ZAKON O NASLE IVANJU ("Sl. glasnik RS", br.

46/95 i 101/2003 - odluka USRS)

Glava prva OPŠTE ODREDBE Predmet nasle ivanja lan 1 Nasle uje se zaostavština. Zaostavštinu ine sva nasle ivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavštinu ne ine predmeti doma instva manje vrednosti (poku stvo, nameštaj, posteljina i sli no) koji služe svakodnevnim potrebama ostavio evih potomaka, njegovog bra nog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom doma instvu, ve oni postaju zajedni ka svojina ovih lica. Zaostavštinu ne ine dobra za koja su ostavio evu imovinu uve ali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili ina e mu pomagali u privre ivanju, ve ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uve ao ostavio evu imovinu. Osnovi nasle ivanja lan 2 Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). Sposobnost za nasle ivanje lan 3 Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostavio eve smrti. Naslediti može i dete ve za eto u trenutku ostavio eve smrti ako se rodi živo. Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo odre eno. Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja. Nedostojnost za nasle ivanje lan 4* Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti ste i kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je): 1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao; 2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sa ini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spre io;

3) onaj ko je u nameri spre avanja ostavio eve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao; 4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomo ; 5) (prestala da važi odlukom USRS). Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. Prestanak nedostojnosti lan 5* Ostavilac može oprostiti nedostojnost. Oproštaj mora biti u injen u obliku potrebnom za zaveštanje. Položaj potomaka nedostojnog lan 6 Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasle uju kao da je nedostojan umro pre ostavioca. Nasledna prava stranaca lan 7 Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i doma i državljani, ako me unarodnim ugovorom nije druk ije odre eno. Glava druga NASLE IVANJE NA OSNOVU ZAKONA I ZAKONSKI NASLEDNICI Krug zakonskih naslednika lan 8 Na osnovu zakona, ostavioca nasle uju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bra ni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova bra a i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasle uje se po naslednim redovima. Naslednici bližeg naslednog reda isklju uju iz nasle a naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. 1. Prvi nasledni red Ostavio evi potomci i bra ni drug lan 9

Prvi nasledni red ine ostavio evi potomci i njegov bra ni drug. Ostavio eva deca i bra ni drug nasle uju na jednake delove. Kad postoji ostavio evo dete kome ostavio ev bra ni drug nije roditelj, a imovina bra nog druga je ve a od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostavio evo dete može naslediti do dva puta više nego bra ni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Pravo predstavljanja lan 10 Ako ostavio evo dete ne može ili ne e da nasledi, njegov deo na jednake delove nasle uju njegova deca (unuci ostavio evi), a kad neki od ostavio evih unuka ne može ili ne e da nasledi, njegov deo na jednake delove nasle uju njegova deca (praunuci ostavio evi) i tako redom sve dokle ima ostavio evih potomaka. Ako ostavilac nema potomstva lan 11 Kad ostavilac nema potomstva, bra ni drug ne nasle uje u prvom naslednom redu. 2. Drugi nasledni red Ostavio ev bra ni drug i roditelji lan 12 Drugi nasledni red ine ostavio ev bra ni drug i ostavio evi roditelji i njihovo potomstvo. Ostavio ev bra ni drug nasle uje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasle uju ostavio evi roditelji. Ako ostavio ev bra ni drug ne može ili ne e da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasle uju ostavio evi roditelji. Ako ostavio evi roditelji imaju potomstva lan 13 Ako ostavio ev roditelj ne može ili ne e da nasledi, njegov deo na jednake delove nasle uju njegova deca (bra a i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasle uju njegovi potomci. Ako ostavio evi roditelji ne mogu ili ne e da naslede, njihov deo nasle uju njihovi potomci, onako kako je odre eno u prethodnom stavu. Ako ostavio ev roditelj nema potomstva lan 14 Ako ostavio ev roditelj nema potomstva a ne može ili ne e da nasledi, njegov deo nasle uje drugi ostavio ev roditelj, a ako ni on ne može ili ne e da nasledi, njegovi potomci nasle uju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je odre eno u prethodnom lanu.

Ako ostavio evi roditelji nemaju potomstva lan 15 Ako ostavio evi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili ne e da naslede, bra ni drug nasle uje celokupnu zaostavštinu. 3. Tre i nasledni red Ostavio evi dedovi i babe lan 16 Tre i nasledni red ine ostavio evi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Ostavio evi deda i baba sa o eve strane (o eva loza) nasle uju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasle uju deda i baba s maj ine strane (maj ina loza). Prava dede i babe iste loze lan 17 Deda i baba iste loze nasle uju na jednake delove. Ako neki od ovih predaka ne može ili ne e da nasledi, njegov deo nasle uju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasle uju njegovi potomci. U svemu ostalom što se ti e naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasle uju ostavio evi roditelji i njihovi potomci. Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva lan 18 Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili ne e da naslede, njihov deo nasle uju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je odre eno u prethodnom lanu. 4. etvrti nasledni red Ostavio evi pradedovi i prababe lan 19 etvrti nasledni red ine ostavio evi pradedovi i prababe. Ostavio evi pradedovi i prababe sa o eve strane nasle uju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasle uju ostavio evi pradedovi i prababe s maj ine strane. Ako neki od ovih predaka ne može ili ne e da nasledi, njegov deo nasle uje njegov bra ni drug, ako je predak ostavio ev. Ako par predaka iste loze ne može ili ne e da nasledi, njihov deo nasle uje drugi par predaka iste loze. Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili ne e da naslede, njihov deo nasle uju pradedovi i prababe druge loze.

a) Pove anje naslednog dela bra nog druga u drugom naslednom redu Uslovi lan 23 Kad je pozvan na nasle e s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem. Pri odlu ivanju sud naro ito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bra nog druga. a iz razloga koji su bra nom drugu bili poznati u trenutku zaklju enja braka. redom. zaostavštinu nasle uju njegovi dalji preci. Republika Srbija kao zakonski naslednik Kad i kako Republika Srbija nasle uje lan 21 Republika Srbija nasle uje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. bra ni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu. . 2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostavio eve smrti. shodno pravilima pod kojima nasle uju njegovi pradedovi i prababe. Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu. Republika Srbija ne može se odre i nasle a. bra ni drug može u roku od jedne godine od smrti ostavio eve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici.5. Ostavio ev bra ni drug Kada bra ni drug gubi pravo zakonskog nasle ivanja lan 22 Bra ni drug gubi pravo zakonskog nasle ivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. II POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE 1. 6. Ostali nasledni redovi Ostavio evi ostali preci lan 20 Posle ostavio evih pradedova i prababa. imovno stanje i sposobnost za privre ivanje bra nog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

Ako bra ni drug umre pre davanja izjave o izboru. na zahtev ostalih naslednika. Nasledivost prava lan 27 Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela bra nog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva. Izjava o izboru i njen poništaj lan 29 Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom. njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu. Kad se promene prilike zbog kojih je bra nom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta. doživotno uživanje ili rentu ukinuti. ako su njegovi naslednici. bra no i imovno stanje bra nog druga i ostalih naslednika. b) Smanjenje naslednog dela bra nog druga u drugom naslednom redu Uslovi lan 26 Kad je bra ni drug pozvan na nasle e s naslednicima drugog naslednog reda. Pravo bra nog druga na izbor i nenasledivost prava izbora lan 28 Sve dokle se ne reši o zahtevu ostalih naslednika bra ni drug može umesto nasle a u svojinu izabrati doživotno uživanje na polovini zaostavštine. to pravo ne prelazi na njegove naslednike. Pri odlu ivanju o obimu smanjenja naslednog dela bra nog druga sud ceni vrednost ostavio evih nasle enih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bra nog druga.Nenasledivost prava lan 24 Ako bra ni drug umre pre ostvarenja prava na pove anje naslednog dela. sud može. . Preina enje i ukidanje doživotnog uživanja lan 25 Bra ni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preina iti u doživotnu rentu. Pri odlu ivanju sud naro ito ceni li no. u roku od šest meseci od njegove smrti. smatra e se da ni uslov ni rok ne postoje. a ostavio eva nasle ena dobra ine više od polovine njegove posebne imovine. ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostavio eve zahtevati smanjenje naslednog dela bra nog druga do etvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bra nog druga nije trajala duže vremena. to pravo pripada njegovim potomcima. Deo za koji je nasledni deo bra nog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.

pretnje ili zablude. Ako se posle okon anja postupka za raspravljanje zaostavštine prona e nova imovina. Ako ostavio ev roditelj ne može ili ne e da nasledi. Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu. a zajednica života nije prestala njegovom krivicom. Preina enje doživotnog uživanja u rentu lan 30 Bra ni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preina iti u doživotnu rentu. Ako je zajednica života ostavio evih roditelja trajno prestala. roditelj koji nema nužnih sredstava za život. ostavio evi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu. roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja. Usvojenik Usvojenik iz potpunog usvojenja lan 34 . ali se može poništiti ako je posledica prinude. ve u injeni izbor proteže se i na tu imovinu. može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostavio ev roditelj. prevare. 3. sud naro ito ceni imovno stanje i sposobnost za privre ivanje roditelja. ostavio evog bra nog druga i potomaka roditelja koji ne može ili ne e da nasledi.Izjava o izboru ne može se opozvati. 2. Šta sud naro ito ceni lan 32 Pri odlu ivanju o zahtevu ostavio evih roditelja. dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bra nog druga i vrednost zaostavštine. Nenasledivost prava lan 33 Ako ostavio evi roditelji umru pre ostvarenja prava na pove anje naslednog dela. Ostavio evi roditelji Uslovi za pove anje naslednog dela roditelja lan 31 Kad su pozvani na nasle e sa ostavio evim bra nim drugom a nemaju nužnih sredstava za život. to pravo ne prelazi na njihove naslednike. ostavio evi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostavio eve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bra ni drug.

vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasle e. Pri odlu ivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja. njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci. bra ni drug. usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isklju ena usvojenikova nasledna prava. 4. Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasle uju usvojenikove krvne srodnike. nasle uju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci nasle uju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograni ena ili isklju ena. Usvojenik iz nepotpunog usvojenja lan 35 Usvojenik iz nepotpunog usvojenja. dedovi i babe i ostali preci. roditelji.Usvojenik iz potpunog usvojenja. to pravo ne prelazi na njegove naslednike. niti ovi nasle uju usvojenika i njegove potomke. usvojenici i njihovi potomci. Usvojilac Usvojilac iz potpunog usvojenja lan 37 Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasle uju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasle uju svoju decu i njihove potomke. Izuzetno. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja lan 38 Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasle uju usvojenika. ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda. njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasle uju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasle uju svoje roditelje i njihove srodnike. Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela Ko su nužni naslednici lan 39 Nužni naslednici su ostavio evi: potomci. bra a i sestre. lan 36 Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasle uju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan. obim usvojenikovih naslednih prava. usvojilac. III NUŽNI NASLEDNICI 1. . Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasle ivanje. Nepotpuno usvojenje ne smeta nasle ivanju izme u usvojenika i njegovih krvnih srodnika.

nužni naslednik može zahtevati dopunu nov ane protivvrednosti. Kad je to nedovoljno. . Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostavio eve dugove lan 41 Nužni naslednik se namiruje posle ostavio evih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara). Ako nužni naslednik ne može ili ne e da nasledi. Ko su dužnici nužnog naslednika lan 44 Nužnom nasledniku nov anu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci.Usvojilac iz nepotpunog usvojenja. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je tre ina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasle ivanja. Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasle ivanja pozvan na nasle e. Nužni deo lan 40 Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Priroda prava na nužni deo lan 43 Nužnom nasledniku pripada nov ana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Nužni deo potomaka. Na zahtev nužnog naslednika. ostavio eva bra a i sestre. Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja nasledi što drugo. usvojenika i njegovih potomaka i ostavio evog bra nog druga je polovina. Nužni naslednik ne odgovara za ostavio eve dugove. Povreda nužnog dela lan 42 Nužni deo je povre en ako je vrednost ostavio evih zaveštajnih raspolaganja i poklona u injenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasle e manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privre ivanje a nemaju nužnih sredstava za život. do visine vrednosti nužnog dela. sud može odlu iti da ovom pripadne odre eni deo stvari i prava koji ine zaostavštinu (stvarno pravo). shodno pravilima za vra anje poklona.

kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne ura unaju u nasledni deo. on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo. bez tereta. Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji na in u inio nekom od zakonskih naslednika. uz ispunjenje tereta. nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i ho e da naslede. smatra e se da je naslednikov nužni deo bez tereta. nužni naslednik može izabrati uve ani deo. Od tako utvr ene vrednosti odbija se zatim iznos ostavio evih dugova. ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika. Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu lan 46 Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. lan 49 U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izra unava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima. Šta se smatra poklonom lan 50 . Izra unavanje nužnog dela Utvr ivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izra unava nužni deo lan 48 Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti. Kona no. svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života u inio onima koji nisu zakonski naslednici. pa i onim prema nekom od naslednika. kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobi ajenih troškova njegove sahrane. nalogom. uslovom ili rokom). pokloni u injeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobi ajeni pokloni.Pogodovani isporukoprimac lan 45 Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih. Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i ne im ga optereti. ili samo nužni deo. Nužni deo s teretom i pravo izbora lan 47 Ako ostavilac ne im optereti nužni deo (isporukom. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. izuzev o igledno nenaplativim. svim njegovim potraživanjima. 2.

Pravila ako je nužni deo stvarno pravo Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vra anje poklona lan 53 Kad je nužni deo povre en. Ako se poklon sastoji u osiguranju lan 52 Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. otpuštanje duga. Odre ivanje vrednosti poklona lan 51 Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvr ivanja vrednosti zaostavštine. pa i odricanje od nasle a u korist odre enog naslednika. ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo. a vra aju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri. bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.Poklonom se smatra svako odricanje od prava. Ako je zbir upla enih premija ve i od osigurane sume. Redosled vra anja poklona lan 56 Pokloni se vra aju obrnuto redu kojim su injeni. ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. kao vrednost poklona uzima se zbir upla enih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. 3. . smanjuju se zaveštajna raspolaganja. ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja doma instva ili obavljanja zanimanja. Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja Pogodovana isporuka lan 54 Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri. Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu lan 55 Zaveštajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih. kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Ako ostavio ev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva. to pravo pripada njegovim naslednicima. 4. usvojeniku. isplata nov ane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Položaj poklonoprimca koji vra a poklon lan 57 Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vra anje poklona. ako je umišljajno u inio krivi no delo prema zaveštaocu. 6.Pokloni u injeni istovremeno vra aju se srazmerno. Ako je nužni deo stvarno pravo lan 59 Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Uslovi punovažnosti isklju enja . Razbaštinjenje nužnih naslednika a) Isklju enje nužnih naslednika Uzroci isklju enja lan 61 Zaveštalac može isklju iti iz nasle a nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. 5. Vra anje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavio eve. Zastarelost prava Ako je nužni deo obligaciono pravo lan 58 Ako je nužni deo povre en zaveštanjem. Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava lan 60 Isplatu nov ane protivvrednosti. dopuna nov ane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavio eve. Ako je nužni deo povre en i poklonima. bra nom drugu ili roditelju. u roku od šest meseci od njegove smrti. ako se odao neradu i nepoštenom životu). njegovom detetu. odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vra anje poklona mogu zahtevati nužni naslednici. Isklju enje može biti potpuno ili delimi no.

Prava ostalih koji mogu naslediti odre uju se kao da je isklju eni umro pre ostavioca. zaveštalac ga može u celini ili delimi no lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. . ili se iz okolnosti može zaklju iti da je to bila namera ostavio eva. Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostavio eve ne ura unavaju mu se u nasledni deo. izjavio da se poklon ne e ura unati. koji su nesposobni za privre ivanje. Lišenje mora biti u injeno u obliku potrebnom za zaveštanje. ili u zaveštanju.lan 62 Isklju enje mora biti u injeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Isklju enje mora biti izraženo na nesumnjiv na in. b) Lišenje nužnih naslednika lan 64 Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik. Time se ne dira u pravila o nužnom delu. Posledice isklju enja lan 63 Isklju eni gubi nasle e u meri u kojoj je isklju en. IV URA UNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO Ura unavanje poklona lan 66 Zakonskom nasledniku ura unava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji na in dobio od ostavioca. a poželjno je navesti i uzrok isklju enja. Kada se poklon ne ura unava lan 67 Poklon se nasledniku ne ura unava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta. Dokazivanje osnovanosti isklju enja tereti onog ko se na isklju enje poziva. Uzrok isklju enja mora postojati u vreme ostavio eve smrti. lan 65 Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostavio eve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.

isklju enja iz nasle a ili lišenja nužnog dela ura unavaju se nasledniku u nasledni deo. ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. kao vrednost poklona uzima se zbir upla enih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. odricanja od nasle a. Ako se poklon sastoji u osiguranju lan 73 Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovaraju u vrednost. kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. naslednik kome se vrši ura unavanje nije dužan vratiti išta od primljenog. pa se posle toga ostatak deli me u naslednicima. Pravo naslednika koji se odrekao nasle a lan 70 Naslednik koji se odrekao nasle a zadržava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika. Pokloni u injeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasle e lan 71 Pokloni u injeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasle e zbog smrti. nedostojnosti. Ako je zbir upla enih premija ve i od osigurane sume. Odre ivanje vrednosti poklona pri ura unavanju lan 72 Pri ura unavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku ura unavanja.Ura unavanje isporuke lan 68 Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku ura unava se u njegov nasledni deo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Time se ne dira u pravila o nužnom delu. Ura unavanje nasledni kog duga lan 74 . Naslednik koji se odrekao nasle a može zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika. Kako se ura unavaju pokloni i isporuke lan 69 Pokloni i isporuke ura unavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovaraju u vrednost.

cene i naro ito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika. . Uobi ajeni manji pokloni lan 75 Uobi ajeni manji pokloni nikada se ne ura unavaju u nasledni deo.Nasledniku se u njegov deo ura unava ono što je dugovao ostaviocu. Troškovi izdržavanja naslednika lan 76 Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika ne ura unava se u njegov nasledni deo. sud može. u zakonom odre enom obliku. Izuzetno. staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao u initi zbog gubitka sposobnosti za rasu ivanje. na zahtev zainteresovanog lica. Gubitak sposobnosti za rasu ivanje posle sa injenog zaveštanja lan 80 Gubitak sposobnosti za rasu ivanje posle sa injenog zaveštanja ne uti e na njegovu punovažnost. kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštao eva odlu uju a pobuda. Zaveštajna (testamentalna) sposobnost lan 79 Zaveštanje može sa initi lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasu ivanje. Ko može zahtevati ura unavanje lan 77 Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika ura unavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici. Glava tre a NASLE IVANJE NA OSNOVU ZAVEŠTANJA (TESTAMENTA. li na i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspore uje svoju imovinu za slu aj smrti. POSLEDNJE VOLJE) I ZAVEŠTANJE Pojam zaveštanja lan 78 Zaveštanje je jednostrana. Sud odlu uje o tome da li e se izdaci koje je ostavilac u inio za dalje školovanje naslednika ura unati u njegov nasledni deo i koliko.

Za punovažnost svojeru nog zaveštanja nije nužno da se u njemu nazna i datum kada je sa injeno. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeru no potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. ali je to poželjno. Oblik zaveštanja lan 83 Zaveštanje mora biti sa injeno u obliku i pod uslovima odre enim zakonom. stvarna i slobodna. b) Pismeno zaveštanje pred svedocima lan 85 Zaveštalac koji zna da ita i piše može zaveštanje sa initi tako što e pred dva svedoka izjaviti da je ve sa injeno pismeno pro itao.Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. v) Sudsko zaveštanje Sa injavanje sudskog zaveštanja lan 86 Sudsko zaveštanje sa injava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije druk ije odre eno. a poželjno je da se nazna i njihovo svojstvo svedoka. II OBLICI ZAVEŠTANJA 1. Namera za sa injavanje zaveštanja lan 82 Zaveštao eva namera za sa injavanje zaveštanja mora biti odre ena i bezuslovna. Vrste oblika a) Svojeru no zaveštanje lan 84 Zaveštalac koji zna da ita i piše može zaveštanje sa initi tako što e ga svojom rukom napisati i potpisati. Volja za sa injavanje zaveštanja lan 81 Zaveštao eva volja za sa injavanje zaveštanja mora biti ozbiljna. Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pro ita lan 87 .

g) Konzularno zaveštanje lan 91 Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sa initi konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove. pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na uvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. na njegovo prebivalište ili boravište. sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na ijem podru ju zaveštalac ima prebivalište. Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pro ita lan 88 Kad zaveštalac nije u stanju da pro ita zaveštanje koje mu je sa inio sudija. sudija na samom zaveštanju potvr uje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pro itao i potpisao. Predavanje zaveštanja sudu lan 90 Zaveštalac može svojeru no zaveštanje. Ako je zaveštanje sa injeno u drugom sudu lan 89 Kad je zaveštanje sa injeno u sudu na ijem podru ju zaveštalac nema prebivalište. lan 93 . Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pro ita i potpiše. pošto prethodno utvrdi zaveštao ev identitet. Sud e o prijemu zaveštanja sa initi zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji e se zape atiti i uvati u sudu. ovaj ga zaveštaocu ita u prisustvu dva svedoka. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje u injene. Ništavost me unarodnog zaveštanja ne uti e na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste.Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sa initi sudija. ako je sa injeno u obliku me unarodnog zaveštanja. u skladu sa odredbama lana 93 do lana 101 ovog zakona. pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. bez obzira na državljanstvo zaveštaoca. d) Me unarodno zaveštanje Punovažnost me unarodnog zaveštanja lan 92 Me unarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sa injeno i na to gde se nalaze dobra zaveštao eva.

Nadležnost za sa injavanje me unarodnog zaveštanja lan 95 Ovlaš ena lica za postupanje pri sa injavanju me unarodnog zaveštanja su lica odre ena prema odredbama l. zaveštalac mora da potpiše svaki list ili. Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše. . 108 i 109 ovog zakona. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem. niti ovlaš eno lice. 91. Datum sa injavanja me unarodnog zaveštanja lan 99 Datum sa injavanja me unarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlaš eno lice. potpiše na zaveštanju a ovlaš eno lice e to zabeležiti na zaveštanju. ali ga zaveštalac ne mora svojeru no napisati. Me unarodno zaveštanje može biti sa injeno na bilo kom jeziku. zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime. Svedoci i ovlaš eno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. ako ga je prethodno potpisao. Oblik me unarodnog zaveštanja lan 94 Me unarodno zaveštanje mora biti sa injeno u pismenom obliku. saopštava razlog ovlaš enom licu. u njegovo ime. 87. zaveštalac izjavljuje da je sa injeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom me unarodnog zaveštanja upozna svedoke. Potpisivanje me unarodnog zaveštanja lan 97 U prisustvu svedoka i ovlaš enog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili. ako on nije u stanju da se potpiše.Odredbe ovog zakona o me unarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sa inila dva ili više lica. Izjava zaveštaoca lan 96 U prisustvu dva svedoka i lica ovlaš enog za sastavljanje me unarodnog zaveštanja. koje to zabeležava na zaveštanju. ili ovlaš eno lice. priznaje i potvr uje potpis za svoj. lan 98 Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova. 88. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi. rukom ili na neki drugi na in.

lan 105 Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne uti e na formalnu punovažnost me unarodnog zaveštanja sa injenog u skladu sa odredbama ovog zakona. ovlaš eno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o uvanju zaveštanja. prema ovom zakonu. odre uje ga ovlaš eno lice. Opoziv me unarodnog zaveštanja lan 106 Me unarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja. Potvrda o me unarodnom zaveštanju lan 102 Ovlaš eno lice priloži e me unarodnom zaveštanju potvrdu. lan 103 Potvrda se sastavlja u dva primerka. od kojih jedan uva ovlaš eno lice. Tuma enje i primena odredaba o me unarodnom zaveštanju lan 107 Pri tuma enju i primeni odredaba ovog zakona o me unarodnom zaveštanju vodi e se ra una o njegovom me unarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tuma enja. sve dokle se ne dokaže suprotno. Tuma pri sa injavanju me unarodnog zaveštanja lan 100 Kad je za sa injavanje me unarodnog zaveštanja potreban tuma . lan 104 Potvrda ovlaš enog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao me unarodnog zaveštanja.Ovlaš eno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. a drugi predaje zaveštaocu. Tuma mora ispuniti uslove predvi ene za svedoke me unarodnog zaveštanja. Mesto gde zaveštalac ima nameru da uva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlaš eno lice. ) Brodsko zaveštanje . Izjava o uvanju me unarodnog zaveštanja lan 101 Ako ne postoji obavezan propis o uvanju zaveštanja. na obrascu propisanom odgovaraju om me unarodnom konvencijom.

Svedoci me unarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo. po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sa initi komandir ete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga. e) Vojno zaveštanje lan 109 Za vreme mobilizacije ili rata. a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sa injeno. Pravila o zaveštajnim svedocima Ko može biti svedok lan 112 Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni. a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan . gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.po isteku trideset dana od dana demobilisanja. ž) Usmeno zaveštanje lan 110 Zaveštalac može poslednju volju usmeno izre i pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sa initi pismeno zaveštanje. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja. Tako sa injeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata. kada svedoci ne moraju biti pismeni. ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina. kao i svaki starešina odvojenog odreda. Ko ne može biti svedok lan 113 . 2. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sa injeno.lan 108 Zaveštaocu može na jugoslovenskom brodu zaveštanje sa initi zapovednik broda. ili da je usmeno ponove pred sudom iznose i pri tom kada je. punoletni i poslovno potpuno sposobni. Tako sa injeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Saveznu Republiku Jugoslaviju. izuzev kod usmenog zaveštanja. Dužnost svedoka usmenog zaveštanja lan 111 Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštao evu izjavu i da je što pre predaju sudu. a po pravilima koja važe za sa injavanje sudskog zaveštanja.

4. odnosno ovlaš enog lica ako se zaveštanje sa injava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštao evi. Uslovi i rokovi lan 119 . bra ni drugovi svih tih lica i bra ni drug zaveštao ev. deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljene svrhe. isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti odre eni ili odredivi.Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sa initi zaveštanje po zaveštao evom kazivanju u svojstvu sudije. Zamena naslednika lan 116 Zaveštanjem može biti odre en onaj kome e pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili ne e da nasledi. 2. To ne važi za usmeno zaveštanje. njegovi srodnici u pobo noj liniji do etvrtog stepena srodstva zaklju no. Isto važi i za isporuku. Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni. Odre enost naslednika i drugih korisnika lan 115 Naslednici. III SADRŽINA ZAVEŠTANJA 1. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine lan 118 Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo. Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više odre enih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik. Postavljanje naslednika lan 114 Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. njegovi preci i usvojioci. njegovi usvojenici i njihovi potomci. Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine odre en prema njenoj celini. Ostavljanje isporuke lan 117 Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka. Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja. 3.

nerazumljivi i protivre ni uslovi. v) Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom lan 125 . prouzrokuje onaj u iju je korist odre en. protivno na elu savesnosti i poštenja. protivno na elu savesnosti i poštenja. Kad se uslov smatra ostvarenim ili neostvarenim lan 121 Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje.Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove. prema zaveštao evoj pravoj nameri. Kad je o igledno da se zaveštalac prevario samo u prera unavanju vremena. a) Uslovi Kad se uslov smatra nepostoje im lan 120 Uslovi protivni prinudnim propisima. smatra e se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Nepostoje im se smatra i uslov ostvaren pre ostavio eve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti. b) Rokovi lan 124 Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostoje im. Ako na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi neko drugi lan 122 Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi. javnom poretku ili dobrim obi ajima smatraju se nepostoje im. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje. Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. dužinu roka odredi e sud. spre i onaj na iji je teret odre en. Posebna pravila o odložnom uslovu lan 123 Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Nepostoje im se smatraju i nemogu i.

g) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom lan 128 Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom. Ako se raskidni uslov ne ostvari lan 131 Ako se raskidni uslov ne ostvari. Ako se odložni uslov ostvari ili rok istekne lan 126 Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne. Ostavio evi zakonski naslednici tada za ostavio eve dugove. zaostavštinu u svojinu nasle uju njegovi naslednici. 5. odnosno istek roka.Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom. zaostavštinu u svojinu nasle uju ostavio evi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Nalozi . Ako postavljeni naslednik ne doživi istek raskidnog roka zaostavštinu u svojinu nasle uju ostavio evi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Tada njegov nasledni deo nasle uju njegovi naslednici. Ako se odložni uslov ne ostvari lan 127 Ako se odložni uslov ne ostvari. lan 130 Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora doživeti ostvarenje uslova. isporuke i naloge odgovara samo stvarima i pravima iz zaostavštine. Ako postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje raskidnog uslova. zaostavština pripada na uživanje ostavio evim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. on ima položaj uživaoca zaostavštine. Naslednik tada za ostavio eve dugove. zaostavštinu u svojinu nasle uju ostavio evi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine. Ako se raskidni uslov ostvari ili rok istekne lan 129 Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne. postavljeni naslednik nasle uje zaostavštinu u svojinu. postavljeni naslednik zaostavštinu nasle uje u svojinu. Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka.

Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina. oni nasle uju na jednake delove. ostatak nasle uju zakonski naslednici. Ako je postavljeno više naslednika a nisu odre eni delovi lan 137 Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove. a) Pripadanje nasledstva Ako je postavljen samo jedan naslednik lan 136 Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo. Tuma enje zaveštanja lan 135 Odredbe zaveštanja treba tuma iti prema pravoj nameri zaveštao evoj. Neispunjenje naloga lan 134 Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova. on nasle uje celokupnu zaostavštinu. Nepostoje im se smatraju i nemogu i. Pravo na tužbu za utvr enje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvršilac zaveštanja i lice koje za to ima pravni interes. Ako je postavljeno više naslednika sa odre enim delovima . nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasle e ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. zaveštanje se tuma i u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza. tre ina i sli no). 6. javnom poretku ili dobrim obi ajima smatraju se nepostoje im.lan 132 Zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto u ini ili se uzdrži od ne eg što bi ina e bio ovlaš en da u ini. lan 133 Kad zaveštalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga. Ako obavezno lice ne može ili ne e da nasledi. ali tako da izme u obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos. Nalozi protivni prinudnim propisima. izvršilac zaveštanja ili lice koje za to ima pravni interes može zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja. Kad se prava namera zaveštao eva ne može utvrditi. nerazumljivi i protivre ni nalozi.

Kad zaveštalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove. deo naslednika koji ne može ili ne e da nasledi jednako prirasta samo naslednicima iji delovi nisu odre eni. ili mu isplati sumu novca. ili naložiti nasledniku da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu. Kad su delovi naslednika sa odre enim delovima jednaki. Takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik. ili da nešto trpi. a onaj koga isporuka tereti naziva se dužnikom isporuke. a ne odredi njihove nasledne delove. delovi naslednika sa odre enim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodre enim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika iji je odre eni deo najmanji. U slu aju kad ništa ne preostane naslednicima iji deo nije odre en. IV ISPORUKA 1. uopšte u njegovu korist nešto u ini ili se uzdrži od kakvog injenja. ostatak nasle uju zakonski naslednici. Opšta pravila Sadržina isporuke lan 141 Zaveštalac može jednu ili više stvari ili prava ostaviti nekom odre enom ili odredivom licu. a ništa ne preostane naslednicima iji delovi nisu odre eni. lice kome je namenjeno isporukoprimcem. deo naslednika koji ne može ili ne e da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim naslednicima. Ako su jedni naslednici postavljeni s delovima. a lice kome je ostavljena podisporukoprimcem. a drugima ne odredi. . Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove. deo naslednika koji ne može ili ne e da nasledi pripada zakonskim naslednicima. a drugima ne odredi. delovi naslednika sa odre enim delovima srazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove. ili ga oslobodi kakvog duga. ve se ono naziva isporukom. a drugi bez delova lan 139 Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove. b) Priraštaj lan 140 Kad zaveštalac postavi više naslednika. Podisporuka lan 142 Isporuka može biti naložena i isporukoprimcu i tada se naziva podisporukom. ili ga izdržava ili. oni iji deo nije odre en ostatak zaostavštine nasle uju na jednake delove.lan 138 Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu.

Ko su dužnici isporuke lan 145 Isporukoprimac može isporuku zahtevati od onog kome je njeno ispunjenje naloženo. Zaveštalac može narediti da isporukoprimac odgovara za sve ili neke njegove dugove. ili je nedostojan. srazmerno njihovim naslednim delovima. svako odgovara srazmerno delu zaostavštine koji dobija ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni premaša vrednost njemu ostavljene isporuke. Tada isporuka tereti onog ko umesto dužnika isporuke dolazi na nasle e ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. u granicama vrednosti isporuke. Kada isporuka pada lan 148 Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca. Kad je ispunjenje naloženo nekolicini. ili se odrekne isporuke. Smanjenje isporuka i naloga lan 144 Naslednik nije dužan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nužni deo. Pravo isporukoprimca ako dužnik isporuke ne nasledi lan 146 Isporukoprimac može isporuku zahtevati i ako dužnik isporuke ne može ili ne e da nasledi.Namirenje poverilaca pre isporukoprimaca lan 143 Zaveštao evi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca. Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio dužan da je ispuni ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Kad zaveštalac propusti da odredi ko je dužnik isporuke. Odgovornost isporukoprimca za dugove zaveštaoca lan 147 Isporukoprimac ne odgovara za dugove zaveštaoca. ispunjenje tereti sve zakonske i zaveštajne naslednike. U tim slu ajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. .

Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari odre ene po rodu. Kad su predmet isporuke stvari odre ene po rodu. Zastarelost isporuke lan 154 Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlaš en da traži isporuku. V NEVAŽNOST ZAVEŠTANJA . on ima pravo da pored isporuke traži i ispunjenje potraživanja ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. niti je njihova koli ina odre ena ili odrediva. Isporuka stvari odre enih po rodu lan 153 Kad su predmet isporuke stvari odre ene po rodu. Isporuka pada i ako posle smrti zaveštaoca njeno ispunjenje postane nemogu e zbog doga aja za koje dužnik isporuke ne odgovara. 2. a nije odre ena njihova koli ina. Posebne vrste isporuke Isporuka ostavljena zaveštao evom poveriocu lan 150 Kad zaveštalac isporuku ostavi svom poveriocu. Isporuka ostavljena zaveštao evom dužniku lan 151 Isporuka ostavljena zaveštao evom dužniku ima dejstvo otpuštanja duga ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isporuka zaveštao evog potraživanja lan 152 Kad je predmet isporuke zaveštao evo potraživanje. dužnik isporuke je obavezan da ga ustupi isporukoprimcu. a nema ih u zaostavštini. tada sve te stvari koje se zateknu u zaostavštini pripadaju isporukoprimcu ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. dužnik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu. on stvar može zahtevati kao isporukoprimac ili kao ostavio ev poverilac. 3. a nema ih u zaostavštini.lan 149 Isporuka pada i ako zaveštalac otu i ili potroši individualno odre eni predmet isporuke ili taj predmet ina e prestane da postoji za života zaveštao evog. Kad zaveštalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao.

Ništavost zaveštanja Ništavost zaveštanja zbog povrede prinudnih propisa. javnom poretku ili dobrim obi ajima. precima. Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima. potomcima i srodnicima u pobo noj liniji do etvrtog stepena srodstva zaklju no. me unarodnog. Delimi na ništavost zaveštanja lan 158 Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povla i ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlu uju a pobuda zbog koje je zaveštanje sa injeno. Ništavost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti lan 156 Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasu ivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji. potomcima i bra i i sestrama tih lica. lan 159 Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac odre uje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu. brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima. kao i bra nim drugovima. Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima. potomcima i bra i i sestrama svedoka. kao i bra nim drugovima.1. javnog poretka ili dobrih obi aja lan 155 Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima. konzularnog. precima. me unarodnog. Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otu i stvar ili pravo koje mu je ostavio. konzularnog. Isticanje ništavosti lan 161 . precima. kao i bra nim drugovima svih tih lica. odnosno ovlaš enom licu. Ništavost falsifikovanog zaveštanja lan 157 Falsifikovano zaveštanje je ništavo. sudskog. njihovim bra nim drugovima. lan 160 Ništave su one odredbe sudskog. Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograni ava deoba nasledstva.

Time se ne dira u pravila o održaju. Rušljivost zaveštanja zbog mana zaveštao eve volje lan 167 Rušljivo je zaveštanje sa injeno pod uticajem prinude.Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika zaveštanja lan 168 . Neograni eno isticanje ništavosti lan 162 Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. pretnje i prevare ili u zabludi o injenicama koje su zaveštaoca pobudile da sa ini zaveštanje. Posledice ništavosti zaveštanja lan 163 Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sa injeno. pretnje i prevare ili su sa injene u zabludi ne povla i rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlu uju a pobuda zbog koje je zaveštanje sa injeno. Rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti lan 166 Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sa injavanja bilo nesposobno za rasu ivanje. Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti lan 165 Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes. Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom odre enog roka. Rušljivost zaveštanja Kada je zaveštanje rušljivo lan 164 Zaveštanje je rušljivo ako ga je sa inio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštao eve volje i ako pri sa injavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi odre eni zakonom. 2. Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sa injene pod uticajem prinude.

da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo. ako na e da je to neophodno. Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti. a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštao eve. proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. da je bilo sa injeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja. uslove ili rokove. izvršioca može postaviti sud. izgubljeno ili skriveno. Kad zaveštanjem nije odre en izvršilac ili je odre en a ne primi se dužnosti.Rušljivo je zaveštanje koje nije sa injeno u obliku i pod uslovima odre enim zakonom. dužnost je izvršioca zaveštanja naro ito da se stara o uvanju zaostavštine. da je uništeno. VII IZVRŠIOCI ZAVEŠTANJA Odre ivanje izvršioca zaveštanja lan 172 U zaveštanju može biti odre en jedan ili više izvršilaca zaveštanja. Rok od jedne godine ne može po eti da te e pre proglašenja zaveštanja. VI DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. Rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje lan 169 Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštao eve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA lan 171 Zaveštanje koje je uništeno. Dužnosti izvršioca zaveštanja lan 173 Kad zaveštalac nije što drugo odredio. da njome upravlja. Rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika lan 170 Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova odre enih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje. . a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. a naro ito ako je zaveštalac odredio naloge. Rok od jedne godine ne može po eti da te e pre proglašenja zaveštanja. ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje.

Ako ima više izvršilaca. na predlog ili po službenoj dužnosti. na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo. VIII OPOZIV ZAVEŠTANJA Pojam opoziva lan 176 Zaveštalac uvek može u celini ili delimi no opozvati zaveštanje. Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se ispla uju na teret zaostavštine. Glava etvrta UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU I UGOVOR O NASLE IVANJU I UGOVOR O BUDU EM NASLEDSTVU ILI ISPORUCI Ništavost ugovora o nasle ivanju . Opoziv izvršioca zaveštanja lan 175 Sud može. prema odluci suda. Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja lan 177 Kad se docnijim zaveštanjem izri ito ne opozove ranije. odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg. Raspolaganje individualno odre enom stvari ili pravom lan 178 Zaveštao evo raspolaganje individualno odre enom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje. Polaganje ra una i nagrada izvršiocu lan 174 Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu ra un o svom radu. Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sa initi. opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštao evom ili sa zakonom. Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena. oni zajedno vrše poverene im dužnosti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

II UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ŽIVOTA lan 182 Predak može ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu. može je dati naknadno. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine. umre pre ustupioca ili se odrekne nasle a ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo. Sudija na samom ugovoru potvr uje da su te radnje u injene. Uslovi punovažnosti ugovora lan 183 Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupio evi potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede. Oblik lan 184 Ugovor mora biti sa injen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pro ita strankama ugovor i naro ito ih upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupio evu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Ništav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno. Ništavost ugovora o budu em nasledstvu ili isporuci lan 180 Ništav je ugovor kojim neko otu uje nasledstvo kome se nada.lan 179 Ništav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasle e svom saugovora u ili nekom tre em. kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog tre eg ko je živ. Ništavost ugovora o sadržini zaveštanja lan 181 Ništav je ugovor kojim se zaveštalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zaveštanje ili da kakvu odredbu iz svog zaveštanja opozove ili ne opozove. U suprotnom. ugovor je ništav. Predmet ugovora lan 185 . Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost.

U svakom slu aju. i tada on ima isti položaj kao i ustupio evi potomci. ako se bra ni drug saglasi. pa jedno od njih umre. Zadržavanje raznih prava lan 188 Pri ustupanju i raspodeli. njegovu zaostavštinu ine dobra koja nisu obuhva ena ugovorom o ustupanju i raspodeli. a delovi ustupio eve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao poklon. ustupilac može za sebe ili svog bra nog druga. njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto. Obaveza jemstva lan 191 . Pravo ustupio evog bra nog druga lan 189 Ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bra nog druga. Kad bra ni drug nije obuhva en ustupanjem i raspodelom. Kad se ustupljeni delovi smatraju kao poklon lan 187 Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik. Dugovi ustupio evi i pobijanje ustupanja lan 190 Potomci izme u kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako šta drugo nije ugovoreno. može ugovoriti doživotnu rentu u stvarima ili novcu. delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon. Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu lan 186 Kad predak umre. Ustupio evi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja. u celini ili delimi no. ugovor izme u potomaka ostaje na snazi. doživotno izdržavanje ili kakvu drugu naknadu. ili za kog drugog zadržati pravo uživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima. uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.Ugovor može obuhvatiti samo ustupio evu imovinu koja postoji u asu ustupanja i raspodele. Ništava je odredba ugovora koja predvi a raspodelu dobara koja e se zate i u ustupio evoj zaostavštini. ili za oboje. Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog bra nog druga zajedno. kao i dobra koja je naknadno stekao.

Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postoje a u trenutku zaklju enja ugovora. III UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU Pojam ugovora lan 194 Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina ta no odre enih stvari ili kakva druga prava. Opoziv lan 192 Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. ugovor je ništav. Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje odre eno ugovorom o ustupanju i raspodeli. a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. ili ne namiri ustupio eve dugove. izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. vode i ra una o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima.Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje me u sanaslednicima. odgovaraju u negu u bolesti i starosti. Pravo potomka posle opoziva lan 193 Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupio eve zahtevati nužni deo. ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta. odlu uje da li ustupilac ima pravo na vra anje datih dobara. Oblik lan 195 Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaklju en u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pro ita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naro ito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. nastaje i me u potomcima i posle ustupanja i raspodele. sud. Poseban slu aj ništavosti ugovora . troškove le enja i davanja za svakodnevne uobi ajene potrebe. obaveza izdržavanja naro ito obuhvata obezbe ivanje stanovanja. Ako što drugo nije ugovoreno. kao naknadu za to. U drugim slu ajevima neizvršenja tereta odre enih ugovorom o ustupanju i raspodeli. Pri utvr ivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i bra nom drugu smatra e se kao poklon. ode e i obu e. U suprotnom. hrane.

svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Obezbe ivanje prava iz ugovora lan 199 Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi. davalac izdržavanja sti e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara a ako ugovorom nije odre eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre eg lica. Isto pravo posle smrti saugovara a davaoca izdržavanja ima i tre e lice u iju je korist izdržavanje ugovoreno. raskid ugovora posle smrti saugovara a davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u iju je korist izdržavanje ugovoreno. druga strana ima pravo na pravi nu naknadu. Doživotno izdržavanje u korist tre eg lica lan 198 Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist tre eg lica. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist tre eg lica. Neprenosivost prava lan 200 Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga. Obaveza izdržavanja traje do smrti tre eg lica. svako od njih ima zasebno pravo na odre ena davanja i injenja. bolnice. primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Doživotno izdržavanje više lica lan 197 Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica.lan 196 Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizi ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. Raskid ugovora zbog poreme enih odnosa lan 201 Ako se me usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi. odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti lan 202 . Kad sud izrekne raskid. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. razli ite agencije i sli no). Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane.

na zahtev jedne ili druge ugovornice. ako pristanu.Ako se posle zaklju enja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. Sud e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cene i imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlaš eni na produženje ugovora. ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist tre eg lica. Rok od jedne godine ne može po eti da te e pre smrti primao eve. mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Kada se otvara nasle e lica proglašenog za umrlo i po etak toka rokova . njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. lan 205 Ako bra ni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze. sud može. Sud može pravo primaoca izdržavanja preina iti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice. sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Glava peta PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE I OTVARANJE NASLE A Smrt i proglašenje lica za umrlo lan 206 Smr u ovekovom otvara se njegovo nasle e. Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo. a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao eve. raskid ugovora posle smrti saugovara a davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u iju je korist izdržavanje ugovoreno. Smrt davaoca izdržavanja lan 204 Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra nog druga i potomke koji su pozvani na nasle e. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor. Pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja lan 203 Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja.

sud e doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji. da napla uje potraživanja. lan 209 Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik. ili je njihovo prebivalište ili boravište nepoznato.lan 207 Danom otvaranja nasle a lica koje je proglašeno za umrlo smatra se dan koji je u rešenju o proglašenju lica za umrlo ozna en kao dan smrti. Staralac zaostavštine lan 210 Ako nije poznato ima li naslednika. "Službenom glasniku Republike Srbije". O postavljanju privremenog staraoca sud e obavestiti organ starateljstva. a ako to u rešenju nije ozna eno. danom otvaranja nasle a smatra se prvi dan po isteku zakonom odre enih rokova. Rokovi koji po ovom zakonu po inju da teku od dana otvaranja nasle a teku od dana pravnosnažnosti rešenja o proglašenju lica za umrlo. lan 211 Privremeni staralac zaostavštine je ovlaš en da u ime naslednika tuži i bude tužen. koji može postaviti drugog staraoca. sud e oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasle e da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. . Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu. Prelazak zaostavštine na naslednike lan 212 Zaostavština prelazi po sili zakona na ostavio eve naslednike u trenutku njegove smrti. ispla uje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike. II STICANJE ZAOSTAVŠTINE 1. oglas e se objaviti i u odgovaraju em inostranom sredstvu javnog obaveštavanja. objaviti u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije". po ev od otvaranja nasle a. Oglas e se ista i na oglasnoj tabli suda. po potrebi. a. a deset godina za nepokretne stvari. Sud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostavio evih poverilaca. Republika Srbija sti e svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne. i na drugi na in. isporukoprimaca ili korisnika naloga. sud e postaviti privremenog staraoca zaostavštine. Postupak sa zaostavštinom ako su naslednici nepoznati lan 208 Kad nije poznato ima li naslednika. kao i u drugim slu ajevima kad je to potrebno.

b) Prijem nasle a . Priroda izjave o odricanju i njen poništaj lan 214 Ako je izjava o odricanju od nasle a data pod uslovom ili rokom. pretnje. Ko se ne može odre i nasle a lan 217 Nasle a se ne može odre i naslednik koji se izri ito ili pre utno primio nasle a. Smatra se da naslednik koji se odrekao nasle a nikada nije ni bio naslednik. smatra e se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo. prevare ili zablude. Naslednik koji se odrekao nasle a može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude. Odricanje u korist odre enog naslednika lan 216 Odricanje u korist odre enog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasle a uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Izjava o odricanju od nasle a neopoziva je. Naslednik se može odre i nasle a samo u svoje ime. pravo odricanja prelazi na njegove naslednike. Po prijemu ustupljenog dela na odnose izme u ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Odricanje od nasle a ne može biti delimi no.Istovremeno naslednici sti u i pravo na odricanje od nasle a. Odricanje od nasle a koje nije otvoreno lan 218 Odricanje od nasle a koje nije otvoreno ništavo je. Nasle ivanje prava na odricanje od nasle a lan 215 Kad naslednik umre pre okon anja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine a ne odrekne se nasle a. a) Odricanje od nasle a lan 213 Naslednik se može odre i nasle a izjavom pred sudom do okon anja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

Ako je data izjava o prijemu nasle a lan 220 Ako je izjava o prijemu nasle a data pod uslovom ili rokom. svaki do visine vrednosti svog naslednog dela. pretnje. Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi o uvanja zaostavštine i mere teku eg upravljanja ne smatraju se prijemom nasle a. Naslednik koji se primio nasle a može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude. Izjava o prijemu nasle a neopoziva je. . lan 223 Naslednik koji se odrekao nasle a ne odgovara za ostavio eve dugove. 2.Pre utni prijem nasle a lan 219 Ako se do okon anja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasle a. Time se ne dira u pravila o održaju. prevare ili zablude. smatra e se da se nasle a primio. Dugovi se me u sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. Nezastarivost prava na zahtevanje zaostavštine lan 221 Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. Smatra e se da se primio nasle a i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom. Prijem nasle a ne može biti delimi an. Odgovornost sanaslednika lan 224 Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostavio eve dugove. III ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIO EVE Obim naslednikove odgovornosti za dugove lan 222 Naslednik odgovara za ostavio eve dugove do visine vrednosti nasle ene imovine. sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. smatra e se da uslov ili rok ne postoje.

Kad nema izvršioca zaveštanja a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom. Za upravitelja sud može postaviti i nekog od naslednika. lan 227 Poverioci ostavio evi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraživanja naplatiti samo iz zaostavštine. a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao. ta raspolaganja ostaju punovažna. sud e. U tom slu aju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali. lan 230 Upravitelj može sa odobrenjem suda raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete. . Odvojenoj zaostavštini sud može postaviti staraoca. Ustupanje naslednog dela pre deobe lan 231 Svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo. preneti samo na sanaslednika. na zahtev nekog od njih. IV DEOBA NASLEDSTVA Pravo na deobu lan 228 Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako doba. osim u nevreme. lan 226 Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavštine sve dokle se ne namire ostavio evi poverioci koji su zahtevali odvajanje. ili e svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim e on upravljati.Odvajanje zaostavštine lan 225 Poverioci ostavio evi mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasle a zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika. Nasledni ka zajednica lan 229 Do deobe naslednici zajedni ki upravljaju i raspolažu nasledstvom. To pravo ne može zastareti. postaviti upravitelja koji e za sve njih upravljati nasledstvom. potpuno ili delimi no. Ugovor kojim se naslednik odri e prava da zahteva deobu ništav je.

Ako vrednost tih predmeta premaši vrednost naslednog dela. lan 233 Kad u zaostavštini ima poljoprivrednog zemljišta. odlu iti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima. Ako im isplata ne bude izvršena o roku.do iznosa koji mu je stavljen u deo. Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da. Za tako odre eni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu. po izvršenoj deobi. U svim slu ajevima jemstva po ovom lanu svaki naslednik jem i i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu. ime saugovara do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo. a njihova e se vrednost ura unati u deo tog naslednika. Oni jem e i za to da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka. pozivaju i se na pravo zasnovano pre deobe. lan 236 . o roku koji sud prema okolnostima odredi. Naslednici jem e za postojanje i naplativost ostavio evog potraživanja koje je stavljeno u deo jednog naslednika . preda svoj deo saugovara u. oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo. naslednik kome su predmeti ostavljeni isplati e tu razliku ostalim naslednicima u novcu. ili ina e smanji njegovo pravo. sud može. Obaveza zaštite me u naslednicima posle deobe lan 235 Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko tre i.Ugovor o prenosu naslednog dela mora overiti sudija. Deoba predmeta doma instva lan 234 Predmeti doma instva ve e vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostavio evog bra nog druga i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom doma instvu ostavi e mu se na njegov zahtev. oni mogu zahtevati isplatu potraživanja ili predaju stvari koje bi im ina e pripale na ime naslednog dela. a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi. ako to iziskuje opravdana potreba. Pravo naslednika koji je živeo ili privre ivao u zajednici sa ostaviocem lan 232 Na zahtev naslednika koji je živeo ili privre ivao u zajednici sa ostaviocem. sud je dužan na pravo iz prethodnog lana upozoriti poljoprivrednika koji je živeo ili privre ivao u zajednici sa ostaviocem.

22/80 i 11/88 i "Službeni glasnik RS". 52/74. Glava šesta PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE lan 237 Nasle a otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspravi e se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu. Na zaveštanja. 176 i 181 Zakona o vanparni nom postupku ("Službeni glasnik SRS". lan 239 Ovaj zakon stupa na snagu po proteku šest meseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". 22/93. br. 1/80 i 25/82). ugovore o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. a za potraživanja koja dospevaju posle deobe . 2) lanovi 127. 25/82 i 48/88). . koji su sa injeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. 25/93 i 35/94). primeni e se propisi koji su važili u vreme njihovog sa injavanja.Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraživanja traje tri godine po završenoj deobi. br. lan 238 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe: 1) Zakon o nasle ivanju ("Službeni glasnik SRS". 3) stav 2 lana 85 Zakona o braku i porodi nim odnosima ("Službeni glasnik SRS".tri godine posle dospelosti obaveze. br. br.