Voće kao hrana i lek

Ananas

Ananas sadrži ugljene hidrate i njegova energetska vrednost iznosi oko 46 kcal u 100 g voća. Od
minerala ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Od biljnih pigmenata ima
beta karotin. Od vitamina sadrži vitamin C i nešto biljnih vlakana, što podstiče probavu naročito
belančevinama.
Ananas je dobar kod reumatičnog artritisa, a dobar je protiv celulita i stvaranja bora.
Može da pomogne kod sledećih bolesti: lošeg varenja, upale pluća, bronhitisa, anoreksije, sunčanice,
edema, alergije, gušavosti, arteroskleroze,grebanja u grlu, raka.
Jača organe za varenje i disanje kao i slezinu.
Sadrži veću količinu šećera, pa bi trebalo da ga dijabetičari izbegavaju.

Avokado

Avokado - spada u bobičasto voće, ali ga neki svrstavaju u povrće zbog visokog sadržaja masti i
neutralnog ukusa. Raste na stablima visine i do 20 metara, a može dostići težinu od 150 g do 1 kg. U 100
g jestivog dela ima čak 217 kcal.
Ovo povrće treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi
dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska.
Jede se uglavnom, kao i ostalo voće, u sirovom stanju. Seče se uzduž u krug, sve do semenke. Zatim se
polovine okreću u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i voćno meso
vade se kašičicom. Koža se može ljuštiti nožićem. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi
potamneo treba ga poprskati ili izmešati sa limunovim sokom.
Priprema se tako što se voćno meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadići lososa ili druge ribe, račići,
kockice mesa. Špric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine avokada.
Ovo povrće treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi
dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska.
Jede se uglavnom, kao i ostalo voće, u sirovom stanju. Seče se uzduž u krug, sve do semenke. Zatim se
polovine okreću u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i voćno meso
vade se kašičicom. Koža se može ljuštiti nožićem. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi
potamneo treba ga poprskati ili izmešati sa limunovim sokom.
Priprema se tako što se voćno meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadići lososa ili druge ribe, račići,
kockice mesa. Špric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine ploda.
Kockice avokada mogu se dodati u supe ili čorbe, ali tada tečnost ne lovine ploda.
Kockice avokada mogu se dodati u supe ili čorbe, ali tada tečnost ne sme da ključa, jer mogu stvoriti
gorke materije. Isto se može desiti ako se celi plodovi zamrznu. Ali ako se meso avokada pomeša sa
limunovim sokom, onda se može zamrznuti u dobro zatvorenoj ambalaži, pa ga odmrzavati u frižideru.
Pasirano meso avokada odlična je maska za lice, pa lice posle tretmana ima čistu glatku kožu. A uz
dodatak maslinovog ulja avokado je dobar za pakovanje oštećene kose.
Zbog sadržaja nezasićenih masnih kiselina smanjuje nivo holesterola u krvi, odnosno povećava udeo
"dobrog" HDL holesterola. Takođe je bogat kalijumom, u 100 g ploda ima 500 mg kalijuma.
Ukoliko patite od nesanice pojedite uveče avokado jer sadrži dosta triptofana od kojeg se gradi hormon
sna - melatonin. A zbog kremastog voćnog mesa avokado štiti želudac od prevelike količine kiselina.

Banana

Banane sadrže balastne materije i zbog toga su značajne za regilisanje varenja, ali su za razliku od oraha
recimio ili muslija pogodne za dijete jer sadrže svega 0,5 % masnoće na 100 g voća i 70 % vode. Dobra
je i zato što odmah stvara osećaj sitosti. Prosečna banana ima oko 90 kalorija.
Zbog visokog sadržaja vitamina B, banane su pogodne za umirivanje nervnog sistema. One sadrže i dosta
kalijuma , što može smanjiti rizik izlivanja krvi u mozak i balansa vode u organizmu.
Naučnici su ustanovili da 2 banane dnevno mogu smanjti visok krvni pritisak za 10% nedeljno.
Pojedite bananu pre spavanja - ona pomaže kod nesanice, jer sadrži triptofan, supstancu koja podstiče
proizvodnju serotonina u organizmu koji smiruje.
Banana pomaže kod visokog krvnog pritiska, poremećaja rada creva, alkoholizma, čira, hemoroida,
kolitisa, lošeg varenja, reumatoidnog artritisa, srčanih smetnji i bolesti zavisnosti.
Dobra je za creva, slezinu, stomak i organe za varenje.

Badem

Badem - ili kako ga još zovu "grčki orah" je srž semena bademovog drveta. Potekao je iz Azije, a odatle
je dospeo u Grčku i Rim. Postoje slatki i gorki bademi. Slatki se upotrebljavaju za kolače, torte i ostala
slatka i slana jela. Gorki bademi mogu biti otrovni u velikim količinama, a u manjim količinama se
koriste za likere (amareto).
Od badema se dobija ulje koje se koristi za negu kože i kose.
Bademi sadrže nezasićene masne kiseline, koje snižavaju holesterol u krvi. Pored toga sadrže veliku
količinu vlaknastih materija i tako podstiču varenje i sprečavaju nastanak stomačnih oboljenja. Vitamini
B grupe i E vitamin kojima je veoma bogat čine badem idealnim čuvarem srca i krvotoka. Kalcijuma ima
više nego u mleku. A sadrži i kalijum i magnezijum, pa se preporučuje osobama koje ne piju mleko i ne
jedu meso.
Svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema možete smanjiti rizik pojave srčanih bolesti.
Blanširanje badema: Bademe kuvati 3 minuta u vodi, pa ih oljuštiti. Dobri su za torte od bele čokolade.
Ili ih možete prepeći u tiganju bez ulja, pa upotrebiti za kolače ili posuti salatu.

Breskva

Sadrži veliki procenat vode. Male je energetske vrednosti u 100 g voća ima oko 38 kcal.
Osim toga obiluje beta-karotinom, vitaminom C i B.
Energetska vrednost ovog voća potiče uglavnom od ugljenih hidrata, pa se ne preopručuje dijabetičarima.

A sadržaj celuloze čini je teže svarljivom, pa se neoljuštena ne preporučuje osobama koje pate od
želudačnih i žučnih oboljenja.
Što se tiče minerala ima kalijuma i natrijuma, pa je izvrstan diuretik. Breskve su dobre za osobe koje pate
od kardiovaskularnih oboljenja i povišenog krvnog pritiska.
Breskva pomaže kod lošeg varenja, kašlja, kamena u bešici, srčanih smetnji, raka, anemije i zatvora.
Dobra je za krvne sudove, organe za varenje i slezinu.

Borovnica

Borovnica je listopadni grm visine do 50 cm, gustih, tankih i oštro uglastih grančica. Kora je zelena,
tanka, gola i sjajna. Listovi su jajasti i na vrhu zašiljeni na kratkim peteljkama. Cvetovi su pojedinačni na
kratkim peteljkama.
Slatkasto kiselkasti plodovi jedu se sveži ili se od njih pripremaju sokovi, kompoti i džemovi.
Razmnožavanje je semenom i vegetativno.
U našim krajevima borovnica se najčešće nalazi u smrekovim šumama, često se može nači na visinama i
preko 2000 metara.
Lišće borovnice pomaže u lečenju proliva, katara želuca, grčeva, kašlja, kao i šećerne bolesti. Sok iz lista
upotrebljava se u narodu za ispiranje usta kod upale sluznice.
Borovnica pomaže još kod visokog holesterola, infekcije urinarnog trakta, zatvora, dijareje Alchajmerove
bolesti, ateroskleroze, degenerativne promene mišića, raznih upala, kolitisa, Rejnooove bolesti, upale
bešike, ciste, gastroenteritisa...Pored toga jača krvne sudove, nerve, vid, jetru, imunološki sistem i organe
za varenje.

Brusnica

Brusnica uz minerale i vitamine kao što su vitamini A i C, kalijum, biljna vlakna u njima su otkriveni i
brojni bioflavonoidi koji imaju snažno antioksidantsko dejstvo, vrlo važno u preventivi i smanjivanju
rizika obolevanja od različitih oblika karcinoma, posebno raka dojke i debelog creva.
Pored toga pomaže kod alergije, upale bešike, infekcije urinarnog trakta. Kod srčanih smetnji,
ateroskleroze. A jača bešiku, urinarni trakt i krvne sudove.

Bundeva

može pomoći kod poremećaja imuno sistema, srčanih smetnji, raka, akni.

Čerimoja

Čerimoja je poznata i pod imenom Amona. Slatka je i podseća na bananu i vanilu. Koristi se kao voćka
ili za mlečne napitke.
Čerimoja sadrži dosta kalcijuma koji je nezamenljiv za kosti i zdrave zube, a ugljeni hidrati brzo
snabdevaju telo energijom.

Višnja

Višnje sadrže biljni pigment koji je moćni antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora.
Najveći sadržaj u višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor kalijuma. Imaju visok
procenat vode oko 84%, a sadržaj belančevina je jako nizak. Masti nemaju.
Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osvežavajuće na organizam.
Višnje sadrže vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska,
za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara.
Zbog sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu višnje pogodan je u prevenciji
raka, kao i za lečenje anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su višnje
dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.

Grožđe

Grožđe sadrži veliku količinu vode oko 82%, 16% glukoze i fruktoze, 0,40% masti i 0,80% belančevina.
Zbog velokog sadržaja kalijuma i voćnih kiselina podstiče mokrenje i pomaže u eliminaciji toksina iz
organizma. Bolje dejstvo u tom pogledu ima grožđe koje nije prezrelo, sa krupnoim i sočnim zrnom.
Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguliše rad creva tj. sprečava zatvor.
Tako da diuretička i laksativna svojstva grožđa deluju dobro kod gojaznih osoba prilikom sprovođenja
dijeta.
Tanini i polifenoli kojih ima u grožđu branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene
materije. A grožđani šećer je neophodan za rad mozga i srčanog mišića. Flavonoidi preventivno deluju na
pojavu bolesti krvi i krvnih sudova.
Dijabetičari ga trebaju izbegavati.
Grožđe treba dobro oprati tako što se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odstoje neko vreme, a
potom ih treba isprati mlazom tekuće vode da bi se odstranila hemiska sredstva kojim je voće tretirano.
Grožđane kure se preporučuju protiv hroničnog zatvora, oboljenja jetre, gastritisa kao i za jačanje
organizma.
Grožđe pomaže kod kašlja, loše krvne slike, otežanog mokrenja, ugrušaka, raka, artritisa, upale,
reumatoidnog artritisa, žutice, edema, ekcema, dermatitisa, ateroskleroze i valunga.
Jača slezinu, krvne sudove, srce, bubrege, pluća, urinarni trakt, stomak i jetru.

Dunja

Niske su kalorične vrednosti 62 kcal u 100 g voća, pa se preporučuju u ishrani gojaznih.

Od minerala dunje sadrže kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i bakar.
Od vitamina karotin (provitamin vitamina A), vitamine B-kompleksa i vitamin C.
Sadržaj voćnih kiselina i šećera daje im posebnu aromu.

Dinja

Dinja je niskokalorično voće, sadrži samo 24 kcal u 100 g voća, pa se preporučuje kod redukcione dijete.
Osim toga sadrži oko 2000 mikrograma beta-karotina (provitamina A) u 100 g voća, koji je čuvar
imuniteta, a dobar je i kao antikancerogena materija. Dinja sadrži i nešto vitamina B-grupe, kao i vitamin
C. Pored toga u dinji ima kalijuma, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Dinja je izvrstan diuretik, pa se
preporučuje osobama sa otežanim izlučivanjem vode iz organizma (kod zapalenja bubrega, bešike,
prostate, reume, gihta).
Dinja je dobra protiv srčanih smetnji, akni, angine i poremaćaja u radu imuno sistema. Dobra je za kožu,
srce i imunološki sistem.
Dijabetičarima kao i osobama sa povišenim nivoom triglicerida u krvi preopručuje se oprez, zbog lako
resorbujućih ugljenih hidrata.
Prilikom kupovine birajte dinje zlatnožute boje i tvrde kore. Možete je jseti svežu, u voćnim salatama,
kompotima, kao i u kombinaciji sa drugim voćem. Služi se i kao predjelo (dinja umotana u pršutu).

Marakuja

Marakuja je voće poreklom iz Kolumbije. Ovo mirisno voće rašireno je u Srednjoj i Južnoj Americi, a
uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara. Najukusnija vrsta je okruglog oblika i vrlo tamne kore.
Semenke su jestive mada se najčešće odstranjuju.
Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadržaja vitamina C, kalcijuma i gvožđa. Jede
se sveža. Dobra je za voćne salate i sladolede. Od marakuje se najčešće pravi sok, čiji ukus postaje
izvanredan uz dodatak soka od limuna.

Urma

Urme su ukusan plod tropskog drveta koje raste u suptropskom pojasu Azije. Na tržištu se nalaze u
svežem stanju ili osušene sa košticom ili bez nje, kao i u praškastom obliku.
Urma, datula pripada rodu palmi. Prava datula ima oko 100 vrsta. Plodovi su veoma slatki, imaju oblik
izdužene šljive sa duguljastim košticama. Ljuska je tanka i tamno-mrke boje. U 100 g sušene ima 273
kalorije.
Urme su bogate šećerima (320 kcal u 100 g). Sadrži vitamine i minerale, ali samo u prosečnim
količinama.
Jedu se zajedno sa ljuskom. Koriste se kao hrana i za pravljenje osvežavajućih napitaka, sirupa,
alkoholnih pića i kao surogat kafe. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. Mogu se
kombinovati i sa muslijem.
Pospešuje mentalne aktivnosti i koncentraciju.
Urme mogu pomoći kod sledećih bolesti: rak pankreasa, slobodni radikali, loša krvna slika, gubitak
težine, umor, impotencija, anemija i bronhtis. A takođe jačaju reproduktivni sistem, jetru, organe za
varenje, disajne organe i nervni sistem.
Trešnja

Trešnje sadrže veliku količinu vode, pa im je energetska vrednost vrlo niska svega 48 kcal u 100 g voća.
Sadrže celulozu pa dobro regulišu probavu, a zbog velikog sadržaja vode i kaoijumaolakšavaju
izbacivanje vode iz organizma, pa tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre.
Trešnje imaju i najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće. Zreliji plodovi tamnije
boje sadrže veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje.
Protiv reume, svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po čašu soka od svežih trešanja.
Trešnja je dobra kod problema sa ejakulacijom, loše krvne slike, gušavosti, kamena u bubregu, raka,
lumbaga, upale, bolesti srca, slezine i problema sa perifernim nervnim sistemom.

Smokva

Sveže smokve su niskokalorično voće oko 41 kcal u 100 g voća. Dobrog su mineralonog sastava i
poseduju kalcijum i fosfor u povoljnom odnosu.
Suve smokve sadrže skoro 4 puta veću količinu ovih minerala. Smokve sadrže kalijum i magnezijum pa
ublažavaju deprsiju, umor i olakšavaju predmenstrualne tegobe.
Ovo voće sušenjem dostiže čak 65% šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima, kao i osobama sa
povišenim nivoom holesterola, triglicerida i naravno kod redukcionih dijeta.
Značajan su izvor selena, bakra i gvožđa. A sadrže i nešto vitamina B grupe, beta-karotina i vitamina C.
Zbog velike količine šećera zabranjuje kod proliva, a suve smokve su izuzetne u terapiji zatvora.
Smokva pomaže kod visokog pritiska, raka, pritiska, dijabetesam kašlja, lošeg varenja, zubobolje, upale
desni, čira, grebanja u grlu, gastritisa, bronhitisa i zatvora. Jača imunološki sistem, organe za varenje,
disajne organe, gušteraču i debelo crevo.

Kaki

Kaki se koristi za egzotične voćne salate ili za torte u toku zime. On je zaista zreo kada je mek i kad mu
se meso providi kroz tanku koru.
Fosfor, koji kaki sadrži je od ogromnog značaja za aktivnost mozga i nerava kao i za pročišćavanje krvi.
On je sastavni deo ćelija ljudskog organizma.

Kivi

U 100 g kivija ima čak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal. Ovo voće značajan je izvor kalijuma koji
reguliše krvni pritisak, a bogat je i folnom kiselinom koja potpomaže sintezu proteina. Supstanca lutein
štiti vid.
Najbolje ga je jesti u svežem stanju svakog dana naročito zimi u većim količinama.
Osobe obolele od dijabetesa moraju ga jesti u određenoj količini zbog ugljenih hidrata.
Kivi snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, povećava odbrambene sposobnosti organizma i
potpomaže eliminaciju toksina iz organizma. Pomaže kod otežanog disanja, bronhitisa, raka pluća,
grebanja u grlu, slobodnih radikala, kamena u bubregu i astme.
Jača organe za disanje, organe za varenje i bešiku.

Klementina

Klementina se koristi kao voćka ili za kolače i deserte. Divan miris koji je javlja prilikom ljuštenja, dolazi
od eteričnih ulja koja su u njenoj kori.
Sadrži flavonoide koji štite ćelije od slobodnih radikala, a vitamin C pomaže organizmu u borbi protiv
izazivača bolesti.
Limun

Limun sadrži veliku količinu vitamina C, pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani svih populacionih
grupa u prevenciji i lečenju svih zapaljenja.
Organske kiseline u limunu i grejpfrutu podstiču lučenje želudačnog soka i time pomažu varenje hrane.
Osobe koje pate od gastritisa i čira na želucu trebalo bi da piju razblaženi sok od limuna.
Protiv promuklosti, svakog sata popiti po supenu kašiku sveže ceđenog soka os limuna, a uveče šolju
toplog mleka sa umućenim žumancetom i medom.
Limun pomaže kod kašlja, upale grla, gripa, lošeg varenja, kamena u žuči, raka,svraba, štucanja,
diajbetesa, zatvora, ekcema, visokog pritiska, prehlade, srčanih smetnji. reumatoidnog artritisa, trovanja i
ateroskleroze. Jača jetru, imunološki sistem, organe za varenje i kožu.

Jabuka

Jabuke sadrže oko 85% vode, oko 15% ugljenih hidrata i 2% protiena. Voćnih šećera ima oko 10%, kao i
mineralnih materija: fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe itd. Zatim sadrže vitamine (karotin,
vitamine A, B C).
Jabuke su vrlo su važne za negu zuba, zato ih je najbolje jesti sirove i neoljuštene, jer se grickanjem
sveže jabuke čiste zubi voćnim sokom iz jabuke, a i cela usna šupljina.
Sirove oljuštene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje, gastritisa i ulkusa. Međutim,
pečene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe.
Zbog sadržaja pektina jabuke su dobre u eleminicaji viška holesterola i izlučivanja štetnih matreija iz
organizma, pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega, kao i za lečenje
anemije.
Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od limuna,
kašikom meda i kašičicom soka od drenjina ili bokvice.
Jabuka može da pomogne kod dijabetesa tipa 2, visokog holesterola, astme,zatvora, groznice, lošeg
varenja, suvog kašlja, raka, kardiovaskularne bolesti, čira, gušavosti, dijareje, ateroskleroze i
reumatoidnog artritisa.
Jača tanko i debelo crevo, jetru, organe za varenje,kardiovaskulani sistem i krvne sudove.

Jagoda

Bogate su vodom, pa im je energetska vrednost svega 26 kcal u 100 g voća. sadrže vitamin B i karotin, a
imaju veliku količinu C vitamina, pa se svrstavaju u vrlo moćne antioksidanse koji neutrališu dejstvo
slobodnih radikala izazivača tumora. Značajni su izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa.
Sitniji i tamniji plodovi sadrže veću količinu vitamina i minerala.
Jagoda pomaže kod otežanog mokrenja, loše krvne slike, umora, dijareje, žutice, kamena u bubregu, žuči,
srčane bolesti i bešici.
Jača urinarni trakt, krvnesudove, nerve, bešiku, žučnu kesu i bubrege.

Kupina i malina

Maline imaju specifičan miris i ukus koji potiče od eteričnih ulja. A opor ukus kupina potiče od znatne
količine tanina. Ove vrste voća imaju osvežavajuću moć zbog jabučne i limunske kiseline.
Što se tiče vode sadrže oko 80% vode, pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i potiče prvenstveno
od ugljenih hidrata – glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarljive jer celulozu nemaju. Najviše imaju
vitamina C i nešto vitamina B grupe, kao i beta-karotina (provitamina vitamina A).
Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina.
A beta-karotin je moćan antioksidans.
Od minerala sadrže najviše kalijuma, koji je dobar za snižavanje krvnog pritiska, pa se preporučuje za
očuvanje srca i krvnih sudova.
Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos
ograničen.
Sve bobičasto voće karakteriše visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se ovo voće
preporučuje u prevenciji nastanka tumora.
Kupine su fikasne u terapiji upale grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju upale
sluzokože. Spolja se koriste u lečenju rana.

Kajsija

Kajsije sadrže dosta vode i niske su enewrgetske vrednosti oko 28 kcal. Imaju veliku količinu
provitamina A (beta-karotina). Samo 200 g kajsija skoro da obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim
provitaminom. kajsije sadrže i dosta kalijuma koji podstiče rad srca, a kao dobar diuretik preporučuje se
kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja. Pored toga one sadrže ijod cink, hrom, mangan.
Zbog količine šećera ne preporučuju se kod obolelih od dijabetesa. Sveže kajsije treba da izbegavaju i
osobe koje pate od nadimanja i gorušice. Poneko koristi jezgra koštica, ali treba biti obazriv zato što
jezgra sadrže cijanovodoničnu kiselinu.
Kajsija može pomoći kod srčanih smetnji, degenerativne promene mišića, nesanice, raka, slobodnih
radikala, zatvora, kašlja, emfizema (nagomilavanje vazduha u tkivima, naročito ispod kože), anemije,
umora, bronhitisa, astme i anksioznosti (neodređen strah i strepnja).
Jača srce, oči, pluća, creva, nerve i imunološki sistem.

Kruška

Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Pored toga sadrže i
biljna vlakna, tanin i pektin.
Zbog biljnih vlakana koje sadrži krušku treba da izbegavaju osobe sa povećanom kiselinom u želudcu,
osobe sa svim crevnim poremećajima, osobe sa oboljenjem žučnih puteva, kao i one osobe koje pate od
gastritisa. Njima su dopuštene samo oljuštene i ispasirane kruške.
Zbog šećera dijabetičari ih trebaju izbegavati. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor.
Sirova i neoljuštena kruška dobra je protiv zatvora.
Kruška može da pomogne kod visokog holsterola, alergije, kašlja, dijabetesa, otežanog mokrenja,
alkoholizma,dijareje, reumatoidnog artritisa i kamena u žuči.
Jača pluća,organe za varenje, žučnu kesu, i žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Kesten

Pitomi (jestivi) kesten uspeva u zemljama Sredozemlja, ali i u južnom Tirolu (severna Italija). Ima ga i
kod nas. Sirov kesten nije jestiv mora se ispeći ili skuvati. Pre termičke obrade treba nožem zaseći vrh
opne, pa ga kuvati 20 minuta u vodi, tj. dok se opna ne odvoji. Pečenje kestena može se obaviti u
poklopljenom tiganju oko 10 minuta (naravno zasecanje opne ne treba zaboraviti) ili na plehu u pećnici
na 200 stepeni, dok se ljuska ne odvoji. Kad se pečeni ili kuvani kesten prohladi, prstima ukloniti opnu, a
tanku kožicu skinuti nožem. Kuvano kestenje odlično je za punjenje guske, pileta ili kao prilog uz crveni
kupus.

Lubenica

Lubenica sadrži oko 95% vode, pa je na prvom mestu po diuretičkoj moći. Zato se preporučuje u ishrani
osoba kod kojih je otežano izlučivanje tečnosti (kardivaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega).
U 100 g voća ima 21 kcal koje potiču od lako resorbujućih ugljenih hidrata. Zato se konzumiranje voća
ograničava kod dijabetesa i povišenog nivoa triglicerida.
Pored kalijuma od minerala sadrži još fosfor, magnezijum i cink. Od vitamina karotin (provitamin
vitamina A) i vitamin C.
Lubenica pomaže kod srčanih smetnji, grebanja u grlu, infekcije urinarnog trakta, raka, depresije i edema.
Jača organe za varenje, bešiku, srce i krvne sudove.

Lešnik

Osušen plod lešnika koji se i koristi u ishrani sadrži oko 701 kcal u 100 g voća. Visoka energetska
vrednost potiče od visokog sadržaja masti oko 70%, ugljenih hidrata 6% i belančevina 14%.
Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline.
Lešnici sadrže i značajne količine kalijuma, kalcijuma i sumpora, nešto fosfora i magnezijuma.
Zbog velike količine masti ne preporučuje se kod dijeta za mršavljenje, kod žučnih oboljenja i povišenog
nivoa triglicerida i holesterola u krvi.
Lešnik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene.

Nar ili šipak

Plod ima oblik crvene jabuke sa tvrdom i glatkom korom. Sadrži minerale: kalijum, kalcijum, fosfor i
vitamine: beta karoten i vitamin C. Meso ima ukus sličan borovnici; Sastavljeno je od sitnih mekih i
sočnih zrna. Jedu se samo zreli plodovi tako što se kašikom izbuši kora i iz sredine se vade zrna. Plodovi
divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa ili za sok koji je dobar protiv dijareje.
Nar može da pomogne kod klimakteričnih tegoba, problema sa prostatom, hormonske neravnoteže,
srčanih smetnji, umora, upale, crevnih parazita, nedostatka apetita, želudačnih tegoba, poremećaja rada
žučne kese i urinarnog trakta, dijareje i raka prostate.
Jača organe za varenje, nervni sistem, prostatu, srce i krvne sudove, nokte, žlezde sa unutrašnjim
lučenjem, žučnu kesu, bešiku i želudac.

Nektarina

Nektarina ili golišava breskva male je hranljive vrednosti, svega 53 kalorija na 100 g mesa.
Kalijum iz nektarina deluje kao prirodno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska, a blage voćne kiseline
podstiču apetit.
Nektarina može pomoći kod srčanih smetnji, raka i osetljivih mladeža. Jača imunološki sistem.

Orah

Orah sadrži 60 % masti. Energetska vrednost je 649 kcal u 100 g voća, tako da nije pogodan za ishranu
kod žučnih oboljenja, kod povišenog holesterola i triglicerida u krvi.
Ali masti u orahu su nosioci vitamina E koji je moćni antioksidans i antikancerogeni vitamin. Neophodan
je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, stvaranje reproduktivnih ćelija i funkcionisanje hipofize.
Sadrži i masnu alfa-linoleinsku kiselinu koja je dobra protiv kardiovaskulanih oboljenja.
Od vitamina sadrži značajne količine vitamina B6, koji je neophodan u prevenciji anemije kao i vitamin
B2 koji je potreban organizmu za normalno funkcionisanje vida i obnavljanje kose i kože.
Orah od minerala sadrži veliki procenat magnezijuma koji omogućava normalno funkcionisanje nervnog
sistema,a takođe ublažava i predmenstrualne tegobe.
Orah sadrži od minerala još i kalijum, kalcijum i fosfor.
Možemo zaključiti da je orah dobar u borbi protiv starenja i bolesti kao što je rak.
Esencijalne masne kiseline iz oraha mogu da snize holesterol, a gvožđe je neophodno za transport
kiseonika u krvi.
Međutim, zbog velike količine ulja imaju ograničen rok trajanja i brzo postaju gorki. Jedu se sveži ili u
kolačima.

Ogrozd
Pitome sorte ogrozda potiču od evropske vrste Ribes grosularia. Može uspevati i na većim nadmorskim
visinama. Plod je obložen prozračnom kožicom kroz koju se nazire meso, staklasto i belkaste boje, a
posebnu mu draž daju uzdužne prugice. Plod ogrozda može biti žute, zelene ili crvene boje. Plodovi
mogu biti sa maljavom pokožicom ili bez malja. Traži umereno vlažna i plodna zemljišta, naročito
zemljišta koja obiluju krečom. Zreli plodovi se mogu u frižideru čuvati i do nekoliko sedmica.
Bobe ogrozda mogu se konzumirati sirove ili prerađene u kompot, sokove, marmelade, žele, vino i sirće.
Ogrozd može biti i osnova umaka ili dobar dodatak plavoj ribi.
Plod ogrozda bogat je vitaminom C, kalijumom, betakarotenom, dijetetskim vlaknima a nešto manje ima
kalcijuma i gvožđa.
Ogrozd pomaže kod reumatoidnog artritisa. Takođe jača i imunološki sistem.

Papaja

Ako se na dnevnom jelovniku ne nalazi sveže voće ili sok od ceđenog voća, onda su problemi sa želucem
i varenjem gotovo neizbežni.
Naučnici tvrde da je papaja najbolja. Supstance ovog egzotičnog voća ne samo da pospešuju razmenu
materija pri varenju i crevnu funkciju nego pomažu izlečenju obolelog želudačno-crevnog trakta.

Pistaći

Gaji se u mediteranskim zemljama i na primorju zbog semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili
sirijski orasi. Plod je mali orašastog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. U 100 g ploda ima 621 kalorija.
Bogati su raznim mineralima kalijum, fosfor, magnezijuma, kalcijuma itd., a sadrži pored ostalog i
vitamine naročito B grupe.
Koriste se prženi sa solju (slično kikirikiju). Zatim, za kolače, sladoled i kao dodatak mesnim
prerađevinama, naročito kobasicama.
Fitosteroni iz pistaća snižavaju nivo holesterola u krvi.

Pomorandža

Mandarine i pomorandže sadrže ugljene hidrate (grožđani šećer). Od vitamina najviše vitaimn C u 100 g
voća oko 50 mg. Pored vitamina C ima vitamina B1, B2 i B6.
Zato je ovo voće dobro u borbi protiv prehlada, a povećava i apetit jer organske kiseline podstiču lučenje
želudačnog soka.
Dobro ih je jesti u svežem stanju, a i u raznim salatama (voćnim ili sa povrćem kombinovano sa jajima ili
tunjevinom).
U stvari svaki dan treba započeti sveže ceđenim sokom od narandže zaslađenim medom.
Pomorandža može pomoći kod upale desni, neplodnosti, raka pankreasa, raka pluća, visikog
pritiska,astme, bronhitisa, lošeg varenja, poremećaja rada jetre, kararakte i povišenog holesterola. Jača
reproduktivneorgane, vezivna tkiva, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, oragne za disnaje, oči i jetru.

Rogač

Rogač je mediteransko zimzeleno drvo koje raste i preko 10 metara visine. Sazrevanje plodova rogača
traje skoro godinu dana. Zreli plodovi se mogu konzumirati sveži kao slatka grickalica. A sa mlevenim
rogačem mogu se pripremiti razni kolači i poslastice.
Pržen i samleven može poslužiti kao zamena za kakao, (njegov proizvod) čokoladu ili kafu. Bogat je
vitaminima i mineralima a posebno kalcijuma, kao i nekih drugih elemenata u tragovima. Masnoća se u
njemu pojavljuje samo u neznatnim količinama.
Na Srednjem Istoku rogač je veoma popularan i koristi se za pripremu različitih slatkiša i pića. U ishrani
je najbolje upotrebljavati fino mleven rogačev prah, kojim se mogu pripremiti ukusna i zdrava topla
"čokoladna" pića i deserti.
Grejpfrut

Ovo voće je hibrid limuna i narandže. Od vitamina najviše ima vitamin C i B1, kao i vitamin B2, zatim
nijacina i karotenoida. Grejpfrut ima veliki sadržaj julikopena, antioksidansa koji je značajan za
prevanciju tumora creva i prostate, a dobar je i za snižavanje nivoa (LDL) holesterola u krvi.
Neka istraživanja su pokazala da grejpgrut ili sok od ovog voća, u sklopu uravnotežene ishrane, može
doprineti boljoj regulaciji telesne mase, a samim tim i poboljšanju kontrole šećerne bolesti, naročito kod
gojaznih osoba obolelih od ove bolesti.
Grejpfrut pomaže kod gojaznosti, kašlja, lošeg varenja, upale grla, prehlade, gripa, svraba, raka,
dijabetesa, ekcema, visikog pritiska, reumatoidnog artritisa, lošeg varenja, ateroskleroze i srčanih smetnji.
Jača jetru, imunološki sistem, organe za varenje i kožu.

Šljiva

Ovo voće je bogat izvor kalijuma i fosfora, gbožđa,magnezijuma, kao i karotina, vitamina C i E. Šljive
sadrže i pigment antocijana koji je važan u prevenciji anemije.
Pored toga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, glukoze 51%, fruktoze 14% i saharoze 31%. Jabučna i
limunska kiselina u kombinaciji sa voćnim šećerima daju dobar ukus ovom voću. Biljna vlakna sadržana
u šljivama igraju važnu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva, pa su dobre (i sveže i suve) protiv
hroničnog zatvora.
Šljive pomažu kod dijabetesa, poremećaja rada jetre, zatvora, raka, ateroskleroze, reumatoidnog artritisa,
gušavosti, dehidracije, neuroloških poremećaja, umora i osteoporoze.
Jačaju jetru, krvnesudove, organe za varenje, koštani sistem i debelo crevo.
Dijabetičarima se preporučuje oprez jer sadrže znatne kiličine šećera. Sušene šljive su im zabranjene, a
sveže mogu jesti u malim količinama dok nisu prezrele.
Protiv hroničnog zatvora pre spavanja pojesti 15-20 suvih šljiva. Dobar je i kompot od suvih šljiva u koji
treba dodati i suve smokve.