ZAKON O NASLE IVANJU ("Sl. glasnik RS", br.

46/95 i 101/2003 - odluka USRS)

Glava prva OPŠTE ODREDBE Predmet nasle ivanja lan 1 Nasle uje se zaostavština. Zaostavštinu ine sva nasle ivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavštinu ne ine predmeti doma instva manje vrednosti (poku stvo, nameštaj, posteljina i sli no) koji služe svakodnevnim potrebama ostavio evih potomaka, njegovog bra nog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom doma instvu, ve oni postaju zajedni ka svojina ovih lica. Zaostavštinu ne ine dobra za koja su ostavio evu imovinu uve ali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili ina e mu pomagali u privre ivanju, ve ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uve ao ostavio evu imovinu. Osnovi nasle ivanja lan 2 Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). Sposobnost za nasle ivanje lan 3 Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostavio eve smrti. Naslediti može i dete ve za eto u trenutku ostavio eve smrti ako se rodi živo. Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo odre eno. Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja. Nedostojnost za nasle ivanje lan 4* Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti ste i kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je): 1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao; 2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sa ini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spre io;

3) onaj ko je u nameri spre avanja ostavio eve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao; 4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomo ; 5) (prestala da važi odlukom USRS). Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. Prestanak nedostojnosti lan 5* Ostavilac može oprostiti nedostojnost. Oproštaj mora biti u injen u obliku potrebnom za zaveštanje. Položaj potomaka nedostojnog lan 6 Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasle uju kao da je nedostojan umro pre ostavioca. Nasledna prava stranaca lan 7 Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i doma i državljani, ako me unarodnim ugovorom nije druk ije odre eno. Glava druga NASLE IVANJE NA OSNOVU ZAKONA I ZAKONSKI NASLEDNICI Krug zakonskih naslednika lan 8 Na osnovu zakona, ostavioca nasle uju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bra ni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova bra a i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasle uje se po naslednim redovima. Naslednici bližeg naslednog reda isklju uju iz nasle a naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. 1. Prvi nasledni red Ostavio evi potomci i bra ni drug lan 9

Prvi nasledni red ine ostavio evi potomci i njegov bra ni drug. Ostavio eva deca i bra ni drug nasle uju na jednake delove. Kad postoji ostavio evo dete kome ostavio ev bra ni drug nije roditelj, a imovina bra nog druga je ve a od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostavio evo dete može naslediti do dva puta više nego bra ni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Pravo predstavljanja lan 10 Ako ostavio evo dete ne može ili ne e da nasledi, njegov deo na jednake delove nasle uju njegova deca (unuci ostavio evi), a kad neki od ostavio evih unuka ne može ili ne e da nasledi, njegov deo na jednake delove nasle uju njegova deca (praunuci ostavio evi) i tako redom sve dokle ima ostavio evih potomaka. Ako ostavilac nema potomstva lan 11 Kad ostavilac nema potomstva, bra ni drug ne nasle uje u prvom naslednom redu. 2. Drugi nasledni red Ostavio ev bra ni drug i roditelji lan 12 Drugi nasledni red ine ostavio ev bra ni drug i ostavio evi roditelji i njihovo potomstvo. Ostavio ev bra ni drug nasle uje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasle uju ostavio evi roditelji. Ako ostavio ev bra ni drug ne može ili ne e da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasle uju ostavio evi roditelji. Ako ostavio evi roditelji imaju potomstva lan 13 Ako ostavio ev roditelj ne može ili ne e da nasledi, njegov deo na jednake delove nasle uju njegova deca (bra a i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasle uju njegovi potomci. Ako ostavio evi roditelji ne mogu ili ne e da naslede, njihov deo nasle uju njihovi potomci, onako kako je odre eno u prethodnom stavu. Ako ostavio ev roditelj nema potomstva lan 14 Ako ostavio ev roditelj nema potomstva a ne može ili ne e da nasledi, njegov deo nasle uje drugi ostavio ev roditelj, a ako ni on ne može ili ne e da nasledi, njegovi potomci nasle uju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je odre eno u prethodnom lanu.

Ako ostavio evi roditelji nemaju potomstva lan 15 Ako ostavio evi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili ne e da naslede, bra ni drug nasle uje celokupnu zaostavštinu. 3. Tre i nasledni red Ostavio evi dedovi i babe lan 16 Tre i nasledni red ine ostavio evi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Ostavio evi deda i baba sa o eve strane (o eva loza) nasle uju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasle uju deda i baba s maj ine strane (maj ina loza). Prava dede i babe iste loze lan 17 Deda i baba iste loze nasle uju na jednake delove. Ako neki od ovih predaka ne može ili ne e da nasledi, njegov deo nasle uju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasle uju njegovi potomci. U svemu ostalom što se ti e naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasle uju ostavio evi roditelji i njihovi potomci. Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva lan 18 Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili ne e da naslede, njihov deo nasle uju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je odre eno u prethodnom lanu. 4. etvrti nasledni red Ostavio evi pradedovi i prababe lan 19 etvrti nasledni red ine ostavio evi pradedovi i prababe. Ostavio evi pradedovi i prababe sa o eve strane nasle uju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasle uju ostavio evi pradedovi i prababe s maj ine strane. Ako neki od ovih predaka ne može ili ne e da nasledi, njegov deo nasle uje njegov bra ni drug, ako je predak ostavio ev. Ako par predaka iste loze ne može ili ne e da nasledi, njihov deo nasle uje drugi par predaka iste loze. Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili ne e da naslede, njihov deo nasle uju pradedovi i prababe druge loze.

2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostavio eve smrti. bra ni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu. II POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE 1. . 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem. Republika Srbija ne može se odre i nasle a. bra ni drug može u roku od jedne godine od smrti ostavio eve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina. zaostavštinu nasle uju njegovi dalji preci. shodno pravilima pod kojima nasle uju njegovi pradedovi i prababe.5. Pri odlu ivanju sud naro ito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bra nog druga. Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu. redom. imovno stanje i sposobnost za privre ivanje bra nog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine. a) Pove anje naslednog dela bra nog druga u drugom naslednom redu Uslovi lan 23 Kad je pozvan na nasle e s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život. Ostali nasledni redovi Ostavio evi ostali preci lan 20 Posle ostavio evih pradedova i prababa. Republika Srbija kao zakonski naslednik Kad i kako Republika Srbija nasle uje lan 21 Republika Srbija nasle uje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. a iz razloga koji su bra nom drugu bili poznati u trenutku zaklju enja braka. Ostavio ev bra ni drug Kada bra ni drug gubi pravo zakonskog nasle ivanja lan 22 Bra ni drug gubi pravo zakonskog nasle ivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. 6.

Preina enje i ukidanje doživotnog uživanja lan 25 Bra ni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preina iti u doživotnu rentu. Kad se promene prilike zbog kojih je bra nom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta. sud može. Izjava o izboru i njen poništaj lan 29 Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom. njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu. doživotno uživanje ili rentu ukinuti. a ostavio eva nasle ena dobra ine više od polovine njegove posebne imovine. Pri odlu ivanju o obimu smanjenja naslednog dela bra nog druga sud ceni vrednost ostavio evih nasle enih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bra nog druga. to pravo ne prelazi na njegove naslednike. to pravo pripada njegovim potomcima. Deo za koji je nasledni deo bra nog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.Nenasledivost prava lan 24 Ako bra ni drug umre pre ostvarenja prava na pove anje naslednog dela. na zahtev ostalih naslednika. Pravo bra nog druga na izbor i nenasledivost prava izbora lan 28 Sve dokle se ne reši o zahtevu ostalih naslednika bra ni drug može umesto nasle a u svojinu izabrati doživotno uživanje na polovini zaostavštine. smatra e se da ni uslov ni rok ne postoje. Ako bra ni drug umre pre davanja izjave o izboru. Nasledivost prava lan 27 Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela bra nog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva. Pri odlu ivanju sud naro ito ceni li no. u roku od šest meseci od njegove smrti. b) Smanjenje naslednog dela bra nog druga u drugom naslednom redu Uslovi lan 26 Kad je bra ni drug pozvan na nasle e s naslednicima drugog naslednog reda. . bra no i imovno stanje bra nog druga i ostalih naslednika. ako su njegovi naslednici. ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostavio eve zahtevati smanjenje naslednog dela bra nog druga do etvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bra nog druga nije trajala duže vremena.

ali se može poništiti ako je posledica prinude. sud naro ito ceni imovno stanje i sposobnost za privre ivanje roditelja. Ako ostavio ev roditelj ne može ili ne e da nasledi. Ostavio evi roditelji Uslovi za pove anje naslednog dela roditelja lan 31 Kad su pozvani na nasle e sa ostavio evim bra nim drugom a nemaju nužnih sredstava za život. ve u injeni izbor proteže se i na tu imovinu. roditelj koji nema nužnih sredstava za život. Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu. Nenasledivost prava lan 33 Ako ostavio evi roditelji umru pre ostvarenja prava na pove anje naslednog dela. Šta sud naro ito ceni lan 32 Pri odlu ivanju o zahtevu ostavio evih roditelja. dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bra nog druga i vrednost zaostavštine. to pravo ne prelazi na njihove naslednike. ostavio evi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostavio eve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bra ni drug. može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostavio ev roditelj. pretnje ili zablude. 3. 2. Usvojenik Usvojenik iz potpunog usvojenja lan 34 . roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja. prevare. ostavio evi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu. ostavio evog bra nog druga i potomaka roditelja koji ne može ili ne e da nasledi. Preina enje doživotnog uživanja u rentu lan 30 Bra ni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preina iti u doživotnu rentu.Izjava o izboru ne može se opozvati. a zajednica života nije prestala njegovom krivicom. Ako se posle okon anja postupka za raspravljanje zaostavštine prona e nova imovina. Ako je zajednica života ostavio evih roditelja trajno prestala.

Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela Ko su nužni naslednici lan 39 Nužni naslednici su ostavio evi: potomci. lan 36 Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasle uju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan. nasle uju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci nasle uju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograni ena ili isklju ena. Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasle ivanje. usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isklju ena usvojenikova nasledna prava. Nepotpuno usvojenje ne smeta nasle ivanju izme u usvojenika i njegovih krvnih srodnika. ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda. roditelji. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja lan 38 Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasle uju usvojenika. 4. bra a i sestre. usvojilac.Usvojenik iz potpunog usvojenja. Usvojenik iz nepotpunog usvojenja lan 35 Usvojenik iz nepotpunog usvojenja. III NUŽNI NASLEDNICI 1. bra ni drug. obim usvojenikovih naslednih prava. vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasle e. dedovi i babe i ostali preci. njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasle uju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasle uju svoje roditelje i njihove srodnike. usvojenici i njihovi potomci. Pri odlu ivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja. niti ovi nasle uju usvojenika i njegove potomke. Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasle uju usvojenikove krvne srodnike. . njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci. Izuzetno. to pravo ne prelazi na njegove naslednike. Usvojilac Usvojilac iz potpunog usvojenja lan 37 Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasle uju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasle uju svoju decu i njihove potomke.

Nužni naslednik ne odgovara za ostavio eve dugove. do visine vrednosti nužnog dela. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Priroda prava na nužni deo lan 43 Nužnom nasledniku pripada nov ana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Povreda nužnog dela lan 42 Nužni deo je povre en ako je vrednost ostavio evih zaveštajnih raspolaganja i poklona u injenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasle e manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja nasledi što drugo. Nužni deo lan 40 Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Na zahtev nužnog naslednika. . njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privre ivanje a nemaju nužnih sredstava za život. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je tre ina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasle ivanja. nužni naslednik može zahtevati dopunu nov ane protivvrednosti. Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasle ivanja pozvan na nasle e. Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostavio eve dugove lan 41 Nužni naslednik se namiruje posle ostavio evih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara). Ko su dužnici nužnog naslednika lan 44 Nužnom nasledniku nov anu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci. sud može odlu iti da ovom pripadne odre eni deo stvari i prava koji ine zaostavštinu (stvarno pravo). Kad je to nedovoljno. ostavio eva bra a i sestre. Ako nužni naslednik ne može ili ne e da nasledi. Nužni deo potomaka.Usvojilac iz nepotpunog usvojenja. usvojenika i njegovih potomaka i ostavio evog bra nog druga je polovina. Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela. shodno pravilima za vra anje poklona.

uz ispunjenje tereta. nalogom. on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo. Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji na in u inio nekom od zakonskih naslednika. Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i ne im ga optereti. Od tako utvr ene vrednosti odbija se zatim iznos ostavio evih dugova. 2. Šta se smatra poklonom lan 50 . zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima. bez tereta. pa i onim prema nekom od naslednika. smatra e se da je naslednikov nužni deo bez tereta. Kona no.Pogodovani isporukoprimac lan 45 Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih. uslovom ili rokom). lan 49 U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izra unava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i ho e da naslede. ili samo nužni deo. kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobi ajenih troškova njegove sahrane. Nužni deo s teretom i pravo izbora lan 47 Ako ostavilac ne im optereti nužni deo (isporukom. pokloni u injeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobi ajeni pokloni. Izra unavanje nužnog dela Utvr ivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izra unava nužni deo lan 48 Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti. nužni naslednik može izabrati uve ani deo. svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života u inio onima koji nisu zakonski naslednici. svim njegovim potraživanjima. izuzev o igledno nenaplativim. kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne ura unaju u nasledni deo. Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu lan 46 Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika.

Pravila ako je nužni deo stvarno pravo Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vra anje poklona lan 53 Kad je nužni deo povre en. kao i svako drugo besplatno raspolaganje. Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih. smanjuju se zaveštajna raspolaganja. kao vrednost poklona uzima se zbir upla enih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir upla enih premija ve i od osigurane sume. Redosled vra anja poklona lan 56 Pokloni se vra aju obrnuto redu kojim su injeni.Poklonom se smatra svako odricanje od prava. Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja Pogodovana isporuka lan 54 Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri. Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu lan 55 Zaveštajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. pa i odricanje od nasle a u korist odre enog naslednika. 3. Ako se poklon sastoji u osiguranju lan 52 Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca. . otpuštanje duga. ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo. Odre ivanje vrednosti poklona lan 51 Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvr ivanja vrednosti zaostavštine. ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja doma instva ili obavljanja zanimanja. bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. a vra aju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.

Ako je nužni deo stvarno pravo lan 59 Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. bra nom drugu ili roditelju. Razbaštinjenje nužnih naslednika a) Isklju enje nužnih naslednika Uzroci isklju enja lan 61 Zaveštalac može isklju iti iz nasle a nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. 4. Ako je nužni deo povre en i poklonima. Zastarelost prava Ako je nužni deo obligaciono pravo lan 58 Ako je nužni deo povre en zaveštanjem. Isklju enje može biti potpuno ili delimi no. ako se odao neradu i nepoštenom životu). to pravo pripada njegovim naslednicima. Položaj poklonoprimca koji vra a poklon lan 57 Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vra anje poklona. usvojeniku. Vra anje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavio eve. Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava lan 60 Isplatu nov ane protivvrednosti. Ako ostavio ev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva. ako je umišljajno u inio krivi no delo prema zaveštaocu. dopuna nov ane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavio eve. Uslovi punovažnosti isklju enja . isplata nov ane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. 6.Pokloni u injeni istovremeno vra aju se srazmerno. u roku od šest meseci od njegove smrti. njegovom detetu. 5. odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vra anje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.

Lišenje mora biti u injeno u obliku potrebnom za zaveštanje. lan 65 Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostavio eve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. b) Lišenje nužnih naslednika lan 64 Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik. Dokazivanje osnovanosti isklju enja tereti onog ko se na isklju enje poziva. Time se ne dira u pravila o nužnom delu. Kada se poklon ne ura unava lan 67 Poklon se nasledniku ne ura unava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije. IV URA UNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO Ura unavanje poklona lan 66 Zakonskom nasledniku ura unava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji na in dobio od ostavioca.lan 62 Isklju enje mora biti u injeno u obliku potrebnom za zaveštanje. izjavio da se poklon ne e ura unati. a poželjno je navesti i uzrok isklju enja. Uzrok isklju enja mora postojati u vreme ostavio eve smrti. ili se iz okolnosti može zaklju iti da je to bila namera ostavio eva. koji su nesposobni za privre ivanje. ili u zaveštanju. Posledice isklju enja lan 63 Isklju eni gubi nasle e u meri u kojoj je isklju en. Isklju enje mora biti izraženo na nesumnjiv na in. . zaveštalac ga može u celini ili delimi no lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta. Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostavio eve ne ura unavaju mu se u nasledni deo. Prava ostalih koji mogu naslediti odre uju se kao da je isklju eni umro pre ostavioca.

Odre ivanje vrednosti poklona pri ura unavanju lan 72 Pri ura unavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku ura unavanja. kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. nedostojnosti. kao vrednost poklona uzima se zbir upla enih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. isklju enja iz nasle a ili lišenja nužnog dela ura unavaju se nasledniku u nasledni deo. odricanja od nasle a. Time se ne dira u pravila o nužnom delu. Pravo naslednika koji se odrekao nasle a lan 70 Naslednik koji se odrekao nasle a zadržava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika. Ura unavanje nasledni kog duga lan 74 . naslednik kome se vrši ura unavanje nije dužan vratiti išta od primljenog. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovaraju u vrednost. Ako je zbir upla enih premija ve i od osigurane sume. Ako se poklon sastoji u osiguranju lan 73 Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca. pa se posle toga ostatak deli me u naslednicima. Naslednik koji se odrekao nasle a može zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.Ura unavanje isporuke lan 68 Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku ura unava se u njegov nasledni deo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Kako se ura unavaju pokloni i isporuke lan 69 Pokloni i isporuke ura unavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovaraju u vrednost. Pokloni u injeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasle e lan 71 Pokloni u injeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasle e zbog smrti.

kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštao eva odlu uju a pobuda. Izuzetno. sud može. u zakonom odre enom obliku. Troškovi izdržavanja naslednika lan 76 Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika ne ura unava se u njegov nasledni deo. POSLEDNJE VOLJE) I ZAVEŠTANJE Pojam zaveštanja lan 78 Zaveštanje je jednostrana. staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao u initi zbog gubitka sposobnosti za rasu ivanje. Gubitak sposobnosti za rasu ivanje posle sa injenog zaveštanja lan 80 Gubitak sposobnosti za rasu ivanje posle sa injenog zaveštanja ne uti e na njegovu punovažnost. Zaveštajna (testamentalna) sposobnost lan 79 Zaveštanje može sa initi lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasu ivanje. Glava tre a NASLE IVANJE NA OSNOVU ZAVEŠTANJA (TESTAMENTA. Ko može zahtevati ura unavanje lan 77 Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika ura unavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici. Uobi ajeni manji pokloni lan 75 Uobi ajeni manji pokloni nikada se ne ura unavaju u nasledni deo. cene i naro ito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika. . na zahtev zainteresovanog lica.Nasledniku se u njegov deo ura unava ono što je dugovao ostaviocu. li na i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspore uje svoju imovinu za slu aj smrti. Sud odlu uje o tome da li e se izdaci koje je ostavilac u inio za dalje školovanje naslednika ura unati u njegov nasledni deo i koliko.

Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pro ita lan 87 . v) Sudsko zaveštanje Sa injavanje sudskog zaveštanja lan 86 Sudsko zaveštanje sa injava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije druk ije odre eno. Vrste oblika a) Svojeru no zaveštanje lan 84 Zaveštalac koji zna da ita i piše može zaveštanje sa initi tako što e ga svojom rukom napisati i potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeru no potpisati. Za punovažnost svojeru nog zaveštanja nije nužno da se u njemu nazna i datum kada je sa injeno. Volja za sa injavanje zaveštanja lan 81 Zaveštao eva volja za sa injavanje zaveštanja mora biti ozbiljna. stvarna i slobodna. Namera za sa injavanje zaveštanja lan 82 Zaveštao eva namera za sa injavanje zaveštanja mora biti odre ena i bezuslovna. a poželjno je da se nazna i njihovo svojstvo svedoka. II OBLICI ZAVEŠTANJA 1. Oblik zaveštanja lan 83 Zaveštanje mora biti sa injeno u obliku i pod uslovima odre enim zakonom. ali je to poželjno. b) Pismeno zaveštanje pred svedocima lan 85 Zaveštalac koji zna da ita i piše može zaveštanje sa initi tako što e pred dva svedoka izjaviti da je ve sa injeno pismeno pro itao.Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sa initi sudija. Predavanje zaveštanja sudu lan 90 Zaveštalac može svojeru no zaveštanje. Ništavost me unarodnog zaveštanja ne uti e na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste. sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na ijem podru ju zaveštalac ima prebivalište. Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pro ita lan 88 Kad zaveštalac nije u stanju da pro ita zaveštanje koje mu je sa inio sudija. na njegovo prebivalište ili boravište. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. bez obzira na državljanstvo zaveštaoca. Sud e o prijemu zaveštanja sa initi zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji e se zape atiti i uvati u sudu. pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pro ita i potpiše. u skladu sa odredbama lana 93 do lana 101 ovog zakona. ako je sa injeno u obliku me unarodnog zaveštanja. Ako je zaveštanje sa injeno u drugom sudu lan 89 Kad je zaveštanje sa injeno u sudu na ijem podru ju zaveštalac nema prebivalište. po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje u injene. ovaj ga zaveštaocu ita u prisustvu dva svedoka. pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na uvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. d) Me unarodno zaveštanje Punovažnost me unarodnog zaveštanja lan 92 Me unarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sa injeno i na to gde se nalaze dobra zaveštao eva. sudija na samom zaveštanju potvr uje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pro itao i potpisao. lan 93 . pošto prethodno utvrdi zaveštao ev identitet. g) Konzularno zaveštanje lan 91 Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sa initi konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove.

ili ovlaš eno lice. rukom ili na neki drugi na in. Nadležnost za sa injavanje me unarodnog zaveštanja lan 95 Ovlaš ena lica za postupanje pri sa injavanju me unarodnog zaveštanja su lica odre ena prema odredbama l.Odredbe ovog zakona o me unarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sa inila dva ili više lica. Oblik me unarodnog zaveštanja lan 94 Me unarodno zaveštanje mora biti sa injeno u pismenom obliku. lan 98 Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi. 108 i 109 ovog zakona. Kad se zaveštanje sastoji od više listova. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem. Svedoci i ovlaš eno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom me unarodnog zaveštanja upozna svedoke. Izjava zaveštaoca lan 96 U prisustvu dva svedoka i lica ovlaš enog za sastavljanje me unarodnog zaveštanja. 88. ali ga zaveštalac ne mora svojeru no napisati. zaveštalac izjavljuje da je sa injeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. niti ovlaš eno lice. zaveštalac mora da potpiše svaki list ili. Potpisivanje me unarodnog zaveštanja lan 97 U prisustvu svedoka i ovlaš enog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili. Datum sa injavanja me unarodnog zaveštanja lan 99 Datum sa injavanja me unarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlaš eno lice. potpiše na zaveštanju a ovlaš eno lice e to zabeležiti na zaveštanju. zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime. koje to zabeležava na zaveštanju. saopštava razlog ovlaš enom licu. . u njegovo ime. 87. ako ga je prethodno potpisao. Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše. ako on nije u stanju da se potpiše. 91. Me unarodno zaveštanje može biti sa injeno na bilo kom jeziku. priznaje i potvr uje potpis za svoj.

odre uje ga ovlaš eno lice. Izjava o uvanju me unarodnog zaveštanja lan 101 Ako ne postoji obavezan propis o uvanju zaveštanja. Tuma enje i primena odredaba o me unarodnom zaveštanju lan 107 Pri tuma enju i primeni odredaba ovog zakona o me unarodnom zaveštanju vodi e se ra una o njegovom me unarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tuma enja. lan 105 Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne uti e na formalnu punovažnost me unarodnog zaveštanja sa injenog u skladu sa odredbama ovog zakona. Mesto gde zaveštalac ima nameru da uva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlaš eno lice. lan 104 Potvrda ovlaš enog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao me unarodnog zaveštanja. Opoziv me unarodnog zaveštanja lan 106 Me unarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja. ) Brodsko zaveštanje . Potvrda o me unarodnom zaveštanju lan 102 Ovlaš eno lice priloži e me unarodnom zaveštanju potvrdu.Ovlaš eno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. ovlaš eno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o uvanju zaveštanja. Tuma pri sa injavanju me unarodnog zaveštanja lan 100 Kad je za sa injavanje me unarodnog zaveštanja potreban tuma . na obrascu propisanom odgovaraju om me unarodnom konvencijom. Tuma mora ispuniti uslove predvi ene za svedoke me unarodnog zaveštanja. prema ovom zakonu. lan 103 Potvrda se sastavlja u dva primerka. od kojih jedan uva ovlaš eno lice. sve dokle se ne dokaže suprotno. a drugi predaje zaveštaocu.

a po pravilima koja važe za sa injavanje sudskog zaveštanja. ili da je usmeno ponove pred sudom iznose i pri tom kada je. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sa injeno. punoletni i poslovno potpuno sposobni. Dužnost svedoka usmenog zaveštanja lan 111 Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštao evu izjavu i da je što pre predaju sudu. e) Vojno zaveštanje lan 109 Za vreme mobilizacije ili rata. Tako sa injeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Saveznu Republiku Jugoslaviju. a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sa injeno. po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. kada svedoci ne moraju biti pismeni. kao i svaki starešina odvojenog odreda. ž) Usmeno zaveštanje lan 110 Zaveštalac može poslednju volju usmeno izre i pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sa initi pismeno zaveštanje. 2. Pravila o zaveštajnim svedocima Ko može biti svedok lan 112 Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni. Ko ne može biti svedok lan 113 . Tako sa injeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata. ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina. Svedoci me unarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo. a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan . zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sa initi komandir ete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga.lan 108 Zaveštaocu može na jugoslovenskom brodu zaveštanje sa initi zapovednik broda. izuzev kod usmenog zaveštanja.po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljene svrhe. III SADRŽINA ZAVEŠTANJA 1. Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više odre enih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik. Odre enost naslednika i drugih korisnika lan 115 Naslednici. bra ni drugovi svih tih lica i bra ni drug zaveštao ev. Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni. isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti odre eni ili odredivi. Ostavljanje isporuke lan 117 Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka.Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sa initi zaveštanje po zaveštao evom kazivanju u svojstvu sudije. Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine lan 118 Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo. To ne važi za usmeno zaveštanje. njegovi usvojenici i njihovi potomci. njegovi preci i usvojioci. Uslovi i rokovi lan 119 . Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine odre en prema njenoj celini. Postavljanje naslednika lan 114 Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. 4. Isto važi i za isporuku. odnosno ovlaš enog lica ako se zaveštanje sa injava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštao evi. njegovi srodnici u pobo noj liniji do etvrtog stepena srodstva zaklju no. 3. Zamena naslednika lan 116 Zaveštanjem može biti odre en onaj kome e pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili ne e da nasledi. 2.

nerazumljivi i protivre ni uslovi. Posebna pravila o odložnom uslovu lan 123 Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. a) Uslovi Kad se uslov smatra nepostoje im lan 120 Uslovi protivni prinudnim propisima. v) Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom lan 125 . Nepostoje im se smatra i uslov ostvaren pre ostavio eve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti. protivno na elu savesnosti i poštenja. spre i onaj na iji je teret odre en. prema zaveštao evoj pravoj nameri. Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Kad je o igledno da se zaveštalac prevario samo u prera unavanju vremena. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje. dužinu roka odredi e sud. Nepostoje im se smatraju i nemogu i. b) Rokovi lan 124 Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostoje im. smatra e se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. protivno na elu savesnosti i poštenja. Ako na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi neko drugi lan 122 Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi. prouzrokuje onaj u iju je korist odre en. Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. javnom poretku ili dobrim obi ajima smatraju se nepostoje im.Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove. Kad se uslov smatra ostvarenim ili neostvarenim lan 121 Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje.

Ako postavljeni naslednik ne doživi istek raskidnog roka zaostavštinu u svojinu nasle uju ostavio evi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ako se odložni uslov ostvari ili rok istekne lan 126 Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne. odnosno istek roka. isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine. zaostavština pripada na uživanje ostavio evim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. g) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom lan 128 Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom. postavljeni naslednik zaostavštinu nasle uje u svojinu. Tada njegov nasledni deo nasle uju njegovi naslednici. isporuke i naloge odgovara samo stvarima i pravima iz zaostavštine. zaostavštinu u svojinu nasle uju ostavio evi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka. postavljeni naslednik nasle uje zaostavštinu u svojinu. zaostavštinu u svojinu nasle uju ostavio evi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom. Ako se raskidni uslov ostvari ili rok istekne lan 129 Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne. zaostavštinu u svojinu nasle uju njegovi naslednici. Nalozi . Ako se odložni uslov ne ostvari lan 127 Ako se odložni uslov ne ostvari. lan 130 Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora doživeti ostvarenje uslova. Naslednik tada za ostavio eve dugove. Ako se raskidni uslov ne ostvari lan 131 Ako se raskidni uslov ne ostvari. Ako postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje raskidnog uslova. Ostavio evi zakonski naslednici tada za ostavio eve dugove. 5. on ima položaj uživaoca zaostavštine.

Ako je postavljeno više naslednika sa odre enim delovima . Kad se prava namera zaveštao eva ne može utvrditi. tre ina i sli no). Ako obavezno lice ne može ili ne e da nasledi. javnom poretku ili dobrim obi ajima smatraju se nepostoje im. ali tako da izme u obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos. Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina. Nalozi protivni prinudnim propisima. nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasle e ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. on nasle uje celokupnu zaostavštinu. Pravo na tužbu za utvr enje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvršilac zaveštanja i lice koje za to ima pravni interes. a) Pripadanje nasledstva Ako je postavljen samo jedan naslednik lan 136 Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo. lan 133 Kad zaveštalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga. Tuma enje zaveštanja lan 135 Odredbe zaveštanja treba tuma iti prema pravoj nameri zaveštao evoj. 6. zaveštanje se tuma i u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza. Ako je postavljeno više naslednika a nisu odre eni delovi lan 137 Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove. izvršilac zaveštanja ili lice koje za to ima pravni interes može zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja. Neispunjenje naloga lan 134 Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova. nerazumljivi i protivre ni nalozi. Nepostoje im se smatraju i nemogu i. oni nasle uju na jednake delove. ostatak nasle uju zakonski naslednici.lan 132 Zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto u ini ili se uzdrži od ne eg što bi ina e bio ovlaš en da u ini.

.lan 138 Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu. U slu aju kad ništa ne preostane naslednicima iji deo nije odre en. delovi naslednika sa odre enim delovima srazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove. a ne odredi njihove nasledne delove. a drugima ne odredi. Ako su jedni naslednici postavljeni s delovima. Takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik. Kad su delovi naslednika sa odre enim delovima jednaki. oni iji deo nije odre en ostatak zaostavštine nasle uju na jednake delove. Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove. a ništa ne preostane naslednicima iji delovi nisu odre eni. ili mu isplati sumu novca. deo naslednika koji ne može ili ne e da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim naslednicima. ostatak nasle uju zakonski naslednici. Podisporuka lan 142 Isporuka može biti naložena i isporukoprimcu i tada se naziva podisporukom. lice kome je namenjeno isporukoprimcem. ili naložiti nasledniku da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu. a lice kome je ostavljena podisporukoprimcem. a drugi bez delova lan 139 Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove. a onaj koga isporuka tereti naziva se dužnikom isporuke. a drugima ne odredi. ili da nešto trpi. deo naslednika koji ne može ili ne e da nasledi jednako prirasta samo naslednicima iji delovi nisu odre eni. IV ISPORUKA 1. ili ga oslobodi kakvog duga. b) Priraštaj lan 140 Kad zaveštalac postavi više naslednika. ili ga izdržava ili. delovi naslednika sa odre enim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodre enim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika iji je odre eni deo najmanji. uopšte u njegovu korist nešto u ini ili se uzdrži od kakvog injenja. deo naslednika koji ne može ili ne e da nasledi pripada zakonskim naslednicima. ve se ono naziva isporukom. Opšta pravila Sadržina isporuke lan 141 Zaveštalac može jednu ili više stvari ili prava ostaviti nekom odre enom ili odredivom licu. Kad zaveštalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove.

Pravo isporukoprimca ako dužnik isporuke ne nasledi lan 146 Isporukoprimac može isporuku zahtevati i ako dužnik isporuke ne može ili ne e da nasledi. U tim slu ajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. ili je nedostojan. Kad je ispunjenje naloženo nekolicini. Zaveštalac može narediti da isporukoprimac odgovara za sve ili neke njegove dugove. svako odgovara srazmerno delu zaostavštine koji dobija ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. srazmerno njihovim naslednim delovima. Smanjenje isporuka i naloga lan 144 Naslednik nije dužan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nužni deo. Odgovornost isporukoprimca za dugove zaveštaoca lan 147 Isporukoprimac ne odgovara za dugove zaveštaoca. Isto važi i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni premaša vrednost njemu ostavljene isporuke. ili se odrekne isporuke. . Kad zaveštalac propusti da odredi ko je dužnik isporuke. Kada isporuka pada lan 148 Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca. Ko su dužnici isporuke lan 145 Isporukoprimac može isporuku zahtevati od onog kome je njeno ispunjenje naloženo. u granicama vrednosti isporuke. ispunjenje tereti sve zakonske i zaveštajne naslednike.Namirenje poverilaca pre isporukoprimaca lan 143 Zaveštao evi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca. Tada isporuka tereti onog ko umesto dužnika isporuke dolazi na nasle e ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio dužan da je ispuni ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

a nema ih u zaostavštini. dužnik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu. niti je njihova koli ina odre ena ili odrediva. on ima pravo da pored isporuke traži i ispunjenje potraživanja ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. V NEVAŽNOST ZAVEŠTANJA . tada sve te stvari koje se zateknu u zaostavštini pripadaju isporukoprimcu ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. dužnik isporuke je obavezan da ga ustupi isporukoprimcu. Isporuka ostavljena zaveštao evom dužniku lan 151 Isporuka ostavljena zaveštao evom dužniku ima dejstvo otpuštanja duga ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. 3. 2. a nema ih u zaostavštini. Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari odre ene po rodu. Posebne vrste isporuke Isporuka ostavljena zaveštao evom poveriocu lan 150 Kad zaveštalac isporuku ostavi svom poveriocu.lan 149 Isporuka pada i ako zaveštalac otu i ili potroši individualno odre eni predmet isporuke ili taj predmet ina e prestane da postoji za života zaveštao evog. Isporuka pada i ako posle smrti zaveštaoca njeno ispunjenje postane nemogu e zbog doga aja za koje dužnik isporuke ne odgovara. Isporuka zaveštao evog potraživanja lan 152 Kad je predmet isporuke zaveštao evo potraživanje. a nije odre ena njihova koli ina. Isporuka stvari odre enih po rodu lan 153 Kad su predmet isporuke stvari odre ene po rodu. on stvar može zahtevati kao isporukoprimac ili kao ostavio ev poverilac. Zastarelost isporuke lan 154 Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlaš en da traži isporuku. Kad zaveštalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao. Kad su predmet isporuke stvari odre ene po rodu.

kao i bra nim drugovima svih tih lica. potomcima i srodnicima u pobo noj liniji do etvrtog stepena srodstva zaklju no. Isticanje ništavosti lan 161 . javnom poretku ili dobrim obi ajima. Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograni ava deoba nasledstva. njihovim bra nim drugovima. me unarodnog. javnog poretka ili dobrih obi aja lan 155 Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima. Ništavost falsifikovanog zaveštanja lan 157 Falsifikovano zaveštanje je ništavo. precima. brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima. Ništavost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti lan 156 Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasu ivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji. konzularnog. Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima. potomcima i bra i i sestrama svedoka. Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima.1. konzularnog. Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otu i stvar ili pravo koje mu je ostavio. kao i bra nim drugovima. lan 160 Ništave su one odredbe sudskog. kao i bra nim drugovima. lan 159 Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac odre uje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu. potomcima i bra i i sestrama tih lica. Delimi na ništavost zaveštanja lan 158 Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povla i ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlu uju a pobuda zbog koje je zaveštanje sa injeno. precima. Ništavost zaveštanja Ništavost zaveštanja zbog povrede prinudnih propisa. sudskog. precima. odnosno ovlaš enom licu. me unarodnog.

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Posledice ništavosti zaveštanja lan 163 Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sa injeno. Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom odre enog roka. pretnje i prevare ili su sa injene u zabludi ne povla i rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlu uju a pobuda zbog koje je zaveštanje sa injeno. pretnje i prevare ili u zabludi o injenicama koje su zaveštaoca pobudile da sa ini zaveštanje. Rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti lan 166 Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sa injavanja bilo nesposobno za rasu ivanje. 2. Rušljivost zaveštanja Kada je zaveštanje rušljivo lan 164 Zaveštanje je rušljivo ako ga je sa inio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. Neograni eno isticanje ništavosti lan 162 Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sa injene pod uticajem prinude. sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. Rušljivost zaveštanja zbog mana zaveštao eve volje lan 167 Rušljivo je zaveštanje sa injeno pod uticajem prinude. Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika zaveštanja lan 168 . Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti lan 165 Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes. Time se ne dira u pravila o održaju. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštao eve volje i ako pri sa injavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi odre eni zakonom.

Kad zaveštanjem nije odre en izvršilac ili je odre en a ne primi se dužnosti. da je bilo sa injeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja. uslove ili rokove. ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje. dužnost je izvršioca zaveštanja naro ito da se stara o uvanju zaostavštine. izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštao eve. Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti. a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. izvršioca može postaviti sud. Rok od jedne godine ne može po eti da te e pre proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja. a naro ito ako je zaveštalac odredio naloge. Rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje lan 169 Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštao eve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti. . VII IZVRŠIOCI ZAVEŠTANJA Odre ivanje izvršioca zaveštanja lan 172 U zaveštanju može biti odre en jedan ili više izvršilaca zaveštanja. ako na e da je to neophodno. Dužnosti izvršioca zaveštanja lan 173 Kad zaveštalac nije što drugo odredio. da je uništeno. Rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika lan 170 Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova odre enih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje.Rušljivo je zaveštanje koje nije sa injeno u obliku i pod uslovima odre enim zakonom. proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. da njome upravlja. da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo. Rok od jedne godine ne može po eti da te e pre proglašenja zaveštanja. VI DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. izgubljeno ili skriveno. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA lan 171 Zaveštanje koje je uništeno. Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštao evom ili sa zakonom. Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena. odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg.Ako ima više izvršilaca. na predlog ili po službenoj dužnosti. Polaganje ra una i nagrada izvršiocu lan 174 Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu ra un o svom radu. Opoziv izvršioca zaveštanja lan 175 Sud može. Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sa initi. oni zajedno vrše poverene im dužnosti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Glava etvrta UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU I UGOVOR O NASLE IVANJU I UGOVOR O BUDU EM NASLEDSTVU ILI ISPORUCI Ništavost ugovora o nasle ivanju . na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo. Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje. prema odluci suda. VIII OPOZIV ZAVEŠTANJA Pojam opoziva lan 176 Zaveštalac uvek može u celini ili delimi no opozvati zaveštanje. Raspolaganje individualno odre enom stvari ili pravom lan 178 Zaveštao evo raspolaganje individualno odre enom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja lan 177 Kad se docnijim zaveštanjem izri ito ne opozove ranije. Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se ispla uju na teret zaostavštine.

Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost. Uslovi punovažnosti ugovora lan 183 Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupio evi potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede. Oblik lan 184 Ugovor mora biti sa injen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pro ita strankama ugovor i naro ito ih upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupio evu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Ništav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno. Ništavost ugovora o sadržini zaveštanja lan 181 Ništav je ugovor kojim se zaveštalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zaveštanje ili da kakvu odredbu iz svog zaveštanja opozove ili ne opozove. Sudija na samom ugovoru potvr uje da su te radnje u injene. ugovor je ništav. Ništavost ugovora o budu em nasledstvu ili isporuci lan 180 Ništav je ugovor kojim neko otu uje nasledstvo kome se nada.lan 179 Ništav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasle e svom saugovora u ili nekom tre em. kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog tre eg ko je živ. može je dati naknadno. Predmet ugovora lan 185 . U suprotnom. umre pre ustupioca ili se odrekne nasle a ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine. II UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ŽIVOTA lan 182 Predak može ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu.

u celini ili delimi no. Kad bra ni drug nije obuhva en ustupanjem i raspodelom. Pravo ustupio evog bra nog druga lan 189 Ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bra nog druga.Ugovor može obuhvatiti samo ustupio evu imovinu koja postoji u asu ustupanja i raspodele. Dugovi ustupio evi i pobijanje ustupanja lan 190 Potomci izme u kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako šta drugo nije ugovoreno. ili za kog drugog zadržati pravo uživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima. ugovor izme u potomaka ostaje na snazi. Kad se ustupljeni delovi smatraju kao poklon lan 187 Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik. Obaveza jemstva lan 191 . Ustupio evi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja. Zadržavanje raznih prava lan 188 Pri ustupanju i raspodeli. Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog bra nog druga zajedno. Ništava je odredba ugovora koja predvi a raspodelu dobara koja e se zate i u ustupio evoj zaostavštini. a delovi ustupio eve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao poklon. ustupilac može za sebe ili svog bra nog druga. njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto. pa jedno od njih umre. može ugovoriti doživotnu rentu u stvarima ili novcu. uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti. njegovu zaostavštinu ine dobra koja nisu obuhva ena ugovorom o ustupanju i raspodeli. delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon. i tada on ima isti položaj kao i ustupio evi potomci. doživotno izdržavanje ili kakvu drugu naknadu. U svakom slu aju. Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu lan 186 Kad predak umre. kao i dobra koja je naknadno stekao. ili za oboje. ako se bra ni drug saglasi.

sud. Pravo potomka posle opoziva lan 193 Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupio eve zahtevati nužni deo. ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta. a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. obaveza izdržavanja naro ito obuhvata obezbe ivanje stanovanja. III UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU Pojam ugovora lan 194 Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina ta no odre enih stvari ili kakva druga prava. nastaje i me u potomcima i posle ustupanja i raspodele. ugovor je ništav. izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. vode i ra una o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima. U suprotnom. kao naknadu za to. Ako što drugo nije ugovoreno. ili ne namiri ustupio eve dugove. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postoje a u trenutku zaklju enja ugovora. odlu uje da li ustupilac ima pravo na vra anje datih dobara. odgovaraju u negu u bolesti i starosti. Poseban slu aj ništavosti ugovora . U drugim slu ajevima neizvršenja tereta odre enih ugovorom o ustupanju i raspodeli. Oblik lan 195 Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaklju en u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pro ita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naro ito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Opoziv lan 192 Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. ode e i obu e. Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje odre eno ugovorom o ustupanju i raspodeli. hrane. Pri utvr ivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i bra nom drugu smatra e se kao poklon. troškove le enja i davanja za svakodnevne uobi ajene potrebe.Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje me u sanaslednicima.

Doživotno izdržavanje više lica lan 197 Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica. druga strana ima pravo na pravi nu naknadu. davalac izdržavanja sti e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara a ako ugovorom nije odre eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre eg lica.lan 196 Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizi ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. bolnice. Obaveza izdržavanja traje do smrti tre eg lica. svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. raskid ugovora posle smrti saugovara a davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u iju je korist izdržavanje ugovoreno. Raskid ugovora zbog poreme enih odnosa lan 201 Ako se me usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi. Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Isto pravo posle smrti saugovara a davaoca izdržavanja ima i tre e lice u iju je korist izdržavanje ugovoreno. primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Kad sud izrekne raskid. odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. svako od njih ima zasebno pravo na odre ena davanja i injenja. razli ite agencije i sli no). Obezbe ivanje prava iz ugovora lan 199 Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi. Doživotno izdržavanje u korist tre eg lica lan 198 Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist tre eg lica. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti lan 202 . Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist tre eg lica. Neprenosivost prava lan 200 Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.

Glava peta PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE I OTVARANJE NASLE A Smrt i proglašenje lica za umrlo lan 206 Smr u ovekovom otvara se njegovo nasle e. a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao eve. Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo. ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. lan 205 Ako bra ni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor.Ako se posle zaklju enja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. raskid ugovora posle smrti saugovara a davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u iju je korist izdržavanje ugovoreno. Smrt davaoca izdržavanja lan 204 Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra nog druga i potomke koji su pozvani na nasle e. Sud e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cene i imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlaš eni na produženje ugovora. Kada se otvara nasle e lica proglašenog za umrlo i po etak toka rokova . Rok od jedne godine ne može po eti da te e pre smrti primao eve. sud može. na zahtev jedne ili druge ugovornice. Pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja lan 203 Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist tre eg lica. ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Sud može pravo primaoca izdržavanja preina iti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.

oglas e se objaviti i u odgovaraju em inostranom sredstvu javnog obaveštavanja. po ev od otvaranja nasle a. "Službenom glasniku Republike Srbije". koji može postaviti drugog staraoca. Staralac zaostavštine lan 210 Ako nije poznato ima li naslednika. Postupak sa zaostavštinom ako su naslednici nepoznati lan 208 Kad nije poznato ima li naslednika. a ako to u rešenju nije ozna eno. objaviti u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije". Sud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostavio evih poverilaca. lan 209 Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik. sud e oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasle e da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. a. Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu. Oglas e se ista i na oglasnoj tabli suda.lan 207 Danom otvaranja nasle a lica koje je proglašeno za umrlo smatra se dan koji je u rešenju o proglašenju lica za umrlo ozna en kao dan smrti. i na drugi na in. Prelazak zaostavštine na naslednike lan 212 Zaostavština prelazi po sili zakona na ostavio eve naslednike u trenutku njegove smrti. isporukoprimaca ili korisnika naloga. da napla uje potraživanja. a deset godina za nepokretne stvari. sud e doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji. O postavljanju privremenog staraoca sud e obavestiti organ starateljstva. Republika Srbija sti e svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne. . ispla uje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike. lan 211 Privremeni staralac zaostavštine je ovlaš en da u ime naslednika tuži i bude tužen. Rokovi koji po ovom zakonu po inju da teku od dana otvaranja nasle a teku od dana pravnosnažnosti rešenja o proglašenju lica za umrlo. II STICANJE ZAOSTAVŠTINE 1. kao i u drugim slu ajevima kad je to potrebno. po potrebi. sud e postaviti privremenog staraoca zaostavštine. danom otvaranja nasle a smatra se prvi dan po isteku zakonom odre enih rokova. ili je njihovo prebivalište ili boravište nepoznato.

pravo odricanja prelazi na njegove naslednike. b) Prijem nasle a . Izjava o odricanju od nasle a neopoziva je. pretnje. Odricanje od nasle a ne može biti delimi no. Nasle ivanje prava na odricanje od nasle a lan 215 Kad naslednik umre pre okon anja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine a ne odrekne se nasle a. a) Odricanje od nasle a lan 213 Naslednik se može odre i nasle a izjavom pred sudom do okon anja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Priroda izjave o odricanju i njen poništaj lan 214 Ako je izjava o odricanju od nasle a data pod uslovom ili rokom. Odricanje od nasle a koje nije otvoreno lan 218 Odricanje od nasle a koje nije otvoreno ništavo je.Istovremeno naslednici sti u i pravo na odricanje od nasle a. Odricanje u korist odre enog naslednika lan 216 Odricanje u korist odre enog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasle a uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Smatra se da naslednik koji se odrekao nasle a nikada nije ni bio naslednik. Po prijemu ustupljenog dela na odnose izme u ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. prevare ili zablude. Naslednik se može odre i nasle a samo u svoje ime. Naslednik koji se odrekao nasle a može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude. Ko se ne može odre i nasle a lan 217 Nasle a se ne može odre i naslednik koji se izri ito ili pre utno primio nasle a. smatra e se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

Naslednik koji se primio nasle a može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude. III ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIO EVE Obim naslednikove odgovornosti za dugove lan 222 Naslednik odgovara za ostavio eve dugove do visine vrednosti nasle ene imovine. prevare ili zablude. pretnje. sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi o uvanja zaostavštine i mere teku eg upravljanja ne smatraju se prijemom nasle a. Ako je data izjava o prijemu nasle a lan 220 Ako je izjava o prijemu nasle a data pod uslovom ili rokom. smatra e se da se nasle a primio. bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. lan 223 Naslednik koji se odrekao nasle a ne odgovara za ostavio eve dugove. Izjava o prijemu nasle a neopoziva je. 2.Pre utni prijem nasle a lan 219 Ako se do okon anja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasle a. Prijem nasle a ne može biti delimi an. Dugovi se me u sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Smatra e se da se primio nasle a i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom. Nezastarivost prava na zahtevanje zaostavštine lan 221 Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. svaki do visine vrednosti svog naslednog dela. . Time se ne dira u pravila o održaju. Odgovornost sanaslednika lan 224 Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostavio eve dugove. smatra e se da uslov ili rok ne postoje.

ta raspolaganja ostaju punovažna. U tom slu aju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali.Odvajanje zaostavštine lan 225 Poverioci ostavio evi mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasle a zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika. postaviti upravitelja koji e za sve njih upravljati nasledstvom. preneti samo na sanaslednika. a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao. na zahtev nekog od njih. Nasledni ka zajednica lan 229 Do deobe naslednici zajedni ki upravljaju i raspolažu nasledstvom. Za upravitelja sud može postaviti i nekog od naslednika. To pravo ne može zastareti. lan 227 Poverioci ostavio evi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraživanja naplatiti samo iz zaostavštine. Ugovor kojim se naslednik odri e prava da zahteva deobu ništav je. . Kad nema izvršioca zaveštanja a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom. lan 230 Upravitelj može sa odobrenjem suda raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete. sud e. osim u nevreme. potpuno ili delimi no. IV DEOBA NASLEDSTVA Pravo na deobu lan 228 Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako doba. lan 226 Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavštine sve dokle se ne namire ostavio evi poverioci koji su zahtevali odvajanje. Ustupanje naslednog dela pre deobe lan 231 Svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo. Odvojenoj zaostavštini sud može postaviti staraoca. ili e svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim e on upravljati.

po izvršenoj deobi. Deoba predmeta doma instva lan 234 Predmeti doma instva ve e vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostavio evog bra nog druga i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom doma instvu ostavi e mu se na njegov zahtev. Za tako odre eni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu. oni mogu zahtevati isplatu potraživanja ili predaju stvari koje bi im ina e pripale na ime naslednog dela. sud je dužan na pravo iz prethodnog lana upozoriti poljoprivrednika koji je živeo ili privre ivao u zajednici sa ostaviocem. Oni jem e i za to da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka.do iznosa koji mu je stavljen u deo. o roku koji sud prema okolnostima odredi. pozivaju i se na pravo zasnovano pre deobe. Obaveza zaštite me u naslednicima posle deobe lan 235 Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko tre i. sud može. a njihova e se vrednost ura unati u deo tog naslednika. U svim slu ajevima jemstva po ovom lanu svaki naslednik jem i i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu. Ako vrednost tih predmeta premaši vrednost naslednog dela. oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo. preda svoj deo saugovara u. naslednik kome su predmeti ostavljeni isplati e tu razliku ostalim naslednicima u novcu. a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi. Pravo naslednika koji je živeo ili privre ivao u zajednici sa ostaviocem lan 232 Na zahtev naslednika koji je živeo ili privre ivao u zajednici sa ostaviocem. lan 236 . ili ina e smanji njegovo pravo.Ugovor o prenosu naslednog dela mora overiti sudija. ime saugovara do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo. ako to iziskuje opravdana potreba. Naslednici jem e za postojanje i naplativost ostavio evog potraživanja koje je stavljeno u deo jednog naslednika . odlu iti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima. Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da. lan 233 Kad u zaostavštini ima poljoprivrednog zemljišta. Ako im isplata ne bude izvršena o roku.

lan 239 Ovaj zakon stupa na snagu po proteku šest meseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". 22/80 i 11/88 i "Službeni glasnik RS". primeni e se propisi koji su važili u vreme njihovog sa injavanja. br. 1/80 i 25/82). Na zaveštanja. lan 238 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe: 1) Zakon o nasle ivanju ("Službeni glasnik SRS". 22/93. br. 25/93 i 35/94). br. 176 i 181 Zakona o vanparni nom postupku ("Službeni glasnik SRS". 52/74. 2) lanovi 127. . ugovore o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. koji su sa injeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Glava šesta PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE lan 237 Nasle a otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspravi e se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu.tri godine posle dospelosti obaveze. a za potraživanja koja dospevaju posle deobe . 3) stav 2 lana 85 Zakona o braku i porodi nim odnosima ("Službeni glasnik SRS". br. 25/82 i 48/88).Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraživanja traje tri godine po završenoj deobi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful