KAKO SE MOLITI ZA OBOLELE

SADR@AJ:

DANI BOLESTI I TELESNE NEMO]I

O UZROCIMA BOLESTI

KAKO SE MOLITI ZA BOLESNE

SVETI TEOFAN ZATVORNIK

O molitvi za bolesnika
Nije greh le~iti se

MOLITVA ZA BOLESNU DECU

Uzroci bolesti dece
Kako se moliti u bolesti dece

DANI BOLESTI I TELESNE NEMO]I

“Eto postao si zdrav, vi{e ne grije{i,

da ti se {to gore ne dogodi.” (Jn. 5, 14)

“Zato sam dobre voqe u nemo}ima... jer

kad sam slab onda sam silan.” (2 Kor. 12, 10)

U toku svoga `ivota, ~ovek je prinu|en da mnogo dana

provede u bolesti ili telesnoj nemo}i. Kako govori prorok David:
“Dana godina na{ih svega ima do sedamdeset godina, a u ja~ega do
osamdeset godina: i sam je cvijet wihov muka i nevoqa...” (Ps.
89, 10)

1|преузето са SVETIJAKOV.org
Kao ni celom qudskom rodu, tako ni hri{}anima nisu strani
bolesti i nemo}i.
U su{tini, nesre}u za ~ove~anstvo ne predstavqa bolest, ve}
wen uzrok - bolest du{e - strasti i gresi, koji le`e u osnovi
bolesti tela. Kako pi{e sv. Jovan Kron{tatski: “Sve na{e bolesti
su u su{tini kazne Bo`ije za grehe; one nas o~i{}uju, izmiruju
nas s Bogom, i uvode ponovo u qubav s Wim.
Zato je bolest podse}awe od Gospoda na u`asno zlo - da je
na{a du{a ve} obolela od greha. Otuda je za izle~ewe od bolesti
potrebno pre svega pokajawe. Gospod je, pre nego {to }e isceliti
raslabqenoga, oprostio mu grehe (Mk. 2, 3 - 12). A kada je u
“ov~joj bawi” iscelio ~oveka koji je bolovao 38 godina rekao mu
je: “Eto sad si zdrav; idi i ne gre{i vi{e da ti se {to gore ne
dogodi” (Jn. 5, 14). Otuda mo`emo razumeti da isceqewe od
bolesti po molitvama Crkve ili pravednika ukqu~uje u sebe i
opro{tewe grehova (Jak, 5, 16), i kao rezultat toga sledi
ozdravqewe.
Treba znati da bolesti i nemo}i ne snalaze samo velike
gre{nike. Gospod je rekao apostolu Pavlu: “Sila se moja u nemo}i
pokazuje”, i apostol Pavle govori o sebi: “Zato sam dobre voqe u
nemo}ima, u porugama, u nevoqama, u gowewima, u tjeskobama za
Hrista; jer kad sam slab onda sam silan.” (2 Kor. 12, 9 - 10)
Sveti oci smatraju da je op{ta gojaznost tela i nedostatak u
wemu fizi~ke snage najve}a prepreka za duhovni `ivot; na tome se
zasniva neophodnost surovih asketskih podviga za sve one koji
`ele da `ive duhovnim `ivotom i da imaju veoma zdravo telo.
“Zdravqe je dar Bo`ji” - govorio je prepodobni Serafim.
No taj dar ne biva uvek na korist. Kao i svako stradawe, bolest
ima silu da nas ~isti od du{evne prqav{tine, da zagla|uje na{e
grehe, da smiruje i omek{ava na{u du{u, da nas tera na
razmi{qawe, da spoznajemo svoju nemo} i da se obra}amo Bogu.
Prepodobni Marko Podvi`nik je pisao: “Kada vidi{ ~oveka koji
gre{i, koji se nikada ne kaje i ni od ~ega ne boluje, znaj, ~eka ga
nemilosrdni sud.”
O tim blagim stranama bolesti pisao je i mitropolit
Filaret Moskovski: “Korisno je u bolesti iskusiti ose}awe
osloba|awa od svega svetskog, da bi se i posle bolesti dr`ali
tog ose}awa. Nije neobi~no ako to ose}awe posle bolesti ne
dolazi tako lako kao u vreme bolesti; u bolesti ga Bog daruje jer
je nemo}nom ono potrebno, a zdrav treba da ga kroz podvig
zadobije.
Eto za{to su svetiteqi i pravednici sa blagodarno{}u
trpeli i podnosili svoje nemo}i i bolesti. Mnogi od wih ~ak
nisu smatrali da je potrebno da se le~e od bolesti. Obja{wewe

2|преузето са SVETIJAKOV.org
toga mi nalazimo kod prepodobnog Makarija Velikog koji pi{e
jednom monahu slede}e: “Ako bi ti zaista verovao da se ve~ne i
neizle~ive rane besmrtne du{e i grehovne bolesti le~e Hristom,
ti bi verovao i to da je On mo}an da izle~i i privremene telesne
nemo}i i bolesti, i k Wemu Jedinom pribegao bi, odbaciv{i
lekarsku pomo} i usluge... Naravno, ti mi odgovara{ slede}e: Bog
je za le~ewe tela dao zemaqsko biqe i lekovita sredstva
(materije) i za telesne nemo}i pripremio lekarsku pomo}... I ja
se sla`em, zaista je to tako... ali Gospod je lekove i lekarske
ve{tine dao radi utehe i le~ewa tela, kada je to neophodno,
qudima u svemu svetovnim; dozvolio im je da se koriste svim
sredstvima zato {to oni nisu u stawu da celoga sebe predaju Bogu.
A ti si monah, do{ao si ka Hristu sa `eqom da bude{ sin Bo`ji
i rodio si se svi{e od Duha... du`an si da stekne{ takvu veru, i
razumevawe, i `ivot koji su retki kod mirskih qudi.”
Neki svetiteqi ne samo da nisu pribegavali medicinskim
sredstvima, nego se ~ak nisu usu|ivali da mole Boga da ih isceli
od bolesti. Tako je jednom k prepodobnom Pahomiju do{ao wegov
u~enik Teodor, mu~en `estokom glavoboqom i molio prepodobnog
da on svojom molitvom umine silnu glavoboqu. Ali, prepodobni
mu je odgovorio: “Da li ti misli{, da ta bolest ili druga -
sli~na nevoqa nastaje bez voqe i dopu{tewa Bo`ijeg? Trpi, i
kada Bog blagoizvoli pomo}i }e ti i isceli}e te.”
Starci, prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan tako|e su
savetovali svojim u~enicima koji su bili dovoqno jaki u veri, da
se pri bolesti ne le~e kod zemaqskih lekara, ve} da predaju
celoga sebe Gospodu - “Lekaru du{a i tela na{ih.”
Tako prepodobni Varsanufije Veliki pi{e: “Za ozdravqewe
sina moga (duhovnog) mogli bi se pomoliti Bogu neki od svetih
koji se ovde nalaze, da on ne bude bolestan ni jedan dan, - i to bi
se ispunilo, no tada on ne bi dobio plodove trpqewa.”
Me|utim, u drugom slu~aju prepodobni Varsanufije Veliki je
molio Boga za umawewe telesnih stradawa jednog svog u~enika.
Ali, tada je ~uo slede}i odgovor Boga: “Pusti da ga ispitamo na
korist wegove du{e, i da se kroz telesno stradawe otkrije, kakvo
je wegovo trpqewe i {ta }e on da zadobije za trud i molitve.”
Evo za{to se tako|e nije le~io ni prepodobni Serafim
Sarovski. On je oko tri godine stradao od vodene bolesti i
polovinu tog vremena je proveo u posteqi. Kada je do{lo do
krajweg pogor{awa bolesti nastojateq Sarovske pustiwe
predlo`io je prepodobnom da pozovu lekara. Prepodobni mu je
odgovorio: “Ja sam, o~e sveti, predao sebe istinitom Lekaru du{a
i tela, Gospodu na{em Isusu Hristu i Pre~istoj Wegovoj Materi;
ako va{a qubav rasu|uje dajte meni ubogom, Gospoda radi, nebeske

3|преузето са SVETIJAKOV.org
lekove” (t. j. pri~e{}e Svetim Tajnama). Po pri~e{}u Svetim
Tajnama prepodobnom se javila Bogomater i iscelila ga dodirom
ruke.
Drugi put, kad je prepodobni le`ao potpuno iznemogao po{to
su ga razbojnici pretukli, bio je tako|e udostojen javqawa
Presvete Bogorodice. Pri tom je Bogomater pogledav{i ka
lekarima kazala: “Za{to se vi trudite?” Prenuv{i se iz dreme`a,
prepodobni je ponovo odbio pomo} lekara, i posle tog vi|ewa
wegovo stawe se po~elo brzo popravqati.
Prepodobni Varsanufije Veliki govori: “Kad god sam bio
bolestan, nikada nisam legao i nisam ostavqao svoje rukodjeqe,
mada su me i te{ke bolesti snalazile. Ali ubrzo posle toga, kako
sam se zatvorio u keliju, pojavila se ta{tina i nije mi dopu{tala
bolesti: `alim sada `ele}i trpqewe, a {ta trpeti - ne znam.
Tako pak starac, pri bolesti ne savetuje usiqene molitve za
isceqewe. On govori: “Nije dobro usiqeno se moliti za to da
dobijemo isceqewe jer ne zna{ {ta je za tebe korisno. Prepusti
to Onome koji je rekao: “zna Otac va{ {ta je vama potrebno i pre
va{ega moqewa” (Mat. 6, 8). Pomoli se Bogu, govore}i ovako:
“Vladiko, u Tvojim sam rukama, pomiluj me po voqi Tvojoj i, ako
mi je to na korist, daruj mi brzo isceqewe.”
Moli se i svetiteqima Bo`jim i ~vrsto veruj da }e ti Bog
podariti ono {to ti je na spasewe i blagodari Mu na svemu
se}aju}i se re~i Pisma: “Za sve blagodarite” (1 Efes. 5, 18), i
dobi}e{ ono {to ti je na korist i du{e i tela.”
I tako, u bolesti treba da se uzdamo, ne toliko u pomo}
zemaqskih lekara, koliko, pre svega u milost Bo`iju i zato treba
prinositi suze pokajawa i tra`iti isceqewe u tajnama ispovesti,
pri~e{}a i jeleosve}ewa.
Treba uvek imati na umu, bez obzira le~i li se hri{}anin
kod lekara ili ne smatra da je to potrebno - najva`nije u svakom
slu~aju je sa smirewem se nadati na opro{tewe grehova i
milosr|e Bo`je.
O tome ovako govore starci Varsanufije i Jovan: “Oni koji
pribegavaju lekarima i oni koji ne pribegavaju treba da ~ine to sa
nadom u Boga. Oni koji se obra}aju lekarima govore: “U ime
Gospodwe predajem sebe lekarima, da nam kroz wih podari Bog
isceqewe.” A oni koji se ne obra}aju, sa nadom u ime Bo`je ne
obra}aju im se i On ih le~i. I tako, ako si upotrebio lekove nisi
pogre{io, a kada ne upotrebi{ ne gordi se. Znaj da, ako i
lekarima ode{ to }e biti samo zato {to je tako Bogu ugodno.”
A sveti Siluan Atonski je govorio slede}e: “Du{a, koja se
predala voqi Bo`joj, lako podnosi svako stradawe i svaku
bolest, zato {to se ona i u bolesti moli i sozercava Boga:
4|преузето са SVETIJAKOV.org
Gospode, Ti vidi{ moju bolest, Ti zna{ da sam ja gre{an i
nemo}an, pomozi mi da trpim i da Ti na svemu blagodarim.”
Treba znati da i odluka hri{}anina da ne tra`i lekarsku
pomo} mo`e biti pogre{na; i u tom poslu kao i u bilo kom drugom
potrebno je hri{}ansko rasu|ivawe.
Kao primer toga mo`emo navesti slu~aj duhovne k}eri
poznatog moskovskog pastira o. Valentina Amfiteatrova. Wu su
jako bolele o~i, ali ona nije htela da se le~i i uporno je molila
o. Valentina da joj on svojom molitvom isceli o~i. Vide}i u toj
wenoj `eqi ~udotvornog iscelewa odsustvo smirewa i projavu
gordosti, o. Valentin je odbio da se moli za wu i predlo`io joj
je da se obrati lekarima, t. j. da ide onim putem kojim idu svi
qudi.
Starac o. Nektarije Optinski je ukazivao da se i u
priru~niku za ispovest nalazi pitawe: “Ne prenebregava{ li ti
le~ewe?”, i dodavao je “ I doktor je od Boga i lekovi tako|e.”
Evo jo{ nekoliko primera, kako su se starci odnosili prema
bolestima.
U svojim spisima starac Siluan Atonski pi{e: “Onome ko se
potpuno preda voqi Bo`joj, `ivot je mnogo lak{i, zato {to i u
bolesti i u nevoqi i u gowewu on misli: “Takva je voqa Bo`ja, i
zbog mojih grehova treba da trpim.” Eto, mene ve} mnogo godina
boli glava, i nije mi lako trpeti, ali je korisno, zato {to se
kroz bolest smiruje du{a. Du{a moja vatreno `eli da se moli i
svr{ava bdenija, no bolest mi smeta, jer bolesnom telu treba
pokoja i odmora: i ja sam mnogo molio Gospoda da me isceli, ali
me Gospod nije usli{io, zna~i, nije mi na korist (iscelewe).
Evo i drugog slu~aja koji mi se dogodio, kada me je Gospod
brzo usli{io i spasao. Jednom na praznik, na trpezi je bila riba.
Kada sam jeo, jedna kost mi je u{la u grlo, duboko prema grudima.
Ja sam prizvao u molitvi svetog velikomu~enika Pantelejmona
mole}i ga da me isceli zato {to lekar ne mo`e da izvadi kost iz
grudi. Kada sam rekao: “Isceli”, dobio sam odgovor u du{i:
“Iza|i iz trpezarije, udahni i iska{qi i kost }e izleteti sa
krvqu.” Ja sam tako i uradio: iza{ao sam, udahnuo, naka{qao se,
i velika kost je sa krvqu isko~ila. Razumeo sam da ako Gospod
ne}e da izle~i moju glavu zna~i da je tako korisno za du{u.”
Prou~avaju}i tu korist du{e od bolesti, optinski starci su
savetovali mnogima da “zale~uju” svoje bolesti a ne izle~e, t. j. da
tra`e samo da im se povrati radna sposobnost a ne potpuno
izle~ewe od bolesti.
Evo kako se prema bolesti odnosio pravednik i veliki
molitvenik o. Jovan Kron{tatski: “Ti moli{ Gospoda da te qubi
Svojom qubavqu kao smrt krepkom ili sve do smrti. I odjednom,

5|преузето са SVETIJAKOV.org
Gospod ti {aqe te{ku unutra{wu bolest, koja te pribli`ava
ivici smrti. Nemoj da rop}e{ na Gospoda, ve} hrabro trpi,
blagodare}i Gospodu za Wegovu o~insku posetu. To ne zna~i ni{ta
drugo ve} ono {to ti naziva{ qubavqu Bo`jom jakom kao smrt. I
pri nezadr`ivom napredovawu bolesti ~vrsto se nadaj da je Bog,
ne samo od bolesti ve} i od same smrti mo}an da te izbavi samo
ako je to po Wegovoj svetoj voqi...
^ak i ako vidi{ da se u bolesti telo raspada, govori:
“Gospod je dao, Gospod i uzeo... neka je blagosloveno ime
Gospodwe” (Jov. 1, 21). Ti si navikao da posmatra{ svoje telo kao
ne{to {to samo tebi li~no pripada, no to je krajwe nepravilno
zato {to je tvoje telo - Bo`ja tvorevina... Iz qubavi prema Wemu
nemoj da {tedi{ svoje trule`no telo, ve} ga dobrovoqno i
svecelo predaj Gospodu i neizrecivoj voqi Gospodwoj kao {to je
Avraam sina svoga Isaka prineo da spali na `rtvu; ne gubi veru u
milost Bo`iju, ne kloni duhom, neka iz usta tvojih ne izlazi
bezumqe upu}eno Bogu, tobo`e u~iwena ti je nepravda {to se
silno mu~i{, - i ti }e{ prineti Bogu veliku `rtvu, poput Avraama
ili poput svetih mu~enika.
I tako, trpi velikodu{no svoju bolest i ne samo ne tuguj,
naprotiv, ako mo`e{, raduj se svojoj bolesti... Raduj se tome, {to
ti je Gospod poslao privremeno stradawe, da o~isti{ du{u svoju
od greha.
Raduj se, {to se ne predaje{ (prepu{ta{) onim strastima,
kojima bi se predavao da si zdrav. Raduj se {to nosi{ krst
bolesti i zna~i, ide{ uskim i te{kim putem, koji vodi ka Carstvu
Nebeskom.”
A evo {ta o bolesti pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: “Bolest
nije nesre}a ve} pouka i Bo`ja poseta. Bolesnog prepodobnog
Serafima posetila je Majka Bo`ija, i nas, ako mi sa smirewem
podnosimo bolest, pose}uju nebeske sile...
Bolest - to je najpogodnije vreme za povratak svoga srca k
Bogu. Sa ozdravqewem ta mogu}nost opet postaje beskona~no
udaqena (daleka)... Koliko je samo pro{lo pred mojim o~ima
slu~ajeva kada su se beznade`no telesni (plotski) qudi pod
uticajem bolesti preobrazili u tanane, duhonosne, umilne.”

O UZROCIMA BOLESTI

Mudrac je rekao, da ako “ko sagre{i pred Tvorcem svojim....

pada u ruke lekara” (Sir. 38, 15).
Uzroci bolesti mogu biti razli~iti. Oni mogu biti ~isto
plotski, o~igledni, kao, naprimer, pijanstvo - uzrok ciroze jetre
ili neumerenost u hrani kao izvor poreme}aja mnogih sistema

6|преузето са SVETIJAKOV.org
organizma i t. d. “Bolesti, koje poti~u od nemarnosti i
neurednosti u `ivotu, prirodno za wima slede”, - pi{e
prepodobni Varsanufije Veliki.
Ali postoje i nevidqivi uzroci bolesti. Da Sveto Pismo
nije otkrilo, ko bi znao da ka`e: za{to je obolela od gube
Marija, sestra Mojsijeva; za{to je od iste bolesti oboleo
Gijezije, u~enik proroka Jeliseja; za{to su bolesni bili i ~ak
umirali mnogi od Korin}ana, kojima je pisao apostol Pavle?
Pismo nam otkriva uzroke tih bolesti. Marija je uzroptala na
Mojsija, i Bog ju je kaznio gubom (4 Moj. 12, 10). Gijezije, odav{i
se srebroqubqu, slagao je svome u~itequ proroku i za to je bio
ka`wen od Boga istom bole{}u, od koje se po molitvi proroka
~udesno iscelio sirijski velmo`a Neman (2 Car. 5, 27). Izme|u
Korin}ana, po svedo~ewu apostola, mnogi su bili slabi i bolesni
zbog toga, {to su se nedostojno pri~e{}ivali Svetim Tajnama (1
Kor. 11, 30).
Obi~no smo mi malo pa`qivi prema sebi i prema svojim
gresima, kojima vre|amo Boga i navla~imo Wegov pravedni gnev na
sebe. Bolestima tela Bog ho}e ili da nas o~isti ili da nas sa~uva
od bolesti du{e. Zbog toga, podvrgavaju}i se bolesti korisno je
razmisliti zbog kakvih greha nam je poslata ta bolest. (Razume se,
ovaj savet primeni}emo u slu~aju bolesti, koja se de{ava li~no
nama, a ne na{im bli`wima, po{to u posledwem slu~aju mi lako
mo`emo pasti u te`ak greh osu|ivawa.)
Evo ose}a tugu i jadikuje moje srce: nije li zbog toga {to je ono
bilo izvor greha i hranilo se gresima?
Evo strada moja glava, i bolest mi ne da mira: nije li zbog
toga {to je ona bila smesti{te r|avih misli i namera a tako se
malo bavila blago~estivim razmi{qawem o Bogu i o mojim
obavezama prema Wemu?
Evo slabe i sklapaju se moje o~i: nije li zbog toga {to su se
one tako ~esto zatvarale tamo, gde je trebalo da budu otvorene, i
otvarale se tamo gde su trebale da budu zatvorene. Nije li zbog
toga {to su se one sablaznile i zaslepele bleskom sujete, gledale
gordo, prezirale uboge i smerne, malo gledale na veli~anstvenost
i lepotu dela Bo`ijih da bi videli u wima nestvorenu lepotu
Stvoriteqa i beskrajnu veli~inu Svevi{weg Boga?
Evo boli i slabo ~uje organ sluha: nije li zbog toga {to su
moje u{i tako ~esto bile nezainteresovane za re~ Bo`ju koja me je
sa svih strana prizivala na put spasewa, ve}, naprotiv bile su
otvorene za re~i prelesti i obmana, bile su zanete ~arima
sujetnog sveta?
Evo, oslabile su i drhte moje ruke: nije li zbog toga {to su
retko ~inile dobro, a ~esto se pru`ale ka nepravednim delima.

7|преузето са SVETIJAKOV.org
 Evo nesigurne su i klecaju moje noge, ne mogu me nositi: nije
li zbog toga {to sam se tako ~esto udaqavao od puta zapovesti
Hristovih i hodao po bespu}ima greha?
Ne strada li, celo moje telo zbog toga {to je u wemu
carovao greh koji ga je porobio svojim pohotama?
Kakvi god da su uzroci na{ih bolesti, oni nas uvek
podse}aju na na{a sagre{ewa pred Bogom podsti~u}i nas na
razmi{qawe da se Wemu obratimo sa iskrenim pokajawem.
“Od tebe zavisi da li }e{ biti lew i `iveti ne~isto i
padati u bolesti dok ne dovede{ sebe u zakonito stawe. Naprotiv,
pokajawem mo`e{ izbaviti sebe od ka`wavawa bole{}u” - pi{e
prepodobni Varsanufije Veliki.
Do{av{i na smrt bolesnom caru Jezekiji, prorok Isaija mu
je rekao: “Ovako govori Gospod: uvedi red u ku}u svoju jer }e{
umrijeti i ne}e{ ostati `iv.” (Is. 38, 1). ^uv{i ovaj strogi ukor
proroka, car se obra}a Bogu sa molitvom: “I mole}i se Bogu...
plaka Jezekija veoma. Tada do|e rije~ Gospodwa Isaiji govore}i:
Idi i reci Jezekiji: ovako veli Gospod, Bog Davida, oca tvojega:
~uo sam molitvu tvoju, i vidio sam suze tvoje, evo doda}u ti vijeku
petnaest godina” (Is. 38, 2 - 5). Tako milosrdni Gospod prima
molitve upu}ene od srca ispuwenog smirewem i skru{enog zbog
grehova, jer “Mnogo nevoqe ima pravednik, ali ga od svijeh
izbavqa Gospod” (Ps 33, 19).
Evo jo{ jednog slu~aja kada ~vrsta re{enost da se prekine sa
grehom dovodi do iscelewa od bolesti.
U vreme svetog Jovana Zlatousta, jedna `ena je veoma dugo
stradala od neizle~ive bolesti i lekari joj nisu mogli pomo}i.
Tada je ona zamolila mu`a da je odvede svetitequ, veruju}i da }e
je on isceliti. Mu` je ispunio molbu `ene, odveo je u manastir i
ostavio je pred kapijom, a sam je po{ao svetitequ. Na molbu mu`a
za isceqewe sveti Jovan Zlatoust je odgovorio: “Idi i ka`i svojoj
`eni neka ona ostavi svoju zlu narav, i deli milostiwu ubogima,
da se usrdno moli, da ~uva sebe u uzdr`awu i postu na praznike i
radnim danima, i tada }e joj Bog podariti iscelewe.” Mu` je
preneo `eni re~i svetiteqa i ona je uskliknula: “Sve zapove|eno
}u ispuwavati do kraja ovozemaqskog `ivota!” Mu` se vratio
natrag i rekao svetitequ weno obe}awe. “Idite s mirom, Bog je
ve} iscelio tvoju `enu”, - rekao mu je Jovan Zlatousti. I zaista,
mu` je iza{ao i video svoju `enu potpuno zdravu.
U Novgorodu kada je tamo bio arhiepiskop Jona, pojavila se
kuga, narod je masovno umirao, a arhiepiskop je svima objavio, da
je Bog poslao tu stra{nu bolest zbog nepokajanih grehova. Narod
je na to uskliknuo da }e se pokajati, odslu`en je moleban, svi su

8|преузето са SVETIJAKOV.org
se zavetovali Bogu da }e se truditi da ne gre{e vi{e i kuga je
odjednom nestala, vi{e niko nije umirao a oboleli su ozdravili.
KAKO SE MOLITI ZA BOLESNE
Molite se Bogu jedni za druge
da ozdravite (Jak. 5, 16).

“Nekada sam mislio, - pi{e prepodobni Siluan Atonski, - da

Gospod tvori ~udesa samo po molitvama svetih, no sada znam da }e
i na molitvu gre{nika Gospod u~initi ~udo samo ako se du{a
wegova smiri, jer, kada se ~ovek nau~i smirewu, tada Gospod
slu{a wegove molitve.” Jo{ je starac Siluan u~io, da se za
bli`we treba tako vatreno moliti, kao da “krv prolivamo”. Ovo
je potvr|eno i u molitvenom opitu svetog pravednog Jovana
Kron{tatskog, koga navodimo.
“Devet puta sam i{ao da ~itam molitvu smrtno obolelom
mladi}u, sa nepokolebqivom nadom i uporno{}u... da }e Bog
pogledati na moj trud, na moje odlaske, na molitve i kle~awa, na
upornost moju, na nadawe moje... Kada sam do{ao deseti put -
mladi} je ozdravio.”
Sveti Jovan Kron{tatski je govorio: “Ako ti `ivi{ verom i
dobrodeteqno, naro~ito ako si kroto{}u, smirewem i milosr|em
sjediwen s Bogom, to moli od Wega {ta god ho}e{ - {ta i kako da
moli{ ve} }e te nau~iti Duh Sveti: i molitva }e ti se ispuniti -
ili uskoro, u magnovewu istoga ~asa, ili kroz izvesno vreme, po
promisli premudrosti Bo`je”.
Jedan hri{}anin koji je posmatrao kako se otac Jovan moli
kraj posteqe beznade`no obolelog, opisuje to ovako: “On je molio
sa neodoqivom silom qubavi prema bli`wemu. On je udarao sve
ja~e i ja~e u zavetna, obe}ana vrata. Sav se preobrazio, crte
wegovog lica su zasijale, o~i tajanstveno svetlucale, trepet je
pro`imao wegovo telo, kapqice znoja su klizile sa ~ela. Na
kraju, molitva je bila usli{ena. On je osetio kako se sjediwuje s
wim, svetla, divna, svemogu}a sila. Wemu je ve} odavno bilo
poznato to ose}awe. Pridigao se s kolena i pri{ao krevetu... i
polo`io svoju ruku na glavu bolesnika.
- Ustani da se zajedno pomolimo, - tiho je rekao.
- Ne mogu ni da se pokrenem.
Otac Jovan je jo{ jedanput polo`io ruku na bolesnika i
ponovio: “Ustani i pomolimo se zajedno”. I bolesnik je ustao iz
kreveta.”
Evo jo{ jednog slu~aja isceqewa na molitve oca Jovana, o
kome on sam pi{e slede}e: “Jedna osoba je na smrt bolovala od

9|преузето са SVETIJAKOV.org
upale `eludca ve} devet dana i nije bilo nikakvog poboq{awa od
medicinske pomo}i, - samo {to se devetog dana izjutra pri~estila
`ivotvornim Tajnama, do uve~e je ozdravila i ustala sa
bolesni~ke posteqe. Ona je se pri~estila sa ~vrstom verom.
Molio sam se za wu Gospodu da je isceli. “ Gospode! - govorio
sam: - isceli raba Tvoga od bolesti wegove. Zaslu`uje da mu se
ovo da jer voli sve{tenike Tvoje i darove Tvoje {aqe im”. Molio
sam se i u crkvi pred prestolom Bo`jim na Liturgiji, za vreme
molitve: “Ti Si nam darovao ove zajedni~ke i slo`ne molitve” (za
vreme tre}eg antifona), i pred samim Tajnama. Molio sam se,
izme|u ostalog i ovako: “Gospode! @ivote na{! Kako je meni lako
da pomislim na isceqewe, tako je Tebi lako da izle~i{ svaku
bolest; kako je meni lako da pomislim na vaskrsewe iz mrtvih,
tako je Tebi lako da vaskrsne{ svakog mrtvaca. Isceli raba Tvoga
Vasilija od wegove opake bolesti i ne dozvoli da umre, da ne
padnu u pla~ i ridawe `ena i deca wegova”, - i blagoposlu{ni
Vladika je pomilovao”.
Za{to se ne ostvaruju (ispuwavaju) sve molitve za bli`we
koji boluju i kakvi sve uslovi treba da postoje da bi mogli da se
nadamo u blagoprijatno dejstvo molitve? Na to pitawe starac
Siluan odgovara ovako: “Kada Gospod ho}e da se smiluje nekome,
to kod drugih izaziva `equ da se mole za wega i poma`e im u toj
molitvi. Zato smo du`ni da znamo, da uvek kada osetimo `equ da
se za nekoga pomolimo, to zna~i da Sam Gospod ho}e da pomiluje
tu du{u i milostivo slu{a tvoje molitve. No potrebno je da
pravi{ razliku izme|u `eqe da se moli{ koju ti {aqe Gospod, od
`eqe koja se ra|a u tebi po pristrasnosti prema onome za koga se
moli{.”
O~igledno, da u posledwem slu~aju Gospod ne ispuwava uvek
molitvu, kao u prvom slu~aju kada se molimo po sugestiji koja
dolazi od Gospoda.
Jedan monah je pitao prepodobnog Varsanufija Velikog: “Da
li je mogu}e samo molitvama svetih izmoliti opro{taj grehova bez
pokajawa samog gre{nika?”
Prepodobni je odgovorio: “Ako se ~ovek sam ne potrudi po
svojoj sili i ne prisajedini sopstveni trud molitvama svetih, on
nikakve koristi ne}e imati od toga {to se sveti za wega mole.
Kada oni poste i mole se za wega, a on se predaje slastoqubqu i
`ivi u nemaru, kakve onda koristi mo`e imati od wihovih
molitava? Upravo se ovde zbiva ono {to je re~eno u Pismu: “Kada
jedan gradi a drugi ru{i, {ta oni dobijaju za sebe, osim
iznurenosti?” (Sir. 34, 23).

10 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g
 Ako bi bilo mogu}e da se ~ovek spase na molitve svetih ne
ula`u}i nikakav trud, to {ta bi spre~avalo svete da na isti takav
na~in spasu sve gre{nike celoga sveta?”
Zato i sveti Teofan Zatvornik govori: “Molitve drugih za
nas bivaju mo}ne samo onda kada postoji i na{a sopstvena
molitva”. Me|utim, treba re}i i to da op{ta pravila imaju i
izuzetke. Ti izuzeci se doga|aju tada kada su vatrenost qubavi
bli`wega i wegova neodstupnost u molitvi veoma silni.
Sveti pravedni Jovan Kron{tatski , tim povodom pi{e:
“Otkuda na{a iskrena molitva jednih za druge ima veliku mo} na
druge? Otuda {to se ja za vreme molitve prisajedinim Bogu,
postajem jedan duh sa Wim, a one za koje se molim sjediwujem sa
sobom verom i qubavqu, zato {to Duh Bo`ji, dejstvuju}i u meni,
dejstvuje u isto vreme i u wima, kao i Onaj koji sve ispuwava”
isto kao “jer je jedan hqeb, jedno smo tijelo mnogi po{to se svi
od jednoga hqeba pri~e{}ujemo” (1. Kor. 10, 17; Ef. 4, 4).
Kao {to vidimo iz re~i oca Jovana, molitva za druge, za
bli`we koji stradaju ima bezuslovno prednost u odnosu na
molitvu za sebe i svoje potrebe. Zato, od mnogih na~ina pomo}i
nije li najdostupnija, ona koja daje najvi{e nade i najmudrija -
molitvena pomo}?!
SVETI TEOFAN ZATVORNIK
O molitvi za bolesnika

“Molite se, ~ekajte `eqeno, - pi{e svetiteq u jednom od

pisama, - no ne predodre|ujte unapred, ono {to }e odlu~iti
Gospod, ve} predajite celoga sebe voqi Wegovoj, s potpunom
pokorno{}u da primite od Gospoda ono {to On blagoizvoli da
vam po{aqe. Nedostatak takve pokornosti iskrivquje molitvu i
li{ava je sile, bez toga molitva dobija ovakav smisao: hteo - ne
hteo Gospode, - podaj.
Poslu{awe koje ste mi nalo`ili - da se molim za NN -
ispuwavam. Samo, ne molim se: “Uzmi ovo i daj ono”, ve} ovako:
“U~ini s wim , Gospode, kako je najboqe za wegovo spasewe”. A ta
molitva koja li~i na nare|ewe Bogu, sasvim je nepodesna. Neko je
imao obi~aj da upita: da li se ti moli{ da bi dobio penziju, ili
da isprosi{ milostiwu? Veoma umesno pitawe!”
U svojim pismima, sveti Teofan je ~esto pisao o zna~ewu, da
ih tako nazovemo “naru~enih” molitava za bolesnike. U velikom
broju slu~ajeva te se molitve izvr{avaju ovako: rodbina bolesnika
- bilo li~no, ili putem pisma - moli sve{tenika da se pomoli pri
~emu naj~e{}e prila`u i novac za molitveni trud. Tom
materijalnom stranom ovoga dela, naj~e{}e se i zavr{ava sva

11 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g
briga rodbine za obolelog, pri ~emu oni sami, li~no skoro da i
ne smatraju potrebnim da molitvama sve{tenoslu`iteqa
prisajedine i svoje molitve, pogotovo kada se naru~ene molitve
izvr{avaju u ta~no odre|eno vreme. Takav odnos prema molitvi od
strane rodbine bolesnika, priznaje svetiteq, daleko je od
pohvalnog.
“Vi ste dobro osmislili molitveno pravilo za svoju k}er
(obolelu), - pi{e on u jednom pismu. - Dva molebna u nedeqi,
pomiwawe na proskomidiji. Ka`ete, dovoqno je. No ko }e se tu
moliti kao da je i sam bolestan? Bo`ju pa`wu pokre}e molitva
koja dolazi od du{e koja i sama pati. Ako ne bude od nekoga
uzdaha iz dubine du{e, to naru~eni moleban }e biti ispuwen, ali
molitva za obolelog ne}e. Da li vi li~no dolazite na molebne?
Ako ne, to je i va{a vera bez molitve... Vi jeste naru~ili
(molitve), no dav{i novac da bi se drugi molili, sami ste skinuli
brigu sa svojih le|a... Nema nikoga ko bi sastradavao sa
bolesnicom. Mogu li to oni koji slu`e za sve obolele? Druga je
stvar kada ste vi li~no na molebnima ili u crkvi na Liturgiji.
Tada se va{e sastradavawe pridru`uje molitvi Crkve i ona se
br`e uznosi ka prestolu Bo`ijem.... time i sama molitva Crkve
postaje sastradalna, ako slu`a{~i i ne sau~estvuju... Eto vidite u
~emu je snaga! Dolazite li~no na molebne i sastradavajte du{om
sa bolesnicom... I rezultata }e biti. U crkvi, na Liturgiji,
sau~estvujte za vreme proskomidije... A naro~ito kada posle “Tebe
pojem” pevaju pesmu Bogorodici “Dostojno jest”...tu se pomiwu za
novozavetnu `rtvu `ivi i preminuli... Liturgije su najja~e,
pomiwawem samo na proskomidiji, zato {to to izra`ava na{e
najja~e sastradavawe sa obolelom i ujedno s tim najja~u na{u veru
i nadu da nas Gospod ne}e ostaviti bez Svoje pomo}i... Gde
naru~iti molitve? Tamo gde du{a va{a za`eli, tamo i zaka`ite...
Najva`nije je - sau~estvujte sa obolelom. I poma`ite ubogima... ne
samo onima koji hodaju... Olak{ajte muke siroma{nim
porodicama... Wihova molitva }e olak{ati bol va{ega srca... i
sjediniv{i se sa va{om bi}e “glas trubni” koji }e se uzneti do
Gospoda.”

Nije greh le~iti se

“Molitva molitvenicima, a lekara lekarima, - govori

svetiteq, - i lekare je Bog dao, i wima se obra}ati je po voqi
Bo`ijoj. Gospod nam dolazi sa Svojom pomo}i onda kada su
nedovoqna prirodna sredstva koja je On stvorio.
... U bolesti se obra}ati lekaru za pomo} nije greh, makar
bolest bila poslata i od Boga: jer i ve{tina le~ewa je od Boga, i

12 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g
lekove je Bog stvorio. Zato, odlaze}i k lekaru i koriste}i lekove
mi ne pribegavamo ne~emu {to je van Bo`jih puteva i ustanova.
Praznoverica je - to nije Bo`je i tim putem nemoj i}i.
... Mogu}e je da ~ovek ne pristupi le~ewu ve} da se odlu~i za
trpqewe, no treba se bojati da se ne pojavi gordost: neka se le~e
slabi... a mi smo jaki! Zbog takvog mi{qewa o sebi nailazi
roptawe. Boqe je ovako: nai|e bolest - pole~ite se. Pro|e bol od
lekova - slava Bogu. Ne pro|e - treba trpeti i blagodariti Bogu.
... Pomozi Gospode, da k}eri va{oj bude le~ewe na korist.
Molite se i tra`ite od Gospoda da urazumi lekare da ispravnu
dijagnozu postave i potrebne lekove prepi{u. Jer Gospod le~i.
Lekari su Wegova oru|a.
... Pitajte iskrene lekare, oni }e vam otvoreno re}i da ne
znaju koji }e recepti isceliti. I tako, ako se uzdate u Boga i od
Wega o~ekujete pomo} a ne od lekara i lekova primewuju}i
prirodna sredstva le~ewa, ni tu nema greha. Jer, kako su sva
sredstva data od Boga to smo du`ni i da ih primewujemo.

MOLITVA ZA BOLESNU DECU

DECU
Uzroci bolesti dece
O bolesti dece ovako u jednom pismu pi{e starac Amvrosije
Optinski: “Ne treba zaboraviti ~udnovatost dana{weg vremena u
kome i mala deca dobijaju rane du{evne od toga {to vide i od
toga {to ~uju i zbog ~ega im je potrebno o~i{}ewe koje ne biva
bez stradawa; o~i{}ewe du{e dobrim delom biva kroz telesno
stradawe... Pogledajte: zar i ona najmla|a deca ne prelaze u
budu}i `ivot uz bolesti i stradawa?”
Te{ko je videti stradawe dece. No da li znamo da smo ba{
mi u nekim slu~ajevima vinovnici tih stradawa?
Jednom je k starcu Amvrosiju do{ao seqak donev{i na
rukama ludog de~aka i mole}i starca da ga isceli. “Uzimao si
tu|e?” - strogo je upitao starac. “Uzimao sam, gre{io sam
ba}u{ka”, - odgovorio je seqak. “Eto ti kazne”, rekao je starac i
oti{ao od nesre}nog oca, ostaviv{i ga bez pomo}i u nevoqi.
Sli~an slu~aj imamo i u `itiju prepodobnog Amona (slavi se
4. oktobra) gde se govori o de~aku koga je ujeo besan pas kao kazna
roditeqima za greh - kra|u vola. Smrt sina cara Davida desila
se tako|e kao kazna za krivicu oca (2 Car. 12, 14).
Stradawe nevine dece tako obja{wava i sveti Nifont,
episkop Kiparski (slavi se 23. decembra): “Mnogi koji `ive u
svetu.... ne kaju se zbog grehova svojih i ne mare za spasewe du{e.

13 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g
To su uzroci zbog kojih Gospod ka`wava kako decu tako i same
roditeqe raznim nevoqama, kako bi kroz bolest dece o~istio
roditeqska bezakowa, probudio u wima ose}awa pokajawa i time
ih opravdao na Svome Stra{nom sudu. Znaj da deca bez greha
stradaju zato da bi za prevremenu smrt dobila `ivot ve~ni, a
roditeqi se, zbog wihovog stradawa udostojili celomudrenosti
istinskog pokajawa.”
Zato pri stradawu dece treba da ispitamo svoju savest: ne
ka`wava li Gospod moju decu zbog mojih grehova? ^esto se doga|a
da je jedino delotvorno sredstvo za ozdravqewe dece - pokajawe
wihovih roditeqa.

Kako se moliti u bolesti dece

Ako mi ose}amo slabost i rasejanost na{e molitve, to po
u~ewu svetih otaca, kvalitet na{e molitve smo du`ni nadomestiti
koli~inom. Tako je savetovao sveti Serafim. On je savetovao
roditeqima da se u svojoj molitvi ne ograni~avaju ustaqenim
pravilima, ve} da, podra`avaju}i monasima, ustaju na molitvu i u
pono}nim ~asovima.
Primere istrajne molitve za decu mi susre}emo jo{ kod
pravednika Staroga Zaveta. Tako Jov, ustaju}i rano prino{a{e
`rtve paqenice jer govora{e: “Mo`e biti da su se ogrije{ili
sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako ~iwa{e Jov
svaki put.” (Jov. 1, 5).
Kao i svaka molitva, tako i molitva roditeqa za decu mo`e
biti razumna i nerazumna. Apostol Jakov govori: “I{tete, i ne
primate, jer pogre{no i{tete” (Jak. 4, 3). Sveti oci govore:
“Budite oprezni kada se molite za sudbinu ovozemaqskog `ivota
hri{}ana”. To se odnosi i na molitve roditeqa ~ak i u tom
slu~aju kada se roditeqi mole za ozdravqewe svoje na smrt
obolele dece. Doga|a se da Gospod spase roditeqe od jo{ ve}ih
nevoqa u budu}nosti time {to uzima od wih decu u ranom uzrastu.
Zato je, u takvim slu~ajevima roditeqima potrebna smirena
pokornost sveblagom Promislu Bo`jem i takva molitva za obolele
koja bi i pored sve plamenosti uvek se zavr{avala re~ima
Gospoda u Getsimanskom vrtu: “ali ne Moja voqa, ve} Tvoja da
bude”. (Lk. 22, 42).
U ovakvim slu~ajevima treba se setiti pri~e o tome u kakvom
se o~ajawu jedna majka molila za ozdravqewe dvojice svojih
sinova koji su le`ali u smrtnoj groznici. Kada je na trenutak
prispala, Gospod joj je u snu otkrio kakva je budu}nost wenih
sinova na zemqi. Videla ih je odrasle na raspusnoj pijanci u

14 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g
kr~mi. U sva|i, oni se po~iwu tu}i i no`evima nanose jedan
drugome smrtne rane.
Naravno, pored slu~ajeva kada su po voqi Bo`joj deca
umirala i pored moqewa roditeqa, postoji neuporedivo vi{e
slu~ajeva kada je usrdna molitva roditeqa ~udesno spasavala na
smrt obolelu decu. Treba znati da molitva roditeqa za decu ima
pred Bogom naro~itu silu: plamena qubav uznosi i plamenu
molitvu. A plamena molitva ne}e ostati neusli{ena od Boga.

храм светог апостола Јакова, брата Господњег; Дубока код Јагодине; тел/факс 035/267-160; интернет
адреса SVETIJAKOV.org

15 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g