P. 1
Voće kao hrana i lek

Voće kao hrana i lek

|Views: 774|Likes:
Published by Mirjana Jevtic

More info:

Published by: Mirjana Jevtic on Oct 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/16/2013

pdf

text

original

Vo e kao hrana i lek

Ananas
Ananas sadr i ugljene hidrate i njegova energetska vrednost iznosi oko 46 kcal u 100 g vo a. Od minerala ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Od biljnih pigmenata ima beta karotin. Od vitamina sadr i vitamin C i ne to biljnih vlakana, to podsti e probavu naro ito belan evinama. Ananas je dobar kod reumati nog artritisa, a dobar je protiv celulita i stvaranja bora. Mo e da pomogne kod slede ih bolesti: lo eg varenja, upale plu a, bronhitisa, anoreksije, sun anice, edema, alergije, gu avosti, arteroskleroze,grebanja u grlu, raka. Ja a organe za varenje i disanje kao i slezinu. Sadr i ve u koli inu e era, pa bi trebalo da ga dijabeti ari izbegavaju.

Avokado
Avokado - spada u bobi asto vo e, ali ga neki svrstavaju u povr e zbog visokog sadr aja masti i neutralnog ukusa. Raste na stablima visine i do 20 metara, a mo e dosti i te inu od 150 g do 1 kg. U 100 g jestivog dela ima ak 217 kcal. Ovo povr e treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska. Jede se uglavnom, kao i ostalo vo e, u sirovom stanju. Se e se uzdu u krug, sve do semenke. Zatim se polovine okre u u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i vo no meso vade se ka i icom. Ko a se mo e lju titi no i em. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izme ati sa limunovim sokom. Priprema se tako to se vo no meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadi i lososa ili druge ribe, ra i i, kockice mesa. pric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine avokada. Ovo povr e treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska. Jede se uglavnom, kao i ostalo vo e, u sirovom stanju. Se e se uzdu u krug, sve do semenke. Zatim se polovine okre u u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i vo no meso vade se ka i icom. Ko a se mo e lju titi no i em. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izme ati sa limunovim sokom. Priprema se tako to se vo no meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadi i lososa ili druge ribe, ra i i, kockice mesa. pric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine ploda. Kockice avokada mogu se dodati u supe ili orbe, ali tada te nost ne lovine ploda. Kockice avokada mogu se dodati u supe ili orbe, ali tada te nost ne sme da klju a, jer mogu stvoriti gorke materije. Isto se mo e desiti ako se celi plodovi zamrznu. Ali ako se meso avokada pome a sa limunovim sokom, onda se mo e zamrznuti u dobro zatvorenoj ambala i, pa ga odmrzavati u fri ideru. Pasirano meso avokada odli na je maska za lice, pa lice posle tretmana ima istu glatku ko u. A uz dodatak maslinovog ulja avokado je dobar za pakovanje o te ene kose. Zbog sadr aja nezasi enih masnih kiselina smanjuje nivo holesterola u krvi, odnosno pove ava udeo "dobrog" HDL holesterola. Tako e je bogat kalijumom, u 100 g ploda ima 500 mg kalijuma. Ukoliko patite od nesanice pojedite uve e avokado jer sadr i dosta triptofana od kojeg se gradi hormon sna - melatonin. A zbog kremastog vo nog mesa avokado titi eludac od prevelike koli ine kiselina.

Banana
Banane sadr e balastne materije i zbog toga su zna ajne za regilisanje varenja, ali su za razliku od oraha recimio ili muslija pogodne za dijete jer sadr e svega 0,5 % masno e na 100 g vo a i 70 % vode. Dobra

Bademi sadr e nezasi ene masne kiseline. Male je energetske vrednosti u 100 g vo a ima oko 38 kcal. gola i sjajna. gustih. Razmno avanje je semenom i vegetativno. Breskve su dobre za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i povi enog krvnog pritiska. Kora je zelena. pa se neolju tena ne preporu uje osobama koje pate od eluda nih i u nih oboljenja. Gorki bademi mogu biti otrovni u velikim koli inama. ka lja. Li e borovnice poma e u le enju proliva. esto se mo e na i na visinama i preko 2000 metara. to se ti e minerala ima kalijuma i natrijuma. tankih i o tro uglastih gran ica. torte i ostala slatka i slana jela. anemije i zatvora. ira. dijareje Alchajmerove bolesti. kompoti i d emovi.ili kako ga jo zovu "gr ki orah" je sr semena bademovog drveta. Rejnooove bolesti. U na im krajevima borovnica se naj e e nalazi u smrekovim umama. alkoholizma. Breskva poma e kod lo eg varenja. Slatkasto kiselkasti plodovi jedu se sve i ili se od njih pripremaju sokovi. Od badema se dobija ulje koje se koristi za negu ko e i kose. sr anih smetnji i bolesti zavisnosti. Borovnica Borovnica je listopadni grm visine do 50 cm. gr eva. Pored toga sadr e veliku koli inu vlaknastih materija i tako podsti u varenje i spre avaju nastanak stoma nih oboljenja. Dobra je za krvne sudove. Svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema mo ete smanjiti rizik pojave sr anih bolesti. Slatki se upotrebljavaju za kola e. raznih upala. Dobri su za torte od bele okolade. Nau nici su ustanovili da 2 banane dnevno mogu smanjti visok krvni pritisak za 10% nedeljno. pa se ne preopru uje dijabeti arima. Osim toga obiluje beta-karotinom. Zbog visokog sadr aja vitamina B. sr anih smetnji. vitaminom C i B. jer sadr i triptofan. kolitisa. slezinu. kolitisa. poreme aja rada creva. Badem Badem . zatvora. a odatle je dospeo u Gr ku i Rim.ona poma e kod nesanice. a u manjim koli inama se koriste za likere (amareto). reumatoidnog artritisa. organe za varenje i slezinu. to mo e smanjiti rizik izlivanja krvi u mozak i balansa vode u organizmu. Banana poma e kod visokog krvnog pritiska. pa ih olju titi. degenerativne promene mi i a. A sadr aj celuloze ini je te e svarljivom. infekcije urinarnog trakta. Borovnica poma e jo kod visokog holesterola. pa je izvrstan diuretik. Cvetovi su pojedina ni na kratkim peteljkama. tanka. upale . pa se preporu uje osobama koje ne piju mleko i ne jedu meso. Kalcijuma ima vi e nego u mleku. A sadr i i kalijum i magnezijum. Listovi su jajasti i na vrhu za iljeni na kratkim peteljkama. lo eg varenja. banane su pogodne za umirivanje nervnog sistema. ateroskleroze. stomak i organe za varenje. Prose na banana ima oko 90 kalorija. Dobra je za creva. Energetska vrednost ovog vo a poti e uglavnom od ugljenih hidrata. Breskva Sadr i veliki procenat vode. kao i e erne bolesti. pa upotrebiti za kola e ili posuti salatu. Blan iranje badema: Bademe kuvati 3 minuta u vodi. One sadr e i dosta kalijuma . Vitamini B grupe i E vitamin kojima je veoma bogat ine badem idealnim uvarem srca i krvotoka. kamena u be ici. koje sni avaju holesterol u krvi. Pojedite bananu pre spavanja . supstancu koja podsti e proizvodnju serotonina u organizmu koji smiruje. hemoroida. ka lja. Sok iz lista upotrebljava se u narodu za ispiranje usta kod upale sluznice.je i zato to odmah stvara ose aj sitosti. Ili ih mo ete prepe i u tiganju bez ulja. Postoje slatki i gorki bademi. Potekao je iz Azije. raka. katara eluca.

Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguli e rad creva tj. a ugljeni hidrati brzo snabdevaju telo energijom. Brusnica Brusnica uz minerale i vitamine kao to su vitamini A i C.. jetru. Bundeva mo e pomo i kod poreme aja imuno sistema. Kod sr anih smetnji. imunolo ki sistem i organe za varenje. Koristi se kao vo ka ili za mle ne napitke. urinarni trakt i krvne sudove. Bolje dejstvo u tom pogledu ima gro e koje nije prezrelo.. to je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska. lo e krvne slike. erimoja erimoja je poznata i pod imenom Amona. za ja anje krvnih sudova. artritisa. Gro e poma e kod ka lja. a sadr aj belan evina je jako nizak. Pored toga poma e kod alergije. kalijum. kao i za le enje anemija. kao i kobalt. Gro e treba dobro oprati tako to se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odstoje neko vreme. upale be ike. . posebno kapilara. Zbog sadr aja vinske. kao i vode deluju jako osve avaju e na organizam. 16% glukoze i fruktoze.40% masti i 0. raka. spre ava zatvor. nerve. ote anog mokrenja. posebno raka dojke i debelog creva. biljna vlakna u njima su otkriveni i brojni bioflavonoidi koji imaju sna no antioksidantsko dejstvo. a potom ih treba isprati mlazom teku e vode da bi se odstranila hemiska sredstva kojim je vo e tretirano. Tako da diureti ka i laksativna svojstva gro a deluju dobro kod gojaznih osoba prilikom sprovo enja dijeta. jabu ne i limunske kiseline. Imaju visok procenat vode oko 84%. Najve i sadr aj u vi njama je ugljenih hidrata i glukoze. Slatka je i podse a na bananu i vanilu. 0. Gro e Gro e sadr i veliku koli inu vode oko 82%. raka. infekcije urinarnog trakta. Vi nja Vi nje sadr e biljni pigment koji je mo ni antioksidans u prevenciji sr anih oboljenja i tumora. vrlo va no u preventivi i smanjivanju rizika obolevanja od razli itih oblika karcinoma. sa krupnoim i so nim zrnom. erimoja sadr i dosta kalcijuma koji je nezamenljiv za kosti i zdrave zube. Vi nje su bogat izvor kalijuma. Dijabeti ari ga trebaju izbegavati. ugru aka.80% belan evina. Gro ane kure se preporu uju protiv hroni nog zatvora. Vi nje sadr e vitamin C i vitamine B grupe. gastroenteritisa. Flavonoidi preventivno deluju na pojavu bolesti krvi i krvnih sudova.be ike. Masti nemaju. Sadr i i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su vi nje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti. A ja a be iku. vid. akni. ciste. gastritisa kao i za ja anje organizma. upale. ateroskleroze. Zbog velokog sadr aja kalijuma i vo nih kiselina podsti e mokrenje i poma e u eliminaciji toksina iz organizma. A gro ani e er je neophodan za rad mozga i sr anog mi i a. sr anih smetnji. Zbog sadr aja antocijana (biljnog pigmenta).Pored toga ja a krvne sudove. koji se nalazi u celom plodu vi nje pogodan je u prevenciji raka. oboljenja jetre. Tanini i polifenoli kojih ima u gro u branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene materije.

ekcema. urinarni trakt. gihta). fosfora. U 100 g su ene ima 273 kalorije. zbog lako resorbuju ih ugljenih hidrata. Dunja Niske su kalori ne vrednosti 62 kcal u 100 g vo a. srce i imunolo ki sistem. srce. organe za varenje. gubitak te ine. Dinja je izvrstan diuretik. umor. Dinja je dobra protiv sr anih smetnji. Semenke su jestive mada se naj e e odstranjuju. stomak i jetru. pa se preporu uje kod redukcione dijete. . Sadr aj vo nih kiselina i e era daje im posebnu aromu. slobodni radikali. ali samo u prose nim koli inama. Dinja sadr i i ne to vitamina B-grupe. a dobar je i kao antikancerogena materija. Od marakuje se naj e e pravi sok. Plodovi su veoma slatki. imaju oblik izdu ene ljive sa duguljastim ko ticama. Od minerala dunje sadr e kalcijum. Koriste se kao hrana i za pravljenje osve avaju ih napitaka. ateroskleroze i valunga. dermatitisa. datula pripada rodu palmi. pa se preporu uje osobama sa ote anim izlu ivanjem vode iz organizma (kod zapalenja bubrega. Dijabeti arima kao i osobama sa povi enim nivoom triglicerida u krvi preopru uje se oprez. u vo nim salatama. kalcijuma i gvo a. sadr i samo 24 kcal u 100 g vo a. kao i u kombinaciji sa drugim vo em. jetru. plu a. Ja a slezinu. magnezijuma i kalcijuma. Jede se sve a. koji je uvar imuniteta. bubrege. Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadr aja vitamina C. Urme su bogate e erima (320 kcal u 100 g). Marakuja Marakuja je vo e poreklom iz Kolumbije. Jedu se zajedno sa ljuskom. kao i vitamin C. Urme mogu pomo i kod slede ih bolesti: rak pankreasa. Mo ete je jseti sve u. be ike. a uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara. Urma Urme su ukusan plod tropskog drveta koje raste u suptropskom pojasu Azije. sirupa. akni. Ovo mirisno vo e ra ireno je u Srednjoj i Ju noj Americi. Prava datula ima oko 100 vrsta. gvo e. lo a krvna slika.reumatoidnog artritisa. angine i porema aja u radu imuno sistema. natrijum. prostate. pa se preporu uju u ishrani gojaznih. fosfor i bakar. kompotima. Najukusnija vrsta je okruglog oblika i vrlo tamne kore. krvne sudove. Dobra je za ko u. Pored toga u dinji ima kalijuma. Dinja Dinja je niskokalori no vo e. iji ukus postaje izvanredan uz dodatak soka od limuna. Na tr i tu se nalaze u sve em stanju ili osu ene sa ko ticom ili bez nje. A tako e ja aju reproduktivni sistem. Ljuska je tanka i tamno-mrke boje. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A). Mogu se kombinovati i sa muslijem. Pospe uje mentalne aktivnosti i koncentraciju. Osim toga sadr i oko 2000 mikrograma beta-karotina (provitamina A) u 100 g vo a. anemija i bronhtis. reume. utice. alkoholnih pi a i kao surogat kafe. Sadr i vitamine i minerale. Prilikom kupovine birajte dinje zlatno ute boje i tvrde kore. Urma. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. edema. disajne organe i nervni sistem. vitamine B-kompleksa i vitamin C. Slu i se i kao predjelo (dinja umotana u pr utu). impotencija. kao i u pra kastom obliku. Dobra je za vo ne salate i sladolede.

Tre nja Tre nje sadr e veliku koli inu vode. bakra i gvo a. slobodnih radikala. Smokva poma e kod visokog pritiska. zubobolje. grebanja u grlu. Dobrog su mineralonog sastava i poseduju kalcijum i fosfor u povoljnom odnosu. raka plu a. a suve smokve su izuzetne u terapiji zatvora. Zbog velike koli ine e era zabranjuje kod proliva. kamena u bubregu. raka. lumbaga. upale desni. pritiska. neutrali e slobodne radikale. piti po a u soka od sve ih tre anja. bronhitisa. dolazi od eteri nih ulja koja su u njenoj kori. gastritisa. A sadr e i ne to vitamina B grupe. disajne organe. u i i jetre. On je sastavni deo elija ljudskog organizma. Supstanca lutein titi vid. Tre nje imaju i najve u koli inu C vitamina u odnosu na ostalo ko ti avo vo e. Ja a organe za disanje. Poma e kod ote anog disanja. kamena u bubregu i astme. upale. organe za varenje i be iku. Klementina Klementina se koristi kao vo ka ili za kola e i deserte. Sadr i flavonoide koji tite elije od slobodnih radikala. gu tera u i debelo crevo. pove ava odbrambene sposobnosti organizma i potpoma e eliminaciju toksina iz organizma. Ovo vo e zna ajan je izvor kalijuma koji reguli e krvni pritisak. Ja a imunolo ki sistem. pa tako pobolj avaju rad bibrega. lo e krvne slike. kao i osobama sa povi enim nivoom holesterola. slezine i problema sa perifernim nervnim sistemom. Sadr e celulozu pa dobro reguli u probavu. beta-karotina i vitamina C. On je zaista zreo kada je mek i kad mu se meso providi kroz tanku koru. Fosfor. svakodnevno osam dana po tri puta dnevno. Zna ajan su izvor selena. triglicerida i naravno kod redukcionih dijeta. raka. gu avosti. Kaki Kaki se koristi za egzoti ne vo ne salate ili za torte u toku zime. ira. pa im je energetska vrednost vrlo niska svega 48 kcal u 100 g vo a. koji kaki sadr i je od ogromnog zna aja za aktivnost mozga i nerava kao i za pro i avanje krvi. . a zbog velikog sadr aja vode i kaoijumaolak avaju izbacivanje vode iz organizma. Divan miris koji je javlja prilikom lju tenja. Suve smokve sadr e skoro 4 puta ve u koli inu ovih minerala. Ovo vo e su enjem dosti e ak 65% e era. bolesti srca. dijabetesam ka lja. lo eg varenja. grebanja u grlu. Protiv reume. bronhitisa i zatvora. organe za varenje. Kivi sni ava holesterol. pa se ne preporu uje dijabeti arima. a vitamin C poma e organizmu u borbi protiv izaziva a bolesti. umor i olak avaju predmenstrualne tegobe. Tre nja je dobra kod problema sa ejakulacijom. a bogat je i folnom kiselinom koja potpoma e sintezu proteina. Kivi U 100 g kivija ima ak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal. Najbolje ga je jesti u sve em stanju svakog dana naro ito zimi u ve im koli inama. Smokve sadr e kalijum i magnezijum pa ubla avaju deprsiju. Osobe obolele od dijabetesa moraju ga jesti u odre enoj koli ini zbog ugljenih hidrata. Smokva Sve e smokve su niskokalori no vo e oko 41 kcal u 100 g vo a. Zreliji plodovi tamnije boje sadr e ve u koncentraciju antocijana i imaju ve e antianemijsko delovanje.

visokog holesterola. svakog sata popiti po supenu ka iku sve e ce enog soka os limuna. Lako su svarljive jer celulozu nemaju. sr anih smetnji. magnezijuma i gvo a. lo eg varenja. Limun poma e kod ka lja. magnezijum. Me utim. Jabuke su vrlo su va ne za negu zuba. gu avosti. be iku. dijareje. raka. Zbog sadr aja pektina jabuke su dobre u eleminicaji vi ka holesterola i izlu ivanja tetnih matreija iz organizma. lo e krvne slike. umora. pa se preporu uje u svakodnevnoj ishrani svih populacionih grupa u prevenciji i le enju svih zapaljenja. to se ti e vode sadr e oko 80% vode. Ja a tanko i debelo crevo. kao i beta-karotina (provitamina vitamina A). . u nu kesu i bubrege. Od minerala sadr e najvi e kalijuma. Osobe koje pate od gastritisa i ira na elucu trebalo bi da piju razbla eni sok od limuna. gripa.kardiovaskulani sistem i krvne sudove. Sitniji i tamniji plodovi sadr e ve u koli inu vitamina i minerala. fosfora. sadr e vitamin B i karotin. Ja a jetru.Limun Limun sadr i veliku koli inu vitamina C. ateroskleroze i reumatoidnog artritisa. oko 15% ugljenih hidrata i 2% protiena. Kupina i malina Maline imaju specifi an miris i ukus koji poti e od eteri nih ulja. Jagoda Bogate su vodom. Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od limuna. jer se grickanjem sve e jabuke iste zubi vo nim sokom iz jabuke. vitamine A. Vo nih e era ima oko 10%. kalcijum. Blagotvorne su u prevenciji i le enju anemije. gvo e itd. Sirove olju tene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje. prehlade. a imaju veliku koli inu C vitamina. ka ikom meda i ka i icom soka od drenjina ili bokvice. saharoze i fruktoze. ekcema. sr ane bolesti i be ici. ira. trovanja i ateroskleroze. pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega. organe za varenje i ko u. Najvi e imaju vitamina C i ne to vitamina B grupe. zato ih je najbolje jesti sirove i neolju tene. B C). gastritisa i ulkusa. kalijum. Jabuka Jabuke sadr e oko 85% vode.zatvora. lo eg varenja. pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i poti e prvenstveno od ugljenih hidrata ± glukoze. Ja a urinarni trakt. zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. suvog ka lja. a i cela usna upljina. astme. koji je dobar za sni avanje krvnog pritiska. imunolo ki sistem. zatvora. visokog pritiska. Protiv promuklosti. organe za varenje. reumatoidnog artritisa. A opor ukus kupina poti e od znatne koli ine tanina. pa se svrstavaju u vrlo mo ne antioksidanse koji neutrali u dejstvo slobodnih radikala izaziva a tumora. kamena u u i. kardiovaskularne bolesti. kao i za le enje anemije. Zna ajni su izvor kalijuma. Organske kiseline u limunu i grejpfrutu podsti u lu enje eluda nog soka i time poma u varenje hrane. upale grla. diajbetesa. krvnesudove. A beta-karotin je mo an antioksidans. pe ene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe. Jagoda poma e kod ote anog mokrenja. kamena u bubregu. u i. groznice. utice. Jabuka mo e da pomogne kod dijabetesa tipa 2. tucanja. Zatim sadr e vitamine (karotin.svraba. kao i mineralnih materija: fosfor. nerve. raka. Ove vrste vo a imaju osve avaju u mo zbog jabu ne i limunske kiseline. jetru. dijareje. pa se preporu uje za o uvanje srca i krvnih sudova. a uve e olju toplog mleka sa umu enim umancetom i medom. pa im je energetska vrednost svega 26 kcal u 100 g vo a.

a tanku ko icu skinuti no em. Sve e kajsije treba da izbegavaju i osobe koje pate od nadimanja i goru ice. pa je na prvom mestu po diureti koj mo i. zatvora. Zbog biljnih vlakana koje sadr i kru ku treba da izbegavaju osobe sa pove anom kiselinom u eludcu. Kupine su fikasne u terapiji upale grla. ka lja. ka lja. . Zato se konzumiranje vo a ograni ava kod dijabetesa i povi enog nivoa triglicerida. Njima su dopu tene samo olju tene i ispasirane kru ke. Kru ka mo e da pomogne kod visokog holsterola. pa ih treba isklju iti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograni en. Zbog koli ine e era ne preporu uju se kod obolelih od dijabetesa. Sve bobi asto vo e karakteri e visoka koncentracija antikancerogenih materija. Zato se preporu uje u ishrani osoba kod kojih je ote ano izlu ivanje te nosti (kardivaskularna oboljenja. Poneko koristi jezgra ko tica. osobe sa oboljenjem u nih puteva. osobe sa svim crevnim poreme ajima. umora. Ja a plu a. alergije. Kajsija mo e pomo i kod sr anih smetnji. naro ito ispod ko e). i lezde sa unutra njim lu enjem. Sirova i neolju tena kru ka dobra je protiv zatvora. degenerativne promene mi i a. astme i anksioznosti (neodre en strah i strepnja).dijareje. bronhitisa. dijabetesa. Zbog e era dijabeti ari ih trebaju izbegavati. a kao dobar diuretik preporu uje se kod bubre nih i kardiovaskularnih oboljenja. raka. Imaju veliku koli inu provitamina A (beta-karotina). u nu kesu.organe za varenje. Samo 200 g kajsija skoro da obezbe uje dnevnu potrebu za ovim provitaminom. anemije. oboljenja jetre i bubrega). Kajsija Kajsije sadr e dosta vode i niske su enewrgetske vrednosti oko 28 kcal. Kesten Pitomi (jestivi) kesten uspeva u zemljama Sredozemlja. U 100 g vo a ima 21 kcal koje poti u od lako resorbuju ih ugljenih hidrata. Pored kalijuma od minerala sadr i jo fosfor. a koriste se i za ispiranje usta u slu aju upale sluzoko e. alkoholizma. pa se ovo vo e preporu uje u prevenciji nastanka tumora. a od minerala kalijum i fosfor. hrom. reumatoidnog artritisa i kamena u u i. ali treba biti obazriv zato to jezgra sadr e cijanovodoni nu kiselinu. magnezijum i cink. Pored toga sadr e i biljna vlakna. ote anog mokrenja. tanin i pektin. tj. Ja a srce. Kru ka Kru ke sadr e oko 40 kcal u 100 g vo a i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Kad se pe eni ili kuvani kesten prohladi. pileta ili kao prilog uz crveni kupus. nerve i imunolo ki sistem. Ima ga i kod nas. slobodnih radikala. U njima ima vitamina C. Pored toga one sadr e ijod cink. prstima ukloniti opnu. Lubenica Lubenica sadr i oko 95% vode. dok se ljuska ne odvoji. Pre termi ke obrade treba no em zase i vrh opne. Kuvano kestenje odli no je za punjenje guske. dok se opna ne odvoji. emfizema (nagomilavanje vazduha u tkivima. o i.Kupine sadr e vi e kalcijuma od malina. ali i u ju nom Tirolu (severna Italija). laringitisa. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A) i vitamin C. angine. Pe enje kestena mo e se obaviti u poklopljenom tiganju oko 10 minuta (naravno zasecanje opne ne treba zaboraviti) ili na plehu u pe nici na 200 stepeni. kajsije sadr e i dosta kalijuma koji podsti e rad srca. mangan. plu a. Spolja se koriste u le enju rana. pa ga kuvati 20 minuta u vodi. kao i one osobe koje pate od gastritisa. Sirov kesten nije jestiv mora se ispe i ili skuvati. creva. nesanice.

zbog velike koli ine ulja imaju ograni en rok trajanja i brzo postaju gorki. umora. Mo emo zaklju iti da je orah dobar u borbi protiv starenja i bolesti kao to je rak. srce i krvne sudove. Ja a imunolo ki sistem. Orah Orah sadr i 60 % masti. kod u nih oboljenja i povi enog nivoa triglicerida i holesterola u krvi. dijareje i raka prostate. poreme aja rada u ne kese i urinarnog trakta. a blage vo ne kiseline podsti u apetit. raka. Nektarina Nektarina ili goli ava breskva male je hranljive vrednosti. nervni sistem. grebanja u grlu. Nar mo e da pomogne kod klimakteri nih tegoba. Le nik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene. Ja a organe za varenje. kalcijuma i sumpora. Visoka energetska vrednost poti e od visokog sadr aja masti oko 70%. a gvo e je neophodno za transport kiseonika u krvi. kod povi enog holesterola i triglicerida u krvi. Le nik Osu en plod le nika koji se i koristi u ishrani sadr i oko 701 kcal u 100 g vo a. kalcijum. hormonske neravnote e. crevnih parazita. ne to fosfora i magnezijuma. be iku i eludac. lezde sa unutra njim lu enjem. Sadr i i masnu alfa-linoleinsku kiselinu koja je dobra protiv kardiovaskulanih oboljenja. Orah sadr i od minerala jo i kalijum. Od vitamina sadr i zna ajne koli ine vitamina B6. Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline. Nar ili ipak Plod ima oblik crvene jabuke sa tvrdom i glatkom korom. Ogrozd . tako da nije pogodan za ishranu kod u nih oboljenja. ugljenih hidrata 6% i belan evina 14%. koji je neophodan u prevenciji anemije kao i vitamin B2 koji je potreban organizmu za normalno funkcionisanje vida i obnavljanje kose i ko e. Orah od minerala sadr i veliki procenat magnezijuma koji omogu ava normalno funkcionisanje nervnog sistema. srce i krvne sudove. Zbog velike koli ine masti ne preporu uje se kod dijeta za mr avljenje. infekcije urinarnog trakta. Jedu se samo zreli plodovi tako to se ka ikom izbu i kora i iz sredine se vade zrna. upale. Kalijum iz nektarina deluje kao prirodno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska.Lubenica poma e kod sr anih smetnji. Nektarina mo e pomo i kod sr anih smetnji. kalcijum i fosfor. Jedu se sve i ili u kola ima. sr anih smetnji. Le nici sadr e i zna ajne koli ine kalijuma. stvaranje reproduktivnih elija i funkcionisanje hipofize. raka i osetljivih mlade a. fosfor i vitamine: beta karoten i vitamin C. nedostatka apetita. eluda nih tegoba. svega 53 kalorija na 100 g mesa. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa ili za sok koji je dobar protiv dijareje. Esencijalne masne kiseline iz oraha mogu da snize holesterol. u nu kesu. Me utim. Sastavljeno je od sitnih mekih i so nih zrna. Ali masti u orahu su nosioci vitamina E koji je mo ni antioksidans i antikancerogeni vitamin. Meso ima ukus sli an borovnici. depresije i edema. prostatu. nokte. Energetska vrednost je 649 kcal u 100 g vo a. Ja a organe za varenje.a tako e ubla ava i predmenstrualne tegobe. Sadr i minerale: kalijum. be iku. problema sa prostatom.

Masno a se u njemu pojavljuje samo u neznatnim koli inama. Zatim. kalijumom. (njegov proizvod) okoladu ili kafu. kalcijuma itd. U 100 g ploda ima 621 kalorija. a posebnu mu dra daju uzdu ne prugice. Tra i umereno vla na i plodna zemlji ta. Pr en i samleven mo e poslu iti kao zamena za kakao. Zato je ovo vo e dobro u borbi protiv prehlada. naro ito kobasicama. B2 i B6. magnezijuma. naro ito zemlji ta koja obiluju kre om. poreme aja rada jetre. Bogati su raznim mineralima kalijum. fosfor. Sazrevanje plodova roga a traje skoro godinu dana. Ja a reproduktivneorgane. Od vitamina najvi e vitaimn C u 100 g vo a oko 50 mg.Pitome sorte ogrozda poti u od evropske vrste Ribes grosularia. raka pankreasa. onda su problemi sa elucem i varenjem gotovo neizbe ni. Plod ogrozda bogat je vitaminom C. Dobro ih je jesti u sve em stanju. raka plu a. Plod je oblo en prozra nom ko icom kroz koju se nazire meso. U ishrani je najbolje upotrebljavati fino mleven roga ev prah. bronhitisa. visikog pritiska. Roga Roga je mediteransko zimzeleno drvo koje raste i preko 10 metara visine. sladoled i kao dodatak mesnim prera evinama. Nau nici tvrde da je papaja najbolja. Ogrozd poma e kod reumatoidnog artritisa. a pove ava i apetit jer organske kiseline podsti u lu enje eluda nog soka. Mo e uspevati i na ve im nadmorskim visinama. marmelade. ele. dijetetskim vlaknima a ne to manje ima kalcijuma i gvo a. U stvari svaki dan treba zapo eti sve e ce enim sokom od narand e zasla enim medom. Supstance ovog egzoti nog vo a ne samo da pospe uju razmenu materija pri varenju i crevnu funkciju nego poma u izle enju obolelog eluda no-crevnog trakta. Plod ogrozda mo e biti ute. Bogat je vitaminima i mineralima a posebno kalcijuma. Zreli plodovi se mogu u fri ideru uvati i do nekoliko sedmica. oragne za disnaje. neplodnosti. . vezivna tkiva. Pomorand a mo e pomo i kod upale desni. lezde sa unutra njim lu enjem. lo eg varenja. Koriste se pr eni sa solju (sli no kikirikiju). Pored vitamina C ima vitamina B1. vino i sir e. Plod je mali ora astog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. Ogrozd mo e biti i osnova umaka ili dobar dodatak plavoj ribi. Pista i Gaji se u mediteranskim zemljama i na primorju zbog semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili sirijski orasi. o i i jetru. Tako e ja a i imunolo ki sistem. sokove.astme. Plodovi mogu biti sa maljavom poko icom ili bez malja. kararakte i povi enog holesterola. kojim se mogu pripremiti ukusna i zdrava topla " okoladna" pi a i deserti. staklasto i belkaste boje. za kola e. A sa mlevenim roga em mogu se pripremiti razni kola i i poslastice. Fitosteroni iz pista a sni avaju nivo holesterola u krvi. a sadr i pored ostalog i vitamine naro ito B grupe. zelene ili crvene boje. Bobe ogrozda mogu se konzumirati sirove ili prera ene u kompot. betakarotenom. kao i nekih drugih elemenata u tragovima. a i u raznim salatama (vo nim ili sa povr em kombinovano sa jajima ili tunjevinom). Na Srednjem Istoku roga je veoma popularan i koristi se za pripremu razli itih slatki a i pi a.. Pomorand a Mandarine i pomorand e sadr e ugljene hidrate (gro ani e er). Zreli plodovi se mogu konzumirati sve i kao slatka grickalica. Papaja Ako se na dnevnom jelovniku ne nalazi sve e vo e ili sok od ce enog vo a.

dijabetesa. gripa. fruktoze 14% i saharoze 31%. Su ene ljive su im zabranjene. vitamina C i E. prehlade. ko tani sistem i debelo crevo. . reumatoidnog artritisa. Od vitamina najvi e ima vitamin C i B1. u sklopu uravnote ene ishrane. a sve e mogu jesti u malim koli inama dok nisu prezrele. zatim nijacina i karotenoida. raka. lo eg varenja. Dobar je i kompot od suvih ljiva u koji treba dodati i suve smokve. glukoze 51%. Neka istra ivanja su pokazala da grejpgrut ili sok od ovog vo a. gbo a. Grejpfrut poma e kod gojaznosti. ateroskleroze. ateroskleroze i sr anih smetnji. reumatoidnog artritisa. Ja a jetru. a dobar je i za sni avanje nivoa (LDL) holesterola u krvi. antioksidansa koji je zna ajan za prevanciju tumora creva i prostate. kao i karotina.Grejpfrut Ovo vo e je hibrid limuna i narand e. imunolo ki sistem. kao i vitamin B2. poreme aja rada jetre. Grejpfrut ima veliki sadr aj julikopena. Dijabeti arima se preporu uje oprez jer sadr e znatne kili ine e era. Jabu na i limunska kiselina u kombinaciji sa vo nim e erima daju dobar ukus ovom vo u. ljive sadr e i pigment antocijana koji je va an u prevenciji anemije. ljive poma u kod dijabetesa. neurolo kih poreme aja. krvnesudove. Ja aju jetru. a samim tim i pobolj anju kontrole e erne bolesti.magnezijuma. svraba. Protiv hroni nog zatvora pre spavanja pojesti 15-20 suvih ljiva. gu avosti. ekcema. naro ito kod gojaznih osoba obolelih od ove bolesti. organe za varenje. zatvora. mo e doprineti boljoj regulaciji telesne mase. Pored toga u ljivama ima dosta ugljenih hidrata. lo eg varenja. pa su dobre (i sve e i suve) protiv hroni nog zatvora. ljiva Ovo vo e je bogat izvor kalijuma i fosfora. umora i osteoporoze. dehidracije. upale grla. visikog pritiska. raka. Biljna vlakna sadr ana u ljivama igraju va nu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva. ka lja. organe za varenje i ko u.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->