ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: 1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) 2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) 3. MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) 4. NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) 5. BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) 6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:

-

Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

prve civilizacije. te figure nikad nisu slobodne. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline.biste . noge su u profilu.e. U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta. Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono.portretne statue . nema svetlosti i senke. međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo. oko je frontalno. Koriste 4 Jandrić Jovan . stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. ukočenost – reprezentativnost.slike . XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe.1085 godine p.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. ilustruju život umrlog. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću.n. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. Bojenje je kontinuirano i uniformno. često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. (plitak je). Religija diktira monumentalnost. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. U slikarstvu nema treće dimenzije. Ponekad izbačena noga. bez nijansi.n. predstavljao božanstvo. Uzdržanost. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. Muška tela su tamnija od ženskih. domaćinstvo za njihov Ka. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. Međutim u dolinama velikih reka. frontalnost i ukočenost u umetnosti. Egipat nastaje u dolini reke Nil.) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. da bi njegov duh. Postoje dve vrste: .e.niski bareljef (blago ispupčeni oblici) . monumentalnost. uniformnost. Poznavali su samo upravan način predstavljanja. koji je bio vladar Gornjeg Egipta. Bila je razvijena zemljoradnja. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom.upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu.). Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. Pod Narmerom (Menes). ona ne pokazuje kretanje. Ne poznaju perspektivu. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora.e. glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti). Glava je prikazana u profilu. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». Pronalaskom pisma počinje istorija. već povećava statičnost. ali nikad nije statična. One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju.reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: . piramide).). Oblici se vide pod pravim uglom. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život. Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja.n. izbrisana je granica između života i smrti. Naglašena je osa simetrije.

diorit Mikerin i njegova žena. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme. 1375 godine p. Dolazi do naturalizovanja figura. vertikalna osa simetrije. Dela: - Kraljica Nefretiti.. 1365 godine p. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. 2400 godine p. opterećenje plastike. STARO CARSTVO Ukočen stav.n. 2500 godine p.n.. a vladari najveći.. škriljac Portret Hesy – Raa. svola.. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama. realistične.e.e. 2400 godine p.n. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. 2610 godine p. draperija.n. Javljau se elegantnije proporcije. Reljefi su puni života. Raznolikost se javlja u skali tonova. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. Dela: - Princ Rahotep sa ženom Nofret.n. SKULPTURA 1.e Akhenaton (Amenhotep IV). muška i ženska figura su ravnopravne. STARO CARSTVO Naglašena je snaga. 1365 godine p. Dela: Brat preminuloga.n. robovi su najmanji. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala. 2650 godine p. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri.e.e. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. krhkije.n.Istorija umetnosti Stari vek izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje). Dela: Paleta kralja Narmera. kruto. bez perspektive.e. hladno.. kubične. 2530 godine p. portretna bista. bez osmeha. izveštačeno.e. 3100 godine p. krečnjak (izuzetno prefinjena figura. obojen krečnjak Kefren.. 1850 godine p. Pisar. plitki.n.n. način češljanja. Dela: Sestrozis III. Figure su gracioznije. kvarcit 3.n.e. bojeni reljef u krečnjaku 2. perspektiva je prikladna. jednostavna. dostojanstvene. graciozna. 2.e. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz. vitka.e. 5 Jandrić Jovan . naglašen je realizam 3. figure duže sa dužim vratovima. a glava je perikom vezana za trup. nisu više zdepaste.. SLIKARSTVO 1.n. simetrične su. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti. 1365 godine p. kolorit je raznovrstan.e.e. čistoti linija i boja. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela.. zaobljenih formi. Figure su zdepaste. rađeni po utvrđenim pravilima.n. Umetnost teži ka eleganciji.

n. te Asirija ponovo stiče samostalnost.) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p. «Stijeg» iz Ura. veliki nos.n. a ne prikazuju lepotu. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda.e. vladar Navukodonosor.n. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri.n. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva.e. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p. Veća je realističnost predstavljanja.n. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije. glavni grad Ur. Hititi naseljavaju Anadoliju.). 2500 godine p. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. Figure su snažne zdepaste. a lice i noge u profilu). Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna.). dubina se prikazuje pomoću ravni.n. Javlja se stilizacija kose i brade. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji. 2700 – 2500 godine p.). Oči su velike. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene.e. a ne čisto i kubično kao kod egipćana.n. Asur i SZ Mesopotamiju.n. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno.n.. vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p.n.e..e. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala). na području između reka Tigra i Eufrata. kad je osvaja Aleksandar Veliki). 2300 – 2200 godine p. Dela: Glava Gudea 6 Jandrić Jovan .e. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p.n.n. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva.n. Neopterećeni životom posle smrti. 612 godine p. – do 331 godine p. Slike pričaju priču. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p.e. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti. vladar Sargon i njegovi naslednici. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka.n. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja. 1360 godine p. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura. a Mitanci Siriju.e.e. Kipovi iz Abuovog hrama.e. samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p.e.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena. neidealnih proporcija: kratak vrat. Hititi pokoravaju Mitance.n. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p.e.. pad Asirije.n. 3500 – 3000 godine p.e.e. zamišljenog izraza. samostalan.n.e.e. Reljef: nema perspektive i skraćenja.. dinastija Ahmenida. samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p.n.e.e. stapanje Semita sa Sumerima.. Dela: Ženska glava iz Uruka. bronza Pobednička stela Naram – Sina. a ne realistična.e. široka ramena.).n. od 2000-1500 godine p. bez istaknutog pokreta.

ulazna kapija u Vavilon. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima. 721 – 705 godine p. Statična je. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. Reljef je pun dramatske snage. stražari na vratima. pehari. Dela: Ištarine dveri. najpoznatije arhitektonsko delo. konjska oprema. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. fibule. Životinje su ljupke i vedre. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. dualizam svetlosti i mraka. Mnoštvo fantastičnih životinja. Reljef je plitak. nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata.n. Statična je.e. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti. Asurbanipal II u lovu na lavove. velike je mase i zapremine. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. reljef. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama.n. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef.e. 850 godine p. Skulptura je u arhitektonskom okviru. nasleđujući njena temeljna obeležja. kopče. 1760 godine p.n. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. NOVI VAVILON Vavilonska kula.Istorija umetnosti VAVILON Stari vek Kulturno središte Sumera. ceremonijalna.e. Smrtno ranjena lavica. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. od klesanog kamena. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. bikova i lavova. Hamurabijev zakonik. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima.n. reljef. Dela: Hamurabijeva stela. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. Životinje su velike fizičke snage. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. Nemaju religioznu arhitekturu. Umetnost slična novosumerskoj. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom. Zgrade su od opeke. peščane i gleđosane opeke. 7 Jandrić Jovan . zdele i slično. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». Persijska vera – učenje Zoroastra. 650 godine p.e.

ali ipak odvojene: 1.n. frontalnog stava. To su tesno povezane. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost 2.e. oružje. Tela su vitka. Freska toreadora. 1550 godine p. oni prosto «lebde». nakit. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. hobotnice. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe. ali i najneobičnija u egejskom svijetu.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu. Oči su velike. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p.e. Imale su pljosnat.n. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr.n. 2600 – 1100 godine p. 1500 godine p.e. boginje ili čak životinje. Atrejeva riznica. pećine i gajevi. 1500 godine p.e. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti.n. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija.e.n. terakota Krčag sa siskom. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove.e. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. Kikladski vajari II milenijuma p. kamares stil. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta.. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija.e. 1800 godine p.e.n.e. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih. a oblici su lišeni težine. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. KIKLADSKA umetnost. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. To su uglavnom vitke ženske figure. 1600 godine p. zlato 8 Jandrić Jovan . u ritualnoj igri sa zmijama.e. a suknj je kupasta. Minojski stanovnici nisu gradili hramove.n.. Zastupljen je ritmičan talasast pokret. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. otkrivenih grudi. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima. U periodu 2000 – 1700 godine p. školjke. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće.e. Vaza sa oktopodom. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva). za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili.n. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta. Dela: Zmijska boginja. Oko 1600 godine p. 3. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. srednju i najmlađu.n.n.e. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Figure su obojene. tranke u struku. dugačak nos u obliku grebena. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. maske i sl. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. klinast oblik tijela. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p.n. stubast vrat.n.

slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan . 1550 – 1400 godine p.n.e..Istorija umetnosti Tri božanstva.

n.n. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p.n.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika. Sve je rađeno bez detalja i neskladno. Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. Geometrijski ornament je još uvek prisutan. godina p. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike). doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo. dakle.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti. VIII vek p.n. veri i tradiciji.) KLASIKA (400 – 325 godina p. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone. ne samo u grnčariji. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država).e. Skulpture su svedene i geometrijske. 675 – 650 godina p. 2.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti.31 godina p.e. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu.n. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil . Najveće partije određene su za narativne scene. Mnogo je jače isticanje teme. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti. – osnivanje Olimpijskih igara.e. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure. zasnovane na jeziku. ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze.n. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima. koncentrični krugovi). grčko zidno 10 Jandrić Jovan . legendi i života.n. grčku umetnost poznajemo sa originala.n.e. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja. U V veku p. Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. noge su paralelne.n. kao sto su npr. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. 4.n. Oko 700 godine p.e. a ruke su uz telo. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. Helenski narodi su u skulpturi. Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti. torzo kao trougao. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika. Dela: Dipilonska vaza. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive.e.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 .n. 5. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p.n. . 1.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p. oblici su šematski. Mi. šahovski ornament. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla. a prikazani su prizori iz mitologije. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture.480 godina p.e.e.n. 3. glava je predstavljena kao krug. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi.e.e. pisanih izveštaja i rimskih kopija.). Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa.n. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog.n.e.e. 6. Dela su slobodna. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu.e. ali oko 800-te godine p. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka.e.e. odlikuje se svežinom.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p.n.e. tj.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400. nisu vezana za arhitekturu. Rađene su figurine malih dimenzija.

Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. Kuros. a zamenjuje ga zamišljen izraz. Umetnici ovog doba su: Hagelades.n. 560 g.e. tj. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. Grčke su napete i pune skrivenoga života. Poslednja Kora gubi svoju krutost. tome doprinosi i boja.e. Izražena je plemenitost duha.p.e. a reljef ispod zabata.p. 530 g. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta. 570 g. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima.n. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura. Kritijas i Talamis. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. STROGI STIL Krajem VI v. neusiljeno.p. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine.p.e. dramskih umetnosti i književnosti.e.e. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina. Ona se naziva slobodnom nogom .e. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute . slika. a glava dobija lak pokret. predstavljaju doba razvoja filozofije. preterano prefinjenoj ljupkosti.n. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. slobodna ili vezana za arhitekturu. Draperija nije više tako kruta. Kuros.n. one nisu ni bogovi ni ljudi. nova tzv.n.n. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža).n. VI i V v.p. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. 525 g.) su tretirane ukočeno. za razliku od pređašnje masivne krute perike.e. 600 g.p. – Grci su radili skulpturu u mermeru. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge. Eksekijas Kora.Istorija umetnosti Stari vek slikarstvo dolazi do punog izraza.e. 650 g.. dok druga noga koja nosi 11 Jandrić Jovan . Friz Sifinijske riznice. nosač teleta.p. slika. 570 – 560 g.p. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz. Psijaks Dionis u čunu. Rane grčke statue (650-625 godina p.p. su zaista slobodne skulpture.e. Skulptura je monumentalna.. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge.n. «slobodne». Arhajska skulptura. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef». nestaje «arhajski osmeh” – znak života. bliže figure su dublje izvajane. Njihovi preci su egipatske statue. Rađene su kao slobodne skulpture. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje. pozadina se boji). prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu. Grčka statua je čudno neizdiferencirana. «stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata. «Hera» izgleda kao oživeli stub.n.n. 540 g. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa.e.e.e.n. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. bronzi. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene.p. ima više fantazija. Moskoforos. slonovači i zlatu.n. U V veku p. Život prožima celu figuru. a dobija na kitnjastoj.e.p. komponovane da se uklope u zabat. detalji urezani iglom. 525 g. Glava Rampin.. «Hera» ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih.n. Gubi se frontalnost i simetrija.n.

prvi put patos.e. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. 480 g. 470 g. položaj u mirovanju. 460 g. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana.p. 450 .p. Fidijin stil dominirao je do kraja V v.440 g.450 g. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g. Klasika teži neporemećenom miru.p.. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji. Grčki slikar je savladao skraćenje.n. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. zbog Peloponeskog rata (431-404 g.kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike. pokret i kompoziciju. 160m..p. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona.. a ne užasavajuća. U arhaici je bila prisutna fantazija. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. svoj duh i telo. 450-440 g. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra. Do detalja razradio anatomiju tela. Delo: Diskobol FIDIJA.n.e.Istorija umetnosti Stari vek glavni deo težine se zove angažovanom nogom.e.n. Radio je u slonovači i zlatu.e. Poikušao je da proširi svoju skalu boja. Haljina je pripijena uz telo. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu. Za sklad proporcija. ritnmična ljupkost kompozicije. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u obliku slova S. Dela: Kritijev mladić. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju. Teži se ravnoteži duha i tela.. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ). jasnoću figure kroz određen stav .p. bronza.p. Napisao je delo o proporcijama – Kanon. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom.p. prvi put contrapposto Auriga (vozar). Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca. univerzalnom tipu lepote. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila.n.n. POLIKLET je pomerio stopala.n. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine. usavršio kontraposto.e. Dela: Doriforos Diskobol Niobida na umoru.e. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. Umetnost ide ka opštem tipu.n..p.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora.e. Skopas itd. besprekornu anatomsku čistotu. u Atini. Eufranor. Dela: Doriforos (koplonoša). 12 Jandrić Jovan .p. stapanje reljefa sa pozadinom. prebacio težište na desnu nogu. kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu.. ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama.e. mermer.e. nema ličnog izraza.e. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu..n.n. Najpoznatiji su: Zeuksid. najlepša statua u pokretu. 460 . tj. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste.n.p. Posejdon. Polikleta i Fidije.

možda Brijaksisovo delo). npr.. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu.p. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue. On teži ka eleganciji. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere.p. Posle Fidijske vedre snage. borba Grka i Amazonki. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret.n. mlade pomodarke i sl.. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa.Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v. odraz duhovnog.e. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu. prenaglašenost je izraza. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8).p. njegove figure poseduju mekoću senke. 120m.n. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica.n. uravnotežen pokret. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje.. Duboko usađene oči – Skopasov stil. original.e.n. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra.e.p. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela.320 g.e. Nike sa Samotrake. 180 g.e. 230 – 220 g.p.p. aktivna povezanost figure i prostora. najslavnija statua. koriste se nevažni efekti. Dela: Istočni friz na Mausoleumu.e.n. vidimo na Mausoleumu. 360 . 330 g. 200-190 g. Menja polikletove proporciji. ostalo je da se izrazi.e. patetika. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo.n.e. neklasična žestina. ima tri friza – istočni uradio Skopas . Dela su brojne teme iz svakodnevnog života. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila».e. 220 g. razdvajanje duha i tela Faun Barberin. Dela: Gal na umoru. umetnost priča i zabavlja. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. Groteskno. portret i sad cveta. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije. ulični svirači. Duboko usađene oči. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. Važna grana grčkog vajarstva je portret. prikazan etnički tip. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti.n. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom. Ovo je stil eksplozivne snage. dostojanstvo i patos..p. seljaci.. Dela: Afrodita. simbol savršenstva. šaljivo i slikovito. promene u oblikovanju glave. kopija. unosi emocije i narušava miran izraz lica. prosjaci. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete.p.n.n.n. 330 .350 g. Teme: osim mitoloških. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. Ucinio je smeli prodor u prostor. patetičnost. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti. teatralnost i fizički bol. bronza. kopija Heraklo koji se odmara. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom.e. portret. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. fizička i emocionalna.p.. Naracija je jaka.p. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa.živa draperija. duboko klesane figure Nike sa Samotrake. mermer. Počev od IV v. 200 g. grimasa.

280 g.n. Oni su bili majstori u obradi metala. dela su zdepasta i mišićava.n. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. Toscanu osvajaju Rimljani. 5.e. Grobnice postaju sve složenije. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću. a preteče su Rima. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci.e. 4. snagom i naznakom da je telo u pokretu..e Mladić i demon smrti (sud za pepeo). 500 g..e. energija i živahnost plesa. bronza. prestaje administrativno da postoji Etrurska država.n.e.e. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje. pun efekata. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost 1. bronza. od Grka preuzimaju alfabet.p.n. pa smrt znači rastanak. meki kamen razvoj portreta 5. ARHAIKA.p.p. zlato. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir.n.e.p. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA. do VII v. VII – početak VI v.n.p. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA.e.. bronza.e.e.n.n. 5. manje sklono veselju.n.e. 4. oporost.e. bronza. 520 g.n. U periodu VI do kraja V v.p.p. a ne produžetak života. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti. ogledala i sl. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g. IV v. 520 g. VI i V v.e. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama. III v.n. Tokom V v. 2.p.p.p. Takođe kopiraju Grke.p.e.n. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom.n.p. stopala i noge i glava u profilu.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p. Oko 700 g.e.e.e.p. za domaće tržište i izvoz. Plesačica i plesač. 2. turobnost pečena zemlja. 14 Jandrić Jovan . zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost.. trodimenzionalnošću. 2. a u I v.n. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana. 4.p.p. 3. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua. namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer. od V v.n. rade bronzane statuete.p.). urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok.n. Apolon iz Veja.n. 500 g. 3.p. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. ali im je religija mračna i mistična. POREĐENJE: Grčka umetnost 1. 3.n. glina Vučica. trup iz anfasa 1. Dela: Sarkofag iz Cerverterija.e.

Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. ali se njena originalnost ogleda u portretu. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda. mitologiju. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima.n. podozrenje i svirepost. Dela: Portret rimljanina. kriza se odražava i u umetnosti. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret.e.p. Period oko 75 g. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno. klasičnih i helenističkih dela. 476 god.n. (bio je 15 Jandrić Jovan .e. a još ih više kopiraju. a i dela su retko potpisivana. Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. dok su poza i draperija uzeti od Grka. Njihova dela su bila angažovana i u službi države. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. 396 g. a glave dodavane. oni su imali kult pokojnika. koja nije bila samo fizička već i duhovna.n. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. slično grčkom patosu.. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku.e. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se.e. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret. pad Zapadnog Rimskog Carstva.p. kad Rimljani osvajaju Grčku. kada umre glava porodice. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. naročito posle 146 g.p. 80 g. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina. U III veku krize. PORTRET – koreni su u helenizmu. Takođe. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće. Tela su tipska. Grade ogromnu državu (od 331 g. tj. Oni prihvataju grčku kulturu. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. Uvoze na hiljadu originala arhajskih.p.. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . Nemaju velikih umetnika.p.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela. a ne u dokumentu. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila.n.e. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo. realističnom prikazu lica.p.p. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. umetnost i zanatski perfekcionizam.n.e.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g. način oblačenja. 30 g.n.e.n.

je povezana sa helenizmom. pa zbog toga i kompleksaš – prim. mermer Ženski portret.e. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa.. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. - SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti. tj. pejsaži. Poznati su fajanski portreti. Dela: August iz Primaporte. Koristi se linearna perspektiva – skenografia.p. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. MOZAIK.p. 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. patuljasta tela i neraščlanjena.n. Nestao je kontraposto.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima.. 50 godine 16 Jandrić Jovan . 3. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom.n. mrtva priroda i dr. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g. Pompeja. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. ali ništa nije sačuvano. Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. žanr-scene. portreti. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. zidu i sl. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. nema skraćenja. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. postaju izuzetno značajne i oblikovane.e. Dela: Bitka kod Isa. uključujući predele i figure. Ovde nema kosih linija. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički. te se uvećavaju. zidu . godine legalizovano Milanskim ediktom.e. 211 – 217 godina Plotin. nanosi. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija. a 395. dve vrste: a preko oslikane površine utiskuje se sloj voska b vosak se meša sa pigmentom. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. istorijske. I vek p. treći i četvrti stil. ali pune stvarnih pojedinosti.e.. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. već poetsko.n. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom. Slikalo se na drvetu. FRESKA. 20 g. Ni senke nisu dosledne. ENKAUSTIKA.. kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. U hrišćanstvu su oči «prozori duše». pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. Prvi je plan malo izbačen. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji.n. autora). On je takođe i najveći promašaj. 90 godina.e. I vek p. prvi stil iz II v. 244 – 249 godina Karakala . 160 – 180 godina Filip Arabljanin.e. kopija u mozaiku Igra piljaka. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia. Koristi se tehnika skjaćaturo. Boje su biljne i veštačke. dostigao svojh najveći izraz. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. Tehnike: 1. slavolucima i stubovima.p. slikanje na vlažnom – Al Fresco. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco 2. 63 – 79 godine.n. Zastupljene su sve teme: mitološke. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi. drugi malo upušten tj. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. složeniji stil.Istorija umetnosti Stari vek ružan. teme su idealizovane. ali je nedosledna i nije naučno dokazana.mermer Trajan. probiti i produbiti ravna površina zida.p.n. Oko 100 g.

Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Figura nosi poruku – ima velike oči. slonovača Eutropijev portret. Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. Marcellina. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Solun. usađenih u gipsani malter. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. crkva Sv. Ljudske figure su sve izduženije. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. katkad veoma izražajnog. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno.Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. Umetnost je kultnog karaktera. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. čija je vera počivala u nadi u večni život. Izbegavano je modelovanje. mermer 17 Jandrić Jovan . Pozadina ne igra nikakvu ulogu. smrt). dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. već ni samo ljudsko telo. Đorđa. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. Dela: Sarkofag Junija Basa. početak VI veka. Ne samo individualnost lika. ali sve bezličnijeg. večnost. veličaju se duhovne osobine. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. Potencira se duhovno. fizičku ili emocionalnu. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. Rim. crkva Sta Maria Maggiore. nije više opipljiva realnost. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. Petra i Sv. Vatikanske pećine. početak IV veka Mozaik u kupoli. 430 godina. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. 450 godona. Nažalost. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže.

asketizam izraza prigušuje lične crte. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno. nabora. doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. ima i specifičnu dekoraciju.). inverznoj perspektivi. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno. te nema monumentalne skulpture. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu.Istorija umetnosti Stari vek VIZANTIJSKA UMETNOST 395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). Podloga je plava ili zlatna. da bi se stvorila dubina prostora. je ustaljena. čelo je visoko – pamet. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža. Grčka. oči su ogromne i one su «prozori duše». tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost. ruku. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. Postoji disproporcija između figure i prostora. nos je dug. transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. Forma lica. nego što stoji ili sedi. Vizantijska umetnost je simbolična. Figure su višestruko naglašene: kompoziciono. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. nebesko. Glava je ovalna. Osnovni vidovi slikarstva: 18 Jandrić Jovan . dekoracije i dr. figure i pejzaža. stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva. Bog otac se nikad ne prikazuje. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. usta mala. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. pa tek onda svetovni vladari. Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. Osnovne teme su religiozne. prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. prostorno. svečano. edukativna i komemorativna. ali ona nije nastavak grčke umetnosti. a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. koji je namerno smanjen. Slika iskazuje Božiju istinu. ali se zadržava utisak iracionalnog. Služi i Bogu i vladarima. Figure su idealizovane. Oči su velike i one su «prozori duše». Ide se ka ortogonalizmu. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek). dvorsko. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija. ali i raskošno. pošto ima određenu simboliku. drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g. on se samo evocira. Balkan. ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil. negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. dimenzionalno. njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. Italija. ikona i freska. Svaki deo crkve. dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. mozaik. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. Figura više lebdi. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici. Tela su laka i izdužena.

V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. mozaik. Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. XIII vek. Jeftina je tehika.Istorija umetnosti Stari vek IKONA je portretna slika Bogorodice.ornament na arapski način. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. 533 – 549 g. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike. manastirska crkva u Dafni. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti. Vitale. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. mozaik. Rim. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. nema monumentalmosti. Kompozicija je uravnotežena i jasna. Mozaik na kupoli. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. veća je monumentalnost.. svetaca ili predstava scena. FRESKA je slika na vlažnom.. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole. katedrala Sv. naglašava se pokret. Hrista. Glavni elemenat stila je linearna arabeska. II epoha Počinje carskim ediktom.. na biljne i životinjske oblike. XI vek Prizori iz Knjige Postanja. obično na drvo). 1310 – 1320 g. crkva Sta Francesca Romana. Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu. Ikona je izvanredno snažno delo. ikona. Kompozicije su manje. Ravena Carica Teodora sa pratnjom. Marka. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan..a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere.dela: Justinijan sa pratnjom. Ravena Bogorodica. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. Period stagnacije u umetnosti. IV epoha . Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti. Ikonofili – podržavali su izradu ikona. crkva Svetog Spasa u Hori. Više je boja i detalja. Figure su izrazito izdužene i vitke. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. najviše se radi mozaik. Grčka. dok se ikonografija tek začinje. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. polusuvom i suvom malteru. VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. crkva S. kao i poznih klasičnih motiva. 1200 g. vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera. 547 g. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Figure su neobično tanke i visoke.izdao Lav III.. 547 g. crkva S. enkaustika na drvetu. freska. Carigrad Starozavetna Trojica. Vitale. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. mozaik. naročito u slonovači i metalu. Venecija Anastazis. Apollinare in Classe. verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. Borba je trajala 100 godina. Ravena. ikona 19 Jandrić Jovan . Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Naglašena je inverzna perspektiva. 1410 – 1420 g. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote.je period vrhunca u slikarstvu. Figure su plastičnije. to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica.

Istorija umetnosti Stari vek 20 Jandrić Jovan .

tako da je ostataka veoma malo. (mračno doba. Irska Reljef sa parapetne ploče. mermer. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. Podela preromanike: 1. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. Ipak. plitak reljef u dve ravni. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. kao deo svesne političke obnove. Uticaji različitih kultura: 1. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. i plastikom hrišćanskog istoka. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. geometrijski. VIII vek. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. Stil je anarhičan. Razvija se vrlo plitka plastika. nazvan Zlatno doba Irske. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. Raspeće. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. presto i sarkofazi) i reljefna. potpis patrijarha Sigvalda. Normane i dr. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. naglašavanje svetlosti i senke. Slovene. kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. pa je period od 600 – 800 g. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. doba Merovinga 2. ali je sve 21 Jandrić Jovan . Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. VIII – IX vek – Karolinška umetnost 3.. To je umetnost seobe naroda. Češće je slikarstvo. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. 650 – 750 g. 700 g.. romanika i gotika. Italija Simbol Sv. a 800 g. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. ornamentu i šarama životinjskog stila. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. VI – VIII vek – Kultura varvara. istočno hrišćanska kultura 3. životinjski oblici. bio je glavni medijum životinjskog stila. sa knjiškog poveza. mozaici i reljefi. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. krstionica katedrale Cividale. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. ostaci antičke kulture 2. a to su trošni materijali. životinjskog stila. 700 g.. X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. nego vajarstvo.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. 725 – 750 g. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni.Dablin. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera.

983 g. 850 g. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. Od vizantije je uzet estetski simbolizam.. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. prema značaju 4. dakle. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija. početak XII veka. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. skulpture nemaju treću dimenziju Dela: - Odo iz Melza. krunisao ga Sv.. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 1.. obećava obnoviti državu Karla Velikog 3.. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. zlato idrago kamenje - OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g. Umetnik naglašava «prozorski» vid slike. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv. druga plovina IX veka.. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. Sv. radovi u slonovači i zlatu. Radilo se slikarstvo. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. 936 g. funkcionalno dimenzionisanje figure. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog. te ga papa 962 g. 796 – 895 g. 870 g. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici 3. Verdenskim ugovorom. Karakteristike karolinške umetnosti: 1. osnovana opatija Cluny. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde.Darmstadt 22 Jandrić Jovan . Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. orijentacija od simbolike ka naraciji 2. 910 g. ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. Dela: - Gerovo raspeće. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 4. 816 – 835 g. sto predstavlja značajnu versku obnovu 2. skulptura – reljef i crtež snažne grafike. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. katedrala u Aachenu. uz jake vizantijske uticaje. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. drvo. Michael. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. rade se minijature i freske 5. Linearni je stil.. 800 – 810 g. 1015 g. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu.. kojim vladaju saksonski kraljevi. nastaju tri anarhična kraljevstva. Benedikt. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti.Istorija umetnosti Srednji vek skoro iščezlo. 975 – 1000 g. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha. 972 g.

ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. Zrela romanika se javlja u XII veku. kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). frontalni strav. oko 1050 – 1100 g. karolinških i vizantijskih crkvi. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. Đenova .. već i izražajnu. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) 3. Dela: 23 Jandrić Jovan . Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. ♦ hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima 4. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti.. Italija. karakterističnih i tesno povezanih. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. Dakle. otonskih. skulptura je u timpanonu. Osnovni faktori su: 1. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. zmajeva. Nemačka i Engleska. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: 1. pobeda Hrišćanstva u Evropi: ♦ hristijanizacija Viknga ♦ pad Kordovskog kalifata 1031 g. nemaju samo dekorativnu namenu. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . One su masivne. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. Francuska ima vodeću ulogu. Skulptor se boji prazne površine. a potom Španija. brodovi su zasvođeni. te samim tim i obnova gradova: Venecija. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. jer ni karolinška. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. bogato su razuđene. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. nebesko je iznad zemaljskog. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. Nema smisla za red. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). monumentalna skulptura 2. Piza.uticaj iz iluminiranih rukopisa. naslađe iz karolinške i otonske umetnosti 2. masivnost.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. obnavljanje trgovine u Sredozemlju. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. trodimenzionalni. veliki. Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. Razlog: masivni. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. ornament i skulpturu. Veoma je retka slobodna skulptura. Španiji na i u crkvama. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. Takođe postoji i izokefalij. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. reljefni likovi su mnogo više realni od slika.

freska. Južni portal crkve St. svetloj ili tamnoj. Zidanje Vavilonske kule. g. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. kao kod Vizantije. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. «fizički» slobodno stoji u niši. timpanon srednjeg portala narteksa. Engleske. crkva St. 1166 g. 1090 g. freska. g. emajlirana ploča. zapadni timpanon katedrale u Autunu. Sernin. 1180 – 1190 g. Figure su oivičene debelom konturom. bronza. Odašiljanje apostola. Pierre. Nikolas iz Verduna. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan . Mihovil.. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. XI vek Portret lekara. početak XIII veka. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. oko 1110. kamena ploča. Touluse. Belgije i J. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. Francuske. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu.. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. crkva St. To je početak postepenog prelaza u gotiku. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. 1025 – 1050 g. Ubrzo posle 1150 g. Prelazak preko Crvenog mora. Le Puy. Notre-Dame. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. 1120 – 1132 gKralj David. Sv. minijatura. zapadno pročelje katedrale Fidenca. Benedetto Antelami. 1160. trg pred katedralom. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. Sv. Dakle. Figure su stilizovane. početak XII veka Strašni Sud.dela. Braunschweig. te pokrete i stavove. plus razni uticaji. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. Austrija Proletni pejsaž. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. 1130 – 1135 g. Vezelay. Maissac. punim bojama.–Savin-sur Gartempe.Istorija umetnosti - Srednji vek Apostol. 1181. postoji snažno osećanje za kompoziciju. a ne likovna lepota. koje su ispunjene svetlim. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava. Glavni cilj slikarstrva je naracija. Radi se na jednoobraznoj podlozi. iz rukopisa Carmina Burana. naročito iluminiranih rukopisa. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco.

zodijački znaci. profane ličnosti). Zagovara se trodimenzionalnost. krunisanje Bogorodice). VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. ima tačno određeno mesto i vreme postanka. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. varvarski (gotski). POZNA (CVETNA) GOTIKA. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. Tek u renesansi dobija ime gotika. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. Gotika počinje u arhitekturi. Podela Gotike: 1. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. konzolama i drugo. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. proporcionalnost oblika. RANA GOTIKA. Stil XIII veka je idealistički. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. a Flandrija poznu gotiku. Razvija se iz romaničkog vajarstva. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. XIII i XIV vek 3. Poklonjenje mudraca. na kapitelima. naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . širi se po celoj Evropi. a regionalne varijante preovlađuju.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. plemenitošću i duhovnošću. Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. Skulptura je bila polihromna. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala.glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. a Bog više ne kažnjava nego prašta. pa oko 1400. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru . internacionalan stil. RAZVIJENA GOTIKA. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. kao stil manje vredan. najprestižnjia hodočasnička crkva. odlikuje se vedrinom. godine. Gotička umetnost. Do 1200. godine. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. javlja se lična nota. period od kraja XII do početka XIII veka 2. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. godine gotika predstavlja homogen. Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. prozora. kao ni jedan stil do tada. osim verskih i profane teme (kalendari. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. Osobine: slobodnija kompozicija. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju.

Giovanni Pisano (sin). jako izražen klasični stil. Melhisadek i Avram. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. Claus Sluter Mojsijev kladenac. Ekkeheard i Uta. Smrt Bogorodice. godine). Figura je živa. a ne kao zapremine.. 1250 – 1260 g. na horskoj pregradi. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. Blagovesti i Poseta. Katedrala u Strasbourgu. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture.. Skulptura ima očigledan. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. ističu ljudsko saosećanje. odraz mršavosti i splasnulosti. Bon Tek posle 1350. 26 Jandrić Jovan . Statua je bestelesna. katedrala u Chartresu. Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245. početak XIV veka. katedrala u Naumburgu. u Champmolu. Kartuzijanski manastir u Champmolu. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. ali ne samo zbog realizma. statua u drvetu. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. nadgrobne spomenike). usresređen na pojedinosti. 1225 – 1245 g. Dela: Raspeće. Statue u nišama. ali se radi i anfas. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195.. zapadni portal katedrale u Reimsu. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. Pokrajinski muzej. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. Portal južnog transepta. Figura postaje šupljikava i apstraktna. katedrala u Chartresu. 1215 – 1220 g. Dominira profil. 1220g. kao i reljefi manjih dimenzija. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir. Dela: Portal kartuzijanskog manastira. kod Dijona. 1395 – 1406 g. remek-delo kasnogotičkog naturalizma. 1230 – 1250. g. škrinje. Delo: Grob viteza. Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. katedrala u Naumburgu. Osa tela je slobodna. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. 1250 – 1260 g. godine u doba «Međunarodnog stila». Stubovi su totalno potisnuti. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti. Detalji su tačno odrađeni. na horskoj pregradi. Pieta. nizozemac. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. izraženija je krivina ose tela. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). 1250 – 1260 g. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. 1385 – 1393 g. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. Izbočine su svedene na minimum. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. Dela: Zapadni portal. Draperija je bogato naglašena. Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. katedrala u Naumburgu. pa izgledaju kao linije. (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Simbioza statue i stuba se razlaže. Claus Sluter. Vrhunac je 1400. horske pregrade. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. blago kriva u obliku slova S. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. timpanon na portalu južnog transepta. Arnolfo di Cambio. Gotički realizam je realizam «osobitog». 1145 – 1170 g. Notre-Dame. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. herojski i dramski patos Judin poljubac. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». kod Dijona. početak XIV veka.. izvijena.

Orivieto. se javlja ubrzo posle Četvrtog krstaškog rata (1202 – 1204 g. Više je figura. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. Umetnik je sastavljao nacrt. bez kasnovizantijske linearnosti. puno je nijansi. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. 27 Jandrić Jovan . tzv «Međunarodnog stila». već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. koji potiče iz romanike. čak i do 300. 1330 g. Ponekad koristi «grčki manir». zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. kolorit sveden. Dela: Madona na prestolu. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla. 1302 – 1310 g.. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira.. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. je «zlatno doba bojenog stakla». Kompozicija je velika. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. Od 1200 – 1250 g. Slikarstvo na drvetu. 1315 g.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. Nasprot zidnom slikarstvu. nema nijansi. Prozor čuva dvodimenzionalnost. ITALIJA Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralačke energije u slikarstvu. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče. sa malim minijaturama u obojenom staklu. 1282 g.. Figure su veće. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture). na mermernoj predikaonici.. Jedino fini detalji su naknadno slikani. reljefnije. mermerna statua. doslikavaju se elementi. Konjanička statua Cana Grande della Scala. koji su se zadržali u italijanskom slikarstvu. olovne trake čine crtež. Romaničke elemente.-1260 g. Bio je Giottov učitelj. preplavljuje novi talas vizantijskog stila. Predstavnici: CENNI DI PEPPI – CIMABUE (delovao 1272 – 1302 g. za razliku od Italije. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. te jak osećaj za plastičnost i patetičnost.) i preovlađuje do 1300 godine. katedrala Piza. Ovaj novovizantijski stil. gotički uticaj se proširuje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata javlja se novi revolucionarni stil. nijanse plave. utančanog i prefinjenog ukusa. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha severno od Alpa. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa vizantijskom tradicijom. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. katedrala Prato. San Domenico. ne kao radnu površinu. velika slika na drvetu.) Vodio je firentinsku slikarsku školu.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi.. traži se trodimenzionalna predstava. rade se velike jednobojne sive površine stakla. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. nadgrobni spomenik. manje su kompozicije. krstionica Piza. jarko zelena i oker. Već od 1250g. 1300 g. 1265 – 1268 g. 1280 – 1290 g. pre 1284 g. Dakle. U XV veku propada vitraž. ni senke. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. 1259. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. okvir ne gospodari kompozicijom. Boje: rubin crvena. Poseduje snažan stil.. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. Giovanni Pisano Madona. Veoma je temeljna apsorpcija vizantijske tradicije. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea. propovedaonica u katedrali u Sieni. Kompozicija je apstraktna i monumentalna. Dela: Mermerna predikaonica. kojeg su Italijani zvali «grčki manir».. gore je završena na zabat Raspeće Hristovo.

. Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator. slika na drvetu. On je siensko slikarstvo preveo sa vizantijske na gotičku tradiciju.. uz veličanstvenu upotrebu boje. Dela: Prestolje mudrosti. Firenca DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 – 1318 g. Želja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom.Istorija umetnosti Srednji vek GIOTTO DI BONDONE (1267 – 1337 g. Ambrogio L.. Dučovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost. Kompozicija mu je savršeno usklađena sa emocionalnom sadržinom slike. 1340 g. Padova Madona na prestolu. 1325 – 1350 g. da on ne bude iza njih već da ih sadrži. Đoto je postavljen na čelo radionice pri katedrali u Firenci. 1309 g. a ne posmatrači u delu. Inovator je. galerija Uffizi. Od početka je bio veoma blizak «grčkom maniru». senčenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum. 1342 g. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. Piza. On je začetnik «ere slikarstva». Zadržao je gotički element – međusobno opštenje figura pogledom. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. a figure su nežno zaobljene. elegantno oblikovanje i živahno pripovedanje. bio je prvenstveno zidni slikar... muzej katedrale. Siena. arhitektura su svedeni na minimum. Pietro L: Dobra i zla uprava. tj. krute uglaste draperije su talasaste i meke. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. 1309 g. Siena.) Bio je Cimabueov učenik u Firenci. Dela mu izgledaju životno.. Oblicima daje snažnu trodimenzionalnost. 1338 – 1340 g. Dela: Rođenje Bogorodice. U Ducciovim rukama «grčki manir» nije više tako ukočen. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog preveo na latinski. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. 28 Jandrić Jovan . sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera. Piza. sa ograničenom skalom i intenzitetom boja naglašavaju Đotvu jednostavnost. Dela: Oplakivanje Hrista. kapela Arena. slika na drvetu. Fresco tehnika. freska. Za njega ja 1440 g. Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. 1305 – 1306 g. freska. sinopija. Predio. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. 1315 g.. freska. 1325 – 1350 g. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u arhitektonski okvir. 1334 godina je prekretnica. triptih.. Camposanto Trijumf smrti. freska Put do Golgote. jer je upotrebio novu vrstu slikarskog prostora. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa.) On je osnivač i najslavniji predstavnik Sienske škole. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti.. 1365 g. srednja ploča oltara Maesta. Tradicionalnu šemu u pogledu prostora i narativih detalj Đoto je podvrgao korenitom uprošćavanju. Njegovo delo je snažno i on čini da smo mi učesnici. slika na drvetu. Dela: Madona na prestolu.

. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila». naivan arhitektonski prostor. prikaz gotičkog Louvrea. svetlost gospodari celom slikom. 1413 – 1416 godine. Minijatura Januar. 1325 – 1328 g. 1394 – 1399 g. slika na drvetu 29 Jandrić Jovan . liči na kuću za lutke. ona je nezavisan činoic. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. Les tres riches heures du Duc de Berry. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. 1400 g. Sadrže niz motiva: fantazija.. rađeno u Parizu. vlada «međunaraodni stil». tema je sejanje ozimog žita. šala. slika na drvetu. groteska. slika na drvetu.Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. Dela: Rođenje Hristovo. basna. jako senčenje Poklonjenje mudraca. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar.

tanke providne premaze. povezanost i potpunost. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine 3. te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. Umetnik poseduje veliku individualnost. omogućuje baršunasto tamne prelaze. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. ulje postaje osnovni medijum slikanja. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. 30 Jandrić Jovan . Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća. 2. omogućava tzv. 1330 g. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. Renesansa se deli na: 1. stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. triptih. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. On je podražavao istinu i potpunu istinu. 1425 – 1428 g. «prerušeni simbolizam». materijal. Zato on koristi tzv. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva». Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. Svest o renesansi se rodila u Italiji. Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. istražuje se pokret i perspektiva. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. lični stil i izraz. fakturu površine. «glazuru» . Homo universale je umetnik renesanse. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. istovremeno u Firenci i Holandiji. slika na drvetu. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. u poznoj gotici to je tehnika ulja. MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. književnost i čuda antičkog sveta. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti . RANA RENESANSA – kraj XIV . on im je polazna tačka. Posle njih.). Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g.početak XV veka ( 1495 godina). Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. individualni oblik i veličinu. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. Petrarka – italijanski pesnik i humanista. stabilnost.. Dela: Oltar Merode. već da se dostignu i prevaziđu. dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. Obnavlja se zanimanje za jezik. mišolovka i dr. boju. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje.

1444 g. 1518 g. pa je postala uzor mnogim umetnicima. Skidanje sa krsta. Dela: Portinarijev oltar. slika na drvetu. triptih.. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti. Meka. Optički efekat. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. poliptih. umro je kao fratar.. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. 1455 g. Dela: Vrt uživanja.Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja. Dela: Petrov ribolov. drveni oltar. slika na drvetu.. 1476 g. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice.1434 g. Lorenz. 1420 – 1425 g. Snažna realnost teme. a ističe druge da bi naglasio karakter.. nego spoljašnji vid događaja. 1471 – 1481 g. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena.... Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela. tragično je završio. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. slika na drvetu. Kod njih nenaglašava neke crte. prikazan optički izgled vode. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. to je najraniji «portret» pejsaža. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. slika na drvetu. Nesrećni genije. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari. Michael Pacher 31 Jandrić Jovan . Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno. Nurnberg. Likovi su blagi i uproščeni. slika na drvetu. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. 1500 g. Tako je bilo do 1500 godine. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. parohijska crkva St.. jasna svetlost razblažuje ivice senke..slika na drvetu. ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. crkva St. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. Austria. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. 1433 g. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). Wolfgang. poliptih. Dela: Rođenje Hristovo. Takođe pozadina se stapa sa nebom. 1490 g. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Dela: Anđeo koji lebdi. 1432 g. pa čak i čudno poetske lepote. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu». Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Dela: Ganski oltar. 1470 g. CONRAD WITZ Iz Basela je. Dela: Francesco d'Este. važi i za njegove portrete. Uči od prethodne dvojice slikara. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. slika na drvetu. 1435 g. Čovek u crvenom turbanu. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. slika na drvetu. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. portret na drvetu.. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta.

godine). Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca.. crkva Or San Michele. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. intimne atmosfere i spontani. godine su modelovane finim šrafiranim linijama. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini. 1450 god. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost.Firenca Uspenje Bogorodice. Ona dopušta meke. Dela: Sveta Bogorodica.Istorija umetnosti Srednji vek GRAFIČKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. koje je htelo da je osvoji. položaju. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Antonija (1480 – 1490. Antički primeri direktno utiču na renesansu.. Dela: Četiri sveca. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. reljef.. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. 1410 – 1414 g. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». gotovo da su skice. detalju. godine. 1420 g. kao perom. Umetnik više nije zanatlija kao do tad. Gravure oko 1430. već je čovek mislilac. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. Primetan je uticaj i romanike i gotike. u društvu naučnika i pesnika. Što se tiče klasične nagote. pozlaćena bronza. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. reljef. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. Prvi graveri su bili zlatari. su se pojavila metalna slova. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. obrazovan. 1435 g.. mermer. vazdušaste efekte. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. gravura. polazi se od prirode i proučava se anatomija.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. Čine kombinaciju slike i teksta. Porta della Mandorla 32 Jandrić Jovan . gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture. Obnavlja se antički duh. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. 1480 – 1490. Može se pratiti individualni stil. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. kopoziciji. ćudljivog osobenjaka. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture.

. S. Naglašava se psihologija likova. stabilne.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. manastir Sv.. Osnova je promatranje čoveka. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. Bio je freskista. Marko.Firenca. 1437 g. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE . mermer. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku.. Giovanni.Firenca Prorok (Zuccone). bronzana statua. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru. kapela Brancacci. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. a likovi su realistični i brutalni. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. 1426 g.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. reljef na ploči od pozlaćene bronze. perspektiva je nedisciplinovana. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. crkva Or San Michele..) Likovi su mu masivni. prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. Služi se kontrastima svetlosti i senke. Posle 1430g. Dela: Sv. trodimenzionalni. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Pronašao je sistem linearne perspektive. freska. Učio je kod Ghibertija. 1440 – 1450 g.. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. Njegova dela su monumentalne veličine.. Prostor je predstavljen što vernije. 1425 g. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. plastične i prirodno stoje u prostoru. freska. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Figure su mu masivnije. Preuzima oblike iz prirode. 1427 g. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. 1411 – 1413 g. 1430 – 1432 g. Firenca Poreski novčić. freska. freska. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu.. koristi na linearnu perspektivu David. 1425 g. crkva Or San Michele. konjanička statua. forma se deformiše linijom i jakom konturom. mermerna statua. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. mermerna statua. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. Đorđe.. boja je sekundarni element. 1445 – 1450 g.) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. sve više se ističu portreti. Dela: Blagovesti.... Dela: Madona na prestolu.. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. slikari su oslobođeni kanona. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. čija draperija pada kao prava tkanina. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo. crkva Sta Maria Novella. Marko. Rešio je većinu problema u vajarstvu. boje i perspektive. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. ne idealizuje ih toliko. 1423 – 1425 g. Donatello je govorio statui: «Govori. Siena. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti. zvonik firentinske katedrale. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g. likovi su odeveni aktovi. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. Jovanom. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. 1415 – 1417 g. a ne imitiranje. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba.. Firenca 33 Jandrić Jovan . U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. istražuje pokret. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. Firenza Izgnjanje iz raja. 1427 g.

1485 – 1490 g. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar.. Dela: - Putto sa delfinima. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. Firenca. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. 1476 g.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. Dela: - Otkrivanje Časnog Krsta. bronza. geometriju urbinskog dvora. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g. 1445 g. Firenca. Kolorit je integralni deo dela. reljef. Bio je poznat po reljefima u mermeru. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj. ali ne i da im priđemo.. freska. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama. Spaja Masacciovu plastičnost. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. Oseća se Donatelov uticaj. 1435 g.. Firenca David. 1460 g. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Dela: - Herkul i Antej.) 1436 g. 1470 g. 1465 – 1470 g.. Dela: - Grobnica Leonarda Brunija.. dolazi u Firencu.. 1445 – 1450 g. kocke. spoj pokreta i emocija. Dela: - Madona sa detetom i svecima. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. kao u pozorištu.. 1445 – 1450 g. prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g.. freska. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: - Oplakivanje Hrista. komemorativni. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. Oko 1450 g. 1460g. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni. gravura.. slika na koži.. 1450 – 1457 g. crkva San Fracesco. terakota. Dela: - Anđeli koji pevaju. Dok je slikao glavu. bronzana statuetea. katedrala Firenca Madona sa anđelima. kupe..) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam. iz Venecije dolazi u Firenzu. slika na drvetu. Likovi opšte među sobom. mermer. dok su slobodne statue potpuno retke. Firenza 34 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. ANTONIO ROSSELLINO Dela: - Portretna bista Giovanni Cellinija. 1456 g. cilindra i piramide.. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: - Tajna večera. Palata Vechio.

. Venecija Putto (mn. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi. 1483 – 1488 g. bronza. 35 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Srednji vek - Konjanička statua Colleonija. zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način. Putti) – naga deca sa krilima.

umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova. freska. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Giorgione.) Bio je firentinski slikar. Zaccaria. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. freska. zanet paganskom lepotom. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). klasičnu fazu renesansne umetnosti. PIETRO PERUGINO Dela: - Predaja ključeva. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. Sebastian. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. Bio je mladi genije. Dela: - Sv. kapela Oretari. Njegove figure. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. 1455 – 1460 g. Sv. Simetričnost postiže rasporedom masa. Vera u božansko poreklo genija. fizičar. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. Figure mu «lebde».Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse.matematičar. čak i kad stoje. botaniku. Camera degli Sposi. slika na drvetu. a više za vizuelni efekat.. freska. 1473 g. srušena 1944 g. Dela: - Rođenje Venere. senčenje je ravnomerno. a bio je hrišćanin. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. slika na platnu. su proširili neoplatonisti. Voli patos. proučavao je mehaniku. Mantova. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. sa 36 Jandrić Jovan . 1455 g. Boje su mu jednostavne. Slabo se interesuje za dubinu prostora. vajarstvo i slikarstrvo).. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. Bolesno osećajan umetnik. Nema jakog kontrasta. 1480 g.. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja.oni utiču na osećanja posmatrača. Oculus. ispaštanju i kajanju. crkva S. Rafaelo. jasno konstruisanu formu. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . anatomiju i dr. veliki prizor. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo.. arhitekta. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse.). Sikstinska kapela Vatikan. naročito ženskog. Radio je freske. Boje su hladne. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Galerija Ufizzi.) Bio je Verrocchijev učenik. Platonovo shvatanje genija. jasnoća prostora. Koristi žablju perspektivu.. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. Dela: - Madona sa svecima.. 1505 g. 1480 g... 1482 g. statična i simetrična. Mikelanđelo. Beleži svaki detalj. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. slika na drvetu. Bramante. Oni predstavljaju vrhunac. tvrdu. čvrsto nacrtanu. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. Venice. 1471 – 1474 g. Jakova vode na pogubljenje. sklon misticizmu. Padova. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red.

Louvre. Bio je tip svetskog čoveka. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. Rim Mojsije. a ne iluzionistiške predstave.. a nije bio vernik. «terribilita» . S. Izrazita stvaralačka snaga. slikar. mistici.. Njegove skulpture odišu napetošću.. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»». precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Teži da iskaže čovekove strasti. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva.. mermer. slika na drvetu. Vatikan Začetak u materici. Sta Maria delle Grazie. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). slika više liči na poetsku viziju. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom. o o - Strašni Sud. sabijena energija. 1513 – 1515 g. Milano Poklonjenje Mudraca. arhitekta. Petra. Slikao je verske teme. nego na običnu sliku stvarnosti. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. Portretista i slikar 37 Jandrić Jovan . slikarski bogata.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. freska.. a forma joj je podređena. 1495 – 1498 g. Firenca. Dela: - Monaliza. Napušta je.. crtež perom. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih. izolovan od sveta. Vezao se za klasičnu antiku V veka. asketizmu. mermer. Sikstinska kapela. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista. Dela: - David. 1508 – 1512 g.. možda nepravično... Stvorio je sopstveni tip lepote. 1508 – 1512 g. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). Zbog ovakvog načina prikazivanja. nažalost bio je ciničan i nesrećan. 1465 g. fizičku snagu. 1510 g. Oseća se psihološka akcija. aki je nije podražavao. Takođe je bio genije. usavršeni sfumato Tajna večera. 1481 – 1482 g. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. 1545 g. Stalno se vraćao svojim delima.. 1546 – 1564 g. Bio je oprezan kao slikar. mermerna statua. freska. pesnik. Paris. Figure su obavijene senkama i polusenkama.Istorija umetnosti Srednji vek 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu. najranija monumentalna statua visoke renesanse. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. jer je bio aristotelovac. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. radnja u mirovanju Rob na umoru. Lorenzo. Još kao mlad opredelio se za skulpturu.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. 1503 – 1505 g. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica.. Antiku je voleo. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. skulptura.) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. Vatikan. Rim: o Stvaranje Adama. Firenza Campidoglio. 1534 – 1541 g. On je glavni slikar visoke renesanse. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. Firenza Bogorodica u Pećini. radio je dugo i isporo. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. Grobnica Giuliana Medicija. Bio je sjajan crtač. mudrost i bol. 1513 – 1516 g. slika na drvetu. Delfska Sibila (proročica). koje ih utapaju uprostor. 1501 – 1504 g. a vajarski solidna. 1509 – 1510 g. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti.

služeći se samo bojom i svetlošću. 1570. remek-delo. Venecija Pavle III sa unucima. 1526. Villa Farensina.. Galerija Akademije Venecija. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. 1546. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. erotska alegorija Tri filozofa. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: o «Atinska škola».. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. 1520. g.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. g. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek.. Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. 1505 g. pretpostavlja se da je bio Jevrej. Rim. nego na perspektivne vidike. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. freska. 1510 – 1511 g. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. Dela: - Čovek sa rukavicom. «Tajanstveni» Giorgione . Dva najpoznatija dela: - Oluja. crkva Frari. akcija i emocija. Beč.. Intenzivna svetlost i faktura. 1513 g. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. g. Razlozi su brojni: prerana smrt. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. freska. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. spiralni i dinamični pokreti figura - VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. platno. Bio je pod presudnim Giorgionea. GIORGIONE (1477 – 1510 g. harmonično uravnoteženo telo i duh. slika na drvetu. slika na platnu. tako da ni jedna ne smeta drugoj. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. duboki tamni tonovi. nego u Firenci i Rimu.. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan .) Najveći venecijanski slikar XVI veka. g. oličenje klasičnog duha visoke renesanse. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. sjajno postavljena arhitektonska pozornica. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem.Istorija umetnosti Srednji vek Bogorodice. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea... koji nije nastanjen živim statuama. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. Pojedinačni potezi četkice. Louvre. Dela: - Madona del Granduca. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro.. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje. suparništvo sa Tizianom. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave. Mikelanđelu duguje za izražajnost. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera.. već bićima od krvi i mesa. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. 1505 – 1506 g. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. 1057 – 1510 g. freska.

slika na drvetu Madona dugog vrata.. Figure su visoke. slika na drvetu. Čudesno osećajni crteži. koji iz 39 Jandrić Jovan . 1521 g. Dela: - Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem.=stil). dvosmisleno. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija. ćudljivi vizionarski stil. izduženim figurama. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. Ubrzo zatim je postao međunarodni. Dela: - Skidanje sa krsta.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. smelim perspektivnim skraćenjima.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma. Slike su subjektivne. 1526 g. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. duboko uznemirujući. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. kao posebna vrsta ljudi. Uznemirenost jednog sveta u previranju. glavne su odlike ovog stila.) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. vitke. Maniera (ital. slika na drvetu. Itali Studija mlade devojke. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Antiklasični. Galerija Uffizi. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Manirizam se najpre razvio u Italiji. Ovaj stil je dao sjajne potrete.. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. Dela: - Autoportret. svetlost nema izvor i svojstva. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela.. «izveštačeni». u kom je vera bila zamenjena sumnjom. JACOPO ROBUSTI . izduženih udova. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. Galerija Uffizi. kroz dosetku i iluziju. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. Žestokim kontrastima tamno-svetlo. 1528 g. a sigurnost isčekivanjem. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju.. Dela: - Maijin pohod Elizabeti.TINTORETTO (1518 – 1594 g. 1524 g. Tanki izduženi oblici. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti.. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. San Michel. ukazuje na unutrašnju zebnju. 1535 g. Pokazuje isto tako čudne osobine..izobličeno. 1550 g. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila.

Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika. Scuola di San Rocco. platno. Podučava se Ticijanom i Tintoretom. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. crkva S. Umetnici. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g.) Najklasičniji umetnik svoga vremena. 1573 g. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. platno. nerealna svetlost. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. 1570 g. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. freska. - Sv. 1535 g. platno. Venice..) Bio je fenomenalno obdaren slikar. boju. 1575 – 1577 g. Santo Tome. dolazi sa Krita u Veneciju. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. svetlost. Venice Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Mikelanđela i Rafaela. Dela: - Hristos pred Pilatom. zlato i emajl. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g.) Najveći maniristički slikar. remek-delo iluzionističke perspektive. Punoća.Istorija umetnosti Srednji vek prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. 1566 – 1567. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. 1605 g. Venice Tajna večera. a 1576 g. izvestan broj. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Oseća se uticaj Parmigianina. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. Bio je firentinski zlatar i vajar. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. 1525 g. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje. 1592 – 1594. Tek od 1600 g. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Toledo. Dela: - Hristos u Levijevoj kući. 1532g. Dela. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO 40 Jandrić Jovan . 1586 g. ide u Rim. freska. kupola katedrale u Parmi... Pustolov. Dela: - Sahrana grofa Orgaza. Giorgio Maggiore. Dela: - Uspenje Bogorodice. Mateja. slika na platnu. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo.. 1539 – 1543 g. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno.. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. Dela: - Slanik Fransoa I. Krajnje subjektivno koristi liniju. Grozničava.. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino.. Scuola di San Rocco. to je bila karakteristika i pozne gotike. 1567 g.

Istorija umetnosti Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:

Srednji vek

-

Dekoracija u štuku, Fontainbleau, 1541 – 1545 g.

FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.

41

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 – 1608 g. Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana, što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:

-

Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

42

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristički. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji. NEMAČKA Zavičaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Grunewaldovi oblici su meki, elastični i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. Dela:

-

Izenhajmski oltar, 1510 – 1515 g., slika na drvetu, najznačajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice o Raspeće sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i večnosti, realnosti i simbolizam o Blagovesti o Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) o Vaskrsenje

ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomućenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.

-

Italijanske planine, 1495 g., akvarel Četiri jahača Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetu Adam i Eva, 1504 g., gravura Vitez, Smrt i Đavo, 1513 g., gravura Četiri Apostola, 1523 – 1526 g., slika na drvetu

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. «Ekspresionistički manirizam». Dela:

-

Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu Rapeće, 1503 g., slika na drvetu

ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g.)

43

Jandrić Jovan

Slikao je pejsaže i žanr-scene. Dela: - Seljačka svadba..) Jedini je genije među holandskim slikarima. Rado je reljefe u Luvru.. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena.) Iz Augsberga.Istorija umetnosti Srednji vek Bio je bavarski slikar. portret na drvetu Henri VIII. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. portret na drvetu. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu.. No je bio visoko obrazovan. slika na drvetu.. 1565 g.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu.. “portable portreti”. U doba 1550 – 1600 g. To su tzv. u Rim. 1588 g. Dela: 44 Jandrić Jovan . Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. razvoj repertoara tema koje će dopuniti. kao i Direr. Predstavnik je “linearnog stila”. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. Dela: - Bitka kod Isa. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka. Dela: - Mesarnica. Dela: - Mladić među ružama. Poznat je i kao portretista. Dela: - Erazmo Roterdamski.. 1565 g. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: 1. 1551 g. bitniji je pejsaž HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g.. 1586 g.. Oni su bogati i neplastični. nadareni pejsažista. slika na drvetu Slepac vodi slepca. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava. brižljivo urađene detalje. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela. Oni su izmišljeni još u antici. i minimum oblikovanja i senki. ptičija perspektiva. slika na drvetu Povratak lovaca. 1529 g. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. usled teške istorijske političko-verske krize. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. 1540g. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. Koristi monoton kolorit. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2. mrtva priroda. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Nikada nije radio za crkvu. Perspektiva je smela. a oživljeni su u XV veku. 1523 g. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g.

Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g.. Dela: - Grobnica Henrija II. Denis. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Najznačajniji je vajar XVI veka. 1548 1549 g. St. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II). spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije..Istorija umetnosti Srednji vek - Reljefi sa česme Nevinih. ubrzo razvija sopstveni jezik. patos i lepota koji traju i u smrti 45 Jandrić Jovan . 1563 – 1570 g.

a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. mržnja. u Italiji. a naručilac je bila katolička crkva. građanskoj i protestantskoj. Postoje dve velike škole: . mrtva priroda. pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti . prizor teži da nastavi i izvan nje . a presecanjem oblika okvira slike. žanrscene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma. mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . raznobojnom mermeru. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. u Francuskoj. tako da delo ostavlja utisak kao celina . bol. dramatičan je. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. stepeništa i nameštaj.simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike . patetičan. tako da one postaju nove vrednosti: . koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije .prepliću se arhitektura. a senka je tamna i teška. veliki evropski stil. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost .pojačava se izraz lica. ako je nešto naglašeno osvetljava se . Predstavnik je rimske škole. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj.Rimska (Karavađo) – realistični pristup . Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno.Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. a ne kao pojedinost . U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: 1. dolazi u Rim. Pojačava se gestikulacija . Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. oltari. Najčešće se radi u štuku.dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. Takvim smerovima prostor se produbljuje. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. masa i zapremina. zapadnoevropski stil.) 1593 g. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. balkoni.sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. netaknute teološkim dogmama. a grimasa ide do neukusa. umetnost. sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) 2.skulpture su jakih i izvijenih pokreta. karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. Iako je . Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta 3.pojačava se odnos svetlo-tamno.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. uglavnom. bronzi. bez radikalnog prevrata. 46 Jandrić Jovan . u Holandiji. Zanima ga stvarnost tela.nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse.

pozlaćena bronza.) Bio je više reformator. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope.. Mateje. mermerna statua Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. 1600 – 1601 g. pretvarajući je u tamnu masu. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. mračno. kao i Rafaelo i Venecijanci. Petra. izražajno lice. raznobojni mermer. Rim BAROK U NEMAČKOJ 47 Jandrić Jovan . 1623 g.. Predstavnik je Bolonjske škole. Dela: David. Dela: Aurora. To je tzv. kopozicijsko rešenje. 1621 – 1623 g. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. Rim. bronza. svila. 1595 g. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese... Petra. Petra u Rimu. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. Bio je vajar i arhitekta. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. Beg u Egipat. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. pejsaž «civilizovan». 1597 – 1601 g... Rim Raspeće Sv. Galerija Borghese. stvara antimaniristički stil. Luigi dei Francesci. 1657 – 1666 g.. 1604 g. 1645 – 1652 g. U njegovim skulpturama su obuhvaćeni svi barokni elementi vajarstva: dinamične poze. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. sjaj u očima i dr. 1622 – 1625 g. suprotno renesansi. Cerasijeva kapelica. jakih kontrasta.. U mermer je uspevao da prenese. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. na tavanicama.Rim. aktivna povezanost sa prostorom Apolon i Dafne. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. a u obradi se često mešaju glatke.Istorija umetnosti Srednji vek Radi u novom obliku svetlo-tamnog. ali mu je tehničko umeće omogućilo da modeluje kao u vosku. mermer Presto Sv. ne samo fizičku grtađu. vuna.) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. dolazi u Rim. koje najbolje obrađuje. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. Figure gusto grupiše. apsida crkve Sv. Tereze. vrhunska obrada. Potpuno izbacuje pozadinu. materijalnost kose i puti.. Na njega utiče Mikelanđelo. već i duševno stanje uhvaćeno u jednom trenutku. mermerna statua. stil podrumskog osvetljenja. crkva S. detalj stropne freske Vila Ludovisi.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. tamno. 1624 – 1633 g. Na njegovim freskama. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g.. likovi su manje važni. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g. Radio je u mermeru. Karavađizam je tamno slikarstvo. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. kao i talijanskih majstora XVI veka. nego revolucionar. spoj arhutekture i skulpture Zanos Sv. on nema savremenih odela. Dela: Pozivanje Sv. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana. Petra. snažan utisak. iskrivljenost tela. dramatične kopozicije i velikih emocija. mermer i gipsani malter. Rim. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. Santa Maria del Popolo. a komponuje po takonu dijagonaliteta. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. 1597 – 1601 g. kretanje. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu.

. iz gojaznosti. Galerija Sabauda. francuska kraljica iskrcava se u Marselju. iz kajiševa slanine. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. prve sa najudaljenijim. slika na platnu. 1609 – 1610 g. Torino 48 Jandrić Jovan . Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. jer ga zanima samo bolik. već samostalna ostvarenja. pejsaži. ANTONIE VAN DYCK (1599 – 1641 g.. Radio je ženski akt. žanr-scene... 1612 – 1614.) Prvo je učio u Antwerpenu. 1613 g. 1632 – 1634 g. BAROK U FLANDRIJI Barok veoma brzo postaje međunarodni stil. bilo po dijagonalama ili složenim elipsama.Istorija umetnosti Srednji vek U Nemačkoj i Austriji barok je uvezen stil. složena kompozicija. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. slavan i tražen. ljupkosti i dopadljivosti poteza. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. živeo je veoma raskošno. Porudžbine je skicirao na malom formatu.. PIETER PAUL RUBENS (1577 – 1640 g. 1634 g. uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji su dolazili tu da rade. Skidanje sa krsta. ogromne slike. forma je teška i masivna. Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savršenstvo koje je i do danas nedostižno. Figure su uvek u punoj svetlosti. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. pokazuje na freskama u Wurtzburgu. Uglavnom radi portrete. portreti i crteži. 1636 g. Sve je crtao uopšteno. Madrid Pejsaž sa zamkom Steen. Radio je kompozicije koje posmatra odozdo – ponižavanje posmatrača. Muzej Prado. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno. slika na drvetu. Uz Velaskeza. religiozne teme). Dela: Portret princa Thomasa Savojskog na konju. iz obilja prekipelog mesa . Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da. Koristi paletu ružičaste. Flandrija je bila pod Španskom vlašću. Radio je brzo. Njegovi pejsaži nisu dopuna slici. 1622 – 1623 g. u jedinstvene cekine. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo.. 1637 – 1638 g. U Flandriji se razvija pod uticajem Španije. Teme su mu: mitološke. Radio je širokim potezima kista koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu.a 1632 g. Narodna galerija London Otmica Ganimedova. graciozne i elegantne. katedrala u Antwerpenu Pauzija i Glikera (Pastoralna idila).) Bio je Rubensov pomoćnik. triptih. slika na drvetu Vrt ljubavi. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije. katedrala u Antwerpenu Maria del Medici. Razvija se pod uticajem protivreformacije. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva – realistična otmenost i psiholočka dubina. pa su i njegove figure veoma tanane. oker i plave boje. te u Italiji od 1600 – 1608 g. Dela: Podizanje krsta. ono što ljudsko telo šini deformnim . ne posvećujući posebnu pažnju ni jednom liku. ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g. Tintoretija i ostale venecijance. Po povratku postaje dvorski slikar.a on ih je posle samo dovršavao i potpisivao. Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita. Senka je tu samo da istakne svetlost. Glavni poručilac je katolička crkva. tamo proučava Tiziana. slkia na drvetu. Van Dyck je bio nežne prirode. crpi elemente lepote. a prirodu uzima veoma površno. a stopala i ruke predstavlja tanano. On ulepšava figuru: smanjuje glavu. Ovim širokim mrljama svetlosti i boje dinamično povezuje prostorne planove i oblike. pomoćnici su ih pravili velikim.

Louvre. kao i sve Dyckove životinje 49 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti - Srednji vek Portret Charlesa I u lovu. Konj je nervozan. ali svečanoj pozi. Paris. prikaz vladara u neusiljenoj i ležernoj.

čini da njegove slike deluju neposredno. prozirnim namazima. U holandskom baroku ne neguju se verske teme. verske teme – veoma retko i portret. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. Bio je portretista. a najčešće građanstvo – privatni kolekcionari. ali su njeni članovi bili značajni po tome što su karavađizam preneli drugim holandskim majstorima. ona zrači iz samih boja. zato senka ima više svetla.I generacija je mirnija (i u korišćenju boja) . koja nije dala velike umetnike. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. žanr-scene. Pokrovitelji su bili ponekad opštinse građanske vlasti i građanske institucije. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade. Postoje dve generacije slikara: . kao i domovi građana.) Bio je najveći genije holandske umetnosti.Noćna straža. meka je i prozaična i osvetljeni deo je blaži – meka svetlost.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa .II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. protestanizam je bio državna vera. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora. sređena. Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. u Holandiji je u XVII veku postojao veći broj umetničkih škola: Haarlem. crtač i bakropisac. slike su male. 1664 g. Kompozicija je smirena. II etapa . eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. Leyden. svetlost je difuzna. Pastozna faktura. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima.. On fenomenalno gradira svetlost. i ono stoji po strani od baroknog stila čitave katoličke Evrope. 1650 g. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). Slikarstvo je građansko. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . Tizianov način boja. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomažu crkva i država.. ispupčenim. enterijer. Muzej Fransa Halsa. a prenose ga i slikari Utrechtske škole. interesovanje za trenutno. tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g. ali potpuno različito od italijana i baroka (naglašene su razlike između svetlog i tamnog).Čas anatomije. grupne portrete. Tematike su: grupni portret (obično grupa ljudi iz struke). 1627 g. Prostor je neutralan. Delft i dr. On je «slikar osmeha». Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena. brzi potezi kista. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. Amsterdam. Državni muzej Amsterdam Malle Babbe.Suknari. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa.karavađovski uticaj. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. Prostor je skoro uvek mračan. koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili. koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova. Neguju se efekti svetlo-tamnog. čiji je pigment nanosio čas u debelim. kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije». gde je sva umetnost zračila iz Antwerpena. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. Utrecht. slika na platnu. Ličnosti ne miruju. pejsaž. III etpa . dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. pogotovo posle 1600 g. nego su uvek u nekoj akciji. On je preteča impresionizma. Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoličke crkve. umerena i jednostavna. Radio je mitološke teme... Slikajući model. i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa. 50 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Srednji vek BAROK U HOLANDIJI Nasuprot Flandriji. Dela: Veseli pijanica. već realnost trenutnog izraza. Svetlost obasjava lica. čas u tankim. Bio je slikar. Hals nije isticao njegove stalne osobine.

1655 g. peščane morske obale. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. Tulpa. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. Izraz je ličniji.1626 g. 1669 – 1670 g. ulje na platnu. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. Njegove najranije slike (Lajdensko doba. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek. krave... Frakkfurt Noćna straža. Louvre. NY Jakov blagosilja Josifove sinove.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove.) su malih dimenzija. Stvara dramatične dubine u slici. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka. Dela: Devojka sa turbanom. izvanredne svetlosti.. 1656 g. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti. Institut Staedel. razvija stil visokog baroka. 1666 g. III etapa – posle 1650 g. u 51 Jandrić Jovan . vetrenjače. Državni muzej. 1632 g.Istorija umetnosti Srednji vek I etapa – je eksperimentalan stil. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. Muzej Luvr. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. kontrast različitih faktura predmeta. kolekcija baronice Bentinck. Naročito ispituje svetlost. II etapa – 1631 g. vodopadi . širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. ne teži se ostavljanju utiska. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. 1652 g. Paris Čipkarica. Muzej Ermitraž. sipanja mleka. slika na platnu. kako ona ističe oblike. duboko realistične i jako osvetljene. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. zbirka Frick. Predstavnici: Paulus Poter. 1636g. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. Umro je siromašan i nepriznat.. Hag Pismo.. teatralan i dramatičan. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva. 1636 g.. Haag Oslepljivanje Samsona. Mauritshuis. Amsterdam Povratak bludnog sina. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. Amsterdam Hristos propoveda. autorovo prisustvo se ne oseća... najčešće žene.. Pariz Čas anatomije dr. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. Rijkmuseum. Državni muzej Amsterdam Astronom. bestidno prerušen. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja.. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. Pariz PEJSAŽISTI «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. Jan van Goyen. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. daje dublji smisao svetlotamnom. Jacob van Ruisdael. 1656 g. čitanja pisma. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g.. Španja je dala velike svetitelje i književnike. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. gravura Poljak na konju. sviranja ili stavljanja ogrlice.. 1625 – 1631 g. 1668 g. tj. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom.. slika na platnu. slika na drvetu. dolazi u Amsterdam . 1660 – 1663 g. 1665 g.. Mauritshuis. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva.. 1642 g. Rade se: ravnice. ali ne i slikare.

je vladao Luj XIV. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. Oni umetnost i 52 Jandrić Jovan . gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice. trudi se da bude nepristrasan. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. 1628 – 1629 g. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. 1619 g. Madrid Vulkanova kovačnica. ulje na platnu. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. 1657 g. Slikarstvo je realistično. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. Muzej Wellington. 1628 g. Od 1643 – 1661 g.. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. Od 1660 – 1685g. Muzej Prado. gubi se pejsaž. Prado. To je za njih Stil Luja XIV. nema mitoloških šizea. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 – 1642 g. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. Inače. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. 1624 g. i . vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke. što kasnije koriste impresionisti. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. Prado. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. Louvre. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. Bonaventure. do 1622 g. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. remek-delo. 3) nije bilo kontrareformacije. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. koje ističu impast najosvetljenijh površina. se zapostavlja. upoznaje Rubensa. Telo Sv..u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. 1630 g.u Madridu – od 1622 – 1623 g. On je portretista. nego u Halsa. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. nego metafizičke tajne svetlosti. Madrid.Istorija umetnosti Srednji vek kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. Prado. 1656 g. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). uvek je radio po modelu. monumentalnih dekorativnih slika. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana.. heroizmom i idealizovanjem. Dela: Vodonaša iz Sevilje. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. London Pijanci (Bakhov trijumf). za razliku od Italijana koji neguju fresku.) Slikao je mrtvu prirodu.. Ono je ograničeno na posmatranje. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. freski i kupola. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje. Seraphion. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. nema građanskih i familijarnih tema. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g.. pa i pejsaž. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta.. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. u njemu nema mašte.. Likovi su realni. Sva oko nje. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: . Glavni motiv je ljudska figura. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan). Svojim delima ne daje lične ispovesti. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. ne idealizuje ih. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. Dela: Sv. 1629 g. barokni stil se javlja kao veoma jak. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. lišena težnje za ulepšavanjem. sa nežnim prozračnim glazurama.

Louvre. Louis. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). 1645 g. tj. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. NY Josif drvodelja. Slika verske teme.. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. koja prestaje 1690g. Luj Le Nain. Stil Luja XIII 2. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse 3. Radili su portrete. Metropolitan museum. baklja i sl.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. koliko u Španiji. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. Dela: Magdalena Pokajnica. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. Dela: Seljačka porodica. 1640 – 1644 g. odlazi u Rim i tamo ostaje. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. ali za razliku od Karavađa. 1642 g. treba da izbegne jeftina sredstva. Luvr. vreme čuvene Versajske uglađenosti. reprezentativne umetnosti dvora. ulje na platnu. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. drveće je brižljivo postavljeno. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. Razlikuju se dva perioda: 1. u njegovom delu je sve namerno i sračunato.. Između 1630 – 1640 g. 1640 g. Forma je geometrijski pročišćena. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove.. a 1642 g. Italiji. Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. Holandiji i Flandriji.. Teme su mu: mitološke. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. a koristi jak kolorit. i da naglasi oblik i kompoziciju. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. a bio je učenik i Venecijanske škole. a nema baroknih dijagonala. To je epoha Luja XIV. Kolorit je sveden. ali nije naturalista. Klod Loren) 2. Pariz. kao što su žive boje. dolazi u Pariz. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici.) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. Luj Le Nain. Stil Luja XIV (Versajska umetnost. slika scene u noći i mraku. Luvr. telo svodi na detalje lopte. Ima osećaj za meru. Naziv klasičan ima tri značenja: 1. sinonim za «vrhunsko ostvarenje» 2.) Što se likovnih umetnosti tiče. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. Dela: 53 Jandrić Jovan . La Tour se bavio efektima svetla.). valjka. religiozne i mitološke teme. što su odlike Renesanse i Klasicizma. Pariz Seljački obed. 1640 g. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: 1. On je realista. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. jasnoću i red. Forme pejsaža su idealizovane. svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru.Istorija umetnosti Srednji vek književnost toga doba zovu «klasičnim». koji je vidljiv (sveća. Komponuje po horizontalama i vertikalama. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. kupe. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela.

Dela: Milo iz Krotone. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. 1650. London Otmica Sabinjanki.. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. g. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. London Pastorala. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. 1650. 1645. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije.. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g.) Klod Loren je bio pejzažista. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor. 1671 – 1683 g. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. Taj interes za svetlost. okoline Rima. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona.. Luvr. Pariz Srednji vek CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g. Radio je «idilične» vidove pejzaža. Klasicista. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. Luvr. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. British museum. galerija Doria Pamphili. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. 54 Jandrić Jovan . 1636 – 1637 g. Takođe. narodna galerija. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. 1648 g. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike. Svetlo izbija iz pozadine slike. crtež tušem. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. Radio je rafinirane reljefe. dovodi kasnije impresionizma. Metropolitan museum. Realizam i utančanost lica. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. mermer.Istorija umetnosti Cefalus i Aurora. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike.. 1630 godina. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. Rim Pejzaž iz Kampanje.

mada je slika rušila sva akademska pravila. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Dela: Hodočašće na Kiteru. Ima težnju da se dopadne. Slika na platnu. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. Slike su malih formata. Radi se i portret. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. Slika na platnu Luvr. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje. ženski akt. umire Luj XIV. Zovu ga i stilom Luja XV. Boje su svetle.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. krupne trgovce. koristi njegovu paletu boja. koja deluje na čula 2. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. 1715 g. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. Lebrun postaje njen direktor. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu. Alte Pinakothek.. pejzaže. ružičasta i plava. Više se ne radi za « Kralja Sunca». To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. dizajnirao je porcelan tapiserije.. Rafaelu. Luvr Pariz. «Rubensovci» . bez emocionalne dubine. kada je u akademiju primljen Vato. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim. igrom i muzikom. Bio je i dvorski portretista. a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem. puno je površne lepote i elegancije. društva zabave i dokolice. Pod uticajem je Rubensa. na osnovu nje došao na Akademiju. 1717 g. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: 1. konture ne postoje. radio je scenografije. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. Umetnost teži da osvoji posmatrača. Dela: Gospođa de Pompadour.. Pusenu. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. Slikarstvo je ljupko i čulno. lišena dubine i strasti. često prelazeći granicu dobrog ukusa. Ona više nije monarhistička ni versajska.ljubavnica Luja XIV. 1756 g. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. Sve je lako. Slike mu se graniče sa pornografijom. Slika vedra životna zadovoljstva. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju.flert. Pariz. Inače. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. Od 1663 g. ljubav je neobavezna. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. 1717 g. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka.. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. ponovo postaje centar. Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. Minhen 55 Jandrić Jovan . Bitna je dopadljivost. 1717 g. ne samo zahvaljujući novcu.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. L'indifferent (Nonšalantni mladić).) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. Radio je portrete. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. neobavezno i površno.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada.

Umro je siromašan i zaboravljen. Dela: «Kupačice» 1765 g. 1734 g. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka. Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g.. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. Kanadska nacionalna galerija. Luvr. veći uticaj na njega Buše. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. 1769 g. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije. Sumrak. Počeo je kao slikar mrtve prirode.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa.. On sadrži flamanski realizam. slika na platnu Luvr. preovlađivale u Evropi. koje su kao tipične za rokoko. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadour-ove.. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. Najviše se radi portret.. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. 1771 – 1773 g. Dela: Robert Andrews i njegova žena. Otava Povratak sa pijace. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. Dela: Kuhinjska mrtva priroda. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. Nacionalna galerija. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. 1730 – 1735 g. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. 1738 g. Luvr. ulje na platnu. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme». Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. jaka atmosferska magla. 1778 g. spontanost podseća na Rubensa.. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. Pariz. 1749 – 1750 g. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. Slikarstvo je zasnovano na liniji. erotske prizore i ljubavne susrete. Elipsasti pokret. London 56 Jandrić Jovan . 1739 g. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. NY.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista.. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta. Fragonard je nadživeo svoju eru. Muzika. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. Sa nadahnutom lakoćom. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele. zbirka Frick. Pariz Buđenje Ljubavi. ulje na platnu.Istorija umetnosti Srednji vek . Oko 1700 godine.Porodica za doručkom. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma.. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. manja je plastičnost oblika. Luvr. građanski i jednostavan i pejzaži. ali nepriznat.. Muzej Sir Joshua Sonaea. od većeg značaja. slika na platnu. 1739.. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma.

London Srednji vek 57 Jandrić Jovan . 1785 g.Istorija umetnosti Gđa Siddons. ulje na platnu. Nacionalna galerija..

Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. 1778 g. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima. Dvorac Cawdor. Kalifornija 58 Jandrić Jovan . koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca.. Škotska Gđa Siddons. Dela: Portret Johna Campbella. kao muza tragedije.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti. flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji. 1784 g. San Marino..

kao reakcija na barok i rokoko. Realizam 4. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. Antička umetnost se uzima kao uzor. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. takođe i iskopavanja u Rimu. Od 1775 – 1780 g. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. Romantizam 3. Jačanje socijalne svesti. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. Širi se čitavom Evropom. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. Napoleonov slikar. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. ravnoteže. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. Velika Francuska buržoaska revolucija. a naročito slikarstvo brže razvija. reda. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam.. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. mere.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. Nasuprot tome XIX vek. vode se žestoke borbe. stvara društvo koje je otvoreno. a počinju «izmi». (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. Impresionizam 5. bio je u Rimu. naročito Rafaelom. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. društvenom. kako se za ideju bori i umire. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. Nemačka – Biedermeir. Neoklasicizam 2. koje traju još i danas. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. te zvanične i nezvanične umetnosti. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. naročito rimskih oblika u umetnosti. U XIX veku se umetnost. ali je nepodražavaju slepo. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. Nestaju veliki stilovi. Engleska – Regency. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. u blizini Napulja). i Pompeje 1748 g. čistote. Pokretač je razum. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. 59 Jandrić Jovan . simetrije.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. načela koja se ne dovode u pitanje. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. simetrije. ekonomskom. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. Oko 1780 g. te industrijska revolucija u Engleskoj. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. naučnom i umetničkom. Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života.

Francuska Odaliska.. NY . ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju. Pariz. koje upućuju na duhovnu snagu. Pariz . VAJARSTVO 60 Jandrić Jovan . Istorijsko slikarstvo. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela. Dela: .. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. Brisel . Luvr.. 1801 g. On je bio prusenovac. To je tzv. a njegove protivnike romantičarima. U kasnijim delima. od 1797 g.. Musee National du Chateau de Malmaison. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. u slavu carevih poduhvata. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma.. 1789 g. 1813 g. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g. Luvr. postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier.) Bio je Davidov učenik. kontraverzna slika. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin.Madam Rekamije. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. slika u grčkom stilu. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. strogim bojama metalnog odsjaja.Brut. 1842 g. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. Luvr. Musee Ingres. difuzno osvetljenje i finoća konture.. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela. 1814 g. 1832 g. Od 1803 – 1807 g. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote.. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g.Zakletva Horacija. Pariz.. slika na platnu. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu.) Engr je studirao u Toulousu. Pariz. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. a minijaturu i kameju sa divovskim. Nacionalna galerija London. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». prelepa i dražesna žena bogatog bankara. klasičan mit o spoju duše i tela. slika u ulju. 1787 g. crtež olovkom Louis Bertin.. Luvr.Napoleon prelazi Alpe. Kako se povećava broj motiva. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. Pariz (Madam Juliette Recamier. Luvr. Luvr. 1784 g. bio njegov najveći izvor prihoda.. 1856 g.. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. Dela: Edip i Sfinga. «romantički neoklascizam».Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. a u neoklasicizmu to je razum. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma.. Muzej Carnavalet. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. Rueil . Pariz . Pariz Ossianov san.. 1808 g. 1798 g. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. Obično ga nazivaju neoklasičarem. dok je portret za koje kaže da nije voleo. Luvr. pozirala mnogim slikarima). Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa..Maratova smrt. Luvr.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. 1832 g. 1805 g. Luvr. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. 1819 g. 1793. Pariz «Roger oslobađa Angelicu». Metropolitan museum. kako ga je definisao Pursen. izražava svoju prefinjenu osećajnost. bilo je njegova životna težnja. Pariz.Sokratova smrt. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. U romantizmu su pokretač osećanja. Pariz. Prvo je bio neoklasicista.

1798 – 1805 g.Istorija umetnosti Novi vek U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. Rim 61 Jandrić Jovan . Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane. jasnoća i plemenitost konture. to jest. 1804 – 1812 g. mermerna statua.. U stvari.) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. kao najviši ideal grčkoga genija. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski). ljudski akt bez strasti. ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. Razvijeno je portretno vajarstvo. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. 1808 g. Galerija Borghese. Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac.. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. Apsley House. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. Avgustinska crkva. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». mermerna statua. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije. hladnoća. 1803 – 1808 g. London Italska Venera. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja.. Radio je nagu statuu Napoleona. strogost. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine». Od 1779 g.

Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. Bordeaux. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. pokazuju da je bio «rubensovac».. Odnos čoveka i prirode. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. Teme: haremske odaje. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. Natprirodno tumačenje snova 2. Retko je slikao portrete po porudžbini. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. 1845 – 1850 g.Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») 3. slika na platnu. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. Rade se dramatično-sentimentalne teme. Muzej likovnih umetnosti. Alžir i Maroko. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. koji na njega presudno utiče. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. imaginaciju i maštu. Luvr. ali je razlika u izboru motiva: . boje.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g. prizori sa ulice. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. 1827 g. 1838 g. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću. Luvr. Muzej Fitzwilliam. Česte teme kojima su se bavili romantičari: 1.Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. koji se suprotstavlja neoklasicizmu. lov na lavove. kontrasti svetlog-tamnog. 1846 g. a . Cambridge 62 Jandrić Jovan . promenljivost prirode i osećanja. Pariz Otmica Rebeke. U početku karijere upoznaje Žerikoa. Pariz Odaliska.. Divio se Constableu.. Dela: Pokolj na Hiosu. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. Luvr. ne jednom. Snažni fluidni potezi četkicom. Bio je najveći kolorista romantizma. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. 1822 – 1824 g. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. spontanost... NY Sardanpalova smrt. ulje na platnu Metropolitan museum. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. već velikom broju stilova. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. Složenost ljudske duše (istražuju dublje. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. književnosti i pozorištu. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva. Religija 5. mračnije nivoe ljudske duše) 4.

Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose. Pariz. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. 1826 g. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. 1850 g. Luvr. 1840 godine prelazi na slikanje. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. realistične pojedinosti Ludak. nastanio se u Bordou. 1811 g. privatna zbirka.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu.1828 g. Pariz «Meduzin» splav. 1818 – 1819 g. Pariz. On je radio mala platna na licu mesta. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. veliki majstori baroka. Pa ipak. Metropolitan museum.. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. Dela: - - Oficir carske garde na konju. NY. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. Umro je 1824 g. Luvr.. 1821 – 1824 g.. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. On se ne može zvati realista. U toku 80-tih XVIII veka. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima. ironija. 1763 g. postaje sve veći liberal.) Dela: Sejač. 1776 g. 1866 g. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g. Konji su bili njegova velika strast. Muzej likovnih umetnosti.. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. Dela: Papigno. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. 1834 g.. Bio je zajedljiv politički karikaturista. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. Napušta rokoko 63 Jandrić Jovan . – dvorski slikar Karla IV. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. Muzej likovnih umetnosti. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom..Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. David i Mikelanđelo. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. litografija Vagon treće klase. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi.. Radio je satirične crteže za pariske novine.. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu. a 1825 g. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. ponovo dolazi u Madrid. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. bio je cenjen na dvoru kao portretista.) 1825 g. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». 1812 g. seli se u Madrid. 1862 g.

Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima. te veliko bogatstvo palete.). a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. Prado. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža. Boston 64 Jandrić Jovan .tajanstveni svet veštica i čarobnjaka. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837. 1802 – 1803. Institute of Art. prikazano streljanje i ustanička hrabrost.. 1812. slika na platnu. njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera. Prado. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode. 1821.ugnjetavači.lažni moral i tobožnja pobožnost.g.dvorski portreti plemića i kraljevske porodice. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam. 1839. 1836.. Rembrandta i prirode: . NY Auto portret sa dr. 1818. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila.g. sunca i mora.. . široki tečni potezi četkicom.Istorija umetnosti Novi vek i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza.Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. svetle i prozirne boje). vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. Pejzaž okupan svetlošću. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba. 1800.. Gadska umetnička galerija. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti.g.ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem. Kompozicija mu je slobodna. muzej Prado Madrid. Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851. Dela: - «Ranjeni zidar». kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac». tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima. vode i vazduha i vatre. Minneapolis.g. 1814.. Muzej likovnih umetnosti.g. Slobodan i ličan potez četkice.g. Teme su mu bile: . Goja je bio slobodnouman čovek. Skice za slike radio je u ulju – studije.Radio je i tehniku bakropisa. .ciklus «crnih slika» (radio od 1819.. Prado. .g. muzej Lazzaro.. a . Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase. . Dela: - Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa.g. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti». Madrid.g..g.. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete. Manchester Stoke kraj Naylanda.) Engleski pejzažista. boja sveža.). . Dela: - Hempstedska pustara.ratna tematika (francuski napad. Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena. narodni ustanak). Metropolitan Museum.maj 1808.Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane. London.. Bleštav kolorit. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. lepih i ružnih.religija . Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. 1786 – 1787.svet osiromašenih ljudi. Madrid. . Galadiano Porodica Karla IV.g.g. . . nemilosrdno ubijanje Bobabilicon. kada je poludeo pa do smrti 1828. Opčinjen je svetlošću i bojom.g.g.. ulje na platnu.Arrietom. Madrid 3. skica uljem.g.g. prosvetiteljskih nazora. 1797 – 1798.

1810. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. 1824. Goethe Museen. živeo je Italiji. 1818.g. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja. 1809 . moža neprijateljski svet je njegova česta tema. Friedrich je umro siromašan. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa). car Nikola. putovanje u tajnoviti. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. Dela: - Redovnik na morskoj obali. 1803 – 1810. Berlin Putnik nad morem magle. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. Washington DC Njutn. Hamburg Mesečina nad morem. Stadtliche Museen. 1830 – 1835. On spada u tzv.. Tema putnika lutalice. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. mada je ono mnogo manje smelo.g.. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g.. Hamburg Kunsthalle.g. simboličnu faunu neoklascizma. živi u Londonu.g. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju. u Londonu. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre.g. 65 Jandrić Jovan . Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827... Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije. Od 1780. kralj Aleksandar i dr. Ofort tehnika. njegova prostorna realnost. Za njega je moć razuma krajnje razorna.) Bio je Englez švajcarskog porekla.g. Priroda je za njega živo biće. Fusselijev učenik.g.g. pošto guši viziju i nadahnuće. Berlin. On je preobrazio ljupku. vizionarski pesnik i slikar. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825.) Bio je usamljenik.g. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. Stadtliche Museen. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik. Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame.. bojen rukom. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. naslovna strana knjige Europe. iskustva i mašte.g. Hamburg Kunsthalle. Neue Nationalgalerie. 1785 – 1790. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti». London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. reljef u metalu. stvarnog i natprirodnog. punu leptira i konja. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake...g. imao je potresno detinjstvo.. Neue Nationalgalerie.g. mlađa sestra sa dvadeset meseci. «vizionarske slikare».. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. Dela: - Prauzrok stvari – Bog. a kasnije Friedrich Vilim IV. a Prophecy.g. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama.g. neukrotivo i nepredvidivo. Međutim. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi.. a potom je otišao u Dresden. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar.Istorija umetnosti Novi vek CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac. 1802. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. Kunsthaus. Berlin Brodolom «nade». Od 1770 – 1777. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno. 1822. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). 1795. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. 1794. Tate Gallerie. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. Jedinstvena vrlina vajarstva. Dela: - Košmar.

koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. iz koje će izaći krajem XIX veka. solidno i činjenički. Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885.g.g. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik. Pokušao je da umetnost približi narodu. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. Tj. Spomenik maršalu Neju. mitološku i alegorijsku tematiku. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz. Kupačice. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost. pri čemu se služio.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim». Musee Petit Palais.g. rubensovska (punija) putenost.g. ali 1848 g.g. i slikarskim nožem – špatulom. Musee d'Orsay. Pariz REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon). je od 1856 – 1857.. Musee Fabre.g. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. svetovna antiherojska slika. 1853. je bitna za pojavu realizma u Evropi. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. Musee d'Orsay.) Počeo je kao noebarokni romantičar.. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. na Triumfalnoj kapiji u Parizu.g. te obeležja i običaje savremenog života. društva i naroda uopšte. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. njegovi autoportreti su maštovitih poza.g. Državna galerija slika. Najveći predstavnik realizma. 1855. tačnost i istinitost.g. Časopis Le Realisme. France. Paris.) Dela: Novi vek - «Marseljeza». pored četkice.g. a potencira se objektivnost. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). postao glavno glasilo pokreta... a odbaciti religijsku. Potiskuje se subjektivan sud.. bronza. 1849. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista.g. Unutrašnjost mog ateljea. Po njemu umetnik mora biti realista. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare).Istorija umetnosti Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima.1850. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855. Poklonik Le Naina i Rembrandta.. Dresden. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. 1855. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način. neposrednog doživljaja».g. Montpellier.g. Dela: - Autoportret sa crnim psom. 1854 – 1855. utopista. Montpellier 66 Jandrić Jovan . S posustajanjem romantizma. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom.. osuđuje se mašta. 1844. 1833 – 1836.g. Musee Fabre. Paris. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. delo bez patosa i osećanja. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. Paris. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva. Tucači kamena. 1849 . dobija realistični ton. FRANCOIS RUDE (1784 – 1853.g. i 1848. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. 1853.

) koji je od 1848. uzvišene ideale i nadmoć mašte). neka druga je i zadržao.Istorija umetnosti Novi vek Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme.g. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 1. Prizore cene zbog njihove običnosti. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja. Ilja Rjepin. Podržavali su Risorgimento. ADOLF FON MENZEN . Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. 7. Nino Costa. izražajnu istinu jednostanog i ružnog.g. prikazivao motive socijalne nepravde. FRANCUSKI «REALISTI» . Predstvanici Vasilij Perov. Silvestro Lega. Joseph Mallord William Turner.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. 67 Jandrić Jovan . koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja.g. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela.Nemac. 5. 4. Černiševski. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905. prikazuje savremeni život građanskog Berlina 6. RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. pokret za Italijanski preporod. BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja 2. Najpoznatiji: John Constable. škole. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886. regionalnim i etničkim obeležjima.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870. Giovanni Fattori.g. 3. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku. Richard Parkes Bonington. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. nacionalno obojen. Dakle. BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. te mnogi umetnici – pravci. pažnju pojedinačnim.kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet.

g.1867 . javlja se zajednička svest . poput skica. neposredan i promenjiv.g. okret.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. razliku između srednjeg plana i pozadine. ritmove.1873. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih.1877. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. a ne kroz nju (boju)». Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. igranke.1874. red). odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. svežina . . Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije. a naročito odsjaj u vodi. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna.1880. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. čine umetnikovu osnovnu stvarnost). oni i svetlost i senku izražavaju bojama. nedovršena. prizori iz sveta zabave. a ne ono što oni čine.g.g. gracioznost. živahan. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. Dao ga je kritičar Louis Leroy. pariski bulevari. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika. izmaglica. revolucionarna ideja. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom. Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih . a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. Njihov stil je slobodan. svakodnevna realnost. simetriju. a ne cilj. pozorište.1863. – prave vlastitu izložbu . zbog Japanskih grafika i dr. magla. Odblesci na vodi.. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja. zbog njihovog odnosa prema prirodi. Svoje palete čine svetlijima. oblaci.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. Spontan odnos prema svetu. kafane.. – usaglasili su se. kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja. Teme su: pejzaž. Javlja se novo shvatanje boje. – raspada se skupina 68 Jandrić Jovan . – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste . jasnoću obrisa. su bili povod za impresionističku sliku. koncerti. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete. kao pogrdan pojam. bez tamnih tonova za senke. zalazak sunca» na izložbi 1874. Renoir i Pisaro. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika.g. živahnim potezom kista u vidu zareza. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje. vrućina. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. sneg.g. jasnoću. lokvanji. boja je središnja tema slike. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. itd. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. balet. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću.g. ni kod režima Napoleona III.1869.. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» . Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. skok.

70-tih pod uticajem Morissotove.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. čuvena slika po kojoj je pokret dobio ime Bulevar des Capucines. 1878 g.. prikazana nagost žene je u kontrastu sa odećom dva muškraca. Musee d'Orsay. a ne kroz nju». slika na vodi nije tu da poveća dubinu prostora. voda pokriva čitavo platno. Austriju i Nemačku. Olimpija. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost. 1875 – 1876 g.1882. Cansas City. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza. skandal na Salonu odbijenih. 1863. Frulaš. Paris. Musee d'Orsay. Musee Marmottan. Muzej likovnih umetnosti. dolazi više u dodir sa grupom impresionista.Istorija umetnosti - Novi vek 1881. Retko stvara «čist» pejzaž. nema senki i dubine Žena sa lepezama. Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva.g. Louvre. Pariz. izazvalo skandal na Salonu odbijenih. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.. ulje na platnu. Musee d'Orsay . 1881 . Dela: Doručak na travi. Pariz. Paris. NY. 1877. Izbegava sve načine. na izložbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doručak na travi». Paris. prostitutka Bar u Foliet Bergereu. 1863. voda je sjajna. mrlje boja i potezi četkice. pozirala mu njegova žena Camille Železnička stanica Saint-Lazare. cepka poteze i razlaže boju. Italiju. Kunsthalle Hamburg. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna površina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju. izlazak sunca. Holandiju. delo bez senki. 1886.. 1874. Louvre. odblesak. ulje na platnu.g.g. Lokvanji. viorenje zastava na vetru Katerdala u Rouenu.g. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja».. Dakle. Pariz. Mnoga njegova platna su slike slika. Vašington DC Japanka.g. Posetio je Brazil. 1863. slika nadahnuta japanskim grafikama. 1873 g. Bio je pobornik plein air slikarstva..1869 g. 1892 – 1894 g.. ono je za njega pregrada. London CLAUDE-OSCAR MONET (1840 – 1926 g. Musee d'Orsay.. Njegova je zamisao o «čistom slikarstvu». a kasnije i Japanske umetnosti. takmiči se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi Impresija. 1868 g.. inspirisano Rafaelovom gravurom. 1877 g. volumen svodi na ravni.g.. Takmičio se sa Renoarom u dočaravanju odsjaja u vodi..g. razmazuje boje u velikim površinama. Od 1890 g.. Vremenom gubi konture. svetla i prozračna slika Žena sa suncobranom. NY Nana. najpoznatiji primer impresionističke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena. Harmonija u plavom i zlatnom . nema dubine. zalazak sunca» 1874 g. 1866. Metropolitan Museum. 1972 g. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom. London. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. počev od Giottovog vremena. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. 1916 – 1919 g.. već jedinstvo stvarno obojene površine La Grenoulliere. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g. Harmonija u belom. 1882. Belgiju. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom..g. Uvek se bavi kompozicijom.. japanski uticaj U čamcu. Slike mu se odlikuju osećajnom ćudljivošću. da platno pretvori u slikarski 3D prostor. 1875 g. Musee d'Orsay.) Klod Mone je najdoslednji impresionista. Čikago.g. Musee d'Orsay. dok je predmet nevažan.. – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. Po njegovoj slici «Impresija. Nacionalna umetnička galerija. moderne reprodukcije starijih dela.. pravac dobija ime. Paris. slika na platmu. Paris. bez polutonova.g. Boje je nanosio direktno na belo platno. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. Metropolitan museum.. Umetnički muzej. slika na platnu. počeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u različitim osvetljenjima i u različitoj atmosferi. postoji 7 varijacija ove slike. potez je živahan. glavne teme nisu uticaji svetla.. EDOUARD MANET (1832 – 1883. već pare i dima na stvarnost oko sebe Rue Montorgueil. Dela: Reka. 1873. na boje. Pariz..) 69 Jandrić Jovan .

Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. remek-delo. London. smatrao ga je trgovinom. 1882 – 1883 g. romantična. Radio je teme iz boemskog života (zabave. National Gallery.. Musee d'Orsay. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. naglašeno lice žene La Moulin de la Galette. Moskva. satkane od svetla boje i atmosfere. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost vode ili vazduha. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. National Gallery. boje i tonova. kao i Mone. forma je čvršća. 70 Jandrić Jovan . nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. strogiji je.. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomoću minijaturnih tačkica.. 1898. Pretežno je bio figurativni slikar. Van-Goga. više nego slikarstvo na otvorenom... upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. no lica nisu portreti već pojave koje se kreću.jedan je od najvećih kolorista svog vremena. Louvre.) Kamij Pisaro je bio jedan od vodećih impresionista. mada nam umetnik ne dopušta da bacimo više od jednog letimičnog pogleda na njih Ljuljaška. niti je prihvatio sve njihove zamisli. sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste. 1869 g. Dega slika čvrste i određene portrete. te mora sijati u hiljadu nijansi Kišobrani. Musee d'Orsay. Razbija utisak tradicionalne perspektive. Metropolitan museum. Bio je kreol. 1867 g. Nacionalni muzej Stokholm. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea). 1879 g. školovao se u tradiciji Ingresa. zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrače ljudskom toplinom koja je puna zanosa. 1872 g. 1876 g. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. Gogena. U slikarstvu polazi od crteža. 1874 g. slika seoski život. Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. Pariz. te im se pridružio.. Vodi mlade umetnike Sezana. Paris. Nije ravnodušan prema sudbini čoveka. a otac Jevrej španskog porekla. seoce kod Pontoisea. NY.Istorija umetnosti Novi vek Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima. senka je pod uticajem okolnih boja. a to je tehnika koja leži u srcu poentilizma i divizionizma. Dela: Cote du Jallais. pomodna tema para. ulje na platnu.. pejsaž natopljen svetlošću.seoski pejsaž. London. 1855 g. Više posmatra lica. igranke. London Ples na selu. omalovažavao portretisanje. Od 1854 – 1859 g. 1876 g.. koncerti. Svoja egzotična platna uvek je oslikavao jarkim i živim bojama. prikazuje užurbani život Pariza HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 – 1917 g. Majka mu je bila kreolka. nego pejsaž. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure. mada je kao i Ingres.. Kasnije prelazi u postimpresionizam. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom. pozorište). kada slika Pariz. Galerije instituta Courtland. Puškinov muzej. Dela: La Grenouilire. Pariz CAMILLE PISSARRO (1830 – 1903 g. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu. Pariz Ples u gradu. debeli slojevi boje zbog kontrasta Avenue de l'Opera u Parizu. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. Musee d'Orsay. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kreću» u treperavom svetlu U loži. kome se divio. već je ostao privržen čvrstoći svojih motiva. radi fragmentarni potezom kista i vibrirajućim bojama Novi most. Vremenom menja svoj stil. Bio je stručnjak za portrete.) Imućan plemić po rođenju. bio je slikar savremenog pariskog društva.. slika trenutni pokret. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama. Međutim. a počeo je crtati još kao dete u Venecueli. Takođe slika svetlost u enterijerima.

1875 – 1877 g. prikazana unutrašnja patnja 71 Jandrić Jovan .. 1877 – 1880 g. za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. mada deluje nenamešteno Primabalerina. samo je po koloritu impresionistička. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. 1879 g. gospoda džokeji. 1878 g.. Pariz. Cambridge. Umetnički institut. 1864 g.. Paris.Istorija umetnosti U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo.) Amerikanac. bronzana statua. Pariz. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. Pariz. 1879 – 1889 g. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu. Louvre. 1868 – 1869 g. 1880 g. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Tate Gallery. 1876 g. Muzee d'Orsay. NY... Dela: Čovek slomljenog nosa. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. 1874. Muzee d'Orsay. kao i za impresioniste. umetnikova majka. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. Luvr. Rodinov mutej. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. takođe za Vrata pakla. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica. Rodinov muzej. Mislilac. 1886 g. Metropolitan museum. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. 1892 – 1897. Dela: Aranžman u crnom i sivom. pastel. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. ima oblik preteće utvare. Detroit. 1876 g. skulptura u gipsu. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando. crtež olovkom.. Louvre.. 1871 g. NY. smatrali da su njegova dela nedovršena. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. 4 godine kasnije odlazi za London. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. pastel... Dao je novo značenje vajarskih oblika. skulptura. Muzej likovnih umetnosti. 1886 – 1898 g. bronzana glava.. Paris. Pariz. Luvr. 1865 g. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima».. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. Pariz. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. Fogg Art Museum. Balzac. Pariz Čaša apsinta. 1855 g. godine. Kritičari su. London Kupanje u legenu.. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar.. Pariz.. Rodinov muzej. Dela: - Novi vek Edouard Manet. smelo proračunata kompozicija. Muzee d'Orsay. Metropolitan Museum. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. kao skica.

stvorio je konstruktivnije. godine: . a ne klasični chiaroscuro. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3.poslednja impresionistička izložba . godine. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 72 Jandrić Jovan . zbirka Le Comte Pariz. valjak. bitna je impresija. godine. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. slikarstvo ravnoteže. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. kao impresionisti. 2. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. Takav pristup postao je trend. 1886. 1879 – 1882.Izdavanje Zolinog «Dela». godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. već kakvi postoje u duhu slikara. Boja i oblik su osnovna građa slike. pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. 1868 – 1870. 1898 – 1900. vizuelno posmatranje 3. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. 1893. godine. čaša i jabuke. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. čvrstine i geometrijske stvarnosti. da se ne bi izgubio sjaj. koji su uništili i prostor i predmet. Karakteristike postimpresionizma: 1. Auto portret.umire Manet (1882. već da se ona primenjuje i na predmete. Le Comte Pariz. Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. kupu i loptu. divi se Delacroixu.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma . godine odlikovan je legijom časti). a ne njene promenljive pojave. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. a ne sadržaj 2. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. gust impast. te su ga prevazišli u raznim pravcima. 1861. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. tumačenje stvarnosti je ograničeno. Dela: - Hristos u čistilištu. što traje kratko. slika slike. godine. 1883. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. Jeana Moreasa . godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. raspoređenom u određene geometrijske planove. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. Želeo je da shvati bit stvarnosti. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. često guše svoju osećajnost. 1879.Georges Seurat. izmiruje zahteve površine i dubine. racionalnije slikarstvo. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. opasnost da se stil svede samo na optičko. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. Galerija Tate London. naročito kod kubista. Bili su postimpresionisti. godine: .Le Figaro izdao manifest simbolizma.Vincent Van Gogh dolazi u Pariz . opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program.

1898 – 1905. preovlađuje plava i oker boja.Istorija umetnosti Novi vek - Velike kupačice. zbijeni ritam. trougaoni raspored. Umetnički muzej Filadelfija. postoji nekoliko verzija slike. 73 Jandrić Jovan . savršena geometrija kompozicije. arhitekturalna kompozicija.

1888. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. godine je naslikao svoja najbolja dela. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. kao i pesnik ljudske patnje. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. ozbiljne teme). Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. Nije postao slikar sve do 1880. 1890. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. 1887 – 1888. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. Umetnički Institut Čikago.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. godine. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. slika na platnu. Dela: - Ljudi koji jedu krompir. 1889. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. godine. Fondacija Vincent Van Gogh. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. ubrzo je postala manifest poentilizma. Amsterdam Autoportret. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. godine. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). Sa Serom je 1884. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. Dela: - Kupači na Asnieresu. koji kod njega nije bio posledica teorije. godine. slika na platnu Nacionalna Galerija. Od tad pa do 1890. Posle je pručavao linearne vrednosti. Fondacija Vincent Van Gogh. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. godine. odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. 1888. godine. Čak je bio sebi odrezao uvo. 1885. slično Egipćanima Cirkus. Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. 1886. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. Njegove slike su sad plamtele bojom. 1880 – 1885. godine. Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. Metropolitan Museum NY. provodeći i po godinu i više dana nad njima. 1889. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika. London 74 Jandrić Jovan . godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. stoga ga zovu i ekspresionistom. U tom razdoblju je psihički oboleo. Teme su mu veselije. National Gallery London. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. 1911. godine. 1884 – 1886. 1890. Dela: - Krojačica. godine osnovao Societe des Artistes Independants. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. 1899. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. Tad još nije bio otkrio značaj boja. 1885. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. godine seli se u Arles (južna Francuska). naglašeni potezi kista. godine. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. 1883 – 1884.

godine. 1888. Umetnički muzej Fogg. Cambridge 75 Jandrić Jovan . prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom. 1889. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY.Istorija umetnosti Novi vek - Zvezdano nebo.

g. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima. Škotska Nacionalna Galerija. Henri Gabriel Ibels (18671936. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. 1891-1893. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. 1883. Ipak. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima. Dela: - Enterijer. 1892.g. najviše orijentalnim i drevnim. boja stvara različite odnose i harmonije. Ta Matete (Tržnica). Basel (CH). a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva.g.g. Bio je više pod uticajae Seurata. uprošćenim oblicima.g. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode. slika na platnu. Felix Vallotton (1865-1925. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu.g. Paul Ranson (1864-1909. Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti. već nanete čiste u velikim površinama. Boje su neprirodne i blistave.. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897.g. posećuje Tahiti i 1895. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. ilustraciji. Nirvana. snažno uokvirenim crnim linijama.g. posvetio se umetnosti. 1886.). 1898 g.g. te priklanjanje figurativnim izvorima. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. 1889. 1888. ni svetlost. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943. Njegovi simbolični sledbenici..).). Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova. drvorez.g. Dela: NABIS Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom).). Pierre Bonnard (1867-1947. 1891. 1892. Edouard Vuillard(1868-1940. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije. Od 1888. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu. nego Gogena. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja.g. dizajnu pozornica.g.g. Pariz 76 Jandrić Jovan .g.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903.g. privatna zbirka. Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije. je sa Van Goghom.. Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. zbog gnušanja od modernog industrijskog života.). su osnovali grupu Nabi. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. a ne samo onima sa zapada.g. Edinbourgh.). Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima.g. plakata i novina. nadahnutim svim kulturama. Muzej Likovnih umetnosti. Boston Bili su simbolisti. jedna pored druge.. seli se u Bretanju. godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu. Kunstmuseum. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. ulje na platnu. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka..

. Potomak je romantičara. Tek kasno u životu je stekao priznjanje.) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. ulje na platnu. divio se Delacroixu. ali je jezik njegovih slika još više ličan. teme smrti.Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g. stvorio je svet lične fantazije. Musee Gustave Moreau. Dela_ - Pikaza (Salomina igra). 1882 g. 1876 g. Paris Pesma nad pesmama. čudan usamljenmik. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g. tajanstvene i fantastične aluzije. 1893 g. ulje na platnu.. iz serije Edgar Poe. Kurashiki... Louvre. On je «slikar Saloma». Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista.. Foggov umetnički muzej. 1898 – 1900 godina 77 Jandrić Jovan . Musee Gustave Moreau. Dela_ - Balon-oko. Paris Priviđenje. Ilustrirao je knjige pesama i proze. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. 1876 g. 1876 g. Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom.) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti.. USA Saloma pleše pred Herodom. Cambridge. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Radi egzotične teme. 1885 g. Pariz Jednorozi. litografija Kiklop. Muzej Ohara.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful