenu. prikazana unutrašnja patnja 71 Jandrić Jovan . za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. Dela: - Novi vek Edouard Manet. ima oblik preteće utvare. Pariz Čaša apsinta. Luvr. crtež olovkom. Pariz.. 1892 – 1897. samo je po koloritu impresionistička. kao i za impresioniste.

godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus.Izdavanje Zolinog «Dela». Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. 1883. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. a ne sadržaj 2. izmiruje zahteve površine i dubine. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. te su ga prevazišli u raznim pravcima. naročito kod kubista. raspoređenom u određene geometrijske planove. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. godine. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. često guše svoju osećajnost. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. Jeana Moreasa . divi se Delacroixu. Bili su postimpresionisti. 1898 – 1900. 1893. 1879. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». Takav pristup postao je trend.Georges Seurat. 1868 – 1870.umire Manet (1882. Karakteristike postimpresionizma: 1. Boja i oblik su osnovna građa slike. godine. čvrstine i geometrijske stvarnosti. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. slikarstvo ravnoteže. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). a ne klasični chiaroscuro. kupu i loptu. Auto portret. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. vizuelno posmatranje 3. 1879 – 1882. a ne njene promenljive pojave. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». slika slike. godine odlikovan je legijom časti). godine: . jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. 2. opasnost da se stil svede samo na optičko. Galerija Tate London.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. kao impresionisti. Dela: - Hristos u čistilištu. već da se ona primenjuje i na predmete. Želeo je da shvati bit stvarnosti. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. gust impast.Vincent Van Gogh dolazi u Pariz . već kakvi postoje u duhu slikara. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. 1886. godine. 1861. da se ne bi izgubio sjaj. godine. godine: . koji su uništili i prostor i predmet. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 72 Jandrić Jovan . što traje kratko. godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma . kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. čaša i jabuke. bitna je impresija. stvorio je konstruktivnije. zbirka Le Comte Pariz. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. racionalnije slikarstvo. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. Le Comte Pariz. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. tumačenje stvarnosti je ograničeno. valjak.poslednja impresionistička izložba .Le Figaro izdao manifest simbolizma. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3.

1898 – 1905. trougaoni raspored. postoji nekoliko verzija slike. arhitekturalna kompozicija.Istorija umetnosti Novi vek - Velike kupačice. Umetnički muzej Filadelfija. preovlađuje plava i oker boja. 73 Jandrić Jovan . zbijeni ritam. savršena geometrija kompozicije.

1886. slično Egipćanima Cirkus. Amsterdam Autoportret. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. Dela: - Ljudi koji jedu krompir. kao i pesnik ljudske patnje. Od tad pa do 1890. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. London 74 Jandrić Jovan . Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. godine. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. U tom razdoblju je psihički oboleo. 1890. Teme su mu veselije. godine. 1899. stoga ga zovu i ekspresionistom. Fondacija Vincent Van Gogh. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. slika na platnu. 1889. 1883 – 1884. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. Njegove slike su sad plamtele bojom. provodeći i po godinu i više dana nad njima. naglašeni potezi kista. 1888. slika na platnu Nacionalna Galerija. 1888. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. 1887 – 1888. Tad još nije bio otkrio značaj boja. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. Metropolitan Museum NY. godine. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. 1885. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. Sa Serom je 1884. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. godine. National Gallery London. Dela: - Krojačica. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. Umetnički Institut Čikago. koji kod njega nije bio posledica teorije. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. Dela: - Kupači na Asnieresu. 1885. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. Čak je bio sebi odrezao uvo. Posle je pručavao linearne vrednosti. Fondacija Vincent Van Gogh. godine osnovao Societe des Artistes Independants. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. godine. godine seli se u Arles (južna Francuska). godine. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. Nije postao slikar sve do 1880. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. godine. 1890. godine. ubrzo je postala manifest poentilizma. 1880 – 1885. ozbiljne teme). 1884 – 1886. odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. 1889. 1911. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. godine. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. godine je naslikao svoja najbolja dela.

prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom. 1889. Cambridge 75 Jandrić Jovan . Umetnički muzej Fogg.Istorija umetnosti Novi vek - Zvezdano nebo. 1888. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. godine.

g. Basel (CH). Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije.g.). Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. Ipak. slika na platnu. 1892. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. a ne samo onima sa zapada.. posećuje Tahiti i 1895. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima.g.. 1888. Od 1888. boja stvara različite odnose i harmonije. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima.g. Škotska Nacionalna Galerija. Pariz 76 Jandrić Jovan . Edouard Vuillard(1868-1940. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. 1891-1893. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima. Ta Matete (Tržnica).g. nadahnutim svim kulturama. ni svetlost.. nego Gogena. zbog gnušanja od modernog industrijskog života. Boston Bili su simbolisti. Felix Vallotton (1865-1925. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka. uprošćenim oblicima. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode.). On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu.).g. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu... Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima. seli se u Bretanju.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903. te priklanjanje figurativnim izvorima. drvorez. 1891. 1892. Nirvana.g.g.g.). već nanete čiste u velikim površinama.). 1898 g. Paul Ranson (1864-1909. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. Kunstmuseum. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943. najviše orijentalnim i drevnim. 1889. su osnovali grupu Nabi. posvetio se umetnosti. dizajnu pozornica. Bio je više pod uticajae Seurata. privatna zbirka. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu. je sa Van Goghom.g.). Edinbourgh. Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti.g. jedna pored druge. 1886. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim. plakata i novina. godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu.g. Henri Gabriel Ibels (18671936. Muzej Likovnih umetnosti. Boje su neprirodne i blistave. a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva. Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. ilustraciji. ulje na platnu. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. Njegovi simbolični sledbenici. Pierre Bonnard (1867-1947.g.g.g.g. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte. Dela: NABIS Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). snažno uokvirenim crnim linijama.g. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. Dela: - Enterijer. 1883.

divio se Delacroixu.. tajanstvene i fantastične aluzije. Dela_ - Pikaza (Salomina igra). Tek kasno u životu je stekao priznjanje. Musee Gustave Moreau.. 1882 g. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. On je «slikar Saloma». koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Cambridge.. Louvre. USA Saloma pleše pred Herodom. Muzej Ohara. Paris Priviđenje. Musee Gustave Moreau. ulje na platnu. iz serije Edgar Poe. 1893 g. ulje na platnu. stvorio je svet lične fantazije. 1885 g.. 1876 g. teme smrti. Dela_ - Balon-oko.) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. litografija Kiklop.Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g.. Potomak je romantičara. 1876 g.) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. Kurashiki. 1898 – 1900 godina 77 Jandrić Jovan . Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom. 1876 g. ali je jezik njegovih slika još više ličan. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g. Radi egzotične teme. Pariz Jednorozi.. Ilustrirao je knjige pesama i proze. Paris Pesma nad pesmama. Foggov umetnički muzej. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista. čudan usamljenmik.