P. 1
Glasnik Zemaljskog Muzeja 1954,

Glasnik Zemaljskog Muzeja 1954,

|Views: 2,342|Likes:
Published by nocturna_sinelity
GMZ iz 1954,g,
GMZ iz 1954,g,

More info:

Categories:Types, Research
Published by: nocturna_sinelity on Oct 17, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

.

·Q,LASNIK
ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU

.

,

ARHEOLOGIJA

NOVA SERIJA
5z_· ,---~ -·-«-~-2 ... .7_~ . 7 (
~.
§' -,..

SVESKA
~~3 ... ff

IX

S A 'R AJE

V

O

-

1 9 5 4

GLASNIK
BULLETIN

ZEMALJSKOG

MUZEJA

U SARAJEVU
DE BOSNIE

DU MUSf:E DE LA Rf:PUBLIQUE POPULAIRE ET HERZf:GOVINE ASARAJEVO

N O VA SER Ij A -

1954 IX -

SERIE NOUVELLE
TOME

SVESKA -

ARHEOLOGI0A
ARCHEOLOGIE

REDAKCIJ

A

DIMITRIJE SERGEJEVSKI, naucni saradnik MARKO VEGO, naucni saradnik Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik CVETKO Ð. POPOVIC, kustos

Odgovorni Dr ALOJZ

urednik: saradnik

BENAC, naucni

Stamparski

zavod

» Veselin

Masleša,(,

Sarajevo

-

1954

SADRŽAJ
I CLANCI I RASPRAVE Dr Milutill V. Garašallill

SOMl\fAIRE
ARTICLES ET TRAITES

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni - Sur quelques problemes d'histoire du neolithique recent en Serbie et en Bosnie . Dl' Branimir Gabricevic Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika - Le medaillon de Sarajevo representant un cavalier thrace . . . . . . . . . . . . . . .
Esad

5- 39

41- 46

Pašalic O antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini dan s l'Antiquite en Bosnie-Herzegovine

-

L'exploitation .

des mines
47- 75

Dr Josip Korošec Podela naušnica sa zvezdo1ikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslovena Classification des boucles d'oreilles a appendice en forme etoilee dan s les civilisations slaves de la Yougoslavie· . . . . . . . . . . . . . . .
Dr Aleksandar

77- 86

Solovjev Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku bosnienne ,et illyrienne . . .

-- Notes sur la science heraldique
87-135

II HOBH

HAY'IHH IIPHJI03H -

NOUVELLES CONTRIBUTIONS SCIENTIFIQUES

Dr Alojz Benac Prethodna istraživanja na neolitskom preliminaires dans la station neolithique

naselju u Lisicicima de Lisicici . . . . .

Recherches
137-150 .

Dr Alojz Benac Novi prehistoriski nalazi iz Bosne i Hercegovine prehistoriques en Bosnie et Herzegovine . . . . . Marko Vego Statueta

Petites

trouvailles
163-171

iz Studenaca

-

Die Statuctte

von Studenci

175-178

Dr Irma Cremošnik Nešto o antickim naseljima u okolici Konjica stations antiques aux environs de Konjic Dimitrije Sergejevski Starohrišcanska bazilika Quelque chose sur les
179-188

u Klobuku -

Altchristliche

Basilika

in Klobuk

..

189-210 1*

4

Dr Irma

Cremošnik
211-226

Izvještaj o iskopavanju na Crkvini u Lisicicima kod Konjica - Compte rendu sur les fouilles de Crkvina a Lisicici pres de Konjic . . . . . . . .
T~OKO

Ma3aJIJlIi BMcOKM 60caHcKM rpa,!\ cpe,!\I-ber BMjeKa du Moyen age . . . . . . . . . . . Visoki forteresse bosniaque
227-253

Marko Vego Srednjevjekovni bihacki latinski spomenici 16 vijeka - Mittelalterliche nische Denkmiiler aus dem XV!. Jahrhundert in Bihac Dimitrije Sergejevski Stecak kod sela Tekije -

latei255-272

Ein mittelalterliches

Grabdenkmal

aus Tekija

273-274

Drago Vidovic Pretstava kola na steccima i njihovo sur les stecaks et sa s'gnification Ha)\a MJlJIeTJlIi U;pKBa CB. KJIMMeHTay MocTahMMa -

znacenje La figuration . . . . .

du kolo
275-279

L'eglise de St. Clement a Mostaci

..

281-297

III Duro Basler

ARHEOLOŠKA

TOPOGRAFIJA

-

TOPOGRAPHIE

ARCHEOLOGIQUE

Kreševo Esad Pašalic

Kiseljak

-

Fojnica

. . . . .

299-306

Tragom rimske ceste od Mliništa preko Podrašnice do Banjaluke - En suivant la trace de l'ancienne voie romaine allant de Mlinište par Podrašnica jusqu'a Banjaluka .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

307-31G

IV nPHKA3H Dr A. Benac

H BHJbEWKE

-

CRITIQUES

ET NOTE S

R iiCh a. r d P i t t i o,n i, Vom geistigen

lVIenschenbild der Urzeit, Wien

1952

317-319

Cv. D. Popovic N a š est ari ne - Godišnjak Zemaljskog kulture NR Bosne i Hercegovine ,.- I 1953

-

zavoda za zaštitu Sarajevo 1953 .

spomenika
. 319-321

V IZVJEŠTAJ O RADU ARHEOLOŠKOG ODJELJENJA - COMPTE RENDU DE LA SECTION ARCHEOLOGIQUE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 323-324

I Clanci

1

rasprave

Dr MILUTIN V. GARASANIN

Iz istorije mladeg

neolita

li Srbiji

Bosni

Lista skracenica
B. S. A.

Corinth Chronologie Dimini D. S. Griechenland Hronologija Larissa Mylonas Samos P. M. Problemi neolita P. T. II. B. Troy

= =

=

=

= X. = V. Milojcic,
65-66

Annual of British School at Athens S. Weinberg, Prehistoric Remains of Corinth, Hesperia 6 (1937) V. Milojcic, Chronologie der ji.ingeren Steinzeit Mittel/ und Slidosteuropas (1949) M. Garašanin, Ka problemu Dimini migracije. Glasnik Zemaljskog muzeja vn (1952)
Tcrouv'tIX<;;, lJporo'toptvo:[ &xponOAEt<;; ~tf.L1Jv[ou XIX~ ~EOX)\O'l

(l908)

Zur Chronologie der jlingeren Steinzeit Griechenlands, Jahrbuch des deutschen Archaelogischen Instituts, Larissa,

=
=

= r. = R.
=
= =

M. Garašanin, Hronologija vincanske grupe (1951) K. Grundmann, Aus neolithischen Siedlungen bei Athenische Mitteilungen 1932
l\1UAOVIX<;;, EOAdhx~ N E:r:ox~ EU 'EHc(13t

(1928)

=

Heidenreich, Vorgeschichtliches aus der Stadt Samos, Athenische Mitteilungen 1935/6 W. A. Heurtley, Prehistoric Macedonia (1939) M. Garašanin, Problemi ukrajinskog i podunavskog neolita u svetlosti novih arheoloških rezultata, Glasnik Zemaljskog muzeja VIn (1953) Wace-Thompson, Prehistoric Thessaly (1912) M. M. BacV1h,IIpeV1cTopV1cKa BJ1HqaI (1932) - IV (1936) C. W. Blegen i drugi, Troy I (1950)

U Srbiji i Bosni, delovima naše zemlje koji su narocito bogati ostacima ne 0litskog doba, rad na ispitivanju ove kulture dao je dosada vec dobrih rezultata. Ispitivanja u tome pravcu otpocela su vec vrlo rano. Tako su još krajem prošlog veka vodena sistemat~ka iskOlpavanja u Butmiru, koja su u svoje vreme pretstavljala pravu arheološku senzaciju. Iako vec s obzirom na vreme kada su vršeni, ovi radovi ne mogu zadovoljavati zahteve moderne arheološke nauke, njihovi rezultati ostali su do danas od velikog znacaja. Pa i prvi znatniji sistematski radovi U Srbiji vršeni su uglavnom na neolitskim lokalitetima (Jablanica, Caršija, Mali

6

Dr Milutin V. Garašanin

Drum, Gradac i osobito Vinca). Rad u ovom pravcu nastavljen je i u periodu izmedu dva rata, vecim i manjim iskopavanjima (Vinca, Starcevo, Plocnik, Lipovac), što je omogucilo i stvaranje prvog hronološkog sistema naše preistorije.J) Posle drugog svetskog rata, sistematska studija obilnog sakupljenog materijala, kao i nova kontrolna iskopavanja (Žarkovo i u najnovije vreme Mala Grabovnica kod Leskovca), omogucila su reviziju i ispravke ovoga sistema.2) U isto vreme nova iskopavanja i IJroucavanja u Bosni, osobito ona na lokalitetu Nebo i u novije vreme u Lisicicima, takode su znatno upotpunila naša znanja o bosanskom neolitu. Otuda se danas vec može tretirati citav niz problema u vezi sa neolitom, kao što su pitanje porekla naših neolitskih kultura, njihovog pravca širenja i njihovog uvršcivanja u šire komplekse neolitskih kultura, njihovog odnosa sa drugim kulturnim grupama i razvoja, najzad i naCina i uzroka njihovog postanka. Tim pitanjima pozabavicu se u ovom radu, koji, s toga, mislim, opravdano nosi svoj naslov. S obzirom na obim postavljene teme, ogranicicu se ovom IJrilikom samo na mladi neolit, dok ce pitanja starijeg neolita biti tretirana u posebnom radu. Pojedini problemi koji se ticu odredenih kulturnih grupa bice tretirani u posebnim poglavljima o tim grupama, dok ce problem nacina i uzroka postanka naših kulturnih grupa biti obradeni zajednicki u zasebnom poglavlju. Pošto se u ve~i sa obradom pitanja o' kojima je rec postavlja i l;>roblem utvrdivanja veze i srodnosti kulturnih grupa mislim da ce biti korisna da na ovom mestu potsetim na osnovne metodske prindpe koje sam u vezi sa tim vec ranije postavio, osobito govoreci o problemu migracije, a naime, da se o migracijama može govoriti u slucaju da je materijalna kultura jedne odredene grupe u svojim pocecima identicna sa jednom fazom kulturnog razvoja na nekoj drugoj teritorij i, da se izmedu ovakvih srodnih grupa može ustanoviti geografska i najzad hronološka veza. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni u potpunosti može se raditi samo o I;>renošenju uticaja, a ako postoji samo slicnost, dok se drugi uslovi ne mogu utvrditi, može u pitanju biti samo konvergenca.3) Sto se pak tice materijala koji ·uzimam prvenstveno u obzir za pokazivanje identicnosti kulture, isticem da se tu radi o finijoj keramici i plastici, gde se u tehnici, ornamentici i oblicima najbolje mogu pratiti svi detalji lokalnog razvoja koji omogucuju izdvajanje posebnih grupa. Predmeti utilitarnog znacaja u tome pogledu su od manje važnosti, jer odgovaraju opštim dostignucima kulture na jednom odredenam stepenu socijalno-ekonomskog razvoja. Takav je slucaj sa grubom keramikom i orudima koji cesto prelaze granice odredenih kulturnih gn.:J;>ai kompleksa.4) Naravno da se pri utvrdivanju povezanosti kulture oni uzimaju u obzir, no samo u toliko, da bi se ustanovila pripadnost svih kulturnih grupa kompleksa o kojima je rec jednom istom stepenu društvenog i privrednog razvoja. Na avome mestu nece biti potrebno o tome narocito govoriti, jer je ovakva pripadnost svih kulturnih grupa o kojima je ovde rec dobro ';>oznata i utvrdena cinjenica. Sto se pak tice tipova stanova i oni su uslovljeni istim momentima, kao
') N. V u I i c - M. Grb i C, Corpus vasort'm antiquorum, Yougoslavie, fasc. 3 (1937). 2) Iskopavanja u M. Grabovnici vršena su 1953 godine. Tom prilikom ustanovljena su tri sloja od kojih najniži pripada starcevackoj, a dva gornja vincanskoj grupi u obe faze i:ljenog ra:;;voja. 3) M. Ga r a Š an i n, Dimi:ni, 29; Isti, Problemi neolita, 55. 4) S toga je neprihvatljva teza N. Val m i n-a, Das adriatische Gebiet in VOT- und Friihbronzezeit (1939), koji rukovodeci se grubom keramikom stvara jedan nerealan jadranski kompleks, razbijajuci stvarno postojece kulturne celine vremena koje obraduje,

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

7

i klimatskim i geografskim prilikama, te se i ovde na vrlo udaljenim teritorijama nalaze konvergence. Otuda se ni na ovaj problem necu posebno osvrtati.5) O nacinu sahranjivanja, koji bi bio od narocitog znacaja znamo još uvek toliko malo, da se o njemu ne može govoriti. Posle ovih nužnih napomena, prelazim na obradu postavljene teme.

I VINCANSKA

GRUPA

Prema metod skim principima postavljenim na pocetku ovoga rad;;., za utvrdivanje veza vincanske grupe sa kulturnim grUl~ama susednih zemalja, potrebno je pre svega tacno fiksirati odlike ove grupe na samom pocetku njenog razvoja, u periodu vincansko-tordoške faze I (Vinca do dubine 8 m) mog hronološkog sistema vincanske grupe. Ove se odlike mogu jasno utvrditi na osnovu materijala najstarijih slojeva vincanske grupe u Vinci i Žarkovu, kao i na materijalu iz Aradca, gde život izgleda nije trajao duže od te najtranije faze.G) Prelazim na kratak pregled ovih osnovnih odlika. Te h n ika k era m ike - Najkarakteristicniju vrstu fine keramike toga doba pretstavlja keramika sa finom glacanom prevlakom, najcešce crna i siva, nekad intenizivno glacana i sjajna, rede mrka, žuta i crvena. Na ovoj keramici postoje mrlje razne boje, nastale zbog neujednacenog pecenja, koje samo izuzetno mogu stajati u vezi sa odredenom namerom grncara, i pretstavljaju vecinom samo slucajnost.') Na površini ovih sudova jasno se vide tragovi glacanja koji su mahom duž oboda ras'~oredeni horizontalno, a niže vertikaIno i nalaze se obicno i na spoljnoj i na unutrašnjoj površini sudova. Glacana i sjajna prevlaka nekad se ljuspa. Kod zdela se obicno nalazi, kako na spoljnoj tako i na unutrašnjoj površini, dok je kod amfora unutrašnja strana cešce bez prevlake. Kod ovih poslednjih oblika prevlaka se glaca samo izmedu ornamentalnih urezanih traka koje ostaju neglacane, i nikad ne dostižu onaj sjaj koji nalazimo na zdelama. Treba takode pomenuti da su predmeti kultne namene nekada radeni i u grubljoj fakturi, kako je to po pravilu slucaj sa žrtvenicima. Oni su radeni od dobro Iprecišcene zemlje, po pravilu bez glacane prevlake i bojeni posle pecenja pastoznom bojom (crusted ware).8) Postojanje tehnike Urfirniss,9) nisam mogao sa sigurnošcu utvrditi ni na jednom primerku keramike domace izrade u vincanskoj grupi. O b I i cik era mi k e - Osnovni keramicki oblik pretstavljaju zdele koje se javljaju u dve osnovne forme: konicne i bikonicne raznih varijanata.
Up. Problemi neolita, passim. Za vincanski materijal up. M. M. B a C M li, II. B. I-IV (1932, 1936): M. Ga r a š a n i n, Hronologija, passim; izveštaj M. i D. Ga r a š a n i n o fskopavanjima u Zarkovu je u štampi (CTapMHapIII); za Aradac up . .n;. Kap a Il aHI,! H li, ApaAaq, CTapMHap III C. I (1922), 151 i d.; V u li c - Grb i C, op. eit., Pl. 8. 7) Za ornamentalnim efektom teži se ocigledno kod pehara na nozi, kao i kod izvesnih a p aamfora iz Vince i drugih nalazišta, npr. Hronologija, 73 (Potporanj er Grenze); M. rn a HM H-.n;. r a p a lli a H M H, LK a p K o B o, sl. 28a (amforiea). 8) Hronologija, 30 i d. 9) Možda ovakvi ornamenti postoje na jednom fragmentu trbuha amfore u Narodnom muzeju u Beogradu (nepublikovano). Up. E. K u nze, Orchomenes II (1931), 31 i d.
6)
ft)

r

8

Dr Milutin

V. Garašanin

Medu bikanicni,m zdelama razlikuju se: 1. bikanicne zdele sa VISlffi ili nižim kanusam (Tab. I, sl. 1) ;'0) 2. zdele sa vrlo. aštrim prafilam rašclanjenim na nizak vrat i kratka rame - carinated bawls (Tab. I, sl. 2, br. 1);") 3. evaluisane zdele sa niskim cilindricnim vratam i kratkim zaabljenim ramenom (Tab. I, sl. 2, br. 2)/2) 4. retka se nalaze zdele sa kankavna izvijenim abadnim delam koji medutim nikada ne prelazi visinu dela ispad abada. One su mi paznate iz Vince i Aradca (Tab. I, sl. 2, br. 3).1:J) Medu kanicnim zdelama pastoje: 1. cista kanicne zdele kasih zidava/') 2. zdele kad kajih su kanicni zidavi u garnjem delu, admah ispad abada neznatna zaabljeni; 3. kanicne zdele sa zoamarfnim drškama ispad samag abada."') Pehari na nazi, ciji reci'pijent ima farme bikanicnih· zdela magu imati: 1. šuplju kanicnu (zvanastu) nagu (sl. 3); 2. cilindricnu, masivnu nagu kaja se praširuje u kanicnu, šuplju bazu.'6) Amfare se javljaju kao.: 1. cista bikanicne amfare, grube fakture, kaje se vezuju za antrapamarfne vaze, jer pa pravilu imaju ispad abada pretstavu lica; 17) 2. bikanicne amfme s cilindricnim vratam.'S) Za ave paslednje vezuju se prasapamarfni paklapci kajih ima: 1. sa visako. \,)astavljenim, kasim ražastim drškama; 2. visakih, sa nešto. niže pastavljenim pravijim ražastim drškama; 3. paklapaca sa elipsastim garnjim delam, bez ražastih drški, paznatih iz Aradca i iz jame 10.03 u
Vinci.'O)

Žrtvenici magu biti: 1. sa tri nage; 2. sa cetiri nage. Na njihavim krajevima magu se nalaziti pretstavljene g1ave. Ovakve pretstave nalaze se u Vinci i na drugim sudavima iz najstarijih slajeva, ciji se ablik iz fragmenata ne da sasvim pauzdana rekanstruisa ti. 20) O rna m en tik a avih vrsta pasuda bagata je iraznavrsna. Pastaje medutim .i zdele, bez ikakvih ukrasa, gde se acigledna arnamentalna tendencija ispaljava u brižljivaj obradi pavršine uglacane da intenzivnag sjaja. Medu ornamentalnim tehnikama nalaze se: u sledecim varijantama: a) horizantalne kanerule na garnjem delu (cista bikanicne zdele) ili kratkam -ramenu (carinated bawls);"") b) kanelure
Hronologija. 21 i d.; II. B. I, CJI. 130; II, CJ!. 22, N2 195, 28, 29; IV, 12, 13, 16, 30 b; Il Il, H I,IYIli, op. cit., 161, CJ!. 7. ") II. B. II, CJ!. 31, N2 62-66; IV, CJ!. 18, N2 105, 106; CJ!. 22, N2 198, M. r Il, p Il, lli Il, H YIH,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoBo, CJ!. 17, 1, 2, 5; 24. J2) NpT. II. B. IV, CJ!. 11, 14, 18, N2 83 i d, 31-33, 43, a, d, e; M. r Il, p Il, lli Il, H YIH - ,n;. Il, p Il, lli Il, H 11H, ]i( Il, P K o B o, CJ!. 17, 3. 13) II. B. II, CJ!. 31, N2 68-69 (sa pehara na nozi), K Il, P Il, Il Il, H I,I11li, op. cit., 123, CJ!. 8. H) II. B. IV, CJ!. 15, 36. "') Npr. K Il, P a Il Il, H I,I11li, op. cit., T. IV, 17-18. ,e) II. B. IV, 10-11, CJ!. 8; M. rapalliaHI1H-,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoB,o, cJ!, 25, 1 (šuplja noga); II. B. II, loc. cit. i CJ!. 30; M. ra p Il, lli Il, H 11H -,n;. r Il, p Il, lli Il, H 11H, op. cit., C.II. 25, 2 (cilindricna noga). Posebna varijanta: K Il, P Il, Il Il, H I,IYI11, op. cit., 162, CJ!. 10-11. 17) Hr.onologija, 23-24; II. B. II, CJ!. 97. 'e) Hronologija, loc. cit.; II. B. IV, CJ!. 24, g, h; K Il, P Il, Il Il, H I,I11li, op. cit., 164, CJ!. 13. 19) Hronologija, 27-28; up. Kap Il, Il Il, H I,IJ1li, op. cit., 165, CJ!. 15. 20) Hronologija, 30 i d.; II. B. II, 159; M. r Il, p a lli a H YIH -,n;. r Il, p a lli Il, H 11H, ]i( Il, pI<o B o, CJ!. 25, 5. Za druge oblike up. II~ B. II, CJ!. 40 a, b. 2') Hronologija, 24-25. ~2) Ibid., 33-34; II. B. I, CJ!. 130; IV, CJ!. 22. N~ 198; M. Il, p a w Il, H n li - A. Il, p 8," Itl Il, H n Ji, )K Il, 'p KOB O, CJ!. 24.
10)

1. Kanelavanje

K

Il,

P

Il,

r

r

r

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

9

u vidu vertikalnih 1 kosih paralelnih nabora;23) c) kanelovani tpreplet;24) cl) kanelure u vidu trougla. 25) 2. Urezivanje u vidu: a) urezanih linija koje prate nizove uboda; b) urezanih traka ispunjenih kosim ubodima i rasporedenih vertikalno iH u nizovima cesto naspramnih trouglova, zatim u vidu uglastih traka, šrafiranih trouglova rombova (Tab. II, sl. 4).26) Ovi ornamenti nalaze se na amforama i prosopomorfn~m poklopcima. Na žrtvenicima cesto su urezani meandroidni ornamenti.27) 3. Glacanje ornamenata (stralucido). Ova ornamentika postizana je intenzivnim glacanjem onih delova površine na kojima se želeo postici ornamentalni efekat.2H) Po pravilu su u pitanju široke radijalne trake na trbuhu zdela sa S1poljne strane."") Rede su trake na unutrašnjoj strani, ili zamenjene tankim glacanim linijama. Nekada se ovi ornamenti kombinuju sa kanelurama na gornjem konu su ili ramenu zdela.30) 4. Ornamenti otiska asure na dnu suda, poznati iz citavog niza kulturnih grupa, opštije su rašireni i od manjeg znacaja."l) Dr š k e s u d ova. - Pored rožastih i figurainih drški koje su vec pomenute, cesta su bradavicasta, nekad dvojna ispupcenja, obicno na prelomu bikonicnih zdela. Trakaste drške vezuju se mahom za sudove svakodnevne upotrebe."") Pl a & tik a je u samim pocecima vincansko-tordoške faze prilicno retka."") Izvestan deo plastike koji se javlja u slojevima toga vremena u Vinci pripada još starcevackoj grupi. Tipicni oblici plastike ovog vremena obradeni su vec na drugom mestu, te se na njima ne mislim zadržavati."') Napominjem samo da se u slojevima dubine 9-8 m javljaju tipicne terakote, vezane za tip mramornih kikladskih idola, o cemu ce još biti govora u daljem izlaganju."") Pošto su na taj nacin istaknute osnovne odlike vincansko-tordoške faze I, prelazim na kulturne grupe susednih teritorija koje se sa njom nalaze u vezi, i na detaljniju obradu svih paralela koje se u njima mogu naci.

i

Npr. II. B. IV, CJ!. 14, 30 b, 33 a; Kap a rr a HI,I11h. op. cit., 161, CJ!. 7; T. V, 1-2. Npr. II. B. IV, CJ!. 20, 31 b, 43 d; Kap a rr a HI,I11 op. cit., T. V, 3-4. 11, 2[') II. B. IV, CJ!. 43 e. 2") Hronologija, 34 i d.; II. B. IV, CJ!. 24 b,e; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. IV, 6 (linije i ubodi); P. V. IV, CJ!. 23, N~ 171-173; 44i; KaparraHI,II1I1, op. cit., T. "IV, 1; M. rapaWaHI1H}:I. r a p a w aH 11H, )K a p K o B o, CJ!. 23, 28 a (paralelne trake); II. B. IV, CJ!. 23, N~190; 24 d, h; 44c; KaiParraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 8; M. rapaWaHI1H-,n:. rapaWaHI1H, op. cit., CJ!. 28c (trougli); II. B. IV., CJ!. 23, N~ 182; 24a, f; 44b, j; KaparraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 3 (uglaste trake); II. B. IV, CJ!. 23, N~ 160 (šrafirani trougao); Kap a rr a HI,I11li, op. cit. T. IV, 9-10 (l'Ombovi). 27) II. B. IV, CJ!. 40, 44 a. 28) Up. Samos, 128 i d.; 156 i d. 29) Hronologija, 34; II. B. II, CJ!. 28 a, 29; IV, CJ!. 22, 33 a. 30) Ibid., CJ!. 22, N2 197. 3l) Ornamenat cest u Vinci; up. iKa par, a HI,I>1 li, op. cit., T. V, 12-13. 32) Hronologija, 31 i d. 33) U Aradcu i 2arkovu nedostaje plastika na pocetku vincansko-tordoške faze I. Jedan deo plastike iz Vince pripada starcevackoj gruI'i. To je 'narocito jasno pokazala D. Ga r a š an i'n, Starcevacka grupa (disertacija, Ljubljana 1952, u štampi). st) Hronologija, 38 d. ~ I'oid., 147.
23) 24)

i

10

Dr Milutin V. Garašanin

A) Makedonija

Takozvana kasnoneolitska kultura Makedonije (Late Neolithic), tesno je vezana sa vincanskom grupom u pocecima njenog razvoja. Ova nam je grupa zasada dovoljno poznata iz Egejske Makedonije.36) U jugoslovenskom delu ove zemlje (N. R. Makedoniji), tek u najnovije vreme otpoceo je rad u pravcu iSlpitivanja mladeg neolita, te zasada raspolažemo samo najopštijitn orijentacionim podacima. U tome pogledu znacajni su nalazi sa Grgur Tumbe i Porodina kod Bitolja.:H) U mladim slojevima prvoga nalazišta postoje fragmenti crne intenzivno glacane keramike oštrog profila, srodne sa tzv. Larissa tipom o cijoj ce vezi sa vincanskom grupom još biti govora. Takode se ovde nalazi nešto tipicnih fragmenata neolitskog Urfirniss-a, kakav se javlja u Srednjoj GrCkoj.38) U starijim slojevima gubi se ova keramika i nalaze se iskljucivo starije vrste (tipa tesalskih keramika Ali A 2). Isti je slucaj i medu nalazima u Porodinu. Na ovim nalazištima i na Mogili kod Bitolja postoje vrlo karakteristicne antropomorfne vaze sa plasticnom pretstavom detalja (Tab. II, sl. 5), koje se mogu vezati kako za najstarije pojave ove vrste u Vinci, iako i za prime rak iz Dimini, a stilski odgovaraju i onima iz Drakhmani i Korinta, ako su na ovim nalazišti;ma detalji izvedeni slikanjem."") Stratigrafski položaj ovih oblika još je nepoznat, ali se vec danas može istaci njihov znacaj za formiranje antropomorfnih vaza u vincanskoj grupi. Iz Opticara potice jedna zdela sa niskim vratom i zaobljenim profilom, koja se takode vezuje za vincanske oblike. Drugi zasada poznati materijal iz N. R. Makedonije nema veceg znacaja za ovu studiju."') U kasnom neolitu Makedonije finija keramika (black polished ware) tehnicki je u svim detaljima identicna sa ranom vincanskom. Prevlaka, njeno glacanje, pojava mrlja od neujednacenog pecenja, nekada nedostatak prevlake na unutrašnjoj strani suda su '.Pojave tipicne La ovu grupu.·l) Nekad postoji ocigledno težnja za ornamentalnim efektima raznim intenzitetom pecenja (Servia, Olint, pehar na nozi iz Komotini).42) Bikonicne zdele poznate su u formi cisto bikonicnih zdela (Servia, Hagios Mamas, Olint, Giumenitza, Kritsana, Armenochori, Komotini),':<) zdela oštrog profila (carinated bowls-Servia, Vardina)/') kao i zdela sa niskim cilindricnim vratom

i

i

P. M., 66 d. Grgur Tumba - sondirnaje J. Kor o š c a; Porodin - slucajni nalazi; materijal sa oba nalazišta leži nepublikovan u Gradskom muzeju uBitolju. :l8) Identicno sa K u nze, op. cit., 32-33, Abb. 29-30. 3") Up. D. S. 321, fig. 228; K u nze, op. cit. T. XXVI, 4 b; L. W a Ike r - K o s m o p o u los, f'rehistoric Inhabitation of Corinth (1948), T. IVa. 'O) Npr. nalazi iz Crnobuki sa keramikom tipa crusted ware irI (1.. Znacajan je materijal sa iskopavanja R. Gal o v i c, P. Goe k ova u Zelenikovu, gde se nalaze dva sloja sa keramikom sa slikanim spiralama, slicno Dimini-u i jedan mladi sloj koji bi, po kazivanju istraživaca, imao veze sa vincanskom grupom (iskopavanja 1953). Ovo bi potvrdivalo gledište M i I o jc i c a, Chronologie, 45-46, o postojanju jedne srednje neolitske faze u Makedoniji. ") P. M. 67 d.; 72 d. '2) Ibid. Cat. 43; My Ion a s, Excavations at Olynthos I (1929); materijal iz Komotini (iskopavanja Kiriakidis-Pelekidis, nepublikovan u muzeju i Etnografskom seminaru u Solunu), potice iz nekoliko slojeva. Mladi materijal blizak je nalazima iz Veselinova. 43) P. M., Cat. 22, 23, 31, 33, 45-48, 75, 76, 84, 132, fig. 26 i, 151-152, 108, 128-129, 133; Mylonas, op. cit., 31 i d., fig. 23, 1-4. ") P. M., Cat. 26, 36, 54(?), 67, 68, 80(?), 12!.
36) 37)

i

i

i

___________

I_z_i_st_o_rI_·j_e_m_la_d_e_g_n_e_ol_i.t_a_u_S_l_'b_i_ji_l_' _B_o_sn_i

l_l

i zaobljenim ramenom (Servia).~r,) Zdele sa konkavno izvijenim obodom poznate su iz Olinta.4G) Konicne zdele javljaju se u obe vincanske varijante (Servia, Armenochori, Komotini, Vardina, Kritsana).-J') Rede se pojavljuje pehar na nozi (Vardina, Kritsana - šuplja noga sa slikanim ornamentima, Komotini, gde se pehar javlja u lokalnoj varijanti sa cilindricnom nogom koja se naniže sužava!8) Postojanje amfore bikonicnog oblika ne može se sigurno ustanoviti, no izgleda da se tom obliku mogu pripisati neki fragmenti iz Servie i Olinta'-'") NasUlprot tome bolje su poznati žrtvenici (Servia, Olint, Armenochori, Komotini), a postoji i zoomorfni sudovi u obliku slicni vincanskim (Olint).50) Oblici drški 'kasnog neolita Makedonije odgovaraju vincanskim iako se drške u obliku životinjske glave (Servia, Hagios Mamas), nekad u detaljima razlikuju od vincanskih. 51) Kanelovani ornamenti pojavljuju se u svim varijantama poznatim u vincanskoj grupi (Servia, Hagios Mamas, Olint).52) Urezani motivi nalaze se u vidu bockanih traka (Olint) i trouglova (Servia).G") Grublji urezani ornamenti na žrtvenicima, sem pojave spiralnog motiva odgovaraju potpuno vincanskim, ana ovim sudovima postoji delom i crveno bojenje kao na našim primercima (crusted). Pojava spiralnog motiva u ovoj ornamentici u Olintu bice u vezi sa survival-ima slikane keramike koji na ovom nalazištu postoje.;;~) Sa cisto geometriskim motivima nalaze se oni na fragmentu žrtvenika iz Kombtini.GG) Uglacani ornamenti redi su u Makedoniji i javljaju se kako u tehnici koja odgovara vincanskoj, tako i u onoj koju nalazimo u Tesaliji (Servia, Ajvate, Hagios Mamas, Vardina).GG) Ornamenti se izvode na gornjem delu zdele i primenjuju tanke glacane trake i linije. Poznati 'Primerci kasno neolitske plastike Makedonije nedovoljni su za izvodenje odredenih zakljucaka (Servia, Olint, Vardina).G7) Iz gornjeg izlaganja vidi se da kasni neolit Makedonije u potpunosti odgovara pojavama vincansko-tordoške faze 1. Razlika postoji samo u brojnom odnosu pojedinih pojava (redi su urezani i uglacani ornamenti, kao i amfore, slabije je izražena težnja ka figuralnosti) i u izvesnim lokalnim otstupanjima (napr., u obliku uglacanih ornamenata). Takode u Makedoniji postoji tehnika slikanja belom bojom
Ibid., Cat. 20, 21, 24, 28, 30, 32, 34-35, 40, 43, 49, 63, 64, 82, 85, 92, fig. 11 b-d; 17 p. My Ion a s, op. cit., fig. 28. 47) P. M., Cat. 70, 71, 87, 88, 104 (konicne); 77, 93, 95, 114 (nešto povijen obod). 48) Ibid. Cat. 115; 154. 40) Ibid., Cat. 62; My Ion a s, op. cit., 39 i d. i odgovarajuce slike. GO) P. M., 75-76, Cat. 91, 148; My Ion as, op. cit., fig. 35-37. M) P. M. 71, Cat., fig. 13, III; 24. M) Ibid., Cat. 31-33, fig. 11 h-j (horizontalne kanelure), 21, 26-28, 36, 39, 40, 132 (verti19, 20, 25 (trougao i preplet): 23-24 (cik-cak motivi). kalne i kose kanelure), ~3) P. M. 72; up. nap. 50. ~) Ibid., 75-76, Cat. 148. "'") Etnografski seminar Solun (nepublikovano). W) P. M., 71, Cat. 42, fig. 21 c; 25 m. W) Ibid. fig. 35 I-n; zanimljiva je i kamena vaza sa životinjskom glavom ibid. fig. 34,1 (Olint),
45) 40)

12

Dr Milutin V. Garašanin

na tamnom pozadu (r 1 al), nepoznata iz vincanske grupe. Sve se 'Ovepojave imaju verovatno objasniti lokalnim razvojem kulturne grupe koja u osnovi pripada istom kulturnom kompleksu.

B) Tesalija

Od svih oblasti grckoga kopna svakako je Tesalija ona u kojoj je neolit najbolje ispitan. Na osnovu materijala iz ove oblasti izvršena je i osnovna podela grckog neolita u tri faze - A, B, r (Larissa), koju je nedavno V. Milojcic dopunio izdvajanjem jedne presesklo i dalj im rašclanjivanjem Sesklo-faze.GH) Iako u pogledu vremenskog odnosa pojedinih ovih grupa ne postoji još uvek potpuno slaganje,r;U)Izgleda da je Milojciceva koncepcija najbliža istini. I,~ak je nesumnjiva cinjenica da se još pre r faze tesalskog neolita koja se može vezati za vincansku grupu, izvesni elementi srodni vincanskim vec pojavljuju u ovoj oblasti. U vezi sa tumacenjem ove pojave potrebno je voditi racuna o sledecem: 1. U svim svojim odlikama tzv. tesalska Rakhmani (r-Larissa) faw pokazuje vec tipološki jasno evoluisan karakter, što ukazuje da je ona vec potpuno formirana dospela na tesalsku teritoriju.60) 2. Vec u tesalskoj B fazi pojavljuje se materijal srodan vincanskom. Takve su ciste bikonicne zdele i pehari na nozi, koji medutim i jedni i drugi tehnicki \)ripadaju slikanoj keramici Tesalije. U Tsangli nadeno je sa materijalom B faze i keramike sa kanelovanim i uglacanim ornamentima srodne pojavama vincanske grupe.61) No ove su pojave sporadicne i daju se naj pre protumaciti importom. Otuda izgleda da je vec u vreme tesalske faze B na nekom susednom podrucju postojala kultura srodna vincanskoj koja je uticala na formiranje izvesnih oblika B grupe, i odakle je u ovu poslednju importovano nešto keramike. Tek kasnije prodrla je kultura ovoga karaktera u Tesaliju, gde se onda javlja u vec evoluisanim oblicima. grupe sa vincansko-tordoškom fazom 1. Da predem sada na veze U tehnici keramika ove vrste potpuno odgovara vin cansk oj, iako je u fakturi nekada bolja od nje i sjajnija."") Ovo važi za tehniku fine crne keramike kao i keramike sa urezanom ornamentikom (r 2) iz Tsanglija, koja tehnicki odgovara vincanskoj keramici sa takvim ornamentima (amforama). Od bikonicnih zdela poznati su cisto bikonicni oblici koji se retko nalaze (Larisa, Sesklo-faza B),6") zatim zdele sa niskim ci1indricnim vratom i zaobljenim ramenom (Rakhami IV - jace evoluisan oblik, Tsangli), a najtipicnija je forma sa konkavnim obodnim delom (Larissa).64)

r

) Griechenland, passim. Za diskusiju postojecih mišljenja up. S (;h a c h e r m e y r, Die Abfolge der neolitischen Kulturen in Griechenland, 'AVct'tll7to'l EY. 'tou 'tOfl.Oll rapotl; 'AnOV/Oll Kl;potfl.07tOU),Oll (1953), 39 i d. (0) N"apr. tipicni oblici zdela: P. T., Pl. IV-VI, kao i crusted ornamenti; up. Hronologija, 139 i d. 61) Up. Hronologija, loe. cit.; M. Ga r a š a n i n, Arheološki Vesnik II, 2 1951, 249. ~) Narocito je primerak P. T., 102, fig. 55f, kao i primerci sa novih iskopavanja Milojcica kod Larise, koja izgleda !pružaju nove argumente u prilog njegovoj tezi, identican tehnicki sa vincanskim materijalom iako bolji od njega, kako sam se mogao uveriti autopsijom. 63) Up. Larissa, Bell. XXIV, 1-2; D. S., 197 fig. 106. 84) Ibid., Beil. XXIV, 6; P. T. 102, fig 55f; 35, fig. 23c (ovo poslednje kasnije) - svi primerei sa niskim vratom i zaobljenim ramenom; Larissa Beil. XXIV, 3; XXV, 2, 4 (konkavan obodni
,.9)

deo).

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

13

Konicne zdele ne mogu se bliže oceniti zbog rdave ocuvanosti materijala. Jedan fragmenat ovakve zdele iz okoline Larisse u 'Principu je slican sa našim konicnim zdelama sa figuraInom drškom. O;;) Pehar na nozi zastupljen je sa obe tipicne varijante vincanske grupe i pofaze, (Tsangli).oO) javljuje se vec pre O oblicima amfora ne može se stvoriti jasna slika. Izgleda da se, medutim, jedan fragmenat iz Larisse može protumaciti kao deo prosopomorfnog poklopca, koji bi naj pre odgovarao varijanti bez rožastih drški.G7) Antropomorfna vaza poznata iz površinskog sloja u Sesklu, u principu stoji blisko najstarijim primercima u Vinci, a pogotovo se vezuje za primerke iz Ma-

r

kedonije.GS)

Sudovi sa više nogu slicni vincanskim žrtvenicima, razlikuju se od ovih u detaljima (Larissa, Tsangli).09) Takode je poznat oblik tzv. sita (Larissa).'O) Medu ornamentalnim tehnikama poznate su: kanelure (Tsangli);71) urezani ornamenti u obliku linija sa ubodima i urezanih bockanih traka i nizova trouglova (Tsangli, Sesklo, Dimini, Larissa).'") Postoje i grublji urezani ornamenti kao na našim žrtvenicima (Larissa) ;73) uglacani ornamenti (Tsangli, Larissa) od cik-cak linija, ';>aralelnih i mrežastih motiva, bez širokih radijaInih traka.'4) U tehnici je, medutim, ova ornamentika vrlo bliska vincanskoj. Medu plastikom sa vincanskim pojavama srodni su neki primerci koji još pripadaju B fazi (Sesklo, Dimini, Tsangli).7") Iz gornjeg izlaganja vidi se da se elementi srodni vincanskim javljaju u B i fazi, pri cemu je delom cak velika slicnost sa onima u B fazi. faza pretstavlja ocigledno dalju lokalnu evoluciju kulturne grupe ciji se uticaji osecaju još u B, a koja se inace usko vezuje za vincansku. Ocigledno se medutim kod Vince i Larisse radi o razvoju grana jednog istog stabla, koje na identicnoj osnovi razvija.iu svoju posebnu evoluciju (otuda i lokalne razlike napr. grupa rIa 1).

r

r

C) Sterea Hellas

i Peloponez

I ovde se može pratiti slican razvoj neolitskih grupa kao u Tesaliji, s tom razlikom da u mladoj slikanoj keramici (Dimini fazi) ne postoje tipicni oblici Di6")
06)

114

i d.

6')
08)
GlI)

Ibid., 110-111, Abb. 2 (sa vertikalnom nebušenom drškom na obodu). P. T., 98, fig. 90; Up. Hronologija, 139-140. Larissa, Beil. XXV, 3; up. Milojcic, Koros-Starcevo-Vinca, RJeinecke Festschrift

(1950),

D. S., 301-302, sl. 228. Larissa, Beil. XXVII, 2; P. T. fig. 50a; ibid., 111 navodi se da se ovaj oblik javlja u ichnici r 2. 70) Larissa, Beil. XXV, 1. 71) P. T., 162, fig. 55m; D. S., 239, fig. 138. Kanelure su retke u Tsangli V-VII. 72) P. T., 162, fig. 56; D. S., 251-255, fig. 154--160; ibid., fig. 113-114 (sa krivolinejnim motivima), 115. Up. ILarissa, Beil. XXVI, 5. 73) Ibid., 116, Abb. 3; up. i sud ibid., Beil. XXVII, 2. 7') Ibid., Beil. XXVI, 1, 3, 4; P. T., 102, fig. 55n-p. ''') D. S. T. 34, 36 (Dimini sloj u Sesklu); T. 35, 8 (Dimini); P. T. 124, fig. 76f; up. II. B. III, CJ!. 22; P. T., fig. 71b, 76, 1, h (sve Tsangli).

14

Dr Milutin V. Garašanin

mini stila, no je razvoJ IZ ranijeg perioda bio, izgleda, neposredniji i bez intruzije koju pretstavljaju tipicni Dimini elementi li Tesaliji.70) I ovde tehnika finije keramike u potpunosti odgovara vincanskoj, ili pretstavlja njene lokalne varijante. Doduše u Orchomenosu postoji i crna keramika u tehnici i fakturi mnogo bolja od vincanske, koja pretstavlja viši stepen evolucije u razvoju ovog materijala, ali i crna keramika sa tragovima glacanja u svemu identicna sa našom.'7) Karakteristicna je i pojava mrlja neujednacenog Ipecenja. Jednu lokalnu varijantu ove vrste pretstavlja kasnoneolitska peloponeska keramika, koja ima odlike vincanske tehnike i fakture, no je sive boje (Korint, Asea, Malthi).7S) Posebnu tehniku, cije postojanje kod nas ne možemo sigurno utvrditi pretstavlja Urfirniss. Bikonicne zdele poznate ~u u svim tipicnim varijantama vincansko-tordoške faze I: cisto bikonicne (Drakhmani, Orchomenos, Ragia Marina, Korint" Asea, u crnoj, sivoj i Urfirniss-tehnici),7[,) sa oštro rašclanjenim (carinated) profilom (Drakhmani, Ragia Marina, u lokalnoj varijanti u Korintu), sa malim cilindricnim vratom i zaobljenm ramenom (sa istih nalazišta kao cisto bikonicne),SO) i sa konkavnim obodnim delom, cesto u lokalno evoluisanoj varijanti sa visokim gornjim delom (Eutresis, Drakhmani, Ragia Marina, Orchomenos, Korint, Asea).Sl) love varijante nalaze se sve u istim tehnikama kao cisto bikonicne zdele. Postoje i obe tipicne varijante konicnih vincanskih zdela (Orchomenos).S2) I oblici nogu pehara nalaze se u obe tipicne varijante, u crnoj, sivoj i slikanoj keramici B faze (Orchomenos, Drakhmani II, Korint).s3) Oblici amfora nisu nam zasada poznati, dok je o antropomorfnoj vazi iz Drakhmani vec bilo gov.ora. Iona verovatno Ipretstavlja oblik preuzet iz neke susedne grupe i adaptiran lokalnoj t,ehnici keramike. Tipicni sudovi na više nogu stoje u tesnoj genetskoj vezi sa vjncanskim žrtvenicima (Reroneja, Drakhmani, Korint).s4) Pored bradavicastih i trakastih poznata je ovdje i zoomorfna drška (Korint).S") Od ornamentalnih tehnika postoje: kanelure, znatno rede no u vincanskoj grupi, koje su takode izvedene mnogo grublje, iako u vidu horizontalnih, kosih kanelura i prepIeta (Orchomenos, Asea
Griechenland, 60. Up. K u nze, <>!p. it., 10; 22-23, gde se radi o materijalu identicnom sa vincanskim, c što sam se uverio autopsijom u muzeju u Heroneji. 7S) Corinth, 503 i d,; E. J. H o 1m bel' g, The Swedisch Excavations at Asea in Arcadia, Aeta inst. rom. regni Sueciae XI (1944), 35 i d. Za stratigrafiju ovog nalazišta up. GriechenlCind, 41 i d.; N. Val m i n, The Swedish Messenian Expedition (1938), 241 i d, 79) H. Fra n k for t, Studies in Early Pottery from the Neal' East II (1927), fig. 9; Grieu nze, op. cit., Abb. 4, 8, 33; Corinth, 107, fig. 2; chenland, 26 (Drakhmani, Hagia Marina); H o 1mb er g, op. cit. 34g. SCI) Fra n k for t, op. cit. Pl. IV, 4; Corinth, 502-502, 510, fig. 14; 26-27 (carina ted bowls); Frankfort, op. cit. Pl. IV, 1,3, up. P. V. IV, sl. 17; Kunze, op. cit., Abb. 19,32; H o 1m bel' g, op. cit. fig. 34c. S') H. Gol d man, Eutresis (1931), 76 i d., fig. 89; K u nze, op. cit., 11, Abb. 17, T. 1,2; VU, 2e; IX, 1d; X, lf; Corinth, 501, fig. 8a, 11; H o 1m bel' g, op. cit. fig. 34f. S') K u nze, op. cit., 12, Abb. Ila; 23, Abb. 18. 8:1) Ibid., 13-14, Abb. 12; T. III (u tehnici Urfirniss, rekonstrukcija nesigurna); 40 i odgovarajuce slike; P. T., 204; Griechenland, 25 (Drakhmani II); Corinth, 504-506, fig. 21-22 (i u Drfirniss tehnici). 8') Mylonas, 53-54, sl. 58; Walker-Kosmo:poulos, op. cit., 31, fig. 6, Pl. IV, 1; F' r a n k for t, op. cit. 80) Ibid., 54-55, fig. 33.
70) 77)

k

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

15

Korint).8G)Kao varijante kanelovanih ornamenata mogu se smatrati i plitki cik-cak urezi na ramenu zdela u sivoj tehnici (Korint), kao i urezi na istom delu zdela iz Rakhmani II, sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom, gde su ovi urezi i polihromno inkrustirani;8') urezani ornamenti u vidu uglastih, cik-cak traka i trouglova koji su, iako retki, delom potpuno identicni sa vincanskim (Korint, Orchomenos, Tirins)88) uglacani ornamenti, delom identicni sa vincanskim te se cak javljaju u vidu radijaInih traka (Orchomenos).89) Uopšte se ova ornamentalna tehnika najcešce javlja na keramici tih oblasti (Eutresis, Hagia, Marina, Drakhmani II, Orchomenos, Atina, Argoski Herajon-Prosymna-, Korint, Tirins, Asea, Hagiorgitika).90) Tehnika ovih motiva po pravilu je bliža onoj u Tesaliji, no u vincanskoj grupi. Takode se na peloponeskirtl.nalaziš tima (Prosymna, Hagiorgitika), javja u vidu 5'~ecificnih tekstilnih isprepletenih motiva, koji Ipretstavljaju posebnu varijantu i, kako cemo pokazati, stoje u vezi sa pojavama u Egini. Postoji naravno i ovde, kao u svim krajevima koji poznaju finu monohromnu keramiku, i materijal bez ornamenata kod koga je glavni efekat 'Postizan intenzivnim sjajem dobro uglacane površine. Jedan osvrt na gore iznete podatke pokazuje usku povezanost ove grupe sa vincanskom, no sa izvesnim lokalnim otstupanjima. Tako u ovim krajevima ne znamo za plastiku i prosopomorfne poklopce, a uža lokalna specijalizacija ogleda se u izvesnim pojavama kao što je siva peloponeska keramika, belo slikanje, Urfirniss-tehnika, specijalni oblici uglacanih ornamenata. Ocigledno se i ovde radi o jednoj lokalnoj grupi, varijanti, potekloj iz istog kompleksa iz koga je nastala i vincanska grupa.
D) Kililadi i Egina

Prema onome što je u gornjem izlaganju receno o pojavama u Tesaliji i Grckoj bilo bi vrlo interesantno prouciti neolitski materijal Kiklada, koji bi u svakom slucaju doprineo rešenju problema prenošenja kulturnih elemenata kompleksa kome pripada i vincanska grupa na grcko kopno. No, s obzirom na nepoznavanje Kikladskog neolita, to je gotovo nemoguce. Ostaje s toga sam.,) da se osvrnemo na malobrojne pojave poznate iz ostrvskog neolita, kao i da, na osnovu pojava koje se mogu tretirati kao neolitski survival-i u kasnijem vremenu, pokušamo da sebi stvorimo makar sasvim nejasnu sliku o tom neolitu. O neolitu ostrva zna se vrlo malo. Sve se uglavnom svodi na keramiku sa uglacanim ornamentima sa Egine i na podatak da je keramika te vrste nadena i na
8")

K u nze,

op. eit., 17, T. VII, X, 2a; H o 1mb er g, op. eit. 40 i fig. 37; Corinth,

509,

flg. 23e. Ibid., 509, fig. 27; Grieehen1an.d, 26, Abb. 14. 14. K u nze, op. eit., T. VI, 1d; za ureze koje prate ubodi up. ibid. T. VI, 1, b, e; Isti, Orehomenos III (1934),86, T. XXXIV, 4c (nepouzdano pripisano ranohe1adskom periodu); Fra n kfor t, op. eit., 48, T. III, 2, 4. 89) K '.1 nze, Orehomenos II, T. XI, 1. 90) Gol d man, op. eit., 76 i d.; fig. 91, 3, G, 9; Pl. I, 1-3; Fra n k for t, op. cit., 43, fig. ff, Pl. IV, 1-3 (trougli na fig. 9 odgovaraju kanelovanim motivima vincanske gr\llPe); K u nze, op. eit., T. I, 1; X; Griechenland, 33 (Atina), C. B I e gen, Prosymna (1937), 374-376, fig. 635; Corinth, 502, fig. 19, a, b; K. M LiIl e r, Tiryns, IV (1939), T. I, 2; H o Im b e r g, op. eit., Pl. la; G. W e I ter, Aer.ina (1938), 7-8, Abb. 2-7; up. isti Aeginethische Keramik, Arehao1ogischer Anzeiger (1937) 23
8')
80)

16

Dr Milutin V. Garašanin

Naksosu.91) Karakteristicni oblici uglacanih motiva eginske keramike stoje verovatno u vezi sa neolitskom keramikoo:n Kiklada, a preneli su se i dalje na Peloponez.9") Oni imaju izrazit karakter pletenja. Inace se u Egini nalazi i Urfirniss-tehnika, a jedna od zdela sa uglacanim ornamentima možda odgovara bikonicnom obliku sa vrlo niskim gornjim konusom.93) Od elemenata ranokikladske kulture koji se možda mogu smatrati neolitskim survival-ima, istakao bih zdelu sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom koja je, uz to, ukrašena ornamentom uglaste trake ispunjene ubodima (Naksos)."<)Ist: je slucaj sa t,:)eharima na n0'zi, iako se oni u obe kikladske grupe, južnoj - peloskoj i severnoj - siroskoj, nalaze vec u specificno evoluisanim formama."") Sem na pomenutom primerku sa Naksosa urezani motivi javljaju se i u vidu bockanih trouglova na tzv. tiganjima (Pfannen)."6) Nekad se motivi traka ispunjenih tackicama nalaze i u tehnici slikanja, gde su svakako preneti iz urzane ornamentike, pošto svojim karakterom i motivima takvi ornamenti ne odgovaraju slikanoj keramici ni tehnici ukrašavanja slikanjem.97) Zanimljiva je i vec pomenuta veza kikladskih idola sa jednim odredenim tipom vincanskih terakota, što svakako stoji u vezi sa jednim ran.im talasom uticaja sa juga - Kiklada, na oblast vincanske grupe.98) Posebno treba pomenuti i metalne sudove sa Egine, koji u oblicima stoje u tesnoj vezi sa kasno neolitskim formama keramike u Grckoj. Oni su medutim nadeni zajedno sa ranokikladskom grncarijom t,:)eloskog tipa,99) što govori u prilog kikladskog porekla ovih vaza, a u vezi sa tim i odgovarajucih keramickih izradevina

i oblika.'OO)

Gore navedene cinjenice mogu samo pružiti jednu nejasnu sliku o tome kako je mogla izgledati neolitska kultura Kiklada. U svakom slucaju one govore u prilog tome da je i kikladski neolit pripadao istom kompleksu u koji treba uvrstiti i vincansku grupu i obradene pojave u Grckoj.
01) G. Kal' o, Archaologische Funde, Arch11010gischel' Anzeiger (1930), 134-135. Karo pominje samo subneolitsku keramiku dok Mi loj i~ic, Griechenland, 60, veli da je u pitanju keramika sa uglacanim ornamentima. Ova se po njemu javlja i na Parosu. 02) W e 1ter, Arch. Anzeiger, loc. cit.; dok na tome mestu Welter, verovatno s pravom, smatra da ova keramika stoji u vezi sa nepoznatim neolitom Kiklada, kasnije (Aegina, 7-8), s obzirom na slicnost sa peloponeskim nalazima, smatra da je ta keramika došla sa Peloponeza. 9") Archaologischer Anzeiger, loc. cit., Abb. 6. 94) Fra n k f o I' t, op. cit., Pl. V, 5.

o

N. A b e I' g, Bronzezeitliche und fri.iheisenzeitliche Chronologie IV (1933), 60 i d., Abb. IDI, 102, 105, 143-144. 96) Na pr. Ibid., 77, Abb. 138. 97) Lbid., Abb. 155. 98) II. B. III, CJ!. 61; Hronologij.a, 147; up . .n;.r a 1> lli a HMH, HeoJ!MTCKa a KaMeHanJ!aCTMKa y Cp6MjM,CTapMHap H. C. II (1951), 7 i d. 99) Griechenland, Abb. 14, I, 11, 15. Predmeti se cuvaju u muzeju Benaki, ali je keramika izložena odvojeno od metalnih sudova. Podatke o celini nalaza dao mi je M. Hadzidakis. IOU) Ne izgleda mi verovatno da su ovi sudovi uticali na formiranje keramickih oblika. Karakter njihove ornamentike koja, kako sam se autopsijom uverio, odgovara ornamentici na keramici, pre bi govorio za obrnut uticaj. Up. Griechenland, 30 i d.
95)

Iz istarije mladeg nealita u Srbiji i Basni

17

E) Krit

Za proucavanje kritskog neolita pored nalaza iz Knososa važni su i oni sa drugih lokaliteta, narocito iz Trapeze, Hagios Nikolaos, Pyrgos, Mallia i Festosa.101) U tehnici keramike osobito se istice tamna,. odlicno obradena i glacana keramika, u fakturi bolja od naše, kod koje je, s obzirom na kvalitet izrade, ornamentika bila cesto od sekundarnog znacaj a.102) oš od srednj eg neolita pozna ta je i keramika J sa raznim nijansama boja koje su posledica raznog intenziteta tpec~nja. Zbog neznatnih ocuvanih fragmenata keramike, teško je govoriti o njihovim oblicima. Ipak se mogu utvrditi sledece forme: bikonicne zdele u cisto bikonicnoj, višoj ili nižoj formi (Knosos, Miamu, Trapeza),"I") kao i u varijanti oštrog profila (carinated bowl) (Knosos, Trapeza),104 i onoj sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom (Mangaza).10") Pehari na nozi subneolitskog doba identicni su sa vincanskim, pa cak pokaZUJU i istu evoluciju (Knosos, Trapeza,' Pyrgos).lOO. Poklopci oblika slicnog našim prosopomorfnim takode su poznati (Hagios Nikolaos-subneolitska faza),'O,) iako o amfora.ma nema podataka. Mnogo zanimljivije su antropomorfne vaze koje se svim svojim odlikama tesno vezuju za najstarije vincanske (Tratpeza-subneolitski period).'08) Poznata je i zoomorfna vaza u principu vezana za vincanske (Knosos).I"") Od ornamentalnih tehnika postoje: kanelure, vertikaIno rasporedene (Knosos),'1") dok se urezani motivi nalaze grupisani u preplet;ll') urezani ornamenti u svim detaljima, varijantama i motivima potpuno identicni sa onima vincansko-tordoške faze I (Knosos, Mangaza, Mallia, Trapeza, Miamu);112) uglacani ornamenti znatno su redi i sem u obliku slicnom vincanskom (Festos), nalaze se mnogo cešce u lokalno evoluisanim formama.ll3)
101) A. J. Eva n s, Palaee af lVJinas I (1921), 34 i d.; H. W. and J. D. S. P end 1e b u r yM. B, Man e y-C 0' u t t s, Exeavatians in the Plain af Lasithi, B. S. A. XXXV (1935/36), 5 i d. (Trapeza); Mallia I, 1922-1924 (1928) H. Gal e t deS an ter r e, Mallia, Iip'Y)'tLxci XPO'ILXci (1949), 365 i d.; L. Per n i e r, II Palazza minoica di Phaestas (1936). Listu nealitskih nalazišta daje J. D. S. P end I e b u r y, The Arehaealogy af Crete (1939), 44 i d. 10") Dabra apis ana kad My lan a s, 104 i d., naracita 113. 10") Eva n s, ap. eit. 37, fig', 6, il; A. Tar ame Il i, Prehistarie gratta at Miamu, American Jaurnal af Arehaealagy (1897), 301, fig. 12; P end I e b u r y-M 0' n e y-C 0' u t t s, ap. cit., 33 i d., fig. 8, 160; 9, 113. lO') Eva n s, ap. eit., 41, fig. 8, 8. '0") R. M. Da w k i n s, Nealithic settlement at Mangaza, B. S. A. XI (1904/5), 264, fig 3. 100) Ibid., 58 i d., Evans, ap. eit., 36 i d., fig. 5, fig. 17, 19; Pendlebury-ManeyC 0' u t t s, ap. eit., 84-85, Pl. XIII, fig. 13, 804 i d. 10') Eva n s, ap. eit., 60 i d., fig. 24. 108) Pendlebury-Maney-Cautts, ap. eit., 27, Pl. 11-14. 109) Eva n s, aiP. eit., 44-45, fig. 11, 2a, b. JlO) Ibid. 36 i d., fig. 5, 111) P end 1e b u r y, ap. eit., 30, fig. l. 112) Da w k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 26; Eva n s, ap. cit., fig. 8, 11--=-12urezi kaje prate ubadi; ( My lan a s, 105 i d., fig. 75, 13 urezane paralelne trake sa ubadima; Eva n s, ap. eit., fig. 7, 13; 8, 7, 9; Tar ame Il i, ap. eit., 303, fig. 15 (traugli); Eva n s, ap. eit., fig. 8, 7; Mallia I, 47 i d., fig, 12a; Da w k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 24-25 (uglaste trake); up. i arnamente šahavskih palja i urezan ih snapava, Eva n s, lae. eit.; Mall i a, lae. eit., fig. 11. 11:') Per n i e r, ap. eit. 102, T. XII, I, Eva n s, ap. eit., 58 i d., fig. 19 (Pyrga).

Glasnik

Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

2

18

Dr Milutin V. Garašanin

Iako se kritska plastika mahom javlja u ablicima vezanim za kikladske i za pojave starijeg nealita, napr. starcevacke grUlpe, magu se i u njaj naci izvesne paralele sa plastikam vincanskag tipa, kako je to asabita slucaj sa jednim kamadam iz Knasosa.114) Sve navedene pajave pripadaju periadu ad srednjeg nealita da subnealitskag doba na Kritu. One pakazuju kulturnu grupu tesna povezanu sa vincanskam, no sa izvesnim lokalnim razlikama, kakva je, na primer, veci razvoj urezane ornamentike, i reda pajava uglacanih mativa koji se takode, bar kasnije, javljaju u znatno specijaliziranim oblicima. Najzad i ovde, kaa u Tesaliji ili Makedaniji pastoji keramika sa bela slikanim mativima.

i

F) Bugarska

Pre nega što tpredem na materijal Male Azije, patrebno je ukratka se asvrnuti i na izvesne pajave IZ Bugarske koje su ad znacaja za razumevanje zakljucaka ovaga rada. I u avaj zemlji nalaze se elementi jedne kulturne grupe uska vezane za vincanski nealit. Nažalost, 0' njaj se maže vrlo mala gavariti prvenstvena zbog slabe ispitanasti zapadne Bugarske, gde se najcešce nalazi ovakav materijal, kaa i zbag nedovoljnih stratigrafskih padataka sa bugarskih nalazišta uopšte. Na vincanske elemente bugarske teritarije osvrnua sam se vec u dva ranija rada, 'pa cu se avde krace zadržati na njima. U zapadnoj Bugarskaj, tama gde je u ranije vreme cvetala kultura sa slikanam ketamikam uska vezana za starcevacku, pajavljuje se najviše vincanskih elemenata, kaji se nalaze u ablasti Safije i dalini Strume. U pitanju su mahom pojedinacni, slucajni nalazi. Naracito se isticu titpicni prafili vincanskih zdela kaa i arnamenti sa urezanim backanim trakama (Garnji Bagarav, Magilata Pernik, Kurila, Kara Bujuk-Dupnica, Kadža Dermen-Mursaleva)."0) Osabita su zanimljivi fragmenti antrapamarfnih vaza iz Garnjeg Bagarava, kaji se vezuju za najstarije vincanske oblike i ane .iz Trapeze.lIG) Slicni elementi paznati su i sa izvesnag braja nalazišta u slivu Marice kao što su: TeIl Rašev (žrtvenik), TeIl Meckur (pehar na nazi, žrtvenik)/17) Jasa Tepe kad Plovdiva (zaamarfna vaza),118)Bucum (bikonicna zdela, urezani ornamenti), Mihajlava (prafili zdela, kanelure),ll9) Ginava Magila (slaj B, prafili zdela, pehari na nazi, žrtvenik sa vincanskim ornamentima, uglaste trake ispunjene ubodima).120) Na ovam nalazištu nadeni su uporeda sa tim i oblici kaji se vezuju za Baian A kulturu i rano bronzana daba, a spajanje vincanskih elemenata sa anima Baian A i
Eva n s, qp. cit., 45 i d., fig. 12, 5; Up. II. B. III, CJ!. 30. Up. J. H. Ga u 1, Neolithic Period of Bulgaria, Bulletin of American School of Prehistoric Research, 16 (1948), 53 i d. Pl. XX, 4; XXI, 5-6, 8-10; XXIII, 1; 32 i d., Pl. VII, 12, ~3; XII, 7-12. 1 lG) H. II eT K o B, MaTep~am1 3a rrpoY'IBalie Ha npel'~CTOp~'IeCKaTa enoxa B BbJlrap~f1; J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT. XIII (1939), 307 i d., CJl. 336. 117) A. De g r a n d-G. S eur e, Exploration de quelques tells en Thrace, Bulletin de correspondance hellenique XXX (1906), 368 i d., fig. 5; 339, fig. 35; 412, fig. 49. 118) II. )1, eT e B, CeJlMlIlHaTa MOr~Jla Jaca Tene, rOI'~lllI-haK Ha HapOI'H~f1 MY3e~ IIJlOBI\I1B I (1948), 4 i d., CJl. 12. 119) II e TKO B, MaTepl1am1 i t. d., J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT.VIlI (1934), 429 i d., CJl. 245: 120) Isti, r~HoBa MOr~Jla 1\0 ceJlO "<!eJlone'I, PacKonK~ ~ npoY'IBaH~f1I (1948), 75 i d., CJl. 53, 55; CeJl~lllHaTa r~HoBa MOr~Jla 1'0 l.JeJlone'I, rOI\~lllH~K Ha Hap. MY3e~ I (1948), 159 i d., CJl. 17; up. J13B. 6bJlr. apx. ~JHCT., loc. cit., 431-432, CJl. 243.
IH) 115)

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

19

Gumelnitza grupe ustanovljeno je i na drugim nalazištima.'"') Zanimljiv je i slucaj u Mihalicu kod Svilengrada, gde je medu materijalom ranog bronzanog doba nadeno i tprimeraka sa urezanim ornamentima sa ubodima vincanskog tipa.'"2) Na ove pojave vraticu se još u daljem izlaganju. Zasada ce biti dovoljno podvuci da se elementi usko vezani za vincansku grupu nalaze. i na .teritoriji Bugarske. G) Samos i Mala Azija O veoma znacajnom materijalu predtrojanske kulture iz zapadnog dela Male Azije, poznato je još uvek vrlo malo. Najviše podataka pruža materijal iz Tiganija na Samosu, koji je, nažalost, nestratificiran, no ipak pouzdano stariji od Troje 1. Istoj nalazi iz Kum Tepe i Besika Tepe u Troadi, a predtrojanskoj grupi 'r'ripadaju možda i oni iz Kadikeuy kod Carigrada.123) Tehnlka keramike ove grupe, ustanovljena detaljnom studijom Heidenreich-a u Tiganiju, svim svojim detaljima odgovara vincanskoj. Ovde postoji tipicna crna prevlaka, mrlje od neujednacenog pecenja, tragovi glacanja, zatim osobina da se delovi suda ograniceni urezanim motivima ne glacaju.'2<) Od oblika sudova nalazi se, pre svega, bikonicna zdela,poznata zasada u cisto bikonicnoj varijanti (Tigani, Besika Tepe), kao i onoj sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom (Tigani).'2G) Konicne zdele postoje u obe vincanske varijante (Tigani, Besika Tetpe).'2G) Pehar na nozi dobro je zastupljen. Pored oblika slicnih starcevackim, verovatno iz starijih slojeva Tiganija, postoje i više konicne i cilindricne noge sa konicnom bazom (Tigani).'2') Noge pehara poznate su i u Kum Tepe, gde navodno odgovaraju onima iz Alishar-a koje pretstavljaju samo varijantu vincanskih

i

formi.'2H)

Oblici velikih sudova sa urezanim ornamentima koji bi odgovarali vincanskim amiorama, ne daju se blize utvrditi, iako su nesumnjivo postojali (Tigani).l2O) Zrtvenici sa urezanim ornamentima narocito su bliski onima iz okoline Larisse (Tigani).'~O) Takode je postojao i oblik tzv. sita (Tigani).'31)
262

i d.

I"')

Stratigrafija

Ginove mogile je nejasn3. Up. moju kritiku

y CTapMHap, H. C. I (1950),

122) B. MM Ko a, IIpeAMC'l'OpM<lecKo ceJ!MW'-leAO·C. MMxaJ!M<J. aCKonKM M npoY<J'ElaHMfI P I (1948), 7 i d., CJ!. 15. 120) Samos, 125 i d.; za hronologiju ove grupe up. 1\1: i loj c i c, Chrono1ogie 24 i d.; ibid., 25 (Kum Tepe); W. La m b, Schliemens Prehistoric sites in the Troad, Prahistorische Zeitschrift XXIII (1932), 124 i d. (Besika Tepe); T. Arn e, Den a1dsta bebygge1sea vid BoslPoren, Fornvannen (1922), 112 i d. (Kadikeuy); up. i B i t tel, Prllhistorische Forschung in Kleinasien (1934), 152 124) Samos, 126. Postoje i tehnike koje se bez autopsije ne mogu bliže opredeliti, ibid., 125-126. 12") La m b, op. cit., fig. 14, 6; Samos, 132 i d., F. 11-16, 49-51, 61-63, 66. 120) Ibid., 133 i d., F. 17, 54, 55. T. 59; La m b, op. cit., fig. 14, 4. 12') Samos, T. 29, 1; 31, 5; 64; 154, F. 69, up. Kap ana H I,I Mli, op. cit. 162, CJ!. 10. 1"8) Mi loj c i c, loe. cit.; H. H. v. d. O ste n, The Alishar Hiiylik, Oriental Institute Publications, VII-X (1937), 67 i d. fig. 75 i d.; K. B i t tel, Grundziige der Vor- und Friihgeschichte Kleinsasiens (1945), Abb. 5. 129) Samos, 134 i d. 1:10) Ibid., 137 i d. F. 18, T. 27, 2. 1:11) Ibid., 139 i d., T. 38, 3.

2*

20

Dr Milutin V. Garašanin

Oblici drški odgovaraju takode vincanskim, iako medu njima postoji vece boga tstvo (Tigani).l:J2) Interesantno je da medu ornamentima zasada nije poznata kanelura koja je medutim mnogo primenjivana u kasnijim kulturama Male Azije. Karakteristicno je, medutim, da se na ramenu sudova iz Tigani pojavljuju urezani ornamenti u vidu tprepleta, koji odgovaraju vincanskim kanelurama,la3) a znacajna je konstatacija Heidenreich-a da je prilikom izvodenja uglacanih ornamenata pomocu oruda došlo do stvaranja nešto udubljenih ornamenata srodnih kanelurama.13<) Ovo doprinosi upoznavanju nacina postanka kanelovanih ornamenata, a ukazuje i na cinjenicu da se u tehnici intenzivnog glacanja fine keramike nalaze i preduslovi za postanak obe tipicne ornamentalne tehnike - kanelura i uglacanih ornamenata, pri cemu su u lokalnom razvoju mogli na pojedinim mestima da pretegnu jedni ili drugi motivi. Urezana ornamentika veoma je bogato zastupljena u raznim oblicima tipicnim i u vincanskoj grwpi (Tigani, Kadikeuy, Besika Tepe).l3G) Vrlo je bogato zastupljena uglacana ornamentika, koja tehnicki i motivima potpuno odgovara vincanskoj, od"koje se razlikuje samo vecim bogatstvom, pošto se motivi mogu nalaziti i na gornjem delu sudova a prostori izmedu širokih glacanih traka ispunjavaju se mnogim raznovrsnim motivima tanjih linija (Tigani, Besika Tepe).136) Za našu studiju manje interesantni bili bi ornamenti otiska asure.'37) Ova neolitska grupa Male Azije još uvek je suviše slabo ispitana da bi se o svim njenim odlikama mogao stvoriti potpuni sud. S toga prelazim i na 'Pregled materijala ranog bronzanog doba koji u svojim odlikama može svakako da se smatra kao survival iz njenoga kruga, te da nam tako i upotpuni sliku koju o njoj imamo. Vec na drugom mestu izneo sam mišljenje da mnogi elementi srodnosti izmedu Troje i vincanske grupe ukazuju verovatno na razvoj sa jedne zajednicke baze.138)Podatke koje sam tom prilikom izneo dopunio bih narocito materijalom iz Thermi, Protesilaos-ovog tumula iDemirci Huyuk, dalje na istoku, u okviru Bittel-ove frigijsko-pizidijske grupe. Medu oblicima sudova postoji ovde bikonicna zdela obicnog tipa (Thermi, Demirci Hliylik), no, što je mnogo važnije oblik carina ted bowl i zdela sa konkavnim obodnim delom (Demirci Huyuk),t3\l) koja nedostaje u Tigani iako su oba oblika tipicna za ceo neolitski kompleks koji ovde obradujemo.
132) Ibid., 160 i d. Up. i 130 i d., F. 1-4 (drške koje prelaze obod i u principu su srodne sa zoomorfnim drškama na konicnim zdelama vincanskc grupe). 133) Ibid., 133, F. 8-15. 13') Ibid., 128 i d. 13&) Ibid., T. 30, 4 (urezi koje prate ubodi);. 133 i d., T. 28, 8-9; 29, 3; 30, 3; 34, 2 (trake ispunjene ubodima); T. 29, 2; 30, 1 (urezani trougli); up. i Arn e, op. cit., fig. 46, 49-50; Samos, T. 30, 5 (šrafirani trouglovi) ; Arn e loe. cit., (mrežasto podeljeni trouglovi), La mb, op. cit., 127-128, fig. 14, 1-2 (delom i rombovi). 13") Samos, T. 41, 7, 8, 11; 42, 1-8; 43, 2; 57; 61-62; La mb, op. cit., 126, fig. 13; M i lo jc i C, loe. cit. Up. B i t tel Einige Idole aus Kleinasien, Prahistorische Zeitschrift XXXIV-XXXV, zw. Hiilfte (1949/1950), 140 (Kum Tepe). J:17) Samos, 139, T. 35, 1-3. 138) Hronologija, 132 i d. Tada navedeni primeri dali bi se znatno dopuniti materijalom koji je publikovan u novoj publikaciji Troy, passim. 139) W. J:, a mb, Excavations at Thermi in Lesbos (l93f», fig. 26, 1-4 i iz kasnijih slojeva. U stvari se ovde pre radi o zdeli sa uvucenim ohodom; za carinated bowls i konkavni obodni deo up. B i t tel-O t t o, Demirci-Huyuk (1939), 19, T. 8, 4, 6; 9, 5; Abb. 3, 8-9. Ovo nalazište l3iUei-Otto svakako s pravom datiraju pre 2300 godina pre n. C. up. ibid., 28 i d.

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

21

Antropomorfna vaza poznata je u svom ranom primitivnom obliku iz Thermi, gde takode izgleda da jedan fragmenat prosopomorfnog poklopca odgovara u potpunosti oblicima ovoga suda iz Vince, što bi potvrdivalo da su ovi oblici sudova stariji od slojeva Troje II.140) Stocici iz Demirci Hiiyi.ik u principu odgovaraju vincanskim žrtvenicima.lI1) U ornamentici potrebno je narocito pomenuti ti.picne kanelovane ornamente (Thermi),l :2) urezane ornamente traka sa ubodima izrazito vincanskog tipa (Thermi, Protesilaos, Demirci Hliylik).H3) U Demirci Hi.iyiik javljaju se i urezani ornamenti koji odgovaraju onima na vincanskim žrtvenicima.l'.) Na ovom poslednjem nalazištu postoje i uglacani ornamenti, koji su inace poznati u ranom bronzanom dobu Male Azije, u njenom istocnom delu (Ahlatlibel).Ho) Iduci dalje prema istoku potrebno je pomenuti nalaze iz najstarijeg sloja Alishar-a koji je bar jednim svojim del om stariji od Troje 1.146) Medu keramikom ovoga sloja preteže crna keramika sa glacanom prevlakom na kojoj se jasno raspomrlje od znaju tragovi glacanja, dok je crvena keramika znatno reda. Postoje raznog intenziteta ',Jecenja, koje ovoj keramici takode cesto daju izgled vrlo slican vincanskoj.147) Medu keramickim oblicima nalazi se i zdela sa konkavnim obodnim delom, koja se u obliku približuje narocito primercima iz GrCke.148) Najkarakteristicniji oblik keramike je pehar na nozi. Dok oblik noge pretstavlja samo varijantu profila vincanskog, profili recitpijenta li potpunosti odgovaraju raznim varijantama vincanskih zdela.W) Od drugih oblika karakteristicna je konicna zdela, a medu ornamen tima postoj i i kanelovani preplet.lOO) Doskorašnja praznina u pogledu 'Plastike ranih anadolskih kultura danas je donekle popunjena materijalom koji je nedavno publikovao BitteP51) Gornje izlaganje, na osnovu predtrojanskog materijala i pojava koje se mogu tumaciti kao njegovi survival-i u rano bronzano doba, pokazalo je da se u Maloj Aziji ima racunati sa postojanjem jedne rane kulturne grupe koja pripada istom kompleksu kao ranije Q'pisane, odlikujuci se pri tome izuzetno velikim bogatstvom oblika i ornamentike. Ona se može pratiti i u istocnom delu Male Azije, iako još uvek oskudni materijal ne pruža dovoljno osnove za njeno bliže odredivanje. U njoj se medutim nalazi obilje elemenata tipicnih i za druge kulturne grupe istog kompleksa pa se ovde spajaju i razni elementi koji se lokalno pojavljuju samo u ',Jojedinim drugim grupama, kako je to slucaj i sa belim slikanjem. Na ove pojave vraticu se i u kasnijem izlaganju.152)

i

La m b, op. eit. 121, N~ 308; Pl. XVII e; ibid., 136, N~ 30-34, Pl. XXIII, N~ 3034. "') B i t t e 1- O t t o, op. eit. 24, T. 10, 1-5. "') La m b, op. eit., 78, Pl. XIV, 2; XVII, o. p. "3) Ibid., 78 i d., Pl. XIV, 1; R. Dem a n g 21, Le tumulus de Protcsilas (1926), 20 i d., N~ 8, fig. 21; Bittel-Otto, T. 10. "') B i t t e 1- O t t o, T. 10. Ovde ima i lokalnog otstupanja od vincanskih ornamenata. 145) Ibid. 23, T. 8, 9; np. II. B. IV, eJ!. 22, N~ 196; B i-t tel, Prahistorisehe Forsehung in Kleinasien (1934), 73. 140) Up. B i t tel, Zur Chronologie der anatolischen Fri.ihkulturen, Reineeke Festsehrift (1950), 16 i d. i tabela na str. 25. 147) v. d. O ste n, 'op. eit., 25 i d. 148) Ibid., fig. 70, N~ 2747. 140) Ibid., 67 i d. fig. 81, osobito 29-68; up. identicne profile II. B. II, eJ!. 31. 150) Ibid. fig. 67, 7; 69, N~ 2750. 15<1) B i t tel, Priihistorisehe Zeitsehrift, loe. eit., 135 i d. ",a) Za belo slikanje up. npr. La mb, op. cit., 78, 82, 85, Pl. XXX; Troy, 79 (u oba slucaja iz perioda Troje I); La m b, Excavations at Kusura, neal' Af,yon Karahisar, Archeologia LXXXVI
1'0)

(1937), 14 (Kusura

A).

22

Dr Milutin V. Garašanin

H) Sirija i Palestina sa Kilikijom

Pojave vezane za kompleks obraden u ovome radu mogu se pratiti i u ovim krajevima. Nažalost, ovde je teže izvoditi preciznije zakljucke, usled još uvek srazmerno malog broja publikacija, a i stoga što hronološki odnos pojedinih nalazišta nije ni do danas u potpunosti rešen. Stoga cu se samo ograniciti ukazivanjem na glavne momente, ne upuštajuci se u detaljniju analizu, niti pak u dalekosežne zakljucke. Veza slojeva Mersin XII u Kilikiji sa pojavama zapadne Azije, danas je dovoljno poznata i u dovoljnoj meri isticana u arheologiji (crna keramika, 'pehari na nozi, bela inkrustacija, bradavi.caste drške, bela slikanje.153) Istaknuto je takode da slicne pojave postoje i u TeIl Judeidah XI.H(4) No, uska povezanost izgleda da postoji i sa izvesnim pojavama u Palestini. Ovde dolaze u obzir nalazi. iz Megiddo XX-XVI, od kojih su nažalost oni jz Megiddo XX teško upotrebljivi, jer izgleda poticu iz jednog mešanog sloja koji sadrži materijal raznih epoha, te pored elemenata :slicnih vincanskim ima i takvih koji su bez sumnje stariji.,oe,) Materijal kasnijih slojeva pripada I i II ranobronzanom dobu Palestine. U ovim slojevima karakteristicna je i jedna keramika kod kOJe se medu oblicima nalaze cisto bikonicne zdele sa niskim gornjim konusom, kao i zdele sa konkavnim obodnim delom i one sa oštrim profil om. Ornamentika ovih zdela izvedena je u tehnici glacanja.'36) Treba ipak 'pomenuti da su ove zdele vec radene na vitlu. Karakteristcno je da su sudovi sa uglacanim ornamentima iz Prednje Azije eksportovani i u Egipat, gde se pojavljuju u predinasticko doba.107) Teško je rešiti pitanje pojava u tzv. GassuI kulturi Palestine, cija hronologija nije još potpuno rešena. A. Jirku naveo je citav niz analogija izmedu ove kulture i pojava u Vinci. Formalno, ove analogije su potpuno tacne.J58) No treba voditi racuna i o cinjenici da je Jirku analogije uzimao bez obzira na hronologiju (cak i one sa badenskom kerarrillkom!), što, i kad odbacimo njegovu neprihvatljivu tezu da su ove pojave na istok dos!pele iz Evrope, otežava njihovo hronološko korišcenje. Takode je i pitanje puta kojim su eventualne veze mogle ici i pracenja njihovog kretanja ka zapadu je sasvim nemoguce rešiti. Stoga se ogranicavam na pominjanje ovih momenata, ne upuštajuci se u njihovo dalje tumacenje i korišcenje.JOD) Gornje izlaganje pokazalo je da se na citavom podrucju od srednjeg Podunavlja do Male Azije na kraju neolita nalazi citav niz usko povezanih i srodnih kulturnih grupa koje se ovde pojavljuju u raznim varijantama. Otuda smatram da ce biti C',Jravdan naziv balkansko-anadolski kompleks mladeg neoHta koji sam na drugom mestu vec predložio za ove pojave.'6~ Pored ovde obradenih grupa (vin1~3) M i loj c ic, Chronologie, 26-27; up. E. Gal' st a n g, Diseoveries at Mersin, Antiquity XIII (1939), 247. 1~') M i loj c i C, loe. eit. 100) G. M. S h i P t o n, Notes on the Megiddo Pottery (1938). 15") Ibid, XVIII, 21 (sloj XVI, XVII); Pl. 15, 21-25 (XIX, 22-24); Pl. XVI, 15-16 (XIX, 16); Pl. 16, 1 (razni vincanski profili iz sloja XIX); Pl. 18, 21; XX, 11-14 (sloj XX). 1&7) H. Kan tor, Early Relations of Egypt with Asia, Journal of Neal' Eastern Studies I (1942), 195-196. 158) A. J i r k u, Die iiltere Kupfer-Steinzei t Plastinas und der Bandkeramisehe Kulturkreis (1941), passim. 159) I. R. P i t t i o n i, Beitriige zur Gesehiehte des Keramikums in Afrika und im nahen Osten (1950), 48-49; odbija mišljenje Jirku-a. 150) Problemi neolita, 65 d,

!

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

23

canska, makedonski Late Neolithic, Larissa-Tesalija r, kasni neolit Grcke, kritski kasni neolit i subneolit, maloaziska grupa sa Samosom), tu još spada i Gumelnitza grupa Rumunije i Bugarske i lendelska grupa zapadne Madarske, kako to jasno Kako je vec dovoljno istaknuto, pokazuje srodnost pvih grupa sa vincanskom.'Gl) pojedine grupe ovoga kOffil.,Jleksa imaju svoj lokalni razvoj kojim se mogu objasniti razlike izmedu njih, nastale regionalnom odvojenom evolucijom sa jedne zajednicke osnove. No, one su nesumnjivo potekle i raširile se iz jednog izvora. Postavlja se zadatak da se utvrdi odakle su se i kojim pravcem ove kulturne grupe raširile. U vezi sa tim treba istaci sledece: 1. Medu svim pomenutim grupama narocitim bogatstvom isticala se maloaziska, koliko se može suditi iz njenog materijala u kasnije vreme. 2. Hronološka posmatranja pokazuju jasno prioritet jugoistoka nad našim Podunavljem. Vec ranije datirao sam pocetke vincanske grupe oko 2600 godina pre n. e.1Gi) I danas, ma da na osnovu delom drukcijih argumenata koji mi u vreme ',Jisanja rada o hronologiji vincanske grupe nisu bili na raspoloženju, ostajem pri ovakvom datiranju. To sam detaljno objasnio na drugom mestu, te cu ovde samo sumarno izneti argumente u ovom smislu. a) - Kako je ustanovio Milojcic (licno saopštenje Milojclca), u Troji II b naden je na jednom sudu otisak jednog žiga tipa ranominojske faze III što za ovaj sloj Troje II, daje kao terminu s ',Jost quem oko 2360 pre n. e. Kako se vrsta keramike na kojoj se ovakav otisak javlja nalazi od kraja Troje I, teško je za pocetke Troje usvojiti datum mnogo pre 2600 godine pre n. e.m) b) - Snižavanje hronologije neolitskog doba na Kritu popunilq je neshvatljivu prazninu koja je ranije !postojala izmedu ovog perioda i pocetka Vince. No s obzirom na cinjenicu da se izmedu kraja neolita na Kritu i ranominojskog perioda II koji je vremenski paralelan sa ranoheladskim dobom/Gl) ima ubaciti još subneo1itski i ranominojski period I, teško je za ranominojski period II usvojiti kao pocetni datum ca. 2600 godina pre n. e. Verovatniji je datum oko 2550 godine."15) Kako se ranobronzanodobski uticaji javljaju u Vinci pocev od vincansko~tordoške faze II (Vinca 8-7 m), to i za te slojeve Vince dobijamo kao terminu s post quem 2550 godina pre n. e. Otuda bi opet bilo teško pocetke kratke vincansko-tordoške faze I staviti mnogo pre 2600 godina pre n. e. Medutim, u tome slucaju vincanska je grupa nesumnjivo mlada od odgovarajucih kasno neolitskih grupa istog kompleksa u Grckoj, na Kritu, ili u Maloj Aziji, gde, kako je i stratigrafski dokazano, ove grupe prethode ranom bronzanom dobu. Tak~ se vincanska grupa u najboljem slucaju samo vremenski dodiruje sa njima, da bi zatim duže nastavila svoju evoluciju. Na osnovu veza Tigani II / Mersin XII, poceci Tigani III mogu se pomeriti unazad bar do ca. 2800 pre n. e. No moguce je da su u Maloj Aziji vincanski elementi i još stariji: hronologija pojedinih faza Tiganija, kao i njihove tipološke odlike nisu stratigrafski fiksirani. Milojcic smatra da se prvi uglacani ornamenti nalaze vec u Tigani II, a takvi ornamenti postoje vec i u Kum Tepe Ia.'116) Kakav I
Hronologija, 119 i d.; 121 i d.; Chronologie, 106 i d.; Problemi neolita, loe. eit. Hronologij.a, 145 i .d. 103) Ovim pitanjem detaljnije sam se pozabavio u radu, Zur Zeitstallung des Beginns der Vinca-Kultur, Areheologia Jugoslaviea I (u štampi). 104) M i loj c i c, Chronologie, 34. 105) Ovakav datum ,l\opušta i Milojcic u svom radu Die Askoskanne auf dem Balkan, Mitteilungen des deutsehen Arehiiologisehen Instituts, III, 1950, 107 i d. 106) Chronolo~ie, 24; Up. B i t teIl Prahistorisehe Zeitschrift, loe. cit.1 140.
161) lO")

24

Dr Milutin V. Garašanin

je odnos Tiganija sa pojavama dalje na istoku, u Palestini, teško je oceniti. U Me-

giddo XIX postoje i žigovi tipa Džemdet Nasr, što pokazuje da vremenska razlika sa Mersin XII nij e bila velika.167) No, GassuI kultura, po mišlj enj u velikog dela njenih poznavalaca, starija je od Megiddo.168) Ukoliko se i ovde nalaze vincanski elementi, morali bi oni tu biti još stariji no u Maloj Aziji. U današnjem stanju nauke to pitanje mora ostati otvoreno, Dovoljno je ako istaknem da se zasada poreklo celog kompleksa može nesumnjivo dovesti bar iz zapadne Male Azije i da je on odatle 'Prodro na Balkan. Drugi je problem puta kojim su se širile pojedine grupe ovoga kompleksa. Izgleda nesumnjivo da je pored suvozemnog i pomorski put preko ostrva morao igrati vidnu ulogu. Za prodiranje u Srbiju svakako je od važnosti bio Moravski put. Ali ne sme se zabolfaviti ni mogucnost puta preko Bugarske na koji ukazuju nalazi o kojima je vec bilo govora. Možda bi tu bila od znacaja cinjenica da se na nekim nalazištima vincanski elementi ovde nalaze sa elementima Boian A kulture, koja je u celini svakako starija od vincanske gru'PE'. To bi ukazivalo na prodiranje elemenata balkansko-anadolskog kompleksa sa jugoistoka, gde su stariji, u današnju Bugarsku, još vrlo rano. U ~vakom slucaju može se zakljuciti da su ovi novi elementi prodrli u Srbiju sa jugoistoka, možda preko dva puta u vreme kada su dalje na jugoistoku vec duže vremena postojali, i da su zatim imali svoju specificnu evoluciju koja se produžila i onda kada su u izvornoj oblasti bili vec davno zamenjeni potpuno novom kulturom. I o toj daljoj evoluciji vincanske grupe nužno je progovoriti nekoliko reci. Svi arheolozi koji su se u novije vreme pozabavili problemima vincanske grw,)e, slažu se u gledištu da je ova imala dugu unutrašnju evoluciju koja se razvijala neprekidno tako, da su se stvorile nekoliko faza vincanske grupe. F. Holste obeležio je ove faze kao A-D što prihvata i V. Milojcic.l6n) Ja sam pak vincansku grupu podelio u dve osnovne faze, vincansko-tordošku i vincansko-plocnicku od kojih u svakoj razlikujem dva razdoblja.l7O) U suštini se ova podela potpuno slaže sa Holsteovom, a drukcija terminologija u oznacavanju faza uzeta je samo da bi se podvukao veci preokret koji u razvoju ove grupe nastaje oko vincanskih slojeva dubine 6,5 m. No, bilo bi pogrešno misliti da u toku te evolucije vincanska grupa nije bila podložna i uticajima sa strane. To je prirodno moralo nastupiti, vec s obzirom na njenu geografsku rasprostranjenost. Prodrevši u Srbiju, vincanska grupa raširila se na celoj teritorij i Srbije sa Vojvodinom, posebno Banatom, i u Erdelju. Njeno širenje obuhvatilo je naj pre tokove velikih reka i njihovih pritoka, yorave i Dunava. U kasnije vreme vincanska grupa 'Prodire još dublje, u zabacene, planinske krajeve. Tako nalazišta vincansko-plocnicke faze nalazimo u Zapadnoj Srbiji uStaparima, Kosjericu pa i u Sandžaku, u Radojinji i samom Novom
Pazaru.I71) W. F. Al b r i g h t, The Archaeology of Palestine (1949), 71. Ibid., 65 i d. Za pregled postojecih mišljenja up. Chronologie, 15. JU") Chronologie, 70 i d. F. H o 1 ste, Zur chronologischen Stellung der Vinca Keramik, Wiener priihistorische Zeitschrift, XXVI (1939), 1 i d. 170) Hronologija, 8 i d. 171) Za Stapare up. M. G ara š a n i n - D. G ara š a n i n, Arheološka nalazišta u Srbiji (1951), 62: nalazište u Kosjericu otkrio sam u zajednici sa N. Zivkovicem i R. Galovicem 1952 godine; na Pljosnoj Stijeni vršena su zaštitna iskopavanja pod rukovodstvom Aleksandre Jurišic 1953 godine. IskolPavanja u Novom Pazaru vršili su asi~tenti praistoriskog odeljenja Narodnog muzeja u Beogradu prema upustvima Drage Garašanin, Tek iz vincansko-pl.ocnicke faze poticu i prvi H, I KocoBa pouzdani nalazi sa Kosova i Metohije, up. M. r a p aUla H 101 M3 npBo6101THeo1cToplo1je 11 MeToxlo1je,MY3ejlo1 3-4 (1949), 57 i d.; D. Ga r a š an i n, Jedan primerak monumentalne ~~
1"7)
168)

Utske plastike, Arheološki vestnik

III,

1

(19(;2),

14 i d,

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

25

Raširena u slivu Morave, glavnog prirodnog puta praistoriskog Balkana i, u južnom delu široko otvorene Panonske nizije, vincanska grupa prirodno je morala dolaziti u dodir sa susednim grupama i stajati sa njima u tešnjoj vezi. Vec sam na drugom mestu pokazao kako je ona bila u tesnom dodiru sa potiskom grupom u Banatu. Preko ove grupe primala je vincanska grutpa u razmeni opsidijan iz Erdelja, no isto tako je bilo i cesto prenošenje drugih proizvoda iz jedne oblasti u drugu. Tako je vršeno i importovanje keramike, preko koje je vincanska grupa upoznala motiv spirale koji joj je prvobitno bio stran.l72) No, Isto tako, bilo je i importa i uticaja sa juga gde u to doba vec cveta kultura ranog bronzanog perioda. Vec u gornjem izlaganju istaknuto je da su ovi uticaji poceli još u doba vincansko-tordoške faze II (posle dubine 8 m. vincanskih slojeva). Delom se ovde radi o importovanim objektima, delom pak o lokalnim proizvodima u kojima su podražavani predmeti ranog bronzanog doba na jligU. Ovde spadaju svakako importovani sud slican ranoheladskim sauciere-ama i pehar kikladskog tipa, kao i drška u obliku jadca i askosi.I7~) Zasada je poznato još malo ovakvog materijala, no treba voditi racuna i o tome da su naselja vincanskotordoške faze još uvek u vrlo maloj meri ispitana. Još mnogo jaci uticaji sa strane dolaze do izražaja u mladoj, vincanskoplocnickoj fazi. Sasvim je razumljivo da su u dve glavne oblasti rasprostranjenosti vincanske grupe, podunavskoj ;. moravskoj, postojali i razliciti uticaji, iz razlicitog pravca. Tako se u Podunavlju narocito razvija grupa keramike sa žigosanim ubodima, koja se kako oblicima tako i principima orn~mentike bitno razlikuje od ostalog materijala vincanske grupe.l7·) Pitanje porekla ove Keramike nije još rešeno, ali je najverovatnije da ce ona morati biti u vezi sa oblastima gde su se duže zadržali uticaji staJ'e Boian A kulture u kojoj su ovi princitpi ornamentike narocito tipicni, a koja je uticala na stvaranje ornamentalnog sklopa niza okolnih kulturnih grupa.m) Ova je keramika mahom raširena u Podunavlju i Vojvodini dok na jug prodire samo sporadicno (Lipovac i Ražanj).l7G) Naprotiv, u pomoravskoj grupi uticaj ranog bronzanog doba jugoistoka mnogo s.u jaci, cak možda jaci nego što se to dosada i moglo slutiti.107) Interesantno je medutim da su ovi uticaji ovamo, izgleda prodrli sukcesivno i postepeno. Tako se najranije pojavljuju plitki tanjiri sa uvucenim ili zadebljanim obodom na kome se po pravilu nalaze ornamenti kanelura (Gradac, Mala Grabovnica), zati.m i šolje sa jednom drškom (na istim nalazištima), a možda i prvi sudiciamforice sa dve drške (jedan fragmentovan prime rak u Maloj Grabovnici).178) Na ovim lokalitetima karakteristicne su i drške sa ogromnim dugmastim ispupcenjem koje su s\~reme.m) izNedostaju, oblika poznatih u balkansko-anadolskom kompleksu razvile prostijih medutim, krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom u ranije
172) Up. M. Ga r a Š a n i n, Die Theisskultur im jugoslawischen Banat, Bericht der romischgermanischen Kommission 33 (1943-1950), 125 i d.; JiICTH,O uopeKJ!Y S-cuHpaJ!e Y BHH<IaHCKOj rpyuH, CTapHHa;p,H. C. II (1951), 267 i d. in) Up. Chronologie, 76-77. 174) Hronologija, 58-61. 170) Up. Dimini migracija, 37-38. 170) Hronologija, 103, 107. 177) U Maloj Grabovnici elementi pod uticajem ranog bronzanog doba gotovo se javljaju u istom broju kao i vincansko-plocnicki. 178) BaCHB.,rpaAa~. rJ!ac C. K. A. LXXXVI, CJ!. 49, B, j, K. 179) Ibid., CJ!. 43 a. Dobro zqstupljene u Maloj Grabovnici,

26

Dl' Milutin V. Garašanin

tipicni u Plocniku, gde je još uvek redak sud sa dve drške.1SO) Naprotiv, u najkasnijoj fazi, bubanjsko-humskoj, tipicni su elegantni pehari sa dve drške, a javlja se i 'pastozno bojenje (crusted ware) i slikanje belom bojom što poptuno odgovara kasno neolitskim pojavama u Egeji.l8l) Inace su ovde elementi vincanske grupe difinitivno potisnuti i gotovo potpuno išce7avaju. Treba pomenuti da ovi uticaji u PomoravIju nisu sporadicni i ograniceni samo na pojedina nalazišta, kako to pokazuje materijal sakupljen u toku rekognosciranja koje se vec više godina vrši u PomoravIju. Tako se mešavina elemenata kakvu nalazimo i na Gradcu javlja i u Pavlovcu, na lokalitetu Dva Brata kod Ranutovca (Tab. III, sl. 6, 1) severno od Vranja, u samom Vranju na lokalitetu Raška (Tab. III, sl. 6, 2; sl. 7) i na nizu nalazišta leskovacke kotline, Ll kojoj je zastupljena i bubanjsko-humska grwpa u izdvojenom obliku (Gumnište u Donjoj Slatini).182) U istom smislu ukazuju i novi nalazi dalje na severu, kao krcag iz Tmave'8:l) (Tab. III, sl. 8), keramika sa Jelenca kod Aleksinca (Tab. III, sl. 6, 3-5) kao i ona iz Varvarina.1S4) Neobicno je zanimljiv, askos nedavno naden na lokalitetu Gradac u Ostrvici kod Niša. Sve gore opisane pojave imaju svoje poreklo na jugoistoku. Be7. želje da detaljno iscrpim sve analogije navešcu samo nekoliko momenata koji mogu poslužiti preciznijem osvetljavanju porekla tih elemenata. Pri tome ce materijal iz Bugarske koji sam tretirao odvojeno na drugom mestu biti uziman u obzir samo ukoliko se radi o materijalu koji mi pri pisanju moga ranijeg clanka nije bio poznat.l~") Tako se zdela sa uvucenim obodom javlja u Makedoniji (Hagios-Mamas, Kritsana, Vardaroftsa, Kilindir, Dourmousli, Saratse, Servia,lSG)rapoheladskoj kulturi Grcke (Orchomenos, Eutresis, Atina, Korakou, Zygouries, Asine, Asea, Korint, a isto t::lko i Tirins,m) Maloj Aziji (napr. Protesilaos Troja, Therrl1i, Kusura u Bugarskoj. Zdela sa zadebljanim obodom retka je u Makedoniji i ranoheladskoj
1 ~~,)

M. Grb i C, Plocnik, Aeneolitische Ansiedlung (1929), Abb., 18-21. Za odlike ove grupe up. M. Gal' a Š a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben der Vorgeschichtsforschung im serbischen Morava Gebiet, Actes du IIIme Congres des sciences prehistoriques et protohistoriques (1950), 98 i d., Pl. 7, 13-19. 182) Lokalitet u Ranutovcu otkriven je prilikom rekognosciranja 1953. Na Gumništu vršila je D. Garašanin iskopavanja 1952 godine. Za Rašku i ranije nadenu statuetu koju ovde olpet reprodukujem, up. M. Gal' a Š a n i n - D. Gal' a Š a n i n, op. cit., 31. 183) Pomenuto kod M. F i 1i p ()V i c a, Srebrni prsten iz Tmave u Toplici, Muzeji 3-4 (1949), 29. 18') Za ova nalazišta koja Vasic obeležava kao tip Polj na, što ce verovatno odgovarati našoj bubanjsko-humskoj grupi up. M. Gal' a Š a n i n - D. Gal' a Š a n i n, op. cit. (s. v. Aleksinac - srez Moravski; Varvarin, srez Temnicki). 18u) Pojave ove vrste u Tesaliji izdvojio je Mi loj c i C, Griechenland, 61-62, Abb. 11, 15 (sudovl sa dve drške delom slicni bubanjsko- humskim, npr. Abb. 11, 1; krcazi, sudovi sa uvucenim obodom, askosi). 180) P. M., Cat., fig. 36-38; 162-167, 178-]82, fig. 45; 216, 217, 242, 245, 246, 249-252, 307, 311; sudovi sa zadebljanim obodom nalaze se vec u kasnom neolitu, npr. u Kaputzedes, ibid., fig. 22 a. 187) K u nze, Orchomenos III, 62 i d., Abb. 25, T. 25: Gol d man, op. cit., 100, fig. 133; C. BI e gen, Korakou (1921), 6, fig. 5, 2, 3; 13; Isti, Zygouries (1928), Pl. V, VIlI, O. Fra d i nA. P e rs o n, Asine (1938), 228 i d., fig. 168, 1, 2; D. Lev i, Abbitazioni preistoriche sulle pendici meridionali dalI' Acropoli, Annuario della Scuola di Atene XIII-XIV (1930-1931). 458 i d., 56 a, b; H:) 1m bel' g, op. cit., 63, fig. 65 e, f; Corinth, 516, fig., 35; up. i 519-520, fig. 39; 1\1.i Il e 1', op. cit., T. VII. l 188) Dem a n g el, op, cit., 41, !ig. 50; 52, 3; Tro y, 77-78 (tip A 12); La mb, Thermi, 7G i d., fig. 26, 1-5; 28, 1-3; 29, 1, 2; La m b, Archaeologia, loe. eit., Pl. VI, 3.
180) 181)

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

27

grupi, no zato pretstavlja najtipicniju formu ranog bronzanog doba na mnogim nalazištima maloaziske grupe (Troja, Thermi),18O) a dobro je poznata i iz Bugarske. Obe vrste zdela tipicne su i u oltenskoj Salcutza grupi.1"O) Sud sa dve drške jedna je od najrasprostranjenijih formi, iako se javlja u nizu raznih varijanti koje cesto znatno otstupaju jedne od drugih. Oblik je poznat u Makedoniji (Molyvopyrgo, Vardaroftsa, Gona, Saratse i osobito Armenochori, gde su oblici bliski bubanjskohumskim),"") ranoheladskoj kulturi - tzv. tankard (Orchomenos, Eutresis, Zygouries, Korakou, Tirins itd.),"'") sa Kiklada (na:pr. Syros), Krita, gde se javlja još u ranominojskom dobu u obliku slicnom bubanjsko-humskim (Miamu),lD:l) Male Azije, gde se pre tipicnih trojanskih pehara još u vreme Troje I nalaze oblici slicni makedonskim (Troja, Thermi).1"1) Najslicniji oblici bubanjsko-humskim, postoje, medutim, Veoma u Bugarskoj (Mihalic, Sv. Kirilovo, Meckur) i 'posebno li Salcutza grupi.J,,") rasprostranjeni su i krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom koji osobito u Egeji i Maloj Aziji imaju niz baroknih formi i varijanti sa razlicito modelovanim kljunastim obodom. Oni su poznati iz Makedonije (Kritsana, Hagios Mamas - identican sa primerkom iz Plocnika, Vardaroftsa, Sala manle, Gona, Karaman)/DG) ranoheladske kulture (napr. Eutresis, gde ima i primeraka slicnijih plocnickim, Korakou, Zygouries, Asine, Tirins, Egina, gde su oblici slicniji kikladskim)/,J7) na Kikladima,l!IS) Kritu, vec od ranominojske faze P"") i u celoj Maloj Aziji (Protesilaos, Troja, Thermi, Jortan, Kusura, Isparta, Alaca Hiiyiik itd.)?OO)I u Bugarskoj postoje oblici srodni plocnickim, a isti je slucaj i u Salcutza grupi, gde oblik odgovara primerku iz Tmave.20l) Poklopac slican plocnickim javlja se u Orchomenos-u, a tiljJican je u materijaiu trojanske kulture (Troja, Thermi).202) Najzad je poznata i šolja sa jednom
J~") Oblik je poznat iz Atine, Lev i, op. cit., fig. 58, a, b; Tro y, 58-59 (tip A 6); La m b, Thermi, 88, fig. 28, 5-6; 27, 4-6; Pl. XV, 2; XVI, 2. Na oba nalazišta oblik pripada još fazi Troji 1. J911) D. B er c i u, ArheoIogia preistorica Olteniei (1939), 53 i d., fig. 52, 5-12, 16; 55, 5-7; 56; 58, 3-5; 64, 5-6, 11-12; 65; 67. 19') P. M. Cat. 210, 229, 257, 258, 268-272, 282-290, 321-349. 192) K u nze, op. cit., 30 i d., T. X-XII, Abb. 7; Gol d man, op. cit., 116-118, Pl, VIlI, fig. 153, 1; BI e gen, Zygouries, Pl. XIII; Isti, Korakou, 9-10, Pl. 1, 2, fig. 10; M ii Il e r, ()Ip. cit., 70-71, T. XXX, 2, up. i Abb. 56.

A b er g, op. cit., 88, sl. 169; Eva n s, ap. cit., 58, fig. 18, 1 (E. M. I). Specijalno Tro y, 228 (tip A 29); La mb, Thermi, 131, M 551, Pl. XXXV, fig. 26, 29 a. 1 OU) llpe):lJi!CTOpI1'IeCKO CeJU1lU'-Ie c. KPJi!BO):lOJI, ,1\'0 PaCKOrrKJi! Ji!rrpoY'-IBaHJi!51 43, CJI. 30 b-p; I, H, up. M. a p a lU a H Ji! Sv. KJi!PJi!JIOBO By6aH>, CTapJi!Hap,H. C. II (1951), 13 i d.; Isti, Stand, Probleme und Aufgaben, narocito, 113 i d. Berciu, op. cit. ""') P. M., Cat., 172-175, 193-199 (od toga 196 identicno sa placnickim), 211, 230-235, 248, 273-278, 370. 107) Gold man, Eutresis, 86, 94, 105; fig. 105, 117, 3; 136, 137; BI e gen, Korakou 7; Isti, Zygouries, 84-85, fig. 71-72; F r i:i d i n - Per s o n, op. cit., 226 i d., fig. 167, 2; M ii Il e r, op. CiL, 21-24, T. VIlI, W e 1ter, Aegina, 8 i d., Abb. 16. lOS) A b er g, ap. eit., 85, Abb. 160-162. 190) Eva n s, op. cit., 62, fig. 25-26 (E. M. I). 2110) Dem a n g e 1, op. cit., 18, 39-40, 54 i d., fig. 17, 46, 48, 68, 69, 70, 12; 72, 76, 5 (sloj I-IV); Tro y, 65-68 (tipovi B 1 i d; B 13 i d.); La mb, Thermi, fig. 26, 28 (28, 6 narocito blisko primercima iz Plocnika), 29 (29, 2 ima takode bliske analogije u Plocniku); La m b, Archa.eologia, loc. cit. 19: Pl. VI; 13; VII 9 (u fazi B razne varijante). R. O g u z-A r i h. Les fouilles d'Alaca Hiiyiik (1937), CXXIII, 820, 833, Pl. VII, XIn (metal); B i t tel, Kleinasiatische Studien, 176 i d., Abb. 41 i d. (Isparta).
"13)

'O')

r

(1948),201) M Ji!K19 B, llpe):lMcTorpM'-ICCKO cit., 53, fig. MeXaJIM'-I,PacKoilKM 'M I rrpoyqBaHM51I 17, CJI. o (osobito el; B er c i u, CeJIMlU'-Ie):lO c. 51. Opi. ) 2(2) K u nze, op. cit. 72, Abb. 33; Troy, 75 (t~p D 19-Troja I); La m b, Thermi. Pl. XXXIX!VIII (grad III-V),

28

Dr Milutin V. Garašanin

drškom koja prelazi preko oboda. Oblik postoji u Makedoniji u varijantama koje znatno otstupaju od onih u Srbiji (Kritsana, Hagios Mamas, Kilindir, Saratse, Sedes, Servia, Vardaroftsa, Armenochori)/O") ali ie jedan primerak iz Kravara kod Bitolja, iako raden u odlicnoj fakturi, vec mnogo slicniji pomoravskim.""') Slican je slucaj i sa jednim primerkolffi iz Tirinsa,""O) dok su maloaziski pri.merci specijalno bliski našima (napr. Troja, Thermi, Kusura, Ahlatlibel, Alaca IIuyuk).""G) Ovaj je oblik manje poznat iz Bugarske. Iz gornjeg izlaganja proizlazi da se i ovde, slicno kao i u mladem neolitu može racunati sa jednim velikim kompleksom kulture, koji se može obeležiti kao balkansko-anadolski kompleks ranog bronzanog doba. Samo su razlike izmedu pojedinih lokalnih grupa i njihova specijalizacija mnogo jaci. Da se poreklo cele grupe ima tražiti na jugoistoku pokazuje vec i cinjenica da ovi elementi prodiru u naš kasni neolit kao potpuno strani žive uporedo sa njim da bi ga tek kasno potisnuli. Uostalom u istom smislu ukazuje i fakat da je granica pocetka ove ranobronzanodobske grUljJena jugu i jugoistoku fiksirana krajem kasnog neolita oko 2600/2550 pre n. e., dok kod nas datum oko 2550 godine pretstavlja samo terminu s post quem za pojavu prvih uticaja toga kompleksa, a ljJocetak bubanjsko-humske grupe, sa kojom je on tek postao definitivno dominantan pada mnogo kasnije, izgleda i posle završetka života u Plocniku, što znaci u vreme vincanskih slojeva 4-3 m dubine. "07) I ovde se, naravno, postavlja pitanje pravca slrenja uticaja. Na ovo pitanje teško je odgovoriti. Izvesne pojave u Makedoniji toliko su slicne onima u Pomoravlju, da se može pomisliti na direktnu vezu, a ne samo na srodnost prouzrokovanu razvojem iz istog izvora (sudovi iz Armenochori, pojedini krcazi). No narocito uska povezanost postoji i sa nizom pojava u Maloj Aziji (sudovi sa zadebljanim obodom, šolje sa jednom drškom, poklopci), koja je direktno vezana sa jednim delom kulture ranog bronzanog doba u Bugarskoj. Takode je uska povezanost sa mnogim pojavama u Bugarskoj nesumnjiva, a bubanjsko-humska grupa prakticno je identicna sa Salcutza grUlpom, što bi teritorijalno ukazivalo na užu povezanost ovih grupa preko istocnog Balkana. Uglavnom se može pretpostaviti da su važnu ulogu i ovde igrala oba puta dolinama velikih reka, preko Makedonije (Vardar-Morava) i preko Bugarske (Marica). Potpunom rešenju ovoga pitanja mogu doprineti tek nova ispitivanja u dosada nedovoljno proucenim oblastima (gornji tok Vardara, Zegligovo, zapadna Bugarska i dolina Nišave).208

i

P. M. 81, Cat. 168-171, 183-188, 202, 221-228, 243, 254-256, 279-281, 313, 319. Gradski muzej Bitolj, nepublikovano. 20") Mu 11 er, op. cit., 17, Abb. 6. "OH) Troy, 227-228 (Tip A 27-Troja II); La m b, Thermi, fig. 29, 2-4; H. Z ii b e y r, Ahlatlibel Hafriyati, Turk tarih arkeologya ve etnografya dergisi (1934), 308 i odgovarajuce slike (pisac ove sudove smatra kultnim objektima); R. O g uz - Ari h, op. cit., Pl. IX-X. 207) Up. M. Ga r a Š a n i n, Ka problemu pocetaka bubanjsko-humske grupe, Arheološki vestnik II, 1 (1951), 5 i d. 208) Up. M. a p a III a H M H, CTap1ilHap, II (1951), 13 i d. Iz oblasti oko Kumanova zasada se zna samo za nalazište kod Lojana, koje bi moglo spadati u gru;pu o kojoj se ovde radi. Up. G. Hi e s s 1e i t ner, Eine jungstcinzeitlicl1e Wallsiedlung nachst Lojane, Wiener Prahisiorische Zeitschrift XX (1933), 10-13, Abb. 1-2. Da na pomenem da u obradi materijala u ovom radu nisu uzeti bliže u obzir askosi, jer je pitanje njihove rasprostranjenosti i tipova detaljno obradio M i loj c i C, Die Askoskanne aut dem Balkan, Mitteilungen des deutschen archaologischen Instituts, loe. cit.
"0")

2",)

r

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

29

II BUTMIRSKA

GRUPA

Problem porekla butmirske grupe zaslužuje takode poseban osvrt. Kako je u uvodnom izlaganju vec istaknuto boljem poznavanju bosanskog neolita bitno su doprineli novi radovi koji su u poslednje vreme ovde vršeni. Tako sada razlikujemo u Bosni tri neolitske kulturne grupe: kakanjsku, posavsku i butmirsku. Ove dve poslednje sigurno su istovremene, dok prva mora pripadati drugom vremenu, kako pokazuje cinjenica da je ona raširena na istoj teritorij i na kojoj butmirska grUl,Ja od koje se znatno razlikuje. Izgleda mi da ce ova grupa biti starija od butmirske, pošto pokazuje izvesne veze sa vincansko-tordoškom fazom. Ovu mogucnost dopušta i A. Benac u svojim najnovijim radovima.209) U najnovije vreme otkrivena je još jedna nova grupa, vezana uže za Hercegovinu, dolinu Neretve, koja se danas ispituje u Lisicicima. Prema saopštenju A. Benca ova se grupa tešnje vezuje za neolitsku kulturu Hvara. Od svih ovih' grupa zasada je još uvek detaljno poznata samo butmirska cijoj su pravilnoj oceni znatno doprinela istraživanja na lokalitetu Nebo. Otuda se samo na njoj i možemo više zadržati. HroDologija butmirske grupe može se danas smatrati sigurno utvrdenom: ona vremenski odgovara vincansko-l,Jlocnickoj fazi. 210) Teži problem pretstavlja pitanje njenoga porekla. Nedavno je A. Benac ponovo prodiskutovao mišljenja koja o tome postoje i opovrgao mnoga neopravdana gledišta.2lI) Na njima se s toga ne treba duže zadržavati. Napominjem samo da su pogrešna mišljenja koja su butmirsku grupu dovodila u zavisnost od mikenske kulture a da su mi neprihvatljiva i ona, koja u butmirskoj grwpi nalaze poreklo kikladske ili Dimini grupe, ili stoje .u vezi i sa pretposatvkom o· jednoj »butmirskoj« migraciji koja je dovela do stvaranja Dimini
grupe.212)

Postavlja se pitanje da se pokuša utvrditi iz kojih je komponenti mogla nastati butmirska grupa. U svojim ranijim radovima ukazivao sam na citav niz analogija koje butmirsku grupu povezuju sa vincanskom, pa sam je cak smatrao lokalnom varijantom vincanske grupe. Benac je s pravom o',Jovrgao ovo moje gledište, odricuci pri tome svaku dublju vezu izmedu butmirske i vincanske grupe.213) Zaista je nesumnjivo da se butmirska grupa mora smatrati izdvojenom: njeni
200) Z8 podelu bosanskog neolita up. A. B ena c, Preistorisko naselje Nebo i problem butmirske kulture (1952) 88 i d.; Isti, Nacin stanovanja preistoriskog stanovništva Bosne i kakanjske grupe v. Hercegovine, Glasnik Zemaljskog mt.izeja VII (1952), 122; Za materijal Isti, Istraživanje preistoriskih nalazišta u Dolini Bile, Glasnik Zemaljskog muzeja IV-V (1950), a p a lli a H11Ha, CTapl1Ha'p H. C. II (1951), 335-336. 7--12 i kritiku M. 010) Up. M. a p a lli a H111-1, I1oJIo)Kaj BY-:'Ml1pa npeMa npel1CTOpl1CKI1M HaJIa3l1llITl1Ma Cp6l1je, rJIaCI-II1K 3eMaJbCKOrMy3eja H. C. II (1947), 1 i d.; J. Kor o š e c, Butmirska keramika, Zgodovinski casopis I (1947), 123 i d. "") Preistorisko naselje Nebo, 113 i d. 2,") Ovo poslednje mišljenje nedavno je branjeno u Arheološkom institutu S. A. N. Protiv njega govori cinjenica da nije ispunjen nijedan metodski uslov za dokazivanje migracIje: 1. kultura burmirske grupe i Diminija potpuno su disparatne; 2. mogucnost geografske veze ne može se ustanoviti, jer je Benac pokazao da se butmirska grupa ne širi na jug u dolinu Neretve, a, i pod pretpostavkom da je moglo biti veze preko planinskih krajeva, nalazi iz Novog Pazara, koji se nalaze na tom putu i usko vezuju za vincansko-plocnicku grupu u Pomoraviju, pokazuju se kao razliciti od Butmira, a pogotovu od Diminija; 3. hronološka razlika izmedu Butmira i Diminija, pri cemu je Dimini stariji od Butmira, takode iskljucuje ovu pretpostavku. Up. i moj rad Dimini, passim. 21") B ena c, op. cit., 16 i d.

r r

30

Dr Milutin V. Garašanin

osnovni oblici delom su potpuno nezavisni od vincanskih, kao što je to slucaj sa pirifornim sudovima; njena plastika ima u pojedinim primercima tesne veze sa vincanskom što može korisno poslužiti datiranju, ali u svojim osnovnim tipovima razlikuje se od nje.214) Otuda je potrebna analiza tipicnih oblika butmirske grupe, da bi se moglo doprineti rešenju pitanja njenog porekla. U prvom redu potrebno je pozabaviti se osnovnim oblicima butmirske keramike. Jedan od njih je svakako pehar na nozi, zastupljen u mnogobrojnim primercima i nekoliko varijantV'5) Kako je vec pokazano ovo je jedan od tipicnih oblika balkansko-anadolskog kompleksa. Kao osnovne varijante javljaju se u butmirskoj grupi pehari sa cilindricnom nogom na donjem delu konicno proširenom, cije se stablo nekad sužava naniže i pehari sa nogom koja je u sredini proširena. Prvi od ovih oblika identican je sa oblicima vincanske grupe, delom sa specificnim varijantama vincansko-plocnicke faze. Druga varijanta poznata je u lendelskoj grupi a zastupljena je i na materijalu iz Babske.216) Ne manjE: znacajan je i oblik bikonicne zdele. Medu njima su narocito tipicne cisto bikonicne zdele, kao i one sa nešto naglašenim obodom.217) Pokazano je vec da ove zdele pretstavljaju tipican oblik balkansko-anadolskog kompleksa kasnog neolita, u kome se u raznim grupama javljaju u nizu raznih varijanti. Oblik sa naglašenim obodom poznat je iz vincansko-plocnicke faze i ima svoje direktne analogije u Plocniku.2lS) Piriforrnni sud pak, tipican je za lendelsku grupu. Ovaj oblik poznat je i iz Babske."'") U ovom poslednjem nalazištu javlja se i oblik pehara sa nešto razvracenim obodom, koji Benac s pravom dovodi u vezu sa potiskom grupom (sud iz Lebo). U pitanju je kasno potiska forma koja je bliska i kasnom importovanom potiskom sudu iz Vince. U Babsku je taj oblik verovatno prešao 'iz Potiske grupe.2"O) U ornamentici karaketristicna je pre svega pojava kanelura na ramenu zdela.221) Ova pojava usko se vezuje za vincansku grupu, dok su kanelure na zdelama i inace vezane za balkansko-anadolski kompleks. Doduše su kanelure ovde u rastporedu, motivima i kombinacijama znatno siromašnije nego u vincanskoj grupi. Ne manje karakteristicna je i urezana ornamentika. Vec sam na drugom mestu pokazao da se ona u principima svoga rasporedivanja u frizove i duguljaste metope, kao i po motivima tesno vezuje za keramiku sa žigosanim ubodi ma severne grupe vincansko-plocnicke faze.222) Ovu ocenu potvrduje materijal iz Bile, gde je, uz to defitivno ustanovljeno da su ubodi izvedeni žigovima.223) Doduše i ovde postoje izvesne razlike: tako, naprimer, vrlo je cest slucaj da trake budu samo sastavljene od žigosanih uboda a ne ogranicene urezanim linijama. Primena crvenog bojenja 'posle pecenja od sekundarnog je znacaja, jer je u pitanju tehnika koja je dobro poznata i nalazila se u upotrebi u raznim kulturnim grupama i epohama. No isto
214) Up. moj rad IIoJIoJKaj BYTMl1parrpeMa rrpel1eropl1eKI1MHaJIa3l1lliTI1MaCp6~lje, passim, gde su izneti svi elementi koji nalazište u Butmiru vezuju sa Vincom. 210) Ibid., 8; B ena C, op. eit., 59-60 i odgovarajuce slike. 211\) R. R. Seh m i d t, Burg' Vucedol (1945). 124, Abb. 72, 1; Hronologija, 93, 119-120. 2L7) r a p a III aH H H, op. eit. 8-9; Benae, op. eit., 60 i odgovarajuce slike. 218) Grb i C, op. eit., Abb. 28. 219) B ena e, op. cit. 60-61 (Bila); r a p a III a H 11H, op. eit., 9; Seh mi d top. eit. Abb. 70, 10-11. 221') B ena e, op. cit. 63, T. XVII, 1. 22') Ibid. 68-69 i odgovarajuce slike. 222) M. a p a lli a H 11H, op. eit., 9-10. m) B E: nae, op. eit., 68. Up. na!pr. T. II, 6; III, 1-3, 10 (br. 3 10 u tehnici su osobito bliski vincanskim); IV, 3-5, V, 1-4, XIV, 2; XV; XVII, 2.

r

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

31

tako, karakteristicno je da se medu motivima ornamentike javljaju i spirale koje su, kako Benac tacno primecuje potpuno identicne sa lendelskim.224) Naravno, postoje ovde i oblici koji se ne mogu bliže vezati ni za jednu od pomenutih grupa. Mislim t;)re svega na bombaste oblike vaze sa plasticnom sp iralom, pa i na sam motiv plasticne spirale.225) Gore navedene cinjenice pokazuju da se u butmirskoj grupi mogu razlikovati dve komponente, vincanska i lendelska, koje su morale ucestvovati u njenom formiranju. I jedna i dtuga grupa pripadaju balkansKo-anadolskom kompleksu. Za njega se butmirska grupa vezuje i drugim svojim odlikama, bez obzira na njihovu užu lokalnu specijaliziranost, kao što su plastika ili oblik antropomorfne vaze poznate iz Bile.226) Iz toga bi se dalo zakljuciti da se u butmirskoj grupi radi o jednoj posebnoj grupi balkansko-anadolskog kompleksa, koja se u unutrašnjosti Balkana, razvila u kasnoj fazi života ovoga kompleksa, onda kada je on na jugu vec bio prestao da postoji, dok je dalje prema severu još '.tJ0stojao. U planinskim krajevima Bosne, daleko od glavnih komunikacija Balkanskog Poluostrva, ova grupa imala je i svoj specifican razvoj i tako mogla da izgradi lokalne varijante oblika koji su inace poznati iz susednih istovremenih grupa istoga kompleksa. Posebno je pitanje odakle se u Bosnu raširila butmirska grupa. Cinjenica da lendelska komponenta ukazuje na taj pravac, su u njoj zastupljene vincanska dok karakter kulture koja je ustanovljena li dolini Neretve, iskljucuje mogucnost širenja sa juga. Iako je iz zapadne Srbije vincanska grupa danas vec poznata sa niza nalazišta koja dGl~iru do same bosanske granice, Drine, slabo je verovatno da se butmirska grupa odavde raširila. Naprotiv, mnogo je verovatnije širenje preko Srema i Slavonije, gde se takode ~ešaju elementi dveju susednih kulturnih grupa balkansko-anadolskog kompleksa, vincanske i lendelske, kako to pokazuju i nalazi iz Babske.22') Koliko se dosada može zakljuciti po nalazima, vincansko-plocnicke faze iz zapadne Srbije (ušce Drine, Jalovik, Cucuge kod Uba, i, dalje prema jugu, Stapari, Novi Pazar Radojinja), u ovim krajevima nije bilo mešavine sa elementima lendelske grupe. Naravno, pitanje porekla butmirske grupe ne može se još u potpunosti rešiti, dok nam nije dovoljno poznata starija kultura ovih oblasti. Tek tada moci ce se sa sigurnošcu kazati, da li se u njenom stvaranju radi o potpuno novim mešovitim elementima dveju susednih grupa balkansko-anadol~kog kompleksa koji prodiru u Bosnu, ili samo o jacim uticajima iz susednih severnijih krajeva na domacu, stariju kulturu. U svakom slucaju nesumnjiva je cinjenica da i butmirska grupa pripada balkansko-anadolskom kom'.tJleksu.

i

Poseban problem pretstavlja i pitanje završetka butmirske grupe. I ovo pitanje se još ne može rešiti. Kao prva mlada kulturna grupa na teritorij i Bosne pojavljuje se ovde tzv. slavonska (vucedoiska) grupa koja se medutim u svim svojim odlikama bitno razlikuje od butmirske, ne pokazujuci sa njom nikakav kontinuitet. S toga mora ostati otvoreno i pitanje medusobnih veza pomenutih grwpa kao i nacina širenja i postanka slavonske grupe na ovoj teritorij i.
'2') Ibid., 104. Ana10gijama koje navode Bena<: treba dodati i one sa lendelskog groblja u ZengovaJ'kony, J. Dom b a y, The prehistorie settlement and eemetery at Zengovarkony, Archaeologia Hungariea XXIII (1939), Pl. XXVIJI (grob 76). 22r,) Napr. B ena e, op. eit., T. XII I, 1-2. 2;6) Ibid., T. X, 6. 2;7) Hronologija, loe, cit.; Chronologie, 86 i d.

32

Dr Milutin V. Garašanin

III SIRENJE I POSTANAK

BALKANSKO-ANADOLSKIH

GRUPA

Potrebno je najzad pozabaviti se i problemom uzroka i nacina širenja balkansko-anadolskog kompleksa mladeg neolita i ranog bronzanog doba. Sa ovim problemom dolazimo i do najosetljivijih pitanja praistoriske arheologije, koja se ticu problema migracija, O ovim pitanjima u poslednje vreme dovoljno je pisano kako kod nas, tako i na strani, te nije !potrebno narocito ukazivati na sve preteranosti, kako u pogledu primanja, tako i u pogledu odbijanja migracionih teorija. Dovoljno je istaci da je sam problem vrlo složen i kompleksan i da se ne može šablonski rešiti, vec je potrebno rešenje tražiti od slucaja do slucaja, vodeci racuna o svim objektivnim uslovima, koji postoje kod pojedinih kulturnih grupa za rešavanje ovoga pitanja. Kod balkansko-anadolskog kompleksa mladeg neolita ispunjeni su 'Pre svega svi metodološki uslovi za postojanje migracije: uska povezanost kulturnih grupa koje ga sacinjavaju, mogucnost geografske povezanosti i hronološki momenat, sve ovo kod istih socijalno-ekonomskih uslova, postojanja primitivne zemljoradnje sa pripitomljavanjem izvesnih životinjskih vrsta i lovom i ribolovom kao pomocnim privrednim granama.228) No pri tome narocito je znacajna još jedna cinjenica: o,vaj kompleks zamenjuje svuda na Balkanskom Poluostrvu kulturu starijeg neolita a sem u Bugarskoj i Rumuniji, u slucaju Gumelnitza grupe i ranije Boian A kulture, izmedu grupa balkansko-anadolskog kompleksa i ranijih- grupa koje poznaju slikanu keramiku (Sesklo-Dimini, Starcevo, zapadno-bugarska keramika), ne postoji nijedan elemenat koji bi ukazivao na vezu kulture ova dva razna perioda.22") Pri tome je, medutim, karakteristicno da i stariji i mladi neolit pokazuju istu sodjalno-ekonomsku bazu. Doduše, bar u Srbiji, izgleda da se vincanska grupa nalazi na nešto višem stupnju primitivne moticne zemljoradnje: kod ove grupe postoje naime naselja tipa telova, kakva su zasada nepoznata iz ciste starcevacke grupe, što verovatno ukazuje na trajnije naseljavanje n3 jednom odredenom mestu ili na stalno obnavljanje primitivnih naselja polunom'1dskih zemljoradnika na odredenom mestu. No, ta je razlika i suviše neznatna da bi objasnila dijametralnu suprotnost u karakteru kulture grupa balkansko-anadolskog kompleksa i ranijeg neolita, utoliko pre što na jugu u Makedoniji, i Tesaliji, naselja tipa telova postoje još u starijem neolitu.200) Dakle kod istih socijalno-ekonomskih odnosa, postoje pot'puno suprotne kulturne manifestacije, što se nikako ne može objasniti unutrašnjom evolucijom kulture. Sve ovo govori u prilog postojanju migracija. Otuda se ne mogu složiti sa mišljenjem onih arheologa koji u nastanku balkansko-anadolskog kompleksa mladeg neolita vide samo uticaje više kulture Male Azije koja vec poznaje metalne izradevine.231)
228) Up. V. G. C hil d e, The Prehistaric Migrations in Eurape (1950), 36 i d.; M. r a p aUIaHJ1H-,n:. ra;pall1aHJ1H, op. cit., 12 i d.; M. fapall1aHJ1H-J. Kapall1e~, Hall1a 3eMJba y ,l\o6a npBa6J1THOr,l\pYll1TBa, 1: J1cTap"lja Hap0,l\a JyracJlaB"lje (1953), 9 i d. Za lakaIne J specificnosti na naselju Nebo, uslavljene lokalnim polažajem up. B ena c, ap. cit., 27-28. l;opšte je u Bosni lov veravatna igraa vecu ulogu nego u Srbiji. Na to ukazuje svakaka i postojanje kamenih strelica u Butmiru, kaje su u Srbiji izuzetne. 229) Pojedinacni elementi Koro;; grupe u ranim slojevima vincansko-tardaške faze, posledica su izvesnog vremenskog lParalelizma završetka stari:evacke grupe u Pananiji i pacetaka vincanske u Srbiji i Vojvodini. Hronologija, 12-14; M i I 0' J c i c, Koros-Starcevo- Vinca, oserbito 113-114. 2:10) Up_ tabele stratigrafije pajedinih nalazišta u P. T. 2:1') F. Sc h a c h e r m e y r, Zur Entstehung der iiltesten Civilisation in Griechenland, La nauvellc Clia la (1950), asobito :-89 i dalje; Isti, Alishar und Ki.iltepe in ihren Beziehu\1gen

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

33

I razlozi koji su mogli dovesti do ovakve migracije daju se lako ustanoviti. Kako je istakao i V. G. Childe,2:l2)u vezi sa povoljnijim životnim uslovima koje donosi prelaz sa lovacko-skupljacke privrede na primitivnu zemljoradnju, moralo je ubrzo doci i do veceg umnožavanja stanovništva. Rešenje problema njegovog održanja moglo se postici samo ',Jostepenim zauzimap.jem novih teritorija pogodnih za razvijanje zemljoradnje. Ovo utoliko pre, što je primitivna ekstenzivna privreda moticne zemljoradnje zah1evala i srazmerno veliki zemljišni prostor za održavanje života i manje ljudske grupe. Naravno da ovaj migracioni proces ne treba shvatiti kao naglo pomeranje malih i organizovanih ljudskih grupa, kao neku vrstu vojnickog osvajanja. Naprotiv, radi se o vrlo sporom i postE.t,Jenomprocesu koji je morao trajati dugo vremena, decenijama, pa i vekovima. Na to, uustalom ukazuje i hronologija pojedinih grupa balkansko-anadolskog kompleksa. Nešto drukcije uslove nalazimo kod balkansko-anadolskog kompleksa ranog metalnog doba. Na prvi pogled izgledalo bi da su i ovde zadovoljeni metodološki uslovi za utvrdivanje migracije. U prilog migracionom kretanju prirodno govori i cinjenica da se u to doba javljaju i prva naselja na dominantnom položaju zgodnom za odbranu i da se, naprimer, vincansko-',Jlocnicka grupa širi i u udaljene, zabacenije krajeve, kao da se njeni nosioci sklanjaju pred osvajacima.n:l) Ipak, slika o socijalno-ekonomskom životu raznih kulturnih grupa ovoga vremena, izmedu kojih su uzgred budi receno lokalne razlike znatno jace nego u mladem neolitu, stvara o tome nešto drukciju pretstavu. Kako je pokazao K. Bittel u Maloj Aziji ranog bronzanog doba postoji niz gradskih naselja kojima su vladale bogate kneževske porodice, na cije postojanje ukazuju, naprimer, grobovi iz Alaca Hiiyiik ili blaga iz Troje.""·) I u Grckoj, u ranoheladskoj grupi, ispoljava se vec nova vrsta života, gradski život, sa intenzivnijim razvojem trgovine i 'Pojedinih zanata, u vezi sa razvojem metalurgije. Pogotovu je trgovina bila jako razvijena na Kikladima i Kritu, što je u vezi i sa geografskim položajem ovih ostrva."":') Nasuprot tome u Makedoniji, uprkos toga što upotreba metainih izradevina postaje mnogo cešca, nacin života se ne menja i zadržava se uglavnom život u seoskim naseljima i gazdinstvima. A još jace ova pojava dolazi do izražaja u našim krajevima, gde nema vidne promene socijalno-ekonomske strukture kasnog neolita ni u bubanjsko-humskoj grupi. Slabo je verovatno, medutim, da bi došljaci koji bi se doselili sa jugoistoka, naseliv~i naše krajeve zabOfQvili vi~u strukturu sacijalnog i ekonomskog života koju su u maticnoj oblasti vec bili postigli. Ne treba zaboraviti ni fakat da elementi ranog bronzanog doba prodiru u naše krajeve vrlo sporo i da je njihovo širenje moralo trajati dugi niz godina. Pri tome su još vrlo rano strani elementi kulture koji prodiru u našu zemlju
zu Troja und zum ilgiiischen Bereich, Archiv flir Orientforschung XVI, osobito 85. Ovom mišljenju protive se sledece cinjenice 1. kulturne grupe balkansko-anadolskog kompleksa izrazito su neolitske, te je malo verovatno da je njihovo posude moglo nastati pod uticajem importovanog metalnog posuda, a da pri tome ne bi bile primljene i druge metalne izradevine; 2. da bi se celo grncarstvo preorientisalo na izradu novih oblika pod metalnim uticajem, moralo bi da je uvezeno mnogo metainih sudova, a nijedan od njih nije naden; 3. skupoceno metal no posude svakako je vlasništvo bogatijih, vodecih slojeva u plemenskoj zajednici, o cijem postojanju u neolitu nemamo nikakvih podataka. 232) C hil d e, loc. cit. 233) Up. M. Ga r a š a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben, 101-102. "3') B i t tel, Reinecke Festschrift, 15-16. ""6) C hil de, op. cit., 58 i d.; Isti, Dawn of European Civilization 4 ed. (1947). 15 i d.;
48 d.
G\a~ni k Zemaljskog muzeja Arheologija

3

34

Dr Milutin V. Garašanin

bivali adaptirani lakaInim kulturnim adlikama: na sudavima sa zadebljanim abadam javljaju se kanelure, a tipicni ablik vincanske kanelure zadržava se jaš i na sudavima sa dve drške bubanjska-humske grupe, kaO' i na sudavima sa uvucenim abadom. Upareda sa tim žive i oblici vincanske grupe kaji gatava patpuna nestaju tek u bubanjska-humskoj grupi. Dobija se utisak ne jedne ekspanzije navih plemena, vec jednag dugatrajnag i pastepenag 'Pracesa asimilacije. Objašnjenje avaga pracesa takade ne cini velike teškace. U pitanju su svakakO' uticaji kulturnijeg jugaistaka, kaji je stajeci u teritarijalnam kantaktu sa našim krajevima gde jaš cveta vincanska grupa maraa uticati na nju. Taj uticaj magaa je ici priradnam razmenam dabara, mažda i u vezi sa izvesnim palunamadskim pameranjima primitivnih zemljaradnika i stacara našeg nealita u traženju navag zemljišta za zemljaradnju ili ispašu.2:J6)Ne treba smesti s uma ni cinjenicu da su naši krajevi magli biti privlacni i s abziram na svaje -bagatstva rude. TakO' su prvi istraživaci rudnag blaga takade magli pradirati na našu teritarij u danaseci sa sabam elemente sva'je materijalne kulture kaji su pastepena našli mesta u akviru vincanska-ttllacnicke faze. vincanske grupe.""') Sirenje vincanske grupe uzabacenije krajeve veravatna je pasledica sama uvecavanja braja stanavništva, dak navaizabrani palažaji za padizanje naselja magu zavisiti uapšte ad pastepenag pracesa pramene u sacijalno-ekanamskaj strukturi i vecih gamilanja bagatstava u periadu prelaza na metalna doba šta je nasila u sebi zametke nemirnijih i manje sigurnih živatnih uslava navaga vremena. Za Basnu ne raspalažema jaš davaljnim padacima za 'Pravilnu acenn pracesa prelaza na metalna daba. U Srbiji medutim izgleda da je taj praces nastupiO' pastepena, više uticajima sa strane na intenzivnijim pameranjima plemena, iakO' je takvih pameranja mažda i bila, pagatavu s obziram na identicnast pajava u Srbiji sa izvesnim pajavama susednih zemalja (Armenachari, Salcutza).
IV ZAVRSNA RAZMATRANJA

Iz svega šta je u garnjem izlaganju izneta maguce je stvariti sledecu sliku o' istariskam razvaju u Srbiji i Basni u mladem neolitu. Negde, ne preterana duga 'Pasle 3000 gadina pre n. e. nastupiO' je u vezi sa vecim pavecanjem braja .stanavništva, migraciani pakret primitivnih zemljaradnika, nosilaca balkanska-anadolskog kampleksa mladeg r.ealita. Zasada mažema ustanaviti sa sigurnašcu da se ani šire iz zapadne Male Azije, a ne mažema jaš tvrditi da li kareni taga pakreta leže još dalje na istakuo Zauzimajuci sve nave i nave terit.arije zgadne za abradu, avi primitivni zemljaradnici sp ara su se kretali u raznim pravcima i svajam kultuTam zamenili stariju nealitsku kulturu. Pradiranje je vršena suvazemrtim, a svakakO' delam i marskim putem 'PrekO' Kikladskih astrva i Krita. U unutrašnjost Balkanskag Palu<!strva avi dašljaci pradiru glavnim recnim dalinama, Vardarska-maravskim putem, a verovatna i Strumarr1 i Maricom. Dalje prema severu ovaj pakret širi se prekO' Srema i Slavanije da zapadne Madarske i srednje
Up. Problemi neolita, 60-6I. Slicnu pretpostavku za prenos izvesnih oblika metalnog nakita sa Istoka ucinio je CL F. A. Seh a ef fer, Ugaritica II (1948), 49 i d. Izgleda mi preterano shvatanje da su strani metalurzi izradivali takve !predmete u Srednjoj Evropi, ali je svakako vrlo verovatno da ~e poj3va tih predmeta ima staviti u vezu sa njihovim uticajem. Schaeffer nije u svojim izlaganjima uzeo ti obzir još nedovoljno poznat put kroz Balkansko Poluostrvo.
2"")
237)

____________

I_z_is_to_r_i_je_m_la_deg u Srbiji i Bosni neo1ita

35

Evrope (Lendel i srodne grupe: Miinchshofen, Ottitz, Jordansmiihl). Pridošli zemljoradnici mirno su se naselili u novo osvojene krajeve i stajali u dodiru i vezama razmene dobara sa susednim stanovništvom. Tokom vremena, zbog sve jaceg uvecavanja broja stanovništva, poceli su prodirati i u dalje, zabacenije krajeve i 'Planine. Tada su izgleda elementi iz Slavonije gde se mešaju nosioci dve grupe, vincanske i lendelske jednim delom prodrli u Bosnu i doprineli formiranju butmirske grupe, cije poreklo, zbog nepoznavanja njenih pretstupnjeva ne možemo u potpunosti rešiti. No još u vreme punog cvetanja grupa ovog kompleksa u unutrašnjosti Poluostrva, u Egeji i Maloj Aziji, pod povoljnim životnim uslovima nastaje prelaz na metalna doba, koji delimicno takode stoji u vezi sa migracionim pokretima iz Male Azije. Medutim, izgleda da takvi 'Pokreti nisu jace zahvatili unutrašnjost Balkanskog Poluostrva. Ovde sIJ.samo u vezi sa dodirom kulturnih grupa egejsko-maloaziske oblasti i unutrašnjosti, postali postepeno sve jaci uticaji više kulture juga, ciji su nosioci mažda bili zainteresovani i za rudno blaga u unutrašnojsti Balkanskog Poluostrva. Moguce je da je pri tome bilo i lokalnih plemenskih pomeranja na Poluostrvu kaja ne možema jasna da odredimo. U svakom slucaju, jednim pasteperrim pracesom, izgleda bez bitnih pramena u sastavu stanavništva u Srbiji nastaje prelaz na metalno doba i formira se bubanjsko-humska grupa. U Bosni je taj proces još nedovoljno jasan. No kasnije pojavljuju se i ovde, u gradinskaj kulturi, elementi vrlo srodni bubanjsko-humskaj grupi.328) Nacin na koji su se oni ovde razvili ne može se još sigurno utvrditi, No njihova pastojanje ukazuje svakako i na znacajnu ulogu bubanjsko-humske grupe u formiranju ilirskog prastanovništva naše zemlje. Ceo kome ovde govorim o{ligrao se približna do kraja trece hiljade godina proces pre n. e. istoriskom razvoju u Srbiji i Takva je slika koja se zasada maže stvoriti Bosni krajem neolita. Svakaka ce se ona navim istraživanjima još u mnogo cemu dopuniti i ubniti jasnijam. Izgleda mi ipak, da se ana u svojim osnavnim linijama, kako su ovde skicirane, nece bitno izmeniti.
00 00

Rf;SUMf; SUR QUELQUES PROBLEMES D'HISTOIRE DU NEOLITHIQUE Rf;CENT EN SERBIE ET EN BOSNIE*) Les connaissances relativement precises q'le nous po-ssedons aujourd'hui sur le neo1ithiquc recent de Serbie (groupe de Vinca) et de Bosnic (groupe de Butmir), nous permettent d'envisager quelques problemes de caractere historique, concernant l'epoque en question. Il s'agit en premier 1ieu des problemes des origil1Jes de nos groupes de civilisation, de la direction de leur expansion, de leur appartenance a un complexe plus etendu de civi1isation neo1ithique, de leur lJeilation avec les groupes avoisinnants, de meme que du mode et des oonditions ayant regi leur extention. Je commencerai cette etude, pal' les problemes relatifs au groupe de Vinca, en tenant compte des conditions necessaires a la fixation de relations entre differentes civilisations, a savo ir du caractere etroitement apparente de la culture materielle (en premier 1ieu de la ceramique fine et de la plastique, les elements de civilisation d'un caractere utilitaire etant a ce sujet d'une importance secondaire) de la possibilite geographique de CES relations et du moment chronologique. M. Ga r a Š a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben, 103; Chronologie, 110-111. Les chiffres en pal'antheses dans le texte franc;ais renvoient le lecteur aux notes du texte serbe.
"38)

*)

3*

36

Dr Milutin V. Garašanin I Groupe de Vin ca

POUl' acceder il la solution du probleme des ongmes de ce groupe, il est tout d'abord necessaire de fixer son caractere exacte au moment de son apparition en Serbie, avant que l'evolution loeale lui ait donne des traits specifiques etroitement determines. Je me tourne donc d'abord vers les caracteres de la culture materie1le' de la phase Vinca-Tordoš I (Vinca, couches de plus de 8 m. de profondeur). La ceramique fine de cette epoque est 'caracterisee par une haute perfection technique des vases de couleur foncee il couverte lissee, parfois tres luisante, et il traces bien visibles du polissage. Les differentes nuances il la superficie de maints vases sont d(les il l'inegalite da la couisson. La ceramique brune, jaune et rouge est plus rare que cele de couleur no ire ou grise. La technique de l'Urfirniss ne peut etre attastE-e avec certitude. Parmi les forme s typiques on distingue: l'ecuelle biconique (fig. 1) (10), le carina ted bowl (fig. 2, 1 (11), 1Jes formes evoluees il panse arrondie et ambouchure cylindrique (fig. 2, 2), (12), ainsi que les vases il partie superieure concave (fig. 2, 3); des ecuelles conique ou il parois quelque peu incurvees vers le bord, ayant aussi par fois de anses zoomorphes (14--15); des compotiers dont le ,pied creux est de forme conique (fig. 3), ou le pied massif de forme anthrocylindrique (16); des amphores biccniques avec ou sans col, parfois il representations pomorphes au-dessous du bord (17-18); des couvercles prosopomorphes de trois varietes <iifferentes (19); de petits autels il trois ou quatre pieds (19): ces derniers vases peuvent, de meme que ceux aux paro is rpercees de trous, etre executes en une technique plus rude (20-21). Parmi les ornements on rencontre: des cannelures sur la partie superieure des ecuelles (cannelures horizontales, verticales ou obliques; cannelures en forme d'entrelas, plus rarement de triangles) (22-25); des ornements incises executes en forme de lignes accompagnees de points, en forme de bandes paralleles ou anguh:ires et de triangles, le tout pointille (fig. 4, 1-4) (26-27); des ornements au polissoir, disposes radialement sur la inferieure de vases; des ornements en forme d'impressions textiles sur le fond exterieur (28-31). Les anses apparaissent en forme de mammelons, de bandes ou d'anses en forme de corne (sur les couvercles prosopomorphes). Il existe aussi des anses zoomorphes ou anthropornorphes. La plastique est encore rare et fait meme defaut dans les couches anciennes de certaines stations (Zarkovo, Aradac). Oette civilisation se rattache etroitement au Late Neolithic da la Macedoine~ connu aujourd'hui aussi de quelques stations yougoslaves (Grgur Tumba, Mogila, et Porodin, pres de Bitolj (fig. 5), il ceramique semblable il ce1le de Larissa -et il Urfirniss typique; ef. Kunze, Orchomenos II, fig. 29-30, dans les couches superieures; Crnobuki et Z<elenikovo pres de Skoplje. Dans cette derniere station les fouilles semblent devoir demontrer la supeI1Position d-une civilisation Late Neolithic, il deux couches il ceramique peinte du type Dimini). Les elements rattachant le Late Neolithic au groupe de Vinca sont les suivants: la technique de la cerarnique fine (41-42), 100 formes d'ecuelles (biconiques, carina ted, il panse arrondie et il partie superieure concave) (43-46), les eculelles conique (47), les compotiers (plus rares en Macedoine) (48), peut-etre les amphores (49), les autels et vases zoomorphes (50), les formes d'anses (51), les ornernents canneles (52), incisE-s (53-55) et au polissoir, executes, ces derniers, dans une variete locale (56), anfin la plastiq ue, rare et de caractere local (57). En Thessalie, les elements marquant une influence d'un groU/pe semblable il ceux traites 1 ((2, 1 ((3 il Tsangli) (61), anterieurs il la ci-dessus (certaines forrnes de vase, ceramique phase Rakhmani-Larissa, proviennent problabement d'un groupe semblable limitrophe, appartenant il une per~ode plus ancienne que Vinca, Late Neolithic et Larissa. Notons ici aussi la technique de la ceramique (62), les formes de vases (63-70), les differentes techniques d'ornementation, par fois de caractene loeal (ornement au polissoir) (71-74), et la plastique (75). En Grece continentale et dans le Peloponese, on rencontre de meme au neolilhique recent un groupe rattache il ceux dont il est question. Il est caracterise egalement ipar la technique de la ceramique (en partie identique il celle de Vinca comme il Orchornenos, en partie de caractere local comme dans la Corinthian grey ware) (77-78), les memes formes d'ecuel1es, parfois de caractere localement evolue (79-82). les compotiers, les vases il plus~eurs pieds et les formes d'anses (83-85), ainsi que par une ornementation semblable, quoique parfois de technique differente (tel s les ornements incises de la ceramique corinthienne, correspondant

r

r

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

37

aux cannelures des autres groupes, ou les ornements au polissoir particulierement evolues a Prosymna et Hagiorgitika) (86-90). Le neolithique des Cyclades est malheureusement insuffisamment connu. Les ornements :JU polissoir d'Egine sont d'un caracteveI local (91). Certains elements du cycladique ancien pouvant etre expliques comme des survivances d'une epoque plus reculee, semblent neanmoins prouver l'existence dans les iLes d'une civilisatiori neolithique rattachee aux groupes traites ci-dessus. Ce sont la forme et l'ornementation d'un vase de Naxos (94), les compotiers cycladiques (95), ainsi que l'ornementation d'autres vas.es (97). Les vases metalliques du musee Renaki me semblent etre eux-aussi des immItations de vases ceramique neolithiques. Les elements se rattachant a nos groupes de civilisation sont communs en Crete depuis lE:neolithique moyen. ce sont a nouveaux les formes et la technique des vases (103-107, 109), ainsi que les vases anthropomorphes de Trapeza (108). Quant a l'ornementation, outre les autres technique semblables (111, 113), ce sont surtout les ornements incises qui sont identiques a ceux de Vinca (112). Dans la plastique aussi il existe quelque analogie (114). Les decouvertes de certaines stations de la Bulgarie (vallees de la Struma et de la Marica (115-120) semblent prou ver elles-aussi l'existence d'un groupe apparente dans ce pays, groupe dont la stratigraphie est malheureusement peu claire. C',est surtout dans l'Ouest de l'Asie Mineure que les analogies a l'epoque pre-troadique sont frappantes (Tigani, Besika Tepe, et, semble-t-il, Kum Tepe 'et Kadikeuy). On y rencontre des formes et une technique identique (123-132). Les ornements au polissoir ne se distinguent de ceux de Vin ca que par une plus grande richesse des motifs ornementaux (137), les ornements incises sont .en tout point egaux (136). L'ornementation cannelee est inconnue jusqu'a present, mais il existe des ornements incises qui lui corrE:slpondent en tout point (133). Il semble que des survivances d'une civilisation semblable peuvent etre fixees a Thermi (notemment un fragment de vase anthropomorphe et les ornements canneles manquant a Tigani-meme), Demircy-HUyiik, Alishar HiiYuk et e quelques autres stations (139-150). Des decouvertes recemment publiee nous font c<?nnaitre egalement en Asie Mineure les formes d'une plastique ancienne (151). Les analogies en Cilicie (Mersin XII) et Palestine (Megiddo et p€tut-etre Ghassul) (153159), ne peuvent pOUl' le moment etre suivies avec la precision desirable. Des faits ennumeres il ressort que sur tout le vaste territoire allant de l'Asie Mineure jusqu'au Danube, a travers les Balkans, nous rencontrons un complexe de civilisation, disloque en nombre de groupes locaux, de caractere pOUl' ainsi dire indentique. mais denotant egalement quelques elements de specialisation locale (Urfirniss, Corinthtian grey ware, 1 ul; differences dans la distribution numerique de certains traits communs). C'est ce complexe que je designe du nom de complexe Balcano-anadolien du neolithique recent, et auquel je rattache de meme le groupe de Gumelnitza (qui (toutefois contient plus d'elements autochtones provenant de la civilisation de Boian A), et le groupe de Lengyel, avec tous les petits groupes locaux qui en dependent (Ottitz, JordansmUhl, Miinchhofen). Il semble aujourd'hui prouve (Milojcic, Garašanin), que la civilisation de Vinca ne depassepas de beaucoup dans ses debuts la date du commenCC!TIC:lt ce Troie I (162-165), ce qui, en chiffres ronds. signifierait 2600 (Garašanin), 2700 (Milojcic). La civilisation de Tigani, anterieur a Troie I, est donc certainement plusancienne, et les elements apparentes plus a l'Est semblent appartenir a une antiquite encore plus reculee. Ceci nous prouve que l'expansion du groupe balcano-anadolien a du suivre necessairement une voie allant du Sud-Est vers le Nord-ouest, de l'Asie lVfineure en direction des Balkans. Il est probable que les routes suivies par differents groUJpes ne turent point les memes: l'expansion dut avoir lieu par voie de terre et de mer. C'est sans doute par les vallees des principaux fleuves balcaniques (Morava-Vardar, Marica, Struma), que cette expansion atteignit la Serbie ou se forma alor3 le groupe de Vinca. Ce dernier groupe se propagea rapidement par toute la Serbie et dans le Sud de la Pannonie. Au cours de son evolution (phase de Vinca--Plocnik) il s'etendit de meme dans les regions reculees et peu accessibles, dan s les montagnes de la Serbie de l'O.uest (Kosjeric et Stapari, pres d'Užice, Radojinja et Novi Pazar dans le Sandžak). Au Nord, le groupe de Vinca soutint, a par tir de la phase Vinca-Tordoš II (couches de 8-6.5 m.) de profondeur a Vinca) des relations etroites avec la civilisation tibiscine, alaquelle fut empreintee la spirale, etrangere a l'origine au groupe cl€' Vinca (172). C'est dans ces memes regions danubiennes qu'apparait a la phase de Vinca-PloC:nik la ceramique a ornements estampilles, dont les lieu d'origine restent inconnus

r

38

Dr Mifutin V. Garašanin

(174). Toutefois, des la phase Vinca-Tordoš II, des elements du bronze ancien des regions egeennes font leur apparition a Vinca (173). Au cours de la phase de Vinca-Plocnik CE'S element devinrent encore plus communs surtout dans la vallee de la MOf<wa. Ce sont des ecuelles a bord incurve ou forme de bourrele, des cruches a bord oblique ou droit des couvercles a bord rcdnesse, de petites tasses a une ansc depassant le bord, des vases a deux anses de formes differentes, en fin des askos, comme a Ostrvica (fig. 9-10). Ccs formes sont aujourd'hui bien connues d'un grand nombre de localites dans la vallee de la Morava (Pavlovc€' pres de Vranje, Ranutovac (fig. 6, 1), dans la me me region Vranje (fig. e, 2; 7), Mala Grabovica pres de Leskovac, trcs riche station a trois couches - Starcevo, Vinca·-Tordoš, et la troisieme, la plus recente, VincaPlocnik - fouillee par l'auteur en 1953, Gradac et d'autres stations aux environs de Leskovac, Bubanj, Humska euka, pres de Niš, Plocnik et Tmava pres de Prokuplje, (fig. 8), Jelenac a Aleksinac (fig. 6, 3-5), et jusqu'au confluent des deux Morava a Varvarin) (178-185). Ces elements s'infiltrent successivement daus le civilisation de Vinca, s'entremelent a ses formes typiques et ne deviennent dominants qu'avec les debuts de la civilisation de Bubanj-Hum. Il s.e rattachent tous etroitement a l'age du bronze ancien dans le sud et le sud-est. Les memes elements sont 00nnus en Thessalie (185), Macedoine, Grecc, dans les iles et en Asie MineIUre (186-206). Ici-aussi il est permis de parler d'un grand complexe de civilisation balcano-anadolienne du bronze ancien, comprenant l'helladique, le cycladique, le minoen, le troadique ancien, les civilisations du bronze ancien en Bulgarie, et, ,en Serbie les elements qui plus tard amenent a la formation de la civilisatkm de Bubanj-Hum, identique a celle de Salcutza en Roumanie. Du fait que dans l'interieur des Balkans ees elements nouveaux ne s'infiltrent que lentement alors qu'il sont deja tout-a-fait forme dans le Sud, et qu'ils ne reussissent a se substituer a la civilisation de Vinca, contemporaine du Bronze ancien depuis la phase Vinca-Tordoš II, qu'a la fin de la phase posterieure de Vinca·-Plocnik (Vinca 6.5-3 m. de profondeur), il ressort donc qu'ici aussi l'.expansion a dD. s'operer du Sud ou Sud-Est. Les voies suivies furent selon toute apparence les memes qu'auparavant. II Groupe de Butmir Le groupe de Butmir est aujourd'hui bien connu, grace surtout aux nouvelles fouilles de Benac Bila. Il existe en Bosnie deux autres groupes neolithiques, celu i de la Save et de Kakanj, dont le dernier semble avair preceder Butmir (209). Au point de vue chronologique le groupe de Butmir correS'pond a la phase de Vinca-Plocnik (210). Pour c.e qui est de ses origines il faut noter que le groupe de Butmir contient des elements de celui de Vinca-forme et ornementation des ecuelles, compotiers (215, 217, 221), ornements cal~neles et ornements incises et estampilles aPlparentes dans leur principe et leur tehnique a ceux da la ceramique semblable de Vinca (221-223), ainsi que des elements du groupe de Lengyel (vase piriforme, compO<tiers a pied elargi au milieu, ornementation en crusted ware (connu du reste aussi de la phase Vinca-Plocnik II, quoique sous forme differente), de meme que des ornements en spirale identiques a ceux de Hongrie (216-218, 224). Certaines formes de vase et les spirales en relief sont typ·iques du groupe de Butmir lui-meme (225). Le groupe en question a donc pu se former de deux camposantes, celle de Vinca et celle de Lengyel. Ces elements se propagerent probablement en Bosnie, de la Slavonie, ou nous les r(-ncontrons entremeles dan s certaines stations comme a Babska (227). De ce fait Butmir appartiendrait lui-aussi au grand complexe balcano-anadolien du neolithique recent.· La composante locale de cette civilisation, procedant sans daute du groupe de Kakanj, nous est encore insufisamment connu.

il

III Mode

et raison cl'expansion du complexe

balcano-anadolien

Toute tentative de solution des deux rproblemes ainsi poses, doit tenir compte des faits suivants: 1. Du point de vue methodologique il ,est possible de penser.a une migration du complexe balcano-anadolien du neolithique recent: le caractere de civilisation est sembable, quoiqu'avec des differences locales, la possibilite d", relations geographiques assuree, la chronologie concorde avec les possibilites de migration. Notons de meme que la base economique de la societe est sensiblement la meme dans tous l,es groupes: agriculture et elevage, et, au second plan, chasse et peche. Il est e~alement caracteristique que le complexe balcano-anadolien se substitue partout

Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni

39

dans Las Balkans a un cOffi'Plexe balcano-anadolien se substitute partout dans les Balkans a un cnmplexe plus ancien a ceramique peinte (Sesklo-Dimini, Bulgarie occidentale, Starcevo), avec lequel il n'a !"ien en commun bien que sa base economique soit identique. Tous les faits ci-dessus ne peuvent s'expliquer que par une migration dD. a l'accroissement de la population sous les conditions de vie p~us propices que fournit a l'homme l'agriculture, qui au neolithique vient a remplacer le role autrefois dominant de la chasse. C'est le besoin en nouvelles etendues de terre pouv<1nt etre laboures, qui se trouve a la base de cette migration, mouvement de longue cJuree, qui dut se continuer Ip'endant des decades sinon meme des centenaires. 2. Ce n'est qu'apparemment que les conditions neccessaires a reconnaitre un mouvement de migration, me semblent exister dans le cas du complexe balcano-anadolien du bronze ancien. Les differences entre les groupes locaux distincts, sont plus marquees qu'auparavant. Il existe de meme des differences plus fortes dans le degre d'evolution sociale atteint par oertains groupes. C'est ainsi qu'en Asie Mineure on rencon tre des cites dirigees par une aristocratie deja ric he et puissante (234). En Grece le caractere urbain des agglomerations de l'helladique aneien a egalement ete souligne. Dans les iles, c'est le commerce qui semble jouer un role particulier. Cependant en Macedoine, on rencontre encore des agglomerations d'un caractere purement rural. Il en est de meffi€i a l'interieur des Balkans. Et cependant il serait difficile de croire, s'il s'agissait ici de colons venus du Sud, que ceux-ci eussent, en arrivant a l'interieur des terres, oublie le degre plus eleve d'evolution qu'ils avaient deja atte'int dans le Sud. Si ron ajoute a ces considerations, que ce n'est que successivement que les elements de civilisation nouveaux se substituerent a ceux du neolithique, et que les elements neolithiques ne S€mblent jamais avoir ete tout a fait aneantis (au cours de la phase de Vinca-Plocnik on voit les formes empreintees a l'clge du bronze prendre un caractere local, et meme a la phase de Bubanj-Hum des elements neolithiques particulierement typiques n'ont pas cesse d'.exister), il semble, que du moins dans une partie de son expansion, la formation du complexe balcanoanadolien du bronze ancien ne soit Ipas di1e a une migration. Il est vraisemblable qu'en ce cas il y eut des influences de la civilisation plus haute du Sud, sur celle bien plus primitive de l'interieur. Peut-etre que des cette epoqu.e les richesses minieres de la Peninsule balcanique attirerent des prospecteurs dans l'interieur des terres, et que ceux-ci jouer,eJIlt un certain role dans la transmission des influences de civilisation nouvelle. Telle est, dans les grands traits, l'image de l'histoire du neolithique recent en Serbie et en Bosnie qu'il est possible d'esquisser dans l'etat actuel de nos connaissances.

Dr

M. V. Ga r a Š a n i n:

Iz istorije

mladeg

neolita

u Srbiji

Bosni

Tab. I

JL.1

Dr

M. V. Ga r a

Š

a

li i n:

Iz

istorije

mladeg

neolita

u S:rlJiji

Bosni

Tab. II

!l.4

Ie.S

1)

I

M. V. Ga r a ~ a

II i Il;

iz islorije

mladeg

ncolila

u St:biji

Busrli

Tab. III

Dr BHANIMlR GABRICEVIC

Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika
Nedavno je Sergejevski na stranicama ovog casopisa,]) medu novim akvizicijama odjeijenj;l klasicne arheologije Zemaljskog muzeja, objavio i jedan medaijon s prikazom trackog konjanika, naden u Sarajevu god. 1947. Tom prilikom Sergejevski je ukazao na iznimnu pojavu somo~talnogmedaljona na teritorij i Bosne te - uzimajuci u obzir i taj neobicni oblik - pokušao odrediti funkciju samog spomenika. Buduci, naime, da se prema mišljenju najuvaženijih poznavalaca balkanskih religioznih starina prikaz tl'ackog konjanika ne odnosi samo na glavno tracko božanstvo (dakle, votivni karakter), nego i na heroiziranog pokojnika (nadgrobni karakter),:) Jasno je, da za odredivanje funkcije takvih spomenika njihov ikonografski prikaz, uzet sam za sebe, nije gotovo ni od kakve važnosti, nego da pri tome odlucnu rijec imaju kombinacije s drugim prikazima, epigraficki elementi, okolnosti nalaza, itd. S obzirom pak na okolnost, da je navednni sarajevski spomenik naden potpuno izoliran i bez ikakvih bilo neposrednih bilo posrednih arheoloških indicija, koje bi na neki nacin govorile u prilog jednoj ili drugoj funkciji, to je oblik medaijona, koji za prikaze trackog konjanika dosad nije uopce bio' poznat, objektivno ostao kao jedini elemenat, na temelju kojeg bi se možda dalo pokušati da se odredi karakter sarajevskog prikaza. Ako bi se, naime, u medaijonima neke odredene vrste antickih spomenika moglo na siguran nacin utvrditi, da su svojim oblikom poslužili kao uzor navedenom sarajevskom spomeniku, onda bi se i njegov funkcionalni karakter mogao s prilicno sigurnosti odrediti prema karakteru i funkciji odnosne vrste, koja mu je svojim oblikom poslužila kao uzor, U tom je smislu, prilikom objavljivanja, nadgrobna funkcija sarajevskih medaljona bila dobila izvjesnu prednost, jer je tim povodom S2rgejevski primjetio, da se samostalni medaijon javlja jedino kao nadgrobni spomenik, i to u srednjem i donjem Podunavlju, dok se na podrucju Bosne medaijon nalazi samo kao sastavni dio izvjesnog broja nad grobnih stela. No, spomenuti izvrsni poznavalac antickih starina Bosne, vodeci racuna o okolnosti, da samostalni medaijon dosada u Bosni uopce nije bio poznat, ipak više naginje pretpostavci, da je navedeni sarajevski spomenik imao votivnu funkciju, jer -, kako on kaže - »lakše ce se naci usamljen reljef neobicnog oblika, nego li nadgrobni spomenik posve neobicnog ti-a«. Prije nego bih se složio (ili ne složio) s takvim mišljenjem, smatram potrebnim upozoriti na jednu cinjenicu, koja dosad u tu svrhu nije bila uocena, te izvršiti analize, koje ce ukratko osvijetliti genezu i razvoj medaljona u antickoj pla~tici nodunavskih oblasti,") a sve to u cilju, da bi komparacije sa sarajevskim m' dalj onom bile što stvarnije i sadržajnije. Treba prije svega voditi racuna o cinjenici, da se na podunavskom - ili, šire receno, na balkanskom - podrucju samostalni medaijon ne javlja samo u nadgrobnoj, nego i u votivnoj funkciji. To je slucaj s mitrickom plastikom, i to opet baš i iskljucivo na balkansko-podunavskom prostoru.') Prema tome, oblik samostalnog medaljona ne mora biti elemenat, koji ce pri odredivanju funkcije sarajevskog spomenika pledirati - u mjeri, naravno, u kojoj taj elemenat
I) GZM Nove serije III, str. 172-174, Tabla III, 1. ~) Ibidem, gdje je Sergejevski naveo glavna mišljenja i osnovnu literaturu. ~) Kažem »ukratko«, jer bi detaljnije analize prelazile okvir ove radnje. Tako sam potpuno ispustio vrlo interesantno i dosad, koliko mi je poznato, nenaceto pitanje, za š t o se samostalni medaijon nalazi samo u srednjem i donjem Podunavlju. I) Dosad su doduše poznata samo dva samostaJna mitricka medaijona: jedan naden u Solinu (BuJl. Dalm. XXXII, str. 52, tabla VII, 1) te dva fragmenta jednog medaljona iz Dacije (Cumont II, fig. 158).

42

Dr Btanimir

Gabricevic

sam po sebi to može - iskljucivo za njegov nadgrobni karakter, jer mitricka plastika govori s gotovo jednako formalnih razloga i za drugu, votivnu mogucnost funkcije. Medutim. pošto je ukazivanjem na mitricke medaljone uspostavljena »ravnoteža« u analogijama, morat ce se dobro ocijeniti svi momenti, koji govore u prilog, ili na štetu, svake pojedine od tih dviju vrsta spomenika s obzirom na mogucnost, da su inspirisale oblik sarajevskog medaIjona. No, prije nego se to pokuša uciniti, potrebno je izvesti analize o postanku, razvitku i vremenu postanka podunavskih nadgrobnih i votivnih medaljona te s na taj nacin dobivenim elementima prici postavljenom problemu i - ukoliko bude moguce - pokušati ga riješiti. Gdje je i na k'oji nacin nastao samostalni medaIjon nadgrobnog karaktel"a? - Što se tice podrucja, na kome je nastao, cini se da to pitanje ne bi smjelo sadržavati poteškoca: radi se o provincijama srednjeg i donjeg Podunavlj a, gdje su takvi spomenici iskljucivo i u velikom broju nadeni. S obzirom pak na njihovu genezu, mišljenja su razlicita. Schober smatra, da se taj oblik podunavskih nadgrobnih spomenika razvio iz metropolske »imago clipeata«.5) S takvom interpretacijom nije se složio S. Ferri,O) iako bi spomenuto tumacenje bilo dobro došlo njegovoj poznatoj koncepciji u odnosu na anticku umjetnost rimskih provincija. Ferri je naprotiv iznio dvije mogucnosti geneze podunavskih nadgrobnih medaljona,7) ali nije se upuštao da dokazuje nitj jednu niti drugu. Moje je mišljenje,") da se taj samostalni medaIjon razvio iz onih nadgrobnih stela, koje unutar svoje arhitek tualne i plasticke dekoracije imaju i medaIjon s portretom pokojnika (odnosno pokojnika).· Isticanjem tog najmarkantnijeg dijela stele pomalo je došlo do redukcije ostalih dijelova koji su se oko takvog medaljona na steli nalazili i na taj se nacin medaIjon osamostalio. Takvu interpretaciju geneze norickih, panonskih i dackih nadgrobnih medaljona temelj im na ovoj argumentaciji: a) Prilican broj takvih samostalnih medaljona nosi na svom gornjem dijelu trokutni zabat s postoljem za akroterij,'·) što nedvojbeno govori o prijašnjoj strukturalnoj cjelini medaljona s arhitekturom nadgrobne stele te pretstavlja prelaznu fazu u procesu navedene redulccije; b) Velik broj samostalnih medaljona ima na prednjoj strani, kao okvirni ukras, lovorov; odnosno hrastov vijenac.") Odakle samostalnim medaIjonima taj dekorC\tivni detalj? - Više je nego vjerovatno, da ga baštine iz vremena, kad su bili sastavni dio stela, na kojima se - kao uostalom i na sarkofazi ma - bezbroj puta poja vljuju vijenci, bilo da su prazni ili da uokviruju portret pokojnika. Ako uzmemo u obzir simbolicno znacenje takvih vijenaca,") onda je prilicno jasno, da je portret ušao unutar vijenca baš iz razloga, što vijenac simbolizira triumf nad smrcu, besmrtnost i sl. Stavljanjem, dakle, portreta unutar vijenca još je jace naglašena imortalizacija pokojnika, što je sasvim u skladu s prekogrobnim iluzijama antickog svijeta u II i III st. n. e., tj. u vrijeme kad su naši spomenici uglavnom i raden i. Sasvim je razumljivo, da vijenac - rekompezaciju za pobjedu pokojnikovih vrlina - nose krilate Viktorije, odnosno Eroti, koji se u takvim situacijama mogu smatrati materijaliziranim oblikom ljudske duše.13) A baš takvi Eroti, koji mnogo puta nose vijence na ste1ama i sarkofazima, nose i jedan samostalni medaIjon iz muzeja u Budimpešti, 14) što dovolj no jasno govori o genezi samostalnog medaIjona, Die R6mischen Grabsteine von Noricum und Pannonien, str. 209-211. Silvio Ferri, L'arte Romana suI Danubio,. str. 111-113. 7) Mogucnosti, na koje ukazuje Ferri (citirano mjesto) bile bi ove: a) MedaIjon je direktna derivacija onih nadgrobnih stela, koje su na svom gornjem kraju zaobljene. Taj zaobljeni vrh se jie otcijepio od cje~ine, zadržavajuci istu debljinu i noseci sa sobom portret pokojnika. b) MedaIjon je nastao pod utjecajem (slucajnim ili ne) spomenika, kod kojih je takva transformacija bila vec izvršena. Ferri tu misli na kasnoetrurske stele, koje da su dobro poznavali Kelti, a buduci da u Noriku postoji keltski etnicki fundus, onda bi takvo tumacenje postanka m"edaljona u podunavskom podrucju - kako misli Ferri - bilo plauzibilno. ~) Nije mi poznato da je dosad netko iznio i argumentirao takvu hipotezu. Sudeci po Ferriju, koji je imao pri ruci svu odgovarajucu literaturu, cini se da nije. V) Na pr. Sc/'vober, o. c. Abb. 143-148. ] 0) Ibidem, Abb. 159, 168, 169, .170, itd. 11) Ibidem, Abb. 164, 166, 168, itd. 12) Cf. Cumont, Recherches sur le sym' olisme funeraire chez les Romains, Paris 1942, pas sim. J 3) Ibidem, str. 347, gdje su navedeni iz 'Ori za tu interesantnu interpretaciju. 14) Schober, O. c. Abb. 179.
5) 6)

Sarajevski

medaljon s prikazom

lrackog

konjanika

43

tj. da je zajedno s figurama Erota izdvojen iz arhitekturalno-plasticke cjeline nadgrobnog spomenika. Spomenuti medalion iz budimpeštÐnskog muzeja dokumenlira, dakle, na poseban nacin proces redukcije nadgrobne stele na sam medaijon. Sto se tice vremena postanka spomenutih podunavskih samostalnih medaljona, moglo bi biti da su se oni razvili relativno vrlo rano, jer Schober datira neke od njih i u I st. n. e.'~) Ne l'U ulaziti li pitanje da li je lo baš locno, ali u svakom slucaju ti su medaljoni bili u modi u I[ sl. n. e., a lrajali su po svoj prilici i u III st. n. e. S obzirom na votivnu kategoriju samostalnih medaljona napomenuo sam, da se radi o milrickoj plastici. Genezu tih mitrickih samostalnih medaljona tumacim na analogan nacin kao i onih nadgrobnih, tj. redukcijom pokrajnih, manje važnih dijelova jedne plasticke cjeline. Posloje, naime, u ikonografiji mitricke tzv. kompleksne ku\lne slike i takvi primjerci ( to o!(romnom vecinom baš u Podunavlju!), kod kojih je centralna slika tauroklonije uokvirena, mjeslo uobicajene plinte odozdo i svoda peci ne odozgo, ili vijencem ili kružnim, odnosno (Jvalnim okvirom, unutar kojeg su izradeni zodijakalni znakovj,1°) Redukcijom sekundarnih sc na, koje se nalaze izvan takva okvira, nastao je samostalni mitricki medaljon. Sto se tice vrcmena njegova postanka, to se je zbilo poslije pojave samostalnih nadgrobnih medaljona otprilike za jedno stoljece, s obzirom da je trebalo izvjesno vrijeme da se razviju razne varijanlc mitricke kompleksne slike, a onda da iz jedne od njih redukcijom sekundarnih dijelova dndc i do samostalnog medaijona. Nakon izvedenih gornjih analiza potrebno je izdvojiti sve one elemente, na temelju kojih ce se sarajevski medaijon dovesti u odnos sa svojim uzorima u Podunavlju. Pri tome lreba dobro ocjeniti svaku pojedinacnu konstataciju i vidjeti, da li ona govori u prilog ili na šlelu ove ili one vrste uzora, odnosno u prilog ili na štetu ove ili one funkcije sarajevskog spomcnika. Ukupna slika svih tih momenata omogucit ce konacan zakljucak bez obzira da li c'c se on moci izvesti u korist jedne od naših dviju pretpostavki, ili ce pitanje ostati i dalje ol\oreno.

i

a) - Poznato je, da karakteristicni reljefi trackog konjanika potjecu iz rimskog doba. S obzirom da je sarajevski medaijon nastao najvjerovatnije u III st. n. e., to su mu kao uzor mogli poslužiti i nadgrobni i votivni medaijoni, jer su obje vrste u to doba živjele i kolale u Podunavlju. Jedino ako bi se dokazalo, da je sarajevski medaijon raniji 00 konca II st. n. e., onda bi - u skladu s onim što je prije receno o vremenu nastanka dviju vrsta medaljona nadgrobni medaijon imao nad votivnim izvjesnu, ne baš malenu ni lako osporivu prednost. b) - Centar proizvodnje obiju vrsta medaljona bio je u donjem (za nadgrobne medau srednjem) Podunavlju. Uzmemo li u obzir ne samo geografsku blizinu Podunavlja Ijon s teritorijom današnje Bosne, nego i okolnost, da su izmedu rimskih provincija Dalmacije i Dacije epigraficki utvrdene vrlo jake trgovacke i vojnicke veze,17) te da su arheološki dokumentirani i kulturni utjecaji,lS) onda ne bi bilo ništa cudno, da se na današnjoj teritori,ii Bosne pronadu i takvi oblici antickih spomenika, kr ji su prvenstveno karakteristicni za Daciju odnosno za Podunavlje u širem smislu. Za nadgrobni medaijon to je tim razumljivije, jer se na podrucju Bosne (Srebrenica, Biliac) nalaze tip:lVi i onih stela, na kojima se u medaljonu nalazi portret pokojnika. Te su stele došle u Bosnu nesumnjivo iz PodunavljaIV) pa kako su mogle doci one, tako su mogli doci i samostalni medaljoni, koji su s takvim stelama, kako smo vidjeli, u genetskoj vezi. Isto tako je i votivni medaljon mogao vrlo lako prodrijeti u Bosnu, jer je mitricka ikonografija utjecala na mitricku plastiku u rimskoj provinciji Dalma-

i

I~) Ibidem, Abb. 169, 170, itd.

Sve takve spomenike citira Kazarov u clanku: Neue Mithrasdenkmiiler aus Bulgaricn (Germania 19, Heft 1), kojom je prilikom i sam publicirao jedan takav reljef. 11) Cf. Patcsh, Dalmacija i Dacija. GZM IX, 665 i dalje. Ib) Ti se utjecaji jasno vide baš na ikonografiji mitricke kuJtne slike u provinCIJI DalmaCIJI,o cemu sam opširno pisao u radnii: L' iconographie de Mithra tauroctone dans la province romaine de Dalmatie (ARCHAEOLOGIA JUGOSLA VICA 1.). 10) U dalmatinskom primorskom pojasu takvih stela gotovo i nema. Poznata su svega dva spomenika iz splitskog arheološkog muzeja, što po mome mišljenju još jednom govori o utjecajima, koji su u provinciju Dalmaciju - pa i u njen primorski pojas - dolazili iz širokog podunavsko-balkanskog zaleda. Ovom prilikom moram svratiti pozornost na medaljone s portretima Dioklecijana i njegove žene u mauzoleju Palace.
If')

44

Dr Branimir

Gabricevic

ciji."U) Prema tome, geografski politicki i kultu;,no-historijski razlozi govore s jednako prava u prilog jedne i druge pretpostavke. c) - Opravdana je s mnogo razloga pl etpostavka, da je klesar saraj~vskog spomenika imao pred sobom kao uzor onu vrstu medaijona, koja mu je u odnosu na trackog konjanika i sadržajno i likovno-ikonografski bila bliska i prihvatljiva. Komparacije na temelju likQvno- ikonografskog elementa išle bi u prilog votivnom medaljonu kao uzoru, pa prema tome i votivnom karakteru sarajevskog prikaza, jer ikonografske slicnosti trackog božanstva s Mitrom ipak u izvjesnoj mjeri postoje.21) Naprotiv, likovno-ikonografski momenti nisu išli na ruku nadgrobnim medaijonima da budu uzor pri oblikovanju sarajevskog spomenika, jer podunavski medaijon, o kome je riiec, prikazuje iskljucivo portrete jednog ili više pokojnika, dakle rE:alne ovozemaljske likove, dok je heroizirani tracki pokojnik transponiran u izrazitu religioznu simboliku, u kojoj realistlcko-portretni mcmenti nisu ni od kakve važnosti i gdje se lik konjanika ikonografski razlikuje od mirnih poprsja u podunavskim medaijonima. To je valjda i razlog zašto se prikaz trackog konjanika, kad ima nad grobnu funkciju, ne pojavljuje u medaljonu ni u samoj Bugarskoj, iako je ondje bilo mnogo prilika, da se taj oblik preuzme te da se na taj nacin spomenici heroiziranog trackog pokojnika i samim oblikom diferenciraju od votivnih reljefa s istim ikonografskim prikazom."") Formalni likovno-ikonografski, dakle, momenti govore više u prilog pretpostavci, da su votivni medaljoni služili kao uzor sarajevskom spomeniku, no ako bi se uz to postavilo pitanje i sadržajnih analogija, onda bi opet mogucnosti bile podjednake. Tracki konjanik u sepulharnoj namjeni ima isti sadržaj ni smisao kao 'i portret u podunavskim medaijonima, pa je stoga - ukoliko je bio izraden u medaljonu - isto kao i ovaj posljednji mogao dominirati citavim nadgrobnim spomenikom kao njegov najistaknutiji i najsadržajniji dio. S druge strane više je nego vjerovatno, da su - zahvaljujuci religioznom sinkretizmu onog vremena - postojale neke sadržajne slicnosti izmedu trackog božanstva na konju i Mitrina kulta."3) d) - Niti onaj je:!ini ornamentalni detalj sa sarajevskog spomenika (tj. astragal na samom okviru), aniti momenti tehnicke izrade ne plediraju u odlucnoj mjeri ni za votivni ni za nadgrobni UZOI', iako donekle idu u prilog ovom posljednjem. Prije svega motivastragala, nije karakteristican ni za jednu iako se javlja u okviru ponekog nadgrobnog medaljona.2.') ni za drugu vrstu. Sarajevski medaijon ima osim toga na svojoj donjoj strani nogu, kojom je bio pricvršcen u neki postament. Takve noge imaju nadgrobni spomenici-medaljoni iz Donje Panonije i Dacije, dok se taj detalj na votivnim medaijonima - s obzirom na njihov mali broj i fragmentarnost - nije mogao konstatirati. Nadalje, dimenzije su sarajevskog spomenika u odnosu na ogromnu vecinu reljefa s prikazom trackog konjanika prilicno impozantne, pa bi i taj detalj u izvjesnoj mjeri mogao govoriti u prilog nad grobne funkcije, gdje su samostalni medaljoni morali biti relativno vecih dime 1Zija. Na temelju citavog dosadašnjeg izlaganja vidimo, da objektivni cinjenicni materijal i izvodenja, koja iz njega slijede, ne pružaju dovoljno argumenata, pomocu kojih bi se s izvjesnom sigurnosti mogao donijeti zakljucak u prilog jednoj od dviju pretpostavki. Rezultat je, dakle, citavog ovog kratkog raspravljanja nega tivan, No, i time se je nešto dobilo. Buduci, naime, da sepulhralna namjena sarajevskog spomenika nije iskljucena, ostala su i dalje otvoVidi bilj. 18. Božanstvo, glave okrenuto »en face«, jaši na životinji, hlamida trackog konjanika i Mitre leprša na identicno izveden nacin, kapa trackog konjanika je vrlo slicna Mitrinoj, itd. 22) Isti bi se prigovor mogao postaviti i za votivne reli efe trackog konianika u Bugarskoj, jer je i u tom slucaju bilo prilike, da se kopira oblik mitrickog medaijona. No, taj bi se prigovor ipak dao lakše odbiti, jer je u D('Iniem Podunavlju postojao za sve kultne reljefe (tj. reljefe posvecene raznim božanstvima) ustaljen isti oblik: pravokutna ili trapezoidna ploca s oblinom na gornjoj strani. Pri tako ustaljenoj i cvrstoj tradiciji donjepodunavskih radionica teško je pretpostaviti, da bi reljefi trackog konjanika kopirali jednu manju obicnu varijantu mitricke slike. Vjerojatnije je, da se tako nešto moglo dogoditi negdje, gdje navedene ustaljene tradicije nije bilo, kao u Bosni, naprimjer. 23) Da je izmedu kulta trackog konjanika i mitraizma u toku vremena došlo i do izvjesnih sadržajnih analogija, zahvaljujuci religioznom sinkretizmu, može se suditi po spomenicima tzv. dunavskih konjanika, koji sadrže elemente i tracke i mitricke religije, pa se stoga više puta u literaturi inazivaja »tracko- mitrickim«. 24) Cf. Schober, o. c., Abb. 165, gdje su dva reda astragala kombinirana s cvijetnim ornamentom.
20)
2J)

Sarajevski

medaijon s prikazom

trackog

konjanika

45

rena vrata jednoj mnogo široj i važnijoj problematici. Jer, ukoliko bi se - zahvaljujuci nekoj novoj okolnosti i nalazu - moglo ustanoviti, da je sarajevski medaijon bio ipak sepulhralnog karaktera, onda bismo bili prisiljeni misliti i na etnickog nosioca takva spomenika. Votivni, naime, prikaz trackog konjanika, kad se nade izvan podrucja utvrdene tracke etnicke cjeline, ne mora još govoriti o iskljucivo trackom nosiocu,25) dok nadgrobni karakter, tj. kad tracki konjanik znaci heroiziranog pokojnika, gotovo nužno ukazuje na opravdanost takve pretpostavke. To iz razloga, što se u ovom posljednjem slucaju radi o vrlo dugotrajnim i cvrstim tradicijama trackih prekogrobnih koncepcija, koje nisu bile sposobne da se u toku II ili III st. n. e. probiju iz okvira uže tehnicke grupacije, koja ih je stvorila i konzervativno cuvala. U tim su se, naime, stoljecima širom rimskog imperija, a posebno u Podunavlju, bila vec afirmirala vrlo atraktivna i ra[inirana orijentalna prekogrobna shvacanja, kojima staro i prilicno naivno tracko vjerovanje teško da je moglo konkurirati u sticanju adepta izvan vlastitog etnickog kruga. Stoga mogucnost nadgrobne funkcije sarajevskog medaljona - kad se uzme zajedno s kockastim nadgrobnim spomenicima s Drine i iz okoline Užica, o kojima govori SergejevskVG) te s interesantnim natpisom iz Ilidže posvecenim AiPplonu Tadenu'?) - arheološki signalizira na mogucnost postojanja trackog življa na sjeveroistocnom podrucju rimske Dalmacije,"R) nezavisno i bez obzira na pitanje, kada je i na koji nacin ono tamo došlo. Nešto sigurnije moci ce o tome kazati samo nova arheološka otkrica. Cilj je ovog clanka u tome, da - ukoliko postoji vjerovatnost nadgrobnog karaktera sarajevskog trackog konjanika - upozori na problematiku, koja se time namece, a koja je sadržajno kudikamo zamašnija i važnija od naoko usko postavljenog problema funkcije jednog spomenika, koji bi tobože bio interesantan jedino zbog toga, što s obzirom na podrucje, gdje je naclen, ima izuzetno jedinstV1en i neobican oblik.

RESUME LE MEDAILLON DE SARAJEVO REPRESENTANT UN CAVALIER THRACE

058

En 1947, on a trouve a Sarajevo un medaillon en marne de provenance locale, mesurant m. de diametre et representant un cavalier thrace (ef. GZM Nouvelle serie III, p. p. 172-174, table III, 1.). Sans tenir compte du fait que les reliefs de cavalier thrace ne se trouvent jamais sous forme de medaillon, il convient de souligner la circonstance que, jusqu'a prcsent, on n'a pas rencontre, sur le territoire de la Bosnie actuelle, de medaillon isolement. En prenant en consideration le fait que les reliefs de cavalier thrace pouvaient aussi bien avoir un caractere votif que funeraire, et que, d'autre part, on n'a pu obtin er, pOUl' le medaillon en question, aucune don nee archeologique en faveur des deux possibilites fonctionnelles cidcssus signalees, l'auteur s'est efforce de trouver le modele d'apres lequel le monument en question aurait re~u sa forme ronde. S'il est possible, pensons-nous, de fixer ce modele avec quelque certitude dans une classe bien determinee de monuments antiques, on rpourrait, d'apres le caractere du modele, preciser aussi la fonction du medaillon. C'est en ce sens que l'auteur montre deux categories de medaillons antiques se trouvant precisement et exclusivement dans la region balkano-danubienne. D'un cote, ce sont les nombreux medaillons funeraires et, de l'autre, une quantite tres restreinte de medaillons mithriaques, c'est-a-dire votifs. Apres avoir soumis il une analyse detaillee l'origine et le developpement de ces deux categories de medai11ons,et apres avoir traite tous les elements en vertu desquels le relief de Sarajevo pourrait Ctre mis en relation avec les modeles possibies, l'auteur est parvenu a la constatation que ni
~;j) Opca društvena i religiozna situacija pogodovala je širenju i miješanju raznih kultova. Tako, napr., spomenici Kibelina ili Mi trina kulta ne moraju svaki put nužno pretpostaviti i orijentaica vjernika, jer su ineorijen talci mogli primiti i štovati navedena božanstva. 26) eitirano mjesto u bilj. 1. 27) O odnosu ApolonoiVa epit2ta Tader.us prema Trakiji, vidi Maric, Anticki kultovi u našoj zemlji. B_ograd 1933. str. 21-22. ") Može se, doduše, misliti i na to, da su se pTekogrobne predodžbe stanovnika navedenog podrucja podudarale s onima, za koje danas obicno smatramo, da su karakteristicne samo za tracki etnicki prostor. No, i u tom slucaju problem trackog utjecaja ostao bi i nadalje otvoren, a stara Patsch-eva hipoteza, koja se temelji iskljucivo na lingvistickim elementima lG Z. M. XVIII, str. 463-467), mogla bi moždajednog dana dobiti podršku i s arheološkog gledišta.

46

Dr Branimir

Gabricevic

les raisons de chronologie, ni d'iconographie, de decoration, de facture technique, etc., ne parlent d'une maniere decisive en faveur d'une des deux possibilites envisagees. Mais le fait que la fonction funeraire du medaillon de Sarajevo n'est pas exclue, nous amene a penser a un probleme plus vaste et plus important, a s.avoir au probleme de l'element ethnique thrace sur le territoire de la Bosnie actuelle. Tandis que le relief votif du cavalier thrace grace au ~yncretisme religieux verifie au cours du IIeme et du IIIeme siecle de n. e. (lors de l'execution de tels reliefs) - pouvait etre venere 'par n'importe quel fidele le caractere funeraire, c'est-a-dire le mort heroi:se sous l'aspect de cavalier, revele de vieilles croyances thraces sur la vie d'outre-tombe. Etant donne qu'en ces temps-la les conce:pltions orientales tres attrayantes et tres raffinees s'etaient deja affirmees sur le territoire balkano-danubien, il serait tres difficile de croire que les vieilles et nai:ves croyances thraces aient pu les concurr(!ncer et se frayer un pass.age en dehors d'un groupe ethnique bien determine. La possibilite de la fonction funeraire du medaillon de Sarajevo reliee a des reliefs funeraires tres interessants qui se trouvent dans la partie nord-orientale de la province romaine de Dalmatie (ef. SergejC'vski, GZJV[Nouvelle Serie III, p. 173), et aussi a l'inscription votive a Appolo Taaenus trouvee cl Ilidža pres Sarajevo - cette posibilite, dit l'auteur, ouvre la porte a un probleme tres important, qui ne pourrait etre eclairci et resolu qu'au fur et a mesure de decouvertes ulterieUl'es. •.

o

antickoln rudarstvu

u· Bosni

1

Hercegovini

I
Drevno irudarg,1!vo naše zemlje pr:i'vlaci na'raci1Jupažnju antickih istoricara. Ta ima ojih spec'iicnih razloga kadi ce b:lt! 'Objašnjeni u toiku da,ljeg izlaganja. Anticka, ;rooartvo u svojoj cjelakupnosti zainteresavala je i pisca 'Ovog rada j 'Oš pri'j e dvije godine. Otada je p sac intenzivnije mdia na ovoj ,tem: dijelom pasebna, a dijelom u aikviru o!pseijeg studiranja 'o antickim naseljima u B asni i Hercegavini. Posaa alka prikupljanja materijala i ispitivanj<l izvora kaj ,i,se ad[l()se na anticka rudars va bia je i abiman i teak.Valja imati na umu da matelrijal'a i iz vora 'o ovaj temi nema dov{)lljna i da se dutada nije radilo na spec:jaJ'!1oj obrodL i sredivanju ,tog materijala. RaiZumije da saznanja koja se zasniwju sama na takJvam materijalu ne bi mogla biti paltpuna !lli dovoljna.Ukazala se kaa ne<>IPhoidna da se pT!OlŠi.ri ta osnava za ,ispitivanje ove V1a~ne l1'ane društv ne djela,tnost:. StOlga su u ovam radu padada alIl,ti6kom ;rooaJTstvu upotpunjeni onim što pcruža nov~ja istariska }ite ratura i OIIlim je ikaliikJo mo talilk:apiscu prUŽtio obilazak poc!IDucja naše zemlje pOZlIlatihpo rudanskaj rad:nas,ti u sItarom vijelku. PITi vemu ovome iskrsavale su i teškate koj ene bi trebalo p.osebno iS'ticatti,. Odmah napominjem da praucavanje anti,ckag ,rudarstva i svega 'Onogšto je neparedna vezano za njega ima važno i ugJedna mjesta u O\Pštem i~ucavanju a!llticike istarije našc zemlje. Naši kJrajevi i u preisuooiska i u prva istarllika daba bili su ipaiZnati'pa rudnam bogatstvu. Ta cmjenica je cesto vrla snažna djfll{)lvala na razvoj dagadaja i inu naše domorvine.Stoga nam paznavanje znacaja ,i,ulage antickag rudarstva 'Omogucuje da bolje upoznamo privredne prilik e, tO[pa,g1iraiiju saablTatajne veze Bosne i ercegovineu anticko doba. Taikom daljeg izlalganja nastojtacemo da ti mamenti budu 'obolje 'Obilježeni. Da bi osnovna zamisao u ovam radu bila jasn(tja, :i:znijecu jlaš neike napamene. Rudarstvo me prvens1tveno il11JtelTesuje kaa grana privrede, kaa za[lJimanje zasna'vano na prirodnombogatstvu i kaa wlo uticajan fak,toiT na cjelakUipan život plTetsJovenskih stanovnikanaše zemlje. Staga sam nas.tojaa da Stavmaterija,l - izvare, razne ostatke starag rudarstva i padatke iz Mera'tJure - posmatram anaika kaka ta najboJje odgavara cilju: . šta patpuniju sliku o rudaJTstvu kaa važIlla'j plTi:vrednaj giTani koja je itekaka utioala Da život i prilike u anticka daba naše zemlj e. RazUJmije se da ablTada nije smjeJa da bud sužena, jer bi baš ta davela cijel:i pr edmet na pagrešna tle ikoje bi zamalgtlillo'i ogranicilo pravo poznavanje stvari. Nastaj ec: da !rudarstva taka obradim, nisam ni hto ni magao da ispustim :iiZ vida OIIlemomente kaji na pr~l: pagled mogu ingledaii manje 8Žni- npr. utica'j kaji je na na:še rudniike imala isarplNvanje rudnika u drugi.m dijev ma rimskog carstva, udia Rimljana u iProšiiTenjru naš~g iTudarrs.tv.a,",presjek kraz nJegav 'is1!oriski azvotj i sl. G1lavna pa,žn1a pasvecena je pe.riodu rimslke ~ladaJvine u r ovim 'Oblastimakada je ruda;rs,tva do~iivje~o velik zamah. Zata su nalPamene 'o preistarlskom rudarstvu date sama u n'aJjn~nijemOlPsegu i samo onal'ka kalik'a je davaljno se ukaže na postojanJje I1UQaJTskih radavau prea'l1Jti6ka doba. Rudarstvo naše zemlje u preanticko doba ne paq;nama dob.ra. U ta ce se iU'vjeiflirt:i ako ka pOC<ne se bavi njegovim ilZucavanjem. O tame -su 'Oskudni padaci i kod da vremt'nih antickih pisac-a. mater:jaJni 'Ostaci - razni rudarski al'ati, sprema tj dr. -

i

I

48

Esad Pašalic

r.jetJki su i maJobrojni. Razumije se to se odrazilo i na nov'ju literaturu. Podaci koje nam o ,rudarstv>u daju novIji radlOV':i Iraspr a've cesto su samo pretpostavke za koje još nije ni ot\k,riven ni ispitan dokazni materij al. Nairocito se osjeca nedostatak onih dokaza koje pružaju spec'jalna iskio.pavall1j'ai teren ska ispitivanja na mjestima gdje su bili stari rudnici i rudarski centri. O antickom rudarstvu naše zemlje pisalo se uglavnom u vidu manjih clanaka i rasprava, i to u raznim listovima i casopi sima i sa raznih aspekata. Rudarstvo je pretežno obradiivano sa geološkog stanovišta i interesa stranih gospodara naše zemlje da takva proucavanja stave u službu svojih ciljeva. Arheološka istraživanja ukoliko su i vršena bila su ogranicena na to da se ispHa lokac:da rudnika i prikupe naden!! ostaci. Time se obicno završavao sav posao. Nije bilo dalje obrade materijala sa sta:rih rudnika u pravcu proucavanja uslova rada u njima, metoda i organ'zacije samog rada i sl. Ne treba ni napomJ:lnjati koliko je takav pravac proucavanja i važan i neophodan. O ovoj temi najviše je pisano u Glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu (GZM) i u Wissenschaftl ehe Mitteilungen aus B. u. H. (WMBH). U radovima koje su donosile ove dvije naucne revije obradivana su direktno ili indirektno pitanja vezana za rudarstvo kod nas. I moja obavještenja uglavnom poticu iz ovih revija. Ostale publikacije koje se u ma kom vidu bave rudarstvom preistori skog i rimskog doba zahvataju ga samo uzgred no i na osnovu otkrica objavljenih u GZM i WMBH, ik o njemu govore uopšteno. Razumije se da bi bilo !pogrešno ako bismo smatrali nepotrebnom svaku dopunu i razradu koju nam pružaju djela i rasprave o antickoj ekonomici uopšte, a napose o anti6kom rudarstvu. Cjelovitog i liscrpnog rada o ovom problemu nemamo. I onolciko koliko se i moglo u tom pravcu dati, izostalo je. Kad govorimo o literaturi koja se bavi našim rudarstvom, treba naglasiti da je vec objavljeno jedno djelo koje tretira istoriski razvitak rudarstva na podrucju Jugoslakoje je u znatnom obimu zahvatilo a ntlicki p1e1i;odove pr'irvredne grane. I) Bez vije obzira na nedostatke koje ovo djelo Jima - npr. izostao je pregled o rudarstvu željeza, kompozicija razbija sliku cjeline, niQe upotrebljena arhivska grada za proucavanje srednjevjekovnog i novijeg rudarstva i sl. - rijec kritike koju su dali istoricari nije nepovoljna za njega. Ne ulazeci u ocjenu cijelog djela, smatram da je njegov pClSac dobro obradio poglavlja o najstarijem rudarstvu na teritorij i današnje Jugoslavije da je u tim poglavljima, iako nepotpuno, data dosad najbolja sinteza o pre;lStoriskom i antickom rudarstvu u Bosni i Hercegov.in.i. To nipošto ne znaci da je u ovom djelu iscrpljen sa,v materi,jal i da se više nema šta :re6i. NaprortJiJv,s obzirom na to da je V. Simic ovo djelo radio prvenstveno kao geol:>g - ekonomIista i da je obradio sve krajeve Jugoslavije, pa se usljed toga nije mogao detaljnije interesovati pojedin:tm oblastima, ostalo je dosta toga i istoricarima. Tim prije ima se šta reci kad je u pitanju obrada vezana za jednu odredenu epohu ii u njoj opet za jednu odredenu teritoriju. Pomenuli smo da nam se sacuvalo malo materijalnih ostataka antickog rudarstva i da su o njemu vrlo oskudni podaci kod antickih pisaca. Medutim, postoje ,i drugi razlozi koji su li uskoj 'Vezi sa istoriskim razvitkom naŠoihzemalja. Tu treba ukazati na ovo. Na našim rudiStima su tokom istorije sa manjim ili pojedinacno vecim prekidima rudnici stalno radiJi tako, da su docniji radovi redovno zatirali tragove starijih rudarskih radova; dalje, važan geopoli1Jilckipoložaj naše zemlje na raskrsnoici puteva Istok - Zapad, a uz to, kao vrlo znacajno, li njeno prirodno bogatstvo (rude, šume, stoka sL) oduvijek su prtivlacili strane zavojevace i izlaga1il obl asti naših zemalja porobljJivackim ratovima; naši rudniok billi su izloženi. ces1Jimpus'tošenj ima i smjenama gospodara. To narocito treba imati u vidu kad je J:'Iijec velikim borbama, migracijama i promjenama koje su se o odigrale na prelazu iz antiClkog u s,rednji vij ek, ma da u blažem li manjem obimu na podrucju Bosne i Hercegovine. - Za noviji pertiod rudarstva po srijedi su i drugi razlo:'.i koje ovdje ne misll:mo iznositi.. Kad se sve ovo ima u Viidu, postaje razumljivo zašto danas nismo u stanju da damo potpun i iscrpan prikaz o antickom rudarstvu na podrucju Bosne i HercegoViine. Objektivno to V\:,še nije nJ moguce, Zar bi se moglo, recimo, pomišljati na to da procijenimo makar i približno proizvodnju naših rudnika u .doba Rimljana, kad o tome nemamo ni
d' :i.

i

') Dr. Vas i I ije

S i mi

c,

Istoriski

1'0 zvoj n:1šeg

rudarstva, Beograd,

1951,

438 strana.

o antickom rudarstvu

u Bosni i Hercegovini

49

pisanih ni drugih podataka; ili, možemo li znati kako su u to doba biLi placeni rudari, koliko ih Je radilo u pojedinim rudnicima i sL, kad ni o tome nemamo pisanih vijesti onakvih kakve su nam os1ale npr. za rudnike srebra u Grckoj Španiji. Ovo naravno n znaci da a priori treba odustatn od svak)g pokušaja istraživanja u tom pogledu, tim prije što je najveci dio naših preistoriskih ). antickih rudišta neisp~tan. Za najvažnija pI;,tanja o tehnici rudarskog rada, teškocama ruda:rskog po0iva, vlasnickim odnosima, o pravu zakupa, nadzoru i sl. na našim rudištima u rimsko doba nemamo izvornih vijesti kod antickih pisaca. Medutim, vijesti koje nam pruža klasicna 1Jlcratur.l o rudar~Lvu u pojedinim zemlja ma (Egiptu, Španiji, Grckoj i dr.) i koje, ma da Sl' ticu pojedinih zemalja ili pojedinih rudnika, mogu da se prime kao podaC'~ o rudaIs(vu uopšte. Takvih podataka ima kod Plinija, Strabona, Diodora drugih stal"ih na našu zemlju i naše prilike. pisacJ. Stoga bi se saznanja ntl tih vijesti mogla primijeniti Ovo bi bilo tim više opravdano kad je n:dec o rudarstvu u periodu .rimskog gospodstva, Jer su u cijeloj rimskoj ,imperijLi metodi rad a, proces proizvodnje, nadzor i život ruda·ra bili manje više jednaki, a iskustva iz pojedinih krajeva imperije obilno su uopštavana. Osnovni zahtjev RUmijana sastojao se u ovome: izvuci što prije i što više ruda iz provincija. Tom zahtjevu služile su sve rimske mjere i propisu, o rudarstvu u prostranim dijelovima imperije. Prema tome, obavještenja koja daju antickJi pisci o rudarstvu u raznim zemljama i epohama starog vijeka magla b~ i nama poslužiti u razmatranj Ll nekih pitanja antickog rudarstva naŠe zemlje. - Ovaj rad je prvobitno bio zamišljen tako, da obuhvati i poglavlja o rimskoj upravi i nadzoru nad rudnicima, uslOV1ilmarada I položaju rudara u antickim rudnicima na podrucju Bosne i He.rcegovine. Usljed toga to bi obrada tih pi:ltanja morala uglavnom da se zasniva na opštim podacima o rudnicima drugih zemalja rimske imperije i na uporedbama koje poticu liz tih podataka, pomenuta poglavlja su izostala. Takav nacin obrade ne bi odgovarao namjeni GlaslIlJika Zemaljskog muzeja. Poslije ovih uvodnih napomena potrebno je pobliže obilježiti ono što ce biti obrau ovom radu. Naša razmatranja bice podijeljena na sljedeca poglavlja: - Pregled rudarske djdatnos1i usrednjebosanskoj 'rudono·snoj oblasti. - Pregled rudarske djelatnosti u zapadnobosanskoj rudonosnoj oblasti. - Pregled rudarske djelatnos1jiJ u istocnobosanskoj rudonosnoj oblasti. Pogledi na znacaj antickog rudarstva. Pojedini metali kaJ proizvodi rudar skog rada nece biti posebno tretirani, vec amo onoliko koDilko ta bude trebalo u okviru pojedinih rudišta i ·rudonosnih oblasti. Izlaganje ce obuhvatiti samo rudarstvo metala. Eksploatacija soli i minera,lnih voda kao i dj<,latnost u kamenolomima, što su sve oblici rudarskog rada u širem smislu, nece ovdj<,biti obradeni.

i

i i

II
Pregled rudarske djelatnosti usrednjebosanskoj rudonosnoj oblasti
Ova oblast je najstariji ruda['ski reon u Bosni i Hercegovini. Ona zauzima podrucje izmedu ovih rijeka: go,rnjeg toka VI1basa, Lašve, Bosne, Neretve i Rame. To je kraj pozllat l pod nazivom srednjebosansko rudogorje. Podaci i materijalni dokazi za preistorisko i anticko doba govore da je ovdje obavljana plodna i raznovrsna rudarska radinost. Ovdje su vadeni zlato, željezo, srebro, bakar, olovo, a vjerovalmo i živa. Najpoznatija rudištci. srednjebosanske Tudonosne oblasti jesu: planina Vranica i porjecje gornje~ Vrbasa, Mracaj i Maškara jugozapadno od Gornjeg Vakufa, dolina Lašve, okolina Kreševa, Fojn'lce, Busovace ,i Vareša.2)
'J B r u n o .... alt e r, Beitrag N zur Ke nntniss der Erz1agerstatten Bosniens, Sarajevo, IR87,6 .24, 25-27, 92, 151-161, 182-211. - Fer doK o c h, Tetraedrit iz Maškare kod Gornjeg Vakufa u Bosni. GZM IX, 1897. 503-50G. _. F rie d f'i c h Kat ze r, Die Fah1erz und Quecksilbererz1agerstiitten B. u. d. Ii., Berg - und Hlittenmannisches Jahrbuch der k. k. mon!anischen Hochschu1en zu Leoben und Pfibram, LV knj., 1907, sv. 2, str. 1 i d. - Ka cer, Geologija Bosne i Hercegovine, sv. 1. Sara;evo, 1926, 222-297. - Mi.i o K š pat i c i Fra n Tu c a n. Slike iz rudstva, Matica Hrvatska, Zagl'eb, 1914, 55 i 115. Fra n Tu c a n, Naše rudno blago, Matica Hrvatska, Zagreb, 1919, 24-26, 60, 80, 140-141. - Upor. V. S i mi c,

i

(I.

c.

108-132.
muzeja Arheologija 4

(.Iasnik Zemaljskog

50

Esad Pašalic

Na osnovu arheoloških nalaza starost rudarstva u ovoj oblasti datira još u ranije preisto,risko doba. U Mracaju i Maškari vec u bronzano doba eksploatisan je bakaT. Po rudarskim ostacima (kameni maljevi, ugardi drvenog uglja i luca), a uporedbolffi sa slicnim preistoTiskim predmetima otkrivenim na drugrtm lokalJi'tetima u našoj zemlji ili u stranim zemljama zakljucuje se da je na ovim mjestima ikopana ruda u ,bronzano doba.~) Na Gradini kod Varvare na vrelu Ra me dokazana je topionicarska (metalurgiska) djelatnost preistorisko.g· doba, jer su tu pronadene zemljane posude li kalupi za taljenje rude.4) S ,tim se slažu Pac i Truhelka, koji smatra da ova Gradina kao naselje potice iz bronzanog doba, ali da njena prava aktivnost pada tek u željezno doba.") Potrebno je ukazati na cinjenicu da se u prozorskom kraju i oko Rame cesto nalaze ostaci iz bronzanog intenzivan život kako, u mladim preistodoba i da je za ovo podrucje karakteristican 'Pis.bm epohama tako i u doba Rimljana.6) Prema navedenim istraživacima, još u bronzano doba ovaj predio srednjebosanske rudo nosne oblasti imao je svoje rudarstvo bakra i. odgovarajucu metalurgiju bakra, kako je vec dokazano za Mracaj, Maškaru i Gradinu na vrelu Rame. Izvadeni bakar topljen je na licu mjesta Lli u neposrednoj blizini rudnika. Ne bi se mogla primiti tvrdnja V. Simica da je bakar u rudištu Mracaj, ako je uopšte 1 vaden, bio s'amo sporedan proizvod, a da je na rudištima oko gOTnjeg Vrbasa u bronzano doba osnovu rudarske djela'tnoslli pretstavljala eksplotaeija zlata, srebra i žive.') U bronzano doba moramo ocekivati pojacanu potralŽnju bakra i drugih metala s obzirom na dalje usavršavanje sredstava za pToizvodnju i razvitak kulture. Pogotovu je to bilo moguce u mjestima gdje vec posto~1j, udarstvo zlata, a vjerovatno i žive gdje se r u tim rudama susrece bakar. Na raznim mjestima Bosne i Hercegovine ,pronadeni su nalazi koji govore o tome da je u bronzano, a izgleda i u ranije eneolitsko doba, beno topionicarskih radova koji su zah1Jijevali metal, tj. bakar, ili iz rudnika na licu mjesta ili iz uvoza. Srednjebosanska rudonosna oblast velika je i prostrana. Drevnost rada na njenilm rudištima pokazuje ne samo Mracaj i Maškara, kao nalazište bakra, vec i nalazišta nekih drugih metala. Ovdje Su poznata rudi šta zlata (Vranica, porjecje gornjeg Vrbasa).s) Na njima su stanovn!id ovih krajeva radili još prije dolaska Rimljana. O zlatu u provinciji Dalmaciji imamo i pisanih podataka kod rirnstk.ih pisaca. Car August stavlja u zadatak namjesniku Dalmacije da odmah pride eksploataciji zlata u osvojenim tkrajevUm'l provincije Dalmacije: »Sed Augustus perdomandos Viblo mandat, qui efferum genus fodere terra s coegl:ltaurumque repurgare; qu od alioquin gen s omnium cupidissima eo studio, ea diiligentia anquirit, ut liJlud in us us suos eruere videantur.«") Znacajno je to da je ovom poslu rimska vlast prtišla odmah i da je nasilno tjerala domace stanovništvo na rad u rudnike. Brzo otvaranje rudnika zlata po dolasku Rimljana dokazuje da je ovo iskorištavanje zlata bilo poznato i u preistor!isko doba. Iz druge vijesti doznajemo da se u provinciji Dalmaciji dobivalo dosta zlata i da je, svakako, na tom poslu morao bi,ti zaposlen znatan broj radnika. To je Plini:jeva vijest

i

") V e j s i 1 Cu r c i C, Prilozi poznavanj prehistoriskog rudarstva i talionicarstva broncanog doba u Bosni i Hercegovini, GZM XX, 1908, 86-89. 4) V. Cu r c i C, Die Gradina an der Ramaquelle im Bezirke Prowr, WMBH VIlI, 1902, 58--59. - Dpar. C li r c i C, GZM XII, 1900, 115-117. ") Dr. C i r o T r u he 1k a, Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u doba prehistoricko, GZM, XXVI, 1914, 46 i 79. - u.p,or. Kal' 1o Pa C, Arheološko-epigrafska istraživanja povjest'i rimske provincije Dalmacije. GZM XVIII, 1906, 157. 6) T r u h e 1k a, GZM V, 1893, 311-313.
LI

') S m
S)

Dr. K o n s t a n t i n J o s. J ire cek, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien wahrend des Mittelalters, Prag, 1879, 41-42. - W alt e r o. C., 92, 151-161. - An t o n R li c k e r, Einiges libel' das Goldvorkommen in Bosnien, Wien, 1896, 19~28. Ka cer, Geologija, 223-224. - Tu c an o. C., 24-26. - S i m'i C, o. c., 11 i 109. 9) L. A n nae u s Flo r u s, Epitomae 1, III, 25, izd. Halm. Lajpzig, 1879, 99. »Ali August naredi Vibiju da ih sasvim pokori, a ovaj prisili divlje pleme na kopanje zemlje i ispiranje zlata; taj narod inace ~rlo pohlepan na sve ist ražuje (zlato) takvom strašcu i marljivošcu da izgleda kao da ga kopa za svoje potrebe.«

i i c,

'O. C.,

110.

° antickom

rudarstvu

u Bosni i Hercegovini

51

.lnvenitur (sc. aurum) aliquando :in summa tellure protinus, rara felicitate, ut nuper in Dalmatia principatu Nelfonis, singulis dliebus etiam quinquagenas libras fundens.«10) Rim je vec u I vij. n. e . mnogo cijenlio nalazišta zlata u provinc\.iJji Dalmaciji. U to doba, kad su sve snažnije rasle potrebe Rima za zlatom, osjetno je smanjen priliiv ovog metala iz mnogih nalazišta zlata, na,rocito onih iz heleJ1!]stickih zemalja, a novi rudnioi u zapadnom dijelu imperije još nisu mogli pokriti gub:i,tke na drugoj strani.ll) Otuda je i razumljiva velika brlilga Rimljana za sve jacim iskorištavanjem zlatonosnih nalazišta u našim krajevima. Cak i rimskU pjesnici pjevaju o dalmatinskom zlatu. Pjesnik Stacije, koji je živio krajem I vij. n. e., pominje zlato kao dalmatinski metal u opisu raskošnog izgleda jedne kuce: "Robora Dalmatl:ico lucent satiata metal,lo« i »Dalmatico quod monte nitct« 12) I Marcijal, pjesnik iz I vij. n. e. govori o zlatom bogatim krajevuma Dalmacije naziva je zlatonosnom zemljom: »lbis \litoreas Macer Salonas ..... Felix auriferae col one terrae.« "') Opravdano je mišljenje da se o>ve vij esti antickih pisaca dobijanju zlata odnose uglavnom na podrucje srednjebosanskog rudogorja. One Se 1JiJcu prvenstveno zlata iz rijecnih nanosa Vrbasa i njegovih pritoka, a možda i drugih rijeka, ali isto tako i zlata 12 korijenih rudišta. Tragovi nam govore 'o tome da su Rimljani lIla Vranici kopali zlato iz rudnih ležišta. Inženjer Konrad pisao je prije VI:še od 80 godina o nekoliko stotina pinga na obroncima Rosinja iznad Gornjeg Vakufa i o velikim gomilama spranog pijeska kod Crvene Zemlje, Zlatnog Guvna i drugih mjesta.U) I danas se vide ovi ostaci antickog rudarstva zlata i tragovi starih kanala kojima se dovodi,la vQda na mje,~tagdje se ispiralo z,Lato. Mnogi lokaliiteti u ovom kraju po svojim nazivima potsjecaju na nalazišta zlata: Zlatno Vrelo, Zlatan Vrelo, Zlatan P01Jok, Zlatno Guvno, Crvena Zemlja i sl. Ovi radovi obavljani su na samoj Vranic,i i njenim obroncima, tako da se zbog zime nije moglo raditi preko aiaele godine, vec samo jedan dio godine, kako je to slucaj i danas u obavljanju izvjesnih poslova na planini. Gomile prepranog šljunka na BistI1uci i Krupi, pritokama Vrbasa kod Gornjeg Vakufa, potvrduju djelatnost za dobivanje zlata iz nanosa ovih rijeka. Ta djelatnost potice iz preistoriskog doba i nastavljena je u vl'ijeme

i

°

Rimljana.iro)

Poznata su i nalazišta cinabarita, i to na Zec Planini, Cemernici IZahoru."') Nemamo podataka koji bi potvrdili da se ovdje vadila živa iz cina!barita u predTiimsko i rimsko doba. Medutim, znanje dobivanja ži ve vrlo je staro, pa su ga iiiIhri mogLi nauciti. Osim toga živa je potrebna u skupljanju sitnijih cestica zlata, tako da su živa i zlato medusobno usko povezani. Poput zlata i ž,iva se lako vadi iz rude. Ovdje je važno li to što
li') C. P 1i n i i Se c u n di, Naturalis hi storia (libri XXXII - XXXVII), izd. Weidmann, Berlin, 1873, knj. XXXIII, gl. 21.; "Ako je srece tu se nade zlata na površini zemlje, tako da Il! u svoje vrijeme za vladavine Nerona u Dalmaciji kopalo pojedinih dana (»u srecan dan«) po 50 funti.« ") F rit z M. H e i c h e 1h e i m, Wirtschaftsgeschichte des Altertums von Palaolitikum bis zur V1iikerwanderung der Germanen, Slaven und Arabel' I, Leiden, 1938, 631-632. ") P. P a p i n i u s St ati u s, Silvarum libri quinque, izd. Klotz, Lajpzig, 1911. »Presijeva se hraslovina koju obilno krasi dalmatinski metal« (I, 2, 13); "Ono što se blista (tj. zlato) u dalmatinskomgorju« (III, 3, 86). 11) Val e I' i u s Mar t iaI i s, Epigrammaton libri, X, LX'xVIII, stih 1 i 5; izd. Gilberl, Lajpcig, 1896, 247-248. »Makro, otici ceš u Salonu, koja je na morskoj obali. .. srecni naseljenice zlalonosne zemlje.« ") A. C o n rad, Bosnien in Bezug auf seine Mineralschatze, Wiener geogr. Mittheilungen 1870, 220-222. - Upor. O. BI a u, Reisen in Bosnien und der Hertzegowina, Berlin, 1877,

151-155.

"') Pa C, Historische Wanderungen im Karst und an der Adria - Die Herzegowina einst jelzt, Wien, 1922, 143-145. - Upor. Pa C, GZM IX, 1897, 514-----615. I") Tu c a n, o. c., 157-164. - Ka cer, Mineralogija, 140 i 238-239. - Ing. Dr a g u t i n T i b ()I cl, Rudarslvo u Bosni i Hercegovini, Rudarski i topionicarski vesnik, br. 38, 1938, 2.
und

4*

52

Esad Pašalic

se zlato i živa na zapadnom podnožju Vrani ce nalaze u istoj rudi - tetraedritu.17) Zbog svega toga moglo bi se pomišljat,i na to da je ovdje živa eksploatisana u preistorisko i rimsko doba, tim prije što i danas seljaci ovog kraja znaju da vade živu jednostavnim tehnickim procesom. Posebno nas interesuje rudarstvo željeza u ovom dijelu srednjebosanske rudonosne. oblasti. Geološka istraživanj,a potvrduju da že'ljeznih ruda ima na planinama Vranici, Radovanu Rosinju, oko Gornjeg Vakufa, Bugojna, Donjeg Vakufa i na Komaru.IS) Poznavanje željeza i njegova prerada u našim krajevima potvrdeni su veliJki;m brojem nalaza. Arheološka otkrica i dokazi u tom pravcu nisu oskudni. Truhelka smatra da su kod nas eksploatacija željeza njegova metalurgija starije od onih u srednjoi i sjeveroblike bronzanog doba sa noj Evropi. Željezni macevi sa Glasinca u svemu oponašaju sjeve:ra. Osim toga, velik ibro'j nadenih predmeta iz željeznog doba uz neznatne nalaze bronze dokazuje da je kod nas V1tj,ekbronze bio kmtkotrajan i da ga je željezo brzo potisnulo. Prema tome, funkcija željeza u jl,lžnim, tj. i našim krajevima, jaca je nego na sjeveru Ev:rope gdje je izrazittija uloga b :o>llze.'")Pa ipak zasada se može samo pretpostavljati da je ovdje bilo i preistoriSlkog rudarstva željeza. Medutim, arheološki nalazi i saopštenja o ovom kraju ukazuju na rudar stvo željeza i jaku naseljenost u doba Rimljana."ll) Isto tako, i danas sacuvani ostaci ovog kraja iz antickog doba, anarocito tragov( intenzivnog života kojih ima dosta obilje željezne tro3ke na mjestima poznatim po nalazištima iz rimskog perioda, - svje io~e o njegovom znacaju u pogledu rudarstva. Putujuci prošle godine kroz podrucja Rame i Gornjeg Vrbasa u cilju isp1iltivanja tragova rimskih cesta, usput sam oOOšaooko Bugojna i Gornjeg Vakufa mnoga mjesta koja su važna kao oentri ili :radilišta antickog :rudarstva. Tako sam kod sela Kopcica blizu Bugojna, po:red drugih ostataka, koni>tatovao još i sada sacuvane znatne kolicine željezne troske na raznim mjestima. Narocito mnogo troske leži u dolini potoka Leleive, kod Kopcica, na kopcicki!rn njivama »Batište« f oko Brezicana sjeveroistocno odavde. Nad Leletvom, blizu njenog ušca, uzditŽe se brdo Gradina obraslo u šikaru na kome i danas ima rimskih gradeVl;nskih ostataka (opeka, maHer i dr.). U Veseloj, sasvim blizu Bugojna, svuda je obilje željezne troske. Podgrade, Sarajvilic i Kuti, mjesta koja se nalaze u neposrednoj blizini: Gornjeg Vakufa, svjedoci su jakog rudarskog rada ovog kraja u anticko doba. Svuda se može naici na znatne os,tatke rimskih gradevina i naselja i na slojeve troske koje još ni do danas nije nestalo, ma da je zemljoradn;iCi stalno ciste sa svojih polja 1,ma da vec odavno služi i za nasipanje cesta. Nesumnjiv interes izazivaju nazivi pojed,;nih lokaliteta u Podgradu: kamenjar, Branovica, oranice Varošište i brdo Stražica, a iznad mjesta Kuti pwtežu se livade koje se zovu Rudnice. Slicno je i u samom Gornjem Vakufu gdje se na kompleksu zvanom Cickovo Groblje otkako se pamti izbacuju komadi troske, odlomci rimskih opeka, gradevni kamen i dr. "I) što se 1Jilcebaikra, treba navesti da s'e ne zna da 11 je on kopan oko Gornjeg Vakufa i Vranice u rimsko doba."") Dokazi o rudarskom i topionicarskom radu koje smo vec iznijeli upucuju nas na to da ovdje tražimo eksploatacij u bakra ,j u doba Rimljana. Prije svega, valja imati na umu 'da je ovaj kraj bogat rudama bakra na jednom širem podrucju ,i da 'su rudarenje i metalurgija bakra postojali u predrimsko doba. Naravno, istra:lJilvacka djelatnost u ovim podrucj'ima nije ni izdaleka iscrpena, i ona ima još mnogo šta da otkrije kako u bližoj okolini Gornjeg Vakufa tako u dolini Rame. Skoro da je sigurno da bi neka nova arheLoška istraživanja u ovom kraju istakla baš rudarstvo kao privrednu granu koja u anticko doba daje obilježje cijelom podrucj u. U srednje-bosansku rudonosnu oblast spadaju i krajevIi u dolini Lašve, okolina Busovace, Fojnice i Kreševa kao poznata nalazišta ruda, narocito zlata i željeza. Op:}te podatke o sastavu ruda li rudištima nalazimo u djelima geološko-rudarskih structi

i

i

i

,il

'7)

S m c, o. c.. 109-114.

i i

'") Ka cer, Geologija, 279-287; Tu ca n, o. C., 79-80. '0) T r u h e 1ka, GZM XVIII, 1906, 275. "0) Pa C, GZM VII, 1895, 286-291 i 586; GZM IX. 1897, 512-514. 21) O ovome vidi moje bilješke: GZM 1953, 345 i d. "o) C u I' C ic, GZM XX, 1908, str. 90 smatra to samo vjerovatnim.

o

antickom

l'udarstvu

u Bosni i Hercegovini

53

njaka."") O istoI'idi rudarstva u dolini Lašve nije mnogo pisano, a i što se pisalo to su bile samo uzgredne napomene povQdom ar heoloških otkrica. Ipak postoje neki dokazi koji omogucuju da se dobije pretstava o najstarijoj rudarskoj kultuni! ovih krajeva. Ovdje se ispiralo zlato iz rijecnih nanosa, o cemu svjedoce vel,ike naslage prepranog pijeska na Lašvi kod Varošluka blizu Tur beta, kod Dželilovca, Krcevina, oko Potoka Vrela i na drugl'lm mjestima. Ispiranje zlata vršeno je i na pritokama Lašve nizvodno od Travnika. Prema vel,icilni 1ih gomila može se zakljuciti da je obim radova na t;spiranju zlata u dolini Lašve bio velik i da pored Vrbasa Lašva pretstavlja rijeku koja je vrlo znacajna po tome što se iz njenih nanosa obilno vršilo ,',spiranje zlatonosnog pijeska.~1) Nedaleko od Dželilovca dva potoka koji se ulijevaju u Lašvu imaju karakteristicna imena: Zlatinski potok i Zlatarina potok. Ne zna se da l~je na Lašvi i u preistorisk o doba ispirano zlato. Medutim, razna oruda, tragovi naselja i drugi nalazti u dolini Lašve govore o ulozi koju je ona imala u preistorusko i rimsko doba. Za nas su svakako najinteresantnija ona mjesta gd}e postoje tragovi antickog rudarstva i metalurgi'je. Treba ukazati na otkrica u Mošunju kod Viteza, gdje je pos,tojalo predrimsko naselje koje je u doba Rimljana nastavilo svoj Žli:V'ot razvitak!") i I docnija istraž'ivanja potvrdila su da su u Mošunju i drugim mjestima blizu njega bila ne samo važna [!jmska naselja vec da je u njima postojala i topionicarska radinost. Pored Mošunja, sudeci po nalazima, postojala je topionicarska aktivnost za vrijeme Rilmljana i u Puticevu kod Travnika.26) Tragovi metalurgije posvjedoceni su i kod Doca, gdje se na,ilazi na velike kolicine troske.27) U Mošunju su dalja otkrica potvrdila da su se stanovnici ovog pre istoriskog i docnije rimskog naselja bavili rudarstvom d. metalurgijom.2H) Naslage troske II Travniku upucuju takode na to da i ovdje tražimo metalurgisku radi'nost u rimsko doba, a možda i u predrimsko. Tu su bile topionice i livnice.20) Troske ima i kod zaseoka nalazi iz po.rjecja Lašve, u bližoj i daljoj ,okolini Karahodža u dolini Bile.3D) Arheološki Travnika, potvrduju da je ovaj pred:'lo bio dobro naseljen u preisuoriskim epohama, a narocito u rimsko vrijeme. Medu tim nalazištima isticu se ostaci gradevl:na, tj. naselja, zemljano posude, metalna oruda, rimski novci iz III i IV vijeka n. e., pored nckoliko rimskih natp'sa. Na ostacima naselja u Mošunju jedna zg:rada, sudeci po njen:m tragovima, mogla je služiti kao topionica za zlato. U njoj je nadena i zemljana posudic::l slicna naprsku, koja je služila za oprobava nje zlata.3l) Za starost rudarskJ'ih radova u kraju oko Busovace, Fojnice i Kreševa teško je dati odredeniji sud. Ni za ovaj kraj nemamo o rudarstvu nikakvih pisanih podataka iz antickih lizvora. Drugi dokazi koji bi govorili o antickom rudarstvu u ovom kraju nisu pOsve sigurni ni dovoljni. Pada u oci da dosad o'vdje nisu otkriven:, znacajniji tragovi antickog života, kakvi se redovno nalaze u rudarskim bazenima. Pa ipak preovladuj u mišljenja da je u ovom kraju bilo rudarskih radova u preanticko i ant,'cko doba. U do~iinaima ne\k,ih rijleka koje pro ticu ovuda ima zlatonosnog pijeska. Gomile šljunka oko rijeke Fojnice i na njenim pritokama pokazuju da je ovdje bilo ispiranja zlata od davnina."2) Oko potoka Or1ovice, kod sela Gunjani, takode postoje gomile "") W a ] ter, o. c., 6-15, 92, 182-194 i 198-205. - Ka cer, Mineralogija, 217-287. -T u·~ '1 n !). c.. 24-27, 79-30, 130-132, 164. - T i o old, o. c., 2. 24) R ii c k e r, o. C., 28-61. - Dr. J o z o Pet r o v i C, Smjena kultura na Lašvi, »Napredlk" S<lrajevo, 1947, 136. "') V. Rad i m s k i, GZM IV, 1892. 221. 26)T r u h e 1k a - Pa C, WMBH III, 1895, 2'l7 i d. 27)P. A. H off er, WMBH V, 1897, 250. '") O. 1. Ev. Kuj u n d ž i C, GZM XXVII1. 1916, 479 i d. "D) Dr. J. Pet r o v i C, o. C., 138. ".o) Dr. J. Pet r o v i C, S arheologom kroz Travnik, Zagreb, 1931, 2. 3l) O dolini Lašve u anticko doba pored dj ela navedenih u bilj. 24, 25, 26, 27, 28, 29, i 30 vidi jos i: Pa C, GZM VII, 1895, 292; GZM XIV, 1902, 14-16; GZM XXII, 1910, 207. - Dr. M. Man d i C, GZM XXXVI, 1924, 83-90. - N i kol aMa s 1a C, GZM XLIV, 1932, 31-32. - Kr unoslav Misilo, GZM XLVIII, 1936,24. - Tomo Markovic, GZM L, 1938,65-68. D. Ser g e.i e v s k i: Spomenik SAN LXXXVIII, 1938, 12; GZM LV, '1943, 8-10; GZM 1951, 135 d; GZM 1951, 309. 32) K i š pat i c - Tu C a n, o. c., 55 - Tu ca n, o. C., 26. - T i b old, o. C., 11.

i

54

Esad Pašalic

kamena i rijecnog 'pijeska koje, kako veli V. Skaric, narod smatra vrlo starim. Uporedbom sa slicnim gomilama uz Gornji Vrbas, Lašvu Fojnicu Skaric pretpostavlja da su ovo os,tacL starih radova na ispiranju zla ta.3") Što se tice rudarstva željeza, ono je prema mišljenju istoricara u anticko doba pretstavljalo važnu privrednu granu ovog kraja. Dosad otkriveni anticki tragovi oko Kreševa, Fojnoce ;' Busovace ne daju pouzdan arheo.]oški materijal za to. Medutim, znatno bogatstvo željeznih i drugih ruda i blizina rudarskog bazena oko Gornjeg Vakufa i Bugojna u kome je bilo življe rudarske ak tJiiVnostiza vrijeme Rimljana - upucuju na ovakva mišljenja. Osim toga, treba imati na umu da podI'ucja o kojima je rijec nisu dosad sistematski ispitana i da su intenZl1vni rudarski radovi kroz srednJi vijek i u novij'e doba prekn:[i tragove antickog rudarstva. U svakom slucaj u o antickom rudarstvu željeza i nekih drugih metala u ovom podrucju može se govoriti samo na osnovu zakljucaka koji još nisu potvrdeni materijalnim nalazima. Ne~i istoricari smatraju sigurnim postojanje antickih rudnikl u ovom kraju. Po F. Šišicu u provinciji Dalmaciji radili su rudnici željeza oko Ljubije, Sanslkog Mosta, Fojnice, Visokog i Vareša.31) Ovakvo mišljenje usvaja i G. Novak.35) U najnovijoj istoriji naših naroda posebno je istaknuto ovo: "Gvožde se dobijalo uglavnom nz starih rudnika. Gvozdena ruda kopala se u Noriku, kod BUS<.lvacena Savi, u Foj nici, Varešu itd.«"") Medutim, u svom kratkom poglavlju o antickom rudarstvu II Bosni i Hercegovini V. Corovic uopšte ne spominje ova mjesta.3') Oko Busovace, Fojn:.ce i Kreševa nail azi se na stara troskovišta, koja su preostala iza srednjevjekovnih, a možda i antickih rudarsko-top:ionicarskih radova. Postoji mišljenje da je ovdje u preiston:sko doba postojala rudarska radinost na kop3nju željeza. Troska koja se sacuvala po visovi ma i gradinama oko Fojnice i Kreševa potice iz dorimskog doba, jer su na takvim utvrderu'm mjestima stari Iliri podizc.li svoje topionice.3R) Ovo shvatanje o prvenstvenoj namjeni gradina kao utvrda za obezbjedcnje topionicarskog rada ne mora biti tacno, ma da je zavelik broj' ilirskih gradina karaktenisticno baš to što su na njima bile topionicarske radionice. U rudama ovog 'kraja ima i drugih m etala. Tako se ovdje javljaju olovo i srebro. Srebr,o se redovno nalazi uz zlatonosne i olovne rude. Olko Fojnice i Kreševa bilC'. su vrlo cijenjena rudišta srebra u srednjem vijeku. Olovo se izgleda manje eksploatisalo. Ne znamo pouzdano da li su olovo i srebro ovdje kopani još u anticko doba. Oko Fojnice i Kreševa poznate su i rude u koj ima im a arsena. U tome se narocito istice dolina potoka Hrmze kod Kreševa. Ni za ove rude nemamo sigurnih podataka iz antickcg doba koji bi svjedocili o tome da su ih eksploatisali Rimljani. MedutJ'm, cinjenica što u arsenovim rudama ima i zlata upucuje na pretpostavku da su Rimljani ovdje vadili i arsen.:"') Rudište Cemernica kod Fojnice ima cinabarita. Pošto je Rimljanima bila živa nužna u eksploataciji zlata, vjerovatno je anticko doba u Cemernici vadena živa iz ainab::lrita.40) Posebno je pitanje kakvu je ulogu u rimsko doba igrao današnji Kiseljak kod Fojnice, u kome su otkriveni tragovi rimskih zgrada, natpisi i sL ") Treba li ovdje tražiti

i

i

VIa d i s 1a v S k ari C, GZM XLVII, 1935, 27-28. F. S i š i C, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, Zagreb, 1925, 145. Ile,) G. N ova k, Pogled na prilike radnih slojeva u rimskoj provinciji Dalmaciji, Historiski zbornik, Zagreb, 1948, br. 1-4, 134. 36) Istorija naroda Jugoslavije, I knj., Beograd, 1953, 43 s posednom napom-enom o tome da je "kod Busovace na Savi« pogrešno navedeno mjesto ili previdena tehnicka greška koja može unijeti zabunu u poznavanje lokacije antickih rudnika. Svakako da ovaj naV'Od treba da glasi; »kod Busovace, na Sani. .. «, jet" na Savi nema nikakve Busovace, a ni dosad potvrdenog rudišta željeza u anticko doba. 3,) V. C o r o v i C, Historija Bosne, Beograd, 1910, 86. 38) Dr. V. Mi kol j i, Najstarije rudarstvo Hrvatske, odjeljak: Poceci troske na gradištima, »Spremnost«, Zagreb, august 1944.
"'I)

:I')

30) 40)
41)

S

S m

im i i i

C C

o. c., ,130. o. C., 129.

61-6~,

~

Pa c: WMBH IV, 1896, 251; GZM IX, 1897, 523. - M. Man d i C, GZM Kr. M i i 1o, GZM XLVIII, 193G, 17-18.

xxxvn,

1925,

o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini

55

neki centar za okolne rudnike;!i neko rudarsko naselje koje je bilo isaobracajno cvorište, ne može se zasad ništa odredenije reci. (Za razumijevanje uloge ovog kraja u rimsko doba interesantan je i nedavlli nal az ostataka rimske ceste u blizini Kreševa. Prema usmenom sa'opštenju Ðure B8.slera, saradnika Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika Bosne i Hercegovine, otkriveni su kod sela Vranci jugozapadno od Kreševa tragovi rimske ceste koja još nije detaljnije [ISpitana). U navedenim djelima koja govore o rudnom bogatstvu Bosne i Hercegovine nije propušteno da se Vareš i njegova okolina istaknu kao važni i davnašnji centri rudarstva željeza. Oko Vareša leže velike naslage željeznlih ruda koje daju dobar met:ll. Naravno, prvenstveno se misli na Vareš kao jako središte srednjevjekovnog rudarstva o cemu ima znatnih tragova i podataka. Što se tice rudarske radinosti u anticko dob'l, treba pomenuti da dosad nemamo arheoloških tragova koji blil govorili o znacaju i naseljenosti ovog kraja u to doba. Po tome bi trebalo zakljuciti da ovdje nisu radili anticki rudnici željeza. Al,':neki drugi momenti opravdavaju mišljenje prema kome je u vareškom podrucju bilo željeznih rudnika u preistorisko i rimsko doba. Ovaj kraj je toFko bogat željezom, da su ga Iliri još ,prije dolaska Rimljana mogli lako eksploatisati. Razumije se da je i Rimljanima bilo lako produžiti 'i pojacati rad željeznl'h rudnika koje su ovdje zatekli. V. Mikolji govori o tome da je otpor Dezidijata u Batanavam ustanku bio narocito jak baš zbog njihovog željeznog obrta da su Rimljani morali voditi ogorcene borbe za osvajanje mjesta proizvodnje željeza izmedu Kreševa i Fojnice, Vareša i Krivaje!") Osim toga, sigurno je da su glasinacki Iliri još u halštatsko doba morali uvozli'tiželjezo za svoju razvijenu metalotehnicku radinast. Najprirodni:je je da su ga dobavljali iz predjela oko Vareša, Kreševa ili Fojnice koji su im bili najbliŽJi. Za rudarstvo željeza u predjelu Vareša u anticko doba stoje navodi istoricara koje smo vec pomenuli kad je b'lo govora o podrucjima oko Busovace, Fojnice i Kreševa. Mislim da ne bi trebalo izgubiti iz vida cinjenicu da su tragove starog rudarstva iz vareškog kraja zatrli intenzivni rudarski radovi srednjeg i novog vijeIka. Rudišta Vareša uvrštena su u srednje bosansku rudonosnu oblast, iako ona tu geografski možda ne bi mogla spadati. Ovo je uCl:tnjenonajviše zbog toga što se radi o željezu i što je u pitanju bazen rijeke Bosne. Cini mi se da su istovjetnost rudnih vrsta i povezanost sa krajem oko Fojnice, Kreševa i Busovace u ovom slucaju bitniji od drugih raz~oga koji bi nas mogli uputiti na to da vareški rudarski bazen vežemo za istocnobosansku oblast iL: da ga posmatramo kao izdvojeno podrucje.
,i.

i

Pregled rudarske djelatnosti u zapadnobosanskoj rudonosnoj oblasti U ovu oblast uvrstili smo Majdan i Sinjakava kod Jajca i podrucja Sane, Japre krajevi bogati željezom uz koje se nalazi olovo, a nešto i bakra. I::) Rudarska djelatnost u njima je vrlo stara. Tragovi preistoriskih radova nalaze se skoro svuda gdje su docnije nastavili rad rimski rudnioi. Moglo bi se reci da je ispitivanje ostataka preistorti.sko,gli anttickog ži V'Ota iu ovoj o'bla sti uspjelo do danas da osvijetli najstarije rudarstvo bolje no što je to npr. slucaj sa srednjebosanskom obla'šcu. Podrucje Majdan - Sinjakava kod Jajca poznato je po naslagama željeznih i bakrenih ruda ..Arheološka proucavanja ovog podrucja pružila su nam podatke o njegovom rudarstvu preistoriskog li antickog vremena. Vrijedni arheolog-rudar Radimski narocito je zaslužan za to. Po njegovim otkricima znamo da je na Gradini u Majdanu postojalo predrimsko naselje u kome je topljeno li obradivano željezo. Rudarsko-metalurgiski rad nastavljen je i pod Rimljanima koji su u Sinjakavu blizu Majdana izgradili naselja, a Dalja istraživanj~ samu Gradinu utvrdili radi zaštite rudnika i rudarskog naselja.44) pokazala su brojne ostatke rimskog naselja i u samom Majdanu.45) Za distrikt Majdan Sinjakovo narocito je važno to što nam dosadašnja otkrica potvrduju da je ovdje postojalo rudarstvo željeza još u predrimsko doba. Zasad nismo u stanju da to tvrdimo za bakar .

i Une. To su

O.

Mi k o I ji, o. C., odjeljak: Borbe za rudišta i radionice. W alt e r, o. c., 25 i 28-44. - Ka cer, Minarelogi,ia, 308-318, 443-514. c.,66-79. - T i b old, o. c., 2 i 11. - S i mi c, o. c., 133-139. 44) Rad i m s k i, WMBH I, 1893, 180-183. 4[,) Rad i m s k i, WMBH Ul, 1895, 248-255.
• 2)

43)

Tu c a n,

56

Esad Pašalic

Po nalazllima u Majdanu i Sinj akovu vidi s e da je ovdje i u rimsko vrijeme bilo razvijeno rudarstvo željeza, a moguce je da su Rimljani vadili i bakar. II;) U ljeto 1953 obišao sam podrucje Maj dan - Sinjakovo i pregledao tragove starog rudarstva u doll:ni Majdanskog potoka, na Sinj akovu i susjednim obroncima Lisine. U Sinj akovu je za vrijeme austro-ugarske okupacije eksploatisan bakar u periodu od 188'2 do 1905 godine. Tu je bila podl:gnuta i topi onica koja je radila nešto duže.'7) Stoga je danas teško razpoznati tragove antickog i preantickog rudarstva, jer su ih prekrili radovi koje je obavljala Austro-Ugarska. Pod Sinj akovom, oko zaseoka Zagradine i Culinove Kuce, u BristoVl'ma, Tocioni, Zolotinu Potoku i na Debeloj Kosi ima dosta zairpanih ili porušenih jama sa komadima otkopane bakarne rode. Ova ruda sadrži 1-2% bakra, i njeno kopanje je obustavljeno još prije blizu pola vIijeka. Karakteristicno je da ovdašnji stanovnici, inace poznati rudari i kovaci, ne vole rad oko eksploatacije bakra i niko se ne sjeca, bar po pricanju, da je na Sinjako vu bilo majdana bakra pf1ije onih iz vremena austro-ugarske okupacije. U tome, svakako, ima izvjesnih indicija koje bi mogle znaciti da su na Sinj akovu iscrpene bogate bakarne rude ,i da nema tradicije u rudarsko-topionicarskoj radinosti za dobivanje bakra. Ovo je tim više karakteristicno, jer se radi o rudarima i kovacima željeza, koji su ,:nace p oznati po svojoj vještini i sposobnosti. U ovom predjelu, pored nesumnjivj,h arheoloških dokaza koji su nam dosada poznati, mogu se naci i novi. Tako sam bo raveci u Majdanu našao kod kovaca Bože Kovcalije veliki komad izlivenog željeza (sl. 1), ciji je gornji dio zaravnjen i širi, a donj i sužen poput sjeciva. Našao ga je djed Bože Kovcalije prije 80 godina u starom majdanu pod Osojem kod današnjih kuca Kovcalija. Naveden: komad nije cisto željezo, loše je izli ven i na jednoj strani imE nepraviInu rupu koja je ostala od izlivanja. Sam komad je težak 23 kg, visok 20 cm, dug 17 cm, a debeo gore 13 cm i dolje 4 cm. Kovac Anle Kovcalija upotrebljava taj komad željeza kao nakovanj isto onako kako su to radi]]i njegov djed i otac: zakopaj u ga u zemlju, ne duboko, tako da gore bude okrenut zaravnjeni i širi dio na kome se može kovati. Predmet je vrlo interesantan, a ocito je napravljen za to da služi kao nakovanj. Držim da je ovaj nakovanj dz antickog doba zato, što je naden u užem lokalitetu antickih nalaza i za to što je grubo izliven. Pricali su mi u Majdanu da je stari kovac našao na istom mjestu i jedan gvozdeni ceki'c teži od ovog nakovnja i da ga je nekom prodao. U Majdanu Tociona 1937 godine nadene su željezna bradva i krampa. Inace u samom Majdanu i uzduž Majdanskog potoka nalaze se velikenaslage troske koje se mjestimicno pretvaraju u ovece gomile. Troske ima i na Lisini i na njenim jugoistocnim obroncima kod Bešnjeva blizu Šipova. Ova troskovišta su nastala dugim kovacko-top:onicarskim radom još od preistoriskog vremena. Današnja troska sadrži mali postotak metala, što vje rovatno znaci da je više puta pretapana. U Mrkonjic Gradu, nedaleko od Majd ana i Sinj akova, mogu se naci ostaci starih rudarskJih i topionicarskih radova. Teško je reci da li se tu radi samo o antickim ili o srednjevjekovnim radovima, iUi možda i o jednim li drugim. Svakako, za nas je interesantno to što se u Mrkonjic Gradu i njegovoj blizini nalazi mnogo troske. Za vrijeme obilaska ovih mjesta saznao sam da je prije 5 godina pri1:kom izgradnje ceste od Mrkonjic Grada u pravcu Manjace nadeno dosta odlomaka keramike pomiješane sa troskom. Stanovnici ovog grada znaju i za jamu (ša ht) na brdu Crljenica iznad Mrkonjic Grada. Jama je prilicno duboka, a 1947 g. na nekoliko mjesta oko nje naden' su komadi otkopane željezne rude.48) S obzirom na blizinu Majdana i Sinj akova i na to da u Lisini ima rudnih naslaga, razumljivo je što u Mrkonj ic Gradu nalazimo ostatke topionicarstva. Pitanje je iz kog je to vremena? Po tome što su današnji Mrkonjic Grad, pa Podrašnicko Polje, Tribovo, Donje Polje, a vje-rova tno i druga mjesta u ovom podrucju, biH naseljeni u rimsko doba i što je ovdje, po uzdano se može reci, izbijao citav splet rimskih cesta - zakljucujemo da su eksploatacija rude i meta'1urgija bili jaki u rimsko
daba.49)
lG)

47) 48)

S im c, o. c., 133. S m c, o. C., 133 d.

i i i

i

Koliko mi je poznato, ovi nalazi dosad nisu obradeni. 49) Pa c, GZM XXII, 1910, 195-197. - P hil i P P B a Il i f, Romische Strassen in Bosnien u. d. Hercegovina. Wien, 1893. 21. - R ad i m s k i, GZM VII, 1895, 222-225. - Upor. u ovom broju GZM: Tragom rimske ceste od Uliništa preko Podrašnice do Banjaluke.

E. P a Š a I i c: O ,antickom rudarstvu

u Bosni

Herceg{)vini

Tab. I

Sl. 1 -

Izliveni komad željeza kao nak{)vanj

IZ

Majdana

kod Jajca

Sl. 2 -

Naslage

željezne

troske u Blagaju

na Ja.pri

O_L_tn_t_icl~m rudarstvu u Bosni i Herceg_o_v_i_n_i

5_7

Prelazeci na iznošenje podataka o rudarstvu oko Sane, Japre i dijelom Une, mi stvarno ulazimo u bogate rudarske bazene. Istorija njihovog rudarstva je vrlo plodna i ide u daleku prošlost. Ovdje je od davnina eksploa1Jisano željezo, a vjerovatno i olovo. Arheološka istraživanja doline Sane otkrila s u u grobovima i naseljima dosta željeznih i nešto bronzanih predmeta iz preistoriskog vremena što pokazuje da su ovdašnjli stanovnici - Japodi ili Mezeji - razvili znatnu rudarsku kulturu i obradu željeza. Otuda i tragovi ranog trgovinskog prometa ovog kraja sa Grcima.oO) Ovdje je detaljnija ispitivanja s narocitim obzirom na rimski period izvršio RadimSlki. On je u Šehovcima kod Sanskog Mosta otkrio I1imsku talionicu. Ispitujuci tragove rLmskih naselja, Radimski je ustanovio da ih je bilo na Crkvini kod Šehovaca, na Sastavcima u Šehovcima, pored nekoll;ko preistoriskih utvrda na drugim mj estima. Na Vracar Gradu kod Briševa otkriveni su predmeti iz rimskog doba, a tu su bile preistoriske i rimske talion;i'ce. Citave naslage troske nalaze se oko Adamuše i Briševa. Iz Briševa poticu i dva natpisa u kojima se spom;nju iunkcioneri željeznih rudnika. Jedan natpis glasi: ... sup cur (a) ... pro(curatoris) Merc [uri]us vil(icus) ofi(i:cii) [fe]rr(ariarum) XI kal(endas) M[aias vel Martias]. (CIL III, 13239). Po konjekturi Domaševskog ovaj natpis možda datira iz vremena Valerijana i Galijena, sredina III vijeka n. e. - Drugi natpis glasi: ... [S]everae Aug(ustae) ..... Cossi[ti]an(i) (Fi)rmi? v(liri) e(gregii) pro(curatoris) Augg. nn. lucundus ..... virI (icus) ie]r[r]ar(iarum)] XI kaL.. (CIL Ul, 13240). Konjektura Domaševskogpripisuje ovaj natpis vremenu cara Filipa, sredina III vijeka n. e. - Prema tome u Briševu je vjerovatno bilo sjedište rudarske administracije i uprave za ovaj kraj. RJiirnske utvrde postojale su i u Klisini kod Ališica, pa na Crkvini u Carakovu i na nekim drugim mjesiima gdje se nalaze tragovi pred rimskog rada. Za nas je važno i naselje sa topionicarskim ostaaima u Šehovcima. Tu su pored tragova rimskih zgrada nadeni rimski novci IV vij. n. e. i rudarska oruda. Na osnovu toga šio u doljrni S1.nc znatno pretežu nalazi iz rimskog doba nad onima iz preistoriskog vremena Rad'mski je zakljucio da su ovdje vece naseljavanje i intenzivniji rad poceli tek od dolaska Rimljana koji su pI1išli jacoj eksploataciji željeza.ol) Dalja ispitivanja doline Sane potvrdila su i proširila otkrica Radimskog i Fiale. TragoV1ipreistoriskog topionicarstva otkriveni su i u Sanskom Mostu, a u pravcu Staroga Majdana na brežuljcima zvanim Troska ostaci rimskih topionicarskih radionica.52) Prema iome, cije! o podrucje rijeke Sane imalo je pod Rimljanima veliki znacaj kao rudarski bazen u kome su se obavljali rudarski i metalurgiski radovi širokog obima. Vrijedno je ukazati na jedan odlomak ploce sa natpisom otkriven u Podgradini na Glamockom PoJju 1904 godine u kome se spominje procurator metallorum. Prema popuni i rekonstrukciji D. Sergejevskog natpis glasi: summae [integrit]atis praecipu fae libe I ralitatis] magna(a)eque in [nocentiae 'I donis militari?]bus (donato) equo (publico ornato) et dil[ectissi I mo .... ]ntio princ(ipi) M [unicipii I .... omni]bus Ihonori[bus in re I publica sua. i] uncto ex pro [tectore I procuratori me]talloru[m prov.1 Pan.et Dalm ...] A(... 53) - Natp's je za nas interesantan, ier pokazuje cursus hO'l1orum jednog rudarskog dostojanstvenika. Dedikat ovog spomenika na kraju se nastanio u svoj zavi'cajni municipium na Glamockom Polju gdje je bio prin ceps i uživao poštovanje kao ex protector i bivši procurator metallorum. Na svom putovanju po krajevima zapadne Bosne zadržao sam se u dolinama Sane i Japre. Narocito me interesovala Ljubija i njena uža okolina. Valja napomenuti da je danas ovdje vrlo teško Iiznalaziti i proucava ti tragove antickog rudarstva zbog toga što je rudnik željeza Ljubija zauzeo široko pod rucj!e i ISV10jimradov\lma prekr,i,o ostatke stare rudarske aktivnosti. Otuda su sigurni ji i iscrpniji podaci koje su o antickim rudniocrna sa ovog podrucja dali istraživaci (Fia la i Radimski) prije 60 i više godina. Istina, i danas se tokom rudarskih istraživanja :;'ot varanja novih radilišta nade po koji predmet koji upotpunjuje naše znanje o životu rudarstvu u anticko doba. Tako su prije dvije godine u Celama otkriveni ostaci rimskog zi da sa komadima opeke, ali od toga se nije

i

50) 51) 52)

53)

F iai a, WMBH VI, 1899, 62 i d. Rad i m s k i, WMBH J. 189~ 203 d - Pa M. Man d i c, GZM XLIII, 1931, 3-5. Ser g ej e v s k i, GZM XXXIX, 1927, 261.

i

C,

GZM VIlI, 1896, 138.

58

Esad Pašalic

sacuvalo skoro ništa, jer se ovaj materijal upotrebi:o za gradnju kuca i sl. Ing. Kubijas iz Ljubije, koji se inace mnogo interesuje za arheologiju ovog kraj'a, kaže da je to bio zid jedne zgrade, koja je zauzimala prostor 70 x 50 metara. U Celama je bio otkriven i jedan kamen sa natpisom, ali je upropašten i zagubljen. Vrlo rijetko se nailazi na rudarski alat iz antickog doba. Na Gradini kod Stare Rijeke, 9 km, daleko od Ljubije, pronadena je zemljana lampa, svakako rudarska. Sa ove Gradine poticu još neka rudarska oruda koja se danas cuvaju u Direkciji rudnika Ljubija. To su: dvije krampe približno iste velicine - jedna teška 2,50 kg, a druga 1,50 kg; zatim oveci klin dug 28,50 cm i 1 loptasti malj. Svi su predmeti od željeza i jako zardali. Cini se kao da nisu bili dugo u upotrebi. Rudarski strucnjaci u Ljubiji misle da su ovo oruda iz srednjeg vijeka. Medutim, to mogu biti i anticka rudarska oruda zbog toga što skoro istovjeina oruda antickog doba poznamo li Sa drugih mjesta i što su otkrivena na jednom nalazištu poznatom po antickom rudarstvu. Uostalom, rudarske alatke srednjeg vijeka, a ponekad i današnje, skoro se i ne razlikuju po svojoj formi od antickih. O') Na Briševu, Adamu~: i drugim Lokalitetima danas iSe ne mogu utvrditi tragovi starog rudarstva. Jedino što u dolini Stare i Majdanske rijeke ima j01šna hiljade tona stare troske. Ne može se utvrditi koliko su pojedini anticki rudn'ici pfOlizvo&'Ii. Danas se ne može ništa vidjeti ni na Gradi ni Vracarevo (Vracar Grad) kod Briševa, osim tragova koji pokazuju da su ovdje vršena iskopavanja i da je vaden kamen koga tu više nema. Da pomenemo li' veliki nalaz rimskog noVCa na Brdu kod Ljubije iz 1933 godine. To su uglavnom zapažanja koja se danas mogu steci u ovom dijelu Posanja obilaskom terena, propitivanjem i upored'ivanjem Sa vec poznatim otkricima. Svakako detaljnije proucavanje i iskopavanje u ovom kraj u dalo bi V1ise znanja i svjetlosti o antickom životu uopšte i posebno o tadašnjem rudarstvu. Što se tice doline rijeke Japre, ona je takode važno nalazište tragova antickog, a vjerovatno Ir preantickog rudarstva. Okolina Blagaja i Bosanskog Novog pruža dosta dokaza za to. Sama ispitivanja doline Sane zahvatila su djelomicno i porjecje Japre, narocito njen donji dio. Može se reci da su dolina Japre i Blagaja danas naši najinteresantniji lokaliteti u pogledu antickog rudarstva tim prije što na ovim mjestima stalno izbijaju na vidjelo njegovi tragovi. Ovdje se vadilo željezo, a vjerovatno je eksploatisano olovo i srebro kao i u Posanju. o,ko Japre se nalazi dosta antickih spomenika i mnogo željezne troske, naroCi:to u Blagaju i okolini. U troski su nadeni dijelovi nadgrobnih spomenika, fibule i rimski novci. NajveCii dio novca je iz IV vij. n . e. a samo nešto je iz III vij. n. e. Na osnovu ovoga Sergejevski smatra sigurnim da su ,rimski rudnici željeza na Japri radili u IV vij. n. e. u punom intenzi tetu. On takode zakljucuje da to što se nije našlo novaca poslije Teodozija ne mora znaciti da su rudnici 'prestali sa radom, jer takvi novci u Bosni su vrlo rijetki. Prema tome, nije poznato kad su ovdašnji rimski rudnici prestali;' sa radom."") Treba istaci cinjenicu da troska iz ovog podrucja pokazuje da meta:lurzi nisu dovoljno ~skoristili rudu, jer u njoj ima oko 50°/0 željeza (47-48°/0 Fe i 2-3°/0 Mn). Prema procjeni ing. Kubijasa ovakve tr03ke d'ma na Japri blizu milion tona. To sve govori o velicini i obimu antickih radova, ma da bi se možda ovdje mogli traži ti i srednj evjekovni rudnici i talionice. 56) U ljeto 1953 god. posjetio sam porjecje Japre. Na ovom terenu i danas posjetilac stice uvjerenje da su Japra i okolina bili znacajni za Rimljane. Skoro da za to ru:su potrebni neki posebni dokazi. Dovoljno je ne gubiti iz vida cinjenicu da odavde idu zgodni vodeni putevi na Savu i da je veci broj rimskih cesta sigurno prosjecao o'Vaj kraj u kome je željeza bilo u izobilju. Blagaj i okolina uz Japru pokriveni su širokim naslagama troske. Od Blagaju uzvodno narocito mnogo troske ima na nj;iva ma Doce i Majdanište (sl. 2). U njivama Doce postoje još i danas troskovišta u obliku gomila koje su obrasle u šipražje. Slicno je i u Celopeku dalje uz Japru. PIlije posljednjeg rata kod Blagaja je od 1937-1941 posebno
O')

XLVII,
50)

1935,

203

i 215.
56)

Upal'. T rep t a w, Bergbau, Lajpcig. 1900, sl. 13 i 14 na str. 14; S k ari C, GZM sl. 2 na str. 25; S ,im i C, o. C., sl. 110 i 111 na str. 314 i 315. S e.l' g e~ e v s k i, GZM LI, 1939, 10-14. - Upar., Rad i m s k i, WMBH I, 1893, Ser g e j e v S k i, ibidem,
lO,

o antickom rudarstvu

u Bosni i Hercegovini

59

rivaino preduzece eksploatisalo tu trosku i odavde je slalo na topljenje cak u inostrano. Uz rasutu trosku ima dos,ta i komada rimske cigle, što svjedoci o tome da su se dje nalazile radionice li naselje. Za rudar ske peci iz antickog doba mogu govoriti taci pripecenih cigla koje su se radom peC'i jako ispekle. Ovuda se stalno nalaze agovi rimske kulture. Mještani znaju za bogati nalaz rimskog bakrenog novca iz 1933 lt 1939g., a mnogi se dobro sjecaju li' nadgr obnog spomenika iskopanog u njivama Doce, kopanja a su odnijeli »strucni" ljudi.u7) Prije rata, izmedu 1937 li 1939 g., prilikom melja za izgradnju elektricne centrale, ko ju je podizalo preduzece za eksploatacij u troske, otkriveni su ostaci oveceg fundamen ta od kamena uz koji je bilo rimske cigle maltera. Iskopavanje nije nastavljeno, pa se nije moglo tacno utvrditi cemu je ta zgrada UŽila.Nije iskljlUceno da je to bila rimska topionica. Detaljnije !ispitivanje na ovom mjestu nesumnjivo bi ot!krilo mnoge nove ostatke. Interesantan je nalaz iz njive Adilovic Mustafe na obaLi Japre kod Blaga ja. Ovdje je iskopana masivna i cvrsta opeka pravougaonog oblika duga 50 cm, široka 30 cm, adebela 6 lem. U njoj je dobro specena ,Ima pomiješana .~a željezom. Ovakve ploce 'Su redovno služile za patos u rimskim radama. Možda ova ploca potice iz topionicarske radionice. Plocu i danas cuva Anka J lica iz Blagaja. U septembru 1952 god. otkrili su radnici jedne istraživacke ekipe Rudnika Ljubija na navedenoj njivi u Maj daništu 2 m duboko pod zemljom ostatke starog r:mskog zida i otkopali ga dužinom oko 4 m. Uz ovaj zid bilo je komada cigle i z mljanog posuda. Mjesto je zakopano da bi se na njemu moglo ponovo vršiti iskopavanje. Po kazivanju mještana u Blagaju su otkriveni li drugi nalazi prije 15-20 godina, ali sc ne zna gdje su i ko ih je odnio. - Sve ovo neosporan je dokaz jake topionicarske radinosti oko rijeke Japre u vrijeme Rimljana. Treba napomenuti' da je najviše troske i najvišI' gradevinskih i rimskih ostataka baš uz samu Japru. Ruda je vadena u nepolJ'erlnoj blizini topionica. U okolli'ni Japre nemamo starih jama, pa se može vjerovati da j želj('zna ruda vadena površinski. Uzgred navodimo i nekoliko lokalliteta iz ovog pod·rucja ciji Su nazivi karakteristicni baš za rudarstvo: Majdanište, Stražbenica, Gvozden, Kremenac, T,rosklina Kosa i sl. Odavno su nam poznati i neki tragovi topionicarstva u okolini Bos. Novog. Nema umnje da je to u uskoj vezi sa rudarskim radovima u dolini: Japre, jer se radi o jednom rudarskom podrucju. Tako se na mjestu zvo Rakanske Barice kod Adrapovaca izmedu Japre i Une još i danas nailazi na trosku, a uz to i na tragove rimskog naselja. O tome je pisao Truhelka i pretpostavljao da bi' moglo ovdje biti rimsko naselje Claudate 1 da su ovdje radile rimske topionice.58) U Džankic - Rakanima na mjestu zvo Gromile, pored rimskih gradevinsk'ih osta1aka, natpisa i olovnih cijevi, možda od vodovoda, ima dosta željezne troske. Natpis pokazuje da su ovdje stanovali i Grci s Orijenta.sn) Na lokalitetu zvo Gromiljaca u Maloj drugi nalazi iz Rujiški kod Bos. Novog otkrlivene su supstrukeije rimskih zgrada rimskog doba, po kojima bi' se moglo suditi da je ovdje bilo ovece 'naselje; ovuda je prolazio rimski put iz doline Une u podrucje željeza kod Starog Majdana i Prijedora, kojim se u rimsko doba obavljao živ promet. GO) Dosadašnjli rezultati istraživanja nisu takvi da bi nam omogucili da odredimo i dr uga mj esta ovog kraj a u koj ima su vršeni rudarski radov~ antickog doba. Njih je svakako bilo još. Narocito je to teško kad se radi o odredivanju radilišta gdje je vadeno olovo bakar. Naprijed smo navelli da je na podrucju Sane i Une postojala mogucnost manje eksploatacije olova i bakra pored eksploatacije željeza kao osnovne grane rudars'tva, jer se uz željezne rude javlja olovo i bakar. Po mišljenju V. Simica teško da bi an ti,ck i i srednjevjekovni rudari kopajuci željezo propustili da vade olovo i bakar, pa je uz rudarstvo željeza još od preistoriskog doba moglo da ode i rudarstvo olova i bakra. Tim prije je to vjerovatno, jer su olovne rude davale srebroY) Postoji nalazište olova kod Otoke u blizini Bos. K!I'upe na Uni. Tu na

i

i

57)

Ovo su, svakako, oni novci i dijelovi spomenika Truhelka,
GZM II, 1890, 97. Pa c, GZM X, 1898, 495. S k ari c, GZM XL, 1928, 99 i d. S m C, o. c.,136,

o kojima se gOV1oriu GZM LI, 1939,

10-14.
58) 50) 00)
G1)

i i

60

Esad Pašalic

brdu Mracaj astali su tragavi starih rudarsk ih i metalatehnickih radava, kaO' šta su jame, patkapi i traska. Ne znamO' kalika je star03t tih rudarskih tragava, ali ani su, besumnje, svjedaci rudarskih radava.n") Ta bi b:a pregled nalazišta i tragava annickcg rudarstva u zapadnabasanskaj rudanasnaj ablasti. Pregled rudarske djelatnosti u istocno bosanskoj rudonosnoj oblasti

Pad avam ablašcu padrazumijevama Padrinje i krajeve istacne Basne. Prema gealaškim padacima u njaj se nalaze alavna, alavna-o'nkana i bakan'.a rudiišta, medu kajima su najznacajnija alavna-cinkana sre branasna rudišta kad Srebrenice."") Istarija rudarstva u avaj ablasti izuzev Damavije nije davaljna ispi'tana. Staga i nemamo jasnije pretstave o' rudarstvu avag kraja u anticka daba, jer ana šta znamO' o' Damaviji tice se sama jednag agrani·cenag padrucja ·prastlfane istacnobasa,nske ablasti. Znacaj [limskag rudarstva u Padrinju maže se balje sagledati kad se imaju u vidu tragavi tadašnjih rudarskih radava u zapadnim kraj evima Srbije prema Drini. Za nas je najznacajnije ana šta je u pagledu rudarstva dasad otkrivena u akalini Srebrenice. Iskapavanja kaja su avdje vršen a ad 1883 da 1893 g. iznijela su na svjetlo brajne dakaze o' vrlO' intenzivnim rudarskim radavima udalinama Majdanskag Pataka i Saske Rijeke blizu Srebrenice. Nekalika izvještaja o' avim arhealaškim iskorpavanjima upaznali su nas ne sama sa vellicinam jednog rudarskag centra vec danekle i sa arganizacijam rudarske uprave za vrijeme Rimljana. U tam pagledu su naracita znacajni natpisi iz Gradine, liz kajih se, pared astalag, saznaje i ime avag važnag grada u daba Rimljana - Damavia (Damaviae). Rimski rudnici su biLi uglavnam na sjeveraistacnim abrancima Kvarac Planine i karakter iše ih ta šta nema ju poprecnih prakapa, vec im patkapi idu sama u jednam smjeru. U atvar Kavacicu kaji je visak 3 metra, a širak 2,5 m magla su ulaZliti kala za izvlacenje rude. Otvari i majdani iz kajih se vadila ruda adržavali su putevima vezu sa talianicam u današnjaj Gradini. Sacuvali su se tr.agavi kamenih stubava za mastave prekO' širakih kanala. Sacuvane su i zidine jedne velike zgrade na Gradini pa mišljenju Pagacnika, kaji je prvi pacea sa ispitivanjem avag mjesta. ta su astaci nekadašnje rimske talianice."4) Najvažnija atkrica u Gradini ~zvršia je Rod.i'mski kaji je abradiO' rezultate sistematskih isk'ap<,van;a u avam mjestu 1891, 1892 i 1893 g. Pasebnag interesa imaju ani nalazi kaji su u direktnaj vezi sa antickim rudarstvam. Radimski je ustanoviO' vece naselje u Gradini na sastavcima Majdanskag Pataka i Saske Rijeke. Medu zgradama cije je temelje atka pavaO' istice se jedna sa fundamentam dugim 31,3 miširakim 11,9 m. Ta velika zgrada, pa Radimskam, služila je kaO' Gradska v;ecnica (curia) u kajaj su stajale statue careva 'i spamenici prakulfatara, a pred zgradom žrtvenik. Uz avu zgradu stajali su kaO'njeni dadaci tribunal ili zgrada za edile s istacne strane, i stan nekog cinavnika ili skladište za alova sa zapadne strane. Istacna bocna zgrada !imala je centralna grijanje. Ovdje su nadeni i dragacjeni natpisi. TakO' ;e jaš 1884 g. 11 kuriji pronaden spamen~k s natpisam: L. Damitius Eras pracuratar metalIarum Pannaniarum et Delmatiarum (CIL III, 12721, 8361). Izgleda da je istu službu wšia i Caius Julius Melanius (CIL III, 12732); atkrriveni su i natpisi pasveceni Aleksandru Severu i majci mu Juliji Mameji koji su važni za to šta se u njima prvi put spaminje municipium Damav ... (Domavia, Damaviae, Damavianum). Pared kurije 'iskapani su brajni predmeti Ikaji su materijalni dakaz za rimske rudarske radave u gradu Damaviji i akalini; kamadi alavne rude, alavni adlivci, traska, paluistopljena alavna ruda, branzana i željezna aruda, dije lav i zemljanih lampi i slicna. Znacajan je kamad olava sa natpisam XX, šta znaci 20 funti, a ta atprilike ii adgavara njegavaj težini ad 6.700 gro Olava se po svaj prilici izradivala u takvim ablicima i tolikoj težini i anda isparucivala na dalju preradu. Brajni su nalazi rimskag navca u Damaviji. Kad kurije i u njaj atkriveni su raznavrsni sreb reni i bakarni navcici kaji pripadaju periadu

i

(;2)

S m c,

i i

O. O.

c., 139.

C.,

c., 93-147. - Ka cer, Geologija, 358-365, 410-423. 130, 132 149. - T b o' 1d, O'. C., 11. - S m c, o. C., 139-142, 146-148. 64) P o' g a C k n, WMBH II, 1894, 156.
63)

W alt er,

i

i

i

i

Tu ca n,

0',

o

antickom rudarstvu

u Bosni i Hercegovini

61

kih careva od Trajana do Konstantina II, tj. od prelaza iz I u II vijek n. e. do sredine vij. n. e. Treba se posebno osvrnuti na primjerke rudarskih lampi iz Domavije i ne okoline. U dolini Majdanskog Potoka kod Krivog Brijega nadena je jedna rudarska a, a docnije i druga kod sela Dimnici. Nedaleko od Domavije kod Sikir,ica, blizu Han lovca na Drini, otkrivene su još cetiri zemljane lampe slicne lampi iz Dimnica.O:i) redi: lampu sa žigom tvornice C. Dessi koja je nadena kod Busovace - Fiala, GZM
1894, 96)

i druge važn e zgrade koje su služile za javne svrhe. kurije najznacajnije je javno kupatilo. Ovo je velika zgrada sa 45 odjeljenja, jeljena na muške i ženske prostorije, ukrašena mozaikom i snabdjevena svim bnim uredajima za rad kupatila. Odavde poticu i olovne cijevi koje su služBe kupališni vodovod. Jedan natpis iz 220 g. n. e. na koji se naišlo tokom iskopavanja atHa 1891 g. govori o tome kako je proikurator Valerije Super proširio vodovod: (rius) Super v(ir) e(gregius) pr[oc(u·rator) argentari]arum balneo p[ublico a]quam icient[em ind] ux[it] (CIL III, 12734, 8363). Medutim, i docnije su na kUJ'Patilu vljene popravke. Tako je 274 g. n. e. pr okurator Aurelije Verekundus popravio lišnu zgradu, kako se vidi iz natpisa: Aur(elius) Verecundus v(ir) e(gregius) pro ator) argentariarum balneum vetustate conlapsum ad pristinam faciem reform(a)re vit (CIL III, 12736). Na prostoru kupatila nadeni su raznov,rsn~ /predmeti, mnogi vinski dijelovi i novoi iz rimskog do ba."") Na osnovu navedenih otkrica sigurno je da je rudarski kraj Domavija igrao veliku u u životu ovog dijela rimskog carstva. Okolina Srebrenice ukazuje na dva perioda rske djelatnosti: anticki i srednjevjeko'mi. Ovdje je eksploatisana olovna ruda iz se dobivalo srebro. Tragovi pokazuju da se oko Domavije kopala ruda i topila maviji, a možda i kod samih majdana. Od velikog interesa za nas su i komunikakoje su vezale ovaj distrikt sa bližim i dalj im podrucjima. Ma da još nedovoljno na, ipak se po mjestimicnim trag:wima naslucuje da je komunikaciona mreža Domavije morala bi,ti taikva da obezbijec1i nesmetan izvoz dragocjenog metala koji ovdje dobivao. Na ovo cemo se posebno osvrnuti docnije. Rudarstvo u predjelu SrebTenice ima dugu istoriju. Mi ne znamo sigurno da li je bilo prcistorJskih rudarskih radova, ali se može pomišljati na to. Bogata ležišta oko Srebrenice bila su pristupacna i preistorisk,'m stanovnicima, pogotovo kad a da su Iliri bili vješti i iskusni rudari. Samo ime Domavia je epihorickog ilirskog jekla.';') To znaci da je još u preistorisko doba Domavia bila neki centar ciji je aj u privrednom pogledu mogao potica bl jedino od rudarstva, jer ovaj kraj nije drugih bogatstava. Grcke kolonije na Jadranu održavale su trgovacke veze sa om Drine, pa i krajem oko Domavije, o cemu svjedoce novci iz Apolonije i Dirak j' Su nadeni u istocnoj Bosni. U prei.s torisko doba postojao je vjerovatno dobro ntiran j1t't od Sarajevskog Polja pre ma Drini kojim su se služlli i strani i domaci 1. Ovaj put je pretstavljao nastavak predr:l'nske ceste koja je od Narone išla trgovina izmedu grckih m ,erdve. Njime je u to doba cirku lisala iJ tnnzitna 'ja na Jadranu li krajeva sjeverno i istocno od BosneYH) Medu preistoriskim etima koji su pocetkom ovog vijeka otkriveni u Tuzli, nalaze se raznolike d . Jedna je narocito interesantna po tome što je na njenom dnu sacuvan komad sjajnika (galenita) koga je trebalo rastopiti. U blizini Tuzle nema gale~ita, vec ao biti iz Olova ili Srebrenice. PO onome što se zna o rudarstvu Srebrenice moglo prije vjerovati da je u Tuzlu galenit otuda dospio, Stoga se i ovo može uzeti kao da je vadenje galenita u predjelu Srebrenice bilo poznato još u preistorisko

U Domaviji su postojale

i

e.6D)

Pa i pored toga ne znamo ništa pouz 'iana o pocetku rudarstva tu. Danas ne znamo takode ni to kad su oko Srebrenice poceli
) Pa
->
C,

u srebrenickom lI'imski rudarski

GZM XXII,

1910, 193.

O svemu ovom vidi: Rad i m s k i, W MBH I, 1893, 218 i d. i WMBH IV, 1896, 202 i d. ") PWRE, stup. 1294 (Pac. - clanak »Domavia«). ) Za ove napomene upO!'.: Pa C. WMBH 'Ir, 1899, 212-213, 262-263 i Bal i f, o. c., 56.
) eur
c

i

C,

GZM XX, 1908, 82-84.

62

Esad Pašalic

radovi, ali je pouzdano da je rimsko rudars,tvo bilo intenzivno u vremenu III-IV vij. n. e. U to doba, a narocito sredinom III vij. n. e. Domavija je doživjela svoj procvat. Ona je postala ne samo živ i prornetan cen tar rudarstva vec isto tako i važno administrativno sjedište rudarske uprave. Možda je ovdje bilo sjedište šefa cjelokupnog rudarstva za rimske provincije Dalmaciju i Pano niju, što znaci za zemlje današnje Dalmacije, B03ne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, Istocne Kranjske, Štajerske, Austrije do Becke Šume i krajeve Podunavlja do Tise. (Natpis: L. [)omitius Eros procurator metallorum Pannoniorum et Delmatiorum). Kao centar Domavija je znacajna i po tome što je u njoj boravio prokurator za rudnike srebra. (Natpisi: Valerius Super vir egregius procurator argentariarum i Aurelius Verecundus virr egregius procurator argentariarum). Domavija je tokom svog razvitka kao ruda rsko mjesto dobivala sve vecu ulogu. Ona je od prvobitnog municipiuma postala izmedu 235 i 254 g. n. e. kolonija, ij. podignuta je na viši stepen jednog ,rimskog grada. Ne znamo kad je na ovom podrucju prestalo rimsko rudarstvo, ali bi to svakako moglo biti dolaskom novih stanovnika u doba seobe naroda. Želio sam da upoznam još sacuvane ostatke antickih rudnika oko Srebrenice, pa sam posjetio ovaj kraj pocetkom septembra 1953 g. Za proucavanje stare istorije Bosne Hercegovine, a napose za ispitivanje njen og rudarstva i cestovne mreže, interesantna je i korisna posjeta ovom kraju. Razumije se onoga koji obilazi tragove antickog rudarstva prvenstveno interesuje Gradina u kojoj su vec izvršena zamašna arheološka istraživanja. Ovdje još i sada leži kamenje is'wpano iz temelja zgrada, onoliko koliko je još sacuvano od raznošenja i uzimanja za gradevinske svrhe mještana. Najviše tih ostataka nalazi se na uglu koji sacinjavaju Majdanski Potok i Saska Rijeka pri njihovim sastavcima. U Gradini, tj. na mjest'u nekadašnje Domavije, danas se ne bi imalo šta iskopavati, jer je sve prekopano ne samo u sistematskim istraživanjima Vef:.i docnije u pojedinacnim traganjima za blagom. Mjes'ta gdje su nekad bile rimska kurija i ostale ugledne zgrade danas su zasuta gomilama kamena preko kojih se kao zaštitn~ plašt preplicu šiblje paprat. Ruševine ipak govore o velicini drevnog grada i rada u njemu. Pola klilometra uzvodno Saskom Rijekom, s obje strane, nalaze se tragovi, zidova sa cvrstim malterom i komadima rimske ope ke. Ma da se ovaj materijal vjekovima troši za razne potrebe i ma da ga ljudi uklanjaju iz svojl:h bašta i livadica, ipak njega još i danas ima mnogo. Na desnoj obali Saske Rijeke, stotinak metara od ušca Majdanskog Potoka, tamo gdje se nekad nalazilo javno kupatilo, koje je Radimski prvobitno držao za kastrum, još i danas mještani vade kamen 'za gradnju, za temelje kuca, staja : dr. Dolinom Saske Rijeke, a narocito na njenoj lijevoj obali ima dosta troske. Citava tr05kovišta, iako do danas prilicno raznesena, leže na obali rijeke blizu mjesta gdje je bila kurija. Troskovišta ima na rijeci još dalje uzvodno, a takode i na Majdanskom Potoku tamo gdje Su dijelom kopani, a dijelom sa;no ustanovljeni zidovti raznih zgrada anticke Domavije. Slicno je i sa preostalim ruševinama rimske kurije. U vezi sa proucavanjem cjelokupnog arheološkog materijala i gradeVlinskih ostataka u Domaviji, potrebno je posebno se osvrnuti na jedno neobjašnjeno pitanje. Radimski nije utvrdio ni obiljeŽlio mjesto gdje je bila talionica koja je nesumnjivo imala jak kapacitet i zauzimala vecu površinu. O takvoj talionici u Domaviji govori Pogacnik, misleci na ostatke masivnih udova kurije. A. Rucker takode drži da zgrada koju Radimski i ostcl.li istraživaci smatraju kuri jom nije kurija, vec topionica.70) Pitanje je važno i interesantno. U DomaVliji je morala biti talionica, i to prostrana i cvrsta zgrada. Opravdano je pomišljati i na to da je postojalo nekoliko manjih taLionica. U svakom slucaju naj pouzdanije je tražiti ta1'ionice na obalama Saske Rijeke i MajdanSlkog Potoka ondje gdje se nalaze troskovišta. Što se tice tragova rimsklih rudnika, njih ima na planinama Liscu i Kvarcu, iznad Gradine i Sasa. Tu se i danas vi,de zatrpani potkopi. Teško je utvrditi tacan broj potkopa, ali je on toliki da jasno govori o velikom obimu rudarske proizvodnje u anticko doba i u srednjem vijeku. Vec smo napomenuli da u ovu rudo nosnu oblast ulaze PodI1inje i drugi krajevi istocne Bosne. Naravno, o njima Igovorimo samo onoliko koliko je to potrebno u okviru tretiranja antickog rudarstva. OSlim srebrenickog distrikta ne znamo pouzdano ni za

i

i

7J1)

A. R

i.i

c k e r, "Ober den Blei -

und Silberbergbau

in Srebrenica,

Wien, 1901.

o

antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini

63

jedan drugi reon koji bi bio poznat po rudar stvu u rimsko doba. Ne znamo ni to da Ji je bilo antickih rudarskih radova u Glovu Borovici kod Vareša.71) Moglo bi se samo pomilŠljati na anticko rudarstvo olova i bakra u bazenu Foce gdje je potvrdena srednjevjekovna rudarska aktivnost. U dokaz ovoj pretpostavci za focanski reon vrijedno je potsjetiti na tragove rimskog života koji su ovdje otkriveni. Poznati su nam nalazi

i

PREULEDNA
ANTici<06

KAP-TA
V 8 .• ro.do",: rAJD"',' H.

AUDARSTVA rlJcJorJk,'

Dokazeul;
V1·I.r"v"tnl·

Q

rvd'Hflt.t

rimskog života u Ustikolini. Na osnovu toga se zakljucuje da je na mjestu kod današnje Ustikoline bilo rimsko naselje7~) Izvjesni, nalazi rimskog perioda otkriveni su u Cele") S m c, o. c., 139 142. Pa c: WMBH V, 1897, 239-240; WMBH IX, 1904, 294-295; 163.- Sergejcvski, GZlVI XLVHI, 1936,3-9.
72)

i i

i

WMBH XII, 1912, 161-

(l4

Esad Pašalic ovi tragovi ne pretstavljaju pune makar i pomišljamo na mogucnost pruži bolju preglednost i Hercegovine. antickih

bicu i Ocrkavlju u focanskom kraju.n) Sva kako da dokaze za rudarstvo, ali ih treba imati u vidu kad da je ovdje bilo rudarskih radova. Skica koja je priložena uz ovaj rad treba da rudišta u sve tri navedene rudonosne obla 1ti Bosne

Pogledi na znacaj antickog rudarstva U osnovi ovog rada je razmatranje o antickom rudarstvu na podrucju Bosne i Hercegovine. Medutim, to ne bismo mogli potpuno obaviti bez osvrta na rudarsku radinost prije dolaska Rimljana. Stoga cemo u kracim potezima ukazati na tragove preistoriske rudarske kulture u našim krajevi ma. Po slicnosti nadenih oruda iz eneolitskog doba Bosne i Hercegovine sa onima iz panonskih krajeva zakljucuje se da je postojala razmjena sa tim oblastima gdje su inace poznata nalaZIišta bakra. Metalurgija bakra u našim krajevima u to doba zasnivala se uglavnom na uvozu ovog metala, ali nije iskljuceno da je bilo i domace eksploatacije samorodnog bakra, narocito ondje gdje je bilo takvih nalaZIlšta. Tako bi se moglo govoTiti o tragovima domace meta,lurgijc u eneolitu.'·) Nalazi bronzanog doba u Bosni i Her cegovini brojniji su. Znacajno je da su u ovom preistoriskom razdoblju posvjedoceni rudarski radovi tadašnjih stanovnika Bosne razmjenu sa Italijom i oblastima i Hercegovine. Nalazi tog doba ukazuju na veze panonske kulture.'") Naš interes za ovo raz dobIje mora biti veci, jer u njemu pocinje šira iI'udarska i topionicarska djelatnost. Na to smo se osvrnuli kad je bilo r'jeci o eksploataciji bakra u podrucju Vranice (Mra caj, Maškara) i topionicarskim radovima na Gradini kod Varvare. Razna mjesta 'li Bosni i Hercegovini pružaju tragove prerade metala iz ovog doba: komadi staljene bronze, troska, kalupi za izlivanje i dr.7(;) Ti nalazi dokazuju ,da je domace stanovništvo naucilo vještinu livenja i topljenja metala i oslobadalo se uvoza stranih proizvoda. »Dobavljanje sirovina za domace topionice bilo je skopcano s velikim poteškocama i troškovima, jer nije bilo tako lako dopremiti ,'IZdalekih krajeva narocito pomocu tadanjih nedostatnih komunikacija one množine sirovog materijala, što su te topionice trošile. Nije drugog preo stajalo nego da se domaci metalurzi (zildžije) pobrinu za jeftinije sirovine iz bližih krajeva. U tome su ubrzo uspjeli, jer su se namjerili na bakrene ruda1ce, :koje su eksploatirali ... «77) U halštqtsko doba na podrucju Bosne i Hercegovine dobivanje i prerada metala postaju još intenzivniji. Sojenicka naselja i gradine halštatskog doba pružaju dosta tragova koji govore o jacoj domacoj IPro'izvodnji metainih predmeta.") Nalazi ovog doba dokazuju da se trgovina jako razvila i da su metalni predmeti iz domacih topionica imali znatnu ulogu u prometu koji se obavljao medu pojedinim plemenima ili sa udaljenijim oblastima!9) Domaci rudnici davali su u to doba dovoljno željeza metalurizrna.
11

''') Ser g e je v s k i, GZM XLVI, 1934, 23 i d; Spomenik SAN LXXXVIII, 1938, 19. T r u h e 1 k a: GZM XVIII, 1906, 119; GZM XXVI, 1914, 68-70. - Cu r c i c, Historija rudarstva i topionicarstva u Bosni i. Hercegovini, Rudarski i topionicki vesnik, Beograd, 1930,
72)

br. 7, 309-310.

",) T r u h el ka, GZM XXVI, 1914,7Qc---75 Cu r c i C, ibidem, br. 375-376. ,G) T r uh el k a, GZM, II, 1890, 65 i 67. Rad i m s k i: GZM IV, 1892, 120; WMBH I, 1893, 269-270. - F iaI a: WMBH IV, 1896, 60 i 65; WMBH V, 1897, 127. - Upor. Cu r c ic. GZM XX, 1908, 373 i d. 77) Cu r c i C, o. C., Rud. top. vesnik., br. B, 377. Upor. Cu r c ic, GZM XX, 1908, 89. 78) Rad i m s k i: GZM V, 1893, 129-138; GZM VII, 1895, 320-331, 514---515. - T r uhe 1 k a: GZM XIII, 1901, 239-241; GZM IV, 1903, 373-374, 382, 557-558. - Cu r c i C, GZM XX, 1908, 173 i d. - Upor.: Truhelka, GZM :XXVI, 1914, 81-99. M. Mandir., GZM XLI,
1929 36-37.

"') T r uh e 1 k a, GZM XXVI, 1914, 100-115. br. 9, 410.

eur

c

ic, o.

C.,

Rud. top. vesnik, 1930,

o

antickom rudarstv~ u Bosni i Hercegovini

65

Mlade željezno ili latensko doba obilježeno je novim uticajima na naše krajeve. Njih je donijela grcka kolonizacija na Jadra nu i keltska invazija koja je pocela sa IV vij. st. e. Stoga je opravdano mišljenje da su baš ti uticaji pomogli jaci razvitak rudarstva željeza u našim krajevima. Preistorisko rudarstvo željeza u Bosni i Hercegovini može se najbolje pratiti u podrucjima rije~e Sane. Na osnovu otkrica Radimskog i Fiale zakljucuje se da je ovdje kopano, topljeno željezo li preistorisko doha, ali da je u dolini Sane ta djelatnost bila primitivna i ;pokretna, tj. nije se radilo pravim rudarskim nacinom, vec su eksploatisani otpaci željezne rude do kojih se lakše dolazilo. Starost proizvodnje željeza u ovom bazenu, sudeci po nalazima u .grobovima i naseljima, dosiže u V i IV vij. st. e.80) Tako su naši krajevi poslije kraceg vijeka mladeg željeznog doba preistorije ušli u prvi istoriski period - anticko doba. Medutim, prije no što predemo na razmatranje o znaca]u antickog rudarstva potrebno je iznijeti neke momente koji kal' akterišu razvitak života u preistorisko doba. Na'ravno, iu cemo imati u vidu samo ono što je u sklopu pogleda na rudarstvo.. Ako posmatramo društvene i privredne prilike u toku preistoriskih faza razvoja, možemo vidjeti da je stanovništvo Bosne i Hercegovme u tim periodima upotrebom metala ostvariv alo bolje uslove rada i, razumije se, vece mogucnosti za poboljšavanje života. Ta i takva pitanja iz preistorije Bosne i Hercegovine dosad nisu cjelovito obradivana. Na ovom mjestu ne b:h htio da se upuštam u ponavljanje opštih i na celnih znanja o procesu društvenog razvitka u preistorisko doba. Me dutim, treba naglasiti da se i na podrucja naše zemlje poboljšavanje proizvodnih sredstava nužno odražavalo na soaijalne i ekonomske promjene. Pojava metala donijela je sobom izrazitiju podjelu rada, vecu produktivnost, povecanje razmjene dobara i nove oblike društveno-ekonomskih odnosa. U procesu tih promjena pocinje stvaranje saveza plemena i preduzimanje ratnih pohoda, ucvršcuje se patrijarhat i jacaju osnove na kojima ce izrasti vojna demokratija - kao najviši razvojni stepen preistor,iskih zajednica na podrucju Bosne i Hercegovine. Za razumijevanje prilika u kojima su živjele grupe i plemena u preistorisko doba Bosne i Hercegovine zaslužno priznanje tre ba odati ispitivanjima A. Benca. Ovdje bih ukazao samo na neke od njegovih radova. O bradujuci nacin ishrane preistoriskih stanovnika Bosne i Hercegovine, Benac je pravilno i tacno ukazao na staln\ iako spori napredak, u tom pogledu. Istaknuto je da su u tom odlucnu ulogu odigrali napredak materijalne kulture i promjene koje su donosili novi doseljenici. Novija i savršeni,ja oruda omogucavala su stanovnicima naših oblasti da se intenzivnije bave pojedin:m granama radinosti i da se te grane proširuju. Nacin ishrane postajao je razno'Vrsniji i bolji.sl) I druga rasprava o nacinu stanovanja osvjetljava društvene prilike u preistorisko doba Bosne Hercegovine. Ovdje su obradeni tipoV,i,stana naselja od ne 01ita do latenskog doba. Od neolitskog stana i naselja, koji su uglavnom ujednaceni kod svih poznatih kulturnih grupa, prelaz,:, se na tipove naselja bronzanog doba koja se izgraduju na zašticenim gradinama pogodnim za odbranu. U to doba nastaju znatna previranja i promjene prebivališta što je rezultat prelaza na obradu metala. Gradine sojenice su ,tipovi halštatskog naselja. Sojenice su napredniji tip i pokazuju krupan korak u usavršavanju gradevinarstva, Gradine su služile kao utvrdenja i1r kao obicna skloništa bez utvrda.8Z) Iako su u ove dvije rasprave obradena samo dva pitanja, ipak one pretstavljaju važan prilog poznavanju socijalno-ekonomskih odnosa preistoriskih stanovnika u Bosni i Hercegovini. U svakom slucaju metod obrade i naucni pogledi koji karakterišu ove radove daju istinitu sliku odredenih .grana života i prilika u kojima je živjelo društvo preistoriske Bosne i Hercegovine. Za našu temu važno je istaknuti da je upotreba metala igrala presudnu ulogu i u razvitku ovih vidova djelatnosti. U vezi sa razmatranjem uloge i znacaja koje je imalo rudarstvo Bosne i Hercegovine, nužno je ukazat~ na razna mišljenja o tome. Prije svega, da li je naša zemlja u preanticko doba imala jako ili slabo rudarstvo i da li je stvarno pravi rudarski rad ovdje poceo tek sa dolaskom Rimljana? P,i1tanje je važno, kako cemo vidjeti, iz mnogih

i

i

i

i

8U)

B')

82)

F iaI a, WMBH VI, 1899, 122-123 A. B ena c, GZM 1951, 271-279. A. B ena c, GZM 1952, 121-138.
Zemaljskog muzeja ArheOlogija

i 128.

Glasnik

5

66

Esad Pašalic

razloga. Arheolog Devis, koji je proucavao pre anticko i anticko rudarstvo u Evropi i kod nas, smatra da u Jugoslav,ilji uopšte nije bilo razvijeno preistorisko rudarstvo i da su rudarske centre u našim zemljama usposta vili tek Rimljani. Njegov zakljucak se zasniva na tome što je u krajevima Jugoslavije uopšte naden vrlo maLLbroj preistoriskih rudarskih alatki.s3) Devis, dalje, zastupa mišljenje da je u rimsko doba rudarstvo bilo razvijenije u istocnim oblastima Jugoslavije nego u zapadnim, ma da se u svim krajevima protežu velike šume koje su jedan od prvih uslova za rudarske radove. Zato su rimski carevi morali ovamo slati svoje strucnjake u vecem broju. Osim toga, Devis pretpostavlja da su rudnici u Jugoslavij,i za vrijeme Rimljana bili napredni, jer su imali sav,remenija rudarska oruda no što su u to vrijeme bila rudarska oruda Ji postrojenja li rudnicima Spanije ili Britanije. Razumije se i njegove pretpostavke su, kako sam veli, Za zasnovane na oskudnim podaa:ma o najstarijem rudarstvu u našim krajevima.s4) obim i znacaj preistoriskog rudarstva V. Curcic izražava mišljenje da Ilir.j, uopšte ni.ou bili rudari, narocito ne u starije doba. Uz to napominje da su !liri b.:Ji pastirska plemena i da su sve svoje potrebe u metalnim proizvodima podmirivali uvozom. Dakle, u pre istorisko doba, osim nešto malo kovackog rada, lliri se nisu bavili ni rudarstvom, ni metalurgijom.SC,) Medutim, sa ulogom i znacajem preistoruskog rudarstva u našim krajevima, izgleda mi, da stvari ne stoje tako. Mi smo li pocetku uglavnom istakli razloge koji su doveli do toga da je kod nas najstarije rudarstvo slabo poznato, ali i pored toga postoje dovolj ni dokazi koje pružaju dosadašnja arheološka istraživanja na osnovu kojih se može govoriti o znatnim rudarsko-tQpionicarskim radovima u preistorisko doba Bosne i Hercegovine. Razumije se starije faze u tom pogledu su slab~je, kao što je to uostalom slucaj i u drugim dijelovima svijeta. Argumentum ex silentio ovdje nije posve pouzdan. Rudarska kultura naših krajeva, narocito u mladim fazama preisto·rije nije neznatna. Ne može sc primiti mišljenje da su preistoriski stanovnici svoje potrebe u metalnim predmetima iskljucivo podmirivali uvozom. Pocetak upotrebe metala doveo je do niza socijalnih i ekonomskih promjena koje su uslovile promet i trgovunu raznim proizvodima, a medu njima prvenstveno metalhim predmetima. U takve odnose sa drugim krajevima stupale su i naše oblasti. Otuda i kod nas brojni nalazi uvezen og oruda i oružja od metala. Na Osnovu toga ne smijemo zakljuciti da je Bosna i Hercegovina bila samo izvoznik stocarskih proizvoda cime je nabavljala metalne izradevine. Valja imati na umu da je i li samim našim oblastima postojala unutrašnja razmjena i promet roba, pa svakako i metainih predmeta. Nalazi preistoriskih rudarskih oruda u nekim starim rudnicima, ma da malobrojni, potvrduju da je u preistorisko doba na podrucju Bosne i Hercegovine bilo rudarskih radova. Razni ostaci metalurgiskog rada u skoro svim dijelovima Bosne Hercegovine svjedoce o razvijenosti metalurgije koja 'je dobar dio sirovina namirivala kopanjem rude na licu mjesta ili dovozom drzbližih reona. Osim toga, migracije i seobe pomogle su da se rudarstvo i metalurgija brže razvijaju pod stranim uticajima i da osvajaju nova iskustva i tekovine. Stoji još i ova ajnjenica. Rimljani su vrlo brzo stavili u pogon rudnike u našim krajevima i pojacali njihovu proizvodnju. Najjaca rudarska djelatnost u doba Rimljana bijaše baš u onim bazenima za koje umamo pouzdanije dokaze o eksploataciji ruda u preistorisko doba. (Vranica i podnožje, Sana). Radilo se,' dakle, o nastavku i proširenju rudarskih radova koje su još ranJ~je obavljali domaci rudari. Naravno, proširenje rudarske proizvodnje nije se moglo izvršiti brzo, vec je za to trebalo više vremena i rada na sredivanju opštih prildtka u novoosvojenim krajevima. Konstatacija da je anticko rudarstvo u Jugoslaviji bilo naprednije i tehnicki bolie opremljeno no ono u Spanijl~ ili Britaniji -- tacna je. Ali se iz toga ne može zakljuciti da je rudarstvo u našim krajevima tek tada pocelo i za to dobilo bolju i moderniju opremu. Naprotiv, tu je odlucna cinjenica da su Rimljani u naše krajeve došli docnije, pošto su vec bili zaposjeli oblast zapadnog Mediterana, i da su, prema tome, imali znatna iskustva u rudarskim poslovima. Ta iskustva i znanja odmah su primijenili na rudarstvo

i

~:l)

O. De v i s, Prehistoric copper - mine at Jarmovac near Priboj na Limu,

GZM

XLIX,

1937, 1-3.

S') O. De v i s, Ancient mining in the central Balkans, Revue internationale des et udes balcaniques, Beograd, 1938, 405-418. . ~G) Cu r c i c, o. c., Rud. top. vesnik, br. 9, 411.

o

antickom

rudarstvu

u :Bosni i Hercegovini

67

u osvojenom Iliriku. S druge strane, zapos,je danje naših krajeva od strane Rimljana pada baš u vrijeme sve vecih potreba rimske ro bovlasnicke države za metalima, trlm više, jer su mnogi poznati rudnici u ostalim dije lovima rimske imperije poceh gubiti svoj znacaj. Ovi rudnici su se približavali kraj u svojih rezervi lih su vec bili iscrpeni, naravno s obzirom na tehnicka sredstva ondašnjeg vremena za rudarska istraživanja i eksploataciju. Stoga su Rimljani opremali i uredi vali rudnike u osvojenom Iliriku što su bolje mogli, sve sa ciljem da se poveca njihova pfOlizvodnja i da se što uspješnije nadoknade gubici koje je država imala usljed smanjene rudarske proizvodnje u starijim rudnicima. Potrebno je posebno ukazati i na cinjenicu da je rudarstvo naših krajeva u doba rimskog carstva imalo zbog blizine granice na Dunavu izuzetnu strategisku važnost za razliku od npr. BI11tanije. Rimljani su, besumnje, u našim krajevima zatekli rudarsku tradiciju i koristili se njome. Ne može se reci da se radilo o nekim znacajnijl1m tehnickim tekovinama naslijedenim u našim krajevima, alriJ su iskustva i vještina domacih rudara, poznavanje terena i rudišta dobro došli Rimljanima i omogucili im da organizuju širu rudarsku proizvodnj u. Prema tome, ne bi se mogla smatrati. neosnovanom tvrdnja da je rudarstvo naše zemlje zauzimalo važno mjesto u preistorisko doba. Ono je još od najstarijih vremena pretstavljalo jedan od sudbonosnih faktora u životu zajednica koje su ovdje živjele. Rude i rudno bogatstvo uvijek su bili na umu osvaja'cima koji su dolazili lU naše krajeve. Preistoriska gradinska naselja u našoj zemlji interesantna su ne samo po tome što su pretstavljala utvrde za odbranu od prepada i pohoda drugih grupa vec i po tome što u nj'ima nalazimo tragove livenja i topionicarstva. Ostaci metalurgiske radinosti na gradinama karakteristicni su zbog toga, što dokazuju da je ovo zanimanje postojalo i da je bilo cijenjeno, pa se stoga nije zanemaI11valo ni na gradinama gdje su cesto teži uslovi za ovu vrstu poslova. Anticko rudarstvo Bosne i Hercegovine nastavak je preistoriskog rudarstva. Ono se razvijalo u vfl'jeme rimske vladavine i nosilo je. obilježje napregnute eksploatacije kako je to inace -rimska država sprovodila u osvojenim provincijama. O ovom periodu rudarstva, iako apsolutno uzevši o njemu ne znamo mnogo, ipak smo obaviješteni znatno više no što je to slucaj kod preistoriskih faza rudars.kog rada. Rudarstvo i rudno bogatstvo ilirskih zemalja, što znaci i Bosne i Hercegovine, bilo je dobro poznato novim osvajacima sa zapadne strane Jadrana. Poslije definitivnog pokorenja ovih krajeva novi gospodari odmah su prišli jacem iskorištavanju rudnog blaga. Ono što narocito karakteriše nastojanja i mjere rimske uprave u našim krajevima jeste velika briga za maksimalnu eksploataciju rudnika željeza kako bi se obezhijedile sirovine za rad tvornica oružja. Lijepu i ta!':nu ocjenu o osnovnim motivima rimskih osvajackih ratova u našim zemljama daje G. Novak: »Kad su Rimljani godine 229 pr. n. e. zapoceli rat na Ilire, u prvom su redu htjeli, da na istocnoj obali Jadrana osvoje nekoliko upo-rišta, s kojih ce prodirati na ,Balkanski poluotok, a preko njega i dalje na istok. I~irskJ~su krajevi bili tada vec dobro poznati u Italiji ne samo :zJbog gusara, nego i zbog rudnog bogatstva. Rim, koji je koracao cvrstim koracima u imperijalizam i spremao se na drugl~ punski rat, trebao je oružja, dakle željeza, pa zatim bakra za pravljenje bronce. I jednog i drugog bilo je obilno u ilirskim krajevima, najviše u Bosni, s kojom su stanovnici Aperuilll.Skog poluotoka trgovali još nekoliko stoljeca ranije, kako nam to [lokazuju ne samo etruš'canslke kacige što su nadene u Bosni, nego i razni uzajamni utjecaj italskih ~ ilirskih metaInih proizvoda. Definitivno pokorivši ilirske krajeve, Rim je mogao abilno ek~ploatirati rudno blago na cijelom ilirskom teritoriju.«8G) Istoriska literatura slaže se u tome da su Rimljani obilno eksploatisali rudno bogatstvo naših krajeva. Valja posebno istaknulti privredni i strategisk,1 znacaj rudnika u ovim oblastima. Bosna i Hercegovina je za Rimljane bila važna kako zbog svog rudnog bogatstva d' drugih privrednih izvora tako i zbog svog geopolitickog polO'žaja. Ona je zauzimala prostor izmedu Jadrana s jedne strane i posavsko-podunavske' doline s druge strane. Njome su mogle prolaziti važne komunikacije koje su Rimljani brzo i podigli ili pristupili pQpravci onih koje su zatekli. Šta je za Rimljane. znacila sigurnost ~") G. N ova k, o. c., 131.
5*

68

Esad Pašalic

u ovim krajevima, najbolje potvrduje to što je granica carstva na Dunavu bila u stalnoj opasnosti pred napadima novJh naroda. Trebalo je neprekidno imati na umu ne. samo bezbjednost te granice vec i mir u njenom zaledu. Privreda u Dalmaciji, Panoniji ,i drugim rimskim provincijama sa podrucja naše zemlje imala je da se podredi potrebama brojne vojske koja cuva granicu na Dunavu. »U privrednom pogledu Dalmacija je za Rimljane najviše privlacna zbog njenih željeznih rudnika koje su domaci stanovnici vec odavno eksploatisali. Oni su za Rimljane važni radi naoružanja armija na Dunavu kao što su to bih galski rudnici radi armija na Rajni.«8') I novi rudnici i obnovljeni stari rudnici u doba principata pretstavljaju korak naprijed u ovoj grani privredne djelatnosti uopšte. To je rezultat do koga je dovelo poboljšanje sredstava za proizvodnju i politicka prevlast rimske države. U starijim provincijama nema mnogo novih rudnika, vec su to uglavnom bili oni koje ·su zatekli novi gospodari (Španija, Mala Azija). Medutim, u mladim provincijama kakve su Britanija, zemlje južno od Dunava i Dakija otvaran je velik broj novih rudnika. Oni su mogli bar donekle naknaditi gubitak koji je nastao zbog smanjenja proizvodnje u poznatim starijim rudnicima i istovremeno podmiriti povecane potrebe ogromnih podrucja rimskog carstva.88) Opšti položaj rimske države u rano carsko doba i potrebe koje su joj diktirane društvenim odnosJma robovlasnickog poretka i spoljnopol'iti.ckim momentima omogucuju nam da bolje shvatimo ulogu antickog rudarstva naše zemlje. Kad se govori o rudarstvu u rimsko doba kod nas i u drugim krajevima, treba imam na umu da Rimljani nisu bili rudari i metalurzi i da su se obilno koristili tekovinama pokorenih naroda. U isticanju znacaja koje je imalo anticko rudalfstvo naših zemalja uzima se kao dokaz i to što su Rimljani morali dva i po stoljeca da se ogorceno bore protiv !lira cijem su otporu baš jako rudarstvo i dovoljna proizvodnja oružja davali materijalnu osnovu. Po Mikoljiju narocito teške borbe Rimljani su mO~'ali voditi protiv Japoda, Mezeja i Dezidijata, koji su stanovali u predjelima bogatim željezom.80) (Razumije se da treba biti vrlo oprezan kad su u pitanju izvjesna shvatanja u pogledu odredivanja mjesta i uloge antickog rudarstva u Bosni i Hercegovini koja kod V. Mikoljija znaju izbiti u vidu najobicnijih pretjerivanja). - Valja posebno istaknuti da su Rimljani po dolasku u naše krajeve prišli brzoj izgradnji cesta u rudarskim bazenima da bi ih što bolje povezali radi izvoza i prevoza ruda. Takvo uvjerenje stekao sam baveci se, iako od nedavno, ispitivanjem nekih rimskih cesta u Bosni i Hercegovini. Govoreci pojedinacno o tri rudonosne oblasti Bosne li Hercegovine pokušali smo da obilježimo mjesta rudarske i topionica'rs1ce djelatnosti i da navedemo vrstu rudarskog rada s obzirom na metale koji su se dobivali na pojedinim rudištima. Uz to smo naveli i arheološka otkrica iz naselja koja Su blizu rudnih nalazišta, ukazujuci na ostatke samih rudruika i talionica gdje ih ima. U pribiranju i proucavanju tog materijala s orijentacijom na što jasnije uocavanje svih momenata koji su u vezi sa razvitkom i znacajem najstarijeg rudarstva naše zemlje, ne može se zapostaviti ni pitanje opšteg razvitka odgovarajuceg kraja. Zato smatram da je u okviru ovog rada koji tretira rudarstvo, važnu privrednu granu naših krajeva od preistoriskih vremena, potrebno osvrnuti se i na dokaze koji govore o uticaju rudarske radJinosti na naseljenost i intenzivnost života u kraju o kome je rijec. Razumije se, anticka naselja u Bosni i Hercegovini zahtijevaju zasebnu obradu, ali valja imati na umu da su ona, rekao bih baš u našoj zemlji, usko povezana sa rudarstvom i proizvodnjom metala. Na osnovu dosad otkrivenih tragova o naseljima, saobracajnim vezama i živom prometu u rudarskim krajevima takvi su zakljucai opravdani. Na to smo skrenuli pažnju u našem izlaganj u o pojedinim rudarskim oblastima. Istina, imamo prilican broj mjesta .gdje su otkriveni takvi tragovi, ali ne znamo pouzdano kakve su vrste bila ta naselja, da li gradovi i vojne baze, saobracajne postaje illi kakvi drugi centri. To otežava osvjetljavanje ostalih pitanja anticke istorije naše zemlje. Stoga smo "') M. R o s tov t zef f, Gesellschaft und Wirtschaft im romischen Kaiserreich I, Lajpcig,
1931, 196.

~') O opštim privrednim prilikama i o rudarstvu u rimskom carstvu vidi: F rit z He ic h el he i m, o. C., 677-862 sa posebnim poglavljima o rlldarstvll. odjeljcima: Željezni domaci obrt - temelj snage 'I1ira Borba 80)Mi k o lj i, o. c., Z:1 rudišta i radionice.
LI

o antickom rudarstvu

u Bosni i Hercegovini

69

se bar zasad ogranicili samo na to da obilježimo ono što karakteriše rudarski centar ili okolinu rudnika. Navešcu neka zapažanja u tom pravcu o najizrazitijim rudarskim podrucjima Bosne i Hercegovine u rimsko doba. Obilazak terena sa Diljem upoznavanja rudarskih centara i lokaliteta znatno pomaže u sticanju takvih saznanja. Kraj oko Gornjeg Vakufa takoreci vri tragovima impozantnijih antickih naselja. Na mnogim mjestima, nažalost, još neispitane i danas leže na površini zemlje ili plitko pod njom supstrukcije zgrada i drugih objekata, svuda obilje troske, a po uzvisinama i na gradinama opet ostaci utvrda i topionicarskih radova. Skoro da se i ne zna gdje je obilje skrivenih ostataka vece - u Gornjem Vakufu, Podgradu, Bistrici, Sarajvilicu ili Kutima - da ne pominjemo vec poznate tragove ispirališta zlata na Vranici i u njenom podnožju. Slicno je i sa Bugojnom i njegovom okolinom - Vesela, Kopcic i dr. Nesumljivo je anticki grad kod Gornjeg Vakufa i Bugojna bio znacajan i velik, a možda je ovaj rudarski kraj ima niz naselj,a, koja su razvijala razne djelatnosti vezane za rudarstvo. U svakom slucaju na ovom podrucju za vrijeme Rimljana pulsirao je bujan život. Naravno, za Rimljane je ovaj kraj bio interesantan i zbog drugih razloga - zgodan položaj raznovrsna privredna bogatstva - ah je rudarstvo bilo sigurno ono što ih je najviše interesovalo. S tim u vezi su utvrde i obezbjedenja u neposrednoj blizini kako bi se zaštitili rudnici i radionice' narocito rudnici i ispirališta zlata. Ovdje su, prema tome, bile i jake vojne posade odredene za cuvanje nesmetanog rada u rudnicima i na radilištima ;koja prate 'rudnike. P,ada u oci i široka mreža rimskih puteva koji ovaj kraj vežu sa jadranskim primorjem, dolinom Rame, porjecjem Bosne i okolnim mjestima. Splet rimskih cesta koje se ovdje stjecu prelstavlja poseban dokaz za važnost ovog rudarskog podrucja.oO) Za zapadnu rudonosnu oblast Rimljani su bili narocito zainteresovani zbog nienih bogatih nalazišta željeza. I ovdje se nazire relativno plodndji život i naseljenost. Osim toga, ovuda prolazi gusta mreža cesta koje su izgradili Rimljani ne samo radi eksploalacije privrednih dobara prvenstveno ruda vec i radi obezbjedenja što kracih veza izmedu Jadrana i Podunavlja. Tako su ceste iz srednieg Jadrana u pravcu Save prolazile kroz oblast na San i i Japri - oblast vrlo bogatu željezom. Nema sumnje da je za prevoz rude i drugih proizvoda ovog kraja rimska uprava koristila i rijeke Sanu i Unu cija plovnost je omogucavala da se ruda lakše i jeftinije izveze do Save. Naravno, ne može se bez prigovora primiti tvrdnja V. Mi.kolj'i·ja kad kaže da je željezo iz Norika najobicnija legenda bez stvarne podloge i da je željezo iz Bosne i Hercegovine preovladavalo kako u Panoniji tako i u Italiji. On vjeruje da željezo iz Ilirika nije imalo premca 'i. da je u prvo vrijeme carstva sve rimsko željezo bilo iz naših krajeva.ol) Rudnici željeza u Noriku bdli su vrlo cijenjeni i davali su obilne prinose. Stoga ,je neosnovano pokušavati da im se na ovaj nacin umanji znacaj da bi se pošto poto islakla premoc Bosne i Hercegovine u proizvodnji željeza nad svim ostalim dijelovima rimskog carstva. Kad govorimo o rudarskim bazenima na Sani Japri, imamo u vidu i krajeve oko Une i Vrbasa. Literatura je vec ukazala na znacaj tih krajeva gdie su živjeli Japodi i Mezeji. Bilo da je riiec o Japodima ili o Mezejima, radi se o plemenima koia su i u preistorisko doba bila ugledna li mocna. Nesumnjivo je tome naiviše doprinosila ci'l1jenica što su njihova podrucja imala mnogo željeza koje su oni kopali i preradivali. Ranije smo dali napomene o naseljima i tragovima rudarsko-topioncarskri.h radova u ovim krajevima iz preantickog i antickog doba. Vrijedni su podaci F. Peha o velicini rudarskih radova na Sani i Japri 'izneseni u kratkom pregledu rudnog bogatstva Bosne i Hercegovine, kao i njegovo mišljenje da se domace stanovništvo Bosne i Hercegovine bavilo rudarstvom li u preistorisko doba.92) O željeznim rudištima u provanciji Dalmaciji znacajnu vijest daje Kasiodor iz VI vij. n. e.: "Fraeterea ferrarias ven as praedictae Dalmatiae cuniculo te veritatis jubemus inquirere, ubi r1igorem ferri parturit terrena molllities, et igne decoquitur, ut an duritiem

i

i

i 3~-36,

00) o svemu što se tice Skopljanskog Polja na Vrbasu i predjela oko njega vidi zabilješke u GZM 1953, 277-287 345-348. 91) Mi kol ji, o. C., u odjeljku: Zeljezo iz Norikuma legenda! 02) Fra n z P O ,e c h, L' industrie mineralc de Bosnie - Hexzegovine, Wienne, 1900,5-6

i

70

Esad Pašalic~'

_

transferatur, Rine, auxiliante Deo, defensio !patriae venit; hine agroI"um utilitas procuratur, et in usus humanae vitae multiplici commoditate porrigitur, « (XXV). »Simconem itaque vrrum cbxis31 [i1 um, cujus fidem olim nob is est cognita yel devotio comprobata, ad ardinationem si'liquatici, nec non ferrariarum, ad provinciam Dalmatiam nostra ordinatione direximus.« (XXVI).o3) Istocna oblast, koju u pogledu antickog rudarstva poznamo iskljucivo po srebrenickom kraju, pruža nam dosta dokaza o tome kako rudnici uticu na razvitak kraja u kome se nalaze. Bliža okolina Domavije pokazuje da su tu postojala ugledna naselja, saobracajnice, depoi, postaje i slicno. U ovaj kraj dolazili su mnogi stranci koje su privlacm rudnici i lizglecLina bogacenje. Natpisi nam govore o Grcima koji su se ovdje naselili i o njihovim proizvodima.H) Sama Domavija sa užim rudarskim distriktom imala je vrlo raznovrsno stanovništvo: domaci Iliri, doselj eni rimski kolonisti i nadiZornici, strucnjaci i trgovci iz Grcke i sa Orijenta. Eksploatacija olovnh ruda i dobivanje srebra oko Domavije mora da su i za rimsku državu z'a !pojedine preduzimace bili vrlo unosni. Naselje u kome su bile uprava, talionice i druge javne ustanove imalo je svoje utvrdenje sa sna'žnim zidovima. Tragova ovakvih utvrda ima li na drugim mjestima oko Domavije. Domavija je bila vezana dobrom komuniJkacionom vezom. To je jo,š Radimski 'istakao navodeci da je rimska cesla na Drini morala imati svoj pravi :krak za 'Domaviju dolinom Saske Rijeke, a ne samo obi'cnu stazu kako je dr'žao Truhelk~.n5) Sigurno je da je ovaj bazen imao dobre veze ,narocito lU pravcu Save ikuda su najvecim dijelom i odlazili metali ,proizvedeni u Domaviji. Tragovi nas upucuju na to da je za transport iskorištavan put - splavovima niz Drinu. Što se tice bližih krajeva u Podrinju, i u njima su otkriveni znatni ostaci i spomenici rimske kulture. Zidine na Gradini Mihaljevic kod Srebrenice su rimske i poticu od uLvrdenja. I natpisi iz Mihaljevica govore o naseljenosti oko ovog mjesta u rimsko doba.no) Gr,cki natpis iz Biljace kod Domavije ukazuje na to da je i ovdje bilo Grka koje je kao strucnjake i trgovce privlacilo rudarstvo. To je prvi slucaj da se na antickim natpisima javljaju Grci kao slobodni privrednici, dok ih na više mjesta u natpisima susrecemo kao robove i oslobodenike.n7) Skelani su jedno od važnih rimskih naselja u kome je bila beneficijarska stanica, a tragovi ukazuju i na lokalnu proizvodnju gradevinskog materijarla. Rimskih os'tartaka ima i unJa}bližoj okolini Skelana08) Cio !kraj uz Drinu od Srebrenice do Višegrada igrao je u rimsko doba važnu ulogu i bio dobro naseljen, mnogo vi'še nego kraj izmedu Bosne i Drine_ O tome govore rimski spomenici na mnogim mjestima.oO) Dalja istraživanja oko Srebrenice dala su vrijedne dokaze o znarcaju ovog podrucja u rimsko doba. Nalazi u Sikiricu kod Han Bjelovca na Drini u direktnoj su vezi sa rudarskom i metalurgiskom djelatnošcu u Domaviji (cetiri lampe slicne onoj iz Dimnica, olovni sarkofag izraden u Domaviii, u kome su bili dijelovi zlatnog nakita neke bogate dievojke i koji je naden na nekropoli Domavije, zatim novci i s1.)100)U Bratuncu

i

03)Mar c i A ure 1i C a s s i o dor iVariarum libri duodecim (Patrologiae cursus oompletus, series latina, izd. J. P. Migne, 1865),Epistola XXV i XXVI. 590. »Osim toga nareduiemo ti da pravim podzemnim prokopima pretražiš ležišta željeza u vec spomenutoj Dalmaciji, gdj,e u mekoj zemlji nastaje tvrdo željezo, i tali se na vatri, da bi postalo izdržljivo. Od toga, s Božjom pomoci, dolazi odbrana domovine; time se stvara plodnost polja, i mnogostrukom korišcu služi za potrebe ljudskog života.« (XXV). »Stoga smo našim naredenjem Simeona vrlo uglednog covjeka, cija nam je vjernost odavno poznata ili odanost prokušana, uputili u provinciju Dalmaciju da sredi placanje poreza u n,turi R takode da sredi i željezne rudnike.« (XXVI). 94) Pa c, Die Herzegowina itd., 87, Vpar.: Rad i m s k i, WMBH IV; 1896, 217; P a ~, WMBH V, 1897,238. O:i) Rad i m s k i, GZM IV, 1892, 2. - Vpor.: T r u h e 1k a, GZM III, 1891,240; Bal i f, o. C., 40-43. 06) Rad i m s k i, WMBH V, 1897, 273. Pa c, GZM XII, 1900, 177-182. 97) Pa c, GZM VII, 1895, 584. 98) P a C, GZM XIX, 1907, 431-466. Ser g e j e v s k i: GZM XLII, 1930, 163-165; Spomenik SAN, LXXXVIII, 1938, 18; GZM 1951, 307. 99) Ser g e je v s k i; GZM XLVI, 1934, 11-12; Spomenik SAN LXX;VII, 1934, l3-1g. 100) Pa C, GZM XXII, 1910, 192-195. .

o antickom rudarstvu

u Bosni i Hercegovini

71

su takode otkriveni ostaci naselja, a uz to novi rimski natpisi uSasama, Tegari, Voljavici, Fakovicu, Žljebcu, Bratuncu i Gradini, sve u okolini Srebrenice, kao i u samoj Srebrenici.101)

Prema tome, otkrica i nalazi iz rimskog perioda pokazuju da su rudarski reoni u našoj zemlji bili dobro naseljeni i da su u njima uz rudarstvo snažnije djelovale i druge privredne grane (zanatstvo, gradevinarstvo, trgovina). Narocito padaju u oci brojni tragovi rimskog doba u krajevima oko Srebrenice, Sane i Japre i gornjeg Vrbasa. Valja napomenuti da je, kako izgleda, Srebrenica bila najgušce naseljeno podrucje Bosne i Hercegovine u doba Rimljana. Pri tome je, svakako, odlucnu ulogu igralo to što se radilo o kraju u kome se vadio plemeniti metal srebro i što je cio bazen imao pogodan položaj, narocito u odnosu na Panoniju. Vidjeli smo koliko su Rimljani bili zainteresovani za eksploataciju željeza u Posanju isrednjebosanskoj rudonosnoj oblasti. U Bosni i Hercegovini ležala su i druga prirodna dobra koja su Rimljani iskorištavali, ali po svemu sudeci najvecu korist pružale su im Tude. U tome je, dakle, primarni privredni znacaj naših krajeva u anticko doba, ali znacaj koji je donosio koristi stranim gospodarima. Uslovi tudinske vl'adavine i robovlasnicka epoha nisu dozvoljavali domacem stanovištvu da osjeti blagodati od tih bogatstava i svog napornog rada. . Razumljivo je, stoga, što su u Bosni i Hercegovini za cijelo ViTijeme rimske vladavine rudnici radili sa vecom li manjom intenzivnošcu u raznim periodima tog doba i na raznim rudištima. O tome imamo materijalnih dokaza i nešto pisanih vjesti za period do kraja IV vij. n. e. Mnogi znaci govore da su u ovom periodu vec u II vij. n. e. iscrpeni rudnici zlata i da je težište rudarske radinosti oko dobivanja zlata preneseno u Dakiju koja je tada inkorporirana rimskoj imperiji. Otada jacaju veze izmedu provincija Dalmacije i Dakije. Po mišljenju Paca mnogi pripadnici plemena Pirusta, Sardeata i drugih prihvatili su poziv da podu na rad u dakiske rudnike.102) Mislim da se tu nije Iradilo o pojedinacnom dobrovoljnom odlasku u Dakiju vec o prisilnoj mobilizaciji za rudarski rad u novoosvojenoj zemlji gdie ie trebalo obezbijediti iskusne rudare. Veliki dio plemena Pirusta preseljen je u Dakiiu za vrijeme Trajana. Obicno se misli da je do tog došlo zato da bi Pirusti tamo pomogli u poslovima oko rudarstva zlata.103) I u ovom slucaju radi se, svakako, o nasilnom progonu i preseliavaniu plemena, ili bar njihovih najsposobnijih pripadnika, cime su Se Rimljani znali služiti i u drugim krajevima. Interesantno je da su Pirusti bili posljednji koji su položili oružje u Batonovom ustanku, pa je i taj momenat mogao imati udjela u ovakvom postupku Rimljana. S druge strane, organizacija rudarske uprave u Dakiji bila je, kako izgleda, izvršena po uzoru na upravu u Dalmaciji, a natpisi potvrduju da su ista lica služila kao prokuratori u Dalmaciji i Dakiji.lO~) Ovo nas upucuje na zakljucak da su rudnici u provinciji Dalmaciji bili razvijeni, da su imali znatne tradicije !Tada i da su iskustva u upravljanju rudarstvom u našim zemljama imala širi znacaj. Posebno valja ukazati na to da su ilirski stanovnici naših zemalja važili za dobre rudare, pa su kao takvi upotrebljavani u rudarskim poslovima drugih krajeva rimskog carstva. U ovom slucaju obiliežava se i sam postupak Rimljana prema rudarima. Rudarski poziv je bio pod državnom kontrolom do te mjere da je država mogla vršiti mobilizacij u na rad i masovno preseljavati rudare i njihove porodice daleko od domaceg ognjišta kad je to zatrebalo. Da li se u ondašnjim uslovima može govoriti o dobrovoljnom odlasku na rad iz naših oblasti u udaljenije krajeve, kad se ima u vidu da je i kod nas bila jaka rudarska radinost i da su radnici bili vecinom domaci ljudi. Ako je i došlo do smanjenja produkcije zlata na podrucju Bosne i HelTcegovine, ipak je u to vrijeme rasla i razvijala se produkcija drugih metala - željeza, srebra - tako, da domaci rudari nisu ostajali bez posla i nisu morali tražiti zaposlenje u stranim zemljama. Radilo se o dlTugim razlozima.. Rimljani su vršili nasilno preseljavanje IlirCI u Dakiju,jer im je tamo bila potrebna strucJOJ)Ser g e je v s k i: GZM XLII, 1930, 161-162; GZM XLVI, 1934, 12-15; Spomenik SAN LXXVII, 1934, 12-13; GZM LII, 1940, 23-26; GZM 1951, 306-307. 10") Pa C, GZM IX, 1897, 667-669. 103) Mom m s e n, CIL III, 214. Upor. J. Jung, Romer und Romanen in den Donauliindern, Insbruk, 1887, 107. 104) P a C, GZM IX, 1897, 670-671.

72

Esad Pašalic

nija i vještija radna snaga za rudarstvo, a istovremeno time su otklanjali opasnosti koje su im dolazile od nepokornih !lira u pozadini, i to baš u casu kad su borbe za Dakiju i oko Dunava iziskivale angažovanje velikih vojnih jedinica, pa i onih koje su služile kao posada u našim krajevima. Eventualni nedostatak radne snage u rudnicima Bosne i Hercegovine Rimlj ani su pokrili vecim uklj ucivanj em domaceg stanovništva na rad u rudnicima i primjenom novih mjera u tom cilju (nasljednim rudarskim pozivom, uvodenjem veceg broja 'Osudenika ad metalla i sl). Što se tice perioda od IV vijeka do propasti rimskog carstva, karakteristican je navedeni podatak kod Kasiodora. PO tom svjedocanstvu moglo bi izgledati da je rudarstvo željeza u provinciji Dalmaciji - a ovdje se sigurno misli na bazene u zapadnoj Bosni - bilo prestalo, pa ga je trebalo ponovo pokrenuti. Medutim, vjerovatnije je da je ostrogotska vlada iz Italije preduzimala mjere za pobolj'šanje i povecanje rudarske proizvodnje u tim krajevima provincije Dalmacije. (» ... cuniculo te veritatis jubemus inquirere ... «, Epist. XXV). Osim toga, i comes Simeon upucen je u Dalmaciju sa zadatkom da pored ostalog uredi rudnike željeza, (» ... ad ordinationem s'i:liquatici, nec non ferrariarum.«, Epist. XXVI) dakle, da bolje organizuje proizvodnju željeza. Na osnovu ovoga, zaklj'Ucuj em da se radilo o nekim teškocama - 'u proizvodnj i, u uprav lj an u i sl. - 'željeznih rudnika na podrucju naše zemlje koje je trebalo otkloniti. Svakako te su teškoce morale nastati u V vijeku, a možda i u drugoj polovini IV vijeka n. e., jer su ove mjere od strane Ostrogota bile preduzete pocetkom VI vij. n. e" za vrIjeme njihove kratkotrajne vladavine u našim krajevima. Opšte stanje rimske države i porast opasnosti spolja, uz sve veci pritisak m. rudare, vodili su postepenom propadanju rimskog rudarstva, pa i rudarstva u našim oblastima. Rudari gledaju na svaki nacin da se oslobode rada u rudnicima. Otuda njihovo masovno napuštanje posla i traženje utocišta kod plemena koja preko Dunava upadaju u rimske provincije južno od ove rijeke. Invazije sa sjeve!I'a ometale su rudarstvo inanosile mu ozbiljnu štetu, ali ga u Bosni i Hercegovini nisu uništile. Rudarstvo je u našoj zemlji egzistiralo, povlaceci se u teže pristupacne i planinske dijelove. Rudarska proizvodnja opadala je i svodila se na lokalne potrebe. U vezi s time je i cinjenica da su centri metalurgiske radinosti (Siscija, Sirmijum) bili na domaku napadaca, narocito u IV vij. n. e., pa je usljed toga proizvodnja kovnica novca 'u njima zapadala u krize ili je !povremeno obustavl;ana da bi najzad na prelazu u V vij. n. e., ove kovnice definitivno prestale sa radom.lOG) U pitanju su bile i radionce -oružja u tim krajevima koje su takode zapadale u krize i obustavljale proizvodnju, pa su se na taj nacin osjetno smanjile isporuke ruda iz rudnik'l. Bosne i Hercegovine u ove metalurgiske cent!re. Da zakljucimo. Pregled rudonosnih oblasti i pogled na istoriski razvitak rudarstva uvjerava nas da su rudarski i topionicarski radovi bili poznati još u preistorisko doba. PreistOlTiski stanovnici Bosne i Hercegovine dobro su poznavali eksploataciju i obradu željeza. Rimljani su u našim krajevima raširiH rud'arsku proizvodnju. Oni su posebnu pažnju posvetili rudarstvu željeza, zlata i srebra o cemu imamo materijalnih i pisanih dokaza. Rimljani su tim željezom namužavali veliku armiju na Dunavu. Za njih su bila narocito privlacna bogata rudišta u predjelu srednjebosanskih rudonosn'ih rplanina, oko Sane i Japre i u srebrenickom podrucju. Uz ova rudišta nicala su naselja i snažnije se razvijao privIredni život. Anticki rudnici Bosne i Herceg'Ovine privlacili su strance jz Italije, Grcke i s Orijenta. Rudarska radinost obavljala se uglavnom neprekidno za cijelo vrijeme rimske vladavine u Bosni i Hercegovini. ** * Ovaj rad o najstalrijem rudarstvu Bosne i Hercegovine imao je za cilj da što cjelovitije iznese sliku njegovog razvitka i znacaja. Materijal koji je za to iskorišten i neka vlastita zapažanja trebalo je da posluže i objašnjenju opštih socijalno-ekonomskih prilika u kojima je živjelo stanovništvo naših krajeva u rano doba istorije. Na ovom mjestu to se nije moglo uciniti potpunije zbog ogranicenog 'Okvira ovog rada. Pri tom valja napomenuti da su za bolja i preciznija znanj a o antickom rudarstvu Bosne i Hercegovine nužna dalja ispitivanja.
lO~) Bar t o 1 Zrna j i c, Rimske carske kovnice Zasreb, 1953, 13 15,

i

od

god.

293-476,

Numizmatika,

V,

o antickom rudarsivu

u Bosni

Herccg_o_v_i_n_i

7_3

RESUME L'EXPLOITATION DES MINE S DANS L'ANTIQUITE EN BOSNIE-HERZEGOVINE

Les articles et dissertations se rapportant il l'industrie miniere de la periode antique sont flublies principalement dans le Glasnik du Musee national et dans les Wissenschaftliche Mittheilungen aus B. u. H. Dans ces periodiques. la question des mines y est traitee plut6t accessoirement et rarement a fond. Dans les revues, scientifiques et autres, l'industrie miniere antique de la Bosnie et de l'Herzegovine n'est presentee que partiellement. L'auteur explique pourquoi le~ traces des plus anciennes exploitations minieres se sont peu eon serve es. C'est paree que cette exploitations miniere s'est poursuivie dan s les contrees de Yougoslavie pOUl' ainsi dire sans interruption, de sorte que les nouveaux travaux effac;aient les traces des anciens; en outre, a cause de leur importanie position geographique et politique, ces contrees ont ete exposees, au cours de l'histoire a de constantes invasions et devastations. Dans ce trava il, il est parle de l'industrie miniere dans le sens etroit du mot, c.-a-d. uniquement de l'exploitation du metal a l'epoque antique de la Bosnie et de l'Herzegovine. Releve de l'activite miniere dans la region centrale de la Bosnie

Cette region comprend la superficie situee entre les cours superieurs du Vrba s, de la Lašva, de la Bosna, de la Neretva et de la Rama. D'apres les decouvertes scientifiques, l'activite miniere s'exerc;ait ici au pied de la montagne Vranica, aMracaj et aMaškara, deja a l'epoque du bronze. La ont egalement existe des chantiers romains pOUl' l'exploitation de 1'01', au pied de la Vranica et dan s les apports alluviaux du Vrbas et de ses affluents (Bistrica, Krupa et autres). Au-dessus de Gornji Vakuf et au pied de la Vranica, on trouve encore des traces d~ lavage de l'or. Vers la fin du XIXo siecle Konrad, Jirecek, Rticker et d'autres explorateurs de Bosnie et Herzegovine ont ecrit a ce sujet. Il est interessant de noter les appellations derivant du mot »zlato« (01') qu'on rencontre: Zlatno Vrelo (source), Zlatan Potok (ruisseau, Zlatno Guvno (aire a baHre le ble) etc. Au temps des Romains, on exploitait ici le fer, peut-etre meme aux temps prehistoriques. En 1952, l'auteur avisite cette contree et a constate des traces d'exploitation du fer datant de l'epoque antique autour de Bugojno et de Gornji Vakuf. Cette contree est encore inexploree du point du vue qui nous interesse, ma is on p'eut. etre certain que l'exploitation miniere est son trait caracteristique principal pOUl' la periode antique. Les vallees de la Lašva, les alen tours de B usovaca, Fojnica, Kreševo, Vareš font egalement partie de cette regi:on. On trouve des traces de lavage de 1'01' datant de l'antiquite aux Gords de la Lašva et de ses affluents, de la Fojnica et de quelques autres rivieres. On rencontres la des tas de sable qui a ete lave. A l\Iošunj, Dolac, Puticevo et autres localites des environs de Travnik, on a decouvert des vestiges de metallurgie prehistorique et de la periode antique. Les historiens estiment que dan s le domaine de la Busovaca, de la Fojnica et de Kreševo, on exploitait le fer dans la pe60de antique et peu-etre meme auparavant. Mais les dccouvertes archeologiques dans cette contree sont trop pauvres en renseignements pOUl' pouvoir confirmer cette opinkm. Il est possible qu'autour de Fojnica et de Kreševo, les Romains aient exploite egalement le mercure, peut-etre aussi le plomb, l'argent et l' arsenic. Raleve de l'activite miniere dans la region occidentale de la Bosnie

Il est question ici de Majdan et de Sinjakovo pres de Jajce et des regions des vallees de la Sana, de la Japra et de l'Una. Autour de Majdan, une activite developpee dans l'exploitation du fer a ete prouvee pOUl' l'epoque prehistorique et l'epoque antique. Peut-etre, a Sinjakovo, les Romains ont-ils exploite aussi le cuivre. Les resultats des recherches archeologiques ont etabli qu'ici la vi:e etait intense meme avant les Romains. Dans l'ete de 1953, l'auteur avisite cette region et s'est assure que les vestiges conserves confirment aujourd'hul encore l'existence d'une exploitation miniere dans la periode antiqu~. Des fouilles a effectuer l'etabliraient dans une plus grande mesure encore. Le minerai de cuivre est pauvre, ma is la !imaille de fer est abondante le long du ruisseau de Majdan. Les districts les plus importants sont situes dans les vallees de la Sana et de la Japra. La vivaient les Japodes 'Ou les Meses, puissantes tribus il1yriennes qui pratiquaient l'exploita.tion miniere. Les stations archeologiques de Sehovci pres de Sanski Most, de Stari Majdan, Bri~evo et Adamuša pres de Ljubija, sont bien connues, A Briševo, on a meme decouvert deux

74

Esad Pašalic

inscriptions qui parlent de fonctionnaires des mines de fer, probablement de lIla siede de notre ere. Il ressort de la que Briševo a ete le centre de l'administration miniere romaine pOUl' oette contree. Pres de Stari Majdan, on a etabli l'existence de fonderies romaines, et a Sehovci des vestiges de fonderies prehistoriques. L'auteur s'est rendu dan s cette contree en 1953, et a constate l'ampleur des travaux miniers acoomplis a l'epoque romaine dan s. le bassin de la Japra. A Blagaj gisent encore d'enormes couches de limaille'datant de l'epoque antique. Da veritables collines de cette limaille se dressent aujourd'hui encore a Blagaj (fig. :l). Quelques trouvailles - substruction de murs, morceaux de grandes briques melanges a du feg pendant la cuisson et autres objets analogues, decouve.rts, mais non encore etudies - completent les autres traces de travaux miniers deja connus dans cette contree. Les pieces de monnaie romaine trouvees dans la vallee de la Japra proviennent du lIla et IVo siede de notre ere. Autour de Bos. Novi, on a releve des traces d'importants habitats romains avec des debris provenant de travaux de fonte. Pres de Bosanska Krupa, il est possible qu'a l'epoque romaine on ait expl.oite le plomb. On suppose que sur la Sana et la Japra pouvait etre pratiquee aussi l'exploitation du cuivre. POUl' cette region ega1ement, on a fourni des donnees geologiques.

Releve de l'activite miniere dans la region orientale de la Bosnie
Cette region oomprend la Bosnie orientale et le Podrinje (region de la riviere Drina). On y connait jusqu'a present des mines d'argent datant de l'antiquite dans les environs de Srebrenica et l'important centre minier de Domavija (Gradina qui se trouve au confluent du ruisseau de Majdan dans la riviere Saska). C'est la que vers la fin du XIXo siede Radimski avait effectue des fouilles et determine les ruines de la cite miniere romaine Domavija (Domavia, Domaviae). En septembre 1953. l'auteur a parcouru ce district minier. Les traces des ruines demeurees sur plaoe apres les fouilles subsis,tent aujouI1d'hui enoore, parmi lesquelles on constate une grande quantite de limaille. En ce lieu, il n'y aurait plus lieu de faire de nouvelles recherches. L'auteur signale ici une contradiction existant entre les chercheurs: quelques uns d'entre eux (Pogacnik, Riicker) considerent que la construction que Radimski et les autres tiennent pOUl' avoir ete la curie etait en realite une fonderie. En correlation avec ceHe divergence d'opinion, il n'est pas sans interet de savoir que jusqu'a 'p'resent an n'a pas pu etablir avee eertitude l'emplacement ou se trouvait la fonderie. Il est evident qua celle-ci - une ou plusieurs - devait exister, et le plus sur est de ehercher le long de la rive du ruisseau et de la riviere Saska, ou aujourd'hui encore il existe une assez grande quantite de limaille. Il est probable qu'il devait aussi exister des fonderies en contact avee les mines elles-memes sur les montagnes Lisac et Kvarc. - Il n'a pas ete possible d'etablir s'il existait des miaes datant de l'Antiquite dans les autres contrees de cette region. Aux environs de Foca, on a decouvert des traees d'habitats romains et, de fa!;on generale, de la vie antique, mais il n'existe aucune preuve directe de l'existence d'une exploitation miniere. POUl' .oette region, on a egalement donne des renseignements d'ordre geologique. On trouvera en annexe, pour ces trois reglOns, des esquisses ou sont indiques les emplaeements des mines datant de l'epoque antique.

Ref1exions sur l'importancc et la signification de l'industrie miniere antique
Les decouvertes archeologiques montrent que l'exp'loitation des mines existait aux temps prehistoriques en Bosnie-Herzegovine. A l'epoque du bronze, on a confirme l'existence d'une activite plus intense de la fonte des metaux, ainsi que l'exploitation du cuivre dan s les mines du pays. Les orbjets en bronze etaient en partie des produits d'importation, mais pOUl' une bonne part Us provenraient de l'industrie loeale. De la periode hallstattienne et de eelle de la Tene sont demeures de nombreux restes qui temoignent de la grande produetion d'objets en fer, d'une eirculation intense et d'influenoes etrangeres, mais ils eonfirment en meme temps que les mines de fer du iPlaYSetaient exploitees. Les habitants de la Bosnie et de l'Herzegovine etaient, a l'epoque prehistorique, des mineurs et des metallurgistes habiles. Les Romains ont su tirer profit de ces traditions, et ils ont developpe les travaux mini-ers dans aes regions. Il n'est pas possible d'accepter la conoeption de divers savants en la matiere, qui considerent les Romains comme les premiers mineurs de Bosnief-Herzegovine. L'une des causes, entl'e autres, de la venue des Romains dans ces contrees, a ete precisement l'utilisation des riches mines exploitees dans cette partie de la province de Dalmatie. Ils n'ignoraient \pas l'existence du tresor minier

o antickom l'udarstvu u Bosni i Hercegovini

75

ces conlrees et savaient aussi que leurs habitants etaient d'habiles mineurs. Leur souci augmentation de la production miniere, surtout des mines de fer, avait pOUl' but d'assurer armees sur le Danube la quantite d'armes qui leur etait necessaire. En outre, les mines la Bosnie et de l'Herzegovine ont retenu l'attention de3 Romains et leUl' survei1lance pOUl' autre raison: c'est que, a 1'epoque du Principat et plus tard aussi le besoin de metaux faisait de plus en plus sen tir- et que les nombreuses vieilles mines de 1'ouest et de 1'est se vaient sur la fin de leurs reserves. On considere que les Desidiati, les Japodes et autres us ont pu opposer une si violente resistance aux envahisseurs romains justement parce 'lls possedaient leu rs mines de fer. Les autorites romaines dans ces contrees ont ,pris soin creer rapidement, a cate des mines, les habitats necessaires et de les relier par de bonnes :IOUtes. vestiges qui subsistent autoU1' de Gornji Vakuf, sur la Sana et la Japra, et a SreLes oica en sont une preuve irrefutable. Dans les bassins miniers de Bosnie-Herzegovine, tivite etnit plus intense que dans les autres contrees; on en donne de nombreuses preuves ies par des decouvertes archeologiques. Apres la conquete de la Dacie, un grand nombre yriens de ces contrees y fut transplante POUl' preter le Ul' concours, comme excellents eurs, dans 1'exploitation des mines d'or, et aussi pOUl' eloigner de leur P<lYS natal ces hommes ul se montraient hostiles aux Romains. En Dacie, on appliqua :pOUl'les travaux miniers et direction, les resultats d'experience acquis dans la province de Dalmatie. L'industrie miniere tlque de Bosnie-Herzegovine a subi la crise du IVO siecle de notre ere, a cause des conditions erales dans lesquelles se debattait 1'empire romain. Depuis lors, jusqu'a la fin de la doation romaine, elle a decIine et a fini par prendre des propol'tions locales.

Dr JOSIP KOROSEC

Podela naušnica sa zvezdolikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslavije
Medu vrlo redke ukrasne predmete koji imaju samo dekorativnu funkciju spada grupa naušnica sa zvezdolikim priveskom. One se ne nalaze samo na podrucju Jugoslavije, nego i u drugim slavenskim predelima u ranom srednjem veku. Do skorašnjeg vremena bile su takve naušnice i na podrucju Jugoslavije više ili manje gotovo nepoznate. Još 1940 godine mogao je Karaman pomenuti samo tri takva primjerka naušnica sa zvezdolikim priveskom iz raznih vremena.]) Kasnije se, medutim, videlo da je takvih naušnica i u Jugoslaviji mnogo više/) ali nisu bile objavljene, a nalazile su se deponirane u Arheološkom muzeju u Za'rebu. Pored toga su se našli medu novim materijalom, doduše usamljeno, no ipak 1 novi primeri, kao napr. na Ptujskom gradu.B) Nedavno je do sada neobjavljene primere koji se nalaze u Arheološkom muzeju u Zagrebu publikovao Vinski pod na~lovom»Naušnice zvjezdolikog tipa u Arheološkom muzeju u Zagrebu s posebnim obzirom na nosioce srebrnog nakita u Cadavici«.4) U svojoj raspravi kušao je Vinski zahvatiti i pitanje nosioca martinovske kulturne grupe, kao i nosioca predmeta nadenih u Cadavici, Zalesiju i nekim drugim nalaziš tima, gde se nalazi srodan materijal onom u martinovskoj kulturnoj grupi. Kod toga se Vinski naslanja prventveno na rezultate do kojih su došli Werner i Ribakov, a pobija gledište Fetticha, koji je te nalaze pripisivao Kuturgurima. Nov momenat koga Vinski pokušava doneti u vezi sa tim pitanjem bio bi, da su nalazi u Martinovki, Pastirskoju, Cadavici, Cosovenii-de-Jos, Maros Gombos itd. kulturni ostaci Anta. Trenutno nas ta problematika ovde sa drugih lokaliteta po je starijem pitanje, hocemo li nalaze tipa samo Cadavice i slicnih ne zanima. Znacajno tumacenju Fetticha smatrati kao neslavenske,") ili cemo prihvatiti gledište koje te nalaze danas pripisuje Slavenima. S obzirom na današnje dokaze i tumacenja pre svega Wernera i Ribakova,tI) moramo ipak martinovsku kulturnu grupu smatrati slavenskom. Ne mislim ovde ponavljati sve dokaze, koj~ su ti naucnici uverljivo izneli, pošto sam ih pomenuo ec na drugim mestima,7) i pošto su to ucinili isto tako vec i drugi. 8) Velik deo
') Rad Jugoslavenske akademije nauka i umjetnosti, Zagreb 1940, 21 sL, 42 napomena 60. Kor o š e c, Staroslovenska grobišca v Severni Sloveniji, Celje 1947, 73. ') Kor o š e c, St'aroslovansko grobišce na Ptujskem gradu, Lljubljana 1950, 67 sl. - K 0o š e c, Uvod v materijalno kulturo Slovanov zgodnjega srednjega veka, Ljubljana 1952,290 sl. 'I) Kor o š e c, Staroslovansko grobišce na Ptujskem gradu, 67. ') Starohrvatska prosvjeta III!2, 29, sl. r,) Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, Zagreb, 1942/43, 55 sl. ') We r ner, Reinecke Festschrift, Mainz 1950. - R i b ako v, Remeslo drevnej Rusi,
oskva 1948.
i) Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu 1952, 15 sl. 35sl. - Kor o š e c, Uvod v materialno kulturo, 45 sl. ') Starohrvatska prosvjeta 1. c. 39 sL, 41 sl.

Arheološki vestnik, Ljubljana

1951,

78

br Josip Korošec

naucnika, medutim, ne vidi samo slicnost, nego cak identicnost medu martinovskoro kulturnom grupom i nalazima iz Cadavice.") Na taj nacin je svakako 'potrebno kao dokaz smatrati, da ako je martinovska kultura slavenska, onda mora biti i nalaz iz Cadavice slavenski. Sam sam nekada tumacio nalaz iz Cadavice kao germanskVO) što sam kasnije uvideo da mora biti pogrešno.l1) Predmeti u Cadavici, ako ih danas pripišemo Slavenima, zajedno sa nekim drugima više ili manje slucajnim nalazima u Jugoslaviji, pretstavljace prvi trag dolaska i života Slavena u našim krajevima. Medu materijalom nadenim u Cadavici imamo i nekoliko naušnica i to naušnica sa zvezdolikim priveskom. Te pripadaju najstarijim takvim predstavama na podrucju slavenske arheologije u Jugoslaviji. To su naušnice koje su sastavljene iz karicice izradene iz deblje 'srebrne žice na kojoj visi šuplja zvezda mnamentisana u granulaciji i filigranu. Na karicici iznad zvezde nalaze se dva ispupcenja oivicena sa granuliranom žicom. Na stranama karicice nalaze se dve bikonicne jagode, koje su isto tako oivicene sa filigranskom žicom. Sama zvezda se sastoji iz okruglog dela sa ornamentiranim ispupcenjem na sredini i sa pet krakova iz

i

Sl. 1

piramidaIno sastavljenih zrnca granulacije od kojih imaju dva kraka samo po tri veca granulirana zrnca i više manjih, a tri kraka po 6 vecih i više manjih granuliranih zrnaca (sl. 1, br. 1).'2) Analogije za tu vrstu naušnica naveli su vec mnogi."') Sa tipološkog gledišta, medutim, sve te naušnice nisu posve identicne nego imamo ceo niz raznih podgrupa, koje više ili manje otstupaju jedna od druge. No ipak je slicnost medu njima prilicna, te pokazuje vrlo veliko šarenilo u izvadanju takve vrste nakita. Taj momenat je moguce razumeti u toliko lakše jer su ti komadi bili radeni prostorucno ili su pak bili otiskivani u modelima odnosno u kalupima i kasnije doradivani, a nisu bili levani. Zbog toga možemo videti u svakoj llIaušnici odnosno u svakom paru naušnica individualan rad pojedinih "izradivaca, gde je svaki dao vec prema svojoj sposobnosti nešto svog vlastitog. Pored toga moramo razne varijante tumaciti i sa neobicno velikom rasprostranjenošcu, koja se prostire od Ukrajine preko Panonije i Rumunije na Balkan.
") Vjesnik Hrvatskog arh. dr. ] 942/43, 60. - Reinecke Festschrift, 1771 sl. Kor o š e c, Staroslovansko grobišce na Ptujskem gradu, 336. 11) Arheološki vestnik 1951, 136 sl. - Glasnik Zemaljskog muz. 1952, 15 sl. '") Vjesnik hrvatskog arh. dr. 1942/43, T. III, 6, 6a, 7, 7a. 13) Reineckc Festschrift, 157 sl. - Starohrvatska prosvjeta 1. C, 34 sl.
'0)

Itd.

Podela naušnica sa zvezdolikim priveskom

u slavenskim

kulturama

Jugoslavije

79

U vezi sa tim naušnicama navode arheolozi danas i drugi predmet, koji done pretstavlja naušnicu, nego samo model za otiskivanje naušnice, odnosno de sa krakovima, model koji je naden u Biskupiji (sl. 1, br. 2).1') Ta naušnica ala samo tri kraka, koji su se sastojali iz triju i šest zrnca koja imitiraju grarana zrnca. Srednji deo, rozeta, bio je ispupcen, no na drugi nacin izvajan nego Je kod naušnica iz Cadavicc. Ipak je ceo nalaz zajedno sa drugim modelima za 'vanje koji su otkriveni u Biskupiji, i model za naušnicu, kako po stilu tako drugim detaljima povezan sa martinovsk()im kulturnom grupom, a sa time u i sa Cadavicomkao i drugim srodnim nalazištima. Po svim dosadašnjim zakljuccima moramo predmete martinovske kulturne Panonske Ravnice dovesti u vezu sa pe, koji su nadeni na podrucju Balkana m i naselenjem Slavena u tim krajevima. Werner uopšte sudi da su i lucne e, koje su nadene u Grckoj, Maloj Aziji, Panonskoj Ravnici itd., a koje priJe Slavenima, trag slavenske ekspanzije. Na taj nacin moramo sve slicne nakao i naušnice sa zvezdohkim priveskom staviti u VII vek, u vreme pre nego potpuno razvila avaroslavenska kulturna grupa, koja ima posve drugi karakter

i

Sl. 2

se od martinovske grupe razlikuje i stilisticki. Naušnice tipa Cadavice kao tali predmeti koji dolaze s njima, morali bi prema tome da budu doneseni od ne Slavena iz oblasti Dnjepra i Ponta. Svakako bismo mogli ovde racunati i neki daljni razvoj ali u vremenski užem okviru, kada su mogle biti napravljene itacije sa sobom donesenog nakita. Na žalost danas nemamo još nalaza koji nam omogucavali istraživanje u tom pravcu. Po obliku bile bi naušnicama martinovske kulturne grupe u nekoliko slicne aušnicenadene u severnoj Albaniji u okolini Skadra (sl. 2, br. 1 i 2).1G) Mada te umice nisu nadene direktno na podrucju Jugoslavije, moramo taj tip naušnica uzeti u obzir, jer ce se verovatno širiti i po jugoistocnim krajevima naše veoNa drugom mestu izneo sam vec svoje gledište o tim naušnicama, medu Ima možemo razlikovati dva tipa. Jedan tip je izraden iz dve plocice trapezoog oblika, koje imaju na je-dnom kraju zvezdoliki završetak. Te su bile otisnjene kalupu sa ispupcenim srednjim delom u obliku rozete i sa pet krakova. Granulja je tu samo imitirana pomocu malih okruglih ispupcenja. Drugi tip takvih ušnica je srodan prvome samo što je odliven u kalupu.";) Werner je u vezi sa rtinovskom kulturnom grupom i te naušnice pripisao VII veku. lO) Iste te naoja

") Reinecke Festschrift, 157 sl. - Starohrvatska WMBH XII, 194, sl. 68, 69. 18) Arheološki vestnik 1953 (u štampi). 1,) Reinccke Festschrift, 158.
16)

prosvjeta

1. c. 31, sl. 17.

80

Dr Josip Korošec

ušnice je Niederle datirao tek u VIlI vek.1S) S obzirom na dosadašnje nalaze u okolini Skadra, kao i na tipološke pojedinosti, te stilisticki nacin izrade, i sam stavljam te naušnice pre u VIlI nego li u VII vek. ''') A usto bi pored sve srodnosti izmedu tih naušnica iz okoline Skadra i naušnica iz martinovske kulturne grupe pre bilo moguce misliti da su nastale pod nekim novim bizantijskim uplivom, a ne pod uplivom martinovske kulturne grupe.20) Ta vrsta naušnica je u Albaniji neobicno omiljena i primera te vrste imamo u dovoljnoj kolicini. Direktno povezivanje sa martinovskom kulturnom grupom bi doduše bilo moguce, jer se tu nalazi i stilizirana lucna fibula, koja je posebnog, odnosno posve degenerisanog oblika.2J) Ako se obistini gledište, da su te naušnice unekoliko ranije, jer ih danas zbog oskudice u podacima moramo pre datira ti u avaroslavensku kulturnu grupu,2t) onda ce one bih, odnosno stajati samo pod uplivom martinovske kulturne grupe, anikako nece biti i njen proizvod. Svakako to pitanje danas mora ostati još otvoreno jer nije moguce konstatovati tacan izvor te vrste naušnica u Albaniji. U avaroslavenskoj kulturnoj grupi u našim krajevima, a isto tako ni u Panonskoj Ravnici naušnica sa zvezdolikim priveskom, bar po dosadašnjim podacima, nemamo. Stran import u našim krajevima pretstavljaju zlatne naušnice nadene u Golubicu kod Knina (sl. 2, br. 3), zajedno sa svim drugim predmetima, koji se sastoje od zlatne ogrlice, prstena i dva para naušnica od kojih je jedan sa piramidaInim a drugi sa zvezdolikim pri.veskom.2") Te naušnice zajedno sa svim ostalim predmetima stavlja Karaman u isti period kao i Cadavicu i modele za tištenje iz Biskupije kod Knina, tj. u vreme od VI do VIlI veka. I Vinski stavlja te naušnice u VII vek.t<) No on smatra da su ili kasnoantickog ili bizantiskog porekla.t") Stilisticki i tehnicki, medutim, smatra, da su te naušnice srodne raznim naušnicama sa Sicilije. Na drugom mestu izrekao sam vec svoje mišljenje, da ce te naušnice kao i nalaz iz Trilja biti mnogo mladeg datuma. tO) Kao glavni detalj za takvo datiranje poslužila mi je S pet1ja upotrebljena na karicicama tih naušnica, a pored toga i ogrlica, koja je identicna ogrlici naden oj u Trilju. Karaman ogrlicu iz Trilja na temelju novca Konstantina V. Kopronima nadenog u istom grobu, datira u VIlI vek, mada se tu nalaze naušnice, koje su doduše importirane, a koje ipak pretstavljaju izraziti belobrdski. tip.t') U novije vreme Karaman se izrazio protiv moga mišljenja i ostaje na svojoj nekadašnjoj dataciji.tS) Ne vidim nikakve opravdanosti za njegovo gledište, izuzev u slucaju da nosioci toga nakita nisu bili Slaveni što je, medutim, iskljuceno. I pretpostavka po kojoj bi Slaveni S karicicu odnosno S petlju 'Poznavali i upotrebljavali vec mnogo ranije nego što je danas poznato i konstatovano po arheološkim nalazima, je samo hipoteticka i vrlo dubitativna. Na podrucju Balkana i Panonske Ravnice nemamo nigde ni jednog odgovarajuceg komparativnog primera, gde bi se S pet1ja na karicici ili naušnici upotrebljavala bar za vreme avaroslavenske kulturne grupe. Usled toga ta pretpostavka otpada vec sama po sebi. Isto tako upotreba tipicnih belobrdskih naušnica sa grozdolikim priveskom nije do sada nigde dokazana ni poznata u VIlI veku. Ne možemo caoktvrditi da bi tu vrstu naušnica upotrebljavali Slaveni kod nas bar za vreme IX veka. Buduci da moramo takve naušnice po današnjem stanju nauke

i

N i ede rIe, Pfispevky k vyvoji byzantskych šp~rku ze IV.-X. stoleti, Praha 1930, 131. Arheološki vestnik 1953 (u štampi). 20) 1. c. Zgodovinski casopis, Ljubljana 1951, 344. 2') Arheološki vestnik 1953 (u štampi), sl. 28. ZfE 1902 (Verhandlugen), 59, sl. 5. WMBH XII, 192, sl. 56. - Reinecke Festschrift, T. 31, Nr 55. 22) Arheološki vestnik 1953 (u štampi). 23) Rad Jugoslavenske akademije, 1940, 19, sl. 18, str. 22. 24) Starohrvatska prosvjeta, 1. c. 40.
18)
19)

2") 2")
27)

1. c. 32, 40.

Kor o š e c, Uvod v materiaino kulturo, 290 sl. - Zgodovinski casopis 1951, 344. Rad Jugoslavenske akademije 1940, 22. - Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku 1921, 3 sl. 28) Vjesnik za arh. i hist. daI. LIV (u štampi).


Podela naušnica sa zvezdolikim priveskom ti slavenskim kulturama Jugoslavije

81

viti tek u X vek, nastaje medu njima naušnicama koje su nadene u Trilju, ako vatimo gledište Kara;rnana, hiatus od 200 godina. Takav hiatus nije niti rajiv niti moguc. Usled toga ni nadeni novac, zlatnik Konstantina Kopronima, može imati prave datacijske vrednosti. To nam potvrduje i depo naden u Sofiji ome su pored drugih predmeta nadeni razni privesci, delovi verovatno neke lice, dalje manja okrugla dugmeta, koja imaju svoje analogije u Trilju s time su zadnji ukrašeni u granulaciji, prsten i naušnice sa grozdolikim privjeskom.29) tom depou našao se i zlatnik Komnena kao i S karicica.30) Vec s obzirom na tnik depo nije moguce datirati u vreme pre XI veka. Srodnost toga depoa i nog nalaza u Trilju je neosporna, te tako ni triljski nece biti iz VIlI veka, usled identicnosti sa Sofijom, kao ni usled ranije navedenih razloga. Kako sam pomenuo postoji i neka daleka srodnost izmedu nalaza' iz Golubica i toga iz ja. Najveca srodnost je u ogrlicama, odnosno u jagodama ogrlica, gde dolazi izražaja cak i identicnost. Mislim stoga da je pitanje datacije potrebno rešavati ledno za oba nalaza i cak ukljuciti ovamo i nalaz iz Sofije. Uvek imamo samo portirane komade. Golubic i Sofiju doduše direktno ne možemo medusobno po'vati, jer nemamo nikakvih identicnih predmeta kakvi se nalaze medu Triljem Sofijom. No možemo uzeti u obzir neke naušnice, ili bolje karicice sa S petljom kojima se u Golubicu nalaze privesci u obliku zvezde ili piramide, dok se u fijskom nalazu nalaze isto tako karicice sa S petljom na kojima se nalazi jagoda, la je ukrašena granulacijom na slican nacin kao što su· dugmeta u Trilju.3l) ce pripada naušnica grupi naušnica sa jednom jagodom, kakve se upotrebljalU u dalmatinskoj kulturnoj grupi. Sam Karaman navodi isto tako srodnost poinih objekata nadenih u nalazu iz Trilja sa objektima koji su nadeni u nalazu Tokaju, koji je sa novcem opet datiran najranije tek u X vek.:'2) Naušnice iz Golubica imaju po svom izgledu i neku slicnost sa naušnicama denim u. Buzetu."") To pominje i Vinski, koji pored toga kao srodnu naušnicu vodi i neku naušnicu nadenu u Saloni.3oj) Poslednja naušnica je na svaki nacin noantickog izvora. No nema ništa zajednickog sa naušnicama nadenim u GoluCU.Pitanje je, medutim, uopšte u koliko je moguce povezati naušnice iz Golubica tima iz Buzeta. Na svaki nacin danas nam nije moguce rekonstruisati pojedine bne cjeline u Buzetu. A tu su nadene i pojedine bjelobrdske naušnice, koje su eospomo slavenske. Ako su naušnice sa priveskom u obliku lire i tima slicne doslavenske, onda ce biti paralelne vremenski tu nadenim bjelobrdskim naicama. U najgorem slucaju velike vremenske razlike nece biti medu nji'ma. naušnica iz Golubica razlikuju se i po tehnickom radu, bez obzira na to, da e pretstavljaju iinport. na našem Danas možemo naušnice jz Golubica smatrati još kao jedinstvene rucju. U VII vek ih ne možemo nikako datirati, nego u mnogo kasnije vreme. ikakvih dodirnih tacaka nemamo u materijalu koji se stavlja u VIlI i IX vek. ek u X veku moguce ih je fiksirati nešto uze ali u vezi sa nalazom iz Trilja. Veza langobardskom nekropolom iz eastel Trosina VII do VIlI veka je samo prividna. eza se pokušala postaviti na temelju ogrlice. Isto tako su dosta sumnjive vredti neke analogije koje se postavljaju sa Sicilijom, a koje imaju svoj izvor isto O u bizantijskoj umetnosti, mada neka udaljena srodnost sa Golubicem može i lojati vec s obzirom na isti kulturni krug izvora. Medutim, ta srodnost Tle ci još i identicnosf u objektima koja bi dozvoljavala dataciju golubicskog nau VII '.lek.
lli)

i

N i ede r 1e, Rukovet
1. c. 137, sl. 51.

slovanske

archeologie,

Praha

1931, 137, sl. 51. -

N i ede

rie;

pevky, 19.
SU)

N i ede rie, Rukovet, 139.

SI)

S') Rad Jugoslavenske akademije, 1940, 28. - Ham p e 1. Alterthumer des fruhen Mittellers in Ungarn, II, 491. ") Mittheilungen der Central-Commission, 1896, 46, sl. 1-3. Sl) Starohrvatska prosvjeta 1. c 32, 40. - Vjesnik za arh. i histor. dal. XXIX, 26, T. II, No 4.

Glasnik Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

6

82

Dr Josip Korošec

Pored gore navedenih vrsta naušnica sa zvezdolikim priveskom, od kojih je jedna pontskog ili dnjeparskog izvora (Cadavica), druga, koja je nastala ili pod uplivom Bizanta ili, pak, što je isto tako moguce pod uplivom nekadašnje martinovske kulturne grupe (Albanija, Skadar), treca koja pretstavlja bizantiski import (Golubic), imamo još vrstu naušnica sa zvezdolikim priveskom, od kojih su neke bile poznate vec do sada, dok je druge tek nedavno objavio Vinski.3") Takve su naušnice do sada nadene u. Novim Banovcima, u Prozoru kod Otocca, na Kaptolu u Zagrebu, u Dalju, u Velikoj Gradusi,3G)u Biskupij·V7) na Ptujskom gradu38) i u Vinci.3U)Verovatno ce, medutim, biti u pojedinim muzejima spremljena još koja naušnica slicnog oblika.40) Vinski deli naušnice te vrste na dva tipa i to na naušnice koje imaju zvezdu sa pet krakova i lunulom i na naušnice koje imaju zvezdu sa tri kraka bez lunule~ Treci tip koga pominje Vinski i koji bi trebao imati tri zvezde sa po tri kraka uopšte ne dolazi u obzir jer tu nisu zamišljene naušnice sa zvezdolikim priveskom. Mi cak ne možemo tu izradene priveske smatrati ni imitadjom zvezde.41) Velika je šteta što danas nemamo izuzev za naušnicu nadenu na Ptujskom gradu nikakvih podataka o nalazu. Sve te naušnice nadene su slucajno i jedva zna-

Sl. 3

mo za lokalitet kome pripadaju. Iz toga razloga postavlja se i pitanje, smemo li takve naušnice pripisati bjelobrdskoj kulturnoj grupi? Tipološka raspodela, koju je napravio Vinski nekako bi odgovarala današnjem stanju materijala. Medutim, bilo bi potrebno, da se težište stavi ne na zvezdoliki privesak, nego na lunulu odnosno na karicicu, jer je privesak, kao što vidimo kad drugih prim era uSrednaj Europi sama padreden. U tom momentu se naravna magu te naušnice padeliti u nekalika vrsta i padvrsta. Prva bi bile naušnice u abliku lunule sa tri raga i zvezdolikim priveskam sa pet krakova (sl. 3, br. 1, 2 i sl. 4, br. 1). Padgrupu tih naStarohrvatska prosvjeta 1. c. 29 sl. 1. c. 29 sL, sl. 1, 5-8, 12. 37) Rad Jugoslavenske akademije 1940, 19, sl. 19. 38) Kor o Š e c, Staroslovansko grobišce na Ptujskem gradu, 67, 71, sl. 9. 3") Muzeji 3/4, 120, sl. lo '0) Tako pominje Vinski (Starohrvatska prosvjeta 1. c. 32, napomena 7) još jednu naušnicu koja se nalazi u Muzeju hrvatskih starina u Splitu, no ne kaže gdje j<eta naušnica nadena. _ U raspravi "Staroslovansko grobišce na Ptujskem gradu« str. 68 pomenuo sam naušnicu sa zvezdolikim priveskom, koja je navodno nadena u Hrtkovcima na Savi. Podatke sam dobio od kolege Vinskog (1. c. napomena 109). U Starohr vatskoj prosvjeti 1. c. str. 33, napomena 16a, Vinski naznacava da ti podaci nisu tocni i da mi se to potkralo kao slucajna pogreška u mojim zapisnicima. U to, medutim, sumnjam i verovalno se kao slucajna pogreška potkrala Vinskom, kod davanja p()dataka o zvezdolikim naušnicama u Hrtkovcima. Na svaki nacin pak verujem da je sada nakon kontrole inventara tocan podatak, da u Hrtkovcima za sada nije nadeno takvih naušnica. ") Starohrvatska prosvjeta 1. c. 31, sl. 2-4. - Po podacima koje mi je dao Vinski, smatrao sam ranije da naušnica iz Surduka spada medu zvezdolike naušnice, što, medutim, sada vidim da nije tocno. (Uporedi, Staroslovansko grobišce na Plujskem gradu, 68).
3") 3")

Podela naušnica sa zvezdolikim priveskom

li slavenskim kulturama

Jugoslavije

83 .

ica pretstavljaju identicne naušnice koje imaju'Probijenu lunulu (sl. 4, br. 3). Drugu .gupu pretstavljaju naušnice u obliku lunule sa dva roga i zvezdolikim priveskom tri ili pet krakova (sl. 3, br. 3). U trecoj grupi su naušnice sa pljosnatim donjim delom karicice i zvezdolikim priveskom sa tri kraka (sl. 4, br. 2). U cetvrtoj grupi , me<lutim, nalaze naušnice sa pojacanim donjim delom karicice i priveskom u obliku degenerisane zvezde (sl. 4, br. 4). Poslednji tip mi je bio vrlo sumnjiv u pogledu opredeljivanja, da li ga uopšte možemo staviti u tu grupu i da li tu nije bila osnova bjelobrdska naušnica sa grozdolikim priveskom, kal() što sam nekada sam mislio. Kasnije sam ga stavio medu zvezdolike naušnice sa posve promenjenim oblikom!") Na svaki nacin stoji ta naušnica pod uplivom tehnickog rada bjelobrdskih naušnica sa zvezdolikim priveskom, koje su bile radene odnosno uliane u dvodelnom kalupu, dok su, medutim, ostale naušnice te grupe bile ulivane U Jednodclnim kalupima, tj. izradivane samo sa jedne strane. Usled toga je potrebno da tu naušnicu sa cisto tehnicke strane stavimo u posebnu grupu. Na\JAnica Ptujskog grada i naušnica iz Biskupije pripadaju sa prema tO\ffie vremenu bjelobrdske kulturne grupe, kod cega je ptujska naušnica nadena još i na bjelobrdskoj nekropoli. Ostale naušnice možemo opredeljivati samo tipološki. U tom pogledu najlakše je sa prvom grupom u cijoj podgrupi se nalazi i naušnica sa Ptujskog grada. Svoj izvor imaj te naušnice u bizantiskim imporrtiranim primeL1

Sl. 4 Medutim, nije potrebno rima, koje nalazimo tu i tamo Ll slavenskom materijalu. da imaju zvezdolik privesak, nego mo,že na lunulu biti obešena i jagoda, ili su pak bez ikakvog priveska. Baza je tu samo lunulasta naušnica dok je privesak podrcden.43) Sve analogije koje kod tih naušnica dolaze u pitanje pripadaju vremenski vec bjelobrdsklQj kulturnoj grupi. naša druga grupa, koja ima na lunuli dva roga može se ubrajati pod iste analogije.Medutim to nije slucaj sa naušnicama koje imaju umesto lunule samo nešto splošten donji deo karicice. ZanimljiVI() je, da imamo za takve primere vanredno lepe analogije u martinovskoj kulturnoj grupi.lI)No ipak izgleda da su te analogije samo prividne. Tehnicka izrada naših naušnica te grupe je ista kao što je i tehnicka izrada naušnica prve i druge grupe. Postoji li, medutim, medu prvom i drugom grupom na jednoj i trece grupe na drugoj strani još i neki vremenski interval, danas je još nemoguce konstatovati. o ako bi takav interval i postojao nece biti vanredno velik. Tako bismo i tu grupu uprkos razlikama u obliku mogli pripisati bjelobrdskoj kulturnoj grupi odnosno vremenu njezinog trajanja. U tom pogledu bio bi posve u skladu i nalaz takve naušnice u Zagrebu na KaptJolu, gde su bili nadeni i drugi predmeti bjelobrdske kulturne grupe.

i

I

Kor o š e c, Staroslovansko grobišce na Ptujskem gradu, 68. grobišca v Severni Sloveniji, 73. 13) Ham p el II, 492. - P o u 1i k, Staroslovanska Morava, Praha T. XLI, 4; str. 47, sl. 13. Itd. ") Reinecke Festschrift, T. 31, sl. 2, 4; T. 33, sl. 3611362, c.
U)

Kor o š e c, Staroslo1948, T. LXXI, 1-4;

venska

6*

84

Dr iI osip Korošec

Kao što sam vec pomenuo imaju nausmce prve grupe nadene na podrucju Jugoslavije analogije u ariginalnim bizantinskim naušnicama, koje su nadene na podrucju Panonske Ravnice i srednje Europe. Ovamo spada i druga grupa. Na taj nacin stoje naše naušnice pod bizantinskim uplivom i to kasnijim bizantinskim uplivom X veka. Za naušnice trece grupe za sada direktnih analogija medu bizantinskim naušnicama nije još moguce naci. Vec s obzirom na velik vremenski razmak ne mogu imati ništa zajednickog sa nekadašnjom martinovskom kulturnom grupom. Mogucnost da su nastale pod uplivom nekadašnje martinovske kulturne grupe bila bi u tom momentu, ako bismo ih smeli datirati u vreme avaroslavenske kulturne grupe i to bar neke na pocetak VIlI veka. U avaroslavenskoj kulturnoj grupi, pak, do danas uopšte ne poznajemo te vrste nakita. Stoga mislim da su naušnice trece grupe samo neka vrsta degenerisanih oblika prve i druge grupe, gde je težište u ovom slucaju bilo na privesku, a ne na naušnici odnosno karicici. Hipoteza, koju zastupa Vinski da bi te naušnice imitirale' naušnice martinovske kulturne grupe je stoga posve pogrešna:") Nalaze martinovske kulturne grupe možemo postaviti u VII vek. Naše naušnice se, medutim, javljaju tek oko X i u XI veku. Cezura od okruglo 200 godina je ipak suviše velika da bi ju mogli mimoici ili prevideti. P0red toga nije bio više moguc nikakav direktan upliv martinovske kulturne grupe, nego bismo, u slucaju da bi se ti objekti mogli bar nekako povezati, morali govoriti samo o eventualnom nekadašnjem izvoru. No u tom slucaju bismo morali imati medustupnjeve u avaroslavenskoj kulturnoj grupi. Ovako pak možemo pretpostaviti i za tu grupu samo nov, bizantinski upliv, koji je tako i takO' vec nepobitan za pojedine druge grupe, preko kojih se naša treca grupa mogla i razviti. Ako ukratko sve sumiramo možemo naušnice sa zvezdolikim priveskom tipološki i vremenski razdeliti na sledeci nacin: 1) Naušnica iz Cadavice i kalup za tištenje naušnica sa zvezdolildm priveskom iz Biskupije - martinovska kulturna grupa, VII vek. 2) Naušnice iz okoline Skadra - izvor martinovska kulturna grupa ili bizantinski upliv, VIlI vek. 3) Naušnice iz Golubica kod Knina - bizantinski import, IX-X vek. 4) Naušnice I grupe (Novi Banovci, Velika Gradusa i Dalj) - bjelobrdska kulturna grupa, X-XI vek. 5) Naušnice la grupe (Ptuj) i naušnice IV grupe (Biskupija) - bjelobrdska kulturna grupa, X-XI vek. 6) Naušnice II grupe (Dalj, Vinca) - bjelobrdska kulturna grupa, X-XI vek. Prozor kod Otocca) bjelobrdska kul7) Naušnice III grupe (Zagreb-Kaptol, turna grupa, X-XI vek?
RESUME CLASSIFICATION DES BOUCLES D'OREILLES LES CIVILISATIONS SLAVES
A

APPENDICE EN FORME ETOILEE DE LA YOUGOSLAVIE

DANS

Le groupe des boucles d'oreilles a appendice en forme etoilee, n§pandu dans tous les pays slaves, represente de rares pieces d'ornement au cours des diverses periodes du haut Moyen age. Jusqu'a present, en Yougoslavie, on n'en connaissait qu'un petit nombre d'exemplaires. Recemment, Vinski a publie quelques unes de ces boucles qui jusqu'a present n'avaient pas ete publiees, a savoir celles qui se trouvent "u Musee archeologique de Zagreb. A cette occasion, il a touche egalement a la question ethnique des promoteurs de la civilisation de Martinovka, de meme que de ceux qui ont porte les bijoux decouverts a Cadavica etc., en se basant sur les resultats publies par Ribakov et J. Werner. D'apres toutes les conclusions auxquelles on a abouti jusqu'a ce jour, nous pouvons relier tous les objets du groupe culturel de Martinovka, trouves dans la region des Balkans et
4")

Starohrvatska

prosvjeta

1. c. 48.

Pode]a naušnica

sa zvezdolikim

priveskom

u slavenskim

kulturama

Jugoslavije

85

de la depression pannonienne, a la migration et a l'etablissement des Slaves dans ces regions. Aux exemplaires du groupe de Martinovka, nous devons egalement joindre les fibules en arc, que Werner considere aussi comme un indice de l'expansion slave du VIle siecle. Dans lecadre du groupe culturel de Martinovka et de la dep.ression pannonienne, nous constatons aussi l'apparition des premieres boucles d'oreilles a forme etoilee. En Yougoslavie, on en a trouve a Cadavica avec l'etoile pendant a l'anneau, composees d'une partie mediane ronde avec un renf1ement au milieu et cinq bras en forme de pyramide d'un fin granule (fig. 1). Les analogies existant entre ces boucles d'oreilles, dont on a deja beaucoup parle, montrent pourtant une grande diversite de type, de sorte que, de ce point de vue, il existe toute une serie de divers sous-groupes, qui different plus ou moins les uns des autres. La cause de cette diversite est avant tout dans l'execution manuel1e et dan s l'execution a l'aide de moules, par suite de quoi ces objets ont du sub ir un fa~onnage supplementaire. Il y aurait eu beaucoup moins de diversite, si les boucles avaient ete coulees dan s des moules, comme nous le voyons faire pOUl' d'autres objets dans des groupes culturels plus jeunes. En correlation avec le groupe culturel de Martinovka, on prend aussi en consideration aujourd'hui le modele a empreinte des boucles d'oreilles, c.-a-d. de l'etoile a plusieurs bras (fig. 2), qui a ete trouve, avec d'autres modeles semblables, a Biskupija pres de Knin. Ces modeles, tant au point de vue du style que par d'autre details, sont reellement tres etroitement l'elies au groupe culturel de Martinovka, et, par la, egalement a Cadavica et autres localites qui lui sont apparentees. Par leur forme, les boucles d'oreilles du groupe culturel de Martinovka presentent une certaine analogie avec celles qui ont ete trouvees en Albanie aux environs de Skadar (Scutari). Du point de vue de l'execution technique, ces dernieres ont ete executees de deux fa~ons differentes. L'un des types est constitue de deux plaquettes reunies de forme trapezoidale, suspendues a un petit anneau, a l'extremites desquelles se trouve l'appendice en forme etoilee. La partie mediane en est bombee en forme de rosette, les cinq bras se trouvant en bordure (fig. 3). Ce type a ete obtenu par empreinte, tandis que le second a ete coule au moule, de sorte qu'il n'a qu'une seule plaquette. Malgre cela, il est tres apparente au premier (fig. 4). J. Werner date ces boucles d'oreilles du VIlo siede, en correlation avec le groupe culturel de Martinovka, tandis que Niederle les a placees au VIlIo. Mais la question se pose du lieu d'origine de ces boucles. Il n'est pas exclu qu'el1es soient apparues sous l'inf1uence du groupe culturel de Martinovka, ma is il n'est pas possible de les considerer comme des produits de ce groupe. En outre, elles ont pu apparaitre egalement sous quelque autre inf1uence, byzantine peut-etre, un peu plus tard. Dans le groupe avaro-slave, nous n'avons pas de boucles d'oreilles a appendice en forme etoilee. Les boucles d'oreilles en 01' en forme etoilee, trouvees a Golubic pres de Knin (fig. 5) representent une importation etrangere. Karaman les date de la periode entre le VIc et le VIHo siir~cle. Cependant, j'ai deja signale ailleurs mon opinion qu'il faudrait corriger cette Ðttribution de date, comme celle de la tombe de Trilj, datee du VIlI ° siecle, en se basant sur une monnaie de Constantin V Copronyme. La decouverte de Trilj d{)it pourtant etre reliee a celle, analogue, de Sofia, qui, d'apres la piece d'or de Commene, doit etre datee du XIo siecle. De cette fa~on, naturellement, la tombe de Trilj doit etre beaucoup plus recente qu'on ne l'avait supposee, et sa date, abstraction faite de tout son caractere, ne peut tombel' qu'entre le XO et le XIo siecle. Par ailleurs, la decouverte de Trilj est relie aussi a Golubic par le collier qui, par son type, est apparente a celui qui a ete decouvert dan s cette derniere ville. Et comme, la aussi, nous trouv{)ns sur les petits aneaux des boucles d'oreilles une fermeture en S, il s'en suit que les objets tr{)uves dans cette localite doivent etre d'une date de beaucoup posterieure il ce qu'on avait pense jusqu'a present. Dans le groupe culturel de Bijelo Brdo, nous possedons une serie de boucles d'oreilles en forme etoilee comme sont celles de Novi Banovci, Prozor pres Otocac, Zagreb Kapitol, Dalj, Velika Graduša, Biskupija, chateau de Ptuj et Vinca. En tenant compte du petit anneau et de la lunule nous pouvons classer toutes ce boucles d'oreilles en plusieurs groupes. Le groupe I comprend les boucles d'oreilles a forme de lunule a tro is corl1'es avec appendice en forme etoilee a cinq bras (fig. 6, 8). Un sous-groupe pourrait comprendre les boucles d'oreilles, tout a fait identiques, mais dont la lunule a ete ajouree. Le groupe II est represente par les baueles en forme de lu nule a deux cornes avec appendice en forme etoilee a cinq bras (fig. 7).

86

Dr

J asip

Karašec

Dans le gr0upe III figurent les bauc1es d'areil1es dant la partie inferieure de l'anneau est aplatie et <]ui ant un appendice en farme etailee a trois bras (fig. 9). - Le graupe IV camprend les baucles d'areil1es dant la partie inferieure de l'anneau est renfarcee et dant l'appendice l'epresente une degen era tian de l'appendice en farme etailee, au bien, peut-etre, de l'appendice en farme de grappe (fig. 11). Tautes les baucles d'areil1es du graupe culturel de Bjela Brda ant ete caulees en maule simple, sauf celles du graupe IV, qui l'ant ete en maule double. Quaique les analagies canstatees jusqu'a present indiquent que toutes ces bauc1es d'areil1es appartiennent plus au mains a la meme periade, la questian se pase, tautefais, de sava ir s'il n'existerait pas entre elles, c.-a-d. entre les divers groupes, un certain intervalle de temps. Camme naus ne passedans pas, sauf paul' quelques unes, de dannees stratigraphiques, il n'est pas passible, aujaurd'hui encare, de fixer ces differents maments. Quelques unes des baucles de cette espece accusent me me une analagie et une parente laintaines avec le graupe des bauc1es d'areil1es de Martinavka. Mais an ne paurrait envisager la passibilite d'une pravenance saus l'influence de ce graupe de Martinavka, que si naus pauvions faire remanter quelques unes au mains d'entre, ne. fut-ce qu'au debut du VIIIo siec1e, ce qui aujaurd'hui n'est pas encare le cas. Or, camme naus ne placer nas baucles d'areil1es qu'au XO et XIo siec1e, l'intervalle de temps est taut de meme trop grand paul' naus permettre de parler d'influence, meme indil'ecte, puisque naus n'avans pas, nan plus baucles d'areil1es dans le graupe avaraslave. D'apres l'etat actuel de la science, naus pouvans classer appraximativement tautes les baucles d'areil1es en farme etoilee de Yaugaslavil', - tant au paint de vue de la culture qu'au paint de vue de l'epaque, de la fa~an suivante: 1. Baucles d'areil1es de Cadavica et mauJe a empreinte paur baucles a appendice etailee de Biskupija _. Culture du groupe de Martinavka, VIIo siec1e. 2. Baucles d'areil1es des envirans de Skadar - Lien d'arigine: graupe culturel de· Martinavka au influence byzantine, VIIIo siec1e. 3. Baucles d'areilles de Golubic, pl"eS Knin - Importatian byzantine. IXo-Xo siecle. 4. Boucles d'oreil1es du graupe I (Novi Banovci, Velika Kladuša et Dalj - graupe culturel de Bjelo Brdo, XO-XIo siecle. 5. Boucles d'oreil1es du groupe la, (Chateau de Ptuj) et celles du groupe IV (Biskupija) _. graupe culturel de Bjelo Brda, XO-XIo siecle. 6. Baucles d'areilles du groupe II (Dalj, Vinca) - groupe culturel de Bjelo Brdo XO-XIo siecle. 7. Boucles d'areil1es du groupe III (Zagreb Capitol, Prozor pres Otocac) - groupe culturel de Bjela Brdo, XO-XIo siecle (?)

Dr A. SOLOVJEV

Prinosi

za bosansku

1

ilirsku heraldiku

I
»RODOSLOVLJE BOSANSKIH I SRPSKIH KRALJEV A« Godine 1932 pisao sam u Glasniku Skopskog Naucnog Društva o »Postanku ilirske heraldike«. Onda sam u vezi s ilirskim grbovnicima od kojih je najstariji Korenicev-Neoricev iz g. 1595, pretresao i pitanje o »Rodoslovlju bosanskih i srpskih kraljeva« sa datumom 1482 g., zalepljenim za sliku iz manastira Sutjeske.l) Tada sam se pridružio mišljenju Fr. Rackog da je »rodoslovlje« postalo krajem XVI veka i da je datum netacan; izneo sam za to nekoliko istoriskih dokaza i pretpostavku »da je tajanstveni Petar od istije Ohmucevica najverovatnije isti Petar od IveIje Ohmucevic«, poznati rodoljubivi falsifikator iz kraja XVI veka, za ciju je licnost vezan i postanak ilirskog grbovnika.") , Ipak sam još imao neke skrupule i rekao da »ovo pitanje zaslužuje posebnu paleografsku studiju«. Mislio sam - možda je i1pak»Rodoslovlje« napisano g. 1482? Obratio sam se onda najboljem znancu stare dubrovacke književnosti, pok. profesoru Milanu Rešetaru, poslavši mu tacnu kopiju »Rodoslovlja«. On mi je ljubazno odgovorio opširnim pismom koje vredi da se objavi kao najautoritativnije mišljenje u tom pitanju: »U Firenzi, 18 juna 1934 g. Sad mislim da Vam mogu kazati nešto o RodoslovIju. Prije svega sasvim je sigurno da ga nije pisao (govoreci ovijek o njemu kakav nam se je sacuvao) Dubrovcanin, dakle ni Petar Ohmucevic, koji je bio bez sumnje, kao i svi Ohmucevici, iz Slanoga gdje se govo'ri kao u gradu, dakle jekavski i štokavski, s tacnim izgovorom glasa h, a Rodoslovlje je pisano mješovito ikavski-jekavski, sa j mjesto d (meju, roistva, rojenogo), a na dva mjesta bez h (istije i njegovi),3) pisao ga je neki štokavac iz sjevernozapadnih krajeva (Bosanska Krajina ili bolje sjevernozapadna Bosna ili sjeverna zagorska Dalmacija) gdje se može cuti j za d i mješoviti ikavskojekavski izgovor bez pravilnog izgovora glasa h.
1) Bilo je poznato u nauci po opisu F r. Ju k ic a u Danici Ilirskoj 1842, br. 34 iMe d a p u c i c a u Arhiv f\ir slavo Philologie IV (1880), 339-342. Doneo sam i njegovu tacnu kopiju (na žalost, smanjenu u pola LI štampi), koju sam izradio perom, ,pošto fotografija nije mogla da tacno prikaže ovaj potamneli dokumenat. 2) A. V. S o lov je v, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic. Glasnik Skopskog Naucnog Društva XII (1932), str. 94-95. 3) Ovo opažanje Rešetarovo nije tacno: 1) citanje »istie« osnovano je na nesporazumu, kao što cemo videti; 2) u reci »njegovi(h)« na kraju retka slovo h se izlizalo, a trebalo bi da bude, pošto odmah posle njega dolazi: »starijeh«. Inace je upotreba slova h dosledno sprovedena u citavom sllomeniku (A. S.).

88

Dr A. Solovjev

Nego Rodoslovlje nije pisano ni g. 1482; milostima božijem (mjesto milostmi božijem), Sa r b lom (mjesto Srbljern), kr ale v i n a (mj. kraljevstvo), dalmantinske (mj. dalmatinske), bijahui (m. bijehu), negavi(h, istije(h),on je u jezicnom pogledu mnogo bliži kraju XVI vijeka nego li kraju XV-ga; a asobito za to govori što prepisivac nije više znao što su S o I i i Hum s ka ze m I ja i kralj Matijaš, pa piše: S lav i, U om c i ze m I i, kr a IMa t i a š e, dok se krajem XV vijeka kod nas lijepo .znalo za ta tri imena. I to što ima nekoliko stihova 12-eraca, ukazuje prije na kraj XVI-ga nego na kraj XV-ga vijeka. . Paleografija pak meni ne pomaže, jer sam ja vidio vrlo malo spomenika zapadne cirilice u originalu ili u reprodukciji, a koliko vidim slova po Vašoj reprodukciji u Vašam clanku, ja ne vidim da bi se po cemu-god moglo reci da Slpomenik može biti iz kraja XV vijeka, a ne može biti iz kraja XVI-oga. Slažem se dakle potpuno s Vama da je Rodoslovlje pisano, to jest prepisano krajem XVI vijeka, kad Vi iz historiskih razlaga uzimljete da je iz toga vremena, a mislim da je najprilicnije uzeto - zbog ortografije - da je pastalo ovak,o: skalupIjeno u Dubrovniku - zbag 12-eraca! - poslije g. 1482, a krajem XVI vijeka ga je Bošnjak, valjda fratar franjevac, nespretno pre p i s a o s lat i n i c e. Ko je taj Petar Ohmucevic i zašto je uzeo godinu 1482, toga ja ne znam ali svracam pažnju na to da ono »istije(h) ne treba shvatiti u smislu ruskog »tjeh-že«, jer može znaciti i »nastojašcih\{. Vaš 'prigovor dakle da se prije Ohmucevici ne spominju, otpada, - jer autor Rodoslovlja kaže da je on »pravih Ohmucevica sin«; svakako on se dasta istice tim što je autor, pa se lako razumije da je on koji je »po starini Bošnjanin« sastavlja Rodoslovlje »za milos njegove stare gospode«, to bi bio baš psihološki opravdan prvi korak u proslavljanju kuce Ohmucevica istaknuti vezu s Bosnom i njenom starom gospodom. - A što znaci ono da Tvrtko II »pohodi i Cvijetu od Diagena«?? Još jedno pitanje: što 'jJretstavlja ona slika na cijem je nalicju prilijepIjeno Rodoslovlje: Vi kažete da ko hoce da proslavi sebe ili svoju kucu, ne cini to na nalicju jedne slike, ali otkuda se zna da je ta kopija bila ispocetka namijenjena da dode tamo gdje se sada nalazi? Inace, ne zaboravite, o v u kOlpiju nije pisao ni P. Ohmucevic ni uopce Dubrovcarun«. Dakle, pok. M. Rešetar je tacno dokazao da Rodoslovlje u ovom obliku ne pripada XV-m veku, da ga je pisao Bošnjanin iz severozapadne Bosne, verovatno fratar-franjevac, i da ga je 'Prepisao s originala pisanog latinicom, krajem XVI-og veka."3) Sto se tice njegovih razlaganja o reci »istijeh«, ono je ne tacno pošto je on bio, kao i mnogi drugi, zaveden netacnim citanjem Meda Pucica. O tome treba sada da progovorimo. Da je pok. Rešetar bio u pravu kad je tvrdio da je »Rodoslovlje« skalupljeno krajem XVI-og veka, a da je njegov autor ipak sam admiral Ohmucevic kao što smo pretpostavljali, - za to smo našli tacnu potvrdu u clanku o fra Martinu Nedicu, objavljenom od fra Drljica: an navodi da se u biblioteci franjevackog samostana u Sutjesci cuva opis doticne slike, napravljen još god. 1835 od Martina Nedica koji je napisao: »U samostanu Sudiskom (sic) cuv'ala se je slika na drvetu bojadisana koja prikazuje Isusa stojeceg niza se spustitih rukuh koji su dlani okrenuti prama Ide33) To je uostalom vec opazio Va tro s 1a v Ja g i c: »der Orthographie und der Sprache nach wiirdc ich dafiir halten, dass diese »Genealogie« in Ragusa erst in der zweite~ Htilfte l1es XVI. Jahrh, verfasst WUrqe«. Archiv slavo Phil. IY (1880), 503,

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

89

cecemu covjeku u kraljevskom ruhu, isti je gologlav. Po usmenoj predaji drži se da je onaj klececi covjek Tomaš kralj kome se je Isus prikazao. Daska na kojoj je recena slika, dugacka je % jednog metra, a široka je pol metra i dva prsta, Na toj dasci s druge strane naljepljena je pergamena, na kojoj je rodoslovlje kralj ah Bosanskih i Srbskih to je vrlo liepo izradeno, a izradio je kao što se štije bosancicom ovo: »Petar sin IveIje Ohmucevica po starini Bošnjanin, a radi nepovoljnog razumira i bogube Bosanske, prišašcah njegovieh starih sad je Dubrovcanin, koji za milost njegove stare Gospode složi i postavi ovo Rodoslovlje za 5~omen i slavu Bosansku i svakoga vridnoga Bošnjanina. Doka li Bog dopusti i njegova sveta volja izvrši. Pisano Lita Hristova na 1482«:) Isti R. Drljic navodi da je Martin Nedic izradio pet kopija tog rodoslovlja i poslao ih na pet mesta: Narodnom domu u Zagrebu, biskupu Štrosmajeru, Beo-

Sl. 1 - »Rodoslovlje gospode srpske i bosanske« na slici iz Sutjeske, u Galeriji slika u Zagrebu (Glasnik Skopskog naucnog društva, Knj. XII, str. 111 - Crtež dr-a A. Solovjeva).

gradskom Ucenom društvu, zboru bosanskih franjevaca (u Visokom) i manastiru uTolisi, a da je samu sliku biskup Štrosmajer preneo g. 1871 iz Sutjeske u Zagreb:) Najznacajnije je ovo: dok se na originalu u Zagrebu može procitati samo: »Fetar i .. je Ohmucevica sin« (a tako je M. Nedic stavio i na prepis iz g. 1842 koji smo videli u Slavo Brodu), on je na prepisu iz g. 1835, koji se cuva u Sutjesci,
') Fra R a s t i s lav Dr 1ji C, Prvi Ilir Bosne. Sarajevo 1940, str. III. Na prepisu koji smo videli u Slavo Brodu u zbirci A. Brlica, piše: »Hocce documentum €'xhibens Gemealogiam Regum Sarbicorum atque Bosnensium seu Illyriorum ex SUD originali pervetusto utpote a. D. i482 confecto, summa diligentia per me Fr. Mat'tinum Nedich a Tolissa desumptum fuit a. D. 1842. Originale huius asservitur in Bibliotheca Conventus S. Joann. ~app. de Sudiuska in tabula lignea«.
5)

90

Dr A. Solovjev

napIsao: »Petar Ivelie Ohmucevica sin.« Smatramo da je ovo citanje najtacnije: onda M. Nedic nije mogao n,išta da cuje o Petru Iveljinu sinu o kojem je Gelcic poceo da piše tek g. 1880; ako je on procitao »!velie«, tako je zaista stajalo na originalu. Docnije su slova izbledela te se fra Nedic nije odluciO' da stavi tu nerazumljivu rec i prepisao »i .. ie«,") što je kasnije Medo Pucic pogrešno procitao kao »istie«. Treba da pretresemo pitanje o grbu Bosne! o kojem se dosta raspravljalo u godinama 1879 i 1880. Naravno, moramo odbaciti zastarelo mišljenje M. Hoernesa da je tobože »car Dušan darovao g. 1343 grbove provincijama Bosni i Primorju«7) i to iz dva razloga. Prvo, Stefan Dušan nije mogao da~ovati grb Bosni jer nije u Bosni vladao, a još manje Primorju pošto je na pocetku svoje vladavine, 22 januara 1333 g. prodao Dubrovniku !poslednji komad srpskog Primorja. Drugo, Hoernes je verovao u istinitost grbovnika Stani;:;lava Rubcica (datiranog 1340 ili 1343 godinom); medutim, sada je jasno da car Dušan nikako nije mogao u tim godinama da ima takve grbove i da je »ilirski grbovnik« samo jedan zanimljivi falsifikat nastao posle 1584 g. u vezi s plemickim aspiracijama admirala Petra Ohmucevica a skrojen po kalupu grbovnika Vergila Solisa iz 1555 godine. Poceci srpske i bosanske heraldike u XIV veku vrlo su skromni: jedva se javljaju sredinom tog stoljeca prvi pokušaji vladalackih grbova, koji su istovremeno i grbovi država; još su dosta nestalni. Što se tice grbO'va provincija i vlasteoskih kuca, oni još ne postoje niti u Srbiji niti u Bosni XIV veka. Prve, dosta mutne podatke o grbovima Bosne i Huma nalazimo u »putu oko sveta« jednog Šlpanskog fratra oko g. 1330 na koji je skrenuo našu pažnju pok. Josip Smodlaka.8) On kratko opisuje »la Esclavonia« u kojoj su gradovi Senj i Zadar (dakle to je Dalmacija) opisuje zastavu kralja te zemlje; zatim prelazi na Bosnu, za koju veli, izmedu ostalog, da njeni stanovnici »non san cristianos catolicos« i da gospodar ovih brda ima istu zastavu ako što je ima kralj Slavonije (»Y el senor de estos mont es ha por senales tales como las del rey de Esclavonia«). Kao što tacno primecuje J. Smodlaka, ocekivalo bi se da cemo na odnosnom mestu naci grb jednog savremenog dinaste koji je vladao i Hrvatskom i Bosnom, recimo, grb banova Šubica; ali na naše iznenadenje, kao grb Slavonije dolazi grb, knezova krckih i senjskih, koji se kasnije nazvaše Frankopanima. Verovatno ga je vidio na bedemima Senja koji je onda pripadao Frankopanima, a sacuvao je tradiciju o tome da su Hrvatska i Bosna pod vladavinom banova Šubica imale istu zastavu s istim grbom. Grb Bosne uopšte nije prikazan.

i

") Fra Ju k i c naštampao je "Petar Ilije Ohmucevica sin« (verovatno video je slova: »1 .. lije«, ostala od »Ivelije«). Danica Ilirska Hl42, str. 133 (br. 34). Tek je g. 1880 Medo Pucic netacno procitao, po domišijanju: »istije«. Archiv IV, 341. 7) »Manchmal findet sich ein geharnischter Arm mit geschwungenem oder zur Erde gesenktem Schwert, eine ReJhiniscenz an das Landeswap,pen, welches Czar Stephan Dušan (1343) der serbischen Provinz Primorje gegeben. Halbmond und Stern (in kurzem Schilde), welche gleichzeitig der Provinz Bosnien verliehen worden, schmiicken oft auch den ritterlichen Schild und erscheinen einmal als Feldzeichen an einer Stange befestigt«. M. Ho e I' n e s, MittelalterIiche Grabdenkmaler in der Hercegovina, Mittheilung,em der Anthropologischen Gesellschaft in Wien, B. XIII, 1883, s. 172. Tim pogrešnim 1.vrdenjem (bez navoda izvora) zaveo je dora AL B ene a u njegovom, inace odlicnom radu »Siroki Brijeg«. Sar. 1952, str. 51. 8) J o s i p S mod 1a k a, Zemlje Južnih Slovena i njihovi grbovi oko god. 1330 u »putu oko svijeta« jednoga španjolskog fratra. Split 1931 (= II. Prilog Vjesniku za arheologiju i 25, flistoriju Dalmatinsl\u, sv. L. G04. 1928-1929), 51.1'. 6-7

i

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

91

Kao grb Narente, što Smodlaka tumaci kao Hum, prikazana je zastava podeljena u cetiri cetvrti, od kojih su prva i cetvrta bele, a druga i treca tamnomodre bOl ~ ista zastava Narente naslikana je i na najstarijem porta-lanu (pomorskoj :\ina Dall'Orto iz g. 1330 koji je verovatno bio izvor za tobožnji »put oko sv ta« španskog fratra. Na portolanu Dall'Orta je ipak nad Šibenikom sasvim druga zastava, a zastava Bosne uopšte nije prikazana.O) Ipak, pošto je ban Stefan II Kotromanic vec g. 1324 zauzeo citav primorski kraj od Cetine do Neretve,1") a zatim još proširio svoju vlast u Humu, možemo pretpostaviti da je ta zastava nad eretvom baš banova zastava, tim više što se ona prikazuje i na docnijim portolanima XIV veka, kada 'je Nereiva bila cvrsto u bosanskim rukama. Možemo smatrati da je ta zastava sa dve modre i dve bele cetvrti - najstarija bosanska zastava. Ban Stefan II koji se, kao što veli Corovic, potpuno oslanjao na madarskog kralja cak u pitanju svoje ženidbe 1329 godine, morao je pod madarskim uticajem da za sebe stvori i grb.i heraldicku zastavu. Prema tacnom mišljenju Alekse Ivica, lep pecat s legendom: »Sigil1um minus Stephani Dei gratia totius Bosni bani« i '"
5<1N CTEn<1N« kojim se poslužio ban Tvrtko na povelji 1356 g., pripadao je njegovom stricu Stefanu 11.11)Tu se na štitu konjanika vidi kosa !pregrada (bande) s desna na levo, a na šlemu kao celenka (cimer) - okruglo drvo sa stablom. Vrlo J verovalno, da su na pregradi morali biti tri krina, jer na ispravama 1357 i 1367 g. Tvrtkov grb na pecatu ima potprecnu prugu (fasce), a na njoj tri krina.12) Ti krinovi jasno prikazuju madarski uticaj, jer se oni nalaze u grbu Anžuvinske kuce, a kralj Ljudevit Veliki rado ih je stavljao u grbove svojih vazala i istaknutih ,rN
plemica.t'!)

Oblik grba Kotromanica (koji je u isto vreme i bosanski grb) još nije dobio talan oblik: pruga je cas kosa, cas poprecna, krinova može biti tri, a docnije šest, ali su ipak ta pruga i ti krinovi - stalne figure u tom grbu. Veliki prestoni pecat Tvrtka kao kralja nije se sacuvao, ali prema ubedljivom mišljenju Thalloczyja, njime se poslužio njegov sin Ostoja, samo urezavši u kalup svoje ime mesto Tvrtkova.14) Pored kralj a na !presta-lu vidimo s desne strane - šiit sa dvoglavim orlom, kao grb Nemanjica (Srbije), a s Ieve strane - štit sa kosom prugom i šest krinova - tri iznad pruge i tri ispod - kao grb Kotromanica (Bosne). Sasvim isti je grb prikazan na malom pecatu kralja Tvrtka na pismu Dubrovniku iz g, 1388-89.1') . Isti je grb prikazan kao grb »Tvrtkovica« (sa kraljevskom krunom) u ilirskim grbovnicima. Njegove su boje: bela pruga na plavom štitu i 6 zlatnih krinova.16)
U) G i u s e p p e G e roI a, L'elemento aralc1ico nel portolano di Angelino Dall'Orto. Atti del Heale Jstituto Veneto di scienze, lettere ed arti. Tomo XCIII, Venezia 1934, p. 425. III) Via dim ire o r o v i C, Historija Bosne 1. B. 1940, str. 247 i 250. 11) Ale k s a I v i C, Stari srpski pecati i grbovi. Novi Sad 1910, str. 20 i slika br. 17. ") Navodi Med o P u c i c u Jagicevom Arhivu IV (1880), str. 497. 13) Bar t o s z P a p r o c k i u svojem cuvenom grbovniku g. 1584 navodi da je kralj Ljudevit podario g. 1353 ruskom vlastelinu Kierdieju iz Galicij.e plemicki grb: u desnoj polovini Atita tri zlatna krina na p1ayom polju, t. j, grb Anžuvinske kuce. B. P a p r o c k i, Herbarz r~cerstwa polskiego, izd. 1858 g., str. 700. ") L. v. Tha 11o c z Y, Studien zur Geschi{~hte Bosniens und Hercegovinas im Mittelalter. Leipzig und Wien 1914, 275-276. Jr') Med o P u c i c u Spomenicama srpskim II, 32 opisuje ga ovako: »kaciga i štit a na AUtunahere pas i tri lijera pod pasom a tri nad pasom«. 16) V. sliku 20 na tablici V u raspravi; A. S o lov j e v, Pastanak ilirske heraldike itd,

92

Dr A. Solovjev

Možemo smatrati da su te boje zasnovane an tacnoj tradiciji, pošto su anžuvinski krinovi (koji su u XIV veku postali sastavni deo ugarskog grba) baš zlatni na plavom. Dakle, osnovne su boje grba Kotr()manica u XIV veku bile: bel a (pruga) i 'p 1 a v a (štit). Iz toga ispada da je zagonetna zastava nad Narentom baš zastava bana Stefana II, jer u Srednjem veku, a i docnije, zastava može ili da nosi grb vladara ili da bude stvorena od o,snovnih boja njego'va grba, bez figura."l) Ipak, pojedini naslednici Tvrtkovi menjaju njegov grb, može biti stoga što su ih anžuvinski krinovi i suviše potsecali na vazaIni odnos prema Ugarskoj, kojega bi se oni hteli osloboditi. Prvi Tvrtkov naslednik, njegov brat od strica kralj Stefan Dabiša, ima na malom pecatu grb dosta slican Tvrtkovu: isto okruglo drvo u cimeru, i'sta kosa pruga, ali su šest krinova prikazani kao šest nejasnih kvadrata (namerno ili nehoticno?"8) Za kralja Ostoju rekli smo da se on na prestonom pecatu služi istim Tvrtkovim grbom, ali na malom pecatu g. 1399 konjanik je okrenut na drugu stranu i stoga se ne vidi ni njegov štit ni ikakav grb."O) Nezakoniti sin Tvrtkov, Tvrtko II, na srednjem pecatu g. 1405 ima lepo izraden grb: u cimeru isto drvo, šlem je ukrašen kraljevskom krunom (sa tri zUl.JCau obliku krinova, kao na malom pecatu Dabišinom), ali je kosa pregrada na štitu postala topuz u istom kosom položaju; krinova uopšte nema.20) Njegov protivnik, kralj Stefan Ostojic, za vreme svoje kratke vladavine dao je da mu se izradi lep veliki prestani pecat, nalik na veliki pecat njegova oca (i Tvrtka I). Znatna je razlika u tome, što više nema grba Srbije, nego andeli s abc strane drže u rukama slicne štitove s jednim istim grbom: velika kruna sa tri zupc~ u obliku krinova."") Ona potseca na stari grb Kotromanica, ',Jošto izgleda skoro kao poprecna pruga (fasce) sa tri krina iznad nje, ali je Ostoja verovatno izvršio tu prornenu da naglasi svoje kraljevsko dostojanstvo: kruna sada treba da se nalazi ne samo iznad štita, nego i u samom štitu. Kada je Tvrtko II opet zamenio Ostojica na prestolu g. 1421, poceo je da se služi dosta slicnim grbom. Nema više topuza, nego na malom pecatu g. 1433 vidimo opet drvo iznad krunisanog šlema, a u štitu lisnatu krinovu krunu iznad velikog slova T.22) To je licno obeležje grba Tvrtka II. Kralj Stefan Tomaš Ostojic (1443-1461) služi se lepim velikim pecatom svog prethodnika Tvrtka II na poveljama Dubrovniku 3 septembra 1444 i 18 decembra 1451 godine.":l) Dakle, ista lisnata kruna u štitu oznacava kraljevinu Bosnu, a poJI) Još u prvoj polovini XIX v2ka mnoge su nacionalne zastave stvara ne od boja državnog grba, koje su bile smatrane za »Landesfarben«, na primer: bavarska, pruska, austriska, madarska, srpska 1838 g., belo-crvena hrvatska 1848 g. i sl. J8) A. I v i C, nav. d. sl. 30. J9) A. I v C, sl. 32. 29) A. I v i C, sl. 34 i str. 30. 2J) Ipak na velikoj abajliji (haši) kojom je pokriven ceo konj (na reversu velikog pecata), utkana su dva grba sa kosom prugom, šest krinova jedva se vide. To je stari grb Kotromanica, koji je sada dospeo u podr,eden položaj prema novom, sa kraljevskom krunom u štitu, na levoj ruci oklopljenog konjanika - kralja. A. I v i C, sl. 38 i 39; Tha Il o c z y, nav. d. 278-280. 22) A. I v i C, sl. 46. Slovo T. u štitu vidi se vec na dosta nejasnom iPecatu Tvrtka II na pismu od 16 avgusta 1420. ib. sl. 42. 23) A. I V i C, br. 57-60. Cak su na kružnoj legendi ostale s obe strane nepromenjene reci: S(IGILLUM) TV(E)RTCONIS DEI GRATIA REX BOSNE R(EGNI); v. Ivic, str. 361

i

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

93

rodicni 'grb Kotromanica (kosa pruga, pored koje se vide i 6 krinova .......,.. br. Ivic 60) ostaje na konjskoj abajliji. Isto tako i na novcu kralja Tomaša ujedinjena su oba grba, i stari i novi: s jedne strane je krinova kruna spojena sa slovom T, a s druge opet kosa pruga sa po tri krina, iznad i ispod nje. Ali na vratima grada Jajca isklesan je samo kraljevski grb - krinova kruna u štitu i iznad štita. 24) Cak i poslednji kralj, Stefan Tomaševic nije imao vremena da sebi izradi nov pecat i na njegovoj povelji Dubrovniku od 23 novembra 1461 g. visi opet isti veliki pecat kralja Tvrtka 11.25) Ista krinova kruna u štitu vidi se na malom l,Jecatu kraljice Katarine vec u izgnanstvu, 1740 godine.26) Dakle, tokom XV veka, i pored izvesne nestalnosti, dva grba obeležavaju kraljevinu Bosnu i kraljevsku kucu Kotromanica. Ipak, stroge vitalnosti nema, a na grobnoj ploci kraljice Katarine g. 1478 u Rimu vidimo dva složena grba: jedan je njezin porodicni grb Kosaca, drugi pretstavlja bosansku kraljevinu. Taj bosanski grb, postavljen od kraljicinih dvorjana, dosta je složen; podeljen je u pet delova. U prvoj i cetvrtoj cetvrti nalazi se pravi grb Bosne - krinova kruna, u drugoj i trecJj - konjanik, verovatno uzet sa reversa velikog pecata gde smo uvek videli oklopljenog konjanika koji olicava kralja. Povrh toga, u sredini nalazi se mali štit (ecu en coeur) sa zagonetnim, sasvim novim grbom: ruka s macem, a iznad nje mali polumeseci zvezda. Odakle ovi·novi elementi u bosanskom grbu, vec posle pada kraljevine? J. Smodlaka pokušavao je da objasni taj mali štit kao »osobiti (licni ili porodicni) grb bosanskog kralja Tomaša, muža Katarine,"') ali ne možemo primiti to tumacenje: ceo veliki grb jeste grb kralja Tomaša, a videli smo da on ima na pecatima i kraljevski i osobiti grb (Kotromanica) ali nikad nije se služo ni rukom s macem ni polumesecom sa zvezdom. Stoga moramo pokušati drugo objašnjenje. U XV veku pojedini bosanski velikaši poceli su, pod ugarskim uticajem, da kroje sebi grbove. Ucesnici svecanosti i turnira u Budimu i Becu (na pr. godina 1409 i 1412) morali su da stavljaju heraldicke ambleme na svoje štitove, a pre sviju mocan herceg Hrvoje. Vec u Hrvojevom misalu vidimo ga u viteškom oklopu na konju, a nacrtan je i njegov grb: još dosta primitivan, heraldicki pogrešan, jer nosi na istom štitu, bez podele na polja, razlicite figure - dve poprecne pruge, ruku s macem i uspravnog lava.2~)Ista ruka s macem nalazi se kao cimer iznad šlema. Ta je ruka s macem tipican ukras ugarskih grbova, oznacavajuci viteštvo junaka. U velikom Sibmacherovom grbovniku poceo sam da brojim te naoružane ruke: samo za madarske porodice sa slovima A i B našlo ih se 91 u cimeru, a u štitu - 13."") Hrvoje je tu ruku s macem. primio i u cimer 'i na štit;BO)ista ruka s macem u cimeru vidi se na malom pecatu njegova sinovca kneza Jurja Vojsalica 1434 godine.:")
") Tha 11o c z y, str. 294-295. 21,) A. I v c, br. 66 67. 'O) Tha 110 c z y, 298-299. ") J. S mod 1a ka, nav. d. 28. '8) V. A. S o lov j e v, Postanak ilirske beraldike, posljednji grb ha tab!. XIII (str. 123). '9) G e z a v. C z e r g e ti, Der Ungarischer Adel, sv. I, passim (= Siebmachers Grosses und Allgemeines Wappenbuch, IV Theils 15 Adtheilung, Niirnberg 1893). Jedna od cetiri porodice Bosnych dobila je g. 1526 u Budimu od kralja Ljudevita II grb i cimer: ruka s macem ece tursku glavu. Vidi se da je nova varijanta starijeg j,ednostavnog motiva. 30) Ruka s macem poznata nam je samo na jednom spomeniku iz Huma (Trn br. 12), A, B ena c. Siroki Brijeg, tabla XXII; ina'ce je tipicna figura na spomenicima - mac iza stita, obicno bez ruke. 31) A. I v c, br. 47.

i

i

i

94

Dr A. Solovjev

Znama da je kralj Ostoja bio jedno vreme aženjen Hrvajevom uda vicam Jelenam i htea je da bude pun naslednik Hrvajev.32) Kralj Tamaš bio je nezakaniti sin Ostajin, ali nije li on pakušavaa da se 'Prikaže kaa Jelenin sin, kaa naslednik Hrvajev? Ili aka ta nije cinia an, nisu li' ta ucinili njegovi dvarjani g. 1478 u Rimu, da pavecaju njegav ugled, i stavili u mali štit grb njegove tabožnje majke,3') to jest varijantu Hrvojeva grha, jaš dosta nestalnOog?Sta se tice palumeseca i zvezde, kaji se javlja tu prvi put kao heraldicka figura u basanskam grbu, magaa je da bude uzet sa grobnih spamenika gde se on cesta nalazi kaa verski simbol, a mogao je da aznacava i Hrvajev vazaIni adnas prema Turcima, pošta se vec ad pacetka XIV veka polumesec javlja na partolanima kao grb raznih muslimanskih drž.ava."·') Tu je neka cudna padudarnast izmedu islamskag i starag basanskag simbola kaji su se sreli na zemljištu Basne u XV veku. Teška je reci da li je pastojaa zaseban grb Prirrlarja ili Huma. Tu se više aseca srpska-vizantiski uticaj, i stoga je heraldika jaš manje razvijena, nego u Bosni u kaju su ipak stalna 'Prodirali ugarski uticaji. Najstariji pecat sa tag padrucja, humskag kneza Andrije (iz dinastije Nemanjica) nema grbavnag štita, sama vizantiski amblem - nekrunisanag dvaglavog arIa sa spuštenim krilima. Taj amblem vezuje se za dvaglave arlove na adelima prvih Nemanjica i kneza Miraslava humskog na fresci u Bijelam Polju."!) Gavarili srna vec taba,žnjaj zastavi Narente u partolanu DalI'Orta iz g. 1330 i u »putu aka sveta« španskog fratra i istumacili srna je kao basansku zastavu. J. Smadlaka htea je da je istumaci kaa grb Huma i da je stavi u vezu sa mnoga kasnijim grbam Kosaca »cetiri kase pruge u smjeru ad desna na levo, koje su po opcem mišljenju histaricara (kajih?) bile madre boje«.:W)Ova je kambinacija pogrešna, pašto grb Kasaca u grbovnicima uvek prikazuje srebrne ili zlatne 'Pruge na crven om palju, dakle nikaka se ne slaže sa belo-modram zastavam, a i apšte poradica Kasaca nije g. 1330 igrala nikakvu ulagu u Primarju koje je .pripala banu Stefanu II Katromanicu.
00

Zanimljivo je da u kasnijim španskim rukopisima (aka g. 1450) zastava Narente ima sasvim drugi ablik: ravnakraki krst sa cetiri krstica u uglavima.37) U ana doba Narenta je 'Pripadala hercegu Stefanu Vukcicu koji se g. 1444 priznaa za vazala araganskag i napuljskog kralja Alfonsa V. Stoga možema primiti mišljenje J. Smodlake da je ta zastava hercega Stefana, u kojaj mažema opet videti sIlpska-vizantisku tradiciju: novi »herceg ad Svetog Save« istice u svecanim trenucima krstašbarjak kaji lici na vizantiski i srpski amblem anog doba: poznati ravnokraki krst sa cetiri acHa.
V. C o r o v i c, Historija Bosne, str. 419 i 421. Kao primer fiktivnog porekla po macehi možemo navesti da je cerka Jaroslava Mudrog, Ana !postavši francuska kraljica g. 1051, bila smatrana za unuku vizantiske carevine Ane (cije je ona ime i dobila) i nadenula svom sinu grcko ime Filip, u cast oca velikog Aleksandra, tobožnjeg pretka Makedonske dinastije, iako je u stvari carevna Ana' bila samo maceha Jat oslava, a ne njegova majka. 'I') G. G e roI a, nav. d. 436-438. 3r,) I v i c, br. 7; up. A. S o lov i e v, Les emblemes heraldiques de Byzante et les Slaves. Seminarium Kondakovianum VII (Pr. 1935), p. 137-139. "U) J. S mod 1a k a, nav. d. str. 25. 37) J. S mod 1a ka, nav. d. 26.
32) 33)

J:>rinosi za bosansku

i ilirsku heraldiku

95

Ipak, herceg Stefan nema još izradenog grba: na svojim pecatima i an i njegav sin Vladislav (u g. 1451, 1453 i 1954) služe se ciril skim managramima, te managram hercega Stjepana sasvim lici na monogram cara Dušana na njegovam navcu.3S) Tek pred sam pad Hercegavine, g. 1465 herceg Vladislav (kaji se sada držaO' Madara) stavlja na svaj pecat lepa izraden heraldicki grb: tri kase pruge: na štitu, a u cimeru - lav sa zastavom li šakama. Slicnim grbam služi se njegov brat Vlatka g. 1467 i 1470, a g. 1492 njegov sin herceg Balša, vec u emigraciji.30) Na spomeniku kraljice Katarine u Rimu g. 1478 bila su stavljena dva grba, ad kojih je jedan oznacavaa grb njenog muža, bosanskag kralja, a drugi - njezin paradicni. Taj drugi grb jednastavniji je: ta su tri kase pruge (catices) 'PrekO'celag štita, ali na njih je apet stavljen mali štit (ecu en caeur) na kojem se vidi sama ravnokraki krst. KaO'što smO'videli, tri kase pruge su grb Kasacica, paznat iz g. 1465, a mali štit aznacava veravatna, kao na basanskam grbu, majcin grb:lI) Katarina je bila cerka Jelene Balšiceve, unuke Jelene, cerke kneza Lazara. laka katolkinja, Katarina se panasila svajim pareklom pa tankaj lozi ad srpskih vladara, i na istaj grobnaj placi njezini su dvarjani stavili: »s parada Jelene i kuce cara Stjepana rajeni«. Dakle, prekO' svoje majke Jelene Katarina je cak nekakO' ispala patamak cara Stefana Dušana - a'.tJetbktivna genealagija! Staga smatramo da taj mali štit oznacava majcin grb, stavljen u sredinu aceva: ravnakraki krst vadi nas srpskaj tradiciji - magaa je da bude znamenje Baošica ili da prikazuje tradiciju svetag kneza Lazara (ili »svetag Save ad Mileševa«). Dakle, Humska zemlja nije imala adredenag grba, a parodica Kasacica skrojila je za sebe grb tek akO'g. 1465, pred sam pad Hercegavine. Mažema spamenuti da i humska-primarski velikaši nisu imali adredenih grbava ni u XV veku. Na mnagabrajnim njihovim ugavarima s Dubravnikom vide se ili managrami ili figure-amblemi bez štita (ne heraldickog ablika). Radic Sankavic g. 1391 i 1399 ima na svajem pecatu neki cudan znak kaji Al. Ivic naziva >:kotvam«, Pavle Radenovic 1397 i njegov sin Radaslav Pavlovic 1432 - sliku grada sa tri kule, šta je acigledna padražavanje pecatu grada Dubravnika (Ivic, br. 48). Jedino župan Beljak Sankavic ima na pecatu štit, ali bez šlema, na štitu kosa pruga s leva ne desno i nejasna figura kaju Ivic apet tumaci kaO' »Kotvu«.41) Dakle, Katarinin kraljevski grb 'Pretstavlja paslednju stvarnu evoluciju basanskag grba. Marama naglasti dve cinjenice: 1) da su u njemu kaO' asnavni elemenat nalazi krinava kruna, kaja pretstavlja zvanicni grb Basne ad g. 1419, ad vremena Stefana Ostajica i 2) da u njemu nema grba Srbije kaji se nalaziO' na pecatu »kralja Srbljem u BO'sni«kraj,em XIV veka. Sada treba da se vratima »Rodoslavlju«. Praf. Rešetar je ubedljivO' dokazaO' da ga je »krajem XVI veka jedan Bošnjak, valjda fratar franjevac, nespretna
C, br. 51, 52, 58, 61, 62. A. I v i C, br. 68, 69 (Vladislav) 71, 73 (Vlatko) i 80 (Balša). Ipak treci brat, Stefan (docniji poturcenjak) služi se g. 1467 pecatom sa cirilskim monogramom, slicnim ocevom. ib. br. 72. 40) J. Smodlaka hteo je da istumaci taj grb kao »novi grb Hercegov koji je on postavio povrh starijeg grba Huma« (nav. d. 26), ali na žalost mi nemamo nikakvih dokaza da je taj »stariji grb Huma« postojao pre 1465 godine. 41) A. I v i C, br. 28 i 33 (Radic Sankovic), br. 31, 43 i 45 (Pavle i Radoslav Pavlovic), br. 29 (Beljak). Sandalj i Vuk Hranici g. 1420 imaju na pecati ma cirilske monograme (ib. br. 40 i 41), Grgur Vukosalic g. 1418 i Radosav Dragišic-Kosaca g. 1438 služe se ariticnim gemama (ib. br. 37 i 49). 3S) 39)

A. I v

i

96

Dr A. Solovjev

prepisao s latinice«, ali je dopuštao da je ono bilo »skalupljeno u Dubroniku (zbog dvanaesterca) poslije g. 1482«, što je neodreden datum. Sam je ipak rekao da ti dvanaesterci ukazuju prije na kraj XVI-ga nego na kraj XV-ga veka. Možemo dokazati heraldiC:kom analizom da original »Rodoslovlja« nije mogao da bude skalupljen krajem XY-ga veka, pošto je bosanska heraldicka tradicija u njemu tprekinuta. Autor slika grb Bosne iz novih elemenata kojih nema na grobnoj ploci kraljice Katarine u Rimu (koju nije ni video). On ne poznaje ni krinovu krunu ni kosu prugu sa 6 krinova, tj. ne zna autenticne grbove XV veka kojima su se služili i Ostoja i Tvrtko II i Tomaš i Stefan Tomaševic. Mesto toga on uzima kao »kraljevine Bosanski štit« grb vrlo sumnjivog porekla: dve ukrštene zupcaste grede sa dve crnacke glave. Ovakav grb nismo sr eli ni na jednam bosanskom pecatu ni na novcu. Njegovo je poreklo cisto književno i strano. Konstancki purgar Ulrich Richental ostavio je u rukopisu podroban opis cuvenog crkvenog sabora u Konstanci 1415-1418 g., ukrašen mnogobrojmm slikama a i stotinama grbova ucesnika sabora.4") Mnogi su mu grbovi tacni, ali kad raspravlja o dalekim zemljama (11 Evropi, Aziji, Africi), cak o onim koje nisu imale pretstavnike na saboru, it~ak slika fantasticne grbove za vladare tih zemalja. Naivan iradoznao, Richental hoce da prikaže što više podataka, a pri tome brka imena i geografiju (na pr. smešta u Afriku cara Manojla iz Carigrada i nekog cara Aleksandra iz Atine i slika za njih sasvim fantasticne grbove). Sa tim rezervama treba da proucimo one »bosanske grbove« koje on donosi i o kojima je vec dosta pisao Thalloczy.43) Opis samog sabora zauzima (sa slikama) strane 1-130 rukopisa; zatim prelazi na grbove. Posle grbova pape, kardinala, nadbiskupa, biskupa, otpata i doktora teologije (str. 311-423) pocinje da donosi grbove svetovnih ucesnika sabora. Prvi su mu grb ovi kraljica i nekih kneginja (pošto je grbove kralja Sigismunda i nekih kraljeva doneo ranije, u tekstu opisa sabora, na str. 5 i 6). Slika dva grba za kraljicu Barbaru, kraljevski po mužu i njen kucni koji je pogrešan.H) Posle toga odmah dolazi grb: »Die hochgeboren fi.irstin frouw zu Wossen. ·Des kungrich das mertail inne hat der hertzog von Ratzen und die Venediger und i,st der mertail haiden«. To je Ana Ciljska, sestra kraljice Barbare, praunuka Stefana II Kotromanica, udata za mocnog palatina ugarskog Nikolu Garaja. U ono vreme u Bosni vodila se borba
42) Postoje cetiri rukopisna primerka, od kojih je najstariji onaj u arhivi grofova Konigsegg u Virtembergu, pisan u g. 1420-1430 i izdat fototipski od d-ra H. SetVina g. 1881 (u 40 primeraka); služio sam se tim izdanjem iz Ciriške biblioteke. Ceo tekst po tome rukopisu objavljen je od M. R. B u c ka u izdanju »Bibliothek des Litterarischen Vereins in Stuttgart«, sv. CLVIII, Tiibigen 1882. Drugi, Konstancki rukupis, nešto kasniji, bio j'e izdat fototipski od Wolfa 1869 g. Treci i cetvrti rukopisi Becki i Wolfenbiittelski (iz druge pol. XV veka) pripadaj u nešto skracenoj recenziji istog dela. '") L. V. Tha Il o c z Y, Studien zur Geschichte Bosniens und Herzegovina im Mittelalter. Leipzig u. Wien 1914, 263-299. Smatramo da je Thalloczy pogrešio u tome što je te grbove uzeo iz Richentala svaki posebno, a nije stavio u vezu sa citavim sklopom Richentalova dela, što cemo mi pokušati da ucinimo. ") Richental veli da je kraljica Barbara »geboren ain grafin von Clewen« i slika grb te vestfalske porodice, iako je Barbara bila cerka grofa Hermana Ciljskog a mnogo ranije, na str. 41, sam Richental veli da je na sabor došao kralj Sigismund, njegova žena Barbara »geboren grafin von Zill, und mit ir die durchluchtig fiirstin frow Elisabeth, kiingin von \Vossen«, dakle brka poreklo kraljice i ime njene sestre koja mu je cas Elizabeta cas Ana.

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

97

izmedu Ostoje i Tvrtka II, u koju su se umešali i Ugri i Turci; kralj Sigismund smatrao je da njemu pripada pravo raspolaganja bosanskom krunom. Možda je Richental cuo od dvorskih slugu ;;'što da Sig2:'mund hoce da svoju svastiku 'tJrogIasi za bosansku kraljicu. ,_Stogaje nju odmah proglasio za kraljicu te »paganske kraljevine« i nacrtao za nju grb koji ne lici na nijedan pravi bosanski, a ne lici ni na grb Ciljskih ni Garajevih: - štit podeljen na cetiri cetvrti od kojih se u I-oj i 4-oj nalazi crveni vojnik-pešak, a u 2-oj i 3-oj - bela kosa pruga na crvenom polju. Jedino ta bela kosa pruga (bande) potseca na grb Kotromanica, ali su boje pobrkane - crveno polje mesto plavog.

5

6

Sl. 2 - Br. 1-4 u rukopisu Ulricha Richentala 1418 god.: 1 - Grb bosanske kraljice. 2 - Grb bosanskog kralja. 3 - Grb bosanskog hercega. 4 - Grb ceškog pana Alsta od Ranova. - Br. 5-8 u grbovniku Virgila Solisa 1555 god 5 - Grb Hrvatske, 6 - Grb Bosanske kraljevine. - 7 - Grb hercega od Bosne. 8 - Grb od Etiopije.

Posle toga redaju se mnogobrojni grb ovi evropskih kneževa, grofova i vitezova koji su tacni, pošto su ih oni imali naslikane na štitovima a te su štitove isticalina vratima stanova (str. 430-471). Ali zatim dolazi sasvim fantastican odeljak o legendarnom Jovanu koji zapoveda u Velikoj Indiji i ima pod sobom 300 biskupa: od njega nije bilo poslanstva, naivno veli Richental, samo tri Etiopa koji su rekli da su došli iz njegova carstva, iako nisu govorili ikakav razumljivi jezik.40) To ne smeta Richentalu da naslika cak tri grba tog presbitera i drugih fantasticnih država. Tu se našao i grb »cara Bugarske« (tri hrta) ciji je vazal »rex Chaldeorum« (lav
4~) »et habet nul1um nuncium hic, nisi tres Ethiopes, ]"egnoisto, qui autem ignorabant latin um, neque habebant terant«,

qui dixerunt, se esse de terra et ideoma, intel1egere ipsos non po7

G1o~nik Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

98

Dr A. Solovjev

u grbu);46)tu su razni grbovi s crnackim glavama (Mohrenkopfe), na pr. »rex MorO€, kayser von Argie, cesar de Ethyopia«. Sve je toliko smušeno, da su pod naslovom ~>Affrica«smešteni grbovi cara Manojla (»herr Mamol Pelalogus kayser zu Constantino'Pel«) i nekog cara Aleksandra od Atine, koji nikako ne lice na grb Paleologa.47) Na sledecoj strani nalazi se, izmedu litavsko-ruskih i grckih grbova, i grb »vom furst hertzog Dipolt zu Ratzen«.48) Najzad, na str. 485 vidimo, pored dosta fantasticnih grbova nekih hercega »od Bele i prave Rusije« (von Roten Russen, von rechten Russen), CJI,Jet grb »kralja od Bosne« (»von dem durchluchtigsten herren und fi.irsten ki.ing zu Wossen«), a zatim »Der hertzog von Possen in der Turggy«. Grb kralja Bosne - to je isti grb Ane Ciljske, ali preinacen - vojnik je drugog oblika, a kose pruge idu u drugom pravcu; vidi se da Richental nije o njemu imao tacnih podataka te je crtao napamet. Grb »hercega od Bosne« pretstavlja dva· ukrštena cvorasta pgranka (ecots, geastete PHihle), a na njima dve crnacke glave.4V) Koji je to herceg od Bosne? Nema sumnje da je Richental nešto cuo o jedinom bosanskom hercegu onog doba, mocnom Hrvoju Vukcicu. Baš u onim godinama 1414 i 1415 on je doveo Turke u Bosnu i zajedno s njima potukao Sigismundovu vojsku kod Doboja; bio je ozloglašen kao izdajnik hrišcanstva, kao turski vazal i kao »poganin«. Nikakvog poslanstva iz Bosne nije bilo u Konstanci, ali sa poslanstvom velikog kneza Vitolda litavskog došlo je nekoliko Vlaha i tri Srbina: »Lanschgo, Gergo, Brango«.oO)Od njih je (ili od nekih Ugara) Richental nešto cuo o nevernom hercegu i, pošto nije nikad video njegov pravi grb, izmislio za njega »paganski« grb koji dosta lici na spomenuti grb Etio'pije (dva cvor asta stabla iz jednog panja, a na njima dve crnacke glave). U svakom slucaju, ovaj fantasticni grb nema stvarne veze s Bosnom i nije joj bio poznat u XV veku. Ali u nemackoj književnosti nastavio je svoj život. U drugom rukopisu Richentalovom njegov je oblik nešto promenjen: ogranci su dobili cvorove samo s donje strane i postali su »zupcaste grede« (bandes bastillees). Bio je preuzet u rukopisnu zbirku konstanckog birgermajstora Karla Gri.inberga 1845 g. s potpisom: »der herzog von Bossen in der Turgy« (f. 30). Richentalov zbornik doživeo je dva štampana izdanja u Augsburgu g. 1483 i 1536. Odatle je prešao u cuvenu Kosmografiju Sebastiana Mi.instera, štampanu u Bazelu g. 1544;°') Mi.inunder "Der Kayser von Bulgari muss och ainen haben zu vicarien von Ordo und hett im regem Chaldeorum« (na str. 487). 47) Grb cara Manojla ima u gornjem polju dve krune, a u donjem vertikalne crvene pruge; grb cara Aleksandra - dve ruke koje drže krunu. Sve je to izmišljeno (str. 471). 4") Grb raškog despota pretstavlja dvoglavog orla sa dva roga u kljunovima, što dosta lici na cimer velikog pecata deSIPota Stefana - dvoglavog orla izmedu dva roga, Thalloczy, 312-313. 4V) Sasvim slicna dva ukrštena cvorasta ogranka (samo bez glava) vidimo kod Richentala na grbu ceškog pana Alstha od Ranova (str. 449). '''') "Herr Lanschga, herr Gergo, haiden. Rer Brango, ain heiden« (str. 472). Drugi ocevidac Konstanckog sabora, Gebhard Dacher veli izricno: «Zanschga, Gergo, Brango- pagani ex Servia«. H. von der Ha r d t, Rerum Concilli Constanciensis Corpus, t. V, Francfortii 1699, p. 40. Fr. Piekosinski dosta se namucio da razjasni »zapletene zagonetke« (balamutne, poprzekr~cane lamig16wki) Richentalove a poljskim i litavskim ucesnicima sabora. »Lancka, Grga [ Branka« on smatra vitezovima iz Podolja i Ukrajine, ali tome se protivi Dacherovo tvrdenje, za koje Piek. nije znao. F r. P i eko s i r\ s k i, Gošcie polscy na soborze konstancyjskim. Rozprawy Akademji Umejl';tnosci t. 37, Krak6w 1899, str. 130-158. "') Cosmographia. Beschreibung all er Lender durch S e b a s t i a n um M ii n ste rum. Gedruckt zu Basel 1544, S. DXLIX.
46)

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

99

ster se za svoje grbove naširoko poslužio Richentalom, imao je grb »kraljevine Bosne« i grb »hercega od Bosne«, ali se odlucio taj sa svojim crnackim glavama više odgovarao pojmu o Bosni ganskoj« zemlj i. "2) Oba grba Bosne nalaze se i u štalmpanom zborniku Virgila
3~

u njemu na izbor za drugi 'Pošto je kao turskoj i »paSolisa 1555 g. (str.

i 36)."3)

U »Rodoslovlje« Petra Ohmucevica grb hercega od Bosne dospeo je g. 1582 iz Miinsterove Kosmografije, samo ulepšan. Obe grede postale su tanje i elegantnije; obicne crnacke glave zamenjene su krunisanim ženskim glavama sa dugackom kosom, a povrh grba stavljen je mali štit sa zatvorenom zupcastom belom krunom, nalik na kneževsku; sastavljac Rodoslovlja nešto je cuo o tome da je u pravom kraljevskom grbu Bosne bila kruna u štitu, samo nije znao njen tacan oblik - krinovu krunu. Iz Rodoslovlja je taj grb prešao u »ilirski grbovnik«, a iz njega u Orbinijevo delo, pošto je »ilirski grbovnik« bio glavni izvor za heraldicka znanja Mavra 01'binija, kao što smo to dokazali još g. 1932."4) Na »Rodoslovlju« Petra Ohmucevica jasno se ocrtava »bosansko-ilirska ideja«~ Ono se nalazi celo pod zaštitom Grgura p&',Je, »horuhve« bosanske kraljevine. Znamo da je Grgur Cudotvorac (Neokesariski) bio od starih vremena smatran za zaštitnika Bosne a da je u XV veku, pod uticajem franjevaca, njega poceo da zamenjuje Grgur Nazijanski."") Medutim sada se javlja »Grgur papa« to je verovatno Grgur Veliki, prvi papa tog imena (590-604), odavno priznat za sveca od obe hrišcanske crkve. Ali u toj pojavi Grgura pape možemo videti i aluziju na papu Grgura XIII (1572-1585), energicnog reformatora kalendara, obnovitelja ilirskog kolegija sv. Jeronima u Rimu i monaškog reda sv. Vasilija. Pod zaštitom 'Pape Grgura nalazi se složeni grb Bosanske kraljevine, ukrašen ordenskOlm kolajnoan sv. Stefana. Tu je na gornjem, pocasnom mestu spomenuti grb Bosne, pod njim, s desne strane - grb Slovinske kraljevine, s leve grb Srpske kraljevine, još niže - desno grb Dalmacije, levo grb Hrvatske, i sasvim dole, u šiljku štita - ruka s macem koja je verovatno oznacavala Primorje.
O") MUnster voli grbove sa crnackim glavama: preuzeo je iz Richentala grb »von As'cholot in der Walachey« (tri crnackI.' glave) i napl'avio od toga grb Kine (Cathay)! Ul) Fr. Heyer kojemu je »grb Bosn,e« bio poznat samo u njegovom poslednjem obliku, istumacio je (nav. d. str. XX) te tanke zupcaste grede, kao »altartige SchlUssel, ohne Handgriffe«, verovatno pod uticajem franjevackog tumacenja. Ovo je mišljenje prihvatio V. Klaic II »Obzoru« 1879 (»Bosnensia«). Fr. Racki je u tom grbu video dve tursk.e zastave sa tugovima kao »izraz turske misli« (Ubereinander gekreuzte zwei Fahnen mit herabhangenden Rossschweifen und im Schilde Stern und Halbmond... k6nnte man da nicht sagen, dass der t li r k i s c h e G eda n k ,e ausgedruckt erscheint«. Archiv slavo Phil. IV, 508, n. 1). Bolje je tumacenje dao u istom Archivu IV, 511 Vatr. Jagic: »zwei Ubers Kreuz gelegte gezackte Ba1ken«. Ipak se Novakovic vratio g. 1884 starom tumacenju i izneo cudnu hipotezu: da su to »kljucevi od štaka Grgura pape« (God. Cup. VI, 108). Sva ta nagadanja objašnjavaju se tim što spomenuti pisci nisu pozanvali prvi oblik »grb<; Bosne« u izvornom Richentalovom delu. :;.t) To je vec naslucivao Stojan Novakovic, ali u vrlo neodlucnoj recenici; »Možemo tvrditi da se ili Mavro Orbini služio grbovima zbornika, i to bi onda izazivalo pretpostavku da su zbornici pre Orbinijeva dela postali; ili da je zbornicima izvor u delu Orbinijevu'<, God. Cupica VI (1884), str. 117. Pogrešno je postavio stvar g. N i k o la Rad o j c i c u clanku; »Odakle j,; preuzeo Mavro Orbini svoj grb Bosne?« Glasnik Zem. Muzeja XLI (1929), 2, 103-108. "') Vidi podrobnije: A. S o 1o lo' i e v, Saint Gregoire patron de Bosnia. Byzantion XIX (Bruxelles 1950), 2683-279.

7*

100

Dr A. Solovjev

Da je taj grb bio slikan g. 1482, morao bi da bude drukciji, da odgovara tituli bosanskih kraljeva XY. veka. Bosanski su kraljevi imali dve titule: kratku i složenu. U kratkoj veli se: »kralj Srbljem, Bosni, Primorj L1 i k tomu«,56) u složenoj: »kralj Srbljem, Bosni, Primorju, Humskoj zemlji, Dalmaciji, Hrvatskoj, Donjim krajem, Zapadnim stranam i k tomu«.5') Prema tome, u složenom grbu Bosanske kraljevine trebalo bi da bude ili samo tri grba: Srbije, Bosne i Primorja, ili 8 grbova: Srbije, Bosne, Primorja, Huma, Dalmacije, Hrvatske, Donjih krajeva i Zapadn_ih strana, ili najzad 6 (ako ostavimo na stranu Donje krajeve i Zapadne strane, za koje bi bilo teško naci. odredene grbove). Veliki grb u RodoslovIju kao da se ugleda na složenu titulu od (j zemalja (Srbija, Bosna, Primorje, Hum, Dalmacija, Hrvatska), ali je slikar pobrkao ili namerno promenio redosled: stavlO je Bosnu na prvo mesto, ispred Srbije, a Primorje na poslednje mesto, jer su mu Dalmacija i Hrvatska znacajnije. Sasvim je ispustio Hum i zamenio ga »Slovinskom kraljevinom« koja je došla cak ispred Srbije.5~) Isto kao i ;pogrešan grb Bosne, tako je i taj fantastican grb »Slovinske kraljevine« (crveni biskupski šešir na belom štitu) došao u Rodoslovlje direktno iz Munsterove Kosmografije. Tamo u izdanju 1544 g., baš ispred opisa i grba Bosne, na str. DXLVIII nalazi se naslov »Sclauonia od er Windisch land«, slican šešir sa zapletenim pantlikama kao grb, i zanimljiv opis: »Es seind vor zeiten zwischen der Venediger more und Ungerland zwo namhafftige prouintzen oder langschafften gelegen, die man Illyricum unnd Dalmaciam hat geheissen. Aber zu unsern zeiten ist IIlyria in vile landschafften zertheilt worden, nemlich in Carinnthiam, das ist Kernten, und in Coruatiam, Croatiam, zu teutsch Crain und Crabaten, item in Sclauoniam, das ist die Windisch markt. Etlich wollen auch das Bosna oder Bossen darzu hab geh6rt«. Zatim govori najviše o Slovencima, ali spominje da je »Sclauonische sparche« isto što jezik Dalmatinaca, Hrvata, Krajinaca, Bosanaca, Bugara, Srba, Raca, Ceha, Poljaka, Rusa i Moskovita. U tome Munsterovom opisu vidimo »ilirsku ideju« još u skromnom obimu. Renesansna istorija i filologija pocinje da se služi anticnim imenom !lira, obuhvata tim imenom Slovence i Hrvate, ali ne zna da li im srne pribrojiti Bosnu. Dalmacija je, kao u rimsko doba, nešto posebno od Ilirije. . Zašto je Munster dao toj Iliriji, koja nije zasebna država, spomenuti grb sa biskUlpskim šeširom? Verovatno stoga što je sveti Jeronim bio smatran za patrona Ilirije, za tvorca glagolice i »ilirske« književnosti, a sveti je Jeronim slikan sa crvenim biskupskim šeširom cak u pustinji, na primer na Mantegninoj slici iz g.
Na pr. kralj Stefan Tomaš g. 1449, kralj Stefan Tomaševic g. 146l. Kralj Stefan Tomaš g. 1444, kralj Stefan Tomaševic g. 146l. 08) Na samom RodoslovIju, s leve strane gore, prepisana je titula bosanskog kralja: "iNb CTHnC1Nb TOMC1WEOH,:!;b MH/\OCTHMC1 50)I<HEM ICPC1/\b 50CNH. CC1P5/\OM H nPHMOPHI-o. ~OMLlH lEM/\H. AC1/\MC1LlHH. XC1POC1TOMb.AO/\iNHMb ICPC1HEMb. lC1nC1ANHMb CTPC1NC1Mb,~COPH, C/\C10H, nOAPHNH [1-0 H ICblTOM~·" Prema pravopisu, jasno je da je ta titula bila prepisana s latinice, verovatno iz neke falsifikovane povelje poslednjeg kralja. Interesantna j,e pogreška: "Slavi« mesta "Soli«: ona nesumnjivo stoji u vezi s tim što se u grbu pojavila "Slavonia, Slovinsk2. kraljevina«. Up. M. P u c i c u Arhivu IV, 340.
W)

"7)'

Prinasi 1453.09) Dakle,

za basansku

i ilirsku heraldiku

101 Kosmografija to su

»ilirska«,

jerommovska

ideja

i Munsterova

dva izvora Rodoslovlj~. Nama izgleda da se sastavljac Rodoslovlja poslužio ne nemackim originalom Kosmografije, nego italijanskim 1575 g., prevedenim sa francuske proširene prerade od Belle-Foresta. Tu je slika šešira sa zapletenim cvorovima bliža onoj u RodoslovIju, a u naslovu više je istaknuta ilirska ideja: »Dello Illyrico e delle terre circumvicine che hoggi et per commune nome sono ademandate la Schiauonia«.GO) Smatarmo da su i grb Bosne i grb Slovenije došli u Rodoslovlje direktno iz italijanskog izdanja Kosmografi.je, iz g. 1575. Grb Primorja uzet je iz ugarske tradicije: videli smo koliko je kod Ugara omiljena naoružana ruka s macem, a inace vec kod Gruneberga g. 1485 možemo naci taj grb, kao »grb Rame«. Nismo mogli utvrditi, odakle je sastavljac Rodoslovlja uzeo tobožnji grb »Sarbske kraljevine«: tri srebrne (bele) potkovice na plavom štitu. Tog grba nema ni kod Munstera ni kod Virgila Solisa; u ilirskim grbovnicima on se još provlaci, pored pravog grba Srbije, kao »Raške zemlje cimeri«, ali zatim se gubi. Grbovi Dalmacije. i Hrvatske tacni su i odgovaraju po bojama praksi XVI veka. Grb Nemanjica (beli dvoglavi orao na crvenom polju) osnovan je na staroj tradiciji: videli smo ga na velikom pecatu kralja Stefana Dabiše, inace kralja Tvrtka I, baš kao grb Nemanjica, ali tamo je on bio sa spuštenim krilima prema vizantiskom uzoru. Na RodoslovIju on je sa krilima podignutim u letu, kao poljski beli orao ili nemacki dvo glavi orao; ukrašen je krunama iznad glava i belim krinovima dole. To su verovatno dodaci sastavljaca Rodoslovlja; u tome obliku prešao je i u ilirske grbovnike kao »Nemanjica plemena cimer«. Porodicni grb Kosacica prikazuje tri zatne kose pruge u crvenom 'polju i, kao što smo rekli, slaže se s autenticnim grbom Kosacica poznatim od 1465 godine. U docnijim grbovnicarna boje su promenjene: zlatne su pruge na plavom polju, a
00) V. Mantenjinu sliku "Sv. Jeronim« u "Umetnickm Pregledu« Beagrad 1937, braj 2. Mažema predlažiti i druga objašnjenje: u Miinsteravam delu šešir je mnaga viši ad plitkag biskupskag (i kardinalskag) šešira. Nije li ta aluzija na "seljacki klabuk« kaji igra taliku ulagu u aktu ustalicenja karuških hercega na Gaspasvetsakm palju? Miinster ne spaminje taj abred u tekstu, ali njegavapis "Windisch land« cilja pre svega na Karušku u kojaj navadi grad Klagenfurt (Celavec). Za avakva tumacenje gavari i cinjenica da je uSalisavam grbavniku 1555 g. naštampan na str. 27 grb »Windisch Marck« na kajem je, nesumnjiva seljacki, visak crn šešir sa crvenim pantljikama. U svakam slucaju, iakO' je Miinster hteO' da prikaže "seljacki klabuk«, sastavljac Radaslovlja shvatiO' ga je kaO' crveni kardinalski šešir, u duhu svaje jeranimavske ideje. Isti kardinalski crveni šešir nas i sv. Jeranim na slici na I-am listu "ilirskih grbavnika« kaO' "Patranus, speculum atque lux tatius Illyriae« (v. sliku na sir. 112 majeg "Pastanka ilirske heraldike«, gdje je pa grešna stavljena "Papa Grgur«). Treba se patsetiti da je admiralski brad dan-Pedra Ohmucevica nasia jaš g. 1581 ime: "Sveti Jeranim«. G e I c i c h, I eonti di Tuhelj, str. 85. UO) Casmagrafia Universale . .. In Calania ]575, p. 985. Isti je naslav u francuskaj preradi štam'panaj iste gadine u Parizu: "De l'Illyrie et terres, qui luy sant adiacentes, lesquelles an appelle aujaurd'huy d'un mat general, Esc1avan1e«. Sam tekst je slican nemackam: "Il y avait anciennement deux nables regians entre la mer Adriatique et le rayaume de Hangrie, appellees Illiric, et Dalmatie. L'Illiric, de natre temps, a este divise en beaucaup de parties, il scavair, Carinthie, Caruatie, Craatie, et la marche Esclavanique. Aucuns aussi y adiaustent Basne«. La Casmagraphie Universelle de taut le mande. Aucteur en partie MVNSTER, mais beaucaup plus augmentee et enrichie par Fran~ays de BELLE-FOREST Camingeais. A Paris MDLXXV, 1. I, cal. 1828.

102

Dr A. Solovjev

povrh njih došao je crveni lav koji se inace nalazio u cimeru na pravim pecatima hercegovih sinova. Sastavljac grbovnika imao je pred sobom pravi pecat ili dobru sliku grba Kosacica, ali je taj grb pripisao »Kotromanovica tplemenu«, dok je »Kosacica plemenu« dao bele pruge u crvenom štitu, s istim crvenim lavom u cimeru. Iz ove analize vidimo da ga je sastavljac Rodoslovlja nacrtao za vreme pape Grgura XIV, tj. pre g. 1585, da je verovatno bio školovan u Jeronimovskom zavodu u Rimu, da je bio rodom iz severa-zapadne Bosne,G1) a je poznavao italijansku istod risku književnost i Munsterovu Kosmografiju uprevodu 1575 g. Služio se italijanskim jezikom i pravopisom, ali je znao da lepo piše i bosancicom. Znao je da crta grbove, ali dosta primitivno; heraldicka tradicija mu je nepouzdana. Taj školovani fratar dobro je došao admiralu Ohmucevicu da ostvari njegovu »bosansko-ilirsku naslednice srpske krune INemanjica. Tu jejevec dva plita naslikan i grb samih Ohmucevica, a stavljena je I godina 1482. Ta pogreška mogla da bude namerna, da pomakne za sto godina nazad starost dokumenta, a mogla je da bude i slucajna.02) Pada u oci što je sastavljac Rodoslovlja imao u rukama dosta tacan rodoslov srpskih kraljeva, cak tacniji nego rodoslov bosanskih kraljeva u kojem su izmešane kraljice a neka imena sasvim ispuštena.03) Naravno, i urodoslovu Nemanjica ima pogrešaka u imenima (Vuksan mesto Vukan, Pribislav m. Predislav, Draguna m. Dragutin), ali je rodoslov razgranat i u glavnome tacan. Sasvim tacno je navedena godina Dušanove smrti - 1355.0+) Sveti Sava je istaknut lepom belom mitrom obasjanom zracima; dok Predislav (Sava II) ima crveni nadbiskupski šešir, nalik na Jeronimov u grbu Slovinske kraljevine, ali sa više cvorova. Vidi se tendencija da se arhiepiskopi Nemanjici ';Jrikažu kao dobri katolici. Izvesna srpska tradicija javlja se i u podacima o caru Urošu kojega »ubiše neverni Marnjavcici«, što je vezano za porodicnu legendu Ohmucevica o tome da Je njihov predak, sin Hrelje kneza od Kostura, pobegao od Mrnjavcica u Bosnu.
OI) U našem "Postanku ilirske heraldike«, str. 88 spomenuli smo ucenog dominikanca, Simeona Ohmucevica, kapelana admiralove eskadre u Velikoj Armadi 1588 g. kao eventualnog slikara Rodoslovlja. Sada, posle ubedljivih dokaza M. Rešetara da je sastavljac bio rodom iz

II ideju«, tpretstavu o propaloj velicini Bosanske kraljevine,

fratre. severo-zapadne Bosne, ova hipoteza otpada, ali je admiral imao na raspoloženju i druge ucene 02) Naprimer, u rukopisima Poljickog statuta vidimo da su jedni datirani: Y ~M, a što treba da znaci 1440 g.; datum 1475 navodi se cas L.1~OE, cas L.11;OE, a drugi: LrtM, datum 1485 cas Y ~nE, cas L.1XnE: (Monumenta hist.-jur. IV, str. 27, 35 i 56), dakle brkaju se brojke~, 1; iX, koje oznacavaju 400, 500 i 600 godina. Ipak, pošto je u Rodosloviju tacno navedena godina smrti kraljice Katarine kao L.1~OH, mislimo da je pogreška bila nemarna. 03) Na pr. ne spominje prve Kotromanice Stefana I i II, nego pocinj'e od kralja Tvrtka, kojem daje ženu Jelenu, iako j.e on bio oženjen Dorotejom, a Jelena je bilo ime njegove majke; Dabiši prilpisuje neku kralji'cu Cvijetu, dok je Dabiša stvarno imao dve žene - Vitacu i Kujavu, Ostoji pripisuje kraljicu Grubu, dok je Gruba verovatno bila prva žena Tvrtka II (C 0r o v i C, Hist. Bosne I, 615). Za Stipana Ostojica veli da je bio neženjen, što izgleda tacno, a za Tvrtka II veli da je imao ženu Jelenu kraljicu, dok mi znamo samo za njegove žene Grubu i Doroteju, kcer Janoša Garaja kojom se oženio 1428 g. (Corovic, 435), a Jelena je ime Hrvojeve udovice, žene kralja Ostoje. Zna ime kraljice Katarine, ali ne spominje Jelenu kcer despota Lazara Brankovica, ženu posljednjeg kralja Stjepana Tomaševica. O') Interesantno je da u falsifikovanoj Dušanovoj povelji "knezu Hrelji OhmuccvicuGarguricu« od 10 aprila 1349 g. stoji sasvim tacan datum: "catvartoga godišta našega carstva, a devetnesto našega kralevstva, Rožd'stva Hristova 1349, a ot stvorenia svita 6857«, dakle su falsifikatori tacno znali da je Dušan postao kralj 1331 godine, dok su srpski istoricari XVIII ~ XIX veka obicno navodili 1338 godinu.

II

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

103

Malo kasnije, negde oko g. 1590, našao je admiral Pedro Ohmucevic boljeg slikara koji je iz osnovnih elemenata istog »Rodoslovlja«, a nalik na nemacki grbovnik Vergila Solisa 1555 g., izradio veliki grbovnik u kojem je sada istaknuta nova. »ilirsko-srpska« ideja. Ne nesretni poslednji bosanski kraljevi, slabi turski i ugarski vazali, nego veliki car Stefan Dušan javlja se kao mocan vladar išceznule carevine, kao »imperator Illyriae«: on je tobože nekada ujedinio deset jugoslovenskih kraljevina, na njegovom su dvoru bili, kao vazaIni vladari i kao velikaši, Kotromanici, Baošici, Crnojevici, Mrnjavcici, a naravno i Ohmucevici; taj je grbovnik bio tobože sastavljen od Bosanca Stanislava Rubcica, »bana od cimerja« velikog cara, i cuvan kroz vekove negde na Svetoj Gori. Taj velicanstveni falsifikat, roden u isto vreme sa falsifikovanim poveljama cara Dušana i drugih vladara poroClici Ohmucevic-Grguric, imao je veliki uspeh. Vec je g. 1595 bila sa njega ucinjena ko'pija Korenic-N eorica, a zatim niže se citav niz kopija i prerada. Možemo navesti i opisati cetiri nepoznata grbovnika iz XVII veka, od kojih je svaki znacajan za istoriju ilirske ideje u to doba.

II

DVA ILIRSKA

GRBOVNIKA

U BOLONJI

U mOJoJ raspravi o »Postanku ilirske heraldike« naveo sam pet primcraka ilirskih grbovnika, pisanih tobože od Stanislava Rubcica. To su: 1. Zbornik Korenic-Neorica iz g.. 1595, u biblioteci Zagrebackog Sveucilišta (r-s br. 4084, iz Gajeve zaostavštine);GG) 2. Zbornik iz prve polovine XVII v. u Beogradskoj Narodnoj Biblioteci br. 683 (izgoreo g. 1941); 3. Zbornik pisan od M. Skorojevica (oko g. 1650) u bivšoj Dvorskoj Biblioteci u Becu; 4. Zbornik franjevackog samostana u Fojnici, pisan oko g. 1668 i 5. Zbornik g. Iva Sarake u Dubrovniku, pisan g. 1746 od M. Pesica. Posle toga skrenuo je 'pok. M. Rešetar moju pažnju na clanak Stjepana Beigla o spisima grofa Marsiglija, cuvanim u biblioteci univerziteta u Bolonji i znacajnim za našu prošlost.66) U tome clanku navedeni su, izmedu ostalih, zbornici koji izgl~daju kao »ilirski grbovnici«. To su: A) U Cod. 103 (I. M. 21), p. 132-138. Catalogus familiarum in libro insigniorum Illyricae nobilitatis co:rnprehensarum (spominju se 157 porodica). B) U istom Cod. 103, tra le pagine 321 e la 322 sono cinque libri, cioe: I. Intitolato: Breve ristretto del regno di Bosnia che contiene le armi disegnate delle famiglie nobili dell' Illyrico; ha fogli numo 174 ed ha prefisso il catalogo delle famiglie quali vi sono l'armi - opera di Giovanni Benigni (169 porodica); II. Stanislai Rubcich Libellus sanctorum patronorum et publicorum insigniorum regu.m et familiarum illustrium Illyrici im'perii - Ex autographo fideliter descriptum ann o 1614. - Il libro e scritto in lingua e carattere shiavone e contiene 157 figure o armi miniate. Naslovi bosanski (cirilicom) i latinski.
6~ Ispravljam omašku u navedenoj ras;pravi (str. 79), gde sam napisao da je zbornik »u Biblioteci Jugoslavenske Akademije u Zagrebu«. 66) St j epa n B e i g 1, Spisi grofa Marsiljija u sveucilišnoj biblioteci u Bolonji. Glasnik Zemaljskog Muzeja XIII (1901), s. 537-563; up. još Lod o vic o Fra t i, Catalogo dei monomitu di L, F. Marsigli, conservati nella biblioteca universitaria di Bologna, Firem:e J 928, p. lO?

104

Dr A. Solovjev

III. Regnorum et provinciarum illyricarum insignia genuina. - Contiene 72 scudi d'arme miniati. Posle V Medunarodnog Kongresa Vizantologa, održanog u Rimu u septembru 1939 godine, iskoristio sam nekoliko dana dopusta da svratim u biblioteke li Mlecima biblioteci u Bolonji taj veliki »konvolut« i u Bolonji. Zatražio sam li univerzitetskoj br. 103 koji je u jednom povezu sadržavao mnogo spisa iz jugoslovenske istorije, raznog formata i raznih ruku. Sada je on rašiven i neki su spisi izdvojeni kao zasebni rukopisi, ali se još uvek vode pod istim brojem: Codex 103. Vidi se da su ti spisi dospeli u Marsiljijevu zbirku iz hartija Ritera- Vitezovca. Takav je spis br. IV »Croatia rediviva, deducta ab equite Paulo Ritter« (docnije štampan u Zagrebu). I rukopis br. III »Regnorum et tprovinciarum Illyricorum insignia genuina« pisan je rukom Riterovom, sadrži vrlo lepo crta ne grbove u bojama, ovim redom: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Imperatorum Nemanich Panonia Liburnia lllyria Dalmatia Croatia Slavonia Slavonia quae est inter Savam et Dravam Bossna Serbia Rassia Carinthia Carniola Japoida 15. Istria 16. lVlacedonia 17. Bulgaria 18. Albania 19. Epirus 20. Romania 21. Thracia, nunc Turcia 22. Rama 23. Chulmia 24. Ragusia 25. Valachia 26. Moldavia 27. Besarabia Listovi 28-30 ostali su prazni.

Posle toga dolaze: Magnatorum et nobilium 31. Auersperg 32. Battyany 33. Bedekovich 34. Berislavich 35. Budaczky 36. Cikulin 37. Csernkoczi 38. Cseskovich 39. ? (nezavršeni, 40. ? bez potpisa) 41. Domnianovich 42. Draskovich 43. Druskoczy 44. Erdeody 45. Gereczy

quorumcunque

Croatiae regni insignia. 47. ? 48. Jelacsich 49. Jelacsich de Buzin 50. Illasich 51. Ivanovich 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. Keglevich Krishanich Makar Malakoczy Malinich Orahoczy Orsich Patacsich Petheo Plemich

46. Gotthal

62. Pogledich

Prinosi za bosansku 63. 64. 65. 66. 67.

ilirsku heraldiku

105

Rassinski Rattkay Ricciardi Ritter Selischevich, episcopus Z:lgrabiensis

Vagyich Vojkovich Vojnovich Vragovich Zavrsski Listovi od 73 do 78 ostali prazni.
68. 69. 70. 71. 72.

Vidimo da se Riter-Vitezovic inSpIrISaO jednim od »ilirsikih grbovnika« koje Je imao u rukama, i stvorio jedan »ilirsko-hrvatski«. Poceo je od grba cara Dušana 1 drugih jugoslovenskih grbova koje je našao u svojem izvoru, dodao im fantasticne grbove klasicnih !pokrajina - Panonije, Japodije, Trakije i dr., a zatim je mesto bosanskih plemickih grbova stavio pod okrilje Nemanjicke Imperije grbove hrvatskog plemstva. Isto kao što se u »ilirskim grbovnicima« može naci na ugled.,. nom mestu grb Ohmucevica (s barunskom krunom), isto tako Riter nije zaboravio da u hrvatski grbovnik unese svoj grb, vrlo skromnog porekla, pored magnata Auersperga, Battyanija i svog pokrovitelja, biskupa Selišcevica. Ovaj je rukopis interesantan za poreklo ilirske ideje kod Ritera i za poreklo njegove Stematografije. Ali za našu temu mnogo su znacajnija dva lepa, nOjJoznata ilirska grbovnika. A) ALTHANOV GRBOVNIK G. 1614

Ovo je rukopis, naveden u katalogu pod br. II kao »Stanislai Rubcich Libel1us«. i 157 paginiranih listova. Pisan na hartiji 18,5 X 14,2 cm., sadrži 2 nepaginirana Sada je bez poveza, ali vidi se da je bio lepo povezan, jer su rubovi listova pozlaceni. Na poledini poslednjeg lista (f. 157~) nalazi se zapis: »Ego Laurentius Ferenczffij, Sacratissimi Romanorum Imperatoris ac Germaniae, Hungariae, Bohemiae, Dalmatiae, Croatiae et Slauoniae etc. Regis, per Regnum Hungariae Aulae Secretarius et Sacra A'postolica authoritate Notarius publicus, praesentem Patronorum, Insigniorum, tam Regnorum quam illustrium familiarum Illyrici Imperij librum; ad instantiam IlI-mi Domini D. Adolphi Comitis ab Althan ete. ex alio consimili manuscripto authentico, a me viso et in manibus meis habito fideliter depictum aut descriptum fuisse affirmo et attestor. In quorum fidem, propriae manu scriptione, ac signati TabelliO'natus mei appositione, hunc ipsum diligenti collatione praemissa, muniui, roboraui, authenticaui: Idquod supra ultimum insigniorum folium, quod est in ordine, centesimum quinquagentesimum setptimum. Datum Viennae ipso Conceptionis Beatissimae MARIAE Virginis die, qui est VIlI Mensis Decembris. Anno Domini MDCXIIIIo. . (Notarski znak) Idem qui supra M(anu) pr(O'pria).

Iz ovog zvamcnog zapisa vidimO' da je zbornik bio prepisan u Becu g. 1614 za mladog feldmaršala grofa Adolfa Althana,67) i to tacno s jednog starijeg rukopisa koji sc isto nalaziO' u Becu i bio je podnet notaru na uvidaj.
8') Mihail Adolf v. Althann, roden g. 1574, umro u Becu g. 1638. Vec u 20-oj godini IIvota proizveden za pukovnika, odlikovao se u ratovima protiv Turaka, na pr. prilikom osvojenja Stolnog Beograda u Ugarskoj i odbrane Grana. Postavljen za feldmaršala g. 1607, • 14 juna 1610 dobio je grofovsku titulu. Car Matija slaše ga cesto kao poklisara, Betlenu Gaboru i sultanu u Carigrad, s kojim je sklopio ugovor o miru 1627 godine. Allgemeine DeutacbeBlographie, B. I, Leipzig 1875, s. 366.

lOG

Dr A. Solovjev

Po broju grbova i njihovom rasporedu poklapa se potpuno sa zbornikom Korenica-Neorica iz 1595 godine, Isto tako sadrži 4 slike ilirskih patrona, grb cara Dušana (1. V), 10 grbova jugoslavenskih zemalja (1. VI-IX), grb cara Uroša (1. XVI) i plemickih porodica (1. XVII-CLVII), i 141 grb vladalackih Grbovi su lepo slikani u bojama, najviše lice na one u Korenicevom zborniku, imaju iste oblike kaciga (heaumes, KUbelhelme), Natpisi i potpisi su na dva jezika: naj pre srpski c i r i 1 i c om, a zatim latinski, isto kao u Korenicevom, Dok pisac Koreniceva zbornika nije znao da dobro cita cirilicu nego ju je prepisivao sa mnogo pogrešaka, u Althanovom zborniku svi su cirilski natpisi tacniji, iako ima nekoliko pogrešaka, Stoga je on znacajan kao tacniji prepis s izgubljenog originala »ilirskog grbovnika«, Navodimo naslov zbornik'1 (na drugom ne-pag, listu), u uporedenju s naslovom u Korenicevom zborniku, da se vidi koliko je Althanov tekst tacniji,68)

Althanov 1614
rOi-lOCIIOBH€
Il~KlllhHIIIXb ~HI1It I,lPt'TK~ IIII'1'11KIt pti~'flthh Hf,1111111th,1 Il IKf'('IIXh 31,II,l,I~, O'r~I\,l, It KOf tKII"",ItXh Kit It

g.

Korenic-Neoricev 1595 g,
ro •.OGIIOKH€ l

Kd,IWb'l'lI'rItXh lt"f,HfIlIO, It 11'-

11,IKltth1HItXh KIt"ltfl'OKII, lolPht'I'K,1 "fC'1'KIt, p{;K,(lthK, m,lllll

II

lKf'I'Xh It

o'r,lIlol,

ti

K,I~lIlh'1'I1'1'ltXh 1If1f.lIflllO Itll

I I
1\1-

I

ff'OKIt, 1t,IH

Zlm,ll1,l, 1t~ltphlKorll: IKf,1ItKOm ~,1I1K

tKII'I',"I'T',IItXh KOIKIt l~IKtinH, It

I

PhtKOl'll:

II1(Ktilllt, It 011,1'1'10 t'f'ltltiHl,1

llolpl,l,IIO t'r,lIl1fC~ti t'rltllt~ll~

I

,1pIA"0

IKf"11KO K,11t 'I1t,1I1

I

,>Ih I PIt,l

1I0,lIIlOtHh ,Ci1.1 'I,IP,I

nomllO.lI ','1l11

01101'1'10 1\~P'l

I

I'I',II1IHolti I'('Ii-

'I1t.HfPIt~

I

I,,·ItIl~I1~

I

III,lIllIlIlhol.

1I11 GlIlIBc
'IHlIPhlKOI'~, rOlllO,\f 30K~, lK It KP,l,II~KOl'ol K~It~,' KItTI30Kol, lI,IIIPblKIXh, nplt~ItK,11O KI,IIt'(ollH'I'K,I, KOfKO;\lI, K,I~l'I'f,'ol, 1I0A K11,lI P'13,IIIKI It 0''r~,1I K'III-

HA GlIlIKc
I
'IH~phtKOr,l, rOti\! It KP,l'If'(hlKOI'~ KoIIl,l, 1",III~,IIIKl'f'K,1 KOIKOA~ K,I~I'rIIl~, IIOA pil' ,IItKI ll(tinollt~, It Klttl1K, It~PIAHI IIllltHlth,l, II Ol'l',lIH KIlIZOK,l, IKItXK

1t0r,I~KItI\~, K~'r{;It~P~, ItXh 3f,lI~m~ K,I~i\lIIIIII.>lb,

ll({;1l111l~, It

11l0I',I'lKI1I\~, I

1I,1I.>llth~ K,r~WTIIIl~PIAhKI

K,I'I'till~\l~ ZI,lI,I,"I, K,I~n~llIlf.lIK 1t,lItpKlKor~,

KII'I'IZOK~,

I

1t,IItPKIK "PltKltK

I

ItIXK, 110

K,IIIIlI'T'II'rlttl1K lIH~pKI'rK~

'I'lt.tlh 1\",IPhlT OKO l'rll Kpllplll IIHKIlOI'~ II

I

I

K~

1t,lIlphlKor~. It II ITPlplt~, Itllhl mfhti lKI'r1 1t3 ItIAllOI'~ l'r~p"mh ropf PIA~ I1ItKP~ KIIIII'~.lIh I,IIIKHOI'~ KIOAIII ,11tli

I,IOll(1t KOIt tHOI

OKO l'I'~P'1 P,IPltf

II

I,IOll(1t I KOH ,lIOI'rllp II

H

npflllfCil, .Hfh{; IKI'T'I

It3

ItfA"Or~

,1I1KP~, KllITr,l,tIK,

KIO.ttll ,IItKIt

I P~

H~hl

I'I'11PIt,lIK I'0Pf,

I

'rIiPOKIt

I

OKIt,

PIA~

I,"IKHo'r'~

K~31tI1H~.

AltKI10rll

K~ZI1,1I1~.

Vidi se jasno da je Althanov ';)repis ucm]en ne sa Koreniceva zbornika, nego s jednog boljeg primerka koji je imao sve markantne crte pravopisa i rukopisa druge polovine XVI veka (slova nalik na štampaHa u mletackim crk'venim knjigama za Ilire-katolike). Isto se vidi i iz latinskog naslova (na nepag, listu 2~), Tu stoji tacno: LIBELLVS sanctorum patronorurn et publicorum i:nsigniorum etc., dok Korenicev zbornik piše: »publicarum insigniarum« i dalje »rex insigniarum« mesto »rex insigniorum« kao u Althanovom,
68) Althanov grbovnik u sadašnjem obliku nema azbucnog pregleda porodica, koji se nalazi na pr. u Korenicevom-Neoricevom, Ali izgleda da je »Catalogus familiarum in libro ins igniorum Illyricae nobilitatis comprehensarum«, spomenut pod slovom A u Cad. 103, na str, 132-138 baš taj azbucnl pregled pošto se u njemu spominju 157 slika i grbova t<Jcno kao u Althano~om grbovniku; verovatno kada je on izgubio svoj povez, neko je odvojio taj azbucf\i pregled od grbovnika i stavio ga napred,

Prinosi

za bosansku· i ilirsku heraldiku

107

Neke variante u potpisima kod pojedinih slika i grbova izgledaju nam tacnije u Althanovom zborniku. Na Iprimer: Potpis na 1. I: »0'1'''41- 3fMltflltIlflllPlKllfXI-. Pater Regnorum Illyricorum kraci je i logicniji nego uKoren. 1. 1: »0'T'1t41-, ItPl-qltflO, !KII'rfINI-,!KIlXZf,IIltflltll,lItPI-!KllfXI-, ! Il Patronus, speculum atque lux totius Il1yriae.«6") 3f,II11flll IlflltPl-lKHfXI-. Conservatris regnorum IllyricoPotpis na 1. III: »ll3;\"PI-"'II'rlfllll~II rum« kraci je nego uKoren. 1. III: »(ll3A)ItPI-XII'T'lflllllll,I MIt'rIl, fl1 I IIII'rIl (!), MllflOl'rIlKHII It.IIIP"IKIlIX" Zfmltflll.Patrona ac Mater piissima totius l1yriae«, U naslovu na 1. IV »0'1'114 KOlIIHIKI 3f,\1flf« dobro je prevedeno: »Pater Regni Bosnae«, ne »Patronus« kao u Korenicevom, List V, na kojem se nalazio grb cara Dušana, istrgnut je. Ali na poledini lista IV neko je docnije dodao taj grb, da popuni prazninu. Naslikao ga je dosta rdavo: nosi samo jednu kacigu (mesto tri) i sastoji se samo od šest grbova (Bosne, Slavonije, Nemanjica, dva puta, Dalmacije i Hrvatske) mesto deset, Vidi se da ga je neko nevešto naslikao po secanju. Naslov nad tim dodatkom bio je latinski: »Insignia Regum et Comitum Regni lllyrici etc. Dalmatici hereditariorum«. Taj je naslov prebrisan s napomenom: »Falsa additio«, a iSlpod grba stoji glagoljicom XVII veka: »Zlamena plemena Ilirie kuk'na«. (grbovi pojedinih zemalja) razlika je u tome što Na 1. VI-XV stilizovani ovako: »VI. IlI'l'1fAOIl!KI 3fMfll41l.mpll. Insignia regni Macedoniae« Korenicevom stoji: »VI 41l,mpIl MII'IfAOIHKf 31fl1tl!,Macedoniae«, Na 1. XV stoji: »IIpMMopcKc M XYMcKe 3eMJIe QMMepM«. Insignia et Cumaniae« dok u Korenicevom: »Primordiae, Kumaniae«.7tI) su naslovi itd. dok u Pomeraniae

naslov glasi: »KpaJIa CTMrraHa Ypoma QHMepM. Na 1. XVI U Althanovom Insignia Filli Regis Stephani Henrici«,71) dok je kod Korenica tacnije: »KpaJIa CTMnaRa Ypoma HeMarHMha QMMepM. Regis Stephani Urosii Nemagnich insignia« .. Kod vladalackih i vlasteoskih porodica olpet je razlika u stilizaciji naslova. Althanov zbornik svuda veli ovako: »KoTpoMaHoBMhb rrJIeMeHa QMMepH. Insignia Dominorum Kotromanich«,'2) dok Korenicev opet ima krace naslove: »IIJIeMeHa KOTpoMaHoBMhb QMMepM. Kotromanovich«, i tako do kraja. U vlasteoskim prezimenima ima sitnih razlika, obicno Znatnije su razlike sledece: br. XXX u Althanovom nosi u latinskom tekstu. naslo,v: IllKopoeBMhb (i u drugim)

nJleMeHa qMMepM. Insignia D. Skoroewich«,73) medutim u Korenicevom isti grb nosi naslov: IIJIeMeHa IlIMMpaKoBMhb QMMepM. Ximrakovich«.

Br. XXXI: »OxMyheBMhb rapbrYPMhb rrJIeMeHa QMMepM. Insignia D. Ochmuchewich«74) nema u latinskom dodatka »Gargurich« koji se nalazi uKorenica. Br. XL. »Bogassinovich Dobrassinovich« nema dodatka »Mernarich« koji se nalazi kod Korenica . •") Na 1. II naslov je "OTa~ YI BoeBo,n;a KpaJIeBYIIilJIl11lbcKlilexb. Pater et Dux Regum I1lyricorum", dok u KCorenicevom stoji "OTa~b YI KoeKo,n;a, KpaJIeKl1 YIJIlilpbCKYIexb. Patronus atque Dux Regum Illyriae«; mladi arhidakon sv. Stefan predaje zastavu s raspecem bradatom kralju s macem u ruci. 7") U Althanovom zborniku nalazimo na mnogo mesta ispravke rukom P. Ritera-Vitezovica. Tako je on prebrisao "Pomeraniae et Cumaniae« i stavio »Maritimae et Chulmiae«, 71) I tu je Riter prebrisao »Henrici« i stavio "Drosii«. 72) Riter ispravlja, prema svojem pravopisu; "Kotromanovic«. 73) Riter ispravlja: "Skoroevic. 7') Riter: »Ohmuceyic«.

108

Dr A. Solovjev

Br. LIV, naslov glasi: »PeCJt'ulhb. Ressichich«,7a) kod Kor. »PeCJ.1hh. Resich«. Br. LXIII: »MopOBJIanUlhb. Morlakowich«,7ti) kod Kor. »Morowlaxich«. Br. LXXV: »PecIVlepeBHhb. Resciewich«, kod Kor. »PYLKHepeBHhb. Ruscierevich«. Br. LXXVII glasi samo: »HexopHhb. Nehorich«, dok kod Kor. »KotlJ1eHJ.1hb HeopJ1hb."17) Corienich Neorich. Ierinich«. List br. LXXVIII »l(eTHHaHHhb. Cetignanich« istrgnut je uKorenica. Br. LXXX: »BYKOIIJHhb.Wukowich«, kod Kor. BYKOTHhb. Wkotich«. Br. LXXXXI: neH)J,HCaJIHh,? Czendissalich«, kod Kor. »neHb)J,HCaJIHhb. Giendisaglich« . Br. CIII: »IlIHhb. Ssieths«,78) kod Kor. »IlIHhb. Xiich«."') Br. CXIX: »TeceB'IHhb. Tesewchich«, kod Kor. »TeIIJeY'IHTb. Texevvcich«. Br. CXXIX: »EYLKe6HoBHhb. Eusebiowitsch«, kod Kor. »EY3e6HoBHhb. Evsebiovvich«. Br. CXXX: »MOKpOY'IHhb. Mokrouwitsch«, kod Kor. »MOKpOBY'Iich (l). Mokrovvich«. Br. CXXXIV: »1KerJIHroY'IHhb«, kod Kor. »1KerJIHroBY'IHhb«. Br. CXLIV: »OPJIOBHhb. Orlowich«, kod Kor. »OPJIOBY~IHhb.Orlovvcich«. Br. CXLV: »3y6Hhb. Zubitch«, kod Kor. »3y6Hhb. Subich«. Br. CLVI: »J.fyroeBHhb. Iugowich«, kod Kor. »J.fyroBHhb. Iugovich«. A1thanov zbornik završava se brojem CLVII (Jagrosalic) te nema onih jedaizgledaju naest dodataka (bez potpisa) koji se nalaze na kraju Koreniceva zbornika da su crtani docnijom rukom, no grubljoj hartiji. Dakle, A1thanov je zbornik znacajan pošto dokazuje da je postojao original ilirskog grbovnika, stariji od Koreniceva, sa tacnijim cirilskim natpisima. Ipak. A1thanov nije prepisan sa tog originala koji se verovatno nalazio u rukama admirala Petra Ohmucevica, nego sa nekog prepisa koji je g. 1614 dospeo u Bec. Vidimo da je u original u vec bilo 157 slika i grbova, jer se isti broj ponavlja i u Korenicevom i u Al thanovoIm.
1\

i

S druge strane, taj original nije bio mnogo star, jer su njegov pravopis i oblik slova tipicni za drugu polovinu XVI veka, a njegov je naslov i otpšti plan uzet iz nemackog grbovnika Vergila Solisa iz g. 1555.8°) A1thanov zbornik još jednom potvrduje da nije postojao nikakav grbovnik Stanislava Rubcica (tobože iz g. 1343), nego da je to »krojenje blazona« pocelo negde posle g. 1584, kada je admiral P. Ohmucevic tražio od španskih vlasti potvrdu svog starog plemstva i ulazak u red španskih vitezova. A1thanov grbovnik g. 1614 bliži se izgubljenom Ohmucevicevom originalu, nego Korenic-Neoricev. To se vidi pošto A1thanov: 1) ima mnogo tacniji cirilski pravopis u celom zborniku, 2) naslovi prvih pet slika kraci su i tacniji,
Riter ispravlja: »Resi!;ic«. Riter: »Morovlassic«. 77) Dušanov vlastelin Neor spominje se u povelji 25 marta 1355 g. A. S o lov je v, Odabrani Spomenici. B. 1926, str, 156 (kod N ova k o vi c a, Zak. Spom. 436 pogrešno: Nesor, verovatno zbog slabog citanja omege: HEW?b1 78) Riter ispravlja: »Sich, alias Sikavisza«. 79) U Korenicevom zborniku, neko je docnije prepravio olovkom na »llIl1wl1hb«. SO) To smo dokazali u nav. raspravi, str. 100.
7")

76)

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

109

3) nema dodataka nekim prezimenima (nema kod br. 40 dodatka »Mernarich«, kod br. 77 nema »Korienich Neorich Jerrinich« nego samo »Nehoric«, kod br. 120 nema dodatka »Palikuchia«). 4) nema 11 anonimnih dodataka na kraju zbornika, posle lista 157, koji se nalaze u Korenic-Neoricevom zborniku. S druge strane, ima izvesne promene koje su bile ucinjene pri prepisivanju g. 1614 u Becu: 1) »Regis Stephani Henrici« mesto »Regis Stephani Urosii« na 1.16 markantna je pogreška tog zbornika, 2) na 1.30 potpis pod grbom je »Skoroewich« mesto »Ximrakovich«. Slavni Simraci koje je velicao Petar Ohmucevic u svojim dvanaestercima g. 1582, morali su da ustupe svoj grb nekim Skorojeviclma. Možemo navesti da je porodica tog prezimena postojala u Bosni XVI veka: Thomas Skoroevich Suttiscensis bio je g. 1526 franjevacki provincijal cele Bosne.81) Vrlo je verovatno da je neki Skorojevic prepisivao za grofa Althana ilirski grbovnik i dopustio sebi tu zamenu, da proslavi i svoju porodicu. O tome cemo još govoriti povodom »Beckog grbovnika«.

B) OLOVSKI

GRBOVNIK

Drugi bolonjski rukopis koji se nalazio u istom »konvolutu« Cod. 103, pod brojem I, a koji je sada odvojen, pisan je na hartiji (19,9.X 14,2 cm.), nema poveza, broširan je u obicnu hartiju. Sadrži 8 nepaginiranih i 174 paginirane strane. Pisan je verovatno u drugoj polovini XVII veka. Prvi je nepaginirani list prazan, kao i u Althanovom. Na drugom nepaginiranom stoji interesantan naslov: Breve ristretto del Regno di Bosna, oue si descriue la sua positura, l'origine di questa Natione, eon l'insegne delle Nobili & Antiche Famiglie d'esto Regno e dell'Illiria, la discendenza de'Principi, Re, & Imperatori, che lo dominorno sino la caduta al dominio Turco, con uarij successi di guerre: come s'introdusse la Religi one Francescana de Minori Osseruanti in quel Regno, e progresso fattoui a benefitio della Fede Cattolica, che sin o a tempi correnti mantengono soli costarttamente tra Barbari, e finalmente un breue trattato del rinomato Santuario della Miracolosa Immagine della Madonna di Piombo Raccolte da Giouanni Benigni. Prema ovome naslovu izgledalo bi da se u zborniku mora nalaziti citava istorija Bosne od njenog pocetka do pada pod Turke, pa istorija bosanskih franjevaca
81) P h. Oce h i eva, Epitome vetustatis Bosnensis logus Ministrorum Provinciae Bosnae Argentinae).

provinciae.

Anconae

1776, p. 76 (Cata-

110

Dr A. Solovjev

i opis manastira u Olovu, sve pisano od nekog Ivana Beninjija. Na žalost, ništa od toga nema u rukopisu, nego imamo olpet obican ilrski grbovnik koji možemo zvati »Olovskim«, jer je verovatno bio prepisan u Olovu, kao što se vidi iz navedenog naslova. Na 1. 3 (nepag.) nalazi se nezavršen vlasteoski grb (samo okvir bez figura), crtan perom. List 4 (nepag.) prazan je. Na 1. 5-8 (nepag.) nalazi se azbucni pregled grbova sadržanih u knjizi, sa naslovom »Tauola dell'insegne Nobili dell'Illirico, che si contegono in questo Libro secondo l'ordine dell'Alfabeto.« Na paginiranim 1. 1-174 nalaze se, kao obicno, grbovi ilirskog grbovnika po ovom rasporedu: 1. Patronus, speculum atque Lux totius Illyrie. 2. Patronus atque dux Regum Illyrie. 3. Patrona ac Mater pijssima totius Illyrie. 4. Patronus Regni Bosne. 5. Im,Jeratoris Stephani Nemagnich insignia itd. sve istim redom kao u zborniku Korenic-Neorica, ali su naslovi sam o lat i n s k i. Ipak ima izvesnih razlika: broj grbova je nešto veci - 174 mesto 157. Ova razlika dolazi od toga što je nekoliko novih grbova dodato u sredini zbornika, a još nekoliko - pri kraju. Tako je posle br. 33 (Kovacich) dodat novi grb br. 34. Rad mir o vic h. Posle br. 54 (Grupkovich) dodat je kao br. 55. B e r g he g I i c h. Posle br. 63 (Goykovich) dodat je kao br. 64. D o b r o t o u i c h-D o b r o e u i c h. Posle br. 82 (Xypanouich) dodati su br. 83. K u ria c i c h i br. 84. Vuk os I a u c h.

i

Posle br. 125 (Voikouich) dodat je kao br. 126. B o x i c h i e u i c h. Posle br. 136 (Morrouuich) dodat je kao br. 137. Lat i c i c h. Posle br. 142 (Kosouich) dodati su br. 143. Je I i c i c h, br. 144. Man o I o u i c h, br. 145. Radouceuich i br. 146 Bogstinouich. Zbog ovih 11 dodataka poslednji grb starog reda: »Jagrosaglich« dolazi na 168-om mestu, a ne na 157-om kao u zbornicima Korenicevom ili Althanovom. Posle Jagrosaljica redaju se još 6 grbova, nepoznatih ostalim zbornicima: br. 169. K o s i ter o u i c h, br. 170. X a he r c h i c h, br. 171. MIa die n o u i c h, br. 172. Louretouich, br. 173. Merressich i br. 174. Zuriatich. Ostali su grbovi isti, postoje samo male razlike i dodaci u potpisima. Na primer, grb br. 39 (koji nosi u drugim zbornicima potpis »Vladimirovic«, br. 38) nosi mesto tog prezimena druga: »Grubiexeuich, Grubissich modo Bernacouich! Br. 41 (kod Alt. br. 40. Bogasinovic) potpisan je :»Bogascinouich, Dobrascinovich, Mernarich«); isti je dodatak »Mernarich« u Korenicevom zborniku. Br. 80 (= Alt. 77. Neorich) ima: »Korienich, Neorich, Ierrinich«, kao uKoren. Br. 89 (= Alt. 84. Glavich) ima »Glauich, Glauoseuich, Glauaseuich, Glumcich«. Br. 125 (= 120. (Vojkovic) ima: »Voikouich, Palicuchia«, kao u Korenicevom. Br. 132 (= 126. Hvaokovic) ima: »Kuaokouich, Faukouich«. Treba naglasiti da u Olovskom grbovniku slike i grbovi nisu obojeni, samo su crtane perom, ali bez pravog heraldickog šrafiranja koje bi dozvoljavalo da se boje grbova procitaju. Slemovi su svuida no:,ijeg oblika: to su turnirski šlemovi (Thur-

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

111

nierhelme, casques), ne starinske kacige (KUbelhelme, heaumes), kao u Korenicevom iAlthanovom. Prema navedenim razlikama možemo tvrditi da je Olovski grbovnik bio prepisan direktno sa Koreniceva,S2) ali dopunjavan, verovatno u Dubrovniku gde je došao neki Giovani Benigni iz Olova sa namerom da napiše kratku istoriju Bosne i da opiše Olovski manastir. Ko je bio taj .9iovani Benigni? Poznat je jedan uceni Bosanac tog prezimena, to je Juraj Dragišic, 'mladi franjevac iz Srebrnice koji je u Italiji u humanistickom društvu stekao slavu kao teolog i filozof pod imenom Georgius Benignus; bio je vaspitac sinova Lorenza Medici (umro 1492 g.) u Firenzi, gde je branio Savanarolu i stoga morao da ode u· neku vrstu progonstva u Dubrovnik.S") I',)ak taj DragišicBenigni nosi drugo ime - Georgius i nije mogao krajem XV veka da prepisuje Korenicev zbornik iz 1595 godine. Moramo tražiti drugog Benignija i izgleda da smo ga našli. ' Vec posle katastrofe hrišcanstva u Bosni, g. 1702 u Iloku, u emigraciji, franjevci izbegli iz manastira Olova rešavali su spor sa Filipom i JakovoIr! Brnjakovicima, uglednim sarajevskim gradanima i tutorima manastira (procuratori generali d'esso convento). Akt izravnjavanja potpisan je od pet franjevaca i tri svetovna lica: »Giacomo Berna~ovich, Filipo Bernacovich, io Giovani Benigni fui presente per testimonio«.s<)Jasno je da je taj Ivan Benigni (možda isto Dragišic?) bio neki ugledni olovni parohijanin, verovatno bivši treci .tutor manastira. On je nekad, pre 1689 godine, odlazio u Dubrovnik i tamo nalpravio Olovski primerak ilirskog grbovni'ka, a za vreme bežanije poneo sobom u Ilok tu dragocenu knjigu koja je zatim dospela u ruke grofa Marsiglija ili Pavla Ritera- Vitezovi ca (možda je bio primoran da je proda). Na taj nacin se taj Olovski zbornik obreo u Boionji.

i

III DRUGI ILIRSKI GRBOVNICI C) SKOROJEVICEV (BECKI) GRBOVNIK Heraldicki zbornik koji se nalazio u Dvorskoj Biblioteci u Becu (br. 7683) poznat je u nauci po nedovoljnim opisima Iv. Kukuljevica i V. Jagica.sO) U novembru 1939 g. bio je izložen na izložbi nemackih knjiga u Beogradu; onda sam dobiQ mogucnost da ga pažljivo proucim. Narocito se istice svojom lepom opremom: pisan je na hartiji velikog formata (29 X 19,4 cm.), lepim ruko',)isom, slike su u bojama sa pozlatom. U lepom je starinskom ko:žnom povezu sa pozlatom: rubovi stranica isto su pozlaceni. Na hrbtu poveza starinski nalepak od hartije sa natpisom: »Insign(ia) Regno(rum) Ilustris Imperii Illyrici«. Vidi se da je to bio primerak, spremljen kao poklon nekoj visokoj osobi. To se da, u ostalom, utvrditi i iz njegove sadržine.
S2) Na 1. 16 Olovskog zbornika stoji: »Regis stephan i Vrosij Nemagnich insignia", kao u Korenicevom, ne »Henrici" kao u Althanovom. S:I) R. Hor v a t, Kultura Hrvata, str. 273. Jedan od ucenika tog bosanskog emigranta, Giovani Medici postao je docnije papa Lav X (1513-1521), veliki pokrovitelj umetnosti. 8') Fer m end ž i n, Acta Bosnae, p. 541. sr,) Iva n Kuk u 1j e v i c u Arkivu za povjestnicu jugoslavensku I (1851), str. 176 V. Ja g i c u Archiv flir slavische Philologie IV (1880), 510-512.

112

Dr A. Solovjev

Sadrži: šest praznih listova na 'Pocetku (1. I-VI)

i 175 listova teksta (1.

1-175).
List 1 je isto prazan, ali na njegovoj poledini nalazi se poznati naslov (samo latinski) : LIBELLVS Sanctorum Patronorum, et publicorum Insigniorum Regnorum et Familiarum Illustrium, Illyrici Imperij, quae magna cura, singularique diligentia collegit, atque depinxit, Stanislaus Rubcich, Rex Insigniorum Domini Imperatoris Stephani Nemagnich IN LAVDEM

Caesareae !lc Regiae Mattis et reliquorum Principum, Ducum et Marchionum, Comitum, Vice Comitum, Equitum ac Nobilium Illyriae, sub quorUIIDprotect'one fundamenta monumentaque eiusdem Illyrici Imperij consistunt. Quod quidem translatum est exantiquissimo libro, & charactere Illyrico scripto, reperto in Bibliotheca Monasterij de Monte Sancto, Ordinis Diui Basilij. Na 1. 2 i 2:::" nalazi se 'Posveta koje nema· u drugim zbornicima, a cije su prve reci pisane zlatom: Serenissimo Austriae Archiduci, Augustissimorum Caesarum, Ferdinandi III et Mariae, Primogenito, Ferdinando, Francisco, Vita, Falicitas, Imperium Nomen, Numenque Austriacum, non minus BonorumAmor,quam hostium terror, tot iam, olim nominibus, titulisque uere Magnum, Uniceque Augustum, cum fuerit; etiamnum, tot alijs, succedentibus nominibus, nouisque Victorijs, ac triumphis, Maius in dies et Augustius eff~ctum (si tamen cumulatissima gloria .recipere potest accisionern) non modo Christianus Orbis omnis, suspicit et gratulatur, Verum etiam remotae barbaricaeque nationes, Vnum illud, Nomen Austriacum, vere Maximum, Vnicique Augustissimum hactenus redditum, agnoscere coguntur et reuereri. Et uero si tam gloriosum est, a tam remotis, barbaricisque nationibus, Austriacum timeri Nomen, Numen Austriacum, adorari profecto, easdem gentes barbarras, ipsas etiam, eiusdem Austriaci Numinis experiri praesentiam, potentiam sentire, eius substerni ac succumbere Maiestati, id enim uero gloriosissimum augustissimumque, hoc et uere Austriacum esse, uti dmnino existiment Boni omnes, ita pe.nes singuli, Magno Austriaco Nomini, animitus id ipsum exoptant, deuouent, adprecantur. Ros inter, ne postremus ego Vnus reperiar, hoc Votum, hane comprecationem, hoc desiderium meum, 'praesenti Libro, uolui contestari: Vt uidelicet, Austriaca illa, semper Victrix, ac Triumphatrix Aguila, post primum ac Supremum Orbem, Imperij ne dicam, ac Impyrij, (quem nescio qui Gigantei

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

113

(f. 2~) terrarum filij disturbare atque expugnare eonabantur (compositum et tranquillatum, ad alios quoque minores, sibique quondam subiectos orbes (',t>rouinctas intellego, quas Machometanae gentes quasi Lunatici Canes allatrare infestareque praesumpserunt) uindicandos, recuperandosque, fulminatrices suas acies, tandem aliquando conuertat. Ex harum Prouinciarum numero, Vnicum I Il y ric uma t q u e B o s z n e n seR e g n u m, praesenti hoc Libro meo, adumbratum potius quam expressum, Tibi, o genuinae Romanae ac semper Victricis Aquilae, Pulle, Aguiline, FER D I N AND E FRA N C I S CE, Archidux Serenissime, Augusti non mod o Hominis as Sanguinis, sed et Virtutis, ac felicitatis Haeres unice, Tibi inquam, hane ueluti allectricem escam obiectamque praedam, exhibeo sub imagine spectandam: ut Tu aliquando, Orbe iam et Imperio, per Augustissimum Progeni to rem Tuum pacato et firmato, ad auitas etiam Prouincias, nunc quidem sub grauissimo Machometicae Tyrannidis iugo gementes, libertatemque suam, n_on nisi per Te anhelantes recuperandas, obtinendasque accingaris: Certa en im omnes etiam num haec spes tenet ex~ectatio, quod Tu FER D I N AND E FRA N C I S CE, Archidux Serenissime, qui tot, ac tanta, ab AugustissiJmo Progeni tore Tuo gesta et confecta bella, non nisi per gloriosas Victorias vel ipsa inter crepundia, numerare didiceris, Tuis quoque succrescentibus anni s, et FER D I N AND I SE C V N D I, Aui Tui felicitates et FER D I N AND I TER T I I, Progenitoris Tui Triumphos, Tu FER D IN AND E Q V ART E, geminato etiam Auctario, sis cumulaturus. Ita uoueo apprecorque Serenitatis Tuae, Humillimus ac perpetuus Subditus Marcus Skoroeuich Boszensis. List je prazan, ali na njegovoj poledini (f. 3~) nacrtan je veliki austriski dvoglavi orao sa potl,t>isom:INSIGNJA FERbINANDI III. Na 1. 4 vidimo lepo nacrtanu sliku u bojama sa potpisom: »Augustissima domus Austriae«. Car na prestolu predaje svoje žezlo detetu, isto na drugom prestolu. Iznad njih dva andela drže krune; s neba spuštaju se lozinke: Vivat Domus Austriae«, »Te Deum laudamus« i »Te Deum confitemur«. Desno od carevica stoji allegoricna figura Pravde sa terazijama u ruci, levo od cara - Muza s knjigom u ruci, pored nje ždral. Od 1. 5 pocinje obicna sadržina ilirskih grbovnika, sa numeracijom od I do CLVII (na 1. 161). Ipak u natpbima ima nekih dodataka: Na listu 6: I. Pater Terrae Illyricae Sanctus Hieronymus. Na listu 7: II. Pater et Dux Regni Illyrici S. Basilius. Stephanus Skorouoij.8G) Na listu 8: III. Patrona Terrae Illyricae. Na listu 9: IIIl. Pater Terrae Bosznensis Papa SixtuS.87) Na listu 10: V. Insignia Im~eratoris Stephani. Na sledecim listovima grbovi i potpisi potpuno se slažu sAlthanovim zbornikom 1614 g. Isto tako je ispod grba cara Uroša potpis: »XVI. Insignia Henrici filij Ste80) Vrlo je znacajna ta promena. Dok u starijim zbornicima sv. Stefan, kao patron Ilirije, predaje zastavu s raspecem bosanskom kralju, ovde sv. Vasilije predaje slicnu plavu zastavu nekom "Stefanu Skorovoju«, verovatno tobožnjem pretku Marka Skorojevica. 87) Zašto je papa Grgur zamenjen papo~ Sikstom? Je li to sveti papa Sikst IV (14711484), pokrovitelj kraljice Katarine bosanske u Rimu, ili je to aluzija na papu Siksta V (15851590), energicnog reformatora velikih redova?

Glnsllik Zem::tljskog

muzeja

-

.Arheologija

8

114

Dr A. Solovjev

phani Regis«, isto tako je ispod grba Šimrakovica Skoroeuich« .

potpis: »XXX. Insignia Dominorum

Ako ima razlika u potpisima, one se svode na neznatne varijante u IjJravopisu. Zabeležili smo: »LXIX. Sagrieuich« (= Alt. »Zagriewicz«), »LXXX. Vukosich« (= Alt. »Wukowich«), »XCI. Czendisalich«) (= Alt. »Czendissalich«), »CIII. Sijch« (= AH. »Ssieths«), »CXVIII. Vukouich« (= Alt. »Wukowisch«), »CXXV. Bachich« (= Alt, »Baschich«), »CXXX. Mokrowich« (= Alt. »Mokrouwitch«) i slicna. Na 1. 161 nalazi se grb: »CLVII. Iagrasolich«, a posle toga, na 1 162-166 azbucni pregled latinicom s naslovom: »Index Insigniorum tatius Libri«. Listovi 167-171 prazni su. Na 1. 172 (na novijoj zelenkastoj hartiji bez filigrana) nalazi se zanimljivo pismo: Frater Andreas Kujuncxich de Kreshevo Ordinis Minorum Sancti Patris Francisci Missionariae Provinciae Bosnae Argentinae Actualis Minister Provincialis etc etc Natum facimus Universis praesentes inspecturis, sincereque testamur, quod nos, ut justis postulationibus, et ardentibus desideriis Il1ustrissimi Domini Comitis Ladislai Festetich de Tolna, prouti decebat, satisfaceremus, Scuta Gentilitia, seu Stemmata praecipuarum Antiquarum Nobilium Familiarum Gentis Illyricae ai praesenti Libello ex Antiquo Codice, ab im!memarabili tempore an Bibliotheca nostri ConStanislae Rupcich Graeco quidem, ventus Fojnicensis conservato, et cl Presbytero et illi aevo convenienti, Stylo, attamen diligenti lab ore exarato, Serviorumque et Bosnensium Imperatori Stephano Nemanjich anna 1340 dedicato, et a bonae memoriae Illustrissimo Domino Gregorio a Varesh Episcopo et Vicario Apostolico pro Authentico recognito, sigilloque Episcapali munito per Patrem Ioannem Kressich nihil prorsus, quoad ordinem etiam, et minimos apices, immutando, aut addendo depingi curaverimus atque ita delineata, et depincta in IjJraesentia Secretarii Nostri, duorum fidedignorum et peritorum testium, a Nobis ad hoc specialiter adhibitorum, cum suo Originali conferentes eidem in omnibus conformia esse deprehenderimus. In cujus rei fidem, ac majus rob Ul' has Manu Nostra, Nostrique Secretarii, ac duorum memoratorum testium subscriptas, ac Sigillo Provinciae munitas, eidem Libello dicta Scuta Gentilitia continenti praefigimus Testimoniales Litteras. Kreshevii in Bosna die 26 Augusti 1837. Ad Mandatum Frater Andreas Kujuncxich Minister Provincialis Bosnae Argentinae (nespretno na c rta n pecat s legendom: »Ierusalem« u sredini i »Sigillus« Provinciae Bosnae Argentinae<, naokolo) Adm. R. P. Min. Provinc.

Fr. Elias Ostrich m. pr. Secretarius Provinciae, et Guardianus Conventus te-stor ut supra. Frater Nicolaus Iliich ID. ppria Aggregatus Provinciae, moderatorque Chori testor ut supra. Frater Petrus Sh.unjich m. pr. Professor Humaniorum et Magister Novitiorum testor ut sUlj)ra.

Delineavi Ego Fr. Joannes Kressih m. pr. Ex Codice ut supra in Conventu Kresheviensi

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

115

Na 1. 173 (na istoj zelenkastoj hartiji) stoji: Rodoslovie Bosanskoga aliti Ilirickoga ISappskoga vladanio. Va iedno Postavhleno Po Stanislavu Rubcihu Popu; na slavu Stipana Nemahniha cara Sabhlena u Boshnaka 1340.88) Codicem hunc continentem varia Stemmato. plurium Nobilium Familiarum Bosnensium jam ab immemorabili tempore, a captivitate nempe Regni Bosnae studiose conservatum fuisse a R\:dis Pribus Fraciscanis Familiae Fojnicensis testamur Nos Fr. Gregorius a Vares EIJpus Ruspensis, et Vicarus Aplcus in Bosna Othomana, dicta Argentina, tpraecipue vero in olim Episcopatu Dumnensi Suttiscae Die 6
L. S.89)

Julii 1880 Ita est Fr. Gregorius Episcopus et Vicarius Apostolicus M.ppria.

Na listu 174 (iste zelenkaste hartije) dolazi pismo grofu Festeticu: Illustrissime Domine Comes, Domine, Gratiosissime Aestimatissime!! Cuncta Gubernantis adiutus dextera, et in bona conservatus valetudine Stemmato.Antiquarum Familiarum Bosnensiumab Illustrissima Dominatione Vestra haberj desiderata, maiori cum diligentia, et attentione, quantum debilitas mea admiserat adlaboravi satisfacere voluntati, et Superiorum meorum, et vel maxime exstimulabat pieta s ac benignitas Tua, Vir omni aestimatione dignissime! gratulabarque ut ego tam exiguae scientiae Ill(ustrissi)mae D(ominatio)ni Vestrae deservire possim, et licet hoc opus meum, quod offero exigui momenti sit, attamen prae oculis habendo tam antiqui aevi delineationem, quae certe cum praesenti aevi elegantia haud aequiparari possit, ljJarcet rudi penicillo meo; et humiliter, enixeque rogo, quatenus suscipere non dedignaretur tamquam a peritissimo Magistro foret delineatum; quia non licuit mihi uti voluntate mea sed studere debui ut opusculum hocce, quamvis moderno aevo sit delineatum, in onmibus, et quidem minutissimis etiam lineamentis
88) Zanimljiva je mešavina cirilskih i latinskih ,,(charactere cyrillo-bosnico)«. 89) Nema pecata, samo slova: L. S. u krugu.

slova; sa strane stoji beleška istom rukom:

8*

116

Dr A. Solovjev

antiquo Gratiae

omnino correspondeat. - In reliquo Illustrissimae Dominationis favorique commendantus in ima sui submissione maneo. in Bosnia die 2G Augusti Dominationis Vestrae Humilis Kresich 1837.

Vestrae

Kreshevii

Illustrissimae

Servus P . .Toannes m. pr. de Xepesc. je.

L. 175 opet stara hartija sa istim filigramom XVII veka, prazan L. 176 (ista hartija) isto prazan, zalepljen je za povez.

Becki zbornik interesantan je po novoj ideji koja se u njemu izražava, a i po zanimljivoj svojoj sudbini koja se da utvrditi iz navedenih pisama i 'Potvrda. Posvecen je od Marka Skorojevica nadvojvodi Ferdinandu Francisku, sinu cara Ferdinanda III (1637-1657). Ta posveta daje nam mogucnost da odredimo datum zbornika. Mladi Ferdinand bio Je roden g. 1633, na slici· on izgleda kao malo dete od 3-5 godina. Dakle zbornik je izraden za njega u g. 1636-1638. M~ko Skorojevic je verovatno crtao i Althanov zbornik g. 1614, bio je od onih Bosanaca-katolika koji su nadu za oslobodenje polagali u Habsburgovce.90) U njegovoj posveti istice se, mesto »bosansko-ilirske« ideje Rodoslovlja i »srpsko-ilirske« ideje Ohmuceviceva grbo~nika, nova, »austrisko-ilirska« ideja. Po Skorojevicu, austriske pobede nad Turcima imaju za cilj da vrate dinastiji izgubljene »nasledne zemlje« (avitas provincias). Od njih je jedna »Ilirska i Bosanska kraljevina« naslikana u ovom zborniku u obliku grbova; njih treba da razgleda mali »orlic« (pullus aquilinus) koji još ne zna da cita, da iz tih lepih slika sastav sebi pojam·o Ilirskoj kraljevini koju ce kasnije osloboditi od Turaka i pripojiti zemljama carske krune. O pretenzijama ugarske krune na Bosnu nema ni reci. Mladom Ferdinandu nije bilo sudeno da doživi veliki pohod 'Princa Eugena u Bosnu koji je pokušao da izvrši to delo. Krunisan u dvadesetoj godini života za Rimskog kralja, on je umro naprasno sledece 1654 godine, a carska kruna prešla je na njegova mladeg brata Leopolda (1658-1705). Ali je »austrisko-ilirska«' ideja, istaknuta u zborniku Skorojevica, zatim prešla u ruke grofa Marsiglija i Pavla Ritera- Vitezovica. Vrlo su cudna pisma na I 172-174. Iz njih ispada, da kada je g. 1835 fra Martin Nedic napravio prve prepise Rodoslovlja u Sutjesci, proculo se i za Fojnicki grbovnik koji je onda bio smatran za autetican zbornik iz 1340 godine. Eto u letu 1837 g. grof Ladislav Festetics iz Tolne obraca se provincialu bosanskih franjevaca s molbom da mu nabavi kOIpiju tog znacajnog grbovnika. Provincijal fra Andrija Kujundžic iz Kreševa šalje mu 26 augusta 1837 kopiju Fojnickog grbovnika izradenu od patera Ivana Krešica, sa prepisom potvrde, ucinjene još 6 jula 1800 g. od biskupa Grgura iz Vareša, koji u Sutjesci potvrduje da se Fojnicki zbornik nalazi u Fojnici »od nezapamcenih vremena, od doba pada kraljevine Bosne«. Navodi se i naslov Fojnickog zbornika, nespretno prepisan mešavinom cirilice i latinice. Ivan Krešic izvinjava se pred presvetlim Festiticem, što nije mogao »svojim grubim
90) Skorojevicev zbornik je nesumnjivo prepisan s Althanova: ima istu pogrešku na 1. 16: »Insignia Henrici filii Stephani regis«, isto ta ko na 1. 30. prezime »Skoroeuich« zamenilo je »Ximrakoviche«. Ceo broj i redosled grbova je isti. Samo nema više cirilskog teksta, ostao je samo latinski.

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

117

perom« da se izjednaci sa lepotom našeg doba, imajuci kao obrazac starinske slike. Dakle, Ivan Krešic, uz potvrdu franjevackog provincijala i drugih istaknutih franjevaca, izradio je tobože za grofa Festetica prepis Fojnickog zbornika. Medutim, sva su ta pisma uvezana u velelepan zbornik 1636-8 g., nekad na~injen za naslednika austriskog prestola. Postoje dva objašnjenja: ili je grof Festetics zaista dobio nov prepis Fojnickog zbornika i zatim je prepisku o tome dao uvezati u starinski zbornik koji se cuvao u Dvorskoj biblioteci? ali je sasvim nerazumljivo, zašto bi i kako bi on to ucinio? Ili je Skorojevicev zbornik nekako dospeo pocetkom XIX veka u Kreševo, a kada je Festetics zatražio od provincijala !prepis zbornika, Andrija Kuj undžic, koji nije imao slikara pri ruci, rešio se da grofu pošalje originalni zbornik XVII veka, prikazavši ga kao savremeni prepis s Fojnickog o'riginala 1340 godine; u originalni Skorojevicev zbornik dao je uvezati i pisma i lažnu potvrdu biskupa Grgura iz g. 1880. Da se to pitanje izvede na cistinu trebalo bi potražiti u arhivi bivše Dvorske biblioteke u Becu podatke o tome, otkako se taj Codex br. 7683 nalazi u toj Biblioteci.

D) VUKOSLA VICEV

(BORELIJEV)

GRBOVNIK

U Beogradu stanovao je od g. 1920 ugledni Zadranin, g. Manfred Borelli, !potomak grofova od Vrane (conti di Vrana), koji nije hteo da ostane pod italijanskom vladom i preselio se u jugoslovensku prestonieu. U njegovoj biblioteci nalazi se lep primerak ilirskog grbovnika koji sam proucio u martu 1939 sa ljubaznom dozvolom njegova vlasnika kome dugujem najvecu zahvalnost. Zobrnik je velikog formata (25,7 X 17,8 cm), u starinskom povezu sa pozlatom, na 214 listova hartije. Po broj u listova najopsežniji je od svih poznatih te sadrži interesantne dodatke obicnoj sadržini. Na 1. 1 je naslov: »Liber Sanetorum Patronorum ac Protectorum et publicorum insignorium Regnorum et Familiarum illustrium Illyrici Imperij: Conscriptus in laudem Caesareae ac Regiae Majestatis et reliquorum Princi'jJum, Ducum, Marchionum, Comitum, Vicecomitum, Equitum et Nobilium totius Illyrici, sub quorum protectione fundamenta, monumentaque ejusdem Illyrici Imperij consistunt. Olim translatus ex antiquissimo libro in charactere Illyrico scripto reperto in Bibliotheca MonasteTii de Monte Sancto ordinis Divi Basilii Macedoniae. Nunc semum magna cura, ingenti studio singularique diligentia transsumptus, depictus et exmnatus et in lucem editus, atque reverendissimo Dno Dno Petro Luposignoli, alias Vukoslavieh, Illyrici Nobili J. U. D. in Ecclesia Metropolitani Spalatensi Canonico ac in aedem duorum illustrissimorum et reverendissimorum D. D. Antistitum Auditori Generali dicatus. Valle Tessalonicae 4 Augusti 1690«. Tu je po,svetu pisao neki fra Georgius de Nissa.91) Na 1. 2 naslikan je sv. Jeronim »Patronus, speculum atque lux totius Illyriae«. Na 1. 3 sv. Stefan »Patronus atque dux Regum Illyriae«. Na 1. 4 Bogorodica »Patrona ac mater !piissima totius Illyriae«. Na 1. 4 papa Grgur »Patronus Regni Bosnae«.
91) Za vreme naše selidbe negde se izgubio list na kojem sam pr€lpisao tu posvetu i naslov. Stoga prepisujem naslov iz dela F r. Hey era: "Der Adel des Konigreichs Dalmatien«. Ni.irnberg 1874, Uvod, str. II. Heyer se u svoje doba poslužio tim grbovnikom koji je onda bio svojina konta Francesca Borelli u Zadru. Ipak, Heyer nije prepisao posvetu u potpunom obimu, nije ni naveo ime pis<:a, fra Georgija iz Niša, koje sam inace zabelež.io.

118

Dr A. Solovjev

Na 1. 5 - papa Grgur »Patronus Regni Bosnae«. Na 1. 6 - »Imperatoris Stephani Nemagnich insignia«, i tako dalje, redom kao u svim poznatim nam zbornicima. Ipak ima izvesnih razlika u broju i uredosledu vlasteoskih grbova. Najstariji zbornici - Korenicev 1595 g. i Althanov 1614 g. sadrže 141 grb vladalackih vlasteoskih porodica. Isti je broj u Skorojevicevom (Beckom) zborniku iz g. 1636-38, ali u Olovskom (Benignijevom) broj tih grbova popeo se na 158. U Borelijevom ih ima 164; tu se nalaze svi dodaci Olovskog, samo rasporedeni po drugim mestima, a pored toga još 6 sasvim novih. Iznecemo u'iJoredenje dodataka Berelijeva zbornika s onim iz Olovskog: 1) Na 1. 33. Vukoslavich = Olovski 1. 84, 2) » 1. 62. Radmirovich = 01. 1. 34, 3) » 1. 82. Bergheglich = 01.·1. 55, 4) » 1. 89. Dobroevich-Dobrotich = O. 1. 64, 5) » 1. 96. Kuriacevich = 01. 83, 6) » 1. 97. Boxichievich = 01. 1. 126, 7) » 1. 106. Laticich = 01. 137, 8) » 1. 113. Jelicich = 01. 1. 143, 9) » 1. 122. Manolovich = 01. 1. 144, 10) » 1. 131. Radovcevicll = 01. 1. 145, 11) » 1. 141. Bogstinovich = 01. 1. 146, 12) » 1. 158. Mladienovich = 01. 1. 171, 13) » 1. 165. Merressich = 01. 1. 173, 14) » 1. 172. Zuriatich = 01. 1. 174, 15) » 1. Kositerovich = 01. 1. 169, 16) » 1. Xahercich = 01. 1. 170.

i

Pored toga, Borelijev ima još 7 novih grbova: 1) Torgatovich (1. 47), 2) Berislavich (1. 63), 3) Dragancich (1. 145), 4) Tolenovich (1. 149), 5) Liacovcevih (1. 150), 6) Filip;:>ovich (1. 153) i 7) Divnich (1. 177). Po tome što je grb Vukoslavica došao sa 84 na 33-e mesto, izmedu krunisanih porodica, odmah posle Baošica i Kosaca, a ispred Harvojevica, Jablanovica i Ohmucevica, vidimo da je taj zbornik bio narocito udešen za kanonika Petra Vuko.sla-' vica, te prema tome možemo ga zvati Vukoslavicevim.D2) Spomenuli smo da je redosled porodica nešto drukciji nego u poznatim zbornicima, ali razlike nisu toliko znatne da bi vredelo navoditi ga ceo. Spomenucemo samo da grb Jagrosaljica koji se nalazi u Kor. Neoricevom na poslednjem, 157-om listu, tu je došao na 178-i list a posle njega nalaze se još kao
92) Grb Vukoslavica prikazuje vuka prema kojem leti ptica-slavuj. Dakle, kanonik je shvatio svoje prezime kao sastavljeno od vuka i slavja, prema tome je preveo svoje prezime kao »Lupo + (ros) signolo« i prema tome nacinio za sebe »armes par1antes«. Up. Heyer, nav. d. str. 118 itab!. 63. Isti je grb naknadno unet li Korenic-Neoricev zbornik kao 79-ti, mesto istrgnutog grba Cetinanjica; v. S o lov j e v, Postanak, str. 118 (tab!. V, 79).

Prinosi

za bosansku

ilirsku heraldiku

119

179. Kositerovich (= 01.169), 180. Masnovich (= Kor.-Neor. 128, 01.134) : 181. Xahercich (= Olov. 170). Na 1. 182-191 dolaze još anonimni grbovi, sa potpisom: »Familiarum affinium insignia« ili (na 1. 187): »Insigne anonimum«. To su isti anonimni grbovi koje nalazimo u produženju Korenic-Neoriceva zbornika na 1. 158-168 i koji nisu ništa drugo nego kombinacije grba Korenica (grana = koren!) sa grbom Neorica, Jerinica i još nekih drugih nam nepoznatih porodica. U Borelijevom zborniku je njihov redosled nešto promenjen (1. 182-191 = Kor.-Neor. 1. 163, 164, 167, 166, 165, 168, 159, 158, 162 i 161) a dva složena grba koja su u Kor.-Neor. bila nedovršena (K.-N. 167 i 168) tu su dopunjena. Na 1. 192-193 dolazi obican azbucni pregled sadržine, pod naslovom: »Index Insigniorum antiquorum Nobilium praecipuorum Imperij Illyrici, quae continentur in hoc Libro per ordinem Alphabeti«. Na listu 193v prepisana je potvrda citprovackog biskupa od 8 maja 1690: Nos Frater Joannes Stephanus de Comitibus Ordinis Minorum de Observantia Dei et Apostolicae Sedis gratia Archiepiscopus Sardicensis Sophiensis nuncupatus Thraciae, Daciaeque ripensis Administrator necnon Valachiae Transalpinae Apostolicus Vicarius. Universis et singulis has Nostras lecturis fidem facimus et attestamur, Librum hunc Insigniarum Familiarum Nobilium Il1yrij, in quo prius apparent Sanctorum Patronorum necnon Regnorum et Provinciarum Insignia sexdecim; deinde quatuor supra triginta stemmata cum coronis super'positis; postea centum et triginta absque coronis, singulis eorum proprii.s cognominibus subditis; postremo vero decem anonyma stemmata, omnia suis coloribus graphice. distincta et elaborata; Concordem prorsus esse cum vetustissimo libro reperto in Bibliotheca Reverendorum Patrum Basilianorum Montis Sancti in IVJacedonia, per nos viso et cum praesenti diligentissime examinato, sine ulla additione vel detractione. Quapropter huic ubique locorum constans poterit fides haberi. In quorum fidem has Nostras testimoniales manu nostra subscripsimus Nostroque solito sigillo munivimus. Datum Chiprovatij in Nostra solita residentia die 8 Maij Anno Salutis 1690. Frater Joannes Stephanus qui sutpra Affirmo. De man(dato) suae Il1-mae ac Rev-mae Do(minatio)nis Frater Mattaeus de Jagnesco Can (cellariu)s. Naslikan je i pecat (s napomenom: Signum Sigil1i originalis): dva lava drže sLub sa krunom, naokolo legenda: FR. IOA. STEPF A. A COMITIBUS. ARCHIEPVS. SARDICEN. SEV. SOPFIE. Posle toga, na 1. 194 i 194~ prepisana je dugacka potvrda od korculanskog notara Franceska Natalisa koji je uporedio ovu knjigu s njenim originalom i našao da je u svemu istovetna, osim posvete na prvom listu u cast kanonika Petra Luposignoli-ja. Isto potvrduje i drugi notar Ivan Caputgrosso, a zatim splitski knez Enrico Paptpafava potvrduje da su Francesco Natalis i Giovanni Caputgrosse notari kojima se može u svemu verovati. Ova je potvrda datirana u Splitu 9 novembra 1700 godine. Na 1. 194 stoji: Ego Franc(iscus) Natalis Veneta Auctoritate Publicus Notarius, et magnificae Co~munitatis Curzolensis Cancellarius, praesentem Librurn Insignorum diligenter

120

Dr A. Solovjev

examinavi cum alio Originali authentico, concordemque in omnibus inveni non solum in numero et coloribus eorundem fideliter depictis, singulique propriis cognominibus subditis, prout constat ex attestatione in fine Libri cum Sigillo posita; verum etiam in primi folii inscriptione, et in secundi folii epistola dedicatoria facta ad honorem Reverendissimi Petri Luposignoli 1. V. V. Canonici huius MetrGl~olitanae ac Auditoris Generalis; meque ob talis rei veritatem subscripsi, meique hotariatus Sigillo munivi. (nacrtan pecat s lavom Sv. Marka) ZatiIT}drugom rukom: (slican pecat) Concordat cum originali, Ita est. Joannes Caputgrosso Veneta Auctoritate Notarius Publikus, in fidem veritatis subscriptis, et sigilavit. I trecom rukom: Ego qui supra manu propria.

per la Serenissima Republica di Venetia Conte et Capitaneo di Spolato, et sua Giurisditione A qualumque IlI-mo et Ecc-mo Tribunale, Magistrato, Offitio, o Comandante (f. 194~) di questo Serenissimo Dominio, et anco di Stati allieni, oue peruenissero le tpresenti, amplamente attestiamo, come li oltroscritti Signori Nobili di questa citta, Fran-co Nadali et Gio: Capogrosso, sono Nodari Publici, et legali, alle sottoscrittioni de quali uiene presta ta intiera, et indubitata fede, et iri qualumque altro luogo se gli puo prestare piena credenza. In quorum etc. Spalato li 9 Nouembre 1700. Enrico Papafaua Co et Cap-io (pecat s lavom Zuanne Nazaro Cancell-o civile Sv. Marka) Na 1. 195 splitski kanonik Nicola Gaudentius, nadbiskupski protonotar, tvrdi da je isto tako utporedio ovu knjigu s original om i našao da je njemu u svemu slicna, a zatim sam- nadbiskup spliski Stefan Cosmi potvrduje 30 novembra 1700 godine, da je Nic?la Gaudenti verodostojan notar: Ego Nicolaus Gaudentius Nobilis huius Civitatis, S. V. D. Cancellarius huius Metropolitanae, Prothonotarius Apostolicus, et IlI-mi et Rev-mi Domini D. Stephan i Cosmi Archiepiscopi Spalatensis alias Salonitani Dalmatiae ac totius Croatiae Primatis Cancelarius, presentem Insigniorum Librum cum alio originali authentico diligenter examinaui, concordemque in omnibus reperi, pro'ut testantur superius D. D. Notarij Publici Franciscus Natalis, et Joannes Caputgrosso Nobiles huius Civitatis; qua propter, ut eidem, ad quouis Forum, Tribunale Ecclesiasticum vel alio dela to integra possit Fides haberi, In veritatis Testimonium subscrips et Archiepiscopali sigilio muniui. (pecat s grbom ilegendom: Stephanus. Cosmus. Ego, qui supra manu propria.

Noi Enrico Papafaua

(drugom rukom): Nos Stephanus Cosmi Dei et Apostolicae Sedis gratia Archiepiscopus Spalatensis, ali as Salonitanus, Dalmatiae ac totius CrQatiae Primas Vniversis, et sin-

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

121

gulis praesentes Nastras im:l,Jecturis, ac lecturis, ad quas 'Per plenam fidem facimus et attestamur, Exc-mum Nicalaum Gaudentium S. V. D. Nabilem huius Civitatis, Cananicum Nastrae Ecclesiae Metrapalitanae, et Pratanatariurn Apastalicum, esse Cancellarium Nastrum banae apinianis, et famae, Ministrum legalem, et fide dignum: Cuius (f. 195~) attestatianibus, actis, exemplis et subsriptianibus amnimada fides est ubique habenda, praut hic habetur. In quarum etc. Datum Spalati in Archiepiscapali NastrO' Palatia die 30 Navembris 1700 Stephanus Casmi Archiepiscapus Spalatensis (isti pecat) Andreas Carlavich Curiae Archie',Jiscapalis Caadiutar Na listu 195~ pacinje interesantan Al Lettare tekst:

Eccaui cartese lettare ristretta in pache linee la campassianeual tragedia dell'infelice Regna di Basna Argentina saggiagata e crudelmente deuastata daH' empia Turhane Bassa di Tessaglia, et Ismael Aga de'Gianizzari can l'armi prepatenti di Mehmed 2° - sultana de'Turchi spettatare del'auuenimenta funesta succeduta l'anna di camun salute 1465.93) Al prima ingressa dell'armi Ottamane in quel fioritissima Regno rauiuaran i Barbari le fierezze usate nella presa dell'Imperial Canstantinapali, scguita li 29 Maggia 1453, perche clotppafatta un harribi.le macellO' senza perdanare all'eta, ne f. 196) alla canditiane uialarana a uiua farza l'hanesta delle Matrane, edeIle Vergini, prafanarana i Santuarij, bandirana la Religiane, in sama cangiarana il bel giardina della Bas~a in una bascaglia di fiere seluaggie. Dispersa, efugata il misera auanza de'Basnesi dal lara furrare, a rintranati per piu tempO' ne'manti, ne'baschi, enelle cauerne cal benefizia della natte, e tempi appartuni si pracacciarana la salute ricaurandasi dal natiua Reame in diuersi laughi della Dalmatia, e 'sue Isale, Craatia e Rausi, praseguenda altri a ritirarsi aNapali, Puglia, Istria, eStata Ecclesiastica: altri transpartati dall'amar della Patria si contentarano di saffrir il tirani cO' gauerno degl'Ottamani, e farse in 'Pena di cio rinegarana malti la fede, e diuenera seguaci dell'Alcarana. la che senza campassiane nan passo raffigurarmi le calunnie accadute a questa Regna, nan ha patutO' tener celate alcune natitie, che ha ricauata intarna ad alcune delle sue pili reguardeuali Famiglie; per tanta nan senza gran facita ho qui raccalta l'Arme gentilitie delle Casate pili conspicue assicurandami, che nan sara di paca candenta a malti specchiarsi al tempO' d'adessa in queste marche d'hanare. Ha aggiunta ad esse l'Arme, asiana Imprese delle Famiglie pilI nabili dell'Illyria can i lara cagnami ueridici tratti da un antica ariginale, taccanda alla sfugita alcune paricolarita a lara spettanti. Oltre di cio ha inserta l'Arme, o' Imprese delle Casate de'Prencipi deriuati dall'Illyria; ma in questa narratiane nan dara d'esse alcun raguaglia, bensi di quelle, che sanO' di minar sfera. Deua auertire in prima luaga, che fuari di queste Arme, o' Insegne si uede qalche (. 196 ) marca, o' qualche aggiunta di pili dell'antica pasteriarmente accresciuta; ma ciO'sara a causa di qualche carica canspicua o' di qualche luoga acquistata, o' di qualche titala canferita alla Famiglia dalla clemenza di qualche Patentada in ricampensa de'suai meriti. Di piu sarana alcune Arme, o' Imprese, che partana i cagnami duplici, et altri' triplici, il che accidentalmente succede, o' pure per l'usa, che regnaua in tutta l'Illyria, nella quale tutte le stirpi riguardeuali prendeuanq
93)

Brojka: 5 napisana

je na brisanom

mestu.

122

Dr A. Solovjev

il cognome alle uolte dal nome del Padre, a taluolta dell'Auo, o Bisauo, et haueuano diuersi cognomi differenti, benche erano d'un istessa Prosapia. E credibile anco, ma di rado auuiene che le Famiglie muti no li cognomi antiehi, e l'Arme gentilitie per qualche accidente, che oceore nelle Prouincie, a Citta, che loro gouernano; o pure per qualche posto sublime, o digni ta conquistata, come e succeduto felicemente ad Ostoyea Re di Bosna figliuolo di Paolo Cristich di Famiglia Giablanouich, il quale portaua nella sua Arme due gigli, et il scudo diuiso per mezzo, e sopra il cimier la corona, et un: giglio: ma assunto, che fu Ostoye al Trono di Bosna si uidde la sua Arme dieursa, cioe nel scudo un castello eon tre gigli, e sopra il cimier la corona eon un castello. Non e dissimile la mutatione, che fece del proprio cognome Emanuel Comneno, il quale conquisto il Des'Jotato della Bulgaria, e perche arriuo in hora buona alla conquista di quel Principato, gli resto il sopranome Ariuabene, come anco a tutti i suoi descendenti, e non pili Comneni, la qual Imperial Famiglia Ariuabene si ritroua a Mantoua in stato conspicuo.· Similmente Constantin o della medema Imperial Casata Comnena per le sue eroiche uirtu fu da tutti generalmente ehiamato col sopranome di Sebasto in Greco, che in Italiano sona Cesare, onde i suoi descendenti hanno conseruato il cognome de'Sebasti, non pili de'Comneni, la quale Imperial Famiglia Sebasta al presente s'attroua aNapoli in stato priuato. Da quest'Augustissima Casata Comnena deriuano per diritta linea Zarnoeuichi PrencilJi de'Montenegrini, Casazzi Duchi di San Sabba, uolgarmente Hercegouina, Castriotto detto Scanderbego, e l'Ottomafia progenie. Accade pero molte uolte, che una Famiglia d'ordinaria conditione conuenga m.l cognome eon qualche Famiglia riguardeuole, e nel progreso del tempo comincia a:ppropriarsi l'Armi della Famiglia nobile. Ce 'Jretende eon ambitioni di prouenire ueramente da qualche Famiglia nobile, ma puo essere per linea indirecta, et inalberano l'Arme della uera nobile, e legitima Casata, onde 'Jer non dare un minimo sospetto, che possa porre in dubbio la uerita, sarebbe necessario, che quilli diano le proue eon depositioni et ettestationi, e c0I?-scritture antiche, a lettere d'altorue scritte da huomini di Publica auttorita in uigore, serie, e tenore delle quali consti ueramente, che loro prouengono da quel ceppo, o Famiglia eon legitima descendenza. Ma uediamo anco la differenza del stato, nel quale si trovano molte Famiglie nobili doppo d'esser (f. 197~) state scacciate dall'Otomafio, e per non apportar tedio al lettore faremo mentione d'alcune poche, che si trouano in stato conspicuo, medioere, edeplorabile. Il Co:04) Tassoucich per i suoi meri ti insigni fu decorato dal serenissimo di Toscana col titolo di Caualiero della militia di San Stefano. Bogascinouich Famiglia Nobile dell'Hercegouina conserua in Rausi eon esercitio honoreuole le sue degne (;ognitioni. Tassoucich per le sue reguardeuoli qualita e doti fu honorato dalla Maesta Cattolica col titolo di Kr:05) di Calatraua in Spagna. Il Co: Mateicouich adornto di particolari prerogatiue, merito il posto della nobilta d'Ancona. Grubiexeuich, o Grubissich 'Jer li fruttuosi impieghi eser citati in Bosna a difesa, e profitto della Religione Cattolica hanno havuto per ricompensa dalla Sacra Congregatione di Roma pili Diplomi honoreuolissimi, edalla Maesta Cesarea altri Diplomi col titolo d'Conti, e Baroni di Bosna. Drascioeuich per molte cariche, et impieghi riguardeuoli fruttuosamente sostenuti, hanno ottenuto dalla Maesta Publica di Venetia pili Diplomi hohoreuoli col titolo de'Conti a se, et alla loro descendenza. Giaeouceuich Famiglia celebre per li egregi portamenti, a cariche honoreuoli
94) 95)

Co: Kr:

= Conte. = Cavalijer,

Prinosi

za bosanskuilirsku

heraldiku

123

sostenute con ualore in molto occasioni, merito dalla Maesta Publica di Venetia un Diploma col titolo di Cavaliero. Torquatouich Conti di Corbauia ab antico, "gia un secolo sono stati decorati dalla Maesta Cesarea con un Diploma di uarii titoli, edalla Maesta Publica di Venetia d'altri Dipl{)mi in recognition~ degl'impieghi fruttuosi (f. 198) esercitati da quella Famiglia, e posteriormente sono stati meriteuolmente aggregati fra nob ili di Zara. Vucoslauichi Co: di Vares, e Bani di Cleuna, a tempi andati Famiglia celebre, conseruano Diplomi rimarcheuoli di tre sel{)li rilasciati dalli Re di Bosna, et Ungaria, (3 dalla Porta Ottomana, e posteriormente meritorono dalla Maesta Publica di Venetia pili Diplomi honoreuoli a tutta la loro descendenza. Ochmuchieuich ne'tempi trascorsi Famiglia di gran grido, Co: e Baroni, e signori delle citta in Bosna, e Macedonia, e luoghi di Primordia superiore in Dalmatia, come consta da molti Diplomi, che essi sonseruano, tra quali altri conceduti dalla Maesta Cesarea e Cattolica, un ramo di quelli si ritroua in Rausi in stato priuato esercitando la carica di Nodaro Publico. Milienouich, o Milinouich, un ram{) di questa Nobil Famiglia s'attroua nella citta di Trau et esercita la carisa di scontro della Cam era del Publico. Voicouich gia tempo Famiglia nota, un ramo di questa s'attr{)ua in Sebenico, e per ',Jroprio sotentamente esercita il mestiere d'intagliator, et inodorato,r sopra legname. Costagnich Co: e signore di Cosiza di Primordia superiore di Dalmatia, un ramo di questa Famiglia s'attroua in Narenta in stato deplorabile, che per campare zappa la terra. Resich un ramo di questa nobil Famigila s'atroua nella citta di Trau in stato molto basso procacciandosi la uita con la zappa. Le Famiglie poi, che restarono sotto il tirannico gouerno de'Turchi, e che col progresso del tem,Jo abbracciarono la setta di Mahometto sono le seguenti tra le pilI conspicue - Predoeuich, (f. 19~) Soccolouich, Cossiterouich, Cossouich, Copcich, Giamometouich, Filippouich, Alaupouich detta Alagich, et altre mol te. Non si deue marauigliare il lettore, che cosi miseramente si sono rinuersate rante nobili Famiglie con la loro posterita perche il sdegno dell'Omnipotente Dio s'e scarricato sopra d'esse, e sopra quel nobilissimo Regno a punt{) come s'e scarricato scpra l'infelice Constantinopoli in tempo del crudele macello fatto da Turchi di quel popolo, e della dispersi{)ne delle pili cospicue Famiglie, tra le quali sario ( la Famiglia Imperial Angela, della quale un ramo s'attroua in Brisana soHo Nouale del Treuisano ridotta a ~osi estrema necessita, che per uier e obligata zappar la terra. Un ramo dell'Imperial Famiglia Paleologa, che ha hauuto otto Imperatori di Constantinopoli, et altri molti Prencitpi conspicui, s'attroua nella citta di Messina ridotta atal meshinita, che per uiuer e astretta accomodar liuti, et accordare chitare. La Famiglia Lascari pure degl'Imperatori d'Oriente e rid{)tta a segno tale, che un ramo di quella uiue da priuato nella citta di Trau esercitando la carica di N{)daro, e nuouamente estato meriteuolmente aggregato per le sue ottime prerogatiue fra Nobili della medema Citta. Hor chi non amirera, cortese lettore, i colpi della Prouidenza Diuina, che a suo piacere hor ci humilia, et hor ci esalta. Vediamo pure, che la nobilta, la pilL antica giace nascosta cotto rustici drap'Pi, che regna la miseria doue abondarano le richezze, ha la sua sede la pouerta doue erano accopiate con gl'honori le magnificenze, che si sono cangiati i Troni (f. 199) in capanne, sceptri ne gl'aratri, le Porpore ne'stracci, le Grandezze in un estremo di basezza. Impariamo per tanto a non insuperbirsi a spese de'tanti grandi, che con una miserabile facondia ci auisano esser sottoposto agl'infortunij chiunque uiue Terra, e preghiamo il Cielo,

124

Dl' A. Solovjev

che ci preserui da sinistri accidenti quanda nan deuana essere di prafitta alla salute eterna, came farana all'humiliata Giabbe, e uiui felice. (Drugam rukam:) Signari, e Regnanti in Basna della Famiglia Catramani, e Successari Catraman Stefana Cante Wladislau

I I

I

Ninaslau

I

Stefana pnma Bana

I

VVkich Ban

TuaTtca Re

Dabiscia
Re

Elisabetta maglie di Luadauica Re di Palania, ed'Vngh.

Regnanti di Bosna

Tuartca prima Re incaranata di Rassia, e Basna. Dabiscia Re. incaranata di Rassia, e Basna. Ostaye Christich Re di Rassia e Basna. Stefana prima Giablanauich Re di Rassia e Basna. Tuartca 2° figlia spuria di Tuartca pO Re di Rascia, e Basna. Tamasc Christich Re di Rascia, e Basna. Stefana 2° Re di Rascia, e Basna, Thornae filius spurius, el patricida; negavit censum Mahumeti 2° a qua accisus est, et Reges Basnae extincti 1465. Rimarcata il Carra degl'Ottamani trianfi anca eon l'uccisione de Regnante di Basna, sfarza d'indi alla fuga la Real Famiglia, che camp agna alle uicende (f 199~) della Nabilta dispersa ui prana uaria sarte. Tra queste Cattarina Maglie di Tamas penultima Re partatasi aRama s'appresento aSistO' 4° Pantefice, da cui richiese cansiglia, ed'aiuta; ma consigliata ben presta dal Ciela, si fece Manaca, morenda finalmente in stata casi felice. Fu sepelita nella Chiesa d'Araceli d'inanti la grata dell'Altar maggiare, restando pur'ad anta del Barbara honarata in essa la memaria Reale cal ritratta al naturaI della medema nella Sala di Canstantino del PalazzO' Pa'Pale; e dall'Epitafio Latina, e Slava scolpita su l'marmo del Sepalcra eon la sua Imagine cOtfanata" eparole, che seguana. CATHARINI KRAGLICI BOSANSKOI HERCEGA SVETOGA SAVE, S PORODA IELLINE, I KVCCHIE CARA STIEPANA ROIENI, TOMASCIA KRAGLIA BOSANSKOGA XENA, KOLIKO XIVI GODINI. LIV. I PRIMINV V RIMI NA LI TA GOSPODINA. M. CCCC. LXXIV. NA. XXV. DNI OCTOBRA. SPOMINAK GNE PISMOM POSTAVGLIEN. CATHARINAE REGINAE BOSNENSI, STEPHANI DVCIS SANCTI SABBA, EX GENERE HELENA, ET DOMO PRINCIPIS STEPHAN I NATAE, THOMAE REGIS BOSSINAE VXORI QUANTVM VIXERIT ANNORVM. LrIrI. ET OBI11' ROMAE ANNO DOMINI. M. CCCC. LXXIV. XXV. DIE OCTOB~IS. MONVMENTVM IPSIVS SCRIPTIS POSITVM.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

125

Od 1. 200 do 1. 206 , tj. na 14 strana vidimo 56 grbova nacrtanih samo perom, bez boja, po 4 na svakoj strani. Prvi grbovi: »ILLYRIUM«, »IMPERIVM« a Nemanide comstitutum« »ALBANIA« i »AVSTRIA« uetus« itd. azbucnim redom; poslednji su na 1. 206- »TVRCIA« »VALLACHIA«, »VENETIA« i »HVNGARIA«. Svi su oni preslikani iz štampane »Stemmatografije« Pavla Ritera- Vitezovi ca 1701 godine. Na 1. 207 stoji naslov: »Dichiarazione delli stemmi premessi« i dolazi podroban opis tih 56 grbova, istim azbucnim redom, opet uzet iz Riterove »Stematografije«, samo u prevodu s latinskog jezika na talijanski; završava se na 1. 212~. Listovi 213 i 214 prazni su. Na 'Poledini poslednjeg lista nalaze se docniji zapisi: »Copirt, Zara 13 Juni 1862. Fr. de Heyer, 29 Inft. Rgnt Ob1t« i »Ex libris comitum Borelli«. Možemo sada odrediti datum i poreklo tog grbovnika. Videli smo da je on bio ucinjen za splitskog kanonika Petra Vukoslavica, prema Olovskom (ili zajednickom protografu) - to se vidi. po njegovim dodacima. Interesantno je da je on ipak zatim bio uporeden s~ Korenic-Neoricevim koji se onda nalazio u Dubrovni.ku i da su tada u njega bili uneti 10 anonimnih grbova. Datum se odreduje godinom 1700 kada su splitski notari a i splitski nadbiskup I~otvrdili potpis korculanskog notara. Te potvrde možemo smatrati za autenticne. Ali pre toga bio je izvršen citav niz drskih falsifikata ciji je cilj bio da se podigne ugled grbovnika. Prvi je falsifikat - tobožnje pismo fra Georgija iz Soluna koji je tobože poslao taj grbovnik iz Makedonije u Split, 4 aprila 1690 g. kada se Turska nalazila u žestokom ratu protiv hrišcana. Drugi, još drskiji falsifikat jeste tobožnja 'Potvrda sofiskog katolickog nadbiskupa koji tvrdi da je uporedio taj grbovnik s original om koji se našao u biblioteci 00. Bazilijana na Svetoj Gori (u kojem manastiru?) i da je, pažljivo uporedivši oba, našao ih u svemu istovetne. Dakle, Korenic-Neoricev zbornik bio je 1595 g. tobože prepisan s originala koji se nalazio na Svetoj Gori; sada posle sto godina, našao se opet na Svetoj Gori original, potpuniji od Koreniceva, u kojem porodica Vukoslavica stoji izmedu krunisanih glava, na 33 mestu. I taj je drski falsifikat datiran 8 maja 1690 u Ciprovcu! Naš kanonik Vukoslavic u Splitu kao da nije ni cuo za strašnu sudbinu Ciprovca, te rezidencije katolickih nadbisku'J)a, popaljene i razorene od Turaka 1687 godine, posle neuspelog pokušaja ustanka u Bugarskoj u vezi s pobedama austriske vojske. Nije ni cuo da su jadni ostaci Bugara-katolika (bivših pavlicana) iz Ciprovca pobegli sa svojim sveštenstvom u Erdelj i Banat a da je Ciprovac ostao prazan. Vukoslavicu u Splitu 1700 g. izgleda da je katolicki nadbiskup 1690 g. mirno sedeo u Ciprovcu i razgledao grbovnik donet sa Svete Gore.
OH)

eudan je falsifikat i potvrda korculanskog notara Francesca Natalis koji posl~ toga Ul~oreduje isti grbovnik »sa njegovim original om i našao da su u svemu istovetni«. Kako je mogao da to ucini kada je original tobože ostao na Svetoj Gori? Ova potvrda izgleda nam opet kao falsifikat: nema ni datuma ni mesta, ne vidi se da li je bila pisana na Korculi ili u Splitu pa i uopšte nije jasno zašto je korculanski notar morao da vrši uporedenje, kada je u Splitu bilo dosta notara.
90)

Fer

m end

ž

i n, Acta Bosnae, p. 301 seq. (s. a. 1688).

126

Dr A. Solovjev

Posle toga redaju se potvrde splitskih notara, protonotara i nadbiskupa koji svi redom potvrduju pot'pise prethodnih lica i time stvaraju lanac verodostojnosti za prvobitni falsifikat. Te su sve potvrde dvosmislene: na pr. Nicola Gaudentius, apostolski protonotar, tvrdi: »presentem Insigniorum Librum cum alio originali authentico diligenter ex amina vi, concordemque in omnibus reperi« - izgleda da je i on imao u rukama original, ali zatim veli: »prout testantur superius D. D. Franciscus Natalis et Joannes Caputgross«, dakle poziva se na prethodnike koji svedoce o toj istovetnosti te prebacuje odgovornost na njih. U svakom slucaju, da je on imao u rukama original, to je morao da bude ili Olovski ili Korenicev grbovnik, a oba ona nisu istovetni cak ni po broju strana s Vukoslavicevim: vidi se da se uporedenje vršila dosta površno. Dakle, g. 1700 kanonik Vukoslavic je splitskim vlastima podnea na potvrdu nov primerak ilirskog grbovnika, n kojem je njegova porodica dobila ugledno mesto. Radi uporedenja poslužio se nekim starijim primerkom sa kojeg je njegov bio preslikan: ve·rovatno je ta bio Olovski (ili njegov protograf), ili dobiven u 'LJoslednjem trenutku na poslugu Korenic-Neoricev. Ipak je nacinio falsifikate da .bi dokazao da se original nalazi negde na Svetoj Gori kod grckih kaludera. Nekoliko godina kasnije, 5vakaka posle 1701 g., dodao je svojem zbarniku 56 grbova raznih zemalja i njihove opise iz Riterove »Stematografije«. Najinteresantniji je u Borelijevom grbovniku talijanski istoriski tekst na 1. 195-199 . Pošto znamo da taj grbovnik ima najviše slicnosti s Olovskim u kojem se nalazi naslov: »Breve ristretto del Regno di Bosna«, mogli bismo pomisliti da je Borelijev zbornik raden po patpunijem protograflf Olovskog, u kome su bili i naslov tekst Benignijeva dela: naslov je ostao u sadašnjem Olovskom grbovniku, a tekst bez naslova dospeo je u Vukoslavicev grbovnik. Ipak, posle pažljive analize, došli smo do zakljucka da ovaj teskt nije izgubljeno delo Ivana Benignija. Prvo, taj je tekst 'Pisan na 1. 195-199, vec posle svih mnogobrojnih potvrda datiranih od 1690 do 1700 g. Verovatnije je da je to, isto kao i grbovi iz Riterove Stematografije, kasniji dodatak pisan od samog vlasnika zbornika. Drugo i glavno, sadržina tog teksta nikako se ne slaže sa Benignijevim naslovom. »Breve ristretto« obecava da ce izneti: 1) geografski položaj Bosne, 2) poreklo bosanskog naroda, 3) opis grbova vlastele i kraljevina u Iliriji, 4) genealogiju vladara, 5) istoriju franjevaca u Bosni i 6) opis ikone Bogorodice u Olovu. njezinih cudesa. Medutim, Vukoslavicev je tekst drukciji. On iznosi: 1) dosta kratko pad Bosne g. 1465 (!) i bežanje mnogih porodica u druge zemlje i 2) podrobne podatke 0' sudbini tih porodica, o njihovim prezimenima i njihovom menjanju. Tek pri kraju donosi rodoslov bosanskih vladara i epitafiju kraljice Katarine, ali o franjevcima i o Olovskoj svetinji nema ni reci. Navodi kao primere razlicite sudbine emigranata, ne samo bosanske nego i druge porodice. Pocinje od 1) Komnena-Arivabene u Mantovi, 2) Komnena-Sebasta u Napulju i 3) Komnena-Crnojevica u Napulju. Zatim govari o lažnim plemicima i opet se vraca na pravu' vlastelu: 4) Tasovcice, 5) Bogašinovice u Dubrovniku, 6) Matejkovice u An~oni, 7) Grubišice kojima su pape i carevi priznali njihove stare povelje, 8) Dražojevice priznate u Mlecima, kao »conti«, 9) Ðakovcice isto il Mlecima, 10) Torkvatovice - plemice u Zadru, 11) Vukoslavice »bivše kneževe od Vareša i banove od Hlevna, koji cuvaju povelje od bosanskih i ugarskih kraljeva i Otoman-

i

i

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

127

;e Porte«, 12) Ohmucevice koji isto cuvaju stare povelje a dobili su nove od cara, ;) Miljenovice u Trogiru, 14) Vojkovice u Sibeniku, 15) Kostanjice sada zemljodnike u Narenti i 16) Režice, isto zemljoradnike u Trogiru. Zatim navodi devet vlasteoskih porodica koje su u Bosni primili islam, te aca se na žalosnu sudbinbl potomaka starih porodica u emigraciji: 17) Andela u 'evizu, 18) Paleologa u Mesini i 19) La~karisa u Trogiru. Završava pobožnim razišljanjima o sujetnosti i prolaznosti svake zemaljske slave. Po geografskim podacima u tom tekstu (Mleci, Brevizo, Mantova, Ankona, cak ~sina, i mnogo dalmatinskih gradova) vidi se da je taj clanak postao u Mletackoj .lmaciji. Po tome što se tu isticu staro plemstvo i stare povelje Vukoslavica, mono tvrditi da je taj clanak pisan odmah posle 1700 g. u Splitu od kanonika Vukovica ili za njega - od nekog njegova prijatelja.n) Mnogi su njegovi podaci interesantni za istoriju XVII-og veka.

E) PODACI O DRUGIM RUKOPISIMA ILIRSKIH GRBOVNIKA Možemo navesti nekoliko podataka o drugim grbovnicima, koji mogu da lu od koristi za dalja istraživanja. 1) Beogradski grbovnik (rukopis br. 683 B. Nar. Bib1.) izgore o je u požaru ila 1941 g. Velikog formata (31 X 21,5 cm), imao je samo 152 lista, pošto nije lO ni naslov ni ',Jet slika svetaca na pocetku.oS) Kao što smo vec rekli, verovatno je izraden u prvoj polovini XVII veka za drugu granu Ohmucevica, verovatno admirala Andriju Nikolina sina koji je g. 1640 vodio u Napulju postupak da aže svoje plemstvo, a g. 1645 dao da se objavi u Napulju veliko delo Lorenza tiatija »Le glorie cadute«, u kojem se pored Komnena narocito slavi porodica nucevica. Tu vezu možemo videti u tome što je u tom zborniku grb Dinjicica 10 sa 65-og na 29-0 mesto, što bliže Ohmucevicima, a dva su brata admirala lrije, Pedro (t 1631 g.) i Pavle bili oženjeni devojkama iz porodice Dinjicic."") ; je interesantno da je na 1. 103 bio narocito istaknut lepim okvirom grb Ugri.ca, ispod koj eg je bio proširen ',Jotpis: »Vgrinovich zimer ali Sinovcichia« i za: »Arma ferunt pacem«, što nije slucaj za druge grbove. To je moglo da bude 1adno ulepšavanje. Možemo se potsetiti da je u Poljicama postojala ugledna dica Sinovcica, »gospode ungarske«, iz koje su u XVII i XVIII veku ·bili birani d kneževi i vojvode.'OO) Verovatno je taj velelepni zbornik dospeo u XVIII veku
97) Treba naglasiti da porodice Vukoslavica nema u starim ilirskim grbovnicima, osim :kog, ali je u Korenic-Neoricevom istrgnut list 79, na kojem se nalazio grb Cetinjanina :e vidi po azbucnom pregledu i po drugim zbornicima) i zamenjen drugim sa grubo natm grbom Vukoslavica i potp,isom: »VVkoslavich«, samo latinicom bez cirilic,e,. Oblik grba, ito šlema, kasniji je. Mislimo da je ta zamena opet falsifikat, ucinjen g. 1700 u Splitu u vukoslavica, kada je njegov zbornik bio upotedivan sa Korenic-Neoricevim, kao toim originalom. 98) Na pocetku imao je još dva numerisana lista na kojima se nalazio azbucni registar :nim naslovom: »Tavola del1e arme contenute«. Videlo se da je format bio još veci, a d<J tovi bili obrezani pri pov,ezivanju. Opisan od S 1. N ova k o v ic a u God. Cupica, VI,

11.

A. V. S o lov j e v, Postanak ilirske heraldike, str. 92 i 104. ""') Monum hist-jurid. IV, 113 (knez od župe Poljica Jura Sinovcic g. 1655), 114, 118 i 136. rcnic-Neoricevom rukopisu stoji samo »Ugrinovich«.
99)

128

Dr A. Solovjev

u ruke te porodice, dok se nije g. 1878 obreo u knjižari Herolda u Becu, odakle ga je nabavila Beogradska Narodna Biblioteka.1Ol) 2) Drugi Beogradski grbovnik (rukopis B. N. B. br. 53), isto izgoreo g. 1941, manjeg formata, u povezu sa naslovom »Rodoslovie Srbsko« (cirilicom), nije bio ništa drugo nego noviji prEl~is Fojnickog. O tome svedoci zapis na 1. 2-om: »Ex originali delineavit, Belgradi, mense Junio 1845. D-r Joannes Šafarik«. Ipak ne mislimo da ga je Janko Šafarik precrtao direktno s originala, pošto 1) Fojnicki original ne bi smeo da bude poslan 1845 g. u Beograd na poslugu i 2) svi su potpisi u Beogradskom rukopisu bili samo cirilicom, dok su oni u Fojnickom samo latinicom. Savestan arheolog, kao što je bio Janko Safarik, ne bi nikada sebi dopustio ovakvu slobodu. "'") Izgleda da su mu u Beograd doneli kopiju Fojnickog grbovnika, u kojoj je neki fratar iz doba ilirizma zamenio latinske potpise cirilskim, da bi grbovnik više odgovarao dobu cara Dušana. Jedino kratak naslov na 1. 1: »Rodoslovie bosanskoga aliti Ilirickoga i saI'Jskoga vladania itd.« pisan je u originalu cirilicom i izgleda nam kao dopisan kasnije, u XVIII ili cak pocetku XIX veka. 3) U Zagrebackoj sveucilišnoj knjižnici nalazi se pod br. 4084 poznati Korenic-Neoricev zbornik o kojem se vec mnogo pisalo.lO:l) Vidi se da je on bio prepisan g. 1595 za nekog Korenica-Neorica, pošto se na 1. 6 nalazi lepa vinjeta s Hristovim monogramom, lozinkom: »Confido in Domino, non confundar in aeternum, amen«, natpisom u zlatnom okviru gore, cirilicom: »KopMemlIib HeOpMTI.b dole, i isto u zlatnom okviru: »Corienich: Neorich ano Dni 1595«. Sve je to pisano istom rukom što i ceo zbornik. Isto tako, narocito je ukrašen grb na 1. LXXVII, koji u Althanovom zborniku nosi samo naslov: »Neorich«. Tu je gore, u lelpom okviru s amorima i cvecem, naslov: »KopMeHMTI.b HeOpMTI.b IIJleMeHa ~MMepM«, dole u a slicnom okviru, latinicom: »Corienich Neorich«. Docnije je neko ispod donjeg okvira dopisa o »Yerinich«. I anonimni grbovi na jedanaest nepaginiranih listova posle 1. CLVII pokazuju da se zbornik nalazio u rukama te porodice. Oni su crtani kasnije, sa docriijim turnirskim šlemovima, na grub oj hartiji bez filigrana: prvi (. 158) prikazuje »koren« (granu) sa pet listova koja se diže iz mora: to je nesumnjivo grb Korenica. Drugi prikazuje lep ravnokraki krst (croix enhendee) na 8 irougaonih !polja, sve naizmenicno crne i zlatne boje; možemo pretpostaviti da je to grb Jerinica, koji se inace ne nalazi u grbovnicima. Na 1. 160 štit je prazan (nedovršena slika), na 1. 161-163 tri sasvim nepoznata grba. Ali od 1. 163 vidimo na pet poslednjih strana pokušaje vrlo složenih grbova u kojima se kombiniraju svi prethodni: narocito su markantni grb na 1. 165 samo od dva polja: grb Korenica (= 1. 158) i Neorica (= 1. 77), sa dva eimera, i na 1. 166 grb podeljen na 4 polja: u prvoj cetvrti - Korenic, u drugoj - Neoric, u trecoj - Jerinic, u cetvrtoj - Županovic
lO')

Pošto smo sada, na osnovu slike u Bec Kom grbovniku,

utvrdili

da je on bio slikan g.

1636-38, a ne oko 1650, i da je on licno delo Marka Skorojevica, vezano za Althanov'rukopis 1G14 g., možemo priznati da Becki grbovnik nije mogao biti poslan u Bec od admirala Andrije g. 1650 (kao što smo nagadali u nav. raspravi str. 104), nego da je verovatno postao ranije, u

Kapulju

ili Dubrovniku. Pošto sam se g. 1934 služio samo tim beogradskim pI1episom Fojnickog grbovnika te nisam mogao pomisliti da je on netacan, napisao sam da su naslovi u Fojnickom cirilicom (nav. d. str. 103). lO") Tek g. 1940 imao sam priliku da proucim grbovnike u Zagrebu; kada sam pisao "Postanak ilirske heraldike«, poznavao sam Korenicev zbornik samo po opisima u literaturi i po opisu koji mi je poslao pok. A. Olesnieki. Sada cujem da se u Ristoriskom Institutu Jug. Ale nalazi drugi grbovnik koji ce biti opisan od g, S. Traljica u »Zborniku Rist. Inst."
10")

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

129

zbornik je pripadao nekom Korenicu, cija je majka bila Neoric, a babe - Jerinic i Zupanovic. Na 1. 164 i 167 vidimo još složenie kombinacije sa štitom podeljenim u 8 polja; opet su na prvim mestima grbovi Korenica i Neorica, a zatim navedeni i još neki (sa 1. 161 i 162), ali su neka polja ostala prazna: Korenic-Neoric nije se mogao setiti grbova nekih prababa. Zbornik je jedno vreme pripadao Ljudevitu Gaju, na 1 listu stoji: »L. Gaj 1873«. 4) Pored tog poznatog grbovnika, u istoj Sveucilišnoj knjižnici u Zagrebu cuva se još jedan grbovnik, sa sign. SMo 33. D. 5 (Gaj 32). Ovo nije ništa drugo nego tacna kopija Fojnickog grbovnika nacinjena g. 1842 od Filipa Pašalica za Lj. Gaja. Možemo navesti da se u istoj knjižnici u Zagrebu nalazi još rukopis SMo 33. D. 4 (Gaj 20 i 16) pod naslovom »Stemmata seu scuta gentilitia desumpta ex origine opera et sumptibus L. Gaji: 2 iasc. in quo stemmata maxima parte gentium croaticorum vel colore pieta vel calamo delineata continentur«. To su dva zbornika, jedan na 183, drugi na 122 lista, povezana zajedno; sadrže u glavnom grbove hrvatskih porodica i ne pripadaju »ilirskoj heraldici«. Oba su prepisa ucinjena u XIX veku za Ljudevita Gaja. Iznosimo neke podatke o grbovnicima koje nismo imali u rukama: 5) U zagrebackom »Obzoru« od 27 studenog 1936, br. 276, bilo je obljavljeno da knjižara Giehofer und Rauschburg u Becu prodaje za 4800 dinara ilirski grbovnik, datiran 1620 g., na 158 listova; prema kratkom opisu videlo se da je to tipican grbovnik starijeg oblika (na 1. I-IV patroni Ilirije i Bosne, na 1. V grb Imperatoris Stephani Nemanieh, na 1. VI-XV grbovi deset kraljevina, na 1. XVI grb Regis Stephani Urosi Nemanich itd.). Obratio sam se pismom t.oj knjižari s molbom da mi da podatke od koga je nabavljen i je li kome prodan. Knjižara mi je odgovorila na prvo pitanje a na drugo je odgovorila da ga je prodala u privatne ruke ali ne može da mi naznaci ime kupca. Posle toga rekao mi je d-r Milan Kašanin da je princ Pavle Karadordevic nabavio pred rat jedan lep primerak grbovnika »Stanislava Rupcica«; vrlo je verovatno da je to isti iz Beca. Pošto nosi tacan datum: 1620 g., trebalo bi da ga neko od beogradskih naucnika potraži u Belom Dvoru i prouci, da vidi ima li potpise cirilicom. 6 i 7) G. Viktor A. Dujšin koji je jedno vreme izdavao u Zagrebu heraldicki casopis, govorio mi je 1940 g. u Zagrebu da su njemu poznati još dva zbornika: A) Codex Galeotovich u Pezaru u Italiji sa kojeg je pocetkom XIX veka neki Miogostovic nacinio prepis koji se nalazio kod pok. Ivana Galvanija u Šibeniku. Taj grbovnik !pripada mladoj recenziji, ima naslove samo latinicom, bliži je Fojnickom po sadržini a ima na kraju nekoliko šibenskih grbova kao dodatak. B) Codex Kevešic kod ucitelja Gligo u Splitu; izgleda da je prepisan u god. 1740 sa Korenic-Neoriceva, ima potpise samo latinicom; nema slike sv. Jeronima na I-om listu ali ima grb cara Dušana. Vidimo da interesovanje za grbovnike »Ilirske Imperije« cara Dušana nije prestaj alo ni u XVIII veku.104)
10') F. Heyer veli da se za svoje delo: »Der Adel des K5nigreichs Dalmatten« 1874 poslužio, pored Borelijeva grbovnika, još jednim koji je bio svojina notara Ivana Lorenza Pappafava LI Zadru, pod naslovom: »Arma delIllyrico Stato di Dalmazia, intitolato: Notizie historiche descritte dal Autentico di Dno Michiel Salonitano sin dell'anno 1010, nella descritione che fece del Regno di Slavi ad laudem Dei« (Codex in 4°, prepisan 1719 g., na 261 strana od kojih se na 239 nalazi po jedan kolorisani grb). Nije jasno, je li to kasnija, znatno popunjena prerada »ilirskog grbovnika« ili neki lokalni dalmatinski grbovnik: V. Heyer, nav. d. uvod, str. II. Glasnik Zel1131jskog muzeja Arheologija

(= 1. 78). Dakle

9

130

Dr A. Solovjev

8) Još jedan interesantan podatak našli smo u delu cuvenog historicara XVII veka, jezuite Charle-Fran~ois Menestrier, pisca mnogobrojnih rasprava iz heraldike. Raspravljajuci o evropskom plemstvu, donosi posebnu glavu pod naslovom: »De la On veli noblesse de Hongrie, de Boheme et de Windischland ou Esclavonie.105) izmedu ostalog: »Pošto banat Slavonije cini plemstva ugarskih država, treba da progovorim i o slavonskom plemstvu« i navodi spisak koji je prepisao iz rukopisnog zbornika s kolorisanim grbovima i pot';Jisima na slovenskom i italijanskom jeziku (»avec leurs couleurs et leurs noms en Langue Esclavonienne et en Langue Italienne«). Navodi i potpun naslov zbornika; to je opet »Libellus Sanctorum Patronorum et publicarum insignarum Regnorum« itd. Stanislava Rubcica'O(l) - isti naslov kao u Korenicevom zborniku, zakljucno do reci »ordinis Divi Basilii«. Navodi i 141 prezime, ne azbucnim redom, nego onim kako se nalaze u zborniku, pocev od »Nemagnicha« i završavajuci »Jagrosaglich«-em. Vidi se da je imao u rukama jedan od zbornika najstarije redakcije, koji se slagao s Korenicevim po pogrešnom obliku »publicarum insignarum (mesto »insigniorum«), ali nije imao dodatka na 1. 77: »Korenich'-Neorich-Jerinich«, nego kratko: »Nehorich«, kao u Althanovom 1614 g. a ';Josle njega »Zetignanich, Xupanovich, Vukotich, VVlaxich« (nema zamene Zetinjanica Vukoslavicem, kao sada u Korenicevom). Ipak, Menestrier nije imao pred sobom Althanov zbornik, pošto navodi na svojem mestu prezime »Ximracovich«, koje je u Althanovom vec zamenio potpis »Skoroewich« (1. XXX). Prema tome možemo pretpostaviti da je Menestrier imao u rukama baš najstariji zbornik, traženi protograf i Koreniceva i Althanova. Gde je Menestrier mogao da ga vidi? Iz njegove biografije u »Biographie universelle« doznajemo da je on živeo u Parizu i Lionu, ali da je g. 1670 preduzeo naucno putovanje po Nemack'oj, Engleskoj i Italiji. Vrlo je verovatno da je on našao taj zbornik u Italiji, u Rimu ili u Napulju; treba se ',Jotsetiti da su Ohmucevici vec g. 1580 postali napuljski gradanP(7) i da je tamo bila baza 51tJanskeflote u kojoj su oni služili u XVI i XVII veku; naše je mišljenje da je najstariji »ilirski grbovnik« postao u Napulju uko g. 1590 i da se možda još tamo nalazi. Na osnovu svih navedenih podataka možemo izneti »rodoslovno stablo« ilirskih grbovnika. (v. tab. pregled).

105) C l.-F r. Me n est rie r, Le blason de la noblesse, ou les preuves de noblesse de toutes les Nations de l'Europe. Paris-Lyon 1683, p. 174-182. 10") Menestrier piše: Stanislaus Rubrich«, što je verovatno štamparska greška. J(l7) G. G e 1c i c h, I eonti di Tuhelj, p.

Prinosi

za bosansku

ilirsku heraldiku

131

lOS) ...... .. , ............. .. LI~ELLUS.............. ......:_-- .... g.Šar 184; g.# ..... - --_ SCUTORUM ....nisu ...- .....I. nekadaliI.zbornikeoko 1590 N. .• rnk. br.1.683I. PUBLIKORUM + PATRONORUMPUBLICORUM(ciril. SIGNORUM ILIRSKIH latinicom) (bez naslova (samo Ja.tinicom) I. bosanskih Vukosla.vicev ............... GR6THXOhmucevica, (latin.)1.157+11 PO,llOCJlOBI1E 1,7 koje 174 knjigaGRBOVNIKArikovalatin.)152 g. zatackicamaET (Borelijev) g. B. L1BELLUSLIBELLUS svetaca) 2 ..........108)157 supoznati (Becki) --_ Beogradski nam -- 191Hadm. 1700 g. 1675-1688 53 (potpisi ilatinicom) + ..... , -- : smo SS. P. postojali. da 1746 1724 pretposta- g. Ocrtalikoji 1I11RHG1i6HHX:(Balonjski 1) 1614 Vergila Solisa 1565138 I. Zj,irnik (potpisi g. Begr. br. Makarski Fojnicki ? M. PešicOTlII..\lI g. grbova? stretto Marka Skorojevica. VEL :1 grofa Althana a-Neorica (potpisi g. cirilicom) 15g5 POREKLO ... II LIBELLUS Olovski 1 ? • "" ............... _.. ..... ..... _... ,- - .. - .... _. - pre 1689 g. - ...

I

I I

r

I

___

o • ____

o

I I ~ I

-

i

I

,

g. 1636-38

: ............ .1.......................................................................... ~~::: ...
Gajeva. kopija 1842 g.

~J

9*

132

Dr A. SolovJev

Rezultat naših istraživanja potvrduje naše pretpostavke iz g. 1932. Admiral don-Pedro Ohmucevic bio je pokretac »Rodoslovlja« zalepljenag g. 1584 za sliku koja pretstavlja Hrista koji blagosilja gologlavog velikaša; u tome ga je pomagao uceni fratar, nosilac jeronimovske »ilirske ideje«. Još 'Pre Koreniceva zbornika g. 1595 morao je da postoji njegov protograf, nacinjen na osnovu »Rodoslovlja« i po uzoru na grbovnik Virgila Solisa 1555 g., ciji je glavni cilj bio da proslavi plemstvo Ohmucevica i svih njegovih rodaka i predaka po debeloj i tankoj lozi. Tragove tog protografa nalazimo sada u Althanovu zborniku 1614 g. i u Menestrierovoj belešci iz g. 1683. Svi ostali zbornici samo su kopije i prerade tog protografa. Izmedu njih je Fojnicki jedan od najkasnijih, iz druge polovine XVII veka. Neka nam je dozvoljeno da ukratko ponovimo ono šta smo napisali 'pre dvadeset godina, pošto je to i sada naše mišljenje:' »Ono što zaslužuje naracitu pažnju u radu Ohmucevica - ta je dosledno izražena »ilirska« ideja. Vec na Sutjeskom pergamenu (g. 1584) jasno se ocrtava velika tradicija kralja Tvrtka i njegovog »sugubog venca« srpskog i bosanskog. Loza Kotromanica i loza Nemanjica prikazane su zajedno; obe su podjednako drage slikaru koji sa istim poštovanjem govori o »Svetom Savi od Mileševa«, o kralju Milutinu koji pohodi sv. Nikolu u Baru, i o nesrecnoj kraljici Katarini sahranjenoj u Rimu. Na tom pergamenu prikazan je i »štit Bošnjaka - starih Ilira« ... Napokon, u grbovniku 1595 g. ilirska ideja je na vrhuncu snage. Ona izbija iz šumnog naslova zbornika, u kojem se prikazuje jedna legendarna slovenska carevina kao dostojni takmac »Rimske carevine germanskog naroda«. Tu se velica car slovenske krvi, koji za'poveda sa deset kraljevina i ujedinjuje ih u jedan Imperium IIlyricum. Tu su i grbovi svih jugoslovenskih vladalackih i kneževskih loza: Nemanjica, Hrvojevica, Brankovica, Frankopanavica i drugih, u jednom smišljenom i cvrstom bratstvu. Tu su i cimeri mnogobrojnih pomoraca i vojnika, koji su izazivali divljenje Španaca i Talijana svojim junaštvom i cija je imena taj grbovnik sacuvao od zaborava. U tome zborniku ja vlja se prvi put srpski krst sa cetiri ocila, koji ce obnoviti vizantisku tradiciju borbe Turaka i postati slavan kroz vekove. Iz tog zbornika uzeo je Mavro Orbini mnoge inspiracije za svoje zamašno delo. Ovo ispovedanje ideala jugoslovenskog jedinstva dozvoljava nam do oprostimo admiralu Petru Ohmucevicu (t 1599) njegovu sujetu i nebiranje sredstava, i da ga istaknemo kao jednog' od prvih svesnih pobornika ilirizma, kao prethodnika Orbinija i Jurja Križanica.IOO) Prilog Donosimo, kao 'Prilog, tacan tekst rodoslovlja bosanskih pošto je od Pucica bio objavljen sa mnogo pogrešaka. Ukorenu ,rodoslovnog stabla stoji natpis:
ICOTPOM<:1NOOH;l; ICOI\HENO IcP<:1I\EO<:1 50C<:1NCICHEXb,

srpskih kraljeva,

zatim na drvetu, u
IcP<:1I\HLJ<:1.

krugovima:
(I) TO<:1Pb TICO 50C<:1HbClcH A<:15HW<:1 : 5: OCTOf-<l CTHn<:1Nb n<:1PbOH ICP<:11\ : <:1:: O: HEI\HEN<:1

(2) (3) (4)
10\1)

IcP<:1l\b AP~rH 50C[

LJOHET<:1 ICP<:1I\HLJ<:1.

IcP<:1l\b 5: r: ICP<:11\ : A:

ICP<:1I\HLJ<:1P~5<:1. I <:1NbCICH] NE

(na novoj grani).

)I<ENHEN.

A. S o lov je v, Postanak, str. 106-107.

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku H L.jOET~ W AHorEN<1-

133

(5) TO<1PbTICO ICP<1/\: E: 50CN

nOXOAH -

HE/\HEN<1

( IcP<1/\HL.j<1. nova novoj grani).

grana).
IcP<1/\b :

(6) TOM<1wb (7) CTHEn'1Nb rOCnOL.jTOO.

2: 50CH

IC'1T<1PHN<1 ICP<1/\HL.j[<1 ]M~. ..... L.j<1PbnOA

(opet na

IcP<1/\b : 1:

Icor<1 nOr~5H

5/\<1r<1EM H ~1E M~

strane je radoslav Nemanjica; u korenu stabla stoji natpis. A NEM<1rHH;!;b110) Ico/\HENO W ~Pow<1 nOVHrNE N<1:V ... (t. j. god. 1000. - ), .. zatim na drvetu, u krugovima:
(1) AEW<1 CHNb 5E/\<1 ~POW<1 W TP~CICE /\HVHNH<1 PHM/\'1NHN<1. (2) NEM<1rN<1 THXOMH~lll) (3) WHM~Nb CTHEn<1N. NEM<1rNH;!;b MHPOC/\<10~111) ICOCT'1NTHNb CHNOOH AEWE. nPE1HMEN00<1Nb
W H1<1IC<1 VEC'1P<1r'1PbVlcOr<1

s desne

H ~VHNH

CE C/\HV<1Nb rOCnOA<1p~

N<1: VO:

(=

g. 1070) <1:E~A01<1, Ic;!;H

(4) CTHEn<1Nb ICP<1/\C<1Pb5ClcH H nPHMoPbClcH <1/\EC<1 CEC<1p<1,u2)

n'1POH

(5) Q~ICbC<1Nb.
(6) COETH C'10<1. ~ MH/\EWEO<1 IcP<1/\ : r: . PEVENH P<1WbICO. rOAHN'1 rOAHN<1 ~powb .... N<1CT ... C<1rp<1AH l.l<1PblcO~ HE/\EN<1 .lc;!;H l7) P<1[AOC/\<1~] IcP<1/\ : O: ... ~ rOCnOL.j ....

(8) ~/\<1AHC/\<1~

IcP<1/\EO<1: 1:

COETOr<1 C<10E ~ MH/\EWEO~.

(9) CTEep<1Nb IcP<1/\ : A:
IcP<1/\<1 epP<1N<1VlcOr<1 .. (10) nPH5HC/\<10b (11) Ap'1r~N<1 CE H ~VHNH (12) MH/\~THNb

H TH ECb C0<1THIJ3) 5ENl • C<1Pb5ClcH.

. <1PbXH5HClc~n

ICP<1/\b: E: P'115H OOHClcOM Coor<1 0L.j<1. n~C/\HE ~ AE5'1PbL.j~. ICOH IcP<1/\EO<1: M: .. coor. rOAHN<1 ICP<1/\ : 2: rOAHw

nOlc<1H<1~

CE Ic<1/\otEPb

H C<1rp'1AH : M:

L.j'1Pblc<10<1 CO<1 CE WA .

(13) ~powb
O)I<ENH CE : A: o/\o[r<1] ,

IcP<1/\ : 1: OC/\HEn/\ENb

tj 0L.j<11<1 rPHEXE

N<1.....

M<1;!;EXE -

n~T<1 N<1H1<1rNE . CHMONHA<1 • CECTP<1 [<1NAPONHIC<1n<1]/\EnOXOAH H V<1CTH COETor<1 NHlcO/\~
W

Sa strane: ODN IcP<1/\. ~pow
~ n~/\H N<1: V: T: c&.
'1':

5<1P<1

(= g. 1319).
L.j<1Pb CTHEn<1Nb IcP<1/\ : H. ~5H 0L.j<1 H MHX<1H/\<1 . ~ COET '" <1PX<1NtE/\~ r<1 M<1PbrN<1~VH;!;H. H

(14) A~wbM<1Nb N<1:V:TN:E: (15) ~pow ~VHNHWE

PEVEN.

ICP<1/\<1 5~r<1PbCICor<1 . ~MPHE H nOICOn<:1Nb ~ nPH1PEN~

C

g.1355). AHETETOM
A

ICP<1/\: 8 : 5~A~;!;H.

~5HwE

CE WNH roCnoA<1

C OCT<1/\HEM W 1EM<1/\<1.

"0) ispravka:
111)

U2) U3)

NEM<1;!;NH;!;b. up. CT<1NHC<1~u naslovima Kor, i Althanova zbornika. »Alesa sesare« prema talijanskom izgovoru: Alessio cesare. »$vati« mesto »zvati«, opet prema tal. pravopisu.

134

Dr

A Solovjev

RESUME
NOTE S SUR LA SCIENCE HERALDIQUE BOSNIENNE ET ILLYRIENNE

Encore en 1932 nous avons publie une etude sur L'origine de l'art heraldique illyrien et la f;:lmille Ohmucevic.') Nous y avons demontre que les armoriaux manuscrits, soidisant copies sur un original jadis conserve au Mont-Athos et des sine par Stanislas Rubcic (heraut d'armes d'Etienne Douchan, »empereur d'Illyrie«) en 1340, rue remontaient qu'li un armorial forge li la fin du XVI-me siec1e, li l'instar de l'armorial alemand d.e Virgile Solis, imprime li Nuremberg en 1555, dont on avait me me imite le titre: »Libel1us scutorum et signorum publicorum etc.«. La composition de cet »arrmorial illyrien« est ]iee aux aspirations d'un amiral.espagnol, don-Pedro Ochmuchievich, originaire d'une famille de Raguse, qui descendait de l'ancienne noblesse de Bosnie. Cet amiral ambitieux avit besoin de prouver ses titres de nobless li NClIpleset ,elllEspagne; c'est lui qui fit faire cet armorial, ou l'on pouvait trouver les blasons de sa famille et de ses huit quarters, comme remontants li l'epoque de »l'Empire Illyrien« de Douchan. 1. Une premiere ebauche die ces fictions genealogiques et heraldiques est l~ »parchemin de Sutjeska«, accole au dos d'un tableau italien qui represente le Christ benissant un seigneur agenouille;2) on y voit le blason ecartele de huite des rois de Bosnie et de Serbie, ces huit blasons a IP,art, ainsi que celui des Ohmucevi<.':,beaucoup de texte historiques curieux et, en:tre autres, les arbres genealogiques des familles royales des Kotromanides et des Niemanides. Ce document est signe par »Petar I ... ie Ohmucevic« et porte la date de y ~ n [L ce qui devrait etre l'an 1482. Cependant nous Rvons coupc;onne encore avant vingt ans que cette date devrait Nre lue: 1582 et que l'auteur de cette: »Genealogie« serait le meme amirC\l Pedro d'Iveglia Ochmuchievich, comme il signait en italien. Nous publions la lettre d'un philologue eminent, feu M. Reš~tar qui, aJpres avoir analyse notre copie de ce document et son orthographe, urriva li la conc1usion que c'est une oeJuvre de la fin du XVI-me siecle. Une notice, publiee en 1940, nou s edifie que fra Martin Nedit:, qui avait copie ce document en 1835, y a lu: "Petar Ivelie Ohmucevic«, ce qui est justement le patronymique de l'amira!. Nous sommes donc encore plus surs que ce document fut ecrit en 1582 et que sa date etait erronee (on embrouillait souvent les lettres ~ b', t X, qui designent les centa ines dans l'alph3bet cyrillique). Nous demontrons ensuite que les armes de Bosnie dans cette »Genealogie« ne remontent point li une bonne tradition locale, ce qui aurait eu lieu en 1482, mais qu'el1es sont empruntees li des sources imprimees allemandes. En Ipassant en revue les sceaux et les monnaies de Bosnie, nous voyons que ce royaume n'avait pas encore de blason stable au XIV et au XV siecle: d'abord c'est: »(d'azur) li la bande d'argent accompagnee de 6 fleurs de lys«, sans doute sous l'influence de la dyn<;lstie Angevine en Hongrie; plus tard c'est une »couronne li fleurons de lys« comme figure de l'ecu, quelqu€lfois surmontant un T majuscu1e. Cependant, la »Genealogie de Sutjeska« nous presente comme blason de Bosnie un ecu »d'or li deux cotices bastil1ees de gueules, en sautoir, surmontees de deux te1Jes de Mores couronnees« et portant un ecusson en coeur de gueules li couronne ducale d'argent. Ce blason .fantastique remonte li la fameuse Description du Conci1e de Constance faite par Ulrich Richental; il y attribue, entre autres, au »herzog von Wossen in Turgy« un ecu qui presente sur champ d'or deux ecots de gueules, en sautoir, surmontes de tetes de Mores. Richental pensait sans doute au duc (herzeg) Hrvoje de Bosnie, qui faisait en 1414 et 1415 a l'aide des Turcs, la guerre li l'empereur et roi Sigismond: Hrvoje avait son blason qui nou s est connu de son Missel de 1404, mais qui est tout autre. Il est clair que Richental lui inventa un blason »barbare", comme il l'a fait aussi pour tant de royaumes fabuleux (le blason d'Ethiopie, forge 'Par lui, ressemble assez li ce pretendu blason du duc de Bosnie), Imprimee depuis 1483, l'oeuvre de Richental influen<;a fortement la Cosmographie de Seb. lVIunster (1544), qui insera ce blason comme armes de la' Bosnie en re-mplac;ant les ecots par des cotices bastillees. Nous p-ensons que l'auteur de la »Genealogie« de l'an 1582 a emprunte ce blason (en l'ayant modifie :et embelli) li l'edition italienne de Munster, parue en 1575; il y trouva aussi un blason curieux d.e la »Slavonie« (d'argent au chapeau episcopal de gueules).

') A S o lov i e v, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic dans le »Glasnik Skopskog Naucnog Društva« XII (Skoplje 1932), p. 79-125 (en serbe, resume franyais). 2) Ce tableau se trouve actuellement il la Galerie des Beaux-Arts de l'Academie Yougoslaye a Zagreb; son auteur est inconnu.

Prinosi

za bosansku

i ilirsku heraldiku

135

Quelques annees plus tard, ayant trouve l'armorial de Virgile Solis, l'amiral Ohmucevic fit executer de la meme maniere un grand »armorial illyrien«, qu'il fit remonter au XIV-me siecIe et ou l'on trouve aussi quelques blasons de la »Genealogie«. II. Dans la seconde tpartie de ces notes, nous decrivons quelques manuscrits inconnus ou peu connus de cet »armorial illyrien«: A. Un bel e~emplaire se trouve il la Bihliolheque Universitaire de Bologne, dans la collection du marechal comte Marsigli qui faisait la guerre aux Turcs il la fin du XVIII-me siecIe. C'est une copie faite pOUl' le marechal autrichien comte Althann, sur un original plus ancien, ce qui est atteste par un nota ire de Vienne en 1614. Elle contient 157 images et blasons, tout comme l'armorial dit de Korenic-Neoric de 1595 (conserve il la BibI. Univ. de Zagreb); les deux ont le texte en slavon et en latin, mais l'orthographe »illyrienne« est beaucoup plus correcte dans le manuscript de 1614 que dans celui de 1595. On peut donc presumer qu'il existait un protograophe, anterieur il l'an 1595, ou Je texte slave etait ecrit sans fautes. B. Un autre manuserit de la meme collection du comte Marsigli porte un titre curieux: "Breve ristretto del Regno di Bosna« etc (v. 109). On s'attendrait donc il y trouver toute une dissertation sur la Bosnie et sur le couvent d'Olovo, mais €tIle n'y existe point. Ce n'est qu'un armorial du meme type, ou le nombre dE' blasons est augmente de 17 nouveaux, intercales dans diverses places du recueiI. Nous sommes d'avis que cet armorial a ete copie sur celui de Korenic (qui se trouvait alors il Dubrovnik) V1Crs fin du XVII-me siecIe et augmente la par Giovanni Benigni, dont nous trouvons ensuite le nom en 1702, comme ancien tuteur du couvent d'Olovo, emigre avec ses franciscains il Ilok en Hongrie. C. Le magnifique armorial de la Hof-Bibliothek de Vien ne fut execute par un certain Marko Skorojevic de Bosnie pOUl' l'archiduc Ferdinand Fran~ois, fils '€\<i l'empereur Ferdinand III; etant donne que cet archiduc y est represente sur un tableau allegorique comme enfant de 3 il 5 ans, nous datons ce manuserit de 1636 il 1638. La dedicace pompeuse de cet armorial exprime une idee »austro-illyrienne«, les esperances des catholiques de Bosnie de voir leu I' patrie liberee du joug turc par les empereurs. Le nombre de figures dan s ce manuserit est toujours 157; il semble avoir ete copie sur celu i d'Althann de 1614. D. Un manuserit de 214 feuilles se trouve il Belgrade, dans la famille du comte Manfred Borelli, originaire de Zadar. Il contient toutes les additions du manuserit d'Olovo et encore 6 blasons et noms nouveaux teIt 10 blasons anonymes. Cette copie est dediee au chanoine de Split, Pierre Vukoslavic-Luposignoli et pretend avoir ete copiee il Thessalonique sur un original eon serve au Mont-Athos, ce qui est confirme par l'archeveque catholique de Bulgarie en 1690. Ces donnees sont fausses, car l'attestation de l'archeveque est datee dans la ville de Ciprovac en Bulgarie, ce qui est impossible, car cette ville avait ete detruite par l!es Turcs en 1687 et les catholiques en emigrerent en :rransylvanie. Notre analyse demontre que ce manuserit avait ete copie sur celui d'Olovo, mais qu'on s'etait servi aussi du recueil de Korenic, dont on a emprunte les dix blasons anonymes Un texte curieux il la fin du recueil nous parle des vicissitudes des descendants de l'ancienne noblesse grecque et illyrienne, emigree en 1talie et en Dalmatie. Nous pensons que ce texte a ete ecri vers 1700 par le chanoine Pierre Vukoslavic lui-meme, car il y mentionne les anciens titres de noblesse de sa famille. E. Nous publions lencore quelques donnees sur d'autres manuscrits de l'armorial illyrien: sur deux de la Bibliotheque Nationale de Belgrade, detruits dans l'incendie cause ~ar le bombardement allemand du 6 avril 1941, sur celui de Zagreb de l'an 1595 (le plus connu) et sur un exemplaire date de 1620, que vendait une librairie de Vienne en 1938 et dont les traces sont perdues. On doit souligner que le R. P. Menestrier apporte dans un des ses ouvrages heraldiquelS: »Le blason de noblesse ou les preuves de noblesse de toutes les Nations de l'Europe« de 1683, des donnees precises sur la »Noblesse de l'EscIavonie«. Il y cite (p. 174-182) le titre, d'un armodal illyrien qui portait tous les noms »en langue EscIavonienne et en langue Italienne«, et il imprime tous les noms de familles qui s'y trouvaient inscrites. Nous voyons que c'etait un manuserit du me me »Libellus«, soit-disant de Stanislas Rubcic, et nous pouvons presumer que c'etait justement l'original de tous les »armoriaux illyr1eos« qu'il avait etudie durant son voyage en Italie en 1670; il a pu le trouver il Rome ou il NaJp.]es, car les Ohmucevic etaient citoyens de Naples depuis l'an 1580. Si les papiers de ClaudeFran<;ois Menestrier se sont conservees, il serait uti1e d'y chercher des donnees plus preciser sur cet armorial et sur le lieu de sa provenance.

II

HOBU HaY4Hu llPUJl03U

Dr ALOJZ BENAC

Prethodna istraživanja na neolitskom naselju u Lisicicima
Intenzivnija arheološka istraživanja, izvršena 1951 i 1952 godine u onom dijelu doline Neretve koji dolazi pod Jablanicko jezero, urodila su jednim vrlo znacajnim rezultatom za našu prehistorisku arheologiju. To je otkrivanje neolitskog nalazišta kod Lisicica. Ovim je ustvari ustanovljen prvi neolitski lokalitet u dolini Neretve kao i u citavoj Hercegovini. Na taj lokalitet prvi je upozorio g. Pavo Andelic, sudip iz Konjica, i njemu treba prvenstveno zahvaliti što je pronadeno pomenuto neolitsko naselje. Ovaj vrijedni saradnik Zemaljskog muzeja obilazio je vrlo cesto okolinu Lisicica i ispitao skoro svaku stopu zemlje u ovom predjelu. Tom prilikom on je doznao od mještana za kremenje i ostatke starog posuda na Ciševinama. Obišao je savjesno oznaceni teren i pronašao na površini nekoliko kamenih oruda. Dalji posao nije bio težak i Muzej je došao do dragocjenih podataka. Zbog toga mi je osobita dužnost da se odmah u pocetku toplo zahvalim g. Pavi Andelicu na iskazanoj usluzi Muzeju i našoj arheološkoj nauci. Neolitsko naselje kod Lisicica nalazi se na mjestu zvanom Ciševine (po nekadanjem vlasniku!). Lokalitet leži ispod brda Gostijevanj i udaljen je od sela Lisicica za oko jedan kilometar. Zauzima neznatno uzvišen i širok plato nad obalom Neretve, od koje je udaljen 100- metara. Na zapadnom diJelu neolitskog naselja diže se jedna ogromha gotmila kamena, za koju se ovaj put ne može tacno reci da li je neka ilirska utvrda ili dio neolitskog naselja. Još dalje prema zapadu njive su posute ostacima rimske cigle i slicnim gradevinskim materijalom, što pokazuje rasprostiranje rimskih imanja prema željeznickoj stanici u Lisicicima. Zbog lakšeg snalaženja, ovo cu naselje jednostavno nazivati neolitski lokalitet Lisicici (analogno nazivima Butrnir, Bila, N. Seher itd.). Prva iskopavanja izvedena su u maju 1952 god. prilikdltn ekipnog istraživanja doline Neretve.') Otvorena su cetiri kvadrata po 25 m" na istocnom rUDu naselja, tako da je u svemu otkopana površina od 100 m2• Zbog ovako malog otkopnog prostora ovi radovi se mogu nazvati preliminarnim, iako su vec i oni pružili dragocjene podatke o karakteru neolitske kulture u Lisicicima. Iskopavanjima je pored autora prisustvovala Ružica Bižic, tadanji asistent Zemaljskog muzeja, koja je vršila izvjesna tehnicka snimanja i pružila veliku pomoc u radovima uopce. Treba naglasiti da kulturni sloj neolitskog naselja u Lisicicima pocinje odmah sa površine zemlje. Prvih 10 cm su obicno siromašni_ nalazima, što je sasvim priniti u ostalom dijelu nalazišta.
1) U aprilu 1953 g. izvršeno je veliko sist~matsko iskopavanje- u Lisicicima, ciji ce rezultati biti objavljeni u iducoj godini. Tom prilikom snimljen je i generalni plan koji je u ovom radu izostao,

138

Dr A. Benac

rodna pojava s obzirom na obradivanje i zasijavanje zemljišta. Kulturni sloj na ovom lokalitetu je opcenito dosta plitak i ne prelazi nigdje na otkopanom prostoru dubinu od 0,70 cm. Izgleda da se situacija u tom pogledu nece mnogo izmijeniti niti u ostalom dijelu nalazišta. Gornji dijelovi kulturnog sloja su mekši i rastresitiji, dok oni ispod 0,30 m izgledaju kao nabijena, kompaktna masa. Neolitski humus pretstavlja žuta, prhka

"0,10

@

Q
"0,98

CD

170.50
I

"0,55

vo,so

VO,5~

il
vO,58

@

""0,31>

I

Q
M
,G.~
: 0,62.

N

~ =/
. Plan I

80···· .. ·····
:,:" o'" ••••••~

t

:.

Ir
0,25

zemlja, koja je vec tada bila samo naplavina sa brdovitog terena na sjevernoj strani. To se vidi po tome što je neolitski humus vrlo plitak. Ujamama 1 zemunicama dno redovno leži na šljunkovitom rjecnom nanosu. Pa i bez toga, gdjegod se zakopa u taj humus, na dubini od 30-50 cm nailazi se na rijecni nanos. Prema tome citav je teren naselja bio u jednoj daljoj prošlosti prekriven rjecnim naplayinama. Kasnije je desna obala Neretve (kad je rijeka dublje ukopala svoje ko-

_______

P_re_t_h_od,_n_a __ i_stl_'a_živanj_a _n_a_n~ol_i_ts_k_o_m_n_as_e_lj !J_u_L_i_si_cJ_' c_im_a

1_3_9

rito) postepeno prekrivena tankim slojem humusa - nanosa sa sjevera. Na tom humusu izgradili su neolicani svoje naselje. Kao što se vidi na planu 1, debljina kulturnog sloja nije svagdje jednaka. Ona je najmanja na istocnoj strani (0,25 m), gdje prema površinskim zapažanjima uskoro dolazi i kraj naselja na ovoj strani.Najdeblji sloj vidimo sjeverno od zemunice O (0,70 m), dok se on na jugu od nje opet postepeno smanjuje (O,5~ m). Tako bi se humus spuštao prema sjevero-zapadu, ali ce se tek kod iducih radova vidjeti definitivna slika odnosa neolitskog humusa prema današnjoj površini zemljišta. Prema dosadašnjim zapažanjima, na neolitskom naselju u Lisicicima postoji jedinstven kulturni sloj. On oznacava razvoj jedne kulturne cjeline i nema prekida. Zbog male površine koja je dosada istražena ne bih mogao ipak o tome da dam definitivan sud.

*

Sasvim slucajno se desilo da centar dosada otkopane površine zauzima zemunica C. No, ta okolnost je imala svoje vanredne prednosti. Na prostoru oko zemunice našao se još citav niz objekata koji govore o životu neolitskih stanovnika u naselju. Na planu 1 uneseni su svi objekti koji ilustruju topografiju otkopanog dijela naselja. Tu su zemunice C i O, te jame A, B D-N. Zemunica C (vidi sl. A) je otkopana cijeloim svojom površinom. Njena nepravilnost je više prividna nego stvarna. Može se cak reci da zemunica C ima jasno naglašen ovalan oblik, sa jednom vecdm izbocinoJffi na istocnoj strani i izvjesnom neravninom na sjevernoj strani. Najveca dužina zemunice u pravcu I-Z iznosi 3,65 m, a najveca širina (S-J) 3,00 m. Kada bi se uklonile ',)omenute lleravnine, idealne proporcije zemunice iznosile bi 3X2,5 m. Zidovi zemunicne jame su bili okomito odrezani. Jama je ukopana za 0,35 m, sa izuzetkom izbocine na istoku i jugoistocnog dijela zemunice uz izbocinu. Okrugli dio izbocine spušta se na dubinu od 0,62 m od ruba jame, dok je njeno produženje ležalo na dubini od 0,54 m. Prema tome dubina zemunicne jame bila je sasvim normalna. Podnica u jami je pokrivena rjecnim šljunkom, audubljenje na istoku bilo je ustvari iskopano u šljunku. I udubljenj0 u istocnoj izbocini i njeno produženje bili su poplocani vecim komadi.ma kamenja [to se djelomicno vidi iz profila a, koji oznacava presjek kroz zemunicu od sjevera prema jugu]. Pored tog kamenja ovdje su primjecene velike kolicine izgoretine, pa bi se zato moglo uzeti da je ovdje ložena vatra u nastambi. Ipak je teško tvrditi da je to bilo neko trajno ognjište, jer nema onih elemenata koji karakterišu stalno, ognjište. Tu se valjda prigodno ložila vatra, samo onda kada se ukazala potreba zagrijavanja. Unutrašnjost zemunice bila je ispunjena raznim ostacima. Donji dio prekrivao je jedan sloj garotine koji se sastojao od izgorjelog prepIeta, drveta od pepela. Južni dio unutra~njosti ove jame sadržavao je pored toga prilicno mnoštvo crveno pecenog lijepa. Neki komadi ovog lijepa su imali na sebi otiske kolaca, a veci dio je bio bez tih otisaka. Centralni dio jame bio je pri vrhu ispunjen vecim kamenim oblucima, a izvjestan dio tih oblutaka prostirao se i prema južnim rubovima jame. U ostalim dijelovima zemunicnih sloj'eva bila je pomiješana zemlja, sitni lijep, razni objekti iz inventara neolitske kuce (vidi profil a). Druga zemunica O je samo djeldmicno otko.pana. Njena jama je - iako imamo samo njen dio - nešto vecih dimenzija od zemunice C. Tako. je njena osnova S-J dugacka 4,00 m. Ko.lika je njena osnova u pravcu I-Z ne može se zasada reci. Medutim, ako se ova zemunica bude dužinom protezala u pravcu I-Z, onda cemo imati jednu nastambu velikih dimenzija. U tom slucaju ne bi bilo iskljuceno da se i ovdje radi o jednoj vecoj gradevini kakva je poznata i u naselju Nebo.2) Vrlo je zanimljivo primjetiti da je i ova zemunica imala na sjeveroistocnoj strani. jednu izbocinu, cije jedno bilo spušteno za 10 cm ispod ostalog nivoa poda. U njenom opsegu je bila posebno izdubljena jedna manja jama. Ova jama kao i

i

i

2)

Glasnik

Zemaljskog

muzeja

1953, str.

238.

140

Dr A. Benac

cijela izbocina bile su pune izgoretine, kao i ispust u zemunici C. Da li se radi o odredenom gradevinskom obicaju? Da li se u svakoj zemunici nalazilo ovakva vatrište - ognjište? Svakako zasada nema podataka da se nešto takvo tvrdi. Jama zemunice O je nešto manje ukopana od one kod zemunice C. Dno jame (pod zemunice) ležalo je na 0,25 m od ruba jame. To dno stajalo je ovdje na rjecnom šljunku. Rubovi su bili okomito odrezani, ali se dosada ne mož.e nazreti nikakva pravilna linija u obliku ove zemunice. - Donji dio jame ispunjavao je sloj gara pomiješan sa prhkom zemljom. Sredina jame prekrivena je debljim slajem crveno pecenog lijepa, garotine i oblutaka razne velicine'. Na sjevernoj strani nastavljaju se kompaktniji slojevi crveno pecenog lijepa i iznad zemunicne jame. Oni dopiru sve do humusa (vidi profil b). Prema ovim podacima sistem izgradnje zemunica u Lisicicima nece se razlikovati od onog u neolitskim naseljima Bosne (Butmir, Nebo). Ostaci izgorjelog prepIeta i crveno pecenog lijepa svjedoce o zidovima nacinjenim od pletera i obljepljenim ilovacom; odnosno blatom. Krovna konstrukcija bila je slicna. Od interesa je cinjenica da se u središnjem dijelu obiju zemunica nalazilo vece ili manje kamenje. Možda je ono služilo za ucvršcivanje krovne konstrukcije (pritiskivala krovni dio) i urušavanjem krovne konstrukcije našlo se u jami. U kvadratu II crveno peceni lijep se dosta gusto pojavljivao i u slojevima iznad zemunice. Tako je ovdje na dubini od 0,30 m uz istocni rub bio jedan kompletan sloj pomiješan sa crvena pecenim lijepom, medu kojim su ležali neki komadi sa otiscima kolja. Na dubini od 0,40 m sloj sa lijepom na istocnoj strani nestaje, a ostaju samo dvije manje gomilice u sjevernom dijelu kvadrata. Na nivou ruba zemunice (na neolitskom humu su) crveno peceni lijep je u razbijenim dijelovima pomiješan sa drugom zemljom. Postavlja se, naravno, pitanje da li ovaj lijep u višim slojevima pripada zemunici C ili su to ostaci neke kasnije nastambe. Zasada mi se cini da bi oni mogli pripadati ovoj zemunici i da se jedan njen dio sruš10 u pravcu sj everoistoka. Ovo bi uglavnom bile najvažnije cinjenice koje su dosada notirane u vezi sa nastambama u Lisicicima. Pored zemunicnih jama C, O i neke druge jame su zaslužile posebnu pažnju. Tu u prvom redu dolazi jama I. (Vidi sl. B). Ona je prilicna pravilnog oblika i relativno dosta duboko ukopana. Njeni okomiti zidovi bili su mjestimicno obloženi oblutkom, a dno je takoder prekrivao sloj ·oblutaka. Inace najveci dio jame bio je ispunjen crnim garom i pepelom. U gornjem dijelu jame bili su pored gara i ostaci životinjskih kostiju i fragmenti razlicite keramike. Citav prostar zapadno od jame I (ukljucujuci i jamu L) biO' je takoder prekriven garom. No, mnogo je zanimljivije da je ovaj prostor pored gara bio ispunjen velikim mnoštvom keramickih fragmenata. Prava obilje svih keramickih vrsta, a pagotovo grube keramike. Teško se oteti utisku da jama I i ove pojave zapadno od nje ne stoje u medusobnoj vezi. Prema množini gara u jami i zbog kamene obloge na zidovima, za jamu I može se pretpostaviti da je služila za pecenje keramickih po.suda. U tom slucaju citav proces pecenja bi se odvijao na sasvim jednostavan nacin. Još i danas, naprimjer, postoji obicaj u Bosanskoj Krajini da se za pecenje lonaca iskopa šira jama. U nju se poreda svježe napravljeno glineno posude i prekrije debelim slojEm1lišca i granja. Lišce se potpali i na taj nacin vrši pecenje keramike.3) Jama I u našem neolitskom naselju mogla je da služi potpuno istoj svrsi. Masa keramickih fragmenata i garotine zapadno od ove jame bila bi onda sasvim normalna pojava uz tu primitivnu »loncarsku pec«. Iza jame I (koja se,' eto, vjerovatno može oznaciti kaO' loncarska pec) treba odmah navesti jame G i N. One su plitke i pretstavljaju ognjišta na otvorenom prostoru u ovom naselju. Ognjišta G i N su po svojoj konstrukciji i novi tip eksternog ognjišta. Obadva imaju velike, ravne ploce (oznacene na pl~nu 1 tackicama !) koje služe kaO' donja

i

3)

Ove podatke

sam dobio od g. Ante Kalmete,

bivšeg

direktora

Zav. muzeja

u Banjoj

Luci,

Dr

A. B ena

c:

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselju

u Lisicicima

SI. A -

Zemunica

C

SI. B -

Jama

I

Dr

A. B ena

c:

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselju

u Lisicicima

SI. A -

Zemunica

C

SI. B -

Jama

I

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselju

u Lisicicima

141

Profil a (zemunica C)

..

.' .. ~

/.

..... .. l/~.
"

"••

kIJlt .s/oi zemvn/cer zemlje o5loj ~/oi Sloi k.ult gora sa Ili"epom gOr. IJlt .:,Ioj zute ,jo pepela II/ep k od i 9Qrom

YI;;'

"6."

Profil b (zemunica O)

142

Dr A. Benac

podlaga. Na ognjištu G ploca je bila prevucena debljim premaZOlmlijepa i na taj nacin se dobila dotjerana površina. Od dugotrajnog loženja premaz lijepa je bio sasvim crven i kao takav sasvim odgovara crvena pecenam lijepu sa zemunica. Pozadi ploce nalaze se udubljenja, koja su valjda vezana sa ovim ognjištima. Udubljenje N je velikih dimenzija, ali je zasada istražen samo njegov dio. Udubljenje G je - kako izgleda - manje, ali ono ima jednu drugu osO'binu. Puno je gara i pepela. Taj gal' i pepeo ležao je cak i pod plocom gore opisanog ognjišta. Zbog toga se objekat koji je na planu O'znacen kao jama G mO'žesmatrati dvostrukim ognjištem. Prvo je samO' udubljenje (jama) služilo kao ognjište, a zatim je na sjevernoj strani stavljena ozgo ploca i napravljeno novo ognjište sa premazanom površinom. Kod jame N nije, medutim, primjecen isti slucaj. Tamo je ognjište sa plocom ležalo na prvobitnom humusu, a pozadi se pružala udubljenje N. Izmedu zemunice C i ognjišta G stajalo je veliko mnoštvo životinjskih kostiju, a prilican broj grube keramike. Ognjište je, dakle, imalo svoju namjenu i neka domacinstva je na njemu kuvalO' i peklo. Ali, na O'tkapanom prostaru ovog naselja živatinjske kasti su se magle naci u svim njegovim dijelovima (a i na svim dubinama). Zbag taga avdje jaš ne može biti govara o onakO'velikoj važnosti eksternih ognjišta kaO' šta je ta slucaj u naselju Neba.') Ista tako se maže spamenuti da su na O'tkopanam prastaru nadena 24 fragmentovana žrvnja, kaji su ležali rasuti na svim dubinama. Tu nije bila nekog reda. Ostale jame (A, E, D, E, F, H, J, K, L, M) nisu imale kaO'abjekti neku narocitu funkciju. To su jame manjih dimenzija, ispunjene redavno O'bicnimkulturnim slojem. Neke od njih su vjerovatno slucajne tvorevine (D, E, F, H, M), dok su druge vjerovatna služile za vadenje zemlje koja je mogla da služi u razlicite svrhe. U tom pogledu ove jame ne pretstavljaju ništa novo, jer su one nadene i u Butmiru u Nebu. U cjelini uzevši, na O'tkapanom prostoru su otkrivene dvije zemunice, jedna »loncarska pec«, dva eksterna ognjišta posebnog tipa i deset drugih jama. S obzirom na velicinu otkopanag prastora, ovo je bogat inventar objekata i on vec daje uvid u nacin života neolitskih stanovnika u Lisicicima. Cini mi se da je ovim iskopavanjem obuhvacen citav »životni prastor« zemunice C i da je pružena prilicno jasna slika O' životu njenih stanavnika. Naravna, kad se atkopa veci broj nastambi, maci ce se odvaJiti ono što je tipicno za život u ovim zemunicama od onog što je slucajno i individualno. *

i

i

Kulturni sloj u naselju nije ni debeo ni prekidan, to sam vec naglasio. Iako je kod iskapavanja bilježena stratigrafska dubina svakog predmeta, ipak to u avom slucaju nema zasada nikakve važnosti. Isti predmeti od kamena i kosti, i isti keramicki oblici pojavljuju se na svim dubinama. Zbog toga se u ovom prethodnom izvještaju necu zadržavati na stratigrafskim dubinamÐ predmeta, jer bi to bilo samo formalno bilježenje - bez ikakve svrhe. Ovom prilikom magu samo da naglasim da je zemunica C bila ispunjena pored ostalog - i prilicno velikim brojem keramickih fragmenata i drugim predmetima. Iz L.emunicne jame izvadena su tri šila, 1 kamena sjekira, dva kremena nožica i 1 kremena strugalica. Keramika je bila zastupljena u svim varijacijama, koje su zasada poznate. Tu je bilo dasta grubO'g posuda, uobicajenih dijelova zdjela, razlicito ornamentisanih, pa cak i crveno bojenih ;, inkrustiranih kamada. Tako nam ova zemunica izlazi pred oci kao živa nastamba, u kojoj su njeni stanovnici imali pri ruci sve ono šta im je inace bilo potrebno u svakodnevnom životu. Ovi podaci su zasada jedina korist kO'ja se dobila striktnim bilježenjem dubina svakog predmeta. .

*

Na atkopanam prostaru nije pronadena neka veca kalicina kamenog oruda i aružja. Potpuni statisticki pregled ovog materijala daje sljedecu sliku: 15 kame') A. B ena c, Prehistorijsko naselje Nebo

i problem

butmirske

kulture,

str. 26.

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselju

u Lisicicima

143

nih sjekira (medu njima nekoliko komada fragmentovanih), 11 kremenih nOZlca, 2 masivna kremena noža, 4 strugalice, 1 kremeni vrh strelice, 24 kamena žrvnja i 2 kamena satiraca. U poredenju sa nalazima u Butmiru, pa i drugim neolitskim naseljima u Bosni, ovo je svakako siromašan inventar. Medu kamenim sjekirama 11 komada pripada jezicastom obliku, a samo 4 kalupastolm tipu. Pretežan dio ovih sjekira izraden je od uobicajenih jaspisa i vrlo lijepo uglacan. Neke pretstavljaju upravo majstorski izradeno i dotjerano orude (Tab. I, sl. 2-4). Svega dva komada su okresane sjekire, na kojima uopce nije primjenjena tehnika poliranja. Inace ove sjekre se ne razlikuju od tipova u bosanskim neolitskim naseljima i ne unose ništa novo u poznavanje tog oruda na teritoriju BiH. Kremeni nožici su jednostavno radeni, najvecim dijelom malih dimenzija. Njihov vertikaIni presjek je uglavnom trougaonog .oblika, sa oštricama na oba uzdužna kraja. Rjede su oštrice retuširane. Nekoliko primjeraka ima sasvim bezlicnu formu, tako da je teško reci da li su to pravi nožici ili kremeni otpaci. Ali zato kremeni noževi na Tab. I, sl. 16 i 17 pretstavljaju izvanredno ma-' sivna i solidno radena oruda. Nož na Tab. I, sl. 16 je dugacak 12,5 cm, njegove oštrice su retuširane, tako da daju utisak prave kremene pile. Slicno je i sa nožem na Tab. I, sl. 17, samo što se njegov oblik znatno razlikuje od onog prvog. On je više ovalan kao takav bi se mogao oznaciti kao nešto stariji tip ovog oruda. Od strugalica svakako je najinteresantniji primjerak na Tab. I, sl. 11. Ova strugalica ima na donjem dijelu dugacak trn koji je služi.o za nasadivanje. Prema tome ona je bila usadena na drveni ili koštani držak na taj nacin ucinjena mnogo prikladnijom za upotrebu. U prvi mah je izgledalo da je ovo bila strelica i da je sekundarno upotrebljena kao 8trugalica (nakon ponovnog dotjerivanja). Medutim, nema nikakvog traga lomljenja i po svemu se vidi da je orude ovako nacinjeno u primarnom obliku. Tako ova strugalica ulazi kao nova varijacija u skalu slicnih oruda iz BiH. - Opcenito su nadene strugalice u Lisicicima dosta masivne i široke - narocito ona na Tab. I, sl. 9 - pa se time nešto udaljuju od uobicajenih formi u bosanskim neolitskim nalazištima. Svega jedna kremena strelica je zaista mali broj ovakvog oružja za otkopani prostor. Tim više kada se uzme u obzir da je iskopavanjem obuhvacen citav »životni prostor« zemunice C. Ova strelica (Tab. I, sl. 12) ima jedan od rjedih oblika: jako izdužena, kratkog trna i trouga6nog vrha. U malom broju primjeraka takve strelice su nadene u naselju But:mir (Butmir I, Taf. XIV, 74). Najzad, kada je rijec o kamenim žrvnjevima, onda se mora podvuci da 24 nadena komada ne pretstavljaju ni u kom slucaju mali broj ovakvih predmeta. Naprotiv, to je prilicno obilje, a uz njih dolaze još i dva satiraca (vidi Tab. I, sl. 7). Prisustvo ovako velikog broja žrvnjeva i satira ca nije slucajna pojava i ono govori o odredenom vidu zemljoradnje. Suprotno kamenom orudu i oružju, nadeno je na otkopanQm dijelu ovog naselja relativno mnogo koštanih predmeta (22 primjerka). U tom pogledu postoji, napr., vidna razlika izmedu naselja u Lisicicima i onog u Butmiru, koje gotovo ne poznaj e koštana oruda. Medu nadenim k.oštanim predmetima najveci broj pripada obicnim šilima (15 komada). To su mahom precizno dotjerana oruda, cesto izvanredno dobro uglacana (Tab. II, sl. 4, 5). 'Upravo iznenaduje koliko je truda posveceno njihovom glacanju, jer je kod nekih komada površina slicna staklu. Vecina ovih šila ima jako zaoštren vrh i njihova namjena je potpuno jasna. No, neka od njih su tupa i jedva da se može govoriti o šilima. Prije bih rekao da su to glacalice u obliku šila. Svakako izaziva pažnju šilo na Tab. II, sl. 6. Ono je izradeno od tankog rebra neke životinje i po svojem obliku pretstavlja jedinstveno orude ove vrste u BiH. Upravo je teško zamisliti kako je moglo biti upotrebljavano ovako slabo orude u ondašnjim uslovima. Iza šila dolaze odmah po broju primjeraka koštane glacalice (5 primjeraka). One su takI) napravljene da su mogle vrlo pogodno služiti za glacanje keramicke

i

i

144

Dr A. Benac

povrsme. Osim toga kod vecine ovih glacalica je vrh pretvoren u pravu oštricu i na taj nacin ucinjen podesnim za ukrašavanje glinenih posuda (Tab. II, sl. 7,9). Sa ovakvim orudem mogli su se izvoditi svi motivi urezane, linearne arnamentike, a takvi mativi su upravo pretežni na keramici iz Lisicica. Koliko je bila razvijena obrada kosti, najbolje svjedoce dva oruda, koja vidimo na Tab. II, sl. 10 i 11. Prva od njih možemo oznaciti kao košta ni cekic ili malj. Rucica mu je doduše odbijena, ali smatram da je orude u prvobitno!m obliku izgledalo avako kako je u crtežu rekonstruisano. Mislim, nadalje, da je u ovom obliku taj predmet prije služio kao aružje nego kao. pravi cekic. On je blO podesan i za udar iz blizine i za bacanje. - Drugi predmet je takoder oštecen, ali o njegovom prvobitnom obliku nema nikakve sumnje. To je koštam budak, izraden na principu kasnijih bronzanih keltova. Nasadivao se takoder po principu kasnijih keltova. Takav budak mogao je služiti jedino kao zemljoradnicko orude i zato on sa svoje strane potvrduje zakljucak da su se stanovnici u Lisicicima bavili dosta intenzivno zemljaradnjom. Nadam se da ce ispitivanje vece površine ovog naselja potvrditi pretpostavku da je u ovom naselju bila veoma razvijena izrada koštanih oruda i da je to možda - djelomicno uzrok nedostatka veceg broja kamenog oiruda (?).

*
Prethodno iskopavanje u Lisicicima pružilo je velik broj keramickih primjeraka, tako da vec danas možemo odrediti osnovne kulturne karakteristike ovog neolitskog naselja. Tehnika izrade glinenog posuda u Lisicicima odlikuje se obilnom upotrebom bijelag pijeska koji je pomiješan sa zemljom. Kod grubo radenog posuda zrna pijeska su krupna i svajom velicinom odgovaraju debljini posuda, dok se kod finije radenih primjeraka to prmjecuje u obliku prašinaste prevlake. Površina grubo radenog posuda je cesto jako rupicasta, zbog otpadanja pješcanih zrna. Za keramiku iz naselja Lisicici vrlo je karakteristicno da ne postoji nikakva oštrija granica izmedu grubog i finije radenog posuda, kakav je slucaj, napr., u basanskim nalazišti\ffia butmirske kulture. Ovdje postoji citava gradacija od grubog do boljeg poliranja površine (zajedno sa gradacijama miješanja krupnijeg i sitnijeg pijeska), ciji se stupnjevi razlikuju samo u nijansama. Zbog toga keramika u Lisicicima ne pruža onako efektnu raznovrsnost kakva se inace može sresti u neolitskim naseljima. Medu dosada nadenim komadima prilicno su rijetki primjerci posuda sa potpuno uglacanQlm površinom i sa crnobojnom površinom. To dolazi kao posljedica miješanja zemlje sa pijeskom, zbog cega su površine glacanih posuda ipak nešto hrapave. Boja površine grube keramike krece se u rasponu izmedu žutosmedeg i crveno-smedeg tona (sa nekim varijacijama sivog tona). Keramika sa glacanom površinom ima tamnije tonove - do rijetkih primjeraka sasvim crne površine. Osnovni oblik posuda - i medu grubom i medu finije radenom keramikom - pretstavlja z d je 1a. Radi se uglavnom o bikonicnoj zdjeli, kod koje je gornji konu s ponegdje samo beznacajno naglašen (Tab. IV, sl. 1), a na drugim mjestima sasvim lijepo istaknut (Tab. IV, sl. 9, 10). Ovo je oblik koji je toliko puta ponovljen u nadenom materijalu, da on bez sumnje najpotpunije odražava ukus stanovnika naselja. Iza toga slijede viši oblici posuda koji stoje na prelažu izmedu zdjele i šolje (Tab. VI, sl. 2, 5), no takoder bikonicnog izgleda. Šolje loptastog oblika zauzimaju pored zdjela najvažnije mjesto u keramografiji naselja u Lisicicima. Jednostavn{) i lijepo zaobljene, one bez nekih dodataka pružaju jedan konacno oformljen oblik (Tab. IV, sl. 2; Tab. V, sl. 3, 4, 6). Kod njih se samo nekad nade izvracen obod u !Obliku okQlmite bordure pri otvoru. To je možda jedini dodatak koji ide uz ovu jednostavnu formu. - Preko ovog ablika dolazimo do valjkastog oblika posuda, la ovaj se svakako može ubrojiti u najviše forme keramike u Lisicicima. Mala posudica na Tab. IV, sl. 4 je nadena potpuno sacuvana i ona daje punu pretstavu o izgledu takvih posuda. - Mali ostatak vaze

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselj~

Lisic_i_cl_"m_a

l_4_5

na Tab. VI, sl. 3 izgleda da pripada jednom peharu sa napolje izvracenim gornjim dijelom. Zasada nije moguce dati definitivan sud o tome, ali bi prisustvo takvog oblika u Lisicicima bilo svakako od interesa. Najzad treba reci da u neolitskom naselju u Lisicicima nisu nepoznate ni vaze na nozi. Naprotiv, pored zdjela i šolja, one po dosadašnjoj statistici spadaju u cešce oblike. Cini mi se da posebnu pažnju zaslužuje cinjenica da se vec sada pokazuju znatne varijacije nogu ovih zdjela. Tu je poznata mala, prstenasta noga kao pocetm oblik ovih vaza (Tab. IV, sl. 5). Velika je šteta što ne možemo zasada nikako reci kako je izgledao njihov gornji dio. Niske noge sa raširenom bazom su najcešca forma nogu (Tab. IV, sl. 6, 7), a onda imamo tanke i visoke - potpuno valjkaste noge, koje su više specijalnost ovog naselja (Tab. IV, sl. 8). Kad se uzme u cjelini, keramika iz Lisicica pokazuje izvjesnu jednostavnost i prakticnost ako se posmatra iz ugla njenih oblika. Ova konstatacija je, cini mi se, vec danas prilicno opravdana. Za keramiku iz Lisicica je zasada karakteristicno i to što vrlo rijetko upotrebljava drške na sudovima. To je naravno vrlo usko povezano sa oblicima posuda, koji i ne zahtijevaju upotrebu narocitih drški. Kod grube keramike mjesto drški nalazimo uz obod suda redovno cepasta ili slicna ispupcenja, koja služe ujedno i za ukras. Mnogo rjede se mogu sresti traka ste ušice. Ove su usko vezane za osnovni oblik suda, ne strše, i zapravo više djeluju kao vodoravno probušene rupe za vezivanje (Tab. III, sl. 13). Kod ostale keramike drške su gotovo redovno zamijenjene ovalnim ispupcenjima (Tab. III, sl. 8-12). Posebnu karakteristiku daju pri tome neolitskoj keramici iz Lisicica kosa ovalna ispupcenja, poredana na trbuhu posuda. To je svakako nešto novo, što pored svega ostalog obilježava ovo naselje kao novu kulturnu pojavu u ovoj oblasti. A kao novu kulturnu pojavu u neolitu Bosne i Hercegovine ovo naselje obilježava u prvom redu ornamentalni sistem na keramici. Tu su došli na vidjelo takvi elementi koji su manje-više nepoznati u dosada proucenim neolitskim kulturama Bosne. Vec gruba keramika, u vecini slucajeva uniformna po drugim neolltskim naseljima, ima izvjesne modelacije karakteristicne za ovo naselje. To se u prvom redu može reci za modelaciju oboda k,od grubog posuda. Valovito uvijanje tih oboda se konstantno ponavlja (Tab. III, sl. 4-6), tako da u ovakvoj njihovoj formi vidimo osnovnu karakteristiku grube keramike. Pored valovitog uvijanja, obod je najcešce modelovan s gornje strane udubljenjima prsta (Tab. III, sl. 1). Ukoliko se radi o plasticnim, apliciranim traka ma - modelovanim istim udubljenjima prsta -, one se nalaze redovno ispod oboda i pokazuju znatnu plasticnost. Ako ovome dodamo udubljenja na ramenu posuda (Tab. III, sl. 3), gotovo da smo iscrpli citavu ornamentalnu skalu na grub oj keramici. Ornamentlka na glacanom posudu je svakako mnogo raznovrsnija, ali i ona (zapravo, ona u prvom redu) ima svoje origi.nalne osobine. Kao najcešci motiv može se oznaciti ornamentalna traka na gornjem konusu zdjele (Tab. IV, sl. 9, 10; Tab. V, sl. 1, 2, 4, 5). To je zapravo leit-motiv u sklopu ove ornamentike. Te ornamentalne trake su izvedene redovno tehnikom urezivanja i zauzimaju gotovo citavu površinu gornjeg konusa. Omedene su SR obe strane urezanim linijama i ispunjene razlicitim kombinacijama polu krugova. U vecini slucajeva polukrugovi su šrafirani linijama i rasporedeni naizmjenicno sa donje i gornje strane. Ponekad ovako postavljene polukrugove zamjenjuje snop koso urezanih linija (Tab. V, sL 2). Ovoj grupi pripada i dio šolje na Tab. V, sl. 3. Njena uska traka uz obod otvora bila je obojena crvenom bojom.Na zaobljenom trbuhu je druga traka, nacinjena od redova dvaju - suprotno okrenutih polukrugova. Time se dobila jedna valovi ta traka, sa šiljatim izbocinama na zavr:"3ecima polukrugova. Ova traka je takoder bila obojena crvenom bojom, ciji su tragovi i danas sasvim vidljivi. Treba odmah spomenuti da ovo nije jedini primjerak bojene keramike koja je dosada nadena u naselju iz Lisicica. Postoji još citav niz fragmenata sa vrlo jasnim tragovima crvenog bojenja (radi se, naravno, o pastoznom bojenju!). Medu
Glasnil<\: Zerrfflljslcog

Inuzcj:l -

ArheologijA

10

146

Dr A. Benac

prikazanim primjercima crvena boja je sacuvana na onim u Tab. VI, sl. 5 i 9. Posebno mjesto zauzima dio vaze na Tab. VI, sl. 13. Citava njegova površina izuzev tro uglova bila je intenzivno obojena crvenom bojom, što se jasno vidi po bogatim njenim ostacima. Urezane linije trouglova bile su ispunjene bijelom masom, tako da ovaj sud ispada polihroman. Kombinacijom crveno bojenih površina i bijele inkrustacije dobila se ta polihromija. Poslije navedenih ornamentalnih traka, relativno dosta cesto upotrebljava se i pravi trakasti motiv. Na fragmentima u Tab. VI, sl. 2, 14; Tab. V, sl. 6 vidimo najcešce trakaste motive koji su dosada primjeceni na ovoj keramici. Vrlo je zanimljivo da se ovdje radi o trakama ispunjenim kosim i slicnim linijama ili o linearnom trakastom motivu kakav vidimo na Tab. V, sl. 6. Nema nijednog ornamenta ove vrste koji bi odgovarao motivima bosanskog neolita ili uobicajenom trakastom ornamentu u Podunavlju. Mislim u prvom i'edu na trakaste motive ispunjene tackicama. Tako se i u ovom pogledu keramika iz Lisicica izdvaja potpuno iz kruga bosanskog neolita i ide sasvim u drugom pravcu. Cini mi se da je slicna situacija i u pogledu spiraloidnih motiva. Dosada, doduše, nemamo keramickih komada sa potpuno sacuvanim takvim motivima, ali nam primjerci na Tab. VI, sl. 9-11 mogu ipak da pruže neku sliku o torne. Nadam se da ce materijal iz sljedecih istražnih radova nadopuniti tu sliku. Najzad, dolazi grupa razlicitih pojedinacnih motiva, koji prate one osnovne i daju citavoj ornamentici izvjesnu raznovrsnost. Vecim dijelom su izradeni u tehnici urezivanja, a manjim dijelom tehnikom udubljivanja. Ne može se, naravno, još govoriti o nekim orna:mentalnim sistemima, ali želim samo da upozorim na neke karakteristicne pojave. Šrafirani motivi na komadima u Tab. VI, sl. 4, 5 i rombovi na Tab. VI, sl. 6 spadaju u pojave kOJe nisu poznate na keramici bosanskog neolita. Nemarno izvedeni, ovi ornamenti ipak ne odaju primitivnost, nego sasvim ugodno svoju dokumentarnu vrijednost. Istakao bih još i djeluju. Mislim da oni imaju fragmenat na Tab. VI, sl. 12, sa ornamentom koji takoder može da posluži u dokumentarne svrhe. Prirodno je da ovaj pregled ornamenata, kao što je slucaj i sa ostalim, tre·ba da posluži samo kao orijentacionj oslonac (doduše, kao glavni oslonac!) pri odredivanju kulturne pripadnosti ovog naselja. Kao prvu stvar treba podvuci da keramicki oblici, anarocito ornamentalni sistem na keramici, odlucno odvajaju naselje u Lisicicima od poznatih neolitskih naselja u Bosni. Ornamentalne trake sa pomenutim polukrugovima, koje daju osnovni ton ornamentici posuda u Lisicicima, nemaju uopce mjesta u okviru ornamentike butmirske kulturne grupe i drugih neolitskih kultura u Bosni. Naprotiv, oni ukljucuju neolit u Lisicicima u sasvim drugi kulturni krug. Ovaj krug bi obuhvatio dijelove Jadranskog i Sredozemnog bazena. Mislim da necu pogriješiti ako ovdje na prvom mjestu spomenem neolitske nalaze sa Malte. U Santa Verni na Malti dosta su ceste zdjele istog oblika kao i u Lisicicima. No, još je mnogo važnije što se tu srecu na gornjem konusu zdjela slicni motivi onima koje smo naprijed naveli kao osnovnu karakteristiku u Lisicicima (polukrugovi).H) Bradley dijeli keramiku u Santa Verni na cetiri grupe, pa bi ova naša našla mjesto negdje u drugoj grupi (tzv. Maltese slip ware).') Ali nije keramika iz S,mta Veorna jedina koja vezuje ovu našu iz Lisicica sa Maltom. Keramika iz Bahrije (Bahria ware) je možda druga spona. Na njoj se vide razni koncentricni kvadrati i rombovi,8) koii i te kako Ipotsjecaju na naše primjerke u Tab. VI, sl. 4-6. Konacno da spomenemo keramiku iz Hypogeuma u Hal-Saflieni. Njeni spiralni motivi, pa polja ispunjena kratkim horizontalnim udubljenjima (kao što naš primjerak u Tab. VI, sl. 12) takoder nam izgledaju donekle bliski kad ih usporedimo sa našim.!»)

i

6) 7) 8) 6)

R. N. Bra dIe y, Malta and the Medi terranean race, London 1912, fig. 31. Ibid .. p. 142. Ibid., fig. 34. M. Hoc r n e s, Urgeschichte der bildenden Kunst, 1925, S. 349.

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselju

u Lisicicima

147

R. Bradley veli da se malteška keramika sa urezanim ornamentima može u grubim potezima komparirati sa nalazima iz predinastickog Egipta i nekim neolitskim posudem sa Krita i Sicilije.lO) No, i on sam kaže da je ta komparacija više opceg karaktera, dok je u pojedinostima malteška keramika ipak jedinstvena. S druge strane ovdje treba podvuci da keramika iz Lisicica baš u nekim pojedinostima može da se komparira sa onom iz Malte. Prema tome izlazi da je keramika iz našeg nalazišta mnogo direktnije vezana sa Maltom, nego keramika sa Malte sa navedenim analogijama dalje na zapad Sredozemlja. Iduci bliže prema Jadranu i dolini Neretve, nailazimo na grcko kopno i na Siciliju. Na grckom kopnu ne možemo da nademo bilo koje neolitsko naselje cije bi osnovne komponente odgovarale naselju u Lisicicima. Neki ornamenti na keramici iz neolitskog Korinta imaju izvjesne elemente koji nas navode na komparaciju. Radi se o lldubljenim polukrugovima na zdjelama i o poljima prekrivenim kratkim urezima.' I) Ovi ukrasi pripadaju prema Kosmopulosu III periodu prehistorijskog naselja u Korintu, dok ih Milojcic stavlja u period V svoje hronološke skale neolita u GrCkoj.I") U svakom slucaju ti primjerci tamo pripadaju mladem neolitu (kasnom). Medutim, potrebno je podvuci da navedeni ornamentalni elementi u Korintu imaju sasvim sekundaran znacaj u sklopu ostale istovremene keramike. To svakako mijenja sliku u našem putu prema dolini Neretve. I Sicilija posjeduje izvjesne elemente u ornamentici neolitske keramike, koji tehnikom izrade i motiva ulaze u ovaj krug (Piano Notaro, Moarda, Trefontano).13) No, ovdje se ipak još manje nego što je slucaj sa Korintom može govoriti o nekom bližem kontaktu . . Cini mi se da možda najvecu pažnju treba u ovom slucaju posvetiti odnosu izmedu naselja u Lisicicima i neolitskih naselja na ostrvu Hvaru. Jedinstveni nalazi u Grapcevoj špilji i Pokriveniku na Hvaru pružaju citavu skalu keramickih vrsta i njihovih medusobnih miješanja. U toj skali i najkarakteristicnija keramika iz Lisici'ca može naci svoje najbliže analogije. Prema onome što je dosada publikovano s Hvara, izgleda da ce bojena keramika (crveno na tamno-smedem) iz špilje Pokrivenik pretstavljati najsrodniju kulturnu komponentu sa keramikom iz Llsicica. lJ) Tu je vrlo cest oblik zdjele kao i u Lisicicima, a na gornjem konusu su uobicajeni razni polukružni ornamenti (doduše bojeni, ali po ideji i izgledu vrlo slicni oni:m našim). Mislim stoga da ce se ovdje u prvom redu mo,rati tražiti kulturna veza sa Lisicicima. Prema tome, dosada otkriveni materijal u Lisicicima govori dosta sigurno o tome da je kultura ovog naselja (odnosno njeni nosioci) došla dolinom Neretve iz Jadranskog bazena. Kulturna osnova razvila se iz raznih komponenata negdje u Sredozemnom bazenu (Malta), a onda prodrla Jadranskim bazenom prema sjeveru. Nosioci neolitske kulture u Lisicicima su prema tome potomci prehistorijskih pomoraca koji su se zavukli duboko u dolinu Neretve. Želim još jednom podvuci da su ovo impresije na osnovu prethodnih istraživanja. Definitivnu potvrdu ovakve slike moci cemo dobiti tek nakon velikog iskopavanja (ili je necemo dobiti!). Tada ce se konacno vidjeti da li je zaista Ivan-planina granica dvaju kulturnih krugova u neohtu Bosne i Hercegovine. Tada ce se konacno vidjeti i to da li naselje u Lisicicima zaista nema nikakve veze sa srednjobosanskim neolitom, te neolitom Posavine i Podunavlja.
R. N. Bra dIe y, 1. C., p. 148. Le s 1i e W a 1k e r K o s m o p o u los, The prehistoric inhabitation of Korinth, Vol. 1. 1948, p. 52, fig. 30. 12) V. M i loj c i C, Zur Chronologie der jlingeren Steinzeit Griechenlands (Sonderabdruck aus Jahrbuch des Deutsches Arhilo1. Instiluts, Bd. 65/66, S. 81). 13) E bel' t, Reallexikon, Bd. XII, Taf. 24, 32, 33. 14) Dr. G r g a N ova k, Izvještaj o prethistorijskim istraživanjima otoka Hvara (Ljetopis JugosI. Akademije, knj. 55, 1949), Prilog II.
10)
11)

10*

148

Dr A. Benac RESUME

RECHERCHES PRELIMINAIRES

DANS LA STATION NEOLITHIQUE DE LIsICIOI

Cette station se trouve dan& une localite, nommee Ciševina, et elie est eloignee du village Lisicici environ 1 km (au sud de Konjic). POUl' en faciliter 1'0rientation, je Ja nommerai simplement la station neolithique de Lisicici. . Cette localite occupe up. plateau peu eleve au-dessus de la rive de la Neretva et elle est eloignee d'elie 100 m. Elle a ete decouverte a l'occasion des fouilles archeologiques systematiques dan s la vallee de ce fleuve (de Konjic a Jablanica) qui sera bient6t recouverte d'eaux du lac de Jablanica. Vu qu'elle est la premiere station neolithique dans la valiee de la Neretva, voire meme dans toute I'Herzegovine, on a entrepris au commencement de 1952 des fouilles preJiminaires qui ont donne un materiel tres precieux. (En 1953 on a execute des fouilles systelJlatiques plus grandes, dont les resultats seront publies dans une nouvelie etude). A 1'0ccasion des fouilles preliminaires en 1952, on a ouvert 4 carres dont la superficie totale etait de 100 m'. On a constate que la couche de civilisation commenc;:ait a la surface meme du terra in et que, sur l'endroit deterre, elle ne depassait pas la profondeur de 0,70 m (yoir de plan 1). Les couches au-dessous de 0,30 m semblent une masse aplanie compacte. L'humus neolithique est l'epresente par un sol jaune et fragile, dep6t du terrain montagneux du nord. Au-dessous de l'humus neolithique peu profond se troU'Ve le de;pct sablonneux de riviere. D'apres le premier examen de la station neolithique de Lisicici, on a constate l'existence d'une couche de civilisation unique. Elle designe le developpement ininterrompu d'une unite de culture et il sera possible de suivre les phases de ce developpement quand une plus grande superfi'Cie de la station sera mise au jour. Sur le plan 1 sont marques tous les objets qui montrent la topograjp!hie de la partie deterree de la station: les fonds de cabane C et O, les fosses A, B, D-N. Par accident, on a deterre toute la superficie de la cabane C (fig. A). Sa forme est evidemment ovale et elle a une proeminence au c6te est. Sa plus grande longueur est de 3,65 m, largeur de 3 m. La fosse a 0,35 m de 'profendeur san~ compter la proeminence (0,54-0,62 ml. - Le prdfil a montre la ccupe transversale de la couche de la cabane, du norti vers le sud. On voit que la proeminence au c6te est etait pavee de grands morceaux de pierre et a c6te de ceux-ci une quantite d'objets caJcines. Nous pouvons dire qu'on avait fait au feu ici bien qu'il n'y eut pas d'elements qui IpKJUrraient prouver l'existence d'un foyer permanent. Le fond de la fosse Hait recouvert d'une couche, melange d'entrelacs calcine, de bois ordinaire brUle et de cendre. Dans la partie sud, une grande quantite d'enduit cuit s'impose et au milieu de la partie superieure de la fosse de la cabane, on a trouve d'es pierres d'une grandeur considerabJe. Tout cela deno-te le systeme de construction des fonds de cabane habituel. La cabane O n'est pas entierement deterree. Certainement, ses dimensions sont plus grandes, mais sa fo-sse est mo-ins pro fun de que celle de la cabane C. Elle avait aussi une proeminence du c6te nord-est avec une fosse moins grande. Toute la proeminence et la fosse etaient pleines d'objets calcines et on peut dire qu'ici aussi on avait fait du feu. - Le profil b rep'resente la coupe transversale de la cabane O et il montre qu'on s'etait servi du meme systeme de construction que pOUl' la cabane C. Il importe de mentionner que l'enduit cuit rouge dan s le carre II apparait aussi assez frequemment dans les couches au-dessus de la cabane (surtout a la profondeur de 0,20--0,30 ml. On verra dans le compte rendu suivant s'il est en rapport avec la couche constructive audessus des cabanes. La fosse I est relativement !pll'ofonde (!ig. E). Son, fond et ses parois etaient revetus de pierres rondes et son interieur etait plein d'objets calcines et de cendre. Comme toute la place ~l l'ouest de la fosse I etait recouverte d'une quantite de differents fragments ceramiques, cette fosse avait pu servir a la cuisson de Ja ceramique (une espece de four ceramique primitif). Les fosses C 'et N sont relativement moins profondes et representent un type de foyel' au grand air determine. D'un c6te, ces deux fo\Yers avaient de grandes et plattes dalles de pierre (sur le plan, elles sont marquees par de petits traits) qui servaient de support. La dalle du foyer G avait mcme un enduit qui, par le long usage, etait devenu tout rouge. Au surplus, la c:wite G etait pJeine de noir de fumee (meme sous la dal1e) de sorte qu'on pourrait conclurc

Prethodna

istraživanja

na neolitskom

naselju

u Lisicicima

149

qu'el1e servait de .foyer avant 1'installation de la dalle. - Entre la eabane C et le foyer G il y avait une quantite d'ossements d'animaux. Il en resulte que ee foyer appartenait probablement a la eabane C. . Les autres fosses n'avaient pas de fonetion partieuliere. De la eabane C, on a exhume des objets bien differents: 3 pen;oirs, 1 haehe de ptierre, 3 olltils de pierre a feu, un grand nombre de fragments de eeramique dans toutes ses variations. Ainsi, eette eabane nous apparait eomme un habitat vivant dans lequel ses habitants avaienf sous la main tout dont ils avaient besoin pOUl' leur vie journaliere. Dans la partie deterree de la station, on a eonstate que la p'1upart des ossemenst d'animaux aplpaJ'tenait au gro s betail domestique (38 oi;sements differents). On y a trouve eneore des Gssements de brebis, de ehevre, de pore et de ehi en. Le plus grand nombre des ossements d'animaux sauvages appartient au eerf (21 ossernents dif.ferents), puis un il un. au martre, au sanglier et a l'ours. Il serait premature d'en tirer des ('onc1usions sur l'oeeupations de la population ete. En eomparaison avee les stations neolithiques bosniennes, on a trouve sur le terrain de Lisicici un petit nombre d'outils et d'armes en pierre (15 haches, 13 petits eouteaux, 4 rac1oirs, 1 peti te fleehe, 24 meules et 2 broyeurs - planehe I). Cet outillage ne represente pas une nouveaute par rapport a 1'outillage pareil en Bosnie, exeepte le rac10ir avee epine sur la planehe I, fig. 11, qui merite une attention partieuliere. A son bas bout, ee raeloir a une epine qu'on reneontre ordinairement sur les fleehes. Par eontre, on y a trouve relativement beaueoup d'objets en os - 22 paeees. A eet egard, il y a une differenee sensible entre Lisicici et Butmir, olL l'outillage en os est presque ineonnu. Le plus grand nombre des objets en os est represente par les perc;oirs (15 pieees) et, apres eux, par les polissoirs en os (5 pieees - planehe II, 7, 9). La massue en os sur la planehe II, 10 et la pioehe en os sur la pilanehe II, 11 sont la meilleure preuve qu'iei le fac;onnement de 1'os etait frequent. La massue en os a uniquement pu servir aux agrieulteurs et, d'autre part, eela prouve que l'agrieulture etait assez intensive dan s eette station. La ecramique de Lisicici exeite en effet un interet particulier. La vaisselle en argile se distingUJe par 1'addition eonsiderable de sablon blane au me12nge avee la terre. Ensuite, ee qui est tres ear aeteristique pOUl' la teehnique dL! travail, la qualite n'y eompte pas, e'est-a-dire la limite determinee entre un beau et un moins beau trava il n'y ex iste pas. A eause de eela, la eeramique de Lisicici n'a pas eette riehesse de variations qu'on reneontre ordinairement. dans les stations neolithiques. Les nuanees de eouleur etendue sur la sur.faee de la eeramique grossiere varient entre le jaune-brun et le rouge-brun. La eeramique a surfaee polie a des teintes plus foneees et sur quelques ex'emplaires tres rares, meme une teinte entierement no ire. L'eeuel1e represente la forme elementa ire de la vaisselle. Ordinairement, elle apparait sous une forme bieonique (par exemple planehe IV, 1), dont le cone sup'erieur est moins aeeentue. Cette forme est si frequente qu'el1e reflete, sans doute, Ile plus eompletement le gout et les besoins des habitants de la station. Apres les eeuelles, les tasses exeel1ent. Le plus souvent, elles ont la forme de boule (voir pl. IV, 10; pl. V, 6) qui mene a vaisselle eylindrique, pOUl' le moment la forme la plus eminente dans eette station. Enfin, nous devons dire aussi qu'a Lisicici les vases a pied ne sont pas ineonnus (pl. IV, 5-8). - Les proeminenees plastiques remplaeent le plus souvent les anses qu'on reneontre rarement sur ees vases. Les eonvexites ovales et obliques, rangees, sur la panse des vases, earaeterise d'une maniere pqrtieuliere eette eeramique nealithique (pl. III, 10-12). Ce qui denote un element de eivilisation nouveau, e'est en premier lieu le systeme arnemental applique a la eeramique de eette station. lei, apparaissent des elements plus ou moins ineonnus aux eivilisation neolithiques de Bosnie, examinees jusqu'a present. La eeramique grossiere se distingue surtout par 1'entortillement ondoyant du bord eomme on le voit sur la planehe III, 4-6. Nous pouvons dire que les bandes ornementales sur la partie superieure des eones des eeuel1es est le matif le plus frequent de la vaisselle polie. C'est pOUl' ainsi dire, le »leit-motif« de la eomposition dan s eetart ornemental (pl. IV, 9, 10; pl. V, 1, 2, 4, 5). Produites par la teehnique d'ineision, ees bandes sont bordees de lignes et remplies de dive rs es eombinaisons de demi-eerc1es. Quelquefois, ees demi-eereles sont remplaees par des lignes obliques (pl. V, 2). - A ee groupe appartient aussi une partie de la tasse sur la planehe V, 3. Sa bande etroite, tout pres du bord, etait teinte en rouge. La bande sur la panse arrondie etait aussi teinte en rouge.

150

Dr A. Benac

Il ex iste encore certain nombre de fragments ceramiques sur lesquels sont visibles les tl'aces de couleur rouge. Parmi eux, le fragment sur la pl. VI, 13 occupe une place particuliere. Toute sa surface superieure - excepte les triangles - etait intensivement teinte en rouge. Les lignes des triangles incises etaient pleines d'incrustation blanche, ce qui prouve que le vase ctait polychrome. Outre les bandes ornementales que nous avons mentionnees en haut, on employait relativement assez souvent le motif en forme die ruban ('pl. VI, 2, 14; pl. V, 6). Cependant, on n'y trouve point de motif en forme de ruban qui corresponderait aux motifs typiques de la culture butmirienne ou a ceux du neolithique dans le bassin du Danube. On pourrait dire, me semble-t-il, la me me chose des motifs spiraloi:des (pl. VI, 9-11) et des autres (pl. VI, 4-6). Apres tout ce qui est dit jusqu'ici, il faut souligner le fait que les formes ceramiques et ce systeme ornemental, surtout, separe decidement la station de Lisicici des autres stations neolithiques de Bosnie connues. Les rubans ornementaux avec demi-cerc1es et les autres ornements joignent cette station neolithique a la civilisation du bassin adriatique et mediterraneen. Il semble que la ceramique de Lisicici se relie ostensiblement a la ceramique correspondante de Malte (San!a Verna et autresll)). En s'approchant de la mer adriatique et de la vallee de la Neretva, le continent grec et la Sicile n'offrent guere de materiel semblable a celui dei Malte. Sur quelques ecuelles du· neolithique de Corinthe se trouvent comme ornements incises des d'?mi-cerc1es et de courtes entailles.") D'apres Cosmopoulos, ces ornements appartiennent a la III periode de la station prehistorique de Corinthe. Cependant, il faut souligner _qu'ils ont un caractere tout a fait secondaire dans le cadre de la ceramique coexistante. De meme, la Sicile n'offre point de materiel comparatif evident. Dans ce cas, il faut preter ne attention particuliere au rapport entre la station de Lisicici et les stations neolithiques a Hvar. Les trouvailles abondantes dans la grotte de Grabac et de Pokrivenik a Hvar offrent toute une gamme d'especes ceramiques et de leur melanges mutuels. D'apres ce qui est publie jusqu'a present, il semble que la ceramique nombreus€ a Pokrivenik presentera le composant le plus conforme a la ceramique de Lisicici.") La, la forme de l'ecuelle biconique est tres frequente et sur le cone superieur, les ornements en demicerc1es teints se rencontrent. Par consequent, en ayant egard au materiel decouvert jusqu'a pres1ent a Lisicici, on peut dire presque avec certitude que les champions de cette civilisation sont venus du bassin adriatique par la vallee de la Neretva. Le fond da la civilisation s'etait developpe de divers composants quelque part dans la region mediterraneenne (Malte) et les habitants neolithiques a Lisicici etaient descendants des marin s prehistoriques qui s'etaient profondemrnt fourrees dans la vallee de la Neretva. Le massif d'Ivan ..jplanina les a separes du groupe neolithique eon temporain en Bosnte et empeche leur communication.

Dr A. B en ac: Preth adna istraž' lvanJa na nealit. naselju . Tab. I

u

..• "
L1S1Clcimll

15

Dr A. B ena c: Prethodna

istraživanja

na neolit. naselju

u Lisicicima

Tab II

: ..

'

< -

..; = :- ::.

f ~

2

:

5
6

q

" "

'
I

,
"

,

,,

,I' I',' II ' :'11,' .'
"

'I

\._/~

;lO

Dr A. B ena c: Prethodna

ist.raživanja

na neolit. naselju

u Lisicicima

Tab. III

.'/:
,,:'."

:..::::~:::-:-~~: ".:};:'; "::~; ~
""

~\

",

".-

....

.............. -.~ ...._.-~':"'~ , ... .. .: ..
o'

:.:~.: : .....
-, .
:

....

~.~~

','

>:1

Dr A. TIena c: Pr;;th,;dna

istraživa\1ja

na neolit. naselju

u Lisicicima

Tab. IV

.'tk~~'
.•.)F!
...

'~(.~

0Jjj8

Dr A. B ena

c: Prethodna

istraživanja

na neolit. naselju

u Lisicicima

Tah. V

••

'"'-,'-. I
2~

Dr A. B ena c: Prethodna

istraživanja

na neolit. naselju

u Lisicicima

Tab. VI

r~::;:-~'~7-;-~:~~~:~ -:-:7
'. • '. ."

L.;~~:~~-~~·~~.~~~~ ~--~~~.~;
......
". ' •• ': ••• ',.-: ",0. :

-",

.,'

'.

b

ii\
Glasnik Zemaljskog muzeja Al heologiJa

n::t-~"':r\

11

Dr A. BENAC

Novi prehistorijski nalazi
A -

IZ

Bosne

I

Hercegovine

Grobni nalaz lia: Gra,pske

PlI'illilloom !r~a ikqjli. SIU iJzvodeni na k1reclan:i:lU GTClIPs~md nališllJiSIUlfadniJCi Illiadva prehisiOOlrliostkagJroba1). Malterid~, naden lU ,tJim Igrrobo~ma, rplfetSltavlja datlgl1dorprrdiniosrasvgertJljalValllJjlUdredenog iplfehisitolritis~og !period.a lU Hosni i Hercegolvini pa ga zalto odmah o j o.bijlatV!l.tiuOem. G. Ðuro Basiletr je UspiTed ZalVoda za zašti!tu sp:omenl'lka ~tl,1n.lJreobišao moestQ nalaza i p~~a mi ,o tome r~lZvtieslll.e IPo:dartJke.Lotkalitet se .zove Pecenli Kamen (loorta 274) u Glfarpstkoj, Slfez Dobod· Gatovo svi ovdje objavtljeni rplfedmeti nadeni SIUpo priclalll,jlUlI'adrulka lU dv,ilje zemllja:ne posude, .zagedna s'a galfOooom i kosItIima kaje su nesrtale. Radnici su, nažalost, razbi'il'i li posude <talko da ad ndliJh rUtie Illišta ,k!asnije nadena. ;P'rema ovim naknadno priklU/piljenim podarcima lIla Pecenom Kamenu se raidti lO dva gmba srpatljelI1ih rpollooon1tka sa IUmama. Urne su iležaile s,vegJa 30-40 cm IisrpQd !palVlfšlilnezemtltie i ibille sru potkrirvene silioijem lfaslt!r€\Senog tkamena pomiješarnog sa zemilijQm. PoiLožene SIUbille na pTliJlJlrOno sltJrmod padin1 ib!rijega" tkOija j,e Illia rOlVammjesr1Ju oka 30 m ruzd1gJnuta nad dalinom rri!jetke Bosne. P,rostor je ,tatko 'lWatk J nezgJodarn da ne dOfPlUštapoSltojande bitlo katklVe vece lI1e1kropOlle.Iznad \lokaililteta sa I\.lJl1I1Jama iležarla je il1Jahrptu br1jega iplferus.oocr-j;\jskonasetlje ikoje ce vjerovartil1a tb;]tliu V€lZ\i: ovli.m n.ailJa~om. sa To su 1U1gilavnomslvi podarci ikJoji sru se dah naknadno lPIfiJ~urp1ti.Iz njJrh se dasno VliJd:1a SIU,oiVdje POSltOti,ailJJ ra'vni gJrobovi sa iUIITlama. NUlkakve nam pO[jedJiarostli.niSIU d tzv. pOZlIlJalte zato :o samJOID tkJu\l,wna ovom mjestu ne možemo ni govoIiitti. Od OSlll.Olvne i de važnosJti sam marteridarl, jer ce lIlam n;jegolV'a tirpološtka anlaitiZa !p.ru.žiti neke padartJke o kOlj\'ma je na!priJjed ,bitlo TtitieQi. tNarlalZ UIZGrarpslke s3!<kž!i.u slVemu 11 'blf,Oll1Z'ani\h ,predmeta, jed:l1Ju Ik.arme.nrusjoekiiru i tri fragmenJta tkeramike. Za naS SIUZIIlacaji11ilU prvom Tedu ibrI101Ilzarni predmeti. 1) MasiJVian br,onzani SII1P(Talb. I, SIl. 1) ~a dasta !i.s!tIfOšeil1om oš1Jrtilcom od d!uJže rupotJrehe. Usarc!Jn1tkde !pojarcan sa. diva !p1aslt:iima iI"ebra, omamell1ltJiSana iPo tf1UJhlU lIwslitrn udubtljeil1(jiima.V,andsilm !rebtro se iP:I1odru~a,va na gOlrilji obod sjeciva, aH rilu nilje OII1I1am.enJtiiSano. Na šLro!kQm sdecilVru SIUdival manda plaSl1!i.ctnarebira tkQ'ja se polViDadlUplfema liilIllidiJslfpa. Konacno, na gorndem, vandSikQm c!Jitietlurusac!JnJitkaje UIOMcajeni diodartark na iPrehiistOlfijstkim SrpOIV1IIl\aJ. 2) Sv~alkJo nadvriOe<1nidi hron.zani komad. preJtS1taJvlldarprilictna maSliJvarn li lijepo utkrašen nQž-Ibritiarc (TaJb. I, stl. 5). PolrumdesecaslOO sjecivo tima j,atk.Q:i\sJtmšen.u otŠilrliJCIU. Na unruJtarmjem ZialVoju stieCfiJVo ojaQanJO SIaidIVa Ifebrn O1I'Illarmentisana kosim /UTezima. Po!red de njih doilalZi ci.zeili:rail1a oomamenltal1Jna tJraikla~oiMiJceil1taa diVide JiJruide.UJlJUt1:alf s tra.tke t~vedeil1i su šra1l:lfai!1d.tiI'O'UIgil'OIVID medusobno koji zartIVaT.aju cisti citk-cak mo,tiv. Isti mot~v uknaša,va

i

i

') Za o\llaj nalaz ZemaljSlkJi muzej u Sarajevu noloma i nastavnik u gimnazije uDoboju Abduselamu predali muzeju, kao i Zavodu za zaštitu spomenika oko skupljanja materijala i zaštite lokaliteta.

je na:rocito zahvalan dlitreiktoru kameAbdulahovicu koji su stvari prikupili kulture koji je takoder preduzeo mjere
11'"

164
i vanredlIllo deklOlI1artjilVlIludTšku. odgIQlvaIT'aJjrucaTolšcirca. ISlte kose z,alvlnŠiIllidJio drške.

Dr A. Benac Ne kiradu drške crtli.!oe, ikao i kod je fmmliran pomenutih kružni rebam, za'v['Šetaik ukrašavaju Isti sa dva i o'vaj de silucad

Donja rpwoha oViOlg nOcŽe-:b['!ijaJC,a je i kOld rpTethodrnog srpa.

POtpUlllO Tcwna

i ibez

omamenata.

3) B:noll1'zarni v[1h kQplja, sra ,vanlredlllo dobro ugilJClIcan,om rpOIVIrSill10ffi(Taib. I, sil. 4). OkTIUJgJJj] s'aldll1~k, klOdi se 'vrilo bl'alg'o plrema vrhu u služaJv.a, ,ima lUIZduž vanjske !povTŠI;rne 18 ralvnriJh ploha; lOd ndiJh je usr1JvaJri i S'asrta1vtlden,a oblJIna. LisrtlOlVi se ib'lago sarvijajlU uz usadnilk. Ispod lisltorv,a UIS'adniJk joe· 'UiM,ašern dedrnrom cik-caik urezanorm lirn.idom, a na S1redl:ln.i.njegovog diorndeg dijelia su 9'V~je na!SlUpTot rpos,tavl'jene 1r1U1P1i'cea rprtC'v[\šCiilvande uz z dr'veni držak. ŠiiJ.jlalk je diosrta zaoblden.

4) Još j'eidan bronzanli wh kOlPlda (Taib. I, sJ. 3), neš'1Jo marndliJh id:meIlJzida. Na usadn.iiku SlU ne12nartnije nalgJIa;šene TaVlIle ipllohe, a njegov doruj,i d):1o je TeIlaiLIvno neMo duži. 5) Bronzana :sjek'lra~keJ,t (Taib. I, Si1. 2), manjih diimell1JZirj,a; :sa u'OIbi~adenJOm u.Šilcom za vezi'vanje. Okov je dak,o pod,alcan, tako dla s!a spoiljnjoe srtlrane rc1ni skoTlO povUlkJI1UŽan pTnl'i1l. DucŽ slVa!ke srtIrIane 'kelita nailalze se !po ,tri plasrtiJcna rebra, ikoje zajedno sa rp:OIj,alcanim liivlilcama z'aJt'v,a'Tiadu 16et,itri ikanel,ure. To de slValkaJklO OS:Iw,vna ikalrlaikteTiisltiika orvog ikeJrt,a. obod 6) Nešlto masilVntida ibrronzana sdeikilra-kelt (Taib. I, sil. 8), sa iSltim pojacanjem uz i uŠ:lcom za rvezivanje. Na 101V10m !kel1Ju nema uopce niJlk,akv,ih ulk'Tasa . 7) Još jedina sdelkiJ'a-ikei1t, i\9tog olb!lika li !ilZ'rade ikao li p!rertho:dna, s'amo ne,što vecih dlimenzlio,a (Taib. I, sil. 7). 8) BrlOlIlJZlalIlas.j,elkiiy;a--ikeilltsa uštoom za vezli'vande (Taib. il, srl. 6), najOlbtcnJlde,g tipa i mmamelD!ta. Obod je neš1Jo iIZlVT,a'cen, a iS!pod njega cetitri para[eilna Ireiblr,a pojacav,aju gOI1ndi dli'o k'eilrta. Ispo:d rtIilh hOirllzion1Jailll1liih ['ebaT,a doJaze uob~cadena UJg[asta rebra, ikona zajedno sa ih'Olrizlonltailnim za:tvalranu niz tr:oug,lova. K!od ovog keNJal na dedrnod stI1ani su t,r!:" a na dI1llg1oD cetiri taJk,va ItI1OUigla.
9) 8jek.i.'r.a-ikelt sla po1:jpuno isltirm ulkJraslOlm L potpuno 'iste i12l!'aJde ikao ;il prethodna (T,ab. I, srl. 10). Ona prOlka21uje da su ova dva :kel'ta iJza,šil.a iz !istog ik,ailuil'a, pa tako moiŽemo preltrp,os'1JaJvi,ti da je u bJ1zmi bila Iii ilD€lva,ona.

i

10) Posildoe:dnd1aJS\i,eik:lra-ikellt (T,aib. I, siJ.. 9) je nešItlO 'vecIih di.menll'J:tia od plrertihodnih. Obod o1Jvorra de dalkJo ipojalcan, la mjes,to UlOIbticadeniih UlŠka o,vaj keJ.t ima sa svake strane 'O'\Te vmte u GTwpslkoj. IS!pod po jedruu ruplicru 'Za uovršclil\nanje. To de jedini plrimjerlaik obodJa su rtri IUg[asl1Ja 'reibIrCll,a lU njiholVlOd sIredini jednJo manje pilasrtWono dugme. 11) Bll1oll1JZana p10ailoa sa 13 p!lalSticnlih rr.ebara ('Dah. I, sJ. 11). Sv.aJko rebro de odJvicenlo ni,zom sirtrniih u:boda, l:lSIP'I'eklildanLh u iklralukelinide. PiLocica pret:sl1Jarwja il'II1agmenart nekolg pod asa, nalrl\lk\n~ce .ili neceg sil.i.oniQg. 12) Kamena sdelk1ra jezl!casrtog orbJi!lm li' veoma 12). Izr,adenla: je lod jaslPli.s'a. Prem.a srtanju ocuvanosIbi; up o1Jrebld ·alvan a. dobno IgJa,6rune povrršine ilzg,l'eda da ova sjekilra (Taib. I, sl· ni;je uopce

13) Tlri iI"ragmelIlJta, glrl\lbJde Iradene keramike, s,i,vlkaslte i dosta noe:r.alVne povlnšine. Frwgmenti su pI"lp'aid.a[i drv,amra vecl:m :srudrovima, aH se 'OIbrldlk slurdrova ovlim fra,gmentima ne da uopce odTedirti. PlreillormJ1 ,f,ragm!enruta su saslvim srtari i. zaJto 1000ine 8ItOlj.e li ntkakvoj vezlL sa p,omen'U,ti'm Ul!'nama.
OiP'~s,ani cmte,ži narpl!'arviljelIlli su nj ihrolva veililcina. 'u TazmjoeTIi od % i prema tome se može odredi1Ji

112 oCirta1vog n,ailalza u Grarpslk,oD od!Vaj.a se kamena soelklwa il1Ja sil. 12. (Tab. I). Ona se vlreme!IllSki nilkako ne mOiŽe spojW1 s,a, rQSltaJdrm o,bDelktima, nego 'tT'a,ži neko posebno obd·alšrndende. Vell'ika je šteta, Šito girob0iV1 nisu mogE biti pwsrtJUdilrani in slitu, jelr blir tada U pmnom redu bli[1Obi od nadbiJa ffi1llOigO jasnija s'wUJa,cid'a lU po!giledu ikamene sjek,tre. veceg liiIlrteres,a,zrna,1Ji. da JJh de OVia 'Sje.kJilra stajala ou u:rrnama· (Nakn.a;dino je I\lSlt'a:nolVldeno da je n'eilmlilko [predmeta ipak biilo iiZvan urn!i" medutim, ne 12nra se da Ji. od ovih ili neki dlI1Uigi~ iPlredme,ti!). Urk.oiJ.,tkloje sjeikEra biil,a lU 'U'rrnama, portrpUlll.o je j'ai'lno da je .ona lirzradena samo u kmilrtne slvrhe. 'Njena iP'ralk,tiooa Uipotreba u droba ovih girrolborvla de gotovo isikldu-

Novi pl'ehistol'ijski

nalazi iz Bosne i Hercegovine

165

cena. No, neizvjeslIlosrt u po,glledu llIj€ilWg polocžao,a ne daje nam oN1dje mOgJucnosti da dO'l1osimo tallmv ~aiktldlUcaik.Zato ovo pitanje mOlTamo ostaviti po srtrani. Za bl,iže odired'ilvanje kulturne p['\'[>adnost'L naJaza u GraiPs!koj najboiltie ce nam poslu~iJtJr no,ž-<bri'oa,cna Tab. I, sl. 5. Svo,jiJm oblikom 'on se s,a!SvLmpodudara sa takvim briJja'cem iz groba I u Tešnju2). P>OIl'ed QibiliJka još je iJnt€resla!ntn'lja poruudarnos,t ornamenta na hrijaJCu sa nelkJ'm dJrug:m predmetJiJma itl Tešnda. U groblU br. I ie; Tešnja naden je naj~jeipšli',!kellrt;u B'O'SJlIi Herce,go'VilIli, sa istim omacrnentom ,šlfafirall1iJh'tJrou,glova i cik-cak i traJke kao i na našem br,ijacu3). VTlo je kaJfaik:teristi:iCno .da tad keJ.rt ima i urezani cik-cak omamenaJt, is1:i onalkalv kao kod koplj,a iz Grapske na Tab. I, sl. 4. Uz kelt je bio i jedan bodež, a na nj,e,go'Vod precoi taJlkode[' ,ova lwmb:nacljj.a motiva4). Konacno, u grobu III iz Tešnja nadeno je ,jedno vece diugme sa ovim IilStim orn,amentom na vanoskom obodu"). Na taj nacin misilim da je saslVi'm op['a'VldanlO da se az'Vede z,a[{illjlucaik apsolutnoj o kUl1tJu:rnoj S'I1010010Slti izmedu nallarz;,au Tešlllju i ov:h u Grapskoj. Ta d'Va loikailiil1;etasu i geo~a.fsikl.i v,rlo blri.sika, što ide samo u plI'i[og prednjoj tvrdJnj!". U olba slucatia I1aidi se o groboV':ima i priilozima kojl.i su u njima nadeni. - Verzu izmedu ova dva naJla,ziiš1:'ac:ne pOljedina,cni nalalzi na Grlkvenl.iai il{lOdDobOlja. Tu je pQ['ed oSltJaJih preh!'\9tOTiJj'Slkl.ih st'Va'ri naden i bronzani vrh koplja kOljI.i; por1Jpuno odgovalfa o.vom i,z Grapske na Tab. I, sl. 4°). U CTkvell1Ji,oise o3im toga na,šao zemiljanl.i kaJuf za izili'jevatnje ikeMova, cija fOlfma (negativ) Ij,aiko potsdeca na kel,oo'Ve ilz Gflapsike sa tri t'rougla na sltT,anama7). S obzirom na ovakve ~adednEiCke !komponente, nalaz 'u Glfa,psikoj pripada užem kultJUlrnom klI1Uigu oko sastJavaka :r1ioeikeBosne, Us'olfe i Splfece. CiJni ma se (balf zasada!) da se IQIvaljkUl1rtUirni!kI1ug usiko ,polve~je i z,a tJUlzil,ansikli balzen. Obradl\.lijuci predmete iz Tešnja, vec je C. TruJhelka lUocio citav niz anailogija u raznl',m dmt1Jgim Ipreddeilima Bosne li: Hercegovine. M'sJim lU prvom redlU na OIl'llamentallne an,ailo,gi\je. Tako on navodi 'velliki hroll1za'ni umbo iz Krehin'og G~aca u Hercegovini, veliilm :fJiibuJllU I va'l1/jlsike,razne nalarze sa G lasinca, dugmeta !'e; Gorice kod Pos'ušja, kao iz i keramJi.tku iz Debelog Brda i tRaIl'ne8) C. Truheillka je saS'Vim taClil10primjetio isl1:eornamente šlfafdlfan'!h lJIfolUgil'o'vai ciik-cak traika na bironzall1l1m predme:tl.ima, kao i šraJ1.'T'2Ille 1Jwugilove na keramici. Na tešandsikod keramiai, n alfa'VlllO vdo SIUkarakte[" ,ticni takvi , troug101vi, jer oni potpuno odgovara,ju onima na bronzanim 'PTedmetima. C. Truhe:llka na o,"nolVluovfiih podal1:alka kO'je je sakupio olko nallaza u Tešlllju, da1i,ra ovaj nalaz lU bronzano doba. U ve~i, sa nailazom u Grapskoj interesuje nas svaikaik,o da li de broj 1s,tovremenJi.h nailaza u Bosni i' Heroegovlini zal1NOIl',en oniJm što je na'Veo T,ruhelka uz T€šanj, da li sa je njego'Va daJtaoid,a, tacna šta ovi nalaz!: znace najzad -' lU sklopu etnogeneze He·rcegovine. prehlls,toriljslkih stalIlovnJiika Bosne IZgile:da mi da u krug ,istovjetnlih po:java treba u prvom 'redu uvrs,t'ti iz'Vanredni depo !"Z V. MošullIja kod Tra'Vnilka9). OizeJilr,ani omamenJtli, na korioama mošunjskog maca po tehnici i po oblliku ormamenal1:a spada'jlU bez sumn.je lU ,j'sti 'kTlUg. Po svojoj izvanrednoj ,1j~pOiti depo iz Veliikog Mošunja stoji cak n,a prvom mjestJu medlU sllicnim na!laz!:ma. - Ah ni'lje samo Irajec o o'vaik'vom olfnamentu. Sirpovi i vrhovi kopalj.a SlU takoder ViI110 pogodan ikom.parativ'llIi ma,teridal. Oblici slfPo'Va i kopaLja u GrapsuWij SIli dovoLjnl() k,alfa.k>teris,tiClil1'i to· za

i

i

") C. T l' U h e 1 k a, 3) IbLd., sur. 63 4) Ihid., s,Dr. 63
5) 0)

Rrehistori,jski

nalazi u Bosni

i

Hercegov,ini, G. Z. M. 1907, sibr. 64

Ibid., s1;r. 66 V. Radimsky,
259, sl. 23

Rimska

utvrda

na

Crr'Jwenioi

.kastvum !rod Doboja, G. Z. M.

1891,

str.
7) 8)

IhLd., sl. 24 C. T'ruheltk<a, 1. c., SitIr. 69-72 broncall1e dobe .iz Velikog Mošunja, G. Z. M. 8) C. T If U h e 1k a, Jedan od1Ji,cannalaz 1913, ,s,tr. 325 ff.; Dr. J. KOlfošec, Broncani nalaz ~<I Velikog Mošunja, Novita,tes,'SeT,ija
IIi1, 1945

166

Dr A. Benac

U seWu Motikama (Donja Zgošca, Slrez Visoko) naden je 1896 god. jedan depo od 21 bironzano,g kelta. Medu njima devet k::mada ima rucicu, a dvanaest to nema. Na ke11Jovi:,mah~ I1U1ci.ca ože se kOil1\S,tartova'ti J. svaJke srtrane po jedna ruplica za zab'dan:je m s k1inaca 10). OV<Q Ulpmvo ono što vidimo na kel1Ju iz Grapslke na Tah. I, sJ. 9. U Bosni je i Herce,go'Vini su T,ijetik,i !kel1l1Jovi bez ušl'lea i ova z,ajedniJclka pojava s,vaikaiko neš'to gov01!!;. Drug~ jedan idepo naden je lU Podz'wzdlU u oJwlini Cazina. 'Du je o,tikri'ven velikIi bmj SlI'polVa, zart:l:imkeJotova, rpa,lšrtaJba i sJ. Za na,s SiU ovdj e važnd SIrpovi. N eki od nj ih talko dOlwo odgovaJrauu 'STPU ,iz Grtarpske, da !:'zgJedalju kao da StUiz :is,tog na,laz;š,ta11). - Broj depo,a sa ovakvim i sl1icnim hronzanim predmetIima je dosta veilik, pa se sa ovo nekoFko primjer,a ne iscrpljuje ni izdaueka njl'hov broF2). Kotloiko se danas može v:ddeti, sawemeni natlazi onima u Grapskoil (resp. nalazima u Tešnju iVelIiikom MošunjlU) proš:ireni StUu doldJnll, osne, USOlre, Sp rece, Lašve, pa zatim B u ne1kim d[1u,g1m k'raljevima Bosne i Hercegov·ne. OirtaJVnjihov siklop - i dailja otkrica u tom pravcu - možd,a ce jednog daJDa isipuniti~ diio praznine koja se danas ,još jaiko oojeca izmedu sila'Vonsike, odnosno pan1o[lske klulbUlTe ii, rkasntiljdh iilirsikih !kultura u Bosni i Heroegovini. Itdlucir za TI1ulheilikinom hl'onOllogi'jOlm, natl,alz u Grarpsikoo bi sipadao u bI1OtIlZanO doba. Ml:isllim, medutim, da 'je njegova hronologija vec zaL':lltalI'jella da ce morati doži'vjeti i ~natlltioe promjene. Zbog toga se namece potre/ba idetaJjnl'lje anaHze naJaza iz Grarps!ke i nj-effiIU Sif,od.nih nailaza, da bi se došlo do ndihOlVe SligtU11'DJije datadje. Pos1Jije Thuhe1kIinog datiranja depoa iz Velikog Mošunja lU bronzano doba, pojavio se rad dr. J. Korošca koji je doikaz'ao da je Truhelka pogrešno rekonstbruJ.sao mošuno ku fibuilu i rprema t<Qme pogrešno datl:i"lI'aocitav nalazI3). On je iznio mišJjenje da mošunj ki nalaz može biti »u najbolju ruku paralelan« sa srodnim Š<tiito,viima etrur kog perioda u Italiji·, aM je slkilon da da,tac'ou pOrnljeiI!i,caik i do lI'anoJatenslkog pelI'ioda. U nadnovije vrijeme datiJraIlJjem mašUlDdsko.g nalaz,ClJbalVi,o se dl!'. FiI'anc Stalre, koji opet tvrdli da ovaj nalaz priJpada p['vom perl'.odu s,taflilje.g žeiLjezno,g (hau'štatslkog) dobaH). PlI'ema dok,grzima koje !'Iznols.iStare, Cii'l1li i se da ce njegova datacija biti nadJta.cnida i zato nam ona mo~e m pOls,luži,ti Ikao OlsnO'V,a,. Ukolirko se ·radii o uslkoj tehni:l~!koj i o['namen'ta,lIlJoj vezi izmedu nailaza u GrClipstkoj i OtIlog u Vel,ilkom Mošunju, onda n; grobovt, u GlI'alPsik'oljnece biJh dalleko od ove dattacije. Tome u pdlog govore j oš neke srtvari. Obradluoucli kel1Jorve, OsbolI'lDe istice da su keltovi sa rupicama mjesto ruci,ca iz;rad':,vani uvi'jek od željeza15). Kelt iz Grarpsike na Sll. 9, kao i onli u Motkama, imaju te rupice na bronzani.m tkel,toviJma. A ·to Walk govoci da se radJi o uticaju izvjesnih kasnidih tek '01VIin a. AJ1i i, IlJo~...,b[':datc a Tab. I,· sJ. 5 može odiUilCnoda pOSllwži za dattilI'anje nalaza u n GraspikoljlG). Poznata Ije siv,alf da sre hriljaci 'Ovatkvog rpoilumjesecasrtog oblika u Italiji datilf.aju'U želljezno doha17). Oni sru u to v,rijeme nalfoc!ito cesti u gmrnjro;j ii s,red'l1jtoj 1ta.l'dIi,.
'0)

'I)
12)

F. F liala, Arheološke 'Vijes'1Ji, . Z. M. 1896, st'r. 344 G C. T tr U h e 1k a, P,rehistori.jsLk!i nal'ae: iz Podzvizda, G. Z. M. 1890, sbr. 66, sl. 1, 5, 6 VLdi. C. T r 'u ih e 1k a, KultUlrne ;priLike Bosne li HercegoV1irneu doba Iprehistoricko,

G. Z. M. 1914,

str.

70-75

''') Dr. J. Korošec, 1. c., str. 6 U) Usmeno saQPštenje JO) O s bIOr iD e, Da,s Bell, S. 52 JO) Kod ovog n'Oža-briljac.a je interesantna pojava da mu Ije oštrioa okrenuta na lijevu s,ttranu. Inace je lI'edovan obmut slucaj. Tak,av jedan brijac - zapravo ikaLUIPza njegovo pravljenje - !prJcmjetlio sram lU Donljoj Do1Jirni (C. TruhelJka, G. Z. M. 1914, srtr. 94, sl. 70). Donja Do1irna S'eJ mrlvHta u staritjem želljeZlnom dQbu (R. Biž:ic, GroboiVti lU DonjQj Dolini, G. Z. M. 1952, Ijedan 'Od dokaza za mlade dOl1JiJranjeVlioh o nalaza. I još jedna stvar str. 201 ff.). II ,to je siVakJak'O u vezi Isa našiJm nožem-lbr'ijacem iz Gr.alPske. NjegOIVa je oš1JriJcaza'tupljena i oštecena I!'€zanjem ili udalI'anjem 'o nekJi. tvrd,i <predmet. iNe izgleda mi nillkako da je on sluŽli.o u svrhe koje nam njegovo ime !kazuje. Da nlije to 'ilpaik samo neki !kuLtnli tpredmet? 11) R an k e, Rasdermesser (Ebert, Real1exWk'On,Bd. XI, S. 18)

Novi prehistorijski

nalazi iz Bosne i Hercegovine

167

Da spomenemo s,amo brojne primjerke I i II perioda sta['!ljeg željeznog doba u Bolonji18), pored nizJa dirugih nalazišta. Noževi-brijaci iz Bolonje SIUnam zalll!imljiivti i zbog toga što na njlima nailazimo ukJ-ase ŠTafiraJI1ih trouglova, rkak'v{ su i na ovom našem19). Isti ukras imadu i llJoževi-lbrijaci i'z Ch~USli,a pr·paidaju sltaIIildem žeil(jeznom dohu20). &rodnost i u jednom i u c1rrugom slucaju pojacavalju okrugli zawšeoi i rošcicli, na dršc·, kodi su isti kao i naši. S obzirom na ovu pa['aJ.elu i naš no~-hrija<c nece bit1 mnogo s<tariji od ov~h u Ita[idi, pa prema tome nii, ciltalv nalaz u G['a'psikod. Uzevši SiVe ovo u obZJir, na[az u Grapokod ne može biti stariji od krada brornzanog doba, a vjerovaltno ce priparpati I periodu starijeg željeZJnog doba u o,vEro ikiraljervtima (HaJ,1~taltt A za s,rec1nju Ev['1orpu). Istovremeno it['€Iba !Teci da i c!:ltaiV kulturni ktr1ug o kome je ovdje biilo rtijeci treba staviti u wemensild diapamn iemedu pocertJka Harrršrtata A i pocetka Halštata B (prema siI"ednjeevropslkoj skali). Od njih je možda najmladi depo u VeHkom Mošunju, jer siVlOjom visokom tehn!ikom i bogar1Js<tvomolmamenata nadmašUJje sve slicne nalaze iz BOSllle i Hercegovme. Svi spomelll11,1Ji alazli u Bosni i HercegoviniL hronološkrl. prethod'e ipo=atim !i,li~~ n ku<1tUITama (Gtlasim.a,c, DOll1'ja Dolin,a" RiJpac itd.) u ovim ik1ra'jevima,. Zbog toga je siVaikako interesantno ~aruje u kakvom su mm medusobnom odnoou. Kada je objavio nala,z u PodzvilZdu, C. Truhe!lka de vec bilQ pos<ta,v\:o jednu etnogenel1Jsku teorij1u. On kaže da je zapadnddl:1o Bo,s,ne i Hercegovme bio u bronzanom dobu mnogo bolje nas'tanjen od isitoC>DJog dijetla (Krehin, Gradac, P,rozor, RaikiJlIDo, Trebižat, POdZ'Vli~d). KaSlJli'je su se tamošnJjn stanoVlllidi, (prema Tiruhetlkil Ilii['1i) povukli pred stranim klUiltJUlTamau iS1tocne predjeile21), Pij'san još 1890 .godiine, ovo je bilO bez sumnje preu!Tanjen zakljucak Svojim vlasti~, kasniJjfum prona,lasdma u zapadnim predjelima BiH on de demantovao ovaJkav zarkljucak, i;a1k1O tom sml'lSlu nije ruMa pisao. u - Mi dana,s vidli;mo da je k,ru.g is,tovremelllith li kU['1JUITno rliJsikih pOlja,va obuhva,1J~o goto,vo b sve di:jetlove Bosne i Hercegovine. - U kasnijim, vec izdl:d'erenc:rarum, iJJilTskimkruil.t'UiI"ama ovih obla,o,1Ji,nekropale na GlasinCIU su p'I"'UžHe najviše bronzaJI1ih predmeta sa slicnli.m ornamentaJnirn mlQti:vima onima u Grapsikod, TeŠlJljlU itli Vell'kom MošunglU. To nadb01je svjedoce ralzna drU!gmeta i Vlršci štiJtorva sa trouglastQrn, š~ad'irallllim ornamentima (Vdazije~2), PlaTlije2~) TaJine24), Živa,ljerviCi(25) i sl.). Naprijed smo spomellJull:, llJož-brijac irzDonde DoJine koji se vezuje sa ovim iz G['aIpsike. ALi to nisu jedine verze. Pored drugih predmeta u TešnjlU je naden malc sa 1!ipilcnom dJ:škom za kaslllJu btrron.zu i raniji Ha[>Šitat2G). Takvi :s,tJ: macevi su pOQ;nati u DonDlQj Dolini27), a i na Debelom Brdu ikod Sa['ageva28). Oni u Donjoj Dolini daltliiI"aniSIUu s<tarije željezno doba, - Samo iz oiVih pOSiVeervli.dentll'lih usporedbi vbdL se da de 'kJrrug kome p1T~aida nartlalz u Grapsikoj imao i.zrvj'esne kuil,trn-ne veze s'a kasnijlim iJliiiI"slkim grupacIidama lU BiH. OvdJje se. postavlja p~tanje da Iii ce nalazi u Tešnju, Velikom Mošunjlu, Grapsik'Oj i tome ~lic!l1Jop['etstalVljaJ1Ji,(pITedillirnki iIri.p'railiirsiki kU1tUlrnIl:i etnliciki s[oj u Bosni j, He>rcegovini. Cini mi se zasada da su nosf.lQci ove s,tarije kult'U'I"e ~aJk ucestvoiVa[i u iliJrskoj etnogenez~. Neke od pomenutJ:h ikutltUJflllih 9,nalogliJja s:u talko ervidenrtme da one UJk'aIZlUju barem na vellilkiu k,ui11Jumu povez'alllJoslt. Stoga blih relkalO da 'su nosioci ikul,ture TešnJja, V. Mošunda, G1Tapsike iJtd. ba[' djeJ.imlicno ucestvovalri. u eronogenezi Ili['a i da 'Oni pre'tstavljajlU praiJliirsiki, a ne ,prediJJirski kutltumni s[od u Bosni li Hercegovini. '") O s car M o I) t e l'i <li S, La civilisa tilOn /primimve en Ita,l~e, Pl. 73, 78 Ibid. "0) Irbid. Pl. 213 nalaz iz Podzvizda, G. Z. M. 1890, str. 66 "') C. T I' U h el ka, Prehistorijski
'0)

"") G. Z. M. 1894, str. 726, sl. 12 "al G. Z. M. 1895, str. 543, sl. 14 "O) G. Z. M. 1895, St'L 550, sl. 24 20) G. Z. M. 1897, str. 600 20) C. Tr,uhelka, I. C., str. 63 27) G. Z. M, 1901, s,tr. 242, sl. 4 :") G. Z. M. 1914, st>r. 76, sl. 4.3

168

Dr A. Benac

NalPomenlul1i smo vec o ilzvjeSll1im analogijama izmedu Grapske i s,rednje i sjeverne ItaJ-ide. Sli,cni br:i(jaic1i, onima iz G['alPs1ke pojaV1IJj'ujlU lU Vit1an,olVa11mli1JU[ii, se ,(Benacci I 20) i i na Este II ilO) kultlUTi. Poznata pticij.a kolka iz Es,te I kultU!re imaju na tockovima donj,em (l,j evu ,pt~cijeg tlijela:srte tWUlgaone i cik-cak O'rnamente31) kao )~\ovi u Bosni i Hercegmf'lllli. Još zanimt1jlivllja je keramlilka iz GOllas,ecca ,kulture I sa Sivortim šll'alff.['anim trougt1orvima kao olSnolVnim 0Irnamentomil2). IspitVvanje veza ilzmedu ovih divaju oblasti i njoihO've kuJtuiITle ~\ hro!l1cološke komparacije, a zatim noliholvo p.olVez·vanje sa Podunav/ljem:lil) pretsta,vt1j,a jedan ozbiljan porduhva,t. M:,s.Iim da ce s,e u okviru olVih ilspi,iilvanja ut'V'Ild'ti medu os/ta~im barrem jedna od e1mogen€'1Js~ilhkomponenata !iJkskog etrn:~ckog stabla.

B -

Balml'lla sjekirra iz Kalp,ove Jame

U proljece 1952 god. ,predao je Zemaljskom muzeju g. Savic Milllko, penzioner iz Saraljeva, jednu baka['uu sjekiru i dao nam o njoj osnovne podatke. Ta sjekira je prik,alZana na stI. 1 lU teiksw. Našao ju je zemljoradnik Petkovic JO'van iz sela Brani Do, opc. odbor Ljlubomi[', 6['ez TTeblinje. Sjekli['a je ležalla u pecinIi Kapova Jama, a pmed nje nije biLo nilkalkvih d'rlUgih prehisltorii(jslkih p[edmeta. Iznad pec:ll1e Sltoji citav n:iz pr:ehiils,tOirijsr~ih gI'om.iJla od naiSutorg kamena li olko njih z1dline, Oizidane bez upotrebe maHera .

Sl. 1


.rubib.

Sl. 2

To su svi podaci korte je sa>hrao g. Savic od pomenutog zemljo[·adnika. PO S'vemu izgrleda da sjelk1r.a u pecliini i grom]e sa zidom nemadu ni:kakve veze. OVlOposlljednje ce s'Vaik,at1wp[ipaidati Il1ii['ri.ma, dok balka,rna sljeikira pretsrtavl'ja s,lucajall1 nalaz ili dio nekog depoa iz zna1mo ran'je epohe. Batkarna iS'jek"ra i'z Kapove Jame ima ob1ii1knadžaika sa cri.llindr[lcnom USlrCom za nasad,ivaruje, D0ll10dkirali ušice je pOijacall1 jedrn1m ši['oikim rubom, klOOi jeluje k,alOsolidno d pod acanj e. Samo sjec1vo se blago saJvtija i dOllljim krajem raširrUije tako da sa ošt['flcom cini gortovo trolUtgao. SOecli.vo je v'l"1roširroko, a ci,tarva sjekira je neab:lcno masivl1la. Na slici se to li\jepo vildJi.
20) 00)
31)

R. P lit t i o n i, Unges.chiohtlirche Gr undlagen,
Irbid., Aibb. 95, 16 IIbLd., AJbb. 95, 3 Irbid., Abo. 93, 1

87, 7

82) aa)

Ham p e 1, Trouvailles

de l'age

de bro[lze en Hongll",ie,T. X, 7, Taf. XVI, 1 itq.

Novi prehistorijski

nalazi iz Bosne i Hercegovine

169

Slicne sjekl:tre ovoj ja: Kapove Jame p07jnate su iz Bosanslke Krajine li, sjeveme Bosne. Medu IlIjiima su najpoznatije sdekiJre iz depoa u Gtrici kod Mrikoil1dlic~rada8.1) i Kozarca8:i). O tom tipu sdekitre je dovoJ.jno raspravljao TI1uhelika, a po ndegoiVom mišljenju one spadaIju u cis,to bClJka~no doba. Naš prlimjerak razliikuje se samo onJ:im po,jacanljem nal donJem roraou cilLndr16ne ,ušice. Na,laz u KaJpovOlj Ja11lii, de vido vrijedan zborg toga što su dosadašnji nalazi ove vrste poticaL iskljucivo iz BOSIIle. Ovaj komad, medutim, porka0u~e da bak,aJrna oooda nl'tSu samo prodtrla u Bosnu ir;>; osavt:ne, nego da su poznata i daileko dalje na zapadu. P Bez obziJra da li je u BiH postoo,atlo neko cisto bakarno doba (mitS.lim da se zasada to ne može sasvim preci7jllo utvrdiJti), nailazi ovakvog oruda upotpunjuju sliku o preistorijskom periodu I:,za neoilitskog doba. Tome ce dobro poslužiti i bakaJrna sjekiJra iz Kapolve Jame·

C -

,BronzalIla

diadema

iz Kusaca '

Kopaljuci temelje za novu kucu, naišao je zemljoradnik 5urka Mihaljlo na prehlistorijski ~rob sa dva kos,tura. Gla'Va svalkog kostma bila je ukrašena sa po jednom dI;,ademom, ciji oblilk vidimo na su. 2 u tekstu. Prem3. iskazu zem1jo.radn'ika Šuke u grobu nije billo drugih prl:Joga. Tacan topografo'kli pobžaj groba,: Kusace, O. N. O. Cavarine, S. N. O. Sokolac. Diadema je sada izložena u Gradskom muzeju u Saradevu, koji je duguje školskom inspektoru u Sokocu Vitomilru Ni'kibu. Ova'j je obfšao lokal'ltet i nadene prehl'ls.torijske plfedme,te donilO u Sa,raljevo i predao ih muzedu (druga diadema je uništena!). Ova'j dv,oiS,t1:1uki lrob je bez slUmtie ležalO pod nas'UJtom 'gTomillom, koja je torkom g v,remena !l'aznesena. Poš,to diadema i njeni pri'vjesci IOIdgovara'ju os,ta'lom gla's,ina,ckom inventaru, nema potlfebe sumnjati da i ovaj grob prfpada kll'lUgu glasIinacke iililrske kulture. Diadema je izradena od bI10nze i na njo'j ima nelkoliko interesanlmiJh detalja. Njena k,ružna tralka je ukrašena sa tri rebra, kosa nalfezana. Jedan kraj diademe se završava sp'ralll"m za'Vodem, a drugi oWcnom kukicom. Za spajanje tih krajeva upotrebljen je poseban spiralni zavoj, kako se to vidi na sl. 2. Svojim krajem ovaj posebni spiralni zavoj pridržava veci privjesak u obliJku osmice i na tad nao;n je sastav krajeva di<lJdeme poSltao neki zamršeni cvor nakita. ])I:,adema riz Kius'aca nije pTivi primje::ak te vrste iz ovog lkiraja. M. HoeJrn€s je još 1891 god. publikOlvao jednu diademu sa Glas'inca, koja u mnogome' potsjeca na OMU našu:Hi). Njena tira/ka je 'uk,rašena sa is,ta tri ,reibra, a kirajeivli, se zavlršaiVa'ju srpLra'lnilm zavojima. Za ra,z1i1ku od ove lliz KUlsaca, navedena diJaJdema ima spilI'al1ne za,vOlj.e na olba k,ralja. Oni se medusobno uklapaj'u 'i, tako se diadema zatvalra. Zanim1Jjilvo je slpomenuti HO€'I1nesov podartalk da su u grobu sa pomenurtom diademom nadena dva privjeska u kostura.37) Dakle, i obDlku osmice, koj i su prema njegovim rijecima krasili sljepoocnice tu e inventar podudara. spada C1tava ova usporedba samo još jednom u krug glasinacke ilirske kulture.
a,) C.

potvrdude

tvrdenje

da diadema

iz Kusaca

TJ' u h el ka,

Prehilslorij,s.kii nalazi u Bosni

(Tab. I, 1-8)
35)

i Hercegovini,

G. Z. M. 1906, stL 117
IZ.

C.

T IrlUh el lk a, Prehistordjsild nalazi u Bosni i Herceg,ovimi, G. H o elf !ile s, Arheološke

M. 1907,

srtJr.

60

(Taib.

III)
30) 37)

M.

studJije lU-Bosni, G. Z. M. 1891, str. 363, sl. 33

IbiJd.,

str.

365

170

Dr A. Benac
R:l!:SUM1!: PETITES TROUV AILLES A PR:l!:HISTORIQUES EN BOSNIE ET HERZEGOVINE

Trouvaille funeraire de Grapska

Les chaufaurniers de Grapska pres de Dabaj (lacalite precise: Peceni Kamen, c6te 274) ant trauve le materiel represente sur la planche 1. D'apres le rappart des auvriers, ce materiel se trauvait dans deux urnÐS ensemble avec les cendres et les assements des defunts incineres, de sorte qu'il naus est permis de suppaser qu'il s'agit de deux sepultures prehistoriques. Il est il regretter qu'an n'a,it pu trauver aucun reste des urnes qui etaient entierement detruites. El1es etaient posees sur une pente escarpee (enviran 30-40 cm audessaus de la surface du sal) qui s'elevait au-dessus de la valee du fleuve Basna. L'espace au les urnes etaient trauvees etait tres etrait et il ne ,permettait pas la canstructian d'une necropole spacieuse. Au-des'sus de la lacalite des urnes se trouve une statian prehistarique, probablement cantemparaine de natre trauvaille. La trauvaille de Grapska se corilpose d'une faucille de branze (planche I, fig. 1), d'un rasair (p1anche I, fig. 5), de deux pointes de lance de branze (planche I, fig. 3, 4), de six haches il dauille de branze (planche I, fig. 2, 6, 7, 8, 9, 10), d'une lame de branze (planche I, fig. 11) et d'une hache de pierre (;pJanche I, fig. 12). On a recueilli en care trais fragments de ceramique atypique, mais qui n'appartenaient pas aux urnes. Le plus remarquable des abjets de Grapska est le rasair. Par san tres bel arnement, il est taut il fait confarme aux abjets de la trauvaille funeraire de Tešanj", ", " "). C'est paurquai je cansidere la trauvaille de Grapska comme tres prache au paint de vue culturel et chranalagique il celles de Tešanj. Par leur positian geagraphique aussi, ces deux lacalites sant. tres proches et reliees peut-etre par les trauvaille de Crkvenica pres de Dabaj. Par cansequent, le ~iege de cette culture se trauve dans la cantree qu'avaisinent trais fleuves: Basna, Usara et Spreca. C. Truhelka 03 deja cite taute une serie d'o:nalagies paul' la trauvaille de Tešanj (Krehin Gradac, Ivanjska, Garica, Glasinac, Debela Brdo8)) et d'apres san analyse, cetj;e trauvaille appartenait il l'age du branze. Certainement, an peut elargit- la sphere des phenomenes analagues en Basnie et Herzegovine et, autre cela, il faut carriger aujaurd'hui la datation de Truhelka de la trauvaille de Tešanj. Avant taut, le dep6t remarquable de Veliki Mašunj appartient, il man avis, il la meme culture. En effet, les arnements sur les abjets en branze de V. Mošunj") prauvent cette suppasition. Au surplus, les dep6ts il Matike pres de Kakanj1U) et il Podzvizd pres de Cazin") y appartiennent aussi. On peut dire la meme chase de quelques dep6ts dans les autres lacalites. On peut dane canclure que tous les phenomenes de culture semblables sant repandus sur le territoire entier de la Basnie et Herzegovine, que divers graupes illyriens ant habite plus tard. Au mayen de la datatian nouvelle de la trauvaille de V. Mašunj ainsi qu'en vertu d'ana1agie entre le raso·ir sur la planche 1. fig. 5 et la hache il dauille sur la planche I, fig. 9, la trauvaille de Gr3lP'ska paurrait etre mise il la premiere periade de l'age du fer plus ancien (regian de Hallstatt A paul' l'Eurape centrale). A cette periede appartenaient prabablement les autres taruvailles citees, mais il semble que celle de V. Mašunj sait la plus recente. Enfin, la questian se pase si les trouvailles de Grapska, Tešanj, V. Mašunj et 1es autres pareilles representent la culture p,rataillyrienne au preillyrienne. Vu certaines analagies avec le materiel des statians illyriennes en Basnie et Herzegavine (Glasinac, Debelo Brda, Donja Dolina), il est tres vraisemblable que les champians de cette culture en Baooie et Herzegavine aient collabare il l'ethnogenese illyrienne. C'est pOUl' cela que je suis pret il penser que ces stations representent une des couches prataill(YTiennes et nan pas une couche preillyrienne.

B -

Hachc de cuivre de Kapova Jama

La hache de cuivre sur le tableau I, une donation au musee regional de Sarajevo, 03 ete trauvee dans la gratte Kapova Jama (O. N. O. Ljubamir, arrondissement Trebinje). D'alP'res les dannees posterieures, aucun autre objet prehistadque ne se trouvait aupres de cette hache, mai:s <lu-dessus de 101 gro,tte y en ?V<lit beaucoup, toute une serie d'amas et, autre cela, une fortification prehistorique avec une muraille sans martier (des pierres entassees les

il

Novi prchislorijski

nalazi iz Bosne i Hercegovine

171

unes sur les autres - »suhozid«). Cependant, ces objets n'ont aucun rapport avec notre hache, car ils sont sans doute plus recents. La hache de cuivre de Kapova Jama ressemble tout a fait aux haches trouvees au nord rt a l'occident de la Bosnie"\ "5). Cette trouvaille nouvelle est importante parce qu'elle prouve aussi que les trouvailles d'outils en cuivre ne s'etendent point au dehors des regions de la Bosnie seplentrionale- et occidentale et qu'elles embrasseront probablement mainte partie de la Bosnie et Herzegovine. C'est pourquoi toute trouvaille d'outils en cuivre est precieuse pOUl' l'eclaircissement de la periode postneolithique dans ces contrees.
C -

Diademe de bronze de Kusaca

En fouillant les fondements pOUl' sa maison, le paysan Suka Mihajlo a rencontre une sepulture prehistorique avec deux squelettes. La tete de chaque squelette etait ornee d'une diademe represente sur la fig. 2. C'est dommage qu'un seul soit arrive au musee, l'autre etait detruit. Localite precise de la trouvaille: Kusaca, O. N. O. Cavarine, arrondissement Sokolac. Un bout du diademe termine par des contorsions spiraloi:des et l'autre par un crochet. POUl' reunil' les deux bouts, on a fabrique une agrafe spirale speciale qui soutient en me me temps une breloque en forme d'un huit. Ainsi, les bouts du diademe sont tronsformes en un noeud tres embrouille. Ce diademe de Kusaca n'est pas l'exemplaire unique de cette espece aGIasinac. M. Hoernes a deja reproduit et decrit un diademc semblable""), qui ne differe pas heaucoup de celui de Kusaca. Seul-ement, ses details sont un Ipeu differcnts. Par consequent, notre diademe appartient a la culture de Glasinac, a la culture illyrienne, et complete son riche inventaire.

Dr A. B ena c: Novi prehist. nalazi iz Bosne

Hercegovine

Tab. I
~"' .•.-::':':':':""

.

: .... ,..::
.' ' ',' .

.I

,"
•••••

:-.:,)

.'

,
t •

.

'"

:

.. <·:t '

"':"J:
.

.,:. ~

(",:,i",;'~>i4j/:

,: ..
. .

('---.~~~S>·:C~;

MARKO VEGO

Statueta

IZ

Studenaca

Stari grcki i rimski pisci zabilježili su da su razni narodi Sredozemlja trgovali s plemenima nastanjenim na obalama Jadranskog Mora i njegovom zaledu još u prehistorisko vrijeme. Najaktivniji su bili Grci i stanovnici grckih kolonija koji su importirali svaje izradevine u Solin u VI v. pr. n. e. gdje je sacunava jedna grcka vaza.l) Kad su Grci osnovali u IV v. svoje kolonije na sjevernom dijelu Jadranskog Mora, razvili su svoju trgovinu i u Hercegovini dolinom rijeke Neretve. (Theopomp kod Strabona VII, 317). Glavno pristanište mediteranskih trgovaca bila je Narona u kojoj je nadena glinenog posuda iz Thasa i Chija i bakrenag novca iz Thasa iz III v. pr. n. e.2) Oka 40 km daleko od Narone u pravcu sjevero-zapada nadena je u selu Go,rici i Grudi grckih broncanih šljemova i kaciga.3) Svi pomenuti lokaliteti nalaze se 20-30 km daleko od mjesta nalaza statuete iz Studenaca. U prehistorisko doba dolina rijeke Trebižata i njezinih pritoka bila je naseljena od raznih ilirskih plemena izmedu kojih se isticu Manijci i Ardiejci. Ardiejci su potisnuli Manijce i zauzeli su podrucje izmedu Neretve i zemljišta koje su naselili ilirski Dalmati. Na tom podrucju Ardiejci su osno'vali veliku državu ~oja je došla u sukob s Rimljanima u III v. pr. n. e. i napokon priznala rimsku vlast. Rimska dominacija ostavila je svoje tragove na tom zemljištu. U blizini sela Studenaca vide se tragovi rimske ceste Salana-Novae-Narana i rimski vojni lagor Bigeste i nekoliko bazilika iz V ili VI v. pos. n. e. u okolici Ljubuškag. Ovaj kratki historijat podrucja Ardiejaca može poslužiti za orijentaciju pri proucavanju broncane statuete iz Studenaca. Pregledajuci arheološke lokalitete u selu Studencima kod Ljubuškog 1951 god., našli smo jednu Crkvinu na studenackom polju uz rjecicu Studencicu. Ustanavili smo da je Crkvina iz rimskog doba jer se na tom mjestu nalazi u gomilama mnoga rimske cigle i drugih dijelova od zgrade. Izgleda da je zgrada bila dosta velika jer se vide i temelji koji se 'Protežu do same rjecice Studencice. Vlasnik Crkvine Crnac Luka pok. Marijana je našaO' statuetu u vrijeme Drugog svjetskog rata i držaO' je u kuci nad vatram pa je mala pacr:njela. Ispricao nam je da je statuetu našao na Crkvini u zemlji.
Opis broncane statuete iz Studenaca

Statueta je salivena od bronca i dobro je sacuvana takO' da se na njoj vide dosta dobra svi ornamenti. Majstor je vanjske dijelove kovao posebnom alatkom od koje se udarci još vide. Visoka je 15 cm bez onoga dijela na kojem je ležala. Sirina ramena je 3,4, širina haljine pri dnu s prednje strane je 3,3 cm, oko pasa 4,1 cm, duljina ruku iznosi 5,5 cm, rub od diademe je 3 cm, težina 213 gro i 20 cg.
') Je 1i c-B u 1i c-R u tar" Voda po Spljetu i Solinu, tab. 13. ") K. Pat s c h, Zur Geschichte U. Topographie von Narona, str. 52, lO!. ") Wiss. Mitt. aus Bosnien und Hercegovina Bd. VIlI, 6-7, 101, VI, 149-151.

176

Marko

Veg_o

_

i

Prednji dio statuete. - Statueta vjerovatno 'Prikazuje neku boginju cija je diadema ukrašena crtama oblika cik-cak (vucji zubi), ali se ispod nje na celu vidi ornament koji je, po svoj prilici, prikazivao kosu. Oba oka su dobro naglašena sa dubljim urezom dok su usta nešto slabije urezana. Nos se dobro ne uocava jer je gotovo srastao s licem. . Prednji dio haljine od statuete ukrašen je raznim ukrasima i simbolima od kojih se isticu kovrcaste crte, cik-cak linije i tri reda punktiranih linija, pravilno rasporedenih po prednjem dijelu haljine. Ispod izreza od haljine vidi se cik-cak linija u obliku vucjih zubi a ispod toga opet drugi red spiralnih zavoja. Ispod spiralnih linija pore-dan je polukružni red od tackica. Grudi su izražene krugovima od tackica koji se povezuju s punktiranom linijom nad njima. Ispod samih grudi (dojki) vidi se s desne i s lijeve strane po jedan trospiralni zavoj cije spirale nisu spojene. To je neka vrsta trikvetruma. Na lijevoj strani ispod lijevog trikvetruma nalazi se još jedan trikvetrum. Na drugoj polovini haljine vide se dva reda spiralnih zavoja od tackica koji su povezani sa krajnjim punktiranim linijama sa obadva kraja. Po sredini haljine pruža se jedna punktirana linija koja se ',Jovezuje sa spiralnim zavojima koji idu vodo,ravno po zadnjem rubu haljine. Izgleda da je druga polovina haljine rastavljena od prednjeg dijela. Umjetnik je baš na tom drugom dijelu htio da izrazi svoju umjetnost (Vidi tab. I, sl. 1 i 2). Bocne strane statuete. - Desna bocna strana statuete ima red koji ide od pazuhe do kraja stopala. Po sredini buta vidi se spirala oblika S. Uzduž lijeve bocne strane poredan je red tackica od pazuhe do stopala (Vidi tab. I, sl. 4). Poledina statuete. - Na ledima statuete urezan je red tackica s kojim se veže po jedan kovrcasti zavoj, svaki ograden sa jednim ljJunktiranim polukrugom. Iz tih polukrugova ide po jedna koso punktirana linija koje cine ugao od 45°. U tom uglu urezana su dva zareza, a s vanjske strane krakova pri dnu ugla opet po dva zareza. Kraj od ugla povezan je punktiranom linijom koja ide do kraja haljine sa nekim prekidom. Na lednim slabinama urezan je po jedan spiralni zavoj, s desne i s lijeve strane. Na drugoj polovini od haljine vide se tri romba od tackica koji su odvojeni od punktiranih ',Jolukrugova, spojenih sa punktiranim linijama na krajevima halJine. Spiralni punktinmi zavoj i su simetricno izradeni arastavljeni od punktiranh rombova. Ruke statuete. - Desna ruka je prikazana u pokretu ciji se prsti malo vide izuzevši sami palac. Ona je s vanjske strane ukrašeno. sa duboko urezanim tackicama. Lijeva ruka stoji u normalnom položaju, ali je tehnika izrade prsta dobro vidljiva tako da se svaki prst vidi. Stopala nogu su oštro izražena. Na desnoj nozi nema ostatka od dijela ljJostolja, nego samo na lijevoj. Jasno je da je statueta ležala na nekom postolju, i to na vidnom mjestu. Noge su krive i nisu simetricne sa ostalim dijelovima tijela jasno ocrtanim kao i sama haljina. Statueta nam pokazuje da je njezina haljina bogato ornamentisana s prednje vanjske strane leda. Porijeklo i starost statuete

TeškI) je odrediti porijeklo i starost naše statuete. Za to je potrebna preciznija komparacija sa drugim svjetskim nalazima pa i sama analiza materijala iz koga je statueta salivena. Statueta je svakako arhaickog tipa, dosta provincijalizirana. Umjetnik se ugledao na druge slicne statuete, ali je tehniku forme statuete sam originalno upotrebio. Ova statueta služila je u votivne svrhe u hramu ili u kuci. Potrebno je još utvrditi koji su narodi na ovakav nacin ukrašavali svoje predmete i statuete pak ce se moci odredenije odrediti porijeklo i vrijeme izrade iako ni tada ljJotpuno sigurno.

M. V e.g o: Statueta

iz Studenaca

Die S~atuette von Studenci

Tab. I

@ er"

:> ce .~ ~ ~ " :> -O b'o o

o.. :> ~
ce o

•••

0'0",

•••••••
o";"

: .::
.

:'

••

·:.:

.•.•••

H-::

.: .. : o":'

.::-. "::: ~.. :
..

":',

:

',:'.: ..

....

u:i

eN

.~ V ~ " " ~ "
ce ••• ce u :> o b'o

o: ce

...... :

:.....

.

:.. :

•••••••••••••••••••••

.··....·.<N
0,0

. : :.. :;':: f

Statueta

iz Studenaca

177

Grci su bili glavni uvaznici raznih statueta kaje su pajedini naradi Evrape imitirali. Oni su ukrašavali svaje predmete spiralnim zavajima u brancana daba, i ta vrlo. bagata.4) Pa tipu, adijelu i takazvanaj "Schnabelschuhe« statueta iz Studenaca slici na etrurske praizvode kaje su ani stvarali pad uticajem grcke arhajske plastike. Paslije taga su Kelti imitirali etrurske arnamentisane metalne praizvade. Ovakve arnamente nalazima i li rana daba prehistarije.O) Na jedna'j arhaj~kaj glavi li Kapui vide se dva reda spiralnih zavoja kao. i na našaj statueti.6) Na jednaj drugaj statueti u Nacianalnaj Biblio.teci u Parizu vidi se da "Venus« ima slicnasti sa našam jer i ta ima tackice LI abliku ramba na svam talaru. Ova statueta "Venus« je etrurskag stila.7) Jedna statueta u Luvru ima trikvetrume na sebi kao i naša iako. je pa drugim ukrasima razlicita. S) Margarita Bieber dano.si u svaja'j knjizi jednu statuetu kaja je naj slicnija našoj iz Studenaca jer ima stoipala ablika "Schnabelschuhe« i diadem na glavi, sa punktiranim ornamentam ramba na prednjaj strani suknje. On.a piše da su statuete bile votivne, namjenjene za službu u hramavima i stavlja ih u jo.nska-etrurski rad cija se imitacija pratezala do rimska-carskag
doba.9)

Sto. je statueta otkrivena na lokalitetu koji pa autohtonom materijalu nasi sve asebine antickag objekta, nije tim receno da je ona atkrivena u svo.m primarnom palažaju. Arheolaško oikapavanje na lakalitetu ce pakazati da li anticka zgrada leži na temelju jednog starijeg lokaliteta ili je pak figura prenesena sa drugog starijeg lokaliteta. Prenošenje statuete magla bi se abrazložiti cinjenicom da je poštivanje jednag starijeg autohtonag božanstva moglo da se povlaci dugi niz vjekova, vezano. uz jednu takvu figuru. S obzirom na mjesta nalaza statuete i s obzirom na njezine arn amen te i simbole možemo pret!;)Ostaviti da je statueta iz Studenaca imitirana od nekog Kelta pa etrurskam uzaru. Ipak ce prablem bližeg datiranja statuete i njezina porijekla astati i dalje nejasan dok se ne izvrše arhealoška iskopavanja na tom lokalitetu.

ZUSAMMENFASSUNG DIE STATUETTE VON STUDENCI Dem Landesmuseum in Sarajevo ist es gegliickt eine bronzene Statuette zu erwerben, die bei Landarbeiten im Trebižattale, unweit Ljubuški (Herzegovina) ausgegraben wurde. Schon der Name der Fundstelle "Crkvina« deutet auf archaologische Lokalitaten, in welchen meist alte Kirchenruinen anzutreffen sind. Auf unserer Fundstelle sind besonders Reste 1'0mischer Architektur zu beobachten, welche durch zerbrochenes und herumliegendes Baumaterial auf einen ausgedehnten Bau schliessen lassen. Die bis jetzt gewonnenen archaologischen Funde in der Gegend des Flusses Trebižat deuten auf eine relativ dichte Besiedlung des umliegenden Gebietes zu prahistorischer Zeit, welche auch zu romischer Zeit andauerte, ja sogar noch einen bemerkenswerten wirtschaftlichen Aufschwung erlebte, wie aus den i.iberall verstreuten Resten romischer Bautatigkeit zu schliessen ist. F. Ada m a Sc h e I t e m a, Die altnordische Kunst, str. 110, 119. F. A. Sc h el t e m a, o. c. 128, 40, 107, III. K i n d t-J e n s e n, Acta archeologica, XX, str. 152, izd. 1949. Ale x and l' e 1\'L Bel' t l' and et M. Sa lom o n Rei n a c h, Les Celtes dans les Vallees du Po et Danube, fig. 4, str. 54. ") AId. Lev i. Le Terracotte figurate del Museo nazionale di Napoli, str. 132, Firenze 1926. 7) Er n est B a b e Ion et J. And l' i e n B I a n c het, Catalogue des Bronzes antiques de la Bibliotheque nacionale, str. 97, br. 216, Paris 1897. S) S alo m o n Rei n a c h, Repertoire de la Statua ire Grecque et Romaine, t. II, vol. I, str. 642, br. 2, Paris 1898. 9) Mar gal' e t e B i e bel', Die antiken Skulptunen und Bronzen des Koniglichen Museum Friedericianum in Cassel, br. 126, izd. 1915 god.
4)

0)

GlasniJe

Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

12

178

Marko Vego

Der Erha1tungszustand der Statuette ist sehr gut; sie war gegossen, und nachtraglich durch kleine Schlage ausgebessert. Sie ist 15 cm hoch, und wiegt etwas libel' 213 Gramm. Die Gcsichtszlige sind nul' noch durch Augen- und Lippeneinritzungen zu erkennen. Der Kopf ist durch ein Diadem gekriint. Das an den Kiirper dicht anliegende armellose Kleid reicht bis unter die Knie, und ist durch Zickzack- und Spiralornamenten verziert. Wenn libel' die Herkunft und das Alter diesel' Statuette etwas ausgesagt werden soll, so muss in erster Linie auf die Tatsache hingewiesen werden, dass die Fundumstande eine solche Bestimmung nicht gestatten. Wenn auch die Statuette aus einer typisch riimischen Lokalitiit stammt, kann troztdem eventuell eine ii1tere Herkunft in Betracht kommen. VOl' allem ist es noch nicht bekannt, ob sich un ter dem riimischen Bau nicht noch altere Kulturschichten befinden. Auch konnte Sie als beliebtes Kultobjekt von einer a1teren, prahistorischen Statte in die Raume des antiken Gebaudes gebracht worden sein. Typologisch deutet die Statuette auf etruskische Vorbilder, die durch einen einheimischen Meister sehr provinzialisiert und individuell geformt wurde. Solche Statuetten sollen auch zu riimischen Zeit nachgeahmt worden sein. Es bleibt weiteren Ausgrabungen an der Crkvina vorbehalten, nun vielleicht auf diesem Wege mehr Klarheit in das Problem zu bringen.

Dr IRMA

CREMOŠNIK

Nešto

o antickim

naseljima

u okolini

Konjica

Anticka naseilda .u doil'uni Neretve u okoilidli Kanj'~ca nahr'0tiao je vec C. Patseh i istakao guetu naserjenost ovog kiratja u rimsko doba. Kako ce naseJja ako Neretve od Konjica do Ja/blanke potopi,ti jezeJlo, to su pregledani još jednom ovi lokaliteti 'i preduzeta su iJspi1J:IV<inda olbL'mu kode SIU plrlUžale prilike. Izvedena su dva manja probna u kopanja u Celebi<cima i u Buturovic Bolju i jedno vece SI:s·temaltsko u Lisicicima. Nova ~sttražijvanda u OIVO'j -doiJ.inli pokaza!la su da su tratgO'Vi Irurruskih na<seilja dosta brojni, nadeno de dosrt;a i novih nailazišt.a, koja ce birt;i obradena u posebiI1lO(jtopogirafitii. U ()Ivoj radnjli cemo se zadržati SaJmO na podacima o natcinu grn<dIlJjeO'vlilhnaselja, prema osrt;acCma koji se još vilde i reZlUiltatiJma manjih probnUh islkoJPavalr1ja u Celebicima i Buturovic Poil'j!u.

I. Ostaoi naselja
Od n:rrusklih lokailite,ta u okJoilriciK!ondlica Pats'ch1) navodi Kanaic (loka1l:Jtet »POIlje«), Oraho'viou, Ceilebice, (oko p,r':\lYosilavne orkrve), Lisucic'e, Rubille· (seilo Radeš1ne, l'0katltitet »Giromiile« li »ŠiJr,oka«) 'i Os1Jro,žac (okJo žeJ.jeznJlOke si1;anLce) (Sl. 1). Na ovim naibradaJll11m naseloima Patsch spominje samo osta1Jke gJr,adevlinskog matterijaila UJZ <tatcnu ozmaku JParceile na kotiod se nailaiZi. Kako se na orvim nalazištima niJje ucl:nilo nli:k:aJk'VtO i pokiusna kOJPa[lJje, to o nai9:lnu gradntie ovim naselja nismo obalviba,r ješteni. ZalkJ1jucci kade je Paltsch dOiIlJosi'O samo na osno1vu reklolgnolSlckaJll1oa nisu zatto uvijek S'ugu,rni, nega ih 1Jreba lreviJdriJrat.i.To je, napr., silucaj sa Grik,vIillom u LiJslicll&ima. Ovdje je on kaStnije S1fed.ndevjeil.wvno grob1{je sma1Jrao anttic:k:iJm g'I1OIhljem, jer su alnJtiJc\ki nadgiriObni spomeIJJ1ci UiP01JrebJdeni kao spoHja na kalSniljim sll'oonjev!iekovnlim gll'Olborvtima. Na osnorv:u O'vng g1rolhlja i na 0iSil10iV'U !pcwoiljIlJOlggeografskog !p,oložaoa LisJJcica zakJ1juclia je da u Lis.iJclc1ima mora da posrt;'adi li aJIl1t1ilQk.a na<selje2). Medutim, mjeslto rt;o,gnaseilja nide našao. Nova iSI1Jražirva[lJja orv()ljdoili:ni o1Jk:rila su nadzad i ovo na<seilje. Tra,glovi ruševina, lU ob<llUcei ciJgJe natlaze se napr!osrt;OO"Uuz Neretvu l od lokat1!iteta C1ševi'll1e do že1(jeznicke staniJce. ISlkopavaJll11a koja su tiu pIl'edJuzeta 1953 godine pokazaila su da SIUo~dje kuce biile snab.djevene i hJi(pOkalUS<tom lUziJdrum slika/rijama š1Jos<v!iedoci '0 rpiI1Od1ra'll1lju nap,re1Jka rimske tehnike i u ove k,ratieve. (IZlVješt.ati o ovim 'isilm!pavaJll1lidma u ratdu). je Is(pl1tiJva'li1!jem terena i lQSitattaik:agrade vinsk,og maJterll:jatla, zal1':m i na asnovu pll'eduzetiJh iskopavanda dobiJja se, ako ne potpuna, ailli lpak izvjesna slika o lflimS1kliJm naseljima u kiraju .iJzmedu ~ondiJca i Osi1;(fošca. Sudeci po masl()l.vnolSlll~ 'Pll'ostrarusrtvu osta,1Ja!ka 1.1 g,radev1nSlkog malterijala brle StU vece nase.obine r<:mske u Celeoo'cima, Lisd.Oi'Cimai OstJrošou. Na svim oS/talim nalwotianiiim naJa:zJištima ostaci Sili manje bIl',ooni, š,to iJsi1;inaopet ne mo~e sl'UlŽlrt;ik,al() siJgUJraJll1 ! d()ikatz o veJiJcini same naseOlbi1ne, 1er je matterluja[ mogao bil1ri.fi Ifaznešen. Ovim nabiI10danim nalSeJ.j,ima oc<uvalli su se još danas podedJiJn'ac<nitragove. Tako se u KCJIIl:jli1ou, spomenu1Jom mjestu "PoJ.je«, uz desnu obaJu T.rešanice, billirzunoenog utoka na :) ~. pP a 1;seh, Die ~~~hen O~tscha~ten des Bez1rkes Kon j'ica, Wiss. Mitt. IX, str. 235 schen Tl! : ,a t s c h,. Aroh~ologIILSCh-ep1graJphl'3che UnterS'Uchungen ZiUlfGesohiohte der ramirIIO',nLnZ Dalmatlen, W'lSS. Mitt. IV, 1896, str. 266.
12*

180

Dr Irma Cremošnik

u NeretviU, i danas nalaze odlomci cigle. OstartaJka z1dova više nema, te se ne može odredirti kalka,v je biJo nacin gradnje. Na osta.lim nalazi.šlJ:ma od rimsikih naseobi:na SlUotSltaJe samo hxrpekamenja pOlITl/ir'ješane sa fragmentima krovnih cigli. Samo u Radešinama, na parceJama zvanim »Gromile« os-tatEsu ocuvani. još fragmentavni ZIDovi u današnjoj medl1 nj1va. Znacajno je da na ovim nalazištima u CelebicLma, Lisi,cicima, RadeŠl:nama i Ostmšcu nalazimo svuda uvijek isti gradevinski materijal. To su recni obluci, od kojih su pojedJ":ni oklresan,i tako da imaou s jedne strane obradenu ,ra,V!l1JU povTšinu. Korpa,nje u CeJebilcima1 z1d 'li Radešinama p:oika,zujuda SIU~od oVl:h naselIja podedini zidovi bili gradeni od ovakvih OIblUJtalka. vi Z1Jdovise sasltoje od IPOdva ['eda oblutaka, kojima O je obradena ['avna sltrana okrenuIta na van, ,a prosltOtri:zmedu ova diva .reda oblUItaikade popunjen smjesom šl.j,unka i mailrtera. Iskopavanjoa su pokazala da je ovaj nacin zidanja uvidelk upotrebljen ovdje za temelje, a ponekad i ;oa. zidove. Kod stambenih iPItostor1ja moglo se uociti da su u zidove miješane ploce od štkri,ljca ih i cigle ikao u CeilebLcima. Na 'Ostartke ziJdo'Vasu na:išli i u OSltrošcu, medutim nam Patsch3) nažalost ništa pobliže ne ka,že o kOillS'kukciY ovih osl1altaJka. n kaže samo. da su naišli na s~bstrukcije ovece O cVII'sbo g,radene kuce. Ovad nac'n glTadenja koji je ~etežan u ovom kITaju oko Konjica zaSJtUlpJjenje i u nekim drugim k,rajevd.ma u Bosni, koli:iko je iz isrtr,aživanja do sada IPo<:naito,jer se do sada davalo ma,lo podaJtalka o na,c-inu g,radenja. ISlti :nacin zida,n:ja sa oblucima utvrden je do sada kod otkopane kuce u Malom Mošul1lju (nji,va Debelj>aika-) od TITalvnika.ZglTada k je bila so1Jidno g['adena sa betonskim podom, a :naden:iJSiUi ,tragovi flTeski sa zidova4). Isti gcradeVl':nsk,i aterijail kao i u doL:ni Neretve nailazi se na veliJkom prostoru u Turm !betu kod Travnika.5) Mnogobrojne gromile oblutaka nalaze se na prosto,ru od 2-3 km na padini :iznad ceste za Ka['au.1u kao os,taci ne~adašnjeg veoliko.g nasellja. Poš,to je tu na padini 'kuJtUJmLsJoj zemlje VTilotaJnaJk,a zemlda se olbtraduje, to su zido'vi rpovadeni, a sada još samo g,radevl'!l1JSlki ma,ter;d,alii ostaoi keramiike Slvjedoce o o,vom nalselju. Isti je slucaj i sa tragovima naseJja u doJini Neretve. I ovdje 'je kuJ,turni sloj zemlje iznad zdrav1ce VlTlotanak, i ispod njega se odmah javlja šljunkovill~ nanos. Zalto SIUse samo mjesltim:,crlO održali temeljlL ziJdGva.Na dosta velikom prostoru u Celebicima, na kome se naJaze Gc,tacLg,radevinslkog maJterij a,la u velJilk,imgromilarna, naištlJ:.smo na oSltatke zitdo,va samo u oikoili,oL cr'k've. Anticka se na,seob:na inace, s,udeci po gromi,lama pTostLre izmedu ,puta za Os,trožac II1j;jeke NelTetve, i od prtaJvos,lavne oIikve s,ve do utoka Idbcra u Ne;retvu. Na toj srt:ra!l1JiJ IdbTa plato naseohine je 'UZd~gn'Ut,,te kao da je duž hio zašticen nelkJ:m nasiJpom. MedUltim, na tom nas:iJpu nema tragova ZIDova. Medu IQsltacimaz:dova li u Ra.dešinama i u Celebicima uoceni SIUtand,i z1dovi od 60-70 cm i: delb[ijlL zidolvi od metar i više š:'l1ine. U CeJebilc~ma rta!l1Jjiz,idovli prirpada'ju zgr'adi, dok se širokom zidu ovdje nije mo.gla uoci,ti namj'ellloa.On je samo fragmen,ta,rno ocu'Van, z,aJazi kos.a pod samu arkvu i tilZgJedanema diJrek,tno veze sa z:iJdoV'ima zgrade. I u Radešinama je jedan ta.ka'V šiJroiki z1d o,cuvan pod hlTpom kamenja u medJi nj;ve. Medutim, kako su ovi zidovi samo froalgmen ta.rno ocuvani I1!iiiJho,va fUllllkcijarpo danase šnjem stanju više ne može odrediti. Jednu ITlJO,gucnoslt rz:anjihovo tumaceruje daju nam ipak iskopane zg,rade lU LiJs,i,cicl:ma. O'Vdje tanje zidove ima stambena zg'rada, dolk go~poda,rska ~g,ratda u samotj njenoj hlizini Gma do 1 m šLrOlkeZIDove. Nije tdakJ.e is!klOlUceno da su i debl;ju.zhdov,i u Celeb1ciJlna i Radešinama tatk,ode p.riJpatdao1i, jednoj gosrpodarsllrod~gradi.

i

2. Zgrada

lU

Celebicima

Radi upoznaivanja naOlllloa glra.denja :1tipQ;va kuca p.rediwz€lto ma:nj,e pI'oibno iS'traje žhvanje oSltaJtalkaII'imslkih z,grada u Celehi cima,. RekilJ~ smo vec da se je nešto više ostataka temelja ocuvalo na sjeveroza(pad1u današruje pravosilavne okve, na njivlh Sa've Vuko") C. Pat s c h, Wiss. Mi,tt. IX, str. 256 ') C. T ,1' h el:k a-C. Pa ,ts c h, Romische Funde im Lašvathale, Wiss. Mitt. III, str. U ~) P. Ale x and e r H off e r, Fundorte Q'omischer A1Jterttime1'im Bezi:r:ke T['avn'ik,
Wiss. Mitt. V, s1Jr. 246.

230-31.

101'1(~StCl
R<l.lWl •

1·$Iu>l"""v •..• \.I·~
...,: 50 ODcJ

I

.

::l (l) o o C Š· ~~ 2. ~ S'

Ul' ;>;"

Ql;>;" "-.:l Ql

I I~
OJ

n' /' 19; '" ''VI a tV .s·i~~ 19 J1 cle 12. .....

I

~J'\\'\ ')Y

I

I

I

I
ul

z

..co

SJ. 1 -

Geografska

karta

ispitanih

nalazišta

-

La carte geographique

des localites fouille~s

182

Dr Irma Cremošnik

v1ca. P,ašta se na toj il1Ijiv,iora,la slijalo, .a humUJs je va:-Ia pUtaik, jedva 25-30 cm, ta se z:davi, ibailJje Jrecii; temelji] nisu s'vuda salC'uvallii,.UsIJjed ,toga se nilje mogla dabd.,ti potipuna IOsnova zga:-ade. 01Jklriven je samo jedan nJjen dio sa tri p.mJsltaa:-Lje (A, B, C), Coiji su zidovi sama djelimilClno sacUivanlL OstaE osl1JalCi' zgTade isl1Ja:-jeb'1'jeni a abIud su su, skUlpl>jeni u veilike g,romile kao i na slUsJjednim rujliJvama (8il. 2). Od zga-ade se oCUIV.aQ C1'ltavoddužini samo sjeverni u z'd, ~i 11;'0mjesl1;i'micnlQ SJa'mo zadnji red oblutaka temelja. Na avaj zLd se nasl1Jarvlja 'PrlOstalrilja A i B. Duž cil1;ave vanjske strane zida nadeno je mnoštvo flraglII1Ienata k,rovnliJh dilgala, ad crvene a neke od ~ckaSJte zem1Jje kalje SIU ma,ce ,rljede. Fa:-algmenti su vrlo l;iZilamljenii te se nilje mogll.a a-ekoniSltTlUii.iSal1;:iI cijela. T'egule su debrlljine 4 cm, ,a imbriceiS 1,8 om. Na te,grulama se dedna nallalZe 'UlTezani ;znakovi 'kanceil1lbri'cnih krUJga1va, dak se lIljina 'jednaj ruije našao žiJg fabl!"iike. S:jev&il11i de Z1'd (Tab. I, 1) dug 45 m i pretsta:vlJja, sudeci pa ovim Ors:ta,c'ma, s,amo širinu kamrpleks,a :l'ga:-a:da" dok se .je zarpadni zid magao ip,raltirt:i dužini od 65 m, i 11;'0 sve u da puta :kodli:vadf, od ca-kve na gl'avnl:, ;PUltza Ostra!Žac, a i ItlU ilZgleda da mu nije još za'v,ršetaik. Pa ovim velitkim diJmenz.ijama slUdeci magaa bir to biti tip vileruslt~ce, kaj,a u svam sklorpu fima sem rpras1JQ['lijaza srtana \Tanje i nuzrpa:-ostarr:d·e. Vdea:-lQIvaltno j,ednu od il1IUIZlprostmd.j,aPTetstarvilja .i wila veliika pa-ostaTitia A, ciJji su zl'dovi 17 m dugi. U njenom i za:padnam zidu, .koji je acuvan da pOl1,a metra vilS,ine ulZJidane SIU Cl'g'le, a u ŠUl1JU je naldena iJ seidre. Cemu :je seclJra ovdde sillU,žliila da se ipa avaka fragmentarnim ne ostacima sUJdi,ti. Kod m'mskihzglrada sem z,a sv'adove, c,es,ta je sedcr-a silUJžila i za zidanje ulglov,a, osabita ako je zg,rada od mart:eriidaJa kajli se je teška magao iOIbJrladilti.Laiko otb.radi-v.a sooTa billa tie pogodna! za z,iJdanae rug[alVa zgiI'<iJde.Cemu je ,inalce s,lužiila IPIr,astaiI'ija A ne da se po OskiUJclJn:m na[a:zima a!da:-ediltiIkao ni za drUlge pil'asltall'itie. Na,delIl je u njoj samo jedan I1U1b dailliuma, lisltag OIbil~kai f,alMure kaa i dailija iz Magall'jeila. P.ras,tor'lja B do nae još je vecih dimenzija a nedosltcllje jad di'a jlUJŽn.og zida. Kako su u ovom dije,lu zidoVi] wlo sltradaU, nlije is/kljluceno da je nek,ada mažda pas,toda,la i~koja još prrelga-ada ou oVOlj pa:-ostamiJji.Os,taci frralglffienarta krovne cilgl1eduž sljerveiI'nag zLda (pokazUJju da je bila Iplrelk,rivena. !'Zvan sljevea:-nOigzLda nad'elIle su u T,aK':.2 i 3 dva fI1agmenta tzv. belllg,ijs!kolg pasuda (Tab. I, 5, 7,) silve fa.k,1JUJresa 1Jamnaslivam p'I'evlaJkom I] jedan f,ragmenat !Žute kea:-amiJke tan!kih zJiJdova, sa wagovima kancel1Jtr1cnlih a:-ebarra lOd vLtlla (Tab. I, 6) kadiJ IUrplucuju lIla doba .kasne antike. ZaJtim tiedan fralgmenalt na["lU[{ivice od staiktla mnke bo}e (Tarb. I, 8). Mada alVa kell'am1ka U[)lUCiUl}e kasna doba clJnltL!ke, na .iJpak ta prertsltavllja ii, sUIVIiiše ailo materi:jaila,a m Itl~tie jnš siJglumo dartiJrclJnIkad nas· Ta:ka se za belg~jska palS'ud'e još nlije malgla UJtva:"(1i:ti likam se razdoblju -ti klad nas darvJdla. Na pa:-ostaridu B UIZzapalclJni zid se ooJail1ljajoš treca plt'astorija C. Njen za,padni zid sarC'u:van je da najvece viJsine mjesr1lim'lcna (da 75 om). Uz zapadni ziJd alVe rpl!"as,to.rudeadeni n su (u tarC. 4 i 5, Tab. I, 2-4, 10) fragmenti doili,j,a, ikamadi dmzge, i jedna sr1rrelica. Od istocnog zida padav'na nedalS,taje. I ~VclJn zapadnog ~Lda olVe IprostaiI'iJje mo.r,a,la je biJti jaš piI"as:tort10la,er s'e sjevemi 'P'rerg,radni ZJ~dproslta!rije C p1rordu~uje il i'zvan zapadnog j zida. Od djelle zgrade prema .tome art:ikmiveneSIUsamo tri plt1oo'torije, a. utvll'dena de šiiI'ina i daneiklle dužina zgrade. O td.pru alVe zga:-ade na asnovu rte tri plt1astall'ije ne ma!Že se ništa sl',gua:-na tMl1dilti, a,J..inas v'eili'C1'na same zgrade ipajedinih pa:-asrtoa:-ijauiPuCiuje na pretpaslta,viklU da se u avom sr}UlcajlulI'adi o vili rustici, Ikadla s'adrži UIZsita mb ene pras'torlije i nUlzrplrastorije. Zidarvi zlgrade SIU g;radeni od orb1IUtaka" na vec slp'0 meil1lUtlii lIlacin, a dadayana je ka:tkad i cLgla. Debeli SIU 60 cm. Onako .kako ISU o,cuvani u danJašnj,em srta:ndu izgledaliu doo,ta sl'a:bli..Mail,teiI' olVdje nije Ipamiješan sa ci.gilam i nedas,taje mu tvrdina rimskag malteJra. p.al1Jaszgrade se nigdje nije sa Couvlala.~ada de billa ipolkll'1Vena ci'gilom što svj edoce mnogi os'taci cilglle uz zidaIVe.

i

i

3) ZgrrtaJda na ButuroVfilc-PiOIlju

Medu rlimske os,ta,tke .kade ce potapiti Jablanicka jezel'a spadaJju i astaci jedne ma,le ~ga-arde u bllilZini ,t~v. biilVšekad'ane »Becanke« na BlUrt\l)["OViJC-PoJijlu. ikucla se nalazi Ova na pu1Ju iz Os!1Jrošoa :za PoclJhum, udaJdena okla 5 km ad Os!1Jrošc,a. Na pla,tau na kome stoji ova z,giI'ada naJalZe se i dall'lias veci, as;taCl~nek'h rlimskih 'rIUIŠevina. Ovad pla:rt:o se nešta srulŠ'ta "prema Bodhurmu, ataj usoelk izgleda da je naciil'llila u tea:enJ1,ln~k!aJda Ne;retvica.

Nešto o antickim naseljima u okolini Konjica

183

Na ovoj ma'IOljpadiJrui,na livadi lViUšeAndelic, naden je pre 'rata jedan ikultrui reljef sa prikazom bogi/nje, u ruševinama male zglI'ade. Pošto su do s·ada lI'imski kultni ob~ekti malo is.traženi u BooI1li:, i~pi<tana.je i ova zglI'ada. Ovaj ,je reljef iirz'vadioUIZ Tiuševine zgrade seljalk, kOljije tu vadio lmmen. Od njega je reljef mkupLo prof. Krlunosllav Misilo i d:io ga na cuvanje fran1evackom muzeju u Visokom, gdje se i sada nalazi.G) Sigurni podaci o tome koji je materijal izvaden iz ruševine i kada je odnešen ne mogu se danas više ~.tanoviti, Ijer je seljak kodi je .reljef izvad'o vec umro, a i prof. M·~.illOnide od njega dobio bližih poda,1aka. Današnji s1anoVI1l·iC\i. zgmade oko tzv. kabne Becanke tvrde da je matell:ljalom iz ove male ruševine graden nisk,i suhozid s desne s,t'rane puta za Podhum, odmah iza kaflane. U tom suho·z;du upadaju u oci cet'ri v.rlo precizno obradena bloika krecnjaka i to su sljedeci a'Thli,tekrtulI'[lJ' frargmenti: 1) K'omad anticko.g SliJms'aod krecrujaka sa precizno i'zradenom proIilacijom, dok su druge površine grubo owadene (vel 100 X 56 X 28 cm). Na suprotnoj strani s:msa jamiea za povezivanje sa precnikom od ceti'Ti cm (sl. 3, (2) Tab. II, 3).

;Io.~~•. '
• •• 1

. ~'... ,.\".;, ..
"1.1(1

..i
A

B

''==..= LU;"
Sl. 2 -

,~"",f= ::::,::~L."". .",. .
Le plan de l'edifice ar1tique a Celebici

Plan anticke zgrade u Celebicima -

2) Komad rantfckog S'imsa od krecnjaka sa precizno rliZTadenomprofilacijom, sa osrtalih strrana grubo obraden (vel. 84 X 52 X 28 cm). Deblj.ina obiJh ovih simsova se sužuje prema pozadini od 28 cm na 24 (sl. 3 [11). 3) Ugaoni dio simsa od 'krecnjaka sa dve strane profillilI'an li skracenom širinom sa jedne strane (vel. 90 X 56 [48] X 25 cm). Na go:rnjoti površini simsa veliko udubljenje (33 X 18 X 4 cm) li dva manja (4 cm precnika) na bocnim stranama za povezivIanje
(sl. 3 [4]).
4.

Jedan komad nep·rofili!ranog simsa

od pješca!Ta (vel.

60

X

52 [43]

X

24

cm)

(s,l. 3 [6, 5]).

Porijeklo ovih alfhitek,twrni.h o~ltataka ootace 1paik neizvjesno, jer se na platou ilZnad malle ruševine u 'koj'o~ de naden lI'eljef, na.laze takode os,taci all1!ui.clk!ih lI'iUševina,te nitie iSlkljuceno da kod fragmenat potice i oda,tle.

i

6)

Reljef ml

Je

prepustio da lPubHkujem prof. Kruno MLsilona cemu mu se li ovom

pri1I1kom zahvaljujem,

184

Dr Irma Cremošnik

1

3

"

.

....

:.

,.

Sl. 3 -

Anticki simsovi (Buturovic Polje) -

:Lea simses antiques

(Champ Buturovic)

Nešto o antickim naseljima u okolini Konjica

185

Nažalost IlI~iskopa'VIclll1lje maJe !ruševine, koje je preduzeto juna 1953 godine, niJje daJo vi'še podataika. Od zidova vje.rova,tno cetvrtaste zgrade os,tao je samo os,ta,tak ZJarpadnog zida prema NeretviCJi, I:, to izgleda samo ndegovi temelji. SasltOljise od tlfi vel~il{a neobradena hloka kamena, širine 90-100 cm, VI;sine 45-50 cm i I1arzlictiJte dužine od 2-0,5 m. Ov,~ blokova. SIUpos,tavljeni na redu ohlutaka. Od IlIjeffiIUrpa!ra'lelnog zida (iStocnog) ocuvan de samo zadnji red ovih obliutaka u šiJri.ni od 1 m. Od sjevernog i južnog zida OIsta.1i u samo pojedinacni t!rago1viovog ziardnjeg reda oblutaka od temelja. s Prema konturama tih ostataka zgrada je bila 6 m ŠliJn'.ne vjerova,tno is,te tolike dlUžine (sl. 4). Tragovi podnice nisu se nilkakvi našli. Plfema tome nacin gradenja i 'Tekonstlfukcijla zglrade ostace nam nepOiZnati, jedfno donekle možemo pretpostaviti da je imala cetvrtasotu os:novu. Teško je prema tome govoriltita. o njenoj sv'Tsi. ReJdef boginje koji je naden k u njoj, naj'Pride bi OVIU zgradu ik,alr.alkiteTisao ao malu kapelu pos1vecenu božanstvu. Ovakve ma1le ikapeJ.e cetvI1tasrtJo,g oblika nalaze se ces!to kirad !rimskih I;manja i na Radni i u Gail,ij,i,. vaikako da ovo možemo iiZni.jetisamo kao pretpostavku us1jed slabog s,tanja S u ko'me se zgrada sacuvlaila. Reljef (velicline 88 X 55 X 35 cm) u dednosta'vnom plfofihranom ok'vi,ru p'Tika'zuje boginju Veneru. Na ovom kamenom bloku obraden je samo prednji di'o sa reljefom. Poledina spomenika kao i reljef dosta su st<J:adah. Gornji z'adnj,i, uglovi spomenika su

i

-o°Ct1.. ~O

·"oco~

~:,,~e8fo;' ,~ ~?)~ . . . . . . . . . . '1' ?lo
~oo 0:

po

~'
o

.

U !/l
O'

o: o·

:p8 v
;OOo~ -'O

0'0"

'60' 00
00
C

bb!o' ·dd.··· 000 0°

. .
'

.

o

,

'.....

, •... _ .. 0.0...•

, . _. _ ... _ ....

_... '

Sl. 4 - Plan osnove zgrade u Buturovic Polju - Le plan du fondement de l'edifice au Champ Buturovic odbijeni. samo re1jefno polde s .prednje strane je na podnožju za 5 cm š1re nego na gornjoj strani. Na gornjod površini bloka, iznad reljefa nalaze se sa strane po jedno udubljeIlIje (4 cm preCnl'tka) z'a vezivamde u zi.d. Po tome se mO.že sudi,ti da je blok sa reljefom morao bilt1 ugraden u nek.L zid, što uostailolffisvdedoci i to da su mu sve ostaJe strane potpuno ncobradene (Tab. II, 1). ReLjef (vel. 40 X 68 cm) u prodiiliranom okviru (šir. 8 cm) prik:tzuje Ven eru koda u obim rukama drži rašf!ren pJJašt iJza sebe, a lijevom je nogom nešto koracila unaprijed. Dctal,j,i se vec jedva nazlilTuus,ljed oštecenos.t1. Dobro se još vidi samo kontu-ra .tijela, lice Venere sasvim je odbijeno, što se tice f1"'i~uremože se dO'šsamo po nešto uzodi'Jgll>utoj kosi iznad cel'a suditi da je vjePo,va,1mobila pocešJ:jana u tz,v. kTobiiilios.Reljef se ,inace plasticno izdiže od osnove, po cemu se može suditi da je rad plrVih stoljeca, a ne ikasnog doba antike. Mnogo sJablije se ITa,zaiZnade !raper!ja kojom je boginja ogrnuta. Sa desne d uzdignute cI1uike tlideve spuštene [JaJdaju jaci nabod pilaš,ta, koji', se jo,š dobro vi1di, aJi i rašireni dio plašta izmedu obe ['uke Tazaznaje se još samo po· zadnjlim tragovima bora odmah ispod lJ;aeve ruke, i pri dnu omotaca iSipod desne ruke. rad, P'fOlpOlI"cije figu!re Reljef, ma da doota isrtrven, pokaiZU!ieiboJOi lPlI'ovUn'oidsiki Vene~e su sdtladne fine, sita\' graciozan. PO ,tome UC~n~ ostatke boojdh p'fiGtae:a VeneiI'~

I

i

186

Dr Irma Cremošnik

ili

Gracia mmsikog doiba7). Po tipu naša prtstava Venere odgovara Veneri Victrix iz Dresdenas). Da li de i naša Venera .hiJa tirp up;ravo Venere Vj,otrix (~t?t7]cp6po<;) ne da se odredi,ti radi ošte6eIlos1J1 reljefa. Od dresdell1ske se Venere trazHiklU'jepo tome što direstdell1ska u Ji:jevOlj 'f1U!Ot drm jaibuiku, a ILpla&t joj nije razalS,tr,t kao li naše Vene;re nego je sikupljen i ,prebacen preko l'jeve ruke. Upravo li ovoj obradi plašta se i osjeca lI"ad provincijsikog majSlto'ra. Raš:lTen plašt naše Venere priikazan je sa manje spretnosti, nedostaje mu rafinillrane ~g;r'e ,bOlTadI1apelrij.e. PlaŠit je oedll1os,tavno raŠl:;ren [IZmedu oibe lI"uik.e, a bore se pravo.lJ:ll1dJj.skii šematsiki nižu jedna za drugom, kolLko se još može vidjeti. U tome se svakaiko os.jeca nedosltatak prov:ncijskog majstora, koji je klasicni W':()if donekle šemabizovao. K,lalSiLon~ 'Uzo,r ll1a,šeg rel(jefa je t1p nage Afrodite, koji se ja~l'ja tek kasnije u IV viljeku. Dok su proporCl:je ;ranlidih grckih A:fIrodita monurnenta:lne i odgova'raju više ozbi.Wjnom ka;rakteI1U, u IV vijeku s'a pojavom nage Afrrodlite javlja se gracioIZI1I;,ji tip, vil1Jki:jih i nježruidii:h oiblJiJka, odgova,rajuci njenoj ulozi kao boginji ljutbavi. Sve ka,ratkterislt'itke ovog ,tlipa odraža'VaJju se i na našem ;reljefIU. Nalazi Venera na našem teritoriju nisu !inace olSob!ito mnogohrojni. Medu njima treba spomeIluti lijep i dob;ro ocuvani k"p V €IIlcre Ansotike naden u Dalmaoid!i") koji inace po tilpu ne odgovlalTa našem reljefu. Po tipu su ll1ajtblrl.žc našem ,reljefu ulomak kipa Ven ere iz Prozora kod .otocca, koja takode u podJignultod desnoj 'ruCli diTŽi plašt'O) i reljef iz CavtatalI) na kome VeneITa 1J lijevoj IUzdiJgnu1Joj Ifuci drži plašt, a li desnoj jatbuku. Po pretstavlb i propCirdjama našem reljefu je sliilCna i bronzana statuetica VeIlere nadena u Crnom Lugu kod G;rahova1') (Tab. II, 2) (bila u posjedu d'r SieLskog). Prretstava plašta se nešto razlLkuje od nabrOlj!ainih, jer je savijen i prebacen preko obe ruke. Prema tome ovaj tip Venere sa plaš1Jom ima J je mnogo va;rijanti i izgleda b:o omiiljen u naši:m !k,najevima. Ilz naprijed iznesenog možemo datk,le p'I'etpos,ta'Virti da je mala zgrada na Buturovic Pol'ju vjerovatno svetište Vencre. Kotlitko se danas po izradi lTeljefa nadenog u toj zgradi može sudmi, ona je nastala negdje u prva dva stoljeca nimSJke impe;rije.

i

R1';SUM1'; QUELQUE CHOSE SUR LES STATIONS AUX ENVIRONS DE KONJIC C. Patsch a deja visite les station s aux environs de Konjic. Comme ces stations, entre Konjic et Jablanica, seron s recouvertes d'eaux du lac, on a examine encore une fois ces localites et on a entrepris des recherches dans la mesure que les circonstances les permettaient. On a execute deux lPe1Jites fouilles a Celebic et a Buturovic Polje et une plus grande systeP:latique a Lisicici. Dans l'etude presente on a elabore seulement les donnees sur la maniere de CO'1lstruction de ces stations d'apres les restes qu'on y voit encore et d'apres les resultats . des fouil1es faites a titre d'essai. 1. Les restes des stations. - Patsch fait mention des localites romaines suivantes aux environs de Konjic: Konjic, Orahovica, Celebici, Lisicici, Radešine et Ostrožac (fig. 1). Nous ne sommes pas renseignes sur la maniere de construction de ces stations parce qu'aucune
7) G. Ka sc h n i t z- W e n b er g, SoulJture del lVIagazJino del museo Vaticano, Citta del Vatiaano 1937, Tab. XIX, 284. S) Salamon Re'inach, Repertoire de La s'tallUai'fe, Palnis 1897, T. 1., str. 336, Nr. 1402. 0) Dr Mti c ha elA b'f a mJ C, Archaologli:sche Fo['sohUlngen ,in Jl\lgoolaw.ien , VI I,nterna,1Ji.onaler Konglfes !tir AJrchaologtie, Berlin 1939, str. 174, Tajb. IVa. '0) B I' Un Š mti dJ., Kameni slpomenici Hl"'Vatskog na'rodnog muzeja u Zag1rebu, Vijesnik hrv. alrh. dJl'Uštva VII, 1903-4, sir. 217, sl. 7 JI) R o b elf t Sc h n e,i d e ,1', Dber die l:.ildlichen Denkmaler Dalmatiens, Archiiologische-epigll'alPhische MMltediliungenIV, 1885, str. 79. 12) Fotografiju ove statuete dao mi je prof. D. Serrgejevsikrl.na cemu mu se najljepše ~ahvaljui'em.

i

Nešto o antickim naseljima u okolini Konjica

187

fouiile n'a ete execute. A cause de oela, les conclusions que Patsch a faites s'appuyaient uniquement sur la recognition. C'est le cas avec Crkvina a Lisicici qui, selon son opmlOn, etait un cimeW~re antique tandis ques les fouilles ont rendu evident que c'etaient des ruines medievales avec un cimetiere. Il supposai.t l'existence d'une station a Lisicici, mais il ne l'avait pas trouvee. Les fouilles nouvelles ont rendu evident qu'elle se trovait entre la localite Ciševin~ et la station de chemin de fer d'aujourd'hui. Les fouilles dans cette localite ont montre que les maisons avaient ete bil.ties par les constructeurs qui connaissaient a fond la' technique romaine. Elles avaient des hypocaustes et des peintures murales. En vertu des recherches du terra in et des restes du materiel pOUl'la construction ainsi qu'en vertu des fouilles entreprises, un plan se dresse, quoique incomplet, qui nous fait connaitre les stations romaines dans la contree en1JreKonjic et Ostrožac. Aujourd'hui, il n'y a que des resres de pierres constructives melees avec les tuiles. A Radešine seulement, dans la localite »Gromile«, les murs, qui servaient de limite aux champs, s'etaient conserves en quelques endroits. Le materiel cOinstructif dans ces stations consiste en pierres rondes dont un bout etait enleve de sorte que d'un cate elles avaient la surface plate et polie. Les fouilles a Celebici et a Lisicici ont rendu evident que les fondements et quelques murailles etaient hil.tiesuniquement de ces pierres rondes. La muraille se composait de deux rangees de pierres rondes dont la partie 'pilane etait tournee a l'exterieur et l'espace entre ces deux rangees etait rempli de mortier et de cailloux. On a pu remarquer que dans les murs des pieces destinees a l'habitation, il y avait aussi des carreaux d'ardoise et meme des tuiles. On s'etait servi aussi de cette maniere de construction aux environs de Travnik en Bosnie', r,). Les murs de ces stations etaient souvent demolis et tout leur materiel emporte quelque part. Il n'est reste que dc grands tas de pierres. On a enlE!Veles murs al'occasion des travaux agricoles. C'etait le cas a Celebici 'et a Turbe pres de Travnik. 2.. Le batiment a Celebici. - De la grande station qui s'etendait de l'eglise orthodoxe jusqu'a l'embouchure de l'ldbar dans la Neretva il n'est reste que des fragments de murs sur le champ de Sava Vukovic (pl. 1,1). Ici, on a decouvert les restes fragmentai.res d'un bil.timent romain (grand de 45 X 55 m - fig. 2). Les fondements seuls de trois pieces se sont un peu conserves (fig. 2, A. B. C.). La couche de culture etant mince, en quelques endroits 20-30 cm, peu d'objets s'etaient conserves. Dans les lPOints2 et 3 du plan I, on a trouve des fragments de vaisselle belge (pl. I, 5, 7) et de ceramique da la basse epoque romaine et un fragment de bracelet de verre (I, 8). Dans les points 4,5 (pl. I, 2-4), on a trouve des fragments de vaisselle ordinaJi:re,des dolium de la meme facture commc aMogorjelo, et une fleche (I, 10). Il n'est pas possible de faire des conjectures sures sur le type de ce batiment, mais Ja grandeur de l'edifice meme permet de supposer qu'il s'agit d'une vma rustica. Les murs ont 60 cm de grosseur. Le mortier n'est pas mele avec la tuile et il est moins gras. Le pave du bil.timent ne s'est nulle 'plart conserve. Une grande quantite de fragments; de tuiles prouve que le bil.timent etait couvert de tuiles. 3. Le batiment a Buturovic Polje. - Aux restes romains qui seront couverts d'eaux du lac appartiennent aussi les fragments d'un petit bil.timent tout pres de l'ancien cafe »Be'canka« sur Buturovic Polje. Avant la guerre, on y a trouve un relief de culte representant une deesse. Comme les objets de culte romains en Bosinien'etaient pas suffisamment exp,lores, on a examine ce bil.iment. t Les habitants d'aujourd'hui de ce village pretendent que des materiaux de cette ruine on a bil.ti le mur sans mortier bas du cate droit de la roote pOUl'Podhum. Quatre blocs calcaires de ce mur, qui en verite etaient des corn:i.chesantiques (leuI' grandeul': 100 X 56 X 28; 84 x 52 X 28; 90 X 56 (48) X 25; 60 X 52 (43) X 24 cm - fig. 3), attirent notre attention. Pourtant, l'origine de ces pieces architecturales restera incertaine, car sur le plateau au-dessus de la petite ruine se trouvent aussi les restes des ruines antiques et il est possible que quelques fragments y <IlPpartiennent aussi. La fouille de la ruine petite n'a donne plus de materiel non plus. Des murs du bil.tiJment, qui etait carre probablement, il n'est reste qu'une partie du mur occidental (pl. II, 3), tandis que des autres murs on n'a trouve que la derniere rangee de pierres rondes (fig. 4). D'apres les contours de ces restes, le bil.timent etait large de 6 m et, vraisemblablement, il avait la meme longueul'. Par consequent, il est difficile de deviner a quoi il servait. D'apres le relief de la l;leesse,trouvee la, li pourrait avoiT ere une petite chapelle.

188

Dr Irma Cremošnik

Le relief (sa grandeur est de 88 X 55 X 35 cm - pl. II, 1) replresente Venus qui tient derriere elle un manteau deploye. D'apres les trous pOUl'la jonction, on voit que ce relief etait mure quelque part. Il est dejii tellement endommage qu'on entrevoit ii peine ses details. Le relief se detache bien du fond ce qui fait supposer que c'est un trava il des pre}lliers siecle et non pas de l'ancienne epoque antique. On ne distingue !pas si bien la draperie dont la deesse est couverte. Les plis qui tombent de la main droite levee et de la main gauche abbaissee sont plus grands et le manteau deploye n'est reconnaissable que par les dernieres traces de plis. Le relief represente un travail provincial assez bono Les proportions de Venus sont harmoniques et belles, l'attitude gracieuse. En cela, il ressemble aux autres representations de Venus de l'epoque romaine. D'apres le type, notre Venus correspond ii la Venus Victrix de Dresde8). Elle ne s'en distingue que !par la pose et le trava il sur le manteau. Celui-ci n'est pas si adroitement execute comme celui de la Venus de Dresde. Le jeu de plis plus fm lui fait defaut. Ses plis sont trop droits et ranges si regulierement qu'on ressent la schematisation de l'artiste provincial. Le prototype de notre Venus est forme au IV siede a. n. e. Parmi les trouvailles sur notre territoire, ii notre Venus ressemblent, d'apres le type, le fragment du buste de Venus ii Otocac'"). le relief de la Venus de Cavtat et la statuette en bronze de Venus, trouvee ii Crni Lug (pl. II, 2). Le manteau de toutes ces Venus est un peu diff$rent. Par consequent, ce type de Venus au manteau avait assez de variantes et il semble qu'il fut aussi en vogue dans nos contrees. Par tout ce qui est expose ci-dessus, nous 'pouvons supposer que le bfltiment petit sur Buturovic Polje etait probablement une chapelle consacree ii Venus. Jugeant d'apres l'execution du relief qu'on a trouve dans le bfltiment, elle a ete bfltie aux deme' premiers siecle de la domination romaine et non 'pas ii une epoque plus reculee.

Dr

1. C rem

o Š n i k: Nešto o antickim

naseljima

u okolici Konjiea

Tab. I

8
5

Otkrivanje sjeverno,g zida zgrade u Ce1ebicima (I) i nalazi ~a tog lokaliteta (2-10) L'exeavation du mm du nord de l'edi,fiee il 'Celebici et les ,trouvail1es de eette J.ocalite (2-10)

Dr

I. C rem o ii n i k, Nešto o antickim

naseljima

u okolici Konjica

Tab. II

1 - Reljef Venere sa Buturovic Polja. 2 - Kip Venere iz Grahova. 3 - Sims zgrade 'li Buturovi,c Polju - 1 - Le relief de Venus de champ Buturovic. 2 - La statuette ,de Venus ,de Grahov{) . .3 - Le sims de l'edific au cham:p BUJturovi,c

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

Staro-hrišcanska bazilika u Klobuku
Zemaljski muzej u Sarajevu u septembru 1952 godine otkopao je u selu Klobuku (srez ljubuški) jednu staro-hrišcansku baziliku. Ruševina leži u lokalitetu »Zupnica«. Ovo mjesto prije nekoliko decenija posjetio je C. Truhelka i rezultat objelodanio u Glasniku Zemaljskog muzeja u jednoj prekratkoj bilješci. On je spomenuo !postojanje dveju antickih ruševina na tome mjestu.!) U decembru 1951 g. posjetio sam ovaj lokalitet u društvu direktora Zemaljskog muzeja M. Vege, a nakon drugog pregleda ekipa Zem. muzeja izvršila je iskopavanje u istocnom dijelu »Župnice« na tzv. Crkvini. Ekipa se sastojala od D. Sergejevskog i d-ra 1. Cremošnik, a tehnicku stranu obayljao je A. Kucan uz pomoc laboranta 1. Hajre. U ovom opisu fotografije su A. Kucana, a crteži D. Sergejevskog.
Kratice

Forschungen

1.

S.

»Gallia« Glasnik Recherches a S.

Forschungen in Salona, Dritter Band, Wien 1939. Der altchristliche Friedhof von Marusinac - bearbeitet von Ejnar Dyggve und Rudolf Egger. Gallia. Fouilles et monuments archeologiques en France Metropolitaine. Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo. Recherches a Salone. Tome 1. Copenhague, 1928. La basilique des cinq martyrs a K~pljuc: - par Iohannes Bronsted (str. 33 do 188).

ŽUlpnicom se zove kompleks parcela, do 500 m dužine, koji se prostire u dolini jugozapadno od brda Klobuk. Istocni dio ovog kompleksa zove se »Crkvine«. U zapadnom dijelu Župnice razabiru se dobro sacuvani ostaci dugackog zida neke velike anticke zgrade. Odmah ispod ove ruševine, tj. s južne strane prolazi tzv. »Jankov put« - ostaci rimske ceste. Ova cesta bila je vjerovatno varianta rimskog puta Narona-Salona. Pravac ovog puta, oznacen u Itinerarium Antonini i na Tabula Peutingeriana, prolazi paralelno našemu, nešto sjevernije iza brda Klobuka. Cijelo ovo zemljište, tj. Župnica, je tupicno: male parcele opkoljene su velikim suhozidinama (»pristavama«) i velikim gromilama iskrcenog kamenja. Sve te gromile su pune antickih ostataka: odlomaka gradevinskog kamenja, cigle, tegula, odlomaka keramike. Cesto se nade i rimski novac iz III i IV stoljeca. Sve to svjedoci da je na ovom mjestu u anticko doba ležalo dosta veliko naselje. Jedna od
") T r u h e 1k a, Rimske iskop ine u Vitini :-:: Glasnik Z. m. V, 677; Wiss. Mitt. III, 525.

190

Dimitrije

Sergejevski

gromila velikih dimenzija sakri vala je ruševine naše bazilike. Debljina sl'Oja nabacanog kamenja i zemlje, koji je trebalo skinuti, mjestimicno je prelazio dva metra. Tokom iskopavanja ispostavilo se, da je bazilika, (još u staro doba?) pala žrtvom poplave: bujica sa brda Klobuka porušila je zidove i odnijela zapadni dio crkve. Ova bujica, koja se zove Kolivert, i sada tece zimi sa brda vodederinom nekoliko desetina metara istocnije od ruševina. O'P 1 S baz i I ike - Niže cemo govoriti o planu i usporedicemo ga sa planovima bazilika susjednih zemalja. Zasada cemo dati samo opis bazilike.2) Jezgra bazilike je njezin centr<illni dio, prostorije A, B i C, tj. presbiterium, naos i narteks. To je dio, o kojem nemamo što da govorimo, jer njegov odnos prema drugim dijelovima ne izaziva pitanja. Sa sjeverne strane njemu se pridružuju prostorije D, E i ?; s južne strane 'Prostorije F, G i ? Pre s b i ter i u m - Presbiterium A (slika A) sastoji Se od polukružne apside široke 4.25 m, duboke 3.35 i berne široke 5.80, aduboke 2.75. Zid atp s ide graden je, kao i ostali zidovi prostora A i B: sa lica sitnim quadrima razne dužine (sl. B), a unutrašnjost zida sastoji se od lomljenog kamena u malteru. Lice prema unutrašnjosti zgrade bilo je pokriveno žbukom. Debljina polukružnog zida apside nije ravnomjerna, a iznosi od 1.25 do 1.45. Ova velika debljina pokazuje da je apsida bila pokrivena zidanom polukalotom, od koje nije sacuvan nijedan kamen. Na ovom zidu s unutrašnje strane u sredini vidi se veliki prostor koji je bio popravljen i to kamenjem razne velicine i oblika, što je upadljivo. S vanjske strane zid apside ima lice gradena jako nemarno (slika B). Žbuka je mjestimicno dolje sacuvana, a zacadena - dakle tragovi požara. To je jedino mjesto u centralnim prostorijama, gdje se sacuvala žbuka. Apsida ima duž zida dvije stepenice (sintronos, subsellia). Gornja stepenica, tj. ona uz zid je visoka (od poda) 0.47, ali je uska: od 0.1O do 0.13, a gradena je od kvadrica. Ona sastavlja jednu cjelinu sa zidom. Ona se polako. sužava prema krajevima i prestaje na 0.50 od tacke »X«, a na 0.80 od tacke »y«. S prednje strane na ovoj stepenici još se vide 'Ostaci žbuke. Ispred te ste'penice dodata je druga, grubo gradena od lomljenog kamenja i komada sedre. Ocigledno je da je ona dodata kasnije, jer se naslanja na lice sa žbukom prve stepenice. Ona je nešto šira od prve, ali je znatno kraca: završava se na dva metra od tacke »X«, a stiže do same tacke »y«, obuhvata dakle, južni dio apside. Pretpostavljamo, da su te stepenice nosile na sebi drvene dijelove koji su sastavljali pravo sjedalo. Mjesto za episkopa ne izdvaja se. Pod apside bio je poplocen nejednakim komadima kamena, ali je od tog 'Plocnika ostalo malo: manje-više sacunan je prostor u naj istocnijem dijelu, gdje je kamenje uredeno na taj nacin, što ostavlja u sredini jedan cetvero ugaoni slobodan prosto.r »f«, sada prazan. Vjerovatno je to bio grob ispod oltara. Na 0.80 prema istoku od linije x-y još su se našla dva kamena (in situ?) od posto.lja za trpezu (menzu). To su dva slabo obradena kamena »a« i »b«, velicine 0.90 X 0.24 i 0.73 X 0.26, u ko.jima su po jedno cetvrta sto udubljenje za noge menze. Rupe su dimenzija 0.09 X 0.09, duboke 0.02, ali u sredini imaju 'Opet manja cetvrtasta udubljenja 0.04 X 0.04, aduboka 0.06. Udubljenja su izradena na samom rubu kamena. Treci kamen (odlomak) za no.gu trpeze našao se van presbiteriuma (»c« na planu) i na svom novom mjestu je bio smješten namerno. Taj kamen »c« ima
2) Kako se zna, planovi bosanskih bazilika nisu jednostavni uobicajene kalupe poznatih tipova starih bazilika.

i ne mogu

se

smjestiti

u

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

191

~-I I I I I I

I/
<

I

"/

I
I
I

B
~

I I I I
I

I ---------

,-------I , I

:.
C~()..

C
/5'.0'1 --

1)5

Plan bazilike

(1: 100)

192

Dimitrije

Sergejevski

dimenzije: 0.21 X 0:20, adebljine 0.25; ima cetvrtastu rUlpu 0.09 X 0.08, duboku 0.04 i unutar drugu cetvrtastu rupu'~velicine 0.03 X 0.03, aduboku 0.05. Razmak od rupe »a« do rupe »b« iznosi 0.71, dok razmak od »a« i »b« do kamena »e« iznosi 1.46 (to je prostor oznacen sa »f«). Tu je bilo udubljenje, van sumnje grab ili mjesto za relikvarij. Istocni i sjeverni rubavi su djelimicna sacuvani, dok južni rub nije sacuvan. Od ploca, kojima je taj prostor bio poplocan, ništa nije sacuvano. Tlo u prostoru »f« nadeno je sve prerovano, u neredu: ništa se tamo nije našlo, iako smo kopaH na dubinu od 1 m, dok nismo na,išli na prirodne stijene. Treba zabilježiti jedan duguljasti okrugli, kamen »j« pored kamena »b«, koji se sav raEJpao u sitne komade - on pravi utisak gornjeg dijela miljokaza. Ostali prostor apside nije imao nikakvog plocnika ili poda i bio je pun zemlje i prirodnag kamenja u punom neredu. Ostali prostor presbitariuma isto tako nije imao poda, sve je bilo puno zemlje i kamenja, nešto od srušenih zidova, a najviše od 'tJrirodnog kamenja. U ovom prostoru sacuvano je bilo 'Ova. U sjeveroistocnom cošku duž sjevernog zida uzvišenje »g«, dugo 1.30, široko cca 0.70, avisoka 0.25. Pod kamenjem kojim je ono bilo poplocano nije bilo ništa osim zemlje. Dalje prema zapadu ad »g« sacuvan je plocnik od kamenja raznih dimenzija i izrade. Tako, npr., pored »g« u podu je bio lijepo tesani kamen velicine 0.55 X 0.43 (»i«). Pod kamenom »i« bio je malter, ali se pod malterom nije našlo ništa. Kod južnog zida našla se zidana grobnica »k,( (v. sliku A). To je nemarno ozidana raka, dugacka 2.07, (od toga udubljenja za glavu iznosi 0.45), a široka 0,72, visaka u cemeru (svodu) 0.76; od južnog zida grabnica je udaljena 0.35. Grobnica je bila iznutra pokrivena žbukom; svod nije morao da viri iznad poda. Unutra su se našle jako istrule kosti dvaju individua, anikakvih prilaga ili ostataka od odijela. Grobnica je bila 'puna zemlje (mulja). Niz kamenja na liniji »w«-»z« pravi utisak da je u vezi sa oltarnam pregradam. Ali nikakvih ostataka od takve nije se našlo. Da li je pregrada bila od drveta, pa je propala, ili je bila kamena, ali je iza požara bila prenesena (ukolika se sacuvala) u prostoriju D, gdje se našlo mnogo ostataka od kamene pregrade? Na ovo pitanje ne mažemo sa sigurnošcu da odgovorimo. Duž linije W-Z kamenje je smješteno u dva reda. Iznenaduje, da se izmedu ovog kqmenja nalazi jedan kamen - »C« -, koji je nesumnjiva služio kao dio postolja za menzu. On, kao i komadi »a« i »b« ima cetvrtastu rupu slicnih dimenzija .. Na zatpad od presbiterija leži n a o s B dugacak 8.20, širok 5.84. Od zidova je sacuvan samo južni u cjelini, od sjevernoga nešto više od 2 m, od zapadnog sa južne strane oka 2.50 - sve ostalo je prapalo, kako izgleda, odnesena vodom. Zidovi naosa (i presbiterija) gradeni su pažljivo (v. naprijed), ali nisu svuda jednake debljine: debljina južnog zida iznasi ad 0.55 do 0.70, sjevernog 0.65. Oni su sacuvani do visine: južni zid do 1.10 (kod apside) do 0.70 (na zapadu), dok visina sjevernog iznosi još 0.53, a kod mjesta >:g« cca 1.50. Od poda u naosu nije ostalo ništa. U južnom zidu, odmah uz crtu W-Z nalaze se vrata, širaka 1.00, kaja iz naosa vode u prostoriju F. Tamo gdje bi bila vrata iz naosa u narteks, zid je propao. Sav, prostor naosa bio je i&punjen kamenjem i zemljom u kaoticnom stanju; ni crijepa, ni ugljena nije bilo nadena. Drugi su nalazi bili oskudni i slucajni: jedan maleni odlomak parapetne ploce (pluteja), nekoliko beznacajnih odlomaka keramike i jedan, iako slucajni, ali znacajan nalaz - željezna strelica tipicno avarskog oblika (sl. 2, b). Prema sacuvanim ostacima zidova bazilika je imala na r tek s, ali od njegova prostora ništa nije 'Ostala. Kaka izgleda, i an je pao žrtvam papIave.

D. Scrgcjcvski:

Bazilika

LI

KloiJlIkll

-+ub.lI-

SI. A -

Presbiterij

Sl. B -

Apsida

gledana

izvana

D.

Scrgcjcyski:

Bazilika

u Klobuku

1'((15. III

'I. C -

PisciJIa

SI. D -

Prostorij,a

F, y,rata

Stal'O-hrišcanska

bazilika u Klobuku

193

Sj e ver n e p r o s tor ije - Prostorije DiE za nas su najinteresantniji dio cijele ruševine. Taj dio gradevine sastavljale su prostorije široke 3.35, dok se za dužinu ne zna, jer se na osmom metru 'Prema zapadu gube ostaci zidova i podova. Sjeverni zid prostorija DiE tanji je (0.45) od južnog, graden je od dobrog materijala - malih kvadrica, kao i južni zid, samo nešto nemarnije. Istocni zid je debeo 0.60, ali je graden od slabijeg materijala. Da li su ta obadva zida bila oštecena na brzu ruku popravljena? Od 3jevernog dijela zgrade sacuvane su dvije prostorije DiE. Prostorija D je malena - 4.60 X 3.35; u nju se ulazilo iz prostorije E. Od zida izmedu te dvije prostorije ostalo je malo, ali se mjesto vrata može konstatovati, jer se u sjeveroistocnom cošku prostorije E sacuvao kamen, koji je služio kao stepenica (Trittstein) pred vratima. Pod prostorije D napravljen je na dosta primitivan nacin: na slabu kaldrmu nali ven je sloj maltera. Sjeveroistocno coše u D bilo je zauzeto jednim zidanim uzvišenjem, kao podium, visokim cca 0.50. To je bila jedna zidana grobnica »L«. Ona je orijentisana sjever-jug, dugacka 2.37, široka 1.14, a visoka u sljemenu 1.19. Sa sjeverne strane imamo ulaz u grobnicu - zasvodeno udubljenje, široko 0.42, visoko 0.52, a duboko isto tako 0.52. Ulaz je dopirao do samog vanjskog zida bazilike, koji je zatvarao ulaz. 'Grobnicu u dužini prosjecao je jarak sirok 0.14, adubok ccn 0.15, tako da su se dobila dva ležaja. Svod je slabo graden, kamen nije ni pritesan i svod se držao iskljucivo .-na malteru. Prilikom iskopavanja bio je otvoren južni kraj grobnice (kasnije sazidan). Grobnica je bila iznutra malterisana. Zemlja nije prodrla u grobnicu, u kojoj su se našle slabo ocuvane kosti od cetiri individue; kO'sti su ležale u punom neredu. Nikakvih predmeta u grobnici nije se našlo. Prostorija D služila je, dakle, kao »memoria«. U prostoriji D ležali su na podu gotovo svi komadi ka: , , I menO'g namještaja, koji su bili nadeni u ruševini. Oni su ležali L ., na podu duž južnog zida, a i usred prostorije. Pored same grobnice duž njezinog zida ležao je komad kamenog stupa sa Sl. 1 - (1 : 20) kapitelO'm (naš br. 14), a malo prema zapadu od njega na jednoj hrpi ležali su dva imposta (naš broj 2). Sa prostorijO'm D granici na zapadu b a p t i ste r ijE. Njegove dimenzije ostaju nam nepoznate, jer na pocetku treceg metra, racunajuci od istocnog zida, obadva zida - i sjeverni i južni, nestaju. Pod ove prostorije sastoji se od slabog betona od maltera. Ispod ovog 'Poda nasut je šut u debljini od cca 0.30, u kojem su se našli mnogobrojni ostaci staklenog posuda. Ispod ovog sloja nalazi se 'drugi betonski. pod, a pod njim zemlja-zdravica. Na razmaku od 0.70 od istocnog zida nalazi se zidana piscina (slika C). Ona je izvana ovaIna, gotovo okrugla, dok samo udubljenje oponaša oblik krsta sa zaobljenim coškovima. Dimenzije piscine izvana 2.20 X 1.90, same kade 1.05 X 1.20. Ona je gradena od lomljenog kamenja, vrlo nemarnO', kao da ima tri plitke stepenice i dno od crijepa na dubini od 0.50. Na sjeveroistocnoj strani piscina pravi coše, kao ostatak od cetvrtaste konstrukcije. Piscina se nalazi u vrlO' slabom stanju: nismo sigurni da li je njeno gornje lice sacuvanO'. UnutrašnjO'st 'Piscine je sva ruinirana, a na dnu je napravljena velika rupa (tražili blago?). Odmah iza piscine prema zapadu prestaju zidovi i pod. U sjeveroistocnom cošku baptisterija ležao je kamen, kako izgleda, pred ulazom u memoriju. Nikakvih nalaza, osim odlomaka stakla izmedu dva poda nije bilo nadeno.

i

o

Glasnik Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

13

194

Dimitrije

Sergejevski

P r O s tor ije naj u ž n o j str ani. - Ove prostorije F i G gradene su i dodate kasnije: Zidovi su gradeni na drugi nacin (od lomljenog kamenja), nemarno; u tacci M. gdje je zid prostorije F naslonjen na zid apside, tokom vremena nastala je pukotina tako da se novi zid potpuno odvojio od staroga. Debljina zidova dogradnje iznosi 0.50 do 0.65. P r o s tor i ja F široka je 3.60, a dugacka 8.75. U nju vode vrata iz naosa. Odmah pored vrata, sa zapadne strane stoji cetvrtasti kamen »n« (slika 1 i A) sa cetvrtastim udubljenjem. Njegova svrha nije jasna, jer za vodu on je smješten prenisko. jedino što možemo reci, da je to jedan spolium, što se vidi po obliku kamena. Dalje prema zapadu duž zida složen je kamen u obliku uske stepenice ili klupe »m«. Od zida, koji s južne strane zatvara prostoriju F, nadeni su mali ostaci samo na jednom mjestu. Kako sam rekao, bio je vrlo slabo graden, adebljine 0.55. Blizu ovih ostataka zida bio je naden ostatak poda in situ: malter nasut na slabu podlogu od kamena. Sav lt:JrostorF bio je ispunjen zemljom i kamenjem, a u donjim dijelovima odlomcima crijepa. Narocito velike kolicine crijepa bile su nadene blizu vrata na mjestu »0«. Na mjestu »p« bilo je nadeno nešto ljudskih kostiju - 1 pršIjen i 3 komada dugackih kostiju - vjerovatno iz kakvog vodom razorenog groba. Na mjestu »q« naden je komad stupa (br. 36, inv. br. 628) koji svojim oblikom ne pripada ostalim nadenim komadima; na mjestu »s« kapitel, naš broj 15, razbijen u 7 komada, a na mjestu »r« komad stupa, naš broj 8, razbijen u tri komada, a slicnog oblika kao i onaj iz prostorije D. Svi odlomci i broja 8 i broja 15 ležali su zajedno, kao da su i kapitel i stup bili baceni na zemlju sa snagom i razbili se kod pada. p r o s tor i j a G bila je odjeljena od F slabo gradenim zidom, ciji su se mali ostaci našli 'Pored zida naosa. Ali odmah iza toga zida našao se niz velikih kamenova, smještenih u obliku zida »t«. Namjena ove prezide nije jasna, vjerovatno je postavljena u kasnije doba. Blizu te prezide naden je grob malih dimenzija »u«, ograden gradevinskim kamenjem, a u njemu posve istrule kosti. U tacci »Q« neznatni tragovi poprecnog zida, koji odmah nestaju prema jugu; isto tako i prema zapadu zid brzo nestaje. Samo prema sjeveru zid iz tacke Q proteže se još za 2.50, djeleci naos od narteksa.
Ornamentirani arhitekturni komadi

Od ornamentiranih kamenih komada nadeni su samo fragmenti kamenog namještaja bazilike. Oni su nadeni vecim dijelom u memoriji (prostoriji D). Svi ovi komadi pri't:Jadaju, kako izgleda, pregradi, koja je morala stajati u memoriji pred grobnicom. Ostataka drugih arhitekturnih dijelova, napr. od velikih stupova, nadvratnika, dijelova prozora, ili drugog namještaja - menze, ambona i sl. nije nadeno ništa. Materijal, od kojeg su izradeni nadeni komadi, je lapor (mulj ika, mergel) osim broja 36, koji je izraden od krecnjaka. Izrada svih komada je slaba. Stupovi, koji svojim oblikom lice na one iz Breze, radeni su, kao i oni, na tocku, ali vrlo primitivno. Ornamenat je izraden na dva nacina: ili je to plosnati reljef visine cca 0.015 do 0.02, ili je izraden pomocu urezanih crta (»gravirani«). Zanimljivo je da su crte dosta široke _. do 8 mm. Neke su od njih radene dlijetom, druge pomocu svrdla, koje se premještalo po odredenoj liniji.

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

195

Broj 1 (inv. br. 620), table I, 1 i IV, 1, 2. Garnji diO' cetvrtastag bazamenta. Garnja je 'Pavršina djelamicna sacuvana i ima kvadratna udubljenje sa akruglam rupam na dnu za usadivanje stupa. Prednja strana bazamenta ukrašena je palukružnim crtama i nizam izbušenih rupica. Desna strana, slaba sacuvana, ima žljeb za usadivanje parapetne place (pluteja). Lijeva strana je ravna, izgladena, sa urezanam crtam duž rubava. Pazadina adbijena. Zanimljiva je, da na svim pavršinama, iakO' su ane ugladene, ima tragava zubace sa vrlO' širakim zubima. Sudeci pa tame, šta, lijeva strana nema nikakvih grafitija, pretpastavljama, da je taj stup stajaO' uz sami (lijevi) zid. Naden u 'Prastoriji D. Broj 2 (inv ..br. 621), tabla I, 2; V, 4, 5. Garnji diO' bazamenta sa astacima stupa (u jednam kamadu), dalje je adbijen znatan diO'. Prednja strana ukrašena je pamacu crta urezanim arnamentam: radiaine 'crte, razeta na vitla (Wirbelrasette), šestakrake zvijezde, kancentricni kruga vi. Naakala je akvir, aznacen crtam. Desna strana ima ugladenu površinu, slican akvir i žljeb za usadivanje pluteja (parapetne place). Ostale dvije strane ugladene su, imaju slican akvir, a išarane, su beznacajnim grafitijima: na lijevaj bacnaj strani vidimO' našarana A i B, na cetvrtaj strani mnagabrajne vertikalne i harizantalne crte. Treba zabilježiti tragave zubace na svim stranama i unutar žljeba. Naden u prastariji D. Broj 3 (inv. br. 622), tabl. I, 3; IV, 3. Odlamak ad garnjeg dijela oazamenta. Prednja, arn amen tirana strana djelimicna je sacuvana: urezani arnamenat sastaji se ad kancentricnih krugava i crta. Sacuvana je neštO' ad lijeve bacne strane, dak su desna j pazadina adbijene. Na garnjaj pavršini tragavi adbijenag stupa. Ovaj bazamenaL vjeravatna je biO' desni ad jednag ljJara. Naden u prastariji D. Broj 4 (inv. br. 630), tabla I, 4. Odlamak ad garnjeg dijela bazamenta. Na prednjoj 5trani sacuvana je neštO' ad arnamenta (sa lijeve strane): vidi se crta koja ogranicava palje sa arnamentam. Otraga astaci žljeba, kakO' se vidi na crtežu. Sa sviju strana je adlamijen i abijen. Broj 5 (inv. br. 623), table I, 5 i XIII, 2. Odlamak ad bazamenta (?) sa prednje strane, vjeravatna ad danjeg dijela. Odbijen je sa sviju strana osim prednje. Na prednjaj strani je harizantalna (?) crta, iznad kaje su urezani kancentricnl krugavi - pet na braju. Naden u prastariji D. Broj 6 (inv. br. 630), tabla I, 6. Mali odlamak ad prednje strane bazamenta (?). Odbijen sa sviju strana, deblj. 0.025. Ostatak profilisanag ak'{ira i kancentricni krugovi, koji su vjeravatna zauzimali cijelu površinu prednje strane. Broj 7 (inv. br. 617), tabla I, 7. Odlamak vjeravatna bazamenta· Sacuvani su dijelavi dveju glatkih strana, kaje se sjeku pad pravim kutam. Duž ruba urezana je crta. Broj 8 (inv. br. 615), table I, 8 i VI, 2. Tri fragmenta stuljJa kaji se spajaju. Odbijen gare, dalje i pa vecem dijelu perimetra. Ukrašen sa tri harizantalne prafilisane zane, raznag prafila. Diametar je biO' cca 0.22. Naden u prastariji F, mjesta
»S«.

Brojevi od 9 do 13 (inv. br 630), tabla I, 9-13. Pet sitnih adlamaka ad stupava istag tipa i dimenzija. Broj 14 (inv. br. 619), table II, 1 i VII, 2. Garnji diO'stupa sa kapitelom, izradeni u jednam kamadu. Odlamak se sastaji ad garnjeg dijela stupa, jake prafilacije, kaja zamjenjuje astragal ispad kapitela, isamag ka'Pitela sa abakam. Na garnjaj pavršini abaka, kaja nasi tragave ferrum dentatum-a, iskapana je kvadratna udubljenje (0.06 X 0.055, dub. 0.1), u kQjem je na dnu izdubena rupa za željezO'.
13*

196

Dimitrije

Sergejevski

Stup, osim spomenute gore profilacije, ima još na dva mjesta profilisane zone. Kapitel je vrlo jednostavan. To je posljednji izdanak korintskog kapitela; sa svake od cetiri strane idu odazda na gore dvije paralelno urezane crte, kaje se gare savijaju na mala trokuina ispu'pcenja - degenerisane volute. Gore izmedu crta još cetiri kratke crte. Duž vertikalnih crta izvana ide niz sitnih izdubenih rupica, koje isto takO' obilaze kalatas iznad astragala. Abak je malo utegnut, ukrašen je sa dvije horizontalne crte; flos je jedno kvadratno uzvišenje. Izrada je vrlo slaba. Stup je oštecen SOl jedne strane. Isto tako i sam kapitel. Ležao je na podu pored zapadnog zida grobnice »L u D. Broj 15 (inv. br. 618), table II, 2 i VIlI, 1 i 2. Kapitel, oblikom i izradom lici na prethodni braj, ali nije posve identican: na njemu rupice idu sa dvije strane vertikaInih crta. Flos je sacuvan sa dvije strane abaka, ostale su dvije strane jako nastradale. Kapitel je razbijen u 7 komada, od kojih su 6 mogli biti spojeni, dok se mali sedmi odlomak nije dao smjestiti. Svi fragmenti su ležali jedan 'pored drugog u prostoriji F blizu zida naosa. Broj 16 (inv. br. 616), table II, 4 i VI, 1. Kapitel je oblikom slican broju 15, nešto manjih dimenzija. Izrada je još nemarnija, nego kod ostalih. Gornja površina ima kvadratno udubljenje sa akruglom rupom. Gornja površina obradena je na uobicajeni nacin zubacom. Kapitel je jaka atucan gare, dalje, i s jedne strane. Naden uprostariji D uz sami južni zid na p'Odu. Broj 17 (inv. br. 614), table II, 3 i VII, 1, 3. Tri adlamka kapitela, kaji se spajaju (garnji dio). Prema dimenzijama i abliku lici na ostale kapitele. Ovi odlamci nadeni su zajednO' na istocnom zidu prost'Orije D. Brojevi 18-23 (inv. br. 630), tabla II, 5-10. Šest sitnih odlomaka od ka'pitela istog tipa. Broj 24 (inv. br. 625), table II, 11 i IX, 3. Impost bez ornamenta. Donja površina (0.18 X 0.15) distproporcionalna je malena prema garnjoj (0.66 X 0.17) i nema udubljenja za gvažde (Diibbelloch). Pavršina je pažljivo obradena zubacom, kaja se odlikuje izvanredno širokim zubima, Ovaj impost biO' je naden na podu prostorije D zajedno sa drugim lmpastam (naš br. 25), a ispod bazamenta br. 2. Broj 25 (inv. br. 624), table II, 12 i IX, 1, 2. Ovaj impost je drugog oblika nega 'prethodni: kraci i viši. Donja površina nema udubljenja za željezo. Na jednoj od kosih površina prika?:an je u reljefu krst, a iznad njega janje sa jelenskim rogovima. Površina je obradena sa dvije vrste 'Oštre zubace. Izrada je slaba. Naden na podu prostorije D pored imposta br. 24. Broj 26 (inv. br. 606), table III, 1 i X, 2. Odlomak parapetne ploce (pluteja), vjeravatno od gornjeg desnog c'Oška. Prednja strana: glatki široki okvir, unutar bordura sa plasticnim rozetama, zatim ostatak glatke letve (vjerovatno ostatak profilisanog okvira koji je omedavao ukrasno tpolje). Od polja ništa nije sacuvana. S desne bocne strane slabo izradeno pero. Zadnja površina pažljivo je obradena zubac'Om br. 6. Ostale su površine glatke. Izrada je slaba. Naden u prostoriji D pored južnog zida. Broj 27 (inv. br. 607 + 629), table III, 2 i X, 1. Tri odlomka parapetne ploce, koji se spajaju. Odbijeno sa sviju strana osim pozadine. Gore ostaci bordure sa plasticnim rozetama, slicnim onima na broju 26. Ispod nje je tprofilisan okvir, ispod njega polje sa plasticnim ornamentom: ostaci stupa i arkade. Zadnja je površina obradena zubacom. DiO' 607 naden u prostoriji D, dok dio 629 (donji dio) naden je van apside.

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

197

Broj 28 (inv. br. 608), table III, 4 i X, 3. Odlomak od bocne strane parapetne ploce. Sacuvano je pero, pIosna ti okvir, neštO' od bordure, na kojoj se razabiraju ostaci jedne plasticne rozete. Odbijeno: gore, dolje, desno i zadnja 'ilovršina, tako da debljina ploce ostaje nepoznata. Naden u naosu u nabacanom kamenju. Broj 29 (inv. br. 609), table III, 3 i XI, 3. Odlomak (od gornjeg dijela?) parapetne ploce, odbijen sa sviju strana. Bordura gore je obijena, ispod nje profilisani okvir i pelje sa plasticnim ornamentom: trokut sa koncentricno urezanim trokutima. Od trokuta odvajaju se sitni stilizovani listici na stabljikama. Slicne listice vidimo i na brojevima 30-33. Pozadina je grubo izravnjena i ima malobrojne tragove zubace. Naden u prostoriji D na gomili sa ostalim fragmentirna. Broj 30 (inv. br. 612), table III, 7 i XI, 1. Odlomak parapetne ploce sa stiliziranim lišcem, slicnim prethodnome broju. Odbijen sa sviju strana, osim pozadine. Debljina iznosi 0.085 - obicna debljina parapetnih ploca bosanskih bazilika, koja je manje-više ravna polovici arhitektonske stope. Površina otraga je ravna sa neznatnim tragovima zubace. Naden u prostoriji D zajedno sa ostalim fragmentirna. Broj 31 (inv. br. 613), table III, 5 i XI, 6. Mali odlomak parapetne ploce. Odbijen sa sviju strana. Debljina je jaš 0.06. Stilizovano lišce u reljefu kaO' i na brojevima 29-33. Broj 32 (inv. br. 610), table III, 6 i XI, 2. Odlomak parapetne ploce, odbijen sa sviju strana, osim zadnje površine. Sacuvano je malo ad profilisanog okvira i lišca ispod njega. Ornamenat je visak 7 mm, debljina odlomka iznosi 0.075. Pozadina je ravna sa minimalnim tragovima zubace. Naden u prostoriji D pored južnog zida. Broj 33 (inv. br. 611).table III, 8 i XI, 4. Odlomak parapetne ploce (od gornjeg kraja?). Odbijen sa sviju strana. Sacuvana je bordura sa urezanim ornamentorp - šestokrakom zvijezdom j sa dva koncentricna kruga - profilisani okvir, a u polju plasticno lišce, kao na prethodnim brojevima. Naden u prostoriji D. Broj 34 (inv. br. 626), table I, 15 i XI, 5. Odlomak kamenog namještaja. Sudeci po ornamentu možda pripada grupi našeg broja 27. Svakako spada u istu skupinu fragmenata. Naden u kamenju, nabacanom na ruševine bazilike. Broj 35 (inv. br. 627), table I, 14 i XIII, 1. Odlomak kamenog namještaja. Odbijen sa sviju strana i otraga. Ornamenat se sastoji od urezane šestokrake zvijezde, ostataka koncentricnih krugova i urezanog okvira (?), Naden u prostoriji D. Broj 36 (inv. br. 628). I):omad stupa odbijen sa obadva kraja. Krecnjak. Duž. 0.40, precnik 0.18. Naden u prostoriji F, mjesto »q«. Broj 37 (inv. br. 631), tabla XII, 4. Odlomak kamene cesme u obliku lavlje glave. Ovaj komad nije bio naden u bazilici, nego prije nekoliko godina kod kopanja kanala nekoliko desetina metara ispod (južnije) bazilike. Opisujemo ga usput, jer 'ilripada, kako izgleda, istome vremenu, a lako je mogao da bude dio bazilike. Odlamak je dugacak 0.32, visok (debeo) 0.205. Grubi rad. On nije u obliku cunka, nega, osim njegova ispusta, tj. same lavlje glave, ima oblik jednog korita, što susrecemo i kod drugih slicnih objekata. Sitni nalazi U našoj ruševini bilo je vrlo malo sitnih nalaza - beznacajnih odlomaka grube keramike, stakleni fragmenti, klinci i druge obicne željezne sitnice. Svi ti objekti bili su nadeni u zemlji, koja je ispunjavala ruševinu i vjerovatno je slu-

198
<

Dimitrije

Sergejevski

cajno tu dospela kasnije. Ovi nalazi prema tome ne mogu da služe kao dokumentacija za našu baziliku. Izuzetak cini samo broj 6 - željezna strelica avarskog tipa, Ovaj nalaz iako je mogao da dosIpije u ruševinu kasnije, ipak je za nas od velike važnosti. Objekata, koji bi služili za datiranje, napr., novca ili natpisa nije naden nijedan komad. Opis cemo poceti od tri odlomka tegula, koji su nadeni na podu prostorije F. Broj 1 (inv. br. 387), tabla XII, 2. Odlomak tegule iz njezine sredine. Dimenzije: 0.18 X 0.17, deblj. 0.023. S jedne strane utisnuta je rozeta ili krst - ne može se tacno ustanoviti, jer se dogodio dupli udarac. Precnik te figure iznosi 0.055. Naden u prostoriji F. Broj 2 (inv. br. 388), tabla XII, 1. Odlomak tegule iz njezine sredine. Vis. 0.215, šir. 0.11 i 0.07, deblj. 0.03. Na odlomku je urezan krst, visok 0.175, oblika obicnog u VI vijeku. Naden u prostoriji F. Broj 3 (inv. br. 389), tabla XII, 3. Odlomak tegule iz njezine sredine, vis. 0.265, šir. 0.235, deblj. 0.03. Žig sa udubljenim poljem: . PASI. A . NA . S. Pocetak žiga nedostaje, ispred P jedan mali ispulpceni trokut koji ima ulogu tacke; isto ispred drugog A, ispred N i iza zadnjeg A. Na kraju veliki ispupceni trokut sa malim S u sredini. Naden u prostoriji F. Ovaj crijep potice iz poznate ciglane figlina Pansiana. Ova ciglana je ležala na obali sjevernog Jadrana, negdje u Istri ili u Venetskoj oblasti. Ispocetka je bila privatna, od vremena cara Tiberija do Vespasiana bila je carska, a zatim se njezin trag gubi. U prvom vijeku naše ere njezini Iproizvodi (crijep) izvozili su se morem u ogromnim kolicinama. U našim krajevima cesto se nadu, narocito na Donjoj Neretvi. U Bosni (a i u drugim krajevima) redo'vno se nade obicni oblik žiga PANSIANA. Ipak jedanput (u Duvnu) našao se žig bez prvog N, ali ne identican, naime, bez tacaka. Što se tice zadnjeg S, žig je na ovom mjestu odlomljen, pa ne možemo ništa reci.") Potpuno identican žig zabilježen je pet puta, sve u Venetskoj oblasti (C. 1. L. V, 8110), dok u Arheološkom muzeju u Zadru cuvaju se dva primjerka slicnog crijepa PASlANA, nadena u Zadru (br. 251), ali bez tacaka i ornamenta, tj. bez zadnjeg sumnjivog S. Broj 4 (inv. br. 2195), slika 2-a. Rucka od nožica (?), kost. Ukrašena je sa 10 produžnih nizova tacaka. Dužina 0.047, diam. 0.012 do 0.013. Nadena u gornjem sloju šuta u apsidi. Broj 5 (inv. br. 2196), slika 2-c. Zrno od derdana u obliku plosnatog koluta. Tamnoplava Ipasta. Diam. 0.011. nadeno u šutu u naosu. Broj 6 (inv. br. 2193), slika 2-b. Trobridna željezna strelica avarskog tipa. Dosta dobro sacuvana, malo odlomljen šiljak. Ukupna dužina 0.058, od toga na samu oštricu otpada 0.035. Nadena u šutu u naosu. Broj 7 (inv. br. 2194), tabla XIV, 1. Željezno zvonce obicnog antickog tipa, jezicac sacuvan. Visina 0.073, otvo·r iznosi 0.054 X 0.04. Nadeno u naosu u šutu. Broj 8 (inv. br. 391), tabla XIV, 1. Željezni okov od vrata. Sastoji se od okruglog oštecenog štita, i tri karike. Diam. štita 0.085. Naden u naosu u šutu. Broj 9, tabla XIV, 2. Osam raznih željeznih klinaca, nadeni na raznim mjestima u šutu. Broj 10. Cetiri odlomka nekih željeznih alatki antickog tipa. Nadeni na raznim mjestima u šutu.
3) Glasnik VI, 1894, 305 Wiss. Mitt. IV, 157. Sada u Z. muzeju, inv. br. 26. O crijepu W()rJliC vidj; P q t seh tJ Glasnik\l, 19H, Z03 tilkoCle U Wiss. M.itt. IX, 279,

ov~

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

199

Broj 11. Osam sitnih odlomaka plosnatog stakla, debljine: 0.5 mm, 1 mm, 1.5 mm, 2 mm. Nadeni u šutu na raznim mjestima r;uševine. Broj 12. Odlomak male staklene ca š e sa bra d avi cam a (Nuppen). Diametar je vjerovatno bio oko 0.07. Broj 13, tabla XIII, 3. 4. Odlomci triju malih staklenih caša: 5 odlomaka od ruba sa ruckom, 7 odlomaka od ruba, 2 odlomka od dna caše, 1 odlomak od dna male cašice. Debljina stakla od 1 mm do 1.5 mm. Staklo pod brojem 13 nadeno u šutu izmedu dva poda u baptisteriju.

a.. .

: C~ --.-- :---'.'-.J
- -, -

- :.: - -~

--

~- - .. - - •.

[QbP\ "
-

.~

~

<

o.orl

t,

0.os6

>

C.
Sl. 2 Broj 14. U šutu je nadeno nešto odlomaka grube keramike, od koje donekle

'Prestavlja interes jedan odlomak koji je vjerovatno iz kasno-antickog doba, sa horizontalnim prugama, i drugi mali odlomak sa valovitim ornamentom napravljenim cešljem.
Nacin gradnje

Naša bazilika je dosta siromašna. Ipak sami zidovi centralnog dijela izgradeni su pažljivo. Nacin njihove gradnje je tipican. Lice zida sastavljaju kvadri malih dimenzija, uz to razlicitih dimenzija. Oni su položeni na taj nacin što su u svakom redu smješteni kvadri razlicne širine (dužme), ali iste visine, dok je visina redova razlicita (slike 3 4). Ono što je markantno i s cim s?m se sreo prvi put u Bosni, to je oblik tih kvadara (slika 5): oni donekle oponašaju piramidu, cija osnova sastavlja lice zida, dok je vrh okrenut prema unutrašnjosti. Unutrašnjost zida bila je po obicaju sagradena od lomljenog ili bud ~akvog kamenja sa puno mal-

i

200

Dimitrije

Sergejevski

tera. Ovim oblikom kvadara '.J0stizalo se, da se oni što bolje priljube uz unutrašnjost zida. Takav nacin gradnje bio je u upotrebi kod rimskih graditelja u kasnoanticko doba, u Galiji sve do u VII vijek!) Ovaj fakat dobro odgovara i ostalim momentima kod naše bazilike i potvrduje njezin kasno-anticki karakter.

100
Sl. 3 -

)

Vrata izvana (visine ozn. u centimetrima)

Pod u prostorijama A i B sastojao se od plocnika. Sudeci po oskudnim ostacima, to je bilo kamenje raznih dimenzija. U sjevernim i južnim prostorijama (D, E, F, G) na vrlo slabu kaldrmu bio je naliven tanki sloj maltera. Malter je svuda slab. Sve gov~,ri o siromaštvu bazilike. Lijepo tesano kamenje, koje je bilo nadeno tu i tamo u ruševini, vjerovatno su bila spolia, koja su bila ugradena u zgradu.

to

11

15"

10

Sl. 4 -

Južni zid izvana (visine ozn. u cm)

Od prozora i vrata nemamo ostataka. Kakve je visine bila zgrada mi ne možemo reci. Krov je sigurno bio na dvije vode, pokriven crijepom. U pogledu krova, zbog male širine zgrade i njezinih '.Jojedinih dijelO'va, mislim, nije bilo pO'teškoca. Isto takO' ni u pogledu prozora, jer je bazilika bila gradena od seoskih majstora. Crijepa u ruševini bilo je nadeno puno, ali samo uprostarijama F i G i malo
C) P. M. D u val, Cherchel et Tipasa, 1946. str. 96, Adn. 1. Nažalost, na ovu potanko st drugi arheolozi do sada su maLo obracali pažnje.

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

201

u DiE. Crijep je obicnog tipa, dobre izrade, bez žiga. Dimenzije su: dužina 0.54, šir. 0.38, deblj. od 0.02 do 0.03. Zanimljivo je da se našao i jedan crijep sa žigom »PASIANA« tj. »PANSIANA« (tabla XII, 3), koji potice iz I vijeka n. e. Taj komad bio je, dakle dugog života. Ne možemo sumnjati u dugovjecnost crijepa, jer naš slucaj nije usamljen.5) Kameni namještaj bazilike izraden je, kao obicno u Bosni u kasno-anticko doba, od lapora (mulj ika, mergel). Izrada je slaba. Stupovi su izradeni na tocku, ali taj tocak mora da je bio primitivan, jer izrada nije ni najmanje precizna. r z rad a p o v r š i n e. - Jedno poglavlje za se prestavlja obrada površina kamenog namještaja. U posljednje vrijeme arheolozi su obratili pažnju na nacin obrade površine u kasno-anticko doba. Tako je danski arheolog Bronsted dao u svom opisu groblja u Kapljucu kod Solina6) nekoliko primjera raznih nacina obrade površine. Njegov rad produžio je E. Dyggve, rekonstruisavši citav tehnicki 'Postupak kod izrade površina na reljefima u to doba, tj. u V i VI vijeku.') Na ovom mjestu ja ~u se ograniciti samo na opis površina obradenih pomocu ferrum den-

ti?

~ ~

<:

~D
~O.2.'b~
Sl. 5 (1 : la)

o

tatum-a, a ostavicu po strani površine koje su izrctdene ili potpuno glatko ili su grubo izradene. Treba uzeti u obzir, da izmedu bosanskih i salonitanskih primjeraka postoji razlika u materijalu: bosanski su primjerci od mekanog lapora, dok je materijal iz Salone tvrdi - krecnjak ili mramor. U Klobuku osim površina pot.lpuno glatkih ili onih grubo obijenih ima mnogo koje su obradene zubacom i to ne samo sa strana koje se ne vide, nego i na stranama koje su izložene pogledima. Pregledavši spomenike iz bazilike, pokušao sam da sastavim tablicu površina li bazilici, koje su obradene pomocu ferrum dentatum-a. Zubaca sa oštrim šiljatim zubima: 1) Razmak izmedu zuba 2.2 mm. Tabla XV, 1. Naš broj 25. 2) Razmak izmedu zuba 3.2 mm. Tabla XV, 2. Isti br. 25.
") Kao kuriozum mogu navesti i o'vaj slucaj. U 1935 godini konstatovao sam da je jedan stanovnik sela Pješevac kod Stoca imao štalu pokrivenu rimskim crijepom; vidio sam i mjesto (valjda ostaci rimske ciglane), odakle je taj crijep bio uzet, 6) Recherches a Salona, I, 63 i 5 slika. 7) Forschungen in Salona III, 28, sl. 36.

202

Dimitrije

Sergejevski

Zubaca sa plosnatim zubima: 3) Širina zuba od 4 do 5 mm; razmak izmedu zuba [na kamenu ispupceno] 1 mm. Tabla XV, 3. Naš broj 15. 4) Širina zuba 6 mm; razmak izmedu zuba 1 mm. Tabla XV, 4. Naš broj 16. 5) Kako izgleda, zubaca nije imala jednake zube: ima zuba širokih 6 mm drugih sa 7 mm širine. Razmak izmedu zuba je nešto ispod 2 mm. Tabla XV, 5. Naš broj 27. 6) Širina zuba 7 mm, razmak ispod 2 mm. Tabla XV, 6. Naš broj 26. 7) Širina zuba 9 mm, razmak izmedu zuba 2 mm. Tabla XV, 7. Naš broj 24. Sudeci po tragovima na kamenu, alat kojim se radilo za površine 1 i 2 bio je cekic sa oštrim zubima, kakav je i sada u upotrebi (»zubaca«, »mlinski cekic«), a za 'Površine 3 do 7 dlijeto sa plosnatim zubima. U našim slucajevima ovo dlijeto imalo je, izgleda, tri zuba. Možemo dodati, da, koliko sam mogao opaziti na antickim spomenicima Zemaljskog muzeja u Sarajevu, upotreba zubace, odnosno izrada površine ima svoju. istoriju. Ispocetka, u I vjeku n. e. površine su glatke. Zatim se pojavljuju površine šarirane sitnom zubacom oštrih zuba; poslije se pojavljuju zubace sa uskim plosnatim zubima, cija Se širina sve više povecava. Širina zuba od 9 mm je najveca, koju sam pribilježio. Tokom vremena zubaca sa bocnih strana 'Prelazi na lice spomenika. Kako izgleda, takvoj upotrebi zubace pomagali su ne samo tehnicki, nego i estetski momenti: šarirane površine su sve više i više ulazile u modu, što potpuno odgovara kasno-antickom ukusu, napr. u obradi odjela na reljefima: sitne paralelne bore su stvarale »igru svjetla i. sjenke«, isto kao i u našem slucaju. Tako je makar bilo u sadašnjo'j B. i H. tj. u unutrašnjosti rimske provincije Dalmacije, gdje je obilje lapora, mekanog kamena, koji se dao lako obradivati, pomagalo ovoj pojavi. Na jadranskoj obali, u sadašnjoj Dalmaciji, kako izgleda, bilo je drukcije. Zubaca sa oštrim zubima, koja je imala oblik cekica, bila je vrlo omiljena, njom IjJrednje su redovno obradivali ne samo bocne strane i grublje spomenike, nego površine. Zubaca sa plosnatim zubima bila je isto tako poznata, ali se upotrebljavala veoma rijetko.

i

i

IV
TIP BAZILIKE

. Naša bazilika bila je za bosanske prilike srednjih dimenzija, orijentisana istok-zapad. Držim da je bila zamišljena kao jednobrodna bazilika sa narteksom i sa dopunskim prostorijama sa sjeverne strane. Zidovi tog sjevernog aneksa gradeni su od slicnog materijala kao i zidovi prostorija A, B i C, ali su tanji i gradeni nemamije. Teško je odluciti, što je po srijedi: ili 'Popravak oštecenih zidova, ili pomanjkanje materijala? Zurba? Ali mi se cini, da gradnja prostorija DiE vremenski nije daleko odmakla od centraInih. Pitanje prostorija s južne strane (F i G) nije teško riješiti: one su bile dodate kasnije; slab rad, slab materijal, a vidi se i otvoren šav izmedu zida apside i zida M-N. Staro-hrišcanske bazilike Bosne odlikuju se tim, što ne slijede tipove bazilika u to doba najviše rasprostranjenih: dosada u Bosni nije nadena nijedna trobrodna bazilika, ni bazilika centralnog plana, samo je bila jedna sa nekom vrstom neo-bicnog transepta (Majdan). Sa gledišta plana, bosanske bazilike možemo podjeliti \l dvije grupe (ili možda tri: Breza). Bazilike prve grupe ~retstavljaju neki kva-

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

203

.
drat, cak katkada širina im može biti veca od dužine (Dabravina). U tome kvadratu na naos otpada u centru samo jedan mali dio prostora. Drugi tip su duple crkve (Zenica, Turbe). U takvom slucaju jedan dio služio je za redovnu, parohialnu službu, dok je drugi - memorialni - bio namjenjen službi za mrtve. S) Katkada, kao u Mogorjelu i Skelanima, to su bile dvije jednal<e bazilike, gradene jedna pored druge. U našem slucaju bazilika ne spada potpuno u jedan od tih slucajeva. Ona se sastoji od dosta velikog naosa, kojemu su sa sjeverne strane dodate male posebne ';>rostorije, od kojih su dvije služile ~ao baptisterij i kao memorialna kapela. Presbiterij. - Oblik presbiterija je obican za ono doba (V-VI vijek). Obicno je ispod trpeze (menze) bio smješten grab sveca. Ako crkva nije posjedovala citavi grob, u oltaru je bio smješten samo relikviarij sa dijelovima mociju.") Dok su na Zapadu grobovi svetaca bili obicno smješteni (u narocitim grobnicama) u 01tarnoj apsidi i u presbiteriumu, na Istoku nisu voljeli to da rade, nego bi grobovi ostali u specialnim zgradama (»memorijama«), ili su bili smješetni u posebnim prostorijama, pritpojenim naosu, tj. samome hramu, s kojim ipak nisu sastavljali organsku cljelinu.IO) Ovo nam objašnjava, zašto nema prolaza izmedu prostorija D i presbiterija. Ali i obicni ljudi su htjeli da budu pokopani što bliže grobu sveca. Na taj nacin još u IV vijeku došlo je do obicaja da se pokojnici pokopavaju i u samoj crkvi, cak i u presbiteriju. Narocito na to su imali pretenziju pokojni €tpiskopi i oni koji su sagradili crkvu.n) Tako su van sumnje i u Saloni u novosagradenoj bazilici u Manastirinama 11 oltarnoj apsidi našli sebi mjesto pored jednog mucenika i dva episkopa (Gaianus i Symferius) koji su (oko 400 g.) gradili ovu
baziliku.12)
.

Naša prostorija D je tipicna »mE:'morija«.Iako sagradena uz sami presbiterij, ona nema direktne veze s njim, nego se u nju ulazilo iz baptisterija. Možemo se tome cuditi, jer zaista ne postoji logicka veza izmedu baptisterija i memorije. Sama grobnica viri iznad 'Poda na cca 0.50 i ima oblik nekoga podija. To je obicna pojava u memorijama toga doba.13) Uz samu grobnicu (prema zapadu) i duž južnog zida nadeni su odlomci septuma (oltarne pregrade). I to je obicna pojava, jer su memorije bile uredene kao kapelice i uprkos malim dimenzijama, bile su redovno i pregrade. katkada minimalnih razmjera. U našem slucaju sacuvana su cetiri kapitela, što odgovara trima interkolumnijama. Širina cijelog prostora iznosi 3.35, što je tpotpuno dosta da imamo srednji interkolumnij, tj. ulaz pred grobnicu, oko
S) Ne treba zaboraviti, da su to ispocetka bili posve razliciti obredi, a i kasnije se ia razlika održala, samo u manjem obimu: J. Las s u s, O. c. 158. ") U starije doba, tj. do 313, toga nije moglo da bude, jer je bio na punoj snazi zakon, da se mrtvaci ne smiju sahranjivati unutar grada, ali tokom IV vijeka taj zakon pada u zaborav, nesumnjivo pod uticajem kulta sveta<:a,.narocito kada se pocelo sa dijeljenjem (komadanjem) relikvija. 10) »Ce n'est qu'en apparence que le mausolee-chapel du saint a penetre a l'interieur de I cglise; en fait, il est reste en dehors du local des reunions eucharistiques etant rejete en l'un de ses f1ancs«. A. G I' a bar, Martyrium, I, 342. 1') Tako je Ambrosije Mediolanski otvoreno izražavao želju da iza svoje smrti (t 397) bude sahranjen u crkvi koju je sam sagradio i to u oltaru: »hunc ego locum praedestinaveram mihi, ut ibi requiescat sacerdos, ubi offerre consueverit. Sed cedo sacris victimis dexteram portionem, locus iste martyribus debebatur. (Migne, P. L. XVI, c, 1066). Drugi episcOlpi bili su skromniji, na pr. Ephraim Sirac (t 378). 12) E g g e r, Forsch. i. S. II, 42. 13) Vidi opis hadžiluka Aetherije u Svetu Zemlju I t i ner. Hi e r o s o 1. ed. Geyer, C. S. E. L. XXXIX, 53.

204

Dimitrije

Sergejevski

0.75, a dva sa strana, zatvorena 'Parapetnim plocama cca 0.90 širine. Ove dimenzije su potpuno realne. Obraca na se pažnju cinjenica, da su komadi pregrade, koji su tu nadeni, manjeviše disparatni. Sva tri manjeviše sacuvana bazamenta su razlicite konstrukcije, iako je ta razlika neznatna; jedan bazament je izraden u jednom komadu sa stupom, drugi - posebno. Razlika u dimenzijama kapitela ne igra ulogu, jer su bili izradeni zajedno sa stupovima. Ali je velika razlika u impostima: oni ocigledno ne idu zajedno. Na podu prostorije D nije naden nikakav sokl ili kakvo kamenje za ucvršcivanje pregrade, ni traga na podu. Sve to nas sili na pretpostavku, da je pregrada bila postavljena naknadno, donesena sa drugog mjesta, možda iz naosa iza njegova napuštanja. Ako se upitamo, ko je bio pokQpan u memoriji, a ciji su grobovi u 'Presbiteriju, nije teško na to odgovoriti: mogucnosti su bile, kako smo vidjeli, raznovrsne. U apsidi ili u grobnici »K« mogao je da bude pokopan osnivac (ktistes) bazilike uz relikvije sveca. U memoriji su možda bili pokopani clanovi kakve lokalne ugledne porodice. Napokon, ako hocemo, da oko nekog od tih pokojnika bude i ore 01 svetosti, mutna vremena i neprekidne najezde barbara uvijek su davale mogucnost da bude ljudi, za koje se moglo reci da su nastradali za vjeru. (E. Dem og e o t: De l'unite cl la division de l'empire romain, 473). Teže je protumaciti nered u grobnici »1«.Kosti su se našle li potpunom neredu, ali zemlje nije bilo unutra, niti je svod grobnice bio oštecen. Nagadati se može, ali sigurno nešto je teško reci. B a'P t i ste r i j - Ono, što odmah pada u oci, da je naš baptisterij, tacnije piscina, slabo graden. Oblik piscine izvana je nepravilni oval, samo se udubljenje oblikom približava krstu sa zaobIjenim krakovima. Taj oblik i dimenzije mogu se naci u svim provincijama rimske države, svakako u manjim mjestima. U velikim gradovima, napr., u Saloni, sve je bilo drukcije. Skromne dimenzije, skromna izrada i potpuno ukljucenje u zgradu bazilike dokazuju relativno kasno vrijeme njegove izgradnje. Vidi se, da se prestalo sa krštavanjem odraslih ljudi, nego da se prešlo krštavanju djece. Zanimljivo je usporediti našu 'Piscinu sa takvom u Lepenici.14) Tamo je piscina otprilike našeg oblika i dimenzija, ali je ugradena u stariju, vecu. Vidi se, kako se prešlo na krštavanje djece. Kod ocjene položaja i dimenzija baptisterija treba uzeti u obzir, da je li prvim vijekovima hrišcanstva, kada su se krš tavali odrasli ljudi i to prozeliti, obred krštenja bio je za crkvu jedan vrlo zn~cajan obred, jedan akt važan ne samo sa vjerskog gledišta, nego i tim, što je manifestovao napredovanje, pobjedu nove vjere. Zato se tada - mislim na IV vijek - gradile velike i lijepe posebne krstionice. Ali kad je cijelo stanovništvo primilo novu vjeru, tada je obred izgubio svoj socijalno-politicki znacaj. Tada nije više bilo razloga graditi narocito veleljepne krstionice. Na taj nacin skromne dimenzije i uredaj našeg baptisterija odgovaraju kasnijem vremenu. Ne treba zaboraviti, da sve govori za to, da se nova vjera proširila li našim kTajevima tek u V stoljecu, ali naglo. Ula z u baz i 1i k u - Uzevši našu baziliku u njezinom prvobitnom obliku, tj. bez dogradnje s južne strane F i G, vidimo da je ona imala ulaz s južne strane (koji je sacuvan) i, nesumnjivo, sa zapadne strane kroz narteks. Sa sjeverne strane, izgleda, da nije bilo ulaza u naos, a ako je i postojao, on je vodio ne van, nego u neku sporednu prostoriju, npr., u baptisterij. Pravih ulaza u naos bilo je, dakle, dva: s južne i zapadne strane. Mi smo navikli na velicanstvene portale srednjevjekovnih crkava (a i sadašnjih donekle) koji zauzimaju upadljivo mjesto u za'padnoj
14)

V. S k ari c u Glasniku

Z. m. 1932, 13.

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

205

fasadi zgrade. Ali u IV, V, VI vijeku bilo je drukcije: ulaz sa zapadne strane cesto nije bio ni glavni, ni jedini. Ima slucajeva, gdje zapadnog ulaza uopšte nije bilo, nego se ulazilo na južna vrata. Taj slucaj imamo cesto u Siriji.'G) Tamo imamo slucajeva da je naos imao dva ulaza, a obadva s južne strane. Teško je reci da li je ta slicnost sa Istokom slucaj na ili ne. Na položaj ulaza uticao je i raspored vjernika u naosu. Izvori toga doba odredeno govore da su u naosu muškarci i žene stajali odvojeno i da se na to strogo pazilo'6) narocito na Istoku. Ako su postojale bocne lade, muškarci su se nalazili u desnoj, žene u lijevoj; ako su postojale empore, one bi služile kao »matroneum«. U bazilikama bez lada i empora muškarci bi stajali naprijed, žene otraga. Prema tome u našoj bazilici kroz južna vrata u naos ulazili bi muškarci, kroz zapadna - žene.
Oblik i ornamenat kamenog namještaja

Kod ocjene oblika nadenih komada kamenog namještaja ',)ostavlja se pitanje, da li imamo ostataka od svih vrsta namještaja? - Svakako nam nedostaje menza i ambon. Ambon vjerovatno nije ni postojao, jer dosada ni o jednoj od bosanskih bazilika nije bio naden. Inace Bosna ne cini izuzetaka: ni u Siriji nije bilo uobicajeno imati ambone.17) Sto se tice oltarne pregrade ona je vjerovatno imala oblik pergole, tj. na stupovima je ležao epistil - greda (trabes, kosmetes), ali najvjerovatnije je da je bio od drveta. '") Mi smo vec spomenuli da imposti ne odgovaraju jedan drugome. Dakle, makar je jedan dospio ovamo slucajno. Impost br. 25 možda je bio prvobitno u jednoj bifori. Govorili smo da je moguce, da cijela pregrada nije bila prvobitno izradena za ovu memoriju. Sudeci po oblicima irruposta, oni su bili izradeni u V vijeku. Slicne oblike nalazimo u Saloni: u Marusincu i u Kapljucu10) - oni poticu iz V vijeka. Oblik stupova sa mnogobrojnim horizontalnim zonama karakteristican je i potsjeca na stupove iz bazilike u Brezi. U toj bazilici horizontalna profilacija toliko je razvijena da ne dozvoljava sumnjati u barbarski karakter. brezanskog ornamenta. U klasicno doba svakako je postojala kod stupova i horizontalna profilacija, ali je ona bila vrlo skromna, nije se udaljavala od odredenih mjesta na stupu, igrala je jednu potpuno t;:>odredenuulogu. Ovdje je posve drukcije. Kapiteli prave na nas cudan utisak. Ako budemo analizirali svaki elemenat, od kojih se oni sastoje, moracemo priznati da ti pojedini elementi nisu za nas tudi.
W) Ovo se tumaci tim, što se u Siriji citav )·domus ecclesiae« gradi po uzoru, po rasporedu obicne kuce, u kojoj je ulaz bio po mogucnosti sa južne strane. 10) Tako kod H i p p o I ita: »et mulieres stent in loco suo intra ecclesiam orantes sepantim«. Vidi o tome u' potankostima kod P. Le me rIe, Philippes ... , 353 i d.; kod J. La ss u s, Sanctuaires. 191. Cak u dalekoj Irskoj pazilo se na to, vidi interesantan cLanak M. Me s na r da L'eglise iriandaise de Kildar = Rivista di arch. cristiana, IX, 37-50. 17) U Saloni ostaci ambona bili su nadeni samo u Manastirinama i u Kapljucu, dok u cetiri gradske bazilike dosada nije nadeno ostataka ambona. 18) Libel' Pontificalis na više mjesta sacuvao je podatke o upotrebi drveta za slicne objekte u crkvama. Napr., spominje se starinski drveni trabes u vezi sa popravcima pape Lava III. (795-816) u bazilici apo Petra, koji je papa Hormizda okovao srebrom, bio je vjerovatno drveni. I slicno. 111) 1VIClrusinac:Forschungen in S, III, Tabla 5, D 4--6; u Kapljucu: Recherches a S. I, Tab,. 37 : 16-18.

206

Dimitrije

Sergejevski

Naši kapite1i su daleki izdanci korintskih kapitela; imaju pravilan utegnuti sa strana abak, sa flos-om i dvije horizontalne crte tj. najobicniji oblik. Volute su se pretvorile u neku vrstu kratkih istupa, kako to vidimo na mnogim kapitelima VI vijeka u našim krajevima. Cak i ono što se na prvi pogled cini posve originalnim i neobicnim - urezane crte - i njih cemo naci u Saloni, npr., u Marusincu"O) i u basilica urbana.2l) Primjerci iz Salone svakako su ljepši i skromniji u svom obliku, ipak su u osnovi to isto, taj isti motiv. Uprkos svemu tome naši kapiteli u svojoj cjelini prave na nas utisak neceg tuceg, ekzoticnog. Ornamenat parapetnih 'ploca (pluteja) isto tako je mješavina klasicnih i novih, tudih momenata. Profilacija i rozete manjeviše su klasicne, trokuti (tabla XI, 3) prave utisak viš{Opre-historijskog ornamenta. Kod nas su se našli donekle slicni na kapitelima bazilike u Lepenici (neizdati). Ostali urezani ornamenat: koncentricni krugovi, polukrugovi, šestokrake zvjezde, sve se to upotrebljavalo u Bosni u prva tri stoljeca n. e'., ali vuce svoje porijeklo iz prehistorijske Evrope (Halštat, cak i Bronzff). Bile> je daklE' stara svojina ilirskog stanovništva. Najzanimljiviji su oni mali listici na tankim stabljikama, koji okružavaju trokute. Možda su oni daleka

Sl. 6 -

Ornamenat

iz Zenice

reminiscencija lista akantusa. Vec u trecem vijeku n. e. imamo primjere rastpadanja lista akantusa na samostalne tanke listice."2) Kasnije se ta tedencija pojacava; u predromanskoj arhitektonskoj plastici mi je vidimo u raznim krajevima Evrope. Na pr. li kapitelima oktogona u Majncu2") u obliku dosta dalekom od našega; slicniji su listici na kapitelima VII vijeka iz Poitier-a,21) ili u Moncaret-a (Dordogne).2G) U našim krajevima vidimo ih u bazilici u Zenici (slika 6), koju na žalost ne možemo tacno datirati, ali koja svakako spada u rani srednji vijek. Iz Knina imamo na jednoj gredi sa tipicno staro-hrvatskim ornamentom lišce akantusa, koje se raspada na listice slicne našima.2oa)
Forschungen i S., III, 29, slika 38-B. 17. Recherches a S., I, 73, sl. 48. 22) U Sanxay u Galiji (dep. Vienne), .v. »GaJ.1ia«, II, 1944, 71, fig. 20. 23) L. L i n den s c h m i d t, Die Alt'erti.imer unserer heidnischen Vorzeit, V, 152, 153, Abb. 4 (desno) i ostale. Nažalost ovi ka(piteli nisu ni približno datirani. Usp. Haupt, Die Baukunst der Germanen, 2 Aufl., 84, Abb. 56. 24) D. F o s s ard, Les chapitaux de marbre du VII s. en Gaule. = Cahiers Arch. II, 79, Pl. XXXVIII, 2. 20) G rim alu »GaUia«, IX, 1952, 122, fig. Il. 20'a) St. G u n j a ca, Muzej Hrvatskih starina od oslobodenja do danas, sl. 15. Starohrvatska Prosvjeta, serija III, svezak 2.
20)

2')

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

207

Jednom rIJecI, ornamenat naše bazilike daleko je otišao od klasicnih obrazaca, a cesto nema s njime ni veze, odnosno izgubio je tu vezu. Treba još ukratko spomenuti hrišcansku simboliku, koju bismo ocekivali u našoj bazl1ici. Ostavivši po strani krst, imamo samo janje (?) na irnt,Jostu br. 25. Janje je možda najpopularniji motiv u simbolici toga doba, ali je majstor, koji je klesao taj impost, bio daleko od razumijevanja tog simbola i dao je janjetu jelenske rogove.
Pogovor

Da ukratko rezimiramo rezultate, do kojih smo došli u našem istraživanju. Bazilika je bila sagradena vjerovatno u V vijeku i to u njegovoj drugoj polovici, kao jednobrodna bazilika sa memorijom i baptisterijom sa sjeverne strane. Kasnije su dogradene (nemarno) prostorije s južne strane. Zatim, u nepoznato nam vrijeme, dolazi do požara i oštecenja bazilike. Uzrok nam nije poznat, ali mnogobrojni napadi barbara tokom V i VI stoljeca daju za to mogucnost. Ošteceni zidovi bazilike popravljent su. Renoviran je ili prepravljen barptisterij, gdje _se nasipa tlo za 0.30 i stavlja se drugi pod. Tada se sprovodi redukcija bazilike: napušta se centralni dio bazilike, a u upotrebi ostaje samo sjeverni dio. Ali su centralne prostorije ocišcene od šuta, koji je ostao ležati u južnim prostorijama. Ipak nismo sigurni: možda je ta redukcija nastala nakon kakvog drugog razaranja. Zatim dolazi konacno napuštanje zgrade i poplan. Ruševina služi kao kameni majdan. Napokon se stvaraju male parcele obradive zemlje i kamen, koji se trijebi, baca se na ruševinu, na kojoj se stvara velika gromila. Koje od tih razaranja moramo pri';Jisati Avari.ma, ciju smo strelicu ovdje našli, ne znam da reknem. Sto se tice plana bazilike i rasporeda prostorija, o tome smo dosta govorili na svome mjestu. Na ovom primjeru vidimo, koliko su originalne bosanske bazilike. Mi imamo još premalo materijala, premalo su nam ';Joznati spomenici toga doba u našoj zemlji, da bismo mogli odluciti koji su bili glavni faktori kod razvitka umjetnosti u našim krajevima: da li je bila pojacana uloga narodne umjetnosti ilirskog, samo površno romanizovanog stanovništva, ili je po srijedi uticaj Gota, koji su gospodarili u zemlji. Slicno je pitanje istocnog (sirijskog) uticaja na našim spomenicima. Jedino što zasada sa sigurnošcu vidimo to jE; da umjetnicki spomenici naše zemlje iz doba Seobe Naroda nose originalan karakter, a i mnogobrojni su. Daljnje istraživanje starih bazilika u Bosni nesumnjivo ce nam dati nove i zanimljive podatke za kulturnu istoriju, a napose za arhitekturu i umjetnicki život toga doba i to ne samo za našu zemlju, nego i za druge evropske zemlje.
ALTCHRISTLICHE BASILIKA IN KLOBUK Z u sam m e n f a s s u'n g Im Herbste 1952 hat das Landesmuseum in Sarajevo eine altchristliche Basilika in Klobuk ausgegraben. Die genannte Lokalitat liegt 25 km nordwestlich vom antiken Narona an einem r6mischen Talwege, der ein Nebenweg der bekannten Strasse Narona-Salona war. Nnch den Funden und dem Stande des Gebaudes zu urteilen, war das Schicksal unserer Basilika das folgende. Sie wurde wahrscheinlich im V. Jahrhunderte als eine einschiffige Basilika mit Ncbenraumen - einem Baptisterium und einer Memoria, die an der Nordseite lagen, gebaut. Nachher, zu einer uns unbekannten Zeit, wurden die Nordmauer und die Apsismauer repariel't. Im Baptisterium wurde der Boden um 0.30 mit aufgeschUtteten Schutt erh6ht und ein andcrel' Estrichboden darauf gelegt. Zu unbekannter Zeit \Vurde eine grosse Vorhal1e Fund G

208

Dimitrije

Sergejevski

von der siidliehen Seite hinzugebaut. Ein Feuersehaden hat die Basilika hart angegriffen. In der Apsis auf dem Bewurf, der noeh teilweise erl1alten ist, sind Brandspuren zu sehen. Deshalb, orier anderer Griinde wegen, wurde die BasiLika reduziert: der Zentralteil wurde aufgegeben, abel' von BruehstUeken und Sehutt gesaubert. Die Raume Fund G wurden ohnc Sorge voll Sehutt stehen gelassen. Als Notkirehe wurde dEr nordliehe Annex (D, E und ?) verwendet, Die steinerne Einrichtung - Saulen, Basamente, Brustungsplatten -' die! in D gefunden ,,,"urde, war moglicherweise nieht fur diesen Raum gearbeitet: es ist nieht ausgesehlossen, dass es Reste der Altarbrustung aus A und B ware'l1. Spater hat eine Wasserflut den Westteil des Gebaudes niedergerissen. Das sind die Begebenheiten und die Missgeschieke die unsere Basilika getroffen haben. Doeh konnen wir nicht ihre Reihenfolge und ihren Zusammenhang bestimmen. Keine Inschriften ader Munzen, die uns bei der Zeitbestimmung hilfen, sind gefunden worden. Eine in der Ruine gefundene Pfeils:pitze avarischen Typus (Abb. 2-b) bezeugt, dass aueh die Avaren bei den genannten Ungliieksfallen eine Rolle mitgespielt haben. Die Apsis muss.te von einer gemauerten Halbkalotte uberdaeht sein, wofiir die Dieke der Mauer spricht; doch sind keine Reste von ihr gefunden worden. Ein gemauerter Synthronos, der aus zwei Stufen bestand (die innere war spateren Datums), wurde ausgegraben. Der Fussboden in A. und B , der aus unregelmassigen Steinplatten bestand, ist fast restlos verschwunden; das Grab in der Aps,is wurde aufgewuhlt gefunden, do eh sind zwei Steine von der Unterlage der Mensa (»a« und »b«) in situ gefunden wo·rden; der dritte (»e«) lag im Naos. Im Presbyterium war das gemauerte Grab »k«, das .die Gebeine zweier Person en ohne Beigaben barg, intakt gefunden. Ein gemauertes niJedriges Podium »g« war links im Presbyterium eingeriehtet. Es scheint, dass weder das Presbyterium, noch die Ap·sis, i.iber den Fussboden des quadratum populi erhoht war. Im Presbyterium und im Naos wurden nur einige unbedeutende Funde in der Dicke des zwei Metel' hohen Sehuttes gemacht. Am Fussboden und in den unteren Schichten des Sehuttes fehlte es auch an Dachziegeln, die naeh dem Einsturz des Daches am Boden der Raume liegen bleiben mussten. Aueh Kohlen fehlten, obwoh1 am Verputz der Apsiswand Brandspuren zu erkennen sind. Fon den Funden ist nul' die avarisehe Pfeilspitze von Wiehtigkeit, da sie bezeugt, dass die Avaren diese antike Ansiedlung eines Tages heimgesueht haben. Anders steht es mit den Raumen an der Nordseite. In der Nordost-Ecke der Memoria D befand sich ein gemauertes Grab »1«, dessen Gewolbe den Estriehboden um 0.50 uberragte und das Aussehen eines Podiums hatte. Das Grab, 1.14 breit und 1.19 hoch, hatte zwei gemauerte Lager und eine vermauerte Offnung von der Nords.eite. Im Grabe befanden sieh in volleI' Unordnung Knoehen von vier Personen. Keine Beigaben wurden gefunden. Die Erde ist nieht in das Grab eingedrungen; aueh sind keine Spuren von gewaltsamen Offnen des Grabes festzustellen. Um das Grab herum 1ag auf dem Boden der Memoria der grosste Teil der bis auf uns aus der Basilika gekommenen Reste einer Brustung. Nul' vereinzelte verschleppte Fragmente wurden in Fund ausserhalb des Gebaudes ausgegraben. Doch wurde kein Soeke1, aueh keine Spur am Boden des Raumes gefunden. Die Memoria hatte nul' einen Eingang, der aus dem Baptisterium hereinfiihrte. Das Baptisterium E hat k1eine Dimensi:onen und eine armlieh gemauerte Piseina (Abb. Cl, die von Aussen einen Ova1 bildete; der Beeken selbst besass eine Kreuzform mit abgerundeten Armen. Der Sehutt unter dem oberen Estrichboden enthielt BruehstUeke vom antiken Glasgesehirr. Die Gebaudeteile westlieh von der Piseina fehlen giinzlieh. Die Raume F ung G waren spater der Basilika beigefiigt; die Ausfiihrung dieses Baues ist naehliissig. Im Raume F, westlieh von der Tur, war eine Bank von frei stehenden Steinen der Mauer angelehnt (»m«). Im Punkte »U« wurde ein armliehes Grab mit vermoderten Gebeinen festgestellt. Reste von Estriehboden wurden an einigen Stellen von F. und G konstatiert. Eine Menge von Daehziegelfragmenten wurde in Fund G gefunden, sowie die BruehstUeke N. 8 und 15. Die Hohe der stehengebliebenen Mauern der Basilika variert von 0.50 bis 1.05, in einem Falle (die Nordwand des Presbyteriums) ist sie 1.50. Die ·Art des Mauerwerkes und die ziemlieh seltene Form der Quadern sieht man auf Abb. 3, 4 und, 5. Unsere Basilika wurde als einsehiffige Basilika mit Annexen von der Nordseite (D, E, ?) erbaut. Spiiter wurden Riiume Fund G (und ?) von der sudliehen Seite beigefiigt. Nach ihrem Plan gleicht die Basilika anderen altehristlichen Kirchen Bosniens, die alle einschiffig, ohne

Staro-hrišcanska

bazilika u Klobuku

209

Pastophorien211) waren. Wenn wir aueh die si.idliehen Raume (F, G) nieht in Betraeht nehmen, wird sieh das Bild nieht andern: wir kennen eine Anzahl bosniseher Basiliken!') die nul' von ner Nordseite Annexe besassen. Die Anwesenheit einer Memoria ist aueh ftir die Kirchen, besser gesagt ftir die domus ecclesiae Bosniens niehts auffallendes: so die Momoria in der Basilika von Dabravina, Doppelkirehen im Zenica und Turbe, nebeneinander gestellte Basiliken in Mogorjelo und Skela ni. Das Baptisterium, das nul' kleine Dimensionen hatte, war in das Kirchengebaude eingefi.igt. Dasselbe sehen wir in den anderen Basiliken Bosniens, Das Christentum hat sih im Inneren der ri:imisehen Provinz Dalmatien, allen Anseheine naeh, spiit verbreitet, wahrseheinlieh im V. Jh.; aus dem IV Jh. haben wir bis jetzt keine Funde, die die Anwesenheit der neuen Religion in unseren Gegenden bezeugen konnten. So kann man aueh die ldeinen Dimensionen und die auserst al'mliehe Ausstattung des Baptisteriums in Klobuk mit ihrer Entstehung im V. Jh. erkliiren. In diesem Jahrhunderte hat die Taufe ihre politisehe Bedeutung eingebi.isst und ist nul' naeh als religii:iser Akt geblieben. Wie gesagt, hatte unsere Basilika keine Pastophorien. Es ist kein Zufall, dass man keine Reste eines Ambo fand, denn in keiner Basilika Bosniens ist bis jetzt die Anwesenheit von diesel' Einriehtung konstatiert worden. tn diesel' Hinsieht gleiehen sie den Basiliken Syriens. Aueh in einer anderen Hinsieht fin den wir eine Ahnliehkeit mit diesem Lande: unsere Basilika (ieh denke an den Kernbau, ohne der siidliehen Anbauten) haUe einen Eingang von der Si.idseite, der zweifelsohne ftir die Miinner bestimmt war. Unsere Basilika besass keine Empora und glieh in diesel' Hinsieht den i.ibrigen Basiliken Bosniens.

Was die Form und das Ornament der steinernen Einriehtung angeht, so muss man sagen, dass die sehr eigenti.imlieh sind. Die Siiulen der Altarbri.istung, auf einer Dreehselbank sehr ungesehiekt gearbeitet, gleiehen ih reI' Form naeh denen der Basilika in Breza"") bei Sarajevo. Die Siiulen sind mittels horizontalel' eingeritzten Linien und schmaler Wi.ilste in Zonen geteilt, eine Form, die der europiiisehen Steinarehitektur fast ganzlieh unbekannt ist und uns den Weg direkt zur Holzarehitektur weist!9) Saulen auf iihnliehe Art gebildet ki:innen wir noeh in den alten hi:ilzernen Kirchen des XVII Jh. in Fussland finden.:lll) In Breza ist die Profilierung der Siiulen no eh reieher als in unserer Basilika. Aueh die Kaopitells zeiehnen sich dureh ihre Form aus. Im Grunde sind sie die Ausliiufer des korintisehen Kapitells. Alle ihre Teile (Abakus, die Rudimente der Voluten, die eingeritzten Striche) haben Analogien in den klassisehen Kapitteln oder in den Erzeugnissen guter Werkstiitte. Doeh maehen auf uns die Kapitelle von Klobuk in ihrem Ganzen einen befremdenden Eindruek. Sie haben den gleiehen Durehmesser wie die Siiulen, sie sind nieht der "Kopf«, der Siiule, sondern nul' ihr oberer, reieh ornamen.ti€rter Teil, das heisst, dass unsere Kapitelle die konstruktive Rolle, an die wir uns an den klassisehen Kapitellen gewi:ihnt haben, nieht mehr zlim Vorsehein bringen. Die Form der Kiimpfer ist uns aus Salona bekannt: sie gehi:irt dem V. Jahrhunder.te. Von den Bri.istungsplatten haben wir leider nul' kleine Fragmente, die zweierlei Ornament <lufweisen. Da die Reste der Platten dem Raume D, der 3.35 m breit ist, angehi:iren, muss man annehmen, dass es nul' zwei Platt~n ftir die Bri.istung verwendet worden shJ.d. Die eine Platte hatte eine Bordi.ire mit plastisehen Rosetten und im Felde, wie es seheint, eine Art plastiseher Arkaden (Taf. III, 1, 2, 4 und Taf. X 1-3). Die zweite Bri.istungsplatte hat eine Bordi.ire mit eingeritzten sechsstraligen Sternen und im profiliertem Felde plastisehe mit eingeritzten Linien verzierte Dreieeke und kleine lPilastisehe Blatter auf langen Stengeln (TaI. III, 3, 5-8; Taf. X 1-4, 6). Das Vorkommen von BliiUern diesel' Art ist eine seltene Erseheinung, doeh ist sie aueh fur Gallien ftir diese Zeit (VII Jahrh.) bezeugt. Aus diesem Lande haben wir einige
211)

Die Basilika

in Majdan

mit ih rem originalen

Plan maeht

eine Ausnahme,

s. Wiss.

I und II, Varvara, Šipraga. Novitates musei Sarajevoensis, M 9, Taf. I; Si.idostforsehungen, 1940, 173, Tgf. Abb. 5. Ausser den Siiulen in Breza aueh in Monkwearmouth in England vier Halbsiiulen dieses Typus. S. A. Haupt, Die iilteste Kunst... 287, Abb. 202: "Ferner fiillt uns an diesen Bauten die so i.iusserst hiiufige Obert~'i:lgung des Dreehslerwerkes auf Stein auf. S. I, uen A. W. Cl a p ham, Engliseh romanesk .:\.rehiteeture, 38. Das ehristliehe KapiteIl, 54, Abb. 42. "") K. G i n haI'
28)
211) 1"

Mit t. II Il , 248. 2') Skelani

Glasnik

Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

14

210

Dimitrije

Sergejevski

interessante Beispiele."J) Die Akanthusbliitter der Kapitelle von Poitier und Moncaret zerfallen in mehrere BHitchen dieser Art. Auch aus der romischen Provinz Dalmatia kann man zwei Beispiele anfi.ihren: aus der Basilika in Zenica haben wir ein ziemlich iihnliches Ornament (Abb. 6),"2) ebenfalls aus Knin (Dalmatien)."3) Beide sind aus dem fri.ihen Mittelalter. Dreiecke . derselben Art finden wir auf den Kapitellen der altchristlichen Basilika in Lepenica (unediert). Mit der klassischen Kuns,t haben sie wenig gemeinsames. Al1es, was wir i.iber die steinerne Einrichtung der Basilika vermerkt haben, macht den Eindruck nicht nur eines Primitivismus, sondern auch den Eindruck eines »barbarischen« Stilgefi.ihls;') den wir eher im vorgeschichtlichen Europa zu suchen haben, als dass wir ihn aus der klassischen Kunst ableiten. Ob wir abel' diese Vertindernug dem gotischen Einflusse zuschreiben mi.issen, ist selbstverstiindlich noch nicht erwiesen.

Siehe Anm. 22 bis 25 auf Seite 206. Nicht veroffentlicht. Zenica liegt etwa 50 km nordlich von Sarajevo. Siehe C. T r u1895. h el ka, Die christlichen Denkmaler Bosniens und Rerzegovina = Rom. Quartalschrift, 3") Abgebildet in »Starohrvatska Prosvjeta«, Se,r. III, Reft 2, Abb. 15. :I') A. W. ela p ham, o. c. von den SUl'len Monkwearmouth: »the whole effect is extremely barbaric ... «
:I')
32)

U"";,:,
'.
"

.:....• ,.....

1 ~
'"

o

1t:r)

1
)
1- _

I

'-'

.------; 1 'o
'()? I .

00

r?

o

\l I
I

I

I I I

I I
I
I

I

I
I' - - - - - - - - - - - -

I
I~O.2,O

I

-j
~O.IOS_"t

I

I

I

I ),

I

I
I

I I

I
I I

I I I I I I I I
I

I
I

I I

I I

O q I ,IIIII I fU:f >O.~1(/I(1)),)«I,,I',I,](?), 'I,,, O.ri\",; , I'I tj~I I ': "," _.:~~~ 11. - _J 1 8(5)1) 0.06 .Q~">I 0.01'8I,' O.~1I11(,II I t 7(7) I o.oZ 1 t C:;;/
r

I , ~ Klobuku u c:i "' I lski:I Bazilika.•.'>"-< ,. ,. I I > I Ir:> : • r I() 12) .~):,1"O.I~S'~ ,t Q(9) O.
<. O.O6~) <o
A~

II".1..' I I Q() ...•.. O ~~ 1-4: ....
<

->

on I I 1\" I

I , 11) I

V"'"

..•.

, III
I

o./8S"

r 1{~,{tfi!;f::tr:~~i%

--

-

'. ,I:~'.
..:..~:,'-'.: .. ..•

'.,'''':;:;

,"

<

0.20

,

,--,...,...

-,___ J-O.~O

~

)

()


• m

N-...

• • • II •
o

I
I I
\

I

I

I ,
\

\

...

o )( 17)

1(14) ----- ,----' -', - O.r;(,Jr ~ ,,' I " I
'"

!:;~ ....
#'.

••••

~ I
t I,\I I" ~ I

"- Il

\ \1 f /\

JII

\

~.,..:::

...:':

..

7(20)

\ ,\

\< o,08S>

./

;"

9(20.)

,-'"

.•..

ti

~• o

-.L-

tV·
"

.. .

~

I
(
O.19S""-

0.156

)

I)

1
"C'I

o

J
>
~O.1S ')

1
" o

l'

t
\..,

j
!-..
otr

I

'o ~
~

~

"o o,

pit eLi: 1-10 ~r--O,lt~

I

s-s-

)
o,onl

1
11 (24)

o
~

1

r11_<

1

~O.IS

1~(2?)

D. Ser g e J. e v s k . Bazilika
1"

u Klobuku

• -_

•••-'1

~

0.263'---"7

I

~ r

!.~\
.•....

,
O./<il

~ o.o8~
,'.,"," ...•

.2 (21)

.," •• ... ,.

<-- 0.1

€ ------,~

f

o

1
J (e.9)

i
•..

1
lo

o
o
O

orapetnB
pLoce

~

AS.

IpLutBij

7()o)

~

>

S (33)

1), Ser

g'

c je v s k i:

Bazilika

u Klubuku

Tab. IV

<N

.o A -c
'N " <u E lXl '" iXl

c<') 1-:

,,; I rli

c:;-

D.

Ser

g c je y s k

i:

Bazilika

u KloLJlIku

Tab. V

(;01

tJ. S e

I

g C je v s k i:

Bazilika

u Klobuku

Tah. VI

1), Sl'

r g l'.i l' v ~ k i:

l1azilika

II Klobllkll

Tab. VII

1). Ser

g-

c.i c v s k i:

Bazilika

li

KI"bukll

Tab. VIlI

D.

Ser

g e je v s k i:

Bazilika

u Klobuku

Tab. IX

.'\-

n. s (' r g ej

c v s k

i: B:ll.ilib

1\

Klollllku

Tab. X

oU

o)

o

o..

D. Ser

g-

c je v s

k i:

Bazilika

LI KlulJllkLl

Tab. XI

..o

...

D.

Ser

g c je v s k i:

13azilika

u Klubuku

Tab. XII

3
TCe)"ule br. 1-3; ccsm,1 br. 37

D,

Scrgcjcv~ki:

I.lazilika

u KJoouku

Tab. XIII

en

D.

St: r g t: je v ~ k i:

Bazilika

u Klobuku

Tab. XIV

Silui lla!azi,

br. 7-llJ

D.

Ser

g c je v s k i:

Bazilika

LI

Klobllkll

Tab. XV

E
'" -D
>U

o
:::l

N
OJ

"" •.. > o

C

o..

Dr IRMA CREMOŠNIK

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini

u Lisicicima

kod Konjica

U selu Lisicicima, 9 km sjeverazapadna ad Kanjica, nalazi se arhealaški palažaj zvan »Crkvina«. Ta je humak blizu stanice u Lisicicima, nedaleko. ad pruge kaja vadi u Ostražac. Crkvina se nalazi u ravnici blizu rijeke Neretve, a bila je vlasništvo Avde Sarajlica. Ovaj lakalitet bio. je i ranije pa znat kao. arhealaški lakalitet. Dr Patsch ga spaminje 1894 gadine i smatra ga najvažnijim rimskim lakalitetam u akalici Kanjica. Na ovaj »Crkvini« su se u ta doba vidjeli jaš zidovi, a kraj zidava je Radimski vidio. asam »rimskih« grabava. Patsch je tada na avam lo.kalitetu našao. pet rimskih nadgrabnih spamenika, te je ovO'mjesta smatrao. rimskim grabljem velikag rimskag naselja ko.je bi magla biti u Lisicicima. On sama nabacuje da je naselje tu magla biti ali mu pabliže ne adreduje mjesta.1) Medutim, njegava mišljenje poslije istraživanja o.vag lakaliteta trebace svakako. ispraviti. Ovdje se sama radi o. rimskim nadgrabnim spomenicima, kaji su kao. spalija daspjeli na srednjevjekavne grabave, šta ne znaci da su ta spalija uzeta iz nepasredne blizine. Mjesta crkve aznacavala je sama humka cetvrtastag ablika, ko.ja se iznad nivoa njiva uzdiže nešto više ad pala metra. U ruševinama se više ne naziru zidavi. Pa pricanju mještana iz »Crkvine« je u neka lika mahova vaden kamen, cak su znali pakazati i tacno. mjesta gdje je kamen vaden iz zidava, šta se kad iskapavanja patvrdila. Ovaj materijalupatrebili su za gradenje nekadašnjeg mekteba i džamije u Lisicicima. Šta više kamen i pijesak je panava vaden iz humke mala prije našeg zahvata. Ovam prigadam je iskapan 11 metara dugi i više ad metra široki rov dubine da 1.20 metara. Tam prilikam su svakako. stradali astaci zidava na zapadnam kraju crkve. Tada su u rav prispjele dvije place sa pavršine, šta se ustanovljuje pa njihQvam paložaju i pa mahavini i patini, kaju su dabili bez sumnje na prvatnam palo.žaju na pavršini. Place su ad krecnjaka dobre obrade a antick'Og parijekla. Jedna placa ima na stranama ornamenat vinave laze kaja izlazi iz kratera, a zabilježio. ju je vec Patsch.2) Vecina placa, koje Patsch sparninje, danesene su u Sarajevski muzej publicirane.3) Na an ne nava di da li je dašla i da kakvag malag pakusnag kopanja. Pa njegavo.j napameni da bi tu trebalo kapati cini se da da tada nije ništa preduzeo..

i

Tok iskopavanja

Mjeseca maja 1952 godine pristupila sam istraživanju ovag lo.kaliteta, pri cemu se atkrila crkva i srednjevjekavna grablje u njaj i oka nje. Ovim radam se zahvatio. prastar crkve, a izvan nje ispitana su tri graba na istacnoj strani, tako da je naj') mischen ") ") Dr. C. Pat seh, Archaeologisch-epigraphische Provinz Dalmatien, Wiss. Mitt. IV, str. 266. Ibidem str. 266, br. 2. Ibidem str. 266--e79. Untersuchungen zur Geschichte der ro-

14*

212

Dr Irma L:remošnik

dalji grob bio 2.50 m udaljen od linije koja prolazi krajnjim obodom apside. Osim toga kopalo se pola metra daleko od O'stalih zidova crkve i tu se osim na strani procelja takode nalazilo grobova. Osim tri groba na strani crkvenog zacelja, drugi grobovi koji su se našli kraj zidova nisu istraženi, negO' je tO' ostavljeno za posebni zahvat. Grobovi su se gusto nizali 'Oko crkve, i ploce su vecinom potonule u zemlju. Vecina ploca je vrlo slabe obrade, od pješcara koji je nepostojan i cijepa se. Inace se vide nadgr·O'bne ploce na njivi oko crkve sve do Neretve, a na sjever se prostiru i preko puta. Lijepo ornamentisani ste·cak u šljiviku sjeverno od puta izgleda da je takode pripadao ovom groblju. Srednjevjekovno groblje se ocito prostiralo na dosta velikom prostoru O'ko crkve. Na mjestu ruševine povucen je rov na istocnom dijelu humke u pravcu sjeverjug. Ovim rovom je otkriven samo sjeverni zid zgrade. Profil rO'va pokazao je da je dubina šuta prosjecno 1,30 m, a na jugoistocnom kraju i 1,70 m. U prO'filu se šut pokazao jednoslojnim. Preduzeto je prema tome cišcenje šuta do zdravice s obje strane rova. Time se naišlo na zidove arhitekture koji su se dalje pratili. No pokazalo se da su zidovi mjestimicno presjeceni, samo se temelji nastavljaju, anegdje uopce nestaju. Medutim, ipak se njihova povezanost mogla konstatovati na taj nacin, što se u pravcima preostalih zidova nalazio šut u vecoj dubini, a to ništa drugo ne može biti nego temelji nestalih dijelova zida, kao što je bio slucaj i u Rogacicima kod. Blažuja. Temelji su bili ukopani u zdravicu 15-20 cm na mjestima gdje je zi.d potpuno izvaden, što je potpuno odgovaralo odnosu zdravice i temelja. Tako se pronadenim zidovima i temeljima u kojima su zidovi bili a kasnije povadeni, ustanovio tlorisni oblik crkve. Ustanovljeno je da je zgrada bila bazilikaInog tipa sa pojacanjima, lezenama na vanjskoj strani zidova, apsidom na istocnoj i malim endonarteksom na zapadnoj strani (v. Plan). Unutrašnjost crkve ispunjena je gusto poredanim grobovima pokrivenim kamenim plocama i rimskim spolijama. Kako smo naveli grobova se našlo i izvan zidova arhitekture. Osobito su gusto poredane ploce duž istocne strane južnog zida. Ovde su grobovi pO'kriveni plocama bili poredani jedni iznad drugih u dva sloja i visina šuta je tu iznosila 1,70 m (Tab. I, 1). Najveca visina zida sacuvala se na zaceljnom zidu i to s obje strane apside, gdje je iznosila pola metra. Ali i taj zid nije svuda jednako visok, jer se vanjski dio zida sacuvao, a unutarnji manje. Do pola metra visine sacuvane su treca i cetvrta lezena na južnom zidu (Tab. II, 1). Prvi red temelja zida - samo red oblutaka - sacuvao se djelimicno u sjevernom zidu, u apsidi i na malom prostoru južnog zida pred narteksom. Od unutarnjeg zida narteksa sacuvan je samo temelj oko praga preko kojeg se išlo iz narteksa u unutrašnjost lade crkve. Zid se sastoji od netesanog, lomljenog kamenja, a manje od ploca pješcara. Kamenje je vezano dosta loši:m malterom sa malo kreca, jer se kamenje dosta lako odvaja. Prema tome kvalitet maltera i nacin gradnje se razlikuje od onog u Rogacic ima kod Blažuja, može se reci zaostaje za njim. Kao prag koga smo spomenuli, poslužio je ovdje stari anticki prag sa urezanim žlijebom, od krecnjaka okrunjen sa dvije strane (dim. 1,20 X 0,75 >< 0,25 m). Donesen je u zgradu kao i ostala rimska spolija s nekog antickog lokaliteta. Pred pragom u narteksu je bio položen manji neobradeni pješcar kao pomocni stepenik (Trittstein; dim. 0,58 X 0,90 X 0,16 m; Tab. I, 2). Samo osnova crkve nije pravilna. Crkva se nešto sužava iduci od apside prema narteksu. I zidovi su razlicite debljine. Dok su temeljni zidovi lade 0,90 m, vanjski temeljni zid narteksa je 125-130 cm, a pregrada izmedu narteksa i lade 0,70 m. Ovo pojacanje zidova narteksa vjerovatno je u vezi sa presvodnim krovom. Slicne nepravilnosti u osnovici pokazuju i starohrvatske crkve slobodnih oblika u Dalmaciji, kao cetvrta crkva u Biskupiji kod Knina.")
4) O zadebljanju zaceInih zidova crkve isporedi S. G u n j a c a, L:etvrta starohrvatska crkva u Biskupiji kod Knina, Starohl'vatska prosvjeta III/2, str. 57.

l

~

I
Il r
.u

Plan crkve

li Lisicicima

-

Le

pL

li,, ,
• _lJ

:C-.; 'i:"~\c->-

: ~j.·ft~

11 ""~" -, .~. .. -~-~ ..- :'. .. I - . . '

~ \~-

s
RAZ"l7f.R

.••.f

R.AZMJER

o

,

:t ,

li Lisicicima -

Le plan de l'egli.se a Lisicici

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini

Ll

Lisicicima kod Konjica

213

I dimenzije podupiraca - lezena - su razne. Najšire su lezene u koje se nastavljaju uglovi zidova kod apside i ta 2 metra. Temelj.i lezena produžuju se i u unutrašnjost crkve do same unutarnje linije apside. Od tog unutarnjeg produženja lezena ocuvani su samo krajnji kalmenovi a mjestimicno i samo ukopani temelji zida. Uže su dvije srednje lezene (95 cm) dok su lezene na pocetku narteksa 125 cm. I dubina lezena varira izmedu 0,70-0,90 cm. Uz južni zid u unutrašnjosti nalaze se dva bloka kvadratnog presjeka. Ti blokovi su sacuvani nešto iznad površine zida s kojim su vezani. Blokovi se nalaze dublje od zidnih temelja 80 cm. Zid je ovih blokova izraden istom tehnikom kao i ostali zidovi. Piloni imaju pandane na sjevernom zidu, na odgovarajucem mjestu, samo su ih kasniji grobovi nešto okrnjili. U ladi se nije našlo traga kamenom patosu, ali se zato u sredini lade pronašlo nabite crvene pecene zemlje u debljini od 4 cm, što bi pretstavljalo ostatke nabijenog poda kakav je bio i na Crkvini u Biskupiji.°) Od nekadašnje podnice ocuvano je samo par ploca uz sam luk apside, (Tab. II, 2) što u neku ruku potsjeca na subsellu. Od gradevnog materijala nadena je i sedra. Unutrašnjost crkve je gusto posijana grobovima. Prije rušenja crkve ukapana su u crkvu tri groba uz samu apsidu (Tab. I, 1) cetvrti najbliži do njih- uz sjeverni zid. Ovi grobovi su pokriveni pravilno obradenim plocama od krecnjaka. Ploce nisu ornamentirane i vece su i masivnije od ostalih ploca na grabovima. Od ovih su tri groba bila naknadno remecena, šta pokazuje zatecena odignuta ploca groba br. 2 i malo upalog šuta ispod ploce. Na osnovu toga što se takav odnos ponavlja još kod dva groba sudimo da su i oni bili otvarani, te je prigodom zatrpavanja u njih dospjelo šuta. R'ake svih ostalih grobova u crkvi zatrpane su samim šutam sa ruševine crkve, tako da se vidi da su tek naknadno ukopane u ruševinu. I ploce kojima su ';Jokriveni kasniji grobovi vecinom nisu specijalno pripremljene za ove grobove, nego davucene iz starih antickih ruševina, ili su grubo radene od lošeg kamena konglomerata ili pješcara koji se lako lome. Sve to upucuje da su ovi grobovi vec iz doba težeg ekonomskog stanja, te je i materijal lošiji. Osvrnucemo se najprije na cetiri najstarija groba. Sva cetiri groba bila su pokrivena plocama od krecnjaka dobre obrade. Raka nije bila obzidana nego prosta. Skeleti su okrenuti prema istoku. Karakteristika je ovih grobava da su bili vrlo dubolw ukopani. Grob br. 1 pokriven je plocom dimenzije 1,90 X 0,90 X 0,25 m. Kostur je naden tek 1,70 duboko pod nivoom poda crkve. Pošto je kostur biO' zasut debelim slajem zdravice kaja se sastoji od ilovace pomiješane velikim komadima recnih oblutaka i šljunka, usljed pritiska kostur se zateka.o u lošem stanju. Ostale su sacuvane samo velike kosti, dok je grudni koš sav smrvljen od oblutaka. Uz kostur su nadeni i ostaci sanduka - klinci i nešto istrulog drveta. Ruke su bile ispružene uz tijelo. Na prstu lijeve ruke imao je pecatni prsten od zlata sa kamenom u koji je urezan grb. U prostoru grudnog koša nadena je zlatna prevlaka okruglog dugmeta sa prikazdrn ptice iznad sidra. Grob br. 2 (dim. 2,30 X 1,45 X 0,30 m) vec po položaju ploce govori o naknadnom diranju. U gornjem slaju nasute zemlje nadena su dva bronzana krsta. Vec u garnjim slojevima groba javljali su se dijelovi kostiju. Kostur je takode bio ukopan 1,70 dubako pod podnicom crkve. Glava i noge nadene su cijele 'a grudni koš i bedra su usljed naknadnog diranja nestali. Na sjevernoj strani glave, ispod potiljka, nadena su tri novcica vrlo oksidisana, pikali ananimnih biskupa iz sjeverne. Italije, koji su i do sada tako cesto nalaženi u grobavima. Novac je takO' oštecen da se natpis više ne može citati. Na dva'rna se vidi sama da su varijante sa krstom u sredini (ne sa zvijezdom) Prema ovom navcu su grobavi svakako mladi od kraja dvanaestog vijeka, pašto se ovi novci kuju od XII do XIV vijeka. Isto je tako prokopan i grob br. 3 do njega. Tu je kostur bio ukopan samo 70 cm duboko, i nije se našlo nikakvih priloga (dim. 2,20 X 1,10 X 0,40 m).

i

G) S. G u n j a c a, Revizija iskop ina u Biskupiji kod Knina 1950 god., izicice pisu Jugoslavenske akademije, LVII, Zagreb 1953, str. 14, 24, 25.

u Ljeto-

214

Dr Irma Cremošnik

Cetvrta ploca (dim. 2,35 X 1,20 X 0,20; br. 4) leži do sjevernog temelja crkve. I ovdje se u gornjim slojevima groba naišlo na ulomke kostiju i fragmente šuta od ruševina, što su znaci da je i on diran. Na dubini od 1,70 m nadena je samo gla va i noge. Ostali grobovi. - Do spomenute zadnje ploce odmah u drugom redu je ploca od rastrošenog pješcara (br. 6) (2,40 X 1 X 0,34 m) koja se svojim sjeveroistocnim krajem naslanja na tu plocu. Kostur se našao 1 m duboko ispod podnice. Bio je nedirnut i bez priloga, U istom redu 1 metar udaljena su još dva groba, jedan (br. 5) pod plocom od pješcara (1,82 X 55 X 0,10), a drugi (br. 4) pokriven antickom stelom sa dva poprsja bez natpisa i ograden plocama. Pod oba kamena nadeni su dijelovi djecjih kosti, a rake su bile zasute šutom. Jedan metar na zapad od anticke stele nalaze se još dva groba u ladi, i to grob pokriven antickim cipusom (br. 8) u obliku kocke sa natpisom i pretstavom delfina sa strane (1,10 X 0,82 X 0,52 m). Do njega je ploca :malih dimenzija (1,50 X 0,G4 X 0,17 m). Oba pokrivaju takode djecje grobove, vrlo plitko ukopane i bez priloga. Izgleda da su bili prekopani. Red naknadno ukopanih grobova javlja se i u narteksu. Drugi grob (br. 10) do sjevernog zida pokriven je rimskom stelom sa cetiri poprsja takode bez natpisa (dim. 1,70 X 0,68 X 0,27 m). Grob do ovog (br. 9) bio je pokriven plocom koja je razbijena u komade (1,60 X 0,60 X 0,14), a grob do njega je pokriven obicnim neobradenim komadom pješcara (br. 11). Do južnog zida je grob pokriven malom plocom (1 XIX 0,20 m; Tab. I, 2). Od ovih naknadno ukopanih grobova samo je grob pod rimskom stelom u endonarteksu imao priloga. U grobu su ležala dva kostura jedan do drugog. Kostur s južne strane, izgleda ženski, bio je trošniji. Desna ruka im je bila položena preko prsa, a glave bile okrenute jugu. Niže same glave trošnijeg ženskog skeleta, pod predjelom uha nadena je jedna tzv. naroskana naušnica, a druga deset santimetara niže, sa iste strane glave. Nalazi Mora se podvuci, da su nalazi, sem nakita, dosta oskudni na ovom l~kalitetu. Zacudavajuce je to osobito za arhitektonske dijelove. Oni su vjerovatno stradali usljed cestog prekopavanja i odnošenja. Medu šutom je naden svega jedan arhitekturni ukras. To je ugao ploce, vjerovatno septuma, na kojoj je ocuvan motiv dvostruke vrpce koja se savija u kružnicu i time popunjava ugao ploce. Ispod ovog motiva fragmenat se završava širom okvirnom letvom bez ukrasa (dim. 20 X 25 X 2,5 cm). Ne može se odrediti da li je debljina od 2,5 cm i prvobitna debljina ploce. Ploca je od žuckastog, dosta nepostojanog pješcara, koji se cijepa u horizontalne slojeve. Poledina ploce nije glatka i pokazuje tragove tog cijepanja. Prema tome se ne može odrediti da li i prvobitno ploca nije bila uglacana sa poledine, ili se usljed oštecenja pocela cijepati, i zbog toga se stanjila. Nadena je izmedu prvog i drugog reda ukopanih grobova kod apside, upravo pred grobom pokrivenim plocom nadgrobnog rimskog kamena uz južni zid. Ploca je iz starokršcanskog doba (Tab. III, 13). Ali po tome što joj je lice uglacano i istrošeno, vidi se da je, kao i ostala rimska spolia sekundarne upotrebe, pa to ništa ne prinosi datiranju. Svuda po unutrašnjosti crkve rastreseni nalazili su se fragmenti vrlo tankog bijelog stakla sa ukrasom tamnoplavih niti. Ovakvi su fragmenti nadeni i u drugim srednjevjekovnim grobovima, pod plocama i steccima u Zgošci i Mogorjelu. To su tipicni fragmenti srednjevjekovnih staklenih posuda, kasnijeg datuma (dim. 2 X 2,5; 2,5 X 3,7; 2 X 2; 3,7 X 1,3; 1,7 X 4 am; (Tab. III, 4-8). Od nalaza se isticu zlatni prsten naden u šutu 20 cm iznad poda crkve izmedu ploce br. 7 i sjevernog zida crkve, i zlatni prsten naden u grobu, zatim zlatna prevlaka du~meta,

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini u Lisicicima

kod Konjica

215

Prsten naden u šutu ima polukružan presjek. Obruc se naprijed SIn u kosi cetverokut oko koga se nalazi ornamenat polukrugova rastavljenih crticama. Ornamenat je istrven i nejasan. Na prednjem ravnom polju cetverokuta urezan je lav, fantasticno stiliziran: Prsten je služio za pecacenje (Sl. 1, Tab. III, 3). Drugi prsten polukružnog presjeka zadebljava obruc na cetiri mjesta kružnim lopticama u koje je urezana zvijezda. Zadebljanje na sredini pozadine obruca je elipsastog oblika. Izmedu tih zadebljanja urezan je na obruc ornamenat koji je dosta istrven u obliku palmeta. Do samog okvira kamena u obruc su urezane pretstave životinja i to vepra sa jedne, a sa druge strane je macki slicna životinja, možda ris

••••

.... .. ~.~ ··.' .r··~~
~ 0, •

,······B ...

~···

·····t ... ·'.!···· Sl. 1 Zlatni prsten sa .amblemom lava La bague d'or avec l'embleme

ZI.t

d'un !ion

ili lav. Na prednjoj strani obruca je osmerokutni duguljasti plavi kamen (duž. 8 mm) u zlatnom okviru, koji kako izgleda još nosi tragove jako izlizanog natpisa. U kamen je urezan heraldicki znak nekog grba. U polju štita urezane su tri kose linije, i sredinom jedna horizontalna široka linija u cijem polju je u sredini znak mjeseca, a sa obje strane mjeseca po jedan ljiljan. Ovo je dosada izuzetan primer, gdje je po antickoj tradiciji grb urezan u kamen, a ne u zlatnu plocu kao na ostalim srednjevjekovnim pecatnim prstenovima(sl. 2, Tab. III [1]). U istom grobu kod položaja prsiju nadena je zlatna prevlaka izgleda za dugme, ovalnog oblika, nešto prignjecena (prec. 1,8 cm)). Na prevlaci je tehnikom iskuca-

Sl. 2 -

Zlatni prsten

sa bosanskim

grbom

-

La bague d'or avec l'armoiries

bosniaque

vanja dat reljefan prikaz pticje glave okrenute na lijevo, iznad položenog sidra (Tab. III, 2). Klinci sanduka koji su nadeni u ovim grobovi.ma imaju uobicajeni izgled, dužine do 25 cm, istog oblika kao i mnoštvo do sada drugih nadenih pod steccima. Pod velikom plocOl1nspomenuto je, da su nadena dva novcica, po kojtma se može još samo suditi da su iz kovnice anonimnih biskupa sjeverne Italije,iz XII-XIV vijeka te je prema tome i grob negdje iz tog doba. U istom grobu je naden 'i krst od bronzanog lima trapezastih krakova (dim. 4 X 3,5 cm). Drugi ukras od metalnog lima u obliku krsta ciji krakovi imaju pri vrhu rupice služio je vjerovatno kao aplikacija (dim. 2,3 X 2,3 cm; (Tab. III, 10, 9).

216

Dr Irma Cremošnik

Od nalaza nadenih u šutu posebno mjesto zauzimaju fragmenti slavenske keramike. Tu spada fragmenat oboda jajolikog slavenskog lonca (prec. otvora 9 cm, vis. 5 cm). Obod je jako izvijen na van i pripada tipu trece gradišne periode. Raden je na vitlu, tankih zidova i osrednje je pecen, mrke boje po površini. Zemlja ima dosta primjesa pijeska, zato je površina rapava. Ispod grla urezan je prvo red kosih linija, a ispod njega je urezana talasasta linija. Drugi mali fragmenat oboda jednog lonca slabije je izvijen na van, ali inace je iste obrade i materijala (3,3 X 5 cm). Ostali fragmenti su istog kvaliteta (Tab. III, 14, 15). Prilikom istraživanja srednjevjekovnih grobova na istocnom platou ispred apside crkve konstatovano je, pošto je pretraženo nekoliko grobova ispod ploca od neobradenog pješcara, da su bez priloga. Medutim, pod jednim takvim grobom naden je na deset cm ispod njega drugi kostur, koji je pod glavom ima dvije bakarne karicice (Tab. V, 5, 6). Preduzeto je stoga manje probno kopanje groblja oko crkve. Iz naknadno ukopanih grobova u crkvi potice samo jedan nalaz i to par naušnica cija je donja polovina ka rike ukrašena sitnom granulacijom izmedu tri koljenca. Donji polukrug karike izmedu tri koljenca ukrašen je nizom filigranskih zrna. Manjih su dimenzija (dim. 2,3 cm). Kod jedne je naušnice gornja polovina luka karike nešto deformisana i povijena unutra (Tab. III. 11-12). Ovaj nalaz je znacajan pošto se približno može datirati. Kako je raka groba bila zatrpana samim šutom znaci da grob potice iz doba paslije rušenja crkve, te je svakako kasnije nastaO' od groba koji je ukopan u crkvu dok još nije bila srušena, a u njemu se našao pecatnjak iz 15 vijeka. Znaci da ove naušnice svakako poticu iz doba poslije XV vijeka. Time je produženo doba trajanja ove vrste naušnica, do sada dati ranih u IX-XII vijek. Slican tip i danas postoji u narodnom nakitu u Dalmaciji Groblje oko crkve Od groblja ako crkve ispitan je samo mali prostor (10 X 5 m), na sjeveroistocnoj strani crkve u dva kvadranta. U prvom kvadrantu su ispod sloja od 20-30 cm naišlo na ploce kojima su svi ovi grobovi bili pokriveni (Tab. IV, 1). Ploce su od obicnog pješcara, razne velicine, slabe obrade, a medu njima i jedan anticki sims (grob br. 2). Ploce su u ovom kvadrantu dosta pravilno poredane i orijentisane na istok-zapad, samo položaji kostura ne odgovaraju uvijek i položaju ploca. U prostoru izmedu grobova rastreseno nadeni su fragmenti stakla i jedan novcic (tac. I), jedna karicica (tac. II) i jedna mala karicica (tac. III). Skele ti su se pojavili na dubini od 80 cm, svi otprilike na istoj dubini, a izvjesni od njih pokazuju neuobicajen položaj ruku - desna leži na prsima, a lijeva je opružena preko cijele karlice do nogu (Tab. V, 3). Grob br. 1: duž. 1,55 m. Ruke ispružene niz tijelo. Ocuvani slabi ostaci drvenog sanduka. Grob br. 2: duž. 1 m. Djecji grob pod antickim simsom. Kostur slabo ocuvan, ruke ispružene niz tijelo. Grob br. 3: Grob sa plocama položenim u vidu krova iznad Kostura, pokazuje nov nacin sahranjivanja na ovom groblju, akonstatovan je i pod steccima. Duž. 1,50 m. Vjerovatno ženski grob. Ocuvani su tragovi sanduka. Ruka je prebacena preko grudi, lijeva je ispružena preko karlice sve do nogu. Ispod desne ruke na prsima naden žuti kamen (pasta) vjerovatno od prstena. Na lijevoi strani prsa nadena bronzana karicica (Tab. III, 3). Grob br. 4: Duž. 1,10 m. Djecji skelet dobro ocuvan, ruke položene niz tijelo. Grob br. 5: Duž. 1,20. Skelet samo fragmentarna ocuvan, tako da se ne vidi po~

ložaj ruku.

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini u Lisicicima kod Konjica

217

Grob br. 6: Duž. 1,10 m. Oštecene su kosti nogu. Lijeva ruka leži na prsima, a desna je položena preko karlice. Grob br. 7: Duž. 1,55 m. Ostaci tragova drvenog sanduka. Obe ruke leže prekrštene na prsima, lijeva ispod desne. Odmah nastavljajuci na ovaj kvadrant prema istoku otvoren je drugi kvadrant (5 X 5 m). On pruža drukciju sliku od prvog kvadranta. Ovdje grobovi nisu pokriveni pl'avilnim redom ploca. U citavom kvadrantu samo su cetiri groba pokrivena plocama. Ponegdje su se iznad skeleta nalazili fragmenti manjih ploca. Skeleti se nalaze na raznoj dubini pa i svi nisu orijentisani na istok-zapad. Položaj skeleta ne odgovara uvijek položaju ploca (Tab. IV, 2). Rastreseno izmedu grobova nadeno je posvuda odlormaka srednjevjekovne keramike, jedna bron'zana žica valjda od karike (tac. II), i jedan fragmenat sive rimske keramike (tac. III). Grob br. 1: duž. 1,50 m, dubina 1,30. Skelet dobro ocuvan. Lijeva je ruka povijena prema glavi na gore, a druga prema trupu. S obe strane lubanje ispod ušiju nadena po jedna slomljena bronzana karicica sa koljencem, a do desne noge srebren novcic. Grob br. 2: dub. 1,10 m. Nadena samo lobanja i jedan dio rucne kosti. Sobe strane lubanje ispod ušiju nadena po jedna srebrena naušnica u vidu ka rike od žice. Grob br. 3: duž. 1,60 m, dub. 1,20 m. Dosta ocuvan skelet sa prekrštenim rukama i glavom okrenutom na sjever. Položaj nešto otstupa od pravca istokzapad. Grob br. 4: duž. 1,60 m, dub. 1,14 m. Dobro ocuvan skelet sa rukama prekršienim na grudima, paralelan sa prethodnim te i on otstupa od pravca ostalih skeleta. Grob br. 5: duž. 0,70 m, dub. 0,90 m. Ocuvan samo gornji dio skeleta. Grob br. 6: duž. 1,60 m, dub. 1 m. Dobro ocuvan skelet na rukama prekrštenim na grudima. Grob br. 7: duž. 0,80 m, dub. 0,90 m. Vrlo oštecen skeIet od kojeg je ostao samo dio skrštenih ruku i nožne kosti sa ostacima drvenog sanduka. Uz fragmenat desne ruke medu ostacima drvenog sanduka nadena bronzana aplika valjda za pojas. Grob br. 8: duž. 1,70 m, dub. 1,40 m. Ostaci skeleta u drvenom sanduku, slabo ocuvani. Grob br. 9: duž. 1,80, dub. 1,20 m. Dobro ocuvan skelet sa jednom rukom opruženom preko karlicnih kostiju, a druga povijena na pojas. Grob br. 10: duž. 1,10 m, dub. 1,10 m. Skelet djeteta sa rukama opuštenim niz tijelo i ostacima drvenog saI).duka. Nešto otstupa od pravca istok-zapad. Grob br. 11: duž. 1,35 m, dub. 1,10 m. Dosta fragmentarno ocuvan kostur, položen u pravcu sjever-jug niže nogu skeleta br. 10. Grob .br. 12: duž. 0,70, dub. 0,90 m. Slabo fragmentarno ocuvan kostur. Nalazi Predmeti su nadeni kako rastreseni u zemlji tako i kao prilozi uz grobove. I k v a d I' a n t: Rastreseno u zffinlji nadeni su: Fragmenti stakla (tac. I) - i to jedan fragmenat bijelog stakla, uskog ruba nitima (2,5 X 2,2 izvijenog na van (1,7 X 2,8 cm); ravan rub ukrašen paralelnim cm) i jedan odlomak zelenkastog stakla sa plasticnim ukrasom u obliku vertikaInog štapica '(4 X 2,3 cm). Dva fragrnenta velike bronzane ka ricice (diam. 318 cm; nadena u taC. II

mala karicica (diam. 1,4 cm) nadena u tac. III).

i

218

Dr lrma

Crcmošnik

Jedan novcic poljski: Av. - Lijevi obraz poljskog državnog orla raširenih krila iznad glave desno natpis: t MONETA t ALBERTl; Rs. - Otvorena kruna sa 3 ljiljana i okolo natpis t REGIS POLONIE. Spada u kraj XV i poce-tak XVI vijeka. Kao prilozi u grobu br. 3 naden je kamen od svjetložurte paste okruglog oblika na rubu oštecen (diam. 0,9 cm) i bronzana karicica (diam. 2,4)< 2,6 cm). II k v a dr a n t: Rastreseno u zemlji nadeni su: Fragmenti slavenske keramike razlicite fakture, boje i debljine (0,4 do 1 cm). Kod odlomaka sa tanjim zidovima je faktura od bolje precišcene zemlj~ sa dodatkom sitnog pijeska. Fragmenti su crvene i mrke boje po površini. Kod fragmenata sa debljim zidovima je izrada grublja, dodavan je dosta krupan pijesak.

Sl. 3

Takode su i crvene i mrke boje. Na dva fragmenta mrke boje vide se ostaci urczane mnogostruke valovite linije. Fragmenat sive rimske keramike sa ornamentom plasticne spiralne linije naden u tac. III (2,5 X 2 cm). Fragmenat bronzane žice, valjda od naušnic~, naden u tac. I (duž. 4,3 cm). Jedan mali žuti bobak (diam. 0,6 cm) od paste naden u tac. II. Kao prilozi u grobu bili su sljedeci predmeti: U grobu br. 1 jedna fragmentarna bronzana naušnica sa tri koljenca i donja polovina iste takve (diam. 3,7 cm; [Sl. 3]). Dosta su oštecene. Koljenca se sastoje

Sl. 4

Sl. 5

od po dva reda zrnaca. Kraj nogu istog skeleta bio je madarski novcic: Av. Bogorodica i naokolo natpis PATRO(na) (hungarie); Rs. - Ugarski grb. do njega desno K lijevo B. Okolo natpis D. G. R. Pojavljuje se ova varijanta u razmaku 1458-1538 g., a pošto je grb istrve-n ne može se tacno odrediti. Dvije srebrene naušnice u vidu karike od debele srebrene žice u grobu br. 2 (diam. 3 X 3,3 i 3,2 X 3,5 cm [Sl. 4]). Fragmenat jezi'cca pojasa (grob br. 7) koji se sužuje prema jednom kraju .sa 9~tatkom kukice (duž. 3, šir. 1,8-~,4 cm). Na širem kraju reljefni prikaz jednog

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini u Lisicicima kod Konjica

219

izgleda ženskag popri}ja iznad cije glave se nastavlja neki ornament. Ovaj prikaz ženskag lika i ablik placice potsjeca na rana-gatske aplike pranadene pad velikim steckam na vrelu Cetine.6 (Sl. 5). Ovi nalazi ;ma da rijetki pradužuju tradiciju staro-slavenskog nakita. Najbrajnije su karicice za koje smO' vec prema drugam materijalu magli adrediti da se pajavljuju do XIV vijeka. Naušnica sa tri koljenca je za sada sa dalmatinskim nalazima datirana u IX-XII vijek ali za neke se zna da su se i kasnije javljale. Prema tome jedina novcic naden u grabu br. 1 uz naušnice sa koljencima magaa bi neštO' približnije datirati grablje, i ta u kraj XV pacetak XVI vijeka. Anticka spolia Spoonenuta je vec da su anticke stele paslužile kaO' place na nekim srednjevjekovnim grabavima u crkvi, a ta su sljedeca spalia: 1) Anticka stela (dim. 177 X 75 X 37 cm) sa ravnim garnjim završetkam i kratkim klinastim dijelam. Gornja pavršina kojam se završava stela je ravna, te izgleda da na njaj nije pastajao nasad (Aufsatz). Gare kalkan sa glavam meduze u reljefu. Iznad kasih strana kalkana pa jedan stilizavani delfin. Ispad kalkana u reljefnam palju su dvije palufigure žena u autohtonaj nošnji. Ispad ta ga prazna natpisna palje. Stela je ad krecnjaka, izlizane garnje pavršine, nadena na grobu br. 4 u ladi crkve (Tab. V, 4). 68 2) Nadgrabna stela ad krecnjaka (dim. 167 ~< X 23 cm) sa harizantalnim gornjim završetkom padjeljena u tri polja, dva zauzimaju reljefi. Garnje cetvrtastO' palje flankirana je sa dva grubO' izradena stuba. U njemu dvije palufigure - muškarac i žena u autohtanoj našnji. Ispad ovag polja druga udubljena reljefna palje sa dvije (muške?) palufigure, kaje ISe ne daju tacnO' adrediti pošta je reljef jaka O'štecen. Ispad toga natpisna palje bez traga natpisa. Poledina stele izradena je grubO', dak je garnja površina balje obradena. Na gornjaj pavršini završetka stele nalaze se tri udubljenja za ucvršcavanje nasada (Aufsatz). On je moraO' sudeci pa velicini rupa, biti znatne težine. Ovakvi teški nasadi sa prikazam lava su vec nadeni u avim krajevima i ta u Hamolju.7) Naden na grobu br. 9 u endanarteksu crkve (Tab. V, 2). Ova dva spamenika po tipu sasvim .odgavaraju vec ranije nadenim spamenicima u okalici Kanjica. Tu je i isti oblik spamenika, ista abrada, raspared bista' i ista karakteristicna nošnja za ave krajeve, koju je istakaO' vec Patseh:) On ovu našnju upareduje sa našnjdm Eravisca, ilirsko-keltskag plemena kaje je stana vala akO' Aquincuma. Medutim, pa samim bistama ne maže se jaš adrediti kalika u avaj našnji ima elemenata keltske našnje. I pa imenima i pa padacima iz izvara Patsch zakljucuje da su Iliri avdje bili pomiješani sa Kelti1ma. 3) Nadgrobni cipus ad krecnjaka (Tab. VI, 1--3; dim. vis. 110, šir. 82, deb. 60 cm) naden na srednjevjekavnam grabu br. 8 u ladi crkve. Na prednjaj strani u prafilisanam akviru dasta dabra sacuvan sljedeci natpis (visina slova od 6,5 da
10 cm):

D/is/ M/anibus/ Llucius/ PETRONI U/sl MAXIMUS VIVa FECIT SIBI ET AELIAE RUFINAE UXORI DEFUNCTAE
prosvjeta S t IP e III/2, 7) C. Pat VI, Wiss. Mitt.
6)

G u nj a c a, Muzej hrvatskih starina od oslobodenja do danas, Starohrvatska 1952, str. 229. Sl. 14. seh, Archaol.-epigr. Untersuchungen zur Geschichte der. rom. Provinz Dalmatie!1 IX, str. 248, sl. 122,

8)

Ibidem str. 241-241.

220

Dr Irma Cremošnik

Na svakoj od bocnih strana po jedan delfin ca 0,80 m dužine. Delfin je na desnoj strani dobro sacuvan, dok je delfinu na lijevoj strani oštecena glava. Zadnja i gornja površina spomenika izradena je dosta grubo. Po oblicima slova ovaj se spomenik može datirati u kraj II stoljeca ili sam pocetak III. Gentilicium »Petronius« rijedak je u provinciji Iliriku, a u ovim krajevima se pojavljuje na još jednom spomeniku. To je ara posvecena Jupitru, a nadena u selu Cericima u blizini Konjica.!J) Približno je iz istog vremena kao i naš stpomenik. Spominje Maximina i Severa sinove Petroniusa. Patseh je dešifrovao samo »Petronius«, medutim, ispred slova P vidi se na snimku lijepo još jedno slovo koje lici na L tj. skracenica za Lucius. Dobro se vidi još vertikalna crta, dok je poprecna nejasna, jer je to mjesto ošteceno. U tom slucaju bi se moglo ovdje raditi o istoj osobi, pogotovo jer i spomenici spadaju u isti vijek. 4 i 5) Na Crkvini je ležao i veliki odlomak kamenog dovratnika (br. 4), koji je, kako izgleda, dugo ležao u zemlji, jer je prilicno sacuvan. Izvaden je prilikom vec spomenutog vadenja pijeska prije sistematskog istraživanja 1952 god. Materijal je tvrdi lapor. Spomenik je donji dio desnog dovratnika, sacuvan još u visini od 0,97 m, širina je 0,32 a debljina 0,87. Na prednjoj strani reljef u prostom okviru a prikazuje vinovu lozu koja izlazi iz vaze. Reljef je još dosta plastican, bolji rad (Tab. VII, 3). Oko tridesetak koraka od ruševina crkve, na periferiji Crkvine, kraj seoskog puta za Ostrožac, ležao je drugi. lijevi dovratnik, razbijen klinovima u cetiri komada (br. 5). On je slican desnom samo mu je sacuvana citava visina od donje do gornje površine. Sirina mu je 0,31, visina 1,77, debljina 0,88 m. Na prednjoj je površini reljef u prostom okviru i to vinova loza koja izlazi iz vaze. Reljef, dimenzije i materijal ovog komada potpun') odgovaraju onome sa Crkvine (br. 4). Oni su svakako cinili jedan par, pa cemo o njima govoriti ujedno (Tab. VII, 1). Nesumnjivo su to dva dovratnika od istih vrata. Kod br. 5 izradena je pažljivo samo lijeva bocna strana (koja se je vidjela), dok je desna obradena samo letimicno. Kod spomenika br. 4 je obratno, obradena je desna bocna površina, dok je lijeva samo pritesana. Bile su vidljive dvije bocne strane, a dvije su bile u zidu. Prema tome izgleda da to nisu bila obicna vrata u zidu. Debljina dovratnika 0,88 m veca je od širine obicnog zida. Zatim spomenik br. 5 ima otraga rupe za spajanje dovratnika sa zidom dalje u dubinu. Znaci da su dovratnici vjerovatno stajali na ulazu u hodnik. Nije iskljuceno da su oni bili na ulazu u kakav ukopani mauzolej, što radi nedostatka podataka može ostati samo pretpostavka. 6) Spomenuto je vec da je kao prag u crkvi upotrebljen komad praga iz anticke zgrade (121 X 78 X 28 cm). Sacuvana je lijeva rupa za »cardo« i žlijeb za krilo vrata. Vrata su vjerovatno bila dvokrilna, a širina im je mogla iznositi od 1,02 do 1,04 m. Prag je dobro sacuvan. Izraden je od jako slabog kamena, prilikom vadenja kamen se raspao (Tab. VII, 2; sl. 6).
Istorijat

Crkvina u Lisicicima spada u niz bezimenih crkvina o kojima nemamo lllkakvih podataka ni u narodnoj tradiciji ni u izvorima. Nažalost su i arheološki nalazi za sada tako škrti da se ne može odrediti kakve vrste je bila ova crkva i kojem je naselju pripadala. Najbliži srednjevjekovni lokalitet prema Ostrošcu je drugo groblje sa steccima u Gošica hanu. Kraj same crkve se takode nalaze ostaci neke ruševine, koju tek treba ispitati da li je anticka ili srednjevjekovna. . Najbliži veci lokalitet srednjevjekovni je u Celebicima, 4 lqm istocno od Lisicica prema Konjicu, na kosi nasuprot antickom naselju, s druge strane rijecice Idbra. U Celebicima postoji nasip koji je nastao usljed rušenja zidova te se vidi da je ovdje smješteno jedno utvrdenje. Ono je zahvatalo trouglasti uzdignuti plato
9)

C. Pat

seh,

Wiss. Mitt. IX, str. 249, sl. 124.

Izvještaj

o iskopavanjima

na

Crkvini

u Lisicicima

kod Konjica

221

koji obuhvata na toj strani Neretva i potok Idbar. Uz tragove zidova može se po obrisima uzdignutim u zemlji utvrditi i trag jedne okrugle kule uz ruševine zida uz Neretvu ispred kuce Avramovica, koji su kopajuci, (izmedu kuce i puta koji vodi za Ostrožac) naišli na temelje druge okrugle kule. Ovo je utvrdenje svakako srednjevjekovno, što svjedoci nedostatak rimske cigle, a i cinjenica, da se na kosi ispod ovog utvrdenja prema Neretvi nalazi malo srednjevjekovno groblje sa steccima. Ova groblja malih srazmjera su skoro stalni pratilac svakog srednjevjekovnog grada, a nalaze se izvan njihovih zidova. Ime i uloga ovog utvrdenja ostaje za sada svakako otvoreno pitanje, kao i eventualna veza sa crkvom. Okrugle kule svakako upucuju na raniji datum prije XIV vijeka. Od gradova koji se spominju u okolici Konjica Biograd (Belgradcik) je idenitifikovan sa samim Konjicom,"") Borovac Dinic stavlja kod Homolja ili Cicevca, a Vrabac na Vrapce Polje. Jedino grad »Debreca« koji Dinic lokalizuje na rijeku Idbar mogao bi se dovesti u vezu sa ostacima naših ruševina. Ob) Ali kako na Idbru postoji još jedan srednjevjekovni grad nešto dalje od utoka na desnoj obali, to ce ostati sporno na koji od ovih lokaliteta se odnosi ovo ime. U tom gradu na Idbru kralj Ostoja je izdao i neku povelju. De) O srednjevjekovnim lokalitetima oko Konjica kao i o samom Konjicu imamo samo nekoliko podataka u izvorima. Konjic je kroz citav srednji vijek bio pogranicno mjesto izmedu Huma i Bosne, kao i danas izmedu Hercegovine i Bosne. "') Konjic je bio van teritorije

SJ.

6 praga

Vertikalni uzdužni - Le profil de l'un

presjek antickog seuil antique

Bosne") vecinom u podrucju humske, docnije Hercegove države u koju su dugo vremena ulazile i zapadne župe, a medu njima i župa Neretva sa Konjicem.12) Pocetkom XV vijeka spOlminje se u Konjicu i carinarnica koja je pripadala Sandalju. "') U XV vijeku se Konjic spominje medu gradovima u povelji cara Fridriha III (1446-1460) za Hercega Stjepana.B) Konjic je prema tome jedan od poznatijih centara u srednjem vijeku. To bi se moglo suditi i po broju crkava koje se spominju u Konjicu. U Konjicu su imali svoj samostan Franjevci, il spominju se i dvije crkve sv. Antonija i sv. Roka u samom Konjicu, a u okolici crkva sv. Elizabete u Bukovici i sv. Ivana Baptista u Dolcima (Trešnjevica.1G) Mjesta ovih crkava su još neisiražena. Medu
9") B. CK a P !illi, nOIllilC 60CaHCK!ilXHaX!ilja 1131123/1711 rOA., rJIaCH!ilK 3eM. MY3eja 42, CTp. 67. 9b) ,[(1'. M 11X a!il JI o ,[(!il H!il li, 3eMJbe xepI.1era CB.CaBe. rJIac. cprr. Kp. AKaAeM!ilje CLXXXII, lfl40, CTp. 203-213. 9C) Jb. C TOj aH o B !illi, CTape cprrCKe rrOBeJbe !il TII1CMa,KH>. I, 6p. 447, OA 8 arrpl1JIa 141l. 10) Dr. J. Ji r i cek, Trgovacki drumovi rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku, Sarajevo 1951, str. 43, 5l. ") Ibidem, str. 25, primjedba 76. 12) ,[(p. V. o P o B !illi, X!ilCTOp!ilja BocHe I, BeorpaA 1940, CTp. 128. J3) Jb. C TOj aH o B !illi, CTape cprrCKe rrOBeJbe !il rr!ilCMa,KH>.I, 6p. 299, (1411 OA 25 arrp!ilJIa). 14) L. Tha Il o C z y, Studien zur Geschiche Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Miinch.Leipzig 1914, str. 154. J') Acta Franciscana Hercegovinae, T. 1., coU. P. dr. Dom i n i C u s Man d i c, Mostar 1934, str. 18. ~,

i

li

222

Dr Irma Cremošnik

ovim crkvama ne postoji ni jedan lokalitet u blizini naših Lisicica, na koji bi se mogli odnositi ovi podaci. Za sam Konjic su inace podaci izvo·ra izgleda vjerodostojni. jer sem mjesta samostana postoje i danas JOŠ dvije crkvine i to na mjestu današnje Tekijske džamije (po tradiciji manastir) i na Musali iznad ceste uz Neretvu. Za manastir u Konjicu sve domace ocuvane bilješke govore da su ga razorili Turci medu ostalim samostanima 1524 godine. lG) Možemo pretpostaviti da su onda rušene i druge crkve i medu njima i naša u Lisicicima. kod FarKao centar u kome se održavao crkveni zbor Konjic se spominje latial7) (»Cogniziam in extremis Bosinae partibus ad meridiam: ubi, Stjephano Thoamsco regnante, celeberrimus Antistitum et Procerum conventus habitus fuit ano 1446«). Samo vjerodostojnost ove vijesti nije izdržala kritiku. Racki smatra da je ova listina bila podmetnuta/S) jer se teško može vjerovati da bi kralj Toma otvoreno iste godine 1446 ustao protiv bos. krst jana, kad im je nekoliko mjeseci ranije išao jasno u prilog. Iz ovih vijesti o samom Konjicu ne možemo za sada nažalost ništa koristiti za njegovu bližu okolinu, tako da nam porijeklo naše crkve ostaje neizvjesno.

i

Zakljucak

Iskopavanjem u Lisicicima pronašli su se krnji ostaci jednobrodne crkve (16 X 9 m) sa jednom apsidom i endonarteksom. Crkva je po svojim osnovnim oblicima - zadebljanju pri zacelju, postojanju vanjskih i unutarnjih lezena, nejednakoj širini gradena na prilicno individualnoj koncepciji. Njena osnova pokazuje slicnosti sa starohrvatskinl gradevinskim oblicima, najviše slicnosti pokazuje sa crkvom u Biskupiji na Bukurovica podvornici."') Sama tehnika njene izgradnje ne može mncgo pomoci u datiranju, jer je uvjetovana regionalnim materijalom. Arhitekturni ostaci, izuzev ulomaka, vjerovatno ograde, nisu nadeni. Ulomak pokazuje kasno anticko porijeklo, pa prema tome, obzirom na grobove, nije istodoban sa osnovom crkve. Kako je odmah niže ove crkve kraj tzv. Banove Glavice nadena osnova vece bazilike po cijoj se osnovi može suditi da potice iz perioda izmedu VI i VII vijeka, možda je kao spolia donešen iz njenih ruševina. Sami oblici grobova u crkvi ne mogu nam ništa pridonijeti datiranju arhitekture, jer oni ne moraju biti iz. istog doba kada je nastala crkva. Talijanski picCDlikoji su nadeni pod glavom groba blizu apside isto ne daju tacnog termina, jer su, iako kovani izmedu XII-XIII vijeka, nadeni još i u mnogo kasnijim grobovima XV i XVI vijeka, kao, na pr., uz kapicu sa zlatnom cipkom iz Bile kod Travnika. Po slicnim crkvama u Dalmaciji znamo samo da je tip crkava sa lezenama vrlo cest u Dalmaciji u XI v. i o njihovom porijeklu postoji opširna literatura.211)
HI) Fra M. V. Bat i n i c, Djelovanje Franjevaca u Bosni i Hercegovini, Zagreb 1881-3, sv. II, str. 10-13. '7) D. F arI ati, Illyricum sacrum IV, Venetiis 1759, str. 40. 18) Dr. D. K n i e w aId, Vjerodostojnost latinskih izvora o bosanskim Krstjanima, Rad 270, 1949, str. 255. 19) S t i P e G u n j a ca, Cetvrta starohrvatsl;a crkva u Biskupiji kod Knina i groblje oko nje, Starohrvatska Prosvjeta III/2, 1952, str. 73. 20) To su sljedeci radovi Egger-a i Dyggve-a u kojima podvlaci uticaj sirske arhitekture na ove crkvice: R u dol f E g g e r, Das Mausoleum von Marusinac und seine Herkunft. Actes du IV congres international des ctudes byzantines, 1936, 226. Ej n arD y g g v e, Das Mausoleum von lVl'orusinac und -sein Fortleben, Actes du IV congres ... 1936, str. 229 i Crkva sv. Luke na otoku Lastovu, Vjesnik za arh. i hist. dalmatinsku LlI, 1950, str. 74 itd.

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini u Lisicicima kod Konjica

223

o samoj arhitekturi crkve ne možemo ništa suditi jer su zidovi suviše razneseni. Ostaci sedre pokazuju da je ona bila zasvedena. Dalje podatke za datiranje trajanja crkve daju nam nalazi zlatnog pr:;tenja u grobovima koji su bili ukopani još u crkvi. Od dva zlatna prstena koji su nadeni, . prsten sa kamenom je kasnijeg datuma od pecatnog zlatnog prstena sa lavom. Dok je u gemu vec urezan štit sa krinom i polumjesecom, te pretstavlja pocetak formiranja grbova, prsten sa urezanim lavom nema još znacenje· grba. Analogne pojave urezanog lava u prstenu i ornamenata unaokolo nalaze se na prstenju nadenom u grobnicama crkve sv. Sofije u Bugarskoj, adatirani su u XIII vijek/') samo je oblik ovih prstenova nešto drukciji. U XIn vijek je datiran i nalaz iz Slakovaca"") kod koga se na Ul'esnim plocicama nalazi slicno stiliziran lav kao i na našem prstenu. I upotreba ovakvih stiliziranih životinja sa pecatnim prstenovima odgovara ovom dobu XIn vijeka. Oblik samog prstena sa izduženom plocicom vodi porijeklo još iz doba kasne antike. Drugi pecatni prsten sa plavim kamenom u koji je urezan grb za sada nema analogija u našim zbirkama. Urezivanje grba u kamen pokazuje anticku tradiciju, koju smo našli i u obliku prstena sa lavoo:n,i potsjeca nas svojom finom i preciznom izradom na anticke geme. Srednjevjekovni' pecatni prstenovi su inace obicno od zlata i grb je urezan na plocu na licu prstena, kao kod lijepog primjera nadenog na nepoznatom lokalitetu u Bosni, a danas se cuva u zbirci Zagrebackog arheološkog muzeja.~3) On pokazuje i po obliku i po ornamentu dosta analogija sa našim prstenom. Oblik je isti samo umjesto osmougaonog kamena ima osmougaonu plocu. Kod same krune na obrucu prstena i ovdje je urezana stilizirana životinja koja isto tako lici na macku našeg prstena iz Lisicica. Ornamenat vitice kojom je ukrašeno srednje polje obruca isto je u obliku slova »S«, samo kombinovan sa trolisnom djetelinom - ornamenat koji se takode nalazi na steccima. Ornamentu na našem prstenu najbliži je motiv vitice sa duguljastim trolistolffi sa stecka sa RadimIje."') Ovi su stecci datirani u XIV do XV vijek, vrijeme koje odgovara po mišljenju strucnjaka"") i nastanku grba na gemi. Ovaj grb pretstavlja tek postanak formiranja heraldike u našim krajevima tokom XV vijeka. Bliže analogije ovom grbu su do sada nepoznate. U fojnickom grbovniku jedini je grb sa dva ljiljana i polumjesecom od Šimrakovica/G) samo su oni ovdje kombinovani sa buzdovanom. Prsten se dakle može postaviti najranije u XV vijek. Treci nalaz zlatne prevlake dugmeta sa simbolicn~m prikazom ptice i sidra ne daju mogucnosti sigurnijeg datiranja. Ovaj prikaz ptice (goluba)simbola mira, nad prikazom sidra - simbola nade, nalazimo i na steccima u Bosni. Isti simbol ptice nalazi se i na pocetnom olovnom prstenu iz Doboja.27) Ova dva prstena ostaju dakle jedina dva predmeta koji nam daju izvjesne termine za postojanje ove crkve. Ovim nalazom se samo približno može odrediti jedno doba postojanja crkve i to od XIn do XV vijeka. Za sada nemamo nikakvih podataka koji bi nam potvrdili doba samog postanka ove gradevine. Trebace sacekati na analogne nalaze, koji bi iznijeli na javu kakve cvršce elemente za datiranje, zatim ispitati i da li ovaj objekat pripada kakvom regionalnom graditeljstvu da bi se nanj mogla primijeniti analogija. Uostalom, nije iskljuceno, da bi dalja istraživanja oko ovog objekta mogla iznijeti na javu i kakav arhitektonski podatak, na osnovu kojeg ce se, po stilskim odlikama, moci ustanoviti postanak arhitekture.
2J) liI o P ~ a b liI BaH o b, CTapo6bJIrapCKI1 11 BI13aHTI1HCKI1 npCTeH'M,iI3B'BCTVlll 6bJIrapl Ha CKOTO apx. ~PY)KeCTBoII, 1911, str. 2 ilO. 22) J. B I' U nš mi d, Hrvatske sredovjecne starine, Vjesnik hrv. arheološkog društva VII,

1803-4,
2")

str.

47, 4, 5.

L. S. - Starobosans~i pecat, Viestnik hrvatskog arheol. družtva IX, 1887, str. 99. 24) A. B ena c, Radmilja, Sarajevo, 1949, Tabla XXXVI, sl. 73 drugi i treci red. ~5) Podatke o grbu zahvaljujem Bartolu Zmajicu, arhiv aru Državnog arhiva u Zagrebu. 20) Dr. A. V. S o lov j e v, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic, Glasnik skopskog naucnog društva XII, 1933, str. 79, grb strana 115 br. 30. 27) 1. ere m o š n i k, Nalazi nakita ... , Glasnik Z. M. 1!l51 str. 250 sl. 13.

224

Dr Irma Cremošnik
RESUME

COMPTE

RENDU

SUR

LES

FOUILLES

DE

CRKVINA

A LISICICI

PRES

DE KONJIC

Au mo is de mai 1952 on a explore la localite »Crkvina« a Lisicici que Patsch a deja note. Selon lui, cette localite etait un cimetiel'~ romain d'une grande station') qui, d'apres son opinion, avait du exister a Lisicici, car il y a trouve des monuments funeraires roma ins", "). Cependant, ces monuments funeraires romains ont ete apPl()rtes ici comme spolia. Les fouilles executees dans cette localite ont mis au jour les ruines d'une eglise medievale. Sur les ruines et autour d'elles se trouvait un cimetiere qui s'etendait sur une place assez grande auto Ul' de l'eglise. Parmi les dalles qui recouvraient les tombes, on a aussi trouve des monuments funeraires romains qui etaient apportes ici comme spolia. Il n'y avait pas de traces de tombes roma ines. , Apres le deblaiement des ruines, on a decouvert le plan d'une eglise basilicale avec des lesenes au cote exterieur et quatre piliers dans la nef principale. L ·abside se trouvait a l'est et le petit endonarthex a l'ouest (fig. 1). Dans l'interieur de l'eglise, on a trouve des tombeaux, ranges a peu d'intervalle les uns des autres et recl()Uverts de dalles de ;pierre et de spolia romains. Les murs ne se sont pas entierement conserves. Le mur autour de l'abside s'est conserve jusqu'a sa plus grande hauteur. Il n'est reste que la derniere rangee de pierres rondes des fondements nord et sud, tandis que les murs du narthex font entierement defaut en divers endroits et a leur place, on n'a trouve que l'embasement (planche 1, 2). La muraille est bfltie en pierre de carriee brute avec gres et liee par un mortier maigre. Un seuil antique aux rainures ornementales servait de seuil a l'endonarthex. Le plan de l'eglise n'est pas regulier (fig. 1). Il se retrecit un peu en allant d'abside vers le narthex. L'epaisseur des murs varie aussi de 1,90 a 1,30 m. Les murs du narthex sont renforces, probablement a cause du toit voute. La quatrieme eglise a Biskupija montre des irregularites parei1les dans le plan'). Les lesenes, renforcements exterieurs des murs, sont aussi (lE: differente largeur. Dans l'interieur de la nef, deux piliers, supports de la voute, sont appuyes contre le mw' nord et sud. Dans la nef on n'a pas trouve de trace de pave, il n'y avait que de la terre bien cuite et aplanie comme dans l'eglise a Biskupija") et quelques dalles a cote de l'arc de l'abside (pl. II, 2), qui rappelle en quelque sorte la subsella. Dans les deoombres de la construction, on a trouve une quantite de plfltre ce qui 'Plermet de supposer qu'elle eta1t voutee. Les recherches ont rendu evident que deux sortes de tombes existaient dans l'eglise. Les unes, sous les tables de pierre bien taillees (nu meI'o 1--4) pres de l'abside, avaient ete creusees lors de l'existence de l'eglise, tandis que les autres, recouvertes de pierres funeraires antiques (numero 4, 8, 10) et de dalles de gres, etaient creusees plus tard dans les ruines de l'eglise. Toutes les tombes etaient foui1lees, excepte le numero 1. Les plus anciennes sont celles qui etaient creusees le plus profondement et les morts gisaient dans des cercueils de bois dont on a trouve queJque restes. On n'a tl'ouve d'oHrandes que dans les tombes numero 1 et 2. Dans la tombe numeJ,;o 1, on a trouve »in situ« une bague en ar a la main gauche du squelette (pl. III, 1, fig. 3) avec les armoiries bosniennes, entaillees dans la pierre bleue de la couronne. C'est un exemple exceptionnel de l'ancienne techniqu.e du travail sur une bague medievale. Ordinairement, les armoiries etaient entaillees dans la lame d'or de la couronne. L'inscription etait usee iP\CIre l frottement. Dans l'anneau de la bague etaient incises des ornements de plantes qui correspondaient a ceux qu'on avait trouves sur les stecaks"') et aux c6tes de la couronne, des figure s d·animaux. A juger d'apres la facture primitive, cette bague appartient a la fin du XV ou au commencement du XVI siecle. Quant aux armoiries connues jusqu'a present, elle n'a pas son pareil. Dans la meme tombe, on a trouve aussi une caloUe de bouton doree (pl. II, 2), dans laquelle etait incisee une colombe au-dessus d'une ancre, symbole qu'on retrouve aussi sur les stecaks. Dans la tombe foui1lee numero 2, on a trouve, sous la tete, deux piccolo des eveques anonymes de l'Italie septentrionale tres uses, datant du XII au XIV siecle et deux crodx en metal (pl. III, 9, 10). Dans les decombres de l'eglise, provenants probablement d'une tombe fouillee, on a trouve un sceau en forme de bague avec un lion comme embleme (pl. III, 3, fig. 2). Cet embleme

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini u Li.sicicima kod Konjica

225

servait de sceau sur les bagues au XIII si€~cle. Dans Ies decombres, on a trouve encore des fragments de verre (pl. III, 4-8) et de ceramique slave (pl. III, 14-14). Il n'y avait pas d'offrandes dans les tombes creusees plus tard, excepte dans la tombe numero sous la stele antique. Dans cette tombe, on a trouve deux squelettes dont le moms bien conserve, celui de femme, avait sous 1'orei11e deux pendants »granules« (pl. III, 11-12). Cette trouvaille confirme la continuite de la coutume de porter ce bijou au moyen age avance. En Dalmatie, on le porte encore aujourd'hui. Jusqu's. present, on attribuait ces pendants au IX ou au XII siecle. Vu qu'ils ornt ete tvouves dans la tombe dejs. embasee dans les decombres de l'eglise, cette tombe est creusee sans doute apres la demolition de 1'eglise et 'PlOu'r cette raison elie est plus ancienne que la tombe avec la bague, da tee du XV s,iecle. On n'a explore qu'une petite partie du cimetiere autour de l'eglise (5 x 10 m, deux quadrants) en dehors de 1'abside. Les tombes sont recouvertes de tables de gres ordinaires, quelques-unes n'ont point de tables (pl. I\~, 1-2). Une tombe est recouverte d'un corniche antique. Dans quelques tombes (numero 1, 7) les traces de cercueil se sont conservees. On a trouve peu d'offrandes dans ces tombes. Dans le premier quadrant, on a trouve, dans la tombe numero 3, un petit anneau et la pate pOUl' la couronne de la bague (pl. V, 7, 8), au deuxieme quadrant, dans la tombe numero 1, des pendants de bronze avec trois membrets (granules) (1Pt!. V, 3, 4) et outre cela, un sou hongrois appartenant S. l'epoque entre 1458 et 1538, pas bien conserve, dan's la tombe numero 2, deux petites cuilleres d'argent (pl. V, 1, 2) et dan s la tombe numero 7, une lame en metal (peu-etre une applique poUl' la ceinture?) avec un buste de femme (pl. V, 9). La trouva,ule de la monnaie demontre que cette partie du cimetiere appartiennent au moyen age avance. Nous avons dit qu'on s'etait servi aussi de steles roma ines ];:lOurrecouvrir tro is tombes. Sur la tombe numero 4, il a y une stele avec deux bustes de femme (pl. VI, 4) dans le costume autochtone, sur la tombe 9, une stele avec quatre bustes (pl. VI, 2) dans le costume autochtone. D'apres leur type, ces monuments correspondent tout S. fait aux autres, trouves ~uparavant aux environs de Konjie. Patsch a dejs. fait remarquer que les bustes de femme sur les monuments ont le co,stume semblable S. celui de la tribu celtique-illyrienne des Eravisques aux environs d'Aquiscum. Chez Ies Eravisques, on a retrouve souvent le eostume eeltique pannonien. Cependant il n'es,t pas possible de deeider, d'apres les bustes seule.>, s'il s'agit positivement du eostume pannonien. !ls app,artiennent au II ou au III siecle. Sur la tombe numero 8, on a trouve le cipus funeraire de L. Petronius Maxi.rnus avee l'inseription et avee des dauphins eomme arnements sur ses Hanes. Gentilicius Petronius est d'ailIeurs rare dans nas contrees, en Herzegovine il ne se trouve qu's. Cerici"), aux environs de Konjic done aussi. Sur eelui-ei sant mentiannes les iils de Petronius, Maximus et Severus. Patsch a amis de lire le praenomen qui est 2n verite assez use, muis la ligne vertIc.ale est encore bien visihle et pourrait appaiI'tenir :1 la lettre L. Dans ee cas, il s'agirait peut-etre du meme Petroniuc;. Cette suppositian est RPPluy,§epar le fait que ees deux monumets appQrten&ient S. la meme epaque, du II au III sieele (pl. VII, 1-3). Outre ees monuments funeraires romains, on a trouve encore deux montants de porte romains (pl. VrH, 1, 3), qui, S. juger d'apres leur exeeution, appartenaient S. la meme epoque. Sur le devant, un relief, eneadre simp/lement, represente le pampre sarta'1t du vase. C'est un travail provincial assez bon. Ce sant les trouvailles les plus remarquabIes qu'a livrees cette Crkvina. E11e appartient ~ la serie de Crkvina innommees, ignorees de la traditian et des sourees histariaues. Des localites medievales aux alentours plus praches de 1'eglise il n'existe aue de petits cimetieres et des traces d'une fortification S. l"embouehure de l'Idbar dans la Neretva. Les sources historiques fant mention de quatre eglises seulement1&), mais qui se trouvent sur les autres localites. Meme s. Konjic, on parle de deux eglises, dont l'emplaeement est tout S. fait ignore de la tradition natianale. D'apres les sourees historiques, tautes Ies eglises aux environs de Konjie etaient detruites 1];:61' les Turques en 1524'"). Nous pouvans supposer aU'S. cette epoque l'eglise s. Lisicici etait demolie aussi. Nous ne devons pas naus etanner de ses riehes offrandes parce que I<onjic etait mentionne parmi les autres villes du moyen age. Se trouvant sur la frontiere de la Bosnie et Herzegovine, eette vil1e appartenait le plus souvent :tu territaire herzegovinien 10-12. Au XV &lecle Sandalj Hranic y avait me me une douane.'") Pendant que nous pourrions, d'apres la trad~tion, fixer approxivement la date de la dcmolitian de eette eglise, il n'est pas possible d'en preeiser la date initiale, ear les donnees
Glasnik Zem:lljskog muzeja Arheologija 15

226

Dr Irma Cremošnik

en font entierement defaut. Son plan (sa grandeur est de 16 X 9 m) ressemble aux formes constructives des anciennes eglises croates. Sa construction accuse quelques traits de conception individuelle. La technique de son execution meme ne peut pas faciliter la datation, car elle dependait du materiel regional. On r.'a pas trouve de restes architecturaux, excepte un fragment qui appartenait probablement il l'enceinte (pl. III, 13). Ce fragment appartient il l'ancienne chretiente et il n'est donc PIaSidentique au plan dont le type est attribue en Dalmatie au XI siecle. Comme on a trouve, tout en bas de cette eglise, il cote de la localite nommee Banova Glavica, le plan d'une basilique plus grande, dont le fondement remontait il la periode entre le VI et le VIlI siec1e, on pourrait supposer que ce fragment appartenait il cette eglise. Puis, des trouvailles dans l'eglise, les bagues seules nous donnent certaines dates pOUl'l'existence de l'eglise: entre le XIII et le XVI siecle. . On a explore une petite partie du cimetiere qui se trouvait autour de l'eglise. Les rares offrandes dans la tombe demontrent la continuite des anciennes formes ornementales slaves et d'aipres la trouvaille du sou, on peut les attribuer au moyen age avance (XV-XVI siec1e).

Dr

1. C rem

o Š n i k: izvještaj

o iskopav,anjima

na Crkvini

'u Lisicicima

Tab. I

Sl. 1 -

Tri groba do apside u crkvi (br. 1-3) - Les trois tombes pres de l'apside l'eglise (No 1-3)

dans

Sl. 2 -

GHJibovi u endonar,t,eksu u crkvi (br. 9-12) l'eglise (No 9-12)

Les to mb es dans endonartex

dans

Dr

1. C rem o

Š

Il i k:

Izvještaj

o iskopav.anjima

rna Crkvini

u Lisicicima

Tab. II

Sl. 1 -

Južni zid crkve -

Le mur du sud de l'e.glise

Sl. 2 -

Apsida

crkve -

L'apside

de l'c,glise

Dr

1. (; rem

o Š n i k:

Izvještaj

o iskopav,anjima

na Crkvi'lli il Lisicicima

Tab. III

j

10

Nalazi

IZ

,g'ro'\)uv,a 'ukopanih

u crkvu -

Lcs lrouvaillcs

des lomb es enter,rces dan s l'eglise

Dr

I. C rem

o Š n i k: Izvještaj

o iskopav,anjima

na Crkvini

'li

Lisicicima

Tab. IV

Sl. 1 -

Grobovi

IZ kvadranta

I Izvan crkve -

Les tombes hors de l'eglise

(quadrant

I)

1. 2 -

Grobovi

iz kvadranta

II izvan crkve -

Lcs tombes hors de l'eglise

(quadrant

II)

Dr

1. C rem

o Š n i k:

Izvještaj

o iskopav,anjima

na Crkvini

il

Lisicicima

Tab. V

1 ~ Grub br. I () LI crkvi. 2 i 4 = Stcla sa grobuv<l br. ·1 i 10 'li crkvi. 3 = grob !br. ;) (1 kvadr.) Izvan crkve - Les lombe No la dam 1'~g1ise. 2, 4 = Les 'sli:1cs des ,tombes No 4, 10 dans l'eg1ise. 3 = La tomibe No 3 (qua dr. I) hors de l'eg1ise.

Dr

1.

C rem

o

Š

nj k:

Izvještaj

o iskopav,anjima

'11a Crkvini

u Lisicicima

Tab. V~

3
i\llticki C1pUS sa gToba br. 1) U crkvi Le cipus allliljue
de

la tomue

No

8 dam

l'cglisc

Dr

T. C rem

o Š n i k:

Izvještaj

o iskopavanjima

na Crkvini

LI

Lisicic;rna

Tab. VII

3 -

Anticki

dovratnici sa Crkvine. 2 - AlJJticki prag IZ crkve. 1, 3 antiques de r6glise. 2 - Le seuil anti'que de l'eglise.

Les portails

n.

MA3AJIli1'B.

8HCOKH, 60caHCKH rpaA cpeAlber

BHjeKa

BMCOKM, KaKO cy ra 3BaJIM Y cpe~lheM BMjeKY, 6MO je 'y 12 cToJhehy 3aMeTaK 60caHcKc cpe,[(;fbeB.ieKoIlHe ,[(pmalBe, a OCTao je C rlO'~rpaljeM lbIEI3J1.HO' rJIaBH'O MjecTo Bo6oB~a, CYTjecKe, Jaj~a IH ~pyrMx CBe ,np rrpe,[( caMY lhe3J1HIY' rrpOrIalCT' M rrope~ 3HaTH)l11jMX MjecTa. 3aMMilIJhalO ClalM YBMjeK ,[(a je Ta Her~aWr-b,a pe3M~elHrrJ,Mja Y rpaljeBHoM CMl1CJIY 6ap iHIE[IJ/TI()Ha,[(,Mama!B aJIa OCT&JIle J:1p~OBe 60caHCKOT rrJIeMCTBa cpe,[(lher BMjer<a, Hap0'"l:.MTO Y TeXH.M'"l:KOM rr()lrJIe~y. IIpMBJIa'"l:Mio Me K lhOj M Heo6J1"I)aH <paKaT ~a joj Kao rpaljeBMH.M H.MKiO ~oca,n;a Hl1:je rrOCBeTMO rrorralhM ITpMKa3. li1CT'J.1JHla, He3HaTIHM apXMTeKT'OHCKM nplElOcTlalIJ,J1 Hll1lcy rrpY)KaJIM H)I1IlITa Hap0'"l:J1:TOnpvDmaTJhl1:BO, Te he TlO' M 6MTM rJIaBHM pa3JIQlr ~a qy CT'apMjM apXeOJI03J1: J1:36jeraBaJIM Tero6lalH, a HaOKO M He3aXBaJIaiH rrocao. II03HaBaj yhM ~oca,[(alUI-be JIeT'l1MY1'{He OTIl1ce PlymeBl1:Ha Bll1ICO"tfKOrrpiav:\a HMj,e ce HM MOrJIO pa'"l:YHaTM ,[(a he ce 6€3 OTKOrraBaJha ,n,eTaJhlHo rrpoy-qJJ1TM lIOCTaBJh€HM 3~aTaK . .I!:aH;lc, 360r rrOMaJhKaJha ja'"l:e pa;lUIe OHIJ.I'e .M BeJIMKl1X MaTIE!p'MjamiMX cpe,[(cTaBa, oTKpMBalhe pyweBI/1lHa KOnaJheM TellIK!a je cTBap, aJIll1 Il1lIlaK KO,n; je,ll;Hor OBaKor 3a~aTKa, KaKaB je JIe)Kao rrpe~a MHOM, HajBehl1 lheroB ,[(.MOMorao ae yrJIaBHOM J1: OKO~ ~OCTa pMjelU.MTM. li1C'I'J1lHa, MaKO mlM l1CKOPMCTl10 3a rrocao Ha rpa,[(y BpeMeHa MrraK TO H.Mje 6MJIO ~OBOJhHO ~a ce ,zr:O!Be~y y Be3Y MHore cMTlHMje apxeIIo,n;-BvrcoKor y B!El3vr c rpa,n;OM, OJIOlUKe rrojaBe Te CTBOP/1 je,n,aH ITJDalH M CTapor O,[(HOCHO y3 lherOB OiITl1C. AJIl1: rJIaBltM 3a,n;aTaK, OP;r'C)BOPHa TPM, IY, lIO'"l:eTKY ll1\ZIlY~ pe~OBa rrOCTaBJheHa rrMTafhl31, 'Koja ce TY1l'fY Bl1:CKOr Kao rrpMjeC'l1OIHOr rpa,n;a M YT'Bp,n,e, Ma ~a 6w cTBap C KonalheM OKO PyweBJ1Ha MO'rJIla, Morao je 6MTM rrO'TITYHo pMjeweH, ,[(a ,zr:06Mje rrJIaCTMLJiH1MjM OKB/l1Ip. CJIY)K.Y10 caM ce KaTaeI'1apCKJY1M 3a Ha~pT rrJIaHa BapOI.I.U1 BMoOiKO'r M OKOJI~e 1: 75000, Koja je KapTaMa 1 : 6250 O~ ro,n,. 1884 M KclJCHliIjOM crre~MjaJIIHIOM KaprroM palje!fIa npeMa OIH'MMi31, HO ma TO'ra Y pa,3HJO BpliIjel'v.re ~eJIO'MM'{HO peaM6ym1paHa, JaTM1VI HallrOM ceKW1joM Kap'IIEI 1 : 100.000, !J1!3~,alha BojHlO-reO'rpacjJcKOor M!HICTMTYTa Y Beorpla~Y. Bapow je YI nJIaIHY CBaKaKO rrpMKa3aHa rrp'J1je BeJIJ1IKOr nO)Kapa, aJIl1: 3a lll'TO HalC Hp'J1 TOM 3aHMMa CaMO lhe3MH Ha'llJIY CTY,ll;J1jy HJY1jelJ'O o,n; Ba)KHOICTM:,'ll'Oir'0'J10BO jYf'03Iana,ll;'ID1 ~l1JO, Ha KOM ce HeKa,n; rrpOCTJ1paO IIO,l\BMCJOIKM,a Taj je.M yHleceH Y Ham rrJIaH ca rJIaBHO'M CTapOM ca06pahaj~oM. 3a CHMMaJhe OCH'OBe Rlal 'J1EpeHY cJIY )KJ1:0 caM ceCaMO KOMITclJCOM Me'I"pO:M. M (CJI. 3), CTBOpeHa je KO',[( KyhJe peKoHcTpYKl\J1:ja IIpeMa CJII1/W'l Te CTBapHe 10lCJHOBe Moryher ~jeJIoKIYIIlHor l13rJIe,n;a rpa,n;a (CJI. 4). IIa!l!oplaMa Y u.pTe)KY (CJI. 2) MBe,n;eHa je Ha JIJ1~Y MjecTa.

*

:;<

*

''-Il1CTO 60CaHCKa apxMTeKTJ.YlPa cp€ll\lher Bl1:jeKa cJIa50 je rajeHa rrpMJe rrocJhe,ll;fher cBjeTCK'Or paTa al M palIiJ1je, aJIl1: TO H.Mje Hepa3Y1\1IJhJ1J3lQ,jep TJljJ1HY ,n;OK je BJI~aO BOCHOM ID1.je 6MJIO CTaJIO ~O Hamtl1lX HapO,[(HMX CTBapM, a CaMM Cp6J1: M XpBaTM npoy'"l:aOOLJIM cY yrJIa.RH;OM ORO y '"l:eMlY cY MOrJIl1: HahM Be3a 3a cprrcKy lJ1mf xpBaTcKY nOJIMTMKY·
15*

228

'B. Ma3amdi

ETa Ha ,1JJOlMaK C\y1 CapajeBY BY1CO'-IKI1 rpa,n;, na CYTMCKa, TPCTl1BHJ1u;a l1 Ea6aBau;, p;a CIIaMeHeM cail\'!O Ta rJIaBiHl1ja MjecTa, na Hl1 jep;Ha ap; Ihil1IX HM:jl€J Kaa CTapa apXl1.'TeKTypa yonlllTe np OfylqaBaHa , a lllTa heMa TeK pehl1 3a aCTffi1Ie, MlalI-he nlOI3HaTe anaMeHJ1Ke Te BpCTe cpe,D;lher Bl1jeKa, Kajl1.iVia C'Ba Hal.l1a 3IElMJba a6M.llyje. 3aOCTaJIM ClIaM€lHIl1I.J;l1 Tona! BpeMeH a Behl1HOM cy 6l1JIM napYllleHl1 TypCKaM cy Ha 3axTjeBe HO'BIOII'Ha'IMHa l1.HBa3HljoM 1463, a aHj/1 KOjl1 cy aCTaJIl1., lIpeMHa'IeHl1. paT'OBa1bla lJ1 y HajBl1llle CJIY'IajeBa l1'3fly6l1.mYll cy cBa'j;y orpl1rl1.H.aJIRlOCT.Ho OHll1 KOjl1 cy 6l1JIl1: J]arpYllIeHl1, CaJ'iYBaJIl1 cy l1naK p;aBOJbH'O Tpaf'OB'a, p;,a apx~om:iO'r ITO' 1bIl1Ma M'02Ke p;a CTB'OPl1iJ'1lCnpaBI&.iHyp; 'o HeKaAaIb1eM 1bl1XOBOIM l13rJIe.n.y y rJIaBIU1M JIil1ilm1jaMa, c Ha'IJ1HY rpa,D;H>e l1 Bpl1je,n;H'OcTl1 pa,n,a. ,II;acaAaIbe lIpo[YI'-IaBaIbe HeKl1X TlalKJ1X '06jelmTa, KajO l1 oBaj PaA, C Maje C'!'PaRe, Bl1.111ej'el y Be3l1 C eCTeTCKIJ1M l1 yMje"I1H1l1'IKl1.M npo6JIeMl1.Ma lY rpal)eBl11HapCTBY aHora BpeMe Ha lllT'O aneT ClIa,lJJ3.Y npaY'IaBaIbe OTIlllTe YMjeTH'OCTl1 y El1X, l13BpU.I1ElHa 6e3 3aMallIHl1jer l1CKaIIaBalha, He CMil1lje ce CMa'l'paTl1 KaD AecPl1Hl1Tl1BH'O, jep ce nop; rnOlBpllll1.HCKMM KyJIryPHl1M TparoBlifMa KpYlljy J1 TparoBl1 Y 3eMJbM, lllTO 331 Ha;YKY HIe CMl1je DCTaTl1 HCJIlCDll1TaiHa."tJeCT'OJ1 MaJIeHKOCT pjelll3JBa HeK!J1. np'06JIleIM ()IKD KJO!ra ce rJIaBa TOJIMKa JIynaJIa. lIDA pYllleBl1:HaMa 6DC3JH'CKj\1IX rpa,n:aBlaJ JIe2Ke, Ma)Kp;a, KaKBM-TaKBl1. IYKpaClIDi1 p;J1jeJIOBM cPacaAa 3a KDjl1.Ma CM'O ADcap; Y3aJIYP; TparaJIM, a CBaKaKD p6l1He IJ1'O'Cyl)a J1 pa3Ha rpal)eBHa rBD2Kl)apJ1ja; y rpD6aBl1MIal DneT, MaKa pjel)e, apY2Kje, Cl1THMjl1 HIaKl1T, ,l\lifjeJIaBl1 D,n;jehe Te npeAMeTfVII MpTBa'IKar KYJITa. CBe Ta HYIje Hl1KaKa TeMeJbMT'O, CJIlCTeMaTCKl1 l1CTpa)K]ifBaHD l1 CaCBYIM je pa3YMJbl1BD Aa ce H1l1:CTalhe Ky JITfype 1()1HJ()ra BpeMeHa y E'OCHJ1 He M02Ke HYI 6JIlif3Y ITpeTCl1alBJ1TJ1,MaKap KOJIJIlKa ce Y'Ie'H1Y11 JbIY~YI TPYAiJ1JIJ1ga l13 npeOCTaJIl1X 6acaH'cKYIx JI:JIl!CTIJ1Ha 6p'OBa'IKe , MJIeTa'IKe p;y l1:JItl1!,n;gYTYIX apXJ1Ba WTD J13BYKY. CBaKaKa he TKa ITipl1.MjeTl1TJ1 p;a YICKOnaBalha CTarpJ1HCKYIX rpal)eBYIHCKl1X a6jeKaTa l13J1lCKyjy BeJIMKe HDB'IaHe 2Kp'l'Be Kaje MH p;aRac ReMBM'O, aJIlif TI01Mennje TaK'O, jep op; raAl1He ce KanaIba Mary Aa Bpllle M n'OMama, np!e:Ma pacnaJIO)K]ifBIJ1M Kpep;YITI.i1WIIa: lW rOAlifHe, Aa ce naCTJ1rHY naT'TIlYIH:'01aAaB'OJbyjyhvr 3 pe3JY~TaTJ1. HajB~je je l1naK op; cBera, Aa ce 6ap ca,n;a nacTDjehM '06jeKTlif 31alUITl1T€ o)J; ,n;aJ""blher npOnaAaIba, a aRa je j,Oflll YBJ1jeK y TaKY, na 'laK M HaMjepHlO PYlllelh:e. OA Cn'OMeHYTl1X 60CaHCKlifX pe3J1,D;eHI.J;l1jacpe,n;lher Bl1jeKa Haj6JIl1)KVII l1. Hajnpl1cTyna'IHl1jM HaM je BM:CO'IKl1 rpaA, YK1aJIMKa ce '1''0 a)J;H'O~11Ha cao6palhajHI1I.J;e, Te 'OCTaJIe 3a apxeoJI'Ora Ba2KHe iOIKaJIHaCTl1, aJIl1I !B1J1'OH eTa HJIlje 'Ha'llIaIO Hl1 T'O'JIl1.KO 3aCJIY2K€H121 TIa)K1f,e p;a M;J11e 61alp aApep;H aCHaBHa cma, c 11:3Kaje je JIa'Ka pa3a6paTll1 lheI''OiBy jaKacT 'l1 BeJIWIlifl-l\Y, jep ce 'IeCTO lTl1TaMa ca pa)J;03H3.m:omhy, KOJIlifKJ1 je Moraa 6J1lTl1 Taj rpa,n;, KaA cy y 1beMY pe 311AJ1paJIJ1 6'OCaRCKJ1 KpaJbeBJ1 na 'laK y lhiclra aa3J1BaJIJ1 l1 HeKe ca6ape BeJIl1Kallla, Kaa aRa Ha CB'Ojy Hecpehy KpaJb OCTOja 1404 Ii'O:D.nne? MCTlifHa, 6aCclJH:CKM BJIaAapJ1 cpe,n;1ber BJ1jeKa, JIl3Y3eBilll/11 je)J;l1H'Or TBpTKa I, KpaJbi3!, 6J1JIll1icy MapW'OlHeTe !YI PYKaMa Mal)apC'KJIlX BJIa)J;apa 11 BJIa,CTl1Tl1X BeJIHKallla o,n; KOjJ1X 0y 6l1JIM J1 BOjHM.'IKJIl cJIa6J1jJ1 J1 MlarrepJIljaJIHO cMP'OMaIDlH.l1jllifl, Hap'O'Il1Ta XaA cy Y nl1TaIbY lIaBJIaBJ1h'Jll, Kaca'Ie 11:.JIJ1 YK'Il1hvr, B aJIJ1 cy OHM. 5l11JIJ1 l1naK KpaJbeBJ1 11 6aRaBJ1 11 Hac YBeJIlifKO Mapa p;a 313JHl1.Majy MjecTa 1b'l1XaBJ1X pe311AeHUl,l1ja Ka'O r pal) ElBiJlllHa Y lIpBaM pep;y BJIlCOK:M KajJ1 je 6Ma iY'lla'IeTKY J1 )J;B0P , J1 rpa)J;. Kop; 'OBara naK rpaAa y nJ1l'aIb y cy TPJ1 CTBapJ1: lIpBa, lajKQ je QH 6YllO KpaJbeBCIKJ1 rpa.n;" p;a JIll1J je 'OH ITa CBOj 'Oj apXJ1TeKryP0I 611'0 rpal)eH op; 60JbJ1X MajcTapa Hera cy 6l1Jm: ~!M:ahJ1, K1OijM, rpaA:l1JIM BJIarC'I1elJIl1IHCKe cy ,n;.BQpOBe lIO crpe,':\1boj EaCiHJ1, a 3a Koje CMa YCT1a)H1'OBY1JIY1 paH~je') Aa ce HM'CY CJIY2KHJI:M Y CBOM pa.n;y HIl1: TeCaHJllM KaMeHOM IHM: aip'XJ1TeKTlOIHC'KYIM nJIa'CTl1'IHJ1M lY!KpaCJ1Ma; .n;pyra, p;ar JIJ1 je Taj KpaJbeBCKJ1 rp3ll\ 6Ma BehM na npOCTOPY, jep je BJIa)J;ap Mapao pa'IYHaTJ1 IYIBJ1jeK Ha 3HaTaH 6paj racTMjy, a HapO'-lJl1'f1Oy CBe'IaHe ,n;aHe l1JIM Y cy,n;6aHK)ICHe ,LJJCI\cll2b KaA je Tpe6aJI'O J1 HapaA M:3 TIap;rpal)a Y3eTM y CBOjy 3aliIT'l1TY; Tpehe, ,n;a JIM je l1lllTa 'O,n; Y'IWlheH'O Aa ce rpap; ja'Ie !yrI'BP,D;J1 npep; a:tIJ1TOM arraC'HQnrhy a,n; TiY'P3JKIa.,a OCa6J1TIQ. T(aHa Ka.n; cy ce lhJ1X'OlBe Behe 'leTe ITO'IeJIe 'Ielllhe jaBJbaTl1 J1 Ha rpaHJ1I.J;aMa cpe,n;lhe EOC~He, r,n;je je Bl1C'OKJ1 6J1'O npEJ1 Ha y,n;apy?

:o
HallleM
J)

B!YLCOK!O!M je P;OC'I1atlIIJ1CaIHlO.BeJIl1KO, OOJI'JIlMIa J1 J1CI.J;pnHO ,n;jeJIO J1CT'OPJ1CKCIM rpap;y J1 1beroBO!M: cpe3Y Ha eTH'OTpacPCKaj 6a3;'1 Harmcao

'o

'OB'OM je iW

Ma z ali

C,

Borac, bosanski

dvor srednjeg

vieka, rJJ. 3.

M.

1942,

CTp.

70, 71.

BHCOKJ1, 60CaHCKH rpa,l\

Cpe,l\lber

BHj,e,Ka

229

ct>J1JIJ1Il'OBIY.lIfi.") MaJ'be je~Ho, IIYHO 3aHQ:ca YI' HeKlel <paHaT'YI'lHe Jby6aBYI 31al BYf'COKO Y.l3~aO je ,zw JeJIelHiJ1h, 6a3lMpajYfiYf ra Ha KaTQJIJ1'lIDoj OCHOBJ1.") Tpehe je HamllCao KpellIe:BJblaIKOBJ1h, n'OC'BeT'YIBIrn1 HajBehy rra)KlhY npOll.IJIOCTJ1 BJ1COKOr y TypCIK:O BpJ1j€Me.4) HM je~aH O~ CTIOMeHYT'J1X IIJo1Cau;a'HJ1je ce 6aB!Y110 nOTaH:.MM OITJ1CQMpYllIeBiY.IlHa rpa~.a, a !oH je 3arrpaBO 6J1i0 3a'leTlaIK cpe,Z:Vf>eBjeK'OBHDr n03HaT'Or TprOBJ1ll.lTa, a J1 KaCIH'Mj r rpa,n;a, Tj. )lJSlHarm-her BJ1'C'OKO K OHYfCy Tora TprOBJ1'llIrra y cpe,n;lbeM e r. BJ1'jeKY ,n;ao j'e TeMeJbHe TIOAaTKe JJ1'pe'leK y CBOM rrot3HaT'OM AjeJIly.") O CaMOM rpa,n;y Kao rpal)eBHC'M o6jeKTlYi H3iIIJ1iClaIO TpyxeJTKa je rrap pJ1je'l'YI o,n; Malber 3iHa'laja,6) a apX'JofTeKTa CTpa'I'Y1MJofpOBJ1h 61H1o HellITO OIITllIYfPIHYfjJ1,HIQ lberO'B orm,c pyIIIlEIBJ1He' je je OrrlllTYf Jof 6e3 u;pTemal.7) JeJIelHJo1heB KpaTKJ1; OUJ1C Ha cTpaHlYI 125 HaBe,n;eHlOr ,D;jeJIa HJ1je yorrlllTe ,n;OTaK3iO apXJ1TeKTYPY rpa,n;a. KaKIQ je y ,n;jIE!JIYTMaI'Ope CITOMeHYTJ1X rrJ1'cau;a J1C'u;prrJ1BIQ 06p13~eHa J1 TIOJIIY1Prvr'lKaJ1 KYJITypHa X!J1CTopMja rpa,n;,a, ja ce Hehy IhO'M IY, IOIB'Oj CTy,n;!J1.jM6aBJofTM, OCMM y IWJIJofKO H'Mje ITOCBe Be'3aHa 3a MOj ODJofC rpal)eBJofHe. CaM!O 6J1X X'I1Y.1iO ,llj8J npHje Hero ITpel)eM Ha CTBap IMicnpaBHM j'E~aH Do,n;aTa'K, KOjH je C'BojeBpeMeHlO [YIHMOTpyxeJIiKa rra ce o:,n;'OiH~a CTaJIHO rrpOBJIa'lM KpOG arrJ11ceBJ1iCQlKor. PaVJ;YIce HaMMe o "BMCOI'{Kl1JMKHe30BHMa" cpe,n;lber BMjeKa. TYMa'lehM HeTay.IHO 3armc Ha C'I1EIfiKY KHe3a BaTMha,S) 'lJ1jH ce OTYfCaK, jaCaH 1J1i Y.IMTJbYfB M02Ke BH,n;jeTYf y cpe,n;lbIe'BjeK!OBH'oj 36HpU;M 3eMaJbCKOr MY3IeOla\y CapajeBY, TpyxeJTKa BeJIH ,n;a je KBe3 BaTMh BPlllJ110 HaplOAJofTO 3Balbe BJ1CO'lKOr KH,E3a y C1VIJ1CJIY 3anoBje,n;HI1Ka "ce .me2KH KHe3' Ban1h' ... (KaCTeJIaHa, ,D;M3,n;apa), O,n;HOCHM ,n;MO 3arrJofCla: rJIaaw: MYfJIOCTMY 602KMO'M' ... KHe3' 60CaH'CKM, Ha BJofCOKOM' ce nl060JIHX'" HT,n; M3 'lera jie! jacHol )Ja ce KHe3 Ha BJ.fClOIKOMpa360JIHO. MaKO je XepMaH Beh 1891 rop;. rrpaBY1JIHO nlpO'lJ1TaO Taj HaTITHC M o6jaCHJ10 ra HITaK TpyxeJIKa nMllIyhH o BHCOKOM 1904 ro,n;.") Ha'BO,n;Jof lbera OB3:KaB, HeTai'!H!O U;YfT'J1PaHo,n;JIOMaK: "Irne3 BaTJofh MJ1JIQlCTYl1yi H3 OOI2KJ1iQlM J1 CJIaBHOnal romIO,llllillHa KpaJba TBp'TKa KI-IE3 Ha~ 60CaHCKYfM BHCOKHM." I1PlJ.1jl€1 Tora y je,llHoj CTY,D;Mj'H ITpeTB'OpMO je J1CTH TIJ1Cau;O'Blolra H3iIller BaTJofha y BeJIHKOr KHe3a Ha~ 60caHCKlIM BHCOKJfM,t°) C'BaJKlaJKiO Ha TeMeJbY MCTor HaTnMCa, aJIM ra Beh Ha cycje,llHoj CTpaffi1 HCTe CTYAJ1je 30Blel caMO 60eaHCK:J11MKHe30M! A 'leTp,n;eceT rOlIHHa Ka'CH!J1je IT'OiHlsiBJbaJofCTYf1I'i1lCau;ep;HO M ,IlpyrlO'.") A ,Ila 6M: CT'Bap o "KHleOO'BMMa Ha,n; I j 60CaHCKJofM BJof'C'QIKJ1M",Ilo6Jof.rra Bl1111e ITO)J;pillKe np0lH.aJIa3'YI MCT'J1 ITMCau; lb.erOBor Ha,CJbe,n:HJ1Ka y TOj 'laCTM, OCTOjJ1iH3JHehaKa BYKa, 3iJI'YI!He HaBO,llJ1 BpeJIO, .Jof3I~ora je Taj rro,n:aTaK u;prnao.12) Je.rrelffMh aneT 3aJby6JbeH H rrpie'BHrne y cBoje BJ1JC'OKiQI nplJ1l!VTIa, CBe TO 6e3 ,IlaJblber, a.rr11 3'3 BiYrKa, Kao H30CJbe,n;lfHKa !Y' 'laCT'Yt BHCO'llKO'r KHe3a, CYMlbajyh'YI y TO HrraK Be.rrJ1: "KaJK'O He'KJ1 xohe".'3) Mel)YT'YIM, cyrlElcTHja o' BYfCOIK\J1'M .•.. KHe3l0IBJofMla, 1Y.11.rra Jof 3a lbera o,n;Beh rrpHBJIa'll1Ba 6 je Te H OH CT'Bapa jOllI je,llHOr 1404 rO,D;MHe, 6 BHCO'lKOr KlHe3a, 113BphyhH O'lHr.rre,D;HO TeKCT je,lllfe rrOBeJbe. HaJo11Vl1eI,
2)

np

M. J. Kr

ep U JI H rr o B H h: Je 1 e n i Die

BHCOtIKa HaxHja, Visoko Visoko, u. Sarajevo

C. K. A. HaceJba, Sv. Nikole,

np.

191-779.

") Dr ') H.
1ll)

c:

Kraljevsko ov i

i samostan

Sarajevo

1906

e š e v 1 jak Naši

c:

1934 1903, str. 258.

Ji r e cek:

Hande1sstrassen gradovi, fpa).(

Bergwerke.

6) 7)

T r u j:l e 1 k a:
eT

Sarajevo

1904, ~da

p aT H M H P o B H h:

BUCOKH, fJl.

3. M. 1891, CTp. 220.

S) 360r pujeTKocTH UMeHa CBaKaKO je KHe3 EaTHh ca crrOMeHYTor CTehl(a HCToBlljeTall ca naTllheM MHpKOBHheM, KOjH ce lJellJhe CrrOMl1I-be Ha H3llJHM nOneJboaiMa 0).( rrOlJeTKa XV I3HjeK3, a 360r pHjeTKocTH HMeHa MHpKO, cHrYIYHO je OH om KHe33 MHpKa Pa).(ojeBHha, KOjH ce cnOMHlbe 0).( ).(Pyror ).(eueM6pa 1382 K,aIO ).(BOPCKI1 npllCTaB II KacHHje oneT Ha Ha nOBeJb11 KpaJba TBpTKa je).(Hoj nOBeJbI1 Kp3Jba Jl:a6l1llJe 0).( 26 anpl1J1a 1395 K30 cBjeJlOK (MikI. Monum., CTp. 202 H 225).

I

9) 10)

,T p Y x e JI K a, T p y x e JI Ka,

HaB. ).(i..

CTp. 93, 94. 3. M. 1901, CTp. 95 1196. np. 598, 640.

np}J(aBHO 11 cy).(6eHO YCTPOjCTBO DocHe 11'1').(. fJl. rrol311jecT Dome

11) HarrpeTKOBa

12) T p Y x e JI K a, HauJI1 rp3l).(OBH, CTp. 94. TpyxeJlKa ce jOllJ je).(HoM OCBPHYO Ha crrOMellYTII H3TnIIC y Korroumhy ca DaTHheBor crroMeHI1Ka, lJl1Tajyhll ra npaBUJlHO u He cnOMUtbyhu BUllle "BHCOtlKe KUe3013e" (fJl. 3. M. 1914; CTp. 233 u 234). 11 ja caM ce Beh paHuje ).(0'1'03,1(30 Bor fIlUalba O (fJl. 3. M. 1939, CTp. 31), aJlI1 KaKO MU je oBAje cTBap Be3aHa 3a caM BUCOqKU rp aA H3HOCUM je nOHOBHO (Be3a ca KPUBUM rro).(auuMlaJ KOA JeJleHHli.a), a HapOlJHTO paJ(u Tora lllTO je TpyxeJlKa 11 nOTl<paj }IUmOTa, KaKO caM rope HaBeo, Bparmo ce oneT Ha CRojy paHHjy TBP,!l.lbY. 13)

J e JI e li 11h,

liaBe~. ~jeJlO, crp. 42,

230

D. Ma3aJll1B

jaHyapa, M3,n,aje KPa.Jb OCTOja rrOBeJbY, KOjOM BpahJa KJHe3Y I1aBJIY KJIenrnhy IQ~Y3€Ta M!y, 'MMaIb'a, M3y3eBII1II1' B~cyh-rpa,n; y1 np'l1:Mopje, Il1TO je BY1cyh-rpa,lJ,y rrpnna,n,aJIo. Kora vf JeJI'ERl1ti I.I:VfT'l1:pa: EBO M P;Y10 TeKCTa Te rrOBeJbe 113 nYl~a,

"nPH"10~CMO 1< CE5H OOI-EOOA~ n~o/\~

I</\EWHI<H

H A~CMo

M~ OCE

WNOH 4-lD-IE rOA bPb NI-ErOOO 5H/\o AO nOwbCTbH WAb N~~CbH"1/\O*HOWE rp~A~ OHC~I<*r~ H C ONbMb 4-l01-E nPHMoPH--l4 nOAb OHC~I<H 5H/\o" ... I10BeJba 3aBpIl1a'BI) "nHC~NNo nOA OHCOlJ;, bMb" VfT,n,.H)
MaKo je Ty jacHo ,n,19.ICe paAM o BiVfcyh-rpap;y Ha :U:CTI1HlVf',jep BVfCOKY1 HVfje MMao rrpJ11Vl10pja I1'0,n, C060M, a 1J1,e3Vf'IHOI ~'3eBIrm j HarrncaHO je pa3YMJbJ1BO, J1'IIaK JeJIe!clVfh TO TyMa'-IVf Kao ,n,al je OCToja KJIermrhy Bpamo CBe OCMM "BY1COKOr vf I1pMMopja"l") YI: OiH.ZJ;a e P;OMMIl1Jbia, .ZJ;a,aKlO jlEI KJIeIl1Mh c paH'J1je 6VfO nocjep;HY1K, Op;HIOC'HO rocno.ZJ;ap BY1COKOr, Mopa ,n,a je BplID10 '-IaCT "BVfCO''-I or' KHe3a," y1 YBpruhyje K ra Meljty' IbMX; caMO npM TOMe 3a50rpaBJba .ZJ;a TOM CJIyqajy rpa,n, BVfCOKM He 6M 6VfO y KHe3a, . KpaJbeBCKVf rpa.ZJ;! A He 6M liM Tpe6aJIO Ha IbeMY BIY1ICO'-IKO'r


HeKaKo o,n, X BVfjeKa ITO'-Ieo ce y Boonn jaele olCjlEiham Y'l1MJU,aj MCTOKa 11 3arrap;a, amr liMKaKO y ,n,06pOM CMY1CJI'YBeh HarrpoTJ1B. M3a3J1B8.lH>eM Meljyc06HVfx 3a,lJ,jeBMIJ:a y BocliM y CBOjy KOpY1CT CTB0P'MJIe 0y 06je cnoMeHYTe CTpalH1e Vf3BOP HeMMpa y 3 eMJbY1 IWjVf je Tpajao lI,0 Ibe3!J1iRe np orra cm, aJIJ1 je p;ao ITOBO.ZJ;a;a <leI M , p Y BOCHVf cTBope BJIa.ZJ;ajyhe KJIVfKe, Koje cy HeHaBMp;He jep;;Ha ,ll.pyroj )J{'}fBjeJIe 'Y CTaJIHO'M HenoBjepeIbY, a YCJbe,n, Tora CTpaxa CBaK!J1 je Tpa2Kl1:0 cnrYp'ROCT!J1\ Y HerrpMcTyna'-LHiJ'fM' Kpaje'BIJ1lMa, iOIrpaljyjlY:hM ae -qeCTO .ZJ;e6eJIMM 3Y1p;OBYfM,al KYJIaMa. J1 Pa3Boj ITJIeMCTBa l1' ITO.ZJ;Vf3alhe YTBpljeHVfX p;BOpOBa'J1 rpap;OBa y6p3aJIJ1 cy J1KpCTaillKJ1 parroBM J1 TIOXJIeIIHJ1 cycje,n,Vf Kao M y OICTaJIoj EBpOITVf. BpxYHau: KYJI'I1yIpe cpep;lher BMjeKa, a TO je Kpaj XIII J1 rrO'-IeTaK XIV cToJbeha rmje rrpornao Heona)K!EiH rm Kpaj RaIl1e BOCHe, 3aXBaJhyjyhM C je.ZJ;'He cTpaHe cycje.ZJ;lH1oj .1J:aJIMaUJ1jJ1, XpBaTcKoj J1 MOhHJ1X cycje,lJa. MaljapcKoj, a C .ZJ;pyre Cp6WjM, KlOje oy C130jy KyJITYPY ~ITJ1JIe O.ZJ; AJIM o,n, Te K!Y1JITypie:ID1je ce Ha BoCiHY CPY'-IMJ!O MHoro p;o6pa Beh BJ1ilie pljaBor J1 y MaTep'l1:jaJIHlolM vf y ,n;IyIXOBHOMCMY1CJIY. M3 Ib'era je cjaJIO Ha mm HeKal rOCITOrnTJ1lja, OJIJ1'-IeHa Y MHor06pojlHloj BJlaCTeJIJ1, Koja ce Meljyco6HO CanfpaJIa, J1 Y BJIa.ZJ;apy, c6lVf!'IHO o,n, ryljJ1iHa TpnJbeHOM, KOjJ1 ce pa'p;vr Behe cwrypHOCTVf nOBYKap y HajroponO.ZJ;J1'raoBY1Il1e p;Bop'OBa (VIITBPP;J1X BJ1'I1J1jMKpaj 3'EUVfJbe 'Y IbeMY 3a CBaKY1 CJIyqaj M rpa,n,OBa KOjJ1 cty ce pa'-IYHaJIM Kao KpyrrcKa .ZJ;06pa.Ta}KJo je HaCTao p;;BOPY CYTjecKOj, '-IJ1ja je 3aIl1TJ1Ta 6J10 TBpP;Y1 Bo6oBau:, 3aTJ1lVI .ZJ:BOpHa yrnhy TpCTJ.1BlHlJ1IJ;e KOjJ1 ce OCJIalhao rIOpe.ZJ;BJIaCTI1Te YTBpp;e y1 Ha cycje.ZJ;HM rpa.ZJ; Bp.a'Hy, P;BOp Y I10.ZJ;;BIl1JCOKOM KJOlra je IlrTMTVfO rpa.ZJ;, rroP;Y1rHIYrr Ha,lJ, caMMM .ZJ;BOpO'M,.ZJ;BOpY KperneBY OCJ1'rypaH Talwljep rY'TBp,ll)OIMTe P;BOp y <podHlJ.f:u:J11JIJ1 Ha CaMOM KI030-rpap;y J KlOjlVfJMY' je 6VfO
14)

BIICY!ilI,

nllwe

ce y

nOBeJbIl

~

.n.O'!lIM BIICOKII

ca

O.

Hllje

HIlWTa

He06Jf'!1I0 .n.a je

.·nOAb OHCOUbMb" MjecTo .,nOAb OHCOI<HMb".jep heMO mhl[ y HaWI[M nOBeJbaMa cpelVber BlfjeKa '!ewhe HanllC3HO ..O/\~CTE/\OMD A~5POO~L1UHEMb" li CJI. (TpyXeJJKa, TYPCKOj CJJOBj,cnOM., rJJ, 3. M. 1911., r., CTp. 75., 84" 85., 33" 35,) l[JJ1f .. 50C<:lNCUHMb" ~rpCuHMb, T~purHMb MjeCTo 60caHCKHM, yrapcKHM, TypCKf1M (MikI. Monum. CTp. 288., y
nJicap Hamfcao CaHIlaJbeBoj nOBeJbf1 OIl

24.

mmrua

1419.

ro.n..).

Bl[cyh rpaIl (Visueh, Visuehi) 6HO je, BeJJH nHHHh, O.n.Hapo'!HTor 3Halfaja 3a el<cnaH3lfjy OQCaHCKe .n.p)l(aBe npeMa MOPY Kao JI IlOJJHHa UenlHe, Koja ce 3aBpwaBa Bl[cyti-rpa.n.OM Il Koja je 61[JJa npHpo.n.HH npaBau, KOjHM je nocHa HajnpHje KpeHYJJa K MOPY. (JI II H I[ h, 3eMJbe xepuera CB. nOCHlf. CaBe rJJ. c. K. A. OLXXXII., CTp. 190.). rpa.n. je Beti 3a CTjenaHa KOTpOMaHl[ha nplmaIlao OCToja ce HOCHO MHWJbY Ila 60ooIHCI<Y TPrOBHHY ynYTJI Ha Mope .n.OJJIfIfOMUeTlme. 3aTo je JI OIlY3eo CTjenaHo3J 61[0 je rpa.n. KHe3Y KJJeWl1hy II .n.ao MY 3a Ib o.n.rOBapajytiy 3aMjeHY. \II y BJJaCTII xepuera OBaj rpaIl He CMlfjeMO 3aMlijeHlfTII ca Taj rpa.n. IlY)l(e BpeMeHa. (,,1 H H H h, HaB. .n.j., CTp. 190-191.). BHcyh-rpaIlOM HI3I PHjeUH BHCytiHUH KOIl npBapa, KOjH je 60Jbe y HapOIlY n03HaT no.n. lIMeHOM UPH,! KpaJbHua.
lli')

J e JI e

}f H

h:

Hall.

Aj., CTp.

22, 23, 42,

BI1COKI1, 60CaHCKl1 rpaA

CpeAlber

Bl1j'eKa

231

yji€tD;HO>M 3aIlITM:Ta. Pa3YMJ1je ce, ~a\ cy Beh rrpMje 6MJIa HaCeJba Ha '!'MM MjecTMMa, a Ka~ ey 50CaJH1CK)M. BJIa,l\apM Hai lbMMa M3rpa,llM.ID1 CJ~oja, Malbe BMIlIe CTaJIHa 6apaBY1'UITa, aHa cy ce ITO.LIJWl'JIa! Beha MJIM Malba lY'. TprOBMIIlTa ,l\a y 06paTHOM CJIyqajy BJIa,l\apJ1 caMJ1 ITO,lV1'3aJIM rpalD.oBe 3a 3aIIlTl'Arry 6p30 arrYCTe. ;IJ,a JIM cy 60CaHCKM CBlOjMX ,l\BOpOBa MJIM YOIIIIITe 3a BJIaCTMTY CMryPHOCT M.ID1 cy MX HaCJIMje,lV1'JIM J1JIM .n;aBHo rrpeKyrr'M1JIM o.n; cBoje BJIaCTem:e H1elMO)Ke ce 3Ha'IIY1',jep 3a TO HeMaM'O HMKaKBMX MCTOPMCKMX rro}:\aT2Ka, aJIM je BjepOBaTHO ,t.I;a cy HeKe YTBp)JJel rrOCJIMje 6aRa HMHOCJIaBa M KYJIJ.fH.a 3aTeKJIM: HIoIBM BJIa,l\apM Beh Kao KpYHCKa ,l\06pa, .n;oqerralBllIM ce rrpeCTOJba -qecTO Kao MaljapcKM eKCITOHeHTM, a HeKe cy MD)K.n;a M CaMl1' rra~rJIlJ.1l :l.UT0 je Malbe BjepOBÐ.THO, aJIM p;;al dy! MX p;orpaljMBaJIM 'DO> je CMrypHO, jlEIP cy TO J13MCKMBaJIe O~OJIHOCT;1 lbMXOBe JIM"tlHe, B JIa,lIapc Ke , a M pa3BI>1TaK pa'IHe BjeIIlTI1'He, HapOqMTO O}:\ 'talCa Ka,l\a je 6apYT 1J1l 6p.n;OBMTMM, HeKa.n; HerrpMcTyrraqH,J,1M 60CaRCKMM y KpajeBMMa, nOCTao MohaH cPaiKTOp y pjernaBaI-bY 3ap,jeB~a 0PY2K21HJ1M ay'K060M. KaKo je BJ1iOOIKOM lbeI10Ba' 6JIM)Ka M ,l\aJba OKaJI'Y1Ha BeOMa rrJIO,l\aH Kpaj KOjM 3eMJbe 3a 06palj.l1Balbe, .l1Crralllle, ,lIpBeTa, je H;a/CeJbeHML\l1Ma rrpY)KÐ.O y M306MJbY KaMeHa .11Bo.n;e, 'ycrrjernaH JI10iBM pJ160JIOB, lHleM'a HM CYMlbe .n;a je O,l\ rrpa}:\aBHMX BpeMe'Ha Ha'ceJba'BaH. HauJl111 cy rrp-a,n;je,l\OBM 3aTeKJIM OB.n;je paH.l1ja HaCeJba, H1EIKaJ1 YTBpljeHa, Te cy ce Ha lbJ1Ma 3a.u:p)KaJIJ1, jep cy OC'I'aJJIa rrYCTa MJI.l1 etY' M CaM.l1 rrpoTjepaJIM CTape HaCl€IJbeHMKe }:\a 3acje,D,HY Ha lb.l1XOBO MjecTo. TaKo je .11'H1aBMllD11VI .n:jeJIOBMMa .n;aHaIIllber BlJ1coK!or, n!Qi rraJ."01HaM;ai6p,rra rpa,l\a .11 KpM)Ka 6MJIO O,l\YBjeK Y rrOJbY, y3 pll1:jeKIJ', TelliKO .n;a je Hace:Jba Koja cy yi HaIIlYi rrpa.n;je.n;OBM 3arrocjeJIM. 6MJIO MIlITa 360r rrorrJIaBa M .zwyre HecMrypH1OiCTM. Beh rrpBM rrJIeM'eHCK.l1 .l1JIM OBora Kpaja rocrrop;alp MOpao jI€' MJ1C.nYiTM Ha BJIaCTMTY 3aIIlTYiTY, a M 0HlY caMor HaCeJba, Te je, Ca.CBIJ1IM HapaBIHiO YiCKOPlifCTJ10 6JIaro.n;aT llITO jy je c,a!Ma rrp:vrpo.n;a rrpY:H<:aJIa, YTBpJ."01BIll.l1: ce Ha BIJ1C0K101Mp.n;y Y:C3Ha,l\HaCeJba, r.n;je je no CBOj rrpMJIMW'[ 3aTeKao 6 Beh HeII1TO PaHMj.l1X l1l7IMPCKMX 6e,l\eMa. Ta rrpBa YTBp,l\a HallIMX nparue,l\OBa Ha TOM Mjl€lC'I1y' cacTOjaJIa ce BjepOBaTHO OilJ:,aKe orpa.n;e, M3paljeHe j aA ,l\pBeH.l1X .n;.l1peKa ca .n; BeTH'lifl\'l 3rp:ailJ;aMa y lbiOlj M Kao Ta.KBa MOrJIa je OCTaTM M nOlHiaBJbaTM ce MJIM p rroj aqaBaTM CBe .n;OK ce Htl1lje OCHMBalbeM 3aj e,lJ.lIlJ1"IKe .n;p)KaBe lif CTMIJ;alblE'M Behe KYJIType rro.n;MPJIa HajrrpMje jep;H;ai KYJIa, na 3aTMM .n;py'ra, o.n; KaMeHa lif Ha110KOH cwjeJIOM BJIa.n;apa y BlifCOK'OM, IItrr101je CBaKaKO 6MJIO Beh y BpMjE'Me KYJIlifHal 6aRa, npeTBOp'VI Y YTBpljeH rpa.n; KOjlif ce .n;aJbe M3rpaljlJ1lBao. Kao BJIa.n;apcKoM rpa,n;y HaJIa3J11VI'O MY BIp.7IO KaOHiO CrnOMeHa, TeK II'OJIOBMIJ;OM XIV BMjeKa', aJIM je BjepOBaTI-IO TOMe pa3JIOr ITOMalbKalbe rmcaHMX CTIOMeHMKa. TM l1pBlif rOCTIo.n;aplif BIJ1ICO-qK~[, pa.n;a 6MJIM cY' <;BaKaKO Bolje 6paTCTBa KOje j'e r rrocjeJIO BlifCOqKlif Kpaj. OHM cy ITOMamO rrpeHOCJ1JIM CBOjy BJIaCT J1 Ha cycje.n;lia 6paTCTBa, cTBapajyhM TaK101je3rpo 60caHCKe .n;p)KaBe ry ~je cy ce O.n;HOC'€rrOqeJIM yrrJIMTa'I1l1 Malj,a[>CKM BJIa.n;apM o.n; 12 BMjeKa, jep Beh y rrpBOM n03Ha'I'YlIjeM BJIa.n;apy IJ;eHTpaJIHe EOCIHJe, 6aRy EOPIJ1!hy, B>f.n;MMO MaljapcKor Ha:l\'ljecHMKa (rroplifj'eKJIO M3 .n;oMahM peHeram, XpBaTcKe, Bal3aJIHlif a,z:W,olC).M3PJIe.n;a .n;a cy m TIY~'MHIJ;lif MJIM He'CMrypHlif M y B.rr:aCTJ1:TOd cpe)J;J1H'J1KOjOj cy, HaMeTIHoYTM 3a rocno.n;ape, rro.n;;I1IrJIM j a'"iM rpa.n; no IIOmO)Kajy M M3Bep;6lif o.n; YCKOPO He,lraJIeKO, aJIM Iyi rryC'I'OM Kpajy BMOOqKOr, E06oB,aJu;, ,l\a y CBaKOM CJIYqajy' MMajy M .n;pyro CKJIOHMIIlT'c,. E06oBau; je H€CYMlbHBO rro.n;J1T'HYT KaCH.l1je o.n; rpa.n;a Bl'lCIQKOr, jep ce HaJIa3M y Malbe ITJIOJJHOM M He3ro.n;HOM Kpajy 3a Ha'CeJbaBalbe, al 3HaM'O ITO MJIV!pC'KJ'lM 'M rrpeYiCTOpYiCKMM RaceJbl1'Ma .n;a:cy ce :yJBMjeK Jby.n;M 3aycTaBJbaJIM M HaCTal!-bJ1BaJIM ITpMje OKO IIJIOp,ID1X XIII BMjeKa, Ka.n;a ce rrJIeMCTBO paBiH\lifIJ;a. MO)K,lIa je rro,n:MrHJy'T Her.n;je npetD; Kpaj !l1 norqe'JI1O IQICMJbaBaTlllJM KplbllifTM BJIa,rrapcK,al ITpa:Ba, a OBM cY, M pa,l\M YHYTpallIlbMX crrOJbaIlIlblJ.'lX rrp'MJIMKa Tpa2KMJIM norryT eBOf ITJIeMCTBa CliI:rypHMje CKJIOH}1II1Te y TeIliKO rrpoXo.n;HMM KpatieBMMa MJIM HerrpMcryITa'IHMM ry.n;ypaMa. IIocTojalbe E06oiBu;a .n; JI o je rrOBo.n;a ,l\a ce Y JVmpH1Mja BpeMelH1a BJIa,lI,ap CI1JY'C'I'M rrWI"OMMjly ,ll;OJIMHY, y a y Hep,aJIeKY CYTjecKY, lif .n;,a oHp;je carpa)J;J\1' IJ;Bop. CYTjecKa je Ta.n;a 2KMBHYJIa, aJIM Hlifje MOrJIa nOCTaTM Behe HaceJble C TpI"OBaqK'O'M KOJIOHJ1jOM ITO CBOj rrp~ 360r TOTa IllTO HMje 6MJla ocMrypaHal BJIaCTMT'oM JTBp,l\OM, a Ea60Bal\ je 6MO 3a CJIyqaj KaKB'Or HaJT1a.n;a Ha 'HiaceJbe BPJIO .n:alJIeKO (2 caTa xo.n;a ITO TellIKolM TepeHy). 'YHarnpeBIYICOqKor rpa..n:a pyp;apCKa ljelbeM py.n;apCTBa ,YCKOPO cy ce pa3BMJIa lY 6JIM3MHM MjecTa KpellIeBO JI! epojHJI!u;a y KojJ1Ma ey BJIa.n:aPJI! TaKoljep rrOBpeMeHO 60paBJ1JIJ1',

232

O.

Ma3aJluh

M

aK'O He 6arn ~eK'I1HD Y I-bll1lMa, a DHD eBa KaK!O Y TBp.n;MM rp.a~OBMMa 'll1j MX Tparana OCTaTaKa MMa Y HermCpe,l'.,Hoj 6JTI1:3Mm1 Irna llITO je' K030-rpa.n; Ha.n; cIJOjHMl\CM Y KOM je HeKlO Bpl1jeMe 60paBJfa KpaJb T''OMa.

BjepoBaTHO cy 60CaHCKtI1J BJI,a~ap'l-1 MMaJIl1 M: CBOjM:X npMBaTIIJ1X MMaI-ba Y BMCOl.J:KOMKpajy Ha KDjMMa je 6MJID HaCeJba, a MeTO TaKO M IIpMHl.J:eBM 'J11OCTaJIal 6JIM}Ka po.n;6J~a, RiojJ.1:oy M:MaJIl1 M C'BDje .n;BOpl\e, caMO !Hle CMl1jeMo HM Te .n;BOpl\e KaD HM: KpaJbeBCKe 3aMl1llIJbaT'l-1 HeKl1M KaMeHJ1Tl1M IIa~al.J:aMa, jep TaKO lUTa TeIll1Ka ce MorJrO BM:.n;jeTM y Ta,n;aJboj EOCHM. PM:jeTKo je Iroda 3rpa.n;a 6J1Jla o,n; orreKe M:JIM: KaMeHa.IG) 06J1l.J:HO cy 113rpalJi::1lBaHe o.n; .n;pBeTa 'Y' BM:.n;y 6pBHapa, Ha!paBCKIl1I M ca YMjeT'lfW:[KJ1M pe36apll1:jaMa. KJojJ1 rryT, aJIJ1 BPJIO pl1jeTKO, 3rpa.n;a 6J1 .n;o6J1JIa 3M:,lIaHJ1 TeMeJb J1JIl1 3M:.n;aHOnpYf3eMJbe, a OCTaVIO 6M 6J1JIO CBe op; .n;pBeTa. 3aTo M: He HaJIa3J1MO o.n; MH'orJ1X rra3HaT\MiX HaceJba, p;BopOBa, l\PKaBa M KaCTe.Jlal Hl1 Tpara aCJ1M HepaBHor TJIa. IIope.n; rpap,a lUTO je Iro:I\'J1II'HYT Ha)]; .n;aHalUI-bJ1M Bl1C10KMlM CBaKaKO je M MaI-be rrJIeMCTBO Hap0l.J:l1TO M:3 J1CTOr 6pa!TCT'Ba, a J1 OHO lIITO je 6MJIO ca CJIY}K6OM Ha ,lIBOpy, Y1MaJl'O y 6JIM)Kloj 11JI'J1,lIaJElaj O[{OJI'J1IHJ1, n oMerryTl1X KpaJb,eBCKl1X 60paBJ1lIITa, c CBOje TM.X M;alIbM.x BJIaCT€,lIBOpIJ,e, YTBp.n;l1BlIIM. MX ~EICTO 6e)];eMl1Ma 11 roYJIaMa. TparQlBa JlJ1HCKMX ,n;Baparw J1 KaCTeJIa J1Ma y BJ1CiQ l.J:K!oj 0K10JU1HM p;ocTa, 6M'JIO Y OCTal\J1Ma C8MJ1:X 3J.f)l;l1H:ai,6J.1JIOy Ha3M.BMMa (rpap;, rpa.n;aIJ" )J;BOp, BJ.1llIerpa.n;, rpajal-<J1, rpal.J:aI-1'J1u;aMTp,.). Mcno)]; TJ1X .n;BapiQIB8 M rp·a.n;Mha, a H;8IpCl.J:M.TOI1crrop, BJ.fCO'fK'Or rp·ap;a, HalUao ce fY;CKlOIpO no KOjJ.1 TpII'OBaIJ, J.1JII13aHaTJIM.ja Y Beh rrocTajehJ1M HaCeJbMMa, a ,n;o MaJIO 6M rrpM.CTI13aJIJ1 J1 P,y6poaaNKM. Tp rOBIJ,J1, aCa6M.TO r,rrje ey ElVl1,lIjeJII1p,a MM ce rrpY}Ka p,06pa rrp',J1JII1Ka 3a rrJracil1paJbe CBoje J1 KyrrOBaIhe JlJoMahe po6e. TaKa cY HaCTaoaJIa Beha l1 MaI-b.::\ Tpr'OBal.J:Ka 'HIaceJba nO)1 BJIaCTeJIJ1HCKl1M ,lIB'OpOBl1Ma, a HapOl.J:'J1'TO no.n; TBpp,l1M rpa.n;oBI1Ma, npI16J.1j ajyhJ1 ce lUTO BMmel y3 I-hI1X pa,lTJ13alUTMTe )KJlfBOT8 J.1 JlfM8I-ha\ 'y cJIYl.J:ajy I13HeIIa~l1!X HerrpI1jaTeJbCKI1X Harra.n;aja. Ta HaCeJba r,n;je je TaKO HaCeJble ,rro6MJIa cy [y1 EOiOlfJ1 aITllITe I1:Me rIo,n;rpal)i'i, aJI'J1 J1Ma CJIyqajeBa 6I1JIO I13Ha.n; rpap,a Kao lllTa je T'O KOp, B paHp,YKa. JIoKaJII1TeT BMlUerpa.n; rrOBJ1lUe BPaHP;y'-IKJI[X KYJIa rOBopM: HecYMlliI1BO 3a TO. IIop, BpalH,lIYKQllVI ce M. HI1je MOrJIO pa3Bl1jaTJ1 HaCle'.7he pa.n;M nOMaI-hKaJba rrp'OcTopa, Beh caMO Ha.n; I-b'WM. J1 y oKoJI\Yllm1 BjepoBaTHo ea CJIltF:IHJ1M cJIY'IajeM. BJ1cC"fKar rpa.n;a MMa JICK21JU1TeT ~'rpa,n;,

*

*

HajI1'CTOl.J:1HI1jI1.n;111OeJIM.KCr XYTa lUTO ra l.J:ID:IMpjel.J:l1l\a MJIaBa cal cIJajHJ1l\DM B J1 pJ1jeK'OM EDClHP!M 3aY3eo je BJ1C, KOjM. ce .n;aHac Ha3l1Ba rpa.n; rra 3aOCTaJII1M PlY'IlleBJ1iHaMa:cpe.n;I-hDBjeKoBHiOlf' rpa,n;a. rpap, je 3ace6ap.: BI1C, HO npI1rrap,a 6p.n;CKCM MaCI1BY 'B.eTHl1IJ,e17) (Tp'MaHTYJIaU,J10Ha Tal.J:Ka 839), Koja C BivreoKMM ,1J,aJIJ1jaI{OM M. KpYlUl2lBCKOM KOiQOM qJ1lH'M 3a,D;I-he orpalHKe BaCaH'C!KO<r Py,n:oropja lH'a OBOj CTpaRK EpYlaBI1TH lliYMOM 11 J13IJpeCJ1jel\aH . TepeH, KOMe npI1'na,n:a v1 B!WCrpa.n;, o6pacTao je .n;aHac CV1THlQiM l1 HI1'3 l.J:'vtje CTpaHe, je KiOCa:Mal, KOjMMB ce ByKy o.n;. rrpacTaplvtlX BplElMeHa nYT€BI1 06UJIaTe Bo.n;o.n;:epnnaMa YI TOl.J:M.JII11Vra, nacy a.n; BajKap,a cTa.n;a CI1THe CTaKe y KOJIJ1Ka H'T1cy J.1CKp'l.J:eHeM npeTBOpeHe IY rrJIla~lHe opalHI1'l\e. Haj.n;1Y6JbI11Vr ,lH1jeJl:OBV1'Ma Tora ucrrpiE:Cl1jeIJ,a'ffO'r, 6p)];OBJ1T'Or 3eMJhI1lIITa, Te Ky MHoro6pojHM. rr'OTOl.J:I1h!1, pMjel.J:J1u.e M' pJ1jeKe. AJI'l-1 3a nO,lIM.3al-he rpaAa Ha c:rro!MeHYTOM BM.CY (TPM.aBT. Ta'IKR 767) ("BE' TO HI1je 6M.JIO o.n; HJ1IKaKBO'I' 3IH18l.J:ajal,ep je OH rro.n;l1rHYT y HajcT8JP11je BpMjeMe CaM Kao j HaC€Jb€ 11JrI1 3aruTl1Ta je)l;HOM I1JIJV1I BI1llIe HaO€'.llia, npaCTaHOBHM.K9, 'OBara Kpaja, K1o>jI1 cy ce rrp116l1JIM OB.n;je y3 rrO,ll;HO}Kje 6pp,a Ha HajBl1lliaj Ta'-IK!1 BeOMa nJIO\ZI;HiS'r J1Cal.J:B Kor 'IIOJba, moje ce o,rraTJIe rrpOTe3aJIO y rrpaBl\Y cjeBep03ana.n;a, HaTarraHO a6J1JIaTa 'Y' pMjeKOM EOCHOM 11 I-he3I1HI1M ITpYITOKaMa, aJIlJ.1: aHa BpeMeHa '-lecTO M ITJIaBJheHlO. Je,lT.HD!M CCHOBaHO 'HaceJbe TelIIKO ce Harr,YLUTaJIO, a Hap0l.J:l1TO Y' K!p30Y 60raTOM CI.n;

1") JHpe'leK HaBOJlJl npHMjep Jl3 cycjeJlHe Cp6J1je Jl3 rOJl. 1322, KOjH jOllJ BJlJlle IlpHjeJlH 3a EOCHY Tora BpeMeHa. nYTHHK fHjOM (Guillaume Adam) nJlllJe Jla cY Kylie JI JlBOPOBJI KpaJba JI OCTaJIe BJIaCTeJIe nOJlHrHYTII OJl 6pBaHa H JIa HH.rJIje HHje BHJlHO OCHM Y npHMOpCKJlM KpajeBJlMa Kyliy M. C. III., 272; BHJIII li Jirecek: HJIH JUlop, carpa~eH OJI KaMeH3 HJIH oneKa (JHpe'leK-PaJIOHHIi: Staat und Gesel1schaft im mittelalterlichen Serbien, Wien 1912., I. CTp. 65.).
17)

,JbemeliO

HlI

CTaHOBHUlliTBO BJ1COQKe OKOJlI1He 30Be BI1C 'lieTHI1~a, a He IJ;BjeTHI1l\a, Kaj{Q je 3a6u ..• CneUHjall-K<lprl1 1: 75000 11 Ha KarllCrapcKoj OJ( 1884. rOA.

BI1COKI1, 60C<iHCKI1 rpaA

CpeAfber

Bl1jeKa

233

rrPMp0)J,e, Te je TaKO M HaceiJbe no,u, naIID1M rpa,u,oM M caMo YTBpl)elhe Ha IbeMY, MjeI-ha.iyhM CBOa OOJIMK M r1Q!cnlO)J,:ape, J,:aBaJlO G)J, npa)J,aBHMX BpeMeHa CBOM CTaHOBHM) IlITBY MoryhHocT HaCeJbaBalha J1 3aIlITMTe. )J;aKJIe 601'a7'0 nOJbe 11 pJ16Ha p'l1jeKa 6MJIe cy npI1B.rra'IHe Ta'IKe 3a HajCTa\pJtfje CTaHOBHJ1Ke 11BMC<YtIKiOII' HaCeJba J1 rpa,n:a. Y TOM npMpO)J,HOM, HajJIaKIlIe MCKOpJ1llIhaBaHOM 60raTCTBY BaJba 'I1pa2KJ1TMM pa3JIOre lhMXOBOM OCHYTKY. IIITO je OJ1JIlOIIYOooM Kpajy BMCO'IKO'r rrOJba, 6MJIO je M ,lI1Y'2KuMjeJIe fuerOBeI nepI1<pepMje no lhe3lfHMIM J13BMure!H1T1:jJ1M ,u,J1jeJIOBI1Ma, Ha KDjI1Ma ce HaIlIJIO TparOBa npeI1CTOpMCKe KYJIrype, aJII1 He TOJIJ1KO KaKO 011 ce O'IeKI1BaJIO. Mel)YT'I1M, HI1je HI1K<lJKBO 'IY,u,o ,n:.a:TI1X Tparo~:a I1Ma TaRiO MaJIO, jep Ha OBaKO o,n: rrp~po,n:,e 601l',alTOM 3eMJbMIlITY Koje je Y Cpe,lJ,lheM BI1jeKY na y TypCKO BpJ1jeMe J1 CBe ,n:o )J,aHac OI1JIO Bpno I"ycTOI HaceJbaBaHlo, y n:pBOM p!E~ o,u, 3eMJbOpa,n:HVlK.al, KOjJ1 je 6e36poj nlYTa rrpeBpiH'YO CBalGif nJIo,n:HI1[jJ1 KOMa,lJ,I1h 3'eMJbe, TelltKO je BMIlIe HahM rrp\OIa'CTOPJ1CKI1X TparOBa. ITa M PI1MCKMX, 3001' I1CTMX pa3JIora, HaIlIJIO ce Bpno MaJIO (ApH,alYTOBJ1hM). AJII1 Kpaj HJ1je y TOM TIOI'JIe,u,y YOIUUTe MCTpa~(H". IIITa BJ1IlIe, BPJIO Bemmrn: 6poj cpe.u.lbo~jel(JOBHJ1X KYJIryPHJ1X 3aOCTaTaKa HJ1joe HaY'IHO jOIlI I1CnI1TaH, a lbJ1X ce HaJIa3M M y Haj6JIJ.12K'oj OKOJtVl1IDfB11COK!Or y 3HaTHoj KOJII1'IMHM. AKO Y3MeMO J1 ,n:aJhY OKOJTI1UY BJ1COKOI', Koja je K I-heMY Kao cpe.u.J1llITY YBI1[jlelK raB:wrwpaJT.a, H'a11hI1 heM'o lY' KOna'IJ1Ma, EaJIJ16erOBJ1hI1Ma, Ha J1CT'OpJ1'CKeKyJTTYPHe 'OCTaTKe Y ceJIY 1{ajHY, U;PH'IY J1 1i1BID111,J1, Ha p!J.1!MCKeY ITio)I,aJcTMlbY, 1i1JIY1jarny, Epe3M, ,IT,a6paBIV1IHM AplHlaJ1 BY1jeKY Haj60Jbe HaM YTOB'I1hI1Ma. KaKO je ryCTO Kpaj 6MO HPIcieiJbeH y cpe)J,lbeM Ka3yjy OCT~ cpe.lJ:.I-hOBjIe1K10BIHJ1X HeKpC'l10JIa, KOjJ1X MMa y CBaKOM CTapJ1jeM HaCeJbY, 3aTMM pyureBJ1He ,ll.Bopaua J1JIJ1113 cpel2Vhell' B'I1jeKa 3aOCTaJIJ1 Ha3I1BH. T.alKo, ,n:a Y3MeMo caMO HeII'OCpe,n:tIy 'OIK'O'JIJ1lIY,Y ce JIY Ealbepy 6MJIO jeHa JIOKaJIHTeTY OJIOBHurhe xprrra cTefi.alK,a, KOjH cy ynOTpe6JbleHIM 3a ceOCKe Irpal)eBJ1HI€\. YcnOM€IHIY Ha cpe,n;I-bI1 BJ1ijeK iy' TOIM ceJIY ca'fYBao jel ca MO je)J,aH rp06, KOjI1 je 3aOCTao y npocjeuH lIYTa, KOjI1 1'a je 3axBaTIfO TaKO, )la ce Kp03 IlIIY'l1JhIl1HY BM,n:e KIOCTJ1 MPTBall,aI orpal)€'He nJIO'IaMa. MjecTo ce 30Be IIIynJW1 rp06. Y C1EJIY36!J1JbY 11Ma nap cTehaKa Ha CeocKOM rp06JbY. Bpx 6p,lljal BJ1l1le ce.rr:a 30i3e ce U;'PKBI1ua. Ha lbeMY HeMa HI1KaKBMX oCTaTaKa, aJIM je BjepoBaTHo 6J1JIa Ha TOM Mjecry upKBa. He)J,aJIeKo, y BpYUMMa, Mopao je 6I1T11 I1 lY cpe,n:lb€M BI1jeKY MOC'!', jep o,u,aTJIe BO.n:Je1 ,lJ,BanyTa 3a HeKa,lIaIJ.l1-bY Bpx6IQ1CHY; jel1JalH npeKo .IJ:aYToBaua I1 ro,n:ywe, a ll:pyrn' npe'Ko CTYrrapMha, ,n:a ce CaCTaHY Ha TjeIlIHJ1UY1 KO,n: KapaYJIe, r)J,je cY TyPUM p;p2KaJII1 CTpa)KY 3a oCJ1rypalbe nYTa, KOjM je o)J,aTJIe B0AJ10 Ha Cpep;I-heBjeKoBHe MI1XajJIOBI1he M CI1JIa3I10 y Capaj€'BCKo IToJbe, o,lJ,Max nOBJ1llIe YToKa MI1JbaUKe y EOCHY, r.z~je I1 ca,n:a J1Ma ,n:pBeHM MOCT. Taj nYT CaqYBao je Ha BI1IlIe MjecTa cTapy KaJT,n:pMY. Y cnOMeH/Yrr'I1M .IJ:aYTOBUJ1Ma pa'fBOO ce Cpe,n:lbOBjeKOBH'I1 nYT, Te jrel je,n:aH KpaK, OCl1M OHora 3a fo.u.yIllJ.Y', BO,n:Y10y3 epO.iHI1UY 3a K~lCeJbaK 11 Bapom epOjHl11J,Y. Y ceJIY Mooll\11liMM,a, 6MJIa je Ble~)n1Ka HeKporIOJIa, KO'jy cy CeJhaUH I1CKOPMCTJ1JIH Kao Maj)J,aH I{aMeHa. Y rpajaHJ1Ma (fpal)aHJ1Mal) I1Ma Ha KOCM Ee,n:eMy TparOBa 311,n:J11-Ie. HajB!Y1tllIJ1 BPX Te KOae 30Be ce KYJIY1He. Y ceJIly1 3aropffi.\a nope,n: cTapor nYTa J1Ma OCTaTaKa cpe,n:lboBjeKDHHor rplO6Jha. Y Ty l1llbJ1hl1Ma, 'J13Ha,l];nOT'OKiaJEape I1 y ITo,n:aCTJ1lbiY 11Ma Beha HeKporrOJIa, a y rOpaH11Ma OC'I1M BeJII1Ke HeKpOnOJIe MMa 'Ha CBe CTpaHe pa3aCYTI1X cTehaKa, a nope,u, TO'ra I1Ma jour je,nHO cpe,n:lboBjeKoBHo rp06Jbe Y EI1CKynI1hI1Ma 30Be ce je,n:HO BpeJIO Ha JIOKB.JI11TeTY rpa,n:MHa, rroKpaj pMjeKe. EWCKYnOBO BpeJI'ol 11JIJ1EMCKYIlOBa Bo,n:,a. Y MeTOM ceJIY je JIOKaJIJ1TeT 3JIaITapJ1i{e, r,u,je c/€' HaBO,n;I-IO Ba,lJ,I1JIO3JIaTO. Ha MjecTY III11KYJbe I1Ma OCTaTaKa 3I1.D:I1IH1a. BeJI11Ka HeKpOnOJIa J1Ma y ceJIY XaI.lI1hI1Ma. Y Ce6I1lbY I1 Epe30BJ1KY MMaj,Y' Cpe.lJ:.I-hOBj~!KOBHa rpo6Jba. Y Ce6I1lhY, 'I1l3Ha)I, CaCTaBaKa ,u,Bajy nOTORa, Ha JIDK8JII1Tery fpa.u., 6J10 je C11ryp'HO cpep,lboBjeKO'BHM .u.Bopau. Y 06e ITanpaT'ID1'Qe', roplbO'j 11 )J;OlbOj, Te Y ceJIY JaBOpy I1Ma OCTaTaKa CTapwx rp063Jha .. Y roplboj ~OrrpJ1BID1I.J:Vl: Ha Ep.u;y BpaHl1 MMa cpe,n:lboBjeKoBilfa HeKpC)i110JIa, M JIO'KaJIJ1TeT fpa,n:, Ha KOMe je HeKa,n:a cTajao rpa)J, BpaHa, KOjM je Morao ,n;a 3aIlITI1TM 11 KpaJbeBCKI1 ,n;BOP, lllTO ce HaJIa3110 HacynpoT, Kpaj Yllllia TPCTI1BHMUe. Y ceJIY rpaQaHJ11lI1 I1 UI1jeJTOM Kpajy lllTO ce 310He fpa'I{J.HY1ui'l ca Yf35O'poM 11 pI1jeKOM' nCTO,r l1Mena 3a6~emJ1O je et>nJIJ1ITQBrm O'CTaTKe

234

HeKor rpa.n-a ca C'TapJ1M 60CalHlCKOM rp06JbeM. Ha 'IlO!M rpo6JbY, Y ceJIY rpa'-IClHJ1W1, OTKOnaHa jc 1947 rG)l;MRe BeB. IT03HaTa Ha,[\rpo6Ha, ITJIO'-I'a Ka3Hau;a HE'CITJ1Re.'8) Y 6JIJ13mI:M je ceJIO Bjec().IDfID1l, 3a Koje )l;PLKIDII .n-a ce norpe1IlE.O Bla3J1Ba 0,[\ BojcaJIMfU11!l) T. j. no npe3MMeHY n03HaTe 60caHCKe cpe,[\lheBjeKoBHe nopo,[\J1IJ;e BojcaJIJ1B.a J13 Koje je 6J10 J1 Jypaj, BojBoAa .lJ:omlhll1lX KpajeBa, CYlHOBaIJ; Xepu;era XpBoje, a Cllli KHC3a BojcaBa, ILO KOMe jie nop0,[\MIJ;a J1 .n;o6MJIa J1Me. IT0I1.I'I10' y ceJIY BjecoJIJ1hM J1Ma Bemfl{;a Cpe)l;lhoBjeKolBHa HE!KpOITOJIa, a y 6JIJ13J11H!Mje rpa'-IaHM'-II{J1 CTapJ1 rpa.n;, .n;p}KJ1:IVI,[\a ce CEle' J1Ma Be3aTJ,1 3a TlY ITOP0)l;J1IJ;y, norOTOBO lllTO Y13rJIe,[\a, ,[\a ce CJ1H cno, MeHyTor Jypja 3oH'ao Ha HeKYI Ha'-IJ1H )II019:'e'naTJ1 J1 BJ1CO'-IKOr rpa,[\a 1444. rO,[\J1He.2Cl)

Y Mal1Io!M LIajHy, Ha lhJ1BJ1 rpa'-IaHJ1IJ;J1, je cpep:lhoBjr€IKOBHa HeKpOnOJIa. To ceJIO O,[\jCJb€HO je O~ BeJIYlKOr LIajHa KOC OM, Koja ce Ha3J1Ba rpa,[\ 11 Ha KOjOj J1Ma OCTaTaKa 3 M,[\YmIlE'.Y AplHalYTOBJ1B.J1Ma, KOBR'IJ1hMMa, BY3:Mdu1Ma J1 .lJ:06PI1I-hY J1Ma Y .lJ:06pMI-hY MMa J1 JIOKaJTJ1TeT rpa~au;, 3a KOjJ1 CCfuaIJ;J1 B'eJIe ,[\a MaIhJ1X HeKpionOJIa. Ha 3aBJ1,[\OBa'fJ1,na je 6J10 rpa,[\ CumaHa 3aBII1(lJ;a je Ha lheMiY' 6MO rpaf!, a MCTO 'TaKO ~YIl M .n;a MMa ITO rnywM TeMeJba ITOPYIllÐHiMX 3rpa,[\a. Y II O,[\BMHIJ;J1MaJ1 TpHOB~al J1Ma CTap'YIlX 60CaHCKJ1X rpo6aJba, a y cemy TOpM je,[\HO oBehe . .lJ:a ce He y,[\aJbyjeMo Of! 6J1JIa cy y ITo,[\6JIJ1}Ke OKOJIrlllIle BJ1COKOr, BpaTMB.eMO ce O neT Ha'Tpar. C'I1apa rpa6Jba Ha KOM je nio npt,:,[\alhY JIyroBMMa J1 2Kyn'-IM. Y ITo,[\ropJ1 J1Ma JIOKaJIJ1TeT rpa,[\au; 6J1JIa IJ;pKBa ca CTapMM I1pa,[\OM, 'i:J1je ce pYIlleBMHe YKJIOlheHe rrpJ1 Kp'-IelbY rnyMe. Y 6JIJ13J1HJ1 je JIOKaJIl1TeT KpaJb:vru;a J1 ceJIO BJ1IHo. Y ceJIY O"IeBJbY MMa Ha 'TpM MjecTa CTapMX 60{:aHCKJ1X rpo6cma. H8.I jep;HoM cTehKY ~ J1CKJIeCaHa '-IOBje"IJ1ja <pMrypa npc,[\ Klh11TOM ca lll'I1anOM y pyIJ;MI (60caHCKM l'OCT J1.ID1 .n;je,[\?) y cje,[\eheM CTaBY. J13Ha,[\ <pJ1rype je nnrua (njeTao?). Y J1CTOM ceJIY je J1 JIOKa.n:l1merr Bapom J1 He'I{8. Y KOPJ1'THJ1KY je Bem1K:a cpe,[\lhoBjeKoBHa HeKpOnOJIa. KaKO 6JIM}Ka TaKO pYilleBYlHa. je J1 .n;aJba OKOJIJ1Ha BWCOKor rryH'a 3aJaCTaJIJ1X YC'IlOMeHa Ha 60caHCKM cple,[\lbJ1 BJ1jex.21)
0,[( CTapJ1X upKaBa 3HaMO CMrypHO 3a OHe 'y 3roII.IhM, BMCOKOM, ApHaYTOBJ1hMMa, 3a Kym1E:'oBY, 3a OHY y.lJ:a6paBJ1H1Y1l, Bpe311, Ploh'J1Jbty, J1 CYTiecKoj. cPMJIJ11IIOBMh HaBO,lI.J1 Y CBOM p;ieJIY .n;a cv no rrpe,[\afuY 6J1JIe IJ;pKBe J1 y cem1Ma MJ1CO'-IM, Bp6oBMKY, Jby6HMhJ1Ma, y MaJIOM LIajHY, ITO,[\BMHIJ;J1Ma, BMlllTpaID1Ma (Ha MjeCTY BMHa) y IIopjc'-IaHMMa (Ha Miec'TY CBeTMrope), y Bpe}KaHJ1Ma (lHIa JIOKaJIJ1Tery KpJ1}K), y AJIJ1ID1tiJ1Ma (Ha lhJ1B'MJ IJ;pKBelhaKY), IY' rOpI-heM MOlllTPY, Y XaI,l>1B.J1Ma, XJIlan'-IeBMB.J1Ma, J1BHMIJ;J1, y JIY}KHMIJ;J1 (Ha JIOKaJIJ1TeTY KmrcapJ1JllB.e) lHIa CaMoj cpe,[\lbI€!BjeKOBH'oj HeKp::mOJIM, Y 36J1JbY (Ha MjeCTY IJ;p'KBJ1u;a).

Y 6JIM}Koj OKOJIMI.J;MBncoKor J1lVIa JIOKaJIJ1TeT ITaHal)ypMlllTe, ceJIO .lJ:BOp, JIOKaJIMTeT B Mlllerpa.n; , Kpaj lhera K'PM}K J1 rr0'J10IK KyJI'MlHa, CB'e Ha cTapoj cpe,[\lheBjeKoBHOj cao6pahajIUfIJ;l1, Koja je EO,[\J'I:.JI1a, J13 B J1COKOr rrpeKo KpaJl\yna 11 IJ;IPHOTlllie 3a Bpx6oc~y, J1 Ha IWjOj ce ca'-IYBaJIO Ha BJ1IlIe MjecTa CTape Kla:JI,lIPMe, lllTO eMO palHlMje cnOMeHYJIM. J1Ha'-Ie y BJ1CO'-IKOM Kpajy HaJ1B.J1 B.eMO Ha cTapy KaJI,[\pMY Ha BJ1llle MjeeTa. <P'Mm.J1'IlOBMh jy jieI HaJIa3J10 Ha nYTeBYlMlCliIlITO cnajajy CTapa MjecTa ca BJ1COKJ1M MJIM Mel)yco6I-IO. (c1Joj HYJ.W, Bo6olBaIJ;, BaTMheB .lJ:a6pOBHMK, Kpell1eBO M T. ,[\.)22) J1Ma je ,[\OC'Ta BeJIl!Ka nPlyJI'a 'MIJ13!M:el)y ITo,[\aCT MI-ha J1 TYlllHMha. Y demy Bap,[\IDI.Ihy J1Ma JIOlKlal1IMTeT KpJ1}K M KpaJbeB C'TOJ{, y TonY30BlO!M noJby .lJ:BopJ1II.Ihe, y CPx:MIl-bY UIyMa KpmK,23) y CKOpOnaIHPBMhl1Ma JIOKaJIMTeT KpaJbcBau;.24) Ha IJ;PKB'MHJ1 KO~ ITro,n;aCT'J11ha (KnceJba:K) J1M1a,jy TparoBM rrpeJ!CTOpJ1CK10Ir pYlMCKOr M Cpe,l1;neBjl€IKOBHOr HaCeJba.
18) O 'IIlTalbY Tora HaTnllca H3lmjeJIIl cY JJ.oca}l. cBoja MllWJbelba JJ.P By K o B I! 11 Il JJ.P B (fJI. 3. M. 1947, CTp. 51--58 I! f,ij. 3. M. 1948, CTp. 235-237). 19) ep H JI H n o B H h, Y Hall. JJ.jeJIy Hallo JJ.1l, CBaKaKO no lJYBeIbY, .u.a ce ceJIO 3aTO Ha3HBa BjeCOJIllll1l, jep ce HCneJIO Ha je.u.aH 3apaBaH3K 113HaJt CBor paHHjer nOJIQ}I{aja na Kao JJ..a BI1CI! Ha JbeMY.
20)

C o JI o Bje

Je 1e n i c: Kraljevsko
Ynyl1yjeM Ha onwl!pHl!jll

Visoko i samostan
npl1Ka3

sv. Nikole, str. 42.

y HaB. epIlJIl'lDOBHl1eBoM JJ.jeJIY. 22) ep Il JI Il II o B Il 11, HaB. JJ.j., CTp. 242. 23) I1CTO TaMo, CTp. 459. 2') I1CTO TaMo, CTp. 542,
2J)

BI1COKI1, 60CaHCKI1 rpa'l

Cpe'lFber

Bl1j,eKa

235
(BojJ1-

YCII'OMe'H0" Ha ,n;oMafie IIJIeMCT'BO ca!qy1BaJIa cY MMeua ceJIa Bjecomdu1, CaJIJ1fi.J1), yp6'l1ttiJ1, U;p'HqJ1hJ1, BjlelJIaBJ1hJ125) li! MOAPli!lbe. T

lif3 rope YKpaTK!OI H:aiBe,n;eHJ1Xn:o,n;;aTaKa Bl1,z:(MMO,n;:a OKOJIMu;a BIl1COQItOr rpa,n;a o61i!JIyje BeJIIi!KJ1M 6pojeM ycrrOMe'Ha RIa cp e,n;lbJ1 B'WjeK 1i!3 '-Iera M02KeMO 3aKJbY'-IMTJ1 p;a cy lb<E'TIOIBOprOBJ1lUTe TI O,ZJ;BJ1C10Kl1, T xipaJhieB ,n;J30P Y lbeMY, Te 6JIlMlcKla,py,n;,apCil<'a MjecTa 611JIJ1uajBefiJ1 MaMau; 3a fl1o,n;IY'3eTHe Jbyp;e J1 'H!J12KeIIJIeMCT'BO p;a ce HaClElJIe Ha TOM Mj ecTy . rpa,n; B~C'OKJ1 KalO TBpl)aBa HMje o,n;,Mrpao HIi!IKa:Imy YJIory y 2KJ1BOTy ope,l:J;I-heBjeKOBHIei 60ICaUCKe ,n;p2KaBe, KClJOlUTO jy je o,n;J1rpao 'Ha rrpJ1Mjep ,n;o6op, Cpe6peHM'K, Bo6oBau; J1JIJ1Xo,n;J1)JJ1P;, 13 '-Iera je CaC'BJ1M J jaC'Ho ,n;a OH Ul1je 6J1'OrrlO~mYTJ1t3 CT'paTerIi!CKl1X pa:3JIora KalO 6paHJ1:K HeKor ,n;l1jeJIa 3eMJbie!, Befi ce J13 ,n;pBeHor ,D;,Bopu;a J1JIJ1 rpa,n;~V1ft1.a HeKor rrJIeMCTBa Koje je pa:ao rrpeY3eJIKY BofiCT'BO Y CT'BapaJbly] 60 OaiHCKe ,n;P2KaJ~€'pa3BJ1ja'O v BehJ1 rpa,n;. J1 CJIY)KMO yrJIaBiHlOM Kao 3aillTJ1Ta y JIOKaJIHY11M pa3MJ1pJ1u;aMa, TprOBJ1lUTY J1 KlpaJbeBCKOM ,n;BOpy. AJI'~ Ina OBOM rrOJ]ODKajy J1 113rpa,n;lbJ1 Tpe6aJIo je ,n;a ce pa3BMje y rrpBOKJIamIiO YTBpl)elbe, Koje joe J1MaJIO ,n;a rrpJ1MJ1 Ha ce5e 3alUTMTIY' 6JIMCKJ1X 6oraTJ1x py,n;,ap'C'KJ1X MjecTa KperneBa J1 <POjH!V1~I, C KOjJ1M HJ1je '-IJ1H'J1b1 aMO cpe,n;J1lUTe 60c~:rH'C'Ke Tpr OBl1He, H1e!I'0 ITO rrpl1p'O,n;HOM nOlJIo2Kaj y C TBpl)aBHJ1 TPOKYT, KOjM ce Morao C MaJIO :>KpTaBa y,n;eCJ1TU" TaKO, ,n;a KPUTJ1'-IHie 1463 I1OI,rr,ID!e 6ap 213,HeK,Q BrpujeMe 05Y'CTaBJ1 Tp 8rJ1Quy rrpeKpeTHJ1U;y Y CJIo6o,n;u BocHe. Kap; cy ce MOrJIJ1 y X"!p[~ef'O'D'J1HJ1 Mal-hJ1 rpa,n;oBJ1 0,n;6paHUTJ1 o,n; Harra,n;aja TypcKe BojcKe HeMa HJ1 C;YllVIlbe ,n;a je 1"0 lVIlorao MUOro JI13;Kille Y'-IJ1HIi!ITJ1 B.UC'OKJ1, KOjU je ~llVIao l1 OltO ce6e HleillT'O MalbJ1X rrJIeMJ1hK J1X rpa,n;OBa, a Ocmal-bao ce Ha )Ji06po YTBPf)IEIHepOjHJ1QKJ1 6a3eH, '-IJ1jJ1 cy BlfCOKJ1 rpa,U;'OBIJ1Kkx30' y1 3a:KOP, rpap;OBJ1 rrpBor pe,n;a no nplJ1lpo,n;Hoj J1 BjeIl1tIia'-I,wj jaQJ1HJ1 MOrJI:I ca cycje,n;;Hl1lVI Me,n;Be,n;rpa,n;,OM, Te rpa,n;OM y ,n;aHaml-beM ceJIY 06ojK:V J1 TBpl)aBJ1U;OM Y IlIfiJ1TOBY, 3a,n;p2KaTJ1 ,n;yro BpeMeHa HajBefiJ1 JIJ10 T:vpcve B1cljrI{\E. He CMJ1jeMo 3a6opaBMTJ1 jOlU IY'CTOKpelUeBCK!1i! rpa,n;, 313rrJ1M OIIaj y 3a6pl)y (Pa,n;oja, BeJIJ1KOr KH'e3a 60CaH'eKor) J1 nJI:am'1HCKO 3eMJhIVl!illTe yrrpaBo Kao CTBopeEO 3a o,n;6paHY ·o,n; KOJ-hJ1u;eKJOjlOM cy TYPu;J1 yMjecTo ,n;aHamlbJ1X MOTOPIJ130BaHJ1X J1 MeXaHJ130B,31HJ1XT'Pyua. 113B0p;l1JIJ1 cBolje NI1YI-boeBJ1Terrepannjlel• o Ami BocHO'M je JIeTjeJIa aBel' CTpaxa J1 H.apo,n;H1i!I6IJ1j€'c Ha KpaJba J1JIJ1 :>KeJba 3a OCBeT'OM, la rreTa KOJIaHa je Y'-IJ1HJ1JIa cBoje. IlITO ce TJ1Qe ca06pahajHJ1X Be3a., rrpeM,n;a u;eHTpial.J1lHiO rrOJIO:>KeHHa TepJ1TOplJ1jy TIp~opja ,n;o ,D;PMHP, B:J1ICOKJ1 J1j'2' ,n;J1P H eKTHO JIe2Kao HJ1 Ha je,n;Hoj rJIaBHoj ca06pahajH~, Koje cy npecjeLWJIe EOCHY yHaKpCT, aJIJ1lHMje JIe)Kao HH J1aJIeKO ITO cT'p\aIHM oJI; lbl1X. TaKO gemJ1lKJ1TprOBa'-IKJ{ rrYT, lUTO je J1mao Jf3 ,n;y6pOBHJiKU J1JIl1 ca ,n;pJ1jeBa 3a YHYTpaml-bY BOCH:V J1 ,n;aJbe np€KO MOCTapa J1 KOl-bJ1u;a, J1MaO je IIpJ1je Bpx6ocHe, KOP; Tap-qJJ1Ha, o.n:BojaK KOjJ1 je rrpeKO 06pc~aKa OpMaH>a CJ1JIa3J1Oi JIenIE!HlJ1U;J1, K HJ13 K1ojlY' je npOCJIJ1je;rrJ10 JIO II'O'3lHaTOr xaHa TI JIo;qe na npe'KO rOp;YlUe H131,n;aYTOBaIJ; P;O BMCO'K'Q.rH ,rraJb,e. Taj nYT je J1 ,n;aJRaJCPJIO IIpJ1Kma,n;a:a, a Ca'-IYBao je Ha HeKJ1M MjeB CTJ1Ma rro 06POHIU1M31 OpMaJ-ha TparOJ3e' C'Bor CTapnnClwr J1.3rJIC",n;a.lif .n:,pyra rJIaBHa cao6pahajHIo1Ua 60caHCKor C'pe:n;J-heT BJ1jexa, '-IYBeHIJ1 BeJIJ1'KH 60ClalHC'K111I .n:'PyM, KOj'U je o,n; KJIa.n:yme npecjeuao BoclHY y jYl'Oll1lCTO'-IHOM rrpaBU1Y;, l1JlyfiJ1 npl?rKo TIpycu;a J1 TpaBHJfKa rra )JiOJJJ1HOM JIawBe, 3aTJ1M rrpeKo BycoBaQe, KJ1CeJbaKla) J1 Ko6J1JE,e rJIaBe 3a Bpx50CHY U p;aJbe Ha J1CTOK, J1MaJOje O,n;BOja:K 'l1ICTTIOil\ ceJIa rpaHJ1u;e KOjH jrel mLIlao .n:aJbe JIallTBOM JJ:Ol-be3J1HOr YT'OKl3\ y BOCH Y na POJIJ1HOM OBe ,n;o BwcOKJor. J13paBHY Be3Y ,1Mao je J1Ha'-Ie B'J1C1olKJ1;OJIJ11HJOIlVI P BacHe ca TIocaBJ1HIOM O,n;HOCHOca xpBaTCKJ1M H Mal)apC'KIi!M 3eMJl5I3IMa, aJI!YllMY je TO )JiOiHJ1j€IJIOY ope,n;;H:>eM BJ1jeKY, a J1 KaCHJ.ije, ,n;OCTa 3JIa, jep je TO 6J10 rrpaBau; KiO,jJ1M ey ce '-IeCT'O KpeTaJJe ,n;,oMahe J1 HenpMjaTJbCKe BOjCK'€ Pavle Besseny6, Prinz Eugen). lif3plalB~y Be3ty1 MMao je B:J11COKJ1 IIp€KO Bo6oBu;a C ,n;:OmlHIHOM KpJ1Baje, 3aTJ1M rrpeKo BalJ'J1tileiBor ,n;a6pOBHJ1:Ka, CT'O'M'0pJ1He, n.wI)JIYKa U;pHe pJ1jeKe Ha KJIa,n;aJ-h, COJIJ1 J1 p;aJbe. C Blpx6oCHOM :M!MaJOI .n:J3Hjle je Be3e: jeAHY, K'ojy ClWOpaHlJ1je crrIOMeHYJIJ1, npeKO KpaJIyna y Ca:pajl€!B'cKJo llioJhe J1 p;pyry, ,n;eCHOM cTparroM pJ1jeKe BOCIHe Ha lifmJ1jam, ,n;'O:I-h1Y J1 rOpH:>Y BJorourhy Te .rrpeKO KomeBC'Ki€' Ko6J1Jbe rJI13B'e. Ca 3arra,D;HJ1llVI CTpa:HallVIa J1 TIpli!MopjeM J1M'a'O je BIJ1COKJ1JI;BJ1je Be3e Ba2KH1e 3a TprOBR'fKY J1 rrOJIJfTJ1'-IKY neaeT.pmJ;Mjy cpeJl.lbeBjeOJ];

'5) I1CTO Ta~iO. CTp. 208,

236

O.

Ma3aJll1h

KOBHe BocHe IIp€Ma MOpy, aJU1 CY iOlHe OCTaJIe HeYi:cKop·Jlr1.I.IhEme pia~x CTaJIHOr paBaJICTBa Ha TOM KOMa,n;y 06aJIe x3Meljy Koca'fa, BojcaJIxha, HeJIxrmha x MJIe'laHa, TaKO ,n;a je KapaBClHC'Ka TpI'<XInrna, rJIaCOBWI1a, x YHOClHla Y OHO BpujeMe, nOTIIYHO 3aTajXJIa Ha TOj CTpaHJ1. JOlU je rope 6KJIQ Ka,ZJ;cy Ha~llL7Il1 T!YIP~X, 360r CTaJIHl1X BojeBaH>a IIIa rp'aHl1~J1. O,n; C'I10MlfIHYTe ,D:BJ1;e c3J06pahajHM'~e l1lliJIa je je,n;;rra Ha <pajHl1l."(Y na Kp03 3e~-nJIaHXHY Ha ITp030p, )KynaH>a~, JIXBH'O, CeH> X CnJI'XT, a ,n;pyra Ha <POjH~y, rOpH>J1BaKY<P, BYI10IjHO na rrpeKO Kynpeca Ha r JIaMO'f, KOjYl je l1Mao Be3e YI ca IlIw6e6Y1JI'e cy J1 Te2Ke X rope Kao HWKOM '11'ca CnJIJ1ToM. 062 cnoMHyTe ca06 pahajHJ1~e TeXHl1'lKX 06jeKTl1 c,,n; ropH>J1X. TaKo BJ1',IJ;YlMO ,n;a je Bl1cOJIU1 l1Mao BPJIO p;o6pe Be3e Hla, CBe cTpaHe, aJlX VlirraK HlJ1jlE'Hl1lUTa 'liY)l:Ho ,D:.ace lli€rOBO rrO)1.rpalj e Hxje MOrJIO pa3BxTx y Behy BapolU, HVI y cpe,n;H>eM m:rjeKY HYI I':<1.CHIrje. Pa3JI0311 cy TOMe )J.BojaKl1: y Cpep;H>eM BYljeKY 6xJIa je BocHa pac~jiE!IIaHa Hla: MaJ-he o6JIacT'>1i, op; KojlJ1lX je CBaKa 3a ce6e 6KJIa AP2KaBa Y ,l:U)2KaBYI, KO'fehJ1 TaKO CBaKM BetiJ1 31aMax Ha KYJI'IYPHOM TIOJqY lUTa qY' )1.0 MaKC'J1MYMa rroja'faBJIYI CTa.1JHYIHepe,lV1 YI ilreCYlry PHOCT Y 3eMJbl1. Y TYpCKO Bpl1jeMe oneT nOp;Yl3aJIO ce HarJIO CapajlflBo Hl31pa'fYH cBoje 6JIYl2Ke YI )laJbe OKOJJIJ1lfe Y KIOljy je ce MOrJlO p a3BYljaTJ1, jep je 6Y1JIO TprOBa'fKJ1 ~eHTap crrap;ao VI BYlCOK'>1.A CapajcBo BeJIJ1'Knr J1 BI3,)KHOr CaHI,JaKa. Kao TeXHYl'IKYI 06j'f'KT'M 6Y1JIYIcY CBYI crroMeHyrrVl rryTeBYI cJIa6e ca06pahajiHe JIYlHJ1je, Kojl1Ma cy MOrJIJ1 rrpOJla3Y1Tl1 caMO KOH>'Y!';'feCTO J1 OHJ1 C MYKOM. ITo KaMeHJ1TOM YI 6P~CKOM 3EMJbYllUTY rrYTeBI1 cy 6Y1JIl1 06WIHO pa3pOBaHl1, rrO paBHJ1~aMla nYT pa3H YI,jeJIe 6M 6yj~e Behe J1JIM MaH>e KOMa~e rJIYl6aBM W npalUl1H>aBJ1. Kojl1 nYTa Te je KarpaBialH YlJlJ1 rrYTHYlK Mopao OKpeTa'I1VJ; ,n;PYrJ1M npaB~eM J1JIM KP'fJ1TJ1 ce6J1 HOBM nYT. KOJlYlMa ce M'OrJI'OIca06pahaTl1 je)l)1HO ITO noJb!Y J1JIl1 nopep; pYljeKa aJIl1 J1 TO CaMO 3a CYBa BpeMeHa. Ha KpaTKO'M OTcTojaH>Y op; B'WCO'fKOT no~rplailja, BYlCOKYI ce CnOMJ1H>e y cpe)lH>,';'M B VljeKY caMO Kao TprOBJ1IllTe J1 TO! p;OCTa KaCHO 11 3a cpa'3MjepHo BPJlO I<paTKO Bpl1jeMe. OH HYlje HUKap; HV!! y TOM norJIep;y p;OC'I'Ylra'O sehy Ba)KHOCT Hero YI Tp'r'O!BXlUTe ITpal'fa, rOpa2K')J.e YlJIYI OJlOBO, ;al IIWlI 6JIYl3Y HMje )lOCTMrao Y npOMeTHOM ITOr~f~y .IJ:pl1jeBa UJIJ1 Cpe6peHiJ1QY. AJIX je /y' MaJll1M rpaHVI~B.Ma npaBe BocHe26) ca <POjHVI~OM 6J10 HajBa2KHJ1je T.prOBJ1lUTe Kp03 ~YlO CPPlllhl1 BJ1jeK, Tla'Ko, .zja cy .IJ:y6pOB'fa..liJ1 Kap; je 6Y1o rOBop O H>MJXOBl1MTPI'OBU;J1Ma y Bo'cHl1 TIo,n;pa3YMjeBaJTl1 TY cBoje TproB u;e y BUCOKOM J1 <PojH'J1lWf,27) Y3l1Majyhx MM!€'BocHa caMO 3a ~eHTpaJIHl1: .n;VlO HeKa,n;afb'e 60CaH:CKe p;p'2KaBe. BJtICO'!lKO Tp~OBJ1lUTe cpe)lH>er BJ1jel<la\na J1 caM rpa,n;: BMC'OKI1 )lOJIa3MJIO je .rr;0IBehe Ba2KROCTl1 y Bomm Ca!lVIO Qe1.I.Ihl1M rrplVJ:CYCTBOM ,ZJ;BojJ1lJ:e0CaHCKl1X KpaJbeBa, OCToje I~ TBpTKa II, KOjYl c!y'6J1.n:YI 6 y OH)la1IJlhl1M 60CaHCKJ1M rrpYlJIYlK'aMa y J13Bjec'HO BplVJ:jeMe OB,n;je KOMO'f'HJ1jJ1 J1 CMrypHl1jM HeI'O y BOI6oB~, ycaMJbeHoj TBpljaBl1 y rryCTOM Kpla~y, Ha KOjy cy Mai)apl1 Bo,n;~.n:e cy ce nopep; npBeHCTB<fIHJOHaJIJ1;eTa.n:J1, ::l 3a 060;YlIle cnOMeH1YTI1X KpaJbeBa Meljyco6HJ1X J1 C H>t1Ma nO BocH'l1' 60p6e. K paJb TOMa, Cl1H OCTOjMH, BjepoBaTH'O je !w, HaCJl11je)l110 o,n; oua H€Kl3i J1MaH:>al1.n:x TPro Ba'fKa npep;Y3eha Y <PiOjH'J1~J1 KpelUeBY, jep cc OH Ha.n:a3Y1 J1 TaMo28) J13 'fera 6vrCMO J13BeJIJ1 3aKJbY'faK ,n;a cy OCTOjJ1!hJ1J1Ma.n:YI M nop0)lYf'l1HIJ1X l1IVl'a!H:>a TOM Kpajy y (K0301- rpa,n;), a KaKO cy J1'KpYHcKa )l'06pa p;pLKaBe 6J1Jla y BYlCOKOM (caM rpa)1. yf p;BOp) l1 6JIW2Koj OKOJIl1u;J1 Kao ,n;BOp IJ'I MOIllTpaMa J1 VI Ma I'b'a' OKO p;aHalUH>l€[ ce.n:a BJtICKy.rTI1ha,29) CBaKa'KO MOpaMO ll1 Y TOMe r.n:ep;aTYI 'feCTM
26)

nal.lnOBllha
27)

Ue~lTpa'JlHa DOCHa 6e3 3eMaJba II Cpe6peHHlle, Ji r e cek: Die

Ycope, ComI, 1l0IbllX KpajeBa, 3anaJlI-lllx cTpaHa, 3anpaBo Kpaj OKO rop~ber TOKa pI1jeKe DOCHe. u. Bergwerke, str. 29

XepllerOBllx

I1

Hande1sstrassen

fOJlIIHe 1444. 3 anrYCTa I13Jlaje ".I' CJIaBHOM JlI.lOPY .I' KpeweBY" lly6poB'laHlIMa nOBeJbY (MikI. Monum. CTp,. 427). CTonoBao je II .I' K030-rpall.l', Hall epOjHHllOM (Jllpe4eK-PaJlOlwh: ~CTOC HeKlIM HI'IKonOM TpOrrlpaHIIHOM pllja C. II, CTp. 148). DaBH ce TprOBa4I01M nOCJIOBHMa Te yroBapa nocao n .I' epOjHIIIlH II CTBa'Pa TprOBa4KO JlPYWTBO ca JlP}I(3BHOnpaBHIIM KapaI<TepOM 1449 rOJl. .I' BpaHJlYKY (Batinic: Franjevacki samostan u Fojnici, Zagreb, 1913 CTp. 15); A. COJIOBjeB, OJlaHrv. spom., CTp. 178, 6p. 102. 6paHII cnOMeHIIUlI, CTp. 213, 6p. 127; Ð. Surmin,
28) 29) ep II n II n O B n h, IIMa Bpno 3aHHMJbl1B HaBOJl .I' CBOM lljeny O BlICOKOM Ha cTpaHII 455 rJlje Benn, Jl<l, cy paHHje, cena .I' HerrOCpeJl~lOj OKOJlI1HI1 Bl1coKor. TorrY30Bo IIoJbe, CpXl1lbe, BI1CKYrrl1BI1 11 Myx3llJI1HOBI1hl1 Ca'Il1lbaBaJlI1 j'eAHY orrlufHY, Koja ce 3BaJla KpaJbeBal\ Y 'IeMY MopaMO rJleAaTI1 HeKaAaIIIlbe KpaJbeBCKO A06po. KaA Y3MeMO Y 063J1P Ha3J11B JJ:Bopll1whe 11 Kpl1]K Te HaJla3

KymlHoBe

OJTO"ieHa TOM 3eMJt>'f1WTY, I1Ma~eMO jow

jaq;y

nOTSp'!\;y

3a TO,

231

60paBaK 3anpaBO rrOBpeMeHO IIpeH'0llIelbe KpaJheBCKe p€3M.n;eHIJ;Mje Y BYfCOKO. He cMMjeMo rrpeBM.n;jeTY1 HY1 Ba:~KH'0CT CaM'0r 'l'prOBY1llITa Y rro.n;rpaft)y B Y1COKOr Koje ce , 6am pap,'J1 T'Q1ra6p30 y1 pa3BY1Jl'0 y Hajja~' Y OH'0M .n;MjeJIY B'0cHe llITO je 6110 CTaJIH'0 Y BJIaCTY1BJIa.n;apa, a Y1CTOTaKO He CMY1jeM'0 npeBJ1.n;jeTY1 HJ1 3Haqaj Py.n;apCKe TprOBJ1H€, IllT'0 je J111IJIa Y rrOqeTKY rrpeKO BY1COK'0r Ha paqYH <PojHJ1:u;e J1 KperneBa, a Y K'0jOj cy BJIap,apY1 Y1MaJlY13HaTaH y.n;Y1'0y1 J13 Koje cy :u;prrJ1JIY1HajBehJ1 .n;Y10 .n;p2KaBH'0r .n;oXOTKa. B'0paBehY1 Y BJ1C'0KOM JVwrJIY1ey JIaKllIe BOp,Y1TY1 KOHTPOJIY Hap, rrOCJIOBalbeM 3aKyna:u;a Majp,aHa J1 p,y6pOBaqKJ1X 'I'pr'0Ba'-urn:x cneKYJIaHaTa. A yf OCT'Oj11 M TBpTKy II, Tpe6aJI'Q>je MHOI'O HOBa:u;a, jep 3a CBe qeTY1pY1 .n;t::U;eH'J1ja,y KojY1Ma cy orm B'0CH'0M BJIap,aJIlI1 npBa .n;Ba npOllIJIlal ey y Mel'jyoo6 HY1M 6op6aMa 3a npY1jecTOJhe, npY1 qeMY je KpaJh J13nYPJ10 CBaKY M10h Ha.n; CBOj'0M BJIa CTeJl'0M, a y .n;pyra .n;BtCli TBpTKy je BaJhKlJlO BO.lI.l1TMI 6e3Yf3rJle.n;He 6op6e np'0TY1B Typ aKa, Tp'0llI!J1:'0 ce 6e3 rr'0Tp'€:6e y 6'0P6aMa np'0TMB KHe3a HeJIYfIIMfia, CTpaXOBao o.n; C aH.n;aJha yf cprrCKor .n;ecnorr.a" '0.n; Pa.lI.l1B'0ja, Cl1Ha OCT'0jJ1lHa y1 llIYpOBalba BeJIMlKe BJIa CTeJIe C TypJ.J;J1Ma. CBe je '1''0 J13je.n;aJIO p,p)KaBHY 6JIanadHY, Koja je BjepOBaTHO y BY1j'E:K6'MJIa rrpa3Ha, a rmKalKO HJ1je .n;aBaJIO rrpJ1JIMKe .n;a Bl1!COKY1 2KJ1'BY1 HeKoj CJlaBM y1 cjaj:y Y KaKOI TO xohe JeJIeHlJ1h,3") jep MaKO je nOHeKa.n; .n;OlllJI'0 AO KOlI' ca60pa y HMCOKOM Y TO BpMjeMe, Taj je Momo CaMO M pOBapelbY. ,ZJ;anpel'je'MO YKpaTKO p,a np0'reqe y HeMJ1.py, Mel'jyc06HOM 'HenoBjE:pelbY rrO'3HaTe .n;oral'jaje op, Tp'M .n;e:u;ermja, Koja Hac OBp:je 3aHJ1iM,a~y, y Koj)r1Ma 6Y1 no HWCOKM 2KJ1DJ1lO iff€,KaKB'0M cjajy IY' na heMol O.n;Max BY1.n;jiETJ1KaK'0 je Taj JeJIeH~hy npoBJaJIY TypaKa y ,.cjaj" Y13rJIep:ao. IIO'ICTaK OCTOjMHe BJIap,e 1398 ro,ll,. .n;OHOCY1 BoaHy y1 paT ca CY1fJ1CMYH.n;OM.ro.n;J1lH'e 1403 paTyje C2 ca ,ZJ;y6pOBIll1KOM, 1404 XpBoje mIcje,ll,a B!'060Ba:u; y1 BO,ll,e ce 60p6e C Mal'j apY1Ma; OCToja je Ha 6Y1jery. Cpe.n,MHOM MCTe rop,WHe CBprHYT je OCToja C nPJ1jec TOJI1a' y1 Y13a6paH TBPTK'0 II. Beh iWJllYihe r'0.lI.J1He 1405 ()[IeT je paT ca MalJapcKoM )la ce HaHOBO pa36YKTM 1407 11 1408. I10fl.Vll6Y1ja.BocaHa:u;a KO:n; ,ZJ;o6opa, Oc'rojla' je nOH'0BH'0 Ha npY1jeCT'0JlY. O.n; 1410 BO.n;M ce HaH'OB'0 paT ca CJ1rJ1C1VIYH.n;OM, BMCO'KJ1 je OnJhaqKaH (Pavle Bessenyu); paT ce (COJIY1, YC'OIpa, Cpe6pe~IM:u;a, ,ZJ;OI-blllf rraCTaBJha y 1411 rO,ll,MHY: KOMa)l;alfbe BocHe KpajJ1). YI.lJshre: I'O.n;MHJe'M'3BplllaBa Kpame B uehaK BoyK pa36ojcT'BOI rna'.n; BYHMheM. 1415 BO,ll,e ce 60p6e o rrpJ1:jocTO (TBpTKO II). MCTe rO)IJAlHe XpBoje 30Be TypKe IYI Boc'HY /Il BO,ll,e ce 60p6e C Mal'japY1Ma. IIorY16Mja ITaBJIa Pa.n,V1HiOIBMha y1 onim MeTe2K Y 3€'MJhJ1. 1416 TypIJ,J1 cY y BOCH11. 1418 YMpO je OCToja Ha 6Mjery. MCTe I'O~He cje,ll,1.1' Het npYfjE'CTO IberOB CJ1'H CTjenaH. 1420 oneT cy Typ:u;M: y BOCiHilIlJ.IIorY16Y1ja IIeTpa IlaBJIoBMha. M.n.yhe I'O.n"mre HecTaje OCT'0j Mha C n03oi]JH~e 5'6'I1~e'H?), a rr'0jaBJhyje ce OTIeT TBpTKO II. P,'lrryje (lE: C KHe301VI HeJIl-ITmheM 1422, na ,ll,'0 1425. Y Mel'jYBpeMeHY rrpOBaJhyjy TypIJ,J1 y BOCHY 1424, na oneT 1426. OTcrynalbe HeKY1X rpa.n,oBa :u;apy 1430 (Bpx60CHa?). PaT KpaJha, ,ZJ;y6pOBqlaHa M CaH,ll,aJha npOTMB MypaTY npl1je Pa,lli'0CJIaBa IIaBJI,oBMha OA 1430, na .n;aJhe. 1433 paryje ce ca .n;ecnOTOIM11YHYTpallllbM HleMYrpIllf: 6Y1jer Kp3.'Jha TBpTKa y YrapcKY. ETO 'I''0 cy rJI.aBH11jlJ1,ll,oral'jajY1 y Ta TpIJ1 ,lIle:u;eHY1ja y1 HellITO B'Mrue, aJIM cy y1 ORl1 ,ll,OBOJhI-IM Aa 3aKJhyqMMO ,ll"a KpameBCKY1 ,ll,06a 2KY1BjeJIM HY1 y rpa.n; B'l1'CO'KY1 lberoBo fIO,ll,rpal'je HY1C!YHM Y cBoje HI3.ljcjajrmje y1 KaKBOM cjajy. Je,ll,vLHY1rpa.n; y Bocrm 3arrpaBo ,ll,B'OP,KOj'W je ,ll,OIWCTa 2KY1BY1O HeKoj y JIoKaJII-Iod CJIaBM y1 cjajy,. 6Mo je .n,BOp IIaBJIoB11ha, Bopaq. MorJIo 6Y1 ce p~'fiM y1 3'3.' BJIaraj IM' COKOJI xepu;era CTjenaHa, ,ll,a cy BM,ll,jeJIY1 y lberOBO BpY1jeMe cjajHJ1X AaHa, no cycje.n;cTBlyI 3aMeTaO', 3aTY1M HO Taj cjla'j MYTY1JIe cy qeCTe 6opa€', K!oje je xepu;er fhel'OBe nopo.n;l1!'iHe HerrpMJIMKe, 6YHe Y. 3e MJhl1 Y1T,ll,., O,ll, 'iiETa je Bopaq IIaBJIOB'l1ha 6i1'0 rrOllITel'jeH rra y1 y BpY1jeMe K'0HCl!BOCKOr paTa, jep ce TIa~ BO.n;J1!OI .n,.a.rr€'KO '0A MaTM:u;e 3eMJhe. HY1je RM MaJIO npeTjepY1BaO, npeMa JroKaJIHiOM CTaH>Y, BOjBO~ IIeTap

II

Il aBJIOB11h, HiaCJlJ1je,ll,l1BllllJ1 6pl3.JTa MBaIHY111Ia Ka,ll, BeJIY1 y

je,ll,H1oj 110BeJhY1: "H je )I;BOi]J Y Bopqy

~sb

5~A~ICE

Q~ QE/\HlcOH

C/\~QH

~

rocno~

TQ~"

OU)

jep

6MIQIy

[-her'0BO BpI.ndeMe ,ll,OM'CT'aHa BPXYHU;y OM er pa3Boja. 0CiJ1M ,ll,Plyr'I1~ 3rpa.n,a YfMao je 25000 M2!32). AJIY1 J1Jna:K l1'3BaH Ce,ll,aM KYJII'l', a rrOKpY1BaO fIPOCTOP O,ll, npeK!o' '0) J e JI e H H 11, HaB. )ljeJIo. np. 15, 18, 36, 38. !ih caMor reKCTa KO)l JeJIeHHl1a, y KOMe ce TpeTIIPJ3 BJIa)laBIIHa OCTojHHa II ,TBpTKa BH)lH ce jacHo, )la o KaKBOM cjajy u CJlaBIl BUCOKor y TO Ib~rOBO "HajCJlaBHuje" )l06a He MO)f(e 6111'11Hil [o Bopa. 3') Mi k loš i C, Monum., str. 469.

II

:12)

Ma z ali

C,

Borac, bosanski

dvor srednjeg

vieka,

rJI.

3eM. MY3. 1942,

CTp.

74.

238

'B. Ma3aJIVlh

CnO'MeHYTMX nOJI!l1.TH'lKMX ,n;ora1jaja, T.fUjH cy ce IWH~H MO}Kp;a KOjmryT pa3MPrn:aBaJIH H Y BHCOKOM, HeM<lj RH CYMlhe ,n;a je lberoBo no,n;-rpailje Y '110 Bpl1jeMe ca BeJIHIroM TproBaT.fKOM KOJJ'OHHjOM ,IJ;y6pOBT.faHa, MJIeTa"'fKJ1X Tpl'OB~a,33) CaJCKJ1!X P'Y,n;apcK!Wx MajcTopa H ,n;-oMaB.'MiX npe'l'pra Y npia'3H'WIHe HJIY1 na3apiHe ,n;aHe, Ka,n; ce Y lbe'M'y Hamao yf BeliM 6poj MaJIOr OKOJIH!Or ITJIe MCTBa H 3eMJbOpa,ll;"HlifKa, npY}KaJIO BPJIO lllapeHY, :>KHBY CJIHKY, KOjy je YJhenmaBaJIlO npHCYCTBO ,ZJ;"BOpcKMX JbY,ll;H H KOjH nYT cTpaH'J1X nOCJIaHHKa. PeKJIM CMO paHHje p;a je npItl:CYCTBO ,ZJ;"BopaItl:Be.JrnKl1 pa3Boj TproBY1111Ta 6J10 pl8.13JIOiJ'OM ,n;a ce H 3HaTaH 6poj MaJIOr nJIeMCTBa Hace.ioaBao IY lberoBo'j OKO~ rrOp;H}KyB.H OKO BHCOT.fKOr rpa,n;a Malbe rpap;J1B.e H p;;Bop~e Te je TaKO BJ1COKItI: J1'Mao CBe YCJIOBe p;a ce pa3BiWje Y BeJlJ1.KY BlaipOlll H!O nOJIJ1T'HT.fKe rrp~Ke npeKItI:,n;ome HeMItl:JIOCp,n;HO Taj HarJIYf nOJIeT, OCTaBJb~jyhlif HaM CaMO Be"JIYfKItI: 6poj YCITOMeHa Ha Ibera.
KlfH{jQ ce Halje Y nOBeJbaMa)3.) ,n;o6J10 CBoje HMe BHCOK'J,1 (BItI:'COKa ItI:JIItI:B J1'COK'O je rpa,n; no TOMe illTO ce 6p~ Ha KOM je nOp;J1THYT, rJIe,n;aHO J13 BY1JCOT.fKOr IlQiJha, Y 06JIl1KY CTOlll~a P;O peJlaTJ1BHO BeJIJ1Ke BJ1C'J1He,-IJ1HeB.M ' RarJIO !ITO)J)1}Ke M3 paBH~e BJ1iCJ1iHJCKY pa3JIHK:Y OP;, npreKO 300 M."")

O nOCTaHKY rpa,n;a ReMal HHKaKBMX J1CTOPJ,1CKlI1'X IIop;aTaKa, aJIJ1 J13 paHJ1je HaBe,n;eHJ1X pa3JIOra Mo~eMO Y3eT~ Kao CJ1l'ypHO .rta:mr ceMe Y npel1CTOpHCKO BpJ1jEMe, a p;a je Y pYKaMa 60caHCKe BJIa,rr.apCKe no'po~e 6ap O;ZJ; ym'lHa K 6a'Ha, ,n;-OKje OH rrop; 1b1'1M rrO,Dl1TaO CBOjy UPKBY· Y TO BpJ1jeMe rp'a;n; je Morao 'J1lMaT'J1caMO je,ZJ;iHiY K1ymy H MaJIO p;;B0pJ1llITe. CBaKaKO lbeI'OB nOJIO}Kaj H BpJ1jep;HocT Kao TBpljaBe HY1je CMaTpaH Ba1KHIJ11M,ep MY P;yro He HaJIa3J1MO crroMeHa Y J1CTOPJ1jJ1.TeK TIlOmOBHI.l;OM j XIV BJ1jeK'a' BJ1,lI.J1MO TBpn~a I Ha lbeMY Kao 6aRa, rp;je J13,n;aj:eOHY n03HaT'Y nOBeJby.36) OH Hla3J1Ba rpa,n; TBpljaBoM (castrum). KaKO je TY C lbMM 6<J1maMaTJ1 MY JeJIeHa J1 6p'arr BYK, aTeK cy 6J1JIJ1npoume I'Op;.l1lie ,n;OllIJIlJ1M3 YrapcKe p;a npe1)'I3My OOCa.HCKJ1 rrp'l1jecTo, J13rJ]€'p;a AA cy BeB.Y1 ,n;MO Te rO,ll;J1He npOBeJIM Y B MCOKOM, KOjJ1 je BeB. Morao MMaTJ1 BeB.V1 npOCTOP Hero paI-IJ1je. AJIM ce ~H ,rr.a je Kao KpaJbeBCKH rpa,n; J1 K'a'o TBpljaBa J1rpao TeK cnope,ll;"Hy YJIO ry, jep ce nOCJIMje Te rO,IQ1He na Kp03 nOJIa CTOJbeB.a He jaBJbajy Ha lbeMY 60CCllHiC'KH BJIa,n;apH. MCTHHa, MOrJI'l1 5l1!CMO 3aKJbYl.fWI"J1 M3 jep;Hor npJ1BaT'HtOlr TIJ1CM'a'O,n; 1377 ro,n;. Y KOM ce cnOMJ1lbe I10P;Bl11C0K'l1,n;a ce Tap;a MO}K,lJ;a HaJIa3.'l1iO Y BMCOKOM TeK Kpynnca HYf KpaJb TBpTKO I. HaMMe, TpI'OBaIJ; Pa,lI.J1T.f >ID KJIHCa j aBJba ,IJ;Y'6pOBQaHiJ1Ma j e,ZJ;"HYfM IT'HCMOtMy nnT.feTKY HOBeM6pa 1377, p;a MM je op; KJIJ1llIaHa nCIHl1JOj'€7\HO ITJ1CMO, aJ!M, KaKO My je 6MJIO HapeljeHiO o,n; 60caJ-ICKor KpaJba ,n;a ca CYKHOM H,ll;e H3 nO~IY!lCOKar y Kp'a'JbeBY BOjCKy, TO MM je nnCMO nOCJIao no KlbJ1I'OH01l.U1, HO Taj je Ha nJIalHYfH!J1 ITtop'l1MY (M3Meljy MOCTaJpa H HeBeCJ1lba) OnJbaT.fKaH H ITJ1CMOMY YHiJ1ll.llTetHK).H) TIe'K C BeJIJ1KlifM HeMHP1I1Ma !Y, BOCffi1 Y BpMjeMe rrporrYKpaJbeBa38) H 6op6M O npMjecTOJbe Y IIOT.feTKY XV BlJ1jeiKa YJI'aI3'l1 BJ1COiKManeT Y I]OBjecT BO'CH€' C KpaJbeBMMa OCT'OjOM 11 TBPT'K101M U,3") ,n;a BeTI. nocJIJ1je nap ,[Ie~eHMja H3ry6M CBOjy BaJIiliIQCT J1 Kao rpa,n; J1 Kao TpI'O!BJ1llITe. "l{J1HlV1 p;'a cy rpa,n; ce Ta)J;a rrpeKy'IlYfJIJ1 o,n; KpYHe BojcaJIMB.M, 3a ~oje CMO pe'KJIH ,[la qy BjepolBaTHO HMaJIM
33) BH,U1lnOBeJby TBp'IKIa II. O,U21. npoeliH~a 1422. KO,U JeJIeHHlia, HaB .nj. e'Ip. 141; Jb. . C TOj a II o B Il li: Crape cpnCKe nOBeJbe JOIllJolCMa 6p. 522. I, 3') BIl,UH Je JIe H JoIIi: HaB .nj. ITp. 9. . 3") Y cpe,Ul-bOBjeKoBHoj 0CHH 6HO je jow je,UaH rpa,U BIlCOKIL I1CT04HOO,U60c. neTpOB~a, 6 OKO 15 KM, JoIMa H3Ha,UceJIa JaceHOBu,3JyweBHHa rpa,!la (KoTa 1077) KOjH ce 30Be BHCOKII.Ha Ihera p Me yn030pHO r. CeprejeBcKH, HaY4. Capa)lHHK3eM, M. ;1(,) Fermendžin: Acta B. str. 32. 37) J JOI e 4 e K: CnOMeHIll\Il, C. K. A. CnOMeHlolKXI., CTp. 37. P 38) Y TO BplljeMe na)la II npoll!3J1aMal}apcKor 3anoBje)lHIIKa rpa,!la BpaH,UYKa, 6alla naBJIa (Bessenyo) ,!lO BHcoKor (y Mapry 1410) Il nJba4KatJbeno,Urpal)a. Taj )loral)aj II 611jer OeTojml 113 IlllC04KOr rpa)la ey TaJwl)ep ,UOKa3, !la rpa)l Kao TBpl)aBa HHje CMaTpaH jaKHM. KaKBe ey npllJIllKe , IlJIaJlj3J1e 60eHH Tora BpeMeHa Haj60Jbe HaM cBje)1041l cnoMeHYTOrpa6e}l<Ho YMOPCTBO, y WTO ra je nO'lIlHHO y Majy 1412 BYK, HeliaK KpaJba OCToje Ha,U,Uy6poBa4KHMBJIaCTeJIIIHOM 6YHHlieM. 30) Y Be311C aKl\HjoM np0TJolB KHe3a HeJIHnfllia y rO)lHHaMi<t 422-1423 1 CnOMIIl-bece BlICOKO Kao JWCTPYM Kao KaCTeJI(Ljubic: II Listine o odnošajih itd. y 113,!l. yr. a1<.,Klb. VIlI., Zagr. 1886., J Cl p. 188., 206.).

B~COIU1, 60caHCK~ rpa,l:\ Cpe,l\fber BJ1jeKa ,n;BO'PHe,n;aJIeKO' rpa,n;a y ~alHJalillbeM CCJIY BjeCOJU1ftJ1, J1Jm1) cy 1 BQjcaJI\l1fta. jep BlJ1I,1l;J1MQ444 Ha I-heMY BOjBO,n;y IIeTpa

239

ra ,up6J1JIJ1 y yrrpaBY,

IIQ\D;BMCOKH KaO' TpI10JBJiI1.lI'T€HYfje o'rrYCTI1Q pap;J1 CTpaX'3 a,n; TypaKa KajJ1 cy ce Beft 6J1JfJ1 IYIf'H'Jlfje3MJU1 y Bpx6ac'HJ1, KaKO' ce TO a6J1"lHO' Y3J1Ma, jep I-heroBQ TpnD'BJ1lliTe Ca'fJ1lbi3BaJIa je MH'ar06pojHia KOJIQlHJ1ja p;,y6poBa'lKJ1X TproBRu:a', KajYfMa je 6J1JIQ CBe jep;HO, y Ka.JIJ1R.a ce TO aWI'OCJ1JIQ Ha TpI1OJBa'lKe rrOCJIaBe, cjeMJIJ1 OHIJi1l y SJ1COKOM J1JIJ1Y KO'M ,rr.pyr'OM Mj€'CTY, na 'laK J1 O'H,n;a,aKO' cy I-he-rOBJ1l'QcrrQ,rr.apiJ11 6J1JIJ1 xpm.r.rhaHJ1 J1JllI1 MYCJI'J1MaHM, Eoc'a~ J1JIJ1 TypI.\J1. OHJ1 cy J1MaJIl1 C'Baje rrpJ.1BJ1JIemje op; jep;HJ1x M .A'P'Y'fJ1X. HarrYlliTaI-heM P;BOipa QP; CTpaHe KpaJba TaMe y BJfCOKO'M, a P;BQP je 6J1O' Haj6QJba MYllITepJ1j'a' ca CBQj I1M 6POjHJ1M Oc06JbeM, rrO'leJIH cy J1 ,ll.y5po.Ba'lKJf TPl'QB~J.1 p;a J1,rr.y3a I-hJ1M 'l1JIJ1Ha 6QJb,c' MjecTO. 3Ha ce p;a je KpaJb TOMa 60paBJ10 y KperneBY J1 cI>aj'HmJ;l1. (Ka3Q-rp a,rr.), fp;je cJ1TYpHa HJ1je rrQ6jef'a1o o,rr. cTpaIXa rrpe,rr. Typ~a. cI>QjHJ1~a je J1Ha'le 6J1JIa y TprQBa'IKOM rrQ'I'JIe,ll.y je,n;;HaK pJ1BaJI BI1CQKOM, a Ty1pC'Ka CapajeBQ rrQltieJIO ce HafJIO p;J13'all'Y1. 1 cI>oj~a 1 J1 CapajeBo 6J1JIJ1 cy rIDo:m:eJbHa MjecTa y Koja cy ce J13 BIJ1COKQr HaCeJbaBaJI'JoI p;y6pQBa'lKJ1 'Tpl'aBIJ:IIII, a BjepoBamQ J1 p;o.MaftJ1. TaKO' je QRO O'rrYCTjeJIQ. TeK Kap; je 3a,n;I-hJ1KpaJb rra6jeroo C p;BQpeM y Jaj~e, a Taj je p;O'Il1'CTarro6jerao QP; cTpaxa rrpep; TYPWfMa, 3aBJIap;aQ je rrQ rpaHJ1~a'lVIa CTpax, aJIJ1 je BJ1cOKJ1 KaO' TprQBJ1llITe 6J1Q Beft rrYCT. Je,n;v.IHIJI QHQ ,n;mVlaftJoIXnpe1pra cjep;J1JIQ je y I-heMY. 3a KpaJbeM H!J1je H'I1iKQ MJIIaQ QCJ1M3JIi€' Ko6J1. Kap; cy llYP~J1 Y3eJlli1' rpap; 'He 3Ha .::e, aJIJ1 P;P)KlJ1M,l\a J1M HJ1je 6J1JIO' y pa'lYHY p;a, ra Y3MY rrpJ1je fQ.AJ1He 1463, jep 6JoI 'TO' 6J1Q O'lJ1'I10 y3pOK paTY, a HM: caMOM MexMep;y II HJ1je 61J1JIQ ,rr.QpaTO'BaI-ha ca Y rapcKOM pap;M EO'CHe, ,ll.QK je 6l1'Q 3auIJIeTeH y pa'TQBe Ha CBe CTpaiHIe. OCJ1M 'Tora HJ1je CJofOjOllI HJ1 Ca Cp6J1jQM l'O'TOB.
QYI, J13fJI'E,l\a, Beft 3a Bp'l1"je Me 3aY3J1MaI-ha EQCHe J1 BJ1CQ'IKJ1 rpap; Typ~ pa3O'pJoIJIM, jep 3HaMQ J.13I-hJ1XQBJ1XJ13BOpa ga, je QH y XYI C'I'QJbefty 6J.1O' ymeBJ1'Ha,·IO) p a rrQllITQ 3HaMQ p;a cy HeKO Bpi!deMe ,D;p:m:aJIYfHe;[\aJIeKJ1 Ea'IYrfieB .IJ:a6pOBHJ1K y ceJIY KQrrou.nrfty,"") 3aKJbY'lyjeMo J1 rrO' TOMe ,rr.a Bl1CQ'lKJ1 rpa,rr. J1 KaO' TBpl)aaal JOI KaO' rpal)eBJ1Ha l-:mje J1MaQ H:J1 :Y' '1101 pJ1jeMe KaO' H'J1l aHJ1:je y C'JIQ60P;HQj EQCHJ1 Ba)K;l{QCTJ1. B p IIoraToBo 3a HO'BJ1 Ha'lJ1:H parroBaI-ha y KlQMe je BaTpeHQ QPy:m:je rrQ'leJIO J1rpaTJ1 CBe npecyp;H'J1jy YJIQry. 11C"rl1\HJa., YP~J1 cy J1MaJIJ1 paHJ1je y Beft 3aY3eToj T Bpx6QCHJoI MaJIeHlY, amr ,ll)ocra jaKy TBpl)'alBy, KOjy cy YI caM'J1 rrpJ1JIarQp;J1JIJ1 caBpeMeHQM paTY, rra 6JoIJ1M 6'J.1JIOrrpecKyrrQ op;p:m:aBaTli1 J1:QBY y BIJ1iCOKQMJ1 QIHY Y KQrrQIII'J1hy. OB,n;je Ha.M je ,rr.o6pQ )JJOllUalO QHaj rrQ3HaTJ1 J1CTapJ1jcI<:J1 p;ar al) aj J13 l'Qp;J1He 1480, Ka,n;a je J1 yrapCKO'-XpBaTcKa BojcKa Y KacHY jeceH rro,rr. BOftCTBQM By Ka fprIYipeB'J1iha, IIeTp31 .IJ:o~J1ja J1 JIa,rr.J1CJIaBa ErepB3JpJ1ja J13BeJIa OlHIaj 6paBypQ3HJ1 HaJTa~aj Ha Capaj,E'Bo J1 TpJ1 ,rr.aHa ra rrJba'lKaJIa. BMCIO!IU1je 6\1110Ha rrpaB~ KpeTaI-h'a: Te BO'jcKe J1 p;a je rrOCTQjao KaO' TBpl)asa TellIKO' ,rr.a He 6J1 6KO 6ap Ha rrOBpaTKY xpJ11llftaHal YBY'leH y MaI-he je rr03HaT 6ap6y. A Ta ce p;arQ,lfJt1JIa 'TeK 21 I1O~l1IffY rrO'cJIJ1jc rra,n;a EocHe. jallI jep;aH rrap;a'TaK J13 Ka'r·al ce B~ ,l\a BJ1~O'qKaM rpap;y HJ1je 6J1lJIJo, iJ11lIe CnJOMeHa B y ra,AJ1Hl1 1620, jep ra He CIIO!MJ1I-he(Y' TO BplJ1jeMe HJ1 TypCKJ1 J18BOP, a HJ.1 oHaj MaJIO KaCI-IJ1jJ1 Tamrj'aIHCKJ1, pal)eH rrpeMa I-heMY. TO' j,e KaO' HeKJ1 feQrpa4JcKO' CTaTJ.1CTJ1'lKH aIIlI1C 60ICclJH'CKCr rrallIaJIYKa CaCTaBJbeH O',ll. M6paxHM name, KOjJ1 3a CBaxy Baporn Ta'lHQ O'p;pel)yje je JIM YTBpl)eHa J1JIl1 HJ1je. TaKO' ce y TaJIJ1joocKOM rrO'IIJ1cy BeJIH 3a BWC'OKJ1: "Visoh e una citta posta .in collii.na della grandezza medesrima di Do.brun

ma dishabitata. Cadi dal Sera/gEa vi caJPita" !l1T,lJ;. AJIJ1 3a J1JIJ1Jaj~e Be.ID1 ~aI ey "MypaTe" TaKO' "Giayce, citta murata llITa

EaI-hYJIYK\Y!, KiocTaj~y con una f0I1tezza"J2) QCTaI1,J1Ma

.IJ:o HallIer BpeMEHa p;acID'!io' je BJ1iCa qKJoI rpap; y BPJIQ He3HaTHJ1M HaM TaKal)ep cBje,rr.a'lJoI o' I-herOBQj ,rr.aBHaj rrparraCTJ1.

no

str.

Kr e Š e v 1jak o v i c: Visoko, str. 20. Die Hande1sstrassen, CTp. 44., Ma 3 a JI Hti (onHc rpa)l.a) OKOJIIlII!'! CapajcBn CTp. 31-35. y fJI. 3. M. 1939. ") R a c k i: Prilozi za geografsko statis ticki opis· bosanskoga pašalika,
'U)

'1) Ji r e cek:

BII)l.J1 CTnpJlHe

Starine

XIV,

173, 195.

240

*

*

*

BpJlO CTPMl1X CTpaH'al M peJLaTJ1BH!O He06JfqHo BMCOKa Kyna Ria KOJOJ Je rpa,n: rro,n;MrHYT MMaJla je CaMO Ha 3ana,n;,Haj CTpaHlJ1l JI:aJKa n:pucTyrra'IHY Be3Y ca OCTaJIMM 3eMJhMWHvlM ,n;MjeJlOBMMa cBaje IOIKIOJllVlHe. aj yeKM KaMa,n;J1h 3EMJLMillTa T Jle:m:M 3a je,n;Ho 60 M Hl1:m:e, rro BMCJ1IHCJWj pa3JlMl.\l1, O,n; piy[uleBMlH:e M rrpY)Ka ce Bo,n;opaBHa y JI'JIJ:f!l1je, 3arra,n;~a. AJll1 npaBqy ceJla fpa,n;, y,n;&LJbeHOr O:Z\lhe 3a o. KO 500 M 3pa'IHe J1 Taj YCKU, paBHM AMa TJla, 11'0 ~OM je He Ka,n; M Ba,ZJ;iJ10,n; ceJla y rrpaBU;y rpallJ,a rrYT, a '-JMjlY[ ce 'TparOBM ,DP6pa pacno3Hajy, npeJIa311 na,lI, fpa,n;OM HarJIO y Y36p:I.\Y1L\Y', ~oljmv[ c,e njewaK, rra M ,n,06ap rrJlalID1Ha:I..\je,n;Ba yc ID1lhe. ,D;aKJle 'Y' BpMjeMe, rrpMje B3TPeHar yrrpaBa ,Dj>1JBiHKJ Mj,E(;Ta apy:m:ja, 6Ma je BPX Kyrre, CBe a,n, rr:pelVlICToPMjcKMx BpeMeHa, 3a a,n;:6pmry. J1,n;yhM O:l.\ :m:eJhe3~Ke CTaHMu;e B McaKa rrpeMa B:ipOUIl1, M Kp03 lhY, BM,n;J1 ce rOTOBa ca C'BaKar MjecTa J1Mrr03aHTHa Kyrra C Ty6acTMM BpXOM. AKo. M3a Ta6a'IKe I~aMJ1j,el oKpeHeMo npBiOiM y JlJ11.IiOM ,n,8mro, M 36MheMo 3'a' 'Iac Ha r JlaBHY y JlJ1llIY!, KOj a npecMjeqa B'YfCOKa a:n; jyrO'J1ICTOKa rrpeMa cjeBepa3arra,n,y 11 Jle:m:l1 y npaB'I..\Y cpe,n;lhe-· J BjeKoBHe caa5pahajRl11:ie, Koja je ,npJl'a3M JIa M3 ~OJll1!H1e- Ien€'HMIJ;e M HalCTaBJbaJIa ce Y CKapo heMo ana3MTM II HeK';.f rrYT WTa ce ,n;:OJllVlHaM BOCHe, ,n;aJhe rrpeMa cjeBepy. JIarClJHa nelhe cjeBepHloM rra,n,MH'aM Hame Kyrre, rrO'-IaM o,n, qpKBe CB. IIpoKoITMja rra K 3'a11'alp;y, a 3aT'YfM K jyro3arra,llJy rrpeM'a CeOC'KMM KyhaMa, 'IMjM KpaBoBM C'Ipwe Ha HeKY YJIJ1I.\Y, Koja he Hac J13 rJIaBHe CJbeMeHY 6p,n;a I1'ap; BpXaiM Kyne. IIorrpa)KJ1.heMo O,lIBeCTJ1 RIa Taj CTapM rrYT, KojM je H8Kal)J, Kao J1 ,n;aHac CJIy)K'J1la 3a rr:pJ1JIa3 rpa,n,y. BMa je IliMpOK TPIJ1 )Jia 'IeTMp'J1 MeTpa, Ha BpMjeMe J1 He6p'J1ra rrpeTBOpJ1me ra Hat BJ1Ilie Mj,ElcTa IYI ,n;epY1HY CTa3Y, aJlJ1 M ,n,aH&<C je lherOB ycnoH JlaraH H rrplY1ljaTaH, 'I'J1M rrpMjaT'HJ1j'J1: IliTa Ha,c J1CrrYlh,aBa 3a,ll)OBOJh,CTBOM,,n,ace rrelheMa CT'orraMa HaIliMX CT'apMX, lHIeKa,n;a M BeJU1:KJ1X rrpel)a, jep cy ce 11 OHJ1 5e3 CBaKe CYMlhe IliEH>aJIJ1 MCTMM aBMM nyTeM, 6ap lliepOBJ1M rapH>J1M ,n;J1:jeJl aM, ,n;o Koral ce H3 lliHxaBlOlr ,ir.Bopa KOjM' je JTe:m:aa Her,n;je Ha BapOillK'oj Y3BJ1:CJ1:HM r,n;je ce ,n;aHac HaJIa3J1 KpaJbE'Baq-I,IaMJ1ja J1:JIM Maxama HOBa Bp:n;o, MOrJIO )J,ohlMIlJ1:rI.yhJ1C.1beMeHIC\M Te Y3BMCJ1:He. Taj rrYT KOipJ1:CTe M ,n;aiHac ceJhaqJ1 Ka,n; ce Bpah.ajy H3 cpe,n,J1illTa BapaIliJ1 y ceJla Ullfa Jl;e')Ke jIY!fOMCT'O"lHO Te CrrOM€lH:YTe Y3B1J1,CJ1He BpJla BjepOBa'THO M o,n, lhe. Bam Hai cjeBepOM,CT'O'IHOM Kpajy Ha CaM'OM JlaKaJIl1Tery KpaJbieBa~-~aM'J1je Mopaa je Jle2KaTM ,n;PBiEHl1 KpaJhe'B ,n;BOp, o,n;a:KJle je KpaLJb MOrao. ~ocerHY,[M OKaM Be.mrKM ,n;vro CBOjJ1X MMaJba, Kaja cy ce CMa pa!fU1je peKJlVI ,n,a rrp0'I'€'3aJla IliOJheM ITope,n; pJ1jeKe BocHe, X BaTajYTIJ1 ce, Ka~a BJ1cKyrrMha H MyxaIlllMlHO'BJ1h.a. MCTIop; ,n,Bapa, aJIM ,n;p:m:efiiJ1l je jom ( YBJ1jeK 'Y'3BJ1C'M'TMjer3eMJhHIII'Ta, 'Te ITO,n;iH'O 6p,n;a Ha I{JaM je Jle:m:ao rpa,n; BMCOKJ1 y rrpaBqy u:pKBe CB. IIpoKonMja, J1:3Ha,n;Koje je Jle:m:a\J1aHeKa,n; cpe,n;lbaBjeKoBHa IWKHJ1'I.\a, ITpacnrpao oe: cpe,n;llioBje~OBH.M IIO)J,BUCOK'J1I, KaJO M OBa Ta,n;aIllJ-ba Tp'f'aBMW'Ta. ,D;a JlM cacT'OjehM ce a)J, caMMX ,n;PBe!HMX KyhepaKa je J1 nope,n; ,n;aiHaIIIlber rJlaBiHOIr BapoIIIKor rrYTa KOjJ1M je, KaKO CMa 'peKJlM, rrpaJla3MO I J1 cpep:lhoBjeKoBHH )J,PYM, 5J1:JIa KaiKBor HaC€Jha T8illK'O je peh.JJ1I.Ip'M'je ,n;a HMje Hera jecT, OCMM K1liKBlOII' xaHa. Cpe,n;lhoBjeKoBHa HaceJbia y rrJlaHJ1HCKoj BO'cHM ,n;p)KaJla cy Y HM3J11HH, ITa KOjOj ,ce p'aJHac rrpy:m:a Bapom rrO'pe,n; ce pa',n;'J1!jeY3BMJCJ1lHJa. c~oj p'ajeKe cvrrypH!O ,n,a HHj,el 6J1:JIOHM:KaKBor HaOE'Jh.a, Beh pa,n;M OrraC'H:OICTJ1,n; norrJIa'Ba. o Ka,n; CMa ce D'lCneJlM yoe.lIIO' rpa,n;, r,n;je TIeMO HlaTIJ1 M BpeJla ,n;OCTa ,ll)a6pe Ba,n;e, rrpl1MjeTJ1h.eMa nyTeM'}tj ~OjM KOM3\D; eTape KaJI,lI,pMe o,n; Koje je rrpJ1:JIM'IHiOI Tora He·CTa'JI10J1 y 'TlerrvreJh!J1tMa CeoCKJIDC Kyha pa;:r;a nypJ1TIa, BpJla cYicpe'I'JhMBJ1X, aJlIJ1 ITaBY'IermX J1 HeITOBjepJbiM:BHX CTaHOB~a ~OK f'O,n;!YIlMce Ha HeKM Ha'IlYI:H He aTBope YCTa. OH)J,a he CTapU KICICTa, ~OjH je MaJIa ra,lI,MHa H3a oKynauMje o:n; 1878 I'O,n;. 'IYBaio CMTHY C'I'OKY rrO naJl.J1\HIaMa 6p,n;a rpa,n;a J1 ITO caMoj p'YIlieBJ1HJ1, peh.1Y1: na KOjy cTBap Ul'TO 6J1 Hac 3aH1MlMaJla y Be3J1 C fuOM, aJIJ1 CBJ1 T'J1 M3.BjeIL~'T'3jM BPJlO cy MprnaBJ1, oCKy,n;;H1JI( Henoy3,n;aH:M, ,n;a,6l1:CMo. ce C· lliiJ1fM'a MOl' JIM ITOCJlY),KM'TH, Te CMO J1 yrryh.eHJ1 Ha BJlaCTMTa frOCMaTPalha. OIliTpaB>ffJ:1WCT, rra M cpefiy. KpeHYBIIIl1 3a (fJJallIJ1M 3:a\lJ.aTK'OMarraaJ1TIeMa Bell. Ha 'J1I3Jla:3Y J13 ceJIa ,n;OCTa UlM:pOKy Tpacy eTapar ITYTa, KajJ1M ce J1 ,n;anac CJly)I{e OK'OJlHJ1 CTalHoBH:Wu;J1 KlO'ja J1 je H€'Ka,n, KaO' HaCTaBaK rrYT'a, KOjlfM CiMa ,n;OIliJlM, Bo,n;MJla Ha rpa,n;. ORa ce HalKOlH ,n;ecH'O HJ13 6plJ-a rrpi€lMa C'I'OTJ1lh:aK K:apaKa pa'IBa (CJl. 1, 2) Te je,n,aH KpaK cKpehe

\\

...... -:~·--:';-~-1~ot: -_ -.._

_ /~

is r
•.. cl ~

, ,,,
I

/

,
0."...

"-

<1..

VISOI(O
MJEJ:\ILO:
100

loO

eJI.

1 -

rpa~

BMCOKM: DJIaHCKa

CJIMKa cTapor

Bapow~
Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija

rpa~a
Bli1::oKor

H

OKOJHme

ea

npMna.u:aJyli~M

.~r.fJeJlOM

16

242

n.

Ma3amdi

3aceDKY Bapa (.na6MhM), a ~pyrM M~e paBHO npeMa rpa,n;y nDpe,n;HeKe xpne KaM€iH:>a M Ha6au;aIror rpaJba M3. Kora BYrpe ,lJ,B'Y11je Kp2KJbaBe IliJbMBe, 3aKJlaiH:>ajyhM CBDjOM cjeHKDM 3a,n;lbIe DCTaTKe IHIeKa,D;aIUJbe eiKponOJIe Ha KOjy heMJOce Kac.H:MjeDCB'p!HY'IiYt. H C TDra MjecTa IIyKao je JIMjen BM,l\MK Ha BpIliaiK Kyne ca DCTa~a KpaJbeBCKOr fpa,n;a (CJI. 2) HO MM heMo OCTanf pa3O'fapaHJ1 'I'J1lVI f3rJIe,n;oM,jep MjeCTO OCTaTaKa V KaKBMX 311,n;MHa KjyJIa HieJBM',lJ;MMO HMIllTat BMIlie Hero 03~O M3 a.aPDtllEtl:3apaSH:lfTM M BPX 6p~a, o6pacTao ryCTMM rpMJbÐM l1 Ilil16JbeM M KOMa,ll; CTI1jeHe 3a KOjy heMo KaCHl1je YCTaH()BMTU,n;a je 'I1ElMeJblHJ1 ,l\MO HeKe KYJIe (CJI. 2). To je CBe. Ilour.aBIlIl1 ~aJbe 3i;l. MaJIO RalM HecTaje M Tpaca CTapor nyTa, jep je ,n;aBHDBeh IIpeOpaHla M He npeocTaje Jl'aM ,n;pyro Hero ,n;ay,n;apl1MOnpaao K pYllIeBJ1lU1 y3 CTPMMHY, KOjy heMO C npl1JIWlliMiVI TpY',n;OMCaIBJIa,n;aTI1, npelti.H CTapIM, rpa)J)CK.MOITKOTI, Y3Beparn ce ,n;o DHor OCTaTKa KYJIe, CK1peHYTI1 ~eCHO M yc neTI1l ce Ha HajBl1llIl1 ,n;J.10 jY:>KHOC~jeura rpa,n;a, na iO\n;aTJIe Kp03 lIDf6Jbe Ki03jOM CTaGO'Mrrpehl1 ]'Jia cjeB1eplHJ1 )])MO, J(.a ce TY MaJIO 06a3peMO OKO ce6e . .n:lflBaH M3rJIep; Ha CBe CTpaHe, Hap0'iMTO Ha BapOllI no~ HallIMM HoraMa M caCTalB'eBOCHe M ~DdH l1u;e, Te nyKJIO BWCO'iKO IloJbe, Kcoje cy ca CBMX CTpaHa DnKDJIMJIM nMTDMl1 6perOBJf, McnpecMjeu;aHM npaCTapMM nYTeBMMa. Yro,l\HO je IJ1I3HelHJal)eJbe Hac CapajJIJ.1je Ka,n; npeMa jyrO'},ICT'O!KYlYlrJIe,n;aMOJ(.o6ap 3a, AnO Tpe6eBJfha! AJIM Ka,n;npMl)eMo rroCJIY, pa.ro-1 Kora CMOce Y3BepaJIM Ha oBaj BpmaiK, 6p30 Hac npol)e BeCeJbe. Op; rpaJ(.C'Kl1X3:1f:~l1Raf'OTCBOHl1 Tpara, a o,n;rycTOiI' rpMJba He pa13a3Hajy oel RH TepeHCKe HepaBHl11H:e,KIOIjece ocjehajy rro cjeHKaMa. Ilo JbMMa DP;Max M B~7V1MO,lJ,Boje: ,l\MO 3eMJbMlUTa Ha KOMe ce CTBapH'OllD,n;M3aorpap; M BeJIl1KM japaK KOjH ra je onaCl1Bao. A TO je Beh ~J6ap rrYTIQ!K.a3.JapaK he HaM Ol1Bl1'iMTM HeKa,n;aIUJbe rpa,n;CKe 3Mp;l1He, a 3eMJbl1llIHe H€paBHl1He YHYTpa OBMX,nOKa3ahe HaM apXl1TeKTO!HCKl1CKJIO'rrrpa,n;a, 6ap y rJLaBHMM JIMH,l1aaMa. IloCJIl1je MtyI'-IHOr xo,n;<Uba 111 BepaJba Kp03 BPJIO 6pC'Rarro rpMJbe M llIl16Jbe, neJbaJba 11 crryllIT<Uba, 3ana3MheMo H cJbe~ehe: 3M~MHe rpap;a cypBaJIe cy ce ~O 6JIvr3Y TeMeJba M CTBI::JpMJIe 1€iKl1Ha'CMll, 3apacTao y rycTo paCJIMHCTBo.Ilo BPXY Tora HaCMrra HarrpaBMJIa je CMTHa CTOKa M 'i06aHM CTa3Y M TO je je~MHM rrpaBau;, nO' KOMe ce jOllI MD)Ke y Jbe'I1HDBpMjeMe JIaKllIe KpeTaTM M M3BD~MTM 3a~aTaK KOjM Hac je DBaMD ~DBeD, j€'.tJ HaM OH rrpY)Ka M rJIaBHY JIMHMjy 3a DpMjeHTaU;Mjy. AKO rrorJIep;aMO cjeBepHM ~:WOrpa~a rrpM'MjeTI1hI€MOy TOM ~eJIY Kao HeKY rrJIaT<POPMYamo 20 M p;yry .111 J(.O6 M llIlJ1,pOKY. Ha nOKcal3yjeHa BaJbC~Oj CTp'M!l1 4 O KpMl~y,n;aBYmrnjy, 3aO'KpY)KeHY Ha CBOM I1C'I'()l'IHOM ,l\MjeJIY (CJI. 3). l1cnOill: Te, BaJbCKe CTpaHe, 3MHYOje Ha ~y6l1HM o~ DKO'10 M rpallcKM japaK, I.IDfPOK 8 )];0 10 M. IlpeMa YHYTpallIJboj cTpaHM rpa~a crroMeHYTa rrJIaT<popMa crryillTa ce Herp;je MaJbe, Her)lje BMme', p..o~Ba M, y ~yfum:y. AKO' C Jb€31I1HOr 3ana)J;HOr Kpaja rrol)e'M10 Kp03 rpMJbe K03jOM CTa30M no PlY!ill€BWHMy npaau;y 3aIIa~a, HaMiu1 heMO Ha ~aHaeCTOM MeTPY Ha y~y6Jb€Jbe wvrpOKO OKO llIeCT MeTapa, M3a Kora: oe npeIMa YHYTpHllIJbO,CTI1 npY)Ka M3BMllIeHMjM ~MO 3eMJbll1'I..IITa, rrO',n; OjMM CBaKaKO JIe)Ke PYllI€BMHe HeKe rpa,n;CKe K 3rpap;e. l1~yhM o~aT.me ,n;aJbey IMICTOIM rrpRDU;Y ,n;eceTaK MeTapa, ,oo6MfieMO Ha PYllIeBJ1R\Y jep;He KYJIe 'ivrjl1 cy 3MJ(.OBM )ljeJIOMVI"'lHO vr36a'iÐRH 3a 7, Op;HO'c:HIOl 4 Ml€Tpa M3BaH Hamer ~OCa~allIFbie'r rrpaJB:u;a KpeTaJba. KYJI a je cypBaIHa p..o CaMor TeMeJba, rAje je 6MJIarp;e6eJIa ~Ba MeTpa (3arrpaB"OT'PV11 ~JbOBjeKoBHa JIaKTa no 0.68 M). Cas Taj cpe TeMeJbHM ,l\l10 KYJIe, KOjH je rrp'Bo6MTHO Ca'iMJbaBaJO ,n;MO rrOp;pyMR, 3aJbe'BeH je HaKHa'~HO KaIUOM MaJITepa l1 JIOMJbiÐH!Olr Ka~lHa . .na je KaCHMje 3aJbeBeH JIaKO je 3aKJbY'iMTM no TOMe llITO ce y6a'ieHa Maca KalIIe KOp"ca,CYllIMBaJbaCTerJIa YI:O,lJ,BojMJIa O~ cTapMjer 3M,JJ;a. Taj rrpou,ec MO)Ke CBaKO 3aUaC3MTI1 Ha cjeBepHOM 3M,JJ;yKYJIe. 'Dy npM 3aCMIIaJhY KaillOM 3aOCTa:0je 6MO KOM3):( O'KpyrJIor 6aJIBaHa, npMCJIO'IbeHor o 3M~ rrop;pYMa. IneroBa epDpMa Y DHoj KallIM M ~aHac ce JIMjerrD ou;pTaBa. 113 Tora npOM3JIa3M ~a je rrop;pYM 3aJIl1jeBaH y XMTlbM o' 'ieMY he 6MTM KacHMje jom crrDMeHa. Y jY)KHOM ,[l)MoeJIIY\ rroAPYMa 6V[JIa je 300CTaJIa xprra 3eMJbe npeKO KOlje ce 3aJI~JIa KaIUa HO KacHMje, Ka.n;ce Ha roj CTpaHMTIpOBaJIMO3l1,l\ KyJIJel, o,n;aje Kp03 c'OOLT.b'eha B M<mpaJIa 3eIMJbY11,n;aJHac T.allVro je wyrrJbvrHa y KOjy ce MO)Ke "tJoBjeK 3aayft.M. 113rJIeJ(.a p;a je O'B€ KYJIe, jep OH fOiBOPJ1 M npMje rreT ~eu;eH'Mja CTpaTl1MMpom1lh BM,l\MO Behe OCTaTIOO. o pyrraMa y 3~OBMMa, roOlje ey T06o)Ke CJIY)KMJIe3a ):(DBol)eJbe3paKa y npocTopMje43)
.a) C T P il T Il M Il P o B tI Il,
HaB.

Ili.

cTp. 220.

BI1COKI1, OOCaHCKI1 rpa,n; Cpe,Z:Vber Bl1j,eKa

243

11l'ra y CTBapJII HJlIje CM.rra, Hepa cy pyrre, 3aOCTaU;JII a?JlJIIKa ,n;JlIpe'Ka, rrOJIa.rauiX pa,lV'I paBHOMjepIH1or CJIl-rjera}ba 3J1I,n;OBa"lITa cy CTapJII Ma]CTa'jJJII 3HaJIJII BpJIa B]eIIITa .JlICKaI p I1mhaB aTJII, a JII ,n;aHac ce 6Q:caHCK:JII,n;YHlJepJII (,n;oMaihJIIrpa,ll;)I1TeJhJlI) CJIY)K,e ycrrJC[JJHa TaM npaKcaM npJII rpa.z:U-f,l-1601caHC'KJIIX KYha, Rapo'il1Ta OHJ1X o,n; JlICYIlleHJlIX KOMaAa -.1t:1VLJbe l11.epIlJIIfia). IIaIllaBIIIJII ,n;aJhe o,n;, PYIlleBJlIlHe KYJIe 'Y JlICTaM rrpaBU;Y, KaKO' CMa Ao }ble, ~[JJJIJII, HalJlItm heMa HlaKaH ,n;BaHaeCTaK MeTapa Ha je,lV1HJlI npeOCTaJI:JII KOMaA rpaA,?Kor 3J1I,n;a 3apaCJIar raTaBa CaCBJlIM Y 3eMJhY. OH JlI3rJIe,n;a KaO' HeKJII yraa. IJ;JlIjeJIJIIM rryTeM, KOj:JIIM CMa Aa ca,n;a rrpoUl.JI~ npOJI':JlIoBaC je C ,n;ec'He c'l'paJHe rpa,n;CKJ1 OIl'KOTI (japaK), Her,n;jE' Y)KJII JlIJlJII UlJlIp'JII, 'Her,n;je aneT ,n;y6JhJII JlIJI1if rrJI:MhJlI. KpeTaJI1if CMa ce yrJIaBHOM CBe jc,n;HaM BJlIC1ifHQiM,aJIJI!:1J13aCTIaMetHlYTOT yrJIa 3J1I,n;arre}beMa ce' HaII'JIO, 3aoKpehyhJII
----:-=:-~-

'..~

-. --...:

--------

--

~.,... -

eJl. 2 -

rpa,n; BI1COKI1: rrorJle~

Ha pyweBI1HY

ca 3arra,l:\a

rrpeMa I~K(Y (CJI. 3). TaKO' heMo ce rrorre'. JI!: a jy}KH]if Kpaj rpa,n;a JII'crro,n;Kora BJII,n;MMa H Ha j,e~HJO )\BaAeceT MeTapaJ ,n;aJh\J1IHe rrarrpe'Y:HJII japaK o' KaMe he KacHJlIje 6wrM rOBapa, jep heMa rrpJlIje MapaTJ1 'O'KpeIHyU1 K cje'Bepy ,n;a JII Y TOM npaBU;Y o6J1l)eMa pynreBJ.1HY. rIplIIMjeTI1heMa aAMax, 'tf.JIIMCMa KPelHl)'JIM, ,n;a j,E' 'IJlI:TalB olBaj ,D;1ifa r,n;je CMa MaJIO'Ia'C cTajaJIJI!:, MHopa BehM lJIIla6J1iMHHjJII Kao xprra PywC'B:J1'He Hera aHH ,lV'IjeJIOBJII rpaAa ill"I10 CMa JlIX rrpow.7I1if. IIaIllaBU11if K cjeBepy HaM:hJII heMO !y! rYCTaM rpMJhY AeCHJO, aKO ce crrYCTJlIMa HeKaJIJlIKa MeTpa HJII)Ke qy,n;aH HeKiJII OCTaTaK rpa,n;CKar ypel)aja: 3J1I.zrpM arracaHa MaJIa rrpacTapJlIja ,n;Y)KJlIHe 140 JII U1J1IpWHe aKO' 70 U;M, a,n;HaCHa ,n;Ba JIaKTa rrpeMa je,n;HaM. 3J1I,n; je op0lHya C Ba}bC'Ke cTpaiHe HO MO)KeMa Y3'clT'JII Kao cV1ryp!Ha lb€raBY paHJlIj'Y ,n;e6mJ1lHIY a,n; je,n;aH JII rra JIaKaT, a,n;HaCHa aKO' je,n;aH MeTap JI!: KajJII 16*

ll,eHTI1MeTap BJ1llIe. aTaJ OCTarraK 3J1W1He MJHlOII'J1 nocJe'I1I1Pi.\M rpa,n.a HJ1 He, 3Hajy. He CnOMJ1lbe ra lU1: CTpanrM'l1pOBJ-di, a lB1cy 3a lbera 3\Hla.!JIMHM ceJhaD,M no,n; rpap;OM KaA CaM MJ{ o TOMe nJ1Tao. CBaKaKO pap;M Tora, W'I'O Taj OCTaT.alK rp,a,n;CKor ypeljaja JIe)KJ1 y BPJI'Ct ryCTOM rpMJbY J1 M3BaH rr:paBll,a KpeTalba, ~ pap;M 3a6opaIBHOCTJ1. BpaTMBWM ce Ha HalllY CTa3Y J1nOWaBWJ1 p;aJhe K cjeBepy, HaCJ1n no KOMe J1;t(eMOWJIlPY1 ce npeMa lYIHYTpallllbOCT'J1 rpap;,a Y CJI'J1'IHO npOWMp'E:H>e KaKBO CMO BJ1:,n;jeJIM J1 Ha cynpoTHoj CTp'aHM KIO\Zl; 'OIHH:XTeMeJha CTIOMeHYT'e KYJIe (CJI. 3). Op;aTJIe ce Hlam rrYT C Koje CMO nOWJIJ1 6e3 MKJa'KBIMX rrpOMJj€!Ha" aJIM npOT'e}Kjei jom 20 M .DiOIIJIa$plvre japaK KOjM Ha'c je .n;aca.n; rrpaT.Y1.'Q1 BCl!H>'CKeCTpaHe J1W'Ie3aO je, 6MJIO p;a' C Te CTpMJ1je C CTpaHe HJ1lje HM rrOBJIa'Ie!H, 5JfJIO Aal je YCJhe\ll; epoGJ1je HeCTao. M3 Ona2Kalba J1 6J1Jhe2KaKa KOje CMO npM:KYTIJ1JIIW06lfJTa3ehJ1 PyweBJ1HY, .n;o.6J1JIJ1 CMO M3BjecTaH peJhe<l> Y TepelHy M3 Kora heMO naKlYlllrr.aM CTBOPMTJ1 CJIMKY oclHOBe Hawer rpa,n;a, flO npJ1je heMa jow )I.onyHlY1TJ1 Hama Olla2Kalba. Ca OHor 3aoKpY)KeHOr npOC'I'Opal y cjeBepOVl'CTQ'IHOM yrJIY rpa,n.a npVfMjeTMheMO, Ka.n; rrorJTl€lZI.aMOII!peKO japKa, OCTaTaK HeKO'T 3J1.n;a KOj'w ce crrYWTia, HJ136p,n;o 6JIarJ1M rpe6eHlOIM rrpeMa BapoWM. Pa3MOTPJ1MO' JIM ra J136JIJ1}Kje, M!O)KeMO YCTaiHJOBY1TIV1 p;a je lbeI10B nO'IeTaK Ha CaMaj nporr'Y1BHloj 2CKla!pnJ1 japKa nopYillEIH .n;o Te<MeJha, aJIJ1 W)l)YfiJ1 lI:LaHW2Ke IWMa MY OCTaTCliKJa .n;o .n;;sa MeTpa BJ1CVI'He.BJ1O' je .n;e6eo OKO' JIaKaT J1 J1 no Tj. OKO' je.n;aH MeTap, ,al IIIp'Y2Kao ce HM3 6p.n;o npeKo CTO'f'Y1HYMeTapa. OIIJICJ:Ta MY je oorrOBO cBy.n;a O'TrraJIa, a .n;;P2KJ1 CaMO' jel3rpo 3J1,llia,.Ha HeKY1lVIMjecTJ1IMa Y )l.OlbeM ce ~jeJ!Y TO je je3rpO' npo6MjeHO J1 TI1 .n;MjeJIOBM J13rJIe.n;ajy Kao JIYKaBJ1 KaKBor aKBaI P;YKTa. TMM CMO 3aBpWlfJIJ1 rrperJIe)l. 31W.n;aHHX.n;MjeJIOBa BJ1COI'IKOr rpa,n.a, .a Ca,l\ h.€IMO ce OCBPHYTI1 Ha OCTaJIe )l.J1jeJIJOIBe,KOjJ1 CfY' YJIa3J1JU1 Y CKJI01n caMor YT.Bpljelfba. CTOra ce MOPaIMO' BpaTI1TI1 oneT Ha HajjY}KjHlJ1jy Ta'fKY, Ha Y3BJ10l1lHY ca Kloje CMO pcNmje rrpJ1MjeTI1JIJ1: oHaj norrp€'tffiM japaK. CnYCTwh..eMo ce HJ1:3 CT]JMKHty· npeMa lb'eMY J1 HaJ1h.J1h.eMo Ha lberoBoj eCKatpnM HeKe CTJ1je'H€, Ha' 'Koj:WMa na)KJhVfBOM nOCMaTpa'IY Hehe Vl'36jeh.Y1 M3 BWAa OTeCaSa!HM .n;Y1jeJfOBM Kao He Ka JIe)KWWTa, p;aBHO Beh. YTI1ll,ajeM aTMoc<l>epY1JIY1ja .n;ecPoplvIJ1:CaHial. lb MMa Mo:paMO CBCliKaKO pa'IYHaTIAI onwcyjyhY1 C rpa.n;,. C'I1arrMMlrpOBJ1h. je AP2KaO Te cTj€He, 360r KO'Ma.n;J1ha 3Y1.n;aW MaJITepa, KOjY1 ce o.n;03rop Ha lbJ11X cpY'IY10, HeKIM'M,3Y1.n;OM.") K'OHTpa-eCKapna japKJ3i Ha TOM MjeCTY je OKO 'IeTWpY1 METpa. KOiHTpa-ecKapTLaI p;aHac rrI'elll!1'O HY1)Ka. JapaK je ,n;y60K VI' lllMpOK p;aHac je Beh CpaBlbOOa ca 3eMJb,OM, a HCrrpe.n; lbe ce npY)Ka 3apaBalHaK. O'60PEH npeMa jY)KHoj 'lIa.n;Y1HM6p,n;a, ,lIjylr IOIKOABa.n;eceT MeTapa (CJI. 3). AKO ra o6wljeMo rro Py6y Ona3W1.eMO Aa r,al anacyje oHaj japaK, urro Hac je paHY1je npaTY10 cj.elBepHoM IM 3anaA)HJOM cTpaHOIM rpa,n.cKor 6ep;eMa. M Ha OBOM MjeCTY je I.I.I!l1pOK 8 )I.O lOM, aJIlf je 3HarrHO n.m-rim, jep ce BpeMeHaM 3acyo. O BWM japKoM YBY"IeH je Y CKJIOifI YT.Bpljelba y1 cnOMeHYTY1 3apaBaHaK y1 'IY1HY1 p;aHac C lbY1M jep;Ho TJ1jeJIO, HO p;a JIJ1 je TaKO' 6wJIO W cRpeh. yhw M\3JJIo jyro-J1ICTO'I;HO, l'rrpoTe)Ke !Ce lVf paHY1je BJ1)J,jeheMo. Y npaBUlYI jyra, 1.l,aJhe CTpM!O ce CTI)'lIITajyhM CTI!OMeHYTY1 paBaHaK .n;,O je,lIjRo ne.n;eceT MeTapa, nOCTa3a jyhM CBe CTPMY1jY1y1 Y2KJ1. Ha ILeMY Kpaj KO'HTpa-ecKapne HalIIIaO' caM ypalCJI1el Y .rrc.n;'Y1HY neT KOMa.n;a pMMCKe oneKe, Koja je 6Y1JIa Y13pa3Y1TO'll,pBeHe 60je y1 'IBpCTOr caCTaBa C ,rJJEI6JhJ11HOM neT ll,eHT'Y1MeTapa. op; M3 CJIJ1Ke 6p. 4 BY1P;Y1 ce OCH'OBa rp'ap;a peKOHCTpYJ1CaHa Ha 6a3Y1 OHora 3eMJhY1peJhe<l>a WTO CMO' ra CTBOPY1JIY1 nperJIep;ajyhJ1 p;aHaWlbe CTalbe pyweBJ1!He (CJI. 3). II p!alBll,e 3Y1,D;OBa.n;o6J1JIJ1OMO Ha Taj Ha LJ.l1RWTO CMO rrpeTIIlOiCTaBWJIY1.n;a ce CBaKY1 3W.n;" Y npB-OM pEIZI.YlberOBa OTIJIaTa, PYllIl10 Ha o6e cTpaHe cTBapajyh.M Kpaj ce6e HaCJ1TI 06PYllleHMX ,LJ;J1jeJIOB3:. J1.n; ce PYUH10 CBe .n;OTJIe ,lI)OK HJ1:je ,n;oceraJOi BMCJ1lHIY 3 TOr HaCIIIITIial OjJ1 ra j€1 0:0; .n;aJhlber plYlllelba qyBa:O . .nPYK'U1je pe'IeHO, HaCJ1TI je pacTao K .n;OKje 6J1JIO 'Pyweh.er 3Y1.n;a.CTora MO)KeMO Y3eTY1 Kao CJ1rypaH nYTOKa3 3a npaBu;e 3Y1p;OBa BPX HaCY1na, nO KOM cy, KaKO CMO paHwje peKJIJ1, a TO je y1HajnpY1po.n;Hwje, K03e y1 OCTaJI,aJC'Y1'TIHa TlQiKa, Te 'Io6a1HlJ1, HarrpaBY1JIW CT'a3Y. A TOJ je 'OHa CTa3a WTO CMO je y1 C MM CJTMje.n;MJIMnO' pyweBY1HlM'. Je,LJ;J1uaY13HMMKa je cj'E'BepHa CTpaHa rp~al ca OROM nJIaT<pOpMOIM, rAje heM!ol 3M)I. nOByhJ1 TI!Olbe3MHOM BalbC~OM py6y, C BjepOBaTHawh,y .n;a je ry.n;a Y1wao. CaicBMM je pa3YMJhY1BO' )I.a je YCJhe.n; pylllelba 3Y1,D;OBa CTBapaI-beM y1 WHar

3

.

.--------

t,) eT paT Il M Il

P

o B li

h,

Han.

)lj.

np.

220.

CJ!.

3 -

fpa.!'

BJ1COKJ1: OCHOBa 3eMJbJ1IIIHOr

peJbeepa

Ha pYIIIeBJ1HJ1 ca OCTaLlI

CJ!. 4 -

fpa.!'

BJ1COKJ1: OCHOBa rpaJla

(peKoHcTpYKQJ1ja)

~COKI1: OCHOBa 3eMJbl1IIlHOr

peJbect>a

Ha pYIIleBI1HI1

ca OCTal..\I1Ma 3l1Al1Ha (l..\PHO)

MJ ll\ I LO·
I 10 I
~O

CJ!. 4 -

rp aA BI1COKI1: OCHOBa rpaAa

(peKoHcTpYKl..\l1ja)

BYlCOKYI, 50caHCKYI

rpaA

CpeAll>er

BYljeKa

245

!hl1X. crrOMeHYTor Haffi11IIa TJTO YHY'I'pallI !her p;lfjeJlJal rpap;a OCTaJIa lH1J1)Ke011 !hera J13 '-lera je CTpaTI1lM11.pOBJ1:ftCTBOPl1.0 Kpl1B 33JKJhY'-laK, Kao ,n;,a rpa,u l1 ca yHlY'IJPallIlhe je' C'I'paHe 3'w,n;OBa l1Mla'O japaK. J1C'T'OMY je Ta Ka Kpl1B 3aKJbYQaK 'o »pBa pep;a 3l1.,1l)1Ha«, je,U.HlMiX»a1K'Orpe6eHa«, a ,lIPyrl1X »rro 06pOHW1Ma«."\) Hea6l1'-lHa je l1 lhera'Bal TBpp;lha, p;a ce Ha cjeBeplHaj CTpaHl1 rpa,n;a OK'O HallIe nJIaT<popM1ei HaJIa3l1 »BeJIl1KO KaM!ail)e pa3BaJheIHMX 3l1,n;l1Ha«,4G) jep l1M Ta:MO HeMa'I'para, a HeBjepOiBarrHO je ,n;a 611 3a neT p;eu;eHlfja CaCBl1M HeCTaJIlel. Hero he 6l1Tl1 BPJTO BjepoBaTHa, ,n;a je CTpaTffi\T.l11paBl1ha Hai Ty T'BpP;lhY 3aBeJ!a rrojaBa ,lI,Ba Tpl1 6JIOKa cnrjeHa K'oje CMa paHl1je cnaMeHyJTl1, Y rpMJhY, Ha cyrrPOlf'Hoj CT,paHl1 japKa rrop IHiailllOlM TIJIaT<poPMaM. Ha 'J1'CTO'-lHaj CTpaID1 rpta~a Bl1p;;l10 je CTapaTl1Ml1pOBl1B. poraJh HeKe KtylJIe llIT'O B.e ce MO)Kp;a O,n;HOC'J1Tl1 a H oBaj KOMa,n; 3l1p;a, WTO orracyje crrOMEHYTY ,n;yryJhacTy MaJTy npaCTOipl1.jy
Op;

BPJI'O MaJIJ1X J13 cJIM1Ke OCHOBe (CJI. 4) Bl1.lIl1Ma pa je oBaj KpaJheBCKl1 rpa:p; 61111'0 ,lIl1MeH3l1ja je,n;Ba 'OKa llIe3,n;eceT MeTapa no ,lP,Y?Kl1Hl1.Ho TaMe rOTCBa ,n;a :HIe rrpeMaw:vje .IJ:a6pOBHl1K KHe3a EaTJ1Tha Y KarramMfiy,47) MalhH jer o.n: JheTHlfKOBlja TIaBJI'OnpeMa I-bl1XOBOM ,lIBOPY BoP'LJY Y HVlB.a Ha BpeJIY MHJhaUKe, IR) 31yrrpaBO je rraryJhaK BapOlUJ1WTY Kbl,lI POraTl1u;e.'!') AJTl1 ce Mopa rrp113HaTl1 pa je 6J10 BPJIO Bjl~'lUTO I13rpal)eH Y KOJUfKO ce TO T'WIe o,n;6pcJ.He. IloKlyrnaheMo H3lirrpJ1je rrOTpa)f{'wrl1 MjecTo r,n;je jie' 1\1'o,rao 6l1TH YJIa3 'I rpap;. CTaTVI1VfJ1POBHh, pa'-lyBajyhJ1 CBaKaK'O C TIVIIMlUTO Kyrra Ha Kajoj JIE':lKl1 pymeBHHa J1M1 Ha 3aff1a)J:Hlaj CTDaHl1 npl1pO,lIBY Be3Y ca CeJIOM rpa,n;OM, WTO CMO!paHl1;e crr'OM€HYJIl1, 3aKJhYQyje p;a je npl1JIa3 OP;HOCHOYJIa3 y rpa,n; 6J1'O CBaKaK'O ca 3arran:He CTpaHe, OJ{ ,llaHamlher rrneocTa TIml 3arra,n;He KYJIe. Ta ;e Mel)YTl1M HPM{)H("IlUTO c;eBepHMie ryhe pa,lIl1 Be.mVllKe CTpMl11He He CaMO K'O.n. KYJIe Hero l1 HW:lKe lhe. PeK!lH CMO pam1jc JT::t c.p c.TanT'f rrV'T' K().;l1 ie BODVI'l, H3 ceJIa npe'Ma rpa,uy ry6l1 J1'3a 0""l1X DBl1jy Kp)KJhaBl1X WJhl1Ba, r,n;je je HeKap; 6l1JIa rpap;CKa HeKpOrrOJIa, KaKO heMO jOllI KacHVlje Bl1,n;jeTl1 J1 Jlrl. ce lh:f'f'OBa T'Paca 3a rraMlhl1Ba rrocMaTpaJtia jow ocjeha I1IOUlopaHlfU;OM JTl1 'OKOM Taj rrpaBau; p;p)Keftll1' ce rrpl1]:)o):Ul!Or rrpaBu;a YCITO'Fla (CJI. 2). Ilpoc.JI'Wje,n;~o ,lIaJhe Ha TepEIHY BJ1p;jeheMo Ha npOTJ1B HOj CTpalHil1 OpaHl1u;e HellITO Y36p,lll1Tl1je, Hi1:CTaBaK CTapOT rrYTa, p;ClJH1alc K8IOCTa3Y, r,n;je ce Bepe Kp03 rpMJbe rrpeMa jY:lKHoj (,TpaHl1 rpa.n.a R,I KOjoj ce H:aJJa3e cn:o!MeHYTe 3apaBHJ1', rrpeKO K;Ojl1X cy ce MOfJIl1 l1 ni'EwaK J1 KOlhalHHK JIaKO rrp~6JIJ1)KMTIif rpa.n.C1KJ1M3Y!',ZJ;l1HaMla. Ilpl1JIa3 rpa,llY Morao je ,llaKJIe 6J1TMI caMO C Te CTT'aHe rllie ce rrpe Ka rraMl1'-lH101[ M'OCTa npe6aUJ1BaO rrpeKa 0Hnp;:> rrOrrDe'LJ~.rf)r i;:>p'l<,?I. Ul"PO je TV npecjeu3Jo CTPMeH ap; MC TOKa K 3a11a,lIY. PaH':iIje CMO crrOMeHYJIl1 OHa jep;Ba rrpl1MjeTHa JIe)K/lII1llTa 3a p;l1'peKe MOCTa yc;e'-leHa y cT'VIjeHl1 (cJ!. 3, 4). MHoro je Te)Ke Op;pep;J1Tl1 npaBau; rrYTa p;aJhe, O,n;HOCHOcaM YJIa3 (MjecTo Kaff1l1j'E) y rpap;. CBaKaKa ce nyT 0',lJ;MOCTa nelha'O ,n;aJhe JIaraHO KOClfHOM. Ta je MO'PJIlO6MTJ1 rrpeMal1CTO.-lHoj.al1npeMa 3arra,n;Hoj rpap;cKoj CTpaHl1. "Y3l1Majyhl1 Y 063J1P olHaj CCTaTaK yrJIa rpa~CKor 3'~a, illTO ce H'ep;,aJIeKO o,n;aTJIe BI~l1 Ha jlyr03arra.z:riH1oj CTpaHl1, CBe Ml1 ce '-lJ1'Hl1,n;a je nyT J11ll'aJo J1i0 lhl€a:a l1 ,lIa je TY 6:VIJIa rpa.p;CKa CMO Karmja. Ilpo,n;Y)KJ1a caM C TO'ra npaBau; Tara 31M,n;a p;aJbe rrpeMa YHYTpa l1 ,n;~06IMIJIl1 TaJRO MaJIO p;BopIVl1llTe, l13 Kora je ,n;pyra Karmja Bo,n;l1JIa V yBYTpallIlhOCT rpa,n;a. Ty Kanl1j'Y llITl1Tl1JIe cy 06ap;Bl1je KYJIe, l1CTO'-lH'a l1 3arra,lIHa. Ila l1 caMe Mace PyweB'liflHe, Koje cy ce OB,llje Ha jY)KHOM JDfjeJTy rpa,n;a HarO'Ml1JIaJIe l1 CTBOpMJIre 6pe)KYJhaK rOBape 3a TO pa je lH'a eBOM MjecTv 6:vra HajYTBpl) eHl1jl1 lherOB ,ZJ;l10'. MO)Kp;a cy l1 06e crrOMeHYTe KyJIe 611JI1€' Be3aHe Mel)IY1Ca6HO He'KJ1M 3l1',l~OMy K'OMe 611 6MJIa 'I'peha rpa,n;CKa Karril11ja. PeKaa caM paHl1je ,n;a je rpa,n; l1aKO MaJIeH, 6J10 BPJIO YT'Bpl)eH. Beh caM l136a'-l€IHiVI, <pJIaH'Kwpajyftl1 rrOJIO)Kaj ,n;Bl1jy BeJIlJ1'Kl1X KyJIa, l1CTO'-lHe l1 3arra,wre (CJI. 4), ac:vrrypaBaa je '-ll1'TaBY MCTa'-lHY l1 3arra,ZJ;HIY',ZJ;y)KJ11HJ 3l1,llaBa. IIITa BVI1IIJ1€1 3arra,ZJ;He ca KYJIe Morao ce T:vhl1 l1 rroOJIa3 Ha rrOMWIHOM MOCTY. Ilt=1Q11lIaBllIH ,llBl1je cnaMe:HYTe KYJTe IYJIa3l1JIO ce y ppym: P;V10 rpa,,n;a rp;.je je C JIl1jeBe CTpaHe 6J1JJa Y3 6e,n;eM nO,lJJwrtWo

4~) 40) 47) 48)

C T paT If M H P o B H li, VlcTO TaMO CTp. 220.

HaB.

.nj.

CTp. 220. fll.

M a 3 all If li, 'CTaplfHe
VlCTO

no OKOIIllHIl Ca pajeBa,
CII. 5.

3. MY3. 1939, CTp. 33, CII. 8.

TaMO, CTp. 27,
C,

~2 do 75,

49)

Ma z ali

Borac, bosanski

dvor srednjeg

vieka,

Oi. Hrv,

zem. muz.

1941.,

str.

246

D.

Ma3aJII1h

HYTa HeKa rra~3J1J\clJHa 3rpa,u.a. BjepaBaTHa CTaM6eHa. J13Mei)y Te 3rpa~e III 3aTI3.)l;iHe KYJII€l l1Ma jalIl 3CMJhJ/fllllil~ iHlepaBHJ1Ha, lII3 "'Iera Ma)KeMO 3aKJby-qYfTl1 p;a je yf Ha TaM rrpoCTapy 6YfJIa HeKa, MaKap yf MaIba, APBeHa 3Tpap;a ca 3Yf)J;:aHJ/fM TeMeJheM. Y cjeB€ipOlIICTO"'IHOM yr:rry rpap;a BlIIp;:lIIMa HarraKaiH 'o ~aTpa"'IIHJ/fU;y C KJOje je 6Yfa WfBaiH rrperJICp; TepeHa Ha TpMt CTpaHe yf Koja je YfMaJIa Ol1TWIK)y Be3Y C HaCeJheM OKa KpaJhCnCKOr p;B'Opa y ITo~BYf'OOKaM. C T€' aCMaTpa"'IHYfu;e MIOD30 ce epJIaHK'YfpaTYf yf f'pap;CKY1 MeTa"!HYf 3Yf~ eBe )lJOiKYJIe, a ~o6pJ/fM ~J1.jeJIaM III cje DepID1. )J;a ce rroBeha BYfCnna rpap;,CKJ1X 3Yfp;OBa Yfl O'Te)Kj~ Herrocpe~ rrpYfCTYII p;a !-b:l1X, YfCKOrraH je y KaOHMje BpYfjeME', Haj Bjl€pOBaTH>1Ije rrpe~ TYPCKY J/fHBa3Yfjy a~ 1463 ra~e japaK OKO' rpap;a, KOjYf ce rrpa~)KaEa'O y rrpalBu;y jyra yf 'OKa jep;Har ap; rn'OMeH[YTYfX 3a'oaBaHaKa. ITap; rp~CK:l1M 311~aBYfMa japaK je YfCKarraH TY1K p;a !bJ/fX. B%o je lIll1paK 8 p;a 10 M, ,3 ~60K Y3Y1Maj yhw y a6311ip !bera BY B3lbCKY CTPaHY (KaHTpa-ecKapny), aKa 4 M. ITOrrpEi'IlUr jf8./paK l1crrpep; jY)KHe CTpaHe rpap;a rrpBa6YfTaH je"jep YfMaMa !beMY CJIJ/f"'IaH Ha Belpqy, 3aTJ1.M Ha KpYlIleB~, jY)KHQ ep; <pajHJ1.I..J;e yf Ha 1lIl1'pJ1iH:Mhal rpap;y Ka~ nepa2KAa, a Hah M he ce yf H::J. P;PYrJ1.M HalIll1M cpe~oBjeK'aBHlmVI rpa,naBmvra caCJIJ1"'IHl1M rrpiMiCTyTIOM Ka rpap;y (rpa,nau; Ka,lI XaI,JJ1ha, Ka'I1al 711) rp;je je Y ap;6pcH-IJ/fJ1.MaOBaJKRY 3a,n;ahy YI: rrmr;e BaTpeHer apY)Kj,a,. CTpaTJ1MJ/fPOBJ1h je MJ/fCJJIM1O je ITa B3lb'CKnM rw6y BeJIlI11K p;a ar ja pKa 6Y1:a rrap;J1rHYT 3YfP;, aJIYI: je Ta npeTIlOCTaBKa narpellnra, jep HJ11KaKBl1X TpaI10B3 3J1~a iHleMa rra TaM H3CJ1rry, ID1Tl1 ra je 6u'JI'O. AKa MllITa lIDYro, a alH10l 6J1 ce Ha HU36pp;J1U;J1 !beraBaj C a6e CTpaHe HalIlJJa 3l1',Z:\,Ha'r "aM€!ba 'J1lJIM 6aO' Ma.JT'I1€lDa,Kaa LUTa je Ta CJIyqaj ca HaCJ1rraM, KajJ1 je HaCTaa K np; rpa)l;CKMX 3M,ll;J1'HaKaje CMa 'o6Mnr.n:H, aJI u, Tora eBera HeMa 'OKa 'OBara Hacurra 'o KaM ce PYlIlelbeM rpaJ:(CKar 3up;a )l;aKtl'rypa'JIo je rOBap, 11'3Y3eBl.IIM O'H'OKa'Me!be TJ'O~lbera ca yIH1yTpaJI.l1lbleJ C'T'OaH'e. To je 11 p;aKa3 p;a je japaK J1CKanaH Ha 6P3Y P1YKy J1' ,lfja) HMje 6MO V ynaTP€6Yf. J1Ha"'Ie 3HaMa r13 ,n;ocap;alIllber MC'KycTBa p;a 60Ca1'ICKU rna.rrOBVII no rrJJI8RUHaMa Hr1CY J1MaJJJ1ID1 Tp°6~JIU IIIaHau;a. TI" H1l1npJ1 rrajaB!J1' BaTpeHar . O'PIY}K;a. CT1:''Ml1'H'eHa KO;l1'Nfa CV OH'V[ nOI,lJJ13aHYfUCKJhyqJ1BaJIe cy aBe HarrpaBe, a 3a T--T--,'M1XOBY VTIOTP"6v V BPJ1jeMe Kan: je BaTpeHO apY)Kje rra"'IeJIa MujefbaTr1 HaqYfH YTBPhVfBaifba HMje 6U'JIiOBMllIe rrp""-JIMKe. OBa'KaB CYBIl1I j,alpaK Y cpe)JH>,eM BYfje'KY, Kap; cy noca,lIe 6aC;JHCKIJ1IXrpa,lIOBa J{ y paTHO B'Pl1jeMe 611JI1EI eJJaTYfBHa MaJJeHe, TIOICTaa 6u p YI anacaH, jep 6M re HeIIPMia:TeJh Maraa Hohy Kpa3 !bera JIaKlll'€ rrpMKpaCTJ1 ,n;a rn8,lJCKl1X 3Y1,ID1tH1al. 'laK M TvP[JJ1 c!y aCTaB!lfJIlr1'Rarne BY1"CMH'CKe rpap;laiBe Kaje cy 3a~p)'(;J.Jl"Mv VITO'l'ne6Yf a~ 3aV3eBa BOCHe 6e3 aITKorra. )J;Pyra je 6VfJIa y P:JIBHl1U;aMa. li1M;JMa iaTII je)\aH )J;!OKa3 O,lI rrpecy,n;He Ba )l{HaCTJ1, J{'()Ijl1 rraTBpi)yje HaIllY rrpeTrracTaEK:)' pa ;'€' CTTaMf'HvTJ1 iaDaJ( 'TTOCJbe,lIJ-bM ,n;O,uaTcJK rr191UY' RiM Y !beMy, a HH Ha fmrl1'r1V OKiO.!bera HYfje ce HaIIrJIa HJ1Kap; HV1'TTrra: HV( n6J1Re KaKBe rrocY,lIe. H'111 KOMa,lTMha CTCll<"JJa, no)Khal "YIJIT1 r lIlTO ,lJnvrn lTTTO 6J1 rOBapYfJIa 3a rrpJ1CYCTBa JhYP;J1Ha OB'OM M;P!,TV. ]T;:jKJJe ;aO'aK ;e I]QC'lJI'V}I{J-f('1 BDJIO MaJIO BpeMeHa l11JIT1HVlMa·JJa. CME'T.JbV1'lTT'n~ rnp]Jlf-,oBieKOBHYfX rp.a,lI.OB,:J: 06Yf<rH'O ;IEI rro,n: H->J1XaB'r1M 3Mp;.YllHaMa"" R::t TaKBVfM M;eCTJ1Ma f--l~Jherp. V:RV1";eKrr!0I Hell!Tn K:v.JJ'T'VUiHl1X3,9IaCTaTaKa. TaKBJ1x je 6J1JIa yf rrap; 3J1p;YfHaMa F::J. B~l-f-,CKV B'IIIC'('qK'(,T' rnap;a. Ha J{'O'TT8'!'bf'Mjap:Ka 'ORe cy Klala TrJ)BJ1 CJIa; f1aqp'fH" C'T"n;J'f-TV ;~nK<l M nnT~oncJHP. JT;JJhlbJ1.MCJIoj'eBJII1V;Jl1'CKOiITaHf' 3eMJbf' J1r'T'f;( r.1TV"-lC\;;e J1 rp"" ~K() i::tDaK ITOTYfqe J13 nO'eY1"CTO'PYfC!KarBpeMeHlal, HeyrrOTnlf6.Jb!"B8H V rnp]TJ+'f'M :RTIf;PKV vf Tf'l< rrpeJT ,lTO.rra3aK 'rVn3Ka TInQiIllYfPeH J1rrpa~y6Jhe'H. OBaKaB KaKaB je p;aHac, aBaj japaK Maraa 6J1 6YfTJ1 J1 MHara MJJai)J1. Kaa M3BpCHa yrrapMIllTe 3a Beh pa3BYfjeHa ,lI;eJIOBcJ1he BaTPeHOr or!V)Kia. OBa KVrra H!i Kojaj cy JJe)KaJIe PYIIIeBYfHe HalIIIer rpa)l;a EBrpID1;Y 3a QrCJIaHy Mar.JIa j", V.Dwrv (',lI 16q7 rraCJIY)KYfTJ1l1 TYPll)V1Ma yf ITPMHllY Ta"-lKV. OBaj janaK yorrhJeJ ie Tr1m1"i~lIHI3a paTOB,a1-be Y BO'Yf;eMP Kan je 6apYT M3M;eHYfa T'a"l'TIfIf-rBOy,E'lba nJ1Ta.R"Ja. HOiT'O H€~ M HaJIU"lr1 Ria! 'OlfIKnrre IIrPmnI EBI'eHJ1;eBOr '11 Ka'CIHJ1;er BUeME'Ha, CBP 110 Xau~ JJJO'je, a HYfKaKO HeMa Be3e ('a cpie\I'I-hMM BYfjeKOM. ITa J1 OiHIaj 3apaB9H3K lIlTa ;e 'O'6vxBalieH japK'allVf J1Ma J13r.JIe.rr Kaa x;aKBaTa6luDa! 3a 'l'aK"Byce MOrJIa ynaTPe6'r1T'r1 III Cl3Ma pyrueBro-IIa rpap;a (UJJaCMaH BaTp€HMX opyi)a). 3a Ta caM y peKaHc-rpYKIJ;MjJ1 :olCHiOBe (CJI. 4) M30CTaBJ1a ;.alpaK, a I-beroB npaBa:u; a3iHaqJ1O caMa ~BacTpYKoM Ml3rrpe'KJ-f~aHaM JIJ1HIMljOM.A oHaj ,lIvra"'IJ{'J1 3Yf~ II1Ta ce op; rpa,n:a CTJ'Vu.rra npeMa BapolllIJ1 crrojJll'.O CaM 001 rpa~C'KJ1M 3'M,lIaM, jlE'1p MMaMa 3a Ta aHaJIarnja K!O~ Bopqa K y MaI-boj Mjepr1 KOP; rpa,n;a lHIa ÐP€JIY MYfJhaIJ;'Ke. AJIl1 J1 TaKJ31B

ma

~a

J{aKaJ3je ono rpap; BnCOKY1 Mopa ce 360r

p;06por

nOJIomaja

M BjellITOr pacnopeAaJ

BV1COKV1,60CaHCKV1 rpat(

cpet(H,er

BV1jeKa

247
KOjYf je Y lM o,n;JIY'lHe yf

YTBp,n;a CMaTpam BPJIO "tIBPCTMM, MaH>MIM, Cpe,ll;I-bloBjeKJOIB:IDrM rpa,n;OM, JlOKaJIID1M pa3MYfpYfll:aMa Momp YfMam Ba2KHY pMjle/'I, a KO,ll; xpa6pe ,n;YJhe BpeMeHa HOCiwrM.50) noca,n;e Morao ce M C jaKHM HenpMjaTeJheM

IJ;YfCTepBY Y rpa,n;y HYfoalM' Hamao, aJIJ1 je OHa CBaKaKO MiopaJIa rrocTojam rp3llJ:a. TO Her,ll;je OKO CIHMX npeTIIOCTaBJhelIDfX 3rpa,ll;a IY YHYTpamOCTI1

rpa,n;CKJW 3J1,n;OBMOOJIJ1 ey Kao M KO,n; OCTaJIJ1X Cpe,JJ;H>OBjeKOIBHYfX6ocaHCKl1X YTBptjeH>a TJ10,n;J1l'HYTM o,n; HeTeCaH01r KaMeHa, KaI<;alB ce 3aTeKao Ha JIMU;Y MjecTa MJIJ1 y 6JIJ13J1HM. OB,n;jrel je TO BaiTIiHeHau;, rnroO'laCTOr 06JlJ1Ka Befl.'YtX M MaH>YfX .LQ1MeH3Mja. MaJITep KOj MM je KaMeH Be3aIH H'Mje Ao6 pe KBaJIMTeTe, 360r 'lena: cY ce 3Yf,ll;/OBM Kao rpa,n;a CypBaJIYf ,n;o 3a,n;H>e rpaHll1iu;e. Jom npMje liM y je,ll;Hor 6orcaHC'KOr cTapor HeKoJ]M1Ko ,n;eu;eHMja 6MJIO je, KaKO iTIaMTe JhY.LQ1, BehMx 3aOC'IlarraKa Hem ,n;aHac. Y

eJ!. 5 -

rpat(

BV1COKV1:TepeHcKV1 M03ajMK

ca pyrneBMHoM

Ha npet(H,oj

KynM

(aBV1joHcKM CHMMaK)

MaJITep HYfje MjewaHia rrpolIDfCHa KOJIM'lnna Kpe'la, a caM jaMCKYf ITMjeCaK KOjYf je 3a MjernaBnny yrrOTpe6JHeH ,ll;OCTa je rpy6 M IreaeAHaKe 'lBpCTMHe. Ho Ta H>erOBa HeraTMBHa cTpaHa MOrJla ce jOlU rrorrpaB'M,TI1 60JhYfM Kpe'lOM. rpaAJ O,u TeCaHor KaMeHa M.ID1 KJalKBMX nJI aC'TJ1'lID1X ,n;eKOpaLJ;M,jannje ce ,n;OCa,ll;aHa IDfIllYI'a HalllJIiO, ,arHlI1' Y H>eI'OBoj Haj 6JlYf){wj O'KOJIJ1ID1(3M:,ZJ;OBJ1 CeOCIU11XKYha).

00) Huje jacHo 'leMY je Morao na CJlY}KI1 oHaj nyra'lKI1 3H)l, WTO ce 0,1l cjeBepHor ,1llljeJla rpa)l,a cnYWTa npeMa BapOWH, OCHM )l,a p<a3.1lBOjl1eB. HenplIjaTeJbCKe KOJIOHe Hana)l,a'lKe Koje 6H ce, ~le!)YTlIM, TY)l,a BPJlO TeWKO KpeTaJle. H3rJle.lla HajBjepOB<lTHlIje J!.a je Taj 311.1lOCTao He,1l0BpWell II )l,a je naJbe Tpe6ao OKpeHYTH 3ana)l,HO npeMa ceJlY rpaAY H HaTpar Ha 3ana)l,HY rpa,1lCKY KYJlY )l,a 06YXBanr BeJlUKIl KOMa.ll 3eMJbl1WTa 3a 060p (CT060p). CJlII'lHHX ypel)aja lIMaMO rOTOBO KO,1l CBaKor 60caHCKor rpana cpenI-ber BHjeKa. CBe ce 'lHIiH .Ila je rpan CTajao npe)l, HOBUM )l,Orpa!)UBaI-beM. CBaKaKO je He06H'H10 na jOlll HlICY 611J1aHI1 06a cnoMeHYTa 3apaBaHKa C jY}KHe cTp~lHe rp ana 3axBaheHa

311!lI1HOM Y rpa!lCKI1 ,'ra3 rpa.llY.

o6op

I1JlI1 npe!l8opje,

'lI1Me 611 ce

Hana)la'lY

O!lY3eo

H Taj

je!lI1HI1, JlaKllll1

np!1'

248

'IJ. Ma3aJUlh

J1cTO TaKoO HJ1je. ce HallLTIa, illTO CMa Beli. CUOMeH)'.ID1 paH:l1je, rrpe,nMeTa, 'KojJ1.Mia,ce JhYW1 CBRKJaIJl.HeBHiO CJIY}Ke.

HMKaKB,MJX OCTaTaKa

III Ta 6J1CMa peKJTI1 3a cPpcU"MeHTe PMMCKl€' arreKe UITa CaM Y1X HaUIaa Ha 3aJPasa'HKY jY}KHoO op; rpa~a:? CBc1xaKa lhY1XoOB'a rrpBO'6Y1THa HaJIa3Y1111Te HMje 6Y1JIa U'lIJde, Beli. Herp;:je Ha P;PyroM Mjec'I1Y. ITO' cBaj rrpY1JIY1IJ;lI\Y PYlllemmaMa rpap;CKar 3'Y1ll\a, op;aKJIe cy Y1X 'I053lHY1 p;aBHa p;O'HJ1jeJTI1, lllTa 3aKJhyqyjlcMa rra TOMe, jep cy 6J1J])yt ll.oOBpxa YTOHYJIY1 Y TBPP;Y JIep;Y1HIY. IIPY1CYTCTBa pVfMCKe OlrreKe yrryli.yje Hac Ha rrpeTI1O'-CTaBKy ll.a cy y1 PMT\~jbaHY1 VfMa.mr Ha' aBO'Me BPXY HeKlY KYJIY Y1JIY1 Y IheTOBaj 6JIY13il1\li1J1 aKBY p;pyry K 3rp3p;y. TparO'Ba n1peY1CTO'pY1jcKO'r HaCeJha HT1:je ce HaJlllJIO, aJIY1 ce Ha rpap;y HMje p;a CCl.,lla yanlllTe, H:l1illlTa KO'naJIlal. C,aIM llIaHaIJ; O"K'a rpap;a, llITO CMO Beli. CTIaMeHYJIY1, Ma}Kf];a je rTOByqeH Ha Beli. CaCBY1M3apaCJIOM, CTapQIM npel1'CTapiJl[jcKoM j:apKY. JCp;liHHY1BY1~Jh'Y1B ClCTaTax KoOjl1 je YCKa Be3aH 3a )KJffiaT Ha OBO'MH13'llIeM rpa~y CpC)lIher DY1jeK3 jecy )l)3a cTeli.Ka, Kaje C"M aTKpJ1'O y XPIIY1 rp:alIha l1 KaMelha, Y1CKpqeHOr C O'rpm-fY1il,e rro~ OHe p;BY1je Kp:}KJhalBe lllJhl1BIeI, K'Oje caM paH.J1je crraMe'H:YO, Ka)]; CMO' ITO'mJIlY1O'~ ceJIa rpap;a npeMa pYllleBl1JH'Y1 (CJI. 2). JbY~1 Y ceJIY y1 He 3Hajy 3a lh'V1X KlalO Hal'rpc6HO vaMelhe. AKO' Y1X llITa Y1cnJ1'ryjeMO M'JIJ1 H~ 3Hajy o TOMe HY1111Ta Y1JI.J1 Ha.iY, ,[Ta je KlO'(n; palfba Hal)eHa rrO'O,ltaBH!O'e~ 3 o j K3'MeHO "KapJ1'ra". CaMO' CTapl1 KOCTal 'B;YPY1ti neJ1I',j' ~a je y1 TO' cTeli.aK, KOjJ1 je C rO'plhe CTpaHe Y1CKJIeCaH KaIO': Tmp.J1Ta. To ;e y1 HajBjepaBaTHJ1je.51) HY1CaM Morao ~O'tiY1 ~O' Tor cTeli.Ka, jep je O'lJ,Beti 3aTpnaH. ,IJ;pyrn je op;MiaiX lJ!.alhera. III'Y1IpO'K je J1 ~yr j€~a!H MeTap, a p;e6e{) y pyllIeBY1He rpap;a rO.JIY1KO'ce BY1P;Y1 O 3eMJhe 50 U,M. He)];aJIeKlo 0A lh'W'X Y npasuy ~ T'T1:.,lI,Y1 y 3eMJhJ1 jolll je~aH paBHJill W1O' KaMeH1a, caB lfcrrapaH ce JIeMellIO'M. BjepO'BaTHO' Tla y1 OH npvrnap;,a HeKO'M YTOH)' JIaM CTeli. KY. TI PJ1je BY1lliEI rO)lY1Ha HaY111IJIa ce Ha '1'aM MjeCTY KO')l Bal)eIha H1eKlOlr KaMeHa, mO' je CMeTaa rrpJ1 O'PlaIIhY, Ha KO'CTT1:. a T je CBe utTo je BJ1)lHY1ie OCTaJIa op; Jhyp;CKar O'6Y1TaBalha Ha HallleM rpa,z:(y. -qYAHlO'Ije ~OJ1:CTa, )Ja je nap; OBY1Mrpa~OM 6'Y1JIaTalKa MaJIa HeKpaITaJIa. J13rJIe)la p;a je OP;YBY1j€'K J'!Maa BPJIO MaJIY rrocan:Y,:l. BJIap;apCKY1 }K'.MIBO!Tp;a ce Ha lheM HY1je H:I1 npaBap;J1O' pap;JY1TjeCH'Oli.e 11:.TT11: BnJIO' aCKYp;;HO'j Mj epJ1. He MO'}Ke ce petiM p;a cy ceJhaIJ;J1 Y P't3HMjeJIY1 cTeli.Ke J<JIJ1 TypIJ;J1 O'ABYKJI11:, jep KaMeRa VfMa J1 y H'J1}KVfM C'rp"HaMa np:n;a, a He 6J1 ce HM 'WCfTJIaTY1JIa.'B.ypvrhJ1 cy ce rrpBJ1 HaceJIlfJIJ1 nap; rpap;aM na HJ1 aFJ1 HY1CY 3aTe'KJIY1 B11:ill2' Ha,l\rpa6HY1Ka Ha cnoMeHYTOj HeKpO'IITOJIM, a aHa ce Kao Bella HMKaKO' HY1 He cnolJ.\o1'J1lhe OA CTap.wjMx nMcau;a. K Jam ,l\a CrrO'MeHeMa neli.'MIHY, Koja J1~e, rra npJ1:qalhY, C TPJ1IBYHOBO'r Bpe.TTa Y ToOny3!()lBaM noJpY y1 Jif3JIa3M Y BIMJIY1Hp;o, Cl.Op;aTJIe Ila,l\3If1MHJ1M XO,n:HY1K'O'Mm6o)f<"e T'l\1:,'lJ Be3.y C rpan:O'M. Ha Ta P'yrra y BY1JIY1HITaJIv He J13rJIe,!la HM Ha,TTMKaHa neli.J1H'y.5") J1Majy jallI ~BY1ie B92KHlMje CTBa.pY1Koje Ma}KeM'O' CIlOMeHYTiJI!I Y Be~!'T C rpa)JO'M. TA''lHa.n: .n;arr8TTT1-hP JTnKBP ('1'1. TID'O'KO'IIl1Y1ija J1M1al I'OKaJIMTeT »KJIJ1:ca« MJIY1 »UpKBJ1:llITe«. Ha3Y1B J J-TM;e 6e3pa3JIO':>KaH. ITOr'OT'OEa lllTO je TY npY1 KIOu,aIIhY 3eMJT,O Hal)eHlO' K'OCTJ1."") IIa CBO'M TMT11\11qHJOM nO'JIa}Kaiv 3a cpep;lhloBje'KaBHa 6O'CaHICKa rpO'6Jha y1 ITO' CaMO'M Ha3Y1BY ~<T~],,\lM,) 3aKJhY'IMTY1 ,!I, je T,'Y 6M!JIO rpo6Jhe Cpe)llhO'BjeKoBHor IIa,!lBY1Cmmr c MalhO'M n:'tTapeHCKO'M I.q)KBIVUCM CBe P;OK l1X HY1cy KaTaJIl1IJ;T1: O'AaT.JIe rrpOTjepa.JIJ1 (KpaJh TOMa). ITpl1.rnal3 rpa6Jhv M U;pKBvru;vr C rpa'LIa 6J1O''je C ,l\B'Y1je cTparre J1 BPJI1O' npYllOIc1P;aH. TVfM Ma2K:eMO nnp9B,!laTllI\: BpJIa Ma.:rry HeKporraJIY Tape nOA Ca.MIJ11M rpap;oM. y1 U;pKB>1u;a J1 cTetiU;J1 r HeKpanaJIe ,!l.oJIaCKlOIM CaCBJ1M je oneT pa3Yl\'JhY1Ba ~a\ -cjy. JIe}Ka,lH1 Ha TynaKa HeCTaJIY1 Y HO'BMM rpal)eBl1!HlaMa TyocKar BY1CO'KOi', jep 6JI'Y1CK'OM JIjalKa npJ1cryra'IHO'M y1 MjecTY. JOllI jep;aH Ha3Y1B IIO'TC;eli.a Hac Ha cpe)JI-bM BMjeK M HeKJ1 lherOB ,lll.'l}f(aBHiV1 VplEihaj y BIO~H!Ml. Je,!laH ;lmO' raPlher Bapall1Kar IIaJha 3aBe Cl" KJrn!H;a. OH .J1P}!QJ11 Ha iV:>KH'OM l1'3JT,aGY HeKap;allllher IIalJ,BMCaKar Ha IIpasD;y 3a <PojHMUY Ji (,BaKaKO je T1P.'KBapPH cpe)JlbOBje'KaBHJ1 Ha3J1B KpY1Ha, KO';l1 je a3HaQaBaO CTaHJ11.TY Ha Koin; cv BJICl',l\aW y1 lherO'Boj np'3TI-bY1 furJra P;Y}KH a O'KOJI'Ha ceJIa ,!la rrp'MrrpalBe 11: M3lTa,!lV

0

456. H 45. H h, XpeweJIccrehKe BKopoweq )lj., je Capa1jeBa rJT. HaB. 1940., CJI\1tlHeorm:caJIa 3e!Vl. )lj., HaB. CTp. KO)l II. 11h, <I> 449, 11il o B BpahKo 11 li crp. 450. CTp.JI"') il o
rP)

y

BI1COKI1, 60CaHCKI1 rpap; cpe,l\H.er

Bl1jeKa

249

xpaHy 3a CTOKY, Ka,n; je 6J1'OHa rrpOJIa3Y. ITo3HaT je TaKaB ypel.Jiaj y Cp6uj:>1. cperouer BujeKa, am'! je Rao >1.MHloro ,upyI1Olra nocTojaJI10 CJIItf'IHOypeljelhe u Y BOCHM. "ITpoBO,I:fjHaKp'UHa" 3BaJIO ce 06aBe3HO ,n;aBlallhe CTO'-IHJ€I paHe >1. aO\J1MHa KpaJbeBY x npOJIa3Y J1JIM,06aB€3Ha rrpaTlha, I1\YTOBol)e J1 CJI."') ,II;a je y BOCRIvl' TIOCTojaJlJaJ pMHa R BJf,n;J1MO Ha3l1BY ce::Ia llIeHaKpMHaI (cjeB. o.n; Pora'T'Y1u,e) lUTU je MCKBapeHO o.n; 11101 cpe,rn-boBjcKOT'llO'r CjeHCKpMHa, r.n;j'e cy QKOJ1Ha ceJla J1MaJlJalBJIa.n;apy, Y OBO'MCJIY'-Iajy rocrro.n;apV-l\!a I;:paja, ITUBJIUBJ1li.MMa, a,n; Cy H'l rryTY, J13,rJ;aB,aIT'Y1 K CaMO CJ1jClHtO. HarroMJflheM .n;a Ham CBiYldeT U3I1OBpa puje'-IJ1: CJ1jeHo, CjIYT'Pa, cjeCTli1 J1 CJI. C rrro:qeTHUM MeKUM lli (Kao ,JbeBIEIH'Omj). OTY.n; llIeHoK']Jli1Ha J1 .n;aHac llIeHaKp{ltIlHa."") Ca;n; 6li1CMO' Beli MOrJIJ1 JIaRO Op;r'OBOPli1Tli11 Ha OHa TPJ1 HIa rroll.feTKY IDlllcr J 'lJIaHKa rrOCTaBJbeHa rrJ1Talha: 1) BWCOKltI:,HaJW KpaJb'eBCKJ1 rpa\D;, HMje 6uo HJ1illTa 60Jbe HU ,npYK'luje rpal)eH : Hero u OCTaJIJ1 rpa.n;oB:ltIlc::JcaHcKor rrJIeMC'fBa cpe,ulher BMjeKa rro u;eHTpa.rrH\)'j BOClHI/!'. 2) Taj KpaJbeBCKJ1 r['3'.n; 6MO je no rrpocTopy 3a'lY,n.o BpULOMaJIeH. 3) AKO Ta.n;a Hl1je J1CE"orraH BeJIUKli1 jClJPaR OiKOrpa;'J:a OH.n;a HWje HWlliT3, HH rrpe,n;Y3J1MaHO .n;a ce rpa.n; cda'-Ia npe.n; HeMJ1HOBa'H'yna.n; TypaiKa 1463 ro.n;li1He, OCJ1M aKO HE:li'ell.Vfo Y3eTli1 oB.n;je y 063J1P ,n.a cy ,II;!y6j::oB"'laHJ1o.n;o6puJTvr (MO)K.n;aM nocJIaJI\l1\) KpaJb'eB<oiM CTPUU;Yy KpellleBo 200 JIIJ16apa 6apYTa.;;6) Ha CBC je TO 6uJIO ImICHO.

*

*

:Vb Offi.1Ca rpal)eBJ11He MO'fJIU CMO JIa KO pa3a6paT1il .n;a BUCO'-IKJ1rpa.n; HJ!1je 6ltfO TBpl)aBa npBcr pe.n;a Kao Harrp. Cpe6plelH.li1K Y cjeBep0lt1cTIOI'-IHoj BOCHl1, a ca BOP'-IOM ITaI3JIoBl1lia He M'O)Ke ce YO'I1lllTe yrropel)a BaTli1, Te He6y,n.yhfltl o.n; np1i1po,n.e lHJt1i lmje C cTpaHe nOIf'I1YHo 3alliT'J.1lilfH, Kao lllTO je 6r1JIa Behli1Ha 60C31HCKJ1X rpa.n;olBa l1 .n;BopoBa y cpe.n;lheM BujeKY, I-herOBa 'YJIora y o.n;6paHJ1 3eMJbe OCTaJIa je rrOCBe 6e3Ha'-IajHa, Ma .n;a je rp1a\D;J1Mao CBe: YCJIOBe, .n;a M caM O.n;-JI:Y'IHO cy.n;jlEillyje y lhe2JJ.1lHoj cy.n;GuHW. TOMe cy KPJ1BU CaMM BJIa.n;apltf, KOju cy CBe lHJa.n;enlO'JIaTaJIU y Bo6oBau;, a 3aHeMapl1B,aillU BJ1COKI~, KOjU je J1Mao TO rrpeltfM'Y'liCTBO .n;-a ce Morao JIaRO OrraCJ1BaTJ1 6e.n;eMl1Ma J1 3aY3UMaTU CBe BeliJ1 rrpOCTOP, a npeMa TOMe ,n.p)KaTM: Behy rroca.n;y li1 313lID1XYxpaHe, IlJOTpe6He 3a .n;YJbY onc~y. KOJIJ1.KO ce MaJIO rrOJIaraJIO Ha jaKocT OBora rpa.n;a Haj60Jbe ce Bli1.n;J1I1O' OMe, lliTd ra Mal)apli1 HJ1KJaiL(HUCY Hana.n;aJIJ1, f T .n;O'-IJ1M Bo6oBau;, MHoro TBpl)J1 Itf rro rroJ[o)Kajy jaI'-IJ1, BJ1llle rryTa 33(Yt31J11Ma.rr11. cy ITa u cJIY'-Iaj .n;a je Kpt3lJb OCTO'ja y pary 1410 IJ.I06jerao U,3 Bli1CO'ffi:Or rpa,rta, Ka.n;a je lherOBO fI1o,urpal)e Hanao C Malhl11V!c.J1JIaM CurUcMYH.n;oB BPaHgy~K'Yf 3arroBje.n;HuK a J1D;ey rrpli1JIolr M'J1lllJbelhY, ,n;a ce rpa.n; Kao TBpl)a:!a IHtJ1'jlel CMaTpao Bemelhe (Bessenyo), vnOpIDIlTeM, Koje ce MOrJIO O'.z:tYnpujeTli160Jbe o.rrpeMJbieHoj UJIl1 rro,w.Y!3eTHYfjoj OjCUJ1. B MCTMHa,y rrpll1!JIolf 06paTHOM Ml1lllJbelhY J1IUJIO611 TO, IllTO ey y BoCIfJ1 Kp03 uJ1jeJIo BpYfjeMe XIV J1 XV B%jeKa rrocToja.rre TPU CTpaHKe Koje cy OB Mel)yco5HO rJlO)KJ1JIe yf "'mjuM cy Ko6HWM YTUI1J:ujeMDOCaRCKli1 rpa.n;OBU JIaRO rra.n;aJIli1 y HenpujaTeJbCKe pYKe. TO je 6J1'o C je.n;He cTPaHe KpaJb, ca CBOjJ1MIIpM,!l.BOpl1U;aMa OjJ1 cy Bp,1J,aJIUca.n; K TaMO (K Mal)aPlYlllVIa) ca.n; OBaMO (K CaMOCTa,JI'Hoj IIiOJIli1TMW1');C .n;ptylfe cT'paHe cy cTajaJIJ1 60CaHCKJ1 Hap0,lJJba~, rrpl1IIa.,ll;IIYflJ,1i1 BOCa'ItcKe U;PKB12 HerrOMl1pJbl1BU HerrpujaTeJbli1 Mal)a.pa li1 C Tpehe Mal)apoqmJIJ1. J13rJIe.n;a .n;a cy 11 Cpe6peHli1K, li1 ,II;o6op, li1 Bo6oBaI~, 'I1a.n;aJIlYf YBli1jeK y Mal)apcKe pYKe rr0,n. rrpltfTJ1'CKOM OBUX IliOlrOlhMiX. HarroKoH ce <popM1i1paJlJa: pe.n; rrponaCT BOCHIe\u TYPKO<pJ1JICKaCTpaHKa, y I>:ojy yl)oure BehuM n .n;ujeJIOM rrpl1CTaille BocaHCKe Iq)KBe KOj yf J13BplllJ1111e 1463 I10:IT.J1:He JIlmy rreTe y KOJIOHe, "'leMY jre iY!3pOKOM 6ltfJIO TeIll'KO .n;pylliTBeHo li1 MaTepYfjaJIHO CTalhe llil1pOKl1X H3pO.n;HUX Maoa, HeM'Y1JIocpwro Mcu;pnJbaBaHlHIX O\ll;CBO'jli1X <pey.n;aJIau;a. Staat u. Gesellschaft im mittelalt. Serb. II., str. 68. 60caHcKllx cnaxllja 113 1711 3amlcaHO je 0130 ceJJO TIweHJ Kp"lla WTO je Cllr~'p"o norpewall npenllC, jep TYPlllI He 611 OCTa BIIJIII Y TOM IIMellY OHa nBa cyrJIaClII[I{a cnp"jena, lIero 611nO,llaJIII no CI30M06wlajy npen J-bI1XCaMOrJIaCHIIKII n IIcaJIII V1nweHa EKpllHa Kao Hanp. l!JCTapl1-Eq)JIaK=CTaplI BJIax, l!JcKeI-l.l\ep=CKeH,llepII np. (CKap"h, TIonllc 60caHcKllx cnaxllja, fJI. 3. M. 1930., CTp. 23.) . •") R a c k i, Dubrovacki spomenici o odnošaju dubrovacke opcine naprama Bosni i Tur~ skoj godine rG\zspG\ bosanske kraljevine (Starine VI., str. 5.). "') Ji r e cek,
"'') Y nonllcy

250

D.

Ma3aJli'.Ifi

Pl1:jeAaK je K!O'jY1cBMjeTaa TpelH)'TaK y J1'CT'OP'Y1jJ1 BacHe KaA je BJla,n;ap Mama c rroy3p;aHOlllhy naBeCTY1 Beihy BajcKY y p aT. ITa y1 aH aj Ba6aBau;, y KlOOM dy ce ITOOIaraJIe TOJIJ1Ke Ha,n;e y1 r,n;je ce 'IYBaiJIa y1 KpaJbeBCKa KpyHa, je JIJIf OIIIpaB,z:r.aa TY Bjepy? HMje. 11CTY1Ha, o,n;6paHJ1a ce a,n; u;apa' )J;YlllaHa (aKO' je Taj y1 ,n;OJIa3Y1a ,IJ;O I-bera?) ITaJIQBHU;aM XIV BJ1j'e'Ka, aJIYI )J;YllIaH cMry PRO' HMje HaCY1a ca60M ITpeKO 6QcaHCKJ1X ry,n;ypa HMKaKBe IO[]iCa,n;He CITp'aBe, Hera je caMa BpaTI110 6aRY CTje[JialHty' MJ1JIa 3a ,n;paro , ITJIYljeHelm 3eMJbY, aJIJ1 6J1 M J1!HaI'Ie 6Y1JIa TeIlIKO y TO' BpMjeMe aCBajaTY1 Bo60Bau; 5el3 ,n;yraTpajHe aITca,n;e, jep je OH 6l1/o1y1 a,n; rrpwpQ,z:r.e BaRpe,n;HO YTBpl)eH, a BaTpeHQ apY2Kje 6J1JIa je TeK y rraBojy. Ho C Q,n;JIy'IHMjlJ11M cryrraI-beM y aKIJ;J1j,Y' Tora HOBar apY2Kja JlJ3ry6Y1a je y6p301 Ba6aBau; cBaje 3HacreI-be, jep ra Beh y IlpBaM ,n;eu;elH!Y1jyXV BJ1jeKa Mal)apY1 JIaKO 3aY3J1M(aay, 3aXBaJhyjlyhJ1 CBaKaKa Taj ycrrje:x ITope,n; OCTaJIar M Mal)apio~IJ1JrCKaj cTpaHJJ,J1: y rpa,n;y Te BjepoBaTHO 3acTpamyjyheM ycrJ1HKY 6apYTa J1 IDf2KeM ITaJIIQ2Kajy TBpl) aBe a;)l; 'O'ImJIMHe, KOjM l3iarrpeHQ 0pY2Kje BajcKaBaha, ITa3HaTY1 jYHaK Hapa'IY1Ta J1CKapJ1IlIhyje. rpa,n; je 3aY3ea CiJ;1JN,fCMyH,n;aB aHara BpeMeHa,G7) ~J1IpeHlTJ1Hau; <PMJIJ1ITO,n;e CKaJIapJ1 ("Daminus Philippus Hispanus de Scolaris"), 3BaH TIMITO' CIJialHQ J1JIJ1 IT Y1ITa a,n; 030pe, a J13 HamMX Hapa,D;HJ1X ITjecaMa Ila3HaT IlO,n; J1MeHaM <PMJIJ1'II Ma:J,IapMH. BJ1JIa je Ta, cy,n;ehJ1 ITO' HeKJ1M CY1fJ1CMYH,n;OBJ1M JTJ1CT'J1!HiaMa'aje ce TlI1l'Iy DBDr KaH,n;aTY1jepa, 1406 ra,n;Y1He. Ta,n;a je K <puJI1J1n, WTO' CMa Beh paff.Ji!je HaBeJIJ1, ITO' Ila.JIJlJOy1 ITaxapaa CBY BaCHY ,n;Q Ba6aBIJ;a, Mel)y J1HHM J1 ,n;Ba ,n;tOMa6acaHcKar KpaJba. G8) ITQIlITO je <PY1JInn BajeB:ao J1 ITO' PyMyHJ1jJ1 YCIljeIlIHa IlpOTY1B T~ypaKa, a TaMa je ITarMHya ITap ,n;el.l,eHll1ja paIH!Y1je HaIlI KpaJbl€IBY1h MapKa, Ta J1X je Hapa,n;Ha M;alIlITa ,1J,iaiBeJIaJIaKa y Be3Y·r,O) )J;a BMCDLIKY1 rpa,n; HMje 3aHeMapY1BaH aH 6J1 'y Ta Bpll1:jeMe nal M Hap;aJbe MoraO' ,n;a ce 6paHJ1 MH'ora JIaKlll(' M ,n;YJb€ BpeMeHa a,n; Ba6DB ua, jep je MMaa Ta rrpelJ1MyhcTBa, IlITO 1'a ca y lHenocpc,n;Haj 6JIY13J1HY1RJlJje rmIIITa Ha,ZQ3MCMBa.JIa, KaO' LUTD je 6vra cJIY'Iaj Ba6aBu;eM. Tap.]alH>a apTY1JbeplwjcKa apyl)a y1 6au;a"t.fY1 KaMeI-ba, KajJ1 cy ce MarJIIJ1 rrpeBJIa'Il1TM rra BaCHl1 MapaJIY1 CIY' 6J1TY1M aI-ber M JIaKWer KaJIYl6pa, aJIY1 cy ce MarJIY1 3tal TlO J13ByhM M Ha Behe BY1CY1He.BaTJ1O:leB )J;a6paBHY1K Ka,n; KarraIlIY1ha ITaa je Ila Ilpe,n;aI-bY, jep cy ra TYPUJ1 TyKJIJ1 Y13 ce JIa KpY3Y1, Kaje ra Ha,n;BY1cyje. TeIlIKJ1M Ta je c:alMa rrpe,n;aI-be, aJIJ1 IDfjte' ,z:r.aJIeKOa,z:r.J1CTJ1He. Ha:paBCKM, 6au;a'IeM KaMeI-ba.6U) 6al.l,a'i je Mapaa M'MaTY1 cBaj TIJI31CMaHMH:a 1'0' 6JlJ12Ke Hera je ceJIa KpY3J1, a TaKBJ.1X J1Ma y HeIlacpe,n;I-IOj 6JI:l13J1lH1J1:. HM: Ba6aB au, lIM )J;a6paBHJ1K, 3a TO IlITO JIe2Ke y KO/f.JTlill-llf, rmqy J1MaJI:l1 HJ1'KaKla\B J13rJIe,n; Ha ,n;aJbY aKaJI:l1HY WTO' je 3a Harra,n;a'ia 6Y1a BeJIJ1KJ1 IlJIYC, ,n;O'iJ1M j'el BY1caKlJ1ly TOM ITO' rJIe,n;y MMaD Y1,n;eaJIaH ITQJrQ2Kaj, KajY1 MY je ,n;:a3BIOill>\3IBao y1 C MaI-baM KOJI~J1HIQ'lVI 6au;a'ia KaMeI-ba Y1JIY1TaI]OBa, KOjil1J cy ce ,n;a Ta,n;a y Bac'HlJ1: YBeJIJ1Ka JI:wjeBaJIJ1 'ULJIY1 KaBa.JIM,Gt) ,D;p)KJ1 HeIlpJ1jaTeJba Ilo,lljalJIeKa a,n; , ce6e. ITa Ra,z:r.6J1 Harra}Ia'I 11 YCITY1a ,n;a C IlpeMahJ1 epapcY1pa rp a,n; QiH je Marao ,llJal I13BpIIJlJ1 o,n;JIY'iaH jypY1llI caMa ca jY2KHe CTpaHJe rpa,n;a, a Ha }IpyrY1M MiecTJ1Ma }Ijal BpIUtl1: caMa AeMOHcTpauJI!je. A lllTa je Maraa Ha TOj CTpaH'J1'lJ/al y"mrm? Maraa je ,n;a Harra,n;a y YCKJ1M, rycTl1M KaJ!OIHiaMa, Ha Klade 6J1 6J1JIa YITepeiHa CBa a,n;6P1aIH6e'Ha cpe,n:CTBa rpa,n;a (J1) ;aBa,n;J1JIara Y orraCHOCT. Marao p je TY, Ha MaI-be CTpMaM TepletHy 3alJIeToM yrracT'Jif Y1:lY' rrarrpeLIHJ1 japaK, aJIY1 Taj 6Y1 6Ma HaQY1'iKaH 6pKJbaMa (Sturmep TO CTpMMHa 3eMJbJ1IlITa CaCBJ1M Y1CKJbYpfah1e). )J;aJbe ce rmje MarJIa jypY1IlIaTM, qyj'€I. )J;aKJIe, lH'aTIlalZJ;a'ie MoraO' ,n;ahJ1 JI! Aa 3Y1,n:J1Ha,,n;J1jeJIaM y1 aIIITeheHl1X, arrJl1' y1 j caM fut: YBJ.1,n:J1'a, TY HeMa J13rJIe,n;a Ha ycrrjex. ,n;a Pa3YMJlJje ce y3 IlpeTIlaCTaBKY ,n;a cy 6plalH:J1:TeJbMa,n;,JJiY'Irm J1 xpa6piJ1' Jbiy,n;M. 113 Tora xpaTKIOr rrpJ1Ka3a BY1,n;J1MO,n;a je

j

67) na je <I:> IIJIlin 6110 y cBoje BplljeMe rJl aCOBHT jYHaK, Haj60Jbe HaM cBje.uO'lH TO, lUTO ra qmpellTllllCKIIX je CJlIIKap OHora BpeMeHa, AH.upea .ueJl KaCTafbO, YBPClllO y pe.u .ueBeT Hajno3HaTlrjllx rpaljaHa (jyRaKa, njecHliKa II IT03HaUrx )I(eHa) y CIJOM IUIKJlYCY Q>pecaKa, Koje cy HeKan peCIIJle IlIWY y JIefbajH (Legnai), O)!aKJle cy npeHeceHe y MY3ej caMOCTaIla CTa AnoJloHllja y <I:>lIpeHlllI, Kap.uylm r.uje ce II ~a~mc HaJla3e. OpHrHHaJlaH <I:>HJIHITOB pTpeT Morao ce BH.ujeTII Ha V13JJOlI(611 no IITaJl!IjaHcKor ITOpTpeTa Kp03 BHjeKoBe, 1938, y Beorpa)!y. 56)

P a.u o H H li: KpaJbeBHli Ma 3 aJI H li: n II H H li:

O

KHe3Y naBJIY

Pa.ueHo IJHliy, JIeT. MaT. H.apO)!Ha njeOf8. fJI.

CPIT. 212., CTp. 45, 46.

•9)
00)

MapKO

II <I:>HJlHnMal,IapHH,

CTaplffie

no OKOJIHHII CapajeBa,

3.

M. 1939, CTp. 34, 35. 3CMJbaMa,

e,) rllac

C. Ko A. CLXI.,

npHJI03H 3a HCTOPHjy BaTp eHor oPY)I(ja y .uy6pOBHI1KY 11 cycjcnHHM crp. 81., 82.

B/lICOKI1, 60CaHCKl1 rpal\

Cpel\fber

Bl1j€Ka

251

BMCOKJ1 6Y1a peJIaTJ1BRO BPJI'O jaK rpaA y1 Y CJIY'Iajy K~ 6YI 6M0 'OCaMJbeH y 60p6M. AJUf OH ID1je 6Y1OOCaMJbeH. HanpoTYIB. Beli CMa HarrpjMijeA peKJIYI Aa je ca KpeIlieBoM M epaj~o'M Ca'IY1lhaBaO BpJIa jaK TBpi)aBHY1 Tp0XYT, KOjYI je MiOlraa Y13AP2KaTI1y 60p6Y1 BPJIO Ayro BpeMeHa YI cial BOjCKOM Ka'KBa je 6l1JIa rypcKa y T'O BpY1j~lMe. Pa3MOTpY1MOMoryhHOCTY1 y 1463 rOA'MHM.BMdolKJ1 je 6Yl1OnpBM Ha 'Y\l.Capu;y. To je 6MJIa O'IY1TO 3a 6acaHcKe BJIaAape Befl o A nO'IeTK1a\nemaeCTOr CTOJbefla, HO ORY!He 11 Y'IMHMIlie HJ11liTa Aa rrOBOJbIHlycMTyaI~jy Bl1'cOK!OIrl1:CKOp'MCTe. OH je OAaBH'O 6J10 rrOCTao rpaHY1'IHl1: rpaA rrpaB'E: BOCRe, 1M13ry61M'Bnrn: CBOj u;eHTpaJIH'J1 rraJI02Kaj OHora MOMeHTa K!all\ cy IIaBJIoBJ1B.J1 npJ1M'J1JIJ1T YPCKJ1 rrpOTeKTopaT M3a CMPTYI OOaBOAe He'l'pa, CTapJ1jer CMHa IIaBJIa M J1 nOftl€JI1J11 BOAMTJ1 caMOCTaJIHY rrOJIJ1TI1KY. IIpJ1 HaBaJIYI H131 BOCHY 1463 TypIJ;Yf HJ11oy'M3a JIei)a OCTaBJbaJIJ1 HeocBojeRa yrrOpJ1IliTa Ka'KBa cy npeTCTaBJbaJIJ1 BJIaCTeJIMHCKJ1rpl3~oBM J1 ,n;B0PU,11. OID1 J1X ID1cy ID1 cMjeJIYI OICTaBJbaTl1, jep 6J1 IM!MIT03a,IV1Ha cTp~aBaJIa, IliTO 6J1 AOBOAM'JIO nl1TaI-blÐ J1CXOA Y paTa. ,Z:(aKJIe OHJ1 cy J1X MotpaJIJ1 peAOM 3aY3J1MaTJ1 YI TY1Me 6J1 TpOmJ1JIM CHiary M Bpl1jeMe HO Ta ce ID1je AOrO~J1JO, jep cy ce Ta CBa YITOpMIIITa Kao rrO crropa3ty!MY rrpeAaJIla. AJIJ1 Aa cy ce x'l'jeJIa 6paID1TYI e BO Ha KaKBY 6J1 ewryaIJ;l1jy MiorJIJ1 TypIJ,J1 IIaJ1flJ1 KOA BJ1COKOr, KiOjYI6M 6J110u;eHTap OA6paHe y T'OMAJ1jeJIY 3eMJbe. Kpaj je 61MIO BPJIO 60raT y1 Morao je TBpi)aBe cHa6AjeTYI C ~OBOJlMOM KIOJIWU1HOM xpla'He 3a AY?KY orrcaAY, a 6J10 je J1 MHoI'OJbY.n:a:H' 'MXCHa6Aje C jaKYlM rrOCaAaMa. TypIJ,J1 cy J1IUJIJ1 Aa cA MCTOKa K 3arraAY cpeAMHoM BocHe. II03alW1Ha MMje 6MJIa CJ1rYp'Ha, aJIJ1, H1VII,I:\BC'H10 KP'MJIOnpE!Ma IIocaBJ1HJ1, HYI JIJ1jeBo rrpeM a Xepu;erOBJ1HYI HJ1je 6MJIO, Te cy Ha 06a Kpaja MOpaJIM AP2KaTYI ja'Ie BojcKe .. BJ1ICOKJ1 J1MaO :MlcrrpeA ce6e y AaHaIlilheM ceJIY fpajaHJ1Ma Ha OTOKY fOAYje IllJ1IJ;'eY epOjHJ1U;y rpaAMfl BPJIO A06por rroJIo2Kaja, a BjepoBaTHo Aa je J1 Y ceJIY BJ10'-IYI OKO JIOKaJIMTeTa BJ1u:ierpaA J1 Kymrne nOTOKa l1Mao jam jeAaH ~a!KaB. JIJ1jEIBOKPY1JIO 6MJIOMY je 3aIllTYlfleHO BPJIO ja'KiVIlM BaTJ1.fleBIDA: rpaAoM Y K,OIT'ormrlJ(V, a AecHo KpeIlleBOM M epOjHJ1IrOM ca lhHXIO~IMIM YTBPAaMa. "Y rro3~HH je 6J10 B060B,'3'U: ca rpal(OM BpaHOM J1 J1BHJ1"'IKl1MrpaAHfleM. IIpJ1 opraHH30BaHoj oA6pa:Hij1 TypID1 ey Ha C'Be TO MOpaJIY1pa'IyHiamJ1l. KaKo BJ1A'J1MO rr0JI102Kaj IllTO ra je BJ1COKM3aY3Y1MaOy TOM paT'Y Morao je, 6palhl€1H op. xpa6pwx J1 BOJbHJ1X JbY~, ,n;OBeCT1Y1' CaCBY1MAPyrnx AD pe3YJITaT:a,. CaMJ1 rpa,rrO'BJ1IOIKO epojrm'fKe KOTJIYIHe 6YIJIH C'Y rOTOBO HeoCBOjJ1.BJ1.He 6H HHaqe KpaJbHu;a KaTapJ1iHa ITOKyura.rra Aa ce 3a,n:p2K!yt y K030-rp~ (a:3ipO)lJI0 fTDPAalhl'2), p.a 'H1J1:je 1MaJIaIT'0Y3AaJbe Y lheroBY jaKocT. K030 (Ko3ao, Klosal) CITOMHlhe Y ce Beli v TpV1HaoCT'OMBMjeKy.62) 1beroBe pYIlleBJ1H'€ rrOAl12KY ce H~ epojHJ1IJ;aM, jlY'2KHO,OKO TpM y1 no KM 3pal<IHe JIMHJ1je, Ha BPJIO BeJIJ1Koj aIT'COJIYTHo;jBYIC'MHYI OA 1431 M, a Ha,n; caMOM epOjID1UOMOKO 850 M, Te je, 1J13Y3eBUIM fpMe'I-rpaA 'Ha rrJIaID1HYI Jpilvre'IY, HajB'J1iUlJ1 rpaA CpeA;H>OBjeKoBHe BocHe. fPMe'I-ma)l, cje:aepO'HCTOI"fH!OOA Boe. IIeTpOBua, JIe)KV1HI:!, BJ1CMHM '0,1:\1555 M HaA MopeM. K03o-rpa)l, rropeA Tora urTO je 6HO Ha BeJIJ1Koj BHCV1'HM, carpai)eH je 6HO J1. Ha CTPMOM 06pOHKY. CY)leliJ1 ITO BeJ1J1KOM [JIoArpai)y 6HO je Ao6po ancKp6Jbe'H H J1Mao jaKy rroca,n;y. OH jiE: IllfT'Y1:T'WO tPojID1UY C jynal, AOK jy je ea cjeBepa 3aIllTJ1liaBaO 3aKOp, rreliHHCKM rpa,n; (1007 M), T€nI'KO rrpMcTylITa'IaH, KOjJ1 M02KAa nO'IY1BaHa rrpeJ1.CTOpHjcKVlMTeMeJbI11VIa,epOjHJi'IKY ,n;OJIHHY MCTOKaMorao je Aa oA6paHJ1 MaJIM rpl317I:MhIlTO je JIe2Kao Y JIa'KTY pHjeKe ca I y IlIliJ1ToBY, He,l:\aJleKO MYKa'IJ1Ha XaHa, OKO 100 M Hia,n;AOJIHHOM.1beroBH TparoBlV1, jleABa ce jour Ha3Y1py. 3a o)l6paHlY ca cjeBepo3lalrra)la IT'O'Iea ce 6!V1iol13rpai)MBaTM y 6JIJ13J11HJ1 apO<IllH, y ceJIY fpa,l\MHJ1, BPJIO jaK rpaA Ca TPJ1 HH3a 6eAeMaIi Heo6H'IHO B MaCl1:BHOM KYJIOM, AO'K je AaJb€ Ha 3anlalAY y ce.rry 06iQ1jKY rrocTOjao Beli rpa,n;, AocaA Hay'IHO H'EMCnJ1TaHi ao HM roplhH, aJIJ1 CY)leflYI no OCT31I..J.'MlMa K TeMeJbHHX 3M,n:OBaK)y'Jla 6J10 je 3HaTHe jaKOCTY1.Taj rpa,n; MMao je oneT 'lEPCT aCJIOiHaU y Me,n:BeA rpaAY, KOjH ce KIOIt{J1'O BpJl1€Tl1Hl1. H.a Yf3Ha)l,caCTaBla.Ka IIpH,n;oJIU;H rrOTOKa M BpJ130BOr rrOTOKa, KOjH 'll1He pje'll1lIY J1BaHOBHU;y (J1BaH~Y), llITO npoTje'Ie BYCOBa"'IOM.HaJIa3M ce cjeB€ploolalrraA!iOOA epoiH'l1l.I.e 3a OKO 15 KM 3pa"'IHe JIJ1Hl1je. Morao 6J1 OB,n:j'S, ,n:OliM KOM6'My HaIJ;Yfjy !M fpa,l:\ KpyureBau;, KOjH JIe2KH Ha 13 J1 na KM 3pa'IHe JIJ1HHje jY1JCHO O)l epojID1u;e, upeKO Kora je y cpE~lheM BY1jeKYBO,IV1JCY 6JIIDI{JIlnYT H3 KalhV!lI..l;a cpe,n;lhY 3a BoCHiy (np eKO ,Z:(yClJ11He). fpaA je rrO,lI)1TnYT Ha BeJIJ1KOj BYICJ1ID1 la!CTpMY1M H JIHTI1~aMa, 3allITMh.eH 'c TPJ1 CTp'aHJelhmcoBa!M CTpMl1HOM. Ha "'IeTBpTOj, ITpHieTy'ITa'I'Hoj CTpaH1'f,
82)

CK a plIli:

Capajeao H !'berona OKOJlHHa,Capajeso 1937., CTP, 33,

252

MMao je ImnMjcKY K}'JIY 11 1'pl1 HIl13a rrorrpe'1ID1X japla\Ka.6:l) BpJIO je JIal{]O Moryhe ~a je <pojHI1I.J;a 6MIJIa ca J1CT'OKa3arnTI1heHa 11 HeKJ1:M YT'Bpl)elheM Koje je HerrQiCpe,[\HO IlITI1H1LJIO OCTPY)l{HW!Kl1 Tpr, KOjl1 ce BPJIO paBO CflIOMl1lh'el (Y'cpe,[\lheM Bl1jeKY 11 rrpl1je q:.oj Hl1I.J;e a CTO f'O)l.l1Ha rrpl1je BI1COKor Klalo Py,[\apc'KO Mjec1'o, r~je ce Ba,rV1JIa }KMBa, , Op;HOCHO I.J;Yflf06cp, a HeMoryhe je 3aMl1CJUfTl1,[\a 611je,[\aB :Ba'fKaH Tpr 6110 6e3 3aIlITJ1rre. TI€ill1KOje nOMlMlli.7baTI1,Zla 611 1'10' 110 3BOIHI1-rpa,[\ KojeMy ~aHac HeMa BI1IlIe Tpal'a, 6 jep je 6110 !-\pBeH. 3HoHI1-rpla\D; je 6110,MlHa'Ie rrpeBl1we y~aJum ,[\a 611 ce y lh!elra JIaIW CKJIOHv.OHapo,[\ 3a CJIY"'-Iajl13HeHawwr Herrpl1jaTeJbCKOr Harra,[\a. Hajrupl1je je MOrJIa 3a 3aUI'TI1TY Tpra 6111'11HeKa, MaKap 11 1-\PBeHa YTBp,[\a HlClJ BV1,[\I1HOM Bp~, rrOB'M1ll.Ie OCTPY}KHI1'IKe I,IaMl1je. Tpr Y OCTPY}KHI1~111-\P}KaJIl1cy ,II:y6pOB'IaHI1. To cy 611JI'I1Y Bpl1jeMe 6aHa CTect>aHa KOTpOiMlaIHII1tha Tp'roB~11 ,II:P}KI1TI 1 BYHI1TI, KaKO ce BI1,[\11113 1 je~e flOBIf)Jbe KpaJba TBpTKa 1.64) KpeIlIeBCKI1 rpla~, 3aBY'IeH I1Hla'Ie Y rrJIaHI1HCKI1Kpaj, 6110 je peJIaTI1BHO BPJIIO j aKlOI YT'Bpl)elhe, O~JIJI1l'IHorrrp!1pO,[\H'or rrOJIO}fmj a. IberOBclJ pYIlIeBI1J·ua rrO,[\I1}Kece CKOpO 3arrctWI101 O~ BapOllIJ1~e Ha 113,[\BojeH'OM6P,[\C'KCiMMaCI1BY 3a OKO CTIOIMeTapa 113Hla:n; ,[\'OIJIl1He.1Maro jlei B11COKY ja,KY Ka'fIYfjoKY K}'JIY C r'Orplful1M11 ~OifbI1M 060pOM. OBaj I 11 rrOT!OIl-bYf je TaKol)ep 3allIT'I1TIeH je,[\HOiM YfJIl1,LI'BjeMa K}'JI:aiMa. 6I1'0 KaKQi BI1AJ1MOBJ1COKJ1 je MMao CBe yBj:e.Te ,[\a ce 113rpa,D}1 y rrpBOKJIacnzy TBpl)aBY 11 ~a ca OKOJIHMM YTBpl)elhMM1aly KPYfTMl'l'H/od11 Cy,[\60HOCHOj 1463 rO,[\,MHI1 o~l1'rpa rrpecy,[\;Hy YJIory y :vnCT'Opl1jl1 ocHe. AJI\MI11 oHaKaB, KaKaB je 6110 Morao je B 3a,[\iYlJbe BpeMeHa 3:a~p}KaTI1 TYPCKY CJ1JIY ,n,a jie; TO I1'KOXTMO. Cl1ryP!H!O,[\a nlO!BOJbaH CTpaTerl1jCK:I1 rrOJIO}Kaj BJ1('.DKor Huje 61110 Herr03HaT Boca~'I1Ma Y OHIO' Bpl1jeMe. Cy~eTII1 rro I-hJ1XOBoj BjellITI1ID1 YTBpl)MBalb:aJ 3eiMJbI1llITa l1 y paTOBI1Ma C Mal)apl1Ma 11 I1CKOpI1llITaBalha rr03HaTIl1IXTBpl)aBa Cpe6pHJ1Ka, ,II:060pa 11 B06IOBIJ;a, 3HaJI11 cy '01Hl1 jclJKO~o6po 0~l1jI2HI1Tl1 11 B'PI1j€',[\;HIO'CT BI1CQKQrl1 lhe'rOBe oKlOl1II1He, :aLn'I1! HJ1KOrmje 1''0 XT110 I1CKOPI1CTI1TI1 paTY C TYP~MMa. 3a1'O caM 11 HaB€O rope CBe MorYTIHOCTl1illTO Y I1X je rrpY}Kao rrOBOJCaH rrOJIO}Kaj Bl1COKl)r ""a rrperrcTOjeTIl1 pal' C T;ypUl1Ma, ,[\/alT'I1Me p'OKa}KeMO ~a Y rrpaBoj BocH'I1 Hl1'KOH1I1ljeHl1 flOMI1liIJbaO ,[\a C lhl1Ma paTyje 3a Tyl)11 p:alqYH, OC,I1M KpaJba J1 I-bPrOBe )JBopCKe KJI~1Ke. KpaJbI ThMa, rrpO,n,clJBWl1ce PI1MY 11 Mal)apCK'CilVI paJbY 3a BOJbY BJIaCT'I1, rrO'Ieo jie; pal' rrpolI'l1B BJIaCTI1TOr Hapo,[\E, K'oj'J1 je K y6p30 YBI1J]110 J]a je 3€-N.Jba rrpo~aTa Tyl)I1HY J1 1'0 OiHOMe C KOjMM je CTOJbeTIMMa paToB30. HeMaj,YITII1P;YI',a BpeMeHa ,[\a 61>1\paJ13Mel)y porrcTBa 11 KpcTa C je,[\He CTpaHe Te rocrrO,[\CTBa 11 rrOJIYMjecella C ,n,pyre npUBOJI'Jt!IOce nOJIYMjC'celIY 11 OCBeTI1, Koja je nlOlt.{eJIaC KpBa'BOM rJIlalBC'MTOMI1I-Ia CI1lHa CTjerralHa ,[\a ce HaCTaB:I11Kp03 CTOJbeTIa. CBe TVPCKe YCTIjexe TI1X Bp1eiMe'Ha Ha pa36 oj I111ITI1Ma:ITO KpBaBoj KpaiJ1Hl1·, ,II:aJIlVIa~l1jl1, XpBaTcKoj 11 CJIaBOH'I1jl1 Hoc1I1lJIaje y rrpBO Bpl1jeMe OCBeTa je,[\'Hor ,ZloTa,Zla rrpotrolheHor Hapo,[\a, a KacHl1je CJ1.1JH0 pa3 BJ1jeHl1 BOjHl1'IKM' TaLn'€iHaT, CTCJbeTIl1Ma Pr'J1TYlTTI1BaH,KOjU ce y HajJb!2TIIlIeM cjaj'Y O'IJ1TO'Bao y HaIlIe BpJ1jeMe.
Rt:SUMt: VISOKI FORTERESSE BOSNIAQUF. DU MOYEN AGE

Dans l'artic1e ci-dessus on trouvera la description des restes des ruincs de Visoki, forteresse nien connue de la Bosnie medj(~vale, qui jusqu'a l'invasion turque de 1463 a ete consideree comme la principale forteresse de cette region. Depuis la moitie du XI Vo siec1e, pendant une centa ine d'annees, les souverains de Bosnie y ont habite temporairement. POUl' cette raison, il etait interessant d'etablir si cette forteressE: royale du Moyen age, aux environs de laquelle s'etaient developpes de riches exploitations minieres et des entreprises commerciaies, a ete plus grande et plus solidement construite que celles de la haute noblesse. La forteresse a ete construite sur une colline relativement tres haute, de forme pyramidale, visible a une grande distance, et qui, vue de la grande plaine fertile
63) OBaj rpaJl He cMHjeMo 3aMlljeHIITII ca CpeJl~boBjeKoBHIIM BjepOBaTHO y 6naTY KOjJ, MocTapa, a npHnaJlaO je nOpOJll1l(1I

CTajao

rpaJlOM KpyweBl(eM, KOjll je PaJlllBojeBlltia, 60caHCKe Bna-

C'TeJIe,Koja 1'a je Ao611JIa3a YCJIyre 113 1'paljaHCKI1X paToBa aA KpaJba OCToje (Klaic, Poviest ;Bosne, CTp. 239, 240). 0<) J li P e 'I e K: CnoMei-lliUH cpncKH, CKA, CnoMeHHK XI, CTP, 3~.

253

a la lisihe de laquelIe elIe se dresse, apparait enorme, d'ou la forteresse a re<;u au Moyen age, ~developpee la vilIe, san nom, Visoki (= haut). Au-dessous, le Visoko d'aujourd'hui. Il semble que les Tur -e-Ieur conqete de la Bosnie, aient I' , 1 n'en est plus parle. Les materiaux en ont ete emportes pendant des siecles, pOUl' les nouvelIes constructions des environs, de sorte qu'il n'est reste que les murs de fonda ti on sous des decombres, envahis par une vegetation touffue, les parties a rez de sol d'une tour (fig. 2, 3), un detail, de la poteme peut-etre, les murs d'une peti te chambre dont le role et la destination sont encore inconnus et un mur d'etable assez bien conserve. C'est tout. En se basant sur ces donnees et sur la configuration du relief du terrain (fig. 3), et sans travaux d'excavation, on a dresse le pJ.an possible de la forteresse. Ce resultat a ete obtenu apres experience acquise que les materiaux des murs qui tombaient en ruines s'accumulaient de part et d'autre de ces murs, jusqu'a ce que le tas de decombres n'eut atteint la hauteur de mur-meme. A ceUe' hauteur, sur cet entassement, pendant des siecles de plus en plus envahi par les broussailles, le petit betail et les bergers ont trace une pist~ qui, de fa<;on generale, dessinait approximativement la .ligne des murs de la forteresse, ce qui endroits, a pu etre etabli apres deblayage des ruines. Le plan (fig. 4) nous montre que la forteresse etait de forme aHongee elliptique, avec deux tours carrees sur les cotes plus longs, probablement de3 citerne3 et, a l'interieur, une construction de dimension moindre. L'acces a la forteresse etait du cote oriental, ou, par precaution de surete on, avait creuse deux fosses larges et profonds avec des ponts qui les surmontaient. Un de ces fosses se prolonge.ait autour de la forteresse qu'il protegeait de tro is cotes; le quatrieme cote etait protege par l'escarpement mE-me du tenain. POUl' ce qui est du rosse, il est possible qu'il ait ete construit a l'epoque prehistorique, ma is il a ete ada!=,te plus tard aux techniques nouvelIes de la guerre. L'entree de la forteresse n'a pu etre etablie avec certitude. ElIe pouvait se trouver du cote sud, mais aussi du cote nord. Du cote ouest, sur une profondeur de dix metres, un grand mur se separe du fosse de la forteresse et descend la pente de la coHine jusqu'au premier escarpement important. La destination de ce mur, habituel dans les forteresses bosniaques du Moyen age, n'a pas ete etablie, ma is il n'est pas impossible qu'il represente une partie d'une grande Hable en voie de construction qui n'a pas ele terminee. La longueur reelIe de la forteresse. c.-a-d. dans l'espace compris entre les murs, est a peine de 60 m. et sa largeur de 12, ce qui nous montre qu'elIe ne depasse pas par ses dimensions, meme les pala,is de 1a noblesse moyenne et qu'elIe ne peut meme pas etre comparec aLlXforteresses de Pavlovici, Kosace et Hrvatinici. Il en est de meme pOUl'la technique du trava il. Mais, par sa position et par sa construction, c'etait une forteresse tres solide qui aurait pu, avec !es autres forteresses avoisinantes, opposer aux Turcs, en 1463, une resistance tres efficacc. De faH, il n'en a rien ete. L'avant-dernier roi de Bosnie, Thomas, par peur autant des Turcs que de son propre peuple qu'il opprimait impitoyablement pat amour du pouvoir et de l'etranger, s'etait enfui avec sa famille a l'ouest du pays, implorant des secours de ceux qu'il avait aveuglement servi. Son fils et heritier, Stjepan Tomaševic, ne vint jamais a Visoki. Parti sur les traces de son pere, mettant son espoir dans l'aide d'autrui au lieu de compter sur ses propres forces, il ne se montra pas a la hauteur de la situation, de sorte que, n'ayant pas obtenu l'aide escomptee, il perdit la vie et son royaume en l'annee 1463, si tragique pOUl' la Bosnie.

MARKO VEGO

Srednjevjekovni

bihacki

latinski spomenIcI XVI

vijeka

Dosada je publikovano nekoliko rasprava o istoriji Bihaca i Bosanskoj Krajini u kojima se tretirala i materija o kojoj cemo ovdje raspravljati. Medu istoricarima Bosanske iKrajine istice se Radoslav je izdala koji najnoyijem knjigu pod na- ~4i."" If ~I(., " slovom »Bihac :QS3dIiBtiiQ: Krajina« koju Lopašic u je napisao izdanju Matica Hrvatska 1943 god. Dotakao se toga problema j Hamdija Kreševljakovic u Prilozima ar. Instituta u Sarajevu II, 1951 god. str. 115, pod naslovom »Prilozi povijesti bosanskih gradova pod turskom upravom« i u Našim starinama Zemaljskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti NRBiH I - SaraKreševljakovic je jevo 1953 god. u clanku »Stari bosanski gradovi«, str. 7-44. donio nekoliko podataka i u clanku »Cazin i okolica« u Kalendaru Nar. Uzdanice 1935 god. Dr. Aleksa Ivic pisao je o borbama u Krajini u clanku»Prilozi za povi.jest Hrvatske i Slavonije u 16 i 17 vijeku« (Starine XXXV). Što se tice bihackih latinskih spomenika, oni nisu obradeni u cjelini iz koje bi naucna javnost dobila tacnije podatke. Istoricari i istraživaci grbova dotakli su se toga pitanja samo nuzgredno. Dr Ciro Truhelka je napisao par recenica o bihackim spomenicima u Glasniku Zem. m. 1914 god., ali je donio pogrešne podatke o natpisima tih spomenika. Te iste greške je ponovio u clanku »Sredovjecni spomenici Bosanske Hrvatske« u Hrv. :Kolu XXIII, na strani 1-13. On je donio vrlo mršave podatke i nije ulazio u njihov istoriski postanak i znacenje koje spomenici imaju za našu narodnu istoriju. Nije se potrudio da nam donese njihove mjere, karakter slova, slike i opis o'rnamenata i drugih detalja. 'Treba napomenuti da nije znao da postoji u Bihacu još spomenika kulture osim onih koje je spominjao u svojim clancima. Potrudicu se da ovim clankom d6punim sve ono što je Truhelka propustio da ucini i da ispravim ono u cemu je pogrešio. U izdanju Matice Hrvatske izašla je Lopašiceva radnja koja je dopunjena slikama nadgrobnih spomenika, i to onim spomenicima koji su redaktoru bili ljepši po izgledu. Redaktor je donio slike spomenika plemica Nikole Farkašica (1519), plemica Bernardina Stivkovica (1523) i plemica Ivana Izacica (1565). U tom izdanju nalazi se i slika Fetije-džamije na dvije table koje mi ne mislimo ponovo publikovati jer se istoricari istim mogu poslužiti. V. Radimsky je opisao kulturne spomenike u Bihacu i okolici u Gl. Zem. m. 1893 god. u clanku, »Srednjovjekovni ostanci«, str. 57-62. Tu je publikovao jedan drugi natpis koji je oštecen na cetiri kraja koga ne mislimo ponovo objavljivati (Vidi kod Radimskog sl. 40). Godine 1951 Zemaljski muzej prenio je iz Bihaca jedan nepoznati spomenik s natpisom iz 1520 god., ali ul dva dijela koji cine triforu. Spomenik je važan za odredivanje godina drugih objekata i dace potstreka za kopanje zemljišta oko Fetije. Mi cemo u ovoj raspravi donijeti slike od jedanaest bihackih latinskih spomenika i pokušati da razjasnimo njihov istoriski postanak i znacaj, karakter slova, opis ornamenata, grbova, njihove mjere i vrstu grade od koje su isklesani. Razumije se da necemo izostavi ti uporediti koji su klesari radili i pod cijim uticajem.

'l

256

Marko Vego

.•

, ~I

Sto se tice opisa grbova, uzecemo u obzir i ono što je objavio Ivan Bojnicic u svojoj ilustrovanoj knjizi o grbovima hrvatskih i slavonskih plemica.!) Kriticki cemo se osvrnuti na njegove podatke jer ima slucajeva gdje je pogrešno odredio godine pojedinih spomenika. Prije nego l?redemo na opisivanje spomenika i njihovih natpisa, treba donijeti nekoliko podataka o samom Bihacu i njegovoj istoriji da bi nam slika bila jasnija. Mi ne znamo precizno kad je Bihac postao, ali možemo sigurno tvrditi da se u izvorimc3. cesto spominje od vremena Bele IV. Bihac je sa svojom okolicom igrao veliku ulogu u preistorisko doba kao i u rimsko jer su naši naucni radnici iskopali mnogo kulturnih ostataka iz oba perioda. Dolina rijeke Une sama po sebi je vršila veliku istorisku ulogu u svim vremenskim razdobljima, narocito kao najpogodniji prelaz iz Dalmacije u Hrvatsku. U doba hrvatskih vladara, a kasnjie u vrijeme ugarske vladavine, Bihac je bio glavno cvorište vojnog puta iz Zagreba, Topuskog prema Kninu i Splitu. Taj put se zove »via exercitualis« koji se cesto spominje u izvorima srednjeg vijeka. Klima unske doline omogucavala je stalni saobracaj izmedu Srednje Evrope i Jadranskog Mora. 1262 g. žena Bele IV Marija došla je »u grad koji se zove Bihac«.2) On je po.••.• stepeno postao važan sudski i administrativni ti". centar ugilJ',§J5:.Q.;b.~va tskih kralj eva i •• hercega. Izvori nam spominju 1266 god. da je Bihac sjedište suda bihacke opcine.R) Naši domaci i strani latinski izvori nazivaju Bihac raznim imenima prema tome kojim su jezikom pisani. Valvasor, kao i mnogi latinski izvori, nazivaju ga Wichitch. Madžarski kraljevi, a kasnije i hrvatski banovi, cesto su boravili u Bihacu i izdavali povelje, sudili i rješavali vojne probleme. Oni su mu davali veliki znacaj kao ulaznim vratima u Hrvatsku, Dalmaciju i centraInu Bosnu. Zato je dobivao velike privilegije od raznih kraljeva ugarsko-hrvatskih dinastija. Tu su strani trgovci donosili svoju robu i vec u 13 v. stalno se naseljavali što vidimo iz jedne povelje ugarsko-hrv. kralja Ladislava iz 1279 god. kojom je dao povlasticu da »hospites« u Bihacu imaju ista prava kao i oni u Gricu (Zagrebu). Tada su dobili pravo da biraju izmedu sebe jednog sudiju koji ce im suditi. Bili su oslobodeni i poreza, osim terragium-a, ali ih ujedno ne. obavezuje »ius descensus« osim samom kralju.4) Ban nad njima nije imao vlasti kao nad drugim gradanima. Vidi se da je Bihac ležao na srcu svih kraljeva koji su vladali hrvatskim krajevima. Okolinom Bihaca kao i samim Bihacem vladali su još od starina hrvatski župani a kasnije knezovi. U pocetku je bio dio Psetske Župe koju je spominjelO i Konstantin Porfirogenet u X v. U susjednoj Humskoj ŽUlpi odvijao se politicki život tako da je humski župan imao i svoj plemicki sud 1493 god. (Vidi
bilješku.4)

Koncem 15 v. vladao je Bihacem Ivaniš Korvin koji ga je dobio u miraz od svoje žene Beatrice, kcerke kneza Bernardina Frankopana. Korvinu se tu rodio i sin 1500 god. i bio u Bihacu i kršten. Hrvatski staleži ponekad su u Bihacu održavali i svoje sabore, narocito otkad su Turci nadirali prema zapadnim dijelovima Bosne. Poslije banovanja Korvina došao je na bansku stolicu Andrija Bot koji je ustupio stolicu svome nasljedniku 1512 god.") Bihac je u 14. v. pripadao Krajini ciji se pojam širio preko posjeda vojvode Hrvoja Vukcica. Od 1345 god. Krajina se spominje u listini bana Stjepana.~) Ban Franjo Bacani piše 1518 god. da je Bihac u velikoj opasnosti od Turaka i da ce pasti pod njihovu vlast ako mu se ne pomogne. Ban je predocio kralju Ferdinandu I,
') Iva n B oja n c ic »Der AdeI von Kroatien und SIavonien«, Niirnberg 1899. ") Tom a Arc. »Hist Sal.«, Racki, str. 211. ") Tka 1c i c »Mon. hist. Bp. Zagr.«, sv. 5, str. 135. ') Val vas o r "Die Ehre des Herz. Krain«, IV sv., knj. XII-XV, str. 65; F e jer »Croatiae ac SIovoniae eum regno Hung. nexus et relationes; S mi c ikI a s, Cod. Dipl. XII, str. 666-667. 5) L o p a Š i C, Bihac i Bihacka Krajina, it:d. Mat. Hrv. 1943 god., Zagreb, str. 48-49. 8) Iv. Luc ije u Bulletino di sto ria e flreheoIogia da!mata, vol. IV, 1881 godine, ·str. 87.

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

257

još kao austriskom vojvodi, da ce okolna utvrdenja 'Pasti pod Turke ako ne dobije hitnu pomoc jer u tom slucaju nece ostati sigurna Hrvatska, Slavonija i Kranjska!) Poslije krvave borbe oko grada Jajca došla je na red i Banja Luka 1528 god. koja je vrijedila kao druga utvrda u slobodnom dijelu Bosne.S) Hrvatski ple!mici uvidjeli su kolika im opasnost prijeti od turske najezde pa su se obracali na sve strane da dobiju pomoc. Sami su bili zainteresovani zbog svojih posjeda. Oni su s hrvatskom vojskom podnijeli najviše žrtava pa su davali i svoje živote da ocuvaju svoje posjede. Naši bihacki spomenici najubjedljivije govore o tome. U prvoj polovini XVI v. nisu hrvatski plemici, osim izuzetaka, prelazili na islam. 1'i.ašispomenici su najkasnije iz 1565 godine. Poslije toga vremena nemamo spomenika sa grobova što je i razumljivo. Pojedinci su molili kralja da im dade nove posjede u Hrvatskoj jer su uvidjeli da ce eventualno jedanput morati izgubiti svoja utvrdenja a s njima posjede. To je razlog što su se hrvatski plemici poslije 1565 god. pokopavali daleko od bojnog polja, u hrvatskim i slavonskim krajevima, što bliže Zagrebu. Turci su imali narocito na oku grad Bihac kao najvažnije strategisko uporište kojim bi omogucili prodiranje u Hrvatsku. Cesto su prodirali u unutrašnjost Hrvatske, ali su se morali povlaciti da im hrvatska vojska ne bi zašla iza leda. Zato su Turci pokušavali da organizuju skupne napade pozivajuci po nekoliko sandžak-begova: iz Klisa, Mostara i drugih turskih krajeva. Najcešce su tražili pomoc livanjskih komandanata. Marino. Sanudi piše kako je cehaja Murat skupio vojnike iz Knina i Skradina 1532 god. i napao hrvatsku konjicu i pješadiju u Bihacu.O) U takvim bojevima cesto su stradali hrvatski plemici koji su bili obicno i komandanti. Tada je bio obicaj kod Turaka i Hrvata da uglednim komandantima protivnicke strane otsijecaju glavu u boju i nose je kao ratni trofej. Naši spomenici u Bihacu to potvrduju jer je jedan plemic Bernardin Stivkovic nakon što su mu Turci otsjekli glavu 'Pokopan bez glave. U Bihacu su sjedili stalno kapetani koji su upravljali Bihacem i okolnim tvrdavama koje su imale posebne kastelane. Najvažnija utvrdenja li okolici Bihaca bili su: Sokol, Izacic, Ripac, Brekovica i Ostrožac. Turci su najcešce napadali okolna utvrdenja da bi svim snagama navalili na Bihac.lO) Tako Ivan Hojsic javlja hrvatskom banu Nikoli Zrinskom 31 marta 1554 god. da su Turci došli s velikom vojskO!ITl od grad Ripac (sub Rypach excurerent ... ) da ga opljackaju.ll) p Poslije toga Malkoc-beg jE' povecao svoje vojne snage i napadao na slobodna bosanska utvrdenja zadaj uci mnogo briga hrvatskom plemstvu. Nakon njegove smrti 1565 god. Krajina je malo odahnula od cestih turskih napada i prepada.12) Bihacki kapetan Toma Homer izvijestio je 1585 g. da je banjalucki paša sa cetiri sandžak-bega otišao na Bihac i zaposjeo obadvije strane Une u zajednici sa Memi-begom cazinskim. Cazin je u turskim rukama vec od 1576 god., a od 1578 do 1592 god. bio je sjedište sanc1žak-bega. Turci su i kasnije ponavljali napade na Bihac, ali se istice onaj od 15 septembra 1591 god. kojom prilikolm livanjski beg posla na nj svoga cehaju sa 1500 vojnika.13) Komandant Grgur Khevenhi.iller je otkazao Ferhat-begu ugovor o miru i zauzeo Cazin 1578 god., te je uvrijedeni Ferhat-beg skupio 30.000 vojnika i povratio Cazin zadavši velike gubitke carskoj vojsci. Razumije se da je ista sudbina cekala i grad Bihac nakon pada okolnih utvrdenja pod tursku vlast. Uskocki kapetan Petar Erdedi je javio nadvojvodi Ernestu da je Bihac konacno pao u turske

i

E. Las z o w s k i, Mon. Habsb., vol. I, str. 110-111. J o s. von Ham m er, Geschichte des.Osm. Reiches, Bd. II, str. 61. 9) F r. R a c k i, Izvodi iz Dnevnika M. Sanudi-ja u Starinama XY!, str. 191. 10) E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. III, str. 43. 11) E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. III, str. 470. 12) Ha z i m Š a b a n o v i C, Natpis na grobnim spomenicima Malkoc-bega u Prilozima Or. Inst. II, 1951, Sarajevo, str. 256. 13) J o s. von Ham m e r, o. c. Bd. II, str. 475; H. Kr e š e v 1jak o v i C, Cazin i okolica, str. 16; A. I v i C, o. c. u Starinama XXXV, str. 37.
7) S)

Glasni)c

Zemaljskog

muzeja

-

Arheologija

17

258

Marko Vego

ruke 22 juna 1592 god.14) Poslije pada Bihaca Turci su prenijeli sijelo sandžakbega u Bihac i podredili mu gradove: Ripac, Krupu, Cazin i Kamengrad sa okolnim mjestima. Oni su tu postavili posadu od 500 vojnika. Poslije toga su uspostavili i sve civilne i vjerske urede tako da je bilo u gradu i aga i kadija.l") U crkvenom pogledu jedan dio Krajine pripadao je zagrebackoj biskupiji, a drugi dio kninskoj ciji je biskup stolovao u Kninu, a poslije pada Knina pod tursku upravu kninski biskup prelazi u Oazin. Kraj na srednjoj Uni pripadao je kninskoj biskupiji dok su njegovi istocni dijelovi pripadali dubickom arcidakonatu koji je bio pod upravom zagrebackog biskupa. Posljednja župa toga arcidakonata bila je ona sv. Nikole na Usori (in metis Usore).l6) Naši domaci i latinski izvori govore sve više o Bihacu u doba turskih napada koncem 15 do konca 16 vijeka. Bihac je držao stalnu posadu, sastavljenu od konjice i pješaka, koja je prema potrebi davala pomoc okolnim utvrdenjima. Glavni zapovjednik bio je bihacki kapetan iz redova hrvatskih plemica. Grad je bio dobro utvrden, ali je ipak njegova sigurnost ležala u okolnim utvrdenjima cije se zidine i danas vide, a od nekih i citavi sistem utvrdenja. To je bio razlog što se Bihac najdulje održao kao otok, opkoljen turskim posjedima. Kraljevi su vodili narocitu brigu oko isplate hrvatske posade i oko njezina snabdjevanja. Bilo je odredeno da je kranjski sabor novcano pomaže, ali su bihacki kapetani dobivali pomoc sa zakašnjenje'.m ili je nisu nikako dobili. Na to se tuže i hrvatski sabori i ugarskohrvatski kraljevi. Broj posade nije bio stalan jer nam izvori pricaju kako nekad nije bilo dovoljno vojne snage. Tu je svakako najvecu ulogu odigralo konjaništvo, sastavljeno od hrvatskih vitezova (equites egregii) kako nam svjedoce bihacki nadgrobni spomenici. lO)
Crkva sv. Ante (Fetija-džamija)

Glavna i najljepša gotska gradevina u Bihacu je crkva sv. Ante koja potjece iz 1266 godine koja je služila kao gradska crkva pod upravom dominikanaca. Turci su je poslije pada Bihaca pretvorili u carsku džamiju i dali joj ime Fetija-džamija. Devet nadgrobnih ploca hrvatskih plemica nadene S11 pri ulazu u džamiju i služile su za pod. Uredenje crkve bilo je promijenjeno tako da su veliki prozori pono,vo zidani prema njihovu nahodenju. Stari zvonik je bio porušen 1863 god. a na njegovo mjesto sazidana munara koja izgleda vrlo lijepo. Klesari su se trudili da ipak bude što veca slicnost sa kamenom u crkvi sv. Ante koji je u vecem dijelu i ostao. Sigurno je da su dominikanci uz crkvu sagradili i samostan. Dominikanci iz Madžarske bili su glavni misionari u 13 i pocetkom 14 v. te su sagradili crkvu sv. Ante i samostan. Osim redovnika bilo je u Bihacu i svjetovnih svecenika koji su vršili župnicku dužnost pod imenom plebanuša. Oni su nosili razne naslove prema funkciji koju su vršili. Ipak su se kraljevi oslanjali najviše na redovnike koji su vršili i inkvizitorsku dužnost, Procelje je zajedno sa vratima izradeno u gotskom stilu što se vidi po izradi portala i rozete koja nas vodi svojom izradom u Dalmaciju i na uticaj njezinih majstora. Iznad ulaznih vrata nalazio se natpis na latinskom jeziku koji je prenesen u rakovicku župsku crkvu. Natpis ima ove rijeci: »Hoc saxum fecit fieri egregius ... '~ Gdje je taj natpis sada, mi ne znamo. Neki sumnjaju u istorijata ovog odlomka. Poslije okupacije Bosne i He~cegovine od strane Austrije, franjevci su napravili novu crkvu sv. Ante jer se nisu mogli pogoditi s austriskim vlastima o povracanju Fetije u vlasništvo katolicke crkve. To su nam pricali stari muslimani iz Bihaca.
A. I vi c piše da je Bihac pao 19 juna 1592, o. c. u Starinama XXXV, str. 377. F r. R a c k i, Starine XIV, str. 185. 16) Iva n Tka 1c i c, Mon. eccl. Zagr. tom II, str. 89. Kr. Draganovic postavlja granice Kninske biskupije u gornjoj i srednjoj Uni. Meda poCinje na ušcu Vojskove u Unu i ide okomito prema jugu. Tako je Kninskoj biskupiji pripao Bilaj i Vl:tOC.(Croatia Sacra 1934, str. 190 tA clanku "Katolicka crkva Bosne i Hercegovine nekad i danas). ") R. L o p a š i C, "Prilozi za poviest Hrvatske« u Starinama XVII.
H)
Je')

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

259

Pri osvajanju novih krajeva, narocito gradov,a, Turci su obicavali pretvarati crkve u džamije kao što su ucinili s onom u Beogradu 1521 god. To su isto ucinili sa crkvom sv. Luke u Jajcu, sv. Petra u Livnu, sv. Barbare u Bihacu, pa evo i sa crkvom sv. Ante u Bihacu.1S) Godine 1953 pregledali smo ponovo Fetiju-džamiju i njezinu bližu okolicu. Nad vratima Fetije-džamije nalazi se ploca s turskim natpisom koja govori o gradenju munare kako smo vec lipomenuli. Ispod nje nalazi se još druga s imenom kajmakama Hilmije za cije je vrijeme munara zidana. Širina gornjeg natpisa je 1,90 m, visina 46 cm, a sims 10 cm dok je donji natpis dug 60 cm, visok 31, sims 24 cm. U portalu se nalaze cetiri okrugla stupcica sa dva sploštena izmedu okruglih. Friz je širok 25 cm, dug 90 cm, zavoj prema vratima 10 cm, a prema munari 16 cm. S obadvije strane nalazi se po osam urezanih cvjeto1va kao i na srednjovjekovnim crkvenim i svjetovnim gradevinama u Dalmaciji. Prema izradi može se pretpostaviti da su majstori bili Dalmatinci. Vrata su široka 1,70 m, visoka 3,12 m. Po sredini zida nad vratima strši jedna lezena, ali oštecena, dok je lijeva u istoj visini potpuna neoštecena, jedan i po metar daleko od kraja crkvenog zida. Veliki dio crkava i gradevina u Dalmaciji imaju isti nacin uzidivanja lezena. Crkva je široka 11,90 m, duga 22,15 m. Pokraj Fetije-džamije nalazi se jedan kapitel sa osam izbocenih ureza u obliku stošca. Baza kapitela je 43 cm, debljina baze 4 cm, visina 31 cm. (sl. 11, tab. IV). Sjeveroistocna strana Fetije je malterlsana djelomicno, ali se ispod maltera vidi drugi nacin zidanja i to od sitnog kamenja. Od C'oškadžamije do pocetka maltera nalazi se lijepo klesani kamen koji je ostao još od pocetka gradenja te crkve. Duljina zida od klesanika je 8,70 m. Opet, na suprotnom kraju istoga zida, pojavljuje se lijepo klesani kamen svaki dužine od 90 cm. Pri krovu se vidi sims. prost što znaci da je kasnije postavljen. Suprotna, jugozapadna strana, gradena je sva od lijepog tesanika kamena. Prikracena je apsida što se vidi po napuklom zidu koji je malterisan, ali se lijepo vidi oblik apsidnog luka. Na tom dijelu Turci su stavili dva nova prozora. Odmah ispod tih prozora u zemlji nalaze 'Se ostaci temelja apside. Zato je potrebno da se pokuša na tom mjestu kopati da bi se vidjela velicina temelja apside. Vjerojatno je da ce se naci i drugi fragmenti koji bi nam bolje osvijetlili istoriju te zgrade. Ostala su dva gotska prozora iste velicine i jedan mali s desne strane u džamiji koji je bio sastavni dio prezbiterija. On je udaljen od donjeg coška džamije 1,13 m i nema svog pandana na suprotno'j strani. Izgleda da ga nije ni bilo jer je taj dio zida ispunjen sitnim kamenom koji je kasnije zidan za turske potrebe nove džamije. Mi smo skloni da pretpostavimo da je taj dio zida bio po obicaju vezan za samostan. Dominikanci, franjevci i ostali redovnici redovno su spajali crkvu sa samostanom s jedne strane radi obavljanja molitve u horu koji se redovno nalazio u crkvi. Još se može pretpostaviti da je tu bio samo ulaz u prezbiterij radi obavljanja službe u crkvi. Dužina unutrašnjosti crkve (Fetije) je 20,80 m, širina 9,13 m. Zidovi su debeli oko jedan metar, isklesani od bihackog kamena koji se lijepo izgraduje. Kamen je isti kao i onaj u nadgrobnim spomenicima. Promjer rozete je 1,50 m, a otvora s vanjske strane 2,25, s unutrašnje 2,03 m. RO.leta ima osam otvora. Prozori s desne strane su visoki 6 m, a širina okana 1,10 m, širina otvora 1,70 m. Manji prozor ima visinu otvora 2 m, a širinu otvora 1,26 m. Isti prozor ima okno visine 1,47 m, širine 65 cm. Treba napomenuti da su Turci bili zazidali sva tri prozora tako da su ostavili otvoren samo manji dio. Prozori su dovedeni u prvobitno stanje u doba Austrije. Truhelka tvrdi da je Fetija uredivana o državnom trošku u vrijeme Ferhatbega poslije osvojenja Bihaca 1592 god. Truhelka piše da je arcus triumphalis li
18) Dr. C. T r u h e 1k a, Osvrt na sredovjecne kulturne spomenike u G1. Zem. m. 1914, str. 249; Dr. Ju 1. Je len i c, Kultura i bosanski franjevci I, str. 110-111; Mar i n o S an u d o, Rapporto della Rep. V. coi Slavi Mer. u Arhivu VIlI, str. 134; R. L o p a Š i c, Bihac i Bihacka Krajina u izd. M. H. 1943, str. 35-36 i 53 i bilješka 30; Iva n Kuk u 1je v i C, Sredovjekovni i noviji natpisi u Hrvatsko}' i Slavoniji, str. 197.

17*

260

Marko Vego

dnu lade, koji dijeli prezbiterij, bio velik 12X7,2 m. On ujedno tvrdi da je na temeljrma apside bila sagradena jedna privatna kuca. Ta danas ne postoji, nego nekoliko metara dalje u pravcu apside nalazi se nova gradevina. (Danas Ðacki dom).!9)
Opis bihackih latinskih spomenika

Prije prvog svjetskog rata Zemaljski muzej je sacuvao devet latinskih nadgrobnih spomenika, porijeklom iz Fetije. Kao deseti kameni spomenik s natpisom na latinskom jeziku je onaj koji je donesen u muzej 1951 kako smo prije napomenuli. Uzecemo kao jedanaesti i onaj katpitel iako nema natpisa jer je služio u druge svrhe. Br. 1 - Na ovoj nadgrobnoj kamenoj ploci nalazi se natpis bihackog krojaca Luke (inv. broj 242). Kamen je od bihacke miljevine, visok 98 (lm, širok 69 cm, debeo 14 cm. Po sredini je napukao na pet dijelova, ali je pri dnu oštecen i to na onom dijelu gdje se nalazi rijec Luce. Pred imenom LUCE vide se dva slova .... RI. Slova u natpisu su velika (humanistika), samo je slovo S cifrasto u obliku zmije. Sva su slova jednaka kao po mjeri. Drugo slovo R u rijeci SARTORIS je ošteceno. Na gornjem dijelu spomenika nalaze se rijeci DE BIHICHIO, a na desnoj strani druge rijeci koje prelaze na lijevu stranu. Slovo D je slicno obrnutom slovu P. [HEC SEPVLTURA VI] RI .LVCE. SARTORIS DE BlI]HICHIO NECNON. ET. HER [EDVM] [SVORVM]. Kako je u Bihacu bio zapovjednik kapetan sa vecim garnizonom, izgleda da je Luka bio njegov vojni krojac koji je bio ugledan te je dobio mjesto za spomenik uz druge hrvatske plemice. Jedno je jasno da nije pripadao u red plemica jer na spomeniku nema grba. Mi smo mišljenja da je Luka umro prije 1551 god. jer se ne spominje u popisu pješaka bihacke kapetanije. U tom spisku iz iste godine spominje se Luka zlatar, Andre zidar i druge zanatlije, osobito puškari koji su bili potrebni za opravku oružja. Krojaci su bili ugledni na dvorima kapetana što se vidi iz jednog pisma Pavla Kerecenija 1523 god~ u Križevcima u kojem se spominje krojac Mathok (sartor Mathok).20) Sl. 1, tab. I). Br. 2 - Ovaj spomenik je visok 1,6 m, širok 66 cm, debeo 14 cm. Kamen je od miljevine, a slova velika (humanistika). Spomenik je neoštecen s gornje strane gdje pocinje natpis, drugi donji dijelovi su ošteceni. Slova su tacno izmjerena koja su isklesana okolo grbnog polja tako da su i ona ogradena. U grbnom polju vidi se lijepo isklesan ornament koji bi mogao. biti i grb iako ga Ivan Bojnicic nije donio u svojoj knjizi o' grbovima hrvatskog i slavonskog plemstva. Grbno polje je u obliku pravougaonika u kojem su izradena cetiri ljiljana okrenuta prema donjoj strani. U sredini se nalazi jedan pairnin trolist, ograden u jedan nepravilan krug. Ornamenti su proporcionalni i cine lijep utisak. Grbno polje je široko 40 cm. Na gornjem, neoštecenom dijelu nalazi se na uglovima po jedna rozeta sa 12 krakova od kojih su 8 u obliku polukruga a 4 strše van u obliku trokuta. Rozete su iste kao na arhitravu od ciborija zadarskog doma iz XI v. Vidi se da je starohrvatska umjetnost imala širi dohvat izvan granica Dalmacije. Drška sa paliminim listom nalazi se cešce u Dalmaciji na raznim crkvenim spomenicima kao i na portalu trogirske stolne crkve.21)
19) C i r o T r u h e 1k a, Sredovjecni spomenici Bosanske Hrvatske, 1-13 u Hrv. Kolu 1942 god. R. Lopašic o. C., str. 251. 20) V. K 1 a i C, Acta Keglevichiana Zagreb, 1917, str. 60; C. T r u h e Ika, o. c. u Hrv. Kolu 1942 (XXIII), str. 13; R. L o p a š ic, o. C., str. 242 i 243. Zlatar Luka obavljao je i sudsku dužnost u bihackoj opcini 1543 god. 2') Mi loj eVa s i C, Arhitektura i skulptura u Dalmaciji od pocetka IX do XV veka, Beograd 1922. str. 165, sl. 124; C. M. Ive k o v i C, Gradevinski i umjetnicki spomenici. Trogir sv. III, str. 15, .tabla 17; R. L o p a š ic, o. C., str. 54 i 13.

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

261

Slova u natpisu su brižljivo isklesana i to u dubokom rezu kao i drugi ornamenti. Natpis ide s lijeve strane na desno i pocinje: [P] ETRVS .REBROVICH PRO SEPVLTVRA. SIBI. IPSI. HEREDIBVS ET (u abrevijaciji, slovo I nalazi se u slovu L) SVIS. ANa. NATALIS .. '.. Truhelka je stavio ANa sa dva N koja u natpisu ne postoje. Kod imena PETRUS slovo T je malo ošteceno. Od slova E vidi se sve osim gO'rnjega poteza. Godina smrti pokojnika i njegovo zvanje ne postoji, pa se ne bi mogla tacno rekonstruisati bez pomoci istorije. Ko je bio Petar Rebrovic i kakvu je funkciju vlšio u Bihacu? Lopašic je napomenuo da je Petar Rebrovic bio 1517 god. vicekastelan u Bihacu. Sigurno je da je porodica Rebrovica vršila konjicku službu u bihackoj kapetaniji. Petar Rebrovic bio je jedan od najuglednijih bihackih konjanika 16 v. što se vidi iz jedne pretstavke bihackih gradana od 2 aprila 1531 god. koja je upucena generalu Ivanu Kacijaneru kO'ji je vodio borbe s Turcima u Slavoniji. Na toj pretstavci Petar Rebrovic potpisan je prvi izmedu ostalih i naziva se vicekapetanom. Vidi se da je napredO'vao u svO'jO'jvO'jnoj službi. 22) Kasnije se spominju drugi Rebrovici kao konjanici, a medu njima Ivan i Juraj (1551 god.) što bi znacilo da je Petar Rebrovic bio vec umro i da su pomenuti njegovi sinovi. Prema tome Petar je umro izmedu 1531 i 1551 god. (Sl. 2, tab. 1).2:1) Br. 3 - Spomenik je od miljevine, visok 1,92 m, širok 83 cm, debeO' oko 17 cm (inv. broj 231). On je potpuno ocuvan, samo je malo oštecen s gornje lijeve strane od strane oboda uz lijevu rozetu. S gornje i donje strane urezane su po dvije rozete sa 12 krakova u cetiri ugla. Oko slova urezan je praviIni okvir koji dijeli slova od grbnog polja. Grb se sastaji od ruke do ramena koja drži kratki bodež sa zavinutim balcakom. Izmedu bodeža i ruke nalazi se jedan klas i grancica 'od hrasta sa dva bra i dva lista. Ispod toga je kamen napukaoi urezana je riba, okrenuta desno, ispod nje paralelno vidi se rak, okrenut lijevo. Grb je uokviren i završava se palminim listOlffiuz koji se nalazi po jedna šestokraka zvijezda. Grbno polje je široko 53 cm, dugo 94 cm. Rozete su kao kod broja 2. Po rozeti se vidi da je isti majstor, ili je iz iste klesarske škole, ali svakako pod uticajem dalmatinske umjetnosti. Natpisna slova su humanistika 15 v. Natpis glasi: Ric tumulatum. lat et. corpus. [sline capite . strenui .militis. nobilis Bernardini Stivchovich . qui .pro fide catolica pugnando occisus est. curente. annO'. domini. 1523 . In tumulo hociacent. (et) etiam alia corpora egregiorum militum gentis Stivchovich. C. Truhelka procitao je natpis pogrešno. On je mjesto latet stavio iacet, jer je mislio da mu je taj smisao. Tu su ga slova prevarila iako se dO'bra vide. Ako pogledamo kako je klesar urezao slovo t u rijeci latet, vidjecemo da je ono isto kao i ono drugo t u sredini iste rijeci. Kad uporedimo i slovo c u drugim rijecima istog natpisa, O'pazicemo da takvog nema da bi mu moglo dati povoda da pogrešno cita. Mjesto rijeci tumulatus treba da dode tumulatum jer zadnji znak abrevijacije· oblika 3 u daljnjem tekstu cita se kao m. To se vidi kod rijeci militum istO'ga teksta. Pogrešna je rijec trul1cati kod Truhelke jer treba citati strenui kako je i smisao teksta. U tekstu se jasno cita strenui. Sve je to Truhelka citao po smislu. Njega je prevario i broj slova. Prvo slO'vo od rijeci strenui je isto kao u rijeci occisus (S drugo od kraja rijeci occisus). Na rijeci pugnando stoji znak kontrakcije, a na kraju rijeci occisus stavljen je znak abrevijacije. Tako isto kod rijeci curente stoji kontrakcija kao i nad rijeci corpora u kojO'j se steže slovO'r. Izmedu rijeci iacent i rijeci corpora Truhelka je procitao et mjesto etiam iako jedno i drugo ima isto znacenje. Iza rijeci et klesar

i

E. Las z o w s k i, Mon. Habsburgica vol. II, str. 18. R. L o p a Š i c, o. c., str. 242. I. Kukuljevic spominje Rebrovice u jednoj oporuci kojom je Juraj Keglevic ostavio neke stvari svojoj braci, I. Kuk u 1j e v i C, Acta croatica 1. str. ~51; C. T r u h e 1 rau Hryatskom KO'lu xxnr1 str. 13 u citiranom c~ank~.
22) 23)

262

Marko Vego

je stavio znak abrevijacije nad oba slova. Tekst natpisa 9voga spomenika sada je potpuno revidiran i tacan. "4) Ivan Bojnicic donosi sliku grba sa opisom na tabli 69, ali ga daje porodici Križanica -de Hresno koja se istakla u boju protiv Turaka. Jedan od ove porodice Ivan Križanic bio je 1711 god. vice sudija zagrebackog komitata. Bojnicic je donio na tabli sliku grba porodice Stivkovica kao i na našem spomeniku."") To je amblem sudija ili vojnih plemica što pokazuje i ruka do ramena koja drži bodež. Svakako se naš grb odnosi na vojno lice plemica Stivkovica. Bernardin Stivkovic vodio je borbu protiv Turaka u Krajini u kojoj je izgubio život. Turci su mu otsjekli glavu kao jednom od glavnih pokretaca te borbe 1523 god. Riba je starohrišcanski znak smrti, a rak oznacava neprijatelja. Simbol ribe nalazi se i na ornamentici olovske -crkve. 26) Gdje je poginuo Bernardin Stivkovic, nije nam poznato iz izvora, ali znamo da je ta porodica živjela u Bihacu i iza 1523. god. Jedan izvještaj Vuka Engelberta Auersperga iz Karlo'vaca spominje Pavla Stivkovica 17 dee. 1583 god. Još prije toga u popisu pješaka bihacke kapetanije spominje se jedan drugi Štifkovic (Stivkovic) kao pješak u Ripcu kod Bihaca (1551 god.).27)Sigurno je to ista porodica kao i ona na našem spomeniku. (sl. 3, tab. I). Br. 4 - I ovaj spomenik potjece iz Bihaca i klesan je od miljevine. Visok je 1,69 m, širok 1 m, debeo 15 cm, ali je malo pri dnu napukao. Slova su velika (humanistika), ogradena posebnim okvirom kao što je obicaj kod nadenih bihackih latinskih spomenka. U sredini grbnog polja nalazi se grb porodice Kobasica s kacigom sa otvorom na kojoj se nalazi jedna grana sa tri lista kao perjanica. S lijeve strane kacige urezana je godina smrti 1523 tako da 23 stoji na suprotnoj desnoj strani. Ispod kacige u grbnom polju nalazi se ruka do ramena sa bodežoiffi koji probada kacigu. Bodež je dug 45 cm. To je siguran znak ratnicke sposobnQsti i slave koju je stekao u bojevima. Grbno polje je široko 53 cm, dugo 94 cm. Na cetiri ugla spomenika nalazi se po jedna rozeta sa 12 krakova kao i kod broja 2 i 3. Na dnu grbnog polja su ljiljani (10) i jedan palmin list okrenut dolje prema dnu spomenika. Iz toga se može pretpostaviti da je isti klesar radio ovaj spomenik kao i one pod brojem 2 i 3 (u prvoj polovini XVI v.). Na ovom spomeniku urezano je slovo A kao i na onom pod brojem 3 ilO. Natpis na spomeniku: HANC SEPVLTVRAM EDIFICAVERVNT EGREGII IOHANES ET. GASPAR. CHOBASICH. PRO. SE. ET. SVIS. HEREDIBVS. (1523). Rijec edificaverunt ima znak kontrakcije nad slovom V. Natpis je dobro citljiv, ali ga Truhelka nije dobro procitao. On je mjesto Kobasic procitao Cobacich jer je zamijenio slovo C sa slo'vom S koje je izlomljeno u drugom dijelu. Naši izvori ne donose nikad ime Kobacic, nego Kobasic.28) Kobasici su stara hrvatska plemicka porodica koja je u 15 i 16 v. igrala veliku ulogu u Krajini. Matko Kobasic spominje se kao prvi potpisnik u jednoj povelji iz 1488 god., a isto tako u jednoj darovnici 1493, izdatoj od kralja Vladislava II."") Nije iskljuceno da je Ni.atko otac Ivana i Gaspara Kobasica. Ivan se odlikovao u borbama protiv Turaka pa je dobio i nova imanja u Sudci, Otoku, Topoljanima, Omišalj u i Bristovici u okolici Bihaca. Bio je veliki prijatelj novog kralja Ferdinanda I koji mu je dao imanje Kralje.30) Izvori navode da je bio župan u županiji Bužkoj ispod Velebita (1512).
C. T r u h e 1k a, o. c., str. 13. ";;) 1. Bojnicic, o. C., str. 91, tabla 121 str. 115. - ) Dr. J ul. J el e n l.c, Kul\.\.ua l. bos. tranievcl. sv. I str. '1.55. "7) R. L o p a Š c, o. C., str. 13 243. "8) Dr. C. T r u h e 1ka, o. C., str. 13. 29) Vj. K 1a ic, Acta Keglevichiana, str. 40; R. L o p a š c, o. Jirv. 1943 god.). 30) R. L o p a š c, o. c., str. 10~-106.
"4)

i

i

i

i

C.,

str. 229 (Izd. Matice

i

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

263

Napominjemo da i danas Kobasici žive u Krajini i u Hrvatskoj. Emrik de Peren, Ivana Kobasica palatin i ban, piše dikatorima Slavonije 1513 god. te spominje kao kastelana.~l) Kad su hrvatski plemici birali Ferdinanda I za hrvatskog kralja, bia je prisutan i Ivan Kobasic, kastelan tvrdave Brekovice kod Bihaca. On je dao svoj glas Ferdinandu I 1527 god., jer ga je i prije kao nadvojvoda austriski pomagaa.32) Nakon izbora Ferdinanda I za kralja Hrvatske plemici dobili su vecu vojnu i materijalnu pomac ad austriskih staleža i od samog kralja Ferdinanda 1. Tako je Ivan Karlovic javia Ferdinandu I 25 februara 1527 god. da se Bihac nalazi jedini u rukama bana i da ima vec pola godine kaka grad brani Ivan Kobasic koji je ostao bez novcanih sredstava koja mu je bio dužan poslati kranjski sabor. Kranjska pomoc nije dalazila na vrijeme iako su primili na se obavezu. Ipak je bar donekle kralj Ferdinand I izvršio svoje obaveze, date na cetinskom saboru. On je dodijelia Ivanu Kobasicu 15 konjanika ad onih 800 koje je Ferdinand I bio abecaa hrvatskam plemstvu za odbranu kraljevstva. Malo kasnije Ivan Kobasic vadi borbu protiv Turaka sa 30 kanjanika (1529 gad.). Strah od Turaka bio je na dnevnom redu, te su hrvatski plemici dobivali nove pasjede u Hrvatskoj od kralja da bi imali od cega živjeti u slucaju gubitka Krajine. Taka je Ivan Kobasic dobio Žumberk kao sklonište u slucaju da Turci osvoje Bihac."3) Poslije toga ne znama kako je i kada Ivan Kabasic umro jer se poslije 30 maja 1531 gadine ne spominje. O bratu Gasparu ne znamo mnago, samo znamo to da godina na spomeniku nije godina smrti ni Ivana ni Gaspara Kobasica, jer se to kosi s istoriskim izvorima. Ova dva brata dovršili su ovaj spamenik još za svoga života 1523 god. Vrlo je cudno da su stavili godinu izrade spamenika, ali se ta jasno vidi iz sadržine natpisa, naracito po rijeci »sagradiše - edificaverunt«. Kaa sinove Ivana Kobasica izvari spominju Grgura i Petra te istic:u Grgura kao velikog borca prativ Turaka. U izvještaju hrvatswg sabora 27 juna 1533 god. u Zagrebu spominje se Ivanov sin Petar Kobasic dok se njegov brat Grgur potpisuje posljednji u izvještaju hrvatskih staleža u Topuskom 1535 gad.34) Turci su Grgura Kobasica zarobili u Kastajnici 1540 gad. Za) O bratu Gasparu Kobasicu ne znamo ništa u ova vrijeme, nega to da je sin Ivanov nosio ime Gaspar. Porodica Kobasica bila je gospadar Brekovice do 1580 god.36) Ivan Bojnicic donia je sliku grba Kobasica, ali bez kacige i šestokrake (tab. 64). Jedan ad Kabasica A'NDRIJA od plemena Mogorovica iz Like, bio je knez kraljevskag suda ciji se pecat nalazi na glagolskoj ispravi iz 1449 gad. (sl. 4, tab. II).37) Br. 5 - Spomenik je dabro ocuvan, isklesan od bihacke miljevine. Na gornjaj i na donjaj strani je probušen ornament da bi se valjda napravilo mjesto za pricvršcenje spomenika. Spomenik je dug 1,95 m, širok 77 cm, debeo aka 16 cm. U grbnom palju izmedu natpisa nalaze se s gornje strane tri trolista cije drške idu jedna iz jednog ugla, a druga sa strane tako da se sastaju i cine jednu cjelinu kako je bil\) i na dalmatinskim spomenicima. Ispod toga je ograden arnament šestokrake i trolista. Jedan s lijeve strane' oštecen kao i onaj s donje strane dok je opet ispod taga tri trolista kao i s donje strane. Ispod gornjeg uakvirenog orna-

i

5e

M. Me s i c u Starinama V, str. 163; H. L o p a š c, o. c., str. 106. F. S i š i c, Acta Como vol. I, str. 50. 33) E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. II, str. 42, 207-208, 5~1; F. S i š ic, O. C., str. 64. 3') E. Las z o w s k i, Mon. Hab. voL II, str. 39, 623; R. L o p a š i c, o. c., 61, 107. 35) E. Las z o w s k i, O. C., str. 495-496. 30) H. Kr e š e v 1jak o v i C, Cazin i okolica, str. 19 u Kal. Nar. Uzdanice, Sarajevo 1935. 31) I V. B o j n i c i C, o. C., tab. 64, str. 90. On tvrdi da je Ivan Kobasic poginuo kod Kanjiže 30 sept. 1580 god. R. Lopašic tvrdi da je poginuo 1581 (Spomenici Hrvatske Krajine, I knj., str. 109). TQ pi U kO!ll slucaju ne odnosi na našeg Ivana Koba~ica koji je umro mnogo prije,
31)
32)

i

264

Marko Vego

menta nalazi se opet tri trolista sa dvije odvojene drške od kojih jedna ide od ruba ornamenta a druga sa strane od okvira natpisa. Sa strane okvira s obje strane urezan je ljiljan s tri lista a izmedu njih su dva ureza u obliku velikog slova 1. Nad tim znakovima je sedmokraka zvije:tda. Odmah ispod toga nalazi se grb gu:>ke, okrenute desno koja pred lijevom nogom ima tri tackice. Guska se nalazi po obicaju na gornjoj gredi. Grb je lijepo ograden polukrugovima koji se simetricno spajaju. Ispod grba je opet zvijezda šestokraka, simetricna gornjoj uz koju se nalaze s desne i lijeve strane tri trolista sa tri lista svaka. I na ovom spomeniku vidi se uticaj Dalmacije. Natpis: HIC . EST SEPVLCRVM NOBlLIS. EGREGIIQUE MILITIS IOHANIS . . ISATSICH CESA[RAE] M[AJESTATIS] CAPITANEI IN REPATS ET HEREDVM. EIVS. ANNO. DOMI[NI] 1565. Kod Truhelke stoji rijec nobili ;mjesto nobilis što je, po svoj prilici, štamparska greška. U grbu Izacica vidi se plivajuca guska koji je spomenut na jednom _ aktu iz 1630 god., pohranjen u Drž. arhivu u Zagrebu. Bojnicic tvrdi da je rod Izacica pripadao starom hrvatskom plemstvu Gušica. Izacici su držali grad Izacic kome su dali svoje rodovsko ime, ali se prije zvao Berišic, poslije Dol, a od 15 v. Izacic-grad. Istina je da su Gušici imali u grbu gusku na gredi, samo je okrenuta l!jevo. Izacic-grad je dug 130 m, širok olw 80 m, visok 8 m. Imao je tri kule. Tlocrt grada i njegov presjek donio je V. RadimskY.3S) Izacici su bili kapetani u Ripcu i kastelani u Izacicu. Još u 15 v. spominju se kao plemici (nobiles). Neki Ivan Izacic spominje se u jednoj pogodbi u Zadru koju je sklopio Zadar i knez Ivan Krbavski 1468 god., ali se taj ne bi mogao odnositi na našeg pokojnika Ivana Izacica. Mi pretpostavljamo da mu je gorespomenuti Ivan bio djed jer su se ista imena davala redovno unucima. Na Cetinskom saboru 1527 god. spOlminje se kao izbornik Pavao Izacic koji je od kralja Ferdinanda I dobio 15 konjanika za odbranu utvrdenja Izacic-grada. Pavao bi mogao biti sin Ivana Izacica,' spomenutog 1468 god. U svakom slucaju ista je porodica koja je u Krajini vodila borbe protiv Turaka.3Q) Truhelka tvrdi da se rod Izacica pojavljuje s Bogdanom Izacicem pri koncu 15 v. dok iz gornjih navoda vidimo da se pojavljuje još mnogo prije.40) Pavao Izacic vrši zapovjednicku dužnost u Izacicu 1530 god. koji je mnogo trpio zbog nemara kranjskih staleža i male posade. 1537 god. bilo je u gradu samo 6 stražara, ali je posada malo kasnije pojacana tako da je 1577 god. brojila 40
haramija.41)

Stjepan Izacic dao je svoj zavicajni grad kraljevskoj upravi i preselio se u pokupske i posavske strane Hrvatske. Pavao Izacic je bio kastelan i u gradu Medvedu ispod Zagrebacke Gore dok 'je Ivan Izacic bio kapetan u Ripcu. Imao je brata Franju i Kristifora koji su vršili važne vojne dužnosti, osobito Franjo (1556 god.). U Ripcu je bio Petar Ripacki kao veliki prijatelj kralja Ferdinanda I te ga je ovaj imenovao i za 'kninskog biskupa iza smrti biskupa Andrije 1534 god. Kad je pao Knin pod tursku vlast, kninski biskup se preselio u Cazin. Tako je i Petar Ripacki stolovao u njemu,42) Ripac je igrao veliku ulogu u preistorisko i rimsko doba. On je bio i središte sredovjekovne Humske Župe, plemickog suda i prokulaba. Jedno vrijeme Ripac su držali knezovi Frankopani, a 1490 god. ugarsko-hrvatski kralj Vladislav II darovao ga je Korvinima. Poslije Cetinskog sabora Ni1. B o j n c i c, o. c., str. 73, tabla 42; V. Rad i m s k Jr, Gl. Zem. m. 1893, str. 58. L j u b i c, Listine X, str. 416, 410; F, S i š ic, o. c. vol. I, str. 50 i 64. 4°) R. Lo p a š i c, o. C., str. 140. Od 1537"Izacici su bili bihacki kapetani. 41) R. L o ip a š i c, o. C., bilješka 262. Kukuljevic spominje nekog Ivana Izacica, ripackog kapetana, koji je 1575 primio imanje Zakanje od Frankopana knezova Zrinskih (u kotaru grada Ribnika na Kupi). To nije naš Ivan Izacic jer je umro 1565 god. kako se vidi na spomeniku. 42) I V. B o j n i c i c, Darovnce kralja Ferdinanda I za Hrvatsku, str. 25; Kuk u 1 j e v i c, /l.ct& cro&tic&, str. 257; Rad. L o p a Š ic, o. c., str. ~77.
38) 39)

i

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

265

kola Jurišic potvrdio je razne povlastice gradanima koje je kasnije i kralj Ferdinand I ponovio."') Posada Ripca brajala je desetak konjanika ciji se broj u vrijeme opasnosti povecavao. Njegovi zapovjednici su se više puta obracali kranjskim saborima u Ljubljani da bi dobili bar nekakvu pomoc. Turci su napadali Ripac kao glavnu zaštitnicu grada Bihaca. Oni su s velikom vojskom udarili na Ripac 1554 god. da ga opustoše. Konacno je hrvatski sabor javio da je Ripac u turskim rukama 1582 god. Hrvatska konjica i pješadija povratila je Ripac pod bansku vlast dok nije konacno opet pao 6 nov. 1591 g. Turci su ga popravili i utvrdili da im posluži za osvajanje Bihaca.44.) Ivan Izacic spominje se kao konjanik pod zapovjedništvom Jurja Sauera 1551 koji je Izacicu isplacivao za tri konjanika13 forinti mjesecno.45) Konacno se Ivan Izacic spominje još jedanput kao burgraf u gradu Izacicu 1562 god. pa je poslije tri godine umro (1565 god.). Poslije toga gospodari Izacic-grada borili su se s neprijateljem i konacno je grad podlegao 1592 god. Oko njega su se borili turski i austriski vojnici a kasnije i maršal Marmont dok nije stradao 1835 god. (sl. 5,
tab. II). 45)
Br. 6 Spomenik je od bihacke miljevine, pri dnu oštecen, dug 1,79 m, širok 85 cm, debeo 18 cm. (inv. br. 228). U sredini se nalazi grb ciji je orao okrenut en face, raširenih krila i stoji na grancici. Ispod krila urezane su dvije šestakrake uz trolist od ljiljana. Okvir grba završava se sa trolistom od ljiljana kao i na spomenicima pod brojem 2 i 4. Ispod okvira s desne i lijeve strane vidi se po jedna rozeta kao na pomenutim spomenicima. Slova su velika (humanistika) izmedu kojih su stavljeni znakovi za rastavljanje kao i kod drugih spomenika, samo kod svakoga nisu isti. Nekada su tacke a nekada imaju oblik paragrafa. Po izradi slova i drugih ornamenata vidi se da je klesar bio isti kao i kod brojeva 2, 3 i 4. Natpis: SEPVLTVRA .NOBILIS. LVCE CVITCH[O]VICH. IVDICIS. BIHIC[IENSISl [IVD]EX .CIVITATIS P[RE]FATE. SIBI SVISQUE. HEREDIBVS FIERI FECIT 15 XXIIII. (1524) Kod rijeci prefate dolazi kontrakcija. Truhelka je ispustio slovo H koje se jasno vidi u prezimenu, izmedu C i H nema slova O, nego nam se cini da je urezan li slovo C po obicaju tadašnjih klesara. Cvitkovici su hrvatski plemici koji su u doba kralja Ludviga II vršili sudacku dužnost u Bihacu. Njihov grb se sastoji od orla o cemu je pisao 1. Bojnicic koji je stavio pogrešno godinu smrti Luke Cvitkovica. Mjesto 1524 godine stavio je 1523 iako se na spomeniku dobro cita.47) Klesar je oznacio prve dvije brojke arapskim znakom a druge dvije rimskim. Bihacka opcina imala je stalno svoje suce koji su sudili gradanima, pa se cesto dogadalo da je iz iste porodice biran sudija nakon smrti jednoga clana te porodice. Poslije bihackog sudije Luke Cvitkovica spominje se sudija bihacki Grgur Cvitkovic 27 februara 1530 god. Bio je bihacki izaslanik kod kralja Ferdinanda I od koga je u ime gradana molio vojnu pomoc protiv Turaka. S njim je u pratnji išao i bihacki plebanuš Vito Šubic. Tražili su od njega 100 konjanika, 200 pješaka, praha i lombarda da bi mogli odbraniti Bihac koji je smatran stražom i vratima Hrvatske (custodia et porta). Svakako da je porodica Cvitkovica zauzimala
'3) R. L o p a Š i c, o. C., str. 212 i 213. ") Dr. A. I v i C, Prilozi za povijest Hrv. Slavo li 16 i 17 v. li Starinama XXXV, str. 342 343; F. iS i s i C, O. c., IV, str. 76; E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. III, str. 470. '5) R. L epa Š i C, o. C., str. 242. '6) R. L o p a Š i C, o. C., str. 19 li Starinarna XIV; Val vas o r, Die Ehre ... sv. IV, knj. XII-XV str. 125. • 7) 1. 13 o j n c i C, o. C., str. 219, tabla 158.

i

i

i

266

Marko Vego

vidnO' mjet3ta u barbi prativ Turaka. Iz izvara saznajemO' da je 1579 gad. bila velika barba u Krajini u kajaj je paginua Nikala Cvitkavic. Oni su bili abavezni sa Draginicima da daju cetvara kala za utvrde 1594 gad. (Sl. 6, tab. II).~8) Br. 7 - Spamenik je na isti nacin raden k'aa i prethadni. Dug je 1,90 m, širok 83 cm, debeO' 15 cm. Mala je i napu!kaa pri dnu d~ mu je grb uakviren takO' da se datice glavnag okvira od natpisa. U njemu je urezan galub raširenih krila stajeci en face na jednam panteru koji je okrenut desna i stoji na gredi. Lijeva krila galubava je aštecena jer je ad njega kasnije napravljena velika udubljenje. Galub ima na glavi tri krina. Na uglavima natpisa nalazi se pa jedna razeta ad 12 krakova kaO' i kad brojeva 2, 3 i 4. Na drugom dijelu grba nalazi se pahnin list u akrugu iz kajega izlaze dvije grancice sa cetiri listica. Iz donjeg dijela spamenika vide se vijugasti arnamenti sa dvije grancice i cetiri listica. Izrada je kaO' i kad braja 2, ali su listici razliciti. I tu se vidi uticaj dalmatinskih arnamenata iz srednjeg vijeka. Slava su kaO' i na spameniku pad brajem 3. Pa pisanju brajeva I i 5 pa nacinu izrade magla bi se zakljuciti da je isti klesar ili je ista klesarska škala. Jedina su razliciti znakavi izmedu slova. Truhelka je u prezime Farkašic staviO' dva slova s šta ne adgavara pravom stanju stvari. Jasna se vidi sama jedna s. Natpis: SEPVLTVRA .ST[RENVI]. MILITI[S] (Slava s je aštecena). NOBILIS. NICOLA!. FARCASICH. IN PUGNA CONTRA TURCAS. PRO FIDE. CATOLICA. INTERFECTI 1519. Nad rijeci cantra staji kratica. Bojnicic ne spaminje nikakav grb Farkašica. Farkašici su stara hrvatska plemicka paradica kaja se spaminje 1364 gad. pa i prije. Ban PavaO' Cupar spaminje 1413 gad. Tama, sina Farkaša ad Krešcica i nareduje mu da povrati neke ukradene stvari ad strane dvajice redavnika u pavlinskam samastanu u Dubici.'JO)Farkašici su bili plemici nametnici u Cavi. Ivan Frankopan Cetinski dazvalia je paslije 1470 gad. da Jurša Farkašic preuzme Padzvizd. Toma Farkašic, jedan ad plemica paradice Farkašica, držaO' je Padzvizd kaO' njegO'v kastelan 1495 gad. Kasnije se Farkašici spaminju na svajim imanjima na kajima su bili kmetavi (1519 gad.). Vjeravatna je Nikola Farkašic biO' sin Tomin kaji je prema nadgrabnam natpisu paginuD 1519 gad. u barbi s Turcima jer se u natpisu jasna gavori o' barbi za vjeru. Njegav nasljednik Jurka Farkašic dabia je Dd kralja Ferdinanda I tri kanjanika ad anih 800 kDje je kralj biD abecaa hrvatskam plemstvu za adbranu kraljevine 1527 gad. Kasnije se ta paradica spaminje kaO' gO'spadar Sakal-grada, ali pad ime nam Vragovici (aliter Farcas).50) (Sl. 7, tab. III). Br. 8 - Spamenik je pakojnika Ivana Buckavica, izraden ad bihacke miljevine. Dug je 1,85 m, širak 85 cm, debeO' 12 cm. Sacuvan je vrlO' dabra, sama je izrada jednostavna bez velikih ukrasa. Pri vrhu se vidi grbna palje kaje je aznacena jednim neabicnim plasna1.im macem(?), vrlO' kratkim sa jednim odvajenim krakahl. Uz njega je i šestakraka zvijezda. Grbna palje je duga 50 cm, široka 41 cm. Velika slava isklesana su a da nisu uakvirena kaO' kad drugih spamenika u Bihacu. Nije iskljucena da je u grbu pretstavljena sjekira jer izgleda sasvim kratka i širaka. Ta je svakakO' grb ave paradice šta se vidi iz izraza vir .circumspectus.
~8) E. Las z o w s k i, Mon. Habs. vol. I, .str. 261-262; F. S i š ic, Acta como .. vol. IV, str. 316 i 372. 40) Acta mon. dubic. br. 39 kod R. L o p a š ic a, o. C., str. 276. 5U) R. L o p a š ic, o. C., str. 22-23, 204, 275-276; F. S i š i C, Aeta como Reg. Croat., Slav., Da1m. vol. I, str. 64; E. Las z o w s k i, Mon. Hab., vol. III, str. 4 spominje Grgura Vragovica (Farcas) kao gospodara Sokola koji je pod bihackim kapetanom Erazmom. Farkas dolazi od sanskrtske rijeci vrka, gotski wulfs, starogrcki lukos, latinski lupus, srpski vuk, madžarski farkas (vuk) i fark (rep) a to zI!aci repon~a ili vra~.

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XV.!; vijeka

267

Natpis: SEPVLTURA CIRCVMSPECTI . VIRI. IOHANIS. BVCCOVICH ET. HEREDVM. SUORVM. ID20. (1520). Klesar se služi kraticom koju stavlja nad slovo H u imenu IOHANIS, a isto nad slovom V u rijeci HEREDVM. Dvije prve brojke u oznaci godine stavljene su rimskim brojevima a druge dvije brojke oznacio je arapskim. Po izrazu circumspectus izgleda da je Ivan Buckovic bio ugledan u krugovima bihackih gradana. Sigurnih podataka o njemu nismo našli u izvorima. Ipak se može naslutiti iz 1551 da su Buckovici bili bihacki konjanici (vitezovi) jer se tada spominje prezime Vuckovic koje je napisano mjesto Buckovic. Pisac isprave zamijenio je B sa slovom V što se cesto dešavalo.51) Drugih podataka nemamo u koliko se ne pojavljuje pod drugim imenom po obicaju ondašnjeg vremena, narocito pri cestim promjenama posjeda koje su izazvale turske najezde. (Sl. 8, tab. III). Br. 9 - I ovaj spomenik izraden je od bihacke miljevine od nekog viteza Jurja. Dug je 1,47 m, širok 84 cm, debeo 16 cm. Nadgrobni spomenik je oštecen sa više strana, ali su u grbu dva orlovska krila ostala citava. Krila su u položaju leta, lijepo izradena i leže na glavi oklopnika od koga se vidi samo poprsje s lijevim ramenom. S lijeve strane strši iz okvira lijepo izradeni krin do koga se vidi slovo I, a ostalo je ošteceno. Slovo I je svakao neki ukras nema veze s natpisom. Grb orla raširenih krila oznacava doseljenika kao i kod drugih naroda. Šubici su upotrebljavali jedno orlovsko krilo u grbu na štitu, a nad štitom šljem sa perjem. S vremenom se grJ:) mijenjao tako da su na štitno polje stavili dva orlovska krila. Takav grb su zadržali knezovi Zrinski za svoju porodicu.52) I naš grb viteza Jurja ima šljem s perjem. Kasnije ban Nikola Szechy je imao u grbu dvoglava orla sa raširenim krilima.53) Na pfenezima nepoznatog novca Nikole III Zrinskog, koje posjeduje numiztmaticar Ivan Meixner, nalaze se u štitu nalijevo dva orlovska krila, okrenuta jedan prema drugom. Grb je iz 1527 god.54) Grb našeg spomenika izraden je vješto, umjetnicki i tehnicki sa dubokim urezima. Ivan Bojnicic donio je sliku takva grba.55) Velika šteta što je grb oštecen da bi ga u cjelini opisali i odredili komu pripada. Njegova izrada kao i ostalih dijelova spomenika ipak nam daje razlog da pretpostavimo da je vitez Juraj bio ugledna licnost, a uz to i bogata. Natpis: HIC. IACET. SEPVLTUS. N[OBILI]S .EGREGIVS. GEORGIVS. D[OMINVS] FEBRrVRII] 1560. [LX]VI. AN[NORUM]. RE[QUIESCAT]. IN. PA[CE]. Truhelka je procitao godinu smrti 1560 i stavio iza toga rijec et iako u tekstu ne postoji. On je zakljucio da treba godini 1560 dodati rimski broj VI, pa bi izišla godina 1566 kako je i stavio. Mi mislimo da nije tacno, nego pred rimski broj VI treba staviti rimski broj LX. Tako bi. se dobila LXVI godina života 'Pokojnika, što ima smisla jer se pojavljuje iza nje rijec annorum koju smo dopunili. Tako jedino ima natpis smisla. Truhelka je pri koncu natpisa ispustio da protU\ffiaci zadnje tri kracenice: Re. In. Pa, što sigurno znaci r e q u i e s c ati n pa ce kako je bio obicaj kod katolika pa i danas.:;6) Prema grbu možemo zakljuciti da je pokojnik bio

i

i

M) Val vas o r, o. C., str. 125; R. L o p a š i c, Bihac i Bihacka Krajina u izdanju Matice Hrvatske 1943 god., Zagreb, str. 243; Val vas o r spominje kasnije nekog Ivana Baikovich 1575 koji je u borbi protiv Turaka bio ranjen i zarobljen (o. c. str. 125). 5~) Iva n R e n d e o, Novci porodice Subi6a, str. 80-81. 513) Po Banologiji P. Vitezovica u Wiss. Mitt. VI, str. 3D8. 1>1) Numizmatika, Zagreb i953, str. 39-40 u clanku Ivana Meixnera »Nepoznati novac Nikole III Zrinskog«. M) 1. B o j n i c i c, o. C., str. 211, tab. 153. ~) Dr. C. T r u h e 1k a, Sredovjecni spomenici Bosanske Hrvatske u Hrv. Kolu XXIII,

str.

13.

268

Marko Vego

iz porodice Subica-Zrinskih. Naši izvori spominju u Cazinu 1533 god. nekog Stje~ pana Grgura (Stephanus Gregorye) kao plemica, pa nije iskljuceno da se odnosi i na našeg pokojnika, jer mu ne stavljaju 'tJrezime.c•7) (Sl. 9, tab. III). Br. 10 - Deseti bihacki latinski spomenik jest kameni spomenik koji je u Zemaljskom muzeju od 1951 god. Spo~enik nije nadgrobni, nego jedna tr'ifora koja je baš zbog toga interesantna. Ona ce nam poslužiti za odredivanje gradenja gradevine u kojoj je bila. Izradena je 1520 godine u vrijeme vladanja ugarsko-hrvatskog kralja Ludviga II. Slicne trifore i polifore susrecemo u Dalmaciji na crkvenim svjetovnim zgradama, na propovjedaonici i u ciborijima. Najprirodnije bi bilo da su kulturni uticaji vršeni vecim dijelom iz Dahnacije u Krajinu, jer je Krajina bila politicki i ekonomski vezana s južnim dijelovima kraljevine Hrvatske.5S) Trifora je pukla na mjestu drugog luka i duga je 1,66 m, široka 24 cm, visoka 35 cm. Razmak od luka do kraja trifore dug je 13 cm dok su lukovi pri dnu široki 25 cm a razmak izmedu lukova je 26 cm. Izmedu drugog i treceg luka urezana su šestarom dva koncentricna kruga s tackom u sredini, ali su malo vidljiva. Takvih krugova bilo je i na rimskim spomenicima, nadenim u Bosni (u franjevackom muzeju u Visokom). Nad lukovima je urezan natpis velikim slovima. Klesar je urezao slovo A kao i na spomeniku pod brojevima 2, 4 i 6. Napominjemo da je trifora iz istoga vremena kao i spomenuti nadgrobni spomenici. Natpis na trifori donosimo prvi put jer je našoj naucnoj publici bio nepoznat. Natpis: REGNANTE .SERENISIMO. [PRINC] IPE. LVDOVICO. REGE. HVNGARORVM. HOC OPVS FINE[M]. [S]ORTITVM. EST. ANO. DO[MINI]. ID20. Ondje gdje smo dopunili slova nedostaje dio kamena jer je na tom mjestu i oštecen. Naša dopuna odgovaca broju slova i smislu u natpisu. Klesarski rad trifore i objekta, koji je za nju graden, je svršen 1520 god. 'Ovaj fragment može biti iz crkve ili samostana, ali nije iz Fetije-džamije što se može ustanoviti po njegovoj izradi i godini izrade. Po malteru se vidi da je bio uzidan u jednu drugu zgradu u Bihacu. Truhelka tvrdi da je t:rkva sv. Marije ibila još u 14 vijeku i da su je franjevci popravljali u 16 V.59) Emerik, palatin zapovijedio je 1513 god. slavonskim dikatorima da isplate franjevcima u Bihacu za izgradnju samostana sv. Marije 100 for. Truhelka pogrešno navodi da je Emerik de Peren dao franjevcima za izgradnju crkve sv. Marije 100 forinti 1517 god. Kad smo provjerili izvore, ustanovili smo da kraljevska komora i slavonski dikatori nisu izvršili nikakvu isplatu u godini i u citiranju bilješke 71, franjevcima 1517 god. Truhelka je pogriješio jer pod tom bilješkom i stranicom 183 u Starinama V nema nikakva podatka o tome. Palatin je 1513 godine pisao dikatorima da se dade »fratribus ordinis s. Francisci in claustro B. M. Virginis in Byhygio fundato ad edificationem eiusdem claustri 100 flor.« Jasno je da se dar odnosi na gradnju samostana koji je skoro uspostavljen jer inace ne bi upotrebio rijec fundato. Ovo je vrlo važan podatak za porijeklo naše trifore. Bosanski franjevci su razdijelili svoju provinciju 1514 god. na dva dijela: jedna za slobodne krajeve - provincia Bosnae-Croatiae, a druga za tursku Bosnu. Valjda je novi upravitelj stolovao u Bihacu.60) Bihacki franjevacki samostan pripojio se novoj provinciji. Nakon te diobe madžarski dvor je pomagao da se sagradi ili dogradi (?) samostan uz crkvu sv. Marije u Bihacu.

i

i

50) F. Š i š i C, Acta Como .... , vol. onom 1P1ebanušu Vitu Šubicu koga ~mo ce) C. M. Ive k o v i C, Gradevinski V, trifora u krstionici Zudenigo-Scaffa 10); R. Lopašic, o. c., str. 53. 51J) Starine V, str. 163. 60) R. L o p a š i C, O. C., str. 53; Dr, l23,

I, str. 320. Šubica je bilo u Bihacu što smo vidjeli po vec naprijed citirali. spomenici Dalmacije, Ostrva Rab, Hvar, Korcula sv. (tab. 5) i pentafora palace de Dominis u Rabu (tabl.

J. Je 1e n i C, Kultura

i bosanski franjevci

sv. I, itl'.

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

269

To pomaganje je otpoceo još kralj Vladislav II, a nastavio njegov sin Ludvig II iako su kraljevske finansije bile u slabom stanju. Bihac je gorio 1578 kad su bihacke crkve izgorjele sa ostalim gradevinama tako da nije bilo ni fratara ni svecenika. 1586 god. se spominje da su stršile zidine crkava i samostana dominikanaca i franjevaca u Bihacu. Vjerovatno je tada stradala i crkva sv. Marije i sagradeni samostan franjevaca, pa je i triforu našla ista sudbina. Franjevacki samostan sv. Marije bio je kod Senjskih vrata blizu gradskog zida, desno od Njemackih vrata prema Uni.GI) Kao vrlo vjerovatno pretpostavljamo da je trifora iz samostana, ali u svakom slucaju sa vidnog mjesta. (Sl. 10. tab. IV). Kronološki red spomenika

1) Plemic Nikola Farkašic 1519 god. 2) Trifora 1520 god. 3) Plemic Ivan Buckovic 1520 god. 4) Plemic Bernardin Stivkovic 1523 god. 5) Bihacki sudija Luka 'Cvitklovic 1524 god. 6) Plemici Ivan i Gaspar Kobasic oko 1531 god. (Spomenik. je izraden 1523). 7) Vicekapetan Petar Rebrovic iza 1531 god. 8) Krojac Luka Bihacanin prije 1551 god. 9) Vitez Juraj Subic (?) 1560 god. 10) Kapetan Ivan Izacic 1565 god. 11) Kapitel iz 15 ili 16 vijeka . .Napomena: Nadgrobni spomemcl potjecu iz crkve sv. Ante, nadeni u podu Fetije-džamije u Bihacu, a koji su vjerovatno bili uzidani na desnoj strani zida u crkvi. Nije iskljuceno da je neki od njih bio postavljen i na lijevoj strani na vidljivu mjestu. Sigurno je da nisu bili na podu jer bi u tom slucaju bili istrošeni što nije slucaj. Turci su ih naprosto skinuli i stavili u pod na pocetku same lade. Trifora je po svoj prilici iz samostana sv. Marije koji se gradio u to doba uz pomoc državne blagajne.
Zakljucak

Svi opisani spomenici gradeni su do 1565 god. i pripadaju vecinom hrvatskom plemstvu koje je služilo u Bihacu i okolici. Klesari su upotrebljavali razne oznake za rastavljanje rijeci. Isto tako nisu jedinstveni o oznacavanju brojeva tako da nekad miješaju rimske sa arapskim. Dobro su poznavali abrevijacije i kontrakcije, ali u jeziku nisu potpuno tacni, osobito u pisanju rijeci godine. Svi su spomenici s latinskim natpisom prema obicaju toga vremena jer je latinski jezik bio službeni jezik hrvatskog sabora i hrvatskih plemica sve do ] 847 g. Spomenici imaju grbove osim onoga krojaca Luke koji nije pripadao redu plemica. Grbovi su dobro radeni, narocito onaj pod brojem 9. Vidi se da su neki radeni od istog majstora ili iz iste škole. Po izradi rozete i raznih listova vidi se uticaj iz Dalmacije kao i po gotskoj izradi crkve sv. Ante. Neke figure slicne su kao i na našim steccima koje su radili i dubrovacki majstori u 15 i 16 v. Naravno da na nekim ima i starohrišcanskih ornamenata koji se stalno protežu kroz citavi srednji vijek. Slova su vecinom humanistika 15 i 16 V., a neka pod uticajem gotike. Gradevni materijal potjece iz okolice Bihaca koji se obraduje bez poteškoce.
61) R. L o p a Š i c, o. C., str. 32-33 i 53. Napominjemo da se uz Fetiju danas nalazi jedan kapitel od nekog stupa koji ne izgleda da je iz Fetije u koliko nije iz dominikanskog ili franjevackog samostana (sl. 11, tab. IV). U isto vrijeme treba napomenuti da se na sredovjekovnoj kuli nalazi jedan kamen, uzidan od strane unutrašnjeg grada, na kojem je isklesana jedna ptica, slicna šljuki, a potpuno razlicita 0(1 gavrana.

270

Marko Vego ZU SAl\Il\IENF AS SUNG

l\IITTELALTERLICHE LATEINISCHE DENKl\IALER AUS DEl\I XVI. JAHRHUNDERT IN BIHAC Als die ungarisch-kroatischen Konige die Stadt Bihac im XII!. Jht. griindeten, gaben sie Ihr, gleich den fremden Kaufleuten (Hosp~tes), zahlreiche Privilegien, so dass sie alsbald zu rniliUirischen, okonomischen und admihstrativen Zentrum von Bosanska Krajina (Bosnische Grenzmark) wurde. "Ober die Stadt Bihac und das Tal des Flusses Una iibten die ungarischkroatischen Konige grossen Einfluss auf die benachbarten Gebiete, michdem dies die Hauptroute nach Dalmatien war. So war es auch in der vorgeschichtlichen und romische Zeitperiode, was mit reichlichen archaologischen Funde aus diesem Territorium nachweisen kann. "Ober die Stadt Bihac und Bosanska Krajina wurden einige Studien veroffentlicht, unter \Velchen besonders die Abhandlung »Bihac und Bosanska Krajina« von Radoslav Lopašic (erschienen in der neusten Ausgabe Matica Hrvatska in Zagreb, 1943) hervorzuheben ist, sowie ?ie zweite Studie von Hamdija Kreševljakovic "Beitrage zur Geschichte der bosnischen Stadte un ter ti.irkischen Verwaltung« (Ausgabe des Orientalischen Institutes in Sarajevo, 1951, II, S. 15). Als die Tiirken im Jahre 1463 Zentralbosnien einnahmen, wurden die Kriegsoperationen mehr gegen Westen geriickt. So wurde Bosanska Krajina das Hauptziel der tiirkischen Angriffe. Deshalb befestigten die ungarisch-kroatischen Konige die Stadte in Bosanska Krajina, die llleistens in der Nahe der Stadt Bihac lagen. Die Kommandanten der Stadt Bihac wurden aus den Reichen der kroatischen Edelleute, von welchen in Bihac Grabdenkmaler mit lateinischen Inschriften gefunden wurden. Bisher wurden in Bihac zehn Denkmaler und ein Kapittel gefunden. Von diesen lagen neun auf dem Boden der Fetija-Moschee und wurden einst in die Kirche des HI. Antonius eingemauert, welche 1592 durch die Tiirken in eine Moschee umgewandelt wurde. Sie nahmen die Grabdenkmaler von den Mauern herunter und legten sie in den Fussboden der FetijaMoschee hinein. Das zehnte und elf te Denkmal lag nicht in der Kirche, sondern draussen. Dr. Ciro Truhelka schrieb im Jahre 1914 im Glasnik des Landesmuseums iiber diese Denkmaler, doch brachte er keine Abbildungen. Auch die Inschriften las er nicht richtig ab. Deshalb wollen wir sie in Ganze bringen und die begangenen Fehler ausbessern. Zugleich werden wir auch jene mitteilen, welche Truhelka nicht kannte. Die jiingsten Funde sind jene unter N~ 10 und 11. Alle lnschriften sind in lateinischen Sprache abgefasst, nachdem die damaligen kroatischen Adeligen die lateinische Schrift als Dienstsprache des kroatischen Konigreichs gebrauchten. Die Kirche des HI. Antonius (jetzt Fetija-Moschee) ist in gotischen Stil gebaut worden, doch, wurde das jetztige Minarett im Jahre 1863 gebaut, nachdem der alte Glockenturm der Kirche des HI. Antonius zerstort worden war. Auf dem neuen Minarett befinden sich zwei Inschriften in tLirkische Sprache als Andenken an dessen Bau. Bescbreibung der Fetija-l\Ioscbee An der Frontseite der Moschee befindet sich ein schones gotisches Portal mit vier runden Saulchen mit zwei flachen Saulchen dazwischen, Der F rie s ist 25 cm breit, 90 cm lang, die W o I b u n g iiber der Tiire 10 cm, wahrend die jenige auf der rechten, gegen das Minaret gerichteten Seite 16 cm betragt. Zu beiden Seiten befinden sich je acht Blumen wie bei anderen mittelalterlichen Kirchlichen oder weltlichen Bauten in Dalmatien. Nach der Ausarbeitung des Portals urteilend, kann man annehmen, dass es von dalmatinischen Meistern ausgearbeitet wurde. Die Tiir ist 1,70 m breit und 3,1 hoch. "Ober der Tur sind zwei Lisenen eingebaut, uzw. in derselben nohe, wie es beim Bau von vielen Gebauden in Dalmatien der Brauch war. Die Kirche ist 11,90 m breit und 22,15 m lang. Nahe der Spitze der Frontseite der Kirche befindet sich eine gotische Rosette. Dieser Bau besass einst Apsiden, die von den Tiirken zwecks Umbau der Kirche zur Moschee zerstort wurden. Um die Formen der A p s ide n sehen zu kon;1en, muss man Ausgrabungen vornehmen. Die Fenster sind in rein gotischen Stil.

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

XVI vijeka

271

Die vordere, die rechte Seite, sowie ein Teil der linken entlang laufenden Mauer der Kirche ist aus schon behauenem Stein gebaut. Die betreffende Abbildung bringen wir nicht aus dem Grunde, weil sle skh im zitierten Werke von Radoslav Lopašic befindet. Beschreibung der Denkmaler von Bihac

Nr. 1 Dieses Denkmal gehort dem Schneider Luka; es hat kein Wappen, da er kein Adeliger war. Allem Anscheine nach war der Schneider Luka bei der Hauptverwaltung der Hauptmannschaft von Bihac angestellt, ahnlich wie die anderen Handwerker die zu Militarzwecken ange\\"orben \Vurden. Luka starb VOl' dem J. 1551. (S. Abb. N2 1, Taf. 1.). Nr. 2 Stellt das 'Denkmal des Bihacer Edelmanns Petar Rebrovic dar; es ist mit einem Wappen und mit Ornamenten verziert, die in Dalmatien vorkommen. Rebrovic war ein Bihacer Reiter, welcher skh auf einme Bittgesuch der Bihacer Burger, das an den General Kazianer gerichtet war, unterschrieb. (Am 2. April 1531). (S. Abb. NI'. 2, Taf. I.). Nr. 3 An diesem Denkmal des Edelmann s Bernardin Stivkovic bemerkt man dass der Verstorbene im Jahre 1523 ohne Kopf bestattet wurde und das er im Kampfe gegen die Turken gefallen war. In der Mitte sieht man das WaI:pen der Familie Stivkovic sowie auch andere Ornamente. (S. Abb. 3, Taf. 1.) Nr. 4 Dieses Denkmal wurde im Auftrag der Bruder Ivan und Gaspar Kobasic aus dem Bihacer Stein hergestellt. Das Denkmal wurde noch zu ihren Lebenszeiten erhoben. Auf dem Denkmal steht das Jahr, im welchem es hergestellt wurde. Dabei vermissen wir abel' das Datum ihres Todes. Ivan Kobasic wird in Quellen als Kastellan im J. 1513 erwahnt, abel', im Jahre 1527 wohnte er der Wahl Ferdinands 1. zum kroatischen Konig in Cetina bei. Deshalb untersttitzte ihn Ferdinand I. mit Geldmitteln und bezahite eine Anzahl Reiter ftir die verteidigung der St.adt Bihac im Kampfe gegen die Turken. Nach dem Jahre 1531 wird Ivan Kobasic in den geschichtlichen Quellen nicht mehr erwahnt, ohzwar seine Familie auch sp ater zitiert wird, weil sie die Festung bei Bihac hielt. (S. Abb. 4, Taf. IL) Nr. 5 Dieses Grabdenkmal ist dem Hauptmann von Ripac Ivan Izacic gewidmet, der im J. 1565 starb und in der Kirche des HI. Antonius zu Bihac beerdigt \Vurde. Die Familie Izacic besass ihr eigenes Wappen. (S. Abb. 5. Taf. IL) Nr. 6 Der Bihacer Richter Luka Cvitkovic wurde im Jahre 1524 in der Kirche des HI. Antonius begraben. Auf dem Bilde sieht man, das auch seine Familie ein Wappen besass. (S. Abb. 6. Taf. IIL). Nr. 7 Der Edelmann Nikola Farkašic wurde im Jahre 1519 in derselben Kirche bestattet. Seine Familie, die schon im XIV Jht. bekannt war, kommt im XY. Jht. unter einem anderen Namen VOI'. In den Quellen steht es, dass sia den Namen Vragovic (aliter Farcas) bekam. Auch die Fa.milie Farkašic besass ein eigenes Wappen. (S. Abb. 7, Taf. III.) Nr. 8 Dieses Denkmal ist mit keinen grosseren Ornamenten versehen, doch hat es in der Mitte eine Axt. Der Verstorbene Ivan Buckovic mit dem Titel circumspectus, starb im f. 1520. (S. Abb. 8, Taf. III.) Nr. 9 Auf diesem Denkmal ist der Vornarne des Edelrnanns Grgur ohne seinen Zunamen verzeichnet. Da sein Wappen demjenigen der Familie Subic-Zrinski ahnlich sieht, nehmen wir an, dass der Verstorbene auch aus diesel' Familie stamrnt. Der Edelmann Grgur starb im J. 1566(?) (S. Abb. 9, Taf. III.) Nr. 10 Auf dem Bilde sieht man, dass es sich hiel' um kein Grabdenkrnal handelt, sondern um ein Triphorium, welches beim Bau des Franziskanerklosters der HI. Maria in Bihac notig war. Die Quellen berichten uns namlich, dass die Konige aus dem Hause der Jagellonen die Erichtung des Franziskanerklosters der HI. Maria in Bihac im Jahre 1513 forderten. Das Triphorium ist 1,66 m lang, 24 cm breit und 35 cm hoch. Den geschichtlkhen Quellen entnehmen wir, dass Bihac im J. 1578 von den Turken eingenommen und in Brand gesetzt wurde, so dass alle Kirchen und K16ster den Flarnmen ZLI Opfer fielen. Dabei ist auch die KIrche der HI. Maria und das Franziskanerkloster wahrscheinlich, abgebrannt, Als die Turken endgultig Bihac eroberten, verwendeten sie sicher das Material der zerst6rten Gotteshauser zu

272

Marka VegO'

neuen Bauten. Sa gelangte nun das Tripharium in ein anderes Gebaude, wa es 1951 aufgefunden und dem Landesmuseum nach Sarajeva gesandt wurde. Die Inschrift belehrt uns, dass es samt dem Gebtiude, \VO' es stand, erst im Jahre 1520 fertig gemacht wurde. (S. Abb. Taf. IV.). Nr. 11 Die Zekhnung bezieht sich auf das Kapitell eines unbekanten Gebaudes, h6chstwahrscheinlich aus dem XV. ader XVI. Jht. (g gemacht wurde. (S. Abb. 10, Taf. IV.). Die technische Ausarbeitung aHer Denkmaller von Bihac ahnelt denjenigen von Dalmatien. Nach der Ausarbeitung urteilend, schliessen wir, dass einige von ihnen von denselben Meistern, ader von Meistern derselben Steinmetzerschulen hergesteHt wurden. Man sieht, dass alle im Zeitraume von 1519 bis 1566 ausgearbeitet wurden. Ausser dem Kapitell befinden skh die anderen Denkmaler im Landesmuseum Zli Sarajevo.

M. Vc g o:

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

-spomenici

16 vijeka

Tab. I

M. V e g o: Srednjevjekovni

bihacki latinski

~pomcnici

16 vijeka

Tab. II

iII. V e g o:

Srcuujcv

jckovui

bihacki

la[imki

spomenici

W vijeka

Tab. III

00

M. Vc g o:

Srednjevjekovni

bihacki

latinski

spomenici

lG vijeka

Tab. IV

o

.ul1MI1TPI1JE

CEPfEJEBCKI1

CTehaK

KOA

ceJ\a TeKl1je

je

je,llall

}{O,ll ce!Ja TeKI Ije, omUTllIie KpaBHu.e cpe3a cpe6peHH'II<or, Y ,llO!JHHH nOTOKa J(paBIIL\e CTajao ycaMJbeHH, Jllljenll CTenaK. OH ce lIaJla3110 nope,ll caMor nYTa II 6110 je H3!JOJl(ell onaCHOCTU je

.Ila 6Y,lle ourrehul, 'laK II YHHWTeH. 360'1' Tora 6awhH 3eMaJbCKOr MY3eja. CrehaK ,llOJbe, ca BHCOK C npe,lllbe je HenpaBlI!JHor KOCO oTcje'lelloM roplbOM

1952 rO,llHlle npeBe3eH
Ila 'leTBepOCT])allY

Y CapajeBO np1l3MY,

H cMjewTeH rope

Y

06!JHKa, HeWTO liam-lK

Wllpll

lIero cy:

nOBpLUHHOM, 113pa~eH O,ll nJlaBKaCTor

Kpe'nbaKa . .uHMeH3Hje

0.78, HCTO ,llOJbe 0.74; ,lle6eo rope C Jl.eClle crpaHe 0.495, C !JlljeBe 0.53, .Ile6eo, ,llOJbe C ,lleClle CTpaHe 0.45, C !Jl1jeBe CTp.aBe 0.40. BHcHHa .IlII O, KOjll je YKonaH y nJI3CTII'lHOr opHaMeHTa 113Ha,ll nOBpWHHe 113HOCHO,ll 0.02 ,ll0 0.03. Llolbll 0.75 H, Kao KO,ll CBIIX CTenaKa Tora Kpaja, CYBHwe Ma!JeH npeMa r!JOMa3HOM 3CMJbY, BIICOK (.Ilyra'laK)
ropH,eM Jl,lIje!JY. CTehaK je .IlOCTa PY"HHpall aTMOCQ:>ep"!JHj Ma: HeCTao MY je Be!Jl1KH KOMa,ll O,ll roplbe a ca CBi1jy CTpaHa, UapO'lUTO Kpajy ua Huje roplboj OTnopaH nOBpLUIIHII. npeMa Y cpe6peHII'IKOM cy nOBpCBe cy

cTpaHe 1.44, ca 3aJllbe -

1.29; WHpOK rope

LL1Hlle ca J1HjeBe CTpaHe; HanYI<HYT je nOBpLLlIIHe Ol'lJlaKaHe KHLLlOM, jep opllaMeHaT Huje nYHO oWTeheH. CBe 'IeT"p" HaMa n!JaCTII'laH, ,ll01{ je Ila 3a,lllboj

Kpe'llbaK

BO,llII. I1naK CTpa-

OKOMIITe CTpaHe nOKplIBelle ype3aH.

opHaMeHTOM, KOjll je

Ha npe,lllboj je

II 60'lHIIM

Ha npe,lllboj

CTpaHII npIIKa3aHa

Y Y,lly6JbeHOM nOJbY

'loBje'lja (jJllrypa, 6e3 CYMlbe MYWK.3Jpau. (B. cmIKy). 011 CTOjl1 OI(peHYTe np,eMa !JHjeBoj crpaHH. PYKe cy Y nO!JQ)I;ajy "opaHTa", OTllOpeHHX Jl,JlaHOBa. O.llHjeJIO HHje je OKpyr!JO, 0'111 nOTnYHO oKpyr!Je H3Ha,ll JlHjeBe je T3J1He u.pTe. Hoc "ja6YKa", MaJle TpaK3, U3Ha,ll Koje "ja6YKe" MeHaT je ype3aH npHK8J3aHO, uno u ucnyn'leHe, 0,ll6HjeH.

en-.face,

a!Ju cy Hore Y npOQ:>IIJIY, Tj. caBHjeHe Y !JaKTY, a!JH ,llHfi-lYTe, JIHu.e H

unaK Ile 3Ha'lU, ,lla je OH npHKa3aH Har.')

KOca HHje np"Ka3aHa. I13HaJl, ,lleCHe pYKe cMjewTeHa cJl060,llall OCHM Tora V13113Jl.r!JaBe

Y cTa IIMajy
npHKa3aH je Ha npOCTOp KOjOj Ile je

06J1I1K XOP"301lMaJlH KpCT

je 6HO 113pa~eH, anH je

n!JaCTH'IHa cnHpaJla.

BO,llOp.3BHO TOp,llllpalla 3aY3l1Majy . .IlBHje CTpaHH opHa6HCMO npen03H3!JII OKBHP; OCIIM Tora 06JlHKY T. 3aY3l1Ma HMa CTpaHY 3a,lllboj

nO!JYMjeceu. u ,llBHje p03eTe.

H lIeKOJIHKO

CnHpaJlOH,llHYIX JlHKOlla. P,a,ll je je jaKO CTHJlH30Balla ,llpyre cnOMeHHKe OBOl' Kpaja. jep je

npHMHTHllaH. 611JbKa, y HaoKoJlo je

(B. CJlHKY). npHKa3aHa

6HJbKY, ,lla HIICMO n03HallaJlH '1l1TaBa je nOBpWUHa YKpaweHa 50'lHe

ype3aHII 60'IHY

ca weCT KOJlYTOBa, ,llBa Mana KpCTHha JI ,ll,BHje Q:>Hrype y p3J3JlHKa MI1HHMaJlHa. UHjeJlY

CTpaHe ."H'le je,llHa Ha .Ilpyry,

BHTHu.a BIIHO·Be Jl03e, OKO Koje je ype3aH

0'KBHp.. CTa6JbHKa H.Ile y u.HK-u.aK, ,3: Y CJI060Jl.HOM npOCTOpy CTpaHH OKBHp rope

npUK33aHa cy '1eTHplI rp03,lla. J]HWne HHje npUKa3aHO. Ha ,lleCHoj 60'lHOj 06J1HK TOp,llHpaHe TpaKe. ,To je je,llHHa pa3Jll1Ka ,lleCHe O,ll JlHjeBe cTpaHe. KaKO BH,llHMO, opHaMeHaT je u cmapa IIHjer, OHO WTO ce 30Be "Hrpa KOjH je Haj6!JH)I<H npaBoj cBjeTJla u cjeHKe". YMjeTHocTl1. Y IICTO BpHjeMe ca npe,lllbe CTp3l1l1 nOBpWHHlI. cnOMellUKa

pa3HOp0.llaH. Ha 60'IHHM CTpaHaMa OH 3aY311Ma u.lljeJlY nOBpWHHY OH .Ilaje H 3aJ{lbe no OHora YTI1CaK lIajIl3pa~eCTpaHe je nOCBe OpHaMeH3T

PYCTI1'laH, Ua.KO He MO}KeMO O,llpHu.aTH opHoalMeHTYHa eKcnpeCHOHU3aM; na,lla y O'lH u Jl.06ap pa3MjewTaj JIII 'IH Ha opHaMeHaT ,)
2)

npe.lllboj

U3Bj-eCHY CJIHKOBHTOCT H C3,llp}J(ajy Kpaja.2) opHa.MeHaT MOTlIBI1 cy paJ{a.

..

JIHKOBa no Ha,llrp06HI1X

,llpymx

Cpe,lllbeBjeKoBHHX npHKa311Balba

TO je

0611'1HII Ha'lHII

y CHJlyeTH, WTO 3aBIICH O.ll nplIMHTllBIIOCTH CBecKa ,IV, J]yJtMep -

Cpe,lllbeBjeKoBHlI

Ha,llrp061-IH CnOMeJHIl\1I 5HX,

I13JlalbC 3eMaJbCKOr

MY3eja,

1952. muzeja Arheologija 18

Glasnik Zemaljskog

274

.D:HMHTpHje CeprejeBcKvt

HCTH: CTHJIH30BaHa611JbKa, BHHOBa JI03a, 3aKp)I(JbaJIe CnHpaJIe, OCTa UH TOp)lHp,aHe TpaKe; CIIM60JIH: nOJIYMjecel~, 3Bje3)le, KpCT. 3aHHMJbHBHja H Op'HrHHaJIHHjaje qJHrypa opaHTa (BHCOKa,0.90). O JbY)lCKIIMJIHKOBUMa Ha Cpe.lU-beBjeKoBHHM cTetiUHMa 6uJIO je rOBop,eHO nOCJbe.ll,H,e BpHjeMe Y 113)lmbHMa 3eMaJbCIWr MY3eja.") AJIH OHe qJHrype, Koje cy )lOca.ll,a 6HJIe onHcaHe, )lpyror cy l<apal{"repa. To cy 6HJIH HJIH )I(HBII JbY)lH Y nOJIQ)l(ajy H ca ,:npH6yTYI a CBor CBaKO)lHeBHOr IOIBOTa,HJJHnOKOjl-IHUH. M ) Ha HallleM cnOMeHHI(YMII HMaMOje)ll-Ior opal-ITa. Taj npaCTapl-1 MOTHB40BjeKa y CTojeheM CTaBY, en-face, nO.ll,HrlIYTIIX HJIII pawHpeHHx pyKy y 3Hal( MOJIHTBenOCTao je y xpHwtiaHCI(JIM KaTal(OM6aMa npaBHM CIIM60JIOMu pe.QoBHH:\1YI(pacoM. Y Cpe.ll,~beMBilje I(y oBaj JIHK H3ry6HO<je MIloro O.ll,cBoje nonYJIapHOCTU,aJlli c BpeMeHa Ha np"jeMe MH ra BH)lHMO u Ha cpe.Q~6enjeKoBHHM CnOMel-HIUlIM:J. AJIH KO.ll, nac, y OOCHH II XepuerOBIII-IH, OBJl,e CMO ra CpeJIH npml nYT.

ZUSAMMENFASSUNG EIN MITTELALTERLICHES GRABDENKMAL AUS TEKIJA

Ein spi:itmittelalterlicher Grabstein stand vereinzelt beim Dorfe Tekija (Bezirk Srebrenica) in Ost-Bosnien. Im Jahre 1952 wurde er nach Sarajevo uberfuhrt und im Garten desLandesmuseums a u fgestell t. Das Denkmal ist 1.44 m hoch an allen Seiten reich ornamentiert. Es handelt sich meistenteils um das Ornament, welches am Ende des XIV. und im XV. Jh. in dieser Gegend ~m hi:iufigsten vorkam: Rebe (an den Seitenfli:ichen), stilisierte Pflanze an der Hinterseite, gewohnliche Symbole: Halbmond, Kreuz, Sterne. Doch das Ornament auf der Vorderseite macht eine Ausnahme; es stellt bis jetzt ein Unikum tUr Bosnien dar: es ist eine Orantenfigur. Einzelne Menschenfiguren grosserer Dirnensionen und individuelJen Charakters, die den Verstorbenen darstellten, sind auf den mittelalterlichen Grabsteinen Bosniens und der Hercegovina selten. Sie erscheinen in spi:iterer Zeit: um die Wende des XIV. und im XV. Jh. Eine Orantenfigur aber sehen wir auf unseren mittelalterlichen Grabsteinen zum ersten Male. Zu gleicher Zeit bekundet unser Denkmal da s, Absterben des alten Ornaments (Rudimente von Spiralen und tordierter Leisten). Dagegen behi:ilt es die alten Sinnbilder: den Halbmond und die Sterne, die wahrscheinlich noch der heidnischen Religion der Slaven angehorten.

S)

CTp. 46

11'

l1CTO: CBeCK:JI, A. oeHau, PaJJ:HMJba, CTp. 34; HCTO,CB. III, )l.; IICTO, en. IV, n. CeprejeBcKH, J1YJJ:Mep, CTp.-31.

A. oeHau,

WHPOKH opHjer,

Dr

Ser g e je v s k i: Nadgrobni

spomenik

iz Tekije

Tab. I

CN

en

DRAGO VIDOVIC

Pretstave

kola na steccima

1

njihovo

znacenje

Pretstave igre lmla, koje su dosta ceste na bosall1'skim nadg.robnim spomenIcIma iz stfednjeg vijeka, SiPardaju u red pojava koje još niSQ.l objašnjene, ruiJCiJ <iJntenzivnije izucavane. One, kao zanim1jliv,a,podedinos-t u na'šoj srednjoevjekovnoj kulturi, prets,tavljaju veliJki interes za širok kJrug :is1!ražl:lva,ca: etnogirafa, istor:iJcara, pa :iJlZ,a koreog,r,ad'a. Ovo tim više što je kolo obicn'o nacin za uZtfaža'vanJjeveseilja, ,te što je uJciesmo, u Q.vomslucaliu, na spomenidma koji ob!lježavadu pr.ije svega jedan tUJŽan dogadaj u ljudskom ž~votu. Sive pretstave nisu jednako date, niti po :iJzglledu niti po tfasp0tfedu. Biroj osolba nije stalan. Raspored muških i ženskih ucesnika mije JU.twden, a položaj Iruku i odjeca »ig.raca« takoder nisu uvlidelk jednako pret\stavljenJi. MaJda su se neki majs'tmi-«J.esalr:iJttfudili da prikažu pokirete !kola, m:iJlllismo u stanju da sa sigurnošcu utvrdimo na koju se stranu kolo okrece. U nekim sluc,ajevima kolo'voOdase nalazi na desnoj stranL,1) ali, iz razloga koje cemo naknadno navesti, ni toO nije dovoljan dokaz da se koilo !krece ba'š udesno. Broj osoba u kolru ikJrecese od dvije do deset, a najcešce je cet:iJrido šest. Postoje CI:sto muška kola, kao što je slucaj na jednom steciku na RadimIji, ,a OIpetna istoj nektfolPo[i, na olbl1žnjem stetkru, d.a,to je samo ž,ensko kolo.2) U znatnom broju slucajeva data su mje\Šovi,ta kola, u Jwdlima su mU!šIk'l ženski ucesnici rasporedeni nai,zmjeni'ce, :kao što je li slucaj na jednom stecJku iz BOtfja, kod Ljubuškog.3) Slicno mješovito kolo uklesano je i na jednom stecku sa Radimlje."') hgleda da je žensko kolo cešce, ba!r koliko se mOJŽe za1kljuciti Ijz do sada pOZiIlatog mater.ijala. Ono se nalaziil, pOlred <>SItalog, a stecku iz n Dabar Polj-a, :kod Gackog,5) na s'tec~u u CeniiJ1U, na spomen:iJku Utješenovica iz Brotnj:iJca u KonavIjima data su dva ženska :kola, jedno sa 10, a dI'lugo sa 9 osoba.o) Na :ste6ku u Neikruku, u južnoj Hercegovini, raspmoo muškaraca i žena nije nairzmjen;ican, nego su p.niJkazana cetiri muškarca i cetiri žene do njih.7) Na ste6ku u Naklu kod Buškog Blata u kolu se nalazi jedan muškarac sa još nekoliko žena.s) Na Barevištu koOdSiro:kog Btfijega u k,oJu se nalazi jedna žena, a dva muškarca.o) Zenske prilike su li koilu prretstavljene u dugim haljinama, ta:ko da im se obicno ne vLde noge. Osta,Li detalji odjece na njima se ne mogu traspoznartf', bar u vecLni slucajeva. Na rnuš,kJ·m ucesnicima kOlla može vec da se razlikuje da nisu u'V'ideikedna!ko obUJCeniNekada, cak, j igra1clinose dijeloOve ;ratne opreme. U spomenutim .pretsta.vama kOl1a sa BOlfa, te iz j Nek'ulka i Radimlj'e muške osobe limaju na glavi neke šilj,as,te kape. hgleda da se radli' o
cl

, I ,"'; ') A. B ena c, Siroki Brijeg, T. VIlI, fig. 8a. I ") A. B ena c, H.adimlja,ISl.55 i 65. 3) Ve j s liI C lU C LC, RJukqpis (Ov1ajlfl.llkOfPis, ve1'iJkimbrojem fotO'gll'aJiij,a If sla nalazi se 'u bi,bHoteoi Z€lm.muzeja lU8aJrajevu. A!utorje pokušao da da veci sintetski rad o steccima. J•.•.am se poslužio njegovim fotografijama, a Ile i s tekstom. Ubuduce samo: Rukopis). s ') A. B e il ac, Radim1ja, sl. 58. 6) M. Hor n e s, 'Dinarische WanderUJl1gen, ur. 339. s V. C ,uIrC liC, RJuJwpi.s. 7) Glasnik Zem. muzeja, 1914, str. 230. ') C u r c i C, RJuJmpiJs. 0) A. TI ena c, S LllOk.i Brijeg, Tab, VIlI, fig. 8b.
U)

18*

276

Drago Vidovic

šljemo~,ima koji na VThu imaju ukrase u obliku pena" jer is,te kape naJaze se i na g.bvama dvoji1ce vitezova koji, se sus,recu u duelu, u prikazu kO'la na spomenUItom stecku I::zBOTja. U drugom sllucaju ':rzgleda da muškarci u kol u nose na sebi oklope.1°) U nekoliko poznatih mucadeva koJo je na is,tom slPomeniku ukl,esano više puta, ka,o što de na spomenutom stecku Utješenw,i,ca iz Brotnjica, gdje se nalazi jedno muško k.010 sa 9 osOlba, te dva ženska, sa devet i deset ucesnika. Položaj ruku ilg.raca niije uvijek ist:: one su 'oibi'cno spu:Šitene u !Laktu, a uzd.:gnute u visinu r,amena tamo gdje prsti dodiruju ruke susjednog ~graca, te se dobida neka vrsta dk-calk linide. U nek'oJiko slucajeva ,ruke ,'gra.ca se dodiruju u pravoj lini;di, u v(slini ramena, Ikao na stecku iz Cerina.H) Kraj '1ji igraci imaju obicno sJolbodnu ruiku na p~su. U nekim pretstavama kola voda je ocigledno naglašen,12) a ponegdje je majstor uspio da prikaže, bar u grubijim crtama i ritam ko,la.13) Opcenito su pretstave !kola šematske, jeor vecina klesa.ra nije bila ovitaia,la nacinom pretstavlj,anja osoba u pokretu. Nelki ucesll'Joi spomenUJte pretstave kQla na stecku u Neikuku imaju ruku podignutu ;prema glavi, što citavu SI1:kukola cini neob~cnom. Zani:mIlj:vo je da se u nekim pretstav,ama kola u 'I1U!kama igraca naJ,azi rznak vrlo slican trolistu djeteline.14) Na Barevištu je ;prikazano kolo na jednom stecku, u kome kolovoda (?) nosi štit.1U) U CU!f'cicevom rluik,op~lSUriilo~e!lla je jedna fo,tngrafi.\ja kola sa šest žena, sa stecika !itl p Cerina, u kome jedna od krajnjih nosi zn<!k 11 :bbiku ipleteno.g J~ružnog vijenca. Uz neke slike kola na stecku pretstavljen je konjlG) koji izgleda da nije bez veze s kolom. U nekim slucajevima kulo je pretstav1jeno u arkadama, kao napr., na jednom stecku ,'rz Starog Slanog kod DubrovnikaY) Izgleda da se u wim sluaadevima radii o iP'rostom ko.r;štenju prostora za smjeŠttan,je kola, jer vecmom ono je dato bez arkada. O ;POiTijelklu koiLa i njegov,om znacenju na steccima nije do sada mnogo pisano. Hornes je u njemu gIledao nelm v,rsltu žan['-slike,18) a, koliko je' ,poznato, jedini je do sada Luka Z'me, pretpostavljao da se radi o posmrtnom kolu.lll) On spominje slicno !kolo u Paštrovicima, koje kao da je 'postojalo i u njegovo vrijeme; drži da se .radi o naopakom kalu koje se spominje u narodnoj pjesmi Ženidba Milica ba.njaktara, kode se igra nalijevo, te smatra da je u kolu obicno bilo tri, šest ·ili devet ucesniika. On ovo kOllo takoder smatra iSlkJ.jucivo našom narodnam k.arak,teristikom. Njegova ;pretpostavka da je lU kolu najcešce gore spomenuti broj ucei3nika nije jspravna, jer ·ta ne dokazuju drugi slucadev,i" od koj'm su neki i~ ovdje spomenuti. Kao što ce se da,lje vidjet'2, posmrtno kolo nika,lm 'nije ka.rak>teriS!tican obicaj samo našeg naroda. Ali njegov,a pre,tpostavka da bi k'oilo na stece.:lma mog,lo. biti ove pr'zade izgleda da ima osnova. . Pogrebni plesovi su u raznim vidovima pos,tojali kod veliJkog broja na,roda, narocito onili na nižem stupnju r,aJZvoja.Onl~postoje i danas iJ1~su pOSitOljalina otocima Samoa, na Bmneu, NOVQjIrskoj, Haitima, kod niza af,rickh pilemena, te plemena iJs,tocne kod mno.g'i:h indijanskih .plemena Sjeverne Ameriike. Ta~vi plesov,:1 su sada Brazilije poznati i u Kini i Japanu, nekada ':' u Grckoj i Egiptu.20) Oni su, postojali i kod nekiili vec ilstrelhljenih južnoamer,Jckih plemena,21) a doskora i kod nek':h plemena na F.illipinima.22)

i

OI.

"') A.

B e n lac, Š1rokJiBrtijeg, IV, fig. 5d.
Rukopis.

] ') CU'r c i c,

]') Š. B e š 1a g li c, Kupres, sl. 29a (u š tampi). Kolovoda je, izgleda, 6 desne sbrane. ''') Š. B e š 1a ,gi c, Stecei lU doooi Neretve (u štampi). Kolo iz Ustirame. Zena s lijeve sl!r.ane izg,~·edJ. vodi kolo, možda nalijevo. U oba kola (12 li 13 prrlmj.) je po sedG.ffi soba . da o ") A. B e il a c, Radilm!j,a,sl. 58. A. B ena c, SiJroki Brijelg, sl. 8d. lC) A. B ena c, Š,i>roki rijeg, T. VIlI, sl. 8b. B 17) Glasniik Zem. muzeja, 1891, str. 386. 'R) M. Hor n es, Dim.alrische Wandenmgen, str. 339. 19) Program C. K. velikog gimnazija u Dubrovn~ku na šk. god. 1880---81, tr. 11 i 12. s '") St=dard Dkt:io<lli9.II'Y Fo1:<1ore,Mytho~gy, and Legend, edlit. M. Leach, New York, OI ]949, pod <:l~nce. ") A. Me t,r a'u x, La ,re1i,gdJOIl TUlpinamba,Paris, 1928, str. 120, Tab. III, sl. 1. des "") Jen ks A. E., The Bontoc Igorot, M::mila ]9lJ5,str. 73.
JO)

Pl'etstave kola na steccima i njihovo znacenje

277

KlUiltni plesovi nisu nesltali ni u hrišcanstvu. Vec u IV stoiljecu za blažeil1e u hrišcanskoj opštilni sma.trano je da ce lU raju, priJ1lilkom uSikJrsnuca,plesat'i kolo s andelima. Kro,z cita,v s,rednji vijek u hriiJšcansikim zemljama cesti SIU plesovi u crkvama oko Uskrsa, narocito .u Španiji, gdje se ples djecaka, slican menuetu, održao u Sevillj,iJ,ve do u novije s vl':jeme23). Medu srednjevjekovne plesove, kOlji: u u vezi sa smrcu, a. od kojih SIlimnogi s preos,tali i do danas, SlPadalj.u:la Muete, jota i BaUe de la mOIDtu Španiji,' balfaban i Lucia u Italiji, Reel u Ško,tskoj, Jig u Irsikoj, te Gyasz Tanc u Madarskof4). P,lesov,iJu crkvama praktiikovani su u ne/hm našim ikrajevima s've do konca srednjeg videka. U Dubrovlniku posljednji je ples održan 1435 god., na dan sv. Blaža24,,). avdje nide suvišno spomenuti i pretstavu kola na jednolj z::dnoj slici u manasti.ru LesnovlU. Ovo bi bile potvrde da je hrišcansko shvatanje kola im.auo sasv:m odredeno mjesto u srednjem vijeku i u nekim našim k,ra,jeviima, da se praMikovalo ~z'Vodenje kultnog kola. asnovna eideja plesa, kala, u hrišcanstvu jeste prelaženje u novo stanje. Ples je trebao da prikaže smrt i uskrsnuce. Vjerovaltno je tu udeju kollo trebalo da izrazi i na steccima. PosmDtno ko,lo poznaIto je slavenskim narodima još prije primanja hriošcanstva, a SVlinapmi crkven.i!h vlasti n:lsu ga ni kasnije mogli dugo vrem~a iskorijenJiti Kosmas spominje bezbo'žna kola nad mrtvim.2~) Doklady z ruznych ruskYch pouceni a cirkevnfch zakazll XI-XVI stol., zapovidajicich divoke hry a puesy v dnech zasvecenych, pamatce mrtvYoh, uka.zuji, ž,e na Rusi existovalo neco podobnecho dak pi'i samotnem pohr'bu, tak i phil pozdejšich pominJkach«, kaže Niiederle26). SHcne obicaje, aH manjeg liil1ltenziteta, spomii11'jeNiede!11e kod Bugara, Slovenaca, ka,rpatskih Ukrajinaca i Poljaka, u novije v,rijeme27). I danas u nekim seLima Slovenije»na mru,:lškemvasovanju pa vilada tu di veselo raspolOlŽenje. PripoveduJjejo sL pravujoice, razne zgodJbe s pošas1;no mI'tva,cko vsebino, pojo vese1e pesmi, igJr,ajo se, uganjajo razne burke, zbijajo šale ... Po starom se je clovek z veselim ,raspoloženjem zavaroval pred smrtj o... «, kaže B. are128). acigledno, sve do danas se nisu iz,gubila star,a slavenska shvatanja smI1ti i o nacinu bOl1"'be protiv ude. Sve to demonstra.tilvno veselje pl1"'i pogreblima trebailo je na neki nacin da osigur,a one koji ostaju, a da .pomogne i pokojniku u njegovoj daujnjoj egzistenci6i. avaj slavensiki elemenalt, pored 'cisto hrišcanskog, sv,akako je mogao da se zadrži u obli!k.u posmrtnog kolla, koga su se 'tragov'i za.držaiLiJ poslije s.rednjeg vijeka u našim k,rajevima. ano se spominje i i u na:rodnoj pjesmi, gdje je u j,ednom slucaju dat ovakav opis sahrane, tugo,vanja:

i

Naopako koplja ok;renuše naorpako koJo zaigraše Žallostivu pjesmu za:pjevaše ... 29) »PaštroviclL donekle jedini, koliko je meni d,o s,ad poznaito, umaju neš,to postojanog naricanja u stihovima, koje žene od roda pokojnikova, uhvativši se za ruke, kao u kolu, nad njime pokla:njajuci se zapijevaju«, kaže Vuk na ,jednom mjestu30). J. F. Ivaniševic opisao je ovak,o tužbalice na jednoj sahrani u Hercegovl:ni, pocetkom ovog 5tO-

\
") A. CUIf t.i s, The meaning of the dance, The New Statesman and Nation, str.
746.
24)

1111/52,

Standall1dDiotionary of Fo1kloJre,Mythto~ogy,and Legend, M. Leach, edH., pod dance. Ji r e cek, L310rija Srba, I, str. 305. N i ede rIe L., Zivot starych Slovanu, D. II, sv. I, s,k 280. N ,i ede '1' 1e, eU. djelo, s1Jr.281; L. A. Dd e e s, Izobraženije zmejeborca v ruskom narodnom šitje, SovjetSika e1Jnog,r. 948, IV, 42. 1 ") N liede Tle, cit. djelo, Slk 281, 282 . • 8) Slovensko I1Jaax>dolpisje, 308. I, 28) Vuk, NSJl10dne jesme, III, str. 504. p "0) V k, Zivot i obicaji navoda 1":I1pskosir, 1B6, g,
24a)
2&) 2U) OD LI

278

Drago Vidovic

ljeca: »Za svakijem korakom (prva tužbalica, D. V.) se poginjaše oiispr"lvldaše ... druga je :Iror,acala 'i.9tijem nacin,om, samo kad bi Se p'rv,a pri kra!kanju ispra'viJa , druga bi se na>ginjala, te je izg,ledalo !ka,o kakvo spuštanje IL cLizanje«31). I kod Arball1asa je zabilježen u novije vrijeme slican nacin tllŽ2lnja za pokojnikom, samo što tu ucestvuju i muškarci i žene, srodnici pokojnika: »Appena giungono invista della casa de! defunto gli lUomilJ'1i segulirt:io dalle donne si mettono iJn fila, colle mani ,conserte ai fianchi, 001piede sini.stro in avanti e .aJ'uni\sono mandano un forte ululato dimenando,tutto iJ corpo« ... Q,uallohe cosa s1i:mi:le ,risoontra pure nel vicino MontenegtI'o, dodaje autor32). si Ovaj prastari obicalj je zabilježen na sta1ri(jim grck,~m vazama, napI., na jednod vazJi nadenoj u Dipi10nu kod Atene, gdje tužbaIlice stoje ·Uredu, sa r.ukama d1gnut'm više glalve, dosta 801iCll1o trima ženama u kolu sa spomenutog steCtka u Nekuku33). Slika srodnog sad>ržalja UJk,le:Salna i na sarkofagu Ahirama, kJral1ja BiJbJosa34). Još Herodot je spominje sl,jcan ohicad kod Tracana (Histo,rija V, 5)3~). Posmrtno !koloO, asta,loOje ou lptI'ethiJS>to[Hska n vrremena, tolel'iJSall1o u hrilŠcanstvu je S'redl1(j-eg e.ka, a pIli kraj u sve 'višep11olganj ano. Vj erova,tno de u nj egovoD pO'j lV,i vij a iTa1Zilogotmprom:sno držanje prema narodima kOlj'isu ga praktiailrali, da !hill1aikšeprik mili novu rrelilgiju. Nešto sllucno imamo sve do danas kod hIlišcana Cahito Indijanaca srednje Amerike. OIni su :sve doskoro plesaH u crkvoil, a tek u poslijednje vrideme su milsionaJT'iuspjeli da liih ubidede da to nije pravi,lno, sa relig,ijSlkog >gledišta. A'l'i joOši danas se u mn.ogim kiraljev.ima ove OIblas't1lpiTaiktikuju :ralZinioblidir posmrtnog kola, cak postoje i pooobn'e grupe za izvodenje plesova ove vl'ste36). Ne bi bi,lo praviI1no pojavu kola lU hf1išcalnslkomobliku gledart:i samo kao na !kompromisnu pojavu. Izg!eda da je i hr,j~canstvo u svojim pocecima 'ima-lioslicne 'ideje 00 !kolu kao simbolu uskJrsnuca, te da je ono proglašeno nepoželjnim tek pri kiraju srednijeg vijelka, otkad pocinje i da nestaje !iz cI'lkve. Pored svih vec spomenutih razloga, izgleda da i oblik samog kola na steccima ide u prilog pretpostavke da se tu ·radi o nekoj vrsti posmrtnog kola. Nošenje vijenca, viteškog oklopa, šljema, štita u kolu - nije obicna pojava. Niz osoba u kolu iz Nekuka, u kome neke dJrže rulke uz.cHgnute prema glavi, malo lici na kolo. Još je zanimljivija pojava nošenja u kolu, izmedu ucesnika, nekih znakova iU obli!ku trolista ajeteliJne, što je vec spomenuto. Pošto se i u nekrl.m p:rri.ikaZiima dvobOlja v1tezova na stecoima isti znaci nalaze u ruikama t()ISoba, Olje ikao da hoce da pom1irre posvadene bOlfce, misilian da se k vjerovatno radi o ~na'~u krsta ili nelkom sim bolu s.HCII1er.iJjednos,vi.Za Jml,tno znacenje v ko,la na steccima osobito .govori jedan sh.~caj iz Topl,~oe, kod Hrasnog, u He,rcegoviJnJi.U lk,aJu SlU,pOITedane:ra'vnomjffimtOmuške -i žens!k,e osobe, a kolO'v'oda se nalazi s desne strane lirjaši na jelenu37). Bilo bi zanim1jliJ\"0utwdiiti na !koju se sltranu kretailo kolo. Do sada to n~je moguce jer ima Stlucajelva .koji nagovješ'tavaju da je voda kola na 1,ilj.evtQj svrani, aM IiJma'i suprotn':h. Ucesnici su dati jalko šemats.k!1 te ne možemo o deta.J!jima l1(jlihoveoddece mnogo uoCii1i, ne znam·o da iH su, npr., nosili kakve maske iil/i ne. Trebace još podataka, sa još nepoznatih spomenika, na osnovu kojih hil se moglo utv.rdiiJtida li je kolo na s>te6ku niz .osoba koje ka,o tu~bailice oplakuju poikoon>irka, se iE radi 'o obrku bli~em pravom kolu. Glasnik Zem. muzeja, 1901, sUr. 629. Anthropos, IV, 1909, fasc. 5, 6, str. 913; takoder i M. C Z €I l' m i n s k i, Albania, zarysy ethnograticzne, kultura1ne 'i lfeligijne, Krakov, 1893, te Lov l' o M i h a c e v i c, Po ALbaniji, Zagreb, 1911, str. 96 opisuju sllicne ;poj'ave !Juženja za pokojnikom. 33) R e'i n.a c h S., R€lpertoiJredes vases rpeints gI'ecs et e1Jrusques,I, 190, sl. 1-3. 34) L' art des orrigines a nos jours, I, sUr. 36. >d) Citlillranoprema: K o str z e w s k i J., Les or'igines de la C'i'vdlrlsatQon polonaise, PClJTis,
31)
3~)

1949.
30)

3;)

R. S. B e,a ls, Cantemporary culture of Cahito Indi.ans, Wash. 1945, str. 79. Gi.p3lM1i odljev s pr1~azom OVO& lwla ~ala2li se u Ipst11iutu~a 'proucavanje foll\J!o'rali

SarajeVl-l.

Pretstave

kala na steccima i njihava znacenje Rf;SUMf;

279

LA FIGURATION DU KOLO SUR LES STECAKS ET SA SIGNIFICATION Il s'est canserve du Mayen age, en Basnie et dans les cantrees limitraphes qui 1'envirannent a 1'est, au sud et au sud-auest, un assez grand nambre de manuments tumulaires ayant le plus sauvent la farme d'un sarcaphage au d'une dalle. Une prapartian maindre de ces monuments, presente dive rs matifs arnementaux et diveres figuratians. PaI1ni elles, en rencantre, relativemem assez souvent, la figura tian du kala - fHe de persannages alignes en un rang et se tenant par la main. Il existe des kalas d'hammes, de femmes, 'et aussi des kalas mixtes au les hammes et les femmes alternent un il un, au bien sont dispases sans ardre special. Le nombre de persannes dans le kola differe d(. deux il dix, ardinairement quatre il six. L'auteur signale que le kala de deuil a ex iste et existe encare aujaurd'hui chez beaucoup de peuples primitifs. Au caurs du Moyen age,dons un grand nombre d'eglises en Occident, an dansait le kala, natamment a 1'apprache de la fete de Paques, et dans qelques pays occidentaux meme apres la fete. Un des traits symbaJiques de cette danse etait l'espair qu'an avait dans la resurrectian. De meme que dans les pays accidentaux, en Orient egalement dans la plupart des pays slaves, se sant maintenues, pendant taut le Mayen age, malgre l'appositian de l'Eglise 'afficielle, certaines farmes du kalo de deuil. Ceci est surtaut valable pOUl' la Russie. Dqns les cantrees yaugaslaves, jusqu'il U:ut recemment, a existe une sorte d'un tel kala en Herzegavine et dans quelques cantrees du Mantenegro, et qu'an cansiderait camme un mayen pour exprimer le regret qu'an eprauvait de la perte du defunt. L'aspect meme de ce kala, tel qu'il est figure sur quelques stecaks, parle en faveur de l'apinian qu'il ne s'agit pas ici d'un kolo ardinaire. Ainsi, sur quelques uns de ces manumets funeraires, les danseurs partent des cuirasses, des casques, au bien on vait un cheval figure il cote des danseurs, au bien encare an parte une cauranne, un bauclier etc. En autI'e, dan s quelques figura tian s du kala, »les danseurs« partent des insignes en farme de ti'efle il trais feuilles, prabablement des craix. Dans un cas bien cannu, la danse est menee par un persannage qui monte en meme temps un cerf. En prenant en cansideratian taus ces faits, l'auteur canclut que sur les stecaks est figure un kala funeraire camme expressian du deuil parte pOUl' le defunt et qu'il represente le resultat de l'influence des anciennes crayance chretiennes des vieux Slaves au Mayen age en une future apres la mart.

HA.D:A

MMJIET

M'B

UpKBa

CB. K.J\I1MeHTa y MOCTahl1Ma

Ha 2 KM CeBfp03arra~0 O)]; Tpe6Y1lba, Ha )];eCHoj CTpaHJ1 Tpe6J1J.l.frbJ1u;e, ry ceJIY MiOICTahJ1Ma HaJID.3J1 ce 'Jl1iaJIa rrpaBOCJIaBHa u;pKBa rr03HialTa rro.n: Vl:MeHOM KJIJ1MeHTJi1:u;a. TaKO je caM HapO)]; 30Be, a Y JIJ1TepaTypJ1 je lH'eKOJIJ1cr<:o rrYTa HaBe.n:eHa TaKol)'ei rro.n: TJ1M J1MeHIQM. IIpBJ1 CTIOMeH Y JI'VI:TepaTypJ1 J(aTvrpa J13 1888 r., K1a~ je B. BYJIIe~h -ByxacoBJ1h Y .n:IOIDICy BwecTHJ1IKY 06jaBVl:o caM'O p;eo HaTITI1Ca KOjVl: ce Hana3J1 J13Ha.n: 3anaJ(;Hl1X BpaT9.1 u;plme.') 1890 r. J1CT'VI: IM!cau; o6jaBJ10 je HaTIIJ1C Y rroTrryT HOCT'VI:,y3 KpaTKe 6eJI,rllJKe o U;PKBJ1 VI: I-beROM )K'Yffi0IIJ1CJY,.2)HaTI1J1c je jOIlI jep;HiO'M o6jaBJbeH O.n: lli. CTojaHloBJ1ha.3) 1890 r. y3 OCTaJIe IWKBe IIpoTorrpe3BJ1'I1eipJ1jlalTa Tpe6J1IlhCKOr, H'aBepeH je J1 "XPaM CB. KJIJ1\MIeHTa y MOCTahJ1!Ma", 6e3 JIlKaKBMX p;aJbJ1X 1901 r., y J13BellITajy MJ1,TporrOJIJ1je oneT y3 OCTaJIe :u;pKBe, rro.n:aTaI(a.") KaCHJ1je, rrOMJ1I-be' ce 'VI:'OBa ca HeKOJIJ1XO rrO,lWTaKa HaBe.n:eHJ1X J13 HaTrrJ1Ca.5) MCTe ro.n:J1He MJI. PYBapal~ )l)aliyhJ1 rrO\D.aTKe o xepu;erOBa'fKOM MMTpOrrOJIJ1TY CMMeYHY, HaBo,n:J1 )];aTYM Y 0IlJ1"ClY'xepU;erOBa'fKJ1X MaHJacTvrpa, BJI. 'BOpOBMh je y JKl1BOITJ1CaI-ba OBe, u;pKBe.ua) HeKOJIMKO HaBpaTa rrOMeHYO J1 vPKB1ru.y Y Moc'I1ahMMa, Ha6pajajyhJ1 je y3 OCTaJIe 6e3 J1KaKBMX rrOCe6HJ1:X OCBpTaI-ba Ha I-bY, Oal1~V1I ro.n:MRe I-beHOr MaHa<:Tvrpe M llpKBe, :>KVl:BOIlJ1"caI-ba,H3Bo.n;ehJ1 YBeK 1630 r0p;l1Hy.6) Y JIMTepary~J1 HOBJ1jer .n:aTYMa, u;pKBa ce jOIlI je)l)HOM rrOMJ1I-be, 0f1i'::fI' 6e3 YLKi3IKBJ1Xrrop;aTaKa, OCIWMAA je CJIJ1KaHa 1630 r. y ,n;o6a rraTpJ1japxa IIajcJ1ja (rro.n:al1alK Y3eT O.n: BJI. 'BorpOrBJ1ha).7) OBa u;pKB'V1u;a CKpOMHor J13fJIe,n;a J1 CKPOMHMX ,n;J1'MeH'3J1ja(,1llY':>KJ1Ha ll1Mpv1H.a 7, M, BJ1CJ1Ha OKO 3,70 M) He rrpeTCTaBJba Hap0'fJ1TY 3aHJ1MJbJ1BOCT y rrorJIe,n:y apXJ1TeKType. ORa crra,n;a y HJ13 u;pxaBa J1CTOT'06JI'Vl:KialJ1 CJIWrH!MX .n;J1MeH3J1ja, Koje ce BpJIlOI'feCTO cpreihy y MHorJ1M HCU.lllJ1'M, KpajeBJ1Ma, HapO"IJ1TO y .D:aJIMaIJ;Mjvr vr jY:>KHoj Xepu;eroB1utJ1. To je jepH:06po)J;Ha u;ipKBa 'fJ1.iy OCHOBYI'fMH'Ml Y3.n:y2KHa JIaI)a 3aBpllIerHa u;pKBre je HelllTO 3aHl1Ha, J1CrOKY rrOJI'yKpY:>KIHOM anCMp;OM (CJI. 1). YHYTpallJtH,O'cT MJbMBMja. M3 Mace Y3,lIY:>KH'J1X 3J1.n:OBa (,n;e6Jbiv1Ha 0,52 M) l13.n:Bajajy ce ITO TpM rrl1JIacTipa KOjJ1! rrO,lI,p:>KaBajy TprJ1 JIYKa, oOpi3rJyjyhJ1 TaKO Ha CBaKOM 3J1.n:y rro TPJ1 H>Ull'e. U;pKBa je 3aCBe,z:reHa 6a'fB3CTJ1M CBO.n:OM KOjvr I1IQ"Il1B3. Hial JIYrK'OBJ1Ma. OCBeTJIeI-be u;pKBa ,n;06Mja Kp03 MlaJIJ1 rrp030p Ha jY:>KROM 3l1,lJ;Y l1 Kp03 HraKHa~O rrp06J1~eml Ha

4,36

1888, str. hrv.

CTp.

3I.

V. V u 1 e t i c-V u k a s o v i C, Dopisi, Viestnik hrv. ark. družtva, X, Zagreb, 27 ') V. V u 1 e t i c-V u k a s o v ic, Starobosanski nadpisi u Bosni i Hercegovini, Viestnik ark. družtva, XII, Zagreb. 1890, str. 39-41 ") Jb. C TOj aH o B II 11, CTapH cpnCKll 3aTIlICHH HaTTIHCII, , orJl, 1902, CTp. 308, 6p. 1146. I ') WeMaTII3aM cprr.-rrpaB. MIITpOnOJIHje H apxJ1,1\J1je1\e3e Xep1\.-3aXYMCKe :Ja r. 1890, CTp. 6I. ~,) WeMaTJI3aM cpn.-npaB. Xepl..(.-3axYMcKe MJ1TponoJ!J1je npJ1 Kpajy 1900 r., MocTap 1901,
J)

~a) MJ!. p Y B a p a 1\, O XYMCKJ1M enJ1CKor!J1Ma J1 Xep1\erOBa'-IKJ1M MJ1TponOJ!J1TJ1Ma ,1\0 ro,1\. 1766, MOCTap, 1901, CTp. 38. 6) B JI, o p o B H ti, Xepl..(erOBa'lKH MaHaCTHpH, TBPJlOW, fJI. 3eM. MY3eja, CapajeBo, 1911, o p o B 1111, Xepl..(erOBa'lKI1 MaHaCTHpH, 3aBaJIa, CTapHHap I, orJl, 1922, CTp. 220; CTp. 519; B JI. B JI. 'li o P o B J1h, BOCHa J1 Xep1\erOBJ1Ha, C. K. 3., or Jl, 1925, CTp. 170. 7) B II. neT K o B I11t, nperJleJl I..(pKBeHI1X cnoMeHI1Ka... C. A. H. IkI!, 1950, CTp. 201.

n n

282

arrCM~. rpa1}'ElH'a je a?J. JIaM:1beHOr KaMeRa M M,amTepa M a6JIerrJbeHa; rraKpMBeHa je KaMeHWIVI IJIa'iaMa. ITap; je rrO'KpMBerHTecaHMM KaMe'HMM rrJIa'iaMa. T HaKHa,z:v!O je p;ap;aT 3BOIHtMK Ha rrpec.ID1llJY, ep:MlID1jl€i M3pap;e Hera 3Yl)l;aBl1 upKBe. 3BaHMK aBara a6m1Ka je CKapa Hepa3p;BajHM eJIeMeHaT U;PKBl1IW aBara Tl1rra Y rape HaBep;eHl1M Kpaj eBJ1lMia. Ta je a6JIMK Kajl1 je 3a Malbe u;pKBe YCBajeH Y MHarMM Hallll1M KpajeBMMa Beih Y 13 ~ 14 B. l1 Kajl1 cei Bp.na paHa ap;OMaftvfO Y ,IJ;,amMaL\l1jl1, KaKO' je Beh pe'ieHO, Hapo'il1TO Y jY)KHlaM ITP:J1M10pjy, ap;aXJle je p;acrrea Mi y Hau.n€ yHyrrpallllbe 06JIacTM. 'YcBajajyhJr Millet-avu KapaKTepl1CTMKY je,lI,Ha6pa,D;lU1x opl1jeHTaJIHMx 6a3VfJIVlKa, M. Bacl1h Be}J(e rrapeKJIa aBara Tl1rra HaIUl1X u;pKaBa 3a jep;Ha6pap;He 6a3l1JIl1Ke 5 l1 6 B. Y MecarraTaMl1jl1, HaBap;ehl1 rp'-IKY Kao rraCpep;Hl1Ka.S) ITo A. ,IJ;etpaKY aBaj rrpMMapCKl1 Tl1rr "rrpeaBJIal)yje Y HallIoj cTapaj apXl1'reKTYPM, rearpaepCKl1 Y pallIKOM Kpajy, XPOHOJIOllIKl1 Y pallIKoj errOCl1".D) OBaj TWlI cap;p}J(M CBe '€~JIelMe'HTe KO'jl1 '-Il1He OC'HOBY HaIUe u;pKBe (rrl1JIaCTpM1,rrprvrCJIOH>eHl1IYlJ!l1K'ajl1 rrap;p}J(aBaljy 6a'iBacTI1 CBap;, J rraJIYKPY}J('Ha aTICMp;a), KOjH je "y cjyllITMHM napTc,Kl1 VI cacaHVfID;CKl1J1JIl1 IMY2CarrOTaMCK'iYfCTapoxpMIJ:Ihar-rCKl1 Ha'TI1'H, ;O:,alce OJlaJKllIa 3acBlol)aBalb€ j'€iD1Hlor IIpaC'I'apa CB'o:I\"alM cMalberuor palCII10Ha."Da)MHOI'O 'ieIUhe ynoTpe6JheHa je Y HallIoj apXJ1TeK'rypVI ;n:pyra BapJ1jaHTa 'OBora mrra, ca IIMlJII"lIcTpIJ1Ma rrpop;Y}J(eHMM Y rrOTrropHe JlYKOBe CBop;a. Mel)YTJ1M, C'KpolMJHe p;MMeH3'l1:jeHallIe u;pKBe ~OnycTVIJle cy je)IHOCTaBHMjIY'BaplJ1jar-rTY. 113 rugrnl1ca ce; Ta'fHa BV1p;;l1,ua je u;plKBa }J(!JIlBOrrMcar-ra , 1624 r., aJIVI je CBaKaKO carpaljeHa paHMje. l1JIVl Kao rp06Hq Karre.n,a je,lI,He l1CTaKHYTe ceOCKJe rropo)J;'l1u;e,'O) l1JIVl y3 Y'ieIUhe u;eJIor ceJIa, Kao llITO je, CJIY'iaj ca Behl1HCM upKaBa aBOTa rrepV10lTa Y KpajeBMMa Kaje cy TypI.J;l1 0IKyn:l1lpaJIl1.1') OBa p;pyro 1iI3rJI,ep;a BepoBanmje, jep ce y Hl"lrrIlI1CY naMl1lbe lU1:KaKBOV1Mey Be31iI ca rro,u;~13albJ€MupKBe, IUTO CBaKaKO He 'H~ 611 6wJIO nporryIIITeHO', p;a jlEI rrocTojaO' jep;aH O'p;pel)eHM KTI1TOp. 'Y3 TO u;pKBa je rracBeheHa CB. KJIMMleHTy PMMCKO'M,cBeu;y KO'jn jel J1MaO' IllV1pO'Kl1Kpyr IUTOBaTeJha VI' CJIaBJheWllii3' 6aIU y OBO'MKpajy, a w. ,uaHac jO'IU BeTIVfHa rrlcp0,lIliII.J;ay MaCTahl1Ma l1 y Tpe6VflbY CJlaBl1 O'Bora CBeTl1TeJha. IDeraB KYJIT VI CJIaBJhelbe CIIEUl1epVf'fHa je, l13rJIe,ua, :;la O'Ba; KPali. TaKO' p;a rrpY}J(a Mapy1u-IOCT VI' 3a J>f:1~e('lHe3al<JhY'-JKe eTHOJIaIUKe rrpl1pO'p;e.12) 'Y CBaKOM CJIY"-Iajv. c~a rrojaBa rrpeTCTaBJha TPa,uliIIDfiaM rrpeHeTY 1iI O'P;P}J(<lHyYCIIOMer-ry Ha 'ieT13Pror rrarry VI' MY'ieHll1!Kaxpvrnrha'HCKe upKBe IIaHeJlliI C060M Ilpl1JnfKaM CBOI' l13 J B. H. e., 'Il1je cy MO'IIITI1'hliIpVIJIO l1 MeT('~je O',uJlaCKa Y PliIM. B. Jarvrh HaBlO7IJfHeKOJIMKO'peMl1W1Cu;e~ja Ha oBaj p;O'ral)aj, Koje cy ce 3ap;p}J(,aJJle y HO~HKJIarypl1 HeKOJll1KO Malbl1X MeCTa y' ,IIaJIMaUl1jl1, ..KeJleM€iH, ea ripacTapOM U,pKBliIII:OM CR KJIVlMeHTa, KeJleMl1HOBeu;, KJlVfMeH, wrp;."'3) K. Jvrpe'ieK, Ha6pajajyhl1 'H€'KOJll1lKOI PooO'-xpmIllhaIHiCKl1X CBeTaua, '-L'I1ijl1 KymT "rrOTIfje cayo aHTl1'iKJ1 KYJlT xepoja," rrOMl1lbe l1Clemensa (Ml1c.JIehl1 Ha pI1MCKaT' rrarry).1-!) OH TaIml)e KO'HCTaTyje, l'QlBopehvr o' KYJITY Opl1je'HTaJIH'M'X cBeTau.a, ,n;a je lbl1XI01BO ill'vrpeH>e rrO'CJIf~u.a rrpeHomeH>a lb'l1XOBliIXMaIUTl1jy.15) 'Y HaIUeM jY}J(HOMITPl1MO'pjy J1 6JIV1CKOjyr-ryTp'alUlb'OCTI1 Tp-ar K;y\JITa CB. KJll1MeHTa 3ap;p}J(aO' ce ,n;g ,n;y60KO Y Cpep;I-bM B€K y JIl1'iHl1M l1MeHyrMa, H1aplOlt.Il1TO' ,IJ;y6PO'Bl-II11KY(13-14 B.) l1 KIoTOPY y
S)
D)

M. B ac H li, ApXl-lTeKTypa Il CKYJlmypa Y IlaJlMau,lIjll, l3eorp3j{, 1922, CTp. 93. A. Il e p o K o, HeKOJlHKOu'pKBHu,a,npllMopCKor Tima, fJl. CK. H. j{p., CIWnJbe,

1935,

CTp. 213. Ibi<l. CTp. 213. B JI. CK a p II li, TIoCTaHaK KpCHor IiMeHa, CapajeBo, 1920, CTp. 255-256; B. J{ o pali, A pXlITeKTYpa u.pKBe B03Hecelba, CTaplffiap, II, l3 rj{., 1951, CTp. 220. lJ) P. Jb Y 6 II H K o B II li, UpKBa CB. Ba'3HeCelba y ceJlY JlecKOBu,y KOll Oxplllla, CTapllHap, II, BrA., 1951, CTp. 193; B. K o p a li, op. cit., CTp. 220. 1") J. Il e Il H j ep, Xepu.erOBllHa, HaceJba, Klb. VI, CTp. 119, 124. 13) V. Ja g i c, Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, knj. I, Zgb. 1867. str. 38 H) K. Ji r e cek, Die Romanen in den Stadten Da1matiens wahrend des Mitte1alterll I, Wien, 1901, str. 53
9a)

'0)

15)

Ibid. -

str. 56

IJ;pKBa

CB. KJlI1MCHTa

y MOCTahHMa

283

I' II I I i I

"I
O

...

~

I

I

3

4

I

.,

I

I

6

I

7'0- .

284
(14-15 B.), W) a je.n;Ha u;eJIa rrJIeMie, Ap6aHaca HOCJ1 J1Me KJIJ1MeHTe.") KYJIT CB. KJIJ1MeHTa pJ1MCKar rrOTJ1CHYT je KYJITaM CB. KJIJ1MeHTa OXpJ1,n;CKar cpe,n;. 14. B. Ka,n; ce aBaj ,n;PyrJ1 J1HTeH3J1BHa nmpJ1 Y CBJ1M HanH1M KljJajeBJ1Ma, TaKO' ,n;a je aBaj JIaKaJIHJ1 CBeTau; YIllao Y Hl13 OHJ1X CBeTau;a J1 MY'IeHl1Ka KajJ1 cy 3acTyrrJbeHJ1 Y HaIllaj J1KaHO'rpaqmjJ1.'8) .lJ:a je MaJIa u;pKBa Y MaCTahJ1Ma J1rraK rracBeheHa CB. KJIJ1MeHTY pJ1MCKaM, rrOCJIe,n;l1u;a je jaKie, pOMaHCKe Tpa,n;l1I.J;l1je y OBl1M KpajeBl1Ma; 3aXBaJbyjyhl1 I-blO(j, rrOIllTOBaIbe 'OBara CBeT'JltTeJb3~ KaO' IllTa je BEh. pe'IeJHlCl 3a,n;p)KaJIa ce y OBJ1M KpajeBl1Ma CBe ,n;a HajHaBJ11jer BpeMeHa. l1 rrparrJ1CaHaj ePOpM Y.ID1 y K.aU<:Baj oe, jaBJba , HaTID1c je rrl1CaH iY' ya6l1'IajeHoj arpaMaH 6paj HaIllJ1X HaTI1J1Ca Y CBJ1M HaIllJ1M KpajeBJ1Ma, rra'IeB a,n; 14 B.,1U) Kpa3 15 J1 16 B.,20) ,n;a 6J1 Y 17 B. rrOCTaJIa cKapo J1CKJbY'IJ1BJ1 a6JIJ1K.21) :U;pKBa je )KJ1BarrJ1CaHa Y ,n;a6a rrehKar rraTpJ1japxa IIajcJ1ja (1614-1647) J1 xepu;eroBa'IKar MJ1TparraJIJ1Ta CJ1MeYHa (1615-1630),22) J1 ,n;aIllYH>aBa HJ13 CrraMeHJ1Ka J1 YMeTHl1'IKJ1X ,n;eJIa Kaja cy peGYJITaT ,n;eJIaTHaCTl1 'OBal' rraTpJ1japxa. IIope,n; aBl1X rra,n;aTaKJa; l13' OBal' HaTI1HCa ca3HajeMlO' v1 33. KTl1Tapa 'OBara )KHBarrl1'Ca Pa,n;aja MJ1XaJbeBJ1B,3J, KaO' ~11I 3a mJ1'BOITI1Cu;a "l13yrpaePa BacJ1JIYfja". Iliape,n; CBJ1X HacTojaIha ,n;,31 oe J1CTCipIJ1'CK:J1M ~oKYMeH'N1Ma tyrr'Bp,n;l1 rrocTajaIhe v1 rrOpeKJIa KTJ1Tapa l1 IherlOlBe rropa\W1u;e, HJ1cy yi TOM I]afJIe,n;y naCTl1rHYTV1 HJ1KaKBJ1 pe3YJITaTl1. OBaj HaTID1'C OCTaj.e 3aQ~a je,u;J1HH II03Ha TH fIlVlC3HJ1 ,n;oKYM€iHrr KajV1 CIl'OMV1Ihe aBY .lJ:e,ll;'J1jep y CBOjJ1M CTY,n;J1jaMICl. CTapJ1lVI, Ila3HaTJ1M I1lOip::>,n;;I1IJ;aMa 'o 'OBara JIWIHaCT.23) rrp".rraIheM nnje ce 'o Ihaj Kpalja Hl1r,n;e He CTIOMJ1Ihe aBY n;apo,lJ.'Jttu;y,24) a HJ1 YCJVreHY1M 3a,n;p)Kaa H1vliI{aKaB crraMeH. Pa,n;roje MHlXaJbeBJ1h je HIlaK rrj)J1Ila,n;,ao je,[\,Hoj J1CTaKrr'Oipa,n;;M~, K,a(l:\ je (Y' aBO 'I1€illiKa ~'06a MOraO' rrJIaTHTl1 J13Pa,n;y' )Kl1BaHYTHjoj ceacKaj ITl1ca je,n;HJe IJ;pK.Be. B. BYJIeTHh-BYKaCOBJ1h, a6jaBJbyjyhl1 oBaj HaTI1l1C, J1 KpaTKJ1 aIlJ1C upKBe, ,n;o,n;aje Ha Kpi30Y, ,n;a ce rropo,n;YfIJ;a MJ1XaJbeBl1ha rraryp'IJ1JIa, "T,e, l1 ,n;aH ,n;aHaIllIhl1. '06CTOjJ1 y Tpe6J1H>Y J1 MacTahJ1Ma,"2;') He HaB'O,n;ehJ1 HV1Tl1 CiC1luarnIhe rrperm J13B'Ope J1JIJ1JIW'llHiOCTI! o,n; KOjl1OCje oBaj rra,n;aTaK ,n;a6J1a. MCTl1 3J1Me aBe rrapO,lJ.'Jttu;e cJIy-qaj je J1 ca aYTopcM OBora )KJ1B'OITl1Ca BaCl1JIJ1jeM. OCHM 'OBO'ra H13IT'IlJ1Ca,,n;oca.,n;a rra3HaTH ITl1carm cnOMe'HIl1U,.l1He rra!MJ11hY HJ1r,n;e 'OBara )KJ1BarrJ1Cu;a, J1aKa nepaBaTHa LKJ1B'OII1J1C MaCTahJ1M)3. nnj.e! IheroBa je,ll;l1HO ,n;eJIa. 'y

J.

PaCIIOpe,lJ;

Ji JiKOHO rpaiPJija,

>KJ1BOIIHCa

CKpOMHa rra cBajV1M ,n;J11MeH'3J1jaMav1 apxwreKTaHCKJ1M a6JIl1IJ;J1Ma, 'OBa u;pKBa 3aHJ1MJbV1Ba je 36ar CBor )KJ1BannCa, KOjJ1M cy YKps:ureHe CBe 3V1,n;H1E:1 rraBpllIJ1He, a,n; Bpxa ,n;a ,wta. 2KYfBa'IlJ1C je ,n;aCTa ,n;a6po a'IYBaH, V1aKa J1Ma J13BeCHJ1X allI'TeheIha. B. BYJIeTl1h-BYKaCaBJ1h KOHcTaTyj,EI, ,n;a ce V1Crro\lI; )KV1BaI1J1ca J1G 17 B. HaJI,33J1 rrpBa6J1THJ1 J13 14 B., KaKO aIR rrpeTIl!OCTa'BJb'a.2") lDeraBa rrpeTTIaCTaBKa je npJ1JITo1'IHa
1") Ibid. 17)

-

Registar

romanskih )f{IIBOT Il

imena, o6H'Iajll

str.

31

oeorpaA, 1907, CTp. 33, 40, 72. li, op. cit., CTp. 198. 19) Jb. eTO j aH o B l1 li, op. cit., CTp. 34, 6p. 87; CTp. 53, 6p. 165; CTp. 54, 6p. 166. 2U) Jb. eTO j aH o B VI li, op. cit., CTp. 77, 6p. 244; CTp. 84, 6p. 254; CTp. 118, 6p. 383; CTp. 120, 6p. 387; CTp. 142, 6p. 449; CTp. 201, 6p, 648; CTp. 215, 6p. 698 HTA. 21) Jb. eTO ja H o B VI li, op. cit., CTp. 271, 6p. 961; CTp. 274, 6p. 976; CTp. 276, 6p. 986; CTp. 286, 6p. 1030; CTp. 294, 6p. 1069; CTp. 301, 6p. 1106, H np. 22) CpnCKo-npaBOCJlaBHa xepU.-3aXYMCKa MflTponoJJllja npH Kpajy 1900 r., MocTap, 1901, CTp. 38. 23) o. a H fI 4 H h, Pe4HHK H3 Kl-bH}J(eB HHX CTaplIHa cpnCKHX, II Aeo, ErA., 1863, CTp. 77, nOA "MIUaJbeBHh" I-IaBOAI1 je.uaH 3anHC 113 1435 r., KOjH rOBopH o CMpTH KpaJba }I\HrMYHAa H Pa.uoM. M II Jb a H o B, Ap6a~Iaca, 18) P.

Jb y 6 l1 H

K o B l1

Il

CJl3'Ba MHXaJbeBl1fta BeJlHKOr BojBO.Qe. VlCTH 3anHC o6jaBHo je Jb. CTojaI-lOBHh, CrapH cpnCI<H po.uoCJlOBI1 H JleTOnHCH, 360PHHK 3a HCTOPHjy, je3HK H Kl-bH)I(eBHOCT cpnCKor HapOAa, K~b. XVI, orA., Cp.: l\apJlOBUI1, 1927, CTp. 230, 6p. 654 6.
24)

J.
V.

,n; e A l1 je

p,

y

XepuerOBHHH.
25)

fJlaCHHK V li 1€
CTp.

op. cit., CTp. 114; BVlllehKe PYAI1!ie, np, 777; 1907, crp. 391-394. 3eM. M. XIX, CapajeBo, li k a s o v i C, op. cit., cTV. 41,

eTape

ceOCKe llopOAI1L(e

t i c- V
40.

26)

Ibi<i.,

U;pKBa CB. KJU1MeHTa y MOCTahl1Ma

285

HeOCHOBaHa, jep ReMa HYfK~KBJ1X J1HPJvu~j>3" p;a je I~PKBa :>KJ1BonJ1Ca'HaBeli paHYfje, a p;aT;l1lpalhe Y 14 B. je BepO'BaTHJO J1HCTlJ1Pl1CaHO apXJ1'I1€~TO!HCKl1M o6JlJ1ll;l1iMa ~pKBe. Ilo YCMelID4VJIn:pep;alhY, ~KBa H!Yfje Hl1'Kap;a ropeJla,2') ,a: MaJIO je BepOBaTiHK), n;a 6J1 OBaKO CKpOiM'Ha u:pKBa J1 IlO P;Pym nYT p;06J1Jla ~eJ]1O'KynHJl1'2KJ1BiQIITYLC, aKO je CTapl1 Beih nocTOjao, YORa TellIKa BpeMeHa, l1i3jKO je HaCTao Y J13Y3eTHO nOBOJbHOM KpaTKOM rrepl10P;Y 3a pa3Boj Hawe J130rpacPCKe YMeTHOCTJ1 nop;. naTpJ1japxoM IlajcJ1jeM. M3 HaTnJ1Ca ce jacHo 3aKJbyqyje, p;a je ~pKBa 6J1Jla paHl1je Ca3J1p;"ma, a 1624 r. )KJ1BOrrJ1CaHa, jep HJ1rp;e He CTOjJ1 p;a je )KJ1BonJ1C »nOHOBJbeH«,28) KaKO je TO y06J1qajeHO. "YCKYf npDICTop ~'KBe HaMeTao je )Kl1:Ban:vrc~y J13BeCHa arpaID1qelh'll y 6pojy l1: l1360py KOMTI03~l1:ja l1: CBeT!Wl'eJba. Mopa ce ap;;rvrax piEillM, ,n:a je OH oBaj rrp06JleM 3HaJIaqKJ1 penrno, KaKO y l1:361apy Ta:~O l1: y pi3lCnope,n:y KiOMIlo3~ja, He HapY'lllaBajlY~ Tpap;l1:~.oHaJIH:l1 pacnopep; Ham cpep;lbeBeKOBHl1:X ~pKaBa, qJ1jy je p;eKOpa~jy Haw )KJ1BO'llMCa~ HeCy!MIlbl1:BO n;o6po nD'3HaBa:O. 3J1,l1;;H,1J nJla'I'Ha nOp;eJbeHa cy y ABe 3OHe, a TPehy QJ1ElY1 CBO,n:.,Il;OlhY 30Hy Y KOjOj ce no Tpa,n:M~OHaJlHaM rr:paSvfJIy MecTJ1MJ1:qHO Hl1DKY' JlJ1XOBJ1 CH€TJ1TeJba, OAB·aja ap; llOi,ll;a B'WCOKl1 noj ac yxpallI'eH CTl1:JlYf30B.alID1MnaJlMeTaMa (3'arra.n;Hl1: 3J1A l1 HMllle), a MeCT'l1'MJ1qnO (Ha CTYUllJl1:Ma J1 y OJlTapCKOM npocTOpy) CTl1:JlJ130IBaHOM,H'a6paHOM CBeTJlOM p;panepMjolMl. OrpaiHJ1QeH npOCTopOM, )KYfBormca~ j,el f10plhY 300Y Y3AY:>KHJ1X 3J1,ll)OBa pe3epBJ1cao 'WCKJbY'W1BO jY:>KHOM 3J1AY 3,3' HajBa2KHlJ1Ije c~eHe M3 XpYfCTOBOr )KJ1BOTa. HJ13 rroQ:ID:be Ha OJlTapCKor npOCTopa c~eHOM Pol)elha 'yi 3aBpwaBa !Ha Oe!BepHOM 3M,Z:\Y OJlTapCKIOil' rrpOCTcpa, c~eHlOM Ba3Hecelha. JIiJ1K Eoropop;~e j,alBJba ce ,n:Ba nYTa, KaO' llIaHp;aH jep;aH P;PY~O'lVle,jep;aJH y ~OHXYf OJlTclJPCKJeI arrCJ1p;e (OpaHTa), p;pyrn: Ha 3arrap;HOM 3J1AY, 113Hap; 'YJla3Hl1:X, BpaTa ("Ycnelhe). OBoa\KaE pa:crIDlPep; j aCHIO O\l\pa2KaBa CJ1M60JlJ1KY KpCTa, Koja apXYfTeKTYpOM OB€' IJ,pKBe Huje l1:3pa)KeHlal.2n) CBOP; je n.ocBelieH He6eCKMM JlYfKOBl1Ma .XpMCTa, Ql1)lY.J2, 3aBprneHO JlOfl1QHO, CJ1M60Jl.J1lllliOHJ13alhe 'Cl.'(eHa J13 Xpl1je CTOBor )Kl1I31CT'aHa 3eMJbJ1. "Y P;OI'hOj 3'OHl1:, Y ceBepHoM p;,OBpaTfHlJ.1KY HaJla3J1 ce aHl)eo, ca BeJlJ1:KMM CBJ1TKOM y JLE'BOj, J1 rrJ1lQa~tr(oM y p;ecHoj p~. ,Il;OlhJ1 p;elO'nOJba Jl!.CrrylheH je 6J1JbHJ1M opHaMeHTOM CMel)e KOlfIType Ha rrpJbaBO-3eJl€IfI'OM noJbiY. Ha 3anaAHOM 3MP.Y, ceBepiHJO op; BpaTa, OYlIeJllTeHa je cPJ1Typa apxaHl)eJLC'J MJ1xajJla y 6oraTo YKpallleIHK:>j ParrHlWI.KlOj O'llpEIMl1' ca rope oKpeHYTJ1M MaQeM y p;ecH!oj 11 CBl1:TKOM Y JleBoj PYqJ1. PYKe cy crrYllITelHe. MJl,allI.J1 JlYfK Y'OKBJ1JpeH je 6yjHOM KOBpQaBOM K!OOOM, Koja nap;a npeKO paMeHa. <pM;rypa CTOjl1: Ha HeKoj BPCTl1: "Y JleBOM yrJlY CJlM;Ke, Ha P.HY CM'€WTeH3 CY[Iep;aHE'YMa J1 roao p;a JlI€OM /yI npocTOpy. je riocyp;a ca ~BehEIM (Ta6. I, 1). Ha CeBeplH10M 3lifp;y Ha 106e cTpaHe JlYKa npBe HJl1llle p;pyroj cPlJ1!rype CB. KY3MaHl'll YI: ,Il;a:MjaHa (Ta6. I, 1), fY' ll111pOKOM )KYTOM 6opP;YIPOM Ha ,lJ,HY J1 ~p'Bern1M OrpTaQeM, ca KpaTKOM KOCOM, KpaTKOM 6lpap;OM l1:6pKOBJ1.Ma. "Y p;ecHoj CM1errJlTeHecy je,lJ,Ha npeMa TaMHOIIJlaBoj XaJbil1HJ1 ca MJ1pHOr, p;yrYJbaCTOr JlM;Ka, caBMjenoj PY~M p;p)Ke CBOj

aTpiJ1l6YT Jl8.jHlqeTy, y JJi€IBoj, JleKapCKY KYTJ1:jy. IIpeTcTaBa OB'J1X CE. JleKapa (CBeTa ropa).~O) "Y TeMeHY nOTIIyHO je c~a lhl1:XOBOj rrpeTCTaBJ1 IJ'I Ilpo!flarroHY JlYKa HaJIa3M cel IIOlJhe McnYlh'eHlO opHaMeHTOM, KOjl1: je y ,Il;eQaHM'Ma' BPJlO 06J1JIHO yrrOTpe6JbeH3J) (KBap;paTHa TIiOJba IqY03 Koja npOJla3e XOpJ1301HTI'aJlHe JI!. BepTl1K!a17IHe TaJlaCaCT€J JIIJ11HJ1j e). "Y Hl1:Wl1 je npeTCTaBa CB. KOHCTa:HTJ1Ha ll11 JeJleHe (Ta6. I, 1), Y ~BeHJ1M u:apOKJ1'M O~OpaMl;lj 6oraTO yKlp>ameH!l1M; jep;HoM PYKOM p;p)Ke BeJlYfKl1 P;BOKPaKYf KpcT, ",) OBaj nO.QaTaK .Qao MI! je HI!KOJla KpymeBaq Ji!3 MocTal1a, ca,l\a Y Tpe6m'bY, je;L\aH 0,1\ lIajCTapl!jlIx JbY.QH y OBOM Kpajy. ",q) V. V u 1 e ti c- Vuk a s o v i C, O'P1.cit., CTp. 40. "9) O. MaH 0-311 C 11, CTapa cprrCKa upKBa y CMe.QepeBY, CTaplIHap, II, Er.Q., 1951. CTp. 161-162, 3a6eJle}lOl0 je nOTnYHO alIaJlomy nojaBY .QorMaTiI'lIl0r 3Ha'lelba CJlHKapCI{e.QeKopaUHje. 30) G. M i Il e t, Monuments de l'Athos, II, Les peintures, Paris, 1927, 1. 52, I i 53, I. JI) o. E o ul K o B Ji!11- B. II e TKO B 1111, MaHaCTl1p )l;e'faHI1, Er,l\" 1941 T. LXXIII, LXXXIX, XCVIII, CXVI, CXXXTX, CXL, CLXIX, CCXLIV, J1T;I(.

286

p;pyrQIM ITOXa3yjy l1iKOROrpaqmjYl.

Ha lhera;

1Y106wrajeHa KOM'IT03~Ylja,

CaCBYlM o;ZI;OMahi€Ha Y

:mmroj

Ha rrpe)J;fb'o\j cTpalU1 rrp'Bor ID1.macTpa HCWa3Y1 ce ITorrpcje CB. ITeTKe y1 IIJIaBoj P;OlhOj xaJW1m1 YKpaweHlOj 2K)'TOM 60pp;,ypoM OKO BpaTa :M.Ha pyxaBYfMlal ca I.\PBe:ID1M orPTa'-IeM yKpa.r.J1lf1HJ1M 3JIaTHOM 60PP;YpoM npe6a'-IeHYlM rrpeKo rJIaBe. Y J];eCHoj p~ ,l\p:>K:l1;KPCT, a JIeBOM 6JIarDcYlJba. Ha JIYK1Y .n:pyre ~ HlaLJIa3Y1 CB. ABY1Ba ce MJIaM .ID1'K CBeu;a ca KpaTKoM TaMHO!M' KOCOM M 6eJIY1M TPHO'BYl1\1BeHu;eM y 3eJIeHoj XaJbYlHM ca I.\'pBeHMM OrpTa'-IeM arpaiePoM; Y p;ecHoj PY~ ,Lq»)Iili KPCT, YKpaIUeHJ1lM 2K)'TOM 6op,u;y'POM M IIip!Y1'KJOIT'-IaHY1M neBa je OKpeHYTa ,n:JIaHOM Ha 6JIarOCJIOB. fJIaBa jeJ lHIarHYTa yp;ecHo . .n:Q lhera je CE. CaMOH, p;yrYJbaCTOr JIMU;a, CMTHMX O'-IYljy. ca KpaTKOM KOCOM y1 6eJIYlM BeHqeIMI. ITpeKo u:pBeHe J];Olhe xaJblJ1lHe ca ~YmJ11M OK'O'BpaTHl1KOM IIpi€6a'-IeH je 60raTYl 3e.rreHM rrpeKpYlBeHoj OrpTa'-IeM je KPCT, JIeBOM oqYI'a'-I rrpY1XBa.heH arpaepoM; y J];ecHOj P~~Yl 6JIlaIrOCY1Jba.

Y Te1Mi€1HY! JIyKa llffiJIa3:M. ce npeT'cTaBa CB. TpojMu;e '-IMja CYlI'IHaTY'Pa rJIaoo Kao rron:pcje ca Tp'YI TpM JIYlI.J;aje~o 6o)KeHCTBo. CB. Tpoj CTBO ,n:aTO je O'Bp;e Mp;e'HTM'-IHlaiJIl1JKa HarHYTa y,z:t]etHO, TIOp; je)J;HOM KOOOM M jep;;HlJ11M opeOi1IOIM. Y pYKa!Ma P;P)KM nO p;Ba TpHOBa Be~a 'YI 6JIaI'ocYlJba. XaJb:M.Ha je 3eJIeHa ca )KYTYlM orpTa'-IeM M nojaooM 5et3 M!KlaiKBYl