ISTORIJA-Slikarstvo i Vajarstvo

ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: 1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) 2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) 3. MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) 4. NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) 5. BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) 6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:

-

Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

e. koji je bio vladar Gornjeg Egipta. Bojenje je kontinuirano i uniformno. Pronalaskom pisma počinje istorija. izbrisana je granica između života i smrti. Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. nema svetlosti i senke. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. te figure nikad nisu slobodne. (plitak je).reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora.1085 godine p.n. uniformnost. ilustruju život umrlog. Koriste 4 Jandrić Jovan . Pod Narmerom (Menes).) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih. već povećava statičnost. Postoje dve vrste: . stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: . Poznavali su samo upravan način predstavljanja. Muška tela su tamnija od ženskih. Glava je prikazana u profilu. U slikarstvu nema treće dimenzije. ukočenost – reprezentativnost. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. bez nijansi. Oblici se vide pod pravim uglom.e.slike . tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu. domaćinstvo za njihov Ka. Ponekad izbačena noga. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću.n. ali nikad nije statična. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . predstavljao božanstvo. piramide). One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja.). noge su u profilu. Uzdržanost.n. oko je frontalno. frontalnost i ukočenost u umetnosti.biste . Ne poznaju perspektivu. Bila je razvijena zemljoradnja. Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti). Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. Naglašena je osa simetrije. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. Religija diktira monumentalnost.upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. prve civilizacije. U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta.e. da bi njegov duh. monumentalnost. ona ne pokazuje kretanje. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. Međutim u dolinama velikih reka. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline. međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva.portretne statue .niski bareljef (blago ispupčeni oblici) . Egipat nastaje u dolini reke Nil.). ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo.

n.e. realistične. 1375 godine p. škriljac Portret Hesy – Raa. vertikalna osa simetrije.n. Figure su zdepaste. bez perspektive.e. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. kruto. figure duže sa dužim vratovima. 5 Jandrić Jovan . naglašen je realizam 3. obojen krečnjak Kefren. 1850 godine p. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala. a glava je perikom vezana za trup. draperija. jednostavna. diorit Mikerin i njegova žena.n. simetrične su. SLIKARSTVO 1. 1365 godine p.n.n.. izveštačeno. 3100 godine p. SKULPTURA 1. portretna bista. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. robovi su najmanji.n. perspektiva je prikladna.e. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti... krečnjak (izuzetno prefinjena figura.. 2500 godine p. Figure su gracioznije..Istorija umetnosti Stari vek izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje).e. Dolazi do naturalizovanja figura. 1365 godine p. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. 2650 godine p. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. Raznolikost se javlja u skali tonova. opterećenje plastike. 2. kvarcit 3. način češljanja. Dela: - Princ Rahotep sa ženom Nofret.. 2610 godine p. graciozna.e. 1365 godine p. 2530 godine p. čistoti linija i boja.. Javljau se elegantnije proporcije.n. plitki.n. nisu više zdepaste. vitka. Dela: Sestrozis III. STARO CARSTVO Naglašena je snaga. hladno.n. Reljefi su puni života.e. bez osmeha. krhkije. kolorit je raznovrstan. bojeni reljef u krečnjaku 2. svola. dostojanstvene.n. kubične. muška i ženska figura su ravnopravne. Dela: Brat preminuloga. Pisar. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. 2400 godine p. Umetnost teži ka eleganciji. 2400 godine p.e. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri.e.e. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4..n. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme.e.e. zaobljenih formi.e Akhenaton (Amenhotep IV). STARO CARSTVO Ukočen stav. Dela: - Kraljica Nefretiti. a vladari najveći.n. Dela: Paleta kralja Narmera. rađeni po utvrđenim pravilima.

važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno. a ne čisto i kubično kao kod egipćana. Slike pričaju priču. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p. a Mitanci Siriju. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p..).e. 2500 godine p. glavni grad Ur.e.n.n.). široka ramena.n..e.n. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma.e. kad je osvaja Aleksandar Veliki).e. dubina se prikazuje pomoću ravni.n..e.e.n.n. od 2000-1500 godine p.e.e. Asur i SZ Mesopotamiju.n. zamišljenog izraza. a ne prikazuju lepotu.). Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem. Veća je realističnost predstavljanja. neidealnih proporcija: kratak vrat. Dela: Glava Gudea 6 Jandrić Jovan . Kipovi iz Abuovog hrama. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna.n. a ne realistična. samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p. bez istaknutog pokreta. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo.) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p. stapanje Semita sa Sumerima.e. samostalan.n. 2300 – 2200 godine p. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri. «Stijeg» iz Ura. 2700 – 2500 godine p.e. pad Asirije. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva. Neopterećeni životom posle smrti.n. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja. dinastija Ahmenida. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska.e. vladar Sargon i njegovi naslednici. Reljef: nema perspektive i skraćenja.n. 3500 – 3000 godine p.n. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka. na području između reka Tigra i Eufrata. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala). te Asirija ponovo stiče samostalnost. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda.n. Hititi pokoravaju Mitance. 612 godine p.e.e.n. vladar Navukodonosor.n.n.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p.e. Javlja se stilizacija kose i brade. 1360 godine p. Hititi naseljavaju Anadoliju. bronza Pobednička stela Naram – Sina.).. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena. – do 331 godine p. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji. vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije.e.n. a lice i noge u profilu). Dela: Ženska glava iz Uruka.e. samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p.n.. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti.e.e. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p. veliki nos. Oči su velike. Figure su snažne zdepaste.

Životinje su ljupke i vedre. NOVI VAVILON Vavilonska kula. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima. 721 – 705 godine p. ceremonijalna. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. najpoznatije arhitektonsko delo. kopče. Reljef je plitak. Životinje su velike fizičke snage. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. od klesanog kamena. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka.e. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. stražari na vratima. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke.e. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. Nemaju religioznu arhitekturu. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil».e. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. fibule. 850 godine p. Zgrade su od opeke. Dela: Hamurabijeva stela. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. ulazna kapija u Vavilon. zdele i slično. Asurbanipal II u lovu na lavove. pehari. nasleđujući njena temeljna obeležja.n. Statična je. velike je mase i zapremine.Istorija umetnosti VAVILON Stari vek Kulturno središte Sumera.n. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti. Umetnost slična novosumerskoj. peščane i gleđosane opeke. 650 godine p. reljef. Dela: Ištarine dveri.n. Reljef je pun dramatske snage. Hamurabijev zakonik. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. Statična je. konjska oprema. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj.n. 1760 godine p. 7 Jandrić Jovan . nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. Smrtno ranjena lavica. Persijska vera – učenje Zoroastra. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. bikova i lavova. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata. dualizam svetlosti i mraka.e. Skulptura je u arhitektonskom okviru. reljef. Mnoštvo fantastičnih životinja. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi.

frontalnog stava. To su tesno povezane. Atrejeva riznica.e. Kikladski vajari II milenijuma p. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili. KIKLADSKA umetnost. a suknj je kupasta. Oči su velike. a oblici su lišeni težine. oružje.e. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. Oko 1600 godine p.n. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. 1600 godine p. To su uglavnom vitke ženske figure.n. 3.. maske i sl.n.e. Tela su vitka. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe. nakit.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija.e.n.e. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. ali i najneobičnija u egejskom svijetu. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. 2600 – 1100 godine p. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. dugačak nos u obliku grebena. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. terakota Krčag sa siskom. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove. u ritualnoj igri sa zmijama. stubast vrat. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta.n.e.n.n.n. oni prosto «lebde». KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p.n. 1550 godine p. ali ipak odvojene: 1.e. hobotnice.e. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost 2.n. pećine i gajevi. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće.n. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti.. Vaza sa oktopodom. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima.e. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Minojski stanovnici nisu gradili hramove. Dela: Zmijska boginja. boginje ili čak životinje. srednju i najmlađu. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. 1800 godine p. školjke. 1500 godine p. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva). U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta. zlato 8 Jandrić Jovan .e. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. 1500 godine p. kamares stil. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. Figure su obojene. Freska toreadora. Imale su pljosnat. klinast oblik tijela. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih. U periodu 2000 – 1700 godine p. otkrivenih grudi.e. Zastupljen je ritmičan talasast pokret. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja.n.e. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. tranke u struku. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga.

. 1550 – 1400 godine p.Istorija umetnosti Tri božanstva.n. slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan .e.

ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza. . Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p.n.e.e. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p.n.e. odlikuje se svežinom. glava je predstavljena kao krug.e. Rađene su figurine malih dimenzija. – osnivanje Olimpijskih igara. Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. ne samo u grnčariji. 5.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . 6.n. grčko zidno 10 Jandrić Jovan .n.31 godina p. kao sto su npr. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama.e. ali oko 800-te godine p.n. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike). dakle.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti. Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti.e. 1. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze.e. 3. oblici su šematski.n. koncentrični krugovi). Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika.n.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p.480 godina p. 2. Mnogo je jače isticanje teme.e. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog. noge su paralelne. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture. Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu. tj. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil .e. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p. grčku umetnost poznajemo sa originala. Geometrijski ornament je još uvek prisutan. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država). Helenski narodi su u skulpturi. veri i tradiciji. 675 – 650 godina p.n.n. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima. pisanih izveštaja i rimskih kopija. VIII vek p. legendi i života. Mi. doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo. Oko 700 godine p. zasnovane na jeziku.n. nisu vezana za arhitekturu. 4.e. Najveće partije određene su za narativne scene.e. šahovski ornament.n. a prikazani su prizori iz mitologije. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. Sve je rađeno bez detalja i neskladno. U V veku p. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka. Dela su slobodna.) KLASIKA (400 – 325 godina p.e.n. a ruke su uz telo. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure.).: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400. torzo kao trougao.n.n. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja.e. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive.n.e. godina p.n.e.e. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika. Skulpture su svedene i geometrijske. Dela: Dipilonska vaza.

n. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute . slika. 525 g. tj.n.p.n.n. su zaista slobodne skulpture.. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz. a glava dobija lak pokret. preterano prefinjenoj ljupkosti. slika. Eksekijas Kora. već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima.e. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura.n. «Hera» izgleda kao oživeli stub.e. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef». a dolazi do opadanja slikanja grnčarije.p. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči. 560 g. za razliku od pređašnje masivne krute perike. slobodna ili vezana za arhitekturu. Gubi se frontalnost i simetrija.e. Rađene su kao slobodne skulpture. Umetnici ovog doba su: Hagelades.n. Izražena je plemenitost duha.n. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge.e. Grčke su napete i pune skrivenoga života.Istorija umetnosti Stari vek slikarstvo dolazi do punog izraza. 525 g. a zamenjuje ga zamišljen izraz. bronzi. U V veku p. 570 – 560 g. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat. «slobodne».n.p.e.p. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene.p. Glava Rampin. 570 g.) su tretirane ukočeno. nova tzv.e. Arhajska skulptura. slonovači i zlatu. Friz Sifinijske riznice. bliže figure su dublje izvajane. prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa.p. VI i V v. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. dok druga noga koja nosi 11 Jandrić Jovan . Njihovi preci su egipatske statue.n. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. STROGI STIL Krajem VI v. neusiljeno. pozadina se boji).e. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje.. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. Moskoforos. Kuros.e. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata. – Grci su radili skulpturu u mermeru. Poslednja Kora gubi svoju krutost. Grčka statua je čudno neizdiferencirana. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p.n. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti.e. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine.p. Rane grčke statue (650-625 godina p. 540 g. Skulptura je monumentalna. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža). 600 g.n. a dobija na kitnjastoj. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog.n. «Hera» ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih.p. Kritijas i Talamis. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima. 530 g. predstavljaju doba razvoja filozofije. Ona se naziva slobodnom nogom .e. «stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi.e.n.p.n.. nestaje «arhajski osmeh” – znak života. Život prožima celu figuru. Kuros. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu. 650 g. komponovane da se uklope u zabat. tome doprinosi i boja. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije.e.e.p. a reljef ispod zabata. Draperija nije više tako kruta. ima više fantazija.p. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). one nisu ni bogovi ni ljudi. dramskih umetnosti i književnosti.e. nosač teleta. detalji urezani iglom. Psijaks Dionis u čunu.

n.e. Skopas itd.p.n.p.. Za sklad proporcija. kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu. Grčki slikar je savladao skraćenje. Eufranor.p. Klasika teži neporemećenom miru.. ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama.n. 460 g. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona. Poikušao je da proširi svoju skalu boja. Dela: Doriforos (koplonoša). univerzalnom tipu lepote. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila. tj.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. svoj duh i telo.n. Delo: Diskobol FIDIJA.e. Najpoznatiji su: Zeuksid.p. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine. Polikleta i Fidije. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. U arhaici je bila prisutna fantazija. Do detalja razradio anatomiju tela. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji.n. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju.p. a ne užasavajuća.n.e. jasnoću figure kroz određen stav . Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom.. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu. 160m. besprekornu anatomsku čistotu. zbog Peloponeskog rata (431-404 g.n. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca. najlepša statua u pokretu. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g.440 g. pokret i kompoziciju.n. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost. Haljina je pripijena uz telo. Radio je u slonovači i zlatu. Dela: Kritijev mladić.p. Dela: Doriforos Diskobol Niobida na umoru. 12 Jandrić Jovan . Napisao je delo o proporcijama – Kanon.kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike.n.p. usavršio kontraposto. položaj u mirovanju.Istorija umetnosti Stari vek glavni deo težine se zove angažovanom nogom. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. 450 . pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa.e. stapanje reljefa sa pozadinom.p.p. 480 g.e. Umetnost ide ka opštem tipu. 470 g. ritnmična ljupkost kompozicije. POLIKLET je pomerio stopala.p.e. nema ličnog izraza. prvi put contrapposto Auriga (vozar). Teži se ravnoteži duha i tela. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila.. u Atini.n. prvi put patos.. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra.e..e.450 g. Fidijin stil dominirao je do kraja V v. bronza. mermer. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ). Posejdon. prebacio težište na desnu nogu.e.. 450-440 g. 460 .e. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u obliku slova S.

. 120m.. umetnost priča i zabavlja. 230 – 220 g.e. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete. možda Brijaksisovo delo).p.350 g. Groteskno.e. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. koriste se nevažni efekti. portret i sad cveta.. grimasa. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret. Ucinio je smeli prodor u prostor. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila». original. Naracija je jaka. njegove figure poseduju mekoću senke. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar.e.n.p. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere. ostalo je da se izrazi. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue. ima tri friza – istočni uradio Skopas . bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . dostojanstvo i patos..p. 330 . Nike sa Samotrake. mermer. borba Grka i Amazonki.p. patetika. najslavnija statua. bronza.Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela. Posle Fidijske vedre snage.e. ulični svirači.p. 200-190 g. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. 200 g. Dela: Afrodita.p.p. Ovo je stil eksplozivne snage. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo. uravnotežen pokret. prikazan etnički tip. kopija. Počev od IV v. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra. portret. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8). vidimo na Mausoleumu. Duboko usađene oči.n.e. Duboko usađene oči – Skopasov stil. 330 g.p. fizička i emocionalna. Teme: osim mitoloških. razdvajanje duha i tela Faun Barberin.n.n. Menja polikletove proporciji. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje. kopija Heraklo koji se odmara.e.n.p.320 g. On teži ka eleganciji. neklasična žestina. Dela: Gal na umoru. mlade pomodarke i sl. šaljivo i slikovito. 220 g. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije.n.e. npr. patetičnost.. aktivna povezanost figure i prostora. Važna grana grčkog vajarstva je portret. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica. unosi emocije i narušava miran izraz lica. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa. 360 . prenaglašenost je izraza. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta.živa draperija. odraz duhovnog.e. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti.n.e.n. Dela: Istočni friz na Mausoleumu. promene u oblikovanju glave.. teatralnost i fizički bol. 180 g. duboko klesane figure Nike sa Samotrake.n. prosjaci.n.p. seljaci.e. simbol savršenstva.

e.n.. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.e. Dela: Sarkofag iz Cerverterija. bronza. 4. IV v. ogledala i sl. ARHAIKA.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo).n. 14 Jandrić Jovan . Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava. 5. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću. 280 g.p. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA.p. namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer. Oko 700 g. 3.n.n. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. bronza. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost 1. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir.e.. 520 g. VII – početak VI v. rade bronzane statuete. 3. energija i živahnost plesa. stopala i noge i glava u profilu.e. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. za domaće tržište i izvoz. Plesačica i plesač.p.n. zlato.n.e.n. od Grka preuzimaju alfabet. zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost.p. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. od V v.n. prestaje administrativno da postoji Etrurska država. Oni su bili majstori u obradi metala.p. ali im je religija mračna i mistična. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci.n. VI i V v. manje sklono veselju. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA.p. 2. 500 g. 2.e. Apolon iz Veja. 2. dela su zdepasta i mišićava. pa smrt znači rastanak. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život.e.e. meki kamen razvoj portreta 5. Grobnice postaju sve složenije. U periodu VI do kraja V v. oporost.e. snagom i naznakom da je telo u pokretu. 3.e.. 500 g.n. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok.p.p. trup iz anfasa 1. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g. 4. a preteče su Rima. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja.e. Tokom V v. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka.p.n.e. bronza.n. bronza. 5. glina Vučica.n. turobnost pečena zemlja. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje.n.n.e.).p.p. trodimenzionalnošću.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p.p.p.e. a u I v.n. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama.p. Takođe kopiraju Grke.n.p.e. III v. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana..e.n. POREĐENJE: Grčka umetnost 1. 4. pun efekata. a ne produžetak života. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua.p.p. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti. do VII v. Toscanu osvajaju Rimljani. 520 g.e.

Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. Oni prihvataju grčku kulturu.. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. kad Rimljani osvajaju Grčku. klasičnih i helenističkih dela.e. koja nije bila samo fizička već i duhovna. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla.p.p. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera. Uvoze na hiljadu originala arhajskih. Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu. Takođe. tj. a ne u dokumentu. Grade ogromnu državu (od 331 g. 476 god. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima. način oblačenja. pad Zapadnog Rimskog Carstva.n. realističnom prikazu lica. 80 g. a glave dodavane.. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju. kriza se odražava i u umetnosti.e.e. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka. Tela su tipska.n. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće.p. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret. U III veku krize.n. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. 30 g. naročito posle 146 g. kada umre glava porodice.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela.n.p.n. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina. Njihova dela su bila angažovana i u službi države. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. PORTRET – koreni su u helenizmu. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila. oni su imali kult pokojnika. Nemaju velikih umetnika.e.e. dok su poza i draperija uzeti od Grka.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu.p.n. a i dela su retko potpisivana. (bio je 15 Jandrić Jovan . Period oko 75 g.n. slično grčkom patosu.e. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se. ali se njena originalnost ogleda u portretu. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta. umetnost i zanatski perfekcionizam. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. mitologiju. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret. Dela: Portret rimljanina. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta.e. podozrenje i svirepost.p.p. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno. 396 g. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua. a još ih više kopiraju.

e. Slikalo se na drvetu. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. Oko 100 g.p. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. - SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti.p. Pompeja. ENKAUSTIKA. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom. I vek p.e. Tehnike: 1. već poetsko. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. Dela: August iz Primaporte. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. te se uvećavaju. Koristi se linearna perspektiva – skenografia.n. Prvi je plan malo izbačen.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. slikanje na vlažnom – Al Fresco.Istorija umetnosti Stari vek ružan. patuljasta tela i neraščlanjena. tj. 63 – 79 godine. Ovde nema kosih linija. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi.n. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. prvi stil iz II v.. dve vrste: a preko oslikane površine utiskuje se sloj voska b vosak se meša sa pigmentom. Ni senke nisu dosledne. nema skraćenja. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama. nanosi. Poznati su fajanski portreti. ali je nedosledna i nije naučno dokazana. Friz od zidnih slika u Vili Misterija.p. I vek p.n. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. Nestao je kontraposto. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco 2. Dela: Bitka kod Isa. istorijske. postaju izuzetno značajne i oblikovane.e. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. 50 godine 16 Jandrić Jovan . utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. zidu i sl. mrtva priroda i dr. slavolucima i stubovima. 160 – 180 godina Filip Arabljanin. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. portreti.p. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. kopija u mozaiku Igra piljaka.n. Boje su biljne i veštačke.n.e. On je takođe i najveći promašaj. 211 – 217 godina Plotin.e. je povezana sa helenizmom. 20 g.e. probiti i produbiti ravna površina zida. Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. žanr-scene..n. kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. teme su idealizovane. 90 godina.mermer Trajan. složeniji stil. a 395. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. FRESKA. U hrišćanstvu su oči «prozori duše». treći i četvrti stil. ali pune stvarnih pojedinosti. 244 – 249 godina Karakala . Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. zidu . mermer Ženski portret. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji. MOZAIK. Zastupljene su sve teme: mitološke.. autora). ali ništa nije sačuvano. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine. godine legalizovano Milanskim ediktom.. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički. Koristi se tehnika skjaćaturo. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija. pa zbog toga i kompleksaš – prim. pejsaži. drugi malo upušten tj. 3. dostigao svojh najveći izraz. uključujući predele i figure.

katkad veoma izražajnog. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma.Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. Ljudske figure su sve izduženije. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. već ni samo ljudsko telo. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. Rim. početak IV veka Mozaik u kupoli. večnost. Marcellina. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. početak VI veka. Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. 450 godona. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. usađenih u gipsani malter. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. nije više opipljiva realnost. veličaju se duhovne osobine. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. Solun. Vatikanske pećine. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Dela: Sarkofag Junija Basa. 430 godina. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. čija je vera počivala u nadi u večni život. slonovača Eutropijev portret. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. Izbegavano je modelovanje. crkva Sta Maria Maggiore. Nažalost. crkva Sv. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. ali sve bezličnijeg. Petra i Sv. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. Ne samo individualnost lika. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). Đorđa. fizičku ili emocionalnu. smrt). Umetnost je kultnog karaktera. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). Potencira se duhovno. Figura nosi poruku – ima velike oči. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. mermer 17 Jandrić Jovan . Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Pozadina ne igra nikakvu ulogu.

). mozaik. Osnovni vidovi slikarstva: 18 Jandrić Jovan . Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. ali se zadržava utisak iracionalnog. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. Slika iskazuje Božiju istinu. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno. oči su ogromne i one su «prozori duše». stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva. Glava je ovalna. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. prostorno. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu. Italija. pa tek onda svetovni vladari. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek). Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. figure i pejzaža. ruku. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. je ustaljena. Bog otac se nikad ne prikazuje. asketizam izraza prigušuje lične crte. ikona i freska. dimenzionalno. ima i specifičnu dekoraciju. Oči su velike i one su «prozori duše». usta mala. ali i raskošno. on se samo evocira. Postoji disproporcija između figure i prostora. svečano. Grčka. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža. Podloga je plava ili zlatna. Figure su idealizovane. Tela su laka i izdužena. tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. nabora. te nema monumentalne skulpture. ali ona nije nastavak grčke umetnosti. Svaki deo crkve. Služi i Bogu i vladarima. negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. Vizantijska umetnost je simbolična. nebesko. da bi se stvorila dubina prostora. doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno. Figure su višestruko naglašene: kompoziciono. pošto ima određenu simboliku. dvorsko. Figura više lebdi. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. Forma lica. Ide se ka ortogonalizmu. koji je namerno smanjen. nos je dug. inverznoj perspektivi. a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. čelo je visoko – pamet. dekoracije i dr. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici. ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. nego što stoji ili sedi. transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g. dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu.Istorija umetnosti Stari vek VIZANTIJSKA UMETNOST 395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). edukativna i komemorativna. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. Balkan. Osnovne teme su religiozne.

veća je monumentalnost. mozaik. nema monumentalmosti. II epoha Počinje carskim ediktom. Kompozicije su manje. Ravena Bogorodica. Ravena Carica Teodora sa pratnjom.dela: Justinijan sa pratnjom. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. Kompozicija je uravnotežena i jasna. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Rim. XIII vek. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Figure su izrazito izdužene i vitke. 1410 – 1420 g. elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. IV epoha . FRESKA je slika na vlažnom. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. Figure su neobično tanke i visoke. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole. 547 g. svetaca ili predstava scena. crkva Svetog Spasa u Hori. Period stagnacije u umetnosti. Borba je trajala 100 godina. Mozaik na kupoli.. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. katedrala Sv.. to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica. na biljne i životinjske oblike. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti. XI vek Prizori iz Knjige Postanja.je period vrhunca u slikarstvu. crkva S. Figure su plastičnije. 1200 g. kao i poznih klasičnih motiva. manastirska crkva u Dafni. Vitale. Jeftina je tehika. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. mozaik. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. Ikonofili – podržavali su izradu ikona.izdao Lav III. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. Ravena. crkva Sta Francesca Romana. mozaik. ikona 19 Jandrić Jovan . Carigrad Starozavetna Trojica. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva. najviše se radi mozaik. freska. Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. Marka. Grčka.. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. Naglašena je inverzna perspektiva..ornament na arapski način. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu. Hrista. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom. enkaustika na drvetu. polusuvom i suvom malteru. Ikona je izvanredno snažno delo. Apollinare in Classe..Istorija umetnosti Stari vek IKONA je portretna slika Bogorodice. Venecija Anastazis. 533 – 549 g. naročito u slonovači i metalu. Vitale. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. 1310 – 1320 g. verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Glavni elemenat stila je linearna arabeska. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti.a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima. obično na drvo). 547 g. naglašava se pokret. VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. dok se ikonografija tek začinje. ikona. tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Više je boja i detalja. crkva S. vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera.

Istorija umetnosti Stari vek 20 Jandrić Jovan .

725 – 750 g. Uticaji različitih kultura: 1. Italija Simbol Sv. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. Češće je slikarstvo. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. (mračno doba. a 800 g. a to su trošni materijali. Normane i dr. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. Stil je anarhičan. Slovene. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. VIII – IX vek – Karolinška umetnost 3. Podela preromanike: 1. 700 g. ornamentu i šarama životinjskog stila. nego vajarstvo. Irska Reljef sa parapetne ploče. mozaici i reljefi. romanika i gotika. kao deo svesne političke obnove. VI – VIII vek – Kultura varvara. Ipak. plitak reljef u dve ravni. ostaci antičke kulture 2. mermer.. i plastikom hrišćanskog istoka. geometrijski. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku.. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. presto i sarkofazi) i reljefna. kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja.. krstionica katedrale Cividale. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. To je umetnost seobe naroda. potpis patrijarha Sigvalda. bio je glavni medijum životinjskog stila. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. doba Merovinga 2. 700 g. Razvija se vrlo plitka plastika. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. pa je period od 600 – 800 g. «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. istočno hrišćanska kultura 3. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. 650 – 750 g. nazvan Zlatno doba Irske. životinjski oblici. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. sa knjiškog poveza.Dablin. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. Raspeće. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. životinjskog stila. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. VIII vek. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. tako da je ostataka veoma malo. ali je sve 21 Jandrić Jovan . naglašavanje svetlosti i senke.

(westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv. osnovana opatija Cluny. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha.. 850 g. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka. Radilo se slikarstvo. skulptura – reljef i crtež snažne grafike. nastaju tri anarhična kraljevstva. 983 g. 936 g. Benedikt. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. Karakteristike karolinške umetnosti: 1. dakle.. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. 975 – 1000 g. funkcionalno dimenzionisanje figure. druga plovina IX veka. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. uz jake vizantijske uticaje. Umetnik naglašava «prozorski» vid slike. 870 g. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. Verdenskim ugovorom. Dela: - Gerovo raspeće.. 796 – 895 g. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog. 800 – 810 g. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde. obećava obnoviti državu Karla Velikog 3. 816 – 835 g. prema značaju 4. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. zlato idrago kamenje - OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g.. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. krunisao ga Sv. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 4. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. skulpture nemaju treću dimenziju Dela: - Odo iz Melza.. 1015 g. ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. početak XII veka.Darmstadt 22 Jandrić Jovan . 910 g.Istorija umetnosti Srednji vek skoro iščezlo. katedrala u Aachenu. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. Michael. rade se minijature i freske 5. te ga papa 962 g. Od vizantije je uzet estetski simbolizam.. radovi u slonovači i zlatu. kojim vladaju saksonski kraljevi. sto predstavlja značajnu versku obnovu 2. Linearni je stil.. Sv. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. drvo. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici 3. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. 972 g. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 1. orijentacija od simbolike ka naraciji 2.

Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. One su masivne. Piza. Italija. Đenova . otonskih. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. jer ni karolinška. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. skulptura je u timpanonu. oko 1050 – 1100 g. nebesko je iznad zemaljskog. naslađe iz karolinške i otonske umetnosti 2. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) 3. frontalni strav. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: 1.. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. Nemačka i Engleska. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. veliki. Francuska ima vodeću ulogu. ♦ hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima 4. kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. Nema smisla za red. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. Skulptor se boji prazne površine. Dakle. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Takođe postoji i izokefalij. nemaju samo dekorativnu namenu. Zrela romanika se javlja u XII veku. Razlog: masivni. a potom Španija. monumentalna skulptura 2. brodovi su zasvođeni. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti. karakterističnih i tesno povezanih. pobeda Hrišćanstva u Evropi: ♦ hristijanizacija Viknga ♦ pad Kordovskog kalifata 1031 g. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. Osnovni faktori su: 1. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. bogato su razuđene. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. Španiji na i u crkvama. karolinških i vizantijskih crkvi. reljefni likovi su mnogo više realni od slika. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. zmajeva. te samim tim i obnova gradova: Venecija. masivnost.. ornament i skulpturu. Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. već i izražajnu. trodimenzionalni. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. Dela: 23 Jandrić Jovan . poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. Veoma je retka slobodna skulptura.uticaj iz iluminiranih rukopisa. obnavljanje trgovine u Sredozemlju.

crkva St. Engleske. 1025 – 1050 g. Braunschweig. zapadni timpanon katedrale u Autunu. trg pred katedralom. minijatura. iz rukopisa Carmina Burana. Figure su oivičene debelom konturom. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. početak XIII veka. XI vek Portret lekara. Zidanje Vavilonske kule. zapadno pročelje katedrale Fidenca. 1120 – 1132 gKralj David. Pierre. Dakle. Mihovil. Maissac. Austrija Proletni pejsaž. g. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. Benedetto Antelami. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. Južni portal crkve St. punim bojama. te pokrete i stavove. 1166 g. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. kamena ploča. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. Francuske. naročito iluminiranih rukopisa. Belgije i J. To je početak postepenog prelaza u gotiku. Sernin.dela. plus razni uticaji. Notre-Dame. Sv. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. Ubrzo posle 1150 g. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. freska. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava.–Savin-sur Gartempe. Touluse. g. početak XII veka Strašni Sud.Istorija umetnosti - Srednji vek Apostol. a ne likovna lepota. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. timpanon srednjeg portala narteksa. 1130 – 1135 g. koje su ispunjene svetlim. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan . Figure su stilizovane. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. 1090 g. freska.. 1181. oko 1110. «fizički» slobodno stoji u niši. Sv. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. bronza. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. crkva St. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. kao kod Vizantije.. 1160. Glavni cilj slikarstrva je naracija. Le Puy. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. emajlirana ploča. Vezelay. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. svetloj ili tamnoj. Nikolas iz Verduna. Prelazak preko Crvenog mora. postoji snažno osećanje za kompoziciju. Radi se na jednoobraznoj podlozi. Odašiljanje apostola. 1180 – 1190 g.

Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. na kapitelima. varvarski (gotski). naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. profane ličnosti). godine. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. krunisanje Bogorodice). osim verskih i profane teme (kalendari. Zagovara se trodimenzionalnost. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru . al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. Skulptura je bila polihromna. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. Gotička umetnost. konzolama i drugo. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. POZNA (CVETNA) GOTIKA. internacionalan stil. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. RANA GOTIKA. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. Gotika počinje u arhitekturi. godine. Poklonjenje mudraca. odlikuje se vedrinom. Razvija se iz romaničkog vajarstva. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. širi se po celoj Evropi. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. Do 1200. prozora. Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. godine gotika predstavlja homogen. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. Podela Gotike: 1. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. javlja se lična nota. a Bog više ne kažnjava nego prašta. Tek u renesansi dobija ime gotika. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. kao ni jedan stil do tada. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. RAZVIJENA GOTIKA. Gotička umetnost počinje u Francuskoj.glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. kao stil manje vredan. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. zodijački znaci. poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). najprestižnjia hodočasnička crkva. Stil XIII veka je idealistički. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. plemenitošću i duhovnošću. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. pa oko 1400. period od kraja XII do početka XIII veka 2. proporcionalnost oblika. ima tačno određeno mesto i vreme postanka. a Flandrija poznu gotiku. a regionalne varijante preovlađuju. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. XIII i XIV vek 3.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. Osobine: slobodnija kompozicija. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja.

Osa tela je slobodna. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti.. katedrala u Naumburgu. Dela: Zapadni portal. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. kod Dijona. početak XIV veka. g. 1250 – 1260 g. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. Delo: Grob viteza. (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Izbočine su svedene na minimum. godine u doba «Međunarodnog stila». škrinje. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. remek-delo kasnogotičkog naturalizma. kod Dijona. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. 1250 – 1260 g. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. timpanon na portalu južnog transepta. herojski i dramski patos Judin poljubac.. već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. 1385 – 1393 g. Claus Sluter. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. Dominira profil. Claus Sluter Mojsijev kladenac. Statua je bestelesna. statua u drvetu. 1395 – 1406 g. 1230 – 1250. godine). Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir. katedrala u Chartresu. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. katedrala u Naumburgu. usresređen na pojedinosti. 1215 – 1220 g. Pieta. Pokrajinski muzej. ističu ljudsko saosećanje. Dela: Raspeće. ali ne samo zbog realizma. 1250 – 1260 g. u Champmolu. blago kriva u obliku slova S. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. odraz mršavosti i splasnulosti. katedrala u Chartresu. Vrhunac je 1400. Portal južnog transepta. izvijena. 1225 – 1245 g. ali se radi i anfas. Smrt Bogorodice. zapadni portal katedrale u Reimsu. Skulptura ima očigledan. Draperija je bogato naglašena. Ekkeheard i Uta. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245. Statue u nišama. jako izražen klasični stil. Arnolfo di Cambio. a ne kao zapremine. Blagovesti i Poseta. Giovanni Pisano (sin). 1220g. Katedrala u Strasbourgu. Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. Stubovi su totalno potisnuti. Figura je živa. Dela: Portal kartuzijanskog manastira.. Kartuzijanski manastir u Champmolu. horske pregrade. Melhisadek i Avram. Simbioza statue i stuba se razlaže. Figura postaje šupljikava i apstraktna. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. 1145 – 1170 g. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. katedrala u Naumburgu. Bon Tek posle 1350. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica.. Notre-Dame. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. kao i reljefi manjih dimenzija. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. Gotički realizam je realizam «osobitog». Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. nizozemac. na horskoj pregradi. nadgrobne spomenike). figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. izraženija je krivina ose tela. Detalji su tačno odrađeni. pa izgledaju kao linije.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. početak XIV veka. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. na horskoj pregradi. 26 Jandrić Jovan .

1300 g. Dela: Madona na prestolu. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. jarko zelena i oker. Kompozicija je apstraktna i monumentalna. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. San Domenico. okvir ne gospodari kompozicijom. Predstavnici: CENNI DI PEPPI – CIMABUE (delovao 1272 – 1302 g. Umetnik je sastavljao nacrt. 1259. ITALIJA Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralačke energije u slikarstvu. 1302 – 1310 g. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi. 27 Jandrić Jovan . Poseduje snažan stil. katedrala Piza. je «zlatno doba bojenog stakla». gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira. rade se velike jednobojne sive površine stakla. Od 1200 – 1250 g. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. velika slika na drvetu. pre 1284 g. mermerna statua.. Jedino fini detalji su naknadno slikani. doslikavaju se elementi. kojeg su Italijani zvali «grčki manir». za razliku od Italije. ne kao radnu površinu. U XV veku propada vitraž. nadgrobni spomenik. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa vizantijskom tradicijom. Giovanni Pisano Madona. preplavljuje novi talas vizantijskog stila. gotički uticaj se proširuje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata javlja se novi revolucionarni stil. čak i do 300... ni senke. Nasprot zidnom slikarstvu. Bio je Giottov učitelj. 1330 g. reljefnije. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. katedrala Prato. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče. bez kasnovizantijske linearnosti. Slikarstvo na drvetu. Romaničke elemente. Dela: Mermerna predikaonica.. olovne trake čine crtež.) Vodio je firentinsku slikarsku školu. propovedaonica u katedrali u Sieni. gore je završena na zabat Raspeće Hristovo. Boje: rubin crvena. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. se javlja ubrzo posle Četvrtog krstaškog rata (1202 – 1204 g. 1315 g. Već od 1250g. Ovaj novovizantijski stil. koji su se zadržali u italijanskom slikarstvu. kolorit sveden. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. manje su kompozicije. te jak osećaj za plastičnost i patetičnost. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla... mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha severno od Alpa. na mermernoj predikaonici. Dakle. utančanog i prefinjenog ukusa. Konjanička statua Cana Grande della Scala. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea.. 1282 g. Orivieto. Kompozicija je velika. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. Figure su veće.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. krstionica Piza. 1265 – 1268 g. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture).-1260 g.) i preovlađuje do 1300 godine. traži se trodimenzionalna predstava. sa malim minijaturama u obojenom staklu. Veoma je temeljna apsorpcija vizantijske tradicije. nema nijansi. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. Više je figura. Ponekad koristi «grčki manir». koji potiče iz romanike. puno je nijansi. 1280 – 1290 g. tzv «Međunarodnog stila». Prozor čuva dvodimenzionalnost. nijanse plave.

1309 g. arhitektura su svedeni na minimum. slika na drvetu. srednja ploča oltara Maesta. muzej katedrale. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta.Istorija umetnosti Srednji vek GIOTTO DI BONDONE (1267 – 1337 g. Siena. Želja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom. U Ducciovim rukama «grčki manir» nije više tako ukočen. On je začetnik «ere slikarstva».. Njegovo delo je snažno i on čini da smo mi učesnici. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera. Predio. 28 Jandrić Jovan . 1342 g.) On je osnivač i najslavniji predstavnik Sienske škole. freska. Piza.. Camposanto Trijumf smrti. Padova Madona na prestolu. sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. Pietro L: Dobra i zla uprava. Oblicima daje snažnu trodimenzionalnost. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa. sinopija. freska. elegantno oblikovanje i živahno pripovedanje. Ambrogio L. Dela: Rođenje Bogorodice. 1334 godina je prekretnica.. triptih. krute uglaste draperije su talasaste i meke. Za njega ja 1440 g. Inovator je. Tradicionalnu šemu u pogledu prostora i narativih detalj Đoto je podvrgao korenitom uprošćavanju. 1315 g. Dučovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost... Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. Dela mu izgledaju životno. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt.) Bio je Cimabueov učenik u Firenci.. Dela: Prestolje mudrosti. 1338 – 1340 g. Od početka je bio veoma blizak «grčkom maniru». Đoto je postavljen na čelo radionice pri katedrali u Firenci. Kompozicija mu je savršeno usklađena sa emocionalnom sadržinom slike. galerija Uffizi. 1309 g. 1305 – 1306 g. uz veličanstvenu upotrebu boje. Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator.. Dela: Madona na prestolu. freska. kapela Arena. sa ograničenom skalom i intenzitetom boja naglašavaju Đotvu jednostavnost. Siena. da on ne bude iza njih već da ih sadrži. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u arhitektonski okvir. 1325 – 1350 g. Fresco tehnika. 1325 – 1350 g. Firenca DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 – 1318 g. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog preveo na latinski. jer je upotrebio novu vrstu slikarskog prostora. slika na drvetu. On je siensko slikarstvo preveo sa vizantijske na gotičku tradiciju. tj. 1340 g.. a ne posmatrači u delu. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. a figure su nežno zaobljene. senčenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum. freska Put do Golgote. slika na drvetu. Dela: Oplakivanje Hrista. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. Zadržao je gotički element – međusobno opštenje figura pogledom. bio je prvenstveno zidni slikar. 1365 g. Piza..

Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. groteska. šala. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti. svetlost gospodari celom slikom. prikaz gotičkog Louvrea. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar.. basna. ona je nezavisan činoic.. 1413 – 1416 godine. slika na drvetu. rađeno u Parizu. vlada «međunaraodni stil». 1400 g. tema je sejanje ozimog žita. Minijatura Januar. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. liči na kuću za lutke. Sadrže niz motiva: fantazija. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. 1325 – 1328 g. slika na drvetu 29 Jandrić Jovan . naivan arhitektonski prostor. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. Dela: Rođenje Hristovo. slika na drvetu. 1394 – 1399 g. jako senčenje Poklonjenje mudraca. Les tres riches heures du Duc de Berry. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila».

dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. slika na drvetu. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine 3. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Posle njih. Umetnik poseduje veliku individualnost. Svest o renesansi se rodila u Italiji. Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. individualni oblik i veličinu. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. književnost i čuda antičkog sveta. materijal. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. omogućava tzv.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. Zato on koristi tzv. 30 Jandrić Jovan . Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. istovremeno u Firenci i Holandiji. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. u poznoj gotici to je tehnika ulja.. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva». Petrarka – italijanski pesnik i humanista. omogućuje baršunasto tamne prelaze. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. lični stil i izraz. 2. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. Renesansa se deli na: 1. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti . Obnavlja se zanimanje za jezik. Dela: Oltar Merode. 1425 – 1428 g. 1330 g.početak XV veka ( 1495 godina). «glazuru» . On je podražavao istinu i potpunu istinu. povezanost i potpunost. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća. Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. stabilnost. MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. već da se dostignu i prevaziđu. boju. on im je polazna tačka. «prerušeni simbolizam». čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. istražuje se pokret i perspektiva. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. fakturu površine.tanke providne premaze.). triptih. Homo universale je umetnik renesanse. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. mišolovka i dr. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). ulje postaje osnovni medijum slikanja. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. RANA RENESANSA – kraj XIV . Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina.

Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Skidanje sa krsta.. slika na drvetu. 1420 – 1425 g. slika na drvetu. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. Dela: Portinarijev oltar. pa je postala uzor mnogim umetnicima. 1444 g. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. poliptih. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. 1490 g. Dela: Ganski oltar. poliptih. Nesrećni genije. Nurnberg. drveni oltar. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. slika na drvetu. 1435 g.. Likovi su blagi i uproščeni. jasna svetlost razblažuje ivice senke. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. Meka. Dela: Rođenje Hristovo. pa čak i čudno poetske lepote. to je najraniji «portret» pejsaža. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. slika na drvetu. slika na drvetu.. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila.. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Uči od prethodne dvojice slikara. a ističe druge da bi naglasio karakter. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela. Lorenz. 1433 g. 1470 g. slika na drvetu. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. Wolfgang. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. Takođe pozadina se stapa sa nebom. CONRAD WITZ Iz Basela je. Kod njih nenaglašava neke crte. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. 1500 g. triptih. slika na drvetu..Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja. Dela: Francesco d'Este.. Michael Pacher 31 Jandrić Jovan . Austria. portret na drvetu. tragično je završio. 1471 – 1481 g. parohijska crkva St. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari. Dela: Anđeo koji lebdi.slika na drvetu.. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu». prikazan optički izgled vode. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. Čovek u crvenom turbanu.1434 g. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje.. Optički efekat. 1476 g. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena. 1432 g. Snažna realnost teme. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. važi i za njegove portrete.. umro je kao fratar. nego spoljašnji vid događaja. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. 1455 g. Dela: Petrov ribolov.. 1518 g. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. crkva St. Dela: Vrt uživanja. Tako je bilo do 1500 godine.

mermer. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. Prvi graveri su bili zlatari.. Dela: Četiri sveca. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. već je čovek mislilac. 1420 g. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture. pozlaćena bronza. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. Može se pratiti individualni stil. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture.Firenca Uspenje Bogorodice. u društvu naučnika i pesnika. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. kopoziciji. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. godine).Istorija umetnosti Srednji vek GRAFIČKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. 1450 god. Što se tiče klasične nagote. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. gravura. kao perom. reljef. crkva Or San Michele. Porta della Mandorla 32 Jandrić Jovan . 1435 g. koje je htelo da je osvoji. položaju. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. Obnavlja se antički duh. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. godine su modelovane finim šrafiranim linijama. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. intimne atmosfere i spontani. godine. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. Gravure oko 1430. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. 1410 – 1414 g... Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. Primetan je uticaj i romanike i gotike. Antonija (1480 – 1490. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost. Umetnik više nije zanatlija kao do tad. detalju.. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Čine kombinaciju slike i teksta. Antički primeri direktno utiču na renesansu. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca. Dela: Sveta Bogorodica.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. obrazovan. 1480 – 1490. gotovo da su skice. reljef. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. su se pojavila metalna slova. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini. polazi se od prirode i proučava se anatomija. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. Ona dopušta meke. ćudljivog osobenjaka. vazdušaste efekte.

) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. 1427 g. Prostor je predstavljen što vernije. Figure su mu masivnije.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Osnova je promatranje čoveka. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Posle 1430g. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali.. a ne imitiranje.. čija draperija pada kao prava tkanina. freska. Firenca Poreski novčić. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Firenza Izgnjanje iz raja. Njegova dela su monumentalne veličine.. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. 1415 – 1417 g. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. konjanička statua. freska. Marko. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo.Firenca Prorok (Zuccone). boje i perspektive. istražuje pokret. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora.. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije... prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. 1445 – 1450 g. Bio je freskista. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti. mermerna statua. ne idealizuje ih toliko. Učio je kod Ghibertija. reljef na ploči od pozlaćene bronze. a likovi su realistični i brutalni. stabilne. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. trodimenzionalni. likovi su odeveni aktovi. boja je sekundarni element. plastične i prirodno stoje u prostoru. Jovanom. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. mermer. Pronašao je sistem linearne perspektive.. Donatello je govorio statui: «Govori. forma se deformiše linijom i jakom konturom. zvonik firentinske katedrale. bronzana statua. 1411 – 1413 g. Preuzima oblike iz prirode. 1440 – 1450 g. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. Firenca 33 Jandrić Jovan . SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. Rešio je većinu problema u vajarstvu. 1430 – 1432 g.. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. crkva Sta Maria Novella. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. Siena. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. sve više se ističu portreti. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. freska. manastir Sv. Giovanni.. koristi na linearnu perspektivu David. Naglašava se psihologija likova. 1427 g. 1425 g.. mermerna statua. Đorđe. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. Marko. Dela: Sv. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. perspektiva je nedisciplinovana. Dela: Blagovesti. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g. S.Firenca. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. kapela Brancacci. crkva Or San Michele. slikari su oslobođeni kanona. 1426 g. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. freska.. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru.. 1437 g. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. 1423 – 1425 g. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku.) Likovi su mu masivni. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Služi se kontrastima svetlosti i senke.. Dela: Madona na prestolu. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. 1425 g. crkva Or San Michele. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE .

mermer. 1465 – 1470 g. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: - Oplakivanje Hrista. freska. gravura. Firenca. Dok je slikao glavu. arhitektonske oblike i ljudsku figuru. 1445 g. Bio je poznat po reljefima u mermeru. kocke. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama. 1456 g. dok su slobodne statue potpuno retke. crkva San Fracesco. katedrala Firenca Madona sa anđelima. 1470 g. Dela: - Putto sa delfinima. Dela: - Anđeli koji pevaju. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj.. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. Dela: - Grobnica Leonarda Brunija.. Dela: - Herkul i Antej.. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni.) 1436 g. Dela: - Madona sa detetom i svecima. terakota. Oseća se Donatelov uticaj. Palata Vechio. bronzana statuetea. 1445 – 1450 g. cilindra i piramide. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. Oko 1450 g. 1485 – 1490 g. ANTONIO ROSSELLINO Dela: - Portretna bista Giovanni Cellinija.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. 1460 g. Firenza 34 Jandrić Jovan . 1476 g. freska. 1460g. Firenca... iz Venecije dolazi u Firenzu. 1450 – 1457 g. prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g.. kao u pozorištu. dolazi u Firencu. spoj pokreta i emocija. slika na koži. Firenca David. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte.. 1435 g. slika na drvetu... Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. Spaja Masacciovu plastičnost. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. bronza. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam. reljef. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: - Tajna večera. kupe.. Likovi opšte među sobom. ali ne i da im priđemo. 1445 – 1450 g.Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g. Dela: - Otkrivanje Časnog Krsta. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. komemorativni. Kolorit je integralni deo dela. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar.. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g.. geometriju urbinskog dvora.

zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi. 1483 – 1488 g. Venecija Putto (mn. Putti) – naga deca sa krilima. bronza. 35 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Srednji vek - Konjanička statua Colleonija..

matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Radio je freske. Mantova.. Sv. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja. slika na platnu. naročito ženskog. Galerija Ufizzi. Figure mu «lebde». freska. 1480 g. vajarstvo i slikarstrvo). Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. freska.) Bio je firentinski slikar. Platonovo shvatanje genija. statična i simetrična. veliki prizor. Camera degli Sposi. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. klasičnu fazu renesansne umetnosti. Dela: - Madona sa svecima. kapela Oretari. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje. tvrdu. Sebastian. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Dela: - Rođenje Venere. fizičar. zanet paganskom lepotom. čak i kad stoje. Voli patos. Bramante. Oculus. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo.. freska. Slabo se interesuje za dubinu prostora..oni utiču na osećanja posmatrača. Njegove figure. Beleži svaki detalj. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Sikstinska kapela Vatikan. PIETRO PERUGINO Dela: - Predaja ključeva. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu. sklon misticizmu. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. Rafaelo. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. botaniku. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. Boje su mu jednostavne. slika na drvetu. Oni predstavljaju vrhunac.Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna. Bolesno osećajan umetnik.. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. a više za vizuelni efekat. 1471 – 1474 g. 1455 g. 1482 g. Padova. slika na drvetu. Boje su hladne. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole.. 1455 – 1460 g.. Dela: - Sv. ispaštanju i kajanju. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. Jakova vode na pogubljenje. čvrsto nacrtanu.). Giorgione. jasnoća prostora. senčenje je ravnomerno. arhitekta. Nema jakog kontrasta. Vera u božansko poreklo genija. su proširili neoplatonisti. proučavao je mehaniku. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote.. Mikelanđelo. jasno konstruisanu formu. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red.matematičar. 1480 g. Zaccaria. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. 1473 g. 1505 g. Koristi žablju perspektivu. Venice. Simetričnost postiže rasporedom masa. crkva S. srušena 1944 g. sa 36 Jandrić Jovan . Bio je mladi genije. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova..) Bio je Verrocchijev učenik. a bio je hrišćanin. anatomiju i dr.

Bio je tip svetskog čoveka. 1546 – 1564 g. najranija monumentalna statua visoke renesanse. arhitekta. slikarski bogata. Izrazita stvaralačka snaga. freska. izolovan od sveta. skulptura. U slikarstvu polazi od prirode koju proučava.. a vajarski solidna..strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. jer je bio aristotelovac. nego na običnu sliku stvarnosti. Dela: - Monaliza.. 1503 – 1505 g. Sta Maria delle Grazie. 1509 – 1510 g. Vatikan. Bio je oprezan kao slikar. 1508 – 1512 g. S. Sikstinska kapela. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. 1513 – 1516 g. sabijena energija. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. možda nepravično. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). mudrost i bol. Grobnica Giuliana Medicija. 1534 – 1541 g. slika više liči na poetsku viziju. mermer.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. 1513 – 1515 g. koje ih utapaju uprostor. Firenza Campidoglio. 1501 – 1504 g. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. Napušta je. radnja u mirovanju Rob na umoru. «terribilita» . Lorenzo. Rim: o Stvaranje Adama. a forma joj je podređena. aki je nije podražavao. freska. nažalost bio je ciničan i nesrećan. 1481 – 1482 g. 1510 g. mermerna statua. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. slika na drvetu. 1508 – 1512 g. slika na drvetu. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku.Istorija umetnosti Srednji vek 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu.. mistici. o o - Strašni Sud. pesnik. slikar. Portretista i slikar 37 Jandrić Jovan .. Stalno se vraćao svojim delima. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. Oseća se psihološka akcija. Slikao je verske teme. radio je dugo i isporo. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija.. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti.. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. usavršeni sfumato Tajna večera.. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom.. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. Firenza Bogorodica u Pećini. Firenca. Vezao se za klasičnu antiku V veka. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. Antiku je voleo. Paris. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. Takođe je bio genije. a nije bio vernik. Figure su obavijene senkama i polusenkama. crtež perom. On je glavni slikar visoke renesanse. Rim Mojsije. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»». Louvre.) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. Teži da iskaže čovekove strasti. mermer. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. Petra. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih.. Delfska Sibila (proročica). Bio je sjajan crtač.. Zbog ovakvog načina prikazivanja. Njegove skulpture odišu napetošću. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Vatikan Začetak u materici. fizičku snagu. a ne iluzionistiške predstave. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. 1465 g. asketizmu. 1495 – 1498 g. Stvorio je sopstveni tip lepote. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. Dela: - David. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. 1545 g. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). Milano Poklonjenje Mudraca.

1510 – 1511 g. slika na drvetu. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. sjajno postavljena arhitektonska pozornica. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. suparništvo sa Tizianom. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. spiralni i dinamični pokreti figura - VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. GIORGIONE (1477 – 1510 g.. nego u Firenci i Rimu. Pojedinačni potezi četkice. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura.. Dela: - Čovek sa rukavicom. Dela: - Madona del Granduca.) Najveći venecijanski slikar XVI veka. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. 1505 g. harmonično uravnoteženo telo i duh. Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. g. slika na platnu. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. crkva Frari. 1546. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji..Istorija umetnosti Srednji vek Bogorodice. Villa Farensina. Intenzivna svetlost i faktura.. 1505 – 1506 g. već bićima od krvi i mesa..) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. g.. nego na perspektivne vidike. 1513 g. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. Razlozi su brojni: prerana smrt. tako da ni jedna ne smeta drugoj. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje. freska. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. pretpostavlja se da je bio Jevrej. koji nije nastanjen živim statuama. 1570. freska.. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. g. 1520. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: o «Atinska škola». On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. Rim.. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro. Bio je pod presudnim Giorgionea. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista. Louvre. freska. remek-delo. akcija i emocija. Koristi istu paletu boja kao i Bellini.. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. g. služeći se samo bojom i svetlošću. Galerija Akademije Venecija. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera. 1526. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. duboki tamni tonovi.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. «Tajanstveni» Giorgione . živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek. Beč. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. 1057 – 1510 g. Venecija Pavle III sa unucima. Dva najpoznatija dela: - Oluja. Mikelanđelu duguje za izražajnost. platno. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. erotska alegorija Tri filozofa. oličenje klasičnog duha visoke renesanse. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan .

koji iz 39 Jandrić Jovan .. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti. glavne su odlike ovog stila. u kom je vera bila zamenjena sumnjom. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. 1521 g.. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. Manirizam se najpre razvio u Italiji. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. 1535 g. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila. «izveštačeni». ukazuje na unutrašnju zebnju. Ovaj stil je dao sjajne potrete. svetlost nema izvor i svojstva.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma. a sigurnost isčekivanjem. Dela: - Maijin pohod Elizabeti. San Michel. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. Ubrzo zatim je postao međunarodni. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. Pokazuje isto tako čudne osobine. Dela: - Skidanje sa krsta. 1526 g. Galerija Uffizi. kroz dosetku i iluziju. Žestokim kontrastima tamno-svetlo. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno.. Tanki izduženi oblici. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Dela: - Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem. izduženih udova. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. Itali Studija mlade devojke. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću. Maniera (ital. Galerija Uffizi. ćudljivi vizionarski stil. Čudesno osećajni crteži.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g.TINTORETTO (1518 – 1594 g. duboko uznemirujući. izduženim figurama. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija. Dela: - Autoportret. slika na drvetu.) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. Antiklasični.. dvosmisleno. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja. JACOPO ROBUSTI .=stil).. 1524 g. slika na drvetu. slika na drvetu Madona dugog vrata.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja. Uznemirenost jednog sveta u previranju. 1528 g. Slike su subjektivne. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu.izobličeno. smelim perspektivnim skraćenjima.. 1550 g. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. Figure su visoke. vitke. kao posebna vrsta ljudi.

PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g.. izvestan broj. Krajnje subjektivno koristi liniju. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. Grozničava. Venice Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. 1592 – 1594. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa.. Oseća se uticaj Parmigianina. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. Giorgio Maggiore. Dela: - Slanik Fransoa I. 1525 g. 1573 g. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. Umetnici. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Tek od 1600 g. freska. Mikelanđela i Rafaela. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika. ide u Rim.. Dela: - Hristos u Levijevoj kući. 1539 – 1543 g. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. 1532g. Santo Tome. platno. remek-delo iluzionističke perspektive. crkva S. 1570 g. boju. svetlost. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje. Dela: - Sahrana grofa Orgaza.Istorija umetnosti Srednji vek prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. a 1576 g. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. freska. kupola katedrale u Parmi. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. - Sv. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. 1535 g. Dela: - Hristos pred Pilatom. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Pustolov. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca.. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. Dela: - Uspenje Bogorodice. Toledo.) Najveći maniristički slikar. Mateja. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. platno. slika na platnu.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. Podučava se Ticijanom i Tintoretom. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. 1567 g. nerealna svetlost. Venice Tajna večera. 1586 g. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. 1605 g. zlato i emajl. platno. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g.. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. Bio je firentinski zlatar i vajar. Venice.. 1566 – 1567. 1575 – 1577 g. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti. Punoća. Scuola di San Rocco. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. dolazi sa Krita u Veneciju.) Najklasičniji umetnik svoga vremena.. Scuola di San Rocco. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO 40 Jandrić Jovan . to je bila karakteristika i pozne gotike. Dela.

Istorija umetnosti Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:

Srednji vek

-

Dekoracija u štuku, Fontainbleau, 1541 – 1545 g.

FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.

41

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 – 1608 g. Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana, što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:

-

Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

42

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Srednji vek

RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristički. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji. NEMAČKA Zavičaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Grunewaldovi oblici su meki, elastični i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. Dela:

-

Izenhajmski oltar, 1510 – 1515 g., slika na drvetu, najznačajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice o Raspeće sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i večnosti, realnosti i simbolizam o Blagovesti o Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) o Vaskrsenje

ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomućenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.

-

Italijanske planine, 1495 g., akvarel Četiri jahača Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetu Adam i Eva, 1504 g., gravura Vitez, Smrt i Đavo, 1513 g., gravura Četiri Apostola, 1523 – 1526 g., slika na drvetu

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. «Ekspresionistički manirizam». Dela:

-

Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu Rapeće, 1503 g., slika na drvetu

ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g.)

43

Jandrić Jovan

No je bio visoko obrazovan. Koristi monoton kolorit.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. slika na drvetu Povratak lovaca. ptičija perspektiva.. Oni su bogati i neplastični. slika na drvetu. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. 1586 g. Predstavnik je “linearnog stila”. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. kao i Direr.. u Rim. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. i minimum oblikovanja i senki. 1551 g. razvoj repertoara tema koje će dopuniti. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. Dela: - Mesarnica. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja.. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. 1565 g. 1565 g. “portable portreti”.. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. Poznat je i kao portretista.. Slikao je pejsaže i žanr-scene.) Iz Augsberga. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka.. Dela: - Erazmo Roterdamski. Perspektiva je smela. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. Dela: - Bitka kod Isa. To su tzv. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena. slika na drvetu Slepac vodi slepca. portret na drvetu Henri VIII. mrtva priroda. brižljivo urađene detalje. Dela: - Mladić među ružama. a oživljeni su u XV veku. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka. bitniji je pejsaž HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g. Oni su izmišljeni još u antici. 1529 g. Dela: 44 Jandrić Jovan . 1540g. Nikada nije radio za crkvu. portret na drvetu.Istorija umetnosti Srednji vek Bio je bavarski slikar. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: 1.. nadareni pejsažista. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela.) Jedini je genije među holandskim slikarima. Rado je reljefe u Luvru. Dela: - Seljačka svadba. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava. usled teške istorijske političko-verske krize. U doba 1550 – 1600 g. 1588 g. 1523 g. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj..

patos i lepota koji traju i u smrti 45 Jandrić Jovan . Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g.. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II). Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . Najznačajniji je vajar XVI veka. 1548 1549 g. Denis.. Dela: - Grobnica Henrija II. St. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. 1563 – 1570 g. ubrzo razvija sopstveni jezik. spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije.Istorija umetnosti Srednji vek - Reljefi sa česme Nevinih.

bol. a presecanjem oblika okvira slike. stepeništa i nameštaj. žanrscene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma. oltari. 46 Jandrić Jovan . Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. prizor teži da nastavi i izvan nje . mrtva priroda. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . netaknute teološkim dogmama. balkoni. a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. bronzi. Zanima ga stvarnost tela. u Holandiji. u Francuskoj. mržnja. a ne kao pojedinost . raznobojnom mermeru. dolazi u Rim. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam.Rimska (Karavađo) – realistični pristup . tako da delo ostavlja utisak kao celina . umetnost. građanskoj i protestantskoj. Najčešće se radi u štuku. pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti .nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. ako je nešto naglašeno osvetljava se . Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost . skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. zapadnoevropski stil. karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. u Italiji.sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni.pojačava se izraz lica. a grimasa ide do neukusa. masa i zapremina.Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta 3. uglavnom.simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike . U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: 1. Pojačava se gestikulacija . Iako je . Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. dramatičan je. veliki evropski stil. a naručilac je bila katolička crkva. bez radikalnog prevrata.skulpture su jakih i izvijenih pokreta. Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. a senka je tamna i teška. sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) 2. Predstavnik je rimske škole. patetičan.) 1593 g.prepliću se arhitektura. tako da one postaju nove vrednosti: .pojačava se odnos svetlo-tamno. Postoje dve velike škole: .dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. Takvim smerovima prostor se produbljuje. mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću .

1621 – 1623 g. kao i talijanskih majstora XVI veka. dolazi u Rim.. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. 1624 – 1633 g. 1622 – 1625 g. dramatične kopozicije i velikih emocija. Petra. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. pejsaž «civilizovan». bronza. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. kao i Rafaelo i Venecijanci. mermerna statua Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila.Istorija umetnosti Srednji vek Radi u novom obliku svetlo-tamnog. svila. Radio je u mermeru. 1595 g.. tamno. mermerna statua. on nema savremenih odela.. iskrivljenost tela. To je tzv. kopozicijsko rešenje. Santa Maria del Popolo. koje najbolje obrađuje..Rim. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese. sjaj u očima i dr. 1623 g. kretanje. aktivna povezanost sa prostorom Apolon i Dafne. mračno. a u obradi se često mešaju glatke. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. 1604 g. crkva S. detalj stropne freske Vila Ludovisi. Rim. na tavanicama. stvara antimaniristički stil.. ali mu je tehničko umeće omogućilo da modeluje kao u vosku. Cerasijeva kapelica. stil podrumskog osvetljenja. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. spoj arhutekture i skulpture Zanos Sv. mermer Presto Sv.) Bio je više reformator. već i duševno stanje uhvaćeno u jednom trenutku. mermer i gipsani malter. Petra. izražajno lice. Figure gusto grupiše. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. 1597 – 1601 g. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. Luigi dei Francesci. Petra. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu. 1600 – 1601 g. Na njegovim freskama. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana.) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. Dela: Aurora. ne samo fizičku grtađu. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g. U njegovim skulpturama su obuhvaćeni svi barokni elementi vajarstva: dinamične poze. nego revolucionar. Mateje. a komponuje po takonu dijagonaliteta. Dela: Pozivanje Sv. Dela: David. Rim BAROK U NEMAČKOJ 47 Jandrić Jovan .. vuna. pozlaćena bronza. raznobojni mermer. likovi su manje važni. snažan utisak. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. vrhunska obrada. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. Petra u Rimu. apsida crkve Sv. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. Na njega utiče Mikelanđelo. U mermer je uspevao da prenese. Tereze. Rim Raspeće Sv. suprotno renesansi.. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. Potpuno izbacuje pozadinu. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g... Bio je vajar i arhitekta. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. Rim.. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. Predstavnik je Bolonjske škole. Karavađizam je tamno slikarstvo. Beg u Egipat. 1657 – 1666 g. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. pretvarajući je u tamnu masu. 1645 – 1652 g. Galerija Borghese. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. 1597 – 1601 g. materijalnost kose i puti. jakih kontrasta.

1636 g. U Flandriji se razvija pod uticajem Španije. ogromne slike. Njegovi pejsaži nisu dopuna slici. Skidanje sa krsta. jer ga zanima samo bolik. triptih. religiozne teme).a on ih je posle samo dovršavao i potpisivao. slika na platnu. katedrala u Antwerpenu Pauzija i Glikera (Pastoralna idila).) Bio je Rubensov pomoćnik. crpi elemente lepote. pokazuje na freskama u Wurtzburgu.Istorija umetnosti Srednji vek U Nemačkoj i Austriji barok je uvezen stil. slika na drvetu. Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita. Porudžbine je skicirao na malom formatu. iz gojaznosti. složena kompozicija. slika na drvetu Vrt ljubavi. živeo je veoma raskošno. Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savršenstvo koje je i do danas nedostižno. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva – realistična otmenost i psiholočka dubina. pomoćnici su ih pravili velikim. slkia na drvetu.a 1632 g. 1634 g. On ulepšava figuru: smanjuje glavu. 1612 – 1614. a stopala i ruke predstavlja tanano.. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. već samostalna ostvarenja. 1622 – 1623 g. PIETER PAUL RUBENS (1577 – 1640 g. Po povratku postaje dvorski slikar. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno. Figure su uvek u punoj svetlosti. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. Radio je brzo. Muzej Prado. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo. prve sa najudaljenijim. ljupkosti i dopadljivosti poteza. oker i plave boje. ono što ljudsko telo šini deformnim .. žanr-scene. Razvija se pod uticajem protivreformacije. Radio je širokim potezima kista koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu. Narodna galerija London Otmica Ganimedova. Uz Velaskeza. pejsaži. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije.. ne posvećujući posebnu pažnju ni jednom liku. Senka je tu samo da istakne svetlost. slavan i tražen. Teme su mu: mitološke. Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da.. tamo proučava Tiziana. Van Dyck je bio nežne prirode. 1632 – 1634 g. 1609 – 1610 g. 1637 – 1638 g. Dela: Podizanje krsta. ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g. graciozne i elegantne. BAROK U FLANDRIJI Barok veoma brzo postaje međunarodni stil. francuska kraljica iskrcava se u Marselju. Torino 48 Jandrić Jovan . a prirodu uzima veoma površno. Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. 1613 g. Glavni poručilac je katolička crkva. iz obilja prekipelog mesa . Tintoretija i ostale venecijance. Sve je crtao uopšteno. to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. Uglavnom radi portrete. Flandrija je bila pod Španskom vlašću.. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. Radio je ženski akt. uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji su dolazili tu da rade.. Koristi paletu ružičaste. bilo po dijagonalama ili složenim elipsama. te u Italiji od 1600 – 1608 g. ANTONIE VAN DYCK (1599 – 1641 g. portreti i crteži. Dela: Portret princa Thomasa Savojskog na konju. pa su i njegove figure veoma tanane. katedrala u Antwerpenu Maria del Medici. forma je teška i masivna. iz kajiševa slanine. Radio je kompozicije koje posmatra odozdo – ponižavanje posmatrača.) Prvo je učio u Antwerpenu. Madrid Pejsaž sa zamkom Steen. Ovim širokim mrljama svetlosti i boje dinamično povezuje prostorne planove i oblike. Galerija Sabauda. u jedinstvene cekine.

Istorija umetnosti - Srednji vek Portret Charlesa I u lovu. Louvre. kao i sve Dyckove životinje 49 Jandrić Jovan . Paris. ali svečanoj pozi. prikaz vladara u neusiljenoj i ležernoj. Konj je nervozan.

tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g.I generacija je mirnija (i u korišćenju boja) . ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. čas u tankim. Neguju se efekti svetlo-tamnog. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. u Holandiji je u XVII veku postojao veći broj umetničkih škola: Haarlem. ona zrači iz samih boja. i ono stoji po strani od baroknog stila čitave katoličke Evrope. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. Dela: Veseli pijanica. grupne portrete. interesovanje za trenutno. verske teme – veoma retko i portret. 1627 g. Državni muzej Amsterdam Malle Babbe. II etapa . Amsterdam. Bio je portretista. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta).Čas anatomije. umerena i jednostavna. slika na platnu. Leyden. meka je i prozaična i osvetljeni deo je blaži – meka svetlost. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. ali potpuno različito od italijana i baroka (naglašene su razlike između svetlog i tamnog). čiji je pigment nanosio čas u debelim. i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa. Hals nije isticao njegove stalne osobine. 1664 g. prozirnim namazima. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama.karavađovski uticaj. a prenose ga i slikari Utrechtske škole. koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova. 50 Jandrić Jovan . On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije».Istorija umetnosti Srednji vek BAROK U HOLANDIJI Nasuprot Flandriji.Noćna straža. On je preteča impresionizma. slike su male. 1650 g.. Slikarstvo je građansko. Delft i dr. Muzej Fransa Halsa. Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. On je «slikar osmeha».. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. Pastozna faktura. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa . gde je sva umetnost zračila iz Antwerpena. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomažu crkva i država. Ličnosti ne miruju. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . žanr-scene. enterijer. III etpa .II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. Prostor je skoro uvek mračan. već realnost trenutnog izraza. ispupčenim. U holandskom baroku ne neguju se verske teme. pogotovo posle 1600 g. ali su njeni članovi bili značajni po tome što su karavađizam preneli drugim holandskim majstorima. a najčešće građanstvo – privatni kolekcionari.. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. zato senka ima više svetla. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. brzi potezi kista. Kompozicija je smirena. sređena. Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena. čini da njegove slike deluju neposredno. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade. kao i domovi građana. crtač i bakropisac. Pokrovitelji su bili ponekad opštinse građanske vlasti i građanske institucije. nego su uvek u nekoj akciji. dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. Svetlost obasjava lica.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. Postoje dve generacije slikara: . U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora. Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoličke crkve. Slikajući model. Bio je slikar. protestanizam je bio državna vera. Tematike su: grupni portret (obično grupa ljudi iz struke). svetlost je difuzna. On fenomenalno gradira svetlost. Utrecht.Suknari. Prostor je neutralan. Radio je mitološke teme. koja nije dala velike umetnike. pejsaž. dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. Tizianov način boja. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima.) Bio je najveći genije holandske umetnosti.. koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili.

Dela: Tobija i Ana sa jaretom. vetrenjače.. Pariz Čas anatomije dr. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. Tulpa. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. razvija stil visokog baroka. sviranja ili stavljanja ogrlice.. Paris Čipkarica. zbirka Frick. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. čitanja pisma.. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. 1656 g.. Jan van Goyen. u 51 Jandrić Jovan . 1665 g. teatralan i dramatičan. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g. Muzej Ermitraž. duboko realistične i jako osvetljene. Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. Izraz je ličniji.. Rade se: ravnice. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka.. ali ne i slikare. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom. Dela: Devojka sa turbanom. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove. Louvre.. Naročito ispituje svetlost. 1660 – 1663 g.1626 g. ne teži se ostavljanju utiska.. peščane morske obale.. 1666 g. krave. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka. Mauritshuis.) su malih dimenzija.Istorija umetnosti Srednji vek I etapa – je eksperimentalan stil. 1625 – 1631 g. izvanredne svetlosti. vodopadi . gravura Poljak na konju. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. Predstavnici: Paulus Poter. bestidno prerušen. autorovo prisustvo se ne oseća. 1655 g. tj. Frakkfurt Noćna straža. II etapa – 1631 g. sipanja mleka. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti. Umro je siromašan i nepriznat. Državni muzej. Stvara dramatične dubine u slici. Mauritshuis. Državni muzej Amsterdam Astronom. 1652 g. 1636 g. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti.. 1656 g. 1636g. NY Jakov blagosilja Josifove sinove. 1642 g. Jacob van Ruisdael. Hag Pismo. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. slika na drvetu. daje dublji smisao svetlotamnom. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. najčešće žene. slika na platnu. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. Amsterdam Hristos propoveda. 1668 g. 1669 – 1670 g. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. kolekcija baronice Bentinck. dolazi u Amsterdam . ulje na platnu. slika na platnu. Institut Staedel. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek.. Pariz PEJSAŽISTI «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. 1632 g. Haag Oslepljivanje Samsona.. Rijkmuseum.. Muzej Luvr. III etapa – posle 1650 g.. Njegove najranije slike (Lajdensko doba. Španja je dala velike svetitelje i književnike. Amsterdam Povratak bludnog sina.. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. kontrast različitih faktura predmeta. kako ona ističe oblike.

Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 – 1642 g. 1630 g. Od 1660 – 1685g. Louvre. do 1622 g. za razliku od Italijana koji neguju fresku. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. 1629 g. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. što kasnije koriste impresionisti. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. uvek je radio po modelu. Bonaventure. remek-delo. Ono je ograničeno na posmatranje.. Slikarstvo je realistično. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. Prado. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. je vladao Luj XIV.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti. Seraphion. Prado. nema građanskih i familijarnih tema. upoznaje Rubensa. Madrid. freski i kupola.. Dela: Vodonaša iz Sevilje. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: . Svojim delima ne daje lične ispovesti. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje. On je portretista. u njemu nema mašte. Telo Sv. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom. 1628 – 1629 g. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke. nego metafizičke tajne svetlosti. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. nego u Halsa. 1657 g. To je za njih Stil Luja XIV. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. pa i pejsaž. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. heroizmom i idealizovanjem. Od 1643 – 1661 g. 1624 g. London Pijanci (Bakhov trijumf). Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. 1656 g.. Španija nije mnogo razvijala skulpturu.. Muzej Prado. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. barokni stil se javlja kao veoma jak. gubi se pejsaž. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). trudi se da bude nepristrasan. koje ističu impast najosvetljenijh površina. Madrid Vulkanova kovačnica. Oni umetnost i 52 Jandrić Jovan . koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista.. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. ne idealizuje ih. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. Glavni motiv je ljudska figura. 1619 g. sa nežnim prozračnim glazurama. ulje na platnu.. nema mitoloških šizea. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. 3) nije bilo kontrareformacije. Prado. lišena težnje za ulepšavanjem. Likovi su realni. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. Dela: Sv. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).. se zapostavlja. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice.u Madridu – od 1622 – 1623 g.Istorija umetnosti Srednji vek kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. Inače. Sva oko nje. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. monumentalnih dekorativnih slika. 1628 g.) Slikao je mrtvu prirodu.u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. Muzej Wellington. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana. i .

koliko u Španiji. Komponuje po horizontalama i vertikalama.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. Klod Loren) 2. kupe. Pariz Seljački obed. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: 1. a 1642 g. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. 1642 g. To je epoha Luja XIV. Kolorit je sveden. ali nije naturalista. Luvr. Holandiji i Flandriji. sinonim za «vrhunsko ostvarenje» 2. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. Dela: Magdalena Pokajnica. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti. dolazi u Pariz. tj. Luj Le Nain. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. jasnoću i red. Louvre. Dela: 53 Jandrić Jovan .) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja.. kao što su žive boje. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. 1640 g. treba da izbegne jeftina sredstva. svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. Italiji.Istorija umetnosti Srednji vek književnost toga doba zovu «klasičnim». Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. drveće je brižljivo postavljeno. 1645 g. Forma je geometrijski pročišćena. što su odlike Renesanse i Klasicizma. a koristi jak kolorit. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. ali za razliku od Karavađa. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. Stil Luja XIII 2. La Tour se bavio efektima svetla. valjka.. i da naglasi oblik i kompoziciju. odlazi u Rim i tamo ostaje. Forme pejsaža su idealizovane. religiozne i mitološke teme. Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. Teme su mu: mitološke. 1640 – 1644 g. u njegovom delu je sve namerno i sračunato.) Što se likovnih umetnosti tiče. baklja i sl. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu.. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. Luj Le Nain. Između 1630 – 1640 g. Metropolitan museum. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. reprezentativne umetnosti dvora. ulje na platnu. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. slika scene u noći i mraku. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. Razlikuju se dva perioda: 1. 1640 g.. On je realista. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). a bio je učenik i Venecijanske škole. Dela: Seljačka porodica. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. Luvr. Stil Luja XIV (Versajska umetnost. Ima osećaj za meru. koja prestaje 1690g. NY Josif drvodelja. takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse 3.). Pariz. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. Radili su portrete. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. telo svodi na detalje lopte. vreme čuvene Versajske uglađenosti. Slika verske teme. Louis. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. Naziv klasičan ima tri značenja: 1. koji je vidljiv (sveća. a nema baroknih dijagonala.

British museum. Radio je rafinirane reljefe. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Takođe. Pariz Srednji vek CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g.. 1645. Radio je «idilične» vidove pejzaža. 1636 – 1637 g. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor.. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. narodna galerija. Dela: Milo iz Krotone. 54 Jandrić Jovan . bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom. London Pastorala. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju.Istorija umetnosti Cefalus i Aurora. Luvr.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. Luvr. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. 1650. crtež tušem. Taj interes za svetlost. 1648 g. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. Klasicista. Metropolitan museum.. galerija Doria Pamphili. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. Rim Pejzaž iz Kampanje. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. okoline Rima. Realizam i utančanost lica. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. 1671 – 1683 g. g. dovodi kasnije impresionizma. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Svetlo izbija iz pozadine slike. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. 1650. 1630 godina.. London Otmica Sabinjanki. mermer.) Klod Loren je bio pejzažista.

L'indifferent (Nonšalantni mladić). 1715 g. pejzaže. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. Umetnost teži da osvoji posmatrača. neobavezno i površno. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. Slikarstvo je ljupko i čulno. krupne trgovce. radio je scenografije. Pusenu. dizajnirao je porcelan tapiserije. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. Lebrun postaje njen direktor.) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. mada je slika rušila sva akademska pravila. Dela: Hodočašće na Kiteru.. Boje su svetle. Pod uticajem je Rubensa. 1717 g. kada je u akademiju primljen Vato. često prelazeći granicu dobrog ukusa. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem. Slika vedra životna zadovoljstva. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV.ljubavnica Luja XIV. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Ona više nije monarhistička ni versajska. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. Radi se i portret. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu.. Slika na platnu. Od 1663 g. koja deluje na čula 2. Rafaelu. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: 1. puno je površne lepote i elegancije. Bio je i dvorski portretista.. igrom i muzikom. Minhen 55 Jandrić Jovan .. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. ženski akt. koristi njegovu paletu boja. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu. Slika na platnu Luvr.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . Slike su malih formata. Ima težnju da se dopadne. Pariz. Više se ne radi za « Kralja Sunca». a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». Slike mu se graniče sa pornografijom. Sve je lako. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. Zovu ga i stilom Luja XV. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. društva zabave i dokolice. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. ponovo postaje centar. ružičasta i plava. Luvr Pariz. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. 1756 g. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim. umire Luj XIV. ljubav je neobavezna. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. «Rubensovci» . na osnovu nje došao na Akademiju. Radio je portrete. konture ne postoje. Alte Pinakothek. ne samo zahvaljujući novcu. Dela: Gospođa de Pompadour. Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. lišena dubine i strasti.flert. 1717 g. 1717 g. Inače. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. bez emocionalne dubine. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. Bitna je dopadljivost.

erotske prizore i ljubavne susrete. ali nepriznat. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. Pariz Buđenje Ljubavi. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta. 1738 g. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. od većeg značaja. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. slika na platnu Luvr. Najviše se radi portret. Luvr. Dela: Robert Andrews i njegova žena. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika. Oko 1700 godine. Počeo je kao slikar mrtve prirode. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. 1749 – 1750 g. Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g. Dela: «Kupačice» 1765 g. veći uticaj na njega Buše.. Muzika. Dela: Kuhinjska mrtva priroda. Luvr. slika na platnu. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije. Slikarstvo je zasnovano na liniji. 1730 – 1735 g. 1771 – 1773 g.. Otava Povratak sa pijace. 1734 g. koje su kao tipične za rokoko. 1739 g. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka. Muzej Sir Joshua Sonaea.. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa. ulje na platnu.. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje. spontanost podseća na Rubensa. jaka atmosferska magla. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. London 56 Jandrić Jovan . Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista. Umro je siromašan i zaboravljen.. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. Fragonard je nadživeo svoju eru. ulje na platnu..Porodica za doručkom.. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. manja je plastičnost oblika.. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele. Luvr.Istorija umetnosti Srednji vek . Elipsasti pokret. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. Sa nadahnutom lakoćom. preovlađivale u Evropi. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadour-ove. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. NY. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života.. 1778 g. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. građanski i jednostavan i pejzaži. Pariz. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. On sadrži flamanski realizam.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme». 1739. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. Kanadska nacionalna galerija. zbirka Frick.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. Sumrak. 1769 g. Nacionalna galerija.

Istorija umetnosti Gđa Siddons. 1785 g.. ulje na platnu. Nacionalna galerija. London Srednji vek 57 Jandrić Jovan .

koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca. Dela: Portret Johna Campbella.Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. Škotska Gđa Siddons.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti. Kalifornija 58 Jandrić Jovan . San Marino.. kao muza tragedije.. 1784 g. 1778 g. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima. flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji. Dvorac Cawdor.

Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. Nasuprot tome XIX vek.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. naročito Rafaelom. kao reakcija na barok i rokoko. načela koja se ne dovode u pitanje. Nestaju veliki stilovi. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. takođe i iskopavanja u Rimu. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. Napoleonov slikar. Realizam 4. Romantizam 3. reda. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. ekonomskom. mere. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života. simetrije. Velika Francuska buržoaska revolucija. Od 1775 – 1780 g. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. te zvanične i nezvanične umetnosti. koje traju još i danas. simetrije. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. ali je nepodražavaju slepo. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. Neoklasicizam 2. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). društvenom. 59 Jandrić Jovan . pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. Impresionizam 5.. vode se žestoke borbe. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. kako se za ideju bori i umire. Nemačka – Biedermeir. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. ravnoteže. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. te industrijska revolucija u Engleskoj. stvara društvo koje je otvoreno. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. Engleska – Regency. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. naročito rimskih oblika u umetnosti. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. u blizini Napulja). Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. Pokretač je razum. Oko 1780 g. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. Jačanje socijalne svesti. i Pompeje 1748 g. bio je u Rimu. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. a počinju «izmi». naučnom i umetničkom. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. a naročito slikarstvo brže razvija. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. Širi se čitavom Evropom. Antička umetnost se uzima kao uzor. U XIX veku se umetnost. čistote. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja.

Pariz (Madam Juliette Recamier. Pariz. Luvr. slika u grčkom stilu. Od 1803 – 1807 g. 1801 g.. Pariz. Istorijsko slikarstvo. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. Pariz . postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela. a minijaturu i kameju sa divovskim. To je tzv.Napoleon prelazi Alpe. 1805 g.. Nacionalna galerija London. Pariz.. Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa.. 1832 g. 1819 g. prelepa i dražesna žena bogatog bankara. U kasnijim delima. od 1797 g. 1814 g. Brisel . Kraljevski muzej likovnih umetnosti. Luvr. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela.Sokratova smrt. Pariz «Roger oslobađa Angelicu». Muzej Carnavalet. a u neoklasicizmu to je razum. Rueil . pozirala mnogim slikarima). slika u ulju. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. strogim bojama metalnog odsjaja.. Pariz . Dela: . FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g.. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g.. crtež olovkom Louis Bertin. 1832 g. Musee National du Chateau de Malmaison.Zakletva Horacija. kontraverzna slika. 1784 g. Luvr. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». Obično ga nazivaju neoklasičarem. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac. 1789 g. Prvo je bio neoklasicista.. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. kako ga je definisao Pursen. Musee Ingres. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. Pariz Ossianov san. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije. bilo je njegova životna težnja.) Bio je Davidov učenik. difuzno osvetljenje i finoća konture. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma.. 1787 g. Dela: Edip i Sfinga. On je bio prusenovac. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. 1808 g.Madam Rekamije. NY . a njegove protivnike romantičarima. Francuska Odaliska. 1793. Luvr. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. u slavu carevih poduhvata. koje upućuju na duhovnu snagu. izražava svoju prefinjenu osećajnost.. «romantički neoklascizam».. Kako se povećava broj motiva. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier.Maratova smrt. Luvr. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. Pariz. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. 1856 g. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. Luvr.. 1842 g.. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. VAJARSTVO 60 Jandrić Jovan . Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. Luvr. slika na platnu. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. bio njegov najveći izvor prihoda.Brut..) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. klasičan mit o spoju duše i tela. Luvr. Luvr. 1813 g. dok je portret za koje kaže da nije voleo. U romantizmu su pokretač osećanja. Pariz.Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju.) Engr je studirao u Toulousu. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. 1798 g. Metropolitan museum.

ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. 1803 – 1808 g. Avgustinska crkva. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane. strogost. Rim 61 Jandrić Jovan . ljudski akt bez strasti. Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. mermerna statua. Od 1779 g. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. U stvari. 1798 – 1805 g. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». Razvijeno je portretno vajarstvo. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine».. 1804 – 1812 g. Radio je nagu statuu Napoleona.. te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije. mermerna statua. kao najviši ideal grčkoga genija. 1808 g.) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac.Istorija umetnosti Novi vek U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. Apsley House. to jest. London Italska Venera. Galerija Borghese.. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski). hladnoća. jasnoća i plemenitost konture.

pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. 1845 – 1850 g. spontanost. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. ulje na platnu Metropolitan museum. Složenost ljudske duše (istražuju dublje. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. kontrasti svetlog-tamnog. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. Cambridge 62 Jandrić Jovan . Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. a . FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. 1846 g. Retko je slikao portrete po porudžbini. lov na lavove. Odnos čoveka i prirode. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. koji na njega presudno utiče. Pariz Otmica Rebeke. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. pokazuju da je bio «rubensovac». ali je razlika u izboru motiva: . 1827 g. prizori sa ulice. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. Alžir i Maroko.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva. Bio je najveći kolorista romantizma. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. Bordeaux. Rade se dramatično-sentimentalne teme. mračnije nivoe ljudske duše) 4. NY Sardanpalova smrt. Luvr. Dela: Pokolj na Hiosu. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju.. Snažni fluidni potezi četkicom. Luvr. imaginaciju i maštu. U početku karijere upoznaje Žerikoa. Česte teme kojima su se bavili romantičari: 1.. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. Teme: haremske odaje. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. koji se suprotstavlja neoklasicizmu. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. promenljivost prirode i osećanja. boje. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g. Luvr. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. Religija 5. Pariz Odaliska.Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. već velikom broju stilova. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. slika na platnu.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. Natprirodno tumačenje snova 2..Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g.Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. 1822 – 1824 g... Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») 3. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. Muzej Fitzwilliam. Divio se Constableu. književnosti i pozorištu. 1838 g. ne jednom. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. Muzej likovnih umetnosti.

izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu.. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. Pariz. Metropolitan museum. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». Pariz «Meduzin» splav.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose. 1866 g. Umro je 1824 g. bio je cenjen na dvoru kao portretista. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije.. Pa ipak. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . Konji su bili njegova velika strast. 1834 g. Bio je zajedljiv politički karikaturista. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. a 1825 g. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu. Muzej likovnih umetnosti. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. – dvorski slikar Karla IV. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. 1821 – 1824 g. postaje sve veći liberal. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. Dela: Papigno. Luvr. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. 1818 – 1819 g. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. 1812 g.. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja.1828 g.) 1825 g. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. seli se u Madrid. Muzej likovnih umetnosti. 1862 g.. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. U toku 80-tih XVIII veka. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. ponovo dolazi u Madrid. NY. nastanio se u Bordou. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. On je radio mala platna na licu mesta. Pariz. 1811 g.. veliki majstori baroka. 1763 g. litografija Vagon treće klase.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. realistične pojedinosti Ludak..) Dela: Sejač. privatna zbirka.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. Dela: - - Oficir carske garde na konju. On se ne može zvati realista. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi. David i Mikelanđelo. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. Radio je satirične crteže za pariske novine. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. 1840 godine prelazi na slikanje. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika. 1850 g. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom. 1826 g. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. ironija.. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. Napušta rokoko 63 Jandrić Jovan . Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile.. Luvr. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. 1776 g.

Dela: - Hempstedska pustara.) Engleski pejzažista.. Galadiano Porodica Karla IV. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti. Gadska umetnička galerija. .g. kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila.maj 1808. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete.Arrietom. . lepih i ružnih.g.svet osiromašenih ljudi. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. 1814. Teme su mu bile: .lažni moral i tobožnja pobožnost.. Bleštav kolorit.g. sunca i mora.g.g. Muzej likovnih umetnosti. 1786 – 1787. 1797 – 1798. . boja sveža.. Prado. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. vode i vazduha i vatre..Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima.. Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase.g.g.g. Goja je bio slobodnouman čovek. muzej Lazzaro.g. Prado. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam. . široki tečni potezi četkicom.).. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila.Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode.religija .g.Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac». te veliko bogatstvo palete.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža. narodni ustanak). slika na platnu. 1818.ugnjetavači. Institute of Art. Rembrandta i prirode: . 1836.tajanstveni svet veštica i čarobnjaka.g. Opčinjen je svetlošću i bojom.g. Slobodan i ličan potez četkice.dvorski portreti plemića i kraljevske porodice. Dela: - «Ranjeni zidar». prosvetiteljskih nazora. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos. svetle i prozirne boje). Skice za slike radio je u ulju – studije. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem. prikazano streljanje i ustanička hrabrost. Madrid 3. Madrid. Dela: - Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa. Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena. 1839. . Boston 64 Jandrić Jovan ..Istorija umetnosti Novi vek i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza. . Manchester Stoke kraj Naylanda.. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti»..). 1821.ciklus «crnih slika» (radio od 1819. Prado. . 1802 – 1803.ratna tematika (francuski napad. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima.g.g. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. Pejzaž okupan svetlošću.. London. a . skica uljem.g. Metropolitan Museum. . Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851.g. Madrid. kada je poludeo pa do smrti 1828. muzej Prado Madrid. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba.ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820. NY Auto portret sa dr. ulje na platnu.. 1812. Minneapolis. nemilosrdno ubijanje Bobabilicon. 1800. Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. Kompozicija mu je slobodna.Radio je i tehniku bakropisa.

London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. car Nikola. 1809 .g. Berlin Brodolom «nade». Friedrich je umro siromašan. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama. neukrotivo i nepredvidivo. živi u Londonu. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. stvarnog i natprirodnog. Neue Nationalgalerie. Hamburg Mesečina nad morem. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa). 1802..g. Hamburg Kunsthalle. Od 1780. njegova prostorna realnost. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake.g. Fusselijev učenik. kralj Aleksandar i dr. Stadtliche Museen.g.. u Londonu. punu leptira i konja. 1830 – 1835. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. reljef u metalu. 1818. «vizionarske slikare».g. Dela: - Prauzrok stvari – Bog. Berlin Putnik nad morem magle.g. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. 1794. putovanje u tajnoviti. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi. Stadtliche Museen. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. Tate Gallerie..1810. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti». Goethe Museen. Hamburg Kunsthalle.g. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja.Istorija umetnosti Novi vek CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac. bojen rukom. On je preobrazio ljupku. imao je potresno detinjstvo. Kunsthaus.g. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. Međutim. 1824.. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik.g. Ofort tehnika. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame. 65 Jandrić Jovan . Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar.) Bio je usamljenik. 1785 – 1790. iskustva i mašte. Tema putnika lutalice.g. a potom je otišao u Dresden. Za njega je moć razuma krajnje razorna.g.) Bio je Englez švajcarskog porekla.. simboličnu faunu neoklascizma. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. 1803 – 1810. 1822. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827.. Washington DC Njutn. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. mlađa sestra sa dvadeset meseci. Dela: - Košmar.. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. živeo je Italiji.g. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Od 1770 – 1777. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre. Neue Nationalgalerie.g. vizionarski pesnik i slikar. mada je ono mnogo manje smelo... a Prophecy. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju. a kasnije Friedrich Vilim IV. 1795. Berlin. naslovna strana knjige Europe. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. Priroda je za njega živo biće. On spada u tzv. Dela: - Redovnik na morskoj obali.g.. Jedinstvena vrlina vajarstva. pošto guši viziju i nadahnuće. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom..

koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. pri čemu se služio.g. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog. društva i naroda uopšte. osuđuje se mašta. Musee Fabre. 1833 – 1836. a odbaciti religijsku. Časopis Le Realisme. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. Po njemu umetnik mora biti realista..g. Paris. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz. S posustajanjem romantizma. te obeležja i običaje savremenog života. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. je od 1856 – 1857. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. 1849. rubensovska (punija) putenost. tačnost i istinitost.) Dela: Novi vek - «Marseljeza». 1849 . 1854 – 1855. Tucači kamena. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik. na Triumfalnoj kapiji u Parizu. Paris. a potencira se objektivnost. 1853. svetovna antiherojska slika. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. Državna galerija slika. Kupačice. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim».. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885. pored četkice. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način.. Musee d'Orsay. Najveći predstavnik realizma.g. neposrednog doživljaja». 1853. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. i slikarskim nožem – špatulom. bronza.g. Montpellier.g. je bitna za pojavu realizma u Evropi. mitološku i alegorijsku tematiku.g. Dela: - Autoportret sa crnim psom.g. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista.g. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. 1855. 1855. France. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. postao glavno glasilo pokreta.g.g.g. delo bez patosa i osećanja. Spomenik maršalu Neju. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. 1844. Unutrašnjost mog ateljea.. solidno i činjenički. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste.1850.Istorija umetnosti Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima.g.g. Tj. Musee Petit Palais. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. Pokušao je da umetnost približi narodu.. Pariz REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. Poklonik Le Naina i Rembrandta. Montpellier 66 Jandrić Jovan . Musee Fabre. FRANCOIS RUDE (1784 – 1853. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon).g. i 1848. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode.. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. Musee d'Orsay.. Potiskuje se subjektivan sud. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva. njegovi autoportreti su maštovitih poza. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare). Paris. ali 1848 g. Dresden. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa. dobija realistični ton. iz koje će izaći krajem XIX veka.) Počeo je kao noebarokni romantičar.g. utopista.

Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. 4. pokret za Italijanski preporod.g. Prizore cene zbog njihove običnosti. 3. Predstvanici Vasilij Perov. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog.Nemac. uzvišene ideale i nadmoć mašte). Richard Parkes Bonington.Istorija umetnosti Novi vek Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme. Najpoznatiji: John Constable. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku. koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja.g. škole. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja. te mnogi umetnici – pravci. 67 Jandrić Jovan . a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 1. Nino Costa. pažnju pojedinačnim.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a.g. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886.kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. nacionalno obojen.g. Silvestro Lega.) koji je od 1848. 7. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. Černiševski. prikazuje savremeni život građanskog Berlina 6. ADOLF FON MENZEN . Joseph Mallord William Turner. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. Dakle. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu. Podržavali su Risorgimento. FRANCUSKI «REALISTI» . prikazivao motive socijalne nepravde. Giovanni Fattori. BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja 2. regionalnim i etničkim obeležjima. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. 5. neka druga je i zadržao. Ilja Rjepin.

jasnoću obrisa. oni i svetlost i senku izražavaju bojama.g. skok.g.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. pariski bulevari. Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. Svoje palete čine svetlijima. pozorište.. Odblesci na vodi. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi.g. Njihov stil je slobodan. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna.1877. Dao ga je kritičar Louis Leroy. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. čine umetnikovu osnovnu stvarnost).1867 . magla. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika. bez tamnih tonova za senke. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. vrućina. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. svakodnevna realnost. simetriju. živahnim potezom kista u vidu zareza. javlja se zajednička svest .1869. koncerti. Renoir i Pisaro. – raspada se skupina 68 Jandrić Jovan . Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme. ni kod režima Napoleona III. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. neposredan i promenjiv. oblaci. jasnoću.g. okret. red). osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. boja je središnja tema slike.g. – usaglasili su se. balet. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. a naročito odsjaj u vodi.1874. itd. Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije.1873. . lokvanji. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika.1880. revolucionarna ideja. sneg. a ne cilj. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija. zbog njihovog odnosa prema prirodi. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. živahan. kao pogrdan pojam. poput skica. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. nedovršena. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. svežina .. igranke. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete. ritmove. – prave vlastitu izložbu . zbog Japanskih grafika i dr. prizori iz sveta zabave. Javlja se novo shvatanje boje. izmaglica. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. razliku između srednjeg plana i pozadine. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. a ne kroz nju (boju)». skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» . Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista.. su bili povod za impresionističku sliku. gracioznost. Teme su: pejzaž. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom.g. kafane.g. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija.1863. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih . Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću. Spontan odnos prema svetu. – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste . kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja. a ne ono što oni čine. zalazak sunca» na izložbi 1874.

. da platno pretvori u slikarski 3D prostor.g. Holandiju.g. mrlje boja i potezi četkice. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna površina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju. 1863. Mnoga njegova platna su slike slika. inspirisano Rafaelovom gravurom. Paris. a kasnije i Japanske umetnosti. dolazi više u dodir sa grupom impresionista.. viorenje zastava na vetru Katerdala u Rouenu. 1972 g.. Retko stvara «čist» pejzaž. EDOUARD MANET (1832 – 1883. London.) Klod Mone je najdoslednji impresionista.. prikazana nagost žene je u kontrastu sa odećom dva muškraca. Pariz.g.) 69 Jandrić Jovan . Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva. Louvre. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. 1863. Paris.. izlazak sunca. Austriju i Nemačku. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. Po njegovoj slici «Impresija. Takmičio se sa Renoarom u dočaravanju odsjaja u vodi. potez je živahan. 1877 g. već pare i dima na stvarnost oko sebe Rue Montorgueil. čuvena slika po kojoj je pokret dobio ime Bulevar des Capucines. Vremenom gubi konture. Čikago.. nema senki i dubine Žena sa lepezama. voda pokriva čitavo platno.g. 1882.. Lokvanji. najpoznatiji primer impresionističke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena.1869 g. Muzej likovnih umetnosti.. Od 1890 g.. Musee d'Orsay.1882. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. a ne kroz nju».g. Cansas City. Bio je pobornik plein air slikarstva. svetla i prozračna slika Žena sa suncobranom. Izbegava sve načine. moderne reprodukcije starijih dela. Italiju. Musee d'Orsay .. izazvalo skandal na Salonu odbijenih. 1878 g. postoji 7 varijacija ove slike. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom. slika na platnu. Metropolitan Museum. Boje je nanosio direktno na belo platno. Belgiju. 1866. Musee Marmottan. cepka poteze i razlaže boju. Umetnički muzej.Istorija umetnosti - Novi vek 1881.g. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo. Pariz. slika na vodi nije tu da poveća dubinu prostora. skandal na Salonu odbijenih. već jedinstvo stvarno obojene površine La Grenoulliere.. Harmonija u plavom i zlatnom . Pariz. pravac dobija ime. Harmonija u belom. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost. delo bez senki. ulje na platnu. 1875 g. Kunsthalle Hamburg.. na izložbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doručak na travi». nema dubine. dok je predmet nevažan. Dela: Doručak na travi. 1877. 1916 – 1919 g. Paris. ono je za njega pregrada. Nacionalna umetnička galerija. na boje. Louvre. NY Nana. počev od Giottovog vremena. 1873 g. Musee d'Orsay.. Vašington DC Japanka. razmazuje boje u velikim površinama. Olimpija. 1863. Dakle. NY.. 1868 g. zalazak sunca» 1874 g. Uvek se bavi kompozicijom. – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. 70-tih pod uticajem Morissotove. japanski uticaj U čamcu. slika nadahnuta japanskim grafikama. pozirala mu njegova žena Camille Železnička stanica Saint-Lazare..g.. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja». Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin... glavne teme nisu uticaji svetla. Musee d'Orsay. počeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u različitim osvetljenjima i u različitoj atmosferi. Metropolitan museum.g. 1875 – 1876 g. Musee d'Orsay. Pariz. bez polutonova.. prostitutka Bar u Foliet Bergereu. Paris.g. Paris. Musee d'Orsay. 1886. takmiči se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi Impresija. odblesak. London CLAUDE-OSCAR MONET (1840 – 1926 g. ulje na platnu. 1874. Slike mu se odlikuju osećajnom ćudljivošću. Njegova je zamisao o «čistom slikarstvu». 1892 – 1894 g. 1881 . te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g. Posetio je Brazil. Frulaš. 1873. slika na platmu. Dela: Reka. voda je sjajna. volumen svodi na ravni. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom.g.

U slikarstvu polazi od crteža. Međutim. 1898. a počeo je crtati još kao dete u Venecueli.. Pariz. Razbija utisak tradicionalne perspektive. Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. Nikad nije pokušao prikazati prozračnost vode ili vazduha. satkane od svetla boje i atmosfere.) Imućan plemić po rođenju. slika seoski život. Od 1854 – 1859 g. koncerti. igranke. kada slika Pariz. a otac Jevrej španskog porekla. 1876 g. Pretežno je bio figurativni slikar.seoski pejsaž. Dega slika čvrste i određene portrete. mada nam umetnik ne dopušta da bacimo više od jednog letimičnog pogleda na njih Ljuljaška. a to je tehnika koja leži u srcu poentilizma i divizionizma. mada je kao i Ingres. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. slika trenutni pokret. Paris. National Gallery. Svoja egzotična platna uvek je oslikavao jarkim i živim bojama. seoce kod Pontoisea. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama.) Kamij Pisaro je bio jedan od vodećih impresionista.. Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu. Moskva. Nije ravnodušan prema sudbini čoveka. Bio je kreol. već je ostao privržen čvrstoći svojih motiva. Vremenom menja svoj stil. Metropolitan museum. kao i Mone. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomoću minijaturnih tačkica. 70 Jandrić Jovan . 1855 g. kome se divio. školovao se u tradiciji Ingresa. Pariz CAMILLE PISSARRO (1830 – 1903 g. romantična. senka je pod uticajem okolnih boja. pozorište). zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrače ljudskom toplinom koja je puna zanosa.. Više posmatra lica. 1882 – 1883 g. smatrao ga je trgovinom. 1869 g. 1867 g. niti je prihvatio sve njihove zamisli. radi fragmentarni potezom kista i vibrirajućim bojama Novi most. 1876 g.. više nego slikarstvo na otvorenom. bio je slikar savremenog pariskog društva. Nacionalni muzej Stokholm. 1874 g. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea). Dela: La Grenouilire. nego pejsaž. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. Majka mu je bila kreolka. London Ples na selu. Puškinov muzej. strogiji je. debeli slojevi boje zbog kontrasta Avenue de l'Opera u Parizu. National Gallery. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide.Istorija umetnosti Novi vek Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima. Gogena. remek-delo. 1879 g. Vodi mlade umetnike Sezana.jedan je od najvećih kolorista svog vremena. boje i tonova. London.. pomodna tema para. forma je čvršća. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete.. te im se pridružio. Van-Goga. Bio je stručnjak za portrete. Galerije instituta Courtland. te mora sijati u hiljadu nijansi Kišobrani. sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste. Pariz Ples u gradu.. Radio je teme iz boemskog života (zabave. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. NY. Musee d'Orsay.. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure. pejsaž natopljen svetlošću. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. omalovažavao portretisanje. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. Louvre. Takođe slika svetlost u enterijerima. Dela: Cote du Jallais. Musee d'Orsay. no lica nisu portreti već pojave koje se kreću. naglašeno lice žene La Moulin de la Galette.. Musee d'Orsay. 1872 g. nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kreću» u treperavom svetlu U loži. ulje na platnu.. London. Kasnije prelazi u postimpresionizam. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom. prikazuje užurbani život Pariza HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 – 1917 g.

. 1879 g. godine. Pariz. za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. Umetnički institut.. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. 1868 – 1869 g... 1877 – 1880 g. kao i za impresioniste. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. NY. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. 1879 – 1889 g. Muzee d'Orsay. 1876 g. pastel. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. Tate Gallery. pastel. Muzee d'Orsay. umetnikova majka. Luvr. crtež olovkom.. 1886 – 1898 g. NY. skulptura u gipsu. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. 4 godine kasnije odlazi za London. Paris. Muzej likovnih umetnosti. Kritičari su. Dao je novo značenje vajarskih oblika.. kao skica. Mislilac. Balzac. smelo proračunata kompozicija. Paris.) Amerikanac. 1874... pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. Pariz. skulptura. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. gospoda džokeji. Dela: - Novi vek Edouard Manet.. Pariz. Fogg Art Museum. Pariz Čaša apsinta. ima oblik preteće utvare.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. Cambridge. Detroit. 1886 g. Louvre. 1871 g. bronzana glava.. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. Louvre. Rodinov mutej. smatrali da su njegova dela nedovršena. 1855 g. 1876 g. Pariz. Dela: Aranžman u crnom i sivom. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju.. Pariz. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. mada deluje nenamešteno Primabalerina. 1878 g. Pariz. 1864 g. prikazana unutrašnja patnja 71 Jandrić Jovan . Metropolitan museum. Dela: Čovek slomljenog nosa. bronzana statua. Rodinov muzej. 1892 – 1897. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. London Kupanje u legenu. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando.. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima». takođe za Vrata pakla. 1865 g. Luvr. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu. samo je po koloritu impresionistička. 1880 g. Rodinov muzej. Muzee d'Orsay. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet.Istorija umetnosti U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo... Metropolitan Museum. 1875 – 1877 g.

koji su uništili i prostor i predmet.Le Figaro izdao manifest simbolizma.Georges Seurat. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. slikarstvo ravnoteže.umire Manet (1882. Dela: - Hristos u čistilištu. 1886. već kakvi postoje u duhu slikara. čvrstine i geometrijske stvarnosti. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. bitna je impresija. 1893. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. raspoređenom u određene geometrijske planove. opasnost da se stil svede samo na optičko. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). 1883.Vincent Van Gogh dolazi u Pariz . pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. izmiruje zahteve površine i dubine. tumačenje stvarnosti je ograničeno. kao impresionisti. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». gust impast. kupu i loptu. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». godine. čaša i jabuke. stvorio je konstruktivnije. često guše svoju osećajnost. racionalnije slikarstvo. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. godine odlikovan je legijom časti). već da se ona primenjuje i na predmete. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. Galerija Tate London. divi se Delacroixu. Karakteristike postimpresionizma: 1.Izdavanje Zolinog «Dela». a ne sadržaj 2. zbirka Le Comte Pariz. izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma . naročito kod kubista. Takav pristup postao je trend. Jeana Moreasa . te su ga prevazišli u raznim pravcima. a ne klasični chiaroscuro. 1879 – 1882. godine. Bili su postimpresionisti.poslednja impresionistička izložba . Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. Boja i oblik su osnovna građa slike.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. valjak. 1898 – 1900. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. 1879. 2. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. Le Comte Pariz. da se ne bi izgubio sjaj. godine: . Auto portret. 1868 – 1870. godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. a ne njene promenljive pojave. godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3. Želeo je da shvati bit stvarnosti. godine. slika slike. što traje kratko. godine. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. godine: . različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. 1861. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. vizuelno posmatranje 3. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 72 Jandrić Jovan .

postoji nekoliko verzija slike. trougaoni raspored. Umetnički muzej Filadelfija.Istorija umetnosti Novi vek - Velike kupačice. zbijeni ritam. preovlađuje plava i oker boja. 1898 – 1905. arhitekturalna kompozicija. 73 Jandrić Jovan . savršena geometrija kompozicije.

1880 – 1885. Njegove slike su sad plamtele bojom. godine osnovao Societe des Artistes Independants. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). godine. 1885. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. Amsterdam Autoportret. Umetnički Institut Čikago. godine. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. Čak je bio sebi odrezao uvo. Sa Serom je 1884. Od tad pa do 1890. 1890. godine seli se u Arles (južna Francuska). 1885. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. 1899. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. 1890. Teme su mu veselije. godine. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. 1883 – 1884. godine. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. Tad još nije bio otkrio značaj boja. godine. provodeći i po godinu i više dana nad njima. U tom razdoblju je psihički oboleo. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. 1911. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. stoga ga zovu i ekspresionistom. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. godine. 1886. godine. ubrzo je postala manifest poentilizma. ozbiljne teme). Dela: - Kupači na Asnieresu. 1884 – 1886. Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. Fondacija Vincent Van Gogh. 1887 – 1888. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. Metropolitan Museum NY. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. Fondacija Vincent Van Gogh. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. National Gallery London. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. slično Egipćanima Cirkus. Dela: - Ljudi koji jedu krompir. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. London 74 Jandrić Jovan . odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. 1888. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. naglašeni potezi kista. Posle je pručavao linearne vrednosti. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. slika na platnu. Nije postao slikar sve do 1880. godine je naslikao svoja najbolja dela. godine. Dela: - Krojačica. slika na platnu Nacionalna Galerija. koji kod njega nije bio posledica teorije. kao i pesnik ljudske patnje. Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. 1889. godine. 1889. 1888.

Istorija umetnosti Novi vek - Zvezdano nebo. prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom. Umetnički muzej Fogg. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. 1889. 1888. Cambridge 75 Jandrić Jovan . godine.

g.g. Od 1888. Njegovi simbolični sledbenici. 1891-1893. godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu..). Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima.). «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. Kunstmuseum. Ta Matete (Tržnica). Dela: - Enterijer. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. posvetio se umetnosti.g. Pariz 76 Jandrić Jovan . 1886... Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte. 1892.g. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu. dizajnu pozornica. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Bio je više pod uticajae Seurata.g. Paul Ranson (1864-1909. 1898 g. Felix Vallotton (1865-1925. te priklanjanje figurativnim izvorima. je sa Van Goghom. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. Ipak. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943.). ni svetlost. već nanete čiste u velikim površinama. nego Gogena. 1883. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. 1888.g. slika na platnu. Boston Bili su simbolisti. Henri Gabriel Ibels (18671936.. Edouard Vuillard(1868-1940. jedna pored druge.g.g. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije. 1891.g.g. Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije. zbog gnušanja od modernog industrijskog života.g. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim.g. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka. a ne samo onima sa zapada. privatna zbirka. ulje na platnu. plakata i novina. seli se u Bretanju. a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva.g.g. Nirvana. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. Pierre Bonnard (1867-1947..Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu.). prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka.g. uprošćenim oblicima. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima. su osnovali grupu Nabi. Edinbourgh. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu. najviše orijentalnim i drevnim. Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta.g. ilustraciji. posećuje Tahiti i 1895. drvorez. nadahnutim svim kulturama. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. Boje su neprirodne i blistave.g. Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. snažno uokvirenim crnim linijama. Dela: NABIS Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). 1892. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima.). religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897. Škotska Nacionalna Galerija. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima. boja stvara različite odnose i harmonije. Basel (CH). 1889. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova. Muzej Likovnih umetnosti.). koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije.

1876 g. ulje na platnu. Cambridge. 1893 g. Paris Pesma nad pesmama. Potomak je romantičara. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Radi egzotične teme. 1885 g. divio se Delacroixu. Kurashiki. Louvre. Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom.. ulje na platnu. Musee Gustave Moreau. stvorio je svet lične fantazije.. Dela_ - Pikaza (Salomina igra). tajanstvene i fantastične aluzije. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. iz serije Edgar Poe. Muzej Ohara. On je «slikar Saloma». 1876 g. 1876 g. USA Saloma pleše pred Herodom. Foggov umetnički muzej.. teme smrti. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista.Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g. litografija Kiklop. 1898 – 1900 godina 77 Jandrić Jovan . Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g.) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. čudan usamljenmik.) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. Pariz Jednorozi. Ilustrirao je knjige pesama i proze. Paris Priviđenje. 1882 g. ali je jezik njegovih slika još više ličan. Musee Gustave Moreau.... Tek kasno u životu je stekao priznjanje. Dela_ - Balon-oko.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful