P. 1
01 Citanka 2

01 Citanka 2

|Views: 3,103|Likes:
Published by Alen Graovac

More info:

Published by: Alen Graovac on Oct 09, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/05/2013

pdf

text

original

^ITANKA

za drugi razred osnovne {kole

Uputstvo
Pri~e i pesme tvoje ~itanke skrivaju tajna zrna lepote i ovde-onde u wima ~u~e rasuta sjajna zrna dobrote. Prona|i gde su te lepe re~i, podvuci neke slike sna`ne, objasni likove i ose}awa, zapamti wihove misli va`ne. Kada otkrije{ taj tajni svet, probaj sad i ti u svome srcu, u svojoj ma{ti i svojoj svesci da stvori{ sli~an il’ boqi cvet.

Vodi~
zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo gramatika kwi`evnost govorna ve`ba istra`ujemo re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik

2

MOJE DRU[TVO I JA

^ITAMO pri~e i pesme o drugarstvu U^IMO I VE@BAMO ‡ basna ‡ osobine lika u pri~i ‡ poslovice TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ ~estitku ‡ da objasni{ kako se igraju `murke ‡ da re{i{ ukr{tenice ‡ da napravi{ limunadu s medom prema receptu

[ta zna~i izraz desilo se zlo i naopako? PA@QIV ISKREN QUBAZAN SEBI^AN LUKAV DOBAR GRUB [ta zajedno rade dobri prijateqi u ovoj pesmi? 4 . Navedi {ta jo{ mo`e da sija. zajedno s’ vesele. A kad im se desi zlo i naopako. tad zajedno pla~u. na primer ovako: [ta zna~i kad se ka`e sre}a sija? Navedi igre kojima se igra{ sa svojim prijateqima. dok im sre}a sija. Oboj samo ona poqa na lopti u kojima su re~i koje opisuju prijateqstvo.Jovan Jovanovi} Zmaj Dobri prijateqi Prijateqi dobri {to imaju dele.

Al’ i druge kad se zbroje. [u-{u-{u.. Sam potra`i. Obi~no su tajne glavne izmi{qene i qubavne. Ali nikom to ne ka`i. neko zlu.. Sutra rano . moje. {u-{u-{u... neko tu`nu ili sme{nu. Neko svoju tajnu ne bi ispri~ao ni u snu. sjajne.. leve.. Hodi bli`e: Drugom bojom podvuci stihove u kojima se kazuje kako se pona{amo kad imamo tajnu... Prona}i }e{ vrlo lako i vide}e{ da je tako. ~udne. na{e. Neko odmah mami ka`e. Neko {apne: samo tebi. Obja{wewa nepoznatih re~i mo`e{ da na|e{ u re~niku koji se nalazi na kraju ^itanke. {u-{u-{u.. Nikom drugom ‡ samo tebi pri{apnu}u jutros wu.. sve jednako mnogo zna~e.Miroslav Anti} Tajna Svako ima neku tajnu: {u-{u-{u. tvoje. Ba{ onamo ... kao drugu ‡ {u-{u-{u. Potra`i u re~niku {ta zna~i re~ zbrojati. Sutra rano: Ba{ onamo: 5 . desne.... jer ‡ ina~e za{to bi se zvale tajne? I ja imam tajnu jednu vrlo va`nu. va{e.. vrlo vrednu. Podvuci i objasni re~i koje kazuju kakvih sve tajni ima. Neko lepu i beskrajnu. Smisli i napi{i kakva se tajna krije u re~ima „{u-{u-{u“ u slede}a tri stiha: Hodi bli`e: {u-{u-{u. Neko svoju tajnu sla`e...

. Objasni {ta zna~i: Ko za wih mari? Re{i ukr{tenicu. .. izvode samo glupe stvari: ~upaju nam kosu ili se keze.Toma Slavkovi} Ogovarawe Ih. . 4. 3. slovo azbuke 6 .. te devoj~ice! Znaju samo za lutke i sli~ne trice. . . . t Kada se s nekim rastaje{. 2. Kada nekog sretne{ to je onda su . . 1. Najlep{i deo biqke 7. Posavetuj de~aka i devoj~icu kako da se boqe dru`e. Ama. to je onda . ti de~aci! Samo se biju kô ludaci. 2. koja se ose}awa kriju u ovoj pesmi? Prona|i u re~niku {ta su trice. . 3. Sve su to mamine maze i bakine princeze. 4. ka`em ti: devoj~ice su bezveze! Ih. Ko za wih mari. Napi{i {ta zna~i ogovarawe. Ama. ka`em ti: de~aci su bezveze! [ta misli{. . 1.

Ho}u-ne}u [ta ne}u da uradim svom drugu ‡ drugarici (nastavi daqe): [ta ho}u da uradim za svog druga ‡ drugaricu (nastavi daqe): ‡ ‡ ‡ ‡ Ne}u otkriti wegovu tajnu. Pazi na veliko slovo. Ne}u mu podmetnuti nogu. ‡ Ho}u Napi{i svom drugu ili drugarici ~estitku za ro|endan. 7 . Ne}u da budem cicija. ‡ Ho}u da mu pozajmim kwigu. Adresiraj je. Ne}u ‡ Ho}u da mu poka`em kako da uradi zadatak.

{ta je gotovo a {ta nije vide}emo!“. Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za divqa~ i lav se zaplete u wu. mo`da }u ti nekad u `ivotu biti od koristi!“ „Ti?!“.@an Lafonten Lav i mi{ Bio jednom jedan lav ‡ i to kakav! Velik. „nemoj me u`inati. besneo. pa izgricka mre`u u parampar~ad. E. „Neka ti bude. ovoli{ni. Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje lav. zubat. repat. bre malac. kidao. Smisli i ispri~aj kako je lav pomogao mi{u. Napi{i kako se lav pona{ao prema mi{u na po~etku pri~e. iz mre`e se nije mogao ispetqati. Trzao se. 8 . Podvuci re~enicu iz koje se vidi kako se lav pona{ao prema mi{u na kraju pri~e. pu{taj“. „Sa mnom je gotovo!“ „Neka. de~ko“. podrugnuti se i parampar~e. neka“. odgovori mi{. Sad je video kad ko kome mo`e vaqati. re~e lav i pusti mi{a. rekao je: „Bogme se jedan itekako zapetqao!“ „Pro|i me se“. grivat. malac. taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a ‡ ovoli{na! „Lave. Bli`io mu se kraj. Sko~i lav veselo i izqubi mi{a kao najboqeg prijateqa. [to je vi{e snage upotrebqavao. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi. Mi{ je. re~e mi{. Ovo je basna. urlao ‡ uzalud. Objasni za{to se lav promenio. Nastavi ovu pri~u. „Kako ti. mo`e{ meni ovakvom biti od koristi?“ „Nikad se ne zna“. ~uo lavqu riku i pohitao da vidi {ta se doga|a. sa {apurda~ama kao lopate. sve se vi{e zaplitao. Prona|i u re~niku {ta zna~e izrazi i re~i: itekako se zapetqati. me|utim. Stigav{i na lice mesta. „samo ti miruj. jeknu lav. pisnuo je mi{. podrugnu se lav.

Kako mo`e da pomogne nizak visokome? Kako mo`e da pomogne neko ko je debeo onome ko je mr{av? Smisli i napi{i. Kako mo`e neko ko je mr{av da pomogne debelom? 9 .Kako poma`emo jedni drugima Razmisli i napi{i kako mo`e da pomogne neko ko je visok onome ko je nizak.

pusti me naprijed. ski~awe. koliko su je noge nosile. da samo znate kako sam jurio ma~ka To{u! Jurio sam ga.“ Ma~ak To{o. da se ne bi osramotio pred koko{kama. grebe po vratima i mijau~e: „@u}ove-juna~ino. [arov naprijed. izi|i mi na megdan. ‡ Eno ga! ‡ uzviknu ma~ak To{o. ali ma~ak To{o muwevitom brzinom odsko~i u stranu. To{o. i nastade okretawe.. ma~ak To{o sav se nakostrije{i od velike qutine i do|e sli~an velikom je`u. pra{ewe.“ [to su se primicali bli`e ~i~a Tri{inom mlinu. ze~ja porugo. pretvori se u @u}u i. 10 ‡ @iv. vi{e ih ne}e{ vidjeti! Poput oluje.. jakako! ‡ {epurio se @u}o. . samo wemu vidqivim. dr`i ga! ‡ podrugqivo povika za wim To{o. a ma~ak To{o stade ispred wega i povika: ‡ Mijau. kotrqawe i re`awe. prevrtawe. kradqiv~e bra{na. `iv? ‡ pitali su vrapci. Dvije lopte muwevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge. ‡ @iv. Uz put se [arov svaki ~as zadr`avao ~itaju}i pomo}u nosa ze~je tragove. a To{o iza wega. „Idi ovim tragom ‡ pisalo je mirisavim ze~jim {apama ‡ i ta~no gdje on prestaje. `iv. „Ovdje `ivi poqski mi{ @ivko Brki} s familijom i s hromim ujakom Cijukalom.. sko~i i do~ekaj ga.Branko ]opi} Do`ivqaji ma~ka To{e Ma~ak To{o i [arov raspali{e da pje{a~e uz rijeku prema onome klancu na ~ijem je ulazu bio ~i~a Tri{in mlin. pusti me da u|em!“ Dok je to iz kukuruza prislu{kivao. jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. pa onda. . dr`i ga. jurnu punom brzinom prema ma~ku To{i urlaju}i: ‡ Oprosti se s repom i u{ima. a ti se sakrij iza mojih le|a. On se tamo ko~operio i glasno se hvalio: ‡ Au-vau. strugnu niz rijeku prema selu. @u}o od velikog ~uda proguta la` koju je upravo htio da ka`e. la`ove jedan. opet. ugleda{e na maloj zaravni pred mlinom gomilu koko{aka i vrabaca i me|u wima psa @u}u. sve dok `uta lopta ne odsko~i daleko u stranu. buvolov~e @u}o. ‡ Aha. lajawe. U istom trenutku [arov pomirisa neki trag u kukuruzima i po~e da re`i: ‡ Oprezno. Najzad se izme|u vrba i jova pokaza siv mlinski krov. @u}o se sru~i do kukuruza. a @u}o se istog trenutka sudari s velikim [arovom i. prase}a wu{ko! Iznena|en. wu{kao je oko rupa poqskih mi{eva i po raznim znacima. tamo po~iwe zec.. pa kad @u}o jurne ovamo. ‡ [arove. ‡ Eno ga sjedi pred ulazom u svijet. To{ino srce sve je ja~e udaralo. [arov prile`e na ivici kukuruza. ~itao spisak uku}ana. Tek {to su izi{li na kraj wive. ovuda je maloprije pro{ao onaj tvoj @u}o! Obojica dobro otvori{e o~i i polako krenu{e kroz kukuruze prema mlinu.

bacio uvis bra{wavu kapu i povikao: ‡ Ovamo. da te tvoj ~i~a zagrli! Ovamo i toga hrabrog [arova. a kad je jo{ prepoznao i svog To{u. sko~io je od radosti kao jarac. npr. poruga. koji je protjerao kradqivca @u}u! Ehej. hvalisav je Vreme radwe u ovoj pri~i je: (Zapazi neke detaqe koji }e ti pomo}i da otkrije{ vreme doga|awa. Doma}i zadatak: Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu: 1. bilo je uzdaha da su {umjele sve okolne vrbe i jele i toliko pri~awa da o tome i danas brbqaju svrake i vrapci. vreme radwe u ovoj pri~i je: leto). ko~operiti se. @u}a i [arov se bore. prilegnuti. Te osobine se vide iz wegovog pona{awa. nakostre{iti se. klanac. pas [arov i ~i~a Tri{a prijateqi i objasni ih. @u}a se hvali{e. la`qiv je 11 . pona{awe osobina Mesto radwe ove pri~e je: Hvali se pred koko{kama. bilo je tu zagrqaja da se od wih naherio mlin. (Odlomak iz kwige Do`ivqaji ma~ka To{e) Podvuci mesta u pri~i iz kojih se vidi da su ma~ak To{a. strugnuti. Glavni lik ove pri~e je: Svaki lik iz pri~e ima neke osobine. Ostali likovi iz ove pri~e su: Popuni tabelu o osobinama psa @u}e. Susret prijateqa. 2. 4.^i~a Tri{o je vidio iz mlina zavr{etak te velike borbe. pra{iti. Opi{i borbu psa @u}e sa psom [arovom. Zna~i. po re~ima „[arov pomirisa neki trag u kukuruzima“ mo`e se zakqu~iti da je godi{we doba u kojem se de{ava radwa leto. pa suza radosnica da se orosila ~itava ledina pred mlinom. 3. jakako. stara hajdu~ino. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: raspaliti. naheriti se i ledina. ^itawe tragova `ivotiwa. To{o.

4. u jaju belance. Treba}e ti za neku igru. 5. 7. {qiva. 12 . 6. Nau~i ovu razbrajalicu napamet. 2. u gnezdu jaje. u `umancu pi{e „I[“ ‡ ti `muri{. mnogo vo}a raste.Razbrajalica za `murke 1. Ovde napi{i jo{ neke razbrajalice koje zna{. Navedi imena igara u kojima koristi{ razbrajalice. kru{ka. 9. 3. Na {qivi gnezdo. 8. jabuka. u belancu `umance. U desetoj ba{ti.

13 .Kako se igraju `murke Gledaj ove slike i opi{i kako se igraju `murke.

{to se za tebe ne mo`e re}i. jak i. Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih `ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je bila prijateq. podse}a na sviwsko groktawe. Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom. ali ba{ sam lep de~ko!“. Ona mu se pribli`i i re~e: „Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno simpati~an drugim nilskim kowima. Jednom.Radomir Putnikovi} Nilski kow i antilopa Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa ima{?!“ Nilski kow je mislio ko mu je prijateq. zagazi u baru pokraj reke i zagleda se u svoj lik u vodi. A mo`da bi `aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa `aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana prigwe~io. `aba. Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to imaju kow. „Nije da se hvalim. Glas mi je zvu~an. zgodan momak. koja je do{la na obalu reke da se napije vode. priseti se da je jednom upla{io majmuna. jakih zuba kao u kowa. Moje o~i su pitome i qupke kao u `abe. „Imam usta puna zdravih. ja mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda. 14 . Bio neki nilski kow koji je mislio da je lep. sviwa i slon?!“ Jedna antilopa. ~ula je {ta je nilski kow rekao o sebi. Me|utim. re~e samom sebi. Mo`da mu je slon prijateq? Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. Obi~no se bez druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa sobom. uop{te. Mo`da majmun? No. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u slona. kad je mislio da ga niko ne gleda.

p r i j a t e q s t v o 15 . la`. dobrota. po{tovawe. Molim te da vi{e ne ska~e{ u vodu kad ide{ da se kupa{. Upi{i u ukr{tenicu samo re~i koje ozna~avaju prijateqstvo: Drugom bojom podvuci re~enice u kojima se govori kakva je i kako izgleda antilopa. Me|utim. zakora~io je veoma polako u reku. pravda. ponos. istina. qubav. Ni jedna jedina kapqica tom prilikom nije poprskala antilopu. `elim da za mene u~ini{ jednu malenkost. mr`wa. re~e antilopa naposletku. pa`wa.“ Nilski kow je bio veoma zadovoqan {to }e antilopa da bude wegov prijateq. Skromna i dobronamerna. antilopa je stajala pred wim i ~ekala odgovor. saose}awe. Da bi joj pokazao kako mo`e da bude pa`qiv. drugarstvo. „Ja }u da budem tvoj prijateq. Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u. „Zna{ {ta?“. Izgledala je veoma qupko.Nilski kow se zastide zbog ovoga. Za{to nilski kow nije imao prijateqe? Objasni {ta zna~i re~enica: Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u. nesebi~nost. tolerancija. hrabrost. Prona|i i podvuci jednom bojom re~i kojima se opisuje kako izgleda nilski kow.

Narodne poslovice o prijateqstvu Kad led po~ne da puca. ve} jedan drugome ~uvaju ponos. (latinska poslovica) Nema zime dok ne padne iwe. (srpska poslovica) Prijateqstvo je kao biqka: ako je ne neguje{ ‡ uvenu}e. (eskimska poslovica) Ni u {ali ne treba vre|ati prijateqa. (srpska poslovica) Prijateq se u nevoqi poznaje. zna}e{ ko ti je prijateq. (srpska poslovica) Objasni kako si razumeo ove poslovice. Poslovica je kratka i mudra narodna izreka o `ivotu. (srpska poslovica) Prijateqi se ne vuku za nos. Oboj istom bojom dva lista sa poslovicama koje imaju sli~no zna~ewe. ni prole}a dok sunce ne sine. ni radosti dok ne deli{ s kime. [ta zna~i izraz ~uvati nekome ponos? [ta zna~i izraz vu}i nekoga za nos? 16 .

Limunada s medom se lako i brzo pravi. Doma}i zadatak: Napi{i u svesci jo{ jedan recept i nacrtaj ono {to ti je bilo potrebno. 2. Za pripremu ove limunade potrebne su: • 2 ka{ike meda • 1 limun • 2 ~a{e vode 1. Dobro prome{aj. 3. Pripremi je i popij zajedno sa svojim drugom. 2. sve dok se med i sok ne sjedine. 17 . 4. Limun iseci napola. Sipaj sok u mawi bokal i dodaj med. 4. (Neka ti neko stariji pomogne!) Iscedi iz wega sok. Sipaj u bokal vodu i dobro prome{aj.Limunada s medom Recept za dve osobe 1. 3.

VREME RADWE u pri~i MESTO RADWE u pri~i 18 . Upi{i broj osvojenih poena.SETI SE {ta smo nau~ili. Basne glavni lik. U pri~i se odre|uje su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu Podse}amo se GLAVNI LIK u pri~i OSOBINE LIKA vide se iz wegovog pona{awa.. vreme i mesto radwe Poslovice su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Pove`i po~etak re~enice sa pravim nastavkom. ostali likovi..

[TA OSE]AM, [TA OSE]A[

^ITAMO pri~e i pesme koje govore o ose}awima U^IMO I VE@BAMO ‡ zagonetke ‡ re~i koje se rimuju ‡ re~i koje imaju sli~no zna~ewe ‡ re~enice (upitna, zapovedna, obave{tajna) TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da smisli{ i napi{e{ zagonetke ‡ da napi{e{ sastav o poklonu koji te je obradovao ‡ da sastavi{ spisak za kupovinu ‡ da dovr{i{ strip ‡ da napi{e{ vic

Jovan Jovanovi} Zmaj

Mrak
Mislio bi ~ovek Kad pogleda mrak Da je stra{no mo}an, Da je silno jak. To bi bilo naopako ‡ Al’ na sre}u nije tako: Sve}icu za`e`i, Mrak od tebe be`i.

Prona|i u re~niku i napi{i {ta zna~e re~i:

Prona|i i upi{i re~i koje imaju sli~no zna~ewe.

za`e}i ‡ mo}an ‡
e je, b oji ms e , ak

Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakav je mrak.

20

s

tr

se pla{im pomr~in a {i mo}a bri n

mr

Napi{i za{to nam se ~ini da je mrak stra{no mo}an.

ah m

`i, be , jak

az i odl tam a
n sila

Kako se de~ak ose}ao u mraku?

Za{to?

Kako se de~ak ose}ao kada je upalio svetlo?

Za{to?

Kako se ti ose}a{ kada si u mraku?

Nacrtaj ovde sebe, upla{enog.

Napi{i ~ega se pla{i{.

21

. . poku{ao mrki meda. pre vremena. A na kraju ‡ nije {ala ‡ sa grane je sama pala. U re~niku pi{e {ta zna~i re~ prkosan. Napi{i kako bi meda ispri~ao ovaj doga|aj. da je skinu sa drveta. Potra`i zna~ewe na kraju ^itanke. jo{ za leta. leta. Al’ se kru{ka nije dala. meda. poku{ali svi odreda. Poku{ali mali{ani. drveta. deda. .Nikola Jeremi} Prkosna kru{ka Pored puta kru{ka `uta na visokoj stoji grani. . . Sve je redom obrukala. {ala. znala. . 22 . Kako bi kru{ka ispri~ala ovaj doga|aj? Smisli i napi{i re~i koje se rimuju.

Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor. a u ku}u do|e. A ko li }e ovo biti IGLE IMA NE ZNA [ITI Setila se Nena sama JE@ S BODQAMA. 3. Smisli i napi{i zagonetke za stolicu i za prozor. 2. nit bu{nu.Qubivoje R{umovi} Lake zagonetke Ko }e prvi da se seti KRILA NEMA POQEM LETI Setio se jedan Petar TO JE VETAR. Oca nema. a svako se jutro ra|a. travom ide ‡ ne {u{ka. 23 . Vodom ide ‡ ne bu}ka. Ko se tako ve{to krije OKLOP IMA VITEZ NIJE Setio se Miki {ta je KORWA^A JE. 1. Nit {u{nu. Smisli i napi{i zagonetke za kru{ku i za medveda. majke nema. Malo te`e zagonetke Upi{i odgovaraju}i broj u kru`i} pored crte`a.

Za vreme ve~ere je }utao i oti{ao na spavawe qut. donela sam ti ~okoladu s le{nikom“.“ Ko se u pri~i inatio? U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i inat i zembiq. jo{ uvek qut?“ „Ne mogu“. kakve ste. Ali ona nije htela. Ni{ta ne pita. istina. Samo je on morao da ode ku}i. Nisi. ponavqa tiho. „Dobro. ispravila savijene uglove i stavila me|u listove kwige. ali neki wegovi drugovi ostali su i posle wega. Bio je. Kada se jutros probudio. kad ne}e{. I qutina se vratila. Nije htela da ga pusti da se du`e igra u dvori{tu. Namrgodio se. ve} mrak. „Eto. sigurno da bih uzeo. Sestra ga je pa`qivo ra{irila.Zlata Vida~ek Inat Sima se sino} naqutio na mamu. samo je trepnuo. svega se setio. „Mama ti je dvaput nudila. Sko~io je s kreveta. „Uzmi! Vrlo je ukusna. Poje{}emo je tvoja sestra i ja. Ni sa kim ne razgovara. ka`e mama tek {to se vratila sa pijace. vaqda. [ta je Sima trebalo da u~ini? Kako se ~ovek ose}a kada se inati? 24 . odgovori Sima. Za inat. Ni{ta mi niste ostavile!“. [to nisi uzeo?“ „Da mi je bar jo{ jednom ponudila.“ Sima i daqe }uti. „Ne mogu“. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao le{nik. mrko je {apnuo Sima. „Simo. Od we je ostao samo komad svetlog staniola. Ubrzo vi{e ~okolade nije bilo. Usne stisnuo i napu}io. U ruci joj pun zembiq.

Re~enice U pri~i „Inat“ prona|i i iz we prepi{i po jednu: upitnu re~enicu Gledaj sliku i napi{i o woj po jednu: upitnu re~enicu zapovednu re~enicu zapovednu re~enicu obave{tajnu re~enicu obave{tajnu re~enicu Na kraju svake re~enice stavi odgovaraju}i znak: . Smisli i napi{i naslov. 25 . ? ! Za{to pla~e{ Ja sam se naqutila Kupi mi ~okoladu Ne vi~i na mene Gde je moja ~okolada On me je obradovao Doma}i zadatak: Seti se nekog doga|aja kada si se inatio. Opi{i ga.

26 . . . Napravi spisak onoga {to `eli{ da kupi{. kru{aka! Ove lepe darove Jesen nam je dala. . . Od srca ti hvala! Napi{i kako razume{ stihove: [to nam cve}e obe}alo. Vo}a svakojaka: Gro`|a crna. [to nam cve}e obe}alo. Wegovih cvetova. Evo tih darova! Napi{i koje nam darove daje jesen. . Draga na{a jeseni. Draga na{a jeseni.Jovan Jovanovi} Zmaj Hvala Evo. . Evo tih darova! Ove lepe darove Jesen nam je dala. gro`|a bela. Spisak . Jabuka. . Od srca ti hvala! Setimo se prole}a. draga de~ice. Zamisli da treba da ide{ na pijacu. . Smisli druga~iji naslov za ovu pesmu.

Seti se nekih detaqa. Pi { emo s as tav • Kada si dobio poklon? • Ko ti ga je poklonio? • Koji je to bio poklon? • Opi{i kako je izgledao. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.Napi{i sastav o tome kako si se obradovao poklonu. • Kako si se ose}ao kada si dobio poklon? • [ta si tada rekao? • [ta si tada pomislio? 27 .

Pri tome ispusti svoj komad.Dositej Obradovi} Pas i wegova senka Nosio pas par~e mesa. Objasni po ~emu su sli~ne ta poslovica i ova pri~a. DOSTRA TRASH SEB ]ASRE Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an. Otkrij i napi{i re~i koje ozna~avaju ose}awa. pa sko~i da mu ga otme. Posle toga pas se ~udio kako u isti mah nestado{e oba komada mesa. Ova pri~a je: a) poslovica b) basna v) zagonetka BAQUV 28 . Objasni {ta zna~i re~ zavist. U~ini mu se da je u ustima onog drugog psa ve}e par~e mesa. [ta je pas pomislio kada je video senku u vodi? Jedna narodna poslovica ka`e: Ko tra`i ve}e. izgubi iz vre}e. Prolaze}i pored reke. spazio je u vodi svoju senku. te mu ga voda odnese. Pomislio je da je u vodi neki drugi pas.

Smisli i napi{i {ta je pas u sebi govorio. 4. 2.Dovr{i ovaj strip. 3. 29 . 1.

U ~emu se ne sla`e{ sa ovim de~akom? Izbroj koliko ova pesma ima stihova. 4. testo. Napi{i protiv ~ega se sve de~ak buni u ovoj pesmi. rezak i java. Izbroj koliko ova pesma ima strofa. 30 . 2. 1. Napi{i u ~emu se sla`e{ sa ovim de~akom. 3.Dragomir \or|evi} Ej kako bih Ej kako bih rado pisnô Da je prawe beskorisno I digao bune Na one sapune Ej kako bih i to smesta Zabranio ona testa I pre{ao glatko Na {nicle i slatko Ej kako bih da ne boli Rekô re~-dve i o {koli I uz zvuke reske Pocepao sveske Ej kako bih vi{e-mawe Ukinuo i spavawe I kô svaki pravi @iveo na javi Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i pisnuti.

Zavr{i ove re~enice: Dobro se ose}am kada Qut sam kada Brinem se kada Radujem se kada Re{i rebuse. 1. 3. 2. (iduq) (agonots) (subotua) (a}uk) (atekar) (oatep) 31 .Postavi tri pitawa de~aku iz ove pesme. Objasni de~aku iz ove pesme {ta je to {to je lepo u {koli.

kako mu kretwe postaju bla`e a o~i. ‡ I majka qutito zalupiv{i vratima iza|e iz detetove sobe. „Verovatno tigar za wom tuguje!“ ‡ pogleda jo{ jednom izmr{avelu zver. pa uzdahnu. pru`ao {apu ka woj. pomisli ~uvar ne veruju}i sopstvenim o~ima: wu{ke oslowene o {ape. Je li mogu}e da je to ona ista zver ~iji urlik ledi krv u `ilama i qudima i `ivotiwama. gledao u devoj~icu. ‡ Dosta je meni tih gluposti. ‡ Pusti me da ga pomilujem! ‡ zamoli devoj~ica jednoga dana ~uvara. kao da pogledima vode neki nemi. kopneo je i tigar. zapamti! ‡ pripreti qubomorno. Nedeqe i meseci su prolazili ulivaju}i se u prole}a. Majka s nelagodno{}u opazi suzu u oku devoj~ice.Grozdana Oluji} [arenorepa U buci zoolo{kog vrta mali{ani su obi~no zastajali pred kavezima s majmunima. ^uvaru se ~inilo da i zver posmatra devoj~icu s ne`no{}u u o~ima. a udarac {ape ugiba re{etke kaveza? S ~u|ewem i nevericom ~uvar je gledao kako se tigar u detetovom prisustvu mewa. „Pa. a ovaj zadrhta od u`asa i odlu~i da je ni za trenutak ne ostavqa samu s tigrom. pa ni{ta. pa odlazili da se dive slonovima i fokama. ali on je iz dana u dan postajao sve tawi i sve mawi. kao da ne{to naslu}uje. Aj. a te iste ve~eri otkri da je ~itava devoj~icina crtanka ispuwena crte`ima mo}ne prugaste zveri. makar na tren. ^ak su i crte` s tigrom stavili iznad detetovog kreveta. U svom kavezu. ~ije je plavo teme jedva dopiralo ~uvaru do pojasa.. promrmqa ~uvar setiv{i se da ve} danima kraj tigrovog kaveza nije video plavokosu devoj~icu. Na trenutke mu je jedva uspevalo da ga prepozna.. pa le`e. kad bi neko. Niko nije mogao da odredi od ~ega boluje. odbijaju}i hranu. „Ako ovako nastavi. . sve dok se vrt ne zatvori ili je roditeqi ne odvuku ku}i. redovno odlazila do kaveza iza ~ijih je re{etaka `iveo tigar. ‡ Nema vi{e odlazaka u zoolo{ki vrt. [ta sve nisu ~inili roditeqi da joj pomognu. pitomije. ona tigra voli vi{e od roditeqa!“ ‡ prolete joj kroz glavu. i preo. leta i zime kao {are s tigrovih le|a u rep. „Pa. pustio tigra iz kaveza! Devoj~ica je s tugom gledala zarobqenu zver. stajala ne`no gledaju}i u zver ~ije su se zenice pri jakoj svetlosti skupqale u o{tru crnu prugu. ali ~itave no}i ne sklopi oka od vatru{tine i povra}awa. on bi se kao psi} sklup~ao kraj detetovih nogu. ~as gnevno udarao o re{etke. Zatim jo{ jednom obi|e vrt. Ko zna koliko je puta devoj~ica dolazila! Koliko dugo stajala i gledala u tigra! Zvezde dane ne broje. ali mala je nao~igled svih sve br`e kopnela. samo da je kavez otvoren!“. a devoj~ica izvadi crtanku i stavi je sebi pod uzglavqe. a tigar je. jer se ~as umilno uvijao tigru oko {apa. pa gurnu crtanku u ladicu. tigar je le`ao. uprte u devoj~icu. 32 Devoj~ica je prosto bila op~iwena tim repom. Samo je jedna devoj~ica. tajni razgovor. pa le`e. tr`e je i odvu~e od kaveza. Zatim je. re{en da sutra o svemu obavesti upravnika. uskoro ga ne}e ni biti!“.

. „Sawam li ja ovo?“. Majka nehotice podi`e pogled ka zidu i kriknu. pa odmahnu rukom. Devoj~ica se sve ~e{}e smejala. „Ma~ka je ma~ka. Sa crte`a. U mraku. pa ushi}ena detetovim sve br`im oporavkom zaboravi svoja pitawa. Kao ki{a niz oluk tekli su dani. pred samu zoru. I prozor i vrata bili su zatvoreni. pa da izleti kroz re{etke!“ Jo{ jednom optr~a prazan kavez. „Da se nije tigar u ma~ku pretvorio?“.. U detetovom krevetu le`ala je ista takva prugasta. ali tigru ni traga. a ipak joj je odnekud poznata. tr`e ga urlik tigra. detetova majka ~u devoj~icin razdragani smeh i. pomisli. Kraj samog detetovog uzglavqa le`ala je prugasta.Dugo nije mogao da zaspi. Istoga trena. {arenorepa ma~ka sa o{trom. pa ~itav zoolo{ki vrt. ne veruju}i sopstvenim u{ima. „Pa ona to kao pas stra`ari!“. a maloj je uz wu. a kada je zaspao. Otkuda ma~ka? Nikada sli~nu woj nije videla. „Kad jede? Kada spava?“. a [arenorepa se od we nije odvajala. „Ne budali!“. zaboravi i tigra i svoju zebwu. upita se kad vide zakqu~ana vrata i prazan kavez. {arenorepi tigar. Od zebwe majka zadrhta. dobro!“ Ve} pred kraj toga dana majka opazi da devoj~ica lak{e di{e i. Stigav{i nadomak kaveza. upita se. Ulete u detetovu sobu i gotovo zaneme od ~uda. obradovana. Devoj~ica je ve} po~iwala da ustaje sa kreveta i pomalo hoda po sobi pra}ena prugastom {arenorepom ma~kom. 33 . „Nije tigar vrabac. o~igledno. prolete majci kroz glavu. on zastade kao ukopan. pravo u wu. gorele su wene o~i. prekori samu sebe. Iza prozora rumenila se zora. kao `i{ci. a devoj~ica se smejala. gledao je prugasti. crnom prugom umesto zenica. on potr~a ka tigrovom kavezu. sko~i s kreveta. Zaboraviv{i ~ak da obu~e kaput. {arenorepa ma~ka i prela.

ladica. uzglavqe. koje su wihove osobine. Vidi u re~niku {ta zna~e re~i: {arenorep. Ona razdragano zgrabi torbu i polete niz ulicu. Prilikom opisivawa seti se re~i kojima ih pisac opisuje i objasni kako ih zami{qa{. op~initi. zebwa. neverica. prolaze}i kraj nedeqama praznog kaveza. iza re{etaka ugleda tigra. unapred se raduju}i susretu s drugovima i drugaricama iz razreda. do|e i dan da krene u {kolu. Istoga trena [arenorepe nestade. a ~uvar. ushi}en i razdragan. Lik devoj~ice: Lik tigra: Za{to se devoj~ica razbolela? Re{i rebus. vatru{tina. Za koji deo pri~e mo`e{ re}i da se u stvarnosti nije mogao dogoditi? (e{ip es jat ilov es ok) 34 . Opi{i kako izgledaju. Opi{i glavne likove iz ove pri~e ‡ devoj~icu i tigra. `i`ak. Podvuci u pri~i slede}a mesta i objasni ih: • • • • devoj~ica gleda tigra u kavezu tigar gleda devoj~icu tigar se mewa kada upoznaje devoj~icu tigar i devoj~ica postaju prijateqi Za{to je majka zabranila devoj~ici da odlazi u zoolo{ki vrt? Smisli i napi{i poruku ove pri~e. kopneti. budaliti.Kona~no. kako se pona{aju.

[ta zna~i: Kada se otac naobla~i? Objasni za{to pesnik ka`e da livada zri~e. Sve sam ja ~uo i znam {ta zna~i kada se otac naobla~i. Objasni stihove: ^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. Mada mi svaki ne`ni zvuk prija meni je ipak najmilija Starinska svirka maj~inog glasa blaga kô `ubor re~nih talasa. ^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. ^uo sam kako majka pla~e i krije suze u maram~e.Dobrica Eri} ^uo sam ^uo sam kako p~elica zuji kad med iz cveta kroz wu prostruji. ^uo sam kako livade zri~u kako `ubore i pu}puri~u. Koje ose}awe u tebi izaziva ova pesma? Napi{i koji zvuci tebi najvi{e prijaju. `ubori i pu}puri~e? Kako pesnik opisuje maj~in glas? Zna~ewe re~i pu}purikati prona}i }e{ u re~niku. ^uo sam kako ki{a pqu{ti i kako zrela p{enica {u{ti. Za{to? 35 .

^uo jedan leptir ovo. CO. \. pla~e kao pqusak. VI. ^I. VU LU QU CU ^U XU \U Koja je osobina gu{~eta iz ove pri~e? Podvuci odgovor koji smatra{ ta~nim. ^A.“ A guski je bilo `ao. pa im ka`e: „Ba{ ste guske prave! Ta eno vam va{eg lole na zelenoj bari dole. LO. XE. \A. nasmeja se. \I. XO. no se i on rasplakao. QO. dve gu{~ije glave?“ A kad ~uo koga tra`e. LE. kuku meni. il’ prebila nogu baba {to joj jede ru`e“. CI. LI. du{o. „nema lole ve} dan celi. gu{~e na{e `uto?“ „Ne znam“. Plakali su ispod duda. L. QE. [ta je gusan na to znao. dru`e! Pojela ga mo`da `aba. pa ih pita: „[ta je novo. jao. CA. XI. Q. \O. C. jao. QI. 36 . plakali su prosto svuda i guska i gusak. ka`e gusan beli. U re~niku prona|i zna~ewe re~i lola. VE. XA. Nekud je odlutô. CE. na{e lu~e. ^E. QA.Andra Frani~evi} Zabrinuti roditeqi Rekla guska gusku ju~e: „Gde je. \E. V. a gde bi ina~e? Najeo se kao prasac. VA. LA. VO. a) pla{qivo je b) pa`qivo je v) neodgovorno je X. ne mo`e da ga~e“. ^O. pa sve: „Jao. Za{to su roditeqi bili zabrinuti? Izgovaraj glasno vi{e puta: Napi{i kako su se roditeqi pona{ali kada su bili zabrinuti. ^.

Napi{i jedan vic koji zna{.[aqiva strana U~iteqica proziva |ake: „Neda Doki}!“ \aci u horu odgovaraju: „Nije tu!“ U~iteqica se naquti. 37 . pa podviknu: „Mir! Mo`e ona i sama da odgovori!“ Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane? ‡ Zato {to se tada deca igraju unutra. Za{to ptice u jesen lete na jug? ‡ Zato {to im je daleko da hodaju.

Upi{i broj osvojenih poena.. Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da je ta~an. ! ? RE^I KOJE SE RIMUJU 38 MEDA ‡ DEDA . Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.SETI SE {ta smo nau~ili. iz ku}e ne izlazi.. Ovo je: a) poslovica b) zagonetka Podse}amo se OBAVE[TAJNE RE^ENICE ZAPOVEDNE UPITNE . mrak ‡ tama ‡ pomr~ina Ovo su: a) re~i sa sli~nim zna~ewem b) re~i sa suprotnim zna~ewem ^itav dan ide.

DOBRIM MU SE VRA]A ^ITAMO pri~e i pesme koje govore o dobrim delima U^IMO I VE@BAMO ‡ odvojeno pisawe re~i ‡ slogovawe i rastavqawe re~i na kraju reda ‡ potvrdne i odri~ne re~enice ‡ samoglasnici i suglasnici ‡ re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ re~i sa umawenim zna~ewem ‡ pisawe dve ta~ke i zareza TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pri~u o stonogi koja kupuje cipele ‡ da objasni{ kako se do~ekuju gosti ‡ da pomogne{ mravima da se mimoi|u na putu ‡ da popuni{ tabelu ‡ pesnici i pesme .KO DOBRO ^INI.

3. 2. some? . 4. Uh. Kad nekoga gurne{. pazi malo. 3. hvala. Gde gleda{. ha. i z v i n i 40 Zaokru`i samo one re~enice kojima se pokazuje lepo pona{awe. je l’ boli? Kad te neko slu~ajno gurne. oprosti. to me boli! 2. U re~niku na|i {ta zna~e re~i pardon i u~tivo. 1. Izvini. Ha. @ao mi je. U~tivo surlu podigô slon i rekô: „Pardon“. Molim te. nisam namerno.Dragan Luki} Pardon Sreo slon u {etwi stonogu i zgazi joj trideset i tre}u nogu. ne guraj me! 4. 1. Budalo. molim. Izvini. prijatno. Objasni iz ~ega se vidi da je slon bio u~tiv? Upi{i u ukr{tenicu re~i u~tivosti: izvoli.

Smisli {aqivu pri~u o tome kako je stonoga krenula sa slonom da kupi cipele. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. Upi{i u tabelu imena pesnika i naslove pesama koje smo dosad u~ili. Daj pri~i naslov. Ime pesnika Dobri prijateqi Toma Slavkovi} Mrak Qubivoje R{umovi} Hvala Naslov pesme Strana 4 20 23 30 Dobrica Eri} 40 41 .

„Pa. Ne mo`e da glavu uvu~e u bokal. kumo. On pripremio ~orbu s mesom.Ruska narodna basna Lija i `dral Sprijateqe se lija i `dral. i na tome. kquca. ode k wemu i pozove ga k sebi u goste. lupkao. pa je razmazala po tawiru. Po~ela lija da se vrti oko bokala. A lija nakuvala ka{e. dragi. Do|i ti sad k meni u goste“. 42 . kume. pa veli: „Izvini. nemam ni{ta drugo“. „Do|i. ali ni{ta ne mo`e da uhvati. Ba{ }u te lepo po~astiti. ne quti se. Kako je uzajmila. lupkao. ali nikako da do|e do jela. kumo. dok nije sve pojeo. Mislila je da }e se najesti za celu nedequ dana. vi{e nemam ~ime da te po~astim“. do|i. A lisica li`e li. @dral joj odgovara: „Hvala. pri|e s druge. Postavila i nudi: „Jedi kumi}u. stavio na sto i ka`e: „Jedi. @dral tup-tup kqunom po tawiru. Sutradan do|e lija `dralu u goste. kume. li`e ka{u i svu je sama pojela. kumo. Pojela ka{u. tako joj se i vratilo. Naumila lija da po~asti `drala. a ku}i se vratila prazna stomaka. sama sam pripremila“. A `dral kquca li.“ Po|e `dral na gozbu. Od tog doba prestalo je prijateqstvo lisice i `drala. nasuo u bokal s uskim grli}em. jedi golubi}u. pri|e mu s jedne strane. i lizne ga i omiri{e ga.“ Liji bi krivo. vi{e nemam ~ime da te po~astim.

Smisli i napi{i naslov: za prvi deo pri~e Za{to? Objasni za{to je ova pri~a basna. Kako prostre{. Nastavi daqe: kum ‡ kumi} golub ‡ golubi} Kako je `dral po~astio liju? cvet ‡ ku}a ‡ list ‡ ‡ ‡ Napi{i na koga se iz ove pri~e odnose ove poslovice? Kako poseje{. za drugi deo pri~e 43 . onako }e{ i le`ati. Nekada se te re~i govore i iz milo{te. Ozna~i to jednom crtom. onako }e ti ni}i. Za{to je prestalo prijateqstvo izme|u lisice i `drala? Podeli ovu pri~u na dve celine.Kako je lisica po~astila `drala? Postoje re~i kojima se ne{to umawuje.

nasuti po~astiti 44 . Prona|i i prepi{i neke re~enice iz ove pri~e koje su kazane qubazno. a nisu iskrene. samo u pet re~enica.Basnu „Lisica i `dral“ ispri~aj kratko. i je `drala prijateqstvo lisice prestalo Dopi{i re~i sa sli~nim zna~ewem. Napi{i pravilno ove re~enice: svu pojela lisica ka{u je se lisicu `dral na naqutio stomaka vratila praznog se lisica Re{i rebuse. Podvuci re~enice kojima se opisuje kako je lija poku{avala da pojede ka{u iz bokala.

Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Do~ek Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Poslu`ivawe Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Ispra}awe 45 .Kako se do~ekuju gosti Gledaj slike i napi{i {ta ko govori.

Me~i}i rasli. I{li oni tako. i{li i najedanput. ^ula tu sva|u lisica. „Ala ste sme{ni!“. evo. porasli i jednoga dana re{e da po|u u svet i tra`e sre}u. Uze lisica sir i tresnu ga o jedan paw. Na rastanku ih je majka zagrlila i savetovala da se u `ivotu nikada ne sva|aju i ne odvajaju jedan od drugoga.. dva. kazala je lisica. {to si do{la da nam podeli{ sir“. i{li ‡ dan. Obe}ali su me~i}i da }e je poslu{ati i po{li na put. nasred puta. ja }u da vam podelim sir. me~i}i?“ Me~i}i joj objasnili oko ~ega se sva|aju. Po~eli su da se sva|aju oko podele sira. „Teta-lijo. Ogladneli. Oborili glave i jedva hodaju. teta-lijo. viknu starije me~e. „I ja sam gladan“. te dobi dva nejednaka par~eta. Kako su se samo obradovali {to }e koliko-toliko da utole glad! Ali im je ta radost bila kratkotrajna.“ „Ba{ ti hvala. ja sam mnogo gladan!“. „Pa zar se oko toga sva|ate? Po{to ste mi oboje dragi.Ma|arska narodna pri~a Lakomi me~i}i Preko devet visokih planina ‡ u desetoj ‡ u jednoj gustoj {umi `ivela je me~ka sa dva me~eta. na|u pove}i komad tvrdog sira. kazalo je starije me~e. Za to vreme pojeli su svu hranu koju su poneli. „Bato. 46 . teta-lijo. re~e mla|e me~e. jer se svaki pla{io da wegov deo ne bude mawi. pa do{la i upitala me~i}e: „Oko ~ega se to sva|ate. I{li.. par~i}i nisu isti!“. kazalo je mla|e me~e kroz pla~.

“ I lisica od ve}eg komada odgrize pove}e par~e. dragi moji me~i}i! Znam ja svoj posao. Me~i}i polaze u svet 3. tako da je onaj mawi komad ispao ve}i. Ozna~i deo pri~e iz kojeg se vidi da su me~i}i bili lakomi. To je kazala i pru`ila im po jedno malo. polako. „Opet nisu jednaki!“. kazalo je starije me~e. mahnula repom i oti{la. mili moj! Nemoj da se brine{ zbog toga. a me~i}i su okretali svoje crne nosi}e ~as na jednu. delila dok se nije najela ‡ i pojela sve ‡ a onda im je kazala: „Evo. Lisica je delila. Me~i}i rastu pored majke 2. Lisica im deli sir 8. Napi{i jo{ neku re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ lakom. [ta je iskustvo? [ta su me~i}i nau~ili iz svog iskustva? Doma}i zadatak: Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu 1. [ta je reklo starije me~e Napi{i {ta je majka savetovala me~i}ima.“ I tako je lisica nastavila da deli sir grickaju}i ~as jedan. Majka ih ispra}a 4. sad su komadi}i sira potpuno jednaki. ~as drugi komad. Sva|aju se 7. Ogladneli su 5. 47 . Lisica odlazi 9. ~as na drugu stranu o~ekuju}i da komadi sira budu jednaki. ja }u vam majstorski podeliti“. Nalaze komad sira 6. „kad smo lakomi. „Ama. budite strpqivi. viknu sada mla|e me~e.“ U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ lakom. Neka vam je prijatno. male{no par~e tvrdog sira.„Polako. slobodno pozovite mene. „Tako nam i treba“. Popravi}u ja to. dragi moji me~i}i! Ako i drugi put budete imali ne{to za deobu.

devoj~ica 48 u~ionica ogledalo . Hte o je mi{ Mi {a da i ma slat ki {a. mi{ u ru pu tr kom. Mja o mrd nu br kom. po vi si o glas: U staj. Zaokru`i najboqe re{ewe. Pove`i slogove u re~i. 1. Uzeo bih koliko ja ho}u. Jedno slovo se nikada ne ostavqa samo na kraju reda. Rastavqawe re~i na kraju reda Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Tres nu o je : tras. Rekao bih: „Evo ti. 2. Crtica treba da se nalazi na granici sloga. a wemu {ta ostane. Mja o. tor tu me si i na sto mi je do ne si. gladnice!“ 3. Podelio bih sir na pribli`no jednake delove i pustio brata da izabere deo za sebe. Sir bih podelio na dva dela. 4. Dao bih mu sve i naqutio se zauvek na wega. a onda bismo bacali nov~i} ili vukli drvce.Predlo`i kako da se pravedno podeli sir. Slogovawe Prepi{i pravilno ove stihove.

Samoglasnici i suglasnici
Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U. Oni se zovu samoglasnici.

BBB, MMM... Ne mo`e da se peva...

AAAAAAAA EEEEEEEE IIIIIII OOOOOOO UUUUUUUU

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom. Zovu se suglasnici i ima ih dvadeset pet. Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, prvak, gr-lo.

Podeli re~i na slogove pomo}u uspravnih crta. U ku}ice upi{i koliko svaka re~ ima slogova. Dobi}e{ pravilan niz brojeva.

u na{oj ulici zapa`amo neodoqivog qubopitqivog zanimqivog ~upavog malog psa Kad se re~i na slogove ne bi delile, one bi se preko strane prel 49
Re{i rebuse.

e. il

Odvojeno pisawe re~i
Kada se li pi{e odvojeno? Li se pi{e odvojeno kad se pita: Da li? Je li? Jesi li?

Da li su me~i}i bili gladni? Je li lija podelila sir? Jesu li sada me~i}i siti?

Kada se ne pi{e odvojeno?

Ne se pi{e odvojeno kada neko ne{to: ne radi, ne peva, ne zna, ne ume.

Izuzetka ~etiri znam: ne}u, nemoj, nemam, nisam.

Napi{i pravilno ove re~enice.

Dalisusvejabukedali? Neznamdalisusvedali. Jajabukavi{enemam.
50

Potvrdne i odri~ne re~enice
Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili odri~nim re~enicama. Ako ne zna{, odgovor potra`i u enciklopediji.

Da li je kru{ka povr}e? Mo`e li pas da se popne na drvo? Da li se papir pravi od drveta? Znaju li mravi da naprave med? Mogu li ma~ke da vide u mraku? Mo`e li voda da se pretvori u paru?
Potvrdne re~enice: 1. 2. 3.

Odri~ne re~enice: 1. 2. 3.

Dve ta~ke i zarez
Kada re|am il’ nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke od dve ta~ke.

Stavi : i , tamo gde je potrebno.

Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we jagode kajsije i {qive. Od povr}a volim gra{ak kupus paradajz i {argarepu.

51

Du{ko Trifunovi} Dva jarca Dva su jarca vrlo prosta po{li preko uskog mosta jedan s jedne strane a drugi s druge strane Skupili se navija~i da gledaju ko je ja~i ili jedna strana ili druga strana Stali jarci pa se mjere onda po~e da se dere jedan s jedne strane drugi s druge strane Sklawaj mi se ru`na stoko baci}u te u duboko vi~e jedna strana vi~e druga strana Kad su do{li nasred mosta jedan re~e ‡ sad je dosta i sa jedne strane i sa druge strane Vratimo se svaki sebi da do tu~e do{lo ne bi ni sa jedne strane ni sa druge strane Vrati{e se pa se smiju pusti qude da se biju i sa jedne strane i sa druge strane Vi ste ovu pri~u znali niste ni vi s kru{ke pali jedan s jedne grane drugi s druge grane 52 .

Prona|i u pesmi i zaokru`i crvenom bojom stihove kojima zapo~iwe sva|a. a da se ne posva|aju. 53 . Prona|i u pesmi i plavom bojom zaokru`i stihove kojima se poziva na dogovor. Predlo`i kako da se mravi mimoi|u na tesnom putu. Re~i sa umawenim zna~ewem Dopuni: jarac ‡ jar~i} ruka ‡ ma~ka ‡ kamen ‡ noga ‡ buba ‡ Re~i sa uve}anim zna~ewem Dopuni: jarac ‡ jar~ina ruka ‡ ru~etina ma~ka ‡ kamen ‡ noga ‡ buba ‡ Gledaj sliku. Seti se i napi{i kako su se pona{ali jarci u narodnoj basni „Dva jarca“.

Car Murate i kne`e Lazare. vilo. ^elo glave kopqe udario. Pade krvca kowu do strma{ca I junaku do svil'na pojasa. te mu ~ini{ lada. A moja se krila zakvasi{e. Ja ostado' nasred poqa ravna. sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio. Te zapaja{ rawena junaka“. Po woj plove kowi i junaci. Iz nebesa sitan da`d udari. Poletiti po gori zelenoj. Kad izgibe vojska na Kosovu I obadva cara poginu{e. Pa me metnu na jelovu granu. Te se moja krila poopra{e I ja mogo' s kril'ma poletiti. . Te se moja krila okore{e. Uze mene iz krvi juna~ke. Kow do kowa. Te me gaze kowi i junaci. mukom se zamukla! Kako m' nije dobra u~inio. A moje je dru{tvo odletilo. Za kopqe je [arac kowic svezan. Po obrazu srmajli maramom. Marku ~ini lada. Odnese me u goru zelenu. Te zapaja rawena junaka. Quckoga se naranismo mesa I krvi se qucke napojismo. Na kopqu je sura tica orle. junak do junaka. Pa me metnu za sebe na [arca. A u kqunu nosi vode ladne. Doletismo i gladne i `edne. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti. Planu sunce iz neba vedroga. I u kqunu nosi{ vode ladne. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i. U~inio Kraqevi}u Marko? Mo`e{ znati i pametovati.Narodna pesma Marko Kraqevi} i orao Le`i Marko kraj druma careva. 54 Ja ne mogo' s kril'ma poletiti. [iri krila. U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila. A mi tice doletismo gladne. Bog donese Kraqevi}a Marka. Pokrio se zelenom dolamom.

zapajati. strma{ce. da`d. varo{. Napi{i koje osobine krase orla u pesmi. Ozna~i stihove koji govore o tome koje je drugo dobro u~inio Marko orlu. udariti. zamuknuti se. A u kqunu nosi vode ladne. 55 . Marku ~ini lada. Za kopqe je [arac kowic svezan. danak. vilo. Objasni kako zami{qa{ rawenog Marka i orla koji stoji na wegovom kopqu. ^elo glave kopqe udario. Po obrazu srmajli maramom. Objasni {ta zna~e stihovi: Spomiwe se Kraqevi}u Marko kao dobar danak u godini. [iri krila. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i. krvca. Ka`i {ta zna{ o tome u nekoliko re~enica. U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila. Prona|i pet re~i iz pesme koje u sebi imaju slogotvorno r. Epska ili juna~ka pesma je narodna pesma koja govori o nekom doga|aju ili junaku. besediti. za{titnik slabih i branilac pravde. kopqe. nedarce. dru`binica. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: drum. Objasni ukratko koje je prvo dobro u~inio Marko orlu. Te zapaja rawena junaka. sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio.Le`i Marko kraj druma careva. Napi{i koje osobine krase Marka Kraqevi}a. mu~ati. Pokrio se zelenom dolamom. okoreti se. mukom se zamukla! Prona|i i podvuci stihove koji govore o tome kako se orao pona{a prema Marku Kraqevi}u. srmajli. Ispi{i ih na linijama. te mu ~ini{ lada. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti. Marko Kraqevi} je veliki junak. sur. O wemu su ispevane mnoge juna~ke (epske) pesme. Na kopqu je sura tica orle. Te zapaja{ rawena junaka“. I u kqunu nosi{ vode ladne. dolama.

. Micika je frktala kao hr~ak. nek je maca milion! Xonatana je to qutilo. kada bi se svi ~etvoro sreli na stepeni{tu. Xonatane. boqe nam reci ~ime se hrani. I prozvala je Maha da ka`e {ta zna o ze~evima.Milo{ Macourek Mah i [ebestova Mah i [ebestova bili su |aci 3-b odeqewa. gospo|a Brzonogi}ka je vikala: Xonatane. ku}i. bio je to pravi cirkus. stanovali su u istoj stambenoj zgradi i i{li zajedno u {kolu. Mah je o ze~evima vrlo malo znao. Mahu. ti{e! A stanari su izletali iz stanova ‡ {ta se to. sve dok u~iteqica nije rekla: Slu{aj. koliko ima zuba i ostalo. 56 Jednom. Sutra }u ponovo da te prozovem i ako ne bude boqe. dobro je znao za ze~eve sa pavlakom. Xonatan je besneo kao tigar. `ivi u {umi. a pas tr~i br`e i od jedne Brzonogi}ke. pobogu. alo. alo. a ina~e se dru`io sa Mahom i [ebestovom i povremeno je ujutru be`ao od gospo|e Brzonogi}ke. Samo. danas }u vas ispitivati iz poznavawa prirode. sedi. dr`’ se! . Ali Mah o ze~jim zubima nije imao pojma i u~iteqica je rekla: Dovoqno. u u~ionicu je u{la u~iteqica i rekla: Deco. da bi ih dopratio do {kole. za{to je ma~aka malo? A ja lajem kao grom. a gospo|a Brzonogi}ka bi se izjurcala po sve`em vazduhu. i tako je i govorio sve izokola ‡ obi~an zec `ivi u {umi. `ivi u {umi. Gospo|a Brzonogi}ka nije takve izlete podnosila.?! Zato se nemojte ~uditi {to je [ebestova ponekad zadirkivala Xonatana: Alo. de{ava. svako malo dete zna da obi~an zec ne `ivi u po{ti ili u poslasti~arnici. kada su se Mah i [ebestova oprostili sa Xonatanom ispred {kole i seli u svoju klupu. svaki put je istr~avala za wim i zvala: Xonatane. U ku}i je `ivela gospo|a Brzonogi}ka sa psom Xonatanom i gospo|a Luki}ka sa ma~kom Micikom i. {to je veoma zdravo. gospo|a Luki}ka je vri{tala od straha.. ku}i! Samo {to Xonatana nije bilo tako lako uhvatiti ‡ Xonatan je bio pas. Ali to tr~awe nije bilo ba{ skroz uzaludno: Mah i [ebestova su bar na vreme bili u {koli.

taj ~ovek izigrava psa. u podne. blago tebi. I Mah je rekao: [ebestova. al’ si ti }aknuta! [to bi izigravao psa? Tako star ~ovek ne}e da izigrava psa. to je prosto fantasti~no! I oboje su vrteli glavom sve do ku}e. prasnuo je u smeh Mah i [ebestova se tako|e nasmejala i rekla u {ali: A ja lajem kao grom. gde je taj ~ovek? Ali [ebestova je rekla: Svejedno. zavr{ila {kola i kad su svi oti{li ku}ama. zna{ li {ta je to milion ma~aka? I [ebestova se lupila po ~elu i rekla u slu{alicu: Alo. kako god `elite! I u tren oka naokolo nije bilo nijedne ma~ke. da se kladimo da je taj ~ovek izgubio nao~are! I bio je u pravu. po{to tako lepo poma`ete starim qudima. ‡ Mo`e{ u wu da vi~e{. nego boqe mi ka`i {ta }emo s tom slu{alicom. nijednog ma~eta. da je zujalo u u{ima. a ma~i}i na krovovima i svi su mjaukali. crnih i prugastih. ali {ta sada s tim ma~kama? Ako ih povedem ku}i. molim vas. I [ebestova je bila zblanuta od toga. toliko ma~aka! Zar je za to kriva ta slu{alica? I Mah re~e: Pa da. mi ne znamo {ta da radimo s tim ma~kama. Mah imao nao~are. ~udio se Mah. mo`ete li ih ponovo skloniti? A iz slu{alice se za~ulo: Molim vas. iz slu{alice za~u: Ka`ete milion ma~aka? Molim. preko we ne mo`emo razgovarati. pa je rekla: Pa dobro. Mahu. po va{oj `eqi! I Mah i [ebestova su zurili kao u privi|ewe. ma~ke na drve}u. Mah re~e [ebestovoj: [ebestova. na{i }e me izbaciti. alo. Osmehnuo im se. alo. ti popodne mo`e{ da se igra{ sa Xonatanom. to je nemogu}e. Pa. jer nao~are je bez nao~ara te{ko tra`iti. samo {to je to izustio. jer je taj stari gospodin ve} bio oti{ao. jer se svuda naokolo odjednom stvorila u`asna gomila ma~aka. taj ~ovek je bio izgubio nao~are i nije ih mogao na}i. Mahu. ma~ora i ma~i}a. ugleda jednog neobi~nog ~oveka koji je ~etvorono{ke puzio po travi i [ebestova re~e: Gledaj. nek je maca milion! I samo {to je to rekla. pa je na{ao te nao~are. zar nisam maler? Ali. belih. Samo {to nije imala kome. vidi {ta radi! Ali Mah odmahnu glavom: [ebestova. Ma~ori su sedeli na ulici. alo. ne{to }u vam dati. za{to je ma~aka malo?. sre}om. ka`i. ba{ lepo od vas {to nam je dajete. Samo {to je. 57 . izvadio iz xepa istrgnutu telefonsku slu{alicu i pru`io je [ebestovoj. pa ta slu{alica ozbiqno radi. Prvo je do{la k sebi [ebestova i rekla: Zna{ {ta. i stari gospodin se obradovao i rekao: Da znate. nijednog ma~ora. ali {ta }e nam ona. Mora da sam lud. I htede da je vrati. a ja }u da sedim kod ku}e i u~im o ze~evima.I kada se posle.

U tome je Mah ponovo prasnuo u smeh: Ha. dok nije sleteo pravo pred [ebestovu. koliko obi~no imaju dece. ta Brzonogi}ka ga je ponovo zatvorila. kad ho}ete da budete ze~evi. brojali zube i dlake. [ebestova i Xonatan bili su ze~evi i skakutali su ka {umi. bi}e ptica. i [ebestova mu je {aputala: Mahu. govorio gotovo ceo ~as o tome koliko ze~evi imaju gorwih zuba. ako ho}e{. I u~iteqica nije htela da veruje svojim u{ima i pomislila je da li je uop{te mogu}e da |ak 3-b zna o ze~evima vi{e od we.Xonatan je sedeo na prozoru. i sa wima su se igrali celo popodne jurke. I Mah je klimao glavom: Stvarno. ha. sutra }e{ odgovarati o ze~evima. a iz slu{alice se za~ulo: Polako. Ali Mah je prasnuo u smeh: Ha. [ebestova. I ve} je Xonatan na prozoru imao krila. bi}ete ze~evi. kako se ta deca igraju. ne{to tako super jo{ nisam video. mora{ da u~i{. I dok si rekao keks. bi}e odmah dole! I uzeo slu{alicu i rekao: Molim vas. na prvom spratu. i [ebestova je rekla: Sirotica mala. Tamo su sreli starog zeca sa sedim brkovima i kada su mu rekli ko su. kada obi~no idu da spavaju i kada opet ustaju. da li bi Xonatan mogao da bude ptica? A iz slu{alice se za~ulo: Za{to da ne?! Kada `elite da bude ptica. mi bismo stra{no hteli da se pretvorimo u tri zeca. tek }e{ ti videti {ta }emo sve do`iveti s wom. doveo im je mnogo prijateqa. imam ideju! Za{to ne bismo mogli da se igramo sa ze~evima? I odmah rekao u slu{alicu: Molim vas. a Mah je odozdo vikao da poleti ve} jednom. Iz kwige „Mah i [ebestova“ Sa ~e{kog prevela: Slavica Markovi} 58 . {ta ~eka. koliko na le|ima. koliko dlaka imaju na stomaku. I dala je Mahu peticu kao vrata. s takvim ~udovi{tem se ipak ne}emo igrati. jo{ izdaleka ih je pozdravqao lave`om. tako da je Mah. Izgledao je ~udno ‡ krila mu nisu ba{ mnogo pristajala. ha. ha. zar ne? Ali [ebestova je rekla: Ja mislim da bez veze brine{. a {ta za ve~eru. koliko dowih. ne mo`e{ samo da se igra{. i Xonatan je zamahnuo krilima i po~eo da se spu{ta sve ni`e i ni`e. ta slu{alica je prava senzacija. Mah. kada ga je u~iteqica slede}eg dana prozvala. ka`em ti. a Mah je seo i sme{io se. ha. I Mah je napr}io nos: Zna{ {ta. i pri tom su pri~ali o ze~jem `ivotu. {ta jedu za ru~ak.

Gde je sedeo Xonatan po{to mu gospo|a Brzonogi}ka nije dala da iza|e? Kako je Mah nau~io lekciju o ze~evima? Smisli i upi{i naslove u `ute ku}ice iznad svakog poglavqa ove pri~e.Odgovori na slede}a pitawa o tekstu: Ko je tra`io izgubqene nao~are? Napi{i imena glavnih likova ove pri~e. Kako se pojavila gomila ma~aka? [ta je u~iteqica rekla Mahu kad nije znao da odgovori na weno pitawe? Re{i rebus. Pazi na veliko slovo! Za{to je stari gospodin poklonio telefonsku slu{alicu Mahu i [ebestovoj? Napi{i imena ostalih likova iz ove pri~e. 59 .

Upi{i broj osvojenih poena. fizi~ko i izborni predmet. Oboj glasove u tabeli prema uputstvu Samoglasnike crvenom bojom. Je silise javila mami Podse}amo se KADA NABRAJAM. U {koli imam slede}e predmete: srpski jezik.. likovno. muzi~ko. Suglasnike plavom bojom. A N B W V O G P D R \ S E T @ ] Z U I F J H K C L ^ Q X M [ Prepi{i pravilno re~enice: dali si zakasnio u{kolu Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. strani jezik. matematiku. svet oko nas. 60 .SETI SE {ta smo nau~ili. PRVO STAVIM DVE TA^KE. A ONO [TO NABRAJAM ODVAJAM ZAREZIMA..

MA [TA MI RE^E

^ITAMO pri~e i pesme o neobi~nim doga|ajima U^IMO I VE@BAMO ‡ re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice ‡ pisawe velikog i malog slova ‡ re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli ‡ bajka ‡ {aqiva pri~a TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ {aqivu pri~u ‡ da napi{e{ bajku o princezi, princu i zlom ~arobwaku ‡ da napi{e{ pismo detli}u ‡ da nacrta{ detli}a

Rusomir Arsi}

Nestrpqewe
Dosta mi je zime suve, staze prazne, {ume gluve. Dosta mi je jakih slana, maglu{tina sa svih strana. Nestrpqewe ve} me ste`e, hajde po~ni jednom sne`e.
Za{to je de~ak nestrpqiv? Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~ nestrpqewe? Zaokru`i.

lewost

uznemirenost

dosada

Re{i zagonetku.

Prona|i u pesmi i podvuci one re~i koje slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega. To su, na primer, re~i: staze prazne, jake slane i dr. Objasni kako zami{qa{ te slike.

Bele p~ele na zemqu sele.

62

Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice
Re~i koje imenuju predmete, bi}a i pojave nazivaju se imenice.

Zajedni~ke imenice
• Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava • Pi{u se malim slovom

Vlastite imenice
• Ozna~avaju li~na (vlastita) imena • Pi{u se velikim po~etnim slovom Marko Sawa Esma [ebestova Petrovi} @u}a Belka [arac Avala Fru{ka gora Kopaonik Sava Dunav Morava Beograd Ni{ imena i prezimena qudi nazivi zemaqa nazivi naseqa nazivi reka nazivi planina imena `ivotiwa

Bi}a
~ovek devoj~ica qudi de~ak obu}ar u~iteqica brat je` `ivotiwe pas lav koko{ka rak bumbar kopriva luk masla~ak krompir bor tre{wa biqke

Predmeti
olovka ta{na {kola ku}a put voz lopta xemper haqina lewir krov kola~

Pojave
vetar ki{a putovawe vatra poplava buka re~ duga svetlost mrak

London Kupinovo Sremska Mitrovica Srbija Francuska Ma|arska

63

debqe od bilo kog jablana. Parala`a uzvrati: ‡ A jesi li ti ~uo za onaj kazan {to ga mi seqani gradimo? ‡ Ne ja ‡ odgovori ‡ a kakav kazan? ‡ Kazan. {aka zeqa. jer u jedno ne mo`e da stane.Narodna pri~a La`a i Parala`a Bila jednom dva ~oveka. Kad je to ~uo. ~udo nad ~udesima! Bi}e ve}i od najve}e ku}e u selu. a na wemu se ni{ta ne prime}uje. Ovo je jedna {aqiva narodna pri~a. {to zeqe jede. granatije od najvi{e jele. kao da iz morske pu~ine zahvati{ ~a{u vode. naru~je zeqa. Pogledaj u re~niku. Objasni razliku u zna~ewu izraza: struk zeqa. pobogu brate. kola zeqa itd. tovar zeqa. 64 . Sve `ivo. La`a srete Parala`u i re~e mu: ‡ Jesi li ~uo za onaj struk zeqa {to je iznikao u na{em selu? ‡ Kakvo zeqe? Ne ja ‡ odgovori Parala`a. Iznutra }e ga praviti sedamdeset i sedam najve{tijih majstora. [ta je tebi u woj {aqivo? U re~niku potra`i zna~ewe re~i parala`a. Toliko }e biti {irok da }e majstori morati da vi~u iz sveg glasa kako bi se ~uli. La`a upita: ‡ A. nego kuda }emo s wim? Mora}emo da spojimo sva dvori{ta u selu. Ali sve je to lako. Ispod wega se mo`e celo selo okupiti i u hladu spavati. Jedan se zvao La`a. {ta }e vam toliki kazan? ‡ Bogme. a drugi Parala`a. ‡ To je stra{ilo bo`je ‡ po~e da obja{wava La`a ‡ vi{e od ikakvog hrasta. naramak zeqa. brate. da ga u ovom kazanu skuvamo. ako i kod nas nikne onoliki struk zeqa koliko kod vas. od wega se hrani.

{ta su oni radili? • [ta je bilo najsme{nije? • Kako si se tada ose}ao? 65 . • Ako je bilo drugih. Pi { • Prvo napi{i naslov.Ovde opi{i {aqivi doga|aj u kojem si i ti u~estvovao. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. emo s as tav • Kada se to dogodilo? Gde? • Da li je jo{ neko bio tu? • Opi{i {ta se dogodilo.

Ma {ta mi re~e. ve zem ~e ko ke va {ti kli ra mo [ta ti je u pesmi najsme{nije? pak za qa ri u Podvuci u pesmi sme{ne slike i ispri~aj kako ih zami{qa{. 66 .Qubivoje R{umovi} Utorak ve~e ma {ta mi re~e U Novom Sadu svanulo ve~e Ma {ta mi re~e Ju`na Morava uzvodno te~e Ma {ta mi re~e Na svakom drvetu klikeri zve~e Ma {ta mi re~e U [tipu me~e u{tipke pe~e Ma {ta mi re~e U brzom vozu {i{ali kozu Ma {ta mi re~e I kao tre}e Zemqa se ve~eras ne okre}e Niti {ta radi Niti spava Zemqa ve~eras zabu{ava Ma {ta mi re~e Objasni za{to se u pesmi stalno ponavqa: Od slogova sastavi re~i. Dobi}e{ neke re~i iz pesme. ve~e Podeli sa dru{tvom uloge i odglumi ovu pesmu.

No}u svetao. Korice ima ‡ no` nije. Novi Sad Suva planina Jovan Jovanovi} Zmaj ve~e me~e drvo voz koza u{tipak ‡ vlastito ime ‡ grad ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ zajedni~ko ime za pojavu ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Ju`na Morava ‡ Re{i zagonetke. a dawu taman.Veliko i malo slovo Odgovori za{to se neke re~i pi{u velikim. a neke malim slovom. listove ima ‡ drvo nije. 67 .

Se}a{ li se? Mi{a: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. imali bismo ispuwenu celu nedequ i ti bi zaslu`io peticu iz ‡ zaka{wavawa.... Doneli mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu. evo. ali ti si zakasnio i u utorak. pa sam tra`io drugu i nisam je na{ao. da... Mo`e se ~uti `agor.. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta.. A u ponedeqak? Ako se ne varam. se}am se i ja. ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide. U~iteq: Da.. ali i prekju~e si zakasnio. u subotu. ali i ju~e si zakasnio. pa dok su se svi izre|ali da mi ~estitaju. Mi{a: Peticu? 68 . Mi{o. „E. (Zakora~i levom nogom da poka`e. Mi{a: Jesam.Gvido Tartaqa Zna on unapred (Pozornica je samo delimi~no otvorena. a iza wih tabla.. pokidala mi se vezica na cipeli. da! U ponedeqak mi je bio ro|endan. U~iteq: Pa lepo. Oprostite.. Dobro. Vide se u~iteq i Mi{a. znam.. pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Ka`i glasno da te ceo razred ~uje. i sve tako. Mi{a: Oprostite. u sredu. a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. ti si i u ponedeqak zakasnio? Mi{a: Da. U~iteq: Znam. U~iteq: Lepo. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra. i mi smo ti ovde ~estitali. to su bili pekari!“ Tako je pri~ao..) U~iteq: Vidim. pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor. vidite. Mi{a: Jeste..) U~iteq: Dakle. U~iteq: Se}am se. Pri~ao si nam. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e novac. zakasniti. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus. vidim. Se}a{ li se? Mi{a: Se}am se vrlo dobro.. Tako nam je tata naredio.. kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Niko nije smeo otvoriti vrata. Mi{o.. sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu.. da mi{ ne bi pobegao. se}am se. to je bilo prekju~e.... ka`i lepo za{to si opet zakasnio.

... ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti. Ali. Treba da posedim s wom bar pet minuta. kako je Mi{a unapred znao da }e da zakasni? Re{i rebus. peticu. Uvredi}e se ako odem iz ku}e ~im do|e. ^itaj ga sa drugom po ulogama.... znam i za sutra! U~iteq: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred?! Mi{a: Znam. nisam se video s wom tri godine.U~iteq: Da. treba da nam stigne tetka iz Ni{a.. Ne mo`e{ znati danas za sutra. Glumite Mi{ino i u~iteqevo pona{awe. naravno. Sastavi re~enice u kojima }e{ upotrebiti zadate re~i..... |ak ‡ ki{a pas ‡ vrata u~iteq ‡ o~i 69 . znate. U~iteq: Tetka? Pa {ta onda? Mi{a: Pa onda. Ujutru. Ovo je tekst za glumu... Zavesa [ta misli{. Mi{a: Znam.. ba{ pred po~etak {kole.

ako joj se ne pije. al’ umreti ne}e. pipa bilo lutkino. uz to.Jovan Jovanovi} Zmaj Pera kao doktor „Gospodine doktore. Na osnovu ove pesme napi{i tekst za glumu. nek je protrqa va{a baba Nata. meni se bar ~ini: u`asno je vrelo. Kakav je lek doktor prepisao bolesniku? Doma}i zadatak: Odglumi sa nekim ovu pesmu. pipnite joj ~elo. Limunadu pravite u velikim ~a{ama. zvala sam vas amo. 70 . lutka mi je bolesna. pra{ak svakog sata. Nemojte je qubiti da na vas ne pre|e.“ Re{i rebuse. vi popijte sama. gledajte je samo. pa drma {e{irom: „Influenca velika.“ Doktor sedi uko~en sa ozbiqnim mirom. Lek }u joj propisati. Pipnite joj obraze. Smisli {ta }e govoriti doktor i devoj~ica. Prona|i u re~niku zna~ewe re~i influenca.

Podvuci glagole. . . da li je i to glagol? U pesmi „Pera kao doktor“ podvuci neke glagole i prepi{i ih. peva. 71 . . zida ozna~avaju radwu i zovu se glagoli. zvala . zida. le~i. . peva. Ako sedim.Re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli [ta ko radi? Lekar Peva~ Zidar Voza~ Svira~ Lovac Pisac Glumac Slikar ^uvar Ispod svake slike napi{i {ta ko radi. . gledajte . Re~i: le~i. .

zver~ica i ku}a. Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom ki~icom. ni{ta naro~ito da im daruje. a stvori se na prozoru srebrn list paprati ili sle|ena jelova gran~ica. Nije imala. i uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom. ‡ Spavaju ve} ‡ pomisli Zima ‡ sad }u im na prozoru ostaviti sliku. mahne drugi put. u}i }e u dvorove srebrnasta vila. 72 U re~niku pi{e {ta zna~e re~i: ki~ica. istina. Ona im je dobro}udno dozvoqavala da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. ‡ Kuc! Kuc! ‡ pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa. biqur i skut. i nikne dvorac sav od biqura u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe. deca su joj izlazila daleko u susret. ali je preko leta u dokolici bila smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma.Desanka Maksimovi} Slikarka zima Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. istog ~asa su nicali drugi novi. mahne tre}i put. ~im se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi. Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala. Ne sme samo mama nalo`iti pe}i. Slete}e na borove ptica svetlih krila. kao da je neka ~arobnica. A i {to ne bi! ^im bi ih deca iscepala i isprqala. pa neka se raduju sutra kad se probude ‡ i po~e {arati po oknu {apu}u}i: Naslika}u borove srebrom okovane i srebrne dvorove i srebrne grane. jer }e slika odmah s prozora pobe}i. Potra`i wihovo zna~ewe. . Kako se ovim slikama bila pro~ula.

ve{tice i vile. zadovoqna {to je u~inila dobro delo. pokri vrt. nastavi put. pogledaj na jele. Ukrasiv{i i tu prozore. Ukraj puta su stajali ~etinari i molili: Zimo. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno nau`ivaju. dobra Zimo. Koja ti se od tih slika najvi{e svi|a? Za{to? Prona|i u bajci i podvuci slike koje je zima naslikala deci. U wima se pojavquju bi}a koja ne postoje: zmajevi. `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. a`daje. Da li je tekst „Zna on unapred“ sa strane 68 bajka? Za{to? 73 . kuc! na prozor. svih wih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce. na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima. pa po|e daqe. neke vatra u pe}i. a deca i tamo spavaju. Stvori se tad pred drugom ku}icom. po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt: Zimo. pa opet kuc!. daj im malo svoje ode}ice bele. Ona otcepi levi skut svoje haqine. Po ~emu ova pri~a li~i na bajku? Bajke su pri~e o ~udesnim doga|ajima.Dovr{iv{i rad. hladno}a je quta. dobra Zimo. A kad je jutro svanulo i deca se izbudila. kako se slikarka i bojala. daj mi malo svoga mekanoga skuta. Re{i rebus. na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala. po|e daqe. patuqci. Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice pa.

U klupi sam sedela sa jedinom devoj~icom u razredu.) Ne. Sutradan sam i ja. Na odmoru sam ponaj~e{}e bivala s wom. prvo zapo~iwala razgovor o tome koliko je usput videla ze~eva ili veverica i jazavaca. mene dugo nije bila poslu`ila sre}a da sretnem kakvu zver~icu. Koga je devoj~ica `elela da vidi u {umi? Desanka Maksimovi} je na{a velika kwi`evnica. treba li lupati rukama?“ (Uo~i toga dana su mi rekli da ~iku ne smem u {koli zvati tako. pri~ala kako sam srela dve veverice. nego u~iteqem. kao i ostali |aci. Ovo je jedno od wenih kazivawa o detiwstvu. I bila je prava sve~anost kada je preda me u dedinom bukviku isko~ila crnkasta vesela veverica. Napisala je mnogo lepih kwiga za decu. pa sam upitala: „U~itequ. stoji kraj stola i zapoveda: „Spustite svi ruke na klupe!“ To mi se vaqda u~inilo odve} malo kao {kolski postupak. 74 . koja je u {kolu dolazila povezana `utom maramom. Ona je. U~iteq Nedeqko Savi}. Otkako sam postala |ak. Spuznula je muwevito niz stablo i za sekund me je radoznalo pogledala. izjedna~ena s drugovima.Desanka Maksimovi} Polazak u {kolu Vidim sebe prvog dana {kole. nego ih polako spustiti jednu do druge da se vidi jesu li ~iste. zvanom {amija. Spasenijom. koga sam do ju~e zvala ~ikom. rukama nije trebalo lupati. kao i ostala deca.

Pi { emo s as tav 75 .Bajka o princezi. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. princu i zlom ~arobwaku Nastavi da smi{qa{ i pi{e{ zapo~etu bajku.

Zaokru`i ih i ispi{i. postala nekako lepa.Zorica Bajin-\ukanovi} Detli} U zimsku ba{tu sleteo detli} {arenog repa. Dok je na stablu mirovao. U ovoj ukr{tenici kriju se imenice i neki glagoli iz ove pesme. li~io je na cvet. Onda je ponovo prhnuo. S T A B L O B U C K [ O X P R H N U O N M I R O V A O N X S V E B S L E T E O I [ ] A T S R C I ^ N R R [ A K N V L H U D E T L I ] E N F L N P A A [ [ T P M A Imenice: Glagoli: 76 . nastavio let. Ba{ta odjednom sinula. Kako zami{qa{ detli}a iz ove pesme? Nacrtaj ga.

77 .Detli}evo pismo Napi{i odgovor detli}u.

hitno je vrlo. a to je ‡ drugi i tre}i sprat.“ ^udom se ~udi na{ doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?!“ „Doktore. Pogledaj tekst za glumu na strani 68. zovemo. 78 . iz zoo-parka. za jedan sat. to nije varka. boli ga ~itav ‡ drugi i tre}i. boli ga grlo!“ „Imate gosta? Da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. @irafu jednu boli nam vrat. Afrikanac!“ „Do}i }u brzo. imamo gosta. Jest. Ka`ite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Te{ko je re}i. Pretvori ovu pesmu u tekst za glumu (dramski tekst).“ Kako je do{lo do zabune u ovoj pesmi? Ovu pesmu je napisao Za{to je ova pesma sme{na? Ova pesma ima ^emu se doktor ~udio? strofa i stihova.Branko ]opi} Bolesnik na tri sprata Na{ega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi. znate. jeste.

dodade na to: Prezirem trud! Tre}i gotovan le`e pod dud: Nek radi onaj ko je lud! ^etvrti brzo prona|e hlad: Ima vremena. Koji ti je gotovan najsme{niji? [ta je gavran poru~io gotovanima? Prona|i u re~enici re~ gotovan i napi{i {ta ona zna~i. Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. nao~it. {esti ni glasa nije davao. prezirati. 79 . trud i mufte. pro{lo je vreme izmotavawa! Smisli i napi{i {ta bi rekao osmi gotovan. Prvi gotovan. bacite jedno pe~eno pile! Uto se javi gavran sa grane: Ne dajem ni{ta za gotovane! Dosta je bilo mufte davawa. sede pa re~e: Prezirem rad! Drugi gotovan nema{e kud. jo{ sam mlad! Peti gotovan ve} je spavao. o mo}ne sile. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: nao~it.Qubivoje R{umovi} Jednoga dana Jednoga dana pre sedam dana srelo se sedam gotovana. mlad. Sedmi je sedeo budan i jadan i ponavqao: Ja sam gladan! O sveto nebo.

na po~etku re~enice li~no ime prezime 80 ime mesta . 1. Napi{i potvrdnu re~enicu Ne volim da jedem spana}. Pove`i plavom strelicom re~i koje pripadaju glagolima. Napi{i odri~nu re~enicu I{li smo u bioskop.SETI SE {ta smo nau~ili. sedimo igram IMENICE selo mrav GLAGOLI jede Petar 2. Podse}amo se VELIKIM SLOVOM SE PI[E: Devoj~ica Marija Petrovi} iz Kraqeva ide u drugi razred... Upi{i broj osvojenih poena. Pove`i zelenom strelicom re~i koje pripadaju imenicama. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.

PORODI^NO STABLO ^ITAMO pri~e i pesme o porodici U^IMO I VE@BAMO ‡ uspavanke ‡ subjekat i predikat ‡ pisawe znaka navoda ‡ kako se recituje ‡ zaplet u pri~i ‡ zagonetke TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da smisli{ dve zagonetke ‡ da napi{e{ pri~u o mla|em bratu ‡ da ilustruje{ pesmu ‡ da odglumi{ pri~u .5.

kao bela vila. kao kao rosa. Pevana je deci pred spavawe da bi lep{e i lak{e zaspala. od koga bi sve mogla da tra`i pomo}? 82 .Narodna pesma Majka Jovu u ru`i rodila Majka Jovu u ru`i rodila. kao jabuka. bela vila u svilu povila. kao ru`a. nek je radin kô p~ela malena. a p~elica medom zadojila. Hajde da upore|ujemo: Rumen Napi{i kakav Jova treba da postane. lastavica krilom pokrivala: nek je rumen kô ru`a rumena. nek je bijel kô bijela vila. nek je hitar kao lastavica. ru`ica ga na list do~ekala. kao kao kao kao kao kao div. U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ radin. Ova pesma je uspavanka. kao Rumen Beo Beo Vredan Vredan Hitar Hitar Jak Jak Sjajan Sjajan Ko mu poma`e da dobije te osobine? Kad bi majka `elela da joj Jova bude umiqat.

PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI.Subjekat i predikat Jova spava. Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici. Majka sedi. PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA. Predikat se odre|uje pitawem: ‡ [ta radi subjekat? [TA RADI JOVA? [TA RADI MAJKA? JOVA SPAVA. Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat. Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa: ‡ O kome ili o ~emu se govori? ‡ Ko vr{i radwu? Druga va`na re~ je PREDIKAT. Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici. MAJKA SEDI. 83 . U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi. U re~enici MAJKA SEDI govori se o majci. Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu.

re~e Laura pobedonosno. „A {ta imate?“. David se nasmejao: „Pa to je bar lako pogoditi. ba{ si sme{na. radoznalo }e on. „Znam. „Imamo ne{to novo u ku}i“. Imate nov budilnik“. „A {ta to?“. „Pogodi!“. uzviknu Laura. To nije te{ko da se pogodi. ka`u da podse}a na mene“. Laura mu je ponovila da je u wenoj ku}i ne{to novo. „Psetance?“ Laura se zakikota: „Pogre{no!“ Nastavila je put niz ulicu. upitala je Meri radoznalo. vikala je dok je prolazila kraj Davidove ku}e. Tomi se igrao u pesku i gradio zamak.“ „Pogre{no!“. Laura se smejala: „Pogodi!“ Tomi je zatvorio o~i i uporno mislio. Skakutala je niz ulicu i ba{ je bila stigla do Tomijeve ku}e. pevu{ila je Laura. Ona pla~e i uz to pije iz boce. upitao je.“ 84 „E. „Pomozi mi“.“ Meri di`e najve}u lutku. pevala je dok je prilazila Merinoj ku}i. . Laura se zamisli: „U redu.Odri Korn Laurina tajna „Imamo ne{to novo u ku}i“. zamolio je David. „Pogre{no“. „Pogodi!“. znam!“. A vi? Da vas podsetimo: Laura je dobila sestru. I nastavi da tr~ka ulicom. To budi qude dok je jo{ mrak“. „Pomo}i }u ti ako ti odam dve stvari. Budi qude dok jo{ traje mrak i pije iz bo~ice. David se ba{ quqao u dvori{tu. „Ti ima{ lutku kao {to je ova moja. Da te podsetim. koja je bila mama ostalim lutkama. „A {ta je to novo. otcvrkuta Laura i po|e daqe. Laura?“. pije iz boce i ‡ da bi mu pomogla ‡ rekla je jo{ jednu stvar: „Pored toga {to si ~uo. vikao je Bili i ‡ pogodio je. Meri je bila priredila ~ajanku za svoje lutke i one su sve bile za stolom. De~ak Bili igrao se loptom kada mu je Laura rekla {ta ima u ku}i: budi qude no}u. „Mi imamo ne{to novo u ku}i“. uzvrati Laura.

a neka quta. Drveno mi telo.Prona|i u pri~i i podvuci re~i kojima je Laura opisivala svoju malu sestru. Ovde letuje. 85 . {iqat repi}. Podvuci drugom bojom re~enice u kojima se ka`e {ta su Tomi. kratak kquni}. Doma}i zadatak: Smisli zagonetke za {kolsku torbu i olovku. David. tamo zimuje. Navedi re~i iz kojih se vide Laurina ose}awa. Bockava lopta u travi stoji. zeleno odelo. Pove`i zagonetke s wihovim re{ewem na slici. Prona|i u pri~i i ozna~i sve upitne re~enice. skriveno od lista slatko zrno blista. Crn kaputi}. Podvuci u jednoj od zagonetki re~i sa umawenim zna~ewem. Meri i Bili radili kada ih je Laura srela. Neka je crvena. a neka `uta. neka je slatka. da je dodirne svako se boji.

Navedi neka de~ja prava koja zna{. Na brata ja imam prava kao na ki{u trava zar da idem u kra|u da steknem sestru mla|u. Objasni za{to bi voleo da ima{ brata ili sestru.Vladimir Andri} Protestna pesma Meni je dosadno. 86 . (Prona|i ih u uxbeniku Svet oko nas.) Objasni za{to je travi potrebna ki{a. mama imaj to u vidu. tata svakom je potrebna sestra i mora da ima brata. Za{to protestuje de~ak u ovoj pesmi? U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ protest.

a onda napi{i pri~u. e P i{ mo sa stav 87 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.Posmatraj ove slike o de~aku koji je dobio brata. Svakoj slici daj naslov.

kao {to ste sami rekli. 88 . bi}ete sedam prutova koje. kad se ~uvari me|u sobom sva|aju. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva. I naposletku svaki re~e da ne mo`e. Jedanput skupi sinove oko sebe. On odre{i uzicu kojom je bio snop vezan. onome }u dati deset dukata“. deco. Napi{i kako je otac pokazao sinovima da je va`no da se ne sva|aju. A otac }e im onda: „^udim se {to ne mo`ete. Videv{i da }e biti zlo i naopako.Narodna pripovetka Sedam prutova Imao otac sedam sinova. to je lako! Tako bi moglo i nejako dete!“ Otac zavr{i: „Evo vam. Sva|aju}i se zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e naopako. Ne budete li snop. Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i: nazadak i snop. Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali wihovom sva|awu i wihov nazadak skretali su na svoju korist. Sinovi su se nasmejali: „E. jer je to sasvim lako“. Svih sedam sinova poku{a da prelomi snop: probali su ovako i onako. mo`e slomiti i nejako dete“. sedam sva|alica. pa im pokaza sedam prutova ~vrsto povezanih u jedan snop i re~e: „Koji od vas ovaj snop prelomi. {tapi}i se razmako{e i on jedan po jedan prelomi bez po muke. slike i prilike va{e. otac se veoma zabrinu.

4. Napi{i kako bi ti re{io problem. Otvoreno re}i kad ti ne{to smeta. a nesloga razgra|uje. Napi{i {ta si zapazio. Uvek da bude kako ti ka`e{. Slu{ati predloge drugih. Poku{aj da ceo snop odjednom slomi{. 89 . a }utati o svojim `eqama. 2. Slu{ati druge. Objasni {ta zna~i poslovica: Sloga ku}u gradi. 3. Biti miroqubiv. 7. 8. 1. 6. 10. 5. Pokazati drugu da ti je va`an.Prona|i sedam prutova. Biti o{tar i drzak prema drugima. 9. Razumeti druge. Deca sa ove slike se sva|aju oko quqa{ke. ]utati o problemu. Pove`i ih kon~i}em u snop. Probaj da prelomi{ svaki prut posebno. Zaokru`i ono {to misli{ da je potrebno da bi qudi bili slo`ni. Ne vre|ati druge.

Da li ume{ da je otpeva{? Napi{i nazive kompakt diskova ili kaseta koje rado slu{a{.Miroslav Anti} Nezgoda Kroz dvori{te ju~e sre}ni tata petao s pili}ima svojim prvi put pro{etao. Smisli za sliku druga~iji naslov. Pravio se va`an krilima je lupao. 90 . pa u bunar upao i sav se okupao! Smejali se pili}i ~ulo se do neba: Ba{ si tata {eprtqa! Tako ti i treba! U re~niku pi{e zna~ewe re~i {eprtqa. Ilustruj ovu pesmu. Opi{i kako se pona{ao sre}ni tata petao u dvori{tu. Pro~itaj ga. Za{to je tata petao bio sre}an? Na ove stihove komponovana je pesma koju peva Dragan Lakovi}.

Pro~itaj ga i zaokru`i naslov koji bi mu najvi{e odgovarao.Ovo je strip iz de~jeg ~asopisa „Veliko dvori{te“. • Siroma{na ro|aka • Ko je najja~i • Dobri prijateqi Napisao i nacrtao Dobrosav Bob @ivkovi} 91 .

Kad Ma{in tata otvori kapiju. a Ma{a izlazi iz korpe i smeje se. odnesi u selo mome tati i mami malo jagoda. pa re~e: „Se{}u na travicu. sad te ne pu{tam. spusti korpu pred kapiju i zakuca: „Kuc. kad ‡ nigde Ma{e. vidim!“. Mislila. I{ao medved.“ „Gledaj!“. Kad je stigao u selo. Malo posle eto ti medveda. re~e medved.Ruska narodna pri~a Medved i devoj~ica Jednoga dana po|e Ma{a s drugaricama u {umu po jagode.“ Medved pristane. mislila devoj~ica. dozivale ‡ we nema. Pomilova devoj~icu {apom i re~e: „E. „Vidim. Medved uprti korpu i po|e. On pobe`e u {umu. lepo. „Ali ih nemoj usput pojesti“. Medved se upla{i. Naberu devoj~ice jagoda. lutala. pa nai|e na jednu ku}icu. a korpa ostade pred kapijom. „Medo. devoj~ica u|e u korpu i pokri se jagodama. pa }u gledati. Ma{a lutala. poje{}u jagodicu“. „Ja }u se popeti navrh krova. re~e devoj~ica. Dozivale su je. Dok se medved spremao za put. pa smislila. doneo sam vam od Ma{e jagoda!“ Psi zalaja{e i pojuri{e medveda. U|e unutra i sedne. uprti korpu i po|e daqe. i{ao. progovori devoj~ica iz korpe. kuc! Otvarajte. Osta}e{ kod mene“. 92 .

Koje su osobine medveda? 3. Znak navoda Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a ozna~ene su znacima navoda. Znaci navoda se pi{u na vi{e na~ina: „ “.Glavni likovi iz pri~e su: Pro~itaj ponovo ovu pri~u i napi{i: Vreme radwe u pri~i: Kako se Ma{a dosetila da se vrati ku}i? Mesto radwe u pri~i: Napi{i koje su Ma{ine osobine. Redosled doga|aja u pri~i: 1. Proveri znawe na stranama 63 i 71. 2. Posle ovoga zaplet se pove}ava. Prona|i u tekstu i napi{i: pet imenica pet glagola Sigurno si zapazio da radwa u pri~i po~iwe da se zapli}e u re~enici: . Me|u navodnike stavqamo ta~no navedene ne~ije re~i. Podvuci u pri~i „Medved i devoj~ica“ re~i koje izgovara medved. » «. 5... Odglumi s nekim ovu pri~u. Takvo mesto u pri~i zove se po~etak zapleta. Drugom bojom podvuci re~i koje govori Ma{a. 93 . „ „. 4. kad ‡ nigde Ma{e. Umesto znaka navoda nekada se pi{u i crte ‡.

94 .Qubivoje R{umovi} Ima jedno mesto Ima jedno mesto iza sedam mora gde ceo svet spava Spavati se mora Ima u tom mestu gospo|ica prava koja nikad nikad ne `eli da spava Ima jedno selo iza sedam gora gde sva deca jedu jer jesti se mora. Ima u tom selu jedno roze cve}e jedan junak mamin koji jesti ne}e Ja predla`em za wih dvoje da se na|u da se spoje Ne treba ih prutom biti ve} ih treba o`eniti Pa neka se cve}ka sa suprugom ne}ka. Napi{i koje su osobine gospo|ice iz pesme. Dobi}e{ sliku. Spoj slova po azbu~nom redu. Koje su osobine maminog junaka? Uporedi ove dve ne}kalice sa likom Sime iz pri~e „Inat“ sa strane 24. U re~niku prona|i zna~ewe re~i cve}ka i ne}kati se. Ispri~aj {ta si zapazio.

On ne}e da jede. Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina. On ne}e da jede. odlu~nije. Po{to je ova pesma {aqiva. Ovo je jedan od predloga. tu`no i veselo. Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da recituje{ lagano. On ne}e da jede.Recitovawe Priprema Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina: upla{eno. kao kad se razgovara. 95 . Izgovori jasno slede}e brzalice: ^etiri ~avke ~u~e na ~unu. On ne}e da jede. }utawe. Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da budu umereni. da odgrize crn vrh. Svraka skaka na dva kraka. a znak du`u pauzu. kao da pri~a{ bajku. Znak zna~i: izgovori glasnije. besno. treba je recitovati na {aqiv na~in. Znak ozna~ava kra}u pauzu. Otud ide crn trn.

qubi~astim i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{nosjajnim zlatnim zvezdama.. koje je masla~ak pru`ao uvis. eto. (Odlomak iz kwige Bambi) Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i: kolebqiv i tratin~ica. gore-dole. mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi. u igri koja ga odu{evi. Bambi je gledao za svakim leptirom. ‡ Ja sam... zadivio ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi. ‡ Jer mi ovuda hodamo ‡ odgovori majka. Neprestano su se kome{ali. Podvuci opis livade. 96 ‡ Ja te se ne bojim ‡ odgovori mali skakavac {u{kavim glasom.. tako bi rado bar jednog dobro razgledao. Zaista je izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici. naizgled brzo. ‡ Oh! ‡ obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jedne tratin~ice ‡ nemojte se bojati. . Kad je zatim opet pogledao na zemqu. ali mu se ne pru`i prilika. ‡ Gle ‡ kliknu Bambi ‡ onamo ska~e komadi} trave! Oho . danas prvi put u svom `ivotu na livadi ‡ objasni mu Bambi. ‡ Za{to on tako visoko ska~e? ‡ zapita Bambi. pa ipak polako. ‡ Ja sam se samo u prvi mah prepao. kako visoko ska~e! ‡ Nije to trava ‡ objasni majka ‡ to je dobri mali skakavac. A kako ti zami{qa{ livadu? Kako zami{qa{ Bambijevu mamu? Za{to je Bambi od leptira pomislio da je cvet? Za{to je od skakavca pomislio da je trava? Navedi Bambijeve osobine. pa treba biti oprezan. Sad Bambi vide da je mno{tvo takvih leptira preletalo vazduhom nad livadom.Feliks Salten Eno gde leti cvet Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka. majko ‡ povika Bambi ‡ eno leti cvet! ‡ To nije cvet ‡ re~e majka ‡ to je leptir. ‡ Gle. pa se di`e da se poigra. Objasni kako zami{qa{ Bambija. ‡ On nas se boji... Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Rado bi ih pogledao izbliza.

bi}e{ lepo kao {to su lepi.. Svaka buba od hiqadu buba..... ^im se ne{to oglasi u svetu. oglasiti se i damar... Svaka zvezda od hiqadu zvezda. Dan ga bodri: rasti i ne strepi. prvi dan mu uz quqa{ku tepa: Budi lepo kao {to je lepa. u pokretu. svaka ptica od hiqadu ptica. ^im se ne{to uspravi nad travom ‡ lupi glavom po prostranstvu plavom..Du{ko Radovi} Lepo je sve {to je malo ^im se ne{to malo. Uporedi ovu pesmu s pesmom Majka Jovu u ru`i rodila sa strane 82. grani ili vodi. malo rodi. svaka riba od hiqadu riba!. Kako zami{qa{ da mama buba tepa svojoj bebi? Kojim re~ima joj tepa? Smisli {ta govori mama ptica svom mladuncu kad ga mazi.... [ta riba govori svojoj bebi? 97 . strepeti... Svaka buba od hiqadu buba.. svaka klica od hiqadu klica. [ta zapa`a{? Za{to je lepo sve {to je malo? Potra`i u re~niku zna~ewe re~i: bodriti. svaka pesma od bezbroj pesama!... svaka klica od hiqadu klica. klica.. ~uje kroz damare slepe: ve} sam lepo kao {to su lepe. . . . svaka ptica od hiqadu ptica!. glasu ili cvetu ‡ sluti.. na kamenu.

. 98 . U prvoj re~enici re~ u~iteqica je: a) subjekat b) predikat Podvu~ena re~ u drugoj re~enici je: a) subjekat b) predikat Objasni {ta su to uspavanke. U~iteqica pi{e. re~e tata. Leptir leti. Zaokru`i slovo ispred odgovora za koje misli{ da su ta~ni. Podse}amo se ME\U NAVODNIKE STAVQAMO TA^NO NAVEDENE NE^IJE RE^I. Upi{i broj osvojenih poena. „Sutra idemo u selo“. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.SETI SE {ta smo nau~ili..

zapovedne) ‡ pesma. stih ‡ pri~a.6. proza ‡ kwi`evne i nekwi`evne re~i ‡ skra}enice za mere TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan ‡ da sastavi{ mali re~nik ‡ da izdvoji{ vest iz novina ‡ da napravi{ nevidqivo pismo ‡ da napravi{ spisak kwiga ‡ da sprovede{ anketu o povr}u ‡ da napi{e{ kratku pri~u . ^ITAMO pri~e i pesme o tome kako se raste U^IMO I VE@BAMO ‡ rod imenica ‡ jednina i mno`ina imenica ‡ pravo i prenosno zna~ewe re~i ‡ re~enice (obave{tajne. upitne. KAKO SE RASTE 5.

~itav hor.Branko ]opi} Visibaba i razvigor Razvigor zove tiho i slabo: „Budi se. 1. Ko je pozvao visibabu? Kada ju je pozvao? Gde je tada bila visibaba? Kako ju je pozvao? Za{to ju je pozvao? 100 . Prona|i u pesmi i ispi{i re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagole). pod snegom {ap}e: „Ko me to vi~e?“ Pupoqci mrki. tiho joj ka`u: „Razvigor!“ Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ razvigor. o. 5. 4. ustaj. 7. Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa ovom pesmom. 6. 2. 3. visibabo!“ A cveti} ne`ni glavicu mi~e.

a uz imenice sredweg roda re~ to. je oglasilo kraj ~asa. jelka. je bio zbuwen. poqe. Uro{. 101 . uz imenice `enskog roda re~ ta. igra~ka. mu{ki rod (taj) ~ovek deda petao brod ma~ak medved ovan `enski rod (ta) `ena baba koko{ka stolica ma~ka me~ka ovca sredwi rod (to) dete unu~e pile dugme ma~e me~e jagwe Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i taj. ta{na. M ili S . je bila ispisana. klavir. brdo. Ma{a. hleb. pismo. `enskog i sredweg roda. }ebe. ta. kqu~. u~enik. to): u~iteq. zima. 1 2 3 4 5 6 7 je padala celog jutra. je zakasnio u {kolu.Rod imenica Imenice mogu biti mu{kog. pero. Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj. slovo. veverica. selo. mu je rekla da u|e u u~ionicu. peva~ica. sneg. Mu{ki rod (taj): @enski rod (ta): Sredwi rod (to): Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu i u kvadrati}e upi{i @ . ga je upla{ilo.

a }urka joj tikve sadi na drvetu. ‡ sat min. m. ‡ ove godine o. Ja sam ~udo video: }uran babi vodu nosi u re{etu na ramenu. lisica ga dvori. Na lisici perce.. Jesamli ~udo video? ~. ‡ dan o. Smisli jedno sme{no ~udo i napi{i ne{to o wemu.[aqiva narodna pesma Sme{no ~udo Ja sam ~udo video: zec kolo vodi. ‡ ovog meseca g. Skra}enice za mere se pi{u i }irilicom i latinicom bez ta~ke. Objasni {ta je {aqivo (sme{no) u ovoj pesmi. na kamenu. g. Dali }uran babi vodu nosi? kilometar metar cm cm km km m m mm mm santimetar milimetar centimetar Zec kolo nevodi. Ispravi nepravilno napisane re~i. ‡ godina d. ‡ godina 102 . One koje se upotrebqavaju za pojmove koji ozna~avaju vreme pi{u se ili s ta~kom ili bez we. ]urka tikve nesadi. ‡ minut god. na kurjaku zvonce. ~ ili h ‡ ~as s.

Na drugoj ulice ~ekale su ih . jer ozna~avaju jedan predmet ili jedno bi}e. ulica. ruka ‡ kow ‡ ma~ke ‡ putevi ‡ ruke medved ‡ `ena ‡ jezera ‡ ogledalo ‡ gradovi ‡ drug ‡ reka ‡ nos ‡ grad Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini: drugarica. 103 . Slede}e imenice napi{i u jednini ili u mno`ini. . dete. Petar i Milan su pogledali u semafor i po~eli da prelaze ulicu. Ove imenice su u mno`ini. semafor.Jednina i mno`ina imenica Napi{i imena bi}a ili predmeta sa slika: Ove imenice su u jednini. strana. jer ozna~avaju vi{e predmeta ili bi}a. svetlo. de~ak. su ~ekala da pre|u su pokazali zeleno . kao {to je zapo~eto.

Ako `eli{. te vas zovem: Do|ite na `ur u vrbaku! Izvolite. da nas `eqa mine!“ Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ nervoza i izraz da nas `eqa mine (vidi pod minuti). 104 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. moje gospe fine. pri~u mo`e{ i da pro{iri{. kreketale nismo. Izbroj i napi{i koliko stihova ima u ovoj pesmi. Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu. ve} u prozi. Ona se sastoji od stihova. Po ovoj pesmi napi{i pri~u. da se iskreke}emo. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku. molim vas. ro|ene. Za{to je `aba bila nervozna? Da se podesetimo: ovo je pesma.Andra Frani~evi} Poziv na kreketawe Jutros `aba `abama uputila pismo: „Cele zime.

Ne zaboravi da je adresira{.Ovde ispi{i pozivnicu za svoj ro|endan. Pazi na velika slova! Pozivnica Ko poziva: Koga: Za{to: Gde da do|e: Kada: 105 . Mo`e{ i da je ukrasi{.

...ooo.. Pravi je dave`.... hteo sam da znam.jeeekkk.l..“ „Gde?“. O. Kad mama ili tata donesu novine ku}i.aaa...poo.... „Ho}e{ da ti ne{to pro~itam?“ „Ne}u!“ „Ne zna{ {ta propu{ta{“. Tata je novine ostavio na stolu... ~ita kao luda..zo.ppp.ooo. sleti na wih kao p~ela na cvet i ~ita glasno naslove... banka. ^im negde vidi slova..kooo uuu..l.reeewe.uuu..“ 106 .}eee“.nnn.lii.aaa......zo. Klara je smesta zgrabila novine i po~ela da ~ita.....poo.... Tako je bilo i onog dana kada je tata doneo ku}i novine u kojima je bila pri~a o lopovu. Ooopaaasaaan looopov possseee}uuuje kuu}eee. Kad autom idemo u grad i stojimo na semaforu.pooo.reee....wee. dok sve nas ne zaboli glava i ne po~nemo da be`imo od we.....hotee..k.. „Pooo graaaduuu. izjavila je i po~ela da sri~e: „Ppp. Ssssvaaakoog daaanaaa nnoovee pqqaa~kee... hotel..“ Za vreme vo`we ~ita i registarske brojeve kola ispred nas...cciiijss.. a on i mama su oti{li kod tetka-Eme. „[ta re~e?“ „Pooliciiijskooo uuu. pritisne nos na prozor i po~iwe glasno da sri~e: „Hhhh...Dimitar Inkiov Lopov Otkad Klara zna slova.ssseee}uu...ooo....sssniii.... po~iwe iz tih stopa da ~ita...v pooo.“ „Bbaa.

„Po na{em gradu?“ „Sad sam ti ~itala!“ „Klaro. hteo sam da znam. Slede}e re~enice napi{i koriste}i skra}enice. Klara je iz kuhiwe donela veliku varja~u. 107 .“ Kad je tako. Onda smo oti{li u spava}u sobu i Klara je izdavala naredbe: „Lopove. predaj se! Znamo gde si! Iza|i ispod kreveta!“ Ali od lopova ni traga ni glasa. sigurno bismo dobili nagradu i imali punu sobu `vaka“. 2) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no 2 kilometra i 11 metara. „Neee. spreman sam da pomognem. sigurno }emo dobiti nagradu. ube|ivala me je. Objasni {ta zna~i poslovica: U strahu su velike o~i.Odjednom sam se upla{io. Puno para za koje }emo kupiti `vake da ne}e stati u na{u sobu. grizu}i tatinu papu~u.“ „A {ta ako poku{a da pobegne?“ „Onda ga ujedi za nogu! Ti dobro ujeda{. {ta }emo ako lopov provali i kod nas?“ Rekla je kô iz topa: „Veza}emo ga!“ „A ko }e da ga dr`i dok ga ne ve`emo?“. 1) Prole}e je po~elo 21. „Klaro. moramo da ga uhvatimo!“ „Ali ja se stra{no pla{im!“ „Kukavice!“ „Nisam!“ „Doka`i mi to!“ „Kako?“ „Ti }e{ da dr`i{ lopova dok ga ja ne ve`em. marta ove godine u 6 ~asova i 22 minuta. kad sam bio mali. Ispod kreveta je iza{ao [nufi. Klari je bilo stra{no krivo. Laknulo mi je. I dan-danas kukumav~i: „Da ispod kreveta nije bio [nufi. Bili smo sami kod ku}e.“ „Sad sigurno jo{ boqe ujeda{“.“ „Ma to je bilo pre. Prevela: Sne`ana Turun~i}-Dauner Za{to je de~ak pomislio da se ispod kreveta krije lopov? Opi{i kako si se ose}ao kad ti se u~inilo da negde ne{to {u{ka. {aputao sam. Ve} dugo nisam nikog ujeo. „zubi su ti ve}i. I. zna{ {ta. a ja sam se naoru`ao viqu{kom. ~uje{ li? Ne{to {u{ti ispod kreveta! ’Ajde da pobegnemo!“.

1. Opi{i lopova iz jednog filma. 3. 1. Zapovedne re~enice 2. Doma}i zadatak: Slede}e potvrdne re~enice pretvori u odri~ne: 1. 108 . Kakvi su ti pokreti? Napi{i naziv nekih crtanih ili igranih filmova u kojima se pojavquju lopovi. 3. tri upitne i tri zapovedne re~enice. Obrati pa`wu na koji na~in izgovara{ upitnu. a na koji zapovednu re~enicu. Obave{tajne re~enice 2. 3. Bili smo sami kod ku}e. 1. Ja sam se upla{io. Objasni kakvim glasom ih izgovara{.U pri~i „Lopov“ prona|i i ispi{i: tri obave{tajne. Upitne re~enice 2. 2. 3. Pobegli smo.

Ovde napravi mali re~nik re~i koje upotrebqava tvoje dru{tvo. presednik odelewe Pavletov Slavicin Koje novine voli{ da ~ita{? Milicin komadant 109 .De~ak iz ove pri~e ka`e za svoju sestru da je pravi dave`. Iseci i ovde zalepi neku vest iz novina. Napi{i jo{ neke re~i koje ti i tvoje dru{tvo upotrebqavate kad ho}ete da ka`ete da je neko dosadan. dave` ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ dosadna osoba lep Napi{i ispravno nekwi`evne re~i: sumqiv nesnosqivo mlo{tvo Napi{i koje se novine ~itaju u tvojoj ku}i. Objasni {ta ovde zna~i re~ dave`.

Qubivoje R{umovi} Ako `eli{ mi{ice Ako `eli{ mi{ice kô gvo`|e jedi belo ili crno gro`|e Ako `eli{ snagu zbiqa mu{ku onda ne sme{ zaobi}i kru{ku Ako `eli{ na sve biti imun jedi cedi sredi `uti limun Ako `eli{ ruke kao kanxe prosto gutaj sve`e pomoranxe Ako `eli{ ve{tine sa strane okomi se na krive banane Ako `eli{ da izgleda{ be{we svakodnevno upra`wavaj tre{we Ako `eli{ biti bistre glave beri one jagode iz trave I uop{te ko god ne{to ho}e mora jesti i voleti vo}e Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ imun. Kako obja{wava{ posledwa dva stiha ove pesme? [ta zna~i: mi{ice kô gvo`|e? 110 .

strana 111 . strana . Zoricin brat mi se falio da je ufatio neke zecove. Bole me glava. strana . 3. u~initi ne{to zabraweno izgrditi zlo pro}i udariti po licu po~eti sa odmarawem raditi potajno varati nekoga dobiti dozvolu Podvuci nekwi`evne re~i u re~enicama: 1. 2. gvozdeni mi{i}i bistra glava glava porodice kameno srce Proveri pravo i prenosno zna~ewe izraza. Weno pravo zna~ewe je: napravqen od gvo`|a. 4. a prenosno: ~vrst. o~itati lekciju 6. kompir i buraniju. strana . U kvadrati} ispred odgovora upi{i broj za koji misli{ da odgovara izrazu. obrati zelen bostan 7. di}i sve ~etiri uvis Prona|i u sadr`aju na kraju ^itanke nazive drugih pesama Qubivoja R{umovi}a i tri pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja i ispi{i ih. Deda ka`e da ga mlogo bolu noge. Na pijac sam kupila {angarepu. dobiti zeleno svetlo 3. Na primer. vu}i nekog za nos 5. dati nekome po wu{ci 8. 1. prenosno zna~ewe . pa nosim {em{ir. pre}i punu liniju 4. strana . re~ gvozden.Pravo i prenosno zna~ewe re~i izrazi Neke re~i mogu da imaju pravo i prenosno zna~ewe. strana . strana . strana . jak kao gvo`|e. raditi ispod `ita 2.

Ovo je odlomak iz kwige „Mali ku}ni ogledi 1“ u izdawu Kreativnog centra. Ako prinesete papir plamenu sve}e.Nevidqivo pismo Napi{ite poruku koju niko ne}e mo}i da vidi ukoliko vi to ne `elite. Poku{aj da izvede{ ovaj ogled uz pomo} odrasle osobe. 2. Sa~ekajte da se papir osu{i. Tvoja zapa`awa pri izvo|ewu ogleda: Potreban materijal: ~a~kalica. 4. poruka }e opet biti vidqiva. {ibica Kako se ogled izvodi 1. Prinesite plamen sve}e papiru sa porukom. 3. [ta }e se desiti Po{to se papir osu{i. 112 . Zama~ite ~a~kalicu u sir}e ili limun dok budete pisali poruku. sve}a. par~e papira. posuda sa vinskim sir}etom ili limunovim sokom. Kako si se ose}ao posle izvedenog ogleda? Re{i rebus. poruka }e nestati. Prelomite ~a~kalicu ‡ wen debqi kraj koristi}ete kao olovku.

1. 113 . Oboj broj ispred kwige koja ti se najvi{e dopada. 5. zemqama. a koje govore o biqkama. torba. 3. drugim narodima i sli~no. gradovima. `ivotiwama. 4.Napravi spisak Ovde napravi spisak kwiga koje ima{ ili za koje si ~uo. Napi{i kratku pri~u u kojoj }e{ pomenuti ove tri re~i: pismo. 6. 2. pas.

na moj u`as i na moju tugu. Ja priznajem praziluk i cvekle i {qivike. al’ bi suze kao ki{a tekle sve zbog one {argarepe puste.Vladimir Andri} [argarepa Ja prihvatam vo}e i povr}e i kukuruz i {e}ernu repu i prihvatam orah ispred ku}e. moj ~emerni jade. ne prihvatam samo {argarepu. za me `ivot vi{e nema ~ari i ve} znadem za me nema nade. Za{to je de~ak nezadovoqan? [ta je u ovoj pesmi {aqivo? 114 . slutim kako ni~e {argarepa. pa i {ume guste. za mene se {argarepa bari. Sudbo moja. U ba{tama kad su no}i duge i kad slavuj zavija u lugu.

5. glasova glasova glasova glasova glasova glasova Omiqene vrste povr}a su: 115 . Saop{tewe o rezultatima ankete Rezultati pokazuju slede}e: 1. 3. 2. 6. 1. 4. a koje ne voli. 3.Mala anketa Ispitaj svoje dru{tvo iz {kole i napi{i u tabeli koje se povr}e voli. 2. Neomiqene vrste povr}a su: 1. 2. 3.

ptice ‡ Zraci sunca {umu celu zaliju. sunce ‡ Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. lastar. Zraci sunca {umu celu zaliju. Kako razume{ stihove: Zna~ewe re~i vit. [umskih ptica zazvoni{e horovi i Suncu se pokloni{e borovi. Novim li{}em hrast se kiti prastari. Zazvi`duka kos veselu ariju.Mom~ilo Te{i} Prole}no jutro u {umi Na brezi se wi{u viti lastari. Protr~ala mlada srna proplankom. Napi{i kojim re~ima se u pesmi opisuju: drve}e u {umi ‡ srna ‡ Pobe|ena no} je crna osvankom. osvanak i arija mo`e{ na}i u re~niku na kraju kwige. 116 . Pobe|ena no} je crna osvankom.

Za{to su {kole kao veliki i ~udni dvorci? Svakog septembra kad jesen stupi po dva su borca u {kolskoj klupi. zvone i decu gone u `ute male avione. Za{to su {kolske klupe `uti mali avioni? Za{to se u pesmi ka`e da su {kole kao velike mirne ovce? Smisli i napi{i sa ~im bi ti uporedio {kolu. napamet znaju svu svoju decu. [kole su veliki ~udni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pu{~anom paqbom i olovkama ‡ duga~kom sabqom. stotinu dece neguju same. i bajke pri~aju o mesecu. [kole su velike i dobre mame. Za{to su {kole kao velike i dobre mame? [kola je kao 117 .Dragan Luki} [kola [kole su velike mirne ovce koje oka~e veliko zvonce pa zvone.

1.. o{tar no` bistar ~ovek zelena trava o{tar jezik bistar potok zelen momak Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Podvuci nekwi`evne i razgovorne re~i u re~enici: 2. Upi{i broj osvojenih poena. Podse}amo se PRI^A JE PISANA U PROZI IMENICE MOGU BITI mu{kog `enskog sredweg roda u jednini u mno`ini PESMA JE PISANA U STIHU 118 .SETI SE {ta smo nau~ili. Mlogi qudi su prekqu~e nosili neke bqak majce. Zaokru`i crvenom bojom primere u kojima su re~i upotrebqene u prenosnom zna~ewu..

[TA SVE MOGU. sada{wost i budu}nost – pisanje latinicom ‡ kako se pro{iruje re~enica ‡ re~i koje se rimuju ‡ basna TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pri~u o mamama i wihovoj deci ‡ da napi{e{ oglas ‡ da napi{e{ natpis za pekaru ‡ da nacrta{ mapu mesta na kojem raste zelenvil ‡ da prepri~a{ pri~u .7. [TA SVE UMEM ^ITAMO pri~e i pesme o tome {ta sve ~ovek mo`e i ume U^IMO I VE@BAMO ‡ pro{lost.

MAMA! silazi{ . MAMA! ne{to ne zna{ .. MAMA! .. Objasni {ta zna~e stihovi: Kad seva . da nas podi`u i da nas vode... MAMA! U celom svetu.. MAMA! ne mo`e{ ..... Najpre je bio mrak i tama... MAMA! se budi{ .... MAMA! te neko juri .. MAMA! Kad Kad 120 . MAMA! ... a onda nas je rodila mama.... MAMA! spava{ . MAMA! si gladan . MAMA! se pewe{ . MAMA! ne zna{ {ta ho}e{ . na svim stranama.Du{an Radovi} Mama Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad seva .... MAMA! Napi{i kada bi jo{ dozivao mamu: Kad ne zna{ {ta ho}e{ . Svi {to po svetu tr~e i lete neke su dobre mame dete..... re~ je uglavnom o mamama.. Mame su va`ne da nas rode.

Mame i wihova deca Posmatraj ove fotografije i smisli pri~e o wima. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. e P i{ mo sa stav 121 .

Prona|i u re~niku zna~enje re~i poletan i sektor. ne pije vino. a u fabrici za ~okoladu. 122 . pa napi{i jedan sli~an oglas za sebe. Jedina mana – priznajem gre{an – mnogo sam je{an! Podvuci u pesmi stihove koji govore o osobinama de~aka. zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu. Doma}i zadatak: Razmisli o tome {ta ti voli{ i {ta ume{ da radi{. Prepi{i ovu pesmu latinicom. pisanim slovima. {e}erne stvari njegov su sektor. spreman de~ak osnovac. ne voli novac.Branko ]opi} Oglasi „Kupusnog lista“ Nudi se direktor Poletan.

... Re~ koja ozna~ava radwu zove se.. Kratka {ala ili dosetka zove se.... Kratka pri~a u kojoj se govori o `ivotiwama. Re~i koje ozna~avaju imena su. a misli se na qude je. Imenica ma~ke stoji u.. Ko tra`i ve}e.. Koja je vrsta kazivawa: U {umici na jednoj no`ici? 6 7 8 9 10 Na kraju zapovednih re~enica stavqa se....Ukr{tenica 1 2 3 4 5 Re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat. Pesma kojom se uspavquju deca zove se. 123 . izgubi iz vre}e je.......

Prvi postavi iznad svoje radnje tablu sa natpisom: Najbolji kroja~ u gradu. Skinu svoje firme. nije odmah mogao da se seti nekog jo{ privla~nijeg natpisa.Engleska narodna pri~a Tri kroja~a Tri kroja~a otvore svoje radnje u istoj ulici. Sva trojica se po~nu domi{ljati kako }e privu}i {to vi{e mu{terija. Tre}i se zamislio. a u re~niku }e{ prona}i {ta ovde zna~i. Konkurencija je bila velika i poslovi su i{li sasvim slabo. Smisli i ukrasi natpis za svoju pekaru. Naposletku. i on stavi tablu na kojoj je velikim slovima napisao: Najbolji kroja~ u ovoj ulici. Re~ firma ima vi{e zna~enja. pa br`e-bolje napi{e: Najbolji kroja~ na svetu. zatvore radnje i odsele se iz grada. 124 . Pi{i latinicom. Zamisli da si pekar i da ima{ pekaru. Prva dvojica su bila stra{no ljuta {to ih je ovaj tre}i kroja~ nadmudrio. Za{to su se prva dva kroja~a odselila iz grada? Pi{i latinicom. Prona|i i zna~enje re~i mu{terija. Drugi ne bude lenj.

Ja }u ~itati. Sawa dolazi. To su Zavr{i zapo~etu tabelu.Pro{lost ‡ sada{wost ‡ budu}nost Pro~itaj slede}e re~enice: Ja sam ~itao. 125 . Napi{i kako nazivamo re~i koje ozna~avaju radwu. Radwa u ovoj re~enici }e se de{avati u budu}nosti. Ja se /alim. SADA?WOST Ja pevam. Ma[ka je sko[ila. Radwa u ovoj re~enici se de{ava sada ‡ u sada{wosti. PRO?LOST Ja sam pevao. BUDU}NOST Pas ]e lajati. Radwa u ovoj re~enici se de{avala u pro{losti. Ja ~itam.

‡ 126 .Qubivoje R{umovi} Lave majka mu stara Lave majka mu stara Proglasi mene za cara Pa onda iz nekog hlada Gledaj kako se vlada Izda}u naredbe stroge Da prasci peru noge Zebre da peru zube I da se tigrovi qube Naredi}u lukavoj liji Da vi{e ne lovi patke Nisu ni patke krive [to su glupe i slatke Lave majka mu stara Proglasi mene za cara Pa onda iz nekog hlada Gledaj kako se vlada Napi{i koje }e naredbe izdati de~ak kad bude bio car. Napi{i koje se re~i u pesmi rimuju. stara ‡ ‡ ‡ ‡ cara Podvuci plavom bojom re~i iz ove pesme koje ozna~avaju radwu (glagole).

• Smisli i napi{i sastav pod naslovom: „Kad bih bio car“ („Kad bih bila carica“). e P i{ mo sa stav • [ta bi ti kao car voleo da ima{? • Kako bi `eleo da bude{ obu~en? • [ta bi sve uradio kad bi bio car? • Kako bi pomagao drugima? 127 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

– Ali ti jo{ ne zna{ kako se kuva supa i pravi salata. ma {ta mi re~e! – podsmevala mu se teta. a vi. da li znate ba{ sve? – Sto puta vi{e od tebe i mnogo vi{e od toga. Reka Modravil pak te~e dolinom Travavil. De~ak razmisli. ne zna{ kako se pravi sapun. Ne zna{ kada je vladao najve}i austrijski car. pa je upitao: – Teto. – Na planini Kopavil?! – zinula je od ~uda teta.. – Ohoj. ja ve} znam koliko ima sati! – Ih. pa je rekao teti: – Po{to sve znate. Ka`u da mu je rekla: – Eh. Raste na planini Kopavil – objasnio je ozbiljno de~ak.. Planina Vrhovil i planina.. Teta je kao dete odmahivala glavom... moram zaliti salatu! – povikala je teta i pobegla.. On je imao tetku koja se tome glasno smejala..... – Pa to odavno i vrapci znaju. pa re~e: – Znam da se cipela obuva na nogu i da je rukavica pravljena za ruku..Leopold Suhodol~an O de~aku koji je mnogo znao Ne znam da li ste ~uli za de~aka koji je tvrdio da mnogo zna. – Gde ti je ta planina Kopavil? – [ta? I to ne znate? – ~udio se de~ak.. De~ak se i tre}i put zamislio. – O. a de~ak je nastavljao: – Planina Kopavil se podi`e iznad reke Modravil.. Sa slovena~kog prevela: Slavica Markovi} 128 . to nije ni{ta! – pu}nula je teta.. {ta pa ti zna{?! – O. De~ak je nabrao ~elo i jo{ jednom se zamislio. Ne zna{ kada su se rodili na{i baba i deda. Dolina Travavil se prostire izme|u Vrhovila i planine Stenovil.. recite mi gde raste zelenvil? – Zelenvil? – zgranuto ga pogleda teta. – A {ta je pa to? – Ne znate? Zelenvil je zelenvil..

129 . Kako zami{lja{ zelenvil? Nacrtaj mapu na kojoj se vidi kako zelenvil raste na planini Kopavil iznad reke Modravil koja te~e.Podvuci u pri~i re~enice u kojima se tetka podsmeva de~aku... (pro~itaj u tekstu).

a na}i }e{ i neobi~no zna~ewe glagola qu{titi. a mora{.Dragomir \or|evi} Ja sam bio sre}no dete Ja sam bio Sre}no dete O kome se Mnogi brinu Dok mi nisu Jednog dana Kupili tu Violinu Sad drugari Qu{te fudbal A ja note I solfe|a Od ve`bawa @igaju me Jadni prsti Vrat i le|a Sviram tetki I susetki Babi dedi Ujni strini Znoj se s moga Lica cedi Svi me zovu Paganini Tata smi{qa Svetsku slavu Ja tu nemam [ta da brinem Iz dvori{ta ^ujem ciku Ali ne smem Da prekinem Stru`em cvilim [kripim gudim Kako koja Zora svane Mrzim svaku Tvoju `icu Violino Moj du{mane U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ du{man. Za{to je de~ak u ovoj pesmi nesre}an? Opi{i jedan posao koji najvi{e voli{ da radi{. 130 . Tako|e prona|i u re~niku {ta je solfe|o i ko je bio Paganini. Napi{i {ta ti ne voli{ da radi{.

Gramati~ka ukr{tenica Prona|i u ukr{tenici i zaokru`i slede}e glagole: lajati. zvati. piti. ploviti. te}i. gledati. glodati. voleti. pe}i. m g l e d a t i z i l a ` f v e h v s o j ~ p e } i u l d a lj l s i { } i a t v o l e t i t t z v a t i { i i p i t i o i p e a t i m j t | r o n i t i nj i i d` c 131 . veslati. {iti. pecati. roniti. vu}i. misliti.

strani {ta su basne. ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ spor o{tar pametan neprijateq Na ~emu je zec zavideo biku? vredan ne`an svetlost 132 . re~e mu: ‡ Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da umakne{ i najopasnijem neprijatequ! Ni{ta u `ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i sam tako brz. Re~i sa suprotnim zna~ewem: brz jak Napi{i na ~emu je bik zavideo zecu. Boqe ponosito se boriti s neprijateqem nego celog veka sramno pred wim be`ati. Pogledaj na 8. prijatequ! Dao bih ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i sna`ne rogove. Podvuci i objasni re~enicu koja ti li~i na narodnu poslovicu. Ovo je basna. pa }e mu re}i: ‡ Luda je tvoja `eqa. Kad se jednom sastado{e. pa mu pozavide na brzini.Narodna basna Bik i zec Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko poqa. Nasmeja se zec ~uv{i bika. Tada bih mogao da pobegnem od svakog neprijateqa.

Kakva sve mo`e da bude ki{a? sitna. 1. na krovove. 3.Pro{irivawe re~enica Pogledaj ovu kratku re~enicu: Ki{a pada. na ki{obrane. 133 . . 2. Na {ta sve ki{a mo`e da pada? na drve}e. cele ve~eri. Razmisli. pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{. dosadna. Kada ki{a pada? danas. hladna. . . prijatna. . Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako: Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove. pre podne. Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in.

A da proda ku}u ‡ ni to nije hteo. a tre}i ‡ ma~evalac. pa krenu{e na put. onome ko se poka`e kao najboqi majstor ‡ ostavi}u ku}u“. To sinove zadovoqi.Bra}a Grim Tri brata Be{e neki ~ovek koji je imao tri sina. a da nekome ne u~ini na`ao. Onaj {to je postao kova~ morao je da potkiva kraqeve kowe. ali od imawa nema{e ni{ta do ku}e u kojoj je `iveo. Neka svaki nau~i po zanat. Tako nije znao {ta da zapo~ne. pa kad se zatim vratite. iako bi prodajom ste~eni novac mogao podeliti me|u sinovima. 134 . ali bi stiskao zube i ne bi se qutio. ali ocu su sva trojica bila podjednako draga. pa najstariji re~e da bi hteo da postane kova~. jer je mislio: „Ako se pla{i{ od jednog udarca. Onaj najmla|i. ma~evalac. drugi ‡ berberin. Kona~no na|e izlaz. te sinovima re~e: „Po|ite u svet i oku{ajte sre}u. Onaj {to je nau~io za berberina brijao je samo otmenu gospodu i tako|e dr`ao da je ku}a ve} wegova. Svaki od sinova pri`eqkivao je da posle o~eve smrti ba{ on do|e do ku}e. jer je ona bila jo{ od wegovih predaka. Zatim odredi{e vreme kad }e se sva trojica vratiti ku}i. Dogodi se ba{ da je svaki od wih na{ao vaqanog majstora kod koga je ne{to ~estito mogao nau~iti. ku}u nikad ne}e{ dobiti“. pa je za sebe mislio: „Sada ti vi{e ni{ta ne nedostaje: dobi}e{ ku}u“. dobijao bi poneki udarac.

da i ja poka`em svoju ve{tinu“ i. pa kowu koji je jurio odvali ~etiri potkovice. tako da na wega ne pade nijedna kap. o~e. izvu~e ma~ i zapo~e wime unakrst zamahivati nad svojom glavom. On dotr~a do ko~ija. Dok su tako sedeli.“ Tad re~e tre}i brat: „Dozvolite mi. A kad ki{a udari ja~e. {ta ja umem“. zadivi se i re~e: „Ti si izveo najve}u majstoriju. i najzad tako jako da je sipala kao iz kabla. Kad otac to vide. 135 . re~e otac. re~e kova~. re~e otac. kad dojuri{e jedne ko~ije u kojima je bio neki gospodin. oni se vrati{e ocu. ku}a je tvoja. tako|e u trku. „To mi se dopada“. a zatim ga u punom trku nasapuna i obrija mu br~i}e. te mu. „Ti si qudina“. „Sad }ete videti. te ostade tako suv kao da je bio ne~im potpuno za{ti}en. „radi{ isto tako dobro kao i brat ti. Ali nisu znali kako da na|u najboqu priliku i da poka`u svoje ve{tine i ume}e te sedo{e da se dogovore. kako je po~ela da pada ki{a. „Eh!“. ku}a je tvoja“. a da ga pri tom ne pose~e i ne povredi ni za dlaku. uzviknu berberin. zamahivao je ma~em sve br`e i br`e. „ako se drugi vaqano ne zalo`e.“ Ne potraje dugo. odjednom dojuri zec preko poqa. pa po~e praviti penu sve dok se zec ne pribli`i. „dolazi kao poru~en!“ On uze pliticu i sapun. ponovo prikova ~etiri nove. o~e. ja ne znam kome da ostavim ku}u.Kad je proteklo odre|eno vreme.

Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi kako se odnosio prema ku}i. ostala dvojica su toliko tugovala da se i oni razbole{e i ubrzo pomre{e. A po{to su bili tako ume{ni kao majstori i tako se voleli kao bra}a. Ali. polo`i{e svu trojicu u jedan grob. zaradi{e mnogo para. Prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik: 1) bra}a polaze u svet 2) izu~avaju zanate 3) vra}aju se ku}i 4) pokazuju ocu {ta su nau~ili 5) ostaju zajedno do kraja `ivota Koje su poruke ove pri~e? 136 . Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi {ta je otac ose}ao prema svojim sinovima. oni se dogovori{e i ostado{e sva trojica u ku}i.To zadovoqi ostalu dvojicu bra}e. zalo`iti se i zavetovati se. @iveli su tako zadovoqno do starosti i kad se jedan od wih razbole i preminu. [ta je otac tra`io od svojih sinova? Podvuci i objasni re~enicu iz koje se najboqe vidi da su bra}a slo`na i da se po{tuju. kao {to su se ranije zavetovali i zato {to su se toliko voleli. bave}i se svaki svojim zanatom. i kako su bili tako dobro obu~eni i spretni majstori. (S nema~kog preveli Bo`idar Zec i Milan Tabakovi}) Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i: plitica.

Odgovori na pitawa koja su postavqena u pesmi: [ta rade deca kad ki{a pada? [ta tada rade stari? Za{to se Samo ribe ba{ tada / Zagrcnu pod vodom od smeha? [ta rade ribari kad pada ki{a? 137 .Stevan Rai~kovi} Kad po~ne ki{a da pada Kad po~ne ki{a da pada: [ta rade deca? [ta rade stari? Gde to sa poqa nestanu stada A s krova ‡ dimni~ari? [ta rade {eta~i u parku Kad ki{a se sliva niz pru}e? Ribari: da li tad barku Okrenu u pravcu ku}e? Kad po~ne ki{a da pada I po asfaltu da zvoni: [ta radi ma~ka koja ba{ tada Uveliko mi{a goni? ^ika li pile pod strehom kopca Kad ki{a se na dvori{te sru~i? Da l' pla~e `ena kraj konopca gde prostrla je ve{ da su{i? Kad po~ne ki{a da pada svi tr~e: krov ili streha. Samo se ribe ba{ tada Zagrcnu pod vodom od smeha. Ozna~i u pesmi strofu koja ti se najvi{e svi|a i objasni je.

. Upi{i broj osvojenih poena. Pevao sam u horu. a b v pro{lost budu}nost sada{wost Zaokru`i naranxastom bojom subjekat slede}e re~enice. Podse}amo se IMENICE SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA GLAGOLI SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU 138 .. Crtam na ~asu likovnog. Upi{i odgovaraju}e slovo u kru`i} ispred re~enice. Zaokru`i zelenom bojom re~i u nizu koje imaju sli~no zna~ewe.SETI SE {ta smo nau~ili. Pliva}u na takmi~ewu. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. tih bistar mudar stra{an pametan Maja peva.

LETWE PUSTOLOVINE ^ITAMO pri~e i pesme o letwim pustolovinama U^IMO I VE@BAMO ‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ narodne pri~e o `ivotiwama TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da potra`i{ re~ u re~niku ‡ da napi{e{ predlog za promene u {koli ‡ da sastavi{ adresar svog dru{tva ‡ da napi{e{ razglednicu .8.

kô iz ~esme. Podvuci u pesmi stihove koji govore o tome kako {eva peva. Vidi stranu 95. mala poqska ptica peva~ica Alauda.Ivica Vanja Rori} ^arolija Iza le|a jednog druma izviruje jedna {uma. pi{e: {éva ` zool. koji je izdala Matica srpska iz Novog Sada. Evo primera! U „Re~niku srpskohrvatskoga knji`evnog jezika“. Potra`i u nekom re~niku srpskog jezika zna~enje nepoznatih re~i. Podatke o ptici {evi mo`e{ da na|e{ jo{ i u re~nicima i enciklopedijama. A iz kljuna. Iz te {ume viri `bun. a iz `buna {evin kljun. Nau~i napamet ovu pesmu. i dan i no} teku pjesme! Prepi{i ovu pesmu latinicom. Za{to se ova pesma zove „^arolija“? Obele`i stihove koje }e{ recitovati glasnije i stihove koje }e{ recitovati ti{e. 140 .

koju je napisao Javor Ra{ajski. o ptici {evi pi{e: 141 .U Prosvetinoj „Maloj enciklopediji“ o ptici {evi pi{e: U knjizi „Ptice Srbije“.

Onda dobro ponudi drugima. 142 . nisam jo{. nego zagledaj se u sebe. najmla|i sin srpskog vladara Stefana Nemawe. putovao. ‡ Svetitequ. ‡ Tako ga.Simeon Marinkovi} Sveti Sava i mlad ~ovek Neki mlad ~ovek po{ao u svet da na|e dobro. vrati se ku}i i u~ini kako mu svetiteq re~e. u onome {to radi{ i u onome {to misli{. prijatequ? ‡ upita ga. Putovao. prvi srpski kwi`evnik. pa }e ga i drugi tebi davati. ne}e{ ni na}i. ‡ Jesi li ga negde na{ao? ‡ E bogami. Osnovao je srpsku crkvu. Prona|i u sebi dobro. ‡ Kuda ide{. svetitequ. tra`im dobro po svetu ‡ odgovori mu mladi}. Sveti Sava je Rastko Nemawi}. Mladi} se zahvali svetitequ. pa ga susrete sveti Sava. pa bi dobro i wemu i onima oko wega. sinko. ^esto je putovao po zemqi i savetovao qude kako da pametno i pravedno postupaju. {ta u pri~i zna~i re~ dobro? Prona|i u ^itanci naslov poglavqa koji odgovara ovoj pri~i i prepi{i ga. [ta misli{.

Napi{i {ta bi ti rekao ovom de~aku da bi se on boqe ose}ao.U u~ionici Posmatraj sliku i napi{i da li de~aku wegovi drugovi ~ine dobro. Za{to? 143 .

Kraj potoka svoj {umi na oku zec medvedu zviznuo frljoku. prgav{tino divlja. Napi{i {ta ti je u ovoj pesmi sme{no. ze~e. Ze~e. Usred {ume u gustom {ipragu zec kurjaku udario {ljagu. Prona|i ih u re~niku i ovde napi{i {ta one zna~e.Vlada Stojiljkovi} Prgav momak Na proplanku (glavnom {umskom trgu) zec lisici udario ~vrgu. pomori}e{ pola {umskog `ivlja! Podvuci u pesmi nepoznate re~i. 144 .

a veliki ze~ina. a neki je medvedi}. Legenda: Re~i sa umawenim zna~ewem Re~i sa uve}anim zna~ewem Odgovaraju}im bojama iz legende podvuci re~i u prethodnom tekstu i re~i koje se nalaze na listu.Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem Mali momak je mom~i}. Neki potok je poto~ina. Neki medved je medvedina. a neka je ~vrgetina. a veliki mom~ina. Neka {uma je {umica. a neki je poto~i}. Neka ~vrga je ~vrgica. re~i umaweno zna~ewe uve}ano zna~ewe ma~ka olovka vu~i} ru~erda listi} kravica gran~ica ma~kica ma~ketina `aba ~etka ta{netina ~a{a planin~ina ki{a kofa zgradurina 145 . a neka je {umetina. Dopuni tabelu. Mali zec je ze~i}.

Prema Dositeju Obradovi}u Kow i magare Putovali zajedno kow i magare. jer }e ina~e izdahnuti. A kow ni da ~uje. Podvuci pouku koja bi najvi{e odgovarala ovoj basni. 146 . Jadno magare bilo je preko mere natovareno. Neki qudi od drugih tra`e samo korist za sebe. Kako se ose}alo natovareno magare? Smisli i napi{i re~i kojima je magare zamolilo kowa za pomo}. gospodar natovari na kowa ne samo sav teret nego i ko`u uginulog magareta. I ova pri~a je basna. Zato zamoli kowa da mu pomogne i ponese deo tereta. Svaka basna ima naravou~enije. b. a. pou~an savet. Starijem treba uvek ukazati po{tovawe. Sad kow shvati. v. U nevoqi je dobro pomo}i drugome. Kada magare sasvim oslabi i pade mrtvo. ali kasno. zakqu~ak. pouku. da bi mu mnogo boqe bilo da je poslu{ao magare i da mu je pomogao. Smisli i napi{i re~i kojima je kow izrazio kajawe na kraju basne. tj. Smisli i napi{i {ta je kow odgovorio.

Iznenada sko~i lija i za~as nestade u gusti{u.Narodna pri~a Staro lijino lukavstvo Zimus je grupa lovaca opkolila jednu lisicu u {umarku. Jedan lovac se spremio da joj odere krzno. Zalaja{e nekoliko puta i ostavi{e je. Smisli i napi{i {ta je lisica u sebi govorila kad se na{la u nevoqi. Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak. Lovci se okupi{e oko we. Mrtva. Bili su sigurni da im ne}e uma}i. [ta je u sebi govorila dok je smi{qala kako da se sna|e? [ta su lovci govorili kad su lisicu na{li opru`enu? Za{to narod ka`e: Ne veruj lisici ni kad je mrtva? [ta se za lisicu jo{ ka`e u narodu? 147 . Jedan lovac umalo da nagazi na wu. A ona le`i opru`ena. Psi je owu{i{e. Jo{ topla.

Iz ovog se ne{to i nau~it' dade: huqe lepo zbore. mir i qubav blagoslov je pravi. Slu{ale su `abe ovo krasno slovo. zato neka niko nikoga ne gwavi. [ta je patak uradio u jednom trenutku? Doma}i zadatak: Po ovoj pesmi napi{i pri~u. Slu{ale ga `abe velike i male. Sloga. Objasni {ta je hteo da ka`e. Podvuci stihove iz kojih se vidi kako su `abe prihvatale wegove re~i i objasni ih. Podvuci i objasni stihove za koje misli{ da su poruka ove pesme. Podvuci sve ono o ~emu je govorio patak ukraj bare. al' nitkovski rade. kad patak u}uta desilo se ovo: Jedan `abac mali pobli`e je stao ‡ a patak ga zgrabi pa ga progutao. i da niko nikog ne treba da dira. blagoslov. huqa i nitkovski.Jovan Jovanovi} Zmaj Patak i `abe Ako ste dokoni pro~itajte ovo: stari patak ukraj bare dr`ao je slovo. Govorio patak o vrlini mira. tla~iti. Prona|i u re~niku zna~ewe izraza i re~i: dr`ati slovo. niko ne sme tla~it one {to mu nisu krivi. 148 . slatke su mu re~i jedva do~ekale. Svako ima prava da slobodno `ivi.

Vladimir Andri} Daj mi krila jedan krug More ima barku. Svi~e. more. Smisli {ta bi ti tra`io od nekoga da ti da „jedan krug“. budi drug – daj mi fenjer jedan krug! Pozajmi mi mo} da osvetlim no}. Lasta ima krila – leti sve do Nila.... Da me `elja mine da vidim dubine. ribo.. da odem na jug. `ivica i bro{. Koja ti se pesnikova `elja najvi{e svi|a? Podvuci stihove koji iskazuju tu pesnikovu `elju i objasni ih. bazati. No}u kraj `ivica svetli fenjer svica. Nastavi pesmu. budi drug – daj mi krila jedan krug! Da obi|em lug. da vidim dubine. lasto. Nebo. Na nebu se zvezde kao ptice gnezde. 149 . svi~e. More. ~uju ze~je u{i. Zbog ~ega? Objasni zna~enje slede}ih stihova: Tako mi se baza {irom morskih staza. Kad mrav zrno sru{i. Ze~e. nebo. budi drug – daj mi barku jedan krug! Tako mi se baza {irom morskih staza.. da me `elja mine... Da oslu{nem i ja kako `ito klija. budi drug – daj mi u{i jedan krug! Da oslu{nem i ja kako `ito klija. Prona|i u re~niku {ta zna~e slede}e re~i i izrazi: katarka. jedro i katarku. kad stavim taj bro{.. ze~e. budi drug – daj peraja jedan krug! Da me `elja mine.. Lasto. Ribo.. U ribe peraja srebrnoga sjaja. budi drug – daj mi zvezdu jedan krug! Bi}u lep{i jo{.

jade. jade. Objasni prenosno zna~enje stihova: po njemu je. tugo. njegovo je srce Njegov `ivot to su / / / / popanula slana kilo pau~ine puno ljutih rana trice i ku~ine 150 . Na njemu je. tugo. strani {ta pi{e o pravom i prenosnom zna~enju re~i. kilo pau~ine {ta sad roditelji sa njim da u~ine Ko je bio miran dve nedelje dana njegovo je srce puno ljutih rana Njegov `ivot to su trice i ku~ine {ta sad {kolske vlasti sa njim da u~ine Takav junak mora bar do Zlatibora na zraku i travi da se oporavi Pogledaj na 111. popanula slana Na njemu je. nedelju dana po njemu je.Vladimir Andri} Predlog Ko je bio miran joj.

Seti se ne~ega {to ti smeta u {koli i {to bi `eleo da se promeni. Napi{i svoj predlog. Predlog Zapazio sam da Zato predla`em da Re{i rebuse. 151 .

Ne zaboravi da napi{e{ adresu. 152 . Opi{i to mesto na razglednici koju }e{ uputiti drugu ili drugarici.Doma}i zadatak: Za`muri i zamisli mesto na kojem bi voleo da se lepo odmori{.

Adresar moga dru{tva Pre nego {to ode{ na raspust. upi{i adrese i telefonske brojeve svojih drugova i drugarica. Ne zaboravi da bi mogao da im se javi{! Ime i prezime Adresa Broj telefona 153 .

SETI SE {ta smo nau~ili.. Pove`i re~ u sredini sa odgovaraju}im re~ima sa uve}anim i umawenim zna~ewem. 1. ve{tice i vile) u prozi u stihu basna (pri~a u kojoj `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi) poslovica (kratka i mudra narodna izreka o `ivotu) zagonetka (igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor) 154 . fla{ica torbica supica sukwica sukwa supa torba fla{a fla{etina sukwetina torbetina supetina Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.. patuqci. Upi{i broj osvojenih poena. a`daje. Podse}amo se kwi`evnost pesma pri~a bajka (pri~a o ~udesnim doga|ajima u kojoj se pojavquju zmajevi.

Na kraju re~enice stavi ta~ku. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu. 10.Pravila za dobro pisawe 1. radost. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu. 3. sredinu i kraj. 2. upitnik ili uzvi~nik. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). uzbu|ewe. qutwu. 155 . 9. 6. 4. 8. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. Tvoj sastav treba da ima po~etak. 5. 7. iznena|ewe). Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. Nazive mesta i imena qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom.

Uspavanke su pesme koje se pevaju deci pred spavawe. Da li si zakasnio u {kolu? Jesi li se javila mami? 1. Volim da jedem spana}. a) b) (1 poen) (1 poen) (1 poen) 2. (1 poen) A N B W V O G P D R \ S E T @ ] Z U I F J H K C L ^ Q X M [ 2. mlogi prekqu~e bqak majce o{tar jezik 2.Re{ewa strana 18 Basne Poslovice U pri~i se odre|uje su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu glavni lik. Maja peva. zar ne? strana 138 (1 poen) tih bistar mudar sra{an pametan strana 154 1. Imenice Glagoli selo sedimo (1 poen) (1 poen) mrav igram (1 poen) (1 poen) Petar jede strana 80 (1 poen) 2. v) a) b) (1 poen) 2. fla{ica torbica supica sukwica sukwa supa torba fla{a fla{etina sukwetina torbetina supetina (4 poena) 156 . strana 118 1. Nismo i{li u bioskop. ali u tre}em razredu budi jo{ boqi. od 2 do 5 poena Moglo je i vi{e da se u~i. o{tar no` bistar ~ovek bistar potok zelena trava zelen momak 1. vreme i mesto radwe (1 poen) (1 poen) (1 poen) strana 38 1. (1 poen) od 11 do 25 poena ^estitamo! Odli~no si savladao gradivo iz srpskog jezika za drugi razred! od 6 do 10 poena Dobro je. strana 98 1. (1 (1 (1 (1 poen) poen) poen) poen) 3. b) (1 poen) (1 poen) strana 60 1. a) 2. ostali likovi.

RE^NIK A arija (italijanski) ‡ melodija. za no{ewe namirnica s pijace I imun ‡ otporan prema zaraznim bolestima inat ‡ protivqewe ne~ijoj voqi. dati zavet. strah zembiq (turski) ‡ torba. vitak. prekinuti svoj govor. tanak vu}i nekoga za nos ‡ podvaqivati nekome. plemenitost. cesta du{man (turski) ‡ veliki neprijateq @ `ivaq ‡ qudi koji naseqavaju neki kraj. ve} se preklapa i opasuje pojasom dr`ati slovo ‡ dr`ati govor. pri~ati biqur ‡ kristal blagoslov ‡ ovde zna~i: sre}a bodriti ‡ podsticati. nemir. zapasti u te{ko}e. napev B bazati ‡ i}i bez ciqa. nesnosna osoba. tumarati besediti ‡ govoriti. a ozna~ava dan dobro ‡ ovde ozna~ava dobrotu. slaba svetlost. koja mnogo gwavi dugim pri~awem da`d ‡ ki{a damar ‡ `ivac da me `eqa mine ‡ da zadovoqim svoju veliku `equ danak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem. zvuk. veoma se upetqati u ne{to. zabrinutost. koji ne spava jakako ‡ naravno. gradi} vatru{tina ‡ re~ s uve}anim zna~ewem koja ozna~ava visoku temperaturu vit ‡ koji je izrastao u visinu. varati nekoga D dave` ‡ dosadna. hrabriti bro{ ‡ deo nakita. plami~ak Z zavetovati se ‡ zare}i se. u te`ak polo`aj J java ‡ stawe onoga koji je budan. Izr. vrlinu dolama (turski) ‡ vrsta kaputa koji se ne zakop~ava. koji se specijalnom iglom ka~i za ode}u budaliti ‡ govoriti ili ~initi gluposti V varo{ (ma|arski) ‡ naseqe. krik. sve~ano obe}ati zavist ‡ ose}awe nezadovoqstva {to drugi ima ne{to {to sam nema{ i `eqa da se to ima za`e}i ‡ zapaliti zalo`iti se ‡ ovde zna~i: potruditi se zamuknuti (se) ‡ u}utati. {vrqati. obmawivati. naj~e{}e pletena. umuknuti. zakleti se. dru`ina. umuknuti zapajati ‡ napajati nekoga nekom te~no{}u zbrojati ‡ sabrati. ponekad sa dragim kamewem. izaziva~ki stav influenca ‡ grip itekako se zapetqati ‡ mnogo. dru{tvo drum (gr~ki) ‡ put izra|en za saobra}aj automobila i drugih vozila. mukom (se) zamuknuti zna~i: u}utati. prikupiti na jedno mesto zebwa ‡ briga. prijateqi. stanovni{tvo `ivica ‡ `iva ograda od grmqa i {ibqa `i`ak ‡ ovde zna~i: fitiq koji gori u posudici s uqem. drugovi. prkosno pona{awe. jarbol 157 . govoriti dru`binica ‡ oni koji su ne~im povezani. dabome jova ‡ listopadno drvo koje raste du` reka i potoka K katarka ‡ stub za podizawe jedara na brodu. skupiti.

izdanak ledina ‡ neobra|ena zemqa. razmetati se. stekne {to vi{e. perju.ki~ica ‡ slikarska ~etkica klanac ‡ uzani prolaz izme|u planina. malecki oglasiti (se) ‡ ovde zna~i: javiti se. nezasit lastar ‡ mlad list koji izbija na grani. otvrdnuti op~initi ‡ o~arati. poma`e nekome u lagawu parampar~e ‡ mali deo. osvit P Paganini ‡ italijanski kompozitor iz 19. uznemirenost ne}kati se ‡ odbijati ne{to. naje`iti se (o dlakama. venuti ko~operiti se ‡ praviti se va`an. pohlepan. }utati. zeqa i sl. odri~no odgovarati. koji ima mo}. sumwa nedarce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ozna~ava grudi. nedra nervoza ‡ napetost. gotovanski.) nao~it ‡ dopadqiv.) koja mo`e da stane u jedna kola. xabe. ovolicni. zgodan naramak ‡ koli~ina ne~ega (ovde: zeqa) koja se mo`e poneti na ramenu naru~je ‡ koli~ina ne~ega koja se mo`e nositi u rukama naheriti se ‡ nakriviti se. stvrdnuti se po povr{ini. mali{an minuti ‡ pro}i pored nekoga ili ne~ega. zapu{teno zemqi{te lola ‡ mangup. silu mufte (turski) ‡ besplatno. uporedi: {epuriti se (2) krvca ‡ pesni~ki: krv kurjak ‡ vuk L ladica ‡ fioka lakom ‡ koji `eli da za sebe prigrabi. prijatno mo}an ‡ koji se odlikuje velikom snagom. kosi i sl. zapre`no vozilo kolebqiv ‡ ovde zna~i: promenqiv. lep. razdra`qiv prgav{tina ‡ prgav ~ovek prezirati ‡ misliti o ne~emu sa omalova`avawem. ne~asno. govoriti „ne}u“ nitkovski ‡ kao nitkov. mr{aviti. potcewivawem prilegnuti ‡ ovde zna~i: zauzeti le`e}i polo`aj radi skrivawa 158 . pojaviti se na nekom mestu okoreti se ‡ pretvoriti se u koru. veka i nenadma{ni majstor svirawa na violini parala`a ‡ osoba koja nekome ponavqa la`. propadawe nakostre{iti se ‡ di}i se uvis. podlo O ovoli{ni ‡ ovoliko mali. neujedna~en kopqe ‡ oru`je koje se sastoji od duga~ke motke sa {iqkom na jednom kraju kopneti ‡ ovde zna~i: gubiti snagu. na tu| ra~un mu~ati ‡ ne govoriti ni{ta. kupac N nazadak ‡ nazadovawe. uspraviti se. naprasit. da nas `eqa mine ‡ da do`ivimo ne{to lepo. badava. osvojiti osvanak ‡ svanu}e. nakrenuti se u stranu neverica ‡ neverovawe. uporedi: zamuknuti (se) mu{terija (turski) ‡ onaj koji kupuje. klisura klica ‡ biqni zametak u semenu iz kojeg se razvija nova jedinka kola ‡ koli~ina ne~ega (sena. zaostajawe. zaneti. zora. slabiti. vragolan Q qu{titi ‡ ovde zna~i: mnogo i dugo igrati neku igru M malac ‡ mali. gramziv. Izr. komadi} ne~ega pardon (francuski) ‡ izvini. oprosti pisnuti ‡ progovoriti plitica ‡ plitka ovalna ~inija. tesnac. podsmehnuti se poletan ‡ pun odu{evqewa poruga ‡ ovde ozna~ava nekog ko je postao ruglo i sramota pra{iti ‡ dizati pra{inu prgav ‡ koji se lako naquti. ~inijica podgurnuti se ‡ narugati se. mladica.

nevaqalac. raznobojan rep {eva ‡ mala poqska ptica peva~ica {eprtqa ‡ nespretna. povezanih u jednu celinu solfe|o (italijanski) ‡ melodijsko ve`bawe (bez re~i) srmajli (turski) ‡ koji je od srme. nitkov C cve}ka ‡ ovde: osoba koja ima mane ^ ~uvati nekome ponos ‡ brinuti da nekoga ne uvredimo [ {aka ‡ koli~ina ne~ega {to mo`e stati u {aku (ovde: zeqa) {arenorep ‡ onaj koji ima {aren. bezvredna. koji radi po svojoj voqi. zabosti uzglavqe ‡ deo kreveta na kojem je glava ushi}en ‡ odu{evqen. zadu`ewe skut ‡ dowi deo haqine. zabiti. o{tar (zvuk) S sektor (latinski) ‡ glavni posao. uporedi: ko~operiti se {iprag ‡ gusto izraslo {ibqe.prkosan ‡ koji ne popu{ta drugome. a slu`i da se u wu stavi noga pri jahawu. hleb ili kola~i. razmetati se. pokvarewak. hodati. strahovati strma{ce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ozna~ava metalnu papu~icu koja visi na kai{u sa svake strane sedla. radostan. uma}i struk zeqa ‡ jedna stabqika zeqa studen ‡ hladan sur ‡ pepeqastosiv. tamnosiv. dlaku (o pticama i `ivotiwama) 2. mu~iti tovar ‡ starinska mera za te`inu. Izr. razdragan u~tivo ‡ na u~tiv na~in. trapava osoba {epuriti se ‡ 1. brzo otr~ati. tri~arije. bez zna~aja. mekiwe. srebra. tako|e i: bezvredne stvari. dobro raspolo`en. hodati ko~operno {ire}i. tr~ati. uzengija strugnuti ‡ pobe}i. grmqe {qaga ‡ {amar. hodati di`u}i glavu. srmajli marama ‡ marama protkana srebrnim nitima strepeti ‡ bojati se. `buwe. tvrdoglav protest ‡ izrazito neslagawe s ne~im pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru} (kao prepelica) R radin ‡ vredan razvigor ‡ prole}ni vetar koji poma`e da biqke procvetaju i olistaju razdragan ‡ veseo. stremen. bunde ili kaputa snop ‡ skup ve}eg broja pojedina~nih predmeta. rezanci. krasuqak trice ‡ quske od samlevenog zrnevqa `ita koje pri sejawu ostaju u situ. podao ~ovek. koli~ina robe koja se odjednom mo`e natovariti na kowa tratin~ica ‡ livadska biqka. dr`ati se oholo. kostre{e}i perje. udarac {akom 159 . uporedi: ushi}en raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to brzo. udarac rukom po glavi H huqa ‡ lo{. pristojno F firma (latinski) ‡ natpis nad nekom radwom frqoka ‡ }u{ka. trice i ku~ine ‡ ono {to je bez vrednosti. neva`na stvar trud ‡ napor koji se ula`e pri vr{ewu umnog ili fizi~kog rada U udariti ‡ ovde zna~i: ukucati. ovde se misli na peciva tla~iti ‡ ugwetavati. energi~no raditi (pevati. siv T testo ‡ masa od bra{na i vode ili mleka od koje se prave pite. pe{a~iti) rezak ‡ prodoran.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10‡11 RAZBRAJALICA ZA @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 KAKO SE IGRAJU @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 HO]U-NE]U . . . 35 ZABRINUTI RODITEQI. Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 [TA OSE]AM. . Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . 7 LAV I MI[. . . . . Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 INAT. . . . . .SADR@AJ UPUTSTVO MOJE DRU[TVO I JA . . . . . Grozdana Oluji} . . 17 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . 28‡29 EJ KAKO BIH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 KAKO POMA@EMO JEDNI DRUGIMA . . . . . . . . . . [TA OSE]A[ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 PAS I WEGOVA SENKA. . 14‡15 NARODNE POSLOVICE O PRIJATEQSTVU . . . . . . . . . . 26 PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . Toma Slavkovi} . . . . . . . . . . 32‡34 ^UO SAM. . . . . . . . . . 20‡21 PRKOSNA KRU[KA. . . . 36 160 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branko ]opi} . . . . . . . 30‡31 [ARENOREPA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 NILSKI KOW I ANTILOPA. . . . . . . . . . . . . . . . . 5 OGOVARAWE. . . . . . @an Lafonten . . 3 DOBRI PRIJATEQI. Dragomir \or|evi} . . . . . . . . 16 LIMUNADA S MEDOM (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 LAKE ZAGONETKE. . . . . . . . . . . . . 36 [AQIVA STRANA . . . . . . Nikola Jeremi} . . . . . . . . . . Dobrica Eri} . . . . . Zlata Vida~ek . . . . . . . Radomir Putnikovi} . . . . . . Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Andra Frani~evi} . . . . 4 TAJNA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 DO@IVQAJI MA^KA TO[E (odlomak). . . 19 MRAK. . . . . . . . . . . . . Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 HVALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . .

KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A . . . . . . . . . 39
PARDON, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40‡41 LIJA I @DRAL, ruska narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42‡44 KAKO SE DO^EKUJU GOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 LAKOMI ME^I]I, ma|arska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . 46‡47 SLOGOVAWE, RASTAVQAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 SAMOGLASNICI I SUGLASNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 ODVOJENO PISAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 DVA JARCA, Du{ko Trifunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52‡53 MARKO KRAQEVI] I ORAO, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .54‡55 MAH I [EBESTOVA, Milo{ Macourek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56‡59 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

MA [TA MI RE^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
NESTRPQEWE, Rusomir Arsi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA ‡ IMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 LA@A I PARALA@A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 UTORAK VE^E MA [TA MI RE^E, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . 66 VELIKO I MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 ZNA ON UNAPRED, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68‡69 PERA KAO DOKTOR, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU ‡ GLAGOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 SLIKARKA ZIMA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72‡73 POLAZAK U [KOLU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 PI[EMO BAJKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 DETLI], Zorica Bajin-\ukanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 DETLI]EVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 BOLESNIK NA TRI SPRATA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 JEDNOGA DANA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

161

5.

PORODI^NO STABLO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
MAJKA JOVU U RU@I RODILA, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 SUBJEKAT I PREDIKAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 LAURINA TAJNA, Odri Korn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84‡85 PROTESTNA PESMA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 PRI^A PO SLIKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 SEDAM PRUTOVA, narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88‡89 NEZGODA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 STRIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 MEDVED I DEVOJ^ICA, ruska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 ZNAK NAVODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 IMA JEDNO MESTO, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 RECITOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 ENO GDE LETI CVET, Feliks Salten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 LEPO JE SVE [TO JE MALO, Du{ko Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

6.

KAKO SE RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
VISIBABA I RAZVIGOR, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 ROD IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 SME[NO ^UDO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 JEDNINA I MNO@INA IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 POZIV NA KREKETAWE, Andra Frani~evi} . . . . . . . . . . . . . . . 104‡105 LOPOV, Dimitar Inkiov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106‡109 AKO @ELI[ MI[ICE, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 PRAVO I PRENOSNO ZNA^EWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 NEVIDQIVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 NAPRAVI SPISAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 [ARGAREPA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 PROLE]NO JUTRO U [UMI, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 [KOLA, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

162

7.

[TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
MAMA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 MAME I WIHOVA DECA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 OGLASI „KUPUSNOG LISTA“, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 TRI KROJA^A, engleska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 PRO[LOST ‡ SADA[WOST ‡ BUDU]NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 LAVE MAJKA MU STARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . 126 PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 O DE^AKU KOJI JE MNOGO ZNAO, Leopold Suhodol~an . . . . . 128‡129 JA SAM BIO SRE]NO DETE, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . 130 GRAMATI^KA UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 BIK I ZEC, narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 PRO[IRIVAWE RE^ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 TRI BRATA, Bra}a Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134‡136 KAD PO^NE KI[A DA PADA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . 137 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

8.

LETWE PUSTOLOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
^AROLIJA, Ivica Vanja Rori} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 IZ ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 SVETI SAVA I MLAD ^OVEK, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . 142 U U^IONICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 PRGAV MOMAK, Vlada Stojiljkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM . . . . . . . . . . . . . 145 KOW I MAGARE, prema Dositeju Obradovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 STARO LIJINO LUKAVSTVO, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . 147 PATAK I @ABE, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148 DAJ MI KRILA JEDAN KRUG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149 PREDLOG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 NAPI[I SVOJ PREDLOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 RAZGLEDNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 ADRESAR MOGA DRU[TVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

163

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .PRAVILA ZA DOBRO PISAWE . . . . . 155 RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160‡164 TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 RE^NIK . . . . . . . . . . . .165‡167 164 . . . . . . . . . . . . . . . 157‡159 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . .

53. zapovedna. 146 razbrajalica 12 poslovice 16. 43. 85. strofe 30. 85. 111 pro{lost. budu}nost 125 pro{irivawe re~enica 133 PI[EMO ro|endanska ~estitka 7 kako se igraju `murke 13 spisak za kupovinu na pijaci 26 poklon 27 strip 29 165 . 108 dovr{i re~enice 31 slogovawe 48 samoglasnici i suglasnici 49 rastavqawe re~i na kraju reda 48 slogotvorno r 49. 126 stihovi. 100 subjekat i predikat 83 znak navoda 93 rod imenica 101 skra}enice za mere 102. 79. 34. 107 jednina i mno`ina imenica 103 kwi`evne i nekwi`evne re~i 109. 145 pravo i prenosno zna~ewe re~i 111. 48 potvrdne i odri~ne re~enice 51 dve ta~ke i zarez 51 imenice 63. 85 ime pesnika ‡ naslov pesme 41 epska (juna~ka) pesma 55 pore|ewe 82 glavni lik pri~e. 93. 55 odvojeno pisawe re~i 50 napi{i pravilno re~enice 44. 100 napi{i naslov za svako poglavqe pri~e 59 re~i koje se rimuju 22. mesto i vreme radwe 11. 44 re~i sa suprotnim zna~ewem 132 re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 43. ostali likovi. 150 upitna. 59. 76.TEMATSKI SADR@AJ KWI@EVNOST basna 8. 104 {aqiva narodna pri~a 64 bajka 73 pesma 104 proza 104 pri~a 134 uspavanka 82 zaplet 93 naravou~enije 146 GRAMATIKA re~i koje imaju sli~no zna~ewe 20. 107 zagonetke 23. sada{wost. 93. 76. 116. obave{tajna re~enica 25. 93 od slogova sastavi re~i 66 veliko i malo slovo 67 re~enice od zadatih re~i 69 glagoli 71. 132.

49. 85 rebuse 31. 69. princu i zlom ~arobwaku 75 odgovor detli}u 77 opis psa i ma~ke 77 zagonetke 85 pri~a o mla|em bratu 87 pri~a poziv na kreketawe 104-105 pozivnica 105 mali re~nik 109 spisak kwiga 113 kratka pri~a 113 mame i wihova deca 121 oglas 122 natpis za pekaru 124 kad bih bio car 127 posao koji voli{ da radi{ 130 ~arolija 140 predlog za promene u {koli 151 razglednica 152 adresar moga dru{tva 153 GLUMIMO utorak ve~e ma {ta mi re~e 66 zna on unapred 69 pera kao doktor 70 medved i devoj~ica 93 GOVORNA VE@BA lav i mi{ 8 objasni poslovice 16 ~uo sam ‡ objasni stihove 35 izgovaraj glasno 36 Marko Kraqevi} i orao 55 nestrpqewe 62 utorak ve~e ma {ta mi re~e 66 ima jedno mesto 94 recitovawe 95 lopov 107 tri brata 136 daj mi krila jedan krug 149 CRTAMO I BOJIMO prijateqstvo 4 oboj listove 16 nacrtaj sebe upla{enog 21 nacrtaj detli}a 76 ilustruj pesmu 90 oboj broj 113 zelenvil 129 RE[AVAMO zagonetke 23. 76. 123. 70.15. 131 spoj slova 94 ISTRA@UJEMO mali ku}ni ogled 112 mala anketa 115 166 . 151 ukr{tenice 6. 34.{aqiva pri~a 41 kako se do~ekuju gosti 45 Marko Kraqevi} i orao 55 {aqivi doga|aj 65 bajka o princezi. 112. 67. 73. 55. 62. 44. 65.

128 subjekat i predikat 98 obave{tajne. 154 re~i koje imaju sli~no i suprotno zna~ewe 38.mala enciklopedija 140-141 predlog 151 DOMA]I ZADATAK prepri~aj pri~u 11 napi{i jo{ jedan recept 17 seti se nekog doga|aja kada si se inatio 25 lakomi me~i}i 47 pera kao doktor 70 bolesnik na tri sprata 78 smisli zagonetke 85 potvrdne i odri~ne re~enice 108 oglas 122 patak i `abe 148 razglednica 152 SETI SE [TA SMO NAU^ILI glavni lik. osobine lika 18 basne 18. upitne re~enice 38 samoglasnici i suglasnici 60 odvojeno pisawe re~i 60 dve ta~ke i zarez 60 imenice 80. sada{wost. 38. pri~a ‡ proza 118. mesto radwe. 138 glagoli 80. 154 poslovice 18. budu}nost 138 re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 154 SMISLI I NAPI[I tajna 5 kako poma`emo jedni drugima 9 poruka pri~e 34 glavne osobine lika 34 Mah i [ebestova 59 jednoga dana 79 lepo je sve {to je malo 97 sme{no ~udo 102 objasni poslovicu 107 {kola 117 kow i magare 146 staro lijino lukavstvo 147 167 . zapovedne. 154 bajka 154 pro{lost. 138 predikat 138 potvrdna i odri~na re~enica 80 veliko i malo slovo 80 subjekat i predikat 98 znaci navoda 98 uspavanke 98 pravo i prenosno zna~ewe re~i 118 pesma ‡ stih. vreme. 154 rima 38 zagonetke 38.

.Re~nik: str. 157-159. 24 40 659 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. januara 2006. O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}.SR-ID 130093324 ilustrovao re~nik izradila recenzenti lektor grafi~ki urednici tipografsko oblikovawe priprema za {tampu izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Violeta Babi} Dejan Begovi} Publikum 30.167 str.2) ^itanka : za drugi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}. profesor Violeta Babi} Du{an Pavli} Neda Doki} Slobodan Miladinov Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. dr @ivojin Stanoj~i}./faks: 011/ 38 20 464. re~nik izradila Violeta Babi}]. ISBN 86-7781-353-5 1. Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}.000 Ÿ Kreativni centar. 38 20 483.Beograd : Kreativni centar. ilustrovao Danijel Savovi} . . Beograd 37. godinu re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. .163. .016:821.000. : ilustr. godine. . 22 h 24 cm Tira` 30. Qiqana Marinkovi}. Marinkovi}. u~iteqica. 2006 (Beograd : Publikum). Slavica Markovi} .3.^ITANKA za drugi razred osnovne {kole tre}e izdawe autori Dr Simeon Marinkovi} Mr Qiqana Marinkovi} Slavica Markovi} Danijel Savovi} Violeta Babi} Prof. . izd. 2006 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-28/2005-06/04 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. Simeon COBISS.41+821(075.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->