P. 1
ISTORIJA-Slikarstvo i Vajarstvo

ISTORIJA-Slikarstvo i Vajarstvo

|Views: 2,815|Likes:
Published by AlexSamo

More info:

Published by: AlexSamo on Oct 08, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/25/2013

pdf

text

original

ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: 1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) 2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) 3. MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) 4. NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) 5. BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) 6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:

-

Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

piramide). međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva. (plitak je). koji je bio vladar Gornjeg Egipta. predstavljao božanstvo.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću. Koriste 4 Jandrić Jovan . Pod Narmerom (Menes).1085 godine p. frontalnost i ukočenost u umetnosti. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. U slikarstvu nema treće dimenzije. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. Ponekad izbačena noga. Međutim u dolinama velikih reka. Bila je razvijena zemljoradnja. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom. Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». da bi njegov duh.reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne. Naglašena je osa simetrije. te figure nikad nisu slobodne. ona ne pokazuje kretanje.). Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja.n. već povećava statičnost.n. Bojenje je kontinuirano i uniformno. prve civilizacije. Oblici se vide pod pravim uglom. ukočenost – reprezentativnost. Muška tela su tamnija od ženskih. Religija diktira monumentalnost. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni.e. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život.portretne statue .upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti). Glava je prikazana u profilu. Egipat nastaje u dolini reke Nil. nema svetlosti i senke. Uzdržanost. monumentalnost.e. ilustruju život umrlog. Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono.) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih.biste . domaćinstvo za njihov Ka. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane.niski bareljef (blago ispupčeni oblici) .n. često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. oko je frontalno. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: .e. noge su u profilu. Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. bez nijansi. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. Poznavali su samo upravan način predstavljanja. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu.). U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Postoje dve vrste: . izbrisana je granica između života i smrti. Pronalaskom pisma počinje istorija.slike . uniformnost. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline. Ne poznaju perspektivu. XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. ali nikad nije statična. Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure.

e Akhenaton (Amenhotep IV). kubične. 1365 godine p. Reljefi su puni života.e. a glava je perikom vezana za trup. izveštačeno. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva.n. škriljac Portret Hesy – Raa. kruto. Figure su gracioznije. SLIKARSTVO 1. krečnjak (izuzetno prefinjena figura. realistične.e. 3100 godine p.. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. Umetnost teži ka eleganciji. simetrične su. bojeni reljef u krečnjaku 2. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti.e. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz.n. kolorit je raznovrstan. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri.e.e.e. 2400 godine p. nisu više zdepaste.n. Dela: Paleta kralja Narmera.. draperija.e. STARO CARSTVO Ukočen stav.n. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama..n. kvarcit 3.n. način češljanja.e. 2400 godine p. 1850 godine p. opterećenje plastike. a vladari najveći. plitki. bez osmeha.n. zaobljenih formi. 2500 godine p. dostojanstvene. svola. čistoti linija i boja.n. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. 1375 godine p. 2530 godine p. obojen krečnjak Kefren.n. krhkije.e.n. graciozna. STARO CARSTVO Naglašena je snaga. 2..n. Dolazi do naturalizovanja figura.e. rađeni po utvrđenim pravilima. 2650 godine p. Pisar. 2610 godine p. naglašen je realizam 3. Figure su zdepaste. Dela: Brat preminuloga. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. diorit Mikerin i njegova žena.. figure duže sa dužim vratovima. 5 Jandrić Jovan . Dela: - Princ Rahotep sa ženom Nofret. jednostavna. vitka.Istorija umetnosti Stari vek izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje). 1365 godine p. vertikalna osa simetrije.. Dela: - Kraljica Nefretiti. 1365 godine p.e. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme.. SKULPTURA 1. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4. portretna bista. robovi su najmanji. bez perspektive.. muška i ženska figura su ravnopravne. Raznolikost se javlja u skali tonova. Javljau se elegantnije proporcije. Dela: Sestrozis III. perspektiva je prikladna. hladno.n.

na području između reka Tigra i Eufrata.n.n. samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p.e. od 2000-1500 godine p. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p.e. Hititi naseljavaju Anadoliju.e. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji.. a ne čisto i kubično kao kod egipćana. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture. samostalan..n. dinastija Ahmenida.. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene. glavni grad Ur. 3500 – 3000 godine p. neidealnih proporcija: kratak vrat. zamišljenog izraza. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p.n.n. Neopterećeni životom posle smrti.e.e. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva. Kipovi iz Abuovog hrama. dubina se prikazuje pomoću ravni. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p.e. Figure su snažne zdepaste. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka.n. široka ramena. «Stijeg» iz Ura.n.e. kad je osvaja Aleksandar Veliki). Dela: Glava Gudea 6 Jandrić Jovan . a lice i noge u profilu). Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja. Slike pričaju priču.).e...e.n.n. vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p. Veća je realističnost predstavljanja.e.e. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna. stapanje Semita sa Sumerima. vladar Sargon i njegovi naslednici.e.e.e. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p. bez istaknutog pokreta. veliki nos.n. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p.n.e. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda. – do 331 godine p. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. Dela: Ženska glava iz Uruka. Reljef: nema perspektive i skraćenja.e.n. a ne realistična.).) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti. bronza Pobednička stela Naram – Sina.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p.e.n. samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p. te Asirija ponovo stiče samostalnost.n. 2700 – 2500 godine p. Asur i SZ Mesopotamiju. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem.n. 2500 godine p.e. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena. 612 godine p.). Oči su velike. 1360 godine p. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala).e.n. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva. pad Asirije.n. 2300 – 2200 godine p. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska.n. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno.n. Hititi pokoravaju Mitance. a Mitanci Siriju. Javlja se stilizacija kose i brade.). Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura. vladar Navukodonosor. a ne prikazuju lepotu.

Životinje su velike fizičke snage. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. Asurbanipal II u lovu na lavove.n. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. Reljef je plitak. Smrtno ranjena lavica.e. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. 650 godine p. Životinje su ljupke i vedre. Mnoštvo fantastičnih životinja. 1760 godine p. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. zdele i slično. Persijska vera – učenje Zoroastra. konjska oprema. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. 7 Jandrić Jovan . nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. Dela: Ištarine dveri. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje.e. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata. reljef. najpoznatije arhitektonsko delo. Nemaju religioznu arhitekturu. Reljef je pun dramatske snage. Dela: Hamurabijeva stela. od klesanog kamena. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti.e. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. 721 – 705 godine p. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. 850 godine p. ceremonijalna. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima. ulazna kapija u Vavilon. Hamurabijev zakonik.n.n. pehari. Umetnost slična novosumerskoj.n. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. nasleđujući njena temeljna obeležja. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. kopče. Skulptura je u arhitektonskom okviru. dualizam svetlosti i mraka. reljef. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti.Istorija umetnosti VAVILON Stari vek Kulturno središte Sumera. bikova i lavova. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». stražari na vratima. NOVI VAVILON Vavilonska kula. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. peščane i gleđosane opeke. Zgrade su od opeke.e. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. Statična je. Statična je. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. velike je mase i zapremine. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. fibule.

n. Imale su pljosnat. tranke u struku.n. ali i najneobičnija u egejskom svijetu. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost 2. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje.e.n.e. hobotnice. 1550 godine p. školjke. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe.e. oružje. stubast vrat. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. a suknj je kupasta. 1500 godine p.e. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta.n. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. zlato 8 Jandrić Jovan . za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Freska toreadora. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. U periodu 2000 – 1700 godine p. oni prosto «lebde». pećine i gajevi. Zastupljen je ritmičan talasast pokret. Figure su obojene.n.. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. 1600 godine p. KIKLADSKA umetnost.n. dugačak nos u obliku grebena. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija.e. Oko 1600 godine p. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. 1500 godine p. kamares stil. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. 1800 godine p. nakit. Atrejeva riznica. To su uglavnom vitke ženske figure. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p. terakota Krčag sa siskom.e. maske i sl. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva).n. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih.n. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. Vaza sa oktopodom. 2600 – 1100 godine p.n.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. klinast oblik tijela. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. 3. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. Tela su vitka.e. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. srednju i najmlađu. Oči su velike.n. ali ipak odvojene: 1.e. a oblici su lišeni težine. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini.e.n.e. To su tesno povezane. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu.e. Dela: Zmijska boginja. Minojski stanovnici nisu gradili hramove. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. frontalnog stava. otkrivenih grudi. boginje ili čak životinje. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. u ritualnoj igri sa zmijama.e. Kikladski vajari II milenijuma p.n. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta..

.n.Istorija umetnosti Tri božanstva. 1550 – 1400 godine p.e. slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan .

Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p. Sve je rađeno bez detalja i neskladno.e. Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država).n. veri i tradiciji. torzo kao trougao. zasnovane na jeziku.n.n. Skulpture su svedene i geometrijske.e.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p.). VIII vek p. doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo.n. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. nisu vezana za arhitekturu. Geometrijski ornament je još uvek prisutan. Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti. grčku umetnost poznajemo sa originala. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike). oblici su šematski.n. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog. grčko zidno 10 Jandrić Jovan .n. legendi i života.e. kao sto su npr. ali oko 800-te godine p. U V veku p.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . 6. Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti.n. tj. glava je predstavljena kao krug. pisanih izveštaja i rimskih kopija.n.e.e. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika. Najveće partije određene su za narativne scene. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive. ne samo u grnčariji.e. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama.n. odlikuje se svežinom. godina p. – osnivanje Olimpijskih igara.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja. Rađene su figurine malih dimenzija.e.n. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog.e.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p. Dela su slobodna. noge su paralelne.n.n. Dela: Dipilonska vaza.n. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p.e. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil .) KLASIKA (400 – 325 godina p. ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza. 675 – 650 godina p.n. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla.480 godina p.e.e.31 godina p. a prikazani su prizori iz mitologije.e. . koncentrični krugovi). Oko 700 godine p.n. a ruke su uz telo. 2.e. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure. Helenski narodi su u skulpturi. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone. dakle. 1.n. Mnogo je jače isticanje teme. 4. 5.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p.e. Mi. šahovski ornament. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika.e.e. 3.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi.

650 g. VI i V v. pozadina se boji). – Grci su radili skulpturu u mermeru. 560 g. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta. Njihovi preci su egipatske statue. Eksekijas Kora. 525 g. «slobodne». one nisu ni bogovi ni ljudi. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti. su zaista slobodne skulpture.p.Istorija umetnosti Stari vek slikarstvo dolazi do punog izraza. Moskoforos.e. Poslednja Kora gubi svoju krutost. ima više fantazija. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat.p. nestaje «arhajski osmeh” – znak života. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije.n.n. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog.e.) su tretirane ukočeno. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina. Život prožima celu figuru. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči.n.n. a reljef ispod zabata.p. Psijaks Dionis u čunu. Grčke su napete i pune skrivenoga života.e.e. Izražena je plemenitost duha. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina.n. Grčka statua je čudno neizdiferencirana. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. 600 g. predstavljaju doba razvoja filozofije. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p..n. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu.e. slika. nova tzv. prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. a dobija na kitnjastoj. komponovane da se uklope u zabat. Kritijas i Talamis.n.. bliže figure su dublje izvajane. Skulptura je monumentalna.n.p.. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima. slobodna ili vezana za arhitekturu. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. 525 g. U V veku p. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge. tj. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine. bronzi.n. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). «Hera» izgleda kao oživeli stub. nosač teleta. «Hera» ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih. Umetnici ovog doba su: Hagelades.e.p.n. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute .e.n. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz.e. Arhajska skulptura.e. Gubi se frontalnost i simetrija.e. Glava Rampin. detalji urezani iglom. 570 – 560 g. slika.p. STROGI STIL Krajem VI v. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža). već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima.e. Friz Sifinijske riznice. Ona se naziva slobodnom nogom . slonovači i zlatu.n.p.p. Draperija nije više tako kruta. Rane grčke statue (650-625 godina p.n. 570 g.p. tome doprinosi i boja. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. preterano prefinjenoj ljupkosti. 530 g. 540 g.e. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura. dramskih umetnosti i književnosti.p. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče.e. za razliku od pređašnje masivne krute perike.e. Kuros.p. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef». Rađene su kao slobodne skulpture. Kuros.n. neusiljeno. a glava dobija lak pokret. dok druga noga koja nosi 11 Jandrić Jovan . pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge. a zamenjuje ga zamišljen izraz. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. «stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi.

Dela: Doriforos (koplonoša).n. stapanje reljefa sa pozadinom. univerzalnom tipu lepote. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana.e. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu.. 450-440 g. 460 g.. 12 Jandrić Jovan . One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. Klasika teži neporemećenom miru. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ).p.p. položaj u mirovanju.n.n. prebacio težište na desnu nogu. Napisao je delo o proporcijama – Kanon. 160m.n. zbog Peloponeskog rata (431-404 g.e. ritnmična ljupkost kompozicije. Radio je u slonovači i zlatu.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona.p. Do detalja razradio anatomiju tela.p. Dela: Doriforos Diskobol Niobida na umoru. Haljina je pripijena uz telo. Fidijin stil dominirao je do kraja V v.e.Istorija umetnosti Stari vek glavni deo težine se zove angažovanom nogom. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila.p. u Atini.e. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. bronza. Skopas itd.n.p. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u obliku slova S. 460 . Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste.. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju. Za sklad proporcija. besprekornu anatomsku čistotu. svoj duh i telo.e. 450 . ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama.e. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost. Grčki slikar je savladao skraćenje. Polikleta i Fidije.e. nema ličnog izraza. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku.n. pokret i kompoziciju.p. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela. prvi put contrapposto Auriga (vozar).n.e. najlepša statua u pokretu. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. Posejdon.n. POLIKLET je pomerio stopala.n. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima. jasnoću figure kroz određen stav . kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu. Eufranor. 480 g. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca.n. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine. a ne užasavajuća. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu.e. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra..p. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g.450 g.p.e. Teži se ravnoteži duha i tela. prvi put patos. tj. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa.. Delo: Diskobol FIDIJA. U arhaici je bila prisutna fantazija... mermer. Najpoznatiji su: Zeuksid. Dela: Kritijev mladić. Poikušao je da proširi svoju skalu boja.440 g. Umetnost ide ka opštem tipu.kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike. 470 g.p. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. usavršio kontraposto.

Dela: Istočni friz na Mausoleumu. duboko klesane figure Nike sa Samotrake. ulični svirači. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8). kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu. Važna grana grčkog vajarstva je portret. 360 . promene u oblikovanju glave.320 g. patetika..Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v.e. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo.p.n.e.p. 330 g. original.p. 330 . neklasična žestina. odraz duhovnog. mermer. 230 – 220 g. prikazan etnički tip. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila».n. Naracija je jaka. vidimo na Mausoleumu. patetičnost. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. Groteskno. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola.p. 220 g. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret.p. šaljivo i slikovito. ima tri friza – istočni uradio Skopas . Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. Menja polikletove proporciji. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti. najslavnija statua. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije. koriste se nevažni efekti. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan .e.n. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti. portret.n.n. Teme: osim mitoloških.e. 180 g. teatralnost i fizički bol. seljaci.e. Dela: Gal na umoru. ostalo je da se izrazi. Počev od IV v. npr. aktivna povezanost figure i prostora.p. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje. njegove figure poseduju mekoću senke.. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života. kopija. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica.. prosjaci.e.n. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra. Dela: Afrodita.. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. 200-190 g. kopija Heraklo koji se odmara.e. Duboko usađene oči – Skopasov stil. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom.p.n. Posle Fidijske vedre snage. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. On teži ka eleganciji. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom.p.e. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere.e. portret i sad cveta. Ucinio je smeli prodor u prostor. grimasa..n.n.350 g. uravnotežen pokret. fizička i emocionalna.e. mlade pomodarke i sl.živa draperija. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa.n. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue. možda Brijaksisovo delo). dostojanstvo i patos. prenaglašenost je izraza. razdvajanje duha i tela Faun Barberin. 200 g. simbol savršenstva. 120m. Ovo je stil eksplozivne snage.. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela. Duboko usađene oči. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. bronza. Nike sa Samotrake. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete. unosi emocije i narušava miran izraz lica. umetnost priča i zabavlja. borba Grka i Amazonki.p.p.

. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua. zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost.n.n. do VII v.n. ogledala i sl. 3.p.p.p.. trodimenzionalnošću. 3. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana. VII – početak VI v.e. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću. Oni su bili majstori u obradi metala. pa smrt znači rastanak. 2.e. 500 g.n.n.n. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. 4.p. a preteče su Rima.p.n. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život.n.e. turobnost pečena zemlja. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava.n. bronza. 5.p.p. meki kamen razvoj portreta 5. prestaje administrativno da postoji Etrurska država. namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer.p.n.p.. 14 Jandrić Jovan . U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok.n. snagom i naznakom da je telo u pokretu. ali im je religija mračna i mistična. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). Dela: Sarkofag iz Cerverterija. 4. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost 1. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci. manje sklono veselju. Apolon iz Veja. bronza.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p.p.p.n. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g.e. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA. POREĐENJE: Grčka umetnost 1. 5. III v.p.e. bronza.n. Toscanu osvajaju Rimljani.e. Plesačica i plesač.).p. energija i živahnost plesa.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo).e. bronza.e. 520 g. 3. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom. 500 g. a ne produžetak života. oporost.n. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.e. Takođe kopiraju Grke. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti.p.e.p. dela su zdepasta i mišićava. od Grka preuzimaju alfabet.n. 2. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA.p. Grobnice postaju sve složenije. za domaće tržište i izvoz. 4..e.e.n. trup iz anfasa 1. IV v. 280 g. od V v. rade bronzane statuete. U periodu VI do kraja V v.e.n.n. ARHAIKA. 2. Oko 700 g. stopala i noge i glava u profilu. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje.p. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije.e. Tokom V v.e. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir. VI i V v.e. glina Vučica. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA.e. a u I v. 520 g. zlato. pun efekata.

Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). 396 g. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret.e.. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju. mitologiju. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi.e. a još ih više kopiraju. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina.p.n. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. Grade ogromnu državu (od 331 g. Nemaju velikih umetnika. dok su poza i draperija uzeti od Grka. 80 g. (bio je 15 Jandrić Jovan . mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. 476 god.p.e. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. pad Zapadnog Rimskog Carstva.n. način oblačenja. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. kada umre glava porodice. Oni prihvataju grčku kulturu. PORTRET – koreni su u helenizmu. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka. Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. a ne u dokumentu. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . klasičnih i helenističkih dela. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu. tj. Njihova dela su bila angažovana i u službi države. umetnost i zanatski perfekcionizam. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. Takođe. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. Tela su tipska. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta. kriza se odražava i u umetnosti. a i dela su retko potpisivana.p. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno.n. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo. Uvoze na hiljadu originala arhajskih. kad Rimljani osvajaju Grčku. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta..n. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret. podozrenje i svirepost. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu. koja nije bila samo fizička već i duhovna.n.e.p.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela.p.n.e. a glave dodavane. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila. ali se njena originalnost ogleda u portretu. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). slično grčkom patosu.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g.n. U III veku krize. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. naročito posle 146 g. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla. realističnom prikazu lica. Period oko 75 g.e. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela.p.p. Dela: Portret rimljanina. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. oni su imali kult pokojnika.e. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. 30 g.

n.n. drugi malo upušten tj. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. Zastupljene su sve teme: mitološke. mrtva priroda i dr.mermer Trajan. mermer Ženski portret.e. Ni senke nisu dosledne. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala.n. 20 g. treći i četvrti stil. - SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti.p. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka..n. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. 3.. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa.. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. Prvi je plan malo izbačen. te se uvećavaju. Pompeja. On je takođe i najveći promašaj. MOZAIK. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi. Ovde nema kosih linija. Koristi se tehnika skjaćaturo. probiti i produbiti ravna površina zida.e. je povezana sa helenizmom. ali pune stvarnih pojedinosti. Oko 100 g.p. portreti.Istorija umetnosti Stari vek ružan. Dela: August iz Primaporte. 50 godine 16 Jandrić Jovan . već poetsko. 90 godina. složeniji stil. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. uključujući predele i figure. Boje su biljne i veštačke. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. postaju izuzetno značajne i oblikovane. Poznati su fajanski portreti. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. 244 – 249 godina Karakala . Dela: Bitka kod Isa. zidu i sl. tj. autora). 211 – 217 godina Plotin. FRESKA. nanosi. zidu .n. kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. I vek p.. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. dostigao svojh najveći izraz. U hrišćanstvu su oči «prozori duše». Tehnike: 1. teme su idealizovane. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia. pa zbog toga i kompleksaš – prim. kopija u mozaiku Igra piljaka. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički.e. slavolucima i stubovima.e. 160 – 180 godina Filip Arabljanin. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. ali je nedosledna i nije naučno dokazana.p. godine legalizovano Milanskim ediktom. Nestao je kontraposto. prvi stil iz II v. Slikalo se na drvetu. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija. 63 – 79 godine.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu. Koristi se linearna perspektiva – skenografia.e. I vek p. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. a 395. ali ništa nije sačuvano. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. istorijske. 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. nema skraćenja. ENKAUSTIKA. žanr-scene. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g. pejsaži. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom.e.p. slikanje na vlažnom – Al Fresco. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. dve vrste: a preko oslikane površine utiskuje se sloj voska b vosak se meša sa pigmentom. patuljasta tela i neraščlanjena. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco 2.n.

pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. crkva Sv. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. Rim. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. čija je vera počivala u nadi u večni život. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. katkad veoma izražajnog. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. nije više opipljiva realnost. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. Đorđa. smrt). Solun. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. 450 godona. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. Marcellina. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. slonovača Eutropijev portret. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. Pozadina ne igra nikakvu ulogu. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. Ljudske figure su sve izduženije. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. Ne samo individualnost lika. veličaju se duhovne osobine. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. 430 godina. crkva Sta Maria Maggiore. fizičku ili emocionalnu. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. ali sve bezličnijeg. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. već ni samo ljudsko telo. Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. Petra i Sv. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Vatikanske pećine. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. Potencira se duhovno. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. mermer 17 Jandrić Jovan . Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. večnost.Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. Izbegavano je modelovanje. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). Dela: Sarkofag Junija Basa. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. Figura nosi poruku – ima velike oči. početak IV veka Mozaik u kupoli. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). Nažalost. usađenih u gipsani malter. početak VI veka. Umetnost je kultnog karaktera.

Grčka. a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. ruku. dvorsko. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek). njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. pa tek onda svetovni vladari. drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. Oči su velike i one su «prozori duše». figure i pejzaža. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Svaki deo crkve. ima i specifičnu dekoraciju. Podloga je plava ili zlatna. negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. nego što stoji ili sedi. da bi se stvorila dubina prostora. dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost. on se samo evocira. Figura više lebdi. koji je namerno smanjen. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. nebesko. pošto ima određenu simboliku. usta mala. Osnovne teme su religiozne.Istorija umetnosti Stari vek VIZANTIJSKA UMETNOST 395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). Vizantijska umetnost je simbolična. ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža. nos je dug. ikona i freska. stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva. ali i raskošno. doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil. Figure su idealizovane. Postoji disproporcija između figure i prostora. tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. edukativna i komemorativna. te nema monumentalne skulpture. Italija. mozaik. Osnovni vidovi slikarstva: 18 Jandrić Jovan . Vizantijsko slikarstvo je spiritualno. mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. inverznoj perspektivi. Tela su laka i izdužena. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. ali se zadržava utisak iracionalnog. prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. asketizam izraza prigušuje lične crte. Figure su višestruko naglašene: kompoziciono. Balkan. Bog otac se nikad ne prikazuje. oči su ogromne i one su «prozori duše». Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. Ide se ka ortogonalizmu.). je ustaljena. Slika iskazuje Božiju istinu. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. Glava je ovalna. Služi i Bogu i vladarima. Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. dimenzionalno. dekoracije i dr. nabora. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. ali ona nije nastavak grčke umetnosti. Forma lica. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. prostorno. transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama. čelo je visoko – pamet. svečano. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija.

Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. Kompozicije su manje. mozaik. verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama.ornament na arapski način. naročito u slonovači i metalu. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. Grčka. freska. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. Figure su izrazito izdužene i vitke. FRESKA je slika na vlažnom. manastirska crkva u Dafni. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole.je period vrhunca u slikarstvu. Naglašena je inverzna perspektiva.. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti. crkva S. 547 g. VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. Marka. Ravena Carica Teodora sa pratnjom. to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica. svetaca ili predstava scena. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva. Ikona je izvanredno snažno delo. IV epoha . Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. Jeftina je tehika. Ravena Bogorodica. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. 1200 g. Figure su plastičnije. Vitale. Carigrad Starozavetna Trojica. Borba je trajala 100 godina. nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke.Istorija umetnosti Stari vek IKONA je portretna slika Bogorodice. crkva Sta Francesca Romana. mozaik. Kompozicija je uravnotežena i jasna. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike. Hrista.. Apollinare in Classe. Više je boja i detalja. mozaik. na biljne i životinjske oblike. najviše se radi mozaik. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. Vitale. 533 – 549 g. enkaustika na drvetu. elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. Glavni elemenat stila je linearna arabeska. Period stagnacije u umetnosti. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Venecija Anastazis. tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Rim. nema monumentalmosti. Mozaik na kupoli. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. obično na drvo). Ravena. XI vek Prizori iz Knjige Postanja. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. II epoha Počinje carskim ediktom. 1410 – 1420 g. XIII vek..dela: Justinijan sa pratnjom. ikona 19 Jandrić Jovan . katedrala Sv. vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera. dok se ikonografija tek začinje.. naglašava se pokret. draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. Ikonofili – podržavali su izradu ikona. crkva Svetog Spasa u Hori. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. veća je monumentalnost. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu. ikona. 1310 – 1320 g.a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima. crkva S. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan.izdao Lav III.. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. 547 g. kao i poznih klasičnih motiva. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. polusuvom i suvom malteru. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. Figure su neobično tanke i visoke.

Istorija umetnosti Stari vek 20 Jandrić Jovan .

slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. ornamentu i šarama životinjskog stila. ali je sve 21 Jandrić Jovan . Češće je slikarstvo. To je umetnost seobe naroda. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. Ipak. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. plitak reljef u dve ravni. istočno hrišćanska kultura 3. tako da je ostataka veoma malo. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. Slovene. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku.. a 800 g. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. krstionica katedrale Cividale. nego vajarstvo. i plastikom hrišćanskog istoka. geometrijski. a to su trošni materijali. sa knjiškog poveza. 700 g. kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. mozaici i reljefi. životinjski oblici. Raspeće. naglašavanje svetlosti i senke. (mračno doba. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca.. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. pa je period od 600 – 800 g. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. 650 – 750 g. bio je glavni medijum životinjskog stila. nazvan Zlatno doba Irske. romanika i gotika.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. VIII – IX vek – Karolinška umetnost 3. 725 – 750 g. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. 700 g. Italija Simbol Sv. Uticaji različitih kultura: 1.Dablin. VIII vek. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. životinjskog stila. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. VI – VIII vek – Kultura varvara. mermer. Razvija se vrlo plitka plastika. presto i sarkofazi) i reljefna. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. potpis patrijarha Sigvalda. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. ostaci antičke kulture 2.. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. Stil je anarhičan. Normane i dr. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. Irska Reljef sa parapetne ploče. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. Podela preromanike: 1. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. doba Merovinga 2. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti. «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. kao deo svesne političke obnove.

početak XII veka. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv... Karakteristike karolinške umetnosti: 1. prema značaju 4. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog.. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. uz jake vizantijske uticaje. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. 1015 g. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. 850 g. 936 g. rade se minijature i freske 5. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. Benedikt. zlato idrago kamenje - OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g. 796 – 895 g. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. kojim vladaju saksonski kraljevi. krunisao ga Sv. orijentacija od simbolike ka naraciji 2. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha.. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. 870 g. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 1.Istorija umetnosti Srednji vek skoro iščezlo. dakle. skulpture nemaju treću dimenziju Dela: - Odo iz Melza. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. obećava obnoviti državu Karla Velikog 3.Darmstadt 22 Jandrić Jovan . sto predstavlja značajnu versku obnovu 2. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici 3. druga plovina IX veka. Dela: - Gerovo raspeće. Radilo se slikarstvo. Umetnik naglašava «prozorski» vid slike. 800 – 810 g. Michael.. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija.. radovi u slonovači i zlatu. osnovana opatija Cluny. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka. 816 – 835 g. drvo. 983 g. funkcionalno dimenzionisanje figure. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. Sv. katedrala u Aachenu. Linearni je stil. 975 – 1000 g. Verdenskim ugovorom. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. te ga papa 962 g. 972 g. nastaju tri anarhična kraljevstva. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu.. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 4. 910 g. skulptura – reljef i crtež snažne grafike.

koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. Đenova . ♦ hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima 4. Razlog: masivni. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. nebesko je iznad zemaljskog. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. brodovi su zasvođeni. oko 1050 – 1100 g. već i izražajnu. naslađe iz karolinške i otonske umetnosti 2. poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. te samim tim i obnova gradova: Venecija. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. Dakle. obnavljanje trgovine u Sredozemlju. Dela: 23 Jandrić Jovan . i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) 3. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. jer ni karolinška. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. pobeda Hrišćanstva u Evropi: ♦ hristijanizacija Viknga ♦ pad Kordovskog kalifata 1031 g. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: 1. zmajeva. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. otonskih. Osnovni faktori su: 1. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. reljefni likovi su mnogo više realni od slika.. Francuska ima vodeću ulogu. kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. Veoma je retka slobodna skulptura. trodimenzionalni. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. bogato su razuđene. Piza. Španiji na i u crkvama. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . Takođe postoji i izokefalij. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika).. karakterističnih i tesno povezanih. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. monumentalna skulptura 2. a potom Španija. ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. nemaju samo dekorativnu namenu.uticaj iz iluminiranih rukopisa. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. Nema smisla za red. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. frontalni strav. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. Skulptor se boji prazne površine. skulptura je u timpanonu. Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. Italija. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. karolinških i vizantijskih crkvi. veliki. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). Zrela romanika se javlja u XII veku. Nemačka i Engleska. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. One su masivne. masivnost. ornament i skulpturu.

. Maissac.. g. Pierre. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. 1130 – 1135 g. crkva St. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. Figure su stilizovane. freska. Marko iz Jevanđelja u Corbieu.dela. oko 1110. plus razni uticaji. trg pred katedralom. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. freska. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. Francuske. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. «fizički» slobodno stoji u niši. Austrija Proletni pejsaž. Sv. Ubrzo posle 1150 g. Vezelay. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. Zidanje Vavilonske kule. 1181. crkva St. svetloj ili tamnoj. Radi se na jednoobraznoj podlozi. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan . Sv. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. Sernin. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava.–Savin-sur Gartempe. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni.Istorija umetnosti - Srednji vek Apostol. zapadno pročelje katedrale Fidenca. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. početak XII veka Strašni Sud. naročito iluminiranih rukopisa. Mihovil. kao kod Vizantije. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. Engleske. Figure su oivičene debelom konturom. XI vek Portret lekara. Dakle. Le Puy. a ne likovna lepota. 1180 – 1190 g. timpanon srednjeg portala narteksa. te pokrete i stavove. minijatura. 1120 – 1132 gKralj David. zapadni timpanon katedrale u Autunu. Južni portal crkve St. emajlirana ploča. Touluse. Belgije i J. g. bronza. Benedetto Antelami. Prelazak preko Crvenog mora. kamena ploča. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. 1166 g. početak XIII veka. Notre-Dame. Nikolas iz Verduna. 1090 g. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. iz rukopisa Carmina Burana. koje su ispunjene svetlim. punim bojama. To je početak postepenog prelaza u gotiku. postoji snažno osećanje za kompoziciju. 1160. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. Braunschweig. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. Glavni cilj slikarstrva je naracija. Odašiljanje apostola. 1025 – 1050 g.

Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. a regionalne varijante preovlađuju. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. Gotička umetnost. godine. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. najprestižnjia hodočasnička crkva. ima tačno određeno mesto i vreme postanka. javlja se lična nota. Skulptura je bila polihromna. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. proporcionalnost oblika. Zagovara se trodimenzionalnost. Razvija se iz romaničkog vajarstva. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. na kapitelima. kao ni jedan stil do tada. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. zodijački znaci. plemenitošću i duhovnošću. Stil XIII veka je idealistički. varvarski (gotski). Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. POZNA (CVETNA) GOTIKA.glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. godine gotika predstavlja homogen. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. konzolama i drugo. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. Osobine: slobodnija kompozicija. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. pa oko 1400. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. RAZVIJENA GOTIKA. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. period od kraja XII do početka XIII veka 2. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. Tek u renesansi dobija ime gotika. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. profane ličnosti). Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. godine. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. kao stil manje vredan. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». odlikuje se vedrinom. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. prozora. a Flandrija poznu gotiku. širi se po celoj Evropi. Poklonjenje mudraca. XIII i XIV vek 3. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. a Bog više ne kažnjava nego prašta. poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. osim verskih i profane teme (kalendari. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru . RANA GOTIKA. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. Do 1200. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. Podela Gotike: 1. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. Gotika počinje u arhitekturi. krunisanje Bogorodice). Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. internacionalan stil. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj.

već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). 1250 – 1260 g. 1395 – 1406 g. Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. g. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti. u Champmolu.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. 1250 – 1260 g. kod Dijona. usresređen na pojedinosti. Smrt Bogorodice. zapadni portal katedrale u Reimsu. Claus Sluter Mojsijev kladenac. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. Dominira profil. Blagovesti i Poseta. Melhisadek i Avram. 1230 – 1250. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. Dela: Portal kartuzijanskog manastira. Detalji su tačno odrađeni. katedrala u Naumburgu. katedrala u Naumburgu. Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245. 1145 – 1170 g.. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. statua u drvetu. Portal južnog transepta. početak XIV veka. na horskoj pregradi. ali ne samo zbog realizma. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. izraženija je krivina ose tela. Katedrala u Strasbourgu. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. 1220g. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica. Figura postaje šupljikava i apstraktna. ali se radi i anfas. početak XIV veka. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. horske pregrade. Claus Sluter. Kartuzijanski manastir u Champmolu. Pieta. herojski i dramski patos Judin poljubac. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. ističu ljudsko saosećanje. pa izgledaju kao linije. Dela: Zapadni portal. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. Osa tela je slobodna. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. Gotički realizam je realizam «osobitog». Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu.. katedrala u Naumburgu. nizozemac. 26 Jandrić Jovan .. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. izvijena. Giovanni Pisano (sin). kod Dijona. godine). Pokrajinski muzej. Notre-Dame. kao i reljefi manjih dimenzija. a ne kao zapremine. Skulptura ima očigledan. Simbioza statue i stuba se razlaže. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. blago kriva u obliku slova S. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. Dela: Raspeće. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. jako izražen klasični stil. katedrala u Chartresu. 1215 – 1220 g. 1250 – 1260 g. 1225 – 1245 g. 1385 – 1393 g. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir.. (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Stubovi su totalno potisnuti. Draperija je bogato naglašena. Bon Tek posle 1350. Vrhunac je 1400. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. Arnolfo di Cambio. škrinje. na horskoj pregradi. Statua je bestelesna. Ekkeheard i Uta. godine u doba «Međunarodnog stila». Izbočine su svedene na minimum. Delo: Grob viteza. nadgrobne spomenike). katedrala u Chartresu. odraz mršavosti i splasnulosti. remek-delo kasnogotičkog naturalizma. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. timpanon na portalu južnog transepta. Figura je živa. Statue u nišama.

Giovanni Pisano Madona. puno je nijansi. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. Prozor čuva dvodimenzionalnost.. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. Boje: rubin crvena. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. Konjanička statua Cana Grande della Scala. sa malim minijaturama u obojenom staklu. Romaničke elemente.. Bio je Giottov učitelj. reljefnije. 1300 g. olovne trake čine crtež. katedrala Piza. koji su se zadržali u italijanskom slikarstvu... preplavljuje novi talas vizantijskog stila.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. je «zlatno doba bojenog stakla». Dakle.) i preovlađuje do 1300 godine. 1315 g. kojeg su Italijani zvali «grčki manir». Od 1200 – 1250 g. okvir ne gospodari kompozicijom. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. čak i do 300. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. rade se velike jednobojne sive površine stakla. 1259.) Vodio je firentinsku slikarsku školu. U XV veku propada vitraž. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture). Slikarstvo na drvetu. pre 1284 g. tzv «Međunarodnog stila». na mermernoj predikaonici. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. katedrala Prato. 1302 – 1310 g. Poseduje snažan stil. ITALIJA Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralačke energije u slikarstvu. Dela: Mermerna predikaonica. jarko zelena i oker. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. krstionica Piza. velika slika na drvetu. Jedino fini detalji su naknadno slikani. nadgrobni spomenik. za razliku od Italije. bez kasnovizantijske linearnosti. 1282 g. te jak osećaj za plastičnost i patetičnost. nema nijansi. San Domenico. doslikavaju se elementi. se javlja ubrzo posle Četvrtog krstaškog rata (1202 – 1204 g.-1260 g. utančanog i prefinjenog ukusa... 1265 – 1268 g. 1330 g. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa vizantijskom tradicijom. koji potiče iz romanike. Ponekad koristi «grčki manir». ne kao radnu površinu. traži se trodimenzionalna predstava.. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče. Ovaj novovizantijski stil. manje su kompozicije. mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha severno od Alpa. kolorit sveden. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla. ni senke.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. gotički uticaj se proširuje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata javlja se novi revolucionarni stil. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. Već od 1250g. Predstavnici: CENNI DI PEPPI – CIMABUE (delovao 1272 – 1302 g. Kompozicija je apstraktna i monumentalna. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. Kompozicija je velika. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. Više je figura. propovedaonica u katedrali u Sieni. 27 Jandrić Jovan . Nasprot zidnom slikarstvu. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. Umetnik je sastavljao nacrt. gore je završena na zabat Raspeće Hristovo. Veoma je temeljna apsorpcija vizantijske tradicije. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea. Orivieto. mermerna statua. Dela: Madona na prestolu. nijanse plave. Figure su veće. 1280 – 1290 g.

1342 g. slika na drvetu..Istorija umetnosti Srednji vek GIOTTO DI BONDONE (1267 – 1337 g. freska Put do Golgote. Piza.. 1325 – 1350 g. bio je prvenstveno zidni slikar. a ne posmatrači u delu. Kompozicija mu je savršeno usklađena sa emocionalnom sadržinom slike. U Ducciovim rukama «grčki manir» nije više tako ukočen. Dela mu izgledaju životno. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. slika na drvetu. Camposanto Trijumf smrti. 1309 g. Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u arhitektonski okvir. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. freska. Inovator je. Padova Madona na prestolu. 1365 g. da on ne bude iza njih već da ih sadrži. galerija Uffizi.. Piza. On je siensko slikarstvo preveo sa vizantijske na gotičku tradiciju. Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera. Za njega ja 1440 g. Od početka je bio veoma blizak «grčkom maniru». triptih. kapela Arena. On je začetnik «ere slikarstva».. 1340 g. tj. Pietro L: Dobra i zla uprava.. 28 Jandrić Jovan . To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror.. Zadržao je gotički element – međusobno opštenje figura pogledom. 1315 g. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. elegantno oblikovanje i živahno pripovedanje. sinopija. Fresco tehnika. Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator. Želja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom. freska.) Bio je Cimabueov učenik u Firenci. arhitektura su svedeni na minimum. Predio. krute uglaste draperije su talasaste i meke. senčenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum. Tradicionalnu šemu u pogledu prostora i narativih detalj Đoto je podvrgao korenitom uprošćavanju. slika na drvetu. 1325 – 1350 g. Siena.. srednja ploča oltara Maesta. 1334 godina je prekretnica. sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. Đoto je postavljen na čelo radionice pri katedrali u Firenci. Dela: Prestolje mudrosti. Dela: Madona na prestolu. muzej katedrale. Dučovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost. Njegovo delo je snažno i on čini da smo mi učesnici. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog preveo na latinski. Dela: Oplakivanje Hrista. freska. sa ograničenom skalom i intenzitetom boja naglašavaju Đotvu jednostavnost. 1305 – 1306 g. Firenca DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 – 1318 g.. Ambrogio L. Oblicima daje snažnu trodimenzionalnost.) On je osnivač i najslavniji predstavnik Sienske škole. Siena.. a figure su nežno zaobljene. Dela: Rođenje Bogorodice. uz veličanstvenu upotrebu boje. 1309 g. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. jer je upotrebio novu vrstu slikarskog prostora. 1338 – 1340 g. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa.

1394 – 1399 g. naivan arhitektonski prostor. vlada «međunaraodni stil».Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. svetlost gospodari celom slikom. Sadrže niz motiva: fantazija. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila». 1325 – 1328 g. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar.. slika na drvetu 29 Jandrić Jovan . utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. šala. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. 1400 g. jako senčenje Poklonjenje mudraca. Dela: Rođenje Hristovo. Les tres riches heures du Duc de Berry. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti. prikaz gotičkog Louvrea. Minijatura Januar. basna. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar. tema je sejanje ozimog žita. slika na drvetu.. groteska. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. 1413 – 1416 godine. liči na kuću za lutke. slika na drvetu. ona je nezavisan činoic. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. rađeno u Parizu.

boju. fakturu površine. Svest o renesansi se rodila u Italiji. istražuje se pokret i perspektiva. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti .) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). istovremeno u Firenci i Holandiji. 30 Jandrić Jovan . Obnavlja se zanimanje za jezik.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. u poznoj gotici to je tehnika ulja. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom. lični stil i izraz. povezanost i potpunost. mišolovka i dr. 1425 – 1428 g. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća.tanke providne premaze. Umetnik poseduje veliku individualnost. te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. on im je polazna tačka. triptih. već da se dostignu i prevaziđu. književnost i čuda antičkog sveta. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. individualni oblik i veličinu.. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva».početak XV veka ( 1495 godina). Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina. Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. 1330 g. materijal. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine 3. Homo universale je umetnik renesanse. omogućuje baršunasto tamne prelaze. On je podražavao istinu i potpunu istinu. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. slika na drvetu. Renesansa se deli na: 1. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. Posle njih.). RANA RENESANSA – kraj XIV . «prerušeni simbolizam». Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. 2. Petrarka – italijanski pesnik i humanista. Dela: Oltar Merode. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. omogućava tzv. Zato on koristi tzv. Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). «glazuru» . U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje. dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. ulje postaje osnovni medijum slikanja. stabilnost. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu.

. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. prikazan optički izgled vode. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. Skidanje sa krsta. Dela: Vrt uživanja. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. slika na drvetu. Uči od prethodne dvojice slikara. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja. Austria. Nesrećni genije. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu».. 1476 g. 1471 – 1481 g. a ističe druge da bi naglasio karakter. CONRAD WITZ Iz Basela je. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. nego spoljašnji vid događaja.Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja. 1455 g. Kod njih nenaglašava neke crte.slika na drvetu. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud.. 1433 g. Dela: Anđeo koji lebdi.. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno. Lorenz. Meka. slika na drvetu. slika na drvetu. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. to je najraniji «portret» pejsaža. Takođe pozadina se stapa sa nebom. 1432 g.. Dela: Portinarijev oltar. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. slika na drvetu.. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. slika na drvetu. Čovek u crvenom turbanu. Dela: Ganski oltar. slika na drvetu. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. važi i za njegove portrete. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. 1435 g. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. 1470 g. drveni oltar. Dela: Petrov ribolov. pa čak i čudno poetske lepote. jasna svetlost razblažuje ivice senke.. Dela: Francesco d'Este. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. poliptih. parohijska crkva St. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. 1490 g. Dela: Rođenje Hristovo. Optički efekat. pa je postala uzor mnogim umetnicima. 1500 g. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. Michael Pacher 31 Jandrić Jovan . Snažna realnost teme. 1420 – 1425 g. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. portret na drvetu. Nurnberg.. umro je kao fratar.. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). 1518 g. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. slika na drvetu. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti. poliptih. 1444 g. Wolfgang. ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin.. tragično je završio. Tako je bilo do 1500 godine. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. triptih. crkva St.1434 g. Likovi su blagi i uproščeni.

. mermer. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. u društvu naučnika i pesnika. položaju. Što se tiče klasične nagote. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. godine. već je čovek mislilac. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca.. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. Može se pratiti individualni stil. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. su se pojavila metalna slova. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. Ona dopušta meke. Antonija (1480 – 1490. Čine kombinaciju slike i teksta. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. Porta della Mandorla 32 Jandrić Jovan . MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. polazi se od prirode i proučava se anatomija. intimne atmosfere i spontani. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». gotovo da su skice. detalju. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. obrazovan. Obnavlja se antički duh. Umetnik više nije zanatlija kao do tad. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. kopoziciji. Dela: Sveta Bogorodica. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. pozlaćena bronza. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini.Istorija umetnosti Srednji vek GRAFIČKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. Prvi graveri su bili zlatari. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost. godine). VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. reljef. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. ćudljivog osobenjaka. 1435 g.. Antički primeri direktno utiču na renesansu. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije.. Primetan je uticaj i romanike i gotike. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture.Firenca Uspenje Bogorodice. crkva Or San Michele. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići. reljef. gravura. 1410 – 1414 g. 1420 g. 1480 – 1490. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. Gravure oko 1430. koje je htelo da je osvoji. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. 1450 god. vazdušaste efekte. Dela: Četiri sveca. godine su modelovane finim šrafiranim linijama. kao perom.

) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik.. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. crkva Sta Maria Novella. koristi na linearnu perspektivu David. Dela: Madona na prestolu. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. mermerna statua. Posle 1430g..Firenca. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g.. plastične i prirodno stoje u prostoru. bronzana statua.. 1430 – 1432 g. mermer. Firenza Izgnjanje iz raja. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. reljef na ploči od pozlaćene bronze. čija draperija pada kao prava tkanina. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. freska. Bio je freskista. manastir Sv. 1427 g. konjanička statua. boje i perspektive. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti. Naglašava se psihologija likova. a ne imitiranje. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g. Preuzima oblike iz prirode.. Firenca Poreski novčić. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. Đorđe. mermerna statua. istražuje pokret. S. trodimenzionalni.. 1411 – 1413 g. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE . freska.. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine.. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku. boja je sekundarni element. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. freska. crkva Or San Michele.. Firenca 33 Jandrić Jovan . stabilne. 1426 g. likovi su odeveni aktovi. prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. 1440 – 1450 g. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru.. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. Dela: Blagovesti. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan.Firenca Prorok (Zuccone).. 1437 g. Pronašao je sistem linearne perspektive. Dela: Sv. Njegova dela su monumentalne veličine. ne idealizuje ih toliko. Služi se kontrastima svetlosti i senke. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. 1445 – 1450 g. 1415 – 1417 g. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke.. forma se deformiše linijom i jakom konturom. 1425 g. Siena. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba.) Likovi su mu masivni. Giovanni. Rešio je većinu problema u vajarstvu. Donatello je govorio statui: «Govori. Marko. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. kapela Brancacci. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Prostor je predstavljen što vernije. Jovanom. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. sve više se ističu portreti. zvonik firentinske katedrale. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. slikari su oslobođeni kanona. freska. 1423 – 1425 g. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. Figure su mu masivnije. crkva Or San Michele. a likovi su realistični i brutalni. Osnova je promatranje čoveka. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. Marko.. perspektiva je nedisciplinovana.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Učio je kod Ghibertija. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. 1427 g. 1425 g.

1450 – 1457 g. Spaja Masacciovu plastičnost. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. 1445 – 1450 g. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. gravura.. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam. freska.. 1465 – 1470 g. Palata Vechio. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama... ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni. Dela: - Madona sa detetom i svecima. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. bronza. 1445 g. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. crkva San Fracesco. Dela: - Anđeli koji pevaju. arhitektonske oblike i ljudsku figuru... Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. slika na koži. slika na drvetu. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: - Tajna večera. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj. spoj pokreta i emocija.. Bio je poznat po reljefima u mermeru. geometriju urbinskog dvora. ali ne i da im priđemo. freska. 1460g.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. kao u pozorištu. Dela: - Grobnica Leonarda Brunija. 1456 g. Dela: - Putto sa delfinima. Firenca. Dok je slikao glavu. Firenca David. Firenca. 1445 – 1450 g. iz Venecije dolazi u Firenzu. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. 1476 g. bronzana statuetea.) 1436 g. kupe.Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g.. dok su slobodne statue potpuno retke.. komemorativni. Dela: - Otkrivanje Časnog Krsta. cilindra i piramide. 1435 g. reljef. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. dolazi u Firencu.. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. terakota. 1485 – 1490 g. Likovi opšte među sobom. katedrala Firenca Madona sa anđelima. mermer. Firenza 34 Jandrić Jovan . Dela: - Herkul i Antej. kocke.. Oko 1450 g. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu.. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. ANTONIO ROSSELLINO Dela: - Portretna bista Giovanni Cellinija. prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: - Oplakivanje Hrista. 1460 g. Oseća se Donatelov uticaj. Kolorit je integralni deo dela.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. 1470 g.

1483 – 1488 g. Putti) – naga deca sa krilima. 35 Jandrić Jovan . predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi. Venecija Putto (mn. zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način.Istorija umetnosti Srednji vek - Konjanička statua Colleonija.. bronza.

slika na drvetu. Sikstinska kapela Vatikan. Nema jakog kontrasta. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna. 1480 g. Oculus. Galerija Ufizzi. Mantova.) Bio je firentinski slikar. a više za vizuelni efekat. Simetričnost postiže rasporedom masa. sklon misticizmu. Zaccaria. crkva S. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. 1482 g. anatomiju i dr. freska. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje. Radio je freske. naročito ženskog. 1473 g. Bramante. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote.) Bio je Verrocchijev učenik. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu. vajarstvo i slikarstrvo). Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red. slika na drvetu. čvrsto nacrtanu.. jasno konstruisanu formu. tvrdu. ispaštanju i kajanju. jasnoća prostora. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Venice. 1455 g. Giorgione. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. Beleži svaki detalj. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici.. srušena 1944 g. botaniku. 1480 g. čak i kad stoje. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» .. Sebastian. Voli patos. Dela: - Rođenje Venere.. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). kapela Oretari. sa 36 Jandrić Jovan . Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. slika na platnu. statična i simetrična. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. su proširili neoplatonisti. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Rafaelo. Bio je mladi genije. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Slabo se interesuje za dubinu prostora. 1471 – 1474 g. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja.. senčenje je ravnomerno. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. Oni predstavljaju vrhunac. 1505 g. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. proučavao je mehaniku. zanet paganskom lepotom. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. Bolesno osećajan umetnik. klasičnu fazu renesansne umetnosti.. Figure mu «lebde». freska. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. Vera u božansko poreklo genija. arhitekta. Njegove figure..Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. PIETRO PERUGINO Dela: - Predaja ključeva. Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova. veliki prizor. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo.matematičar. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Dela: - Sv. Sv. Jakova vode na pogubljenje. Boje su mu jednostavne. fizičar.). Mikelanđelo. Camera degli Sposi. Koristi žablju perspektivu. Dela: - Madona sa svecima.oni utiču na osećanja posmatrača.. Platonovo shvatanje genija. a bio je hrišćanin. Boje su hladne. Padova. freska. 1455 – 1460 g. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon.

1513 – 1515 g. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. radio je dugo i isporo. Takođe je bio genije. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»».. S. slika na drvetu. 1509 – 1510 g. mermer. a forma joj je podređena. 1481 – 1482 g. izolovan od sveta. skulptura. Rim: o Stvaranje Adama. Rim Mojsije.. slikar. Antiku je voleo. slika više liči na poetsku viziju. 1501 – 1504 g. koje ih utapaju uprostor. Petra. Dela: - Monaliza. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Portretista i slikar 37 Jandrić Jovan . Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu.. Izrazita stvaralačka snaga. Milano Poklonjenje Mudraca. Slikao je verske teme. Napušta je. Bio je tip svetskog čoveka. crtež perom. Firenza Campidoglio. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. arhitekta. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku. fizičku snagu. asketizmu. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti.. Louvre... aki je nije podražavao. mermer. «terribilita» . Njegove skulpture odišu napetošću. Delfska Sibila (proročica). radnja u mirovanju Rob na umoru. možda nepravično. Zbog ovakvog načina prikazivanja. slikarski bogata. Firenca. 1513 – 1516 g. 1546 – 1564 g. Sikstinska kapela. nego na običnu sliku stvarnosti. 1495 – 1498 g. Teži da iskaže čovekove strasti. 1508 – 1512 g. sabijena energija. a vajarski solidna. Lorenzo. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g.. najranija monumentalna statua visoke renesanse. pesnik.. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. Bio je oprezan kao slikar. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. mermerna statua.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. a ne iluzionistiške predstave. Vatikan Začetak u materici. Sta Maria delle Grazie. usavršeni sfumato Tajna večera. mudrost i bol. Vezao se za klasičnu antiku V veka. Stvorio je sopstveni tip lepote. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. Figure su obavijene senkama i polusenkama. slika na drvetu. mistici. jer je bio aristotelovac. Oseća se psihološka akcija. Firenza Bogorodica u Pećini. Paris. Stalno se vraćao svojim delima. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih. a nije bio vernik. nažalost bio je ciničan i nesrećan. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista.. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska.Istorija umetnosti Srednji vek 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. 1534 – 1541 g.. 1503 – 1505 g. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. 1465 g. Grobnica Giuliana Medicija. Bio je sjajan crtač. 1508 – 1512 g. 1510 g. o o - Strašni Sud. Dela: - David. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. 1545 g. Vatikan. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. freska.. freska. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača).) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. On je glavni slikar visoke renesanse.

Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. 1510 – 1511 g. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro. 1513 g. Bio je pod presudnim Giorgionea. tako da ni jedna ne smeta drugoj. 1526. duboki tamni tonovi. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: o «Atinska škola». Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista.. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. 1520. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. freska. Venecija Pavle III sa unucima. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. crkva Frari. služeći se samo bojom i svetlošću. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek... Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera..nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika.. pretpostavlja se da je bio Jevrej. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. erotska alegorija Tri filozofa.. već bićima od krvi i mesa. koji nije nastanjen živim statuama.) Najveći venecijanski slikar XVI veka. 1505 g. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. 1546. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan . slika na platnu. freska. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. g. slika na drvetu. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. Mikelanđelu duguje za izražajnost. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. Galerija Akademije Venecija. 1505 – 1506 g. GIORGIONE (1477 – 1510 g. remek-delo.Istorija umetnosti Srednji vek Bogorodice. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. g. 1570. 1057 – 1510 g. nego na perspektivne vidike.. «Tajanstveni» Giorgione . Dela: - Madona del Granduca. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. spiralni i dinamični pokreti figura - VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama.. Pojedinačni potezi četkice. freska. Beč. oličenje klasičnog duha visoke renesanse. Rim. Villa Farensina. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. g. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. Razlozi su brojni: prerana smrt. platno. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. akcija i emocija. Louvre. suparništvo sa Tizianom. Intenzivna svetlost i faktura. sjajno postavljena arhitektonska pozornica.. nego u Firenci i Rimu. harmonično uravnoteženo telo i duh. Dva najpoznatija dela: - Oluja. Dela: - Čovek sa rukavicom. g.

) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja. 1524 g. Figure su visoke. kroz dosetku i iluziju. glavne su odlike ovog stila. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. Dela: - Maijin pohod Elizabeti. 1528 g. Galerija Uffizi. slika na drvetu. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Dela: - Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. a sigurnost isčekivanjem. Dela: - Skidanje sa krsta.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela. San Michel. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g. Galerija Uffizi. duboko uznemirujući. Tanki izduženi oblici. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću.izobličeno. 1521 g. izduženim figurama. Manirizam se najpre razvio u Italiji. JACOPO ROBUSTI . smelim perspektivnim skraćenjima. slika na drvetu. ukazuje na unutrašnju zebnju. vitke. Čudesno osećajni crteži. Dela: - Autoportret. koji iz 39 Jandrić Jovan . ćudljivi vizionarski stil.. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima.. slika na drvetu Madona dugog vrata.. kao posebna vrsta ljudi. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja.=stil). Ubrzo zatim je postao međunarodni. 1535 g. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu.TINTORETTO (1518 – 1594 g. izduženih udova. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. 1526 g. svetlost nema izvor i svojstva.. «izveštačeni». Žestokim kontrastima tamno-svetlo.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. Uznemirenost jednog sveta u previranju. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti. Slike su subjektivne. u kom je vera bila zamenjena sumnjom. Maniera (ital. Antiklasični. 1550 g.. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. Ovaj stil je dao sjajne potrete. Pokazuje isto tako čudne osobine.. dvosmisleno. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Itali Studija mlade devojke.

alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO 40 Jandrić Jovan . Krajnje subjektivno koristi liniju. a 1576 g. Santo Tome..) Bio je fenomenalno obdaren slikar. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Umetnici. 1570 g. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g.. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Dela: - Hristos pred Pilatom. Dela: - Slanik Fransoa I. Tek od 1600 g. 1605 g. Bio je firentinski zlatar i vajar.. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. nerealna svetlost. Scuola di San Rocco. Pustolov. 1573 g. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. freska. ide u Rim. boju. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. 1532g. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. Giorgio Maggiore. zlato i emajl. - Sv. platno. slika na platnu. Dela: - Uspenje Bogorodice. izvestan broj. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu.Istorija umetnosti Srednji vek prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g. Grozničava. Venice Tajna večera. platno. 1575 – 1577 g. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. remek-delo iluzionističke perspektive. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. Dela: - Sahrana grofa Orgaza. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. platno.) Najveći maniristički slikar. Mateja. 1586 g. Punoća. 1525 g. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino.) Najklasičniji umetnik svoga vremena. Dela: - Hristos u Levijevoj kući. svetlost. Scuola di San Rocco. 1592 – 1594. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. 1535 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g.. crkva S. Venice. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Podučava se Ticijanom i Tintoretom.. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. kupola katedrale u Parmi. freska. to je bila karakteristika i pozne gotike. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. 1567 g. Dela. Oseća se uticaj Parmigianina. Toledo.. 1539 – 1543 g. 1566 – 1567. dolazi sa Krita u Veneciju. Mikelanđela i Rafaela. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Venice Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika.. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave.

Istorija umetnosti Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:

Srednji vek

-

Dekoracija u štuku, Fontainbleau, 1541 – 1545 g.

FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.

41

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 – 1608 g. Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana, što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:

-

Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

42

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristički. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji. NEMAČKA Zavičaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Grunewaldovi oblici su meki, elastični i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. Dela:

-

Izenhajmski oltar, 1510 – 1515 g., slika na drvetu, najznačajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice o Raspeće sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i večnosti, realnosti i simbolizam o Blagovesti o Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) o Vaskrsenje

ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomućenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.

-

Italijanske planine, 1495 g., akvarel Četiri jahača Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetu Adam i Eva, 1504 g., gravura Vitez, Smrt i Đavo, 1513 g., gravura Četiri Apostola, 1523 – 1526 g., slika na drvetu

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. «Ekspresionistički manirizam». Dela:

-

Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu Rapeće, 1503 g., slika na drvetu

ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g.)

43

Jandrić Jovan

nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. To su tzv. Koristi monoton kolorit. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. 1586 g. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. Dela: - Mesarnica.) Iz Augsberga. 1565 g. brižljivo urađene detalje. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. 1551 g. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. slika na drvetu. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. razvoj repertoara tema koje će dopuniti.) Jedini je genije među holandskim slikarima. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Dela: - Mladić među ružama. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. 1529 g. 1565 g. Dela: - Bitka kod Isa. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g. a oživljeni su u XV veku. kao i Direr. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. slika na drvetu Povratak lovaca. Perspektiva je smela. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. Dela: - Seljačka svadba. portret na drvetu. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. u Rim.. 1588 g. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka. mrtva priroda. i minimum oblikovanja i senki. No je bio visoko obrazovan.. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: 1. Oni su izmišljeni još u antici.. slika na drvetu Slepac vodi slepca. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. bitniji je pejsaž HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g. Putovanje na jug 1552 – 1553 g.. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Oni su bogati i neplastični. Nikada nije radio za crkvu.. Predstavnik je “linearnog stila”.. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena.. Slikao je pejsaže i žanr-scene.Istorija umetnosti Srednji vek Bio je bavarski slikar. nadareni pejsažista. Dela: 44 Jandrić Jovan . Poznat je i kao portretista. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava. ptičija perspektiva. U doba 1550 – 1600 g.. 1540g. “portable portreti”. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Rado je reljefe u Luvru. Dela: - Erazmo Roterdamski. portret na drvetu Henri VIII. usled teške istorijske političko-verske krize. 1523 g.

Najznačajniji je vajar XVI veka. ubrzo razvija sopstveni jezik. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . Denis. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II). spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije. Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g... Njegova glavna dela su monumentalne grognice. 1548 1549 g. 1563 – 1570 g. St. patos i lepota koji traju i u smrti 45 Jandrić Jovan . Dela: - Grobnica Henrija II.Istorija umetnosti Srednji vek - Reljefi sa česme Nevinih.

prepliću se arhitektura. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . veliki evropski stil. karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. Pojačava se gestikulacija . a ne kao pojedinost . U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. žanrscene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma.simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike . sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) 2. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. raznobojnom mermeru. a senka je tamna i teška.skulpture su jakih i izvijenih pokreta. uglavnom. prizor teži da nastavi i izvan nje .nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: 1.dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. Predstavnik je rimske škole.pojačava se izraz lica. a presecanjem oblika okvira slike. tako da one postaju nove vrednosti: . mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . mržnja. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. patetičan. u Italiji. Najčešće se radi u štuku. dramatičan je. netaknute teološkim dogmama. građanskoj i protestantskoj. bol. mrtva priroda. Zanima ga stvarnost tela. tako da delo ostavlja utisak kao celina .pojačava se odnos svetlo-tamno. oltari. Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta 3. Takvim smerovima prostor se produbljuje. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse.) 1593 g. bronzi. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. a grimasa ide do neukusa. umetnost. 46 Jandrić Jovan . Iako je . u Holandiji. u Francuskoj.Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. zapadnoevropski stil. masa i zapremina.Rimska (Karavađo) – realistični pristup . Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. a naručilac je bila katolička crkva. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. stepeništa i nameštaj.sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. Postoje dve velike škole: . Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost . pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti .Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. ako je nešto naglašeno osvetljava se . Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. balkoni. dolazi u Rim. a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. bez radikalnog prevrata.

. apsida crkve Sv. svila.. dolazi u Rim. snažan utisak. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. iskrivljenost tela. Na njegovim freskama. 1622 – 1625 g. izražajno lice. a komponuje po takonu dijagonaliteta. raznobojni mermer. on nema savremenih odela. 1597 – 1601 g. 1600 – 1601 g. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. Radio je u mermeru. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. Na njega utiče Mikelanđelo. Petra. Tereze. Santa Maria del Popolo. vuna. pejsaž «civilizovan».Istorija umetnosti Srednji vek Radi u novom obliku svetlo-tamnog. sjaj u očima i dr. Karavađizam je tamno slikarstvo. Dela: Aurora. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. Figure gusto grupiše. aktivna povezanost sa prostorom Apolon i Dafne. Luigi dei Francesci. kretanje. Bio je vajar i arhitekta.. dramatične kopozicije i velikih emocija. Galerija Borghese.Rim. kopozicijsko rešenje. U njegovim skulpturama su obuhvaćeni svi barokni elementi vajarstva: dinamične poze. nego revolucionar.) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. Rim BAROK U NEMAČKOJ 47 Jandrić Jovan . detalj stropne freske Vila Ludovisi. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. vrhunska obrada. Predstavnik je Bolonjske škole. Mateje. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Dela: Pozivanje Sv. Petra u Rimu. Rim. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. a u obradi se često mešaju glatke. materijalnost kose i puti..) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. mermerna statua Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. crkva S. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g. koje najbolje obrađuje. kao i talijanskih majstora XVI veka.. 1657 – 1666 g. 1621 – 1623 g. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. 1623 g. stvara antimaniristički stil. bronza. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese. ne samo fizičku grtađu. mermerna statua. Rim. likovi su manje važni. jakih kontrasta. suprotno renesansi. Beg u Egipat.. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu. stil podrumskog osvetljenja.) Bio je više reformator. 1645 – 1652 g. Dela: David.. mermer i gipsani malter. Rim Raspeće Sv. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. mračno. pretvarajući je u tamnu masu. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope. već i duševno stanje uhvaćeno u jednom trenutku. tamno. Petra. Potpuno izbacuje pozadinu. 1595 g. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. 1604 g. Cerasijeva kapelica.. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina.. 1597 – 1601 g.. mermer Presto Sv. pozlaćena bronza. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. ali mu je tehničko umeće omogućilo da modeluje kao u vosku. na tavanicama. Petra. kao i Rafaelo i Venecijanci. U mermer je uspevao da prenese. 1624 – 1633 g. To je tzv. spoj arhutekture i skulpture Zanos Sv.

BAROK U FLANDRIJI Barok veoma brzo postaje međunarodni stil. Radio je kompozicije koje posmatra odozdo – ponižavanje posmatrača. pa su i njegove figure veoma tanane.) Bio je Rubensov pomoćnik. Torino 48 Jandrić Jovan . živeo je veoma raskošno. već samostalna ostvarenja. pomoćnici su ih pravili velikim. PIETER PAUL RUBENS (1577 – 1640 g. iz obilja prekipelog mesa . ono što ljudsko telo šini deformnim . crpi elemente lepote. Uz Velaskeza. te u Italiji od 1600 – 1608 g. slkia na drvetu..) Prvo je učio u Antwerpenu. oker i plave boje. ljupkosti i dopadljivosti poteza. ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g. prve sa najudaljenijim.a 1632 g. Po povratku postaje dvorski slikar. bilo po dijagonalama ili složenim elipsama. Teme su mu: mitološke. 1634 g. u jedinstvene cekine.. 1636 g. Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savršenstvo koje je i do danas nedostižno.. forma je teška i masivna. On ulepšava figuru: smanjuje glavu. slavan i tražen. Radio je ženski akt. iz gojaznosti. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. Madrid Pejsaž sa zamkom Steen. ogromne slike. 1632 – 1634 g. Sve je crtao uopšteno. francuska kraljica iskrcava se u Marselju.a on ih je posle samo dovršavao i potpisivao. slika na platnu. Ovim širokim mrljama svetlosti i boje dinamično povezuje prostorne planove i oblike. to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. Figure su uvek u punoj svetlosti. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. ANTONIE VAN DYCK (1599 – 1641 g. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva – realistična otmenost i psiholočka dubina. a stopala i ruke predstavlja tanano. Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita. Galerija Sabauda. 1637 – 1638 g. ne posvećujući posebnu pažnju ni jednom liku. iz kajiševa slanine. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo. Skidanje sa krsta. Glavni poručilac je katolička crkva. Radio je širokim potezima kista koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu. Tintoretija i ostale venecijance. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi.Istorija umetnosti Srednji vek U Nemačkoj i Austriji barok je uvezen stil. religiozne teme). Dela: Portret princa Thomasa Savojskog na konju. žanr-scene.. Njegovi pejsaži nisu dopuna slici. Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa.. Razvija se pod uticajem protivreformacije. 1613 g. graciozne i elegantne. portreti i crteži.. Koristi paletu ružičaste. slika na drvetu Vrt ljubavi. Narodna galerija London Otmica Ganimedova. Uglavnom radi portrete. 1622 – 1623 g. 1612 – 1614. slika na drvetu. jer ga zanima samo bolik. Van Dyck je bio nežne prirode. tamo proučava Tiziana. a prirodu uzima veoma površno. 1609 – 1610 g. Muzej Prado. katedrala u Antwerpenu Maria del Medici. pejsaži. Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. triptih. Senka je tu samo da istakne svetlost. Dela: Podizanje krsta. katedrala u Antwerpenu Pauzija i Glikera (Pastoralna idila). Radio je brzo. složena kompozicija. uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji su dolazili tu da rade. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno. Porudžbine je skicirao na malom formatu. U Flandriji se razvija pod uticajem Španije. pokazuje na freskama u Wurtzburgu. Flandrija je bila pod Španskom vlašću. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije.

prikaz vladara u neusiljenoj i ležernoj.Istorija umetnosti - Srednji vek Portret Charlesa I u lovu. ali svečanoj pozi. Louvre. Konj je nervozan. kao i sve Dyckove životinje 49 Jandrić Jovan . Paris.

Radio je mitološke teme. ona zrači iz samih boja. verske teme – veoma retko i portret. Bio je portretista. Muzej Fransa Halsa. a prenose ga i slikari Utrechtske škole. Dela: Veseli pijanica. brzi potezi kista. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora. grupne portrete.karavađovski uticaj. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomažu crkva i država.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK U HOLANDIJI Nasuprot Flandriji. Amsterdam. U holandskom baroku ne neguju se verske teme. dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. 50 Jandrić Jovan . sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . čiji je pigment nanosio čas u debelim. kao i domovi građana. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima. Pastozna faktura. Bio je slikar. dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. umerena i jednostavna. ispupčenim. i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa. Kompozicija je smirena. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. ali potpuno različito od italijana i baroka (naglašene su razlike između svetlog i tamnog). koja nije dala velike umetnike. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. 1664 g. tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa . Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoličke crkve. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama. slike su male. Tematike su: grupni portret (obično grupa ljudi iz struke).II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. a najčešće građanstvo – privatni kolekcionari. slika na platnu. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili. Postoje dve generacije slikara: . Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena.. pejsaž. protestanizam je bio državna vera. meka je i prozaična i osvetljeni deo je blaži – meka svetlost. Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g.Čas anatomije. i ono stoji po strani od baroknog stila čitave katoličke Evrope. žanr-scene. interesovanje za trenutno. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. čini da njegove slike deluju neposredno.I generacija je mirnija (i u korišćenju boja) . Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. Delft i dr. gde je sva umetnost zračila iz Antwerpena. enterijer. 1627 g.. ali su njeni članovi bili značajni po tome što su karavađizam preneli drugim holandskim majstorima. pogotovo posle 1600 g. zato senka ima više svetla. 1650 g. Slikajući model.. već realnost trenutnog izraza. Prostor je skoro uvek mračan. On fenomenalno gradira svetlost.. Državni muzej Amsterdam Malle Babbe. Leyden.Suknari. Hals nije isticao njegove stalne osobine. nego su uvek u nekoj akciji.Noćna straža. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade. II etapa . Slikarstvo je građansko. On je preteča impresionizma. sređena. čas u tankim. prozirnim namazima. u Holandiji je u XVII veku postojao veći broj umetničkih škola: Haarlem. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. On je «slikar osmeha». crtač i bakropisac. Tizianov način boja. svetlost je difuzna.) Bio je najveći genije holandske umetnosti. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). Prostor je neutralan. Pokrovitelji su bili ponekad opštinse građanske vlasti i građanske institucije. kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije». Svetlost obasjava lica. Neguju se efekti svetlo-tamnog. Utrecht. Ličnosti ne miruju. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova. III etpa .

bestidno prerušen. teatralan i dramatičan. Amsterdam Hristos propoveda. Umro je siromašan i nepriznat. kolekcija baronice Bentinck. NY Jakov blagosilja Josifove sinove. Mauritshuis. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva.. 1665 g. Jacob van Ruisdael.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove.. 1656 g. 1656 g. Rade se: ravnice. Tulpa. ulje na platnu. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek.. 1669 – 1670 g. Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra.. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. sipanja mleka. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. 1652 g.. Haag Oslepljivanje Samsona. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. autorovo prisustvo se ne oseća. 1660 – 1663 g. najčešće žene. Rijkmuseum. 1636g. 1625 – 1631 g. duboko realistične i jako osvetljene. vetrenjače. kako ona ističe oblike. gravura Poljak na konju. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. slika na platnu. Muzej Ermitraž.. Dela: Devojka sa turbanom. Frakkfurt Noćna straža. III etapa – posle 1650 g. čitanja pisma. u 51 Jandrić Jovan .1626 g.. Državni muzej Amsterdam Astronom. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. Muzej Luvr.Istorija umetnosti Srednji vek I etapa – je eksperimentalan stil. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja. Izraz je ličniji. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. razvija stil visokog baroka. II etapa – 1631 g. Hag Pismo. slika na platnu.. tj. Jan van Goyen.. kontrast različitih faktura predmeta. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. Španja je dala velike svetitelje i književnike. vodopadi .. slika na drvetu. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. dolazi u Amsterdam .. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. 1666 g. zbirka Frick. Državni muzej. Amsterdam Povratak bludnog sina. 1636 g. Institut Staedel. 1632 g. ne teži se ostavljanju utiska. peščane morske obale. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. ali ne i slikare. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom.. Louvre.) su malih dimenzija. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. Paris Čipkarica. 1642 g. Mauritshuis. sviranja ili stavljanja ogrlice. Pariz PEJSAŽISTI «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. Njegove najranije slike (Lajdensko doba.. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. Predstavnici: Paulus Poter... Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g. 1655 g. Pariz Čas anatomije dr. izvanredne svetlosti. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. 1668 g. daje dublji smisao svetlotamnom. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. Naročito ispituje svetlost. Stvara dramatične dubine u slici. krave.

U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. 1656 g. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. ne idealizuje ih. nema mitoloških šizea. što kasnije koriste impresionisti. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. Likovi su realni. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. uvek je radio po modelu. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice. Muzej Prado. i . se zapostavlja. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. Telo Sv. nego metafizičke tajne svetlosti. Madrid. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 – 1642 g.. Inače. Louvre. 1624 g. freski i kupola. 1657 g. nego u Halsa. do 1622 g. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti. gubi se pejsaž. sa nežnim prozračnim glazurama. Bonaventure. lišena težnje za ulepšavanjem.) Slikao je mrtvu prirodu. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. 1629 g. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. Slikarstvo je realistično. 1619 g. remek-delo. 1628 – 1629 g. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g..) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. trudi se da bude nepristrasan. Od 1660 – 1685g. Madrid Vulkanova kovačnica. upoznaje Rubensa.u Madridu – od 1622 – 1623 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan). London Pijanci (Bakhov trijumf). Dela: Vodonaša iz Sevilje.Istorija umetnosti Srednji vek kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. 1628 g. barokni stil se javlja kao veoma jak. koje ističu impast najosvetljenijh površina. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. Seraphion. za razliku od Italijana koji neguju fresku. nema građanskih i familijarnih tema. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana.. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. To je za njih Stil Luja XIV. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. Dela: Sv. u njemu nema mašte. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. Oni umetnost i 52 Jandrić Jovan . Od 1643 – 1661 g. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma.. On je portretista. Muzej Wellington. je vladao Luj XIV. vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke.u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. pa i pejsaž. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. 3) nije bilo kontrareformacije. Glavni motiv je ljudska figura.. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje.. heroizmom i idealizovanjem. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: . Prado. Prado. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. Svojim delima ne daje lične ispovesti. monumentalnih dekorativnih slika. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. Sva oko nje. 1630 g. Ono je ograničeno na posmatranje. ulje na platnu. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Prado..

Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. u njegovom delu je sve namerno i sračunato. Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. Pariz Seljački obed. koji je vidljiv (sveća. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. 1645 g. ne onako kako bi se stvarno dogodilo.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. reprezentativne umetnosti dvora. odlazi u Rim i tamo ostaje.. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Luj Le Nain. 1640 – 1644 g. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. Forme pejsaža su idealizovane. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. dolazi u Pariz.) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. Stil Luja XIV (Versajska umetnost. Kolorit je sveden. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. Louis. valjka... a bio je učenik i Venecijanske škole. što su odlike Renesanse i Klasicizma. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. Stil Luja XIII 2. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. Komponuje po horizontalama i vertikalama. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. telo svodi na detalje lopte. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. Dela: 53 Jandrić Jovan . Razlikuju se dva perioda: 1. Klod Loren) 2. Ima osećaj za meru. Dela: Seljačka porodica. slika scene u noći i mraku. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. religiozne i mitološke teme. Forma je geometrijski pročišćena. sinonim za «vrhunsko ostvarenje» 2. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. Metropolitan museum. treba da izbegne jeftina sredstva. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. Slika verske teme. koliko u Španiji. Dela: Magdalena Pokajnica. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. drveće je brižljivo postavljeno. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. jasnoću i red. Radili su portrete.Istorija umetnosti Srednji vek književnost toga doba zovu «klasičnim». Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. Između 1630 – 1640 g.. Naziv klasičan ima tri značenja: 1. a nema baroknih dijagonala. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. ali za razliku od Karavađa. takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse 3.). Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). ali nije naturalista. koja prestaje 1690g. On je realista. Luvr. To je epoha Luja XIV. a 1642 g. La Tour se bavio efektima svetla. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. 1640 g.) Što se likovnih umetnosti tiče. Pariz. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: 1. i da naglasi oblik i kompoziciju. NY Josif drvodelja. Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. vreme čuvene Versajske uglađenosti. Luvr. Holandiji i Flandriji. kupe. Teme su mu: mitološke. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti. ulje na platnu. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. a koristi jak kolorit. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. baklja i sl. Luj Le Nain. 1642 g. Italiji. kao što su žive boje. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. tj. 1640 g. Louvre.

British museum. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Pariz Srednji vek CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g. Radio je rafinirane reljefe. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. 54 Jandrić Jovan . 1671 – 1683 g. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike. London Pastorala. Metropolitan museum. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. crtež tušem. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g.. 1636 – 1637 g. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju.Istorija umetnosti Cefalus i Aurora.. London Otmica Sabinjanki. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. 1645. Svetlo izbija iz pozadine slike. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. galerija Doria Pamphili. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom.. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. g. narodna galerija. 1650. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. dovodi kasnije impresionizma. mermer. Takođe.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. Luvr. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. Rim Pejzaž iz Kampanje. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. 1648 g. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. Realizam i utančanost lica. Radio je «idilične» vidove pejzaža. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. Luvr. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem. Dela: Milo iz Krotone. okoline Rima. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva.) Klod Loren je bio pejzažista.. Taj interes za svetlost. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. 1630 godina. Klasicista. 1650.

Zovu ga i stilom Luja XV. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. Radi se i portret. radio je scenografije. 1717 g. ne samo zahvaljujući novcu. Minhen 55 Jandrić Jovan . 1756 g. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. umire Luj XIV. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu. Rafaelu. dizajnirao je porcelan tapiserije. krupne trgovce. Boje su svetle. društva zabave i dokolice. Slike mu se graniče sa pornografijom. ponovo postaje centar. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca.. pejzaže. Alte Pinakothek. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Pod uticajem je Rubensa. koja deluje na čula 2. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. Dela: Gospođa de Pompadour. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. mada je slika rušila sva akademska pravila. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. konture ne postoje. ljubav je neobavezna. lišena dubine i strasti. često prelazeći granicu dobrog ukusa. na osnovu nje došao na Akademiju. L'indifferent (Nonšalantni mladić). Luvr Pariz. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. ženski akt. bez emocionalne dubine. koristi njegovu paletu boja. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem.. Inače. Slika na platnu Luvr. 1717 g.. Ona više nije monarhistička ni versajska. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. Slika na platnu. neobavezno i površno. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. puno je površne lepote i elegancije.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . 1717 g. Slikarstvo je ljupko i čulno. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Pariz. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. Bio je i dvorski portretista. 1715 g.ljubavnica Luja XIV. Pusenu. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. Više se ne radi za « Kralja Sunca». Sve je lako. Dela: Hodočašće na Kiteru. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. Bitna je dopadljivost.flert. Slika vedra životna zadovoljstva. Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. Slike su malih formata. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim. kada je u akademiju primljen Vato. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima. Ima težnju da se dopadne.. Lebrun postaje njen direktor. Radio je portrete. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». svakodnevnog života i scena iz pozorišta.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. «Rubensovci» . Od 1663 g. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: 1. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje. Umetnost teži da osvoji posmatrača. igrom i muzikom. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici.) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. ružičasta i plava.

Porodica za doručkom. Fragonard je nadživeo svoju eru. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. veći uticaj na njega Buše. spontanost podseća na Rubensa.Istorija umetnosti Srednji vek . mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. Nacionalna galerija. Slikarstvo je zasnovano na liniji. Luvr.. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje.. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika. građanski i jednostavan i pejzaži. preovlađivale u Evropi.. manja je plastičnost oblika. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. ulje na platnu. od većeg značaja. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta. 1730 – 1735 g. Najviše se radi portret. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. Pariz. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. Dela: «Kupačice» 1765 g. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. NY. Muzika. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadour-ove. zbirka Frick. slika na platnu Luvr. Počeo je kao slikar mrtve prirode. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. Muzej Sir Joshua Sonaea. Otava Povratak sa pijace. Luvr. London 56 Jandrić Jovan . 1769 g. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista.. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture.. 1734 g. 1739 g. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. Kanadska nacionalna galerija. Dela: Kuhinjska mrtva priroda. jaka atmosferska magla. On sadrži flamanski realizam. Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g. Dela: Robert Andrews i njegova žena. Elipsasti pokret. 1749 – 1750 g.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme». 1739. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. 1738 g..) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. koje su kao tipične za rokoko. 1771 – 1773 g. Luvr. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. slika na platnu.. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije. Sumrak. Umro je siromašan i zaboravljen. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka.. Oko 1700 godine. ulje na platnu. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. erotske prizore i ljubavne susrete. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta. Sa nadahnutom lakoćom. ali nepriznat.. 1778 g. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. Pariz Buđenje Ljubavi.

ulje na platnu. Nacionalna galerija. London Srednji vek 57 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Gđa Siddons. 1785 g..

Dela: Portret Johna Campbella. Kalifornija 58 Jandrić Jovan . flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji. kao muza tragedije. Dvorac Cawdor.. San Marino.Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. 1778 g.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti.. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca. 1784 g. Škotska Gđa Siddons. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima.

neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. U XIX veku se umetnost. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. i Pompeje 1748 g. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. Jačanje socijalne svesti. bio je u Rimu. Nemačka – Biedermeir. Pokretač je razum. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. Realizam 4. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života. vode se žestoke borbe. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire.. Nasuprot tome XIX vek. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. kao reakcija na barok i rokoko. Od 1775 – 1780 g. naročito rimskih oblika u umetnosti. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. a počinju «izmi». NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. simetrije. Velika Francuska buržoaska revolucija. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. čistote. Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. ravnoteže. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. kako se za ideju bori i umire. koje traju još i danas. te industrijska revolucija u Engleskoj. naučnom i umetničkom. mere. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. načela koja se ne dovode u pitanje. ali je nepodražavaju slepo. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak).) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. Neoklasicizam 2. simetrije. naročito Rafaelom. a naročito slikarstvo brže razvija. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. društvenom. u blizini Napulja). 59 Jandrić Jovan . Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. te zvanične i nezvanične umetnosti. Napoleonov slikar. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. reda. Nestaju veliki stilovi. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. Engleska – Regency. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja. ekonomskom. Širi se čitavom Evropom. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. Antička umetnost se uzima kao uzor. Oko 1780 g. takođe i iskopavanja u Rimu. Romantizam 3. Impresionizam 5. stvara društvo koje je otvoreno.

1832 g. slika na platnu. Kako se povećava broj motiva. od 1797 g. Luvr. On je bio prusenovac. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme..Zakletva Horacija.Napoleon prelazi Alpe. a njegove protivnike romantičarima. Muzej Carnavalet. Prvo je bio neoklasicista.. Francuska Odaliska. izražava svoju prefinjenu osećajnost. Luvr. Od 1803 – 1807 g. kontraverzna slika. Metropolitan museum. bio njegov najveći izvor prihoda. Pariz .. Luvr. Luvr.. «romantički neoklascizam». 1814 g. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. kako ga je definisao Pursen.. Pariz (Madam Juliette Recamier. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela. 1856 g. Musee Ingres. Pariz. Dela: Edip i Sfinga. Pariz «Roger oslobađa Angelicu». postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. Luvr. Pariz.. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca»..) Engr je studirao u Toulousu. prelepa i dražesna žena bogatog bankara. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. Pariz Ossianov san. Brisel .) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. Luvr.. Pariz.. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma. U kasnijim delima. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma... Obično ga nazivaju neoklasičarem. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. 1798 g. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. Luvr.Maratova smrt. u slavu carevih poduhvata. crtež olovkom Louis Bertin.Brut. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g. Pariz . Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa. slika u grčkom stilu. Dela: . NY . Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac. difuzno osvetljenje i finoća konture. slika u ulju.. Nacionalna galerija London. Istorijsko slikarstvo. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. Pariz.. bilo je njegova životna težnja. 1813 g. a minijaturu i kameju sa divovskim. 1793. a u neoklasicizmu to je razum. 1784 g. dok je portret za koje kaže da nije voleo. koje upućuju na duhovnu snagu. Pariz. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. 1787 g.Sokratova smrt. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije. Luvr. 1805 g. 1808 g. Rueil . Musee National du Chateau de Malmaison.Madam Rekamije. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji.) Bio je Davidov učenik. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju. 1789 g. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. 1801 g. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g. klasičan mit o spoju duše i tela. VAJARSTVO 60 Jandrić Jovan .. To je tzv. 1819 g. strogim bojama metalnog odsjaja. U romantizmu su pokretač osećanja. pozirala mnogim slikarima).Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. 1842 g. 1832 g. Luvr.

kao najviši ideal grčkoga genija. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane. to jest. U stvari.. Od 1779 g. Avgustinska crkva. mermerna statua. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac. hladnoća. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski). učvrstio je svoju karijeru u Rimu. Apsley House.Istorija umetnosti Novi vek U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. London Italska Venera. 1804 – 1812 g. 1798 – 1805 g. mermerna statua. Rim 61 Jandrić Jovan . Radio je nagu statuu Napoleona.. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja. ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno.. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. Galerija Borghese. jasnoća i plemenitost konture. te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine».) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. Razvijeno je portretno vajarstvo. 1803 – 1808 g. strogost. 1808 g. ljudski akt bez strasti.

Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. 1845 – 1850 g. slika na platnu. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. ne jednom. spontanost. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. ulje na platnu Metropolitan museum. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije.. Bordeaux. 1822 – 1824 g. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. 1827 g. književnosti i pozorištu.. 1846 g. NY Sardanpalova smrt. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. mračnije nivoe ljudske duše) 4. Muzej likovnih umetnosti. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. Dela: Pokolj na Hiosu. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. U početku karijere upoznaje Žerikoa. Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») 3. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. Divio se Constableu. ali je razlika u izboru motiva: . prizori sa ulice. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama.. kontrasti svetlog-tamnog. pokazuju da je bio «rubensovac». Luvr. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. imaginaciju i maštu.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. Luvr. Složenost ljudske duše (istražuju dublje. Odnos čoveka i prirode. lov na lavove. Muzej Fitzwilliam. Rade se dramatično-sentimentalne teme. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. Luvr.Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. a .Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. koji na njega presudno utiče.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. Pariz Otmica Rebeke. Retko je slikao portrete po porudžbini. Cambridge 62 Jandrić Jovan . boje. Česte teme kojima su se bavili romantičari: 1. Natprirodno tumačenje snova 2. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. 1838 g. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija.. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g.. Alžir i Maroko. Snažni fluidni potezi četkicom. FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. Bio je najveći kolorista romantizma. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. Pariz Odaliska. Teme: haremske odaje. promenljivost prirode i osećanja. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. koji se suprotstavlja neoklasicizmu. već velikom broju stilova. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. Religija 5.

privatna zbirka. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. bio je cenjen na dvoru kao portretista. Pa ipak. 1862 g.. izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. NY. Pariz «Meduzin» splav. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. 1818 – 1819 g. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. Muzej likovnih umetnosti. 1811 g.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. a 1825 g. 1763 g. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. 1776 g.) Dela: Sejač. 1812 g. ponovo dolazi u Madrid. Dela: Papigno. Pariz. veliki majstori baroka. On se ne može zvati realista. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile. U toku 80-tih XVIII veka. On je radio mala platna na licu mesta. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. litografija Vagon treće klase.) 1825 g.. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. Luvr. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g. Muzej likovnih umetnosti.. ironija. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. 1821 – 1824 g. seli se u Madrid. Metropolitan museum. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. 1826 g. nastanio se u Bordou.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose.. Bio je zajedljiv politički karikaturista. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. Umro je 1824 g. Napušta rokoko 63 Jandrić Jovan . jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta.. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. 1866 g. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . Dela: - - Oficir carske garde na konju.. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja.1828 g. Luvr. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. David i Mikelanđelo. postaje sve veći liberal. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. Radio je satirične crteže za pariske novine. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu. Pariz. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. 1850 g. Konji su bili njegova velika strast... Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. 1834 g. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. 1840 godine prelazi na slikanje. realistične pojedinosti Ludak. – dvorski slikar Karla IV.

.. Bleštav kolorit. te veliko bogatstvo palete.. 1821.Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane.ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820. Muzej likovnih umetnosti.. . Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza.Radio je i tehniku bakropisa. Prado..g. 1800. narodni ustanak)..maj 1808.Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima.religija . boja sveža. sunca i mora. muzej Lazzaro. a . prikazano streljanje i ustanička hrabrost. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti».g.g. kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila.tajanstveni svet veštica i čarobnjaka. . ulje na platnu.). 1836. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos. Minneapolis. slika na platnu. London. Boston 64 Jandrić Jovan . Madrid. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837. prosvetiteljskih nazora. Galadiano Porodica Karla IV.dvorski portreti plemića i kraljevske porodice.svet osiromašenih ljudi.ugnjetavači.g. Dela: - Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam.g. 1802 – 1803.lažni moral i tobožnja pobožnost.g. nemilosrdno ubijanje Bobabilicon. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba.g.g. Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase. Slobodan i ličan potez četkice..ciklus «crnih slika» (radio od 1819. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. 1814. Skice za slike radio je u ulju – studije. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». Kompozicija mu je slobodna.g. Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851.. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila. kada je poludeo pa do smrti 1828.g. njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera. . Teme su mu bile: . Prado. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža. Opčinjen je svetlošću i bojom.g. . . .Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena. Gadska umetnička galerija. Dela: - Hempstedska pustara. 1812. svetle i prozirne boje). Rembrandta i prirode: .). najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac». Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete. vode i vazduha i vatre. Institute of Art.. Metropolitan Museum.) Engleski pejzažista. Dela: - «Ranjeni zidar». muzej Prado Madrid. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode.Arrietom. Madrid. Pejzaž okupan svetlošću. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. Goja je bio slobodnouman čovek.. 1797 – 1798. Manchester Stoke kraj Naylanda. Prado. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti. 1839.g.g. široki tečni potezi četkicom. . Madrid 3. .. NY Auto portret sa dr.g.ratna tematika (francuski napad. skica uljem.g. 1818. lepih i ružnih.Istorija umetnosti Novi vek i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza.g. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. 1786 – 1787.

a Prophecy. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju.g. Međutim.. a potom je otišao u Dresden. Hamburg Kunsthalle.g. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g. Neue Nationalgalerie. živeo je Italiji. živi u Londonu. putovanje u tajnoviti. Hamburg Mesečina nad morem. Washington DC Njutn. Dela: - Redovnik na morskoj obali.g. 1818. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi.g.. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar. 65 Jandrić Jovan . Jedinstvena vrlina vajarstva. Fusselijev učenik. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. Ofort tehnika. naslovna strana knjige Europe.g. punu leptira i konja. 1802. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. Neue Nationalgalerie. 1803 – 1810. On spada u tzv. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa). Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825. Berlin Brodolom «nade». iskustva i mašte. Tate Gallerie.. njegova prostorna realnost.g.g. Za njega je moć razuma krajnje razorna. Goethe Museen. 1795. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. 1824.1810. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. On je preobrazio ljupku. Stadtliche Museen..Istorija umetnosti Novi vek CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac.. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. bojen rukom.g. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. kralj Aleksandar i dr. Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame. a kasnije Friedrich Vilim IV. 1822. reljef u metalu.. Od 1770 – 1777. stvarnog i natprirodnog. Priroda je za njega živo biće. Kunsthaus. 1830 – 1835. Berlin. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake.) Bio je usamljenik. simboličnu faunu neoklascizma. vizionarski pesnik i slikar. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik. Friedrich je umro siromašan. Dela: - Košmar.g.. 1794. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama.g. London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. Hamburg Kunsthalle. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. mlađa sestra sa dvadeset meseci. u Londonu. neukrotivo i nepredvidivo. car Nikola. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. «vizionarske slikare». Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije. Tema putnika lutalice. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno.g. 1785 – 1790.. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe..g. pošto guši viziju i nadahnuće. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. Stadtliche Museen. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. Od 1780. 1809 .) Bio je Englez švajcarskog porekla. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti»... Berlin Putnik nad morem magle. imao je potresno detinjstvo. Dela: - Prauzrok stvari – Bog.g.g. mada je ono mnogo manje smelo. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima.

sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. delo bez patosa i osećanja. ali 1848 g. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). neposrednog doživljaja».. 1854 – 1855. a potencira se objektivnost. na Triumfalnoj kapiji u Parizu.. Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. a odbaciti religijsku. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog.) Počeo je kao noebarokni romantičar. Musee d'Orsay. mitološku i alegorijsku tematiku.. Poklonik Le Naina i Rembrandta. Unutrašnjost mog ateljea. Po njemu umetnik mora biti realista. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare).g. Kupačice. Montpellier 66 Jandrić Jovan .g.. Musee d'Orsay.g.g. Dresden. Tucači kamena. i slikarskim nožem – špatulom. društva i naroda uopšte.. 1855. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon). Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim». FRANCOIS RUDE (1784 – 1853. Spomenik maršalu Neju. osuđuje se mašta. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. rubensovska (punija) putenost.g. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način. 1849.g. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost.g. Montpellier.. iz koje će izaći krajem XIX veka. bronza. 1844. Tj. Državna galerija slika. utopista. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. Pokušao je da umetnost približi narodu. S posustajanjem romantizma. Paris. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz. Paris. i 1848. Potiskuje se subjektivan sud. France. njegovi autoportreti su maštovitih poza. Časopis Le Realisme. pored četkice. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya.g.g. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. Musee Petit Palais. Pariz REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. je bitna za pojavu realizma u Evropi. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva.g. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik. 1853. Dela: - Autoportret sa crnim psom. pri čemu se služio. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. dobija realistični ton. je od 1856 – 1857.g.) Dela: Novi vek - «Marseljeza». Musee Fabre. 1833 – 1836. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. tačnost i istinitost. Paris. te obeležja i običaje savremenog života. solidno i činjenički. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode. svetovna antiherojska slika.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste. 1849 .. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. 1855. Najveći predstavnik realizma.1850.g.g.Istorija umetnosti Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima. 1853.g. postao glavno glasilo pokreta. Musee Fabre. koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa.g. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855.

pažnju pojedinačnim.g. Najpoznatiji: John Constable. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. ADOLF FON MENZEN . REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu.) koji je od 1848. BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja 2. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905.Nemac. Nino Costa. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886. 5. Joseph Mallord William Turner. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. uzvišene ideale i nadmoć mašte). Silvestro Lega. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 1. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog. prikazuje savremeni život građanskog Berlina 6.kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. Dakle. Richard Parkes Bonington. Predstvanici Vasilij Perov. Podržavali su Risorgimento. te mnogi umetnici – pravci.g. Ilja Rjepin. 7. 3. 4. nacionalno obojen. regionalnim i etničkim obeležjima. Giovanni Fattori.g. prikazivao motive socijalne nepravde. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. FRANCUSKI «REALISTI» . koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja. RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. škole. 67 Jandrić Jovan . neka druga je i zadržao. pokret za Italijanski preporod. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka.Istorija umetnosti Novi vek Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme. Černiševski. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja.g. Prizore cene zbog njihove običnosti.

Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja.. kafane.1880.g. razliku između srednjeg plana i pozadine. ritmove. živahan. su bili povod za impresionističku sliku. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. vrućina. Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. izmaglica. Odblesci na vodi.1867 .g. boja je središnja tema slike. gracioznost. pozorište. neposredan i promenjiv. zalazak sunca» na izložbi 1874. Svoje palete čine svetlijima. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. . Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme. poput skica. sneg. Renoir i Pisaro.g. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. koncerti.g. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. magla. živahnim potezom kista u vidu zareza. igranke. itd. lokvanji. zbog Japanskih grafika i dr. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. – prave vlastitu izložbu . prizori iz sveta zabave. revolucionarna ideja.g. ni kod režima Napoleona III. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja.g. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara.. red). kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja.. zbog njihovog odnosa prema prirodi. – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste . jasnoću obrisa. Dao ga je kritičar Louis Leroy. Njihov stil je slobodan. – usaglasili su se. Javlja se novo shvatanje boje. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom. bez tamnih tonova za senke. svežina . Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. svakodnevna realnost. jasnoću. simetriju. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. Spontan odnos prema svetu.1874.1877. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih . oblaci. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću.1869.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. nedovršena.1873. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. a naročito odsjaj u vodi. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. a ne kroz nju (boju)». skok. čine umetnikovu osnovnu stvarnost). balet. a ne ono što oni čine. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. a ne cilj. oni i svetlost i senku izražavaju bojama. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» . pariski bulevari.g. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. – raspada se skupina 68 Jandrić Jovan . kao pogrdan pojam. javlja se zajednička svest .1863. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. okret. Teme su: pejzaž.

1875 – 1876 g. već pare i dima na stvarnost oko sebe Rue Montorgueil. Musee Marmottan. Čikago.. volumen svodi na ravni. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja». Paris. Holandiju. Muzej likovnih umetnosti. zalazak sunca» 1874 g. 1866.g. pozirala mu njegova žena Camille Železnička stanica Saint-Lazare. 1877 g.. Musee d'Orsay.1882. Musee d'Orsay. slika na platmu. ono je za njega pregrada. 1877. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. Retko stvara «čist» pejzaž.. moderne reprodukcije starijih dela. Vremenom gubi konture. a ne kroz nju»..g. 1878 g. izazvalo skandal na Salonu odbijenih. Bio je pobornik plein air slikarstva. potez je živahan. razmazuje boje u velikim površinama. Lokvanji. EDOUARD MANET (1832 – 1883. Posetio je Brazil. već jedinstvo stvarno obojene površine La Grenoulliere. 1881 .1869 g. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g. 1886. Metropolitan museum. Mnoga njegova platna su slike slika.. 1892 – 1894 g. slika na vodi nije tu da poveća dubinu prostora. slika na platnu. Uvek se bavi kompozicijom.. Musee d'Orsay. voda pokriva čitavo platno.. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost. Musee d'Orsay. 1863. Izbegava sve načine. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna površina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju. na boje. prikazana nagost žene je u kontrastu sa odećom dva muškraca. Frulaš. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje.. ulje na platnu. Harmonija u belom. Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva. cepka poteze i razlaže boju. 1882. London CLAUDE-OSCAR MONET (1840 – 1926 g. Metropolitan Museum. 1863. Kunsthalle Hamburg. Musee d'Orsay. čuvena slika po kojoj je pokret dobio ime Bulevar des Capucines. japanski uticaj U čamcu. Austriju i Nemačku. Pariz. na izložbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doručak na travi». 1873. Paris. prostitutka Bar u Foliet Bergereu. 70-tih pod uticajem Morissotove. Louvre. Njegova je zamisao o «čistom slikarstvu». dok je predmet nevažan. nema dubine. London.g.g. Dela: Reka.. 1873 g. Cansas City. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo. 1972 g. skandal na Salonu odbijenih. počeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u različitim osvetljenjima i u različitoj atmosferi. Slike mu se odlikuju osećajnom ćudljivošću. Paris. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti.) 69 Jandrić Jovan . Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom.Istorija umetnosti - Novi vek 1881. NY Nana. Umetnički muzej. pravac dobija ime. svetla i prozračna slika Žena sa suncobranom. Od 1890 g.g. Dakle. Pariz. Olimpija. Takmičio se sa Renoarom u dočaravanju odsjaja u vodi. Harmonija u plavom i zlatnom ... – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. 1863.) Klod Mone je najdoslednji impresionista. ulje na platnu. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom. Paris. voda je sjajna. odblesak. postoji 7 varijacija ove slike. Louvre. dolazi više u dodir sa grupom impresionista.. Nacionalna umetnička galerija.. Belgiju. mrlje boja i potezi četkice. viorenje zastava na vetru Katerdala u Rouenu. da platno pretvori u slikarski 3D prostor. glavne teme nisu uticaji svetla. NY. Paris. takmiči se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi Impresija. Boje je nanosio direktno na belo platno.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. 1868 g.. najpoznatiji primer impresionističke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena. inspirisano Rafaelovom gravurom. Pariz. a kasnije i Japanske umetnosti. slika nadahnuta japanskim grafikama. 1875 g.g. 1874.. delo bez senki. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza.. Dela: Doručak na travi.g. Po njegovoj slici «Impresija. izlazak sunca. počev od Giottovog vremena. 1916 – 1919 g.g. Musee d'Orsay . nema senki i dubine Žena sa lepezama. bez polutonova..g. Pariz.g... Vašington DC Japanka. Italiju.

Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomoću minijaturnih tačkica.jedan je od najvećih kolorista svog vremena. prikazuje užurbani život Pariza HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 – 1917 g. sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste. 1882 – 1883 g. te im se pridružio. Pariz. U slikarstvu polazi od crteža. forma je čvršća. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kreću» u treperavom svetlu U loži. 1874 g. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu. kome se divio. ulje na platnu.seoski pejsaž.. Vodi mlade umetnike Sezana. naglašeno lice žene La Moulin de la Galette. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. Pariz CAMILLE PISSARRO (1830 – 1903 g. 1867 g. strogiji je. Dela: La Grenouilire. Pretežno je bio figurativni slikar. no lica nisu portreti već pojave koje se kreću. 1855 g. Gogena. igranke. NY. Paris. romantična.. koncerti. 70 Jandrić Jovan . Galerije instituta Courtland. već je ostao privržen čvrstoći svojih motiva. školovao se u tradiciji Ingresa. senka je pod uticajem okolnih boja. Takođe slika svetlost u enterijerima. a to je tehnika koja leži u srcu poentilizma i divizionizma. National Gallery. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost vode ili vazduha. Puškinov muzej. kada slika Pariz. London Ples na selu. Vremenom menja svoj stil. nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. Majka mu je bila kreolka.) Imućan plemić po rođenju. Louvre. pomodna tema para. National Gallery.. smatrao ga je trgovinom. Van-Goga. boje i tonova. te mora sijati u hiljadu nijansi Kišobrani.) Kamij Pisaro je bio jedan od vodećih impresionista. omalovažavao portretisanje. niti je prihvatio sve njihove zamisli. 1898. 1879 g.. slika seoski život. Više posmatra lica. Dela: Cote du Jallais. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama.. 1869 g. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. Radio je teme iz boemskog života (zabave. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. Musee d'Orsay.... Međutim. London. a otac Jevrej španskog porekla. debeli slojevi boje zbog kontrasta Avenue de l'Opera u Parizu. kao i Mone. Od 1854 – 1859 g. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea). Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. Svoja egzotična platna uvek je oslikavao jarkim i živim bojama. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. Nije ravnodušan prema sudbini čoveka.. Metropolitan museum. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici.Istorija umetnosti Novi vek Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima. Dega slika čvrste i određene portrete. Musee d'Orsay. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. Musee d'Orsay. seoce kod Pontoisea. zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrače ljudskom toplinom koja je puna zanosa. mada je kao i Ingres. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom. bio je slikar savremenog pariskog društva. 1876 g.. Razbija utisak tradicionalne perspektive. slika trenutni pokret. Nacionalni muzej Stokholm. pejsaž natopljen svetlošću. Pariz Ples u gradu. remek-delo. Bio je kreol. mada nam umetnik ne dopušta da bacimo više od jednog letimičnog pogleda na njih Ljuljaška. više nego slikarstvo na otvorenom. Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. 1872 g. 1876 g. satkane od svetla boje i atmosfere. Moskva. Bio je stručnjak za portrete. pozorište). London. radi fragmentarni potezom kista i vibrirajućim bojama Novi most. a počeo je crtati još kao dete u Venecueli. Kasnije prelazi u postimpresionizam. nego pejsaž.

skulptura. godine. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. Umetnički institut. Muzee d'Orsay. Luvr. 1892 – 1897.. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet... 1868 – 1869 g. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. smatrali da su njegova dela nedovršena. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima».. 1886 – 1898 g. Dela: Čovek slomljenog nosa. London Kupanje u legenu. 1876 g. NY. gospoda džokeji. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. 1879 g. 1886 g. takođe za Vrata pakla. 1875 – 1877 g. Muzee d'Orsay. Pariz.. Louvre. 1879 – 1889 g. 1878 g.Istorija umetnosti U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando. Rodinov muzej.. mada deluje nenamešteno Primabalerina. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g. 4 godine kasnije odlazi za London. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Detroit. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma.. NY. bronzana statua. skulptura u gipsu. Mislilac.. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica.. Cambridge.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Pariz. Metropolitan museum. samo je po koloritu impresionistička. prikazana unutrašnja patnja 71 Jandrić Jovan . Dela: - Novi vek Edouard Manet. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. Pariz. za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. Pariz.. umetnikova majka.. Luvr. pastel. Fogg Art Museum. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. Pariz. Metropolitan Museum. 1864 g. kao i za impresioniste. 1877 – 1880 g. bronzana glava. 1865 g. Pariz Čaša apsinta. smelo proračunata kompozicija.. Muzee d'Orsay. Dela: Aranžman u crnom i sivom. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu.. Rodinov muzej. Kritičari su. 1874. Dao je novo značenje vajarskih oblika. 1855 g. Muzej likovnih umetnosti. ima oblik preteće utvare.. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. Tate Gallery. Pariz. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. Louvre. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. 1880 g. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. pastel. crtež olovkom. Paris. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. 1876 g. Balzac. Paris. Rodinov mutej. kao skica.) Amerikanac. 1871 g.

a ne klasični chiaroscuro. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode.poslednja impresionistička izložba . Želeo je da shvati bit stvarnosti. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. 1883. zbirka Le Comte Pariz. naročito kod kubista. bitna je impresija. a ne sadržaj 2. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». valjak. izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma . kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. Auto portret. te su ga prevazišli u raznim pravcima. 1879 – 1882. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima.umire Manet (1882.Vincent Van Gogh dolazi u Pariz . tumačenje stvarnosti je ograničeno. slika slike. Jeana Moreasa . godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. 1893. raspoređenom u određene geometrijske planove. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). 2. opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. a ne njene promenljive pojave. da se ne bi izgubio sjaj. često guše svoju osećajnost. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. Boja i oblik su osnovna građa slike. kao impresionisti. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 72 Jandrić Jovan . godine: . 1879. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». već da se ona primenjuje i na predmete. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. vizuelno posmatranje 3. opasnost da se stil svede samo na optičko. godine. Galerija Tate London.Georges Seurat. godine. godine. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. godine odlikovan je legijom časti). «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. godine. 1898 – 1900. godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. Karakteristike postimpresionizma: 1. čvrstine i geometrijske stvarnosti. Le Comte Pariz. čaša i jabuke.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara.Le Figaro izdao manifest simbolizma. izmiruje zahteve površine i dubine. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. godine: . što traje kratko. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. koji su uništili i prostor i predmet. Bili su postimpresionisti. 1868 – 1870. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3. 1886.Izdavanje Zolinog «Dela». 1861. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. racionalnije slikarstvo. Dela: - Hristos u čistilištu. već kakvi postoje u duhu slikara. stvorio je konstruktivnije. kupu i loptu. divi se Delacroixu. Takav pristup postao je trend. slikarstvo ravnoteže. gust impast.

trougaoni raspored. arhitekturalna kompozicija. postoji nekoliko verzija slike. Umetnički muzej Filadelfija. zbijeni ritam. preovlađuje plava i oker boja. 1898 – 1905.Istorija umetnosti Novi vek - Velike kupačice. 73 Jandrić Jovan . savršena geometrija kompozicije.

Fondacija Vincent Van Gogh. godine. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. National Gallery London. stoga ga zovu i ekspresionistom. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. Metropolitan Museum NY. 1884 – 1886. 1890. ozbiljne teme). godine. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. 1880 – 1885. 1888. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. 1890. 1888. godine je naslikao svoja najbolja dela. U tom razdoblju je psihički oboleo. godine seli se u Arles (južna Francuska). London 74 Jandrić Jovan . već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. godine. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. kao i pesnik ljudske patnje. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. slika na platnu Nacionalna Galerija. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. godine. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. godine osnovao Societe des Artistes Independants. Čak je bio sebi odrezao uvo. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. godine. Dela: - Ljudi koji jedu krompir. Nije postao slikar sve do 1880. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. 1885. godine. godine. 1883 – 1884. 1899. naglašeni potezi kista. Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). slika na platnu. Posle je pručavao linearne vrednosti. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. Sa Serom je 1884. Fondacija Vincent Van Gogh. koji kod njega nije bio posledica teorije. Dela: - Krojačica. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. slično Egipćanima Cirkus. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. 1885. 1889. odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. Amsterdam Autoportret. Umetnički Institut Čikago. Tad još nije bio otkrio značaj boja. 1887 – 1888. Od tad pa do 1890. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. Njegove slike su sad plamtele bojom. 1886. 1889. godine. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. Dela: - Kupači na Asnieresu. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. ubrzo je postala manifest poentilizma. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. Teme su mu veselije. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. 1911. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. provodeći i po godinu i više dana nad njima. godine. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje.

godine. prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom.Istorija umetnosti Novi vek - Zvezdano nebo. Cambridge 75 Jandrić Jovan . ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. 1888. Umetnički muzej Fogg. 1889.

Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode.g. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima. dizajnu pozornica. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897. Ta Matete (Tržnica). Edinbourgh. Felix Vallotton (1865-1925.g. Basel (CH). ilustraciji. Henri Gabriel Ibels (18671936. te priklanjanje figurativnim izvorima.g. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku.g. Dela: - Enterijer. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943. nadahnutim svim kulturama. uprošćenim oblicima. Bio je više pod uticajae Seurata.). Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova.). a ne samo onima sa zapada.).g. 1883. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. Pierre Bonnard (1867-1947.g.g. Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima. 1888. Ipak. snažno uokvirenim crnim linijama.. 1891-1893. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu. je sa Van Goghom. posećuje Tahiti i 1895. Edouard Vuillard(1868-1940. Boston Bili su simbolisti. Boje su neprirodne i blistave. slika na platnu. 1889. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. Kunstmuseum. su osnovali grupu Nabi. najviše orijentalnim i drevnim. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu. ni svetlost.. seli se u Bretanju. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima. Škotska Nacionalna Galerija.g. plakata i novina.). privatna zbirka. 1898 g.).). 1886. nego Gogena. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike.g. Paul Ranson (1864-1909.. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka.g. Od 1888. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. posvetio se umetnosti. Muzej Likovnih umetnosti.g. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim.. ulje na platnu. jedna pored druge. boja stvara različite odnose i harmonije. Pariz 76 Jandrić Jovan . već nanete čiste u velikim površinama.g. 1891. godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu..g. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima. zbog gnušanja od modernog industrijskog života. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice.g.g.g. Njegovi simbolični sledbenici. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. 1892. 1892. Nirvana.g. Dela: NABIS Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte. Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti. drvorez. Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903.

ulje na platnu. Cambridge. ali je jezik njegovih slika još više ličan.) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali.. divio se Delacroixu. tajanstvene i fantastične aluzije. 1876 g. Muzej Ohara. Foggov umetnički muzej. Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom. Pariz Jednorozi.. Paris Pesma nad pesmama. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Musee Gustave Moreau. 1876 g. čudan usamljenmik. 1882 g. litografija Kiklop... On je «slikar Saloma».Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g. Tek kasno u životu je stekao priznjanje. iz serije Edgar Poe. teme smrti. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista. Louvre. 1885 g. 1876 g. Kurashiki..) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. Dela_ - Pikaza (Salomina igra). Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. 1898 – 1900 godina 77 Jandrić Jovan . Dela_ - Balon-oko. Paris Priviđenje. ulje na platnu. Musee Gustave Moreau. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g. Radi egzotične teme. USA Saloma pleše pred Herodom. Ilustrirao je knjige pesama i proze. stvorio je svet lične fantazije. 1893 g. Potomak je romantičara..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->